1. Uvod
Kuba je ostr Kuba ostrvs vska ka držav državaa koja koja se nalazi u karipskom arhipelagu. Povrsina ove zemlje je 110,860 km² i predstavlja najvee i najzapadnije ostrvo !elikih "ntila. Po uredjenju je parlamentarna republika predvo#ena Komunisti$kom partijom. %vo je jedina komunisti$ka država u &'apadnoj hemis(eri). *a Kubi živi oko 11,+ miliona stanovnika, a glavni grad je avana. Podeljena na 1- provinija, 16/ op$tina i jednu speijalnu op$tinu, tj. ostrvo sla de uventud. 'vani$ni jezik je panski. 'vani$na valuta ove zemlje je kubanski peso 234P5, a od 00-. godine u upotrebi je i konvertibilni peso 234P5, koji je jednak ameri$kom dolaru i ima istu zakonsku snagu na naionalnoj teritorji. !ie nije u optiaju op tiaju 47" dolar. Predsednik Kube je aul Kastro, koji je u (ebruaru 008. godine nasledio svog brata 9idela. *a kubanskoj zastavi je pet linija koje predstavljaju pet regija na koje je Kuba bila b ila podeljena pode ljena u koloni kolonijal jalno no doba doba,, rveni rveni trouga trougaoo predst predstavl avlja ja krv kuba kubansk nskih ih heroja, heroja, dok zvezda zvezda ozna$av ozna$avaa savremenost zemlje. 7matra se da je Kuba dobila ime od rei cubanacán , koja na jeziku plemena :a;no zna$i <entralno mesto). Kuba je poznata po= 3igarama marke Havana, Monte Kristo, Kohiba i Partagas. Havana Club5. umu, od kojih je najpoznatija vrsta Klub Havana 2 Havana Kubans Kub anskoj koj muzii muzii i ritmov ritmovim ima, a, koji koji su proizvo proizvodd meanj meanjaa mnogih mnogih muzi$ki muzi$kihh žanrova, žanrova, a(ri$kih, panskih i latinoameri$kih, reimo mambo, konga, rumba, ća-ća-ća, son, nueva trova, habanera, danson i mnogi drugi. • • •
Pesmama Guantanamera, Hasta Siempre, Quiás! "uiás! "uiás, Chan Chan koje su stekle svetsku slavu. 7tarim ameri$kim automobilima 2naro$ito tipa #evrolet 5 ali ne u muzeju ve na uliama, u vožnji. Po argentinskom revoluionaru >rnestu ?evari, poznatom po nadimku $e, koji se sa 9idelom Kastrom borio u Kubansko% revoluci%i. *aionalnom sportu= bejzbolu.
•
•
•
•
2.
Istorija Kube
Otkriće i osvajanje
"utohtono stanovnitvo koje je naseljavalo Kubu pre otkria *ovog sveta $inile su tri grupe "rvaki indijanaa= ?anajatabi, :aino i 7iboni. %ve grupe su egzistirale na razli$itim stupnjevima drutveno@kulturnog razvoja. Aiveli su uglavnom od ribolova i prikupljanja plodova, oru#a su pravili od koljki i izgla$anog kamena, dok su se najrazvijeniji medju njima bavili i zemljoradnjom. Bedjutim, ivilizaijska dostignua ovih plemena bila su vrlo mala i oni nisu ostavili puno tragova. Kubu je otkrio Kristo(er Kolumbo C. oktobra 1-/. godine i nazvao ju je &uana<, po sinu Katoli$kih kraljeva, pokrovitelja njegovog puta. Prilikom tog svog prvog putovanja on je oplovio severoisto$nu obalu ovog ostrva, a dve godine kasnije, istražio je i južnu obalu. pak, sve do svoje smrti verovao je da Kuba nije ostrvo, ve deo kontinenta. Kada je 7ebastian %kampo 1+0/. godine oplovio oko Kube, i kada su razjanjene sve nedoumie oko ovog ostrva, osvajanje je moglo da po$ne. Pokoravanje kubanske teritorije od strane Dpanije zapo$eo je 1+10. godine Eijego !elaskes, jedan od najbogatijih kolonizatora >spanjole 2aiti5. Kolonijalni period
%snivanjem grada *uestra 7eFora de la "suniGn de Haraoa 1+1. godine, Dpani zapo$inju izgradnju utvr#enja u ilju nadziranja osvojene teritorije. ?rad 7antiago de Kuba osnovan je 1+1+. godine i odre#en je za prestoniu kolonijalne vlasti. Privredna delatnost na ostrvu zasnivala se na radu autohtonog stanovnitva na zemlji, koju je panska kruna davala kolonizatorima, putem sistema ,IenomiendasJ. 'a uzvrat, enomendero 2vlasnik zemlje5 se obavezivao da e hraniti i pokrtavati indijane sa svoje zemlje.
?lavni deo prihoda bilo je rudarstvo. :rgovina se obavljala u vidu zatvorenog monopola kojim je upravljala 4govorna kanelarija iz 7evilje. Po$etkom ! veka ostrvo je bilo podeljeno na dva upravna podru$ja, jedno u avani i drugo u 7antijago de Kubi. Privredna delatnost je rasla, a najvažnije poljoprivredne kulture postaju duvan i eerna trska. ! vek je bio poprite ratova izme#u evropskih sila. 7vi ovi ratovi pogodili su Kubu na neki na$in, ali je najvee posledie ostavio sedmogodinji rat 21C+6 @1C6L5 tokom koga je avanu zaposeo engleski istraživaki korpus. :okom trajanja engleske okupaije, 21C6 @1C6L5, avana je bila pozornia intenzivne trgovinske aktivnosti koja e istai ogromne mogunosti kubanske privrede, do tada sputavane od strane panskog kolonijalnog režima. Ponovnim uspostavljanjem panske dominaije nad zapadnim delom %strva, kralj Karlos usvojio je brojne mere koje su (avorizovale napredak zemlje. Po$ev od 1C/0. godine na Kubu je doveden veliki broj a(ri$kih robova. opstvo e predstavljati važan izvor drutvene nestabilnosti, zbog u$estalih pobuna, koje su krvavo suzbijene i u kojima je živote izgubilo mnogo ljudi. azvoj kolonije proizveo je razlike interesa sa Dpanijom koje su se ogledale u pokuaju intelektualaa povezanih sa velikim kubanskim zemljoposedniima da izvre odre#ene re(orme, medjutim pohlepna i diskriminaiona kolonijalna politika Dpanije na Kubi, izgubivi svoje posede na kontinentu, izneverie u vie navrata re(ormatorska o$ekivanja. %vo je povoljno utialo na razvoj vie politi$kih struja od kojih je prva reavanje kubanskih problema videle u pripajanju 7"E, a druga, jo radikalnija separatisti$ka struja, težila je nezavisnosti Kube. Borbe za nezavisnost
vek na prostorima Kube bie obeležen brojnim ratovima za nezavisnost. Horbe od 1868. do 18C8. poznate su kao !eliki rat, a borbe od 18C8. do 18C/. kao Bali rat. ?odine 18/. ose Barti osniva Kubansku revoluionarnu partiju koja je okupila sve kubanske rodoljube na %strvu i u emigraiji u borbi za nezavisnost Kube. ?odine 18/+. ose Barti, Baksimo ?omez i "ntonio Baeo predvodili su 00.000 Kubanaa u borbi protiv panskih kolonijalnih vlasti. Be#utim, Dpane je sa Kube kona$no proterala tek intervenija 7"E u Dpansko@ameri$kom ratu, 18/8. godine. Neokolonijalni period
Prvog januara 18//. godine 7"E su (ormalno zauzele Kubu. *a taj na$in su ostvarile svoje ambiije. %dlu$eno je da se ovo ostrvo &amerikanizujeJ i to putem trans(ormaije kubanskog drutva 2kola, zdravstvo, pravni sistem5 uz istovremenu podrku naseljavanja, pre svega stanovniima anglosaksonskog porekla, u ilju postepene kolonizaije koja bi I,odozdoJ unela mentalitet ameri$kog drutva. Potreba za politi$kim promenama rasla je iz dana u dan. Prvi korak je bio donoenje odredbi o sazivanju 4stavotvorne skuptine Kube, 1/00. godine, ali pod pritiskom "merikanaa Kubani su morali da prihvate ograni$enu nezavisnost, tj zavisnost od 7"E . 4 tu svrhu, u ustav Kube unet je 1/0. godine tzv. &Platov amandman<, po kojem se na Kubi dozvoljava ameri$ka intervenija. Kuba je takodje bila prinu#ena i da prihvati obavezu da pre zaklju$ivanja svakog
me#unarodnog ugovora traži saglasnost 7"E. %vaj amandman ukinut je tek 1/L+. godine u skladu sa politikom &dobrog susedstva< ameri$kog predsednika uzvelta. Bedjutim, i dalje postoji ostatak vojnih prava 7"E na Kubi, a to je vojna baza u zalivu ?uantanamo, koja od 000. godine služi kao zatvor za zarobljenike iz rata u "vganistanu i raku. Kubanska revolucija
*akon uspostavljanja diktature 9ulhensija Hatiste 1/+. godine sve kubanske politi$ke partije otpo$ele su snažnu opoziionu borbu. 9idel Kastro je organizovao pobunjeni$ku armiju sa kojom 6. jula 1/+L. godine napada na vojnu bazu u Bonkadi. *jegovi najbliži saradnii bili su brat aul Kastro, "regentina >rnesto Me ?evara i Kamilo 7jen(uegos. Kastro je nakon napada na Bonkadu bio prisiljen na izgnanstvo, a po povratku u zemlju dobija podrku od 7tudentskog revoluionarnog direktorata i kona$no 1. januara 1/+/. godine Hatistin diktatorski režim pada, zbog narodnog nezadovoljstva, sve snažnije gerilske aktivnosti, ja$anja politi$ke opoziije kao i zbog gubitka podrke zvani$nog !aingtona. !last su preuzele pristalie 9idela Kastra, a Hatista biva prisiljen da napusti zemlju. Po$evi od 16. aprila 1/61. godine zvani$no je proklamovan soijalisti$ki karakter Kubanske revoluije i dolazi do trans(ormaije politi$kog sistema, po ugledu na ostale soijalisti$ke države. 7tvara se jednopartijski sistem na $elu sa Komunisti$kom partijom Kube 2KPK5. 7a revoluijom, Kuba je postigla svoju istinsku nezavisnost, povratila je naionalni identitet, ukinula svaki oblik eksploataije, iskorenila rasnu diskriminaiju, kao i diskriminaiju žena i mladih. :ome treba dodati i dostignua u mnogim oblastima, posebno u razvoju mediine i zdravstva, zatim obrazovanja na svim nivoima, kao i postignuti veliki ekonomski napredak u zemlji.
3. Geora!ija
Eržava Kuba sastoji se od elog ostrva Kuba i manjih obližnjih ostrva, izuzimajui zaliv ?uantanamo,vojnu luku koja je iznajmljena 7"E@u. *alazi se izme#u Karipskog mora, Beksi$kog zaliva i "tlantskog okeana. 7everno od Kube se nalaze 7"E 2 9lorida je udaljena 1-0 km5 i Hahami, na zapadu Beksiko, na jugu Kajmanska ostrva i Namajka, a na jugoistoku aiti. ?lavni i najvei grad Kube je avana. Erugi vei gradovi su 7antjago de Kuba, olguin i Kamagvej. Poznatiji manji gradovi su Harakoa, prvo pansko naselje, zatim :rinidad, 7jen(uegos i Hajamo. Prostrani, blago zatalasani predeli visine od 100 do 00 m nadmorske visine smenjuju se sa plodnim dolinama na kojima se uzgaja eerna trska, duvan i drugi poljoprivredni proizvodi. :akva podru$ja zauzimaju oko O povrine ostrva. *eto via podru$ja rasporedjena su u tri zone. *a krajnjem zapadu je 3ordillera de ?uaniguanio, koja se sastoji od dva niza= na zapadu je 7ierra de los %rganos, dok se prema istoku nastavlja neto vii niz 7ierra del osario. Erugo podru$je planina, 7ierra de :rinidad, nalazi se u sredinjem delu zemlje, a najvia su podru$ja na krajnjem jugoistoku, gde se uz južnu obalu strmo uzdiže 7ierra Baestra, sa najviim vrhom @ Pio de :uruino 2.00+ m5. 7everno od 7ierra Baestre je 7ierra de 3ristal, a na krajnjem istoku brežuljkasto poumljeno podru$je 7agua@Haraoa.
*a ostrvu postoji vie od 00 reka kratkog toka koje teku neprestano,od kojih su samo dve sposobne za navodnjavanje. *ajduža reka je Kauto, koja se nalazi na severoistoku zemlje. *jena dužina je LC0 km, a plovna je samo polovinom svog toka. eka 7agua la ?rande, u 3entralnoj Kubi, ima dovoljan potenijal za proizvodnju elektri$ne energije i može navodnjavati male parele. *a ostrvu postoji i nekoliko vodopada koji stvaraju malu koli$inu hidroenergije. Prirodna bogatstava Kube su= kobalt, nikal, ruda gvož#a, hrom, bakar, so, drvo, na(ta, obradivo zemljite. Kuba je bogata i prelepim plažama, peinama, kao i umama. ma irok spektar tropske vegetaije. 'ahvaljujui svojoj klimi ostrvo naseljava preko L.000 vrsta tropskog voa i biljaka. *ajdominantnije drvo su palme, kojih na Kubi ima preko L0 vrsta. *a ostrvu živi veliki broj imia i oko L00 vrsta ptia. 4 kubanskim vodama ima oko C00 vrsta riba. %vde živi i veliki broj insekata. *ajopasniji insekt je higoe @vrsta muve, i komara "nopheles koji prenosi malariju. Klima Kube je tropska i pogodna za uzgoj eerne trske. 7rednja godinja temperatura je +Q3, sa ekstremnim letnjim vruinama i visokom vlažnou vazduha, praena vetrovima koji duvaju iz suptropskih zona ka ekvatoru. !ei deo godinjih padavina 2u proseku 1.L0 mm5 izlu$i se tokom vlažne sezone, koja traje od maja do oktobra. 4 avgustu, septembru i oktobru povremeno se javljaju uragani.
". #tanovni$tvo Prema podaima iz jula 00/. na teritoriji Kube živi oko 11.-+1.6+ stanovnika. !eliki broj Kubanaa živi u inostranstvu, uglavnom na 9loridi 27"E5 oko 1.000.000. Dpanski jezik je zvani$ni jezik i govore ga svi Kubani, iako postoje neznatne razlike u dijalektima tri kubanske regije. Kubanski panski jezik je uglavnom jednak južnoameri$koj verziji panskog, me#utim postoje re$i i izrazi u govoru Kubanaa koji su svojstveni samo njima. *pr. rembambaramba, to zna$i slobodno a sve Ramarillo, to zna$i saobraća%ac 2jer saobraaji na Kubi nose žute uni(orme5 itd. >ngleski jezik je popularan, njegovo u$enje u srednjim kolama je obavezno. Kubani koji su poha#ali kolu za vreme biveg 7ovjetskog 7aveza govore i ruski jezik. Kuba je multirasna zemlja. !einsko je belo stanovnitvo sa tendenijom porasta stanovnitva a(ri$kog porekla i mulata. Podai popisa iz 00. godine su sledei= beli 26+.1S5, mulati i mestii 2-,8S5, rni 210,1S5. 4 gradskim podru$jima živi oko C6S stanovnitva, a najnaseljenije provinije su grad avana, 7antiago de Kuba i %lgin.
7topa pismenosti je najvia u regionu i iznosi $ak //,8S. %brazovni sistem Kube je potpuno besplatan.
*ajvea organizovana religija je katoli$anstvo. 7anterija je religija koja je meavina starih a(ri$kih religija i katoli$anstva, i iroko je rasprostranjena na Kubi. 'vani$no, Kuba je ateisti$ka država. *a Kubi tako#e postoji i mala kineska zajednia, kao i mala haianska zajednia ratrkana po elom ostrvu, uglavnom u isto$nim i entralnim delovima koja održava svoje obi$aje i tradiije uz podrku lokalnih vlasti. Prose$an životni vek Kubanaa je CC,-+ godina 2C/.8+ @ženeR C+.1/ @mukari5, a prose$na starost je LC.L godina. *a ovom ostrvu živi i veliki broj ljudi 2oko .+005 koji imaju vie od sto godina. !eina je adekvatno uhranjena, a neki od njih $ak žive sami, to pokazuje da imaju veliku vitalnost. 7eptembra 00L god. je na ostrvu stvoren
%. &rivreda >konomija Kube je pod entralnim nadzorom politi$ke vlasti. 4 poslednjih nekoliko godina sprovedene su manje re(orme da bi se smanjila nelikvidnost, poveala e(ikasnost preduzea i otklonila nestaia hrane i jo nekih osnovnih sredstava.
4 razdoblju od 1/8/. do 1//L. godine Kuba je doživela težak ekonomski udara, kao rezultat raspada 777@a, najveeg kubanskog trgova$kog partnera. ako su BB9 i 7vetska banka odbile da pruže pomo Kubi, kubanska privreda se nije uruila, premda su ekonomski pokazatelji niži u odnosu na 1/8/. godinu. "merikani su proglasili trgovinski embargo protiv Kube, koji se odnosi na izvoz sve robe 2osim lekova i hrane5 na Kubu. "merikanima je zabranjeno da putuju na Kubu. !eneuela je od 000. godine po$ela da snabdeva Kubu na(tom i to po pre(erenijalnim uslovima. 4 Kubu iz !eneuele stiže oko 100.000 barela na(te dnevno. 'a uzvrat, Kuba alje svoje u$itelje i doktore u !eneuelu. Prema podaima iz 008. godine, realan bruto domai proizvod se poveao za -,LS, bruto domai proizvod po glavi stanovnika iznosio je /.+00 ameri$kih dolara, stopa nezaposlenosti je vrlo mala i iznosi 1,6S, dok je stopa in(laije L,-S. ?ledano po sektorima, u stvaranju HEP najvie u$estvuju usluge 2C,8S5, zatim industrija 2,8S5 i najmanje poljoprivreda 2-,-S5. *ajzna$ajniji poljoprivredni proizvodi su= eer, duvan, itrusno voe, ka(a, pirina$, krompir, pasulj, stoka. *ajvažnije industrijske grane su= proizvodnja eera, na(te, duvanska industrija, industrija ementa i gra#evinskih materijala, proizvodnja nikla, gvož#a, poljoprivrednih maina i (armaeutska industrija. Kuba najvie izvozi= eer, nikal, duvan, ribu, mediinske proizvode, itrusno vože i ka(u, a najvažniji izvozni partneri su joj= Kanada C,8S, Kina 6,6S, Dpanija 6,S, olandija +,+S. *ajvie se uvozi= na(ta, prehrambeni proizvodi, maine i proizvodi hemijske industrije, i to najvie iz= !eneuele L0S, Kine 11,/S, Dpanije 10,1S, Kanade 6,-S, 7"E 6,LS. >konomija Kube se naglo razvija najvie zbog turizma koji se svake godine sve vie poveava. 7redinom 1//0@tih, turizam je postao primarna grana ekonomije u Kubi. 4 popularne turisti$ke destinaije spadaju !aradero, Kajo Koko i avana.
'. Kultura
Kubanska kultura (ormirala se stapanjem kultura razli$itih naroda, koji su na ovo ostrvo pristizali sa evropskog, a(ri$kog i severnoameri$kog podneblja. *a Kubu prvo dolaze Dpani u 16. veku i
njihova kultura se mea sa domoroda$kom, potom a(ri$ki robovi u 18. veku, sa $ijim dolaskom kubanska kultura dobija nova obeležja, a zatim u 1/. veku na kulturu ovog ostrva uti$u i mnogi drugi narodi= Kinezi, 9ranuzi, Napani, "merikani, Dvedjani... %d Kubanske revoluije do danas kubanska kultura je tako#e dosta promenjena.
Kubanska književnost po$ela je da se razvija po$etkom 1/. veka. *ajzna$ajniji pisi tog po$etnog perioda su ?ertrudis ?omes de "veljaneda i 3irilio !iljaverde. ose Barti, najpoznatiji kubanski pesnik a ujedno i advokat, politi$ar, novinar i revoluionar, živeo je od 18+L. do 18/+. godine. 7matran je
Erugi veliki pisi su "leho Karpentier, *ikolas ?uiljen i ?iljermo Kabrera n(ante.
Be#u kubanskim rediteljima treba spomenuti :omasa ?utieresa "lea, $iji je (ilm &agode i 'okolada 29resa U hoolate ( nominovan za %skara, kao i 4mberta 7olsa, $ija su (ilmovi tako#e dobili zna$ajna me#unarodna priznanja.
Karlos >nrikes, !iktor Banuel ?arsija, !alentin 7ans Karta, ?iljermo Koljaso, >duardo "bela predstavljaju najpoznatije kubanske slikare, dok je Banuel Bendive najistaknutiji slikar dananjie. % kulturi i umetnosti na Kubi vlada je po$ela da vodi ra$una naro$ito nakon Kubanske revoluije, kada se osnivaju brojna pozorita, muzeji, umetni$ke kole, a (ormira se i naionalna (ilmska industrija. !lada je ovim merama u stvari nameravala da smanji utiaj masovne ameri$ke kulture, podstianjem razvoja a(ro@kubanskih kulturolokih grupa.
7vi kulturni aspekti Kube veoma su dobro prihvaeni u svetu, a naro$ito su popularni kubanska muzika i ritmovi.
(.
Kubanska )uzika
*a Kubi je muzika svakodnevna i $esta pojava koliko i vazduh. Kaže se da Kubani hodaju, govore, pa $ak i jedu u ritmu muzike. 4pravo je muzika ono to najbolje odražava kubanski mentalitet i karakter. Kao i sve ostalo na Kubi, i muzika je nastala meanjem razli$itih stilova i pod utiajem razli$itih kultura. %vako su se pojavili mnogobrojni na$ini komponovanja muzike, varijeteti stilova, muzi$kih žanrova, instrumenata i grupa. 'a najzna$ajniju kategoriju kubanske muzike smatra se son, koji predstavlja osnovu iz koje su se razvili drugi stilovi, kao to su salsa i mambo.
*u)ba= e$ rumba nosi u sebi istorijsko zna$enje. *aime, 1886. na Kubi je ukinuto ropstvo
kada je oko $etvrt miliona ljudi bilo oslobo#eno. :o, me#utim, nije bio kraj njihovim patnjama. Hez zemlje koju bi obra#ivali na selu, odlazili su u gradove gde im se pružala mogunost zaposlenja. 4 gradovima su morali graditi kue od materijala na koje bi naili, tako da su se ubrzo (ormirale sirotinjske $etvrti. 4 tom kontekstu nalazimo kolektivne svetovne sve$anosti koje su postale poznate pod imenom rumba. umba je postala kubanski sinonim za zabavu, a glagolski oblik te re$i sinonim za plesanje, zabavu i slavlje. Poslednjih godina ona izlazi iz drutvenog miljea u kome je nastala, u mnogim slu$ajevima kombinovana sa sonom, i kao takva se iri po eloj Kubi. +,a-c,a-c,a Postaje naro$ito popularan ples +0@tih godina 0. veka kada ga vezuju uz mambo.
%snovni korak ha@ha@ha 2tri brza koraka5 i dva sporija koja slede provla$e se kroz elu koreogra(sku interpretaiju plesa$a. 3ha@ha@ha se plee u paru, dinami$no i jako sa izrazitim karakterom arma i eroti$nosti.
Posebnu ulogu u popularizaiji kubanske muzike igrao je muzi$ki album i istoimeni (ilm Klub )uena
*ista 2 )uena *ista Social Club5 iz 1///. godine, koji je okupio neke od najistaknutijih kubanskih muzi$ara, kao to su brahim 9erer, %mara Portuondo, uben ?onzales i drugi.
/. 0. 1. 11. akljuak
+,sta es la tierra más hermosa "ue o%os humanos han visto. 23ristGbal 3olGn5
zaista zbog toga to je priroda prema ovom karipskom ostrvu bila izuzetno darežljiva, mnogi kažu da je Kuba istinski raj na zemlji. Kuba je zemlja vedrih i nasmejanih ljudi, zemlja suna i muzike, eera i duvana. :o je zemlja bogate prolosti, ali i raznih previranja, u kojoj je sve izmeano, ali na jedan poseban na$in. 'bog politi$kog sistema i poluvekovnog prkosa obližnjim 7jedinjenim "meri$kim Eržavama, Kubu zovu i %strvom slobode koje punih +0 godina istrajava na revoluionarnom putu. Kuba je
zato izložena viedeenijskim sankijama 7jedinjenih "meri$kih Eržava, a ameri$ki embargo otetio je kubansku privredu za oko 00 milijardi dolara. Kubani ne znaju za &blagodeti< potroa$kog drutva, i dalje se voze automobili stari vie od pola veka, luksuz je $ak i mobilni tele(on. "li ipak to je zemlja graioznog siromatva V iako niko nema mnogo, za sve je obezbe#en stan, posao, kolovanje. *ema politi$kih sloboda, ali ni soijalnog raslojavanja, niti kriminala. :rijum( i tragedija revoluije prisutni su na svakom koraku. Prema re$ima aula Kastra V jedna li$nost ne $ini istoriju, ali 9idel Kastro je li$nost koja na nju odlu$ujue uti$e. ako jednog dana padne režim brae 9idela i aula Kastra, verovatno e tranziija kakva je protutnjala istokom >vrope progutati mnogo od onoga to Kuba danas zaista jeste i to je $ini posebnom.
12. 4iteratura
7lobodan 7. Pajovi= /atinskoameri'ki regionaliam u 010 i 00 veku! Begatrend univerzitet, Heograd, 006.
