Krivicno Procesno Pravo Majic Praktikum 2016 Sluzbeni Glasnik

Др Миодраг Мајић КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО Практикум за припрему правосудног испита

Приручници за полагање правосудног испита Књига Књи га 15

ПРАВНА БИБЛИОТЕКА

Едиција ПРИРУЧНИЦИ ЗА ПОЛАГАЊЕ ПРАВО ПР АВОСУДНОГ СУДНОГ ИСПИТ ИС ПИТА А

Уредник Миодраг Радојевић

Главни и одговорни уредник Др Јелена Триван

Др Миодраг Мајић

КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО Практикум за припрему правосудног испита Приручници за полагање правосудног испита Књига Књи га 15

© ЈП „Службени гласник“, 2016

САДРЖАЈ Увод - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 9 1. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА ПРЕМА ЗАКОНИКУ ИЗ 2011. ГОДИНЕ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 11 2. ПРЕДИСТРАЖНИ ПО СТ УПАК - - - - - - - - - - - - - - - - 2.1. Кривична пријава - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Пример кривичне пријаве поднете јавном тужиоцу од стране полиције - - - - - - - - - - - - 2.2. Одлагање кривичног гоњења - - - - - - - - - - - - - - - - - При риме мер р на наре редб дбее о од одла лага гањ њу кр крив ивич ично ногг го гоње њења ња - - - 2.3. Одбацивање кривичне пријаве - - - - - - - - - - - - - - - При риме мер р ре реше шења ња о одб дбаача чају ју кр крив ивич ичне не пр приј ијав авее - - - - - 2.4. 2. 4. Ов Овла лашћ шћењ ењаа ор орга гана на пр прееди дист стра ражн жног ог по посту ступк пкаа - - - - - 2.4. 2. 4.1. 1. Прик икуп упља љањ ње об обав авеш ешттењ ењаа од гра рађа ђана на - - - - - - - Пример службене белешке о обав обавештењу ештењу прикупљеном од грађана - - - - - - - - - - - - - - - - 2.4.2. Саслушање осумњиченог - - - - - - - - - - - - - - - - Пример записни записника ка о саслушању осумњиченог - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 2.4.3. Задржавање осумњиченог - - - - - - - - - - - - - - - При риме мер р реш решењ ењаа о зад задрж ржава авањ њу осум осумњи њиче чено ногг - - 3. ИСТРАГА ИСТРАГА - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 3.1. Наредба о спровођењу истраге - - - - - - - - - - - - - - - Пример наредбе о спровођењу ист стр раге - - - - - - - - - 3.2. 3. 2. Пре ред дузи узима мање ње до доказ казни них х ра радњ дњи и у ко кори рист ст од одбр бран анее - - - Пример решења судије за претходни посту поступак пак о предлогу одбране за предузимање доказне радње - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

15 16 18 21 22 24 25 27 28 29 31 32 37 38 41 43 45 47

48

6

•

Кривично процесно право

3.3. Проширење истраге - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Пример наредбе о проширењу ист стр раге - - - - - - - - - - 3.4. Прекид истраге - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Пример наредбе о прекиду истраге - - - - - - - - - - - - 3.5. Обустава истраге - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Пример наредбе о обустави истраге - - - - - - - - - - - - 3.6. Завршетак истраге - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Пример наредбе о завршетку истраге - - - - - - - - - - - -

50 50 53 54 56 57 58 59

4. СПОРАЗУМИ СПОРАЗУМИ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА Т УЖИОЦА И ОКРИВЉЕНОГ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 4.1. Спораз азуум о признању кривичног дела - - - - - - - - - - При риме мер р сп спор оразу азума ма о пр призн изнањ ањуу кр крив ивич ично ногг де дела ла - - - - 4.2. Споразум о сведочењу окривљеног - - - - - - - - - - - - При риме мер р спор ораз азум умаа о све ведо доче чењ њу окр крив ивље љен ног - - - - - - 4.3. Споразум о сведочењу осуђеног - - - - - - - - - - - - - - - Пример спораз азуума о сведочењу ос осууђе ђен ног - - - - - - - - -

61 61 63 67 69 73 75

5. ОПТ У ЖЕЊЕ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 5.1. Оп Оптужница - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Пример оптужнице - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 5.2. Одговор на оптужницу - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Пример одговора на оптужницу - - - - - - - - - - - - - - - 5.3. Испитивање оп оптужнице- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Прим имеер ре реш шењ ењаа о пот отвр врђи ђива вањ њу оп оптуж тужн ниц ицее - - - - - - -

79 80 81 85 85 87 88

6. ГЛАВНИ ПРЕТРЕС - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 93 6.1. Припремно рочиште - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 95 Прим имеер за зап пис исн ник икаа са прип ипре рем мно ногг ро рочи чишт штаа - - - - - - - 97 6.2. Главни претрес - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -102 Пример Приме р записника о главном главном претресу - - - - - - - - - - -105 7. ПРЕСУДА - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -111 7.1. Осуђујућа пресуда - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -113 Пример осуђујуће пресуде - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -114 7.2. Ослобађајућа пресуда - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -119 Пример ослобађајуће пресуде - - - - - - - - - - - - - - - - -119 7.3. Одбијајућа пресуда - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -124 Пример одбијајуће пресуде - - - - - - - - - - - - - - - - - - -124

Садржај

•

7

8. ПОС ОСТУ ТУПА ПАК К ПО ПРАВ АВНИ НИМ М ЛЕК ЕКО ОВИМА - - - - - - - - - -1 -12 27 8.1. Редовни правни лекови - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -127 При риме мер р жа жалб лбее пр прот отив ив пр првос восте тепе пене не пр пресу есуде де - - - - - - -13 -130 0 Пример решења апелационог суда којим се укида првост стеепена пресу суд да - - - - - - - - - - - - -1 -13 33 8.2. Ванредни правни лекови - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -136 8.2.1. 8.2 .1. Захт Захтев ев за пон понављ ављање ање кр криви ивично чногг поступ поступка ка - - - -136 Пример захтева за понављање кривичног поступка - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -138 Пример решења којим се дозвољава понављање кривичног пос осту туп пка - - - - - - - - - - - -1 -14 41 8.2.2. Захтев за заштиту за зак конитос остти - - - - - - - - - - - -1 -14 44 При риме мер р зах захте тева ва за заш зашти титу ту зак закон онит итост ости и - - - - -14 -146 6 Пример пресуде којом се усваја захтев за заштиту законитости - - - - - - - - - - - -148

УВОД Кривично процесно право претрпело је у неколико претходних година можда и најкрупније измене када је реч о области позитивних системских правних прописа. У осам деценија дугој историји нормирања кривичног процесног права у Србији и државама чији је она правни следбеник, почев од Законика о судском кривичном поступку из 1929. године до данас, Законик о кривичном поступку из 2011. године представља најкрупнији концептуални заокрет. Поступак претежно пре тежно преузет из германско-аустријског кривичног модела мешовитог типа, с доминантим континентално-инквизиторским одликама, замењен је поступком који садржи бројне одлике адверсаријалног адверсаријалн ог приступа присту па који првенствено познају државе англосаксонске правне традиције. Све ово довело је до бројних иницијалних недоумица али и отпора у стручној јавности, угл углавном авном ненаклоњеној ненаклоњеној крупним заокретима у једној тако значајној области као што је област регулисања кривичног поступка. Али, не само то. Овако крупне измене једне од најзначајнијих процедуралних области унеле су нужно немир и међу правнике који су припремали правосудни испит. Током неколико испитних циклуса било је потешкоћа и неизвесности у вези са моделом поступка који ће бити испитиван, а стручна литература и практикуми још нису били у довољној довољној мери мери прилагођени прилагођени новим законс законским ким решењи решењима. ма. Све је то додатно отежало отежало ионако тежак задатак полазницима. Због тога је основни задатак овог практикума да на што једноставнији начин, уз обиље примера стварних ств арних аката из праксе, онима који припремају правосудни правос удни испит на што једноставнији начин приближе приближе основне карактеристике поступка пост упка дефинисаног Закоником из 2011. године.

10

•


При изради Пракикума, примењена је методологија ме тодологија сагласно сагла сно којој је код сваке од области која дефинише одређену фазу поступка најпре дато краће објашњење, након чега су представљени обрасци карактеристичних аката (поднесака, записника и сл.) који су посебно значајни за ову област. На тај начин, краћи наративни део, укључујући и одређене значајније одредбе Законика, повезан је са сликом о томе како се Законик у реалном животу живот у примењује у пракси. Сматрамо да је ово посебно значајно, имајући на уму да је, нарочито за оне који раније нису имали прилику да се у пракси судова, тужилаштава и адвокатуре сретну са стварном применом применом ЗКП, изузетно тешко да искључиво на основу уџбеника који теоријски теоријс ки обрађују ову област разумеју његове бројне и сложене институте. И овога пута, пута , жеља је аутора да наведени приручник буде стварна помоћ у савладавању обимне грађе правосудног испита. Само ће тако труд уложен у израду ове специфичне „збирке кривичнопроцесних примера“ наћи своје пуно оправдање.

У Београду Београду,, мај 2016. године

Миодраг Мајић

1. ОСНОВНЕ КАР КАРАКТЕРИСТИКЕ АКТЕРИСТИКЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА ПРЕМА ЗАКОНИКУ ЗАКОНИК У ИЗ 2011. ГОДИНЕ ГОДИНЕ Промена концепта кривичног поступка до које је дошло усвајањем Законика из 2011. године године видљива је у готово свим његовим фазама. Насупрот уверењима појединих представника доктрине, који су истицали да је могуће и пожељно увести тужилачку истрагу, али и задржати ранији концепт главног претреса где би суд и даље био дужан да најзначајнији број доказа изводи по службеној дужности, Законик је, оправдано, прихватио другачији другачији приступ. Страна Страначка чка природа поступка пост упка захтевала је стога присуство адверсаријалних начела у готово свим етапама процедуре. Ток поступка предвиђеног Закоником обухвата неколико целина, које по називу углавном одговарају ранијој терминологији. Изузетак представља предистражни поступак који је терминолошки „заменио“ досадашњу преткривичну фазу. Остале етапе поступка су истрага, оптужење и главни претрес. Међутим Међутим,, оваква ов аква терминолошка терминолошка сличност донекле замагљује бројност и квалитет суштинских промена које су извршенее у различити извршен ра зличитим м етапама поступка. пост упка. На самом почетку указивања на њих, важно је запазити да преди предистражни стражни поступак пост упак и истрага, сагл сагласно асно новој улози улози јавног тужиоца, сада представљају тужилачки део поступка, имајући на уму да тек потврдом оптужнице поступак из тужилачке прелази у судску фазу. фа зу. Након тога тога долази до изрицања, изрицања , објављивања објављив ања и достављања писмено израђене пресуде, а потом се отвара могућност за вођење поступка по правним лековима, где је такође могуће уочити значајне измене.

12

•


Треба истаћи да Законик дефинитивно напушта такозвано инквизиционо начело и овакву врсту поступка у којој су биле недовољно диференциране улоге различитих процесних субјеката.. Уместо субјеката Уместо тога, у новом решењу тежило се томе да појединее фазе процед поједин процедуре, уре, као и задаци сваког од субјеката су бјеката који у овим фазама учествују, буду распоређени у складу с њиховим природним улогама у кривичном процесу. п роцесу. У јавности је најпрепознатљивија новина свакако увођење „тужилачке истраге“ ис траге“.. За разлику разлик у од ранијег решења, сагласно којем је истрага превасходно била у рукама истражног судије, односно суда, ова фаза поступка сада је готово у потпуности поверена јавном тужиоцу који је и „природно“ заинтересован да истражује једну кривичну ствар и да прикупља доказе које ће касније презентoвати суду. Оправданост оваквог процесног поретка сада је додатно наглашена, имајући на уму да је обавеза тужиоца да докаже сопствене тврдње (оптужбу) сада и изричито постављена. У овој активности, за разлику ра злику од ранијег решења, тужилац т ужилац више не може рачунати на помоћ било које друге стране, имајући првенствено на уму да је дужност суда с уда да изводи доказе по службеној дужности крајње лимитирана. Тужилац и одбрана у складу са израженијом изр аженијом страначком стр аначком диспозицијом сада на располагању имају и различите врсте врс те споразума. Реч је о споразуму о признању кривице, споразуму о сведочењу сведочењу окривљеног и споразуму спора зуму о сведочењ сведочењуу осуђеног ос уђеног лица. Заједничка карактеристика карактеристика све три врсте врс те споразума јесте да од њиховог закључивања одређене процесне погодности имају сви учесници у поступку поступк у. За тужиоца т ужиоца овакви споразуми обезбеђују обезб еђују потребне доказе, окривљени пристајањем на спораспоразум добија погодности најчешће у виду умањења казне, док за суд оваква врста споразумевања међу странкама представља значајно растерећење када је реч о броју предмета. Одвојеност Одвој еност судске и тужилач т ужилачке ке фазе поступка налагал налагалаа је и другачији другачији однос према према оптужници која представља представља акт којим се одређено лице „изводи пред суд“ и којим се активира судски део процедуре. За разлику од ранијег решења, сада свака оптужница опт ужница пролази поступак судске контроле. контроле.

1. Основне карактеристике кривичног поступка...

•

13

Искључиво оптужница која је потврђена може бити основ за даље вођење поступка и од тог тренутка поступак из тужилачке прелази у судску фазу. Иако је о овоме мање писано и полемисано, можда и најзначајније промене у карактеру поступка видљиве су у фази главног претреса. Ради постизања веће ефикасности и боље припремљености за главни претрес уведено је припремно рочиште. Основна сврха ове фазе поступка је припремање главног претреса. С тим циљем странке се изјашњавају о спорним и неспорним питањима, како би се само о овим првим расправљало на главном претресу и тиме скратило потребно време његовог трајања У складу са измењеном процесном улогом процесних субјеката, претрес сада у значајној мери представља доказни двобој странака. С тим циљем, у складу с природом поступка, уведена су и уводна излагања излагања током којих тужилац и одбрана одбрана презентују суду основне правце њихових процесних наступа, али и основне доказе којима ће своје тврдње поткрепити. На овај начин се пажња суда али и странака од самог почетка усмерава на оно оно што је битно. битно. Уведен ведено о је и такозвано такозвано унакрсно испитивање, којим се страни супротној су протној од оне која је предлопредложила одређеног сведока, вештака или стручног саветника, омогућава да оспори о спори кредибилитет кредибилитет конкретног конкретног исказа. За разлику ра злику од досадашњег општег принципа, унакрсно испитивање не спречава постављање сугестивних питања. Када је о извођењу доказа реч, ангажовање суда је у знатној мери лимитирано, у складу с новом процесном улогом непристрасног руководиоца поступком. Суд се укључује само изузетно, уколико су странке исцрпле све доказне предлоге, налажући странци с транци да предложи допунске доказе или, изузетно, самостално изводећи такве доказе уколико оцени да су изведени докази противречни или нејасни и да је то неопходно да би се предмет доказивања свестрано расправио. Првенствена улога суда је у старању да се поступак пост упак води правично и у складу с одредбама Законика. Оваква, промењена улога суда омогућава да се он, сада и у суштинском смислу, процесно али и, фигуративно речено,

14

•


„емотивно“ дистанцира од тужилаштва „емотивно“ т ужилаштва и полиције и заузме з аузме заиста неутралну позицију. Када је реч о жалбеном поступку поступк у, најзначајнију најзначајнију новину представљају измене којима се дефинишу границе испитивања првостепене пресуде. За разлику од ранијег решења, суд пресуду испитује само у границама основа, дела и правца побијања у жалби. У пракси је већ уочено да овакав приступ такође захтева знатно већу компетенцију компетенцију странака, јер суд више нема могућност да исправља грешке у пресуди прес уди по служслужбеној дужности. Напослетку, значајну измену претрпео је и поступак по захтеву за заштиту законитости. Овај правни лек сада, осим Републичког јавног тужиоца, могу поднети и окривљени и његов бранилац, али Врховни касациони суд више није у обавези да мериторно одлучи о сваком поднетом захтеву. Уколико је захтев поднет због повреде која није значајна за правилну или уједначену примену права, Врховни касациони суд ће такав захтев одбацити. На тај начин се спречава непотребно ангажовање највише судске инстанце поводом неважних случајева. На крају овог кратког приказа основних карактеристика кривичног кривичн ог поступка пост упка према Законику из 2011. године треба нагласити наг ласити да Законик не представља рецепцију анг англосаксонлосаксонског модела, како је често погрешно истицано, већ мешавину различитих процесних система, односно балансирану б алансирану мешавину страначког поступка и континенталног правног наслеђа. Домаћи поступак уводи одређене институте карактеристичне за англосаксонско правно наслеђе (попут нагодбе, припремног рочишта, страначког главног претреса и релативне доказне пасивности суда), али истовремено ис товремено задржава типично континенталне институте попут судске контроле истраге, могућности суда да доказно интервенише и могућности реакције по службеној дужности дужности у осталим ос талим фазама поступка. пост упка. На тај начин, начин, поступак прихвата праксу која и иначе постоји у савременим кривичнопроцесним системима, где се комбинују различити, доказано успешни елементи континенталног и common law правног система.

2. ПРЕДИСТРАЖНИ ПОСТУПАК Једна од карактеристика домаћег кривичног поступка пре измена из 2011. године била је чињеница да је највећи број доказа прикупљан углавном у преткривичној фази поступка. Тако је најзначајније доказе, уместо раније постојећег истражног судије, прикупљала полиција, при чему су се касније фазе поступка често сводиле на готово механичко понављање овако прикупљеног материјала. Основна мањкавост оваквог решења огледала се у чињеници да је по правилу највећи број, и то најзначајнијих доказа прикупљан у фази поступка, коју карактерише одсуство великог броја формалних захтева који осигуравају законитост з аконитост њиховог њиховог прикупљања. Решење овог проблема Законик из 2011. године потражио је у ширењ ширењуу граница граница истражног науштрб граница преди предистражстражног поступка, односно фазе која овоме претходи. „Линију разграничења“ две фазе поступка сада представља прва доказна радња, коју предузима јавни тужилац или полиција. Наиме, наредбу наредбу о спровођењ спровођењуу истраге којом започиње з апочиње ова фаза фаз а поступка пост упка јавни тужилац доноси пре или непосредно након предузимања прве доказне радње, а најкасније 30 дана од када је обавештен о њеном предузимању предузимању од од стране полиције (члан 296. став 2. ЗКП). На овај начин тежиште прикупљања прику пљања доказа враћа се у фазу истраге, која је за ову активност и предвиђена. С друге стране, предистражни поступак остаје резервисан за радње које јавни тужилац, као руководилац ове фазе поступка, пост упка, предузима ради гоњења учинилаца кривичних дела. дела. Ове радње јавни тужилац т ужилац може да повери полицији, која је дужна да изврши његов налог и да га о томе редовно обавештава. Полиција има на располагању већ познате оперативно-тактичке мере и радње које предузима с циљем проналажења учиниоца

16

•


кривичног дела, спречавања његовог сакривања или бекства, кривичног б екства, ради откривања и обезбеђења обе збеђења трагова кривичног дела и предмета који могу послужити као доказ. О предузетим радњама полиција је дужна дужна да без бе з одлагања обавести јавног тужиоца. т ужиоца. Једна од најважнијих доказних радњи коју је могуће мог уће извршити у овој фази поступка пост упка свакако је саслушање осумњиченог. осумњиченог. Притом, Законик прави разлику између саслушања осумњиченог и саслушања ухапшеног. Док се прво саслушање односи на лице које се у својству осумњиченог одазвало на позив полиције, или му је у току информативног разговора саопштено да га полиција сматра осумњиченим, друго је везано вез ано за саслушање лица које су полиција или грађани ухапсили и спровели јавном тужиоцу. Саслушање осумњиченог могу да обаве и полиција и јавни тужилац, али је саслушање ухапшеног у искључивој надлежности јавног тужиоца. Присуство браниоца је услов sine qua non да би исказ који је добијен приликом саслушања осумњиченог могао да буде коришћен као доказ у кривичном поступкуу, док је код саслушања поступк саслушања ухапшеног присуство браниоца потребно само ако је реч р еч о случају обавезне одбране. Новина је и то што о задржавању осумњиченог одлучује јавни тужилац, ту жилац, а против решења р ешења о одређивању задржавања може се изјавити жалба, о којој одлучује судија за претходни поступак. Треба напоменути да је могућност мог ућност одлагања кривичног гоњења сада проширена на сва св а кривична дела за која се може изрећи новчана казна или казна затвора до пет година. Евидентно је да је интенција законодавца да и на овај начин, макар и делимично, делимично, растерети судове с удове великог великог броја поступака пос тупака за лакша кривична дела, али и да јавном тужиоцу ту жиоцу,, сагласно новој улози,, пружи већи „маневарски простор“ улози прос тор“ за пуну примену начела опортунитета. 2.1. Кривична пријава

Кривична пријава често представља иницијалну информацију надлежним органима о томе да постоје основи сумње да је учињено одређено кривично дело. У односу на раније решење према којем је прављена разлика између дужности

2. Предистражни поступак

•

17

пријављивања на страни државних органа, јавних предузећа и установа и потребе пријављивања на страни других лица, сада се то више не чини. Сва физичка и правна лица, уз посебно наглашавање државних и других органа (територијалне аутономије, локалне локалне самоуправе), без бе з разликовања, суштински с уштински се само позивају на пријављивање кривичних дела о којима су обавештена или су за њих сазнала на други начин. На тај начин,, генерална обавеза начин об авеза пријављивања кривичних кривичних дела, сада за све субјекте, с убјекте, осим оних којима овакво поступање представља професионалну дужност (полиција, инспекције и сл.), представља само једну моралну обавезу. Изузетак у том погледу представљају само одређена кривична дела чије је непријављивање, због њихове тежине и опасности по друштво, Кривичним закоником предвиђено као посебно кривично дело. Законик предвиђа да се кривична пријава подноси надлежном јавном тужиоцу ту жиоцу.. Пријава се може поднети писмена али и усмено или другим средством средством.. Под Под овим овим треба подразум подразумевати евати кривичне пријаве поднете електронском поштом, СМС поруком и слично. Највећи број кривичних пријава које поднесу грађани, не буде достављен јавном тужиоцу, већ најчешће полицији. У таквом случају, као и у случају када је пријава поднета ненадлежном јавном јавном тужиоцу ту жиоцу или суду, суду, ови органи су су дужни да пријаву приме и доставе надлежном јавном тужиоцу. т ужиоцу. Кривична Крив ична пријава поднета јавном тужиоцу т ужиоцу у пракси је често недовољно поткрепљена и не представља довољан основ за заснивање његове одлуке о даљем поступању пост упању.. Да би могао да донесе правилну одлуку одлуку о потреби спровођења спр овођења истраге и тиме отпочињања кривичног кривичног поступка, пост упка, јавни тужилац т ужилац у таквим случајевима или у ситуацији у којој је самостално дошао до сазнања о кривичном делу и извршиоцу, има неколико могућности. могућнос ти. Основно овлашћење овлашћење јавног тужиоца у овој фази ф ази представља самостално прикупљање потребних података. Овде долазе у обзир најразличитији начини, попут истраживања података на интернету, у штампи, сопственим базама података и слично. Поред тога, јавни тужилац проверавајући наводе пријаве може позивати грађане ради прикупљања обавештења. обавештења . Редовно, Редовно, реч је

18

•


о разговорима с грађанима на основу којих се сачињава службена белешка о прикупљеним обавештењима која се не могу користити као доказ у кривичном поступку. Међутим, уколико би током оваквог саслушања јавни тужилац оценио да позвани грађанин може бити сматран осумњиченим, имао би могућност његовог саслушања у том својству, уз поштовање оних процесних гарантија које се захтевају код саслушања окривљеног и уз обавезно присуство браниоца. Напослетку, јавни тужилац је приликом провере навода пријаве овлашћен да се обрати државним и другим органима и правним лицима да му пруже потребна обавештења, а ови су дужни да му тражена обавештења пруже. Уколико из било ког разлога није у могућности да сам предузме наведене радње провере кривичне пријаве, јавни тужилац предузимање ових радњи, као и других радњи усмерених на откривање кривичног дела и учиниоца, може поверити полициј полицији. и. Овакав начин поступања до сада у пракси представља најчешћи случај.

Пример кривичне пријаве поднете поднете јавном тужиоцу т ужиоцу од стране полициј полиције е

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО МИНИСТ АРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ПОЛИЦИЈСКА УПРАВА ЗА ГРАД БЕОГРАД Полицијска Полицијс ка станица с таница Раковица Број: КУ 21051/12 Дана: 28. 12. 2012. Београд ВИШЕМ ЈАВНОМ ТУЖИОЦУ У БЕОГРАДУ На основу члана 280. став 1. и члана 281. став 1. Законика о кривичном поступку подноси се


•

19

КРИВИЧНА ПРИЈАВА Против Драгана Јовановића,1 ЈМБГ 1510968770011, од оца Јована и мајке Мире, девојачки Петровић, рођеног у Нишу, који непријављено станује у Нишу, Улица прокупачка бр. 19, рођеног 15. 10. 1968, држављанина Србије, столара, неожењеног, без деце, писменог, са завршеном средњом угоститељском угос титељском школом, школом, без имовине, неосуђиваног, ухапшеног дана 27. 12. 2012. године у 23.00 часова и спроведеног Вишем јавном тужиоцу у Београду 28. 12. 2012. године у 00.30 часова – због постојања основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ. Постоје основи сумње да је пријављени Драган Јовановић 27. 12. 2012. године у Београду Бео граду,, ГО Раковица, у Улици Улици Јована Авак Авакуумовића бб, на платоу испред супермаркета „Дионис“ „Дионис“,, извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ. Кривично дело пријављени је извршио на тај начин што је наведеног дана око 22.30 часова код себе поседовао опојну дрогу марихуану у количини од тридесет осам (38) грама, коју је држао у кеси сакривен сакривеној ој у унутрашњем унутрашњем џепу јакне и коју је намеравао да прода лицу чији идентитет није утврђен. Именовани је са наведеном дрогом, вагицом за прецизно мерење, као и 25 кесица за паковање дроге у мање количине затечен од стране полицијс полицијских ких службеника ПС Раковица Бошка Перовића и Славена Доганџића који су били у патроли. У тренутку када су полицијски службеници започели кретање ка пријављеном пријављеном,, уочено је да се још једно неидентификовано лице упутило ка њему највероватније с циљем обављања купопродаје ку попродаје опојне дроге, дроге, али се исто, када је уочило прилазак полицијских службеника, службеника, удаљило са лица места тако да његови подаци нису регистровани. 1

Лични подаци у примерима и сами примери су измишљени. Свака евентуална сличност са подацима стварних лица, као и са догађајима који су предмет стварних кривичних поступака је случајна.

20

•


Дана 27. 12. 2012. пријављени је на основу члана 291. у вези са чланом 211. став 1. тачка 1. ЗКП ухапшен од стране с тране полицијских службеника ПС Раковица Бошка Перовића и Славена Доганџића и доведен у ПС Раковица, где су од њега уз потврду одузети опојна дрога, вагица и 25 кесица, након чега је пријављени спроведен надлежном јавном тужиоцу ту жиоцу..

Докази: – извештај полицијских службеника ПС Раковица од 27. 12. 2012. године;

– потврда о одузетим предметима од пријављеног Драгана Јовановића. Прилози: – извештај о хапшењу Драгана Јовановића од 27. 12. 2012. године;

– извештај из КЕ за пријављеног; – потврда о привремено одузетим предметима од Драгана Јовановића од 27. 12. 2012. године. Кривична пријава за ово кривично дело подноси се по службеној дужности од стране полицијских службеника ПС Раковица и заводи под бројем КУ 21051/12 од 28. 12. 2012. и КЕ 1405/12 и доставља се Вишем јавном тужилаштву у Београду. Београду.

Подносиоци кривичне пријаве Бошко Перовић Славен Доганџић


•

21

2.2. Одлагање кривичног гоњења

Oдлагање кривичног гоњења представља вид одступања од начела легалитета које је руководеће када је реч о поступању јавног тужиоца. тужиоца . Реч је о примени супротног начела – начела начела опортунитета, код којег је јавном тужиоцу, тужиоцу, уместо обавезе обавез е кривичног гоњења сваког учиниоца кривичног дела које се гони ex officio, остављена могућност процене оправданости кривичног прогона. У основи овог института налази се потреба избегавања дуготрајних и скупих кривичних поступака када је реч о лакшим кривичним делима, делима, али и уверење у верење да, нарочито код ових кривичних дела, ресторативним механизмима треба дати превагу над оним првенствено ретрибутивног карактера. Наиме, окривљеном окривљеном се уместо кривичног поступка посту пка и санкције, нуди могућност да испуни одређену друштвено корисну обавезу, док му се заузврат нуди најпре одлагање кривичног гоњења и коначно одустајање од кривичног гоњења, уколико испуни преузете обавезе. Сагласно новом законском решењу до одлагања гоњења може доћи када је реч о било којем кривичном делу за које је предвиђена новчана казна или казна затвора до пет година. Поред тога, одустаје се од ранијег решења према којем је одлагање кривичног гоњења било условљено претходно датим одобрењем суда и сагласношћу оштећеног. Полазећи од идеје одвојености процесних улога, законодавац је питање кривичног гоњења, па тиме и његовог одлагања, препустио искључивој надлежности надлеж ности јавног тужиоца, т ужиоца, као процесно процесногг субјекта с убјекта којем је ова област облас т поверена. Постоји читав низ обавеза које осумњичени може прихватити у замену за одлагање прогона. Тако, он може бити обавезан да отклони штетну последицу насталу извршењем извршењем кривичног дела или да накнади причињену штету, да уплати одређени новчани износ, који се користи за з а хуманитарне или друге јавне сврхе, да обави одређени друштвенокорисни или хуманитарни рад, да испуни доспеле обавезе издржавања, да се подвргне одвикавању од алкохола алкохола или опојних дрога, дрога , да се подвргне психосоцијалном психосоцијалном третману ради отклањања отк лањања узрока

22

•


насилничког понашања и да изврши обавезу установљену правноснажном одлуком суда, односно поштује ограничење утврђено правноснажном правносна жном судском одлуком. одлуком. Одлуку Одл уку о одлагању кривичног кривичног гоњења, јавни тужилац ту жилац доноси наредбом. У наредби, јавни тужилац осумњиченом одређује и рок у којем је дужан дужан да испуни преузете преузе те обавезе, при чему овај рок не може бити дужи од годину дана. дана . Надзор над извршењем обавеза обавља повереник из органа управе надлежног за послове извршење кривичних санкција, санкција, у складу с прописом који доноси министар надлежан за послове правосуђа. Уколико осумњичени у предвиђеном року рок у изврши обавезу обаве зу коју је преузео, јавни тужилац ће решењем одбацити кривичну пријаву,, о чему ће обавестити оштећеног пријаву оштећеног,, који у оваквој ситусит уацији нема могућност подношења приговора против овакве одлуке непосредно вишем јавном тужиоцу ту жиоцу..

Пример наредбе о одлагању кривичног гоњења

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПРВО ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У БЕОГРАДУ Број: КТ 17245/14 Дана: 20. 11. 2014. Београд На основу члана 43. став 2. тачка 2. и члана 283. став 1. тачка 2. ЗКП, доносим

НАРЕДБУ OДЛАЖЕ СЕ кривично гоњење осумњиченог Драгана Кузмановића због кривичног дела лаке телесне повреде из члана 122. став ст ав 2. у вези са ставом 1. КЗ извршеног на штету Ђорђа Панајотовића.


•

23

Налаже се осумњиченом Драгану Кузмановићу, од оца Богдана, рођеном 15. 5. 1969. године у Београду, Београду, са пребивалиштем у Београду, Улица брегалничка бр. 36, да уплати новчани износ од 100.000 (сто хиљада) динара у хуманитарне сврхе Заводу за помоћ ментално оболелим особама особа ма из Београда, Улица Лафонтенова бр. 22 на жиро рачун број 20-333768-1 код Прве акционарске банке у Београду (са назнаком за опортунитет опортуните т код кривичног кривичног гоњења) у року од 3 (три) месеца од дана пријема ове наредбе. наредбе. Ако осумњичени прихваћену обавезу не изврши у остављеном року, против њега ће бити настављен даљи поступак.

Уколико осумњичени прихваћену обавезу обаве зу изврши у остављеном ос тављеном року, кривична пријава ће у смислу члана 283. став 3. ЗКП бити одбачена. Надзор над извршењем ове обавезе о бавезе извршиће повереник Управе Управе за извршење кривичних санкција, санкција, који ће о поступању пост упању осумњиченог обавестити oво тужилаштво т ужилаштво како би оно донело одлуку одлуку о одбацивању или о настављању поступка.

Заменик Првог основног јавног тужиоца Габријела Куњадић

24

•


2.3. Одбацивање кривичне пријаве

Поједине кривичне пријаве поднете јавном тужиоцу никада не буду процесуиране. У овим случајевима јавни тужилац најчешће долази до закључка да из одређених разлога процесноправне или материјалноправне природе није оправдано започињати кривични кривични поступак, пост упак, и одбацује кривичну пријаву. До овога долази у ситуацији када пријављено дело није кривично дело за које се гони по службеној дужности, када је наступила застарелост или је дело обухваћено амнестијом или помиловањем или постоје друге околности које трајно искључују гоњење, те када не постоје основи о снови сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности. Посебан разлог за одбачај пријаве јесте ситуација у којој је код кривичног дела за које је прописана казна затвора до три године, осумњиче ос умњичени, ни, услед стварног кајања, спречио наступање штете или је штету у потпуности већ надокнадио, а јавни тужилац, према окол околностима ностима сл случаја, учаја, оцени да изриц изрицање ање кривичне санкције не би било правично. Као што ћемо показати у примеру, решење о одбачају пријаве мора бити образложено, а разлози ће се односити управо на уверење у верење о постојању неког од претходно пре тходно набројаних основа. О одбачају пријаве јавни тужилац мора у року од осам дана обавестити оштећеног и информисати га о његовим правима. За разлику од ранијег решења, оштећени, све до потврде оптужнице, не може преузети гоњење од јавног тужиоца. Једино средство које му стоји на располагањ располагањуу је приговор којим, у року од осам дана од када је обавештен о одбачају пријаве, може захтевати од непосредно вишег јавног тужиоца да преиспита одлуку т ужиоца који је одбацио пријаву.


•

25

Пример решења о одбача одбачају ју кривичне пријаве

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПРВО ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У БЕОГРАДУ Број: КТ 10240/13 Дана: 2. 12. 2013. Београд На основу члана 284. став 1. тачка 3. ЗКП, доносим РЕШЕЊЕ ОДБАЦУЈЕ СЕ кривична пријава оштећеног Мирсада Кујунџића од 20. 10. 2103. године, поднета против Јовице Арнаутовића због извршења кривичног дела дела крађе из члана 203. став 1. КЗ. К З. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Кривичном пријавом Мирсада Кујунџића од 20. 10. 2013. године Јовици Арнаутовићу је стављено на терет извршење кривичног дела крађе из члана 203. став 1. КЗ. У пријави је наведено да оштећени сумња да му је Арнаутовић 18. 10. 2013. године из дворишта одузео бицикл марке „РОГ“ вредности око 10.000 динара, имајући на уму да се раније распитивао о овом бициклу и да га је оштећени видео како претходног пр етходног дана у неколико наврата пролази Улицом Улицом командира Бабића у којој оштећени станује. стану је. У поступку провере навода из пријаве, јавни тужилац је на основу члана 282. став 4. ЗКП затражио од МУП РС – Полицијске станице Врачар да прикупи прикупи потребна обавештења. У достављеном до стављеном извештају од 30. 11. 2013. ПС Врачар наведено је да је у поступку прикупљања обавештења обављен разговор ра зговор са осумњич ос умњиченим еним који је негирао извршење кривичног дела, наводећи да никада није улазио у двориште оштећеног, као и са оштећеним који је

26

•


поновио наводе из пријаве, наводећи да није сигуран да је извршилац Арнаутовић, Арнаутовић, али да у њега сумња, те да је могуће мог уће да је ово извршио и неко други јер су и раније друге особе о собе узимале његов бицикл из дворишта и након одређеног времена су му га враћале. Имајући на уму наведено, те како у конкретном случају није указано указ ано на евентуал евен туално но неке друге доказе дока зе који би поткрепили поткр епили постојање основа сумње да је окривљени Јовица Арнаутовић извршилац наведеног кривичног дела, јавни тужилац је на основу члана 284. став 1. тачка 3. ЗКП-a донео решење о одбачају кривичне пријаве која је против њега поднета. поднета .

Заменик Првог основног јавног тужиоца Борис Минић Правна поука

Против овог решења оштећени може поднети приговор Вишем јавном тужилаштву у Београду у року од осам дана од дана пријема писменог писменог отправка овог решења.


•

27

2.4. Овлашћења органа предистражног поступка

У предистражном предистражном поступку пост упку могу учествовати различити органи. Поред тужилаштва туж илаштва и полиције, који су најчешће ангажовани на откривању кривичних дела и њихових учинилаца, учешћ уче шћее у ово овојј фази пос поступк тупкаа мо могу гу узет узети и и др друг уги и ор орга гани ни и сл служб ужбе, е, попут различитих инспекција и надзорних тела. Руковођење свим овим субјектима и координисање свих наведених наведених активности у предистражном поступку пост упку поверено је јавном тужиоцу. тужиоцу. Руковођење о којем је овде реч, подразумева скуп радњи р адњи које јавн ја вни и туж тужил илац ац пр преедуз узим имаа ус усме мера рава вају јући ћи ак акти тивн вност ости и св свих их на наве веде дени нихх субјеката на пословима откривања кривичних дела и њихових учин уч инил илац аца. а. На Најч јчеш ешће ће,, туж тужил илац ац ће од по поли лици ције је зах захте тева вати ти од одре ређе ђене не активности. Тако, Тако, тужилац може захтевати захтевати да се полиција посебно ангажује на испитивању одређеног случаја и утврђивању да ли у кон конкретн кретној ој ситуа ситуациј цији и посто постоје је ел елеме ементи нти од одређе ређеног ног кри кривич вичног ног дела. Поред тога, јавни тужилац т ужилац може наложити посебно ангажовање на откривању извршилаца одређених кривичних дела за која сматра да су од посебног значаја у одређеном тренутку. Међутим, поред ангажовања у одређеном правцу, јавни тужилац може захтевати и предузимање одређених, конкретних радњи када је реч о откривању кривичних дела и њихових извршилаца. Тако на пример, тужилац може наложити полицији да изврши преглед објеката и превозних средстава, да ограничи кретање грађана на одређеном простору прос тору,, односно да предузме неке друге мере које сматра целисходним у датим условима. Међутим, у овој фази поступка, полиција је овлашћена и да самостално предузме одређене активности. Ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, полиција је дужна да предузме потребне мере да се пронађе учинилац кривичног дела, да се учинилац или саучесник не сакрије или не побегне, да се открију и обезобе збеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупи сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка. Реч је о изворно полицијским радњама чија је основна сврха откривање извршиоца, извршиоца, откривање и обезбеђивање о безбеђивање доказа и

28

•


прикупљање података и обавештења који могу мог у бити од користи у даљем току поступка. пост упка. Ове радње треба разликова ра зликовати ти од такозваних доказних радњи (радње на прикупљању доказа). Наведене полицијске активности нису регулисане посебним процесним правилима, а на поступање овлашћених службених лица у овом домену не примењују се посебне процесне форме карактеристичне за прикупљање доказног материјала. Током оваквог рада, може се појавити и често се појављује потреба за хитним предузимањем пр едузимањем одређених доказних радњи. Тако Тако на пример, овлашћена службена лица полиције могу проценити да је неопходно привремено одузети одређени предмет пр едмет,, извршити претресање стана или других просторија или саслушати осумњиченог, те да би одлагање оваквих радњи било штетно по поступак. пост упак. У свим овим и другим сличним случајевима, случајевима, полиција самостално приступа прист упа предузимању предузимању одређених доказних радњи, али о свему предузетом мора без одлагања обавестити јавног тужиоца. Уколико су наведени докази прикупљени у складу са одредбама одре дбама ЗКП, они се могу користити у даљем току поступка. пост упка. 2.4.1. Прикуљање обавешења о рађана Прикупљање обавештења од грађана не представља доказну радњу, имајући на уму да законодавац за спровођење ових радњи не предвиђа примену процесних гарантија које постоје код саслушања окривљеног или испитивања сведока. У том смислу, током прикупљања обавештења, полиција не може грађане саслушавати у својству окривљеног или испитивати у својству сведока или вештака. Једини изузетак од овог правила предвиђен је за ситуацију у којој се током прикупљања обавештења оцени да грађанин може бити сматран осумњиченим, када се може приступити његовом саслушању уз поштовање оних процесних гарантија које се захтевају код саслушања окривљеног и уз обавезно присуство браниоца. Ипак, иако не представљају доказе, информације добијене у поступку прикупљања обавештења могу бити и значајан оријентир јавном тужиоцу и полицији п олицији у планирању даљих активности и прикупљању прик упљању доказа. Реч је о посебно предвиђеним предвиђеним


•

29

криминалистичко-оперативним радњама које представљају важан извор сазнања са знања приликом утврђивања околности околности значајних за откривање кривичних дела и учинилаца. учинилаца. У даљем поступку пост упку јавни јав ни тужил тужилац ац све грађ грађане ане или нек некее од грађ грађана ана кој који и су пружи пружили ли потребна обавештења полицији може испитати и као сведоке.

Пример службене белешке о обавештењу примљеном од грађана

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО ТУ ЖИЛАШТВО У БЕОГР БЕОГРАДУ АДУ Број: КТ 10240/15 Дана: 17. 3. 2015. Београд СЛУЖБЕНА БЕЛЕШКА О ОБАВЕШТЕЊУ ПРИМЉЕНОМ ОД ГРАЂАНА Дана 17. 3. 2015. године у просторије Вишег јавног тужилаштва у Београду приступио је по позиву грађанин Драган Ковачевић, по занимању електроинжењер, рођен 28. 4. 1958. године у Београду, општина Савски венац, од оца Растка и мајке Борјанке, ЈМБГ 2804958310019, са пребивалиштем у Београду, општина Звездара, Ул. трећа нова бр. 18б, ради давaња потребних обавештења, на основу члана 282. став 1. тачка 2. ЗКП у вези са чланом 288. став 1. ЗКП, па је након предочавања разлога због којих је позван дао следеће обавештење:

Дана 15. 3. 2015. године око 20 часова часова налазио сам се у свом стану број 7 на трећем спрату зграде у Улици Улици трећа нова бр. 18б на Звездари. У једном једном тренутку зачуо сам буку бук у из стана број 8 који се налази на истом спрату и у којем живи мој комшија Сретен Панић са супругом. Учинило ми се да сам чуо свађу и повике „немој“ или нешто слично, али нисам превише обраћао пажњу

30

•


на то јер су се Панићи и раније често свађали, а повремено и физички сукобљавали. Након можда 3‒5 минута зачуо сам како је неко стрчао низ низ степенице. степенице. Изашао Изашао сам да да видим видим шта се дешава и тада сам видео да су с у врата стана притворена, али нисам желео да улазим. Вратио сам се у стан и након једно пола сата, зачуо сам жамор у ходнику и видео полицију и комшије и тада сам сазнао са знао да је Сретенова супруга Миланка убијена убодима кухињским ножем. И даље ми је тешко да поверујем да је Сретен то учинио јер, иако су се свађали, нисам веровао да ће доћи до овога. Колико ми је познато, најчешћи узрок њихових свађа била је љубомора јер је Сретен стално сумњичио Миланку да га вара, иако ја о томе нисам имао никаква сазнања.

Прикупљање потребних обавештења у времену од 9 до 10 часова обавио је заменик Вишег јавног тужиоца у Београду Митар Трифуновић. Службена белешка је прочитана грађанину у смислу члана 288. став 5. ЗКП, па исти нема примедбе. Копија службене белешке дата је грађанину. Обавештење дао Драган Ковачевић

Заменик јавног тужиоца Митар Трифунови рифуновић ћ


•

31

2.4.2. Саслушање осумњичено

Једну од најзначајни најзначајнијих јих радњи у предистражном поступк пос тупкуу представља саслушање осумњиченог, при чему можемо разликовати неколико неколико ситуација. Када прикупља обавештења о бавештења од лица за које постоје чињенице које указују на то да је реч о учиниоцу кривичног дела, полиција је дужна да га позове у својству својству осумњиче осумњиченог ног не скри скривајући вајући така такав в статус од од њега. њега. С друге стране, с чињеницом да одређени грађанин који је позван ради давања потребних обавештења може бити сматран осумњиченим, полиција се може упознати у току овог поступка, или из исказа самог тог лица, или из исказа других позваних грађана, али и других доказа доведени доведених х у везу вез у с датим обавештењима. У таквом случају полиција је дужна да позвано лице одмах, пре првог саслушања у овом својству, на језику који разуме, обавести о дел делуу које му се ставља с тавља на терет, као и да све што изјави може бити коришћено као доказ у поступк поступкуу. Поред тога, осумњичени о сумњичени мора мора бити поучен да има право да одбије да дâ исказ и да ништа не изјави, ускрати ускр ати одг одговор овор на на поједин поједино о питање, питање, слободн слободно о изнесе изнесе своју своју одбрану, те да призна или не призна кривицу. Напослетку, осумњичени се мора поучити о праву да узме браниоца који ће присуствовати његовом саслушању. О потреби оваквог ов аквог саслушања полиција полиција обавештава јавног тужиоца без одлагања. Када је реч о овој радњи, јавни тужилац има три могућности. Он најпре саслушање може обавити сам, затим може затражити да само присуствује саслушању које обавља полиција, и напослетку може у потпуности поверити саслушање полицији. У било којој од ове три варијанте запиз аписник о саслушању осумњиченог у присуству браниоца може се користити као доказ у кривичном поступку, уколико је сачињен у складу са одредбама ЗКП. У наредном примеру биће представљен записник о саслушању ухапшеног осумњиченог ос умњиченог,, који је сачинио заменик јавног тужиоца.

32

•


Пример записника о саслушању осумњиченог

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПРВО ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У БЕОГРАДУ Број: КТИ 240/15 Дана: 1. 2. 2015. Београд ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ ОСУМЊИЧЕНОГ

Састављен 2. 1. 2015. године у Првом основном основном јавном тужилаштву у Београду Ул. савска 17а, пред замеником јавног тужиоца Гораном Машићем, Машићем, на основу чл. 293. и 294. ЗКП, у посту поступку пку КТИ. бр. 240/15 против осумњиченог Јована Павића, због кривичног дела из члана 348. став 1. КЗ.

ПРИСУТНИ СУ: Заменик тужиоца Горан Машић

Oсумњичени Јован Павић

Записничар Гордана Стијеповић

Бранилац адв. Срећко Никчевић

Започето у 10.30 часова 1. Име и презиме: Јован Павић 2. Матични број грађана: ЈМБГ 1710969110923 3. Надимак: Зелени 4. Име и презиме родитеља: отац Драган и мајка Меланија Меланија 5. Девојачко – породично име мајке: Поповић 6. Где је рођен: Врање 7. Где станује: пребивалиште у Београду, општина Палилула, Улица Јованке Јанковић бр. 36 тел. 0672334571


•

33

8. Дан, месец и година рођења: 17. 10. 1969. године године 9. Држављанин: Држављанин: Републике Србије 10. Занимање: столар 11. Продичне прилике: ожењен 12. Да ли је писмен: да 13. Какве је школе завршио: средња дрвопрерађивачка 14. Шта он и чланови његовог породичног домаћинства поседују поседују од имовине: власник стана од 60 км 2 у Улици Јованке Јанковић бр. 36 у Београду, власник аутомобила „застава 128“, 1996. годиште, супруга запослена, запослена , с месечним примањима од 42.000 динара 15. Ранија осуђиваност: не 16. Да ли је и када изречена кривична санкција извршена: не 17. Да ли се против њега води поступак пост упак за које друго кривично дело: не Констатује се да је осумњичени пре саслушања, а након узимања личних података, поучен и упозорен о својим правима да одмах на језику који разуме буде обавештен о разлогу хапшења, да пре него што буде саслушан има са браниоцем поверљив разговор који се назире само гледањем, а не и слушањем, да захтева да без одлагања о хапшењ х апшењуу буде обавештен неко од чланова његове породице или друго њему блиско лице, да захтева да га без одлагања прегледа лекар кога слободно изабере, а ако он није доступан, дост упан, лекар кога одреди одреди јавни тужилац, ту жилац, односно суд, да у најкраћем року рок у, а увек пре првог саслушања, са слушања, подробно и на језикуу који разуме, језик р азуме, буде обавештен о делу које му се ставља на терет, о природи и разлозима оптужбе, опту жбе, као и да све што изјави може да буде коришћено као доказ у поступку, да ништа не изјави, ускрати одговор на поједина питања, слободно изнесе своју одбрану, призна или не призна кривицу, да се брани сам или уз стручну стру чну помоћ браниоца, у складу са одредбама ЗКП, да његовом саслушању присуствује бранилац, да у најкраћем могућем року буде изведен изведен пред суд и да му буде суђено непристрасно, правично и у разумном року, да непосредно пре првог саслушања прочита кривичну пријаву пријаву,, записник о увиђају уви ђају и налаз и мишљење вештака, да му се осигура осиг ура довољно времена

34

•


и могућности за припремање одбране, да разматра списе и разгледа разгле да предмете који служе као доказ, да прикупља доказе за своју одбрану, да се изјасни о свим чињеницама и доказима који га терете и да износи чињенице и доказе у своју корист, да испитује сведоке оптужбе и захтева да се, под истим условима као сведоци оптужбе, у његовом присуству испитају сведоци одбране, да користи правна средства и правне лекове и да предузима друге радње када је то одређено ЗКП.

Осумњиченом је у смислу члана 70. ЗКП саопштено да је дужан да се одазива на позиве јавног јавног тужиоца и да обавести јавног тужиоца о промени адресе пребивалишта или боравишта, односно о намери да промени адресу пребивалишта или боравишта и упозорен је да у супротном су протном против њега могу мог у бити одређене теже мере за обезбеђење об езбеђење присуства присус тва окривљеног. окривљеног. Осумњичени ухапшени је позван да се изричито изјасни о томе да ли ће узети браниоца по свом избору, и упозорен да ће му, ако у случају обавезне одбране из члана 74. ЗКП то не учини у року од 24 часа од часа када је поучен о овом праву или изјави да неће узети браниоца, бити постављен пост ављен бранилац по службеној службеној дужности. Осумњичени ухапшени је упозорен да ће га, уколико не обезбеди присуство браниоца у року од 24 часа од часа када му је то омогућено у смислу члана 293. став 1. ЗКП или изјави да не жели да узме браниоца, јавни тужилац т ужилац саслушати. Осумњичени ухапшени захтева да о његовом хапшењу буде обавештен члан његове породице – супруга Звездана Павић. Осумњиченом ухапшеном је на основу члана 293. став 1. ЗКП омогућено да у присуству јавног тужиоца коришћењем телефона 0672334571 обавести браниоца адв. Срећка Никчевића из Београда у 10.45 часова. За овим осумњичени ухапшени изјављује: Да је изабрао браниоца те да је сагласан да га у овом поступку пост упку брани адвокат адв. Срећко Никчевић који присуствује овом саслушању. За овим бранилац изјављује да се достављање писмена и позива може извршити на адресу адрес у адвокатске канцеларије у Београду, Београду, Улица кумановска бр. 5.


•

35

Осумњичени обавештен о делу које му се ставља на терет и разлозима хапшења. Осумњиченом и браниоцу је омогућено обављање поверљивог разговора који је започео у 11.00 часова. Поверљив разговор завршен је у 11.20 часова.

Предочени наводи кривичне пријаве ПС Палилу Предочени Палилула ла КУ К У 719/15 од 1. 2. 2015. године да је осумњичени Јован Павић дана 1. 2. 2015. године око 1.45 часова у свом стану број 10 у Улици Улици Јованке Јанковић бр. 36 затечен са пиштољем марке „ЦЗ 99“ калибра 9 милиметара, са 6 метака ме така калибра 9 мм, за чије држање није имао дозволу надлежног органа, те да је тиме осумњичен да је извршио кривично дело из члана 348. став 1. КЗ. К З. Осумњичени изјављује да је разумео шта му се ставља на терет као и све поуке и упозорења.

Констатује се да је осумњиченом и његовом браниоцу омогућено да прочитају кривичну пријаву ПС Палилула КУ 719/15 од 1. 2. 2015. године, записник о увиђају КУ 719/15 од 1. 2. 2015. године и потврдуу о одузетим предметима од 1. 2. 2015. године, те да су они тврд искористили то своје право.

Осумњичени је позван да изнесе своју одбрану ако то жели, и у неометаном излагању изјавио је: Тачно је да је у мом стану полиција дана 1. 2. 2015. године у јутарњим часовима око 1.45 у предсобљу у орману пронашла један пиштољ марке марке „ЦЗ 99“ калибра 9 милиметара, милиметара , са 6 метака калибра 9 мм, као и да за ово оружје ору жје и муницију нисам имао дозволу за држање надлежног органа. Међутим, Међу тим, желим да нагласим нагласим да није реч о мом оружју ору жју и муницији и да ја нисам ни знао да се ови ту налазе. Наиме, ја сам наведени стан до пре месец дана издавао двојици момака који су се представили као студ ст уденти енти и који су т у живели око годину годину дана. О њима немам ближе податке, само знам да се један зове Марко а други дру ги Андрија и да су ми рекли да су из Црне Горе а да овде студирају на Правном факул ф акултет тетуу. Нисам узимао њихове ближе податке, јер су ми ми они увек уредно уредно плаћали плаћали кири кирију ју и нису правили правили било било какве проблеме, а њих ми је препоручио пр епоручио један мој пријатељ за

36

•


кога знам да се зове Бобан Петровић и који је у међувремену отпутовао у Јужноафричку Републику.

Момци о којима је реч имају око 24-25 година, Марко је нешто нижи и има око 170 цм, а Андрија је висок око 190 цм и црн. Ја никада нисам имао било које оружје нити сам тражио дозволу за држање истог јер ми ово не треба. Потврду мојих навода можете затражити од моје супруге Звездане Павић која је упозната са издавањем стана наведеним момцима, и са чињеницом да оружје није моје. Осумњичени изјављује изјављује да нема приговор на записник, да му је записник гласно диктиран, па га признаје за свој и потписује.

Након што су сви присутни упозорени да у смислу члана 235. став 1. ЗКП имају право да прочитају записник или да захтевају да им се записник прочита, па како им је записник з аписник предат предат на читање констатује се да је записник прочитан. Констатује се да присутни бранилац окривљеног адв. Срећко Никчевић изјављује да нема приговор у погледу садржине записника о саслушањ с аслушању у осумњиченог ос умњиченог..

Завршено у 12.00 часова Oсумњичени Јован Павић Записничар Гордана Стијеповић

Бранилац адв. Срећко Никчевић Заменик јавног тужиоца Горан Машић


•

37

2.4.3. Зaржавање осумњичено

Постоје три ситуације у којима јавни тужилац ту жилац може задржати осумњиченог ос умњиченог.. То То је најпре најпр е случај када му полиција доведе ухапшено лице. Такође, Такође, тужилац т ужилац може да задржи и осумњиченог који је ухапшен при извршењу кривичног дела. Напослетку, јавни тужилац може да задржи и лице које је саслушано у својству осумњиченог. У било којем од ова три случаја јавни тужилац може осумњич ос умњиченог еног задржати најдуже до 48 часова од часа хапшења, односно од одазивања на позив, ако је реч о лицу саслушаном у својству осумњиченог. Овлашћење да осумњиченог задржи, представља овлашћење које је дато јавном тужиоцу како се од овог државног органа не би, нарочито у комплекснијим случајевима, захтевало поступање у нереалним роковима. Наиме, некада ће, због потребе дуготрајног саслушања али и прикупљања обимнијег материјала, јавном тужиоцу и полицији бити потребно додатно време. Задржавање осумњиченог представља један од основа за обавезну одбрану, а осумњичени мора имати браниоца од момента доношења решења о задржавању задржавању.. Одлука о задржавању доноси се у форми решења и биће представљена у примеру који следи. Јавни тужилац је орган који је оригинално овлашћен да овакво решење донесе, али изузетно, решење о задржавању може донети и полиција по његовом овлашћењу овлашћењу.. Против решења о задржавању, осумњичени и његов бранилац могу изјавити жалбу која не задржава извршење решења, у року рок у од шест часова од достављања решења. решења. О жалби одлучује одлучује суд с удија ија за претходн прет ходни и поступак пост упак у року од четири часа од пријема жалбе.

38

•


Пример решења о задржавању осумњиченог ос умњиченог

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО ТУ ЖИЛАШТВО У БЕОГР БЕОГРАД АДУ У Број: КТ 17245/12 Дана: 28. 12. 2012. Београд На основу члана 294. став 1. у вези са чланом 211. став 1. тачка 1. ЗКП доносим РЕШЕЊЕ

Јовановић Драган, ЈМБГ 1510968770011, од оца Јована и мајке Мире, девојачки Петровић, рођен у Нишу Нишу,, који непријављено станује у Нишу, Улица прокупачка бр. 19, рођен 15. 10. 1968, држављанин држављан ин Србије, столар, с толар, неожењен, неожењен, без бе з деце, писмен, са завршеном средњом угоститељском школом, без имовине, неосуђиван, ухапшен 27. 12. 2012. године у 23.00 часова задржава се ради саслушања до 48 часова од часа хапшења – 27. 12. 2012. године у 23.00 часова

Образложење Осумњичени Драган Јовановић спроведен је овом тужилаштву 28. 12. 2012. године у 00.30 часова уз кривичну пријаву ПС Раковица КУ 21051/12 због постојања основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ. Осумњичени је ухапшен од стране ПС Раковица дана 27. 12. 2012. у 23.00 часова. У кривичној пријави осумњиченом је стављено на терет тере т да је 27. 12. 2012. године око 22.30 часова код себе поседовао опојну дрогу марихуану у количини од тридесет осам (38) грама коју је држао


•

39

у кеси сакривен сакривеној ој у унутрашњем унутрашњем џепу јакне јакне и коју коју је намеравао намеравао да прода лицу чији идентитет није утврђен. у тврђен.

Основи сумње да је осумњичени извршио наведено кривично дело произлазе из извештаја и звештаја ПС Раковица и потврде о привремено одузетим предметима у којој се наводи да су од окривљеног одузети опојна дрога, вагица за прецизно мерење и двадесет пет кесица за паковање мањих количина дроге.

Како је у даљем току поступка пост упка потребно саслушати осумњиченог, осумњиченог, при чему је осумњичени лице које нема пријављено пребивалиште и које по сопственој изјави непријављено борави у Нишу, Улица прокупачка бр. 19, те како је реч о лицу без запослења и имовине, то је по схватањ с хватањуу Вишег јавног тужилаштва у Београду реч о околностима које указују указуј у на опасност од његовог бекства. У том смислу смислу, решење о задржавању ради саслушања осумњиченог донето је на основу члана 294. став 1. у вези ве зи са чланом 211. став 1. тачка 1. ЗКП. Дана 28. 12. 2012. у 1.00 час, осумњичено ос умњиченом м је обезбеђен обезб еђен бранилац по службеној дужности, дужности, адвокат Јован Авакумовић Авак умовић из Београда, са списка адвоката Адвокатске коморе Београда, имајући на уму да је осумњичени изјавио да нема новца за адвоката.

Заменик вишег јавног тужиоца Горан Манић Поука о праву на жалбу

Против овог решења осумњичени и његов бранилац могу изјавити жалбу судији с удији за претходни поступак Вишег суда у Београду у року од 6 часова од достављања решења.

3. ИСТРАГА Једну од најзначајнијих новина у Законику представља увођење тзв. тужилачке истраге. истраге. Реч Реч је о суштинском заокрету у домаћем кривичнопроцесном законодавству. Законик истрагу ставља у руке јавном тужиоцу, органу којем којем она природно и припада. Овакво законско решење засновано је на претпоставци претпос тавци да највише оправдања има решење сагласно којем прикупљање доказа о учињеном у чињеном кривичном делу делу и учиниоцу треба поверити органу који је за ово и иначе задужен задужен и који ће у даљој фази поступка бити одговоран за оптужење, заступање оптужнице и њен успех на суду. Међутим, промена органа који руководи истрагом не представља једину једину измену у овој фази поступка. пос тупка. Једно од нових решења, које је у корелацији с ранијим започињањем истраге, јесте и то да се истрага истрага против против одре одређеног ђеног лица покре покреће ће при при постојању нижег степена сумње – основа сумње да је оно учинило кривично дело. Овакво решење је разумљиво раз умљиво имајући на уму да истрага истрага сада сада започиње започиње првом првом доказном доказном радњом радњом која која је предузета, предузета, односно у ситуацији у којој је и степен сумње, сумње, када је реч о извршиоцу кривичног дела, нижи. Потпуну новост у односу на ранија решења представља представља и могућност вођења истраге против непознатог учиниоца када постоје основи сумње с умње да је учињено у чињено кривично дело. дело. Овим решењем, истражном фазом поступка и процесним гаранцијама које она пружа, обухваћено је прикупљање и оних доказа који би касније, по откривању учиниоца, могли бити коришћени у судском поступк пост упкуу. Наредбу Наре дбу о спровођењу истраге јавни тужилац т ужилац доставља осумњиченом и његовом браниоцу, заједно с позивом, односно обавештењем о првој доказној радњи којој могу присуствовати.

42

•


Реч је о испитивању сведока или вештака, увиђају, увиђају, а када је реч р еч о браниоцу, и о саслушању осумњиченог. Имајући наведено на уму, уму, јавном тужиоцу ту жиоцу је омогућено да сачини, у зависности од околности конкретног случаја, стратегију с тратегију редоследа по којем ће предузимати поједине доказне радње, и на тај начин донекле одложи тренутак у којем ће бити у обавези да достави наредбу о спровођењу истраге осумњиченом. Изузетак од обавезе обавештавања предвиђен је за ситуацију у којој, у поступцима поступцима за кривич кривична на дела дела за која која је посебни посебним м законом законом одређено поступање јавног тужилаштва ту жилаштва посебне надлежности, тужилац оцени да би присуство осумњиченог или његовог браниоца могло утицати на сведока. сведока . У том случају, саслушање се може обавити и без бе з њиховог позивања, али се судска одлука одлука не може заснивати искључиво или у одлучујућој мери на том исказу сведока. Саслушање осумњиченог представља тренутак након којег је јавни тужилац дужан дужан да супротној супротној страни „отвори „отвори карте“ карте“ којима располаже. У том тренутку тренутк у јавни тужилац је дужан да осумњиченом који је саслушан и његовом браниоцу омогући да у року довољном за припремање одбране размотре списе и разгледају разгледа ју предмете који служе као доказ. Међутим, с циљем спречавања откривања материјала тужилаштва лицима која још нису дала свој исказ, када је више лица лица осумњичено за кривично дело, разматрање материјала може бити одложено све док јавни тужилац ту жилац не саслуша последњег последњег осумњиченог ос умњиченог који је доступан. Након упознавања с доказним материјалом јавни тужилац позива одбрану да у одређеном року стави предлоге за прикупљање нових доказа. С друге стране, обавеза обелодањивања доказа односи се и на осумњиченог ос умњиченог који је саслушан и на његовог браниоца. Њихова је дужност да одмах по прибављању доказа обавесте јавног тужиоца ту жиоца о томе и да му пре завршетка истраге омогуће да размотри списе и разгледа предмете који служе као доказ. Значајну новину у новом концепту поступка представља могућност одбране да самостално прикупља доказе и материјал.

3. Истрага

•

43

Међутим, потребно је уочити да овде није реч о било каквој „паралелној истрази“ како је то неретко погрешно означавано у расправама расправама пово поводом дом новог закони законика. ка. И даље даље је само само јавни јавни тужилац ту жилац овлашћен да предузима, предузима, односно непосредно спроводи поједине доказне радње (саслушање, увиђај и сл.). Насупрот томе, одбрана је овлашћена само да самостално обавља припремне радње на обезбеђивању доказа који би током истраге или касније током поступка пос тупка били изведени. Уколико Уколико одбрана сматра да је одређену доказну радњу потребно предузети током истраге, она се мора обратити јавном тужиоцу с предлогом за њено предузимање. Ако предлог одбране буде одбијен, или јавни тужилац тужилац не одлучи одлучи о предлогу предлогу у року од осам дана од од дана подношења, осумњичени или његов бранилац могу се обратити судији за претходни поступак, који ће, ако усвоји предлог,, наложити јавном тужиоцу предлог т ужиоцу да пред пр едузме узме доказну доказн у радњу и за то му одредити рок. Наредбу о завршетку истраге јавни тужилац доноси када нађе да је стање ствари довољно разјашњено. Он може истрагу прекинути, обуставити или одредити њену допуну. Значајно Значајн о је поменути да осумњичени ос умњичени и његов бранилац имају могућност да до завршетка истраге поднесу приговор непосредно вишем јавном тужиоцу због одуговлачења поступка и других неправилности у току истраге. Ако приговор буде усвоје усв ојен, н, над надлеж лежном ном јав јавном ном т уж ужиоц иоцуу из издаје даје се об обаве авезно зно упутс упу тство тво да отк отклони лони утв утврђе рђене не непр неправилн авилнос ости. ти. У случај с лучајуу одбијања приговора, осумњичени и његов бранилац могу поднети притужбу судији за претходни пре тходни поступак. пост упак. Уколико Уколико судија за претходни поступак, који у овој процесној фази представља контролора њеног законитог одвијањ одвијања, а, оцени да је притужба основана, наложиће да се предузму мере за отклањање неправилности. 3.1. Наредба о спровођењу истраге

Истрага се покреће наредбом надлежног надлежног јавног тужиоца, ту жиоца, који је сада и једини овлашћени орган за вођење ове фазе поступка. За разлику од ранијег решења, решења, оштећени не може да

44

•


води „супсидијарну“ истрагу, имајући на уму да је преузимање кривичног поступка од стране оштећеног сада омогућено искључиво након потврђивања оптужнице. Током истраге, у случају одустанка јавног тужиоца, т ужиоца, оштећени може само да поднесе приговор непосредно вишем тужиоцу, у року од осам дана од пријема тужиочевог обавештења. Иако у формалном смислу започиње доношењем наредбе јавног ту тужиоца, жиоца, у суштинском смислу истрага отпочиње када када јавни тужилац или полиција предузиме прве доказне радње. р адње. Реч је о радњама којима се, на начин предвиђен Закоником, прикупљају докази који могу бити коришћени у даљем току поступка. У редовном поступању, јавни тужилац ће наредбу о спровођењу истраге донети пре прве или непосредно након прве доказне радње коју предузима. Међутим, имајући на уму да јавни тужилац предузимање појединих доказних радњи може поверити полицији, као и да полиција одређене доказне радње које не трпе одлагање може предузети и самостално у предистражном поступку, пост упку, предвиђено је је да ће јавни тужилац у оваквим случајевима случајевима наредбу о спровођењу истраге донети најкасније у року од 30 дана од дана када је обавештен о првој доказној радњи коју је предузела полиција. Уколико пак јавни тужилац одбије ауторизацију овако предузете радње, доказ њоме прикупљен не може бити коришћен у поступку. посту пку. У супротном, уколико овакву радњу одобри јавни тужилац, тужилац , сматраће се да је ab initio била обухваћена наредбом и прикупљени доказ биће подобан за употребу у кривичном поступку. Предвиђено је да се наредба о спровођењу истраге осумњиченом и његовом браниоцу доставља с позивом, односно обавештењем о првој доказној радњи којој могу присуствовати. Ова процесна могућност представља и својеврсну тактичку предност јавног тужиоца у почетним фазама истраге, која му омогућава брзо прикупљање значајних материјалних доказа пре укључивања одбране у читав поступак. пост упак.

3. Истрага

•

45

Пример наредбе о спровођењу истраге

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО ТУ ЖИЛАШТВО У БЕОГР БЕОГРАДУ АДУ Број: КТИ 7245/14 Дана: 28. 6. 2014. Београд На основу чланa 296. ЗКП доносим НАРЕДБУ О СПРОВОЂЕЊ СПРОВ ОЂЕЊУ У ИСТРАГЕ против Радована Јанковића, ЈМБГ 1510968770011, званог Рале, од оца Борислава и мајке Мире, девојачки Петрошевић, рођеног у Врању, који станује стану је у Нишу, Улица Улица лединачка бр. 19, рођеног рођено г 15. 10. 1968, држављанина Србије, столара, ожењеног, оца двоје деце, писменог, са завршеном средњом машинском школом, власника стана у Нишу у Улици Улици лединачкој бр. 19 од 43 квм, неос н еосуђиваног, уђиваног, други поступак се не води,

због постојања основа сумње да је: 29. 5. 2014. око 1.45 часова у Београду, у улазу зграде број 15, у Улици неимарској, способан да схвати значај свога дела и да управља својим својим посту поступцима, пцима, свестан свестан свога дела и желећи желећи његово његово извршење и свестан да је његово дело забрањено, покушао да претњом да ће непосредно напасти на живот оштећене Бојане Пантић ову принуди на обљубу, тако што је оштећеној која је чекала лифт пришао са леђа, прислонио јој нож у пределу врата и рекао: „Ако пустиш глас убићу те, не опири се, скидај се“, али дело које је с умишљајем започео није довршио услед наиласка сведока Слободана Грујића Грујића који је узвикнуо: у звикнуо: „Пусти је, шта радиш“,, па је окривљени побегао са места догађаја, диш“

46

•


– чиме би извршио кривично дело дело силовање у покушају пок ушају из члана 178. став 1. у вези са чланом 30. КЗ.

РАЗЛОЗИ Основи сумње да је осумњичени Радован Јанковић извршио наведено кривично дело произлазе из кривичне пријаве Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције, Ку. бр. 10567/14 од 26. 6. 2014. године, као и доказа дока за достављених дос тављених уз ову кривичну пријаву – записника записни ка о препознавању од стране сведока Бојане Пантић и Слободана Грујића Грујића од 27. 6. 2014. године. У току истраге потребно је да се саслуша осумњичени, испитају сведоци Бојана Пантић и Слободан Грујић, прибави снимак сигурносне гурно сне камере са улазног дела зграде број 15 у Улици неимарској и предузму друге доказне радње. Наведене доказне радње неопходно је предузети ради доношења одлуке да ли ће бити подигнута оптужница или ће се обуставити поступак. Заменик јавног тужиоца Божидар Сомборац

3. Истрага

•

47

3.2. Предузимање доказних радњи у корист одбране

Kao што је у уводним излагањима о овом делу поступка назначено, посебно је регули рег улисано сано право одбране да самостално обавља припремне радње на обезбеђивању обезбеђив ању доказа који би током истраге или касније током поступка пос тупка били изведени. Реч је о разговору с потенцијалним сведоцима, узимању изјава или обавештења од њих и уласку у нејавне просторије и просторе, те преузимању предмета и исправа уз сагласност ових лица. Међутим, предузимање доказних радњи и прибављање доказа који би могли бити коришћени у даљем току поступка пост упка и даље је у рукама јавног тужиоца. У том смислу смислу, одбрана може јавном тужиоцу само предложити да одређену доказну радњу предузме. То би примера ради био случај када би се бранилац окривљеног јавном тужиоцу обратио са захтевом да испита као сведока лице с којим је одбрана претходно прет ходно обавила разговор. У случају да јавни тужилац одбије предлог одбране или о њему не одлучи у року од осам дана, одбрана се, ради заштите својих интереса, може обратити судији за претходни поступак. Одлука судије за претходни поступак може бити двојака. Он може или одбити предлог одбране, потврђујући тиме одлуку тужиоца т ужиоца о неизвођењу предложеног доказа или може усвојити овакав предлог предлог налажући јавном тужиоцу ту жиоцу да предузме доказну радњу и одређујући му рок за њено предузимање.

48

•


Пример решења судије за претходни поступак о предлогу одбране за предузимање доказне радње

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШИ СУ С УД У БЕОГРАД БЕОГРАДУ У Број: КППр 75/15 Дана: 20. 4. 2015. Београд Судија за претходни поступак Вишег суда у Београду Драган Мркић, одлучујући о предлогу за извођење доказне радње браниоца окривљеног Јована Милеуснића, адвоката Борка Панића из Београда, од 15. 4. 2015. године, донео је дана 20. 4. 2015. године

РЕШЕЊЕ УСВАЈА СЕ предлог браниоца окривљеног Јована Милеуснића, адвоката Борка Панића из Београда, од 15. 4. 2015. године, за испитивање сведока Горана Горана Брајковића и налаже нала же се Вишем јавном тужиоцу у Београду да наведену доказну радњу предузме у року од 15 дана од дана пријема овог решења. Образложење Више јавно тужилаштво у Београду одбило је својим решењем КТИ 138/15 од 4. 4. 2015. године предлог браниоца окривљеног Јована Милеуснића, адвоката Борка Панића из Београда, од 15. 4. 2015. године, за испитивање сведока Горана Горана Брајковића у поступку пост упку који се води против окривљеног због извршења и звршења кривичног дела разбојништва из члана 206. став 2. у вези са ставом 1. КЗ. У решењ решењуу ВЈТ се наводи да је извођење доказа саслушањем сведока алибија окривљеног непотребно, имајући на уму да је оштећени радник из продавнице Марко Бјелобаба навео да је у једном тренутку,

3. Истрага

•

49

приликом скидања маске, уочио управо окривљеног као лице које је маскирано ушло у продавницу са оружјем.

Бранилац окривљеног је у предлогу навео да је предлог за испитивање сведока Горана Брајковића неосновано одбијен од стране ВЈТ,, имајући на уму да је сведок лице које је са окривљеним проВЈТ вело читав дан када се инкриминисани и нкриминисани догађај одиграо, те да би могао да предочи и заједничке фотографије из телефона на којима је забележено време и место мес то сачињавања, што би потврдило одбрану окривљеног да наведено кривично дело није учинио. Одлучујући о предлогу браниоца окривљеног, судија за претходни поступак је закључио да су разлози наведени у решењу ВЈТ неосновани, те да чињеница да одређено лице наводи како је уверено да препознаје окривљеног као извршиоца, сама за себе не може представљати довољан разлог за одбијање предлога за з а саслушање лица које говори у прилог супротној могућности. Ово тим пре што одбрана наводи да наведени сведок има у поседу фотографије сачињене телефоном на којима се види окривљени, које су сачињене истога дана на сасвим другој локацији и које би могле бити од утицаја у тицаја на оцену веродостојности веродостојнос ти алибија окривљеног. окривљеног. Стога је суди Стога с удија ја за претходни пре тходни поступак, налазећи да је предлог браниоца окривљеног за испитивање сведока Горана Брајковића основан, наложио јавном тужиоцу да ово испитивање обави у року од 15 дана од дана пријема овог решења.

Судија за претходни поступак Драган Мркић Поука о праву на жалбу

Против овог решења жалба није дозвољена.

50

•


3.3. Проширење истраге

Истрага се спроводи само против пр отив лица због ког је покренута и поводом кривичног дела које му је стављено на терет, када је реч о познатом учиниоцу, у чиниоцу, односно односно поводом кривичног дела које је означено у наредби за спровођење истраге против непознатог учиниоца. Међутим, када током спровођења истраге јавни тужилац дође до сазнања да је лице против кога се истрага води извршило још неко кривично дело, односно када се покаже да су у извршењу кривичног дела учествовала и друга лица, има могућност да прошири истрагу. Истрага се проширује наредбом на коју се примењују одредбе које се односе и на наредбу о спровођењу истраге и њено достављање.

Пример наредбе о проширењу истраге

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО ТУ ЖИЛАШТВО У БЕОГР БЕОГРАД АДУ У Број: КТИ 7245/14 Дана: 8. 8. 2014. БЕОГРАД На основу чланa 306. став 2. ЗКП доносим НАРЕДБУ О ПРОШИРЕЊУ ИСТРАГЕ ИСТРАГЕ против Радована Јанковића, ЈМБГ 1510968770011, званог Рале, од оца Борислава и мајке Мире, девојачки Петрошевић, рођеног у Врању,, који станује Врању с танује у Нишу, Улица Улица лединачка бр. 19, рођеног рођен ог 15. 10. 1968, држављанина Србије, столара, ожењеног, оца двоје деце,

3. Истрага

•

51

писменог, са завршеном средњом машинском школом, власника стана у Нишу у Улици Улици лединачкој бр. 19 од 43 квм, неос н еосуђиваног, уђиваног, други поступак се не води, због постојања основа сумње да је: 30. 5. 2014. око 23.30 часова у Београду, у улазу зграде број 8 у Улици кумановској, способан способ ан да схвати с хвати значај свога дела и да управља својим својим посту поступцима, пцима, свестан свестан свога дела и желећи желећи његово његово извршење и свестан да је његово дело забрањено, покушао да претњом да ће непосредно напасти на живот оштећене Драгице Цекић ову принуди на обљубу, тако што је оштећеној која је чекала лифт пришао са леђа, прислонио јој нож у пределу врата и рекао: „Скидај панталоне, немој да их ја скидам. Ако зуцнеш преклаћу те“, али дело које је с умишљајем започео није довршио услед усле д чињенице чињенице да да је комшија комшија окривљ окривљеног еног Драган Драган Томић Томић,, који је чуо галаму у ходнику, ходнику, отворио отворио врата стана и потрчао потрчао према окривљеном, па је окривљени побегао са места догађаја

– чиме би извршио кривично дело силовање силовање у покушају пок ушају из члана 178. став 1. у вези са чланом 30. КЗ.

РАЗЛОЗИ Пред овим тужилаштвом у току је истражни поступак Пред пост упак против окривљеног Радована Јанковића због основа сумње да је извршио кривично дело силовање у покушају из члана 178. став 1. у вези са чланом 30. КЗ на штету Бојане Пантић, а по наредби за спровођење истраге КТИ 7245/14 од 28. 6. 2014. Основи сумње да је окривљени Радован Јанковић извршио још једно кривичн кривично о дело силовање силовање у покушају из члана члана 178. став 1. у вези са чланом 30. КЗ, овога ов ога пута на штету ште ту Драгице Цекић, произлази из исказа оштећене Цекић, која је самостално 7. 8. 2014. године године приступила у ово тужилаштво и изјавила како је из медија сазнала за поступак према окривљеном и како га је препознала као лице које је и над њом покушало поку шало извршење овог кривичног дела. Оштећена је навела да је сведок овог догађаја њен комшија Драган Томић, који је такође видео окривљеног и који га је отерао и спречио у извршењу кривичног кривичног дела.

52

•


Имајући на уму наведено, потребно је проширити истрагу против окривљеног Радована Јанковића у односу на ово кривично дело. Током истраге потребно је испитати оштећену Драгицу Цекић и сведока Драгана Томића, Томића, обавити о бавити препознавање окривљеног од стране ових лица, те евентуално евент уално предузети предузети друге доказне радње које се покажу неопходним. Наведене Наведене доказне радње неопходно је предузети ради доношења одлуке да ли ће бити би ти подигнута оптужница или ће се обуставити поступак.

Заменик јавног тужиоца Божидар Сомборац

3. Истрага

•

53

3.4. Прекид истраге

До прекида истраге долази првенствено услед постојања одређених фактичких сметњи за њено даље одвијање. Ове сметње су по својој природи такве да су најчешће привремене и отклоњиве. У том смисл смислуу, разлоге ра злоге који доводе до прекида истраге треба јасно разликовати ра зликовати од разлога који доводе до њене обуставе, имајући на уму да су у другом случају сметње за даље вођење истражног поступка пост упка првенствено правне природе и трајног карактера. Разлози који доводе до обавезног прекида истраге јесу наступање наст упање код осумњиченог ос умњиченог душевног душевног обољења или душевне поремећености или какве друге тешке болести због које не може учествовати у поступку после учињеног кривичног дела или недостатак предлога оштећеног или одобрења надлежног државног органа за гоњење, односно појава других околности околност и које привремено спречавају гоњење. С друге стране, истрага се може али не мора прекинути ако се не зна боравиште осумњиченог или је осумњичени у бекству или иначе није достижан до стижан државним органима. Уколико је истрага прекинута зато што је осумњичени у бекству или није достижан државним органима, јавни тужилац ће обавезно предложит предложити и да се осумњиченом одреди притвор. Кад престану сметње које су проузроковале прекид, јавни тужилац ће, не доносећи посебно решење, наставити истрагу.

54

•


Пример наредбе о прекиду истраге

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПРВО ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У БЕОГРАДУ Број: КТИ 245/15 Дана: 8. 9. 2015. Београд На основу члана 307. став 1. тачка 1. ЗКП доносим НАРЕДБУ против Богољуба Трајковића, ЈМБГ 1811958738611, званог Боги, од оца Драгана и мајке Перке, девојачки Панић, рођеног у Прокупљу, који станује стану је у Београду, Улица Улица ладне воде бр. 9, рођеног р ођеног 18. 11. 1958, држављанина Србије, електричара, ожењеног ожењеног,, оца двоје деце, писменог, са завршеном средњом машинском школом, власника стана у Барајеву у Улици трећој новој бр. 5 од 33 квм, неосуђиваног, други поступак се не води. ПРЕКИДА СЕ ИСТРАГА која се против осумњиченог води на основу наредбе о спровођењу истраге Првог основног јавног тужиоца у Београду у предмету КТИ 245/15 од 1. 6. 2015. године, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело разбојништво из члана 206. став 1. КЗ.

РАЗЛОЗИ Пред овим тужилаштвом, на основу наредбе о спровођењу истраге Првог основног јавног тужиоца у Београду у предмету КТИ 245/15 од 1. 6. 2015. године у току је истражни поступак

3. Истрага

•

55

против окривљеног Богољуба Трајковића Трајковића због основа сумње да је извршио извршио кривично кривично дело дело разбојништво из члана члана 206. став 1. КЗ. Како је вештак неуропсихијатар Бојан Козомара у налазу и мишљењу од 25. 8. 2015. године навео да је код окривљеног после учињеног кривичног дела наступило насту пило душевно обољење типа психозе због које не може учествовати у поступку, то је јавни тужилац на основу о снову члана 307. став 1. тачка 1. ЗКП донео одлуку одлуку као у изреци наредбе. Истрага ће се наставити пред овим тужилаштвом по престанку наведених околности. Заменик јавног тужиоца Зоран Деспић

56

•


3.5. Обустава истраге

Одустајање од кривичног гоњења и обустава истраге представљају могућност која стоји на располагању јавном тужиоцу када закључи да из одређених разлога процесноправне или материјалн материјалноправне оправне природе није оправдано даље водити кривични кривични поступак. пост упак. Сагласно Сагласно Законику реч је о случајевима у којима јавни тужилац ту жилац закључи да дело које је предмет оптужбе опт ужбе (пост (по ступка) упка) није кривично дело, а нема услова за примену примен у мере безбедности безб едности,, да је кривично гоњење застарело или је дело обухваћено обухв аћено амнестијом или помиловањем или да постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење, као и када процени да нема довољно доказа за оптужење. Јавни тужилац истрагу обуставља наредбом и о томе обавештава осумњиченог и оштећеног који има право на приговор непосредно вишем јавном тужиоцу. Нови концепт поступка где истрагу више не води суд, већ јавни тужилац утицао је на то да се ни окончање ок ончање посту пос тупка пка у овој фази фа зи више не посматра као ствар у вези с којом је већ пресуђено ( res одустанка од гоњења гоњ ења и обусоб усiudicata). У том смислу, након одустанка таве истраге, јавни тужилац би могао поново да покрене поступак у случају појаве нових околности, без опасности да овакав његов поступак буде оцењен као повреда начела ne bis in idem.

3. Истрага

•

57

Пример наредбе о обустави истраге

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПРВО ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У БЕОГРАДУ Број: КТИ 1145/15 Дана: 18. 8. 2015. Београд На основу члана 308. став 1. тачка 2. ЗКП доносим НАРЕДБУ ОБУСТАВЉА СЕ ОБУСТАВЉА С Е ИСТР ИС ТРАГ АГА А која се води према пр ема окривљеном Дејану Петровићу због постојања основа сумње да је извршио кривично дело тешке крађе из члана 204. став 3. КЗ, покренута наредбом јавног тужиоца КТИ бр. 1145/15 од 3. 5. 2015. године.

РАЗЛОЗИ Пред овим тужилаштвом, наредбом јавног тужиоца КТИ бр. 1145/15 од 3. 5. 2015. године покренута је истрага против окривљеног Дејана Петровића због постојања основа сумње да је 17. 8. 1995. године извршио кривично дело тешке крађе из и з члана 204. став 3. КЗ. Имајући на уму датум дат ум извршења овог кривичног дела, као и одредбе чл. 103. и 104. КЗ које регулишу рокове застарелости кривичног гоњења, јавни тужилац је закључио да је у овом случају протекао апсолутни апсолутни рок застарелости зас тарелости кривичног гоњења за наведено кривично дело (20 година), па је на основу члана 308. став 1. тачка 2. ЗКП донео одлуку као у изреци наредбе.

Заменик јавног тужиоца Зоран Деспић

58

•


3.6. Завршетак истраге

Као орган који руководи истражним поступком, јавни тужилац самостално одлучује и о њеном завршетку. Да би трајање истраге било могуће одредити и контролисати, предвиђено је да ће јавни тужилац донети наредбу о завршетку истраге коју ће доставити осумњиченом и његовом браниоцу,, док ће оштећеног обавестити браниоцу обавес тити о томе да је истрага завршена. Трајање истраге ограничено је на шест месеци када је реч о редовним поступцима, пост упцима, односно на годину дана када је реч о кривичним делима за која је посебним законом одређено поступање јавног тужилаштва т ужилаштва посебне надлежности надлежности (организовани криминал, ратни злочини). Уколико Уколико истрага у наведеним роковима не буде окончана, јавни тужилац је дужан да о разлозима због з бог којих до окончања истраге није дошло, обавести непосредно вишег јавног тужиоца. Ово обавештавање има за циљ, поред контролне функције, и укључивање више тужилачке инстанце у читав поступак. Наиме, виша тужилачка инстанца може наложити непосредно нижем тужиоцу пред пр едузимање узимање конкретних радњи које ће довести до бржег окончања истражног поступка, укључујући и издавање обавезног упутства.

3. Истрага

•

59

Пример наредбе о завршетку истраге

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У НОВОМ САДУ Број: КТИ 1031/15 Дана: 11. 6. 2015. Нови Сад На основу члана 310. став 1. ЗКП доносим НАРЕДБУ о завршетку истраге против осумњиченог Енеса Бирмана због извршења кривичног дела проневера из члана 364. став 3. у вези са ставом 1. КЗ, која се води по наредби о спровођењу истраге КТИ бр. 1031/15 од 1. 2. 2015. године. РАЗЛОЗИ Пред овим тужилаштвом, наредбом јавног тужиоца КТИ бр. 1031/15 од 1. 2. 2015. године покренута је истрага против окривљеног Енеса Бирмана због постојања основа сумње да је извршио кривично дело проневере из члана 364. став 3. у вези са ставом 1. КЗ. Након што је тужилац спровео истражне радње, укључујући ук ључујући и истражне радње које је предложила одбрана, јавни тужилац је нашао да је стање ствари у истрази ис трази довољно разјашњено, па је на основу члана 310. став 1. ЗКП донео одлуку као у изреци наредбе.

Заменик јавног тужиоца Милица Јовановић

4. СПОРАЗУМИ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА И ОКРИВЉЕНОГ Нови Законик о кривичном поступку предви предвиђа ђа три врсте споразума јавног тужиоца т ужиоца и окривљеног. окривљеног. У првом случају реч ре ч је о споразуму о признању признању кривичног кривичног дела, дела, док у друга два случаја споразуми представљају основ да се исказ окривљеног искористи као доказ тужиоца против других оптужених лица. Реч је о споразуму о сведочењу окривљеног и споразуму о сведочењу осуђеног ос уђеног.. Сагласно новој концепцији кривичног поступка јавном тужиоцу, као сада (и у суштинском смислу) једином субјекту кривичног кривичн ог прогона, оставља ос тавља се најшира могућа слобода у постизању споразума са супротном страном, којој споразум такође може значајно погодовати. Корист од овакве ов акве „сарадње“, „сарадње“, када је реч о јавном тужиоцу, огледа се у значају који исказ окривљеног има за поткрепљивање навода оптужбе, док се корист, посматрано из угла окривљеног или осуђеног лица, првенствено огледа у могућности блажег кажњавања. 4.1. Споразум о признању кривичног дела

Споразум о признању кривичног дела представља један од три врсте споразума које јавни тужилац може да закључи с окривљеним. Основну измену у односу на ранији режим, када је о овој врсти споразума реч, представља чињеница да је овакву врсту врст у споразума сада могуће закључити зак ључити поводом било којег кривичног дела. Споразум може да буде закључен од доношења наредбе о спровођењу истраге. Када је реч о крајњем року за закључивање споразума, уместо првобитног решења у којем је овај

62

•


био везиван за моменат изјашњења изјашњења оптуженог опт уженог на главном претресу, претр есу, новелом од 23. маја 2014. („Службени гласник РС “, број 55/14) предвиђено је да споразум може бити закључен до завршетка главног претреса. Окривљени мора имати браниоца приликом закључења споразума, имајући на уму да је реч о споразуму који поред одређених погодности окривљеном намеће и одређене обавезе, али и ускраћује одређена права која би у редовном поступку имао. Предвиђена Предвиђе на је писана форма споразума који садржи обао бавезне и факулта факултативне тивне елементе. У прве спадају опис кривичног дела које је предмет оптужбе, опт ужбе, признање окривљеног да је учинио кривично дело, споразум спораз ум о врсти, мери или распону казне или друге кривичне санкције, споразум о трошковима кривичног поступка, о одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом и о имовинскоправном захтеву, уколико је поднет, поднет, изјаву о одрицањ одрицањуу странака и браниоца од права на жалбу против одлуке којом је суд у потпуности прихватио прихвати о споразум и потпис странака и браниоца. Могуће елементе споразума представљају изјава јавног тужиоца о одустајању од кривичног гоњења за кривична дела која нису обухваћена споразумом о признању кривичног дела, изјава окривљеног о прихватању одређене посебно предвиђене обавезе, под условом да природа обавезе омогућава да се започне са њеним извршењем пре подношења споразума суду и споразум у пог погледу леду имовине проистекле из кривичног дела која ће бити одузета од окривљеног. Од доношења наредбе о спровођењу истраге до потврђивања оптужнице, о споразуму о признању кривичног дела одлучује одл учује судија с удија за претходни поступак. пост упак. Након потврђивања оптужнице, одлуку о споразуму доноси председник већа. У оба о ба случаја, уколико одбије споразум, судија који је донео овакво решење, не може учествовати у даљем току поступка. С друге стране, прихватање споразума о признању кривичног дела, врши се пресудом. прес удом. У том смислу смислу, суд истим актом прихвата споразум странака с транака и окривљеног оглашава оглашава кривим

4. Споразуми јавног тужиоца и окривљеног

•

63

и изриче му кривичну санкцију. Међутим, треба имати на уму да се прихватање споразума о признању кривичног дела никада не врши по аутоматизму. аут оматизму. Улога Улога суда у овом процесу пр оцесу јесте јес те да споразум детаљно проучи и увери се да је са становишта закона, оправдано наведени споразум одобрити и преточити га у осуђујућу пресуду. Да би прихватио споразум, суд се мора уверити да је окривљени свесно и добровољно признао кривично дело које је предмет оптужбе, да је свестан свих последица закљученог споразума, а посебно да се одриче права на суђење и да прихвата ограничење права на улагање жалбе против одлуке суда донесене на основу споразума, да постоје и други докази који нису у супротности са признањем окривљеног да је учинио кривично дело као и да је казна или друга кривична санкција, односно друга мера у вези с којом су јавни тужилац и окривљени закључили споразум предложена предложена у складу с кривичним или другим законом. У супротном, као и када утврди да постоје околности које доводе до обуставе обус таве кривичног поступка (члан 338. став 1. ЗКП), суд ће решењем одбити споразум о признању кривичног дела.

Пример споразума о признању кривичног дела

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПРВО ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У БЕОГРАДУ Број: КТ 104/15 Дана: 11. 2. 2015. Београд Јавни тужилац Петар Ногић и осумњичени ос умњичени Драган Момиров, Момиров, од оца Баћка и мајке Милице, дев. Перуничић, рођен 17. 3. 1966. године у Осијеку, ЈМБГ 1703966239388, са пребивалиштем у

64

•


Београду, Улица Београду, Улица Паунова бр. 8, у присуству браниоца адв. Јована Босиљковића, дана 11. 2. 2015. године у 14 часова, у просторијама Првог основног јавног јавног тужилаштва ту жилаштва у Београду на основу члана 313. ЗКП закључују СПОРАЗУМ СПОР АЗУМ О ПРИЗНАЊУ ПРИЗН АЊУ КРИВИЧНОГ ДЕЛА крађе из члана 203. став 1. КЗ, за које се осумњичени терети на основу оптужног предлога у предмету КТ бр. 104/15. Овај споразум о признању кривичног дела заснива се на потпуној сагласности саг ласности јавног тужиоца т ужиоца и осумњиченог Драгана Момирова и његовог браниоца адв. Јована Босиљковића о свим законом з аконом предвиђеним елементима за закључење споразума.

Члан 1. Осумњичени Драган Момиров свесно и добровољно признаје да је:

23. 3. 2014. у Београду. у Устаничкој улици бр. 97, у продавници „Техно-излог“, способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан свога дела и желећи његово извршење и свестан да је његово дело забрањено, одузео туђу покретну ствар с намером да њеним присвајањем прибави себи противправну имовинску корист, тако што је са полице у наведеној продавници одузео један рачунар-таблет марке „самсунг“ вредности 87.000 динара, сакрио га у унутрашњи у нутрашњи џеп јакне и са њим се удаљио не плативши га на каси – чиме је учинио кривично дело крађе из члана 203. став 1. КЗ. Прилог: Прило г: Записник З аписник о признању кривичног дела. Члан 2. Јавни тужилац и осумњичени Драган Момиров су сагласни да Први основни суд с уд у Београду, Београду, као стварно ств арно и месно надлежан суд, с уд, осумњиченом Драгану Момирову, по подигнутом оптужном предлогу због извршења кривичног дела крађе из члана 203.


•

65

став 1. КЗ, на основу овог споразума изрекне казну затвора у трајањуу од 1 (једне) године. трајањ

Члан 3. Јавни тужилац и окривљени постиг пос тигли ли су договор да све трошкове кривичног поступка који су до сада настали у поступку сноси осумњичени Драган Момиров, а ти трошкови састоје сас тоје се од исплате трошкова вештаку финансијске струке Богдану Делићу у износу од 20.000 динара на име финансијског вештачења урађеног у овом предмету. Ова средства окривљени ће уплатити на текући рачун 230-235679-12 у „Капитал банци“ а. д. у року од 15 дана од правоснажности пресуде. Члан 4. Јавни тужилац и осумњичени су постигли договор у вези са одузимањем имовинске користи прибављене кривичним делом – рачунара-таблета марке „самсунг“ „са мсунг“ од окривљеног окривљеног..

Члан 5. Јавни тужилац и осумњичени о сумњичени су постиг пос тигли ли договор о имовинскоправном захтеву који је поднело оштећено предузеће „Техно-излог“, те да ће исти бити реализован враћањем рачунара-таблета марке „самсунг“ оштећеном предузећу одмах након закључења овог споразума, не чекајући правноснажност пресуде. Члан 6. Јавни тужилац изјављује да оду одустаје стаје од кривично кривичногг гоњења осумњиос умњиченог Драгана Момирова за кривично дело крађе из члана 203. став 1. КЗ, извршено 25. 3. 2014. године на штету предузећа „Булевар“, које није обухваћено овим споразумом.

Члан 7. Јавни тужилац, осумњичени о сумњичени и бранилац саглас с агласно но изјављују да се одричу права на жалбу против одлуке суда којом је у потпуности прихватио овакав споразум, осим права на изјављивање жалбе у случају из члана 319. став 3. ЗКП.

66

•


Члан 8. Овај споразум о признању кривичног дела закључен је 11. 2. 2015. године у 14 часова и сачињен у 4 (четири) примерка, од којих осумњичени и његов бранилац задржавају по један примерак, док преостале примерке задржава јавни тужилац за потребе кривичног поступка.

Осумњичени Драган Момиров Бранилац адв. Јован Босиљковић

Јавни ту тужилац жилац Петар Ногић


•

67

4.2. Споразум о сведочењ сведочењу у окривљеног

Основна разлика између споразума о сведочењу сведочењу окривљеног и споразума о признању кривичног дела односи се на циљ с којим тужилац т ужилац приступа прист упа његовом закључивању. закључивању. Док споразум о признањ признањуу кривичног дела служи бржем окончању поступка пост упка и односи се само на окривљеног који који га је закључио, код споразума о сведочењу јавни тужилац исказ окривљеног користи као доказ против других лица. У оба случаја, окривљени за спремност на сарадњу бива награђен одређеним процесним погодностима. Споразум о сведочењу окривљеног може се користити само у поступцима пос тупцима који се воде против учинилаца у чинилаца кривичних кривичних дела тачно одређених у члану 162. став 1. тачка 1. ЗКП. Реч је првенствено о делима организованог криминала и ратних злочина, али и о другим посебно тешким кривичним делима која су у поменутом члану таксативно набројана. Значајна новина је да јавн јавни и тужилац тужилац мож можее закључити закључити споразу споразум м не не само само с лице лицем м коме се на терет ставља неко од наведених кривичних дела већ и с лицем које је окривљено за било које друго дру го кривично дело. Овакво решење може довести до две различите ситуације. У првој, споразум се склапа ск лапа с лицем које је окривљено у истом поступку у којем ће његов исказ бити коришћен. У другој, споразум се склапа с окривљеним против кога се води други поступак пост упак у односу на онај у којем ће до сведочења доћи. Да би споразум о сведочењу био закључен, треба да буде остварено неколико услова. Најпре је потребно да је реч о окривљеном који је у потпуности признао извршење кривичног дела које му је стављено на терет, без обзира на то да ли је реч о признању кривичног дела поводом којег се води исти или одвојени поступак у односу на поступак пост упак у којем ће његов његов исказ бити коришћен. Осим тога, потребно је да је реч о окривљеном који је спреман да дâ исказ (сведочи) о свему што му је познато о кривичном делу из члана 162. став 1. тачка 1. Напослетку, потребно је да јавни тужилац који с окривљеним склапа споразум спора зум процени да је значај сведочења окривљеног за откривање, доказивање или спречавање кривичног дела из

68

•


члана 162. став 1. тачка 1, претежнији од последица кривичног дела које је учинио. При томе, треба имати на уму да је изричито предвиђено да организатор организоване криминалне групе не може бити предложен за окривљеног сарадника. Споразум о сведочењу окривљеног садржи опис кривичног кривичног дела које је предмет оптужбе, изјаву окривљеног да у потпуности признаје кривично дело, да ће дати исказ о свему што му је познато о кривичном делу из члана 162. став 1. тачка 1. овог законика и да ништа неће прећутати, да је упозорен да је дужан дужан да да говори говори истину и да не не сме ништа ништа прећутати, прећутати, те да давање лажног исказа у овом својству представља кривично дело, као и да ће пре сведочења положити заклетву. заклетву. Обавезан Обаве зан део споразума о сведочењу представља и изјава окривљеног да је упоз упозорен орен да се у ово овом м сво својству јству не мож можее поз позват вати и на пог погодн одност ост ослобођења од сведочења нити погодност ослобођења од дужности одговарања на поједина питања. Напослетку, окривљени потврђује да је упознат с тим да ће, у случају давања исказа на главном гл авном претресу у складу с преузетом преузе том обавезом, и прихватању оваквог споразума од стране суда, бити ослобођен ослобођ ен од казне, или ће јавни тужилац одустати од гоњења или ће му бити изречена кривична санкција која је договорена између њега и јавног тужиоца.. Као и када је реч о споразуму о признању кривичног тужиоца кривичног дела, и при склапању ск лапању споразума о сведочењу окривљеног, јавни тужилац и окривљени се обавезно споразумевају о врсти вр сти кривичне санкције која ће бити предложена суду, о трошковима кривичног поступка, поступка , одузимању одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом и о имовинскоправном захтеву, уколико је поднет.. Споразумом се странке поднет с транке у потпуности одричу права на жалбу против одлуке којом је суд у потпуности прихватио споразум и потписују га. Факул Факултативн тативни и елеменат споразума представља договор у вези с имовином проистеклом из кривичног дела која ће бити одузета од окривљеног. окривљеног. Од доношења наредбе о спровођењу истраге до потврђивања оптужнице, опту жнице, о споразуму о сведочењу сведочењу окривљеног одлучује судија за претходни поступак. Након потврђивања потврђивања оптужнице, одлуку о споразуму спораз уму доноси председник председник већа. У оба


•

69

случаја, уколико одбије споразум, судија с удија који је донео овакво решење не може учествовати учествовати у даљем току поступка. пост упка. Као и код споразума о признању кривичног дела и код споразума о сведочењу окривљеног, окривљеног, суд се пре потврде споразума мора уверити да је је окривљени окривљени у потпуности потпуности свестан свих послед последица ица закљученог споразума. спораз ума. Међутим, значајно је уочити следеће. За разлику разлик у од споразума о признању кривичног дела код којег се прихватање споразума врши пресудом, прес удом, овде суд споразум најпре прихвата решењем које касније обавезује првостепени и другостепени другос тепени суд приликом доношења пресуде под условом да окривљени сарадник у потпуности испуни своју обавезу у погледу погле ду истинитог и потпуног сведочења. сведочења .

Пример споразума о сведочењу окривљеног

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПРВО ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У БЕОГРАДУ Број: КТ 211/14 Дана: 19. 3. 2014. Београд Јавни тужилац Зоран З оран Драганић и окривљени Зијах Ребић, од оца Сеада и мајке Даре, Д аре, дев. Јончић, рођен р ођен 13. 5. 1975. године у Тутину, Тутину, ЈМБГ 1305975548823, са пребивалиштем у Београду, Улица драгачевска бр. 24, у присуству браниоца адв. Драгутина Јанчића, дана 19. 3. 2014. године у 11.00 11.00 часова, у просторијама прос торијама Првог основног јавног јав ног тужила тужилаштва штва у Беог Београд радуу на на осн основу ову чла члана на 320 320.. ЗКП, ЗКП, закљ закључују: учују: СПОРАЗУМ О СВЕДОЧЕЊУ ОКРИВЉЕНОГ У поступку пост упку који се води против окривљеног Саше Богдановића за кривично дело ратни злочин против цивилног становништва

70

•


из члана 142. став 1. КЗСРЈ К ЗСРЈ на основу оптужнице Тужилаштва Тужилаштва за ратне злочине КТ бр. 7/14 од 2. 2. 2014 године. Овај споразум о сведочењу окривљеног заснива се на потпуној сагласности јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду Зорана Драганића и окривљеног Зијаха Ребића и његовог браниоца адв. Драгутина Јанчића о свим законом предвиђеним елементима за закључење споразума.

Члан 1. Окривљени Зијах Ребић свесно и добровољно признаје да је: 13. 7. 2014. у Београду у Улици Улици крфској бр. 7, у ресторану „Код Жарка“, способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан свога дела и желећи његово извршење и свестан да је његово дело забрањено, с намером да себи прибави противправну имовинску корист, довео лажним приказивањем чињеница оштећеног Дејана Нинића у заблуду и тиме га навео да овај на штету своје имовине нешто учини, тако што је оштећеном представио да му м у по повољној цени, за износ од 150 евра може набавити нов мобилни телефон марке „самсунг 6“, те да ће му исти донети сутрадан у овај ресторан у 14 часова ча сова уколико у колико му м у оштећени оштећ ени одмах да новац, нова ц, па се, након што му је оштећени предао тражени износ са новцем удаљио и у наредним данима га потрошио на сопствене потребе не доневши телефон оштећеном – чиме је извршио кривично дело преваре из члана 208. став 1. КЗ.

Члан 2. Окривљени овим споразумом се обавезује да ће дати исказ о свему што му је познато у вези са извршењем кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1. КЗСРЈ, у поступку који се води против окр. Саше Богдановића Богдан овића за ово кривично дело. Истовремено се обавезује обаве зује да ништа што му је познато неће прећутати и изјашњава се да је прили п риликом ком зак закључе ључења ња овог о вог спор спораз азума ума као сведо сведок к упозн у познат ат са својим дужностима из члана 95. став 1. и члана 96. ЗКП,


•

71

као и погодностима из члана 321. став 1. тачка 3. ЗКП, те да је упозорен упозор ен да се не може позивати на погодност ослобођења од дужности сведочења која је предвиђена у члану 94. став 1. ЗКП, нити на ослобођење од дужности одговарања на поједина питања из члана 95. став 2. ЗКП, и то још приликом састављања записника о исказу. иска зу.

Прилог: Записник о исказу исказ у. Члан 3. Јавни тужилац и окривљени су сагласни да Први основни суд у Београ Б еограду ду,, као ств стварно арно и месно надлежа надлежан н суд, с уд, окривљеном окри вљеном по подигнутом оптужном акту због извршења кривичног дела из члана 208. став 1. КЗ, и након давања исказа на главном претресу у складу ск ладу с преузетом обавезом окривљеног из члана 2. овог споразума, изрекне казну затвора у трајању од 3 (три) месеца.

Члан 4. Јавни тужилац и окривљени постигли су договор да Први основни суд у Београду обавеже окривљеног да сноси трошкове кривичног поступка – судског паушала у износу од 2.000 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде. прес уде.

Члан 5. Јавни тужилац и окривљени су постигли договор о имовинскоправном захтеву оштећеног на основу којег се окривљени обавезује да оштећеном Дејану Нинићу плати износ од 150 евра у динарској противвредности пр отиввредности по курс к урсуу на дан исплате одмах након закључења овог споразума, не чекајући правноснажност пресуде.

Члан 6. Јавни тужилац и окривљени се одричу одричу права на жалбу против одлуке суда донесене донесене на основу споразума. споразума .

72

•


Члан 7. Овај споразум о признању закључен је 19. 3. 2014. године у 11 часова и сачињен је у 4 (четири) примерка од којих окривљени и бранилац задржавају по један, док преостале преост але примерке задржава Основно јавно тужилаштво т ужилаштво у Београду Београду..

Осумњичени Зијах Ребић Бранилац адв. Драгутин Драгу тин Јанчић

Јавни тужилац Зоран Драганић


•

73

4.3. Споразум о сведочењ с ведочењу у осуђеног ос уђеног

Споразум о сведочењу осуђеног представља нови институт у нашем кривичнопроцесном праву. Потреба за оваквом врстом споразума који постоји у упоредном праву појавила се у пракси првенствено тужилаштава посебне надлежности с обзиром на то да је уочено да значајне податке податке у поступцима пост упцима против извршилаца кривичних дела организованог криминала и ратних злочина могу пружити и лица која су с у већ правноснажно осуђена. Основни услов за закључење ове врсте споразума јесте да је значај исказа осуђеног лица за откривање, доказивање или спречавање кривичних дела из члана 162. став 1. тачка 1. ЗКП претежнији од последица кривичног дела за које је ово лице осуђено. Суштински, овде јавни тужилац процењује, с једне стране, значај сведочења осуђеног лица, а с друге стране, „штету“ „штет у“ од умањења казне или друге кривичне санкције, односно ослобођења од казне осуђеног ос уђеног лица којом би осуђено лице било награђено за спремност на сарадњ с арадњуу. Споразум се може закључити и с лицима која су осуђена за друга кривична дела, а не само за кривична дела дела организованог криминала или ратних злочина, с тим што и овде важи забрана закључивања зак ључивања споразума с лицем које је осуђено као организатор организоване криминалне групе, као и са лицем које је правноснажно осуђено на казну затвора од четрдесет година. Садржина споразума прилагођена је специфичностима овог вида страначког процесног аранжмана. Обавезни елеменат споразума о сведочењу осуђеног јесте опис кривичног дела које је стављено на терет лицу у поступку пос тупку у којем је предвиђено предвиђено сведочење осуђеног сарадника. сар адника. Ипак, основни елеменат споразума о сведочењу осуђеног лица представља његова изјава да ће сведочити о свему што му је познато у вези с једним или више кривичних дела дела из члана 162. став 1. тачка т ачка 1. и да ништа неће прећутати. Као и код претходне врсте споразума осуђени сарадник у споразуму изричито наводи да је упознат с дужношћу да говори истину и да лажно сведочење у овом својству представља кривично дело, те да ће се од њега захтевати

74

•


да пре сведочења положи заклетву. Осуђени сарадник у споразуму потврђује и да је упознат с тиме да неће моћи да се позива на погодност ослобођења од дужности сведочења која иначе припада сведоцима сведоцима у одређеним ситуацијама сит уацијама (члан 94. став 1. ЗКП), као ни на могућност ослобођења од дужности давања одговора на поједина питања. Специфичност Специфи чност ове врсте споразума налаже постизање договора о врсти кривичне санкције или пак о ослобођењу од казне осуђеног у случају давања исказа на главном главном претресу у складу са обавезама што ће бити предложено суду у захтеву за ублажавање казне, поднетом на основу члана 557. ЗКП. Обавеза коју јавни тужилац по споразуму преузима јесте да у року од 30 дана од дана правноснажног окончања поступка осуђујућом пресудом, у којем је осуђени дао исказ у складу с преузетим обавезама, обавеза ма, поднесе поднесе захтев за ублажавање казне у складу с чланом 557. ЗКП. Напослетку, странке се споразумом обавезују да неће изјављивати жалбу против одлуке донете по захтеву за ублажавање казне када је суд захтев усвојио и донео одлуку на основу у њему усаглашеног предлога и споразум потписују. Од доношења наредбе о спровођењу истраге до потврђивања оптужнице, о споразуму о сведочењу осуђеног одлучује судија за претходни поступак. Након потврђивања оптужнице, одлуку о споразуму доноси председник већа. У оба случаја одлука се доноси пред судом који је надлежан за суђење у поступку пост упку у којем осуђени ос уђени сарадник треба накнадно да дâ свој исказ. Позитивна одлука суда (решење и прихватању споразума) обавезује суд приликом доношења одлуке о кривичној санкцији у поновљеном поступку, под условом да је осуђени сарадник сарадни к у потпуности испунио преузете обавезе. о бавезе.


•

75

Пример споразума о сведочењу осуђеног

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ТУЖИЛАШТВО ТУ ЖИЛАШТВО ЗА РАТНЕ РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Број: КТ 211/14 Дана: 9. 3. 2014. Београд Јавни тужилац ТРЗ Дејан Деспић и осуђени Драган Берчић, од оца Горана Горана и мајке Јелисавете, дев. Удовичић, Удовичић, рођен 17. 8. 1974. године у Мостару, ЈМБГ 1708974512345, с пребивалиштем у Крагујевцу, Улица Симина бр. 9, у присуству браниоца адв. Јоване Бијелић, 9. 3. 2014. године у 12 часова, у просторијама ТРЗ, на основу члана 327. ЗКП, закључују:

СПОРАЗУМ СПОР АЗУМ О СВЕДОЧЕЊ СВЕ ДОЧЕЊУ У ОСУЂЕНОГ ОС УЂЕНОГ У поступку пост упку који се води против Бог Богдана дана Ђорђевића за кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1. КЗСРЈ, на основу оптужнице Тужилаштва за ратне злочине КТ бр. 9/14 од 2. 2. 2014. године. Овај споразум о сведочењ сведочењуу осуђеног ос уђеног заснива се на потпуној сагласности јавног тужиоца ТРЗ Дејана Деспића и осуђеног Драгана Берчића и његовог браниоца адв. Јоване Бијелић о свим законом предвиђеним елементима за закључење споразума. Члан 1. Окривљени Богдан Богдан Ђорђевић терети тер ети се оптужницом Тужилаштва за ратне злочине КТ бр. 9/14 од 2. 2. 2014. године да је: 7. 7. 1994. године у селу Дубоко, општина Травник, Република Босна и Херцеговина, способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан свога дела и желећи његово извршење и свестан да је његово дело забрањено за време немеђународног

76

•


оружаног сукоба на територији Републике Босне и Херцеговине (БиХ) који се водио између Армије Републике БиХ и Војске Републике Српске, као припадник војске Републике Српске – Дринске чете, I вод, I и II одељење, противно одредбама члана 3. став 1. тачка а. четврте Женевске конвенције о заштити грађанских лица за време рата, од 12. августа авгус та 1949. године, у вези са чланом 4. ст. 1. и 2. тачка а. Допунског протокола уз Женевске конвенције о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба (Протокол II), као припадник Војске Републике Српске Крајине, лишио живота цивила Орхана Мусића тако што је у јутарњим сатима заједно са више неидентификованих припадника његове јединице наоружан аутоматском пушком дошао до куће оштећеног и тражио да му он открије где се налази Мирсад Дудић, па када је оштећени навео да му то није познато, извео га је из куће и из аутоматске пушке испалио више рафала у његовом правцу услед чега је наступила смрт оштећеног,

– чиме је извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1. КЗСРЈ.

Члан 2. Осуђени се овим споразумом обавезује да ће на главном претресу дати исказ о свему што му је познато у вези са извршењем кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1. КЗСРЈ. описаног у члану 1. овог споразума. Истовремено се обавезује да ништа што му је познато неће прећутати и изјашњава се да је приликом закључења овог споразума као сведок упознат са својим дужностима из члана 95. став 1. и члана 96. ЗКП, као и погодностима из члана 328. став 1. тачка 3. ЗКП, те да је упозорен да се не може позивати на погодност ослобођења од дужности сведочења која је предвиђена предвиђена у члану 94. став 1. ЗКП, ЗК П, нити на ослобођење од дужности одговарања на поједина питања из члана 95. став 2. ЗКП, и то још приликом састављања записника о исказу. Прилог: Прило г: Записник З аписник о исказу исказ у. Члан 3. Јавни тужилац и осуђени су саглас с агласни ни да Виши суд с уд у Београду, Београду, Посебно одељење за ратне злочине, као стварно и месно надлежан


•

77

суд, осуђеном Драгану Берчићу Б ерчићу након давања исказа на главном претресу у предмету који се води против Богдана Ђорђевића за кривично дело ратни злочин против цивилног становништва с тановништва из члана 142. став 1. КЗСРЈ, у складу са обавезом преузетом у члану 2. овог споразума, по стављеном захтеву јавног тужиоца за покретање поступка пос тупка за ублажавање ублажав ање казне у смислу члана 557. 557. ЗКП, због извршеног кривичног дела разбојништво из члана 206. став 1. КЗ за з а које је правноснажном пресудом Вишег суда у Београду К. 123/13 од 21. 1. 2013. године године осуђен на казну затвора у трајању од 2 (две) године, ублажи изречену и зречену казну затвора и изрекне му казну казн у затвора у трајању од 1 (једне) године затвора. Члан 4. Јавни тужилац се обавезује да ће у року р оку од 30 дана од дана правноснажног окончања поступка, посту пка, који се води против окривљеног Богдана Ђорђевића због извршеног кривичног дела ратни злочин против цивилногг становништва из члана 142. став 1. КЗСРЈ, осуђујућом цивилно пресудом поднети захтев за покретање поступка за ублажавање казне, на основу члана 557. ЗКП, у случају да осуђени на главном претресу дâ исказ у складу с обавезама које је преузео чланом 1. овог споразума. Члан 5. Јавни тужилац и осуђени ос уђени се одричу права на жалбу против одлуке одлуке суда донесене на основу споразума спора зума о сведочењу, сведочењу, када је суд у потпуности прихватио споразум. Члан 6. Овај споразум о сведочењу закључен је 9. 3. 2014. године у 12 часова и сачињен је у 4 (четири) истоветна примерка, од којих окривљени и његов бранилац задржавају по један, док преостале примерке задржава ТРЗ.

Осуђени Драган Берчић Бранилац адв. Јована Бијелић

Јавни тужилац Дејан Деспић

5. ОПТУ ОПТУЖЕЊЕ ЖЕЊЕ Основну карактеристику фазе оптужења представља обавеза суда с уда да по службеној службеној дужности испита сваку свак у оптужницу опту жницу.. Овакво решење условљено је другачијом улогом процесних субјеката и изменама у карактеру процесних фаза. Сагласно новом концепту, поступак из тужилачке у судску фазу прелази тек након што оптужница буде потврђена. У том смислу, нужна је контрола оптужнице опт ужнице по службеној дужности јер омогућава суд с удуу да у наредну етапу поступка пост упка за коју је надлежан „пропусти“ само оне оптужнице које су исправно састављене и поткрепљене довољном количином доказног материјала. Материјални основ за подизање оптужнице представља постојање оправдане сумње да је одређено лице учинило кривично дело. Реч је о скупу скуп у чињеница које непосредно поткрепљују основану сумњу и оправдавају подизање овог оптужног акта. Оптужница се доставља ванпретресном већу заједно са списима које је јавни тужилац сачинио током истраге. Веће одмах по пријему испитује да ли је оптужница опт ужница прописно састављена, па ако установи да није, вратиће је тужиоцу т ужиоцу да у року од три три дана дана исправи исправи нед недостатк остатке. е. Окривље Окривљени ни и његов његов бранилац могу да поднесу писани одговор на оптужницу. У складу с новим концептом, за разлику од раније постојећег пос тојећег приговора, улога одговора није у иницирању иницирању поступка пост упка контроле, већ у пружању материјала већу које одлучује о потврђивању оптужнице, да у том поступку сагледа аргументе обе стране. Приликом При ликом испитивања оптужнице, ванпретресно веће може да наложи јавном тужиоцу допуну допун у, односно спровођење истраге, а приватном тужиоцу прикупљање одређених доказа. Може доћи и до издвајања незаконитих доказа, а такође и до оглашавања суда ненадлежним и до упућивања предмета

80

•


надлежном суду. Мериторно одлучујући о оптужници, уместо решења о њеном потврђивању, ванпретресно веће пре свега може донети решење о обустави поступка пост упка из углавном углавном истих, до сада постојећих разлога. Напослетку, треба истаћи да је моменат потврде оптужнице према новом концепту значајан из још једног разлога. У складу с другачијом природом истраге и оптужења, оптужења , када је прописано да покретање кривичног поступка има за последицу ограничење одређених слобода и права, ово ограничење се примењује тек од момента потврђивања оптужнице. 5.1. Оптужница

Материјални услов за подизање оптужнице представља постојање оправдане сумње да је одређено лице учинило кривично дело. Дефинишући појам оправдане сумње, законодавац говори о скупу ску пу чињеница које непосредно поткрепљују поткрепљују основану сумњу и оправдавају подизање оптужнице (члан 2. став 1. тачка 19). Када је реч о формалној страни, свака оптужница нужно садржи: податке којима се индивидуализује окривљени, чињенични опис кривичног дела, правну квалификацију кв алификацију,, означење суда пред којим ће се одржати главни претрес, предлог доказа чије се извођење предлаже и образложење. Осим тога, у поједини појединим м случајеви случајевима ма оптужница оптужница ће садржа садржати ти и предлог предлог за одређивање и укидање притвора. Јавни тужилац је дужан да суду оптужницу поднесе у довољном броју примерака за све окривљене и њихове браниоце, као и један примерак за суд. Заједно са списима сачињеним током истраге оптужница се доставља ванпретресном већу из члана 21. став 4. ЗКП које ће најпре испитати њену формалну исправност и које ће, уколико установи одређене формалне недостатке, оптужницу вратити јавном тужиоцу с налогом да у року од три три дана ове недостатке недостатке отклони. Када утврди да је оптужница опту жница у формалном смислу исправна, председник већа је доставља окривљеном, уз поуку о праву на подношење одговора.

5. Оптужењ Опту жењее

•

81

Пример оптужнице

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО ТУ ЖИЛАШТВО У БЕОГР БЕОГРАДУ АДУ Број: КТ 1130/14 Дана: 19. 9. 2014. Београд ХИТНО ПРИТВОР ВИШЕМ СУД СУДУ У У БЕОГРАД БЕОГРАДУ У КРИВИЧНОМ ВАНПРЕТРЕСНОМ ВЕЋУ На основу члана 43. став 2. тачка 5. и члана 331. ст. 1. и 2. ЗКП подижем

ОПТУЖНИЦУ против Ратомира Димитријевића, ЈМБГ 1510968770011, званог Ратке, од оца Борислава и мајке Мире, девојачки Анђелић, рођеног у Нишу, с пријавом пребивалишта у Нишу, Улица Нушићева бр. 19, који непријављено живи у Панчеву, Улица борска бр. 20, рођеног 15. 10. 1968, држављанина Србије, керамичара, керамичара , ожењеног, оца двоје деце, писменог, писменог, са завршеном средњом угоститељском уго ститељском школом, без имовине, осуђиваног ос уђиваног Пресудом Основног суда у Нишу К бр. бр. 112/10 од 1. 4. 2010. због кривичног дела крађе из члана 203. став 1. КЗ на казну затвора у трајању од шест месеци коју је издржао 15. 12. 2010, други поступак пост упак се не води, који се налази у притвору по решењу судије за претходни поступак од 3. 5. 2014. године

82

•


јер постоји оправдана сумња да је: 3. маја 2014. око 15 часова у селу Старчево, општина Панчево, испред продавнице пољопривредне задруге у Улици новој бр. 2, способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан свога дела и желећи његово извршење извршење и свестан да је његово дело забрањено, лишио живота оштећеног Драгана Јовановића, тако што је након краће расправе са оштећеним овоме пришао и ударио га ножем, дужине сечива 10 цм, у пределу леве стране грудног коша, наневши му убодну уб одну рану у леву комору комору срца, срца, што је праћено обилним обилним крварење крварењем, м, услед услед чега је оштећени убрзо преминуо,

– чиме је извршио кривично дело убиства из члана 113. КЗ. ПРЕДЛАЖЕМ Да се пред тим судом закаже и одржи главни претрес на који позвати:

1. јавног тужиоца ВЈТ у Београду; 2. окривљеног Ратомира Ратомира Димитријевића Димитријевића преко Окружног затвора у Београду; 3. браниоца окривљеног, адв. Јовану Јован у Бисић из Београда, Улица гламочка бр. 23;

4. оштећену Ивану Ив ану Јовановић из Старчева, Улица београдска бр. 15 и сведока Драгана Панића из Старчева, Улица нова бр. 28; 5. да суд у доказном поступку прочита записник о увиђају од 3. 5. 2014, налаз и мишљење вештака судске медицине Бојана Јефтића од 28. 8. 2014, потврд потврдуу о привремено одузетим одузетим предметима од 3. 5. 2014. и извештај из казнене ка знене евиденције за окривљеног.

Предлажем да суд окривљеног огласи кривим и казни по закону као и да му на основу члана 87. КЗ изрекне меру безбедности одузимања предмета – ножа којим је кривично дело извршено. Предлажем да се према окривљеном продужи продужи притвор из разлога р азлога предвиђених чланом 211. став 1. тачка 1. ЗКП.

5. Оптужење

•

83

Образложење Оправдана сумња да је окривљени извршио кривично дело описано у диспозитиву оптужнице потврђује се предложеним доказима прикупљеним током истраге. Окривљени Ратомир Димитријевић навео је да се наведеног дана срео са оштећеним испред продавнице, да је оштећени почео да га вређа говорећи му м у да је „лопов“ јер му је украо мотокултиватор који му је позајмио пре неколико дана. И поред чињенице да му мотокултиватор м отокултиватор није вратио јер се покварио и желео је да га поправи, овакво понашање оштећеног га је јако изнервирало, „пао му је мрак на очи“ и тада т ада је извадио нож који стално носи са собом со бом и могуће је да је ударио оштећеног онако у револту. Није желео да га лиши живота и јако му је жао што се ово догодило. Да је окривљени лишио живота оштећеног на начин описан у диспозитиву потврђује и исказ очевица, сведока Драгана Панића, који је навео да је био у близини и који је чуо како окривљени виче на оштећеног након што га је овај упитао када ће да му врати мотокултиватор. мотокултиватор. У једном моменту чуо је како оштећени виче „немој“ и тада је видео оштећеног како пада и окривљеног са ножем у руци који је био крвав. Ушао је одмах у продавницу и позвао полицију која је убрзо дошла.

Механизам повређивања и узрок смрти код оштећеног утврђени су на основу налаза и мишљења вештака судске медицине Бојана Јефтића. У налазу се наводи да је до смртног исхода код сада пок. Драгана Јовановића дошло услед искрвављења које је изазвано пробадањем леве коморе срца оштрим предметом, највероватније ножем. Сагласно вештаку димензије ножа, који је уз потврду одузет од окривљеног, окривљеног, поклапају се са с а димензијама ране нанете сада пок. Јовановићу, Јовановићу, тако да је опис повређивања сада с ада покојног дат од стране окривљеног и сведока Панића у медицинском смислу највероватнији узрок смрти сада пок. Јовановића. На основу наведеног, произлази да се у радњама окривљеног стичу сви елементи кривичног дела дела које му је оптужницом опту жницом стављено на терет.

84

•


На основу члана 87. КЗ предложена је мера безбедности одузимања предмета – ножа као предмета којим је ово кривично дело извршено.

Предложено је продужење притвора према окривљеном на основу члана 211. став 1. тачка 1. ЗКП, имајући на уму да је окривљени лице без сталног с талног боравишта, без запослења и имовине, имовине, па имајући на уму и околност да је оптужен опт ужен за извршење тешког кривичног дела, и даље, према ставу јавног тужиоца постоје пос тоје околности које указујуу на опасност од бекства. указуј

Заменик јавног тужиоца Сретен Налић


•

85

5.2. Одговор Одговор на оптужницу опт ужницу

Сопствена запажања и примедбе на ставове јавног тужиоца окривљени може изнети подношењем писаног одговора на оптужницу у року од осам дана од дана њеног достављања. Окривљени може да оспорава постојање било које од претпоставки на којима јавни тужилац заснива своје уверење да је одређена кривична ствар „зрела“ за изношење пред суд. Тако окривљени може истицати да дело које је предмет оптужбе није кривично дело, да је кривично гоњење застарело, или да је дело обухваћено амнестијом или помиловањем, или да постоје друге околности које трајно искључују иск ључују кривично гоњење, да нема довољно доказа за оправдану сумњу да је учинио кривично дело које је предмет оптужења, односно да је потребно боље разјашњење ствари и допуна истраге. Окривљени поред тога може истицати и да оптужницу није поднео надлежни тужилац, да није било потребног предлога или одобрења за кривично гоњење, или да постоје друге околности које гоњење привремено спречавају. Наводе окривљеног и његовог браниоца веће узима у обзир приликом испитивања оптужнице и доношења одлуке о њеном потврђивању. Бранилац окривљеног може самостално и без посебног овлашћења окривљеног да поднесе одговор на оптужницу, али изричито противљење окривљеног представља препреку да бранилац поднесе одговор.

Пример одговора одговора на оптужницу опт ужницу ВИШЕМ СУД СУДУ У У БЕОГРАД БЕОГРАДУ У КРИВИЧНОМ ВАНПРЕТРЕСНОМ ВЕЋУ Веза: КТ К Т 1130/14 Окривљени Ратомир Димитријевић из Панчева, Улица борска бр. 20, преко браниоца адв. Јоване Бисић из Београда, Улица гламочка гл амочка бр. 23, на основу члана 336. ЗКП подноси:

86

•


ОДГОВОР НА ОПТУЖНИЦУ Вишег јавног тужилаштва у Београду КТ 1130/15 од 19. 9. 2014. Образложење Оптужницом Вишег јавног тужилаштва у Београду КТ 1130/15 од 19. 9. 2014. окривљеном Ратомиру Димитријевићу стављено је на терет кривично дело дело убиство из члана 113. 113. КЗ. Наведену оптужницу окривљени је примио 10. 10. 2015. године.

Одбрана сматра сматра да стање ствари с твари у истрази која је претходила пре тходила подизању оптужнице није довољно разјашњено, те да пре доношења одлуке о њеној основаности, треба допунити истрагу. Наиме, окривљени је током истраге признао извршење кривичног дела, али је навео да је био изазван дрским понашањем и вређањем од стране сад пок. Драгана Јовановића, који га је називао „лоповом“, што је све код окривљеног изазвало реакцију коју очигледно у том моменту није могао да контролише.

У том смислу, смислу, одбрана сматра да нема довољно доказа који поткрепљују оправдану сумњу да је окривљени извршио кривично дело убиства из члана 113. КЗ, већ да би у конкретном случају евентуално могло бити речи о кривичном делу убиства на мах из члана 115. КЗ изазваног тешким вређањем од стране убијеног. Имајући на уму наведено одбрана ПРЕДЛАЖЕ да се у допуни истраге обави об ави неуропсихијатријско неуропсихијатријско вештачење окривљеног на ову околност околност..

У Београду, Београду, 15. 10. 2015. Бранилац окривљеног адв. Јована Бисић


•

87

5.3. Испитивање оптужнице

Након контроле формалне исправности оптужнице и њеног достављања окривљеном на одговор, ванпретресно веће прелази у фазу фа зу њеног испитивања у суштинском смислу. смислу. Сагласно новом концепту поступка свака оптужница која је поднета суду, обавезно пролази поступак испитивања, који може да резултира резултира обуставом поступка, пос тупка, одбија одбијањем њем отужбе или њеним потврђивањем. До обуставе поступка долази када веће поводом контроле установи да дело дело које које је предм предмет ет оптужбе није није кривично кривично дело дело,, а нема услова за примену мере безбедности, да је кривично гоњење застарело, или да је дело обухваћено амнестијом или помиловањем, или да постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење или да нема довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени учинио дело које је предмет оптужбе. У истим случајевима, случајевима, у поступку пос тупку контрол контролее оптужнице поднесене без спровођења истраге, ис траге, веће ће донети решење о одбијању оптужбе имајући на уму да овде обустава поступка који још није започет, не долази у обзир. Уколико не донесе ниједно од ових решења, р ешења, односно уколико закључи да је понуђено довољно доказа који оправдавају сумњу да је кривично дело које је предмет оптужења учинио окривљени, веће ће потврдити оптужницу. опт ужницу. Приликом Приликом контроле оптужнице, опту жнице, тужилачки докази оцењују оцењују се сходно блажем доказном стандарду од оног који је потребан за пресуђење. Најкраће речено, оцена доказа које је понудио тужилац приликом контроле оптужнице опт ужнице врши се на тај начин што се процењује да ли би понуђени докази, узети у такозваној „најјачој снази“, тј. да су веродостојни и да потврђују оно што тужба њима тврди, могли довести до осуђујуће пресуде. Уколико је одговор на ово питање питање потврдан, потврдан, оптужница опту жница може може бити потврђена, док ће до конфронтирања са доказима одбране доћи у наредној фази поступка – на главном претресу. Од тога тренутка, поступак из тужила т ужилачке чке прелази у судску фазу и постаје страначки у пуном смислу те речи, имајући на

88

•


уму да да у претход претходној ној фази фази поступка јавн јавни и тужилац тужилац није није имао имао улогу ул огу странке странке,, већ већ прве првенстве нствено но ул улогу огу орган органаа поступка. Про Против тив решења суда којим је оптужница потврђена, жалбу може изјавити само окривљени у року рок у од три дана од дана дана достављања решења апелационом суду суду који је надлежан за з а одлучивање по жалби.

Пример решења о потврђивању оптужнице опту жнице

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШИ СУ С УД У БЕОГРАД БЕОГРАДУ У Број: К 1080/14 Дана: 30. 10. 2014. године Београд ВИШИ СУД У БЕО ВИШИ БЕОГРА ГРАД ДУ у већу већу саста саставље вљеном ном од председ председни ника ка већа, ве ћа, судије Драгомира Лукића и члано чла нова ва већа, већа, судија Гордане Матковић и Драгане Јовић, уз учешће учешће запи записни снича чара ра Биљане Петровић, у кривич кривичном ном поступ поступку ку против против окривљеног Ратомира Димитријевића због кривич кривичног ног дела дела убиство из члана 113. КЗ по опту оптужни жници ци Вишег јавног тужилаштва у Београду КТ 1130/14 од 19. 9. 2014. године поступајући на основу члана 337. ЗКП, на седници већа одржаној 30. 10. 2014. године, донео је РЕШЕЊЕ

опту тужни жница ца Вишег јавног тужилаштва у Београд Београдуу ПОТВРЂУ ПОТВР ЂУЈЕ ЈЕ СЕ оп КТ 1130/14 од 19. 9. 2014. године.

Образложење Оптужницом Вишег јавног тужилаштва у Београду КТ 1130/14 од 19. 9. 2014. године окривљеном Ратомиру Димитријевићу стављено је на терет кривично дело убиство из члана 113. КЗ.


•

89

Дана 15. 10. 2015. године одговор на наведену оптужницу благовремено је поднео окривљени преко свог браниоца адв. Јоване Бисић. У одговору се наводи да према схватању одбране стање ствари у истрази која је претходила подизању оптужнице није довољно разјашњено, имајући на уму да из исказа окривљеног произлази да је био изазван иза зван дрским понашањем и вређањем вређањем од стране сад пок. Драгана Јовановића који га је називао „лоповом“ што је све код окривљеног изазвало реакцију коју очигледно у том моменту није могао да контролише. У том смислу одбрана је у одговору одговору предложила предложила да се у допуни истраге обави неуропнеуропсихијатријско вештачење окривљеног на ову околност, којим би се утврдило да је у конкретном конкр етном случају реч ре ч о кривичном делу убиства на мах из члана 115. КЗ, а не о кривичном кривичном делу делу које које је окривљеном стављено на терет. Испиту Испи ту ју јући ћи у закон законском ском року, року, на основу основу члана члана 337. ЗКП, оптуоптужницу жни цу Вишег јавног тужилаштва т ужилаштва у Београду Б еограду КТ 1130/14 од 19. 9. 2014. године, веће веће из члана члана 21. став 4. ЗКП размо раз мотри трило ло је списе списе предме пред мета, та, те је нашло нашло да скуп чиње чињени ница ца наве наведе дених них у опту оптужни жници, ци, а ко је произ произи ила лазе зе из дока доказа за прику прикупље пљених них у истра истражном жном поступпоступку, непо непосред средно но поткре поткрепљу пљу ју оправда оправдану ну сумњу сумњу да су окривље окривљени ни учини учи нили ли кривич кривична на дела дела ко ја им се ставља ставља ју на терет. терет.

Наиме, према схватању већа, оправдана сумња да је окривљени Димитријевић извршио кривично дело које му је оптужницом стављено на терет произлази најпре из исказа самог окривљеног који је навео је да се наведеног дана срео са оштећеним испред продавнице, да је оштећени почео да га вређа говорећи му да је „лопов“ јер му је украо мотокултиватор мотокултиватор који му је позајмио пре неколико дана, као и да га је овакво понашање оштећеног јако изнервирало, „пао му је мрак на очи“, очи“, те да је тада извадио нож који стално носи са с а собом и да је могуће мог уће да је ударио ударио оштећеног онако у револту. Поред тога, оправдана сумња да је окривљени извршио кривично дело које му је стављено на терет потврђена је и исказом очевица, сведока Драгана Панића, који је навео да је био у близини и да је чуо како окривљени окривљени виче на оштећеног оштећеног након што га је овај овај упитао када када ће да му врати врати мотокул мотокултиват тиватор. ор. У једном једном моменту моменту

90

•


чуо је како оштећени виче „немој“ и тада је видео оштећеног како пада и окривљеног са ножем у руци који је био крвав. Оправдана сумња о постојању чињеница и околности које се односе на механизам повређивања и узрок смрти код оштећеног, према схватању већа, потврђена је налазом и мишљењем вештака судске медицине Бојана Јефтића у којем се наводи да је до смртног исхода код сада пок. Драгана Јовановића дошло услед искрвављења које је изазвано пробадањем леве коморе срца оштрим предметом, највероватније ножем. Сагласно вештаку димензије ножа који је уз потврду одузет од окривљеног, поклапају се са димензијама ране нанете сада пок. Јовановићу, тако да је опис повређивања сада са да покојног дат од стране окривљеног и сведока Панића, сагласно налазу вештака, у медицинском смислу највероватнији узрок смрти сада пок. Јовановића.

Доносећи одлуку о постојању довољно доказа који поткрепљују оправдану сумњу у овом случају, веће је ценило и наводе одбране која је у одговору на оптужницу истицала неопходност допуне истраге у правцу утврђивања чињенице да је окривљени у конкретном случају поступао у стању јаке раздражености, изазваном тешким вређањем од стране убијеног, али их није прихватило из следећих разлога. Наиме, докази прикупљени током истраге, према схватању већа, не указују у довољној мери на вероватноћу исхода који сугерише одбрана. Осим окривљеног који је у свом исказу иска зу навео како га је сада покојни назвао „лоповом“, што је код њега изазвало каснију реакцију, о оваквом догађају не сведочи једини доступни учесник догађаја – сведок Драган Панић. Насупрот томе, сведок Панић сведочи о томе како је чуо како окривљени виче на оштећеног након што га је овај ов ај упитао када ће да му врати мотокул моток ултиватор, тиватор, не помињући било какво вређање од стране сада покојног које је претходило. Поред тога, током истражног поступка одбрана није предлагала извођење овог доказа нити се сам окривљени позивао на то да је реч о делу извршеном у психичком стању које би могло могло бити окарактерисано као поступање пост упање на мах. У том смислу, смислу, веће сматра да би извођење овог доказа доказ а у овој фази поступка посту пка водило непотребном одуговлачењ одуговлачењуу поступка пост упка имајући


•

91

на уму да је, као што је раније наведено доказима прикупљеним у истрази, поткрепљена оправдана сумња да је окривљени извршио кривично дело које је предмет оптужења. Због свега свега наве наведе деног, ног, веће веће из члана члана 21. став 4. ЗКП, на осно основу ву члана чла на 337. став 1. ЗКП у вези ве зи са чланом чланом 341. став 1. ЗКП, доне до нело ло је одлу одлуку ку као у изре изреци ци реше решења. ња.

Записнич ар Записничар Биљана Петровић

Председник већа – судија Драгомир Лукић

По у ука ка о правном прав ном леку леку

Против овог реше Против решења ња жалбу жалбу може може из ја јави вити ти окривље окри вљени ни Апела Апелаци цио оном суду суду у Бео Београ граду ду у року року од 3 (три) дана. дана.

6. ГЛАВНИ ПРЕТРЕС Измештање истраге из руку суда и њено поверавање тужиоцу нужно је нарушило раније успостављену архитектуру кривичног поступка. Од Одустајање устајање од инквизиторности у истрази законодавац је пропратио и одустајањем од инквизиторности на главном главном претресу, али и у осталим фазама фаза ма поступка. пост упка. Другој страни у поступку – одбрани, али и суду, с променом улоге тужиоца, пронађени су ново место и нови задаци. У том смислу, главни претрес карактеришу израженија улога ул ога странака странака и нешто нешто пасивн пасивнија, ија, а у суштини суштини неприст непристрасраснија улога суда. Измене у карактеру главног претреса, али и у фазама које му претходе, попут контроле оптужнице и припремног рочишта, биле су нужне из још једног разлога. У правом смислу речи поступак у судску фазу прелази тек након потврде оптужнице, односно на главном претресу. Када је реч о доказивању доказивању,, основно правило којим је уведена једнаа од најз једн најзнача начајнијих јнијих новина налази се у члану члану 15. Законика. Сагласно Сагласн о овом решењу решењу,, најпре је истакнуто начело према којем терет доказивања оптужбе у кривичном поступку лежи на тужиоцуу. Новим правилом, израженим у члану 15. Законика, тужиоц поред суштинског заокрета ка другачијој улози улози учесника кривичног поступка пост упка у доказивању, формулише формулише се и основни оквир читавог доказног поступка. Правило о терету доказивања треба посматрати и у корелацији с још две изузетно важне ва жне процесне гарантије које Законик предвиђа предвиђа – претпоставком претпос тавком невиности и начелом in dubio pro reo. Сагласно овом механизму, окривљеног током читавог поступка најпре штити претпоставка невиности, при чему је задатак тужиоца да ову претпоставку доказима обара. Уколико након доказног поступка остане сумња у то да ли је тужилац т ужилац своје тврдње доказао, или у томе

94

•


није успео (да ли је или није оборио претпоставку), одбрану штити још један, сада експлицитно наведен облик заштите, у виду правила у „сумњи блаже по окривљеног“. окривљеног“. Докази се на главном претресу изводе на предлог странака. Основну динамику и оквир доказног поступка (шта ће, на који начин и када бити доказивано) дају странке, омогућавајући суду да се у пуној мери усредсреди на оно што и јесте његов задатак у овој фази поступка – непристрасно одлучивање о изнетим доказима. Извођење доказа по службеној дужности, које је у ранијем поступку представљало правило, сада је предвиђено као изузетна могућност. Ово сада изузетно овлашћење остављено је суду како не би био онемогућен да у одређеним случајевима отклони нејасноће или противречности. Међутим, и ову одредбу треба тумачити у склопу основног начела о терету доказивања. Наиме, извођењем доказа ex officio, суд на главном претресу не сме надомештати дефиците дефиците у доказној активности тужиоца. Другим речима, суд позивањем на ову одредбу није у позицији да по службеној службеној дужности изводи доказ који би требало да доведе до осуде окривљеног у ситуацији када тужилац такав доказ није понудио, нити у ситуацији сит уацији када након сагледавања сагл едавања тужилачког доказног портфолија и даље постоји по стоји сумња у кривицу. У оваквим случајевима, суд је у обавези да донесе ослобађајућу пресуду без извођења додатних доказа. Правило Правил о о доказној дока зној активности суда, сагласно новом моделу доказивања, предвиђено је за случајеве у којима је неопходно, с циљем свестраног расправљања предмета доказивања, отклонити одређене противречности или нејасноће које су остале ос тале након што су странке с транке исцрпле доказе. Тако Тако би, примера ради, суд на овај начин могао ex officio утврђива утврђивати ти веродостојност исправа контрадикторне садржине које су су доставиле странке, или поново саслушати сведока кога је странка већ предложила, а ради отклањања нејасноћа у његовом исказу. Изузетност овог механизма огледа се и у томе што ради отклања противречности или нејасноћа суд најпре може дати налог странци да предложи допунске доказе.

6. Главни претрес

•

95

Тек уколико се проблем не може решити на овај начин, или уколико суд суд закључи да би овакав овакав налог био нецелисхо нецелисходан, дан, може се приступити самосталној акцији суда. Новину представља увођење риремно рочиша у приприпреми главног претреса. Једну од основних препрека ефикасном одвијању првостепеног поступка у ранијем периоду често је представљала недовољна припремљеност главног главног претреса. претреса . На првом месту, ова фаза поступка резервисана је за изјашњавање окривљеног о оптужби. Реч је о још једној новини у домаћем кривичном поступку, имајући у виду да до сада није постојало формално изјашњавање о кривици. Следећа улога улога припремног рочишта огледа се у припреми доказног поступка. Наиме, странке, бранилац и оштећени на припремном рочишту образлажу предложене предложе не доказе, а супротна с упротна страна се изјашњава о предлозима противника и оштећеног. С циљем правилног планирања трајања доказног поступка, али и спречавања процесних злоупотреба, председник већа упозорава странке да се на главном претресу неће изводити докази који су странкама били познати, а без оправдано оправданогг разлога на припремном рочишту нису предложени. Напослетку, припремно рочиште треба да послужи и одређивању која ће чињенична и правна питања бити предмет расправљања на главном претресу. Након што утврди шта је од оптужног акта оспорио окривљени и које доказе у вези с којим чињеницама странке планирају да изведу на главном претресу, председник већа је у позицији да одреди круг питања о којима ће се расправљати. На тај начин, расправа на главном претресу претрес у, која се често одвијала без озбиљнијег плана, биће сведена само на оно што је у сваком случају нужно за доношење одлуке. 6.1. Припремно рочиште

Потврђена оптужница заједно са списима предмета доставља се председнику председнику расправног р асправног већа, који након тога отпочиње с припремама за главни претрес. Ове припреме обухватају одржавање припремног рочишта, одређивање главног претреса и доношење других одлука које се односе на управљање поступосту пком. Међутим, припремно рочиште представља обавезну фазу

96

•


поступка искључиво код кривичних кривичних дела за која је прописана казна затвора преко дванаест година. У осталим случајевима, припремно рочиште ће бити одржано само уколико председник већа закључи да би то с обзиром на сложеност поступка и спорна питања било неопходно. „Растерећивање“ главног претреса представља основни задатак припремног рочишта. У том смислу, у овој фази поступка се расправљају одређена, претходна питања, како би главни претрес био економичнији и како би се скратило његово трајање. Пре свега, ова фаза поступка пост упка резервисана резервисана је за изјашњавање окривљеног о оптужби. опт ужби. То То изјашњење има карактер карак тер формализоване радње у поступку, пост упку, током које се најпре утврђује да ли је окривљени оптужбу разумео, да ли жели да се изјасни о оптужби и, напослетку, да ли признаје да је извршио кривично дело које му се ставља на терет. Следећа сврха припремног рочишта огледа се у припреми доказног поступка. Наиме, странке, бранилац и оштећени на припремном рочишту образлажу о бразлажу предлож предложене ене доказе, а супротна с упротна страна изјашњава се о предлозима противника и оштећеног. Такође, припремно рочиште треба да одреди која ће чињенична и правна питања бити предмет расправљања р асправљања на главном претресу. Поред предузимања радњи које имају за циљ да главни претрес учине у чине ефикаснијим, на припремном рочишту се одлучује о споразуму о признању кривичног дела (уколико овај постоји), затим о притвору притвору,, обустави кривичног поступка, као и о другим питањима за која суд процени да су значајна за одржавање главног претреса. Уколико је на припремном рочишту у довољној мери разјашњено питање доказних предлога, чињеница које ће бити предмет доказивања и правних питања о којима ће бити расправљано, као и уколико постоји процена председ председника ника већа у том правцу, на припремном рочишту рочишт у може бити одржан и главни претрес. Председник већа одређује припремно рочиште најкасније у року од 30 дана ако је оптужени опт ужени у притвору, притвору, односно у року рок у од 60 дана ако је оптужени опту жени на слободи, рачунајући од дана пријема


•

97

потврђене оптужнице у суду. На припремно рочиште позивају се странке и бранилац, оштећени, законски заступник заст упник и пуномоћник тужиоца и оштећеног, а по потреби и преводилац и тумач.

Пример записника са припремног рочишта К-По1 бр. 51/12 ЗАПИСНИК СА ПРИПРЕМНОГ РОЧИШТА

Одржаног Одржа ног пред Посеб Посебним ним одеље одељењем њем Вишег Вишег суда суда у Бео Београ граду, ду, 11. 9. 2012. годи године, не, у кривич кривичном ном предме предмету ту против против окривљеног Бојана Јанакијевског, због кривич кривичног ног дела дела из члана члана 246. став 4. у вези вези са ставом ставом 1. КЗ, по опту оп тужни жници ци Тужи Тужила лаштва штва за орга органи низо зова вани ни крими кри минал нал КТ бр. 23/11 од 21. 5. 2012. годи године. не. П Р И С У Т Н И:

Председник већа судија Драган Митрић Заменик ТОК Петар Мандић

Окривљени Бојан Јанакијевски

Бранилац адв. Слободан Јонић Записничар Зорица Тановић Започето у 14.40 часова

Председник Председ ник већа већа – суди суди ја Драган Митрић ОТВАРА припрем припремно но рочи ро чиште ште у предме предмету ту Посеб Посебног ног одеље одељења ња за орга органи низо зова вани ни криминал ми нал Вишег Вишег суда суда у Бео Београ граду ду К-По1 бр. 51/12, против про тив опту оптуже женог ног Бојана Јанакијевског, због кривич кривичног ног дела дела из члана члана 246. став 4. у вези ве зи са ставом ставом 1. КЗ, по опту оптужни жници ци Тужи Тужила лаштва штва за орга органи низо зова вани ни крими кри минал нал КТ бр. 23/11 од 21. 5. 2012. године. године.

98

•


Председ Пред седник ник већа већа конста констату ту је је да су на рочи рочиште ште присту приступи пили: ли: – заме заменик ник тужи тужио оца за орга органи низо зова вани ни крими криминал нал Петар Мандић, – окривљени Бојан Јанакијевски, спро спрове веден ден преко преко КПЗ Пожа Пожареревац, са брани бранио оцем, адвокатом адвокатом Слободаном Јонићем. Констату Конста ту је је се да су испу ис пуње њени ни услови услови за одржа одржава вање ње припрем припремног ног рочи ро чишта, шта, те председн председник ик већа ве ћа – суди суди ја доно доноси: си: РЕШЕЊЕ

да се припрем припремно но рочи рочиште ште у предме предмету ту К-По1 бр. 51/12 ОДР ОДРЖИ. ЖИ. Припрем При премно но рочи рочиште ште се одржа одржава ва без прису присуства ства јавно јавности. сти. Врши се аудио-снима Врши аудио-снимање ње припрем припремног ног рочи рочишта, шта, а препис препис тонског тонског снимка сним ка биће биће саставни саставни део запи записни сника ка о припрем припремном ном рочи рочишту. шту. Председник Председ ник већа већа пози позива ва да у судни судницу цу присту приступи пи окривљени Бојан Јанакијевски.

ЛИЧНИ ЛИЧ НИ ПОДА ПОДАЦИ ЦИ ЗА ОКРИВЉЕ ОКРИВЉЕНОГ НОГ Окривљени Бојан Јанакијевски – конста кон стату ту је је се да не нема ма изме измена на у одно од носу су на личне личне податке податке дате дате у истражном поступку. ИЗЈА ИЗ ЈАШЊЕ ШЊЕЊЕ ЊЕ СТРАНА СТРАНАКА КА Заменик Заме ник тужи тужио оца за орга органи низо зова вани ни крими криминал, нал, у у смислу смислу члана члана 349. ЗКП чита чита и изла излаже же из опту оптужни жнице це Тужи Тужила лаштва штва за орга органи низо зова вани ни крими кри минал нал КТ бр. 23/11 од 21. 5. 2012. годи године, не, опис дела дела из кога кога произ про изи ила лазе зе закон законска ска обележ обележ ја кривич кривичног ног дела дела и наво наводи ди дока казе зе ко ји поткрепљу поткрепљу ју опту оптужни жницу. цу. Констату Конста ту је је се да је заме за меник ник тужи тужио оца за орга органи низо зова вани ни крими криминал нал завр за вршио шио са излагањем опту оп тужни жнице це и дока доказних зних предло предлога. га.

Председник Председ ник већа већа поучава окривљеног о његовим прави правима ма и обавеза ве зама ма у смислу смислу чл. 68. и 70. ЗКП, и то: Упозора Упозо рава ва окривљеног да пажљи пажљиво во прати прати ток припрем припремног ног рочишта, чи шта, да све што изјави изјави може може да буде буде кори коришће шћено но као доказ доказ у


•

99

поступку, поступ ку, да има право право да ништа ништа не из ја јави, ви, ускра ускрати ти одго одговор вор на по је једи дина на пита питања, ња, слобод слободно но изне изнесе се сво ју одбра одбрану, ну, призна призна или не призна при зна кривицу, да се из ја јасни сни о свим чиње чињени ница цама ма и дока докази зима ма ко је га тере терете те и да изне изнесе се чиње чињени нице це и дока доказе зе у сво ју корист, корист, да испи ис пита та сведо сведоке ке опту оптужбе жбе и захте захтева ва да се под истим услови условима ма као сведо све доци ци опту оптужбе жбе у његовом прису присуству ству испи испита та ју сведо сведоци ци одбра одбране, не, да изнесе чиње чињени нице це и предла предлаже же дока доказе зе у сво ју одбра одбрану, ну, поста поставља вља пита пи тања ња сведо сведоци цима, ма, вештаци вештацима, ма, стручним стручним саветни саветници цима, ма, ставља ставља примед при медбе бе и да је об ја јашње шњења ња у вези вези са изведеним дока докази зима, ма, размаразматра списе списе и разгле разгледа да предме предмете те ко ји слу служе као доказ, доказ, има обавезу обавезу да се одазо одазове ве на сваки сваки позив позив орга органа на поступ поступка, ка, да обаве обавести сти орган орган поступ по ступка ка о проме промени ни адресе адресе преби пребива вали лишта шта или боравишта, одноодносно о наме намери ри да проме промени ни адресу адресу преби пребива вали лишта шта или бора борави вишта, шта, као и да ће се на главном главном претре претресу су изво изводи дити ти само само дока докази зи у вези вези са оспоре оспореним ним делом делом опту оптужни жнице. це. Председник Председ ник већа већа пози позива ва окривље окривљеног ног да се из ја јасни сни на наво наводе де опту оп тужбе жбе у смислу смислу члана члана 392. ЗКП.

Окривљени Бојан Јанакијевски изјављује да је раз ра з у умео мео опту оптужнижницу и из ја јашња шњава ва се да се не осећа осећа кривим. кривим. За овим изјављује и зјављује да не оспора оспо рава ва део опту оптужни жнице це у ко јем се се наводи наводи да је дрога дрога у количини од 25 кг прона пронађе ђена на у возилу марке „голф 4“, рег. бр. БГ 121 ЛЕЕ паркираном у његовом двори дворишту, шту, док опту оп тужни жницу цу у прео пре оста сталом лом делу де лу оспора оспорава. ва. ПРЕДЛА ПРЕД ЛАГ ГАЊЕ ДОКА ДОКАЗА ЗА Председник Председ ник већа већа пози зива ва странке странке да предло предложе же дока доказе зе и упозо упозора рава ва све присут присутне не учесни учеснике ке у поступ поступку ку да се на главном главном претре претресу су неће неће изво из води дити ти дока докази зи ко ји су им познати познати у овом момен моменту, ту, а исте без оправда оправ даног ног разло разлога га на припрем припремном ном рочи рочишту шту не предло предложе, же, као и да свака свака страна страна има право право да се из ја јасни сни о дока докази зима ма супрот супротне не стране. стра не. Заменик Заме ник тужи тужио оца за орга органи низо зова вани ни крими криминал нал пред предла лаже же да се у дока доказном зном поступ поступку ку изве изведу ду дока докази: зи: – саслу саслуша шањем њем сведо сведока ка Горана Драгића, Мирсаде Ногић, Јелене Драшковић и Зорана Тепића;

100

•


– да се преслу преслуша ша ју при прислу слушки шкива вани ни разго разгово вори ри вође вођени: ни: 1. 11. 2011. годи године не у 18.24.20 (стр. 10 – тран транскрип скрипти ти 1), у 19.00.16 (стр. 15 – транскрип тран скрипти ти 1), у 19.40.31 (стр. 110 – тран скрип скрипти ти 1), 2. 12. 2011. годи године не у 23.30 (стр. 111 – тран транскрип скрипти ти 1), 24. 9. 2011. годи го дине не у 11.31 (стр. 411 – тран скрип скрипти ти 2), у 21.09.44 (стр. 16 – транскрип тран скрипти ти 1), 25. 9. 2011. године годи не у 11.04 (стр. 18 – транскрип транскрипти ти 1), 26. 12. 2011. годи го дине не у 18.13.09 (стр. 123 – транскрипти транскрипти 1), у 18.16.55 (стр. 25 – транскрип транскрипти ти 1), у 18.20 (стр. 126 – транскрип тран скрипти ти 1) и 28. 12. 2011. го ди дине не у 9.58.33 (стр. 130 – транскрип тран скрипти ти 1);

– да се прегле пре гледају дају видео-ма видео-мате тери ри ја јал, л, фотофото-до доку кумен мента таци ци ја математери јал јалних них дока доказа за пронађених пронађених прили приликом ком претре пре треса са стамбе стамбеног ног објеката обје ката у којем је живео окривље окри вљени, ни, као и претре претреса са његовог вози во зила, ла, и запи записни сник к о увиђа увиђа ју ју;; – да се прочи прочитају тају нала налазз и мишље мишљење ње вешта вештака ка (ДНК вешта вештаче чење, ње, физич фи зичко-хе ко-хемиј мијско ско вештачење), вештачење), изве извешта шта ј о прегле пре гледу ду рачу рачунанара – два хард диска диска из једног једног кући кућишта шта рачу рачуна нара ра привре привреме мено но од у узе зетих тих од окривљеног, изве извешта шта ј о прику купља пљању њу пода подата така ка из мобил мо билног ног телефона телефона и са СИМ карти тице це привре привреме мено но од у узе зетих тих од окривљеног.

Бранилац окривљеног адв. Слободан Јонић предла пред лаже же да се у дока до казном зном поступ поступку ку саслуша саслуша ју сведо сведоци ци Растко Грујовић и Вељко Нешић, док се доказним предлозима тужиоца не противи.

Заменик Заме ник тужи тужио оца за орга органи низо зова вани ни крими криминал нал не проти противи ви се саслуша слу шању њу сведо сведока ка ко је је предло предложи жила ла одбра одбрана. на. Председ Пред седник ник већа већа је на основу основу члана 350. ЗКП донео донео РЕШЕЊЕ I

Да се УСВОЈЕ УСВОЈЕ дока доказни зни предло предлози: зи: – саслушање сведока Горана Драгића, Мирсаде Ногић, Јелене Драшковић и Зорана Тепића, Растка Грујовић и Вељка Нешића;

– да се преслушају прислушкивани разговори вођени: 1. 11. 2011. године у 18.24.20 (стр. 10 – транскрипти 1), у 19.00.16


•

1011 10

(стр. 15 – транскрипти 1), у 19.40.31 (стр. 110 – транскрипти 1), 2. 12. 2011. године у 23.30 (стр. 111 – транскрипти 1), 24. 9. 2011. године у 11.31 (стр. 411 – транскрипти 2), у 21.09.44 (стр. 16 – транскрипти 1), 25. 9. 2011. године године у 11.04 (стр. 18 – транскрипти 1), 26. 12. 2011. године у 18.13.09 (стр. 123 – транскрипти 1), у 18.16.55 (стр. 25 – транскрипти 1), у 18.20 (стр. 126 – транскрипти 1) и 28. 12. 2011. године у 9.58.33 (стр. 130 – транскрипти 1);

– да се прегле прегледају дају видео-ма видео-мате тери ри ја јал, л, фотофото-до доку кумен мента таци ци ја матема тери јал јалних них дока доказа за пронађених пронађених прили приликом ком претре пре треса са стамбе стамбеног ног објеката обје ката у којем је живео окривље окри вљени, ни, као и претре претреса са његовог вози во зила, ла, и запи записни сник к о увиђа увиђа ју ју;; – да се прочи прочитају тају нала налазз и мишље мишљење ње вешта вештака ка (ДНК вешта вештаче чење, ње, физич фи зичко-хе ко-хемиј мијско ско вештачење), вештачење), изве извешта шта ј о прегле прегледу ду рачу рачунанара – два хард диска диска из једног једног кући кућишта шта рачу рачуна нара ра привре привреме мено но од у узе зетих тих од окривљеног, изве извешта шта ј о прику прикупља пљању њу пода подата така ка из мобил мо билног ног телефона и са СИМ карти тице це привре време мено од у узе зетих тих од окривљеног.

II НАРЕДБУ ОДРЕЂУ ОДРЕ ЂУЈЕ ЈЕ СЕ главни главни претрес претрес за дане: дане: 4. и 5. 6. 2012. годи го дине, не, с почет по четком ком у 10.00 часо часова, ва, судни судница ца број 2 Посеб Посебног ног одеље одељења ња Вишег суда суда у Бео Београ граду, ду, Улица Улица устанич устаничка ка бр. 29, што је присут при сутни нима ма саоп са опште штено но и служи служиће ће им уместо уместо пози позива. ва. Налаже Нала же се КПЗ Пожа По жаре ревац вац спрово спровође ђење ње окривљеног на глав главни ни претрес. пре трес. Председ Пред седник ник већа већа об ја јављу вљу је да да је при припрем премно но рочи рочиште ште ЗА ЗАВР ВРШЕ ШЕНО НО.

Довр До врше шено но у 18.47 часо часова. ва. Записни чар Записничар Зорица Тановић

Председник већа – судија Драган Митрић

102

•


6.2. Главни претрес

Главни претрес представља централну фазу првостепеног кривичног поступка. На главном претресу тужилац пред судом покушава да докаже своје тврдње изнете у оптужном акту, ак ту, док одбрана предлагањем предлагањем сопствених доказа оспорава тврдње тужиоца. ту жиоца. У том смислу, смислу, поред тужиоца, т ужиоца, окривљеног и његовог браниоца, на главни претрес се позивају и оштећени и њихови законски заступници и пуномоћници, сведоци и вештаци, а по потреби и судски тумачи и преводиоци. Један од елемената права на правично суђење представља јавност расправљања пред првостепеним судом, која се остварује на главном претресу. Реч је о правилу сагласно којем је лицима старијим с таријим од шеснаест година дозвољено присуствовање главном претресу. До искључења јавности може доћи у изузетним случајевима, уколико је то потребно ради интереса националне безбедности, јавног реда и морала, интереса малолетника, приватности учесника у поступку или других оправданих интереса у демократском друштву. Изузетно до искључења јавности на предлог јавног тужиоца може доћи и приликом испитивања окривљеног сарадника или осуђеног сарадника. Руковођење главним претресом поверено је председнику већа и то представља једну од његових основних функција. фу нкција. Реч је о читавом читавом низу радњи радњи међу који којима ма је могуће могуће разликова разликовати ти организовање и вођење поступка на главном претресу (у питању је појам руковођења схваћен у ужем смислу), одржавање реда на главном главном претресу претрес у, сузбијање су збијање недисциплинованог понашања на главном главном претресу претрес у и саопштавање, тј. објављивање и достављање одлука. Када је реч о условима за одржавање главног претреса, Законик прави разлику између лица чије присуство предстапр едстаnon за одржавање главног вља услов sine qua non главног претреса, и лица у чијем чијем одсуству одсуству се се главн главни и претрес претрес изузетно изузетно може може одржа одржати, ти, под условом да су испуњени Закоником прописани услови.


•

1033 10

Тако се, примера ради, главни претрес никада не може држати у одсуству члана судског већа и јавног тужиоца. т ужиоца. Одсуство Одсус тво окривљеног биће редовно разлог за одлагање главног претреса, осим када је реч о посебној ситуацији суђења у његовом одсуству (члан 381. Законика), ситуацији у којој се евидентно има донети решење којим се оптужба одбацује (члан 416. став 1. Законика) или пресуда којом се оптужба одбија (члан 422. Законика) или пак ситуацији у којој је оптужени проузроковао сопствену неспособност неспособност за учествовање на главном претресу. С друге стране, одуство сведока, вештака или стручног саветника редовно неће спречити могућност одржавања главног претреса. Главни претрес може почети и без њиховог присуства, с тим што је веће обавезно да у каснијем ка снијем ток токуу главног пре претрес тресаа одлучи одлу чи да д а ли због изостанка некога од њих главни претрес треба прекинути или одложити. Главни претрес пре трес почиње доношењем решења да се главни претрес одржи. Иако је предвиђено да се главни претрес одржава непрекидно током радног времена једног или више узастопних радних дана, то је у пракси само изузетно изу зетно случај. Уместо тога из различитих разлога честа су прекидања и одлагања главног претреса, при чему је најчешћи разлог одлагања немогућност извођења свих предвиђених доказа. Главни претрес који је одложен мора почети изнова ако се изменио састав већа, али веће може, након изјашњења странака, решењем одлучити да се сведоци и вештаци не испитујуу поново, него да се изврши увид у записнике о њиховим туј њиховим исказима датим на ранијем главном претресу или да, ако је то потребно, предсе председник дник већа укратко изнесе садржину тих изјава или их прочита. Када је реч о току ток у главног главног претреса, могуће је разликовати неколико фаза. Након утврђивања истоветности оптуженог, тужилац излаже оптужницу после чега се приступа изјашњавању оптуженог о кривици. Затим следе уводна излагања странака током којих се износе основне тезе оптужбе и одбране. Током ових излагања тужилац и одбрана пажњу

104

•


суда усмеравају на основне елементе и структуру предмета пр едмета и средстава доказивања, као и на правна питања која су према њиховом мишљењу значајна. Доказни поступак је ј е централна фаза главног претреса која непосредно следи после излагања оптужбе, изјашњења оптуженог и уводних излагања. Странке и бранилац имају право да предлажу извођење доказа и пре почетка и у току главног претреса. Међутим, доказни предлог може бити одбијен ако је неоправдано неблаговремен, односно уколико су предлагачи знали за њега у току припремног рочишта или након одређивања главног главног претреса ако припремно рочиште рочи ште није одржано, али га без оправданог разлога нису предложили. У том смислу, и када је реч о прихватању доказа који ће бити изведени на главном претресу постоји дужност суда да кривични поступак спроведе без одуговлачења и да спречи сваку злоупотребу права усмерену на одуговлачење. Редослед Редосле д извођења доказа доказ а предвиђен је Закоником. После саслушања оптуженог опту женог,, председник већа одређује време у којем се најпре изводе докази које предложи тужилац, потом докази које предложи одбрана, након тога докази чије је извођење одредило веће по службеној дужности и по предлогу оштећеног оштећеног,, а на крају докази о чињеницама од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције. Ипак, уколико постоје оправдани разлози председ пр едседник ник већа може одредити другачији другачији редослед и продужити предвиђено време за извођење доказа. Одбрана окривљеног, до које долази на почетку доказног поступка, такође је подељена на две фазе. У првој, окривљени самостално износи одбрану, након што га председник већа поучи о томе да се може изјаснити о свим околностима које га терете и изнети све чињенице које му иду у корист. По завршетку овог самосталног изјашњавања, прелази се на следећу фазу – саслушање окривљеног, у којој окривљеном питања постављају најпре бранилац, потом тужилац, а након тога председник већа, чланови и остали учесници у кривичном поступку. Сличан принцип уочава се и када је реч о испитивању сведока, вештака или стручног саветника.


•

105

Њима, у складу с адверзаријалним начелима, питања најпре поставља странка која их је предложила, након тога супротна странка, и напослетку суд с уд.. Значајну Значај ну новину на главном претресу у односу однос у на ранији режим представља увођење унакрсног испитивања, које је такође карактеристика адверзаријалних кривичнопроцесних система. Предвиђено је да ће се након основног испитивања сведока, вештака или стручног саветника приступити унакрсном унакрс ном испит испитивањ ивањуу, после чега могу услед уследити ити и дод додатн атнаа питања, по одобрењу председника већа. Реч је о посебној фази испитивања, у којој супротна странка од оне која је предложила испитивање настоји да оспори кредибилитет конкретногг исказа. конкретно исказа .

Након извођења свих прихваћених доказа, председ председник ник већа објављује да је доказни поступак завршен и приступа се завршним речима странака. Завршна излагања странака, браниоца, оштећеног или његовог законског заступника или пуномоћника представљају представљају сажето виђење резултата резултата поступка пост упка и предлог одлуке. Уколико након завршних речи веће не одлучи да настави доказни поступак, што представља изузетну изузе тну могућност, председник већа објављује да је главни претрес завршен, а веће се повлачи на већање и гласање ради доношења одлуке.

Пример записника о главном главном претресу претрес у К бр. 45/2014 ЗАПИСНИК О ГЛАВНОМ ПРЕТРЕСУ

Састављен Саста вљен пред Вишим судом дана 13. 3. 2014. го годи дине, не, судом у Бео Београ граду ду дана у кривич кривичном ном предме предмету ту против против Јована Симића због кривич кривичног ног дела де ла неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, по опту оптужни жници ци Вишег јавног тужилаштва године не. у Београду КТ бр. 31/14, од 23. 1. 2014. годи

106

•


П Р И С У Т Н И:

Председник већа – судија Председник Горан Богдановић Чланови већа – судије с удије поротници 1. Славка Будисављеви Будисављевић ћ 2. Томислав Јовановић Заменик јавног тужиоца Богољуб Деспић Оптужени Јован Симић Бранилац адв. Јелена Дуњић Записничар Теодора Симић Започето у 14.00 часова

Председник Председ ник већа већа ОТВАР ОТВАРА за засе седа дање, ње, објављује састав већа и предмет главног претреса у кривич кри вичном ном предме предмету ту са службе службеним ним бро јем К бр. 45/2014, 45/2014, у 14.00 часо часова, ва, у кривич кривичном ном поступ поступку ку пред Вишим судом у Београду против против опт. Јована Симића због кривич кри вичног ног дела дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, по опту оптужни жници ци Вишег јавног године не. тужилаштва у Београду КТ бр. 31/14, од 23. 1. 2014. годи Председ Пред седник ник већа већа утвр присту ступи пили ли: утврђу ђу је, да да су на глав лавни ни претрес претрес при

– заме заменик ник вишег јавног тужиоца ту жиоца у Београду Богољуб Деспић, – оптужени Јован Симић, – бранилац оптуженог опту женог адв. Јелена Дуњић, Дуњић, – сведок Велибор Нићић. На претрес нису приступили: – сведок Ивана Јанковић која није пронађена на адреси Ул. шеста нова бр. 44 у Београду,


•

1077 10

– вештак Нада Стратимировић – која је суду послала допис уз обавештење да је службено спречена.

Како су испу Како испуње њене не проце процесне сне претпо претпостав ставке ке за одржавање главног претреса веће веће доно доноси си РЕШЕЊЕ да се главни главни претрес претрес одржи. јаван ван. Главни Глав ни претрес претрес је ја

Председник већа позива оптуженог да изнесе своје личне податке.

Оптужени Јован Симић – конста констату ту је се да нема нема изме измена на у одно односу су на личне личне податке податке дате дате у истражном поступку. За овим председник већа упућује присутног сведока Велибора Нићића да изван суднице с уднице сачека да буде позван ради испитивања. Констатује се да је сведок Нићић изашао из суднице. с уднице.

Председник Председ ник већа већа поучава окривљеног о његовим прави правима ма и обавеза ве зама ма у смислу смислу чл. 68. и 70. ЗКП, и то: упо зора упозо рава ва окривљеног да пажљи па жљиво во прати прати ток главног претреса, да све што изјави изја ви може може да буде кори ко ришће шћено но као доказ доказ у поступ по ступку, ку, да има право пра во да ништа ништа не из ја јави, ви, ускра ускрати ти одго одговор вор на поједина поједина пита питања, ња, слобод слободно но изне изнесе се сво ју од одбра брану, ну, призна призна или не призна призна криви кривицу, цу, да се из ја јасни сни о свим чиње чи њени ница цама ма и дока до кази зима ма ко је га те тере рете те и да изне из несе се чиње чињени нице це и дока до казе зе у сво ју корист, ко рист, да испита сведо све доке ке опту оптужбе жбе и захте захтева ва да се под истим услови усло вима ма као сведо сведоци ци опту оптужбе жбе у његовом присуству присуству испи испитата ју све сведо доци ци одбра одбране, не, да изнесе чиње чи њени нице це и предла предлаже же дока доказе зе у сво ју одбра од брану, ну, поставља поставља пита питања ња сведо сведоци цима, ма, вештаци вештацима, ма, стручним савет саветни ници цима, ма, ставља ставља примед примедбе бе и да је објашњења о бјашњења у вези ве зи са изведеним дока докази зима, ма, разма разматра тра списе списе и разгле разгледа да предме предмете те ко ји служе слу же као доказ, има обавезу обаве зу да се одазо ода зове ве на сваки сваки позив орга органа на поступ поступка, ка, да обаве обавести сти орган орган поступ поступка ка о проме про мени ни адресе адре се преби пребива вали лишта шта или бора бо рави вишта, шта, одно односно сно о наме на мери ри да проме про мени ни адресу адресу преби пре бива вали лишта шта или бора бо рави вишта, шта, као и да ће се на главном главном претре претресу су изво изводи дити ти само само дока докази зи у вези вези са оспореоспореним делом опту оптужни жнице. це.

108

•


ИЗЛАГАЊЕ ОПТУЖНИЦЕ ИЗЛАГАЊЕ ОПТУ ЖНИЦЕ И ИЗЈАШЊЕЊЕ ОПТУЖЕНОГ За овим заменик Вишег јавног тужиоца ту жиоца у Београду усмено излаже године не. садржај оптужнице КТ бр. 31/14, од 23. 1. 2014. годи Оптужени Јован Симић изјављује да је оптужницу разумео, и да жели да се о њој изјасни.

Оптужени Јован Симић изјављује да НИЈЕ КРИВ за извршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога дрога из члана 246. став 1. КЗ, К З, које му је стављено на терет оптужни опту жницом цом Вишег јавног тужилаштва у Београду КТ бр. 31/14, од 23. 1. 2014. годи године не.

УВОДНА ИЗЛАГ И ЗЛАГАЊА АЊА СТРАНАКА Заменик јавног тужиоца у уводном излагању наводи како ће оптужба у доказном поступку потврдити основаност оптужбе. Неспорно је да је у стану код окривљеног пронађено 550 грама опојне дроге хероин. Тужилаштво Тужилаштво ће доказати доказ ати да је реч ре ч о дроги која је, имајући на уму њену количину и место где је пронађена, евидентно била намењена даљој продаји. Бранилац окривљеног у уводном ув одном излагању наводи да одбрана не спори да је у стану окривљеног пронађена опојна дрога, али спори да је реч о дроги која припада окривљеном. Одбрана тврди да је реч о дроги коју је претходни станар оставио у стану и за чије постојање окривљени није знао.

ДОКАЗНИ ПОСТУПАК САСЛУШАЊЕ ОПТУЖЕНОГ Оптужени Јован Симић изјављује:

Ја не спорим да је у мом стану ста ну у Улици Улици Драгомира Кецмановића Кецмано вића бр. 42, стан бр. 5, пронађена опојна дрога хероин у кутији која се налазила у орману са одевним предметима. Међутим, као што сам рекао и у истрази, ја за ову дрогу нисам знао. Њено присуство могу да објасним једино тиме што сам пре неке две


•

109

године стан изнајмљивао једном студенту из Босне, мислим да се звао Мухарем, који је код мене живео неких шест месеци. О овом Мухарему ја немам било каквих ближих података, нити знам где се сада налази.

На питање браниоца могу да кажем да је ово лице од мене у том периоду изнајмљивало стан, односно ја тада нисам у стану живео са њим. На питање тужиоца објашњавам да ми подаци овог лица нису били потребни јер ми је он све рачуне уредно у редно платио. Не сећам сећам се како сам дошао до овог лица, могуће је да се он јавио на оглас. Како више нема питања за оптуженог, председник већа позива да у судницу с удницу уђе сведок Велибор Нићић.

Сведок Велибор Нићић, пре него што га је испитао испита о председник већа, опоменут је да је дужан да говори истину и да не сме ништа да прећути, упозорен је да давање лажног исказа представља кривично дело и да није дужан да одговори на одређено питање ако је вероватно да би тиме изложио себе или лице из члана 94. став 1. овог законика з аконика тешкој срамоти, знатној материјалној штети или кривичном гоњењу. Председник Предс едник већа позива сведока да положи заклетву. зак летву. Констатује се да сведок Велибор Нићић на основу члана 96. ЗКП полаже заклетву закле тву.. Сведок Велибор Нићић, рођен 15. 4. 1975. у Београду, од оца Драгана и мајке Јелисавете рођене Бачић, по занимању полицајац ОУП Нови Београд, са окривљеним није у сродству нити у завади, изјављује:

Ја сам дана 18. 11. 2013. заједно са колегом Бојаном Петровићем вршио претрес стана оптуженог Јована Симића, а на основу дозволе Вишег суда с уда у Београду. Београду. Претрес је вршен јер смо одраније имали оперативне податке да се оптужени бави продајом наркотика и уочен је од стране неколико наших колега у неколико наврата како са лицима у крају размењује неке предмете у касним вечерњим сатима. За време вршења претреса у стану је био присутан оптужени, као и два сведока из његовог комшилука чији се подаци налазе у записнику. Предметна дрога је пронађена у

110

•


спаваћој соби оптуженог у орману у којем се налазила гардероба окривљеног и била је запакована у једну кесу која се налазила у једној једној кутији за ципеле. ципеле. Колега Колега Петровић Петровић и ја смо ову кутију са дрогом одузели, сећам се да је оптужени одбио да потпише потврду и предали смо је у станицу на даљу обраду. На питање тужиоца т ужиоца сведок наводи да су се у делу ормана у којем су пронашли кутију са дрогом налазиле мајице окривљеног и да су ове биле сложене једним делом преко ове кутије. ку тије. На питање браниоца сведок наводи да у стану нису пронашли вагицу за прецизно мерење. На пита питање ње председ председни ника ка већа већа сведо сведок к из ја јављу вљу је да не тражи надокнаду трошкова трошкова за данашњи долазак у суд.

Ради саслушања сведока који данас нису дошли, Иване Јанковић и вештака Наде Стратимировић, те извођења осталих предложених доказа суд доноси РЕШЕЊЕ

да се данашњи главни претрес ОДЛОЖИ. Следећи главни главни претрес одређује се за 4. за 4. 2. 2014. године у 10 часова,

– што је присутном заменику јавног тужиоца, оптуженом и његовом браниоцу саопштено па их не позивати,

– на главни претрес позвати сведока Ивану Јанковић и вештака Наду Стратимировић. Довршено у 15.20 часова. Записничар Теодора Симић

Председник већа – судија Горан Богдановић

7. ПРЕСУДА Након завршетка главног претреса, веће се повлачи на већање и гласање ради доношења одлуке. По правилу, одлука суда биће донета у форми пресуде. Изузетак су ситуације у којима се доноси решење којим се одбацује оптужба, изричу поједине мере безбедности и слично. Потребно је такође имати на уму да током већања и гласања веће може одлучити да поново отвори главни претрес, уколико у колико утврди да поједина питања нису у довољној мери расвет расве тљена. Ипак, пресуда прес уда је убедљиво најчешћи вид реакције суда након окончања главног претреса. У домаћем кривичном процесном законодавству, када је реч ре ч о првостепеном пр востепеном кривичном посту пос тупку, пку, разлику ра зликујемо јемо три врсте пресуде. Њих је могуће поделити на мериторне и формалне (процесне) пресуде. Ослобађајућа и осуђујућа осуђуј ућа пресуда представљају мериторне пресуде, јер се њима суштински одлучује одл учује о гл главној авној ствари. За разлику р азлику од мериторних пресуда, формалне пресуде пресуде су оне које се не упуштају у суштинско одлучивање, већ се суд ограничава на утврђивање околности које трајно искључују кривично гоњење. У домаћем поступку таква пресуда је одбијајућа пресуда. Када је о пресуди прес уди реч, треба истаћи још неколико значајних околности. Најпре, реч је о правилу пр авилу сагласно сагласно којем суд заснива пресуду само на доказима који су изведени на главном претресу. Другим речима, суд за подлогу своје одлуке одлуке не може узети доказ који није био изведен пред њим. Када је о оцени доказа реч, обавеза суда је да на основу савесне оцене сваког доказа појединачно и у вези са осталим доказима изведе закључак о извесности постојања одређене чињенице. Изузетно значајно, али и веома комплексно јесте и питање чињеничног чињеничн ог идентитета пресуде и оптужбе. опт ужбе. Док већих потешкоћа

112

•


нема када је реч о субјективном с убјективном идентитету идентитету (личност којој се суди), проблем тзв. објективног идентитета (дело) чини се знатно сложенијим. сложенијим. Међутим, детаљнија обрада овог питања превазишла би границе овог практикума. На овом месту треба треб а истаћи да се пресуда увек мора, поред лица које је тужено, односити искључиво на дело које је предмет оптужбее садржане у поднесеној оптужб поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници. Одступања у том погледу најчешће воде прекорачењу оптужбе, односно суђењу за нешто што није било предмет оптужбе, што представља једну од битних повреда одредаба кривичног поступка. Рок за писмену израду и достављање пресуде прес уде је 15 дана од дана објављивања, а у предметима за које је посебним законом одређено одређен о да поступа пос тупа јавно тужилаштво посебне надлежности надлежности – 30 дана од дана објављивања. Ипак, реч је о инструктивним роковима који се у пракси често продужавају. У Законику је, када је о структури с труктури пресуде реч, предвиђено да мора да има увод, изреку и образложење. Уводни део пресуде представља њену својеврсну „личну карту“.. Овде су садржани основни подаци карту“ подаци о поступк пос тупкуу о којем је реч, на основу основу којих којих је једну једну пресуду пресуду могуће могуће разликоват разликовати и од друге. Законодавац предвиђа да увод пресуде садржи: назначење да се пресуда изриче у име народа; назив суда, име и презиме председника и чланова већа и записничара; име и презиме оптуженог; кривично дело за које је оптужен и да ли је био присутан присутан на главн главном ом претресу; претресу; дан главн главног ог претреса и да ли је главни претрес био јаван; име и презиме тужиоца, браниоца, законског заступника заст упника и пуномоћника који су били присутни на главном претресу и дан објављивања изречене пресуде, као и да ли је пресуда донета једногласно или већином гласова. Када је реч о изреци, сагласно законским одредбама она садржи личне податке о оптуженом и одлуку којом се оптужба одбија или се оптужени ослобађа од оптужбе или се оглашава оглашава кривим. У зависности зависнос ти од тога која је ј е од ове три

7. Пресуда Пре суда

•

1133 11

пресуде донета, изрека садржи одређене специфичности специфичности о којима ће бити више речи у даљим излагањима. Образложење пресуде такође зависи од врсте пресуде прес уде која је у конкретном случају донета. донета . Једино заједничко за сва три типа пресуде јесте то да у образложењу суд мора изнети разлоге за сваку свак у тачку пресуде. Значајну новину у односу на ранија решења представља могућност да у појединим случајевима пресуда не мора имати образложење. Писмено израђена пресуда не мора да садржи образложење ако су се странке, бранилац, оштећени и лица од којих су одузети предмети, имовина или имовинска корист одрекли овог права, или је пресуда којом је оптуженом изречена казна затвора у трајању до три године или блажа кривична санкција заснована на признању оптуженог које је веродостојно. Додатни услов је да странке и оштећени који има право на жалбу нису одмах по објављивању пресуде захтевали да им се достави писмено израђена пресуда која садржи образложење. Делимично Делимичн о образложење обра зложење писмено израђене пресуде прес уде могуће је у случају признања оптуженог. оптуженог. У тој ситуацији, сит уацији, образложење се ограничава на чињенице и разлоге о веродостојности признања и на одлуку о кривичној санкцији. Такође, Такође, пресуда може да садржи делимично образложење и у случају с лучају прихватања споразума о признању кривичног дела, када се образложење односи на разлоге којима се суд руководио приликом прихватања споразума. На крају, ако се права на жалбу нису одрекли само оштећени и лица од којих су одузети предмети, имовина или имовинска корист, образложењем ће бити обухваћене само оне околности у вези с којима ови субјекти могу изјавити жалбу. 7.1. Осуђујућа пресуда

Иако је у Законику о кривичном поступку ова пресуда нормирана као трећа у низу, због њеног значаја и учесталости у пракси, овде је представљамо на почетк у. Законик посебну

114

•


пажњу поклања изреци осуђујуће пресуде с обзиром на то да је нарочито код ове врсте пресуде нужно да она буде буде јасна, прецизна и недвосмислена. У том смислу законодавац наводи да ће у пресуди у којој оптуженог оглашава кривим, суд изрећи дело за које га оглашава кривим, уз назначење чињеница и околности које чине обележја кривичног дела, као и оних од којих зависи примена одређене одредбе кривичног закона, законски назив кривичног дела и које су одредбе закона примењене, одлуку о кривичној санкцији, одлуку о одузимањ одузимањуу имовинске користи или о одузимањ одузимањуу имовине проистекле из кривичног дела, одлуку о имовинскоправном захтеву, одлуку одлуку о урачунавању притвора или већ издржане казне и одлуку о трошковима кривичног кривичног поступка. пост упка.

Пример осуђујуће пресуде

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПРВИ ОСНОВНИ СУД У БЕОГРАДУ К. бр. 1398/15 Дана: 13. 8. 2015. Београд У ИМЕ НАРОДА Први основни суд у Београду Београ ду,, судија појединац Јован Митић са записничарем Јеленом Јеленом Николић, у кривичном поступку поступк у против окривљеног Ратомира Јанковића због кривичног дела крађе из члана 203. став 1. КЗ по оптужном предлогу Првог основног јавногг тужио јавно т ужиоца ца у Беогр Београду аду КТ К Т 1201/15 120 1/15 од 23. 3. 2005. 2 005. године након одржаног главног претреса у присуству заменика Првог основног јавног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца, адвоката Стевана Протића, донео је и 13. 8. 2015. године објавио


•

1155 11

ПРЕСУДУ Окривљени Ратомир Јанковић, ЈМБГ 1510968770011, звани Ратке, од оца Драгана и мајке Мире, девојачки Петровић, рођен у Београду Београду, станује у Београду Београду,, Улица Улица прокупачка прокупачка бр. 19, 19, рођен 15. 10. 1968, држављанин Србије, столар, ожењен, отац двоје деце, писмен, са завршеном средњом машинском школом, незапослен, без имовине, осуђиван Пресудом Основног суда у Београду К бр. 112/10 од 1. 4. 2010. због кривичног дела крађе из члана 203. став 1. КЗ на казну затвора у трајању од шест месеци, коју је издржао 15. 12. 2010, и пресудом Првог основног суда у Београду К бр. 112/13 од 8. 3. 2013 због кривичног дела из члана 203. став 1. КЗ на казну затвора у трајању од осам месеци, коју је издржао 1. 3. 2014, други поступак се не води КРИВ ЈЕ што је: дана 23. 2. 2015. у Београду, у Булевару краља Александра у близини кућног броја 197, у трамвају на линији број 6, способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан свога дела и желећи његово извршење и свестан да је његово дело забрањено, одузео одузео туђу т уђу покретну ствар с намером на мером да њеним присвајањем прибави себи противправну имовинску корист, тако што је из џепа јакне оштећеног Драгана Косановића одузео новчаник у којем се налазио новац у износу од 1.800 динара и 50 евра, након чега је на станици код пијаце „Ђерам“ са наведеним новчаником напустио трамвај и удаљио се – чиме је извршио кривично дело крађе из члана 203. став 1. КЗ, па га суд применом наведених законских одредаба и одредаба чл. 4, 42, 43, 44, 45, 54. и 63. КЗ

ОСУЂУЈЕ на казну затвора з атвора у трајању од 1 (једне) године у коју му се урачунава у рачунава време проведено у притвору почев од 23. 2. 2015. до 23. 3. 2015. године.

116

•


На основу члана 261, члана 262. став 1. и члана 264. став 1. ЗКП обавезује се окривљени да плати паушални износ од 10.000 динара у року од 15 (петнаест) дана од правноснажности пресуде. Образложење Оптужним предлогом Првог основног јавног тужиоца у Београду КТ 1201/15 од 23. 3. 2015. године, окривљеном Ратомиру Јанковићу стављено је на терет извршење кривичног дела крађе из члана 203. став 1. КЗ.

Окривљени је негирао извршење овог кривичног дела наводећи да је тачно да је наведеног дана био у трамвају тра мвају на линији број 6 и да је изашао на станици „Ђерам“, „Ђерам“, али да ниједног тренутка није био у поседу овог новчаника и да је био присиљен да потпише потврдуу о од потврд одузетим узетим предметима у полицијској станици. с таници. Навео је да је могуће могуће да је сведок сведок Бандић Бандић пронаш пронашао ао овај новчан новчаник ик негде у трамвају, и да је само желео да га припише њему, пошто га одраније зна као извршиоца кривичних дела. Проверавајући наводе јавног тужиоца и одбране окривљеног суд је у доказном поступк поступкуу спровео извођење извођење доказа саслушањем саслушањем оштећеног Драгана Косановића и сведока Јована Бандића, читањем потврде о одузетим одузетим и враћеним предметима, читањем налаза и мишљења вештака медицинске струке, те читањем извештаја из КЕ за окривљеног. Чињенице које се односе на начин, време и место извршења кривичног дела, суд је утврдио првенствено на основу исказа сведока – полицајца Јована Бандића, који је детаљно описао догађај у трамвају којем је присуствовао, прис уствовао, током којег је видео како окривљени завлачи руку у џеп оштећеног и на следећој станици напушта трамвај, након чега је овога стигао и код њега пронашао одузети предмет. Чињеница да је окривљени извршио ово кривично дело на начин који је описао сведок Бандић, поткрепљена је потврдама о одузетим одузетим и враћеним предметима предметима из којих несумњиво произлази да је новчаник пронађен код окривљеног враћен оштећеном Драгану Косановићу, дакле управо лицу од кога је по исказу сведока, окривљени одузео наведени предмет. предмет.

7. Пресуда Пр есуда

•

1177 11

Да је реч о новчанику који припада оштећеном потврђује и сам сведок – оштећени Косановић, који је навео да му је одузети новчаник враћен сутрадан у полицијској станици. У том смислу, суд није прихватио одбрану окривљеног који је негирао извршење овог кривичног дела, наводећи како ниједног тренутка није био у поседу овог новчаника и како је био присиљен да потпише потврду о одузетим предметима у полицијској станици. Наводи окривљеног да је могуће да је сведок Бандић пронашао овај новчаник негде у трамвају, оповргнути су јасним и убедљивим исказом сведока Бандића, који, према схватању суда, није имао интерес за овакво поступање и безразложно приписивање кривичног дела насумично одабраном невином лицу. Поред тога, приликом суочења у погледу ове околности, сведок Бандић је на суд оставио утисак у тисак уверљивости, док окривљени није пружио никакво прихватљиво образложење за бежање са места догађаја након напуштања трамваја.

Имајући на уму наведено, суд је закључио да је окривљени кривично дело извршио са директним умишљајем, јер је присвајање новчаника и његовог садржаја био основни покретач његовог понашања. Како способност окривљеног да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима и свест свес т о забрањености дела нису били доведени у питање, суд је закључио да је окривљени у време извршења кривичног дела био урачунљив и свестан противправности дела. Правно квалификујући овако утврђено чињенично стање суд је закључио да су с у се у радњама окривљеног стекла сва збирна обележја кривичног дела крађе из члана 203. став 1. КЗ.

Доносећи одлуку о врсти и висини кривичне санкције, суд је имао у виду све околности предвиђене чланом 54. КЗ. К З. Од олакшавајућих околности на страни окривљеног суд је узео у обзир његово тешко здравствено стање – чињеницу да је оболео од мултипле склерозе и да је, према налазу и мишљењу вештака, његово здравствено стање у последњој години нагло погоршано, као и да су с у све одузете ствари пронађене и враћене оштећеном, који је на тај начин у потпуности обештећен. Од отежавајућих околности суд је узео у обзир чињеницу да је окривљени два

118

•


пута осуђиван за истоврсна кривична дела. Узимајући у обзир све наведене олакшавајуће и отежавајуће околности и имајући на уму сврху кажњавања, суд је нашао да је у конкретном случају за извршено кривично дело окривљеном нужно изрећи казну казн у затвора у трајању од једне године. Казну затвора у наведеном трајању суд је изрекао додатно ценећи чињеницу да раније изречене казне затвора у краћем трајању, нису у довољној мери утицале на окривљеног да престане са вршењем кривичих дела, па се наведена казна показује као нужна ну жна у том правцу. На основу члана 63. КЗ суд је окривљеном у наведену казну затвора урачунао време проведено у притвору почев од 23. 2. 2015. до 23. 3. 2015. године.

На основу члана 261, члана 262. став 1. и члана 264. став 1. ЗКП окривљени је обавезан да плати паушални износ од 10.000 динара у року од 15 (петнаест) дана дана од правноснажности правноснажности пресуде. пресуде. Наведена одлука одлука донета је узимајући у зимајући у обзир трајање и сложеност поступка, посту пка, као и имовно стање с тање окривљеног. окривљеног. Имајући на уму наведено, суд је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записнич ар Записничар Јелена Николић Поука о праву на жалбу

Против ове пресуде може се изјавити жалба Вишем суду у Београду у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде. прес уде.

Судија Јован Митић

7. Пресуда Пр есуда

•

1199 11

7.2. Ослобађајућа пресуда

Ослобађајућа или пресуда којом се окривљени ослобађа од оптужбе доноси се у два случаја: 1) ако дело које је оптуженом стављено на терет по закону није кривично дело, а нема услова за приме примену ну мере безбедности безбедности и 2) ако ако није доказано доказано да је оптужени учинио дело које му се ставља на терет. Када је о законским одредбама реч, законодавац у највећој мери јединствено регулише садржину образложења осуђујуће и ослобађајуће пресуде (в. члан 428. став с тав 8. ЗКП). Додатни захтев код ослобађајуће пресуде односи се на законски разлог ослобађања (члан 423. ЗКП). Овде се има у виду навођење основа ослобађања, односно да ли се окривљени ослобађа зато што дело које му је стављено на терет по закону з акону није кривично дело, а нема услова за примену мера безбедности (члан 423. тачка 1. ЗКП) или зато што није доказано да је учинио кривично дело за које је оптужен (члан 423. тачка 2. ЗКП). У наредном примеру биће представљена ослобађајућа пресуда услед недостатка доказа, која је и чешћа у пракси.

Пример ослобађајуће пресуде

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПРВИ ОСНОВНИ СУД У БЕОГРАДУ К. бр. 1203/15 Дана: 10. 6. 2015. Београд У ИМЕ НАРОДА Први основни суд у Београду у већу састављеном саст ављеном од председника већа, судије Драгана Пантића, и чланова већа, судија поротника Бојане Арсеновић и Милана Красића са записничарем Миленом

120

•


Протић, у кривичном поступку против окривљеног Бојана Станића због кривичног дела разбојништво из члана 206. став 1. КЗ, по оптужници Првог основног јавног тужиоца у Београду КТ 201/15, од 21. 1. 2015. године, након одржаног главног претреса у присуству присуству заменика заменика Првог Првог основн основног ог јавног јавног тужиоца Драгана Драгана Деспића, окривљеног и његовог браниоца, адвоката Милене Јевђић, и оштећене Јованке Блашкић, донео је и 10. 6. 2015. године објавио

ПРЕСУДУ на основу члана 423. тачка 2. ЗКП. Окривљени Бојан Станић, ЈМБГ 1009968732011, од оца Богољ Богољуба уба и мајке Злате, девојачки Поповић, рођен у Прокупљу Прокупљу,, станује с танује у Београду,, Улица Београду Улица прва нова бр. 39, рођен 10. 9. 1968, држављанин Србије, ожењен, отац двоје деце, писмен, са завршеном средњом угостит угос титељ ељско ском м шк школ олом ом,, без без им имови овине, не, осуђ осуђива иван н Пресу ресудо дом м Осн Основн овног ог суда у Новом Саду К бр. 1123/10 од 1. 10. 2010. због кривичног дела крађе из члана 203. став 1. КЗ на казну ка зну затвора у трајању од од осам месеци, коју је издржао 15. 10. 2012, други поступак се не води

ОСЛОБАЂА ОСЛОБА ЂА СЕ ОПТУЖБЕ ОПТ УЖБЕ да је: 3. јуна 2014. године око 15 часова у Београду Бе ограду,, у улазном ходнику стамбене зграде у Улици Улици Петра Коњевића бр. 19, способан спосо бан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан свога дела и желећи његово извршење и свестан да је његово дело забрањено, претњом да ће непосредно напасти на живот и тело одузео туђу покретну ствар с намером да њеним присвајањем прибави себи протиправну имовинску корист, тако што је иза леђа пришао оштећеној Јованки Блашкић која је чекала лифт лифт,, прислонио јој на врат нож дужине сечива 15 цм и рекао „дај ми ташну да те не закољем“, па се, након што му је оштећена у страху за живот предала ташну у којој се налазио новац у износу износ у од 500 евра, са овим стварима удаљио – чиме би извршио кривично дело разбојништва из члана 206. став 1. КЗ.


•

1211 12

На основу члана 258. став 3. ЗКП упућује се оштећен оштећенаа Јована Јована Блашкић Блашкић да да свој имови имовинско нскоправни правни захтев може остваривати у парничном поступку.

На основу члана 265. став 1. ЗКП трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских бу џетских средстава суда. Образложење Оптужницом Првог основног јавног тужиоца, окривљеном Бојану Станићу стављено је на терет извршење и звршење кривичног дела разбојништво из члана 206. став 1. КЗ. Окривљени је негирао извршење кривичног дела бранећи се алибијем. Тврдио је да се у време догађаја који је описан у оптужници, налазио на послу у кафићу „Долмио“, те да са извршењем овог кривичног дела нема никакве везе.

Проверавајући наводе јавног тужиоца и одбране окривљеног суд је у доказном поступку спровео извођење доказа доказа саслушањем саслушањем оштећене Јованке Блашкић, сведока Драгана Јончића и Петра Аранђеловића, читањем записника о препознавању од 20. 6. 2014. године и извештаја из КЕ за окривљеног окривљеног.. Као основно спорно питање у овом случају, појавило се питање идентитета извршиоца кривичног дела разбојништва из члана 206. став 1. КЗ, учињеног на штету Јованке Блашкић. Наиме, док је јавни тужилац т ужилац тврдио да је окривљени извршилац овог кривичног дела, окривљени се бранио алибијем, наводећи да се у време извршења налазио на послу у кафићу „Долмио“, „Долмио“, те да са извршењем овог кривичног дела нема никакве везе. Утврђујући чињенично стање у овом случају суд је пошао од чињенице да је окривљени током читавог поступка негирао извршење наведеног кривичног дела, као и од чињенице да у конкретном случају суду нису презентовани било какви материјални докази који би указивали на извршиоца. Код оваквог чињеничног стања, суд је закључио да је основни аргумент тужиоца на којем

122

•


је заснивао заснивао оптужницу против против окривљеног окривљеног,, сведочење сведочење оштећене оштећене Јованке Блашкић у предистражном поступку, где је, препознајући извршиоца међу више лица, оштећена изјавила да јој окривљени „највише личи на лице које још је пришло у ходнику зграде и уз претњу ножем одузело ташну са новцем у износу од 500 евра“. евра“. Међутим, суд је закључио да тврдње тужиоца током поступка Међутим, пост упка нису доказане у мери која би била довољна за доношење осуђујуће пресуде. Наиме, главни главни сведок тужиоца ту жиоца и практично једино доказно средство – оштећена Јованка Блашкић је у два наврата на главном претресу, суочена са окривљеним, изјавила како не може да тврди да је окривљени лице које је ово кривично дело извршило. Навела је како јој се чини да је извршилац био виши и мршавији и како је имао „босански“ „б осански“ акценат, што код окривљеног није случај. Појаснила је да је у полицији на инсистирање инспектора да укаже на неко лице, рекла р екла како јој је једно од њих најсличније, најслич није, али како је и тада рекла рек ла да није сигурна да је баш то лице од ње отело ташну. Овакво сведочење оштећене суд је прихватио, сматрајући сматрајући да сведокиња нема разлога за неосновано прикривање лица које не познаје и које је уз то од ње отело ташну. При томе, оштећена на суд није оставила ни утисак особе која се плаши окривљеног, окривљеног, имајући на уму да је дуго и пажљиво осматрала окривљеног, окривљеног, након чега је сталожено износила и зносила своја запажања. Суд је закључио да је сведокиња искрено рекла да не може да тврди да је окривљени лице које јој је одузело ташну, не желећи да погрешно укаже на лице које није извршило ово кривично дело. При томе, томе, суд је доносећи одлуку о недостатку доказа, узео у обзир и чињеницу да су сведоци Драган Јончић и Петар Аранђеловић, конобари у кафићу „Долмио „Долмио““ потврдили да се наведене вечери окривљени налазио у кафићу радећи као бармен. Навели су како се сећају наведеног дана, јер је на програму била одбојкашка утакмица Србија–Бразил, па је кафић био пун гостију који су ову утакмицу гледа гледали. ли. Овакве тврдњ тврдњее наведених наведених сведока, сведока, додатн додатно о су потврдиле уверење суда да не постоји довољно доказа да је окривљени извршилац наведеног кривичног дела. Стога је суд, сматрајући да јавни тужилац није пружио довољно доказа који


•

123

би потврдили тврдњу о кривици окривљеног, на основу члана 423. тачка 2. ЗКП, окривљеног ослободио ослоб одио за кривично дело разбојништва из члана 206. став 1. КЗ које му је оптужницом јавног тужиоца стављено на терет. Имајући на уму да је ослободио о слободио окривљеног, окривљеног, суд је на основу члана 258. став 3. ЗКП оштећену Јованку Блашкић упутио да свој имовинскоправни захтев може остваривати у парничном поступку. Доносећи овакву одлуку суд је одредио да трошкови поступка настали поводом трошкова превоза сведока Драгана Јончића и Петра Аранђеловић Аранђеловића, а, у укупном ук упном износу од 4.850 динара, на основу члана 265. став 1. ЗКП падају на терет буџетских средстава средстав а суда.

Записни чар Записничар Милена Протић

Председник већа судија Драган Пантић

Поука о праву на жалбу

Против ове пресуде може се изјавити жалба Апелационом Апелацион ом суду у Београду у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

124

•


7.3. Одбијајућа пресуд прес уда а

Трећу врсту врс ту пресуде представља пресуда којом се оптужоптуж ба одбија. Реч је о формалној пресуди јер се њом не одлучује мериторно, о суштинским су штинским питањима питањима постојања пос тојања кривичног дела и доказа, већ се искључиво утврђује постојање неке од процесних околности које трајно искључују кривично гоњење. Потребно је при томе имати на уму да поред ових околности постоје и околности које привремено спречавају вођење кривичног поступка. Међутим, о тим околностима се не одлучује одлучује пресудом, већ решењем (в. члан 416). У изреку одбијајуће пресуде обавезно се уноси законски основ одбијања оптужбе. С друге стране, образложење ове врсте пресуде пр есуде свакако представља најједноставнији вид образложења. Сагласно Сагласно ЗКП, код ове врсте врс те пресуде суд ће се у образложењу ограничити само на изношење разлога за одбијање оптужбе предвиђених у члану 422. ЗКП. У наредном примеру могуће је видети један од најчешћих случајева код ове пресуде – онај када је оптужба одбијена услед наступања застарелости з астарелости кривичног кривичног гоњења.

Пример одбијајуће пресуд прес уде е

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОСНОВНИ СУ С УД У ПАНЧЕВУ К. бр. 1203/09 Дана: 11. 4. 2015. Основни суд у Панчеву, судија појединац Јане Драгић, у кривичном поступкуу против Драгана Симића, због кривичног дела крађе из поступк члана 203. став 1. КЗ, по оптужном опт ужном предлогу Основног јавног


•

125

тужиоца у Панчеву КТ 1234/09 од 12. 3. 2009, након одржаног главног претреса у присуству заменика Основног јавног тужиоца у Панчеву Дејана Протића, окривљеног и његовог браниоца адвоката Зорана Наумовића донео је и 11. 4. 2015. године објавио

ПРЕСУДУ на основу члана 422. тачка 3. ЗКП. Према окривљеном Драгану Симићу, ЈМБГ 2011963770011, званом Гаги, од оца Живојина и мајке Борјанке, девојачки Папић, рођеном у Новом Саду, станује у Панчеву, Улица прешевска бр. 9, рођеном 20. 11. 1963, држављанину Србије, музичару, ожењеном, без деце, са завршеном основном школом, без имовине, неосуђиваном, други поступак се не води ОДБИЈА СЕ ОПТУЖБА да је: 23. 3. 2009. у Панчеву у Улици Штросмајеровој бр. 97, у продавници „Веландија“, „Веландија“, способан да схвати схв ати значај свога дела и да управља својим својим посту поступцима, пцима, свестан свестан свога дела и желећи желећи његово његово извршење и свестан да је његово дело забрањено, забрањено, одузео туђу покретну ствар с намером да њеним присвајањем прибави себи противправну имовинску корист, тако што је са полице у наведеној продавници одузео један мобилни телефон марке „сони“ модел „Т3“, „Т3“, вредности 47.000 динара, динара , сакрио га у унутрашњи у нутрашњи џеп јакне и са њим се се удаљио не не плативши га на каси

– чиме би извршио кривично дело крађе из члана 203. став с тав 1. КЗ.

На основу члана 258. став 3. ЗКП упућује се се оштећени оштећени АД „Велан „Веландија дија““ да свој имови имовинскопр нскоправни авни захтев може остваривати у парничном поступку.

На основу члана 261, члана 262. став 1. и члана 265. став 1. ЗКП трошкови кривичног поступка у износу од 167.800 динара, који се односе на награду браниоца окривљеног, падају на терет тер ет буџетских средстава суда.

126

•


Образложење Јавни тужилац је окривљеном ставио на терет да је кривично дело крађе из члана 203. став 1. КЗ извршио и звршио 23. 3. 2009. године. За наведено кривично дело предвиђена предвиђена је казна затвора з атвора до три године. Како је чланом 103. КЗ предвиђено да застарелост зас тарелост кривичног гоњења наступа када протекне три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко једне године, а чланом 104. став 6. КЗ да застарелост кривичног гоњења чији је ток прекидан настаје у сваком случају када протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења, суд је закључио да је апсолутна апсолутна застарелост кривичног гоњења у овом случају наступила 23. 3. 2015. године. Стога је суд, применом одредбе члана 422. тачка 3. ЗКП донео одлуку којом је одбио оптужбу опту жбу против окривљеног због кривичног дела крађе из члана 203. став 1. КЗ.

Истовремено, доносећи доно сећи наведену одлуку, суд је на основу члана 258. став 3. ЗКП упутио оштећено предузеће АД „Веландија „В еландија““ да свој имовинскоправни захтев може остваривати у парничном поступку. На основу члана 261, члана 262. став 1. и члана 265. став 1. ЗКП донета је одлука да трошкови трошкови овог кривичног поступка у износу од 167.800 динара, који се односе на награду браниоца окривљеног,, падају на терет буџетских ног бу џетских средстава суда. Записничар Јована Бацковић Поука о праву на жалбу

Против ове пресуде може се изјавити жалба Вишем суду у Панчеву у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде. прес уде.

Судија Јане Драгић

8. ПОСТУПАК ПО ПРАВНИМ ЛЕКОВИМА Правни лекови представљају посебну врсту правних средстава којима је могуће оспоравати правилност неправноснажних и правноснажних судских одлука. У првом случају (оспоравање неправноснажних одлука) говоримо о редовним правним лековима, док је у другом дру гом случају (оспоравање правноснажних судских одлука), реч о такозваним ванредним правним лековима. Законик о кривичном поступку поступк у у редовне правне лекове сврстава жалбу против првостепене пресуде, жалбу против другостепене пресуде и жалбу против решења. Као ванредни правни лекови предвиђени су захтев за з а понављање кривичног поступка и захтев за заштиту законит з аконитости. ости. 8.1. Редовни правни лекови

Жалба против првостепене пресуде је свакако најчешће изјављивани редовни правни лек. Рок за њено изјављивање је 15 дана у редовном поступку, али га на захтев странака, у нарочито сложеним случајевима, случајевима , председник већа може продужити продуж ити највише за још 15 дана. У скраћеном поступку рок за изјављивање жалбе износи осам дана. Поред странака и браниоца, жалбу може изјавити и лице чији је предмет одузет, од којег је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом или којем је одузета имовина проистекла из кривичног дела. Оштећеном је, поред одлуке о трошковима кривичног поступка, признато право да изјави жалбу и против одлуке о досуђеном имовинскоправном захтеву. У корист окривљеног

128

•


жалбу могу изјавити и јавни ј авни тужилац и брачни и ванбрачни в анбрачни партнер и одређени круг његових сродника (члан 433. ЗКП). Жалба се може изјавити по једном од четири основа. основа . Реч је о битним повредама повредама одредаба кривичног поступка, поступка , повредама кривичног закона, погрешном или непотпуно утврђеном у тврђеном чињеничном стању и одлуци о кривичним санкцијама и о другим одлукама. Неопходно је да изјављена Неопходно и зјављена жалба буде прописно састављена и да садржи означење пресуде против које је изјављена, основ за изјављивање, образложење, предлог да се побијана пресуда потпуно или делимично укине или преиначи и потпис лица које изјављује жалбу жалбу..

Једна од најзначајнијих новина у жалбеном поступку огледа ог леда се у могућности првостепеног првос тепеног већа да, у случају када председник већа оцени да чињенице и нови докази који су предложени предложен и у жалби могу допринети свестраном свес траном расправљању предмета доказивања, поново отвори главни претрес и настави доказни поступак. Против нове пресуде првостепеног суда, којом је потврђена или преиначена ранија пресуда, може се изјавити жалба. У другостепеном суду списи поводом жалбе достављају се судији известиоцу. Одлучивање пред другостепеним судом може се одвијати на седници већа или на претрес пр етресуу, при чему се претрес може одржати само у односу на поједине делове првостепене пресуде пресуде ако се они могу издвојити без штете за правилно пресуђење. пресуђењ е. У односу на делове пресуде прес уде за које није одређен претрес, одлука о жалби доноси се на седници већа. Другостепени суд испитуjе пресуду у границама основа‚ дела и правца побиjања по биjања истакнутим истакн утим у жалби. То То значи да начелно, за разлику од раније постојећег решења, ако жалилац није на то указао, другостепени суд није овлашћен да самостално утврђује недостатке у пресуди прес уди и на основу ових доноси одлуку. Од Од овог правила постоји изузетак из узетак у којем се жалбени суд по службеној дужности упушта у испитивање испитив ање пресуде, при чему је ово овлашћење, сагласно новој концепцији поступка, поступка ,

8. Поступак по правним лековима

•

129

у знатној знатној мери мери огранич ограничено. ено. Реч Реч је у суштини суштини о поступању поступању in favorem defensionis defensioni s, које се састоји од испитивања одлуке о кривичној санкцији поводом жалбе изјављене у корист оптуженог. Услов за овакво поступање је постојање жалбе изјављене због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања или због повреде кривичног закона, односно жалбе која не садржи основ побијања и образложење. Законодавац је предвидео и могућност могућнос т да жалбени суд одступи од правца побијања првостепене пресуде. И ту је реч о погодности одбране, јер се судско овлашћење односи на жалбу јавног тужиоца и подразумева могућност укидања или преиначења пресуде и у корист оптуженог. На седници већа или на основу одржаног претреса, другостепени суд може одбацити жалбу као неблаговремену, недозвољену или неразумљиву, или одбити жалбу као неосновану и потврдити првостепену пресуду пресуду,, усвојити жалбу и укинути укин ути пресуду и упутити предмет првостепеном првос тепеном суду суду на поновно суђење, или усвојити жалбу и преиначити првостепену пресуду.. У случају када је у истом предмету суду предмет у првостепена пресуда прес уда једанпут већ укидана, укидана , другостепени суд с уд ће сам пресудити. О свим жалбама против исте пресуде другостепени суд одлучује о равилу једном одлуком. У изузетним случајевима, допуштена је и жалба против другостепене одлуке. Услов за изјављивање ове врсте жалбе постоји у ситуацији у којој је другостепени суд преиначио првостепену пресуду којом је оптужени ослобођен од оптужбе и изрекао пресуду којом се оптужени оглашава кривим. О другостепеној пресуди одлучује апелациони суд на седници већа или на претресу. На поступак по жалби на решење сходно се примењују одређене одредбе којима је регулисан поступак пост упак по жалби против првостепене пресуде. пресуде. Општи рок за ову врсту врст у жалбе је три дана од дана достављања решења. р ешења. У наредним примерима биће представљени примери жалбе против првостепене пресуде и одлуке другостепеног суда поводом изјављене жалбе против првостепене пресуде.

130

•


Пример жалбе против првостепене пресуде прес уде

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У НИШУ Број: КТ 1085/15 Дана: 3. 9. 2015. године Ниш ВИШЕМ СУДУ У НИШУ ЗА АПЕЛАЦИОНИ СУ С УД У НИШУ На основу члана 43. тачка 7, члана 432. став 1. и члана 432. став 1. ЗКП изјављујем ЖАЛБУ против пресуде Вишег суда с уда у Нишу К 1321/15 од 19. 8. 2015. године – због одлуке о кривичној санкцији – члан 437. тачка 4. и члан 441. став 1. ЗКП.

Образложење Пресудом Вишег суда у Нишу К 1321/15 од 19. 8. 2015. године окривљени Митар Ђоновић оглашен је кривим због извршења кривичног дела убиство из члана 113. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од дванаест година у коју му је урачунато време проведено у притвору почев од 5. 1. 2015. године, па до упућивања оптуженог у завод з авод за извршење кривичних санкција, али најдунајдуже док не истекне време трајања казне изречене изре чене првостепеном пресудом. Истом пресудом окривљени је ослобођен дужности


•

1311 13

плаћања трошкова кривичног поступка и одређено је да ће они пасти на терет буџетских средстава. Сматрамо да је доносећи првостепену пресуду Виши суд у Нишу правилно и потпуно утврдио чињенично стање и да је на овако потврђено чињенично стање правилно применио право огл оглашаашавајући окривљеног кривим за наведено кривично дело, али да је донео неправилну одлуку одлуку када је реч о казни која је изречена окривљеном. Тужилаштво сматра да првостепени прво степени суд с уд није правилно одмерио казну с обзиром на чињенице које утичу на то да казна буде већа или мања изричући казну затвора од дванаест година, односно да је дао превели превелики ки значај значај олакша олакшавајућим вајућим окол околностим ностимаа на страни страни окривљеног. Наиме, првостепени суд као олакшавајуће околности на страни окривљеног утврђује чињенице да је у потпуности признао извршење кривичног дела, да се коректно држао пред судом, да је изразио кајање и да је реч о до сада неосуђиваном лицу. Иако је тачно да је окривљени признао извршење дела, мишљења смо да се овој околности не може дати већи значај ако се узме у обзир чињеница да је окривљени практично практично ухваћен и лишен слободе одмах након извршења кривичног дела у тренутку тренутк у када је покушавао покушав ао да се удаљи из стана сада пок. Јована Бачића, да су његови трагови пронађени у стану покојног и да је неспорно утврђено да је пројектил пројектил којим којим је покојни покојни усмрћен усмрћен испаљен из пиштоља који је окривљени приликом хапшења одбацио од себе. У таквим околностима сматрамо да окривљени није ни имао других реалних процесних могућности осим о сим признања јер је количина материјалних доказа таква да би свако другачије изјашњавање било практично необјашњиво. Поред тога, сматрамо да коректно држање пред судом које је и иначе обавеза грађана, такође не би смело бити цењено као олакшавајућа околност у конкретном случају. Када је о кајању реч, чињеница је да је окривљени ово изразио, изра зио, али тужилаштво сматра да се у конкретном случају оваква изјава не може третирати као стварно изражено кајање, имајући на уму чињеницу

132

•


да је и током поступка окривљени у више наврата сопствене поступке оправдавао анимозитетом анимозитетом који је владао између две породице и за који је чак и навео да ће ове две породице пратити и у будућности.

С друге стране, сматрамо да је, поред чињенице да је наведеним олакшавајућим околностима неоправдано дат превелик значај, суд у конкретном случају потценио компоненту казне која се очитава кроз аспект генералне превенције. Наиме, у време када је у порасту пораст у број кривичних дела убиства, убиств а, али и других кривичних дела која укључују компоненту насиља, сматрамо да оваква казна не може довољно утицати не само на окривљеног него него и на друге потенцијалне извршиоце овог кривичног дела одвраћајући их од вршења истих. У том смислу, ПРЕДЛАЖЕМ да Апелациони суд у Нишу након одржане седнице, преиначи пресуду Вишег суда у Нишу К 1321/15 од 19. 8. 2015. и окривљеном Митру Ђоновићу за извршење кривичног дела убиство из и з члана 113. став 1. КЗ изрекне максималну казну затвора предвиђену законом за ово кривично дело.

Заменик вишег јавног тужиоца Гордана Караклајић Кар аклајић


•

133

Пример Решења Апелационог суда којим се укида првостепена пресуда прес уда

РЕПУБЛИКА СРБИЈА АПЕЛАЦИОНИ СУ С УД У НОВОМ САДУ Број: КЖ1 105/15 Дана: 13. 4. 2015. године Нови Сад Апелациони суд у Новом Саду у већу састављеном од председника већа, судије Јанка Богосављева, и чланова већа, судија Миње Новаковић и Драгана Настића са судијским с удијским сарадником записничарем Богданом Терзићем, Терзићем, у кривичном поступку пост упку против окривљеног Милана Новаковића због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, одлучујући по жалби браниоца окривљеног адв. Гргура Пантића изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду К 234/15 од 2. 2. 2015. године на седници већа одржаној одржаној 13. 4. 2015. године донео је

РЕШЕЊЕ УСВАЈА СЕ жалба браниоца окривљеног адв. Гргура Пантића, па се УКИДА пресуда прес уда Вишег суда у Новом Саду К 234/15 од 2. 2. 2015. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

Образложење Пресудом Вишег суда у Новом Саду К 234/15 од 2. 2. 2015. године окривљени Гргу Гргур р Пантић оглашен је кривим за з а кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ и суђен на казну затвора у трајању од

134

•


три године. Истом пресудом окривљени је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка у износу од 68.000 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде. прес уде. Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног адв. Гргур Пантић због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. ЗКП, наводећи да је изрека пресуде неразумљива. Бранилац у жалби наводи да је окривљени оглашен кривим да је дана 28. 10. 2014. око 23 часа час а у Новом Саду Саду,, у аутобусу транспортног тр анспортног предузећа предузећа „Експрес-промет“, „Експрес-промет“, који се кретао из правца аутобуске станице у Новом Саду ка Сомбору, ради продаје држао опојну дрогу марихуану у количини од 983 грама запаковану запаков ану у кесу, тако што је ову дрогу, коју је непознато непознато лице ту претходно оставило, држао у простору иза наслона задњег седишта у овом аутобусу. Жалбом браниоца се истиче да се из оваквог описа не може закључити како је то окривљени држао дрогу која није била у његовом поседу, нарочито ако се има на уму да је је у изреци пресуде наведено наведено да је је ову дрогу дрогу на том месту оставило непознато лице. Апелациони суд у Новом Саду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе заједно са побијаном пресудом и изјављеном жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду нашао да је

жалба основана. Основано се жалбом браниоца истиче да је изрека првостепене пресуде неразумљива. И према схватању Апелационог суда из наведене изреке не може се закључити на који је начин окривљени држао дрогу – марихуану у количини од 983 грама запаковану у кесу, имајући на уму да се ова према наводима изреке налазила иза наслона задњег седишта у аутобусу у којем је био већи број путника и укупно 48 седиш седишта, та, дакле на скровитом месту. Апелациони суд истиче да није немогуће да одређено лице одређени предмет држи и на начин који не подразумева присуство овог предмета у његовој непосредној близини (остављање предмета на скровитом месту, одношење предмета


•

135

на удаљену локацију), али је у таквим случајевима неопходно означити на основу чега се може закључити да је реч ре ч о предмету који држи управо одређено лице. Изрека првостепене пресуде је тим пре неразумљива неразумљива што се у њој, њој, када је је реч о лицу које које је ову дрогу оставило, помиње искључиво лице чији идентитет није утврђен. При томе, ни на који начин се не описује евентуална повезаност окривљеног са овим лицем или пак упућеност упућенос т у радње које које је ово ово лице вези с предм предметном етном дрогом дрогом пред предузело. узело. Стога је, како се то у жалби оправдано наводи, у потпуности остало нејасно на који начин је окривљени предузео радњу извршења кривичног дела за које је првостепеном пресудом оглашен кривим. Из наведених разлога Апелациони суд је на основу члана 458. став 1. ЗКП, уважавајући жалбу браниоца окривљеног, укинуо првостепену пресуд прес удуу и вратио предмет на поновно одлучивање. У поновљеном поступку, првостепени суд ће отклонити неразумљивост у изреци која је означена, након чега ће бити у прилици да донесе правилну и на закону засновану з асновану одлуку. одлуку.

Записничар Богдан Терзић

Председник већа – судија Председник Јанко Богос Богосављев ављев

136

•


8.2. Ванредни правни лекови

8.2.1. Захтев Зах тев за понављање кривичног кривичног поступка

У највећем броју случајева кривични поступак се окончава правноснажношћу пресуде. Постоје ипак одређене ситуације када је оправдано одступити од овог правила и наставити одлучивање и по такозваним ванредним правним лековима. Захтев за понављање кривичног поступка представља један од њих. Из његовог назива могуће је закључити да овлашћено лице захтева да се правноснажно окончан поступак из одређених разлога понови. Законодавац је предвидео да захтев за понављање кривичног поступка могу поднети странке и бранилац, а после смрти окривљеног окривљеног – јавни тужилац ту жилац и лица која у корист окривљеног могу изјавити жалбу (члан 433. став 2. ЗКП). Кривични поступак пост упак може бити поновљен само у корист окривљеног из неког од следећих следећих разлога: разлога : ако је пресуда прес уда заснована на лажној исправи или на лажном исказу сведока, вештака, стручног саветника, преводиоца, тумача или саокривљеног; ако је до пресуде дошло услед кривичног дела јавног тужиоца, судије, судије поротника или лица које је предузимало доказне радње; ако се изнесу нове чињенице или се поднесу нови докази који сами за себе или у вези с ранијим чињеницама или доказима могу довести до одбијања оптужбе или ослобођења од оптужбе или до осуде по блажем кривичном закону; ако је за исто дело окривљеном више пута суђено или ако је са с а више лица осуђен за исто дело које је могло учинити само једно лице или нека од њих; ако се у случају осуде за продужено кривично дело или за друго кривично дело које по закону обухвата више истоврсних или више разноврсних радњи изнесу нове чињенице или поднесу нови докази који указују на то да окривљени није учинио радњу која је обухваћена делом из осуде, а постојање ових чињеница би довело до примене блажег закона или би битно утицало на одмеравање казне; ако се изнесу нове чињенице или поднесу нови докази којих није било када је изрицана казна затвора или


•

137

суд за њих није знао иако су постојали, а они би очигледно довели до блаже кривичне санкције и ако се изнесу нове чињенице или поднесу нови докази да окривљеном није уредно достављен позив за претрес који је одржан у његовом одсуству. Стварна Ствар на надлежност за одл одлучивање учивање о захтеву з ахтеву решена је на двојак начин, у зависности од основа о снова по коме се понављање поступка тражи. Редовно, за одлучивање по захтеву надлежно је Ванрасправно веће суда који је у ранијем поступку поступк у судио у првом степену. Изузетно, када је реч о захтеву поднетом на основу чињенице да је главни претрес пред другостепеним судом одржан одржан у одсуству осуђеног о суђеног без уредно достављеног позива, надлежно ће бити веће другостепеног суда који је донео овакву одлуку. Након оцене да не постоје разлози за одбацивање захтева, суд с уд приступа процесним активностима усмереним на доношење одлуке о томе да ли ће захтев уважити или одбити. Прва од тих активности јесте достављање дос тављање преписа захтева противној странци која у року рок у од осам дана може одговорити одговорити на захтев. Чим стигне одговор или пак протекне пр отекне рок у којем је овај могао бити изјављен, суд може, у зависности од разлога на коме се захтев заснива и чињеница и доказа на које се позива, одредити одговарајуће провере (прибављање доказа, судских с удских одлука, узимање изјава од сведока и сл.). У решењу којим уважава захтев суд ће одредити да се одржи нови главни главни претрес (понављање поступка). пост упка). У овом поновљеном поступку, суд није везан за своја раније донета решења и може другачије одлучивати у погледу управљања поступком, пост упком, доказним предлозима и начину начину извођења доказа. У том смислу, суд може и обуставити поступак уколико за то постоје разлози. Међутим, када у новом поступку донесе пресуду,, суд ће, у зависности од резултата суду резултата поновљеног поступка, пост упка, изрећи да се ранија пресуда делимично или у целини ставља ван снаге или оставља на снази. Посебну врсту врст у понављања пост поступка упка представља оно које се односи на окривљеног којем је суђено у одсуству. До овог

138

•


понављања, за разлику од претходних примера, долази увек када наступи могућност да се суђење с уђење спроведе спроведе у присуству окривљеног и када окривљени и његов бранилац поднесу овакав захтев у року од шест месеци од дана наступања овакве могућности. По истеку овог рока, понавља понављање ње поступка је и у овом случају дозвољено само на основу општих опш тих разлога за за примену овог ванредног правног средства.

Пример захтева за понављање кривичног поступка Адвокат Јован Ћирић Војводе Богдана 35 Дана: 8. 12. 2015. Крагујевац Као бранилац окривљеног Драгише Ристића из Крагујевца Крагу јевца на основу члана 471. став 1. ЗКП ВИШЕМ СУ С УДУ У КРАГУЈЕВЦУ КВ ВЕЋУ подносим ЗАХТЕВ ЗА ПОНАВЉАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА окончаног правноснажном пресудом Вишег суда у Крагујевцу К 754/15 од 9. 3. 2015. године, којом је окривљени Драгиша Ристић оглашен кривим за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези са чланом 289. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године – због постојања нових доказа доказа који сами за з а себе или у вези са ранијим доказима могу довести до ослобођења од оптужбе или до осуде по блажем кривичном закону – члан 473. став 1. тачка 3. ЗКП.


•

139

Образложење Правноснажном пресудом Вишег суда у Крагујевцу К 754/15 од 9. 3. 2015. године мој брањеник, окривљени Драгиша Ристић, оглашен је кривим за кривично дело тешко дело дело против безбедбезбед ности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези са чланом 289. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године. Наведеном пресудом мој брањеник оглашен је кривим да се 11. 1. 2014. године око 22.30 часова ча сова у Крагујевцу, Краг ујевцу, у Улици Улици Јована Јова на Авакумовића, као учесник у саобраћају, на путу није придржавао саобраћајних прописа свестан да услед оваквог његовог понашања може угрозити безбедно одвијање јавног саобраћаја али је на то и пристао, тако што је пропустио пропус тио да возило заустави при наиласку на раскрсницу са Улицом благданском у тренутку када је на семафору за возила из његовог правца кретања било упаљено црвено светло, светло, па је у наставку вожње предњим делом делом возила ударио и на коловозу оборио пешака сада пок. Јовицу Антонића, који се кретао обележеним пешачким прелазом у тренутку када је за пешаке било упаљено зелено светло, светло, услед чега је оштећени Антонић пао на коловоз и на лицу места услед задобијених повреда преминуо. Поступак који је правноснажно окончан вођен је у уверењу да није било очевидаца ове саобраћајне несреће, тако да је суд искључиво имао пред собом исказ окривљеног који је од почетка тврдио да је оштећени истрчао на коловоз у тренутку када је за возила било упаљено зелено светло и саобраћајно-техничко сао браћајно-техничко вештачење које је и само с амо било засновано на недовољним и непотпуним подацима.

Након правноснажности пресуде прес уде окривљеном се први пут јавио сведок Драган Берковић из Крагујевца Крагујевца,, Улица Улица трећа нова нов а бр. 72, рекавши да је очевидац овог догађаја, да се до сада није јављао суду јер га нико није тражио и да је сада вољан да сведочи имајући имајући на уму да је од комшија сазнао да је окривљени осуђен иако је он видео да се догађај одиграо другачије. У изјави коју прилажемо суду навео је да је те вечери шетао пса и да је одједном зачуо снажну шкрипу кочница. кочница . Када је подигао поглед, поглед, на удаљености

140

•


од тридесетак метара видео је како једно возило обара пешака и одбацује га и сећа се да је уочио да је у том тренутку било упаљено црвено светло за пешаке. Овакав исказ – доказ који до сада није био познат ни одбрани а ни суду, „баца“ потпуно другачије светло на догађај поводом којег је мој брањеник оглашен кривим и кажњен трогодишњом казном затвора, потврђујући одбрану коју је он износио током читавог поступка. поступка . Реч је о доказу који сам за себе али и у вези са осталим доказима може довести до ослобођења мог брањеника од оптужбе оптужб е или до осуде ос уде по блажем кривичном закону у смислу члана 473. став 1. тачка 3. ЗКП. Стога, сматрам да су се стекли услови да КВ веће Вишег суда у Крагујевцу уважи овај захтев з ахтев и дозволи понављање поступка завршеног правноснажном пресудом Вишег суда у Крагујевцу К 754/15 од 9. 3. 2015. године, којом је окривљени Драгиша Ристић оглашен кривим за кривично дело тешко дело против безбедности јавног јавн ог саобраћ саобраћаја аја из члана члана 297. став 2. у вези са члано чланом м 289. 289. став став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године. Такође, предлажем да се у поновљеном поступку спроведе извођење доказа саслушањем сведока Драгана Берковића из Крагујевца, Улица трећа нова бр. 72.

Бранилац окривљеног Драгише Ристића адв. Јован Ћирић Прилог: Прило г: Својеручна изјава сведока Драгана Берковића.


•

141

Пример решења којим се дозвољава понављање кривичног поступка

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШИ СУД У НОВОМ САДУ Број: КВ 15/15 Дана: 23. 1. 2015. године Нови Сад Виши суд у Новом Саду у већу састављеном сас тављеном од председника председника већа, судије с удије Драгане Драгане Босиљковић, и чланова већа, судија с удија Богдана Богдана Аранђеловића и Слађана Настића са судијским сарадником Јованом Топаловићем Топаловићем записничарем, у кривичном поступк пос тупкуу против окривљеног Азнана Шаље због кривичног дела дела убиство из члана 113. КЗ, одлучујући одлучујући по захтеву за понављање поступка пос тупка браниоца окривљеног адв. Споменке Бранковић поднетом дана 21. 1. 2015, на седници одржаној 23. 1. 2015. године донео је

РЕШЕЊЕ Дозвољава се понављање кривичног поступка окончаног правноснажном пресудом Вишег суда у Новом Саду К. 248/13 од 25. 5. 2013. којом је окривљени Азнан Шаља осуђен у одсуству због кривичног дела убиство из члана 113. КЗ на казну затвора у трајању трајању од 12 (дванаест) година.

Одређује се достављање оптужнице Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду КТ 124/13 од 10. 1. 2013. године и решења Вишег суда у Новом Саду КВ. 84/13 од 25. 1. 2013. године о потврђивању ове оптужнице окривљеном Азнану Шаљи.

Образложење Правноснажном пресудом Вишег суда у Новом Саду К. 248/13 од 25. 5. 2013. окривљени окривљени Азнан Шаља осуђен ос уђен је у одсуству због

142

•


кривичног дела убиство из члана 113. КЗ на казну затвора у трајањуу од 12 (дванаест) трајањ (дв анаест) година. Дана 21. 1. 2015. бранилац окривљеног адв. Споменка Бранковић, на основу члана 480. став с тав 1. ЗКП, поднела је овом суд с удуу захтев за понављање овог кривичног поступка. У захтеву је навела да је окривљени Азнан Шаља осуђен у одсуству као лице недоступно државним органима. Истакла је, међутим, да је 10. 1. 2015. године окривљени Шаља ухапшен на Аеродрому „Никола Тесла“ Тесла“ у Београду Беогр аду,, по повратку повратк у из Најробија Најро бија (Кенија), где је више година радио као грађевински радник, а по решењу Вишег суда у Новом Саду Кв. 132/13. од 27. 1. 2013. године. У захтеву се наводи да је самим тим наступила могућност да се суђење спроведе у присуству окривљеног, те да је на основу члана 479. ЗКП потребно донети решење којим би понављање поступка било омогућено.

Доносећи одлуку по захтеву браниоца окривљеног Азнана Шаље ванпретресно веће Вишег суда у Новом Саду је одржало седницу дана 23. 1. 2015. године на којој је размотрило захтев, одговор Вишег јавног тужиоца ту жиоца у Новом Саду, Саду, који је у одговору навео да сматра да су испуњени услови за понављање поступка, и спис К. 248/13. Утврђено Утврђено је да је у поступк пос тупкуу Вишег суда у Новом Саду К. 248/13 окривљеном Азнану Шаљи суђено у одсуству јер је у то време био недоступан државним органима. Такође је на основу извештаја пограничне погра ничне полиције на Аеродрому „Никола Тесла“ Тесла“ од 10. 1. 2015. године утврђено да је окривљени Азнан Шаља ухапшен при уласку уласку у земљу у коју је дошао редовним летом из Франкфурта ЛХ 203, а на основу о снову решења Вишег суда у Новом Саду Кв. 132/13 од 27. 1. 2013. године. Како је након хапшења окривљеног наступила могућност да се суђење спроведе у његовом присуству, те како је захтев за понављање поступка посту пка поднет благовремено благовремено (у року од шест месеци од дана наступања могућности да се окривљеном суди у његовом присуству), Виши суд у Новом Саду је закључио да су се стекли услови предвиђени предвиђени чланом 479. ЗКП, па је донео решење којим којим је дозволио понављање кривичног пост по ступка упка окончаног правноснажном пресудом Вишег суда у Новом Саду К. 248/13 од


•

143

25. 5. 2013. којом је окривљени Азнан Шаља осуђен у одсуству због кривичног дела убиство из члана 113. КЗ на казну затвора у трајању трајању од 12 (дванаест) година.

Истовремено, како окривљеном Азнану Шаљи раније нису достављени оптужница Вишег јавног тужилаштва т ужилаштва у Новом Саду КТ 124/13 од 10. 1. 2013. године и решење Вишег суда у Новом Саду КВ. 84/ 13 од 25. 1. 2013. године о потврђивању ове оптужнице, опту жнице, суд је на основу члана 481. став 1. ЗКП одредио да му се ови доставе. Председник већа – судија Драгана Босиљковић Поука о праву на жалбу

Против овог решења може се изјавити жалба Апелационом Апелацион ом суду у Новом Саду у року рок у од 3 дана од дана пријема писменог отправка решења.

144

•


8.2.2. Захев за зашиу закониоси

Док се захтев за понављање кривичног поступка подноси првенствено с циљем отклањања одређених омашки када је реч о чињеничним питањима, захтевом за заштиту законитости рекламирају се одређене повреде повреде у примени или тумачењу права. Реч је, пре свега, о повреди материјалног или процесног закона у правноснажној одлуци или или у поступку пост упку који је претходио њеном доношењ доношењуу. Једну од најзначајнијих измена у односу на досадашњи режим овог ванредног правног средства представља чињеница да поред јавног тужиоца, некада искључиво овлашћеног подносиоца, сада захтев могу поднети и окривљени и његов бранилац, с тим што окривљени захтев може поднети искључиво преко браниоца као стручног лица. Предвиђено је да се захтев може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон (материјални или процесни), примењен закон за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, или ако је повређено или или ускраћено љу људско дско право и слобода окривљеног окривљеног или другог учесника у поступку поступк у које је зајемчено Уставом Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских љу дских права и основних слобода и додатним протоколима, протоколима, а то је утврђено одлуком Уставног суда или Европског суда за људска права. Када је реч о року за подношење захтева, он је изричито предвиђен у погледу захтева поднетих након одлуке Уставног суда, односно Европског суда за људска права. Рок износи три месеца и рачуна се од дана када је републичком јавном тужиоцу, окривљеном и његовом браниоцу достављена одлука Уставног суда с уда или Европског суда за људска права. У осталим о сталим случајевима за подношење захтева од стране јавног тужиоца није предвиђен посебан рок, док су с у за окривљеног и његовог браниоца предвиђени и рок и посебни услови. То То је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу


•

145

бити учињене у поступку пред првостепеним и/или апелационим судом (члан 485. став 4. ЗКП). Поред тога, одбрана је додатно ограничена, с једне стране, стр ане, захтевом да је против правноснажне одлуке која је предмет захтева коришћен редовни правни лек, као и роком од 30 дана од дана достављања правноснажне одлуке. О захтеву за заштиту законитости одлучује Врховни касациони суд, али за разлику од ранијег решења, он није у обавези да по сваком поднетом захтеву донесе одлуку. Обавеза одлучивања постојаће увек ако је захтев поднет поводом одлуке Уставног Уставног суда с уда и Европског суда с уда за људска људска права. права . Међутим, уколико је захтев поднет због повреде права учињене у правноснажној одлуци или у поступку поступк у који је претходио пре тходио њеном доношењу, Врховни касациони суд донеће одлуку само ако сматра да је реч о питању од значаја за правилну или уједначену примену права. Ако Врховни касациони суд не одбаци захтев за заштиту законитости, у седници већа ће захтев одбити или усвојити. Усвајање захтева може бити праћено потпуним или делимичним укидањем првостепене и другостепене одлуке или само другостепене одлуке и враћањем поступка посту пка на поновно суђење, потпуним или делимичним преиначењем преиначењем обе об е одлуке или само одлуке донете у поступку по редовном правном леку или ограничавањем само на то да буде утврђена повреда закона. Последња ситуација предвиђена је за случајеве у којима је захтев поднет на штету окривљеног. У таквој ситуацији највиши републички суд ће само утврдити повреду закона, без могућности мог ућности да правноснажну одлуку одлуку укине или преиначи. Реч је о такозваној деклараторној одлуци којом се не дира у правноснажне судске одлуке без обзира на уочене повреде. У поновљеном поступку за основу ће се узети ранија оптужница или онај њен део који се односи на укинути део пресуде. При томе, суд је дужан да изведе све процесне радње и да расправи питања на која му м у је указао указ ао Врховни касациони суд у одлуци одлуци донетој поводом захтева за заштиту з аштиту законитости. законитос ти.

146

•


Пример захтева за заштиту законитости

РЕПУБЛИКА СРБИЈА РЕПУБЛИЧКО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО Број: КТЗ 708/15 Дана: 3. 10. 2015. Београд

ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ На основу члана 482. став 1. и члана 483. став 1. ЗКП подносим ЗАХТЕВ ЗА ЗАШТИТУ ЗАКОНИТОСТИ против правноснажне пресуде Основног суда у Крагујевцу К. бр. 2745/14 од 29. 12. 2014. године која је преиначена пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж. 142/15. од 4. 5. 2015. године

– због повреде закона – члан 485. став 1. тачка 1. у вези са чланом 439. тачка 1. ЗКП.

Образложење Пресудом Основног суда у Крагујевцу К. бр. 2745/14 од 29. 12. 2014. године окривљени Горан Ранђеловић оглашен је кривим због извршења кривичног дела производња и стављање у промет шкодљивих производа из члана 256. став 2. КЗ и изречена му је условна осуда од шест месеци затвора са роком провере од две године. Истом пресудом од окривљеног је на основу члана 256. став 4. КЗ одузето двадесет дв адесет пет килограма свињског меса и окривљени је обавезан на плаћање трошкова кривичног пост упка у износу од 16.800 динара.


•

147

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж. 142/15. од 4. 5. 2015. године, уважена је жалба браниоца окривљеног окривљеног Горана Ранђеловића, Ранђеловића, адв. Бранка Стојића, преиначена је првостепена пресуда и окривљени је ослобођен оптужбе да је извршио кривично дело дело производња и стављање у промет шкодљивих производа из члана 256. став 2. КЗ. У пресуди Вишег суда у Крагујевцу се наводи да је чланом 256. став 2. КЗ инкриминисано стављање у промет животних намирница које нису прегледане од стране овлашћеног лица, из чега даље, према схватању жалбеног суда, произлази да је у конкретном случају неопходно да је овакво понашање поновљено. Другим речима, жалбени суд је преиначујући пресуду првостепеног суда закључио да је код овог кривичног дела инкриминисано искључиво вишеструко стављање у промет неконтролисаних животних намирница, али не и ситуација у којој је неко лице, попут окривљеног Горана Ранђеловића, само једном ј едном приликом овакве намирнице ставило у промет.

Републички јавни тужилац сматра да је оваквом пресудом Вишег суда у Крагујевцу, којом је преиначена пресуда Основног суда у Крагујевцу К. бр. 2745/14 2745 /14 и којом је окривљени Горан Горан Ранђеловић ослобођен оптужбе, опт ужбе, повређен кривични закон у корист окривљеног. окривљеног. Наиме, чланом 112. став 30. КЗ изричито је предвиђено да се „кад је радња кривичног дела одређена трајним глаголом сматра да је дело учиње учи њено но ак ако о је рад радња ња из извр врше шена на је једн дном ом ил или и ви више ше пут пута“ а“.. У то том м см смис исл лу, неспорно је да су радње окривљеног Горана Ранђеловића који је 4. 5. 2014. на пијаци у Крагујевцу ставио у промет око 30 килограма свињског меса без претходног прегледа од стране одговарајуће ветеринарско-санитарне службе, обухваћене инкриминацијом кривичног дела из члана 256. став 2. КЗ, без обзира на чињеницу да наведени члан КЗ инкриминише „стављање у промет животних намирница које нису прегле прегледане дане од стране с тране овлашћеног лица“. лица“. Такође, сматрамо да је наведено питање значајно за правилну и уједначену примену примену права, имајући на уму да су супротни, и по нашем мишљењу правилни ставови, већ изражавани у другим одлукама судова, између осталог и одлукама Вишег суда у Крагујевцу КЖ 1334/14. од 8. 9. 2014. године, као и пресудом Апелационог суда у Београду КЖ1 2448/11 од 17. 10. 2011. године.

148

•


Имајући на уму напред наведено, ПРЕДЛАЖЕМ да Врховни касациони суд након одржане седнице седнице већа, на основу члана 493. ЗКП усвоји захтев за заштиту законитости изјављен против правноснажне пресуде Основног суда у Крагујевцу К. бр. 2745/14 од 29. 12. 2014. године која је преиначена пресудом прес удом Вишег суда у Крагујевцу Кж. К ж. 142/15 од 4. 5. 2015. године и утврди да је у пресуди Вишег суда у Крагујевцу Кж. 142/15 од 4. 5. 2015. године повређен закон у корист окривљеног, не дирајући у правноснажност одлуке.

Заменик републичког јавног тужиоца мр Новак Богићевић

Пример пресуде којом се усваја захтев за заштиту законитости

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД Број: КЗЗ 5/14 Дана: 13. 2. 2014. Београд

У ИМЕ НАРОДА Врховни касациони суд у већу састављеном од председника већа, судије Драгомира Јовановића, и чланова већа, судија Ловорке Настић, Мирољуба Павловића, Стевана Јокића и Предрага Ристића, са саветником Петром Игићем као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Драгана Пешића због


•

149

кривичног дела убиство из члана 113. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адв. Јордана Илијева, поднетом против правноснажног решења Апелационог суда у Београду КЖ2 33/13 од 29. 2. 2013. године, на седници већа одржаној у смислу члана 490. ЗКП, 13. 2. 2014. године, донео је

ПРЕСУДУ УСВАЈА СЕ захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Драгана Пешића, адв. Јордана Илијева, па се укида правноснажно пр авноснажно решење Апелационог суда у Београду КЖ2 33/13 од 29. 2. 2013. године и предмет враћа Апелационом суду у Београду на поновно одлучивање.

Образложење Решењем Апелационог суда у Београду КЖ2 33/13 од 29. 2. 2013. године одбијена одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Драгана Пешића, адв. Јордана Илијева, изјављена против решења Вишег суда у Београду КВ 313/13 од 17. 1. 2013. године. Против овог решења бранилац окривљеног Драгана Пешића, адв. Јордан Илијев, благовремено је поднео захтев за заштиту законитости због погрешне примене закона из члана 438. став 1. тачка 4. ЗКП у вези са чланом 37. став 1. тачка 4. ЗКП, с предлогом да Врховни касациони суд по потреби обавести браниоца о седници већа и након тога донесе пресуду којом ће захтев усвојити и укинути укину ти решење Апелационог суда у Београду КЖ2 33/13 од 29. 2. 2013. године и предмет вратити на поновну одлуку првостепеном суду, или преиначити првостепено и другостепено решење и окривљеног условно отпустити. Врховни касациони касациони суд је доставио захтев за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу у смислу члана 488. став 1. ЗКП ЗК П и сматрајући да присуство јавног тужиоца и браниоца окривљеног не би било од значаја за доношење одлуке, није прихватио предлог браниоца окривљеног да у смислу члана 488. став 2. буде обавештен о седници већа.

150

•


Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП на којој је размотрио списе, са решењем против кога је захтев за заштиту заштит у поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао да је

захтев за заштиту законитости основан. Из списа произлази да је у овом кривичном поступку Виши суд у Београду пресудом К 1243/10 од 6. 5. 2011. године огласио огласио кривим окривљеног Драгана Пешића за кривично дело убиство из члана 113. став 1. КЗ и осудио га на казну затвора у трајању од 12 година. Апелациони суд је решењем КЖ2 1345/11 од 7. 9. 2011. одбио жалбе јавног тужиоца и браниоца окривљеног Драгана Пешића и потврдио наведену пресуду. Виши суд у Београду је донео решење КВ 313/13 од 17. 1. 2013. године којим је одбијена као неоснована молба браниоца окривљеног Драгана Пешића за пуштање на условни отпуст са издржавања казне затвора у трајањ трајањуу од 12 година на коју је осуђен правноснажном пресудом Вишег суда у Београду Б еограду К 1243/10 од 6. 5. 2011. године. Апелациони суд у Београду је решењем КЖ2 33/13 од 29. 2. 2013. године одбио као неосновану жалбу браниоца окривљеног Драгана Пешића, адв. Јордана Илијева, изјављену против овог решења.

Из списа даље произлази да је судија Апелационог суда у Београду Драган Миљковић као председник већа учествовао у доношењу одлуке Апелационог Апелационог суда у Београду КЖ2 1345/11 од 7. 9. 2011. решавајући по жалбама на пресуду Вишег суда у Београду К 1243/10 од 6. 5. 2011, којом је окривљени оглашен кривим за кривично дело убиство из члана 113. 113. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 12 година, као и у доношењу одлуке Апелационог суда у Београду Београду КЖ2 33/13 од 29. 29. 2. 2013. године, године, којим је одбијена одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног Драгана Пешића, адв. Јордана Илијева, изјављена против решења Вишег суда у Београду КВ 313/13 од 17. 1. 2013. године, којим је одбијена молба окривљеног за пуштање на условни отпуст. Одредбом члана 37. став 1. тачка 4. ЗКП предвиђено је да ће судија или судија поротник бити изузет од судијске дужности


•

1511 15

у одређеном предмету предмет у ако је у истом и стом предмету предмет у поступао пост упао као судија за претходни поступак или је одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или је учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник заст упник или пуномоћник оштећеног, оштећеног, односно тужиоца или је саслушан саслушан као сведок сведок или као као вештак, ако тим закоником није другачије прописано. Одредбом члана 38. став 1. ЗКП предвиђена је дужност судије да прекине сваки сва ки рад на предмету предмет у и да о томе обавести председника суда чим сазна да постоји неки од разлога за његово изузеће (члан 37. став 1. ЗКП). Имајући на уму наведено, Врховни касациони суд сматра да раније поступање пост упање судије – председника председника већа у истом предмету предмет у – у већу које је мериторно одлучивало одлучивало о оптужби, у конкретном случају о жалбама изјављеним против првостепене пресуде, прес уде, представља представља разлог за његово обавезно об авезно изузеће приликом каснијег одлучивања о пуштању на условни отпуст у истом ис том предмету.

Стога је Врховни касациони суд закључио да се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног основано истиче да је у поступку поступк у доношења доношења решења решења Апелационог Апелационог суда суда у Београду Београду КЖ2 33/13 од 29. 2. 2013. године учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4. у вези са чланом 37. став 1. тачка 4. ЗКП, на штету штет у окривљеног, окривљеног, па је укидање наведеног решења Апелационог суда у Београду било нужно. У поновљеном поступку другостепени суд ће отклонити наведену битну повреду одредаба кривичног поступка, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку. одлуку.

Записничар – саве саветник тник Бојана Пантић

Председник већа – судија Новица Ћосић

КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО Миодраг Мајић, Приручник за полагање правосудног испита, књига 15 | Издавач Јавно предузеће Службени гласник | | За издавача др Јелена Триван, директор | Директор Сектора за издавање књига Петар В. Арбутина | Дизајн Александар Прибићевић | Лектура Катарина Пиштељић | Коректура Лекторско-коректорско одељење Службеног гласника | Техничко уређење Миодраг Панић | Београд, 2016 | www.slglasnik.com

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34/35(075.9) 343.1 МАЈИЋ, Миодраг, 1969– Кривично процесно право : практикум за припрему правосудног испита / Миодраг Мајић. Мајић. – Београд : Службени гласник, 2016 (Београд : Гласник). – 151 стр. ; 20 cm. – (Правна библиотека. библиотека. Едиција Приручници за полагање правосудног испита ; књ. 15) Тираж 500. ISBN 978-86-519-1637-6 a) Правници – Стручни испити – Приручници b) Адвокати – Стручни испити – Приручници c) Судије – Стручни испити – Приручници d) Кривично процесно право COBISS.SR-ID 223801612

Krivicno Procesno Pravo Majic Praktikum 2016 Sluzbeni Glasnik

Recommend Documents