Проф. др Александар Радованов
ГРАЂАНСКО ПРОЦЕ СНО ПРАВО Парнични, ванпарнични и поступак извршења
и обезбеђења Четврто измењено издање
Нови Сад
2014.
Проф. др Александар Радованов
ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО ПРАВО Рецензен~ии:
Др Небојша Шаркић, редовни професор Др Гордана Станковић, редовни професор Изgавач:
Универзитет Привредна академија у Новом Саду Правни факултет за привреду и правосуђе, Нови Сад За изgавача:
Проф. др Марко Царић Корице: Арпад Терек Шшамйа:
Алфа-граф НС, Нови Сад Тира:ж::
500
при мерака
ISBN 978-86-6019-048-4 ClP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
347.9 \ /.95(075.8) РАДОВАНОВ, Александар, 1947-
Грађанско процесно право : парнични и ванпарнични и посту
пак извршења и обезбеђења / Александар Радованов. - 4. изм ење но изд.
(Н
- Нови Сад · Пра ф С · в ни акултет за привреду и пра восу ђе 20 l 4 ови ад : Алфа-граф НС) . - ХХ, 550 стр. ; 24 crn '
Тираж SOO. - Биографија аутора: стр. 549- 550. - Библиографија. ISBN 978-86-60\9-0\9-4 а) Грађанско процесно право
COBISS.SR-10 291264007
Ова књиiа је йосвећена мојим најgражим особама Јv!аксиму, Савки, Ташјани и Влаgимиру
III
IV
САДРЖАЈ
ПРВИ ДЕО
ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК ОДЕЉАК ПРВИ
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ И НАЧЕЛА Глава
1 УВОДНА
РАЗМАТРАЊА ................................................................... 3
1. ПОЈАМ ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА .. ... ... . ...... . ...... . ... 3 2. СТРУКТУРА ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА ... .. .. . ..... .. .. . ... 4 2.1. Парнични поступак ........... ... . .. .. .. . . .. ....... . . .. . ... . ... . 4 2.2. Ванпарнични поступак . .. . . .... .. ... '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 2.3. Поступак извршења и обезбеђења .. . ... . . ... . . ... . . . . . . .. .. . . .... 7 3. ИЗВОРИ ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА . ... . .... .. .. . .... .. ... .. 7 4. ВАЖЕЊЕ ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА С ОБЗИРОМ НА ПРОСТОР, ВРЕМЕ И ЛИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 5. ОДНОС ПАРНИЧНОГ И КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА . .. . . .. .... .. .. .. .. 12 6. ОДНОС ПАРНИЧНОГ И УПРАВНОГ ПОСТУПКА ..... .. .. . ... . .. .. .. . 14 7. ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ . . .. . .. . .. . ... ... . . . . . . .. .. ..... . . . . . .. 15 7.1. Појам и дефини ција ..... . ..... . ... . .. .. .... . .. . . . . . . . . . .. . .. . . . . 15 7.2. Врсте (класификација) процесних претпоставки . ......... . .. .. .. . .. 15 8. ПРЕТХОДНО (ПРЕЈУДИЦИЈЕЛНО) ПИТАЊЕ . ... . .. . ... .. . . . . . .. .. . . . 16 Глава
11
ОСНОВНА НАЧЕЛА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА ................... 17
1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ОСНОВНИХ НАЧЕЛА .. . ............. . .. . ... . . ... 17 2. НАЧЕЛО ДИСПОЗИЦИЈЕ И ОФИЦИЈЕЛНОСТИ . . .... . . .. .. . . . . .. .. . . 18 3. НАЧЕЛО ОБОСТРАНОГ САСЛУШАЊА ...... .. ...... . .... .. .. .. .. . . .20 4; НАЧЕЛО ТРАЖЕЊА ИСТИНЕ . .. ... . .... . .. .. . .. ... . .. . . .. ... .. .. . .22 5. РАСПРАВНО И ИСТРАЖНО НАЧЕЛО . .. .... . . ... ... ... . .. . .. . ... . . . .24 6. НАЧЕЛО СЛОБОДНОГ СУДИЈСКОГ УВЕРЕЊА ..... ... . ........ .. ....26 7. НАЧЕЛО Н ЕПОСРЕДНОСТИ И ПОСРЕДНОСТИ .. . .. . . . . . .. . . . ... . . ..28 8. НАЧЕЛО УСМЕНОСТИ И ПИСМЕНОСТИ ....... . . . . . . .. . . . .... . .... .ЗО 9. НАЧЕЛО ЈАВНОСТИ .... . .. ... ... . . . .... ... . ... .. . .. . .. . .. ... .... . .32 10. НАЧЕЛО ПРАВНОГ ИНТЕРЕСА .. .. . . . .... . .. . ..... .. . .. . .... .... . .34 11 . НАЧЕЛО КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ПОСТУПКА . .. " .. . " . ". " " " " .... .35 12. НАЧЕЛО САВЕСНОГ КОРИШЋЕЊА ПРОЦЕСНИХ ОВЛАШЋЕЊА И ЗАБРАНЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ПРОЦЕСНИХ ПРАВА ..... . . . . ... . ... . . . . .36 13. НАЧЕЛО ПРОЦЕСНЕ ЕКОНОМИЈЕ ...... ..... ... .. ... .. . . . . ... . . . . .38
v
14. ПРАВО НА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ ............... .. . .. .. . . . 40 15 . НАЧЕЛО ДА СУД ПОЗНАЈЕ ПРАВО (iura novit curia) ..... . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · . 41 16. НАЧЕЛО УПОТРЕБЕ ЈЕЗИКА У ПОСТУПКУ . . ... . . . . .. . . .......... .42 Глава
111
УСТАВНА НАЧЕЛА О ПРАВОСУЂУ .................•.......•....•........ 43
ОДЕЉАК ДРУГИ
СУБЈЕКТИ ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА Глава
1 СУД .....................................•..•..................•.•.•.....................•.•........•...... 47
1. СУДСКИ СИСТЕМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ..... .. .... . ....... . .... .. 47 2. СУДИЈЕ И СУДИЈЕ ПОРОТНИЦИ .. . .... ......... . . . ... .... ........ .49 2.1 Избор судија и председника судова ... .............. ..... . ........ .49 2.2. Престанак судијске функције и функције председника суда .......... 51 2.3. Избор и престанак функције председника Врховног касационог суда . .53 2.4. Одговорност судија за накнаду штете . .... . .......... . . . . .... .. . .. 53 2.5. Непреместивост судије (упућивање и премештај судије) ............. 54 2.6. Удаљење са судијске функције (суспензија)+ . . . ........ . . . .. . . .... .54 2.7. Неизмењивост врсте посла и доделе предмета ........ . ........... .. 54 2.8. Судије поротници . . . . . .. . .... ... ... . .. . .. . .............. .. .... . 55 3. ИСКЉУЧЕЊЕ И ИЗУЗЕЋЕ СУДИЈА И СУДИЈА ПОРОТНИКА . ... . ... . .56
Глава 11 НАДЛЕЖНОСТ СУДА ··················•··•························•···················· 59 1. ПОЈАМ И ВРСТЕ НАДЛЕЖНОСТИ . .. .. . ..... . .. .. ... .. .. ...... ..... 59 2. ДУЖНОСТ СУДА ДА ПАЗИ НА СВОЈУ НАДЛЕЖНОСТ .......... . . ... 61 3. ЗАДРЖАВАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ ... .. ... . ... . ............ .... ...... 62 4. ПРИВЛАЧЕЊЕ (АТРАКЦИЈА) НАДЛЕЖНОСТИ .............. . .... . ... 63 5 · ОСБУУКСТАВА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 6· ОБ НАДЛЕЖНОСТИ 64 7. СТВАРНА НАДЛЕЖНОСТ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 7.1. Стварна надлежност суд~~~~~·~;~ 7.2. Стварна надлежност судо б
~~~~~~~~~;и· ::::::::::::::::::::65
68
8 УТВРЂИВАЊЕ ва посе не надлеж ности ..... . .. .. . ... ... . . 9: МЕСНА НАДЛЕ~~~~~сти СПОРА и САСТАВ СУДА .. ... ... ....... .70 . . . . . . . . . . . . .. .. ... .. .. .... ... . ...... .... . .72 91 о та месна надлежност ri.:actor sequL·tur fiorum rez'). . . ............... . 72 9·2· Посеб · · не месне надлежности 73 10. ПРИГОВОР МЕСНЕ . .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · пш
11.
VI
ОДРЕЂИВАЊЕ МЕС~ ЕНАДЛЕЖНОСТИ СУДА ... ... .. . .. .... .. .... .77 СУДА ОДРЕЂЕНЕ ВР~НАДЛЕЖНОСТИ ОД СТРАНЕ НАЈВИШЕГ Е .... .. ... .... .. .. ... .. . ..... . ...... . .... .77
12. СПОРАЗУМ КЛАУЗУЛА)
О МЕСНОЈ НАДЛЕЖНОСТИ (ПРОРОГАЦИОНА
. . ... ... .... .. ...... . . . ............. . . . . ....... .. ... .78
Глава ЈП СТРАНКЕ У ПА РН ИЧНОМ ПОСТУПКУ ............................... 79
1. ПОЈАМ СТРАНКЕ . . . . . .. .. . .. . ..... . .............................. 79 2. СТРАНКА ПО ДУЖНОСТИ . .. . .. . . . . . . ... . . .. . .. . . .. .. ... . . . .. ... . .81 3. ПРОМЕНА ПАРНИЧНЕ СТРА НКЕ . .. . . . .. .. .. . . . .. .. . . ... .. .. . ... .. 81 4. СТРАНАЧКА СПОСОБНОСТ .. .. . .. . .. . . . .. . .... . ........... . .. . .... 82 5. ПАРНИЧНА СПОСОБНОСТ . .. . .. . . . ........ . . . ...... . . .......... . .83 6. ПОСТУЛАЦИОНА СПОСОБНОСТ . . . ... ... . . ... ... . . .. . . . . .. .. . . . . . 84 7. ПРАВО НА ВОЂЕЊЕ СПОРА (ПРОЦЕСНА ЛЕГИТИМАЦИЈА) . . ... . .. . 84 8. СТВАРНА ЛЕГИТИМАЦИЈА .. . . .... .. .. ... . ... . . . . . . ..... . ........ 86 Глава
IV
ЗАКОНСКИ ЗАСТУПНИЦИ И ПУНОМОЋНИ ЦИ ................ 87
1. ПОЈАМ И ВРСТЕ ЗАКОНСКИХ ЗАСТУПНИКА . .. .. . . ... .. . .. .. . . . ... 87 2. ПУНОМОЋ НИЦИ СТРАНАКА . .. . .. . . . ... . .. . . ...... . .. ........... 90 Глава
V У ЧЕШЋЕ
ТРЕЋИХ ЛИЦА У ПАРНИЦИ
................................. 93
1. УЧ ЕШЋЕ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА У ПАРНИЦИ . .. . .. .. . .. .. . . ....... . ..93 2. УЧ ЕШЋЕ УМЕШАЧА . . . . . . . . .. . . ... .. . .... . .... . ... . . . ........... .94 3. ВРСТЕ УМЕШАЧА ... . . ... .. . .. .. . . .. . . ... .. .. .. ·... .. . .. .. . .. .. ... 96 4. ИНТЕРВЕНЦИЈСКО ДЕЈСТВО ПРЕСУДЕ . ... .. ... . ... .. .. . . . . .. . . .. .97 5. ИМЕНОВАЊЕ ПРЕТХОДНИКА (nominatio auctoris).. . . ... .. . . . . .. . .. . .98 6. ОБАВЕШТЕЊЕ ТРЕЋЕГ ЛИЦА О ПАРНИЦИ . . . ........ . ....... ... . .. 99 ОДЕЉАК ТРЕЋИ ТОК ПОСТУПКА ОДСЕ К ПРВИ ПОСТУП А К ПРЕД ПРВОСТЕПЕН ИМ СУДОМ
Глава
1 ТУЖ БА ............................................................................................... 102
1. ПОЈАМ ТУЖБЕ . . . .... .. . . ....... . .............. . . .. .......... . . . 102 2. САДРЖИНА ТУЖБЕ .. . ..... . .. . ... . ..... ... ..... . .. . .. . ......... 103 3. ВРСТЕ ТУЖБИ . . . . . . . . . . .. .. . . .. . ... .. ...... ... . . . . . . .... .. .. . . . 104 3.1. Кондемнаторна (осуђујућа) тужба . . . .. . ....... . ...... .. . ....... . . 105 3.2. Декларативна (утврђујућа) тужба .......... . ........ . ............ 105 3.3. Инцидентни (прејуди цијелни) захтев за утврђење .... .. . .. ..... ... . 107
3.4. Конститутивна (преображајна) тужба . . ...... . ....... . ..... .. ..... 108 4. ПОДНОШЕЊЕ ТУЖБЕ .... . ....... . ... .. ...... . ... . ...... . ...... . . 109 5. ПОВЛ АЧЕЊЕ ТУЖБЕ И ОДРИЦАЊЕ ОД ТУЖБЕНОГ ЗАХТЕВА . ...... 109 VII
6. ПРЕИНАЧЕЊЕ ТУЖБЕ
(СУБЈЕКТИВНО И ОБЈЕКТИВНО). · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · .......... 110 7. ИДЕНТИТЕТ ТУЖБЕНОГ ЗАХТЕВА .. . ... · · · . · · · .. . .... . .......... 113
8. п·РАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПОДНОШЕЊА ТУЖБЕ СУДУ . .... . .......... 114 9. ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ДОСТАВЉАЊА ТУЖБЕ ТУЖЕНОМ ЛИТИСПЕНДЕНЦИЈА .... . ....... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · . . ......... 115 10. ЛИТИСПЕНДЕНЦИЈА ПРЕД СТРАНИМ СУДОМ ..... . ......... . .... 116 Глава
11
ОБЈЕКТИВИ.А КУМУЛАЦИЈА ТУЖБЕНИХ ЗАХТЕВА •... 117
1. АЛТЕРНАТИВНА ОБАВЕЗА . ......... .. ........................... 117 2. FACULTAS ALTERNATIVA ......•..•...•... .• ....•...•.•••.•..•.•. • 118 Глава
111
СУБЈЕКТИВНА КУМУЛАЦИЈА
-
УЧЕШЋЕ ВИШЕ
СТРАНАКА У ПАРНИЦИ (СУПАРНИЧАРСТВО)
1.
.•..........•........•....•.... 118
ПОЈАМ
......................... : ............ . ... . ........ . ..... 118 2. ВРСТЕ СУПАРНИЧАРСТВА ......... . .. . ........ . .. . .............. 119 2.1. Обично и јединствено супарничарство ..... . .................. . .. 119 2.2. Нужно супарничарство ..... . .......... .. ...... .. ........ . . . ... 122 2.3. Супарничарство на основу закона ............................... 122 2.4. Првобитно и накнадно супарничарство .. . .......... .. ............ 123 2.5. Евентуално (супсидијарно) супарничарство ..... . ................. 123 2.6. Материјално и формално супарничарство ............. .. .......... 124 Гла.ва IV АКТИВНОСТ ТУЖЕНОГ У ПАРНИЦИ - ОДБРАНА TYJI\El:IOГ........................... •.•..•....•••..••..•..••.......••.......•.••...••.•.•••••......•...•........• 125
1. ПРИГОВОРИ ТУЖЕНОГ
(МАТЕРИЈАЛНОПРАВНИ И ПРОЦЕСНОПРАВНИ) . ......... . . .. ..... 125 1.1. Истицање ~ри~о~?ра ради пребијања ван парнице (compensatio c1v1/1s) 127 1.2. Пребијање у парни~~~;~~~~~·~;~~ ...... · . .. · .. . · · · . ........... .
~ompensatio рег iudicem) ... . ................................ . .. l 28 1·3· стицање приговора ради пребијања и литиспенденција . . ......... 130
Глава V ПРОТИВТУЖБА············································································ 131 1. ПОЈАМ И ВРСТЕ 2. ПРАВНА пРиРодл· ПР'6тИвтУ:Ж.БЁ 3. НАДЛЕЖНОСТ И ПРАВ
···· ·· ·· ................. ...... 13 1
. . . . ... . ....................... 131 ИЛА ПОСТУПКА ПОВОДОМ ПРОТИВТУЖБЕ 133 Глава VI ПОДНЕСЦИ·································· 134 1. ПОЈ_А м ....... .. . ·········•··········•··•···············•·•····••· 2. ВРСТЕ ПОДНЕСАКА" .... · · · · · · · · · · · · · · · · · · ....................... 134 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 VПI
Глава VII РОКОВИ ........................................................................................ 137
1. ПОЈАМ .......................................................... 137 2. ВРСТЕ РОКОВА .................................................. 138 Глава VIII РОЧИШТА .................................................................................. 140 Глава IX ЗАПИСНИЦИ ................................................................................ 142 Глава Х ДОСТАВЉАЊЕ ПИСМЕНА И РАЗМАТРАЊЕ СПИСА ...... 144 Глава XI ПРЕКИД И ЗАСТОЈ У ПОСТУПКУ ........................................ 148 Глава ХП ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ ....................................... 149
Глава XIII ПАРНИЧНИ ТРОШКОВИ ...................................................... 152
1. ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ПЛАЋАЊА ТРОШКОВА ПОСТУПКА ............. 157 Глава XIV ПРАВНА ПОМОЋ ....... .... ........................ 157 ОДСЕК ДРУГИ
ПРИПРЕМАЊЕ ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ Глава
1 ПРЕТХОДНО ИСПИТИВАЊЕ ТУЖБЕ ...... . ..... . ...... 159 Глава 11 ПИСМЕНИ ОДГОВОР НА ТУЖБУ ........ .. ........... 160 Глава 111 ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ И ЗАКАЗИВАЊЕ РОЧИШТА ЗА ГЛАВНУ РАСПРАВУ ........ .. ... ..... .. .. ...... 162 ОДСЕК ТРЕЋИ
ГЛАВНА РАСПРАВА Глава
1 ТОК
ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ ............................................................. 165
Глава 1Ј РУКОВОЂЕЊЕ ГЛАВНОМ РАСПРАВОМ ............................... 167 Глава
111
ОДРЖАВАЊЕ РЕДА НА ГЛАВНОЈ РАСПРАВИ .................
Глава
IV
НЕПОШТОВАЊЕ ПРОЦЕСНЕ ДИСЦИПЛИНЕ
Глава
V ДОКАЗИВАЊЕ ................................................................................ 171
170
................. 170
1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ О ДОКАЗИВАЊУ ................................ 171 2. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ДОКАЗИВАЊУ ............................ 174 3. СТЕПЕНИ У САЗНАЊУ ИСТИНЕ .................................. 176 4. ПРЕДМЕТ ДОКАЗИВАЊА У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ ............. 178 IX
4 1 Доказивање општеnо3натих (ноторних) чињеница .... . ............. 179 4~ 2·. Доказивање признатих чињеница у парници ...................... 180 4.3. Законске nрезумпције и докази.вање ...... .. .......... . .. . ._ ....... 182 4.4. да ли се доказују чињенице које су? утврђене у правноснажноЈ осуђујућој пресуди кривичног суда .... . ......... . ... .. ....... .... 184 5. ТЕРЕТ ДОКАЗИВАЊА У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ ......... . ....... 185 6. ОДМЕРАВАЊЕ ВИСИНЕ НАКНАДЕ ШТЕТЕ СЛОБОДНОМ ОЦЕНОМ ЧЛАН 232. ЗПП .. .. . . .. . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 186 7. ПРЕДЛАГАЊЕ ДОКАЗА, ИЗБОР ДОКАЗНИХ СРЕДСТАВА, ИЗВОЂЕЊЕ ДОКАЗА И ОЦЕНА ДОКАЗА . . ........................ . ............ 188 8. ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ДОКАЗА ........... . ............................... 192 Глава
VI
ПОЈЕДИНА ДОКАЗНА СРЕДСТВА
....................•.................. t 94
1. УВИЂАЈ КАО ДОКАЗНО СРЕДСТВО .... . ........... ........ . .. .... 194 2. ИСПРАВЕ КАО ДОКАЗНО СРЕДСТВО .............................. 195 2.1. Појам и значај исправе као доказног средства...................... 195 2.2. Врсте исправа и доказна снага исправа .......................... 196 2.3. Едиција исправа .. .. ..................... ... ..... ............. 198 3. СТРАНКЕ КАО ДОКАЗНО СРЕДСТВО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 4. СВЕДОЦИ КАО ДОКАЗНО СРЕДСТВО .............................. 201 4.1. Појам сведока и услови да неко лице може бити сведок . . ........... 201 4.2. Општа дужност сведочења и изузеци ...... ..... ........... ·...... 203 4.3. Ко не може бити сведок ....................................... 203 4.4. Ко може да ускрати сведочење .. ... .............................204 4.5. Ко може да ускрати давање одговора на поједина питања ......... .. 205 4.6. Поступак извођења доказа саслушањем сведока и санкције против сведока.
Право сведока на накнаду трошкова. . ..................... . .....206 5. ВЕШТ~ЦИ КАО ДОКАЗНО СРЕДСТВО ..... . .. .. ... . ....... .......208 5.1. Појам вештака и способност бити вештак 208 ~·~· ~жност вештачења и изузеци од вештаче~~. : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 21 О · · оступак вештачења. Искључење и изузеће вештака. Санкције против вештака. Право вештака на накнаду трошкова и на награду.......... 211
ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ
ОКОНЧАЊЕ ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА Глава 1 ДОНОШЕЊЕ СУДСКЕ ОДЛУКЕ ················································ 216
Глава 11 ПРЕСУДА............................................... 1. ПОЈАМ ПРЕСУДЕ . . . . . . . . . .
х
217 ···························•·········•···· . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' . . . 217
2. ВРСТЕ ПРЕСУДА ". ""."" """""""." """." """" "218 2.1. Кондемнаторна (осуђујућа) пресуда ........... . ............. . .... 218 2.2. Декларативна (утврђујућа) пресуда ......... . ..... . . .... ..... . ... 220 2.3. Конститутивна (преображајна) пресуда ... .... . .................. .220 2.4. Потпуна пресуда ... . ...... ... ..... ...... .... .. . ....... .. ...... 221 2.5. Делимична пресуда ...... ... ... . ... . ........................... 221 2.6. Међупресуда ....... .. ..... .. .. . ..............................222 2.7. Допунска пресуда . . . ..... ..... ..... ... . .......................223 2.8. Пресуда на основу признања ....................................224 2.9. Пресуда на основу одрицања . .. ............ .. . . . ..... .... ... . .. .225 2.1 О. Пресуда због пропуштања .... .......... ....................... 227 2.11. Пресуда због и зостанка .... . .... .... ................ . .......... 228 2.12. Пресуда без одржавања расп раве ....... ................ . ....... 229 3. ДОНОШЕЊЕ И ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ ..... . .......... . ......... 230 4. ПИСМЕНА ИЗРАДА ПРЕСУДЕ (САДРЖИНА) И ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕСУДЕ ..... ............... .. ........................... .. .... 231 5. ИСПРАВЉАЊЕ ПРЕСУДЕ ......................................... 232 6. ПРАВОСНАЖНОСТ И ИЗВРШНОСТ ПРЕСУДЕ . ..... . . . ............. 233 6.1. Појам и нужност правоснажности .......... . ....... . ............ 233 6.2. Формална и материјална правоснажност .......................... 234 6.3. Границе правоснажности (субјективне и објективне) . . ......... . .... 235 Глава
111
РЕШЕЊЕ ........................................................................................ 235
Глава
IV
СУдеко ПОРАВНАЊЕ
.............................................................. 237
1. ПОЈАМ СУДСКОГ ПОРАВНАЊА ..... ... .. ....... . ...... . . . ... .. ... 237 2. ПРАВНА ПРИРОДА СУДСКОГ ПОРАВНАЊА ................. ... . ... 238 3. СУДСКО И ВАНСУДСКО ПОРАВНАЊЕ ... ..... .... . ...... . .... ..... 239 Глава
V
ПОСТУПАК ЗА РЕШАВАЊЕ СПОРНОГ ПРАВНОГ
ПИТАЊА .......................................................................................................... 239
ОДЕЉАК ПЕТИ ПОСТУПАК ПО ПРАВНИМ ЛЕКОВИМА Глава
I УОПШТЕ
О ПРАВНИМ ЛЕКОВИМА ........................................ 241
1. ПОЈАМ И ВРСТЕ ПРАВНИХ ЛЕКОВА" .. """" ..... "."""" .. 241 2. ОДРИЦАЊЕ ОД ПРАВНОГ ЛЕКА И ПОВЛАЧЕЊЕ ЖАЛБЕ ............ 243 Глава
1.
11
РЕДОВНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ .................................................... 244
ЖАЛБА ПРОТИВ ПРЕСУДЕ.
" . " " . " " . " .. " ... " " " " . " " .. 244 XI
1.1 . Појам и основне карактеристике жалбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 1.2. Садржина жалбе ....... . . . .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · . .. 245 1.3. Непотпуна жалба .... . .. .... ... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ... 245 1.4. Обим побијања . ... . .. . ..... . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · . .245 1.5. Разлози због којих се пресуда може побијати . ... . ..... ....... .. ... 246 1.6. Битне повреде одредаба парничног поступка . ... .... ... . .. .... . .. . 247 1.7. Погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање .. . .. . . .. . ... .. 249 1.8. Нове чињенице и нови докази (novum) . .... . . . ... .. . . .. . . . ... . .. . .250 1.9. Погрешна примена материјалног права .. .. .. .. . ... .. . . ..... ... ... 250 l.1О. Поступак по жалби . . .... ... .... .. .... .. . ..... ... . .... .. . . . . .. 251 1.11. Границе испитивања првостепене пресуде .. . .. . .. . . . . . . ........ . . 253 1.12. Одлуке другостепеног суда . .. . ... . .... . . .. . . . . .... . ... . . . . . . . . 253 2. ЖАЛБА ПРОТИВ РЕШЕЊА .... . . . ....... .. . . . .. ......... . . .. ... . . 257 Глава
111
ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ ...............•............•....•.•••..•.•..•. 258
1. ОСНОВНА ПРАВИЛА .......... . .. . . . . . ... .... ... .. .. .. .. . ....... .258 2. РЕВИЗИЈА ПРОТИВ ПРЕСУДЕ . ... .. .. . . ... ... . .. . . . . . . . .. ... . ..... 259 2.1. Оцена дозвољености ревизије ... .... . . . . .. . .. . ....... .. . .. . ... . .260 3.2. Посебна ревизија . . .. .. ... . .... .. .... .. . .. ... . . .. ... .. . .... .. . . 263 3.3. Разлози за изјављивање ревизије ... . . .. . . ... .. .... .. ..... . . .... ..264 3.4. Границе испитивања другостепене пресуде . .... . .... . . .. ... . .... .265 3.5. Поступак по ревизији . .. .. . . .... . .. . ....... . . . . . ..... . .. .... . . .265 3.6. Одлуке ревизијског суда ...... . ... . .... .. .. . ......... . . .. ... . ... 267 3. РЕВИЗИЈА ПРОТИВ РЕШЕЊА .... . . . .... .. ... .. .... .. ... ... ... ... . 270 4. ЗАХТЕВ ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ ПРАВОСНАЖНЕ ПРЕСУДЕ .. . . . ..... 271 5. ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА .... .. . . . . .. . .... .. ...... . ... .. .... . .. . .272 5.1. Стадијуми поступка . . .. .... . ... . . . . . . .. . . . . . ... . . . . . ... . . . . ... 273 5.2. Разлози за понављање поступка ... .. .. .. ...... .. ........ .... ... . 274 5.3. Рокови за понављање поступка .. .. . . .. . . . . . . . . . . .. ..... . ..... .. 279 55.45. ПОоступак по предлогу за понављање поступка ... .. . . ... . . .... .. . .. 280 . . диос између предлога за понављање поступка и других ванредних правних лекова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .282
хп
ОДЕЉАК ШЕСТИ
ПОСЕБНИ ПАРНИЧНИ ПОСТУПЦИ Глава 1 ПОСТУПАК У СПОРОВИМА ИЗ РАДНИХ ОДНОСА ........... 284 Глава
ПОСТУПАК У СПОРОВИМА ПОВОДОМ КОЛЕКТИВНИХ
11
УГОВОРА Глава
111
......................................................................................................... 285
ПОСТУПАК У СПОРОВИМА ЗБОГ СМЕТАЊА
ДРЖА ВИН Е ..................................................................................................... 285 Глава
IV
ПОСТУПАК ИЗДАВАЊА ПЛАТНОГ НАЛОГА
(мандатни поступак) ....................................................................................... 288 Глава
V
ПОСТУПАК У СПОРОВИМА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ
(малични спорови)
Глава
VI
Глава
VII
.......................................................................................... 291
ПОСТУПАК У ПРИВРЕДНИМ СПОРОВИМА ..................... 293 ПОСТУПАК У ПОТРОШАЧКИМ СПОРОВИМА
."........... 295
ОДЕЉАК СЕДМИ
ПОСТУПЦИ У СПОРОВИМА ИЗ ПОРОДИЧНИХ ОДНОСА Глава
1 ЗАЈЕДНИЧКЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОЦЕДУРЕ ЗА
РЕШАВАЊЕ ПОРОДИЧНИХ СПОРОВА Глава
11
.............................................." 299
СПЕЦИФИЧНОСТ НЕКИХ ОСНОВНИХ НАЧЕЛА
ПОСТУПКА У БРАЧНИМ И ПАТЕРНИТЕТСКИМ СПОРОВИМА.ЗОО Глава
I.
111
ПОСТУПАК У БРАЧНИМ СПОРОВИМА
.................... ".".... 303
ПОЈАМ, ВРСТЕ БРАЧНИХ СПОРОВА, АКТИВНА И ПАСИВНА ЛЕГИТИМАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ .............. ................. 303 ПОСТУПАК ЗА РАЗВОД БРАКА .................................. .306
2. 2.1.
.
,-
Покретање поступка, активна легитимација, правна природа тужое,
повлачење тужбе, одрицање од тужбеног захтева .................... .306 2.2. Споразумни предлог за развод брака ............................. 308
2.3. 2.4. 2.5.
Развод брака по тужби
.. .... ... .............. . .... .. .. . ....... .309 Доношење одлуке у бракоразводном поступку .............. . ...... 314 Правни лекови у бракоразводном поступку ....................... 315 XIII
2.6. Кумулација тужбених захтева и противтужба у брачним споровима .. 315 2.7. Трошкови поступка у брачним споровима ... ... . . . · ... · · · · · · · · · · · . 318
3. ПОСТУПАК РАДИ УТВРЂЕЊА ПОСТОЈАЊА ИЛИ НЕПОСТОЈАЊА БРАКА И ЗА ПОНИШТАЈ БРАКА . ... . .. . · · · ·. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 318 Глава
JV ПАТЕРНИТЕТСКИ И МАТЕРНИТЕТСКИ СПОРОВИ ...... 323
1. ПОЈАМ И ВРСТЕ ПАТЕРНИТЕТСКИХ И МАТЕРНИТЕТСКИХ СПОРОВА . . . . . . . . . . . . . . . . .. ... ' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 2. ПОСТУПАК ЗА ОСПОРАВАЊЕ ОЧИНСТВА ......................... 324 2.1. Активна и пасивна легитимација ........ ..... . .. .. . ... . ....... . . 324 2.2. Рокови за тужбу . . .... . . ... ................... ... ........... . .. 325 2.3. Оспоравање очинства зачетог уз ~иомедицинску помоћ ........... . . 327 2.4. Апсолутна, стварна, месна и функционална надлежност у споровима за оспоравање очинства .... . ... . .............. .. .. ... .. ....... ... 327 3. ПОСТУПАК ЗА УТВРЂИВАЊЕ ВАНБРАЧНОГ ОЧИНСТВА .. .. . ... ... 328 3.1. Утврђивање ванбрачног очинства признањем .. .. . .... ..... . ...... 328 3.1.1. Материјални услови за признање очинства ............ . .......... 328 3.1.2. Формални услови за признање очинства ........................ 329 3.1.3. Поступак када се признање очинства даје пред матичарем ...... ... 330 3.2. Утврђивање очинства судском одлуком (истраживање очинства) . .... . . ..... .. . ........... . ... . ... . ..... 331 4. ПРАВНА ПРИРОДА ПРЕСУДЕ У ПАТЕРНИТЕТСКИМ СПОРОВИМА .. 334 5. ПОСТУПАК У МАТЕРНИТЕТСКИМ СПОРОВИМА . .......... .. ..... 335 5.1. Опште напомене . ... ...... ... ... . ... . .............. . .. . .. .. ... 335 5.2. Административни поступак за регистрацију рођеног детета ... .... . . 336 6. УТВРЂИВАЊЕ МАТЕРИНСТВА У СУДСКОМ ПОСТУПКУ ........... 337 6.1. Активна легитимација, рокови за тужбу и надлежност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 7. ОСПОРАВАЊЕ МАТЕРИНСТВА у СУДСКОМ ПОСТУП К~" 338 7.1. Активна легитимација, рокови за тужбу и надлежност .. : : : : : : : : : : : :338 0
..........
0
ДРУГИ ДЕО
ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК ОДЕЉАК ПРВИ ОПШТЕ ОДРЕДБЕ 1. ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА ВАНПАРНИЧНОГ ПОС 2. ОДНОС ВАНПАРНИЧНОГ И ПАРНИЧНОГ ПОСТУПК~ПКА . . . .... . .343 ............ . 344 XIV
3. СУБЈЕКТИ ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА ....... . .. . . . .. . ... . ..... .346 4. НАДЛЕЖНОСТ ВАНПАРНИЧНОГ СУДА . .... . . .. ................. .348 5. ОСНОВНА НАЧЕЛА ВА Н ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА ........ . .. . .... .349 6. ПРЕКИД ПОСТУПКА У ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ ..... .. . .. ... 351 7. ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ У ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ ............ 351 8. ТРОШКОВИ ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА ........... .. .. ... .. . .. . 352 9. ОДЛУКЕ ВАНПАРНИЧНОГ СУДА ......... ... .... . . . .... . .. ....... 352 10. РЕДОВНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ У ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ ...... 353 11. ПРАВОСНАЖНОСТ ВАНПАРНИЧНИХ ОДЛУКА ... . . . ..... .. . .. .. .354 12. ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ У ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ ... . 356 13. ДЕЛАТНОСТ ЈАВНИХ БЕЛЕЖНИКА У ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ"" .. " . ". "" .. . ..... " ... . . "357 ОДЕЉАК ДРУГИ ПОСЕБНИ ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПЦИ Глава
1 ОСТАВИНСКИ
ПОСТУПАК ........................................................ 358
1. ПРЕДМЕТ, НАДЛЕЖНОСТ И ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА ....... . ...... 358 2. СУБЈЕКТИ ОСТАВИНСКОГ ПОСТУПКА ........... . .. .. . . .. . ...... 359 3. ПРЕТХОДНЕ РАДЊЕ У ОСТАВИНСКОМ ПОСТУПКУ ..... . .. .. ... . . .360 3.1. Састављање смртовнице .. . .. .. .. ... .. . ... ..... .... . ..... . . . . ... 360 3.2. Попис и процена имовине . . ..... . . .. . . ...... . . . . . .. ............ 361 3.3. Одређивање привремене мере за обезбеђење заоставштине ......... .362 3.4. Постављање привременог стараоца ....... . . . . . .. . . . ..... . ...... .362 4. ПОСТУПАК КАДА ПОСТОЈИ ТЕСТАМЕНТ ........ . . . . . . ........... 363 5. ПОСТУПАК ОСТАВИНСКОГ СУДА ПО ПРИЈЕМУ СМРТОВНИЦЕ . .. .364 6. РАСПРАВЉАЊЕ ЗАОСТАВШТИНЕ .............. . .. . . . . ..... . . . . . . .365 7. РЕШЕЊЕ О НАСЛЕЂИВАЊУ . . ........ . ....... . . . . ..... . ....... . .. 369 8. НАСЛЕДНО ПРАВНИ ЗАХТЕВИ ПОСЛЕ ПРАВОСНАЖНОСТИ РЕШЕЊА О НАСЛ ЕЂИВАЊУ ............. . ..... . .. . ............. . ... . .. . . . .370 Глава
11
ОДРЕЂИВАЊЕ НАКНАДЕ ЗА ЕКСПРОПРИСАНУ
НЕПОКРЕТНОСТ ...........
Глава
111
. ...... . ... . . . . ... . ........... . . . . . 371
УРЕЂЕЊЕ УПРАВЉАЊА И КОРИШЋЕЊА ЗАЈЕДНИЧКЕ
СТВА РИ . ... . . . .. .. . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 372 Глава
IV
ПОСТУПАК ЗА ДЕОБУ ЗАЈЕДНИЧКЕ СТВАРИ ИЛИ
И МОВИНЕ .
Глава
V
. .. . .. ... . . ... .. .. . . . .. . .... ..... . .. .. ...... . . .... . 373
ПОСТУПАК У РЕЂЕЊА МЕЂА
. .. .. . . . . ... .. ........ . .. 375 ХУ
Глава VI СУДСКИ ДЕПОЗИТ.·.······························· .377 Глава VII ИСПРАВЕ .................. .. ............ . .......... 380
7.1. Састављање исправе ............................. · . . .. · · · . · · · · .380 7.2. Надлежност за састављање исправе ............. . ................ 381 7.3. Посебна правила за тестамент ................................... 384 7.4. Потврђивање исправе . ...... .. ...... ... .... .............. .. .. .. 384 7.5. Чување исправе . . .. .. ... . ....... . .......... ........ .. ...... . .. 384 7.6. Поступак поништавања (амортизације) исправа ........... .... .. .. . 385 Глава VllI ПОСТУПАК ЛИШЕЊА ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ .388 Глава
IX УТВРЂИВАЊЕ ВРЕМЕНА И МЕСТА РОЂЕЊА ................. 390
Глава Х ПОСТУПАК ПРОГЛАШЕЊА НЕСТАЛОГ ЛИЦА ЗА УМРЛО И ДОКАЗИВАЊЕ СМРТИ ........................................................................... 392 Глава
XI ПОСТУПАК ЗА ДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СКЛАПАЊЕ БРАКА ............................................................................................................... 396 Глава
Xll ПОСТУПАК ЗА ПРОДУЖЕЊЕ РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА ............................................................................................................................. ~~7
ТРЕЋИ ДЕО
СУДСКИ ПОСТУПАК ИЗВРШЕЊА И ОБЕЗБЕЂЕЊА ОДЕЉАК ПРВИ
1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ СУДСКОГ ПОСТУПКА ИЗВРШЕЊА И ОБЕЗБЕЂЕЊА. _ ........................................
40l .. ...... . .. 403 СТАДИЈУМИ ПОСТУПКА ИЗВРШЕЊА .. . .... ... . .. . ....... . СУБЈЕКТИ У ПОСТУПКУ ИЗВРШЕЊА ......... . .. ...... · · · · · · · · 4 0 4 НАДЛЕЖНОСТ И САСТАВ СУДА ..... :::::: ............ · · · · · · · · · · 404 СТРАНКЕ И УЧЕСНИЦИ У ИЗВРШНОМ ПОСТУТТК.У .......... · · · · · . 4о 5 ИЗВРШНА ИСПРАВА · · · · · · · · · · · · · · · .405 s~ одлУкЕ у извршном· Пост'УПк\г· 406 9. РЕШЕЊЕ О ИЗВРШЕЊУ. . . . . . . . ..... .. . .... · · · · · · · · · · · · · · · · · 406 .......................... . .... ... . 406
2. 3. 4. 5. 6. 7
ОДНОС ИЗВРШНОГ И СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА
XVI
·················............
10.
ИЗВРШЕЊЕ НА ОСНОВУ ВЕРОДОСТОЈНЕ ИСПРАВЕ
....... ... .... .407
10.1. Поступак поводом приговора против решења о извршењу на основу веродостојне исправе . ... ... ...... ... ... .. ............. .. ..... .409 11.
ПРИГОВОР ПРОТИВ РЕШЕЊА О ИЗВРШЕЊУ НА ОСНОВУ ИЗВРШНЕ ИСПРАВЕ ..........
... . ....... . .................................409 12. ИЗВРШЕЊЕ НА ОСНОВУ СТРАН Е ИЗВРШН Е ИСПРАВЕ ............ 410 13. ПРАВНИ ЛЕКОВИ У ИЗВРШНОМ ПОСТУПКУ ............. .. . ..... 411 14. ПРИГОВОР ТРЕЋЕГ ЛИЦА .. . ........... . . . . . .................. . . 411 15. ДОСТАВЉАЊЕ У ПОСТУПКУ ИЗВРШЕЊА ............... . ... . ... .412 16. СУДСКИ ПЕНАЛИ И НОВЧАНЕ КАЗНЕ ... .. ................... . . .413 17. ОКОНЧАЊЕ ИЗВРШЕЊА ............ . ... . . . . ............ ......... 414 18. ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ". "" "". " ... "" . " . " " . " ............. 415 19. СПРОВОЂЕЊЕ ИЗВРШЕЊА . .... . .................. . ........... . . 416 20. ПОСТУПАЊЕ СУДСКОГ ИЗВРШИТЕЉА И ИЗВРШИТЕЉА ... .. ..... 417 20.1. Захтев за отклањање неправилности при спровођењу извршења ..... 417 21. ИЗЈАВА О ИМОВИНИ ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА . .. ..... . ........... . 418 ОДЕЉАК ДРУГИ
ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ ИЗВРШЕЊА . ПРЕМА СРЕДСТВИМА ИЗВРШЕЊА Глава
I 1.
ОСНОВНЕ ВРСТЕ ИЗВРШЕЊА .. " ................................................ .420
1.1. Средства извршења ради наплате новчаног потраживања ......... .. .421 1.2. Средства извршења ради остваривања неновчаног потраживања .... .421 1.3. Посебан поступак за намирење потраживања по основу комуналних услуга (члан 251 до 256 ЗИО) . . ... . .... : .. . ... ... ... ........ . ... .421 1.4. Поступак обезбеђења . .. .. ... ................................ . .422 ОДСЕК ПРВИ
ИЗВРШЕЊЕ РАДИ НАПЛАТЕ НОВЧАНОГ ПОТРАЖИВАЊА Глава
1 ИЗВРШЕЊЕ
Глава
11
НА ПОКРЕТНИМ СТВАРИМА
ИЗВРШЕЊЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИМА
... .. ...... .. ... .423 ... ....... . .. .. . 427
Глава 111 ИЗВРШЕЊЕ НА ПОТРАЖИВАЊУ ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА
.. .. · ... · ...... . ........ . .... .... . ..... 434 XVII
ОДСЕК ДРУГИ
ИЗВРШЕЊЕ РАДИ ОСТВАРИВАЊА НЕНОВЧАНОГ ПОТРАЖИВАЊА
Глава
1 ПРЕДАЈА
Глава
11
Глава
111
ПОКРЕТНИХ СТВАРИ ................••.......................••.... 443
ИСПРАЖЊЕЊЕ И ПРЕДАЈА НЕПОКРЕТНОСТИ •••••.•.••••••. 444 ИЗВРШЕЊЕ ОБАВЕЗЕ НА ЧИЊЕЊЕ, НЕЧИЊЕЊЕ
ИЛ·И ТРПЉЕЊЕ .....................................................•...............•..••........•.•...•..•• 446
Глава
IV
ИЗВРШЕЊ·Е ОДЛУКА У ВЕЗИ СА ПОРОДИ.ЧНИМ
ОДНОС И МА ..................•...•............................•...."...........•.•....••..•.••.•.........•..•.. 448
Глава
V
ИЗВРШЕЊЕ РАДИ ВРАЋАЊА ЗАПОСЛЕНОГ НА РАД
Глава
VI ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКЕ О ДЕОБИ СТВАРИ ........................... 450
..••. 449
Глава VII УПИСИВАЊЕ У ЈАВНУ КЊИГУ ...............•........•....••....•.....• 451 Глава Vlll ИЗДЕЈСТВОВАЊЕ ИЗЈАВЕ ВОЉЕ ............................•..........451.
Глава IX РЕГИСТАР СУДСКИХ ЗАБРАПА . ...............................•........... 452 Поступак уписа у регистар ......................................... 453 ОДСЕК ТРЕЋИ
Глава 1 ПОСТУПАК ЗА НАМИРЕЊЕ ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ
КОМУНАЛНИХ И СЛИЧНИХ УСЛУГА ......................•......................... 453 Глава 11 ИЗВРШИТЕЉИ ........................................................ 454 ·•·····•··•·······•··· Услови за именовање извршитеља. Овлашења извршитеља. Одговорност извршитеља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .454 ОДСЕК ЧЕТВРТИ
1. ПОСТУПАК ОБЕЗБЕЂЕЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 458 1.1. Основна правила ... .. .. .. . . . . ...... . .. . . ....... : : : : : · · • • · · · · · 1.2. Заложно право на непокретним и покретним стварима на о·с~~·в· · · · · · 458 споразума странака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . у 1.3. Заложно право на непокретности на основу извршне исп· ~ · · · · · · · · · · 461 1.4. Претходне мере.. . .. . ... .. .. .. ..... . Р ве· · · · · ... 462 1.5. Привремене мере..... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · . .462 1.6. Привремене мере за об~з·б·еђ~~~ ~~~~~~~~ ·п·о·т· · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · .466 1.7. п ривремене мере за обезбеђење неновчаног п ражи вања ............ .468 от.раживања . ...... . ... 470 XVIII
ЧЕТВРТИ ДЕО АЛТЕРНАТИВНИ НАЧИНИ РЕШАВАЊА СПОРОВА Глава
1 ПОЈАМ
И ВРСТЕ АЛТЕРНАТИВНИХ НАЧИНА
РЕШАВАЊА СПОРОВА ............................................................................... 475 Глава
11
АРБИТРАЖНО РЕШАВАЊЕ СПОРОВА ................................. 476
1. ПОЈАМ И ОСНОВН Е КАРАКТЕРИСТИКЕ АРБИТРАЖЕ . .. . . .. ... ... .476 2. ПРАВНА ПРИРОДА АРБИТРАЖЕ ...................... " " .... .. . .477 3. ВРСТЕ АРБИТРАЖЕ ..... " ...... " " . . . ... . . . . " " .. ... . ...... " .479 3.1. Сталне (институционалне) и ad hoc (повремене) арбитраже .... .... .479 3.2. Домаће трговинске (ун утрашње) и међународне (иностране) арбитраже ..... . ..... . . .. ... .. . . .. . .. . .. . .... . . . . . .. . .. .. . .. . . .. ... ....480 3.2.1. Париска арбитража (lnternational ArЬitration Court of lnternational Chamber of Commerce ICC ArЬitration Court) .. . .. . . . ... . . . .. ..... 481 3.2.2. Лондонска арбитража (London Court of International ArЬitration LCIA) ... . .. . . . .. . ..... . . . .... . ............. . . . . .. . . . .. . .. .. ... . .482 3.2.3. Америчка арбитража (American Arbitration Association ААА) . . ... . .483 3.2.4. Циришка арбитража (Ztirich Chamber of Commerce) .. . . .. . .. . .... .484 3.2.5. Штокхолмска арбитража (The ArЬitration lnstitute the Stockholm Chamber of Commerce) . . . ... . ..... . ............. .. ....... . ... .484 3.2.6. Московска арбитража (Междуиародииј Комерчејскиј арбитражниј суд при Торrово-промишленој палате Росијској Федерации) ...... . .. . .485 3.3. Оп ште и специјал изоване арбитраже ... . .... . . . .... . .. . . .. . . . .. . .486 3.3.1. Поморска арбитража ..... .. .. ..... . .... . .. .. .... . .... . . .. .. . . .487 3.3.2. ГАФТА арбитража ............................ . . . . . . . ... . .. . .487 3.3.3. Арбитража за кафу . . ..... . ..... . . .. . . .... . . .. ........ .. ..... .488 3.4. Отворене и затворене арбитраже .......... .. ........... . .. . . . .. .489 3.5. Остале арбитраже ........ . .............. . . . ... . . . . . ... . ...... .490 3.6. Арбитража по правичности (одлучивање ех aequo et Ьопо, amiahles compositurs) . . . ..... . ..... . .490 4. ИЗВОРИ АРБИТРАЖНОГ ПРАВА ............................ . ..... .492 5. СПОРАЗУМ О АРБИТРАЖИ .. . ... ... .. . . . .... ..... . . .. . .. . .. . .... .493 5.1 . Деј ства споразу ма о арбитражи . ....... . ......... . ............. . .496 6. АРБИТРАЖНИ ПОСТУПАК ............. . .... .. .................. .497 7. ОСНОВНА НАЧЕЛА АРБИТРАЖНОГ ПОСТУПКА .... .... ... .. . . .. . .497 8. СУБЈ ЕКТИ А РБИТРАЖНОГ ПОСТУПКА И КОНСТИТУИСАЊЕ АРБИТРАЖНОГ СУДА ........... · ............ . .. . ...... . ...... . .. 498 XIX
~. СТРАНАЧКА, ПРОЦЕСНА СПОСОБНОСТ. ПРОЦЕСНА ЛЕГИТИМАЦИЈА у ПОСТУПКУ ПРЕД АРБИТРАЖОМ .......... . .. .. .......... . ..... 502 10. ПОКРЕТАЊЕ АРБИТРАЖНОГ ПОСТУПКА ......... . ............... 502 11. ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ У АРБИТРАЖНОМ ПОСТУПКУ . .... .. 503 ОКОНЧАЊЕ АРБИТРАЖНОГ ПОСТУПКА
............. . .. . ........ 504 13. ПОНИШТАЈ АРБИТРАЖНЕ ОДЛУКЕ ... " .. " ." ... " .. . ... .. ..... 505 14. ПРИЗНАЊЕ И ИЗВРШЕЊЕ АРБИТРАЖНИХ ОДЛУКА .... . .. .. .... .. 507 14.1. Појам домаће и стране арбитражне одлуке .... ... .. . .... .... ... .. 507 14.2. Претпоставке за признање и извршење у упоредном праву . . ...... .507 14.3. Међународни извори о признању и извршењу ................ ~ .... 508 14.4. Признање и извршење стране арбитражне одлуке у нашем праву .... 511 14.5. Поступак признања стране арбитражне одлуке .... .. ........... .. 513 12,
Глава
111
ПОСРЕДОВАЊЕ _(МЕДИЈАЦИЈА) ........................................... 513
1. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА ПОСРЕДОВАЊА .......................... 513 2. НАЧЕЛА ПОСРЕДОВАЊА .... ... . .. .... . ......... . ................ 514 3. КОЈЕ СУ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ СУДСКОГ ПОСТУПКА И ПОСРЕДОВАЊА ................... . ...... . ...... .. . 516 4. ИЗВОРИ ПОСРЕДОВАЊА . ... .... . ................................ 519 5. ПОСТУПАК ПОСРЕДОВАЊА .. ... ....... .. . . .................. ... . 520 6. ОКОНЧАЊЕ ПОСТУПКА И ДЕЈСТВО СПОРАЗУМА О РЕШАВАЊУ СПОРА ПУТЕМ ПОСРЕДОВАЊА ... .. . "" ...... . .. . .... . . .. ... ... .522 7. ПОСРЕДНИК (МЕДИЈАТОР) . ... . ........ ...... ............... . .... 523 7.1. Услови за обављање посредовања ........... . .. . . . .... .. .. . ... . .. 525 7.2. Неформалност поступка медијације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 525 8. ДУЖНОСТ И ОДГОВОРНОСТ ПОСРЕДНИКА ............. . . . ....... 526 9. ДОЗВОЛА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ И ОБУКА ПОСРЕДНИКА .. . . : : : : : : : : : 527 ЛИТЕРАТУРА..................................... 529 ····••·········•····••····•·•····••······•······•·•·•·••·•··•
БИОГРАФИЈА АУТОРА.................................... .
···•······••··•····••····••······••····•··•· 549
хх
ПРВИ ДЕО
ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК
1
2.
ОДЕЉАК ПРВИ
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ И НАЧЕЛА Глава
1
УВОДНА РАЗМАТРАЊА
1. ПОЈАМ ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА По једној од основних класификација у правној теорији прав ни поредак чине две области правних норми : норме материјалног
· права и норме процесног права. Материјалноправним нормама
се прописују права, обавезе и одговорности правних субјеката, а процесним правом се прописује поступак защтите грађанских субјективних права. Управо у томе јесте огроман значај процес ног права јер без његовог инструментарија, правни субјекти не би могли да остваре заштиту СВОЈИХ права.
Приватно остваривање правне заштите, тзв. самопомоћ или са
мозаштита је начелно забрањено. За разлику од ранијих времена када самопомоћ није била правно уређена данас у савременом пра ву самопомоћ је правно регулисана. Законодавац је прописао када
је самопомоћ дозвољена. Када је реч о грађанском праву самопомоћ је нормирана у Закону о облигационим односима и Закону о осно вама својинскоправних односа . Тако је у ЗОО предвиђено да лице
које у случају дозвољене самопомоћи проузрокује штету другом
лицу које је изазвало потребу самопомоћи није дужно да накнади насталу штету. Под дозвољеном самопомоћи подразумева се право сваког лица да отклони повреду права када непосредно прети опас
ност, ако је таква заштита нужна и ако начин отклањања повреде
права одговара приликама у којима настаје опасност. Конкретни видови самопомоћи су прописани у чл. 161. ЗОО. То су: нужна од брана, стање нужде и отклањање штете од другог.
Закон о основама својинскоправних односа је у чл.
76.
про
писао да држалац има право на самопомоћ против оног лица
3
.
које га неовлашћено узнемирава у државини или му Је одузело државину ако су испуњена кумулативно три услова:
1. 2. 3.
Да је опасност непосредна,
Да је самопомоћ нужна, и Да начин вршења самопомоћи
одговара
приликама
у
којима постоји опасност.
Када се
ради
о
угрожавању
или
грађанских права, њихова заштита се
повреди
. остварује,
субјективних по правилу, у
грађанском судском поступку пред судом као државним орга
ном. Поред решавања спорова пред судо~ постоје и тзв . алтеЈ? нативни
начини
решавања спорова,
када
се
спорови
решавају
пред недржавним органом . Ту спадају: арбитража и медијација. Применом
процесних
правила
се
остварује
заштита
материјалног права пред судом . У зависности о ком матери јалноправном односу се ради, зависи и примена одговарајућих процесних правила. Тако разликујемо: 1. грађански поступак, 2. кривични поступак, 3. управни поступак, 4. управни спор, итд.
Предмет нашег изучавања је грађански судски поступак.
2.
СТРУКТУРА ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА
У оквиру грађанског процесног права као научне дисциплине разликујемо следеће поступке:
1. Парнични поступак, 2. Ванпарнични поступак, 3. Поступак и звршења и обезбеђења. Поред ових поступака, . који представљају функционално
процесно право, _треба издвојити материју организационог про цесног права које норме регулишу организацију правос
органа и њихову делатност.
2.1.
них
Парнични поступак
Парнични поступак је основни метод зашт
или угрожених
. субјективних
грађанских п
нични поступак означава као редовни пут
4
уд
ите повре
n рава.
С
ђ
ених
тога се пар
равне заштите у об-
ласти грађанскоправних односа. Према чл.
1.
ЗПП, овим Зако
ном се уређују правила поступка за пружање правне заштите приликом решавања грађанскоправних спорова насталих пово дом:
1. 2. 3. 4. 5. 6.
Повреде права личности,
Спорова из породичних односа, Спорова из радних односа, Спорова из привредн их односа,
Спорова из имовинско-правних односа и Других грађанскоправних односа.
Кад кажемо да је парнични поступак редовни правни пут
заштите у области грађанскоправних односа, тиме истичемо да је он примарни поступак, дакле примењује се и у другим посеб ним грађанским поступцима, ако се тим законом којим се регу лише посебан поступак не прописује нешто друго (нпр. у ван парничном поступку или у поступку извршења и обезбеђења).
2.2.
Ванпарнични поступак
Ванпарнични
поступак је
сваки
поступак
у
грађанским
стварима који није парнични. Из ове дефиниције се може извући закључак
да
су
општа
.
правила која
.
су заједничка
за
све ван-
парничне поступке веома малобројна, па је стога правилније говорити
о
ванпарничним
поступцима ,
него
о
ванпарнич
ном поступку. Постоје велике разлике у правилима процедуре
између појединих ванпарничних поступака, јер су односи који
се решавају по овим правилима веома разноврсни, па није ни могуће применити унифицирана правила процедуре, већ она морају бити прилагођена врсти правног односа који се разреша ва у ванпарничном поступку.
Једно од распрострањених схватања у правној теорији је
да се ра злика између парнице и ванпарнице јасно оцртава у томе што је за парницу карактеристичан спор, а за ванпарни
цу да нема спора. Међутим, ово је само делимично тачно, јер постоје примери да и у ванпарничном поступку имамо спор, а
да у парници нема спора. Нпр. могуће је да дужник не оспорава да је дужан, ал и не плаћа свој дуг, јер нема новчаних средстава.
5
Дакле, нема спора, али парница ипак мора да се води да би се донела судска одлука на основу које ће се принудно наплати ти потраживање. Зато спор и парница нису истоветни појмови.
.
~
.
Спор се тиче материЈалноправног односа, а парница Је судски поступак
-
правила процесног права по КОЈИМа се води поступак
за разрешење спорног материјалноправног односа. С друге стра не, и у ванпарничним поступцима имамо спор, нпр.
код поступ
ка за уређење међа, или код одређивање накнаде за експропри сану имовину, где се еклатантно појављује супротност између
.
две стране, а таЈ спорни однос се разрешава у ванпарничном поступку.
Ванпарнични поступци у имовинским стварима су:
1. Оставински поступак, 2. Одређивање накнаде за експроприсану непокретност,
3. Уређење, управљање и коришћење заједничке ствари 4. Деоба заједничке ствари (развргнућа сувласн~чке заједнице),
5. Уређење међа, 6. Поступци који се тичу исправа (састављање испра ве, потврђивање садржине исправе, чување исправе и поништење исправе),
7.
Судеки депозит.
Постоје и ванпарнични посту то су:
пци У статусним стварима, а
1. Давање дозволе за ступање у брак 2. Продужење родитељског права ' 3. Проглашење несталих лица за у'мрла и 4 л· ћ доказивање . ишење и вра ање пословне способности, 5. Утврђивање времена и места рођења.
смрти
'
. Овим није исцрпљена листа ванпа нич . ПОЈедини материјалноправни зако р них поступака, Јер и ни прописују да ђ гра ђ анскоправна ствар решава у се одре ена
правила процедуре су прописана ванпарничном поступку и та
ванпарничном поступку. 6
У том закону, а не у Закону
0
2.3.
Поступак извршења и обезбеђења
Поступак и звршења је поступак принудног и звршења пра восна)кне и извршне кондемнаторне судске одлуке. Овај посту пак следи након парничног поступка, али не у сваком предмету,
већ само тамо где се ради о кондемнаторној одлуци и где дуж ник није добровољно извршио своју обавезу утврђену у судској пресуди у париционом року.
Ако тужени добровољно поступи по судској одлуци
-
нема
поступка извршења. С друге стране, декларативна и конститу тивна пресуда се принудно не и з вршава, па и у тим предметима
нема поступка принудног извршења. Док је циљ парнице да се утврди да ли је тужиочево право повређено ил и угрожено, циљ
поступка и з вршења је да се принудним спровођењем одлуке коју сам тужени није добровољно извршио успостави повређено право ту)l<Иоца односно извршног повериоца. Управо из ових околности произлази да је поступак извршења посебан судски поступак, независан од парничног поступка. У ранијој теорији је преовладавал о схватање даје поступак извршења део парнич ног поступка и да се он наставља у континуи тету и з а парничног
поступка. Међутим , ова теорија је превазиђена и у савременој теорији грађанског процесног права поступак извршења егзи
стира као посебан самостални су деки поступак.
3.
ИЗВОРИ ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА Основни и звор парничног процесног права је Закон о пар
ничном поступку из
2011. године 72111 од 28.09.2011.
објављен у Службеном гласни
ку Србије бр.
године који је ступио на снагу
01.02.2012. године са новелама 55/2014. од 23 маја 2014. а које
објављеним у Сл. Гл. Р. Србије бр. су ступиле на снагу
31.
маја
2014.
године. Први законски текст у Краљевини Југославији у области парничног процесног права био је Законик о судском поступку у грађанским парницама из
1929.
године
(13.07.1929)
који је пи
сан по у зору на Аустријски грађански су деки поступак из године
(Zivilprocessordnung).
1895.
Након другог свестког рата у новој
Југославији са социјалистичким друштвеним уређењем донет је нови Закон о парничном поступку 08.12.1956. године који је
7
ступио на снагу
24.04.1957.
године. До ступања на снагу овог
Закона примењивана су правна правила Законика Краљевине Југославије 0 судском поступку у грађанским парницама на ос
нову Закона о неважности правних прописа донетих npe 6. апри ла 1941. године и за време непријатељске окупације од 23.10.1946. године (Сл. лист ФНРЈ 86/46) под условом да односна материја није регулисана новим прописима и да наведена прави~а су у
складу са новим социјалистичким поретком Југославије. Пре овог Закона из 1956. године донет је Закон о убрзању парнич ног поступка пред редовним судовима од 25.04.1955. године када су привремено решена нека битна питања парничне процедуре.
Овај Закон је престао да важи са доношењем Уводног закона за Закон о парничном · поступку
08.12.1956.
године, који је донет
заједно са првим Законом о парничном поступку социјалистичке Југославије, а који је ступио на снагу
01 .02.1957. године. Следећи Закон о парничном поступку је донет 24.12.1976. године (Сл. лист СФРЈ 4/77) а који је ступио на снагу 01.07.1977. године. Овај Закон се примењивао све до доношења Закона о парничном по
ступку из
2004. године (објављен у Службеном листу Републи ке Србије бр. 125/04) а који је ступио на снагу 23.02.20.0 5. го дине. Поред Закона о парничном поступку као основног извора парничне процедуре процесне одредбе се налазе и у Закону о
решавању сукоба закона са прописима других земаља из
] 982.
године, као и у неким законима грађанског материјалног права
нпр. Закон о основама својинскоправних односа, Закон 0 обли гационим односима, Закон о наслеђивању, Закон 0 привредним друштвима, Закон о раду, Породични закон, итд. .
~ао допунске изворе парничног процесног права треба убројати Закон о кривичном поступку, Закон 0 управном по ступку и Закон о управним споровима.
Поред закона, у изворе се убрајају и подзаконски акти и оп шти акти нпр. Судски пословник . , Правилник 0 н акнади трошкова, о накнадама и наградама поротницима суде , ким тумачима вештацима, адвокатске тарифе, итд. ' Основни извор ванпарничног поступка · з је акон о ванпарничном поступку Републике СрбиЈ·е из 1982 · . године објављен у Слу~беном Гласнику СРС бр. 25/82 са новелама 44/88 Сл Гл р Србије бр. 46/95, бр. 18/2005; 85112 и 55/2014 о ' · · ·· · вим законом није 8
кодификована комплетна материја ванпарничног права. И овде постоје подзаконски акти који су извор ванпарничног поступка . Значајан је и Закон о јавном бележништву из 2011. године. Основни извор извршног процесног права је Закон о извршењу и обезбеђењу из 2011. године објављен у Сл. Гл. Р. Србије бр. 31/11 са новелама 99/ 11; 109/13; 55/2014. године. Овде треба набројати и следеће законе: Закон о хипотеци из 2005., За кон о заложном праву на покретним стварима уписним у реги
стар из 2003., ЗУП, ЗУС, Закон о пореском поступку и пореској администрацији, Закон о арбитражи из 2006., Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља, Породични закон, Закон о мирном решавању спорова, Закон о судским таксама, итд. Ту су и бројне билатералне и мултилатералне конвенције. Обичаји, судска пракса и правна наука не представљају извор грађанског процесног права, мада се мора прихватити чињеница да правна схватања Врховног касационог суда све
више фактички постају извор права, иако то формалноправно није инаугурисано, а такође и утицај правне науке на законо давну активност и у тумачењу појединих процесних одредаба је
.
значајан.
4.
ВАЖЕЊЕ ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА С ОБЗИРОМ НА ПРОСТОР, ВРЕМЕ И ЛИЦА Разграничење надлежности између домаћих судова и стра
них судова се врши по правилима о међународној судској над лежности, а то је у нашем праву предвиђено у Закону о решавању сукоба закона са прописима других земаља. ЗПП прописује да је
домаћи суд надлежан за суђење у парничном поступку кад је његова надлежност у спору са међународним елементом изричи то одређена законом или међународним уговором. Ако у закону или међународном уговору нема изричите одредбе о надлежно сти домаћег суда за одређену врсту спорова, домаћи суд је над
лежан за суђење у тој врсти спорова и кад његова надлежност
произилази из одредаба закона о м_есној надлежности до~аћег суда. То значи да су правила о месној надлежности супсидиЈерни
извор правила о међународној надлежности домаћег суда. По вреда процесних правила о међународној судској надлежности
9
се просуђује по општим правилима о повреди одредаба о судској
.
надлежности.
у погледу надлежности д9маћих судова за суђење странци-
ма који уживају имунитет у Србији и за суђење страним Др)l<ава
ма и међународним организацијама, .важе правила међународног права.
у
случају
сумње о
постојању
и
обиму
имунитета,
објашњење даје орган надле)l(аН за послове правде.
Парнични поступак пред домаћим судовима у Републици Србији води се по одредбама ЗПП-а и када су странке страна фи зичка или правна лица, или кад о основаности тужбеног захтева треба да се одлучи на основу страног материјалног права. Када је у питању примена процесног права, увек се полази од начела
!ех
fori,
односно
locus regit actum.
Изузетак од овог правила је
када домаћи судови поступају по замолницама страних судова, тада они могу применити правила страног процесног права.
Посебно йишање се ошвара с обзирол1 на ва:ж:ење йарничноz йроцесноi йрава у оgносу на време gоношења Закона, а у вези са предузимањем парничних радњи од стране парничних субјеката. Овде важи опште правило да се претпоставке за предузимање и
правну ваљаност одређене процесне радње просуђују по Зако ну КОЈИ важи у време предузимања конкретне парничне радње.
Дакле, примењује се ~ринцип
tempus regit actum.
Пошто се пар
нични поступак одвИЈа у дужем временском периоду, отвара се
проблем у примени закона који је ступио на снагу у време кад
већ одређена парница тече. Да ли ће се применити одредбе новог Зако~:а о парничном поступку, или ће се примењивати одредбе
ранијег Закона о парничном поступку, јер је тужба поднета по одредбама т?г ранијег закона. У начелу постоји забрана ретро активног дејства закона, како .материјалноправних тако
и
про
цесних, али су могућа и одступања ако се то новим законом изричито предвиди. Ако би се применило правило забране ретро активности новог прописа, тада би парничне радње требале да се
цене према новим прописима. Међутим, у том случају може доћи
до озбиљних проблема и тешкоћа да се ускладе рани·Је парничне радње са новим прописима поготово ако
.
'
предузете
ђ
изме
у старог
и новог закона постоје радикално друкчија решења у вези са конкретном процесном нормом. С друге стране
.
,
ли прописи ранијег процесног закона и нако
10
ак
о
б
и се примени-
н ступања на снагу
новог процесног закона, то би значило да се интенције и добра решења новог закона не могу остварити у кон кретном предме
ту, а то сигурно није био циљ доношења новог процесног закона . Због тога се врло често прибегава компромисном решењу, тако да се парнични поступак као процесна целина раздваја на одређене
стадијуме, па се нови процесни закон примењује на стадијуме који ће отпочети након ступања на снагу новог закона. Ни ово решење у неким случајевима не даје оптимално поступање суда,
па је најчешћи случај да сам законодавац ово изузетно сложено питање разрешава у прелазним и завршним одредбама новог про цесног закона .
У начелу сва лица, домаћа и страна, су подвргнута правили ма Закона о парничном поступку када се ради о грађанскоправној материји и домаћим судовима. Од овог постоје одступања која су предвиђена међународним мултилатералним или билатералним уговорима
.
.
КОЈе Је
закључила
наша
држава
и
.
општеусвоЈеним
правилима међународног права. Када се ради о лицима која су изузета од домаће јурисдикције, ту се пре свега мисли на она лица која уживају дипломатски имунитет. У том смислу је од нарочитог значаја Бечка конвенција о дипломатским односима
од
18.
априла
.
1961.
којаје ратификована .
01 . 11. 1962.
год. По овој
конвенциЈИ против дипломате не може се пуноважно покренути
грађански спор у држави у којој је акредитован, јер . такво лице не подлеже њеном правосуђу. Дипломата не може бити позван у суд у својству странке, нити сведока нити, пак, у неком дру
гом својству. Заштита права према њему може се само оства-
. .
.
.
ривати у држави ЧИЈИ Је он држављанин и КОЈа га Је акредито-
вала. Међутим, уколико се сам дипломата или држава одрекне имунитета ,
тада се
против таквог лица може
водити
парница
пред домаћим судовима. Исто тако, ако је то лице поднел~ туж бу оно се не може позвати на имунитет уколико се у ТОЈ пар
ници постави противтужбени захтев, који стоји у непосред ној вези са његовим тужбеним захтевом . Од начела да дипломат ски службеник ужива имунитет, Конвенција предвиђа неке из узетке. Најзначајнији изузетак је онај по коме имунитетом није обухваћен спор покренут тужбом који се односи на непокрет ност на територији државе код које је дипломатски службеник акредитован. Чланови његове породице, ако чине део његовог
11
домаћинства, уживају имунитет који припада њему. По Бечкој конвенцији 0 конзуларним односима, ко!""1зуларни ф_ункционери и конзуларни службеници не подлежу Јурисдикцији државе у којој се налазе са службом за акте учињене у вршењу конзулар них функција. Ово правило ипак трпи изузетке.
у случају сумње 0
постојању и обиму пра~а имунитета
објашњење даје Министарство правде. Уколико Је тужба под несена против лица које ужива имунитет, суд ће такву тужбу одбацити.
5. ОДНОС ПАРНИЧНОГ И КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА у парничном поступку суд расправља и одлучује о тужбе ном захтеву. Предмет тужбеног захтева је заштита субјективног грађанског права у најширем смислу речи, за које тужилац тврди да је повређено или угрожено.
.
у кривичном поступку овлашћени тужилац Uавни тужилац или приватни тужилац) покреће поступак против оптуженог са тврдњом да је учинио кривично дело и да је за то одговоран . Већ из саме садржине предмета парничног, односно кривич
ног поступка јасно произилазе разлике између ова два поступка, тако да се питање сукоба надлежности никад не поставља јер су
границе између парничног и кривичног поступка јасно одређене. Међутим, у извесним случајевима могуће је да се о заштити субјективног имовинског права одлучује у кривичном поступ ку. То ће бити случај када оштећени постави имовинскоправни захтев у кривичном поступку.. Имовинскоправни захтев може
бити уп~ављен на:
1. накнаду штете, 2. повраћај ствари, или З.
поништај правног посла.
Оштећени може да одустане од свог захтева све до окончања главног претреса и да покрене тужбу у парничном поступку.
Суд у кривичном поступку одлучује о имовинскоправном захтеву оштећеног као адхезио~ом поступку. Суд примењује ис тражно нач~ло и у пресуди КОЈОМ оптуженог проглашава кри вим одлучује и о имовинскоправном захтеву тако што га усваја у целини или само делимично. Ако суд сматра да нема довољно
утврђених чињеница које указују на основаност имовинскоправ ног захтева, кривични суд неће одбити захтев већ ће оштећеног 12
упутити на парницу. Исто тако ће поступити ако опту:женог ос-
лободи у кривичном поступку.
.
Разлике између ова два поступка нису само у предмету, већ и у основним процесним начелима. У парничном поступку су
доминантна начела диспозиције, обостраног саслушања и рас правио начело. У кривичном поступку су доминантна начела официјелности и истражно начело.
Посебно је значајно питање какво дејство има кривична пре суда у парници и обрнуто. Закон прописује да је парнични суд везан за пресуду кривичног суда којом се оптужени оглашава кри вим у погледу постоЈања кривичног дела и кривичне одговорно
сти . Али, с обзиром да је грађанскоправна одговорност шира од кривичноправне одговорности, у парници за накнаду штете туже
ни који је у кривичном поступку осуђен може истицати подељену одговорност и у том делу парнични суд НИЈе везан за пресуду кри
вичног суда. У контексту изнесеног, ослобађајућа пресуда у кри вичном поступку да ли Је учињено кривично дело угрожавања у
саобраћају не везује парнични суд, или ако је, на пример, оптуже ни ослобођен у кривичном поступку да је нанео тешку телесну по вреду оштећеном, парнични суд може у парници за накнаду штете
да утврђује чињенице битне за основаност тужбеног захтева и да утврди да тужени јесте одговоран за накнаду штете. Ово због тога што је грађанска одговорност шира од · кривичне.
Када
се
питање
постојања
одређеног
кривичног
дела
поставља као претходно питање у парници од кога зависи од лука о главном питању, тада парнични суд може сам да реши претходно луку
питање,
кривичног
а може ~а прекине поступак и
суда,
ако
Је
покренут
кривични
сачека од поступак.
У тој ситуацији, када кривични суд донесе одлуку која је од прејудицијелног значаја, парнични суд је везан за кривичну пресуду и то не само за осуђујућу, већ и за ослобађајућу пре су ду. Напр., недостојност за наслеђивање када наступа због умишљајног лишења живота оставиоца; употреба принуде, претње опозив
и
преваре
поклона
у
циљу
услед
састављања тестамента,
кривичног дела
право
поклонопримца
на
према
поклонодавцу; када је ствар уништена. или оштећена кривич ним делом учињеним са умишљајем, суд може одредити виси
ну накнаде према афекционој вредности . У овим случајевима
13
постојање кривичног дела се појављује као претходно питање ~а ·. ивични суд 0 том питању правоснажно одлучио,
~:~~~:~и суд везан за ту одлуку (осуђујућу или ослобађајућу) и не може то мењати, јер није за то надлежан. Закон прописује и случајеве када кривична пресуда произ-
·
води одређено чињенично дејство у парници, на пример када се на основу правоснажне кривичне пресуд~ т:~ажи понављање парничног поступка или када оптужени
КОЈИ Је
правоснажном
кривичном пресудом ослобођен одговорности тражи ~акнаду штете због неоснованог лишења слободе (за време док Је био у притвору, или због повреде час;ги и угледа). У овим случајевима пресуда кривичног суда има деЈство као правна чињеница.
6.
ОДНОС ПАРНИЧНОГ. И УПРАВНОГ ПОСТУПКА Граница разграничења између парничног и управног по
ступка је далеко сложенија него када је у питању однос пар ничног и кривичног поступка. Наиме, у парници суд одлучује о субјективном грађанском праву.
У управном поступку државни орган или организација којој је поверено вршење јавних овлашћења решава о субјективном праву или обавези у једној управној ствари. Понекад је тешко разлучити да ли се ради о управној ствари или грађанскоправној
ствари. Зато се у пракси појављује питање сукоба надлежности између суда и управног органа. Суд ће одбацити тужбу ако нађе да је за решавање надлежан орган управе, а и обрнуто: орган управе се .по службеној дужности оглашава ненадлежним ако . . сматра да Је у ТОЈ правној ствари цадлежан да поступа суд. О
сукобу надлежности (п~зитивном или негативном) између суда и органа управе одлучује Уставни суд Србије.
Када је реч о дејст~у правоснажног управног акта, у парни ци важи принцип усвојен _за претходно питање. Ако се у пар ници расправља и одлучује о неком праву или правном одно
су, ~ мериторна одлука зависи од неког управноправног питања, па Је о томе решено у управном поступку, тада је парнични суд везан за одлуку управ~ог органа, али ако таква одлука од стра не управног органа НИЈе донета тада парнични суд реши о овом питању, као о претходном питању.
14
може сам да
7.
ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ
7.1.
Појам и дефиниција Процесне претпоставке су окол ности кој е Закон прописује
као услов за вођење поступка (заснивање, ток и окончање). На процесне претпоставке суд, по правилу, пази по службеној дуж ности . Ако процесне претпоставке нису испуњене, то значи да постоје процесне сметње које спречавају суд да пружи правну
заштиту субјективним грађанским правима која су повређена или угрожена. О ·постојању процесних претпоставки суд увек одлучује решењем ,
а не пресудом . Све процесне претпостав
ке немају једнак значај. О некима суд води рачуна по службеној дужности , а о некима само по приговору странака. Неке процесне претпоставке испитује и другостепени суд, а неке процесне прет
поставке се могу отклонити још у фази првостепеног поступка, док друге се не могу отклонити.
7.2.
Врсте (класификација) процесних претпоставки Процесне
претпоставке
су,
дакле,
околности
од
чијег
постојања зависи допустивост покретања парничног поступка и
несметано одвијање тока поступка све до мериторног пресуђења. У теорији је познато више класификација процесних прет поставки , нпр. на опште и посебне. Опште процесне претпостав ке се тичу сваког парничног поступка, а п?себне се ти.чу само неких врста поступака или се од носе на поједине стадијуме по
ступка ил и на поједине парничне радње.
Међу тим, нај значајнија је подела на:
1. 2.
Процесне претпоставке коЈе се тичу странака,
З.
Процесне претпоставке коЈе се тичу предмета спора.
Процесне претпоставке ко~е се тичу суда,
Процесне претпоставке коЈе се ти ч у странака су:
1. 2.
Страначка способност,
З.
Уредно заступање странака,
Парнична способност странака,
15
4. Процесна легитимација (процесно овлашћење
за вођење
парнице), и Правни интерес за тражење правне заштите.
5.
Процесне претпоставке које се тичу суда су :
1. 2. 3. 4. 5.
Апсолутна надлежност, Стварна надлежност, Месна надлежност,
.
Правилан састав суда,
Објективност судија, а то зн?чи да не постоје разлози за
искључење или изузеће су диЈе. Процесне претпоставке које се тичу предмета спора су:
1. 2. 3. 4.
Уредност тужбе,
.
Непостојање двоструке литиспенденциЈе,
Непостојање правоснажне одлуке, Непостојање судског поравнања.
Овде треба уврстити и оне претпоставке које се тичу услова допуштености
покретања
парничног
поступка
након
претход
ног обраћања неком органу када је то изричито предвиђено по зитивноправним прописом.
8 . ПРЕТХОДНО
(ПРЕЈУДИЦИЈЕЛНО) ПИТАЊЕ
Претходно питање је правно питање да ли постоји неко пра-
.
.
во или правни однос од ЧИЈеr постојања зависи одлука о главном питању.
Према законском тексту (чл.
12
ст.
1
ЗПП) ако одлука суда
зависи од претходног решења питања да ли постоји неко право или правни однос, а о том питању одлуку још није донео суд
или други надлежни орган, суд може сам да реши то питање ако
посебним прописима није другачије предвиђено. Према томе, могуће су две ситуације:
1. Ако надлежни суд или неки други државни орган није донео одлуку о томе, што се у парници јавило као претходно
питање, тада парнични суд може сам решити то питање ако по-
себним прописима није другачије одређено, и
16
'
2.
Ако је надлежни суд или други државни орган већ донео
одлуку о томе што се у парници јавило као претходно питање
суд ће у парници акцептирати ову одлуку. То значи да је суд ве зан за ову одлуку, јер је преју ди цијелни однос решен од стране надлежног органа КОЈИ је донео одлуку као о главном питању.
да
Претходно питање може да иницира сама странка тврдњом постоји условљавајући правни однос од прејудицијелног
.
значаја,
а
може
се
.
појавити
и
независно од
странака
када суд
дође до закључка да постоји претходно питање које мора бити решено да би се могло одлучити о главном питању (захтеву). Закон прописује принцип да парнични суд сам решава о
претходном питању. Ово из разлога убрзања поступка. Али, за кон дозвољава могућност парничном суду да сам не решава о претходном питању. Значи, парнични суд може, али не мора, да сам решава претходно питање ако већ тече парница о том питању,
као
о
главном
питању или
се води
управни
поступак,
парнични суд може одлучити да прекине поступак и сачека од
луку из тог другог поступка. За коју солуцију ће се определити, зависи од оцене целисходности.
Ако парнични суд сам реши претходно питање, одлуку о
томе ставља се у образложење, а не у изреку, што значи да ова
одлука не добија значај правоснажно пресуђене ствари . Одлука суда о претходном питању има правно дејство само у парници у
којој је то питање решено. Насупрот томе, ако је одлуку о прет ходном
питању донео надлежан суд или други државни
орган
као о главном питању, парнични суд ће ту одлуку ставити у из реку своје пресу де и она добија снагу правоснажности.
Глава
11
ОСНОВНА НАЧЕЛА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА
1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ОСНОВНИХ НАЧЕЛА Основна начела парничног поступка дају основни печат ин
ститутима парничног поступка. За онога ко примењује парнич-
17
ни поступак основна начела служе као путоказ за тумаче1-ье _и
интерпретацију појединих одредби парничног поступка. Ово Је посебно значајно када се из одређене одредбе не може пронаћи
решење ни путем граматичког нити логичког тумаче1-ъа, већ се до решења долази тумачењем основних начела поступка.
у парничном поступку се пружа заштита субјективних грађанских права која су повређена или угро>кена и да би се остварила правна заштита она мора да садржи одређен квалитет. Тај квалитет правне заштите је комплексан јер, са једне стране, заштита треба да буде законита и истинита, а са друге стране,
треба да буде економична. У досадашњем искуству показало се
да је веома тешко истовремено остварити све ове постулате, јер су они понекад и у контрадикцији. Зато се мора наћи оптимално решење у хармоничном склопу свих ових начела,
при
чему
се
у одређеној ситуацији и у одређеном стадијуму поступка пред ност даје једним начелима, а у другом стадијуму поступка или па~, у другој врсти заштите везано за предмет спора се предност даје другим начелима.
2. НАЧЕЛО
ДИСПОЗИЦИЈЕ И ОФИЦИЈЕЛНОСТИ
Начело диспозиције з~ачи да покретање парнице и предмет расправљања у
парници
зависи
искључиво
од
воље
тужиоца.
Насупрот томе, по начелу оф~цијелности покретање и предмет расправљања зависи од иницијативе суда.
Основни постулат је изражен у латинско1 сентенци Ј пето
· d · ( zu ех szne actore нема . воље и
парнице без тужиоца) .
иницијативе тужиоца зависи да ли ће
и СКЉУЧИВО
б
ити
парница или неће. Странка. се не може . натерати
ОД
покренута
на то
да
по-
крене парницу, нити ПОСТОЈИ обавеза странке за предузимање процесних активности. Наравно уколико
,
странка
да предузме одређене процесне активности ·то ћ
пропусти
на неповољан исход спора али у теорет ' ' ском
е се одразити
чи да странка искључиво својом вољо
ИЦИЈе. То зна-
смислу све парничне радње странака су израз страначке диспоз .
радњама, односно од њезиног нахођењамз~=~~ола~е парничним стити одређеним процесним радњама
и хо е ли се кори
те својих субјективних грађанских пра~:~и остваривања зашти18
Исто та1<0, од диспозиције странке за виси шта ће бити пред мет разматра1-ьа у парничном посту пку. Странка опредељује гра
нице тужбеног захтева. Располагање предметом спора се изра жава кроз латинску сентенцу пе
eat ultra et extra petita partium.
Суд није овлашћен да ту)Ј<иоцу досуди ни више од онога што је тра)КИО, ни нешто друго што није тра)I<ИО, чак и када на основу
расправљања у поступку и спроведених доказа дође до закључка
да тужиоцу припада више од онога што је тражио. Прекорачење
ту)Ј<беног захтева од стране суда разлог је апсолутне ништаво сти, али о тој повреди жалбени суд не води рачуна по слу)Ј<беној дужности него само по приговору странке. Насупрот овлашћењу странке да
покрене
парнични
поступак, лежи дужност суда да
суди о постављеним тужбеним захтевима. Суд не може да одбије да одлучује о тужбеном захтеву за који је надлежан. Начело диспозиције се огледа и у току парничног поступка, у
томе што странке предлажу чињенице и доказе које суд треба да спроведе и утврди битне чињенице да би донео одлуку о спорном правном питању. Ако суд пропусти да одлучи о неком тужбеном
захтеву или о делу тужбеноr захтева, странке су овлашћене да тра же допунску пресуду или да покрену нову парницу ради зашти
те свог субјективног права јер је заштита изостала у претходној парници. За разлику од "ћутања администрације" која постоји у управном поступку, у грађанском процесном праву не постоји институција "ћутање правосуђа". Странке могу слободно распола гати захтевима које су ставиле у поступку, што значи да тужилац
може да преиначи тужбу. Начело диспозиције се огледа и у фази окончања парничног поступка, јер странка може својом вољом да оконча парницу. Тако тужилац може да повуче тужбу и да се одрекне тужбеног
захтева, а тужени може да при зна тужбени захтев или да не да писмени одговор на тужбу и исходи пресуду због пропуштања: Исто тако, странке могу да закључе судско поравнање и да на таЈ
начин окончају парнични поступак.
Међутим,
држава
има
овлашћење
да
се
заштити
од
недозвољених располагања странака, тј: од зл оупотре.бе од стр? не странака ради постизања циљева КОЈИ представљају негацију
правосуђа. Зато је прописано у чл: 3. став 3. ЗПП да суд неће уважити располагање странака која су у супротности са при-
19
нудним прописима, јавним поретком, правилима морала и до брим обичајима. Начело диспозиције се огледа и у другост~пеном поступку,
јер од диспозиције странке зависи да ли ће изјавити жалбу или други правни лек, а исто тако да ли ће повући правни лек или одрећи се од правног лека.
3. НАЧЕЛО ОБОСТРАНОГ САСЛУШАЊА Суштина начела обостраног саслушања је да је суд дужан да омогући свакој странци да се изјасни о захтевима и наводима противне странке
(audiatur et altera pars).
Практично то значи
да је суд дужан да омогући странкама да се информишу о реле вантним чињеницама које свака од њих предузима у
поступку
пред судом. Законитост судске одлуке и зависи од тога да ли
странке своје предлоге и захтеве у пуној мери изражавају пред
судом и да ли им је омогућено да се о свим тим питањима од којих зависи одлука у спору изјасне својим предлозима и контра предлозима. У правилном поимању овог начела битно је нагла сити да се ради о праву странке да изнесе своје тврдње, захтеве,
предлоге и др. пред су дом, а не о обавези странке. Странка се може користити овим правом, али не мора, с тим што је суд ду
жан да јој омогући да она ово своје право користи.
У вези са применом овог начела у теорији, па и пракси, по ставио се проблем како ће суд реаговати на пасивност странака у парници. Позната су три различита решења:
1. Си~тем тзв. афирмативне или позитивне литисконтестаЦИЈе,
2. Систем тзв. негативне литисконтестације, и 3. Систем неопредељеног става. По си~тему афирмативне литисконтестације претпоставља се да ако Је ст?анка пасивна у парници то значи да тим својим ставом признаје ис_тинитост противникових чињеничних наво да, па да стога НИЈ~ потребно изводити доказивање у погледу тих чињеница. ОваЈ систем се заснива на те
· пр~родно да ће странка бити активна у парници, у заштити
СВОЈИХ интереса.
20
зи да Је логично и
По систему негативне литисконтестације заузима се сасвим супротан став од претходног, а то значи да се пасивним држањем
странке у односу на чињеничне наводе противне странке запра
во поричу тврдње супротне стране, а не да се признају.
По систему неопредељеног става се покушава наћи једна оп тимална мера у прихватању пасивног држања парничне стран
ке и да се избегну негативне последице претходна два система.
Присталице ове теорије полазе од становишта да, ако странка није предузела неку радњу у парници и пасивна је, не може се знати шта заправо она хоће, па је стога њена воља непозната. У
.
.
ТОЈ ситуацији, пошто се не може сматрати пасивност странке ни да признаје чињеничне наводе супротне странке ни да их оспо
рава, суд је овлашћен и дужан да на основу резултата изведених доказа утврђује релевантно чињенично стање и да донесе одлу ку ослањајући се на наводе и предлоге активне странке.
Мада наш Закон
о парничном поступку изричито се не
изјашњава ни за један од ових система, практично анализирајући одредбе може се доћи до закључка да је прихваћен систем неопредељеног става у ситуацији када је странка пасивна. То значи, да ће суд ценити према резултатима спроведеног поступ ка
пасивност
врдити
странке
релевантно
и
у
зависности од
изведених
чињенично стање и донети
доказа ут
судску одлуку.
Но, овај став се не примењује у свим случајевима, већ постоје и одређени изузеци, који су изричито предвиђени законом и који се de facto ослањају на систем афирмативне литисконтестације. Тако нпр., суд може донети пресуду због пропуштања и пресу ду због изостанка. У овим законом предвиђеним ситуацијама,
суд усваја тужбени зах~ев заснивају~и своје уверење на наво дима активне странке, ТЈ . тужиоца ЧИЈУ истинитост не провера
ва извођењем доказивања. У свим осталим случајевима, суд је дужан расправљати и без активног учествовања једне од стра нака и ценити држање активне странке, извући одговарајуће закључке што се друга странка држи пасивно па ће на основу резултата целокупног доказног поступка пресудити имајући у виду и пасивно држање једне од странака. Последица пропуштања примене ово г начела од стране суда
јесте апсолутно битна повреда одредаба парнично: поступка, која доводи до укидања првостепене пресуде. ЗПП Је из ричито
21
прописао да
0
одлуку да заснује суд не може сво1у 'Ј
на чињеницама •
којима странкама није пружена могућност да се изјасне, осим
ако законом није другачије прописано.
4. НАЧЕЛО ТРАЖЕЊА ИСТИНЕ Суд у парници настоји да путем одговарајућих доказа ут врди истину и применом одговарајуће материјалноправ_не нор ме донесе закониту и правичну пресуду. Пресуда КОЈОМ суд одлучује о основаности тужбеног захтева за пру~ањ~ правне_ за штите, је у суштини један судски силогизам у којем Је praem1~sa
minor сазнање
praem1ssa ma1or закључак (conclusio) је
о конкретном чињеничном стању,
сазнање о апстрактној правној норми, а коначан резултат садржан у пресуди
КОЈИ се извлачи
на осно
ву ове две премисе. У правној теорији је познато разликовање материјалне и формалне истине. Међутим, у животу је тешко
.
вршити овакво разграничење јер или је
нешто
истина,
или
није истина, па стога не могу постојати две истине, формална и материјална. Зато је адекватније употребљавати термин наче
ло тражења истине, јер се у суштини судска функција своди на то да се тражи истина у оквиру чињеничне грађе коју пружају
странке. Позната је максима
da mihi factum, dabo (ego)
tiЬi
jus,
што значи: дај ми чињенице - ја ћу ти дати право. На странкама је дужност да предлажу доказе и чињенице које суд треба да утврди, па ће у зависности од тога и бити утврђење релевантне чињеничне грађе као подлоге за доношење судске одлуке. Закон о парничном поступку из 2011. године прописује да ће суд раз мотрити и утврдити само чињенице које су странке изнеле и да
ће извести само доказе које су странке предложиле ако законом . . ' НИЈе другачије прописано.
Постоје, међутим, изузеци када суд примењује истражно начело у сакупљању чињеничне грађе да би донео правилну и
закониту одлуку. То су тачно Законом предвиђен односе се на примену чл.
.
3.
став З
·
ЗПП а
са којима странке не могу диспонирати
.
.
- ,
,
од
или
.
22
·
случајеви
и
носно на радње
пак, у споровима
у којима је изричито прописом предвиђено да ћ од начела диспозиције и применити начело оф
и
е суд одступити
·
·
ицијелности . То је
случај У породичним споровима где доминира истражно начело
у прикупљању процесне грађе.
Парнични поступак се води ради правне заштите субјективних
грађанских права која су регулисана у претежној мери нормама диспозитивног карактера. Зато су странке овлашћене да у парни
ци диспонирају својим захтевима. У свим случајевима у којима је диспозиција странке правно допуштена, она постаје и правно ре левантна, а што значи да суд утврђује истину тако што у сушти
ни утврђује истину о садржају правнорелевантне воље парничне
странке. Задатак је суда да утврди истину о чињеницама о којима га странке извештавају и на основу доказа које странке презентују суду. Међутим, ако је диспозиција странака управљена на изигравање
принудних прописа или, на повреду јавног поретка морала и до брих обичаја, тада је суд дужан да спречи такво диспонирање стра
нака и у том случају суд неће засновати своју одлуку на таквим диспозицијама.
Странке у
парници
могу располагати својим захтевима,
тако што ће признати тужбени захтев, одрећи се тужбеног зах тева, закључити судско поравнање. У шом случају йосшавља се
· йишање
како ове gисйозиције сшранака gовесши у склаg са наче
лом шра:ж;ења uсшине ако ове gисйозиције нису у склаgу са већ go caga извеgеним gоказима и ушврђеним бишним чињеницама у йарничном йосшуйку? Мада се, на први поглед, ради о против
речним чињеницама, закључак треба извести на основу општег схватања о диспозицији странака у парници и на основу суштин
ског схватања о диспозитивним грађанским, субјективним пра вима о којима се расправља у парници. Странке су овлашћене да у парници диспонирају захтевима за пружање правне заштите, тако да могу закључити судско поравнање, могу признати туж
бени захтев и могу се одрећи тужбеног захтева. Ако је судска
.
. .
одлука у складу са овом диспозициЈОМ странака, коЈа Је иначе
по закону дозвољена, тада нема сукоба са остваривањем наче
ла тражења истине, јер је ова истина у складу са ди~поз~цијом странке која је правно допуштена, па према томе она Је и Једино
правно-релевантна за доношење судске одлуке. Суд дакле, није дужан да утврђује истину о правно-релевантним чињеницама,
већ треба да заснује своју одлуку на правно-релевантној вољи парничне странке.
23
с
·е
·едино
уд Ј
Ј
располагања стран ним
прописом
дужан да пази
ака (чл · З
предвиђ ено
ех
offo на ~едозвољена ст· 3 ЗПП) ' или ако Је то посеб.
и у тим случајевима неће уважити
диспозицију странака. Могуће је да суд не може у датом моменту да има потпу-
но сазнање
0
допуштености изјављене воље од стране о~ређене
странке, па да и због тог разлога дође до прихватања ИЗЈављене воље од стране суда и тиме доношење неправилне и незакони
те одлуке. Зато, у таквим ситуацијама суд треба да буде опрезан и да претходно провери пре доношења пресуде да ли се ради о
дозвољеној диспозицији странака и у ту сврху може да одложи
доношење пресуде док не изврши потребне провере.
5.
РАСПРАВИО И ИСТРАЖНО НАЧЕЛО Расправио и истражно начело у суштини представљају рад
ни метод за прикупљање чињеничног материјала неопходног за
доношење правилне и законите одлуке. Код расправног начела иницијатива за прикупљање чињеничног материјала припада
странкама. Суд своје закључке ствара само на основу грађе коју су прикупиле и приказале странке. Насупрот томе, код истраж ног начела иницијатива за прикупљање релевантног чињеничног материјала припада суду.
Расправио начело као метод прикупљања процесне грађе је одраз диспозитивног карактера одређеног система, а истражно
начело је одраз официјелног система. Суд је овлашћен да при мени истражно начело сам~ када посумња да странке иду за тим да располажу захтевима којима не могу располагати, или када је
то посебним прописом предвиђено.
Антагонистички ставови странака .су гаранција да ће суду бити пружена релевантна чињенична грађа од обе странке, јер је
.
то у њиховом интересу како би оствариле позитиван исход у спо
ру. Од активности странака у доказном поступку зависи и кона
чан позити~ан исход. Она странка која је пасивна у поступку и не
докаже своје тврдње изгубиће парницу.
Непотпуно изношење чињеница и предлагањ
е
доказа
од
стране тужиоца може се негативно одразити на · ћ успех те стран-
ке у парници Јер
24
е суд у немогућности да утврди релевантне
чињенице
или да стекне уверење о њиховом постојању бити
присиљен да утврди да тих чињеница нема и из тога извући
закључак да треба одбити тужбени захтев.
Према ЗПП-у из 2004. године било је прописано да "Суд утврђује све чињенице од којих зависи одлука о основаности захтева" (члан 7. став 2. ЗПП из 2004 год.). Оваква формулација је била у колизији са формулацијом става 1. истог члана којом је било прописано "да су странке дужне да изнесу све чињенице на којима заснивају своје захтеве и да предложе доказе којима се утврђују те чињенице" (члан 7. став 1. ЗПП из 2004 год.). Дилема је била у томе како поступати у ситуацији када странке нису предложиле све чињенице и доказе, од којих зависи одлука о
основаности захтева, с обзиром на обавезу суда да утврђује све
чињенице од којих зависи одлука о основаности захтева . Нарав но, да се у пракси показало различито поступање суда у приме
ни ових одредаба са тенденцијом на екстензивно тумачење ис тражног начела, мада је интенција законодавца била супротна, ТЈ. на сужавање примене истражног начела и што шире примене
расправног начела као логичне последице још веће афирмације начела диспозиције као централног начела парничног поступка.
Новелама ЗПП-а из
2009.
год. (Службени гласник Србије
111/09)
је донекле отклоњена ова дилема, али тек са формулацијом да том у ЗПП-у из
2011.
године је потпуно јасно и прецизно про
писано да ће "суд разматрати и утврдити само чињенице које су странке изнеле и да ће да изведе само доказе које су стран
ке предложиле" (члан
7.
став
2).
Овим је законодавац јасно из
разио свој став да у парничном поступку суд не утврђује .више материјалну истину, него процесну истину, а то значи да Је ис
тина за суд оно што је странка доказала, · а не оно што се стварно
десило. Суд по службеној дужности неће утврђивати чињенице и предлагати доказе да би утврдио истину у поступку. Тиме је наш законодавац прихватио основни постулат англосаксонског пра
ва. Ово решење је свакако прагматично и за суд једноставније, али са аспекта правне заштите и сигурности правних субјеката у остваривању субјективних грађанских права и задовољења правде могу се ставити оправдане и озбиљне примедбе. Теза да се у парници ради о заштити ~риватних интереса , ~е да саме
странке треба да се брину о СВОЈИМ правима и њиховоЈ заштити,
25
а да суд треба само да арбитрира и одлучује на основу правила о
вања м огла
би да се прихвати ако се пође само од
терету докази м ђ . истичког приступа парничном поступку. е утим, инди ви дуал
ако се пође од друштвеног аспекта да суд као државни орган пружа грађанима једнаку и закониту па и правичну правну за штиту,
тада чисто индивидуалистички
аспект
парници
по-
.
ступка не би могао да се прихвати. Суд је овлашћен да у
парничног
примени
истажно
начело
само када оцени да се ради о недозвољеном располагању стра
нака (члан
3.
став
3.
ЗПП-а). Недозвољено располагање страна~а
јесу оне радње које су у супротности са принудним ~рописима,
јавним поретком, правилима морала и доб~им обичаЈИМ~. Суд је овлашћен да слободно одлучује о томе које ће од предложених доказа извести ради утврђивања важних (битних)
чињеница. Предложене доказе које не сматра важним, суд ће од бити.
6.
Н.АЧЕЛО СЛОБОДНОГ СУДИЈСКОГ УВЕРЕЊА У правној теорији постоје два система испитивања и оцене
снаге доказних средстава од стране суда. Први систем је систем
легалне оцене доказа, а други систем је систем слободне оцене доказа.
У систему легалне оцене доказа сам закон прописује пра вила по којима ће суд вршити оцену доказне вредности доказ них средстава. Ова ~равила су апстрактна, генерална и апри орна, она се ослањају на типична правила искуства
стечена
кроз генераци~е. У том систему лични став судије је практично ирелевантан, Јер сама законска правила опредељују да ли ће се
одређена чињениц~ узети за доказану или не. То значи да до казну снагу оцењује унапред сам законодавац. Задатак судије
се своди на утврђивање да ли постоје законом прописане прет поставке за примену одређеног правила у погледу утврђивања
истинитости одређених чињеничних навода. у систему легалне
оц~не доказа, суд сме да употребљава само она доказна средства
која закон допу?1та. За оцену доказне снаге примењују се два за конска критеријума: позитиван и негативан.
26
По позитивном критеријуму - правна правила одређују да је суд дужан узети за доказану одређену тврдњу, када ову тврдњу
потврди одређени број квалификованих доказних средстава.
Нпр. било је предвиђено да се само путем два сведока може до казати постојање тестамента . Према томе, ако нису постојала два сведока која ће потврдити да је тестамент сачињен, није се могло утврдити постојање тестамента упркос чињеници да је суд можда дошао до уверења на основу других изведених доказа
да је тестамент био сачињен. У римском праву то се изражавало максимом:
unus testus nulus testus.
По негативном критеријуму законски пропис је одређивао ми нимум квалификованих доказних средстава без чијег постојања суд не сме узети да је одређена тврдња доказана. Али, ако се за
коном одређене претпоставке испуне, то још увек не обавезује суд да чињеничну тврдњу странке узме за доказану. Ова теорија
приближава практично теорију легалне оцене доказа теорији сло бодне оцене доказа, јер уводи још један битан елеменат, а то је да поред постојања услова предвиђених законом да би се одређена чињенична тврдња доказала, захтева се и да суд оцени и заузме став по питању да ли Је та чињенична тврдња странке доказана.
По систему слободне оцене доказа, суштина је у томе да не
постоје законска правила којима се прописује доказна вредност одређених доказних средстава. Суд слободно одлучује на основу резултата доказног поступка спроведеног у конкретној парници
да ли ће одређену чињеничну тврдњу странке узети за дока;зану
или не. Дакле, суд није везан неким формалним правилима, већ узима да је одређена тврдња доказана тек кад формира лично уверење о њезиној истинитости. у правној теорији присталице и једног и другог схватања истичу предности и мане једног и другог система, али је еви
дентно да су предности система слободне оцене доказа не упоредиво значајније у односу на легални систем оцене дока за и због тога је у савременом правном систему готово у свим
државама прихваћен у основи систем слободне оцене доказа. Наравно, као и увек, један систем није апсолути? спроведен и примењен, него постоје и одређена одступања која су, наравно, условљена
конкретним
разлозима,
али
су она изричито
про
писана законом. Критика да код система слободне оцене дока-
27
·
за ПОСТОЈИ опас
ност или могућност арбитрерног поступања од
.
.
стране суда, односно судије, није оправдана Јер судиЈа прили-
ком оцењивања доказа је ослобођен од законских формалних
пр
авила у погледу доказне вредности одређених доказних сред-
·
·
ви и
ли ниЈ·е неограничен, Јер Је везан основним пра л ма став а , а с логике, психологије, науке и искуства уопште. удиЈа мора да
·
да ваљано образложење зашто је прихватио одређени доказ, од носно одређену доказану чињеничну тврд1!>У и мора да опр~вда
пред странкама и пред вишим судом своје слободно судијско уверење. Управо ова чињеница да судска одлука мора да сад
ржи образложење као и право странке да улож_и жалбу пр
за сузбијање евентуалне могуће арбитрарне одлуке суда, јер се на овај начин омогућава контрола резултата рада судије. Непостојање ваљаног образложења разлог је апсолутне ништа вости су деке одлуке.
Посебно питање се отвара када је реч о примени чл.
232.
ЗПП. Према овој одредби: "Ако се утврди да странци припа да право на накнаду штете, на новчани износ или на замењиве ствари, али се висина износа, односно количина ствари не може
утврдити или би се могла утврдити само са несразмерним тешкоћама, суд ће висину новчаног износа, односно количину замењивих ствари одредити по слободној оцени". Ово правило изазива дилему да ли се у суштини овде ради о примени на
чела слободне оцене доказа у контексту онога што је напред наведено, или се овде ради о правилу који предвиђа метод за
утврђивање :ињеничног стања. Ова дилема је била још давно постављена, Јер су и~ентичне одредбе постојале и по ранијим
прописима ЗПП-а, па Је на проширеној општој седници Врховног суда Југославије још 1967. год. заузето схватање да утврђивање висине своте новца, односно количине ствари по овој одредби
ЗПП-а представља чињенични закључак, а не правно питање.
7. НАЧЕЛО НЕПОСРЕДНОСТИ И ПОСРЕДНОСТИ Начело непосредности значи да суд сво11им • Ј чулима запажа природу и садржаЈ. доказних средстава, тако да између суда и извора информациЈа нема посредника и да су · д КОЈИ непосред-
28
но запа)l<:а процесни материјал буде онај исти који и одлучује о доказноЈ
вредности доказних средстава, те да исти суд доно
си одлуку одмах након закључења главне расправе на којој је прикупљен процесни материјал.
Насупрот начелу непосредности, по начелу посредности је одвојена функција испитивања доказних средстава од функције оцене доказне вредности доказних средстава. У процесним си
стемима постоје различита решења у погледу примене једног и
другог радног метода, при чему се у одређеним системима даје примат начелу непосредности, а у одређеним системима примат начелу посредности.
У прилог непосредног испитивања доказног материјала ис тиче се да су дија долази до изворних сазнања. Он непосред ним опажањем сазнаје битне чињенице и утврђује релевант
ну чињеничну грађу за доношење своје одлуке, истовремено и врши оцену чињеничне грађе коју утврђује у поступку. Судија
.
.
Је у ситуацији да цени не само изговорену реч , него и покрете
странака, односно сведока кога саслушава, боју и тон његовог гласа,
његову
одлучност
или
неодлучност,
сигурност
или
збуњеност, могуће је да спроведе суочење странака; поред логич-
.
.
.
.
них критеријума , су диЈа примењује и психолошке критеријуме .
Начело непосредности условљава и у пуној мери примену наче ла контрадикторног, усменог и Јавног расправљања. Предности
начела
непосредности
у
односу
на
начело
по
средности су очигледне и због тога је у основним одредбама За кона о парничном поступку прописано да се примењује начело
непосредности, јер је у члану
4. предвиђено да "суд одлучује о
тужбеном захтеву, по правилу, на основу усменог, непосредног и
јавног расправљања, ако овим законом није другачије _одређено". Но, постоје и одступања од начела непосредности, која су изри-
чито предвиђена законом. Ако
су
докази
изведени
пред првостепеним судом
на не-
посредан начин, жалбени суд не може преиначити утврђено чињенично стање.
Међутим, ако је првостепени суд засно
вао своју одлуку искључиво на посредно изведеним доказима
или исправама, другостепени суд може преиначити утврђено чињенично стање и без отварања расправе, јер се и без расправе
29
налази у истом односу према д о казним средствима у којима се налазио и првостепени суд.
8. НАЧЕЛО УСМЕНОСТИ И ПИСМЕНОСТИ Закон 0 парничном поступку прописује ~а се парничне радње могу предузимати у усменој и у писменој форми .. Начело усмености подразумева да се процесне радње из?ажав~у :ово ром и да суд суди само на основу расправљања КОЈе се одвИЈа ус
мено пред судом. Међутим, ниједан судски поступак не може се искључиво заснивати на само усменом расправљању. Због тога у свим савременим процесним системима имамо комбинацију начела усмености и писмености, с тим
што у
неким
државама
преовлађује начело писмености , а у неким начело усмености. Према начелу писмености, уколико би се оно схватило у ек
стремном смислу, подразумевало би се да се све процесне радње
морају предузети у писменој форми што значи да. се суђење искључиво заснива на разматрању писменог материјала, а не и на усменим и з лагањима парничних странака.
У одабиру радног метода намеће се питање које су пред ности једног, односно другог начела и које од тих начела треба у претежном делу прихватити у грађанском судском поступку,
управо имајући у виду све предности тог начела, јер сигурно да ниједно од ова два начела не МО)Ке апсолутно да претендује као радни метод у судском поступку, пошто свако од њих има и своје
предности , али и недостатке. У прилог начелу усмености истиче
се да је ово начело демократичније јер је суд као институција приступачан и неписменим људима, док уколико се прихвати начело писмености овим могу само да се користе писмени људи.
Следећа п?едност начела. усмености је што је оно економичније и омогућује концентр~цију расправљања и пуну афирмацију на чела непосреднос~и, јавности .и контрад икторности. Код усме ног изл агања суд Је у ситуацији да непосредно прати живу реч странака, полемику и суочење, што омогућав а суду да и из так вих гестова долази д~ одређених закључака нарочито да форми ра уверење о томе ЧИЈИ исказ странака, односно сведока, је исти
нит. Но, поред ових несумњивих предности постоје и одређени
недостаци, односно мане код усменог расправљањ
30
а што приста-
лице н~чела писмености посебно истичу. Једна од основних за мерки Је то што код усменог расправљања постоји могућност да
се нешто не запази, а што је битно, тј. да се пречује, или да се погрешно разуме оно што је усмено изнето. С обзиром да код
усменог расправљања не постоји могућност размишљања о сас лушаном исказу, могуће је да се пропусте неке битне ствари од
суштинског значаја за правилно и законито одлучивање у спору. Исто тако, постоји могућност да суд падне под утицај сугестив не живе речи и да дође до неког закључка у уверењу да је он истинит, а у суштини се ради о погрешном закљуqивању о некој
битној чињеници. У прилог начела писмености се истиче да, пошто се про цесне радње предузимају у писменој форми, остављају траг о предузетим радњама, омогућавају концизност, размишљање о томе које речи ће се употребити и избегавање сувишног, као
и избегавање евентуалног понављања одређених речи које се иначе често дешавају у усменом расправљању. Противна страна
је у могућности да на основу писменог материјала који је њој достављен да детаљну одбрану и изнесе своје аргументе у при лог тврдње коју супротна страна излаже. Негативна страна наче ла писмености, као што је већ речено, пре свега се огледа у томе
.
.
.
што се неписмени људи не могу у ТОЈ ситуацији појавити пред
судом, што је сигурно крупан хендикеп за њих, скупље је и дуже
траје, јер док се доставе писмени поднесци једне и друге стран~, потребно је да прође одређено време. Суд није у могућности да непосредно контактира са странкама, већ само преко поднесака и доказа у писменој форми, што онемогућава суд да има непо-
.
.
средни утисак о парничним радњама коЈе странке пре~узимаЈу. Такође, писмено расправљање не може да прати начело Јавности
што је одраз недемократичности одређеног поступка и због тога се и ово начело не може прихватити у свом екстремном значењу
као искључиви радни метод у судском парнич~ом по~ту~ку. Управо
због
ових
предности
и
мана
које
и~аЈу Једно
и
друго начело, наш Закон о парничном поступку Је п?ихватио комбинацију начела усмености и пис~ености, тако што Је пропи сао да се парничне радње предузимају писмено изван рочишта,
а усмено на рочишту. Одређ.ене процесне радње се морају пред узети искључиво у писменој форми, а то Је: 1) подизање тужбе, 31
2).давање 5)
одговора на тужбу, З) противтужба, 4) судска пресуда,
склапање судског поравнања и
9. НАЧЕЛО Наш
6)
правни лекови.
ЈАВНОСТИ
Закон
о
парничном
поступку
.
прописује
као
. основ-
ни постулат начело јавности, а да ће суд искључити Јавност само у случајевима предвиђеним законом. Суштина начела јавности је да се омогући присуствовање
расправљању
пред
судом од стране грађана. И овде се ради о радном ~етоду у
парничном поступку, јер се сматра да_ се присуством Јавности омогућује правилан рад суда, пошто Је суд под будним оком јавности и мора да води рачуна о том~ како се понаша и како
утврђује релевантни чињенични материјал. Суд мора омогућити
грађанима да присуствују суђењу. То значи да грађане који желе да присуствују суђењу и буду у судници суд не може спречи ти да присуствују суђењу. У пракси, када се ради о парничном
.
. .
поступку, по правилу, та општа Јавност КОЈа Је усмерена према
грађанима није заступљена јер парница сама по себи није ин тересантна за грађане, као што је то случај нпр. са кривичним суђењем, а тамо где би постојала заинтересованост грађана (то
су брачни и_ патерни:етски сПорови) у тим споровима је јавност искључена јер постоје оправдани разлози за такво законодавно
решење. Начело јавности може се остварити само у условима ус меног и непосредног расправљања пред судом, јер уколико се
ради о писменом поступку, тада јавност по природи ствари није могућа.
Начело јавности се не односи на све процесне стадијуме, нити на све парничне ра_дње, већ само на оне које се предузимају
на рочиштима у усменој форми. Дакле, пре свега на главну рас праву пред првостепеним судом, а када се ради 0 поступку по пр_авним лековима, дакле пред другостепеним судом, седнице су
неЈавне. · . Када се . већа и гласа о судској одлуци , тада н Ије
при
_
сутна Јавност, јер могу бити присутни само чланови већа и за писничар.
Закон о парничном поступку предвиђа и одређена огра-
ничења у остваривању начела јавности тако што · , прописује расправљању пред судом могу бити присутна само
да
·
лица старија
32
од 16 година. Грађани који присуствују расправљању не смеју носити ни оружје, ни опасно оруђе. Постоје и одређена фак тичка ограничења, а то је недовољно велике суднице да приме
грађане који желе да присуствују суђењу, па самим тим је и то једна врста фактичког ограничења, у остварењу начела Јавности. Сведоци се саслушавају без присутности других лица која ће касније такође бити саслушана као сведоци.
Закон предвиђа и одређене ситуације када је искључена јавност. Наравно да су ове ситуације сведене на минимум, јер је начело јавности једно од битних начела парничног по ступка, па је самим тим оно и у најширој мери заступљено. Јавност је искључена по самом закону у статусним ствари
ма физичких лица. То су брачни и патернитетски спорови из разлога заштите
личних
приватности парничних странака и
њихових
породичних односа. Исто тако, суд је овлашћен да
искључи јавност ради заштите интереса националне безбед ности,
Јавног
реда
и
морала
у
демократском
друштву,
као
и
ради заштите малолетника. И најзад, када је то неопходно за одржавање реда у
судници, у случају неадекватног понашања
грађана којима се омета редован ток парнице. О искључењу јавности суд одлучује решењем које мора бити образложено. Против решења о искључењу није допуштена посебна жалба. Искључење јавности се не односи на странке, њихове заступ
нике, пуномоћнике и умешаче. На захтев странке суд може дозволити
да
расправи
.
.
.
присуствује највише два лица КОЈа сама
странка означи. Суд може дозволити да расправи на којој је
јавност искључена присуствују службена лица и научни рад ници ако је то од интереса за њихов службени и научни рад.
.
.
Суд је дужан упозорити лице које присуствује расправљању у
поступку где је јавност искључена да мора чувати као тајну оно што на расправи дозна, јер у супротном подлеже кривично
правној одговорности због неовлашћеног одавања тајне. Повреда правила јавности је разлог апсолутне ништавости, ако је јавност била искључена са главне расправе противно зако
ну. у осталим случајевима искључена јавност може бити разлог само релативне ништавости.
33
ЈО. НАЧЕЛО ПРАВНОГ ИНТЕРЕСА Право на правну заштиту се може признати само лицу
које има правни интерес за пружањем одређене правне зашти
те од стране суда. Суд као државни орг~н има обавез~ да пру жи пра 13 ну заштиту оним субјектима чија су :~рава објективно угрожена или повређена. Због тога се постојање правног ин
тереса за тражење правне заштите сматра као општа процес:
на претпоставка за захтев странке да суд поступа у одређеној правној ствари. У суштини, проблематика прав~ог интереса се своди на проблематику процесне легитимације за вођење конкретне парнице. Зато је постојање правног интереса про цесна претпоставка за допуштено суђење у одређеној правној ствари, а не материјалноправна претпоставка за усвајање туж беног захтева. Код кондемнаторне и конститутивне тужбе, се правни интерес за пружање судске заштите претпоставља, па
тужилац није у обавези да доказује свој правни интерес за
конкретну парницу. Међутим, код декларативне тужбе, тужи лац мора да докаже постојање посебног правног интереса за подизање овакве тужбе. Но, и овде постоје одређени изузеци.
Нпр. код тужбе за утврђивање или оспоравање очинства се претпоставља правни интерес тужиоца, па се он
не доказује.
Прави:1а о правном ~нтересу су когентне природе, па стран ке СВОЈИ~ диспозицијама не могу отклонити њихову примену.
О постојању правног интереса, суд води рачуна по службеној дужности.
Постојање правног интреса не треба доказивати кад за кон овлашћује странку да тражи одређену заштиту путем де кларативне тужбе. Ако то овлашћење не произилази из зако на, странка мора да докаже свој правни интерес за подизање
декларативне тужб~. У случају кондемнаторне тужбе ту се претпоставља постојање пр~вног интереса на страни тужиоца, да тращи заштиту свог субјективног права од су н да.
о,
уко
_
лико тужилацбтра~и .заштиту од суда према туженом да му испуни чинид у КОЈа ЈОШ није доспела
. , тада ту жилац мора да докаже СВОЈ правни интерес за то Ј·ер у супр ћ б . ' отном е туж ени захтев б ити од б ИЈен. Код конститутивне б . туж е такође се претпоставља постојање правног интерееа · . . . , Јер странкама није дозвољено да СВОЈИМ диспозицијама преоб · ражаваЈу
34
правно
стање, нпр. да се разведу или да пониште брак, већ је за то само надле)кан суд као државни орган. Код утврђивања прав
ног и~тереса довољно је да се чињенице којима се доказује постојање правног интереса учине вероватним. Када суд ут врди да тужилац нема правног интереса за подизање тужбе,
дужан је такву тужбу одбаци. У случају да се у поступку утврди да тврдња тужиоца о повређености или угрожености
његовог субјективног права није основана, тада суд неће од бацити тужбу, него ће одбити тужбени захтев и на тај начин мериторно решити спор.
Повреда правила о правном интересу није по закону раз лог
апсолутне
ништавости,
нити
виши
суд о овој
повреди
води рачуна по службеној дужности, већ само по приговору странке.
11.
НАЧЕЛО КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ПОСТУПКА Ово начело је такође битно за остварење брзе и ефикасне
правне заштите у грађанском судском поступку. ~онцентрација доказног поступка се може остварити на два начина:
1.
По методу строгог законског реда, парнични поступак је
.
.
подељен на неколико стадијума и закон тачно прописује у ком
стадијуму се могу предузети одређене парничне радње. Стран ке немају право да својом диспозицијом утичу на то када ће коју парничну радњу предузети, већ су дужне да поступају у
складу са одређеним законским редом предузимања ~дређених процесних радњи и уколико пропусте да у том стадијуму пред
узму одређене процесне радње, онда више у каснијој фази нису у могућности да те пропуштене процесне радње предузму.
2. кон
а
По
методу
прописује
препушта
абритрерног
само
суду
општи
да у
или
оквир
и
сврсисходног редослед
сваком конкретном
реда
за
расправљања,
спору. предузима
одговарајуће мере у циљу обезбеђења концентрације по~тупка, а такође омогућава и странкама, истина у много мањој мери,
да својим диспозицијама утичу на редослед процесних активности.
35
у нашем праву до доношења ЗПП-а из 2011. године имали
смо комбинацију ов3 два метода, с тим што је nревагу имао
метод тзв . арбитрерног или сврсисходног реда. Међутим ЗПП из
2011. године радикално мења систем и предност даЈе мето
ду законског реда . Странке су дужне да већ у ту)Ј<би и одго вору на тужбу изнесу све чињенице на којима темеље своје захтеве и предложе све доказе потребне за утврђивање реле вантних чињеница, те да се изјасне о чињеничним наводима и
доказним предлозима противне странке. Странка је дужна да на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну
расправу, ако припремно рочиuiте није обавезно, да изнесе све чињенице, да предложи све доказе и да се изјасни о наводима и доказима противне странке као и да
предложи
временски
оквир за спровођење поступка. Касније изнете чињенице и предложене доказе суд неће узети у обзир, осим ако странка учини верованим да нове чињенице и доказе није могла без своје
кривице да изнесе
пр~ом
није
рочишту
за
на припремном
главну
расправу,
рочишту
ако
односно
припремно
на
рочиште
одржано.
12. НАЧЕЛО
САВЕСНОГ КОРИШЋЕЊА ПРОЦЕСНИХ
ОВЛАШЋЕЊА И ЗАБРАНЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ПРОЦЕСНИХ ПРАВА Ово начело је изричито прописано у чл . 9 . ЗПП -а, . одредбама Је. предвиђено да . су странке дужне да саве сно
·
КОЈИМ
кори-
сте права КОЈа им припада.ЈУ по овом Закону и дај. е суд дужан да
спречи сваку злоупотребу права ко1а има1у стра нке Ј ~ .
у поступку
3 лоупотреба права Је коришћење правних овлашћ ења да до
се другоме
.
нанесе
брим о б ичаЈима,
штета
,
савесности
или
са циљем
·
·
КОЈИ Је
·
са циљем противан
и поштењу
Начело забране злоупотребе права Ј. е оп у правном промету.
ни принцип.
А ко
се одређена правна с
ште прихваћен
прав-
остварења недопуштених циљева па м редства употребе ради
. , акар она предуз чин КОЈИ на први поглед изгледа да је у ета на напонашање које је у противности са п складу са законом, такво . . равилима мора обичајима Је противправно понашањ С . ла и до 6 рим
таква понашања. Захтев за савесни:· 36
уд Је дужан да спречи
коришћењем процесних
овлашћења је императив судског поступка и суд је овлашћен да, слу)l<ећи се елементима правног стандарда, оцени које про цесно др)l<ање странке МО)Ј<е квалификовати као савесно, а које
као несавесно. У складу са тим како оквалификује поједино понашање странке, суд ће предузети одговарајуће мере, а ако се ради о несавесном коришћењу процесних овлашћења суд то
неће допустити. Треба нагласити да постоји разлика између не савесног коришћења процесних овлашћења и злоупотребе про
цесних овлашћења, јер код несавесног . коришћења процесног овлашћења оно може бити резултат и намере странке, а и немар ности странке, док код злоупотребе процесних овлашћења ту се претпоставља да Је цесног држања
и
странка свесна противправности
свог про
да намерно предузима такве парничне радње
којима се практично злоупотребљавају процесна овлашћења . Конкретно остварење овог начела се рефлектује кроз низ одредаба закона којима је прописано да су странке дужне да из
несу све чињенице и понуде све доказе потребне за утврђење релевантног чињеничног стања, да су дужне да се изјасне о на водима противне стране, да су дужне да се одазову позиву суда,
да ради извођења доказа су дужне поднети исправе које се код њих налазе.
Који су йримери злоуйошребе йроцесних овлашћења? Ако
странка
кумулира
више
захтева
ради
тога
да
захваљујући измишљеном захтеву оствари атракцију надлеж ности суда и тако заснује надлежност суда који иначе не би био надлежан, ради се о злоупотреби процесних овлашћења.
Странка која избегава примање писмена и тиме онемогућава уредно достављање, такође злоупотребљава своја процесна овлашћења.
Странка која ради одуговлачења поступка про
пушта рокове или рочишта; која истиче захтеве за изузеће без оправданог разлога; која ради оду~овлачења пар~ице _исти~е неликвидне
приговоре компензације;
странка која изЈављуЈе
правне лекове само ради одлагања правоснажности, а не ради
суштинске ствари, такође злоупотребавља ~роцесна права. ЗПП из
2011.
године изричито прописује дужност суда да
онемогући сваку злоупотребу права у поступку. Многе нове одредбе су донете са циљем да се спречи злоупотреба процесних
права. На пример код достављања, код предлагања и извођења 37
· код одлагања . рочиш' ом да Је злоупота код изрицаFьа новчаних казни итд. · о зир . тр~ба процесних овлашћења у парници противправна, странци
доказа
код изузећа или искључења судије, С б
која је због таквог понаша1-ьа противника претрпела штету, тре ба признати право на накнаду штете коју је она претрпела по општим принципима грађанског права без обзира на правила о накнади парничних трошкова .
Посебно питање се отворило у правној теорији грађанског про-
цесног права к~кавје утицај злоупотребе процесних овлашће1:>а на правоснажну судску одлуку. Наиме, да ли се може правно дејство
правоснажне судске одлуке отклонити због тога што је она наста ла као последица злоупотребе процесних овлашћења странака у парници? Ту постоје опречна мишљења. По једном, које се зала же да се могу отклонити правне последице такве пресуде, полази се од општег принципа да се не може ником допустити да стиче
права захваљујући злоупотреби правних овлашћења. Присталице другог мишљења сматрају да се не може допустити
правоснажности судске одлуке у новој
оспоравање
парници, јер
би
таква
могућност довела у питање правну сигурност која се базира на
правоснажности судских одлука. Оспоравање правоснажних од лука се мора регулисати строгим процесним правилима управо
да би се заштитила правна сигурност као опште начело. У судској пракси постоје различите одлуке по овом питању, па се тако изра
жава становиште да се не може улазити у испитивање основано
сти правоснажне судске одлуке, али се истиче и друго становиш
те да.се нико не може неосновано обогатити па чак и у ситуацији када Је донета правоснажна пресуда. Посебно је питање, нпр. када се. п~:есуда на основу признања заснива на диспозицији странке која Је противна императивним прописима, добрим обичајима и
моралу, а то приликом доношења пресуде није било суду познато.
Да ли се мо~е отклонити правно дејство такве правоснажне пре суде и на КОЈИ начин? Ово питање је спорно у теорији и с ско · пракси. уд ~
13.
НАЧЕЛО ПРОЦЕСНЕ ЕКОНОМИЈЕ Начело процесне економије тражи да се са
ка времена и средстава постигне што повољи
38
што мање утрош
·
ИЈИ резултат. Суд,
као. др)кавни ~рган, је ду)кан да пру){<И правну заштиту свим
субЈ~ктима ЧИЈа су грађанска права повређена или угрожена, али Је исто тако дужан да ово пружање правне заштите оства
ри У што краћем временском периоду и са што мање утрошка средстава. Економично поступање је корисно и за правосуђе и за странке. Странке имају више од правне заштите до које дођу брзо и уз незнатно троше1-ье средстава, а и друштво, односно држава такође има користи уколико се правна заштита пружи а)курно и ефикасно. Посебно у савременим условима пословања када долази до значајног инвестирања, пре свега страног капи
-
тала
пружање правне заштите у разумном року и са што мање
трошкова је императив савременог суђења, па се овом начелу мора поклон ити ду)l<На па)кња, јер у супротном то може нанети
знатну штету чак и оним субјектима који успеју у парници. То значи · да девиза "правда је спора, али достижна" мора да прет
рпи одређене корекције у савременим условима живота, јер све више долази до изражаја девиза "време је новац". Остваривање правне заштите у парничном поступку треба да се спроведе на такав
начин да трошкови парнице не надмаше вредност прав
ног интереса, ради чије заштите је и дошло до спора. Иако у парничном поступку суд није овлашћен да примењује девизу de minimis поп curat pretor, ипак овај постулат треба имати у виду у сваком конкретном спору, јер у супротном би дошло до значајне повреде начела процесне економије.
Када је реч о овом начелу, треба имати у виду да тежња у
остварењу начела процесне економије не може да иде науштрб неких других битних начела, а пре свега начела законитости. Управо је суд дужан да оствари хармонични склад свих ових на
чела која су у одређеном сегменту противречана, јер само тако може се на оптималан начин постићи правна заштита којаје циљ сваког парничног поступка. Треба настојати пронаћи компромис између ових опречних захтева и не треба дати превагу начелу економичности ако би се тиме угрозило разумно остваривање
свих
осталих
квалитета правне заштите.
Начело
процесне
економије је изричито прописано у чл. 10. став 2. ЗПП-а, где је речено да је суд дужан да настоји да се поступак спроведе без одуговлачења, у складу са претходно одређеним времене.ким ок
виром и са што мање трошкова. Ова начелна одредба Је у За39
кону разрађена и спроведена кроз в
ише института. Посебно је
арнични поступак
значајно истаћи увођење новог института у п ије у временском - временски оквир парнице. Непоступање суд пка против . дисциплинксог посту оквиру Је основ за покретање . е еализује начело судије. Примери процесних норми којима с
Р
економичности су:
1 Присутним странкама суд на рочишту усмено · време и место следећег рочишта, тако да им се
саопштава
неће слати
позив за рочиште чиме се остварује одређена уштеда;
2.
Вештацима се налаже да своје мишљење писмено под
несу пре рочишта за главну расправу да би се стран ке могле упознати са налазом и мишљењем и припремити за расправљање;
3.
Одређени
докази
се
могу
извести
пред
замољеним
судијом управо из разлога економичности, када би трош кови доласка на рочиште за главну расправу били знатно
већи него пред замољеним судом;
4. Тужени је дужан да да писмени одговор на тужбу у року од
30 дана, а у противном ће суд донети пресуду због
пропуштања;
5. Суд може, ради заједничког расправљања и пресуђеља, спојити више парница које пред њим теку између истих странака ако се тиме убрзава расправљање и смањују трошкови;
6. ~уд треба да настоји да реши спор по могућности на Једном
рочишту
и
због тога је
потребно
извршити
КОЈИМа се
практично
кон цен трац ију доказа.
Пос_тоји читав низ других одредаба остварује начело процесне економије.
14. ПРАВО НА СУЂЕЊЕ у РАЗУМНОМ РОКУ Према чл. 32. Устава Р. Србије свако који је установљен Законом, прави'чно и има право да му суд
прави и одлучи о његовим правима и ~:азумном року рас
сан, непристрасан и објективан на П авезама на незави ЗПП-а, сшранка има йраво ga с чин. рема чл. 10. сшав 1. yg оgлучи о њени
-
и иреgлозима у разумном року Ов
40
.
.
-
м захшевима
о начело Је уведено ЗПП-
ом
из 2004. године. Ово начело се базира на основним људским правима и слободама која су зајемчена Евройско.м конвенц~!јом о заинииши љуgских йрава и слобоgа. Да би се ово могло спро
вести, законодавац је прописао обавезу суда да одреди вре менски оквир за преду3имање парничних радњи тј. да одреди
заједно са странкама колико ће парница да траје .
Право на суђе1-ье у разумном року није строго законски де финисано, већ се оно заснива на правном стандарду. Шта је "раз умни рок" - не постоји тачно утврђена дефиниција, већ се ради о правном стандарду који се детермини ше на баз и одређених критеријума
општеприхваћених
у
правима земаља
Европске
уније. У том смислу од изванредног значаја су судске одлуке које доноси Европски суд за људска права у Стразбуру, rде се зауз имају ставови
у
ве зи
са овим
начелом
кроз конкретно донете одлуке.
Европски суд је заузео становиште да је дужност држава уговор-
.
.
ница, да своје правне системе организују тако да њихови судови
могу сваком грађанину да гарантују право на доношење право снажне одлуке у спору где се решава о одређеном субјективном грађанском праву и то у разумном року. Разул1ан. рок је време у
коме је
cyg
gу.жан
ga
меришор110 оконча йос~иуйак узимајући у
обзир околносиtu конкрешн.оf случаја, њеlову йроцесну йа и )Wерu шорну сло:ж:енос~и, йонашање шуЈ1еиоца шоко.iw йосшуйка и шу ;)lсеноi, ва:ж:носш йреgмеша сйора за сшранку и йосшуйање
cyga
йреg којим се йосшуйак воgи. То значи, да ли је повређено ово право цени се у сваком конкретном случају у зависности од кон
кретних околности и пресуђује на основу одређених утврђених правних стандарда. Уколико је законом прописано да се мора по ступак завршити у одређеном року јасно је да уколико суд пре маши овај рок, да ће у том случају свакако бити ~овређено право на суђење у разумном року и стога следи санкција према држави
због непоштовања овог основног постулата.
'
(
15. НАЧЕЛО ДА СУД ПОЗНАЈЕ ПРАВО (iura novit curia) у грађанском судском поступку важи начело да суд познаје
право,
што
значи
да странке јесу ~влашћене да предлажу
чињенице и доказе, али суд примењује по закону и СВОЈОЈ
са-
41
l
да износе свој·а правна
вести меродавно право. Странке ;~г~пора, али суд није везан
мишљења која се односе на пр: п имењује ону правну н?рму
тим мишљењима,. већ самос~ал
~том конкретном случ~ЈУ·
за коју сматра да Је одговарајућа уа:о такође, се примењује наКада је у питању страно пр
.
чело да суд познаје право,
али наравно д
а Ј. е то само условно
·
права у тој ситуацији
Ј. ер је немогуће познавати сва странау подн~се Ј. авну исправу · које · суд може да затражи од странке да м 11ом се по:rврђуЈе страног тела, коЈ
издату од надле~ног ин.о и На авно да, уколико странка право важи у ТОЈ страној држав . р не ослобађа обавезе да не приложи та~ву јавну исправу, тоас~: с д обраћа Министар-
~;=~дп~~::::;Јк~;~~;~ж:р;:~о~:Је одго;арајућу информацију о примени меродавног страног права.
16.
НАЧЕЛО УПОТРЕБЕ ЈЕЗИКА У ПОСТУПКУ Странке и други учесници у поступку имају право да на ро
чиштима и
приликом усменог предузимања процесних радњи
пред судом употребљавају свој језик.
.
.
Ако се поступак води на језику КОЈИ странке, односно други учесници у поступку не разумеју, обезбедиће им се на њихов
захтев усмено превођење на њихов језик онога што се износи на рочишту, као и усмено превођење исправа које се на рочишту користе ради доказивања.
.
Ако је у суду у службеној употреби и језик националне мањине, трошкови превода који настају употребом службених
језика националне мањине у поступку од стране учесника по ступка обезбеђује орган који води поступак.
Странке и други учесници у поступку који су слепи, глу ви
или неми имају право на бесплатног тумача у поступку пред су
дом.
Позиве, одлуке, као и друга судска писмена, суд упућује
странкама и ~ругим учесницима ~ поступку на српском језику.
Међутим, ако Је у суду у службеној употреби и неки од језика на
ционалних мањина, суд ће на том језику достављати судска пис мена оним странкама и учесн~цима у поступку који су припадни
ци те националне мањине и КОЈИ се у поступку служе тим језиком. 42
Општи је принцип да странке и други учесници у поступку упућују суду своје тужбе, жалбе и друге поднеске на језику који
је у слу)кбеној употреби у суду. Али , странке и други учесници у поступку могу упућивати суду своје поднеске и на језику нацио налних мањина који није у службеној употреби у суду ако је то у складу са законом.
Глава
111
УСТАВНА НАЧЕЛА О ПРАВОСУЂУ Устав Републике Србије садржи основна начела у вези са судским системом и судском влашћу. У том смислу, у чл.
142.
је прописано, да је судска власт јединствена на територији Р. Србије, што значи да Устав прокламује начело јединства судске
власти
.
чија
.
.
организација је
тако
постављена
да
на
врху
те пирамиде стоји Врховни касациони суд и да су сви судови јединствено организовани и подређени Врховном касационом суду.
Према чл.
143., судска власт у
Републици Србији припада су
довима опште надлежности и посебне надлежности. Оснивање,
организација, надлежност, уређење и састав су до ва
-
уређују се
законом . Не могу се оснивати привремени, преки или ванред
l:IИ судови . Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији и његово је седиште у Београду. Следеће начело које произилази из Устава јесте да судови суде на основу Устава, закона и других општих аката када је то
предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и ратификованих међународних уговора. Овим се изра
)Кава начело законитости (легалитета) као једно од основних начела у поступку заштите субјективних грађанских права у парници пред парничним судом. Суштина начела законитости је у томе да је суд вез ан правном нормом у решавању конкрет
ног правног односа. Суд је везан не само за материјалноправне, него и за процесноправне прописе. Начело легалитета треба да пружи грађанима гаранцију да ће суд о њиховим грађанским_, субјективним правима судити објективно и по закону и да ће
43
грађани-странке бити равноправни пред судом. Међутим, ово начело не може отклонити извесну слободу суда У одлучивању о предмету спора како у погледу чињеничних питања, тако и У
погледу правних питања. Али, и код тог слободног одлучивања (преко слободног судског уверења) суд мора водити рачуна о уобичајеним схватањима, о моралним стандардима друш_тва У
коме врши функцију. То значи да, с једне стране, суд није ни кад потпуно везан за начело легалитета у буквалном смислу речи али, с друге стране, и слобода суда коју му закон пружа
није апсолутна јер је везан друштвеним схватањима, морал ним стандардима, правилима животног искуства и логичким
размишљањем, а понекад и целисходношћу и правичношћу, што све показује колико је сложен и одговоран посао суђења. Суд
је дужан да образложи у пресуди своју чињеничну и правну оцену и то је основна брана против евентуалног арбитрерног и самовољног поступања суда.
У пружању те правне заштите, судови су самостални и не-
зависни као посебан државни орган, који је одвојен од органа
извршне власти и законодавне власти. То значи, да би се обе збедило доследно спровођење начела законитости судови морају бити самостални и независни у свом раду. Стога су ова начела уско повезана. Су~, да би обезбедио законитост одлуке, не сме да буде под утицајем других органа, извршних и законодавних
Судство мора бити самостално и независно · На б . .
судство не тре-.
а да ?'тичу ни медИЈИ ~ВОЈ ИМ изражајним средствима . е
постоји опасност за објективност суђења. П .
јР
и та а
д
оследица судске не-
зависности Је да судске одлуке не могу мењати
органи, већ само инстанционо виши ступку.
Следеће начело је начело суђења
Наиме, Устав .прописује у чл · .
142
други државни
судови по прописаном по-
у . став
већ
6
удаиуинокосног суђења. суђе .
судије и судије поротници на начин т~ ђ њу учествују се може прописати да одређеним у р ен законом. Законом .
судовима и у 0
ђ
рима суде само судије. Ово начело а дре еним стваодредбама ЗПП-а ко1има Ј·е пр д љу конкретизацију има у ' Ј описано кад када поступа као судија појединац Тако . а суд суди у већу, а
да у другостепеном поступку суди.
вредним стварима, у првом степен
44
ћ еђеодЈетзаконом прописано · .
ве
РОЈе судија. у при· . УдИЈа ПОЈединац,
у поступа с
а у другом степену суди веће од троје судија . По ванредним правним лековима у Врховном касационом суду поступа веће састављено од пет су диЈа.
Устав прокламује начело јавности, да је расправљање пред
.
.
судом Јавно и да се Јавност
MO)I
Уставом, односно законом. Даља разрада начела јавности је садр
жана у ЗПП-у, које одредбе регулишу конкретно остваривање начела Јавности у парничним предметима .
Начело сталности судске функције је прописано у чл.
146.
Устава где је речено да је судијска функција стална. Међутим , изузетно лице које се први пут бира за судију, бира се на три године. Избор судија врши Народна Скупштина на предлог Ви соког савета судства. Ово је случај када се одређено лице бира за судију први пут на судијску функцију и мандат судији , који
је први пут изабран на судијску функцију
-
траје три године.
Након протека три године, Високи савет судства у складу са
законом бира су дије за трајно обављање су диј ске функције у истом или другом суду. Високи савет судства, одлучује и о из бору судија који су на сталној судијској функцији у други или
инстанционо виши суд. Ове уставне одредбе конкретну разраду имају у Закону о судијама. Устав регулише и питање престанка судијске функције, тако што прописује да судији престаје судијска функција: његов захтев,
2.
1.
на
наступањем законом прописаних услова, или
З. разрешењем из законом предвиђених разлога, као и ако не буде изабран на сталну функцију. Одлуку о престанку судијске функције доноси Високи савет судства.
Начело независности и непреместивости судије је регулиса но у чл.
149.
и
150.
Устава Р. Србије. Судија је у вршењу судијске
функције независтан и потчињен само Уставу и закону. Сваки утицај на судију у вршењу судијске функције је забрањен. Судија има право да врши судијску функцију у суду за који је изабран и само уз своју сагласност може бити премештен или упућен у други суд. У случају укидања суда или претежног дела надлежности суда за који је изабран, судија изуз етно може без своје сагласности бити трајно премештен. или упућен у други суд, али у складу са законом и условима КОЈИ су тамо прописани.
45
·
може бити позван
Према начелу имунитета судија не или гласање одговорност за изражено мишљење
на
приликом
доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу - кршењу закона од стране судије. Судија не МО)Ке бити лишен
слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног
у обављању судијске функције без одобрења Високог савета . .
судства.
Начело неспојивости судске функције Је прописано У члану 152. Устава Републике Србије. Забрањено је политичко деловање судија. Судији је забрањено да обавља друге функције и послове и да остварује приватне интересе који су законом утврђени као неспојиви са судијском функцијом. Начело пружања помоћи неуким странкама је садржано у Уставу Србије, у чл.
67.
Ту је прописано да се свакоме, под усло
вима одређеним законом, јемчи право на правну помоћ. Правну помоћ пружа адвокатура, као самостална и независна служба, и службе правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне
самоуправе, а у складу са законом. Законом се одређује када је правна помоћ бесплатна. У ЗПП-у из 2004. године је изостављена одредба која се налазила у основним одредбама ранијих ЗПП-а о пружању помоћи неуким странкама. Тако је и по ЗПП-у из 2011. године. Тиме је ово начело у оквирима садашњег ЗПП-а добило
нешто мање на значају, али се у другим одредбама ЗПП-а, а по
себно из чл. 10~., може сагледати да је суд ипак дужан да води рачуна о неукој странци и да последице неће бити исте ако је
процесну радњу, конкретно тужбу, предузео адвокат као струч но лице, или. пак сама неука странка. Суштина овог начела је да се обезбеди Једнакост . .странака у поступку пред судом, али суд
не сме угрозити објективност у суђењу, па се у с уштини
ради
томе да се поучавање :"1оже вршити само у погледу процесних
не . и у погледу материјалних права странака · конкретне којима се врши разрада овог начела су нп
·
'
0
а
одредбе
поучи странку да исправи и допуни поднер., да Је суд дужан да ако странке не поступи по упутству су сак, па тек након тога да, следе санкциЈ· е
сно последице у виду одбацивања ту 6 И ж е. сто у односу на жалбу и остале поднеске С .
то се од
' одно-
носи и
странке на последице пропуштања· у. уд Је дужан да упозори , препису одлуке . да стави поуку о правном леку· тужб . . дужан Је ' а КОЈа је предата ненадлеж46
.
ном суду се не одбацује, већ се уступа надле)Ј<ном суду. Ако је
поднесак предат благовремено ненадле)1<ном суду, а стигне над ле)кном суду после истека рока, узима се да је на време поднет, а ако се тако подношење може приписати незнању или очигледној
грешци онога ко је поднето поднесак. Ако законски заступник странке која је физичко лице (малолетно лице или пунолет но лице лишено пословне способности) не показује потребну
пажњу у заступању, суд је дужан да о томе обавести Центар за социјални рад, а може и застати с поступком да се именује дру ги законски заступник. Уколико неука странка сама предузима
парничне радње, суд је овлашћен да укаже на могућност да у'зме стручно лице адвоката. Такође, суд упозорава сведоке и вештаке да имају право на накнаду трошкова, а вештаци право на награ
ду, а такође и на могућност ускраћивања давања исказа односно одговора на поједина питања када су у питању сведоци.
ОДЕЉАК ДРУГИ
СУБЈЕКТИ ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА
Глава
1
СУД
1.
СУДСКИ СИСТЕМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Према Закону о уређењу судова ("Сл. гл. РС" 116/08) судови су самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана. Судови суде на основу Устава, закона и дру гих општих аката, прихваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора. Судска власт је независна од законодавне и извршне власти, а су деке одлуке не могу бити предмет вансудске контроле Јер судску одлуку може преиспита ти само надлежни виши суд у прописаном поступку.
Закон о уређењу судова из 2008. године, на нов начин уређује организацију судова у Републици Србији. Тако сви судо-
47
ви су подељени на: судове опште надле
жн ости и су дове посебне
надлежности.
Судови опште надлежности су:
1.
Основни судови
2.
Виши судови
з.
Апелациони судови
4.
Врховни касациони суд.
Судови посебне надлежности су :
1. 2. 3. 4. 5.
Привредни судови Привредни апелациони суд
Прекршајни судови Прекршајни апелациони суд Управни суд.
Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији и његово седиште је у Београду. Привредни
апелациони
суд, Прекршајни апелациони
суд
и Управни суд су судови републичког ранга, што значи да се
оснивају за територију Републике Србије са седиштем у Бео
граду. Прекршајни апелациони суд и Управни суд могу имати одељења изван седишта.
Основни суд се оснива за територију града, једне или више опщтина.
Вищи суд се оснива за територију једног или више основ них судова.
Привредни суд с.е оснива за територију једног или више гра дова, односно више општина.
Апелациони суд се оснива за територију више виших су дова.
Прекршајни судови могу да имају одељења, а основни и привредни судови могу да имају судске јединице.
Хијерархија је постављена тако што је Врховни касацио
ни суд на врху правосудне пирамиде и он је непосредно виши
суд за Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони с Управни суд и апелационе судове.
Апелациони суд је непосредно виши суд за в основне су дове. Привредни апелациони суд Ј. е неп ише
уд,
судове и
осредно виши
48
суд за привредне судове. Прекршајни апелациони суд Је непо средно виши суд за прекршајне судове.
Виши суд је непосредни виши суд за основне судове у оним случајевима када је то Законом прописано. Судови се оснивају законом и одређују се подручја и седиш те суда. Судске радње се предузимају у седишту суда, а изван
седишта само када је то Законом одређено. Закон прописује да основни суд, виши суд и прекршајни суд могу изван свог седиш та одржавати судске дане .
2.
СУДИЈЕ И СУДИЈЕ ПОРОТНИЦИ Положај, избор, разрешење и престанак судијске функције
регулисано је у Закону о судијама (Сл . гласник Р. Србије, бр.
116/08. од 22. децембра 2008. са новелама 104/09; 101 /10; 121/12 и 101/13.). Овај закон уноси доста значајних новина у овој материји у односу на ранији закон.
2.1
Избор судија и председника судова
Kaga
је реч о избору
cyguja,
Закон прави разлику између
судије који се први пут бира на ту функцију и судије који је већ раније биран по ранијим прописима. Избор судије који се први пут бира врши Нароgна скуйшшина на предлог Bucoкo'i савеша суgсшва и он се бира са мандатом од три године. Судије који
су већ раније били бирани, бирају се за стално и то од стране Bucoкoi савеша суgсшва. Ово је значајна новина јер су досада све судије биране од стране Нароgне скуйшшине, а Високи савет правосуђа је само предлагао кандидате.
Услови за избор судије по новом закону су следећи:
1)
Кандидат мора да има радно искуство у правној струци
после положеног правосудног испита, и то:
-
две године за судију прекршајног суда, три године за судију основног суда, шест година за судију вишег суда, шест година за судИЈУ привредног суда,
шест година за судију Прекршајног апелационог суда,
49
. апелационог суда, - десет година за судИЈУ r апелационог суда, - десет година за судију Привредносуда и · Управног , - десет година за судИЈУ . В ховноr касационог суда. - дванаест година за судију. р 2) Кандидат мора да поседује: - стручност, _ оспособљеност, и
_
достојност.
Поg сшручношћу се подразумева п
практичног знања потре
оседовање теоријског и
. функције. ева да судија може ефи-
биог за обављање судијске
Поg осйособљеношћу се подразум
каси;:; ;~;~:;н::~~в~=ч~~;;:з;~:в~ј~ш:н:р~;:е~~~::е које судија мора да има и понашање у складу са тим осо инама.
Моралне особине које судија треба да поседује су:
-
поштење,
савесност, правичност,
достојанственост, истрајност, узорност,
.
_ судија мора да се понаша тако да чува углед судије и суда у служби и ван ње.
Судија који је први пут биран на три године сваке године се оцењује његов рад. Ако је током трогодишњег мандата оцењен "изузетно успешно обавља судијску функцију" обавезно се бира
на· сталну функцију. Ако је оцењен "не задовољава" не може бити биран на сталну функцију.
Свака одлука о избору на судијску функцију, као и о пре
станку судијске функције се објављује у "Сл . гласнику РС''.
Пре ступања на функцију судија полаже заклетву пред
председником Народне скупштине. Једино председник Врховног касационог суда полаже заклетву пред Народном скупштином.
Када је реч о председнику суда правила су другачија. Пред
седник суда се бира из реда судија истог суда или суда виwег ран
га. Услов за избор је да има изражену способност за руковођење 50
и организацију послова у суду, а у складу са 1<ритеријумима које доноси Високи савет судства .
Председника суда бира Народна скупштина на предлог Ви соког савета судства. Судија који је и з абран за председника суда обавља и судијску функцију у том суду. Председник суда се бира на
5
година и не мо>1<е бити поново
изабран. Престанак судијске функције и функције председника
2.2.
суда
Судијска функција престаје:
1. 2.
На захтев судије, Кад наврши радни век на живота, или
3.
40
-
стекне услов за пензију
(65
годи
година стажа),
Кад трајно изгуби радну способност за обављање судијске функције,
4. 5.
Кад буде разрешен, и Кад не буде изабран на сталну функцију.
Разлози за разрешење судије су:
1.
Кад је осуђен за кривично дело на безусловну казну за твора ОД најмање
2. 3. 4.
6
месеци,
Кад је осуђен за кривично дело које га чини недостојним
су диј ске функције, Кад нестручно врши функцију, Кад учини тешки дисциплински прекршај.
Поступак за разрешење покреће Високи савет судства ех
offo
или на предлог председника суда, председника непосредно
вишег суда, председника Врховног касационог суда, дисциплин
ске комисије и органа за вредновање рада судије. Иницијативу за разрешење може поднети свако лице. Раз
логе за разрешење утврђује Високи савет судства.
Поступак за разрешење судије се води пред Високим саве том судства који утврђује чињенице и доноси одлуку у року од
45
дана од поднетог предлога. Одлука Високог савета судства
мора бити образложена.
51
ства о престанку функције
Против одлуке Високог савета суд оку од ЗО дана од дава судија има право жалбе Уставном суду ур достављања одлуке.
Уставни суд може одбити
жалбу или усвојити жалбу и по-
·
ниш тити одлуку о престанку функције . је коначна. Преgсеgнику
. cyga йресша1е
Одлука Уставног суда
.
Ф. слеgећuлt1. случајеви')ПIКЦUЈа у
1. Када му престане судијска функција,
2.
Када буде изабран за судију другог суда,
з.
На лични з ахтев,
4. 5. 6.
Када се укине суд, Када му истекне мандат,
Разрешењем .
Одлуку
0
престанку функције председника суда доноси На
родна скупштина.
Разлози за разрешење йреgсеgника
1.
cyga
су:
Кршење обавеза предвиђених по прописима о обављању
.
послова су деке управе,
2.
Када нарушава начело независности судије,
З.
Када поступа супротно прописима о додељивању предмета,
4.
Када
поступа
супротно
прописима КОЈИМа
се
уређује
год ишњи распоред послова суд ија,
5. 6.
Када учини тешки дисциплински прекршај, и
Када нестручно врши функцију председника суда, (ако бу де оцењен "не задовољава").
Поступак за разрешење покреће и води Високи савет судства на предлог председника непосредно вишег суда, сед нице свих
судија суда чиј~ је председник , министра правосуђа, дисци плинске комисије, органа за вредновање рада председника су да.
Кад предсе?-нику су да престане . функција, он н аставља са радом као судиЈа тог суда .
Одлуку о разрешењу председника суда доноси Народн а скупштина на основу предлога Високог савета судства након
спроведеног поступка у коме су утврђени разлози за разрешење.
52
2.3.
Избор и престанак функције председника Bpxoвlfor~ Ј(ЗСЗЦИОНОГ су да
Председника Врховног касационог суда бира Народна скуп штина на предлог Високог савета судства по прибављеном мишљењу Опште седнице и надлежног одбора Народне скуп штине. Мандат председника Врховног касационог суда износи пет година и не МО)Ке бити поново биран на ту функцију.
Председник Врховног касационог суда се бира из реда судија тог суда.
Председнику Врховног касационог суда престаје функција:
1. 2. 3. 4.
На лични захтев, Истеком мандата,
Престанком судијске функције, и
Разрешењем из разлога КОЈИ су законом прописани за председнике судова.
Поступак за разрешење се покреће на предлог Опште сед нице Врховног касационог суда. Високи савет судства спрово ди поступак за утврђење разлога за разрешење и даје предлог Народној скупштини која доноси одлуку о разрешењу председ ника Врховног касационог суда.
2.4.
Одговорност судија за накнаду штете Судија не може бити позван на одговорност због донете од
луке осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стра не судиЈе.
За штету коју судија проузрокује незаконитим или непра вилним радом одговара Р. Србија. Али, ако се докаже да је судија проузроковао штету намерно тада Р. Србија има право регреса према судији. Исто тако ако је одлуком Европског суда за људска права утврђено да су у току судског поступка кршена људска
права и основне слободе или да није суђено у разумном року,
Р. Србија може тражити од судије накнаду исплаћеног износа ако је штета учињена намерно. О постојању услова за регрес од судије одлучује Високи савет судства на захтев министарства за
правосуђе.
53
2.5.
Непреместивост судије (упућивање и премештај судије) Судија има право да стално врши своју ~ункцију У суду за
који је изабран (начело напреместивости судије). Само уз саглас ност судије може бити премештен у други суд, ~руги држав
ни орган, установу или међународну организацију У области
правосуђа. Сагласност се даје у писменом облику. Изузетно,
судија може бити премештен у други суд и без сагласности у случају укидања суда или укидања дела надлежности суда за који је изабран, што доводи до смањења прилива. Судија може бити упућен на рад у други суд исте врсте и ис-
тог ранга или непосредно нижег ранга најдуже годину дана, када
је то потребно за несметан рад тог суда. Изузетно, судија
MO)l
бити упућен у суд непосредно вишег степена ако испуњава за
конске услове за избор судије тог суда у који се упућује. Решење о упућивању доноси Високи савет судства.
2.6.
Удаљење са судијске функције (суспензија) Судија се удаљује са функције када је против њега одређен
притвор, а може бити удаљен када је покренут поступак за његово разрешење или кривични поступак за дело због кога може бити разрешен.
О обавезном удаљењу . одлучује председник суда , а
о
ф акулта-
тивном удаљењу одлучује председник Врховног касационог су да
О обавезном удаљењу председника суда одлучуЈ·е .
·
председник не-
посредно вишег суда. Судија се удаљује са функције до укидања притвора, окончања поступка за разрешење или окончање кри
вичног поступка. На одлуку о удаљењу суди · а има ра Високом савету судства у року од 8 дана од Ј достављања право приговоодлу о удаљењу, а в исоки савет судства одлучуЈ·е У року од 8 дана . ке 2.7.
Неизмењивост врсте посла и д оделе предмета
Судија предмете прима према редосле
ности странке и околности правне
ствари
ду независно од лич-
Предмети на основ У годишњег · · се додељују . слова случајном судији и нико н распореда по. ема право да ф већ а и додељује предмете мимо ра ормира судска спореда посл 54 ова и редоследа
пријема предмета. Од редоследа може се одступити у оправда ним случајевима, нпр. судија на дужем боловању и сл. Судији може бити одузет предмет због дисциплинског прекршаја
-
не
оправданог одуговлачења поступка.
Годишњи распоред послова у суду се одређује према по
требама су да и способности судије за успешно обављање пове рених послова. Судија има право да му се врста посла одреди годишњим распоредом послова. Када му се одреди распоред он не може да се мења током године. Само изузетно када је по закону прописано судији током године може да се промени
врста посла, и то: у случају избора новог судије, дужег одсу ства су дије, знатно повећаног или смањеног прилива предмета
по појединим правним областима или упражњеног судијског места.
Судија има право приговора на годишњи распоред послова,
.
.
промену врсте посла, одустајање од редоследа у пријему предме-
та или одузимање предмета, у року од три дана од сазнања. О приговору одлучује председник непосредног вишег суда. О при
говору судије Врховног касационог суда одлучује Општа седни ца.
Право на приговор о одузимању предмета од неког судије има и странка у року од три дана од сазнања за ту чињеницу.
Одлука по
приговору се доноси
у року
од
15
дана од
достављања .
2.8.
Судије поротници
Закон садржи посебне одредбе о судиЈи поротнику којима су регулисани:
1. Услови за именовање на ту функцију и трајање функције, 2. Поступак именовања, 3. Полагање заклетве, 4. Услове за удаљење са функције, 5. Неспојивост са другим службама, пословима и поступцима,
6. Накнаде и награде судиЈа 7. Престанак функције.
поротника, и
55
За судију поротника може бити именован пунолет~ и држављанин Србије, који је достојан функције поротника и КОЈИ има мање од
70
година живота.
При именовању води се рачуна о: полу, старости" занимању, друштвеном положају кандидата, његовом знању, стручности и склоности ка појединим врстама судских ствари.
Судију поротника именује Високи савет судства на предлог
министра правде на период од пет година и може бити поново именован
.
.Министар прибавља мишљење суда за који се именује
су диЈа поротник.
Судија поротник не може бити адвокат, ни пружати правне услуге уз накнаду.
И
на судије поротнике се сходно примењују одредбе
о
судијама у вези са удаљењем од функције, неспојивости са дру гим службама и пословима и престанку функције.
Судија поротник има право на:
1) 2) 3)
Накнаду трошкова насталих на функцији, Накнаду за изгубљену зараду, и Награду.
Услове и висину накнаде и награде пропису]· е Високи
судства.
На судије
поротнике
сходно се примењују
савет
одредбе
о
судијама.
3. ИСКЉУЧЕЊЕ И ИЗУЗЕЋЕ СУДИЈА И СУ
ПОРОТНИКА
ДИЈА
Да би суђење било објективно и
ноправно да третира обе странк
законито суд мора рав-
е и не сме бит
суђењу. Обзиром да се у животу
.
и пристрасан у
кон је прописао институт искључествараЈу разне ситуације, за
поротника. По ранијем ЗПП у . ња и .изузећа судије и судије из 2004. године, а и ЗПП из ;01Jle постојало само изузеће. ЗПП искључења и изузећа.
56
·
године прав
и разлику између
Разлози за искључење су таксативно набр ојани у закону (чл .
67.
ЗПП) . Судија не MO)f
-
искључен
је из суђења:
1.
Ако је сам странка, законски заступник или пуномоћник странке; ако је са странком у односу саовлашћеника, са обвезника или регресног обвезника, или ако је у истом пр едмету саслушан као сведок или вештак;
2.
Ако је као акционар власник ·више од Зо/о акција у укуп ном
капиталу
правног лица,
. .
члан
привредног друштва
или члан задруге, ако Је Једна од странака његов повери лац или дужник,
3.
Ако му је странка, за конски заступник или пуномоћник
странке сродник по крви у правој линији, у побочној ЛИНИЈИ до четвртог степена или су пружник односно ван
брачни партнер, сродник по тазбини до другог степена, без обзира да ли је брак престао,
4.
Ако је старатељ, усвојитељ или усвојеник странке, закон ски заступник или пуномоћник или ако између судије и странке, законског заступника или пуномоћника постоји
заједничко домаћинство,
5. 6.
Ако између су.Дије и странке тече нека дру га парница, Ако
је
у
истом
предмету
учествовао
у
поступку
медијације или у закључењу судског поравнања које се побија у парници или је донео одлуку која се побија, или је заступао странку као адвокат,
7.
Ако је у стечајном поступку као стечајни судија или члан стечајног већа донео одлуку поводом које је дошло до спора.
Разл ози за изузеће нису таксативно набројани у закону већ
је прописано да судија може бити изузет ако постоје околно сти које доводе у сумњу његову н епристрасност. Ови разлози за и зузеће нису конкретизовани и могу бити ра зл ичити . Суд цени да ли су ти разлози оправдани, дакле не д ола з и аутоматски до
искључења суд ије из суђења, као што је то слу чај код разлога за искључење.
Судија чим сазна да у предмету у коме треба да суди постоји разлог за искључење дужан је да прекине сваки рад на том пред-
57
мету и о томе обавести странке и председ
ника суда који ће да
'
одлучи о искључењу.
ћ
А ко су дија сматра да постоје разлози за изузеће заста е ~а
поступком и обавестиће странке и председника суда о томе, КОЈИ ће одлучити о изузећу. Судија може предузети само оне радње за које постоји опасност од одлагања до доношења решења председника су да о изузећу.
Искључење и изузеће могу тражити и странке. ЗПП из 2011. године је ограничио да се може тражити искључење или изузе~е само судије који поступа у одређеном предмету, а не свих су диЈа
као што се то раније чинило злоупотребљавајући процесна овлашћења. Странка је дужна да поднесе захтев одмах по сазнању за
разлог искључења односно изузећа, а најкасније до закључења главне расправе, а ако није било расправљања до доношења суд еке одлуке.
У захтеву мора да се наведе законски разлог због кога се
тражи икључење односно изузеће, околности из којих ·произила
зи да је предл?г благовремено поднет и чињенице на којима се заснива постојање разлога за искључење или изузеће. Захтев за
искључење судије који одлучује о правном леку, странка може да
поднесе до доношења одлуке о правном леку,
а захтев
за
изузеће у року од 15 дана од пријема списа у суд вишег степена. Ако веће буде промењено, рок за изузеће почиње да тече од дана достављања те одлуке суда странци.
С:транка је дужи~ да захтев образложи и наведе околности на којима заснива оваЈ захтев.
Није ~озвољен захтев за изузеће, односно искључење: 1. Којим се уопштено . .тражи изузеће свих судиЈ·а неког
су да,
или свих судија КОЈИ би могли да учествују у ступку; . неком по-
2. О коме је већ одлучено, 3. у _коме није дато образложење законских КОЈИХ се тражи изузеће, 4. Када странка тражи искључење одн
који не поступа у том предмету,
разлога због
осно изузеће су дије
5. Када странка тражи искључење 0 ника суда, изузев када поступа у дносно изузеће председ том предмету.
58
Неблаговремени,
непотпун
и
недопуштени
захтев
за
искључење или изузеће одбациће решењем судија (председник већа) који води поступак и када је странка ставила захтев за његово изузеће или искључење. Ако је захтев за искључење или изузеће поднет на рочиш ту, судија ће га одмах одбацити и наставити рочиште, а ако је поднет у поднеску о њему ће се одлучити најкасније у року од
три дана од дана пријема поднеска. Против овог решења није дозвољена посебна жалба. О
искључењу року
или од
изузећу три
дана
одлучује од
председник
најкасније
у
подношења
искључењу
председника суда одлучује председник
суда
з ахтева.
О
непосредно
вишег суда. О изузећу председника Врховног касационог суда одлучује Општа седница Врховног касационог суда у року од
15
дана.
Пре доношења решења о изузећу узеће се изјава од судије чије се изузеће тражи, а по потреби извршиће се и друге про вере.
Против решења о искључењу или којим се усваја захтев за и зузеће није дозв ољена жалба, а против решења којим се захтев
за изузеће одбија није дозвољена посебна жалба. Одредбе о искључењу и изузећу сходно се примењују и на судије поротнике. Судија поротник не може да врши судијску дужност и
ако
стално или
привремено ради
код предузетника
или у правном лицу која Је странка у поступку.
Глава
11
НАДЛЕЖНОСТ СУДА
1. ПОЈАМ И ВРСТЕ НАДЛЕЖНОСТИ Под појмом надлежности су да подразумева се право и дуж
ност суда да поступа у одређеној правној ствари. То значи да одређени суд по закону има право да поступа у одређеној правној ствари, али истовремено има и обавезу да поступа у том пред-
59
мету и ту своју обавезу не може отклон
ити већ мора да спроведе
поступак и донесе одлуку.
Постоји ви ше врста надлежности :
1. 2. 3. 4.
Апсолутна надлежност, Стварна надлежност, Месна надлежност, Функционална надлежност.
Апсолу тна надлежност значи да је за решавање конкретног грађанског правног спора надлежан суд, а не неки други држав: ни орган (орган управе). Другим рач има, правилима о апсолутној надлежности врши се разграничење између надлежности. суд
врше јавна овлашћења. Међународна апсолутна надлежност домаћег суда значи да
је домаћи суд надлежан за суђење у спору са међународним еле ментом . Ова надлежност је одређена законом или међународним уговором.
Ако у закону или међународном уговору нема изричите
одредбе о надлежности домаћег суда за одређену врсту спорова, домаћи суд је надлежан за суђење у тој врсти спорова и када његова надлежност произлази из одредаба закона о месној над
лежности домаћег суда (чл.
27.
ЗПП).
Стварна надлежност је надлежност према врсти су да. Наш
ЗПП предвиђа да судови у парничном поступку суде у граница ма своје стварне надлежности одређене законом (чл. 27. ЗПП).
Стварна надлежнос~ ~~ одређена Законом о уређењу су да ва ("Сл. гласник Р. Србије , бр. 116/2008). Правилима о стварној надлежности се врши разграничење надлежности између судо
ва различите врсте и измеђ~ судова различитог ранга у окви ру исте врсте суда. Критеријуми на основу којих се врши ово разграничење су: врста предмета спора и вредност предмета спора, а када су у питању привредни спорови тада ј·е б
.
.
персонални критеријум, ~ј. ко су странке у парници.
Месна надлежност Је разграничење надле
.
жности
територијалном пђр~нци.пу, односно правилима 0 лежности се одре ује КОЈИ стварно надлежан су
конкретној правној ствари.
Месна надлежност може бити:
60
д
ћ
итан
и
према
месној
над-
е поступати у
1. 2.
Општа, и
Посебна.
Посебна месна надлежност може бити:
1. 2. 3.
Искључива,
Изберива (елективна),
Помоћна.
Правилима о стварној и месној надлежности се одређује који ће суд бити надлежан да поступа у првостепеном поступку. Функционална
надлежност
(инстанциона) је
специфична
врста стварне надлежности и помоћу ових правила се одређује надлежност судова за поступање по правним лековима. Врши
се разграничење између судова првог, другог и трећег степена. Првостепени суд одлучује о основаности тужбеног захтева, дру гостепени суд одлучује по жалби , а трећестепени суд одлучује по
ванредним
правним
лековима,
осим
понављања
поступка
(постоји изузетак када се разлог за пона,вљање односи на посту
пак пред вишим судом, апел ационим судом или Врховним каса
ционим судом). Странке не могу својим споразумом искључити примену
правила о стварној и функционалној надлежности суда, али могу
искључити
примену правила о месној
над лежности
суда
(пророгациона клаузула).
2. ДУЖНОСТ
СУДА ДА ПАЗИ НА СВОЈУ
НАДЛЕЖНОСТ Суд чим прими тужбу је дужан ех offo, да оцени да ли је надлежан за решавање конкретног спора. Суд ту процену врши на основу чињеница изнетих у тужби и на основу опште позна тих околности. Суд пази , у току целог поступка, на своју апсо лутну надлежност и стварну надлежност.
Ако оцени да за решавање конкретне правне ствари~ тј . спо ра, није надлежан суд већ неки други орган, огласиће се ненад лежним и одбацити тужбу. Првостепени суд је овлашћен и дужан да на апсолутну надлежност паз и у току целог провостепеног поступка.
Исто тако када суд приликом испитивања тужбе или у току . ' поступка утврди да није надлежан за решавање спора домаћи
61
суд, већ страни суд, огласиће се ненадлежним и одбацити ту)к бу. Међутим, ако надлежност домаћег суда зависи од пристанка
туженог и тужени да свој пристанак тада ће домаћи суд наста: вити поступак и неће се огласити ненадлежним. Али, о месној надлежности суд води рачуна по службеној дужности само ако је у питању искључива месна надлежност. На остале врсте мес не надлежности суд води рачуна само по приговору странке.
Код правила да суд води рачуна о својој стварној надлеж ности у току целог поступка постоје изузеци тако, виши суд првог
ех
степена се· не може огласити стварно ненадлежним
ojfo,
ни
ни по приговору туженог после упуштања туженог у
расправљање,
за предмете
из надлежности нижег суда
првог
степена исте врсте. То значи да ако је, . на пример, виши суд про пустио да 'се огласи ненадлежним за
cqpp
који је у надлежности
основног суда пре упуштања туженог у мериторно расправљање
о главној ствари, у.. каснијој фази поступ~ка се не може огласити
стварно ненадлежним ни по службеној дужности ни по приго вору странке. Ако се тужба не доставља туженом на одговор, тужени
може
да истакне приговор ненадлежности
најкасније
пре почетка припремног рочишта, а ако се оно не одржава пре отварања главне расправе.
Ако суд пропусти рокове до којих може да се огласи мес но ненадлежним касније се не може огласити месно ненадлеж
ним. Прот11в решења вишег суда првог степена којим се огла сио стварно ненадлежним и предмет уступио надлежном нижем суду, НИЈе дозвољена жалба.
3. ЗАДРЖАВАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ Суд који је стварно и месно надлежан
тужбе остаје надлежан и касније ако се у време подизања којих зависи надлежност суда На приме промене околности од ступка промени пребивалиш;е суд код р, ак~ тужени У току по задржава своју надлежност у том спор кога Је покренута тужба ру пред вишим судом смањи тужбени у или, ако тужилац у спозахтев тако
надлежан основни суд да суди, парни аћ
б
да и сада био
вишим судом и неће доћи до уступања~ е е се наставити пред Ова правила о задржавању надлежности~ дм ета основном суду. 62
у прописана из разло-
.
га процесне економије. Међутим, ако тужилац повиси тужбени захтев тако да према вредности предмета спора није ви ше над
лежан основни суд већ виши суд, основни суд се мора огласити стварно ненадлежним и предмет уступити вишем суду као над лежном суду.
4.
ПРИВЛАЧЕЊЕ (АТРАКЦИЈА) НАДЛЕЖНОСТИ Привлачење надлежности значи да се надлежност су да за
снива на чињеници да пред тим судом већ тече други парнич
ни поступак који је у вези са парницом која се тек покреће. Утврђивање надлежности по атракцији се прописује из разлога процесне
економије Јер
се
истовременим
решавањем
спорних
односа постиже уштеда, пошто је суд пред којим се води посту... пак већ упознат са релевантним чињеницама које су од значаја за доношење одлуке и у овом другом спору. Атракцијом над
лежности се постиже и то да се на обе правне ствари које су у међусобној вези примени исти правни став. Примери атракције су:
1. 2. 3.
Тужба главног умешача, Бракоразводни спор и спор за издржавање,
Спорови против материјалних супарничара.
Ако је једном тужбом тужено више лица, а за њих не постоји
.
. .
месна надлежност истог суда надлежан Је суд КОЈИ Је месно над-
лежан за једног од тужених. Спорови покренути противтужбом. Противтужба се под
носи суду пред којим већ тече парница по тужби, без обзира на пребивалиште противтуженог, али тај суд мора бити стварно надлежан и суд исте врсте и истог ранга.
Спорови ди
из
оставински
наследно-правних односа. Док поступак
све
до
се
правоснажности
спрово
решења
о
наслеђивању за суђење у споровима из наследно-правних односа и за спорове о потраживању повериоца према оставиоцу месно
је надлежан суд на чијем се подручју налази оставински суд. Спорови у извршном и стечајном поступку. За суђење у споровима који настану у ток_у или поводом извршн~г или стечајног
поступак
искључиво Је .надлежан
суд
на
ЧИЈем
се
подручју налази извршни или стечаЈНИ суд.
63
Спорови са кумулираним
захтевима. За ове спорове по-
требно Ј·е да је суд стварно надлежан за св
да је за све захтеве прописана иста
аки од ових захтева и
врста поступка.
ОБУСТАВА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА
5.
Ако суд у току поступка до доношењ а одлуке о Главној
ствари утврди да би поступак требало спровести по правилима
ванпарничног поступка, донеће решење по којем ће обуставити
.парнични поступак. Након правоснажности овог решења посту пак ће се наставити пред надлежним судом по правилима ван парничне процедуре.
6.
СУКОБ НАДЛЕЖНОСТИ
Ако суд коме је предмет уступљен сматра да он није надле жан за решавање тог спора доставиће предмет суду који је над
лежан за решавање сукоба надлежности у року од осам дана од пријема предмета.
Уколико је предмет омашком погрешно достављен тада се не изазива сукоб надлежности већ се предмет доставља су ду
коме је требало доставити и о томе се обавештава суд који му је предмет уступио.
Ако је против решења којим се један суд огласио месно не
надлежним изјављена жалба, па поводом жалбе одлуку донесе другостепени суд, за ту одлуку је везан и суд коме ј.е предмет уступљен, али само уколико је другостепени суд који је донео
одлуку надлежан за решавање сукоба надлежности између тих
судова. Одлука другос~епеног суда о стварној ненадлежности
првостепеног суда ~езуЈе сваки суд коме доцније исти предмет
буде уступљен ако Је другостепени суд надлежан за решавање
сукоба надлежности између тих судова .
.
Сукоб надлежности између судова исте врсте решава
заједнички непосредно виши суд.
Сукоб надлежности између судова разне врсте са
. решава Врховни касациони суд. Реублике Србије 64
·
територије
О сукобу надле)кности се МО)Ке одлучити и ако се стран1<е претходно нису изјасниле о надле)кности. Против решења којим се решава сукоб надлежности није дозвољена :жалба. Суд коме је предмет уступљен дужан је да предузима оне радње у поступ-
.
.
ку за које ПОСТОЈИ опасност од одлагања, све док се не реши су-
коб надлежности. Суд, по правилу, врши радње у поступку на свом подручју, али у
случају
опасности од одлагања суд може предузети
неке
радње на подручју суседног су да и о томе обавестити суд на чијем подручју је предузета радња.
7.
СТВАРНА НАДЛЕЖНОСТ Стварна надлежност судова је уређена Законом о уређењу
судова Р. Србије од бр.
2008.
године објављен у Сл. Гласнику РС
1. јануара 2010. године, са но велама бр. 104/09; 101/10; 78/11; 101/11 и 101/ 13. Овим Законом не 116/08
који је ступио на снагу
само што је устројена нова мрежа судова, него је и суштински
стварна надлежност измењена у односу на ранији закон. Фор мирана су два првостепена суда: основни и виши . Када је реч о грађанској материји првостепена надлежност је регулисана на следећи начин.
7.1.
Стварна надлежност судова опште надлежности
Основни суд у првом степену суди:
1.
У свим грађанско-правним споровима, ако није законом одређена надлежност другог суда,
2. 3. 4. 5.
У ванпарничним стварима, У извршним стварима,
У стамбеним споровима, у
радним
споровима
поводом
заснивања,
постојања
и
престанка радног односа,
б. у радним споровима о правима, обавезама и одговорностима из радног односа,
7.
.
у споровима о накнади штете КОЈУ претрпи запослени на раду или у вези са радом,
65
тамбених потреба по
8.
у споровима поводом решавања с
9.
Пружа правну помоћ, међународну правну
основу рада,
помоћ и врши
друге послове одређене Законом . Вищ11 суд у првом степену суди:
1.
У грађанско-правним споровима, када ~редност предмета спора омогућује изјављивање ревизије,
2. 3. 4.
У патернитетским и матернитетским споровима,
У споро~има о ауторским и другим сродним прави~а,
У споровима о објављивању исправке информације и одговора на информацију,
5.
У споровима о накнади штете у вези са објављивањем информације,
6. У споровима поводом штрајка, 7. У споровима поводом колективних уговора, 8. У споровима поводом обавезног социјалног осигурања, 9. У споровима поводом матичне евиденције, 1О. У споровима Поводом избора и разрешења органа прав них лица.
11. У споровима за заштиту од дискриминације и злоста вљања на раду.
12. У споровима због повреде забране говора мржње. 13. У споровима заштите права на приватни живот односно права на лични запис.
Виши суд такође одлучује:
1. О захтевима за рехабилитацију, 2. О забрани растурања штампе и ширења информација, 3. О признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука,
4. О сукобу надлежности основних судова са свог подручја, 5. Врши друге послове одређене законом.
Виши суд у другом степену одлучуЈ·е
0
жалба
основних судова у грађанско-правној материји: 1. У маличним споровима,
2. У ванларничним предметима '
66
ма на одлуке
3.
У свим грађанско-правним споровима када Је одлучено решењем.
На основу овог прегледа надлежности произилази да виши
суд има подељену надлежност тј. да поступа и у првом степену и у другом степену.
Апелациони судови имају искључиво другостепену надлеж ност. То значи да апелациони судови одлучују о жалбама:
1.
На пресуде основних судова у грађанско-правним споро
вима ако за одлучивање о жалбама није надлежан виши суд,
2.
На све одлуке виших судова када су они првостепени су дови.
Апелациони суд одлучује :
1.
О сукобу надлежности нижих судова са свог подручја ако за одлучивање није надлежан виши суд,
2.
О преношењу надлежности основних и виших судова када
су спречени или не могу да поступају у некој правној ства ри,
Врши друге послове одређене законом. Апелациони судови одржавају заједничке
3.
обавештавају Врховни касациони суд о спорним
седнице
и
питањима од
значаја за уједначавање судске праксе.
Врховни касациони суд одлучује: 1. О ванредним правним средствима изјављеним на одлуке
2. 3.
су до ва у Р. Србији, У другим стварима одређеним законом, О сукобу надлежности између судова, ако није за то над лежан неки други суд, и
4.·
О преношењу надлежности судова ради лакшег вођења по ступка или других важних разлога.
Пореg
суgеће
наgлежнос~ии
Врховни
касациони
суд
има
значајну улогу у уједначавању судске праксе. У том смислу Врхов ни касациони суд утврђује правна схватања ради јединствене примене права у судској пракси. Правно схватање усвојено на седници одељења обавезује сва већа у саставу одељења.
67
Врховни
касациони суд има и
дру ге
надле)Ј<ности
изван
суђења:
1. Разматра примену закона и рад судова, . и·а 2. Именује судије Уставног суда, из реда СВОЈИХ суд Ј ' ка 3. Даје мишљење о кандидату за председника Врховног сационог су да,
Одлучује 0 покретању поступка за оцену уставности закона и законитости прописа и других општих аката.
4.
Врши друге послове одређене законом. Врховни касациони суд одлучује о правним средствима У
5.
већу од пет судија, ако законом није друкчије одређено.
7.2.
Стварна надлежност судова посебне надлежности Што се тиче судова посебне надлежности, стварна надлеж
ност ових судова је регулисана на следећи начин : Привредни суд у првом степену суди:
1.
О
споровима између домаћих и страних привредних
друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти),
2.
У споровима који: настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привред
них субјеката (код материјалних супарничара и када је странка физичко лице),
3. У споровима из ауторских и других сродних права када настану између привредних субјеката,
4. У споровима поводом извршења и обезбеђења из над лежности привредних судова,
5. У статусним споровима привредних субјеката, 6. У сп~ровима о примени прописа о приватизацији и хартијама од вредности,
7. У споровима о страним улагањима 8 . у споровима о бродовима и вазду~опловима, пловидби по мору и унутрашњим водама
' еп 9. У споровима у којима се примењуј· хопловно право изузев спорова 0 пре
б
ловид ено и вазду
10. у споровима о заштити фирме, возу путника, 11 . У споровима поводом уписа у судски регистар, и
68
12. У споровима поводом стечаја и ликвидације. Поред ових послова, привредни суд у првом степену: 1. Води поступак за упис у судски регистар правних лица и других субјеката, ако за то није надлежан други орган,
2. Води поступак стечаја и . реорганизације, 3. Одређује и спроводи извршење на основу веродостојних исправа,
4. Одређује и спроводи извршење и обезбеђење одлука при вредних судова,
5. Одређује и спроводи извршење и обезбеђење на бродови ма и ваздухопловима,
6. Одлучује о признању' и извршењу страних судских и ар битражних одлука,
7.
Води ванпарничне поступке на основу Закона о привредним друштвима,
8. Пружа међународну правну помоћ из своје надлежности. Привредни апелациони суд одлучује:
1. 2. 3. 4.
О жалбама на одлуке привредних судова, О сукобу надлежности између привредних судова, О преношењу надлежности привредних судова,
Утврђује правне ставове ради јединствене примене закона из надлежности привредних судова,
5.
Врши друге послове одређене законом.
Управни суд суди:
1. 2. 3.
У управним споровима,
Врши друге послове одређене законом.
Пружа међународну правну помоћ из своје надлежности.
Надлежност прекршајног суда Прекршајни суд у првом степену суди у прекршајним по
ступцима, ако није надлежан орган управе; пружа међународну
правну помоћ у оквиру своје надлежности и врши друге послове одређене законом. Прек·ршајни апелациони суд:
1. 2.
.
Одлучује о жалбама на одлуке прекршајних судова. Одлучује о жалбама на одлуке које у прекршајном по ступку доносе органи управе.
69
кршајних судова.
3. О сукобу надлежности пре прекршајних судова. 4. О преношењу месне надлеђжност~оном 5. Врши друге послове одре ене за . . тима и подручјима судова и Јавних
Према Закону ~ се;и~
тужилаштава (Сл.
л.
с.
Р·
101/2013.) који се примењује од_ 1.
јануара 2014. године ут~рђена је нова мрежа суд
ова у р Србији
.
'
па је одређено да постоје:
66 основна суда, 25 виших судова, 16 привредних судова, . ) 4 апелациона суда (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац , 1 Привредни апелациони суд у Београду 1 Управни суд у Београду са три одељења (Нови Сад, Ниш и Крагујевац),
1 Врховни касациони суд са седиштем у Београду.
Такође је одређено да постоји:
- 44 прекршајних судова и _ 1 Прекршајни апелациони
. суд у Београду КОЈИ има три
одељења: у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
8. УТВРЂИВАЊЕ
ВРЕДНОСТИ СПОРА И САСТА В СУДА
Означавање вредности предмета спора у тужби је овлашћење
и дужност тужиоца и оно је од значаја за утвђивање ст~арне над лежности суда, одређивање састава суда, права на изјављивање ревизије, за примену правила о маличном поступку и за при мену правила о документарном платном налогу. Ако је тужилац
касније у току поступка преиначио тужбени захтев, а ради се о новчаном потраживању, вредност предмета спора је износ који је тужилац определио у коначно постављеном тужбеном захтеву.
За вредност предмета спора се узима само вредност главног захтева, док се к~мате, парнични трошкови и остала споредна
тражења не узимају у обзир ако не чине главни захтев.
Када је предмет тужбе потраживање одређеног новчаног из носа тад~ је вредност спора одређена самим тим износом. Закон прописује одређена пр~вила за утврђивање вредности предмета спора у неким ситуацијама:
70
1.
Ако се тужбе ни захтев односи на будућа давања која се понављају вредност предмета спора се рачуна по њиховом
2.
збиру али нај више до износа од пет година; Ако једна тужба против истог туженог обухвата више захтева који се заснивају на истом чињеничном и прав ном основу вредност спора се одређује према збиру вред ности свих захтева, али ако захтеви у тужби прои зилазе из разних основа или су истакнути против више тужених
вредност се одређује према вредности сваког појединог захтева;
3.
Ако се тужбеним захтевом тражи утврђење права својине или других стварних права на непокретности, утврђење ништавости, за
предмет
одређује
поништај
или
непокретност,
према тржишној
раскид уговора,
вредност
који
предмета
вредности
има
спор а
некретнине
се
или
њеног дела;
4.
Ако се води спор о постојању закупног односа, вредност
.
.
предмета спора се рачуна према Једногодишњој закуп ни-
ни осим ако се ради о закупу на краће време;
5.
Ако
се
тужбом тражи
обезбеђење
потраживања
или
успостављање заложног права, вредност предмета спора
се одређује према износу потраживања које треба обезбе дити,
ал и ако предмет залоге има мању вредност у з и ма
се вредност предмета залоге;
6.
Ако се тужбени захтев не односи на новчани износ, а
тужилац у тужби наведе да пристаје да прими одређени новчани
износ
уместо
испуњења
-
вредност
предмета
спора је тај износ. Ако је тужилац сувише високо или
сувише
ниско означио
вредност предмета спора, суд ће по сопственој иницијативи или поводом приговора туженог брзо и. на погодан начин проверити тачност означене
вредности и СВОЈИМ решењем утврдити
вред
ност предмета спора. Суд је дужан да. ово учини најкасније на припремном рочишту или ако оно није одржано на првом ро
чишту за главну расправу пре почетка расправљања о главној ствари. у каснијој фази поступка суд не може самоиницијативно да мења означену вредност предмета спора, нити то може тужи
лац да учини, осим у ситуацији када преиначује тужбени зах71
тев који гласи на новчано потраживање повећањем износа или
смањењем новчаног износа истакнутог у тужбеном захтеву (у случају смањења тужбеног захтева не ради се о преиначењу, ал и
има утицаја на одређивање вредности предмета спора). У првостепеном парничном поступку пред судовима опште
надлежности суд суди у већу или као судија појединац. Веће је састављено од једног судије као председника већа и двоје судија поротника као чланова већа.
У првом степену суди веће осим ако законом није прописано да суди судија појединац. Судија појединац суди:
1. у имовинско правним споровима, 2. у стамбеним споровима, 3. због сметања државине, 4. у ауторским и сродним правима, 5. о објављивању информације и одговора на информацију, 6 .. о заштити и употреби модела, узорака, жигова, 7. у споровима због дискриминације, 8. повреде права личности, 9. избора и разрешења органа правних лица 10. У споровима пово~ом колективних уrов~ра, 11. у споровима поводом штрајка 12. у потрошачким споровима, ' 13. у предметима пружања правне помоћи . у другом степену у седници већа или на
у већу састављеном од троје судија.
расправи суд су ди
Врховни касаци.они суд суди у већу од пет с
Сукоб надлежности решава веће од троје .
9.
Уд_ Ја.
судија.
МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ
Разликујемо општу и посебну
9.1. Општа месна надлежност Општа месна надлежност
месну надлежност.
t t ,ас or
.
sequ1tur forum rei)
се одређуј·
лишта туженог. Ово правило Ј·е
.
и·
е према месту пребива-
прихваћено и
Јер се сматра да тужилац мора да до каже 72
. У другим државама
да Је њ
егово субјективно
право повређено или угрожено, па се стога општи форум одређује према пребивалишту туженог, јер је увек повољније за странку да се суди у његовом месту пребивалишта. Ово из разлога што се
тужени у тој ситуацији не излаже трошковима путовања и борав ка у месту седишта суда, а и другим нелагод ностима које и зазива
свако путовање поготово ако је на даље релације . Ако би се општа месна надлежност одређивала према месту тужиоца то би могло
и да се злоупотребљава и да се тужени неоправдано шиканира. Зато је правичније да се општа месна надлежност одреди према пребивалишту туженог. Сам појам пребивалишта је одређен у Закону о пребивалишту и боравишту грађана. Пребивалиште је место у
коме
се једно лице настанило са намером да ту
стално
живи. Закон предвиђа и боравиште као допунски критеријум . Бо равиште је место где физичко лице привремено борави ван свог пребивалишта, нпр. студент за време студирања .
Када . су у питању правна лица опште месно надлежан је суд
на чијем се подручју налази њихово седиште према извештају Агенције за привредне регистре.
За
суђење
у
споровима
против
републике,
покрајине,
јединица локалне самоуправе опште месно надлежан суд је на чијем подручју се налази седиште њене скупштине.
Ако је неко лице који је српски држављанин упућено у иностранство на службу или рад опште месно надлежан је суд
његовог последњег пребивалишта у Србији.
9.2.
Посебне месне надлежности
Поред оп ште месне надлежности постој е и посебне месне
надлежности. Разликујемо искључиву, и збериву (елективну) и помоћну месну надлежност.
Већ смо у ранијем и злагању код атракције надлежности истакли случајеве месне надлежности код супарничара и за споро
ве о законском и здржавању. То су примери елективне месне над-
.
.
лежности . Ова правила о елективној надлежности имају з а циљ
да тужиоцу олакшају покретање и вођење спора. Наиме, закон прописује да тужилац може да бира да ли ће да тужи према пре бивалишту туженог, што је опште правило, или ће тужбу под нети према посебним правилима . Поставља се питање да ли из-
73
ити у правној науци не бор који је тужилац учинио може измен · . . вом питању Једни сматрају
· да је избор неопозив већ од тренутка подношења тужбе, а други постоји јединствено мишљење по о
сматрају да тужилац може изменити
сво1 избор Ј '
али само док
. _
тужба не бу де достављена туженом.
.
Случајеви uзберuве (елекшuвне) месне ~аg~е:Ј1Сносши су.
1. Надлежност за супарничаре. Ако Је Једном тужбом ту жено више лица, месно је надлежан суд за било ког од тужених.
2. Надлежност за спорове о законском издржавању. Ако је тужилац лице које тражи издржавање поред опште
месне надлежности, надлежан је и суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште или боравиште.
3.
Надлежност за спорове о накнади штете. Поред опште
месне
надлежности,
.
надлежан Је и
суд
на
.
.
чијем Је
подручју штетна радња учињена или где је штетна по
следица наступила. Ово се односи само на спорове о вануговорној одговорности за штету. Ако је штета насту пила услед смрти или тешке телесне повреде, надлежан
је и суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште односно боравиште. Ова правила ће се применити и у по ступку против организације за осигурање ради накнаде
штете трећим лицима и у поступку по регресним захте вима по основу накнаде штете против регресних дужни ка.
4. Надлежност за спорове ради заштите права потроша ча. Ос~м суда општ~ месне надлежности за туженог, над лежан Је и суд на ЧИЈем подручју потрошач има пребива лиште односно боравиште.
5. Надлежност за суђење у споровима због личности, поред суда опште месне над
.
.
повреде права
лежности
жан Је и суд на ЧИЈем подручју је штетна ра
.
'
надле-
дња извршена
или суд на ЧИЈем подручју тужилац има пребивалиште односно борави ште.
6. Надлежност за суђење у спорови на основу писмене гаранције п
ма за заштиту пра
ва
ред суда опште месне надлежно~отив произвођача, па ти за произвођача над-
74
ле)Ј<ан
Је
и
суд
опште
месне
надлежности
за
продавца
који је продао ствар и уручио гаранцију купцу.
7.
Надлежност за патернитетске и матернитетске спо рове. Дете може подићи тужбу пред судом опште месне надлежности и л и пред судом
.
на чијем
.
подручју оно има
пребивалиште одн . боравиште.
8.
Надлежност за брачне спорове. Поред опште месне над
лежности, надлежан је и суд на чијем су подручју су пружници имали последње заједничко пребивалиште.
9.
Надлежност за лица која немају општу
месну над
лежност у ·србији. Ако се ради о имовинскоправном спору
против лица КОЈе нема општу месну надлежност у
Србији, тужба се може подићи пре сваким судом на чијем
.
.
се подручју налази имовина тог лица или предмет КОЈИ се
тужбом тражи .
10.
Надлежност по месту у коме се налази огранак прав
ног лица. Поред суда опште месне надлежности, надле
жан је и суд на чијем подручју се налази огранак прав ног лица. Услов је да је спор настао из правног односа са тим огранком.
11.
Надлежност
по
месту
где
се
налази
заступништ
во страног правног лица. За спорове против правног лица које има седиште у иностранству у погледу оба
веза које су настале у Србији, или се у Србији морају обавезе испунити , тужба се може поднети суду на чијем се подручју налази његово стално заступништво или се
диште органа коме је поверено да врши његове послове.
12.
Надлежност по месту плаћања. За суђење у спорови ма имаоца менице или чека против потписника надл е
жан је поред суда опште месне надлежност и и суд места
плаћања.
13.
Надлежност за спорове из радних односа. У радним споровима
з апосл еног
против
пос_л одавца ,
поре?
о п
ште месне надлежности надлеж а н Је и суд на ЧИЈем се
подручју рад обавља или се обављ а?. Иск ључива месна надлежност значи да Је за конкретан спор
месно надлежан искључиво суд одређен Законом, а не суд опш те месне надлежности.
75
-
Случајеви искључиве месне наgле:Ј1сносши
су·
.
1 Надлежност за спорове о непокретностима и надлеж. ност за спорове због сметања државине као и споро ва из закупних односа на непокретности. За суђење у споровима 0 праву својине и другим стварним правима на непокретностима као и спорова из закупних односа на
непокретности ма и за спорове због сметања држави не. на непокретностима, искључиво је надлежан суд на чијем подручју се налази непокретност.
Ако се непокретност налази на подручју
више
судо
ва, надлежан је сваки од тих судова. У споровима због сметања
државине
на
покретним
стварима,
поред
суда
опште месне надлежности, надлежан је и суд на чијем подручју је сметање настало.
2.
Надлежност за спорове из наследноправних односа.
Док оставински поступак није правоснажно завршен за
суђење спорова из наследноправних односа и у споро вима за потраживање повериоца према наследницима за
дугове оставиоца, искључиво је надлежан суд пред којим се . води оставински поступка.
3. Надлежност за спорове о ваздухоплову и. броду. у спо ровима о праву својине на броду и ваздухоплову, из за купних односа и због сметања државине искључиво је месно надлежан суд на чијем се подручју води регистар (уписник) бродова и ваздухоплова,
4. Надлежност за спорове са војним јединицама. у спо ровима про~ив Р. Србије из односа са војним јединицама искључиов Је месно надлежан суд на ЧИЈ.ем налази седиште команде војне јединице,
5. Надлежност за спорове у извршном ступку. За суђење у споровима коiи на Ј
·
се подручју
·
и стечајном
·
по-
СТа.Ју у ТОКУ И ПО-
ВОДОМ извршног или стечајног nocтyn
. .
ка, искључиво Је
месно надлежан суд на чиј ем се подр · УЧЈУ налази суд КОЈИ спроводи извршни односно стечаiни ј
76
поступак.
10.
ПРИГОВОР МЕСНЕ НЕНАДЛЕЖНОСТИ СУДА О месној ненадлежности суд води рачуна на два начина:
1.
По службеној дужности суд ће да се огласи м есно ненад
ле,кним само кад ПОСТОЈИ искључива месна надлежност другог
суда . Ово решење о ненадле:жности суд мора донети најкасније у року од осам дана од дана пријема одговора на тужбу, а, ако се тужба не доставља на одговор у року од осам дана од пријема
тужбе.
2.
По приговору туженог ако се не ради о искључивој месној
надлежности, тужени Је дужан да истакне
приговор
месне
не
надлежности су да у одговору на тужбу, а суд може да се огласи
месно ненадлежним у року од осам дана од пријема одговора на тужбу. Ако се тужба не доставља на одговор тада тужени може да
истакне
приговор
на
припремном
рочишту,
адносно
ако
се
оно не одржава на првом рочишту за глав ну расправу, а суд мора
да одлучи у року од осам дана од дана изјављивања приговора.
Суд који се огласио месно ненадлежним мора донети решење и
. након
правоснажности
решења
доставити
предмет
суду
за
који сматра да је надлежан. Ако предмет уступи дописом без решења, суд коме је предмет достављен не може изазвати сукоб
надлежности већ предмет треба да врати суду који му га је доставио.
Након
што је
решење постало
правоснажно
предмет
се
доставља надлежном суду који наставља поступак као да је код
њега поднета тужба.
11.
ОДРЕЂИВАЊЕ МЕСНЕ НАДЛЕЖНОСТИ ОД СТРАНЕ НАЈВИШЕГ СУДА ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ Највиши суд одређене врсте у републици може одредити
да у парници поступа други стварно надлежан суд са његовог
подручја ако је очигледно да ће се тако лакше спровести посту пак или ако постоје други оправдани разлози. Ова
делегација
се
предузима
на
предлог
странке
или
на
иницијативу надлежног суда. Ако захтев за дел~гацију подноси надлежни суд, он се не доставља странкама на И ЗЈашњавање. Ако
предлог за делегацију подноси странка суд ће предлог да достави
77
·
·
·
супротној страни на изјашњавање која
мора да се изјасни у року
.
од три дана од дана достављања.
О предлогу странке за делегацију одлучује над~ежни суд првог степена решењем у року од. осам дана од прИЈема предлога. Против овог решења жалба није допу~тена.
.
.
О захтеву надлежног суда за делегацију одлучује највиши суд одређене врсте.
Предлог за делегацију странка може да поднесе на припре мном рочишту односно на првом рочишту за глави.у расправу.
Касније странка може да поднесе предлог само ако Је разлог за
делегацију настао после тог момента или је странка за разлог касније сазнала, што мора да докаже. Првостепени суд може да застане са поступком уколико је поднет захтев за делегацију.
Ако странка поново поднесе истоветни предлог за делегацију другог стварно надлежног суда, суд ће одбацити такав предлог ако
је предлог необразложен, не садржи разлоге за делегацију или ако странка тражи делегацију из разлога који се односе на искључење односно изузеће. Против овог решења није дозвољена жалба. Од луку доноси судија појединац, односно председник већа . првостепеног суда у року од осам дана, или веће другостепеног суда.
·
Захтев односно предлог за делегацију може да се поднесе и у другостепеном · поступку под истим условима.
Орgинација је одређивање месне надлежности од стране Врховног касационог су~а за с~орове за које не може да се утврди по. одр~дбама закона КОЈИ суд Је месно надлежан. Ординација се
одређује на предлог лица- странке која хоће да покрене парницу. 12. СПОРАЗУМ О МЕСНОЈ .НАДЛЕЖНОСТИ (ПРОРОГАЦИОНА КЛАУЗУЛА)
Странке могу својим уговором одредити мес
неког другог суда од оног који би по зак
б
ну надлежност
морају бити испуњена два услова: ону ио надлежан, али 1. Да је тај суд стварно надлежан 2. Да законом није одређена искљ'уч с поразум
.
о месној надлежности м
ива месна на
длежност.
форми и мора бити приложен уз тужбора 6ити сачињен У писменој жени мора бити поднет уз пригово у, односно ако га истиче ту 78
р о ненадлежности. Ов11м је
отклоњена дилема која се појавила у пракси до ког момента може ту)кени да истакне приговор о постојању споразумне месне над
лежности. Сада је јасно да то мора да учини пре давања одговора на ту)кбу. Писана форма у овом случају има двоструку улогу - и битне и доказне форме (ad solemnitatem и ad probationem). Прећутна (тацитна) пророгација постоји када суд пропусти да се огласи месно ненадлежним по службеној дужност и или када тужени не поднесе приговор о месној надлежности , тада ће тај суд наставити да поступа по тужби иако по закону не би био надлежан.
Глава
111
СТРАНКЕ У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ
1.
ПОЈАМ СТРАНКЕ Странка у поступку може бити свако физичко и правно
лице. У парници постоје две странке: тужилац и тужени . Тужи лац је лице које тражи од суда да пружи заштиту неком његовом
повређеном или угроженом субјективном грађанском праву, а тужени је ли це против кога је уперена тужба и за које тужи лац тврди да је повредило или угрозило његово субјективно, грађанско право.
Појам странке је процесно-правне природе и он је независан од материјалноправног односа поводом кога се води
парница.
Један правни субјект постаје тужилац или тужени, зато што је као такав означен у тужби. То доказује и могућност подношења негативне тужбе за утврђење, јер у овој парници тужилац упра во тражи да се утврди да између њега и туженог не постоји материјалноправни однос.
За
постојање
парнице
је
неопходо
да
постоје
две
супротстављене странке. Зато ако дође до конфузије, тј. да се обе страначке личности стекну у једној особи, парница престаје. На пример, када једна странка наследи другу или, када се споје два привредна друштва која су у парници имали положај тужиоца и туженог.
79
·
Положај тужиоца у парници стиче с суду. Одређени субјект
. постаје
тужени
е подношењем ту)l<бе
у парници
.
мимо
·
своје
воље већ вољом тужиоца који га је означио као тужено~ У ту)I<~
би о; момента када се против њега поднесе тужба суд~'
·
стран ке се стиче и суксеЦИјОМ, на прим
оложаЈ
ер ' када .станка умре, па
уместо ње у парницу ступи наследник. Положај странке У пар-
ници се губи смрћу или престанком постојања правног лица, а
окончањем парнице правни субјект престаје бити ст.ранка. Пар ница се не може водити против непознатог лица. СВОЈСТВО стран ке може имати само постојећи субјект. Ако је неко лице умрло пре подношења тужбе, такву тужбу треба одбацити. Евентуално донета пресуда не производи правно дејство, а парничне трош кове треба да надокнади онај ко је поднео тужбу. Обе парничне странке морају бити тачно одређене да би се могло јасно идентификовати ко је странка у парници, при чему .
је меродавна изјава, а не воља. То значи даје меродавно оно лице кога је тужилац у тужби назначио, а не оно лице кога је хтео да
назначи . Понекад означење странке у парници може бити предмет тумачења. Наиме, ако је тужилац у тужби очигледно направио
омашку у навођењу имена или других података, то треба да се ис прави у току поступка по службеној дужности. Али ако је тужи лац извршио промену у означењу туженог тако што је са једног
правног субјекта прешао на други, тада се ради о преиначењу тужбе у субјективном смислу, а не о очигледној грешци и то се не може отклонит~ исправком. Суд утврђује идентитет страна
ка када сматра да је то потребно. Ако је тужилац тачно означио
туженог_ у тужби по имену и по презимену, али тужба греш ком
буде достављена другом лицу, тада то лице неће постати стран ка у поступку, нити ће према њему почети парница да тече. Од погрешно означења туженог треба разликовати сл
управљене тужбе. У овом другом случа1у тужбен . . . ~ и одбијен, Јер не постоји стварна легитимациЈ·а н
·
у чај по греш но захтев
ћ
е
б
ити
а страни туженог
Странке су у поступку у процесно-пра · вном смислу равно· правне, Јер свака од њих има право да изн . оси чињенице подноси доказе, да се изјашњава о радњама про ' али то не значи да су оне равноправне и
80
ти вн и ка и тако даље
У
ф
актичком смислу.
'
2.
СТРАНКА ПО ДУЖНОСТИ Странка по дужности постоји у случајевима када парницу
води по службеној дужности орган о туђем праву или обавези. Најчешћи случај је, када јавни тужилац подиже тужбу, на при мер за поништај брака или тужбу за утврђивање ништавости уго вора о промету непокретности, када је то посебним прописима одређено.
Привремени
старалац заоставштине
може
поднети
тужбу, а може бити и тужен у име наследника који су непознати,
или којима се не зна боравиште (чл.
210.
Закона о наслеђивању).
У правној теорији постоје два мишљења о правној природи појма странке по дужности. По једном мишљењу орган који се
појављује са тужбом има положај странке у таквој парници (ор ганска теорија), а по другом мишљењу тај орган нема положај
странке, већ законског заступника (теорија заступања).
3.
ПРОМЕНА ПАРНИЧНЕ СТРАНКЕ До промене парничне странке у парници може доћи:
l.
Ако тужилац преиначи тужбу у субјективном смислу, па уместо првобитно туженог, тужи друго лице;
2.
Ако треће лице ступи у парницу уместо странке, на при
мер, тужилац отуђи ствар у току парнице трећем лицу.
у овом случају процесна суксеција прати материјално правну сукцесију.
З. Ако умешач ступи у парницу на место странке којој се био придружио.
4.
Ступањем
именованог претходника у парницу на место
туженог.
5.
Када прекинути поступак преузме неко од наследника.
За све ове ситуације важи правило да нова странка преузи
ма парницу у стању у коме се она налази приликом промене. То
значи да нова странка не може захтевати да се понове већ из
ведене парничне радње, нити да предузме радњу која више није допуштена.
81
4. СТРАНАЧКА СПОСОБНОСТ Стран ач ка способност је својство одређеног субјекта да може бити носилац процесних права и обавезе У парници (ius standi in iudicio). Страначка способност у процесном праву је пандан правној способности у материјалном праву. Страначку способност има свако физичко лице без обзира на узраст и пословну способност. Може да има и
nasciturus,
уколико се ради о заштити његових
интереса. Страначку способност има свако правно лице.
Осим физичких и правних лица, посебним прописима се
може одредити ко може бити странка у поступку. ЗПП прописује да суд може, изузетно са правним дејством у одређеној парници, признати својство странке и оним облицима удруживања који немају страначку способност, ако утврди да, с обзиром на пред мет спора у суштини испуњавају услове за стицање страначке
способности, а нарочито ако располажу имовином на којој се може спровести извршење .
Против решења којим се признаје својство странке у по ступку није дозвољена посебна жалба:
ЗПf! изричито прописује да јавни тужилац има право да учес~вуЈе у парничном поступку као странка само у случајевима када Је то прописано законом .
.
За страначку способност страног физичког лица , . .
меродавно
Је право ЧИЈе Је он држављанин. Исто тако, и страначка способност страног правног лица се цени по праву зем
·
новано то правно лице. Ако правно лице има држави, тада се страначка способност може пр
.
ма праву те државе где Је седиште.
Страначка способност има знача1 пр ~
· · ·
ље у КОЈОЈ Је ос-
седиште у другој
оцењивати и пре-
оцесне претпоставке
Ако суд утврди У било ком стадијуму поступка а т
тужени нема страначку способност '
ћ
доне е
. д ужилац или решење к . ћ
укинути све спроведене парничне рад ОЈИМ е ње и одбацити т б Н . стран ач ку способност суд пази по сл уж у. а
целог поступка. Повреда правила
0
разлог апсолутне ништавости судске
82
уж 6 еној ~ужности у току
страначко1 спо одлуке.
Ј
.
со 6 ности Је
5.
ПАРНИЧНА СПОСОБНОСТ Парнична способност је способност одређеног лица да пред
узима парничне радње у поступ ку пред судом. Ст ранка је пар
нично способна ако има потпуну пословну способност, а то је по правилу са н авршених
18
година )КИ вота. Пунолетно лице коме је
ограничена пословна способност, парни чно је способно у граница ма своје пословне способности. Исто тако, малолетник је парнич но способан у границама признате пословне способности. Према томе, парнична способност се везује за пословну способност, тако
да оно што пословна способност представља у материјалном пра ву, у процесном праву то је парнична способност. Због тога се парнична способност назива и процесна пословна способност. Странка која је парнично способна не мора сама да пред
узима радње у поступку, већ то може да чини и преко свог пуномоћника. постојање
Страначка
парничне
способност
способности,
али
Је
претпоставка
свако
лице
које
за има
страначку способност не значи да истовремено има и парнич
ну способност. За парни чну способност је карактеристично да она може бити само потпуна, тј. неограничена и без услова. За
разлику од пословне способности која може бити ограничена, парнична способност је увек неограничена, што значи да лице у парници може да предузима све парничне радње у границама
своје пословне способности. Лица која н~мају парничну способ ност, за њих парничне радње предузимају њихови законски заступници.
У погледу парничне способности правних лица постоје разли-
. .
.
.
чита схватања, али у НОВИЈОЈ правној теорији преовладава мишље-
ње да су и правна лица пословно способна, па да доследно томе и на подручју процесног права имају парничну способност. Уколико се одређеним облицима удруживања признаје страначка способ ност, тада је логично да иr:-1 се призна и парнична способност. У случају да се отвори стечајни поступак над правним лицем, тада
оно губи и парничну способност. Парнична способност странака је процесна претпоставка за покретање парнице и расправљање пред судом. Одредбе за кона 0 парничној способности су императивног карактера, тако да на парничну способност суд пази у току читавог поступка
по службеној дужности. Суд неће уважити радње парни чно не-
83
способне странке. Повреда правила о nарничној способности је разлог апсолутне ништавости одлуке. Виши суд ће, с обзиром на природу повреде, укинути пресуду и вратити предмет нижем
суду или укинути пресуду и одбацити тужбу.
6. ПОСТУЛАЦИОНА СПОСОБНОСТ Постулациона способност је способност парнично способне странке да може без пуномоћника сама непосредно предузимати
парничне радње пред судом. По ЗПП-у у поступку по ванредним правним лековима, странка може предузимати парничне радње
само преко пуномоћника који је адвокат, што значи да стран
ка нема постулациону способност у тој фази поступка и ако
има парничну способност. Исто тако, постулациону способност немају лица која због свог неког физичког недостатка или хен дикепа нису у стању да се самостално, сопственим изражајним средствима изјашњавају пред судом у парници (нпр. глувонема лица).
7.
ПРАВО НА ВОЂЕЊЕ СПОРА (ПРОЦЕСНА ЛЕГИТИМАЦИЈА)
Поред учествује
страначке као
и
странка
у
парничне парници
способности, мора
имати
и
лице
које
овлашћење
за вођење . конкретне парнице ' тЈ· · мора имати процесну легитимацију. За утврђивање постојања процесне легитимације · . процесно право упућује на матери]· ално право т
.
процесну легитимацију
·
.
имају странке у
.
о
·
значи
.'
'
да
спору КОЈе имају и материЈалноправни однос између себе у вези · · са КОЈИМ Је и настао спор. оказивање процесне легитимације ·
д се учини вероватним да је тужилац овл~:~~~аничава на то да кретне парнице против туженог под
за вођење кон
грађанскоправни однос између 'стра претпоставком да постоји
захтеву. Тужилац мора доказати сам 0нака изражен У тужбеном то да има пра
да по~рене конкретну парницу против
постоје претпоставке за тврдње ту ·
вни интерес
дре~еног туженог, кад
жиоца Које исти
у вези са постојањем грађанскоправноr 84
0
че У тужби,
0 дноса између страна-
ка. Да ли заиста постоји спорни грађанскоправни однос или не постоји, односно да ли из тог грађанскоправног односа произ илази за тужиоца захтев постављен у тужби, то је пи та ње мери торног одлучивања од стране суда, које се након расправљања у поступку завршава доношењем судске одлуке. Тужилац је ду
жан да докаже не само своју активну процесну легитимацију, него и да докаже да на страни туженог постоји пасивна процес
на легитимација. Ако тужилац не учини вероватним постојање процесне
легитимације
странака,
суд
ће
тужбу
одбацити.
Међутим, ако суд утврди да постоји процесна легитимација, тада ће се упустити у мериторно расправљање по тужби па ће, с обзиром на резултат расправљања, пресудом одлучити да ли
усваја или одбија тужбени захтев. Процесну легитимацију имају лица која су субјекти спорног грађанскоправног односа из кога проистичу права, односно обавезе за странке. Овде се процес
на легитимација поклапа са стварном легитимацијом
ad causam).
(legitimatio
Код кондемнаторне или конститутивне тужбе про
цесна легитимација се по самом закону
признаје субјектима
спорног грађанскоправног односа. Због тога, странка није дуж
на да посебно доказује постојање правног интереса за вођење ове парнице, јер оне имају законско овлашћење за такву парни цу. Међутим, ако се покреће парница декларативном тужбом, тада не постоји а priori по закону овлашћење за вођење овак ве парнице, већ се мора доказати конкретан правни интерес за
покретање такве тужбе. Тужилац може тражити не само да се
утврди постојање правног односа одређеног садржаја, већ и. да се утврди да одређени правни однос између странака не постоји. Такође се признаје право и трећим лицима која нису субјект спорног материјалноправног односа да имају процес ну легитимацију, уколико се на њих односи посредно или
не
посредно правни однос који постоји између странака. Процес на легитимација трећих лица може извирати или из законског
овлашћења, или из конкретно доказаног правног интереса. У не
ким случајевима треће лице ради остварења својих права може водити парницу, с обзиром на туђи грађанскоправни однос, а у неким другим слу чај евима рад и остваривања туђих овлашћења из правног односа у коме та трећа лица не учествују као субјекти. На пример, ако која од странака током парнице отуђи
85
ствар или право о коме парница тече, то не ~п.речава да се пар
ница међу истим странкама доврши. Лице које Је У корист трећег
закључило неки уговор, овлашћено је да покрене ?арницу ради
остваривања обавезе трећег. Парницу ради побиЈа~а правних радњи поводом стечаја може покренути сваки стечаЈНИ повери
лац. Заштита права поводом стечаја се остварује преко стечајног управника који је овлашћен да се појави као странка у поступ~у.
Парницу за поништај брака или за утврђивање постојања или непостојања брака може поднети јавни тужилац. Код дерива тивне тужбе командитор командитног друштва, члан друштва
са ограниченом одговорношћу или акционар код акционарског
друштва имају право да поднесу тужбу у своје име а за рачун друштва ради надокнаде штете проузроковане друштву од стра
не лица из члана
31.
ст.
.
1 Закона .
о привредним друштвима због
повреда дужности КОЈе имају према друштву.
Привремени старалац заоставштине (када су наследници не познати или им се не зна пребивалиште) је странка у поступку
поводом те заоставштине. Специјализована организација за за штиту ауторских и других сродних права може да се појави као
странка у парници ако су јој титулари ауторских права повери ли да за ступа њихове интересе.
Популистичка тужба, на пример остваривање заштите по ос нову чл. 156. ст. 1. ЗОО који члан прописује да свако може да зах тева од другога да уклони извор о~асности од кога прети знатнија
штета њему или _неодређеном броју људи, као и да се уздржи од делатности од КОЈе произлази узнемиравање или опасност штете.
8.
СТВАРНА ЛЕГИТИМАЦИЈА
Стварну легитимацију (legitimatio ad с
·
ковати од ПОЈМОВа страначке и парничне сп
) ausam
на вођ ење спора. У неким случајевима се п ав
б
треба разл и
осо ности и од п
-
рава
и стварна легитимација поклапају али Р на вођење спора не поклапају, нпр. када треће лице' им У неким случајевима се туђем субјективном праву (види rope а право на вођење спора о 0
наведене при
Странка има стварну леrитимаци ·
.
)
мере·
јалноправног односа из кога је насталЈУ ако Је учесник матери тивно легитимисан ако он у том од а парница. Тужилац је ак
носу има положај овлашћене
86
стране,
а
тужени
материЈалноправном
Је
пасивно
односу
легитимисан
са ту)I<иоцем
ако
неку
има
у
обавезу
том
према
њему.
Од стварне легитимације зависи исход спора, да ли ће ту:ж бени захтев бити усвојен или одбијен. Обично тужени у парни ци
истиче
промашену
пасивну легитимацију
на
његовој
стра
ни или да :у~илац ни)е активно легитимисан. Значи, стварна легитимација Је материЈалноправне, а не процесноправне приро де.
Глава
IV
ЗАКОНСКИ ЗАСТУПНИЦИ И ПУНОМОЋНИЦИ
1.
ПОЈАМ И ВРСТЕ ЗАКОНСКИХ ЗАСТУПНИКА Странке не морају саме предузимати парничне радње у по
ступку пред судом. Оне странке које немају парничну способ ност, оне и не могу предузимати парничне радње, већ то чине
законски заступници. Заступници су лица која у име и за ра чун
странке предузимају процесне парничне радње у
судском
поступку (парници). Оне радње које су предузете изван оквира овлашћења немају правно дејство према странци. Радње заступ ника делују непосредно према странци коју заступају. Разликујемо законске заступнике, који по сили закона заступају лица која немају парничну способност и добровољне заступнике или пуномоћнике, који своја овлашћења црпе из воље странке. Такође, постоје и заступници који своја овлашћења добијају из статута или другог општег акта правног лица.
Странка која је парнично способна, овлашћена је да само стално одлучи да ли ће сама предузимати процесне радње или ће овластити неког да то чини у њено име и за њен рачун. Уко
лико одлучи да ангажује заступника, тада се ради о уговор ном
или добровољном заступању, а то су пуномоћници који
на основу воље странке која их је. ангажовала наступају у пар ници. Насупрот томе, странке КОЈе нису пословно и парнично
способне заступају пред судом законски заступници, који своја
87
овлашћења добијају непосредно из закона, а. не на основу воље саме странке. Заступник може бити лице које има потпуну по
словну и парничну способност. Заступник није странка. Он само у име и за рачун странке предузима парничне радње пред су
дом. Пошто заступник није странка у парници, он не може бити
осуђен, нити се њему може нешто досудити. Ипак, суд МО)Ке одлучити да заступник странке накнади противнику трошко
ве које му је проузроковао својом кривицом. Такође, заступник може бити кажњен ако теже злоупотребљава процесна права
која му припадају. Заступници су дужни да савесно обављају своју функцију и они не одговарају странци за неуспех, већ само . . . " . за штету КОЈУ ЈОЈ проузрокују СВОЈИМ скривљеним неправилним радом.
Правна лица предузимају радње у поступку преко својих органа, односно тела која их по закону заступају или на основу акта надлежног тела. Надлежни орган правног лица може узети
пуномоћника који ће у име и за рачун правног лица водити пар ни цу.
Законски заступник може у име странке предузимати све
радње у поступку. Међутим, ако је за подизање или повлачење
тужбе, за признање тужбеног захтева, за одрицање од тужбеног захтева, за закључење поравнања, за изјављивање, повлачење или одрицање од правног лека, посебним прописима одређено
да ·заступник мора имати посебно овлашћење за предузимање ових парничних радњи, он може те радње предузети само ако
има такво овлашћење.
У току • целог поступка, суд по службеноiЈ дужно сти • • ли лице које се ПОЈављуЈе као странка може бит
.
пази да
и странка у по-
ступку и да ли Је странка парнично способна
б ' да ли парнично неспосо ну странку заступа њен законски заступник и да ли законски заступник има посебно овлашћењ · е када Је оно потребно ице које се ПОЈављуЈе као законски заступник . .
л
·
·
·
судом да, приликом предузимања прве
дужно је пред
же своје заступничко својство. Законск~:~:: У пос~уnку, дока поднесе посебно овлашћење кад је з
упник је дужан да
радњи у поступку то потребно Кад а предузимање одређених ступник лица под старатељст~ом несуд утв~ди да законски за у заступању, обавестиће 0 томе орга показуЈе потребну пажњу
н старатељства. А ко би ус-
88
лед пропуштања заступника могла настати
штета за лице
под
старатељством, суд ће застати с поступком и предло)кити да се одреди други законски заступник.
Кад суд утврди да лице које се појављује као странка не може бити странка у поступку, а тај се недостатак МО)Ке откло
н ити, позваће тужиоца да и з врши потребне исправке у тужби. Кад суд утврди да странка нема законског заступника или да за
конски заступник нема посебна овлашћење кад је оно потребно, затражиће да надлежни орган старатељства постави старатеља
парнично неспособном лицу или ће преду зети друге мере које су потребне да би парнично неспособна странка била правилно заступана. Док се не отклоне ови недостаци, у поступку се могу
предузимати само оне радње због чијег одлагања би могле да настану штетне последице. Суд ће одредити странци рок који не може бити дужи од осам дана за отклањање ових недостатака.
Ако се наведени недостаци не могу отклонити и ако одређени
рок безуспешно протекне, суд ће решењем укинути радње спро
ведене у поступку уколико су захваћене овим недостацима и одбациће тужбу ако су недостаци такве природе да спречавају даље вођење поступка. Против решења којим се наређују мере за отклањање недостатака није дозвољена посебна жалба. Ако се у току поступка пред првостепеним судом да би редован
покаже
поступак око постављања законског за ступника
трајао дуго, па би због тога могле да настану штетне последи
це за једну или обе странке, суд ће туженом поставити привре
меног заступника по редоследу са списка адвоката, који суду
доставља Адвокатска комора. Списак се објављује на интернет страници и огласној табли надлежне адвокатске коморе и суда.
Приликом постављања привременог за ступника суд је дужан да поштује редослед са списка . Закон прописује да ће суд постави ти ту:>1<еном привременог заступника нарочито у слу чају: 1. Ако тужени није парнично способан, а нема зако нског заступника,
2.
Ако постоје супротни интереси туженог и његовог законског заступника,
З. Ако обе странке имају истог законског заступника,
4.
Ако је пребивалиште, или боравиште односно седиште туженог непознато, а тужени нема пуномоћника и
89
5. Ако се тужени или његов законски заступник, који немају пуномоћника налазе у иностранству, а достављање се није могло извршити. Суд одлучује решењем о постављању привременог заступни-
ка и то решење доставља органу старатељства последњег преби валишта или боравишта туженог и странкама чим је то могуће. Против овог решења није дозвољена жалба. Привремени заступник има у поступку сва права и дужности
законског заступника. Он предузима парничне радње у поступку
све док се странка, њен законски заступник или пуномоћник не појави пред судом или док орган старатељства не обавести суд да је поставио старатеља. Ако је привремени заступник постављен туженом из разлога што је непознато пребивалиште, односно бо равиште туженог и
из разлога што се тужени или његов закон
ски заступник налазе у иностранству, а немају пуномоћника па
се није могло достављање извршити, суд ће оглас о постављању привременог заступника објавити у "Службеном гласнику РС'',
преко огласне табле суда и на интернет страници суда, а по по
треби и на други погодан начин. Оглас треба да садржи означење
.
. . суда, КОЈИ Је поставио привременог заступника, законски основ,
име туженог коме се поставља заступник, предмет спора, име за ступника и његово занимање и боравиште, као и упозорење да
ће заступник заступати туженог у поступку све док се тужени или његов пуномоћник не појави пред судом, односно док орган старатељства не обавести суд да је поставио старатеља.
Стран~ ~ржављанин који није парничне способан по закону државе ЧИЈИ Је држављанин, а парнично је способан по закону
0
парничном поступку РС, може сам предузимати радње у поступ ку. Законски заступник може предузимати радње у
поступку,
само док страни држављанин не изјави да сам преузима ђ 8 о ење парнице.
2.
ПУНОМОЋНИЦИ СТРАНАКА
Поред заступника, странку могу заступати предузимању процесних радњи и пуномоћници
Пуномоћник физичког лица може бити:
1. 90
адвокат,
·
пред
судом
у
2. 3. 4. 5.
крвни сродник у правој линији, брат и сестра, брачни друг (супружник),
представник службе правне помоћи КОЈИ има правосудни испит.
Пуномоћник правног лица може бити:
1. 2.
адвокат, дипломирани правник са положеним
.
.
правосудним
испи-
том КОЈИ Је у радном односу у том правном лицу,
Закон прописује да заступање Републике Србије и њених ор
гана, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе уређује се посебt1им прописима.
Ако странка није ближе одредила овлашћења у пуномоћју адвокат је овлашћен да предузима све диспозитивне парничне радње. Затим, адвокат може да предлаже издавање привремене
мере, да подноси предлог за извршење или обезбеђење, да пре несе пуномоћје на другог пуномоћника, да од противне стране прими или наплати трошкове поступка. Адвоката
може
замењивати
његов
адвокатски
приправник
осим у поступку по правним лековима.
Пуномоћник који није адвокат мора у пуномоћју имати из ричито
наведено да може предузимати диспозитивне
парничне
радње, а то су:
1. повлачење тужбе, 2. признање тужбеног захтева, 3. одрицање од тужбеног захтева, 4. повлачење или одрицање од правног лека, 5. закључење судског поравнања, 6. преношење пуномоћја на друго лице. Суд има обавезу да упозори странку која нема пуномоћника и која се из незнања не користи правима која јој припадају ло ЗПП-у, да може ангажовати пуномоћника. Све радње које у поступку предузима пуномоћник у грани цама пуномоћја , имају исто правно дејство као да их је предузела и сама странка. Али странка може изменити или опозвати радњу
свог пуномоћника што значи да је она dom inus litis у поступку. Ако је пуномоћник признао нек~ чињеницу на рочишту на коме странка није присуствовала или Је неку чињеницу при знао у под-
91
· змени или опозове, суд ће цени;и обе изјаве узимајући у обзир све околности и заузети став неску а странка то признање доцније и
поводом тих изјава, односно одлучиће да ли ће узети за признату или оспорену чињеницу, дакле, поступиће на исти начин као и када сама странка прво призна, а после потпуно или делимично оспори ово признање или ограничи признање додавањем неких других чињеница.
Странка издаје пуномоћје у писменом облику, тако да се
више не може дати пуномоћ на записник код суда.
Пуномоћник је дужан да приликом предузимања прве радње
у поступку поднесе пуномоћје, а суд је дужан да у току целог
поступка пази да ли је лице које се појављује као пуномоћник овлашћено за заступање. Ако суд утврди да лице које се појављује као пуномоћник није овлашћено за предузимање одређене радње, укинуће парничне радње које је то лице предузело, ако те радње
странка није накнадно одобрила. Странка може у свако време
опозвати пуномоћје, а пуномоћник га може у свако време отказати. Опозивање, одно сно отказ пуномоћја мора се саопштити суду пред којим се води поступак, и то писмено или усмено на записнику. По ЗПП-у из
2011.
године уведена је обавеза пуномоћника да о отказивању
пуномоћја обавести и странку, а не само суд. Опозивање, одно
сно отказ пуномоћја, производи дејство за противну странку од часа када јој је саопштено. После отказа пуномоћја пуномоћник је дужан да још 30 дана предузима парничне радње за лице које му је издало пуномоћје, ако је потребно да се отклони штета за даваоца пуномоћја која би у то време могла настати.
Пуномоћје престаје смрћу физичког лица, проглашењем за умрло и губитком пословне способности. Ако је пуномоћнику дато овлашћење да може предузимати све радње у поступку, а странка, односно њен законски заступник умре или постане по
словно неспособан или, .ако законски заступник буде разрешен дужности, . пуномоћник Је овлашћен да предузи ма радње у поступку које не трпе одлагање. Правно лице прест ком
правног лица,
·
ликвидације.
п
о
остварењем стечаiноr пос
отварању •
:Ј
поступка
стечаiа
•
:.1
·
аЈе:
тупка и или
престан-
поступка
.
ликвидације
у поступцима ~ОЈИ настају поводом стечајног поступка као и у поступцима КОЈИ су текли пре отварања с
92
·
течајног поступка ,
а
настављени након отварања наведених поступака, пуномоћници
морају да имају пуномоћје које је издао стечајни односно л икви дациони управник.
Глава
V
УЧЕШЋЕ ТРЕЋИХ ЛИЦА У ПАРНИЦИ У парничном поступку, осим странака и њихових заступ
ника, односно пуномоћника, могу учествовати и трећа лица ако за то имају одређен правни интрес . Та трећа лица су по прави лу умешачи, који се придружују или тужилачкој или туженој страни
ради
заштите
сопствених
интереса.
Међутим,
поред
умешача, када је реч о учешћу трећих лица у парници, Закон о парничном поступку предвиђа учешће јавног тужиоца, затим именовање претходника и обавештење трећег лица о парници.
1. УЧЕШЋЕ
ЈАВНОГ ТУЖИОЦА У ПАРНИЦИ
Закон о парничном поступку предвиђа, да јавни тужилац има право да учествује у парници у складу са посебним законом. Када јавни тужилац учествује у парници која тече међу другим
лицима , он је овлашћен да у границама тужбеноt захтева пред лаже да се утврде и чињенице које странке нису навеле и изведу
докази које странке нису предложиле . Дакле, у овим ситуацијама се примењује истражно начело. Јавни тужилац има право и да
изјављује правне лекове. Своје учешће у поступ ку, јавни тужи лац пријављује поднеском суду пред којим се води парница међу другим лицима. Закон ставља обавезу суду, да обавести јавног тужиоца ако сматра да постоје претпоставке за његово учешће у парници. Суд тада оставља јавном тужиоцу рок за пријаву учешћа и док не протекне тај рок застаје са поступком. Након протека рока , суд наставља са поступком, без обзира да ли је јавни тужилац пријавио поднеском суду своје учешће. Но, тиме јавни ту)l<илац није преклудиран да се и У каснијој фази укључи
у парницу. У парници у коју. је ступио ј~вни ~;~жилац, он није ни странка ни заступник, он је интервенијент у јавном интересу
93
што га битно разликује од обичног умешача. То се управо види из оних одредаба закона којима се налаже примена истражне максиме у утврђивању битних чињеница за доно~ење ~равилне и законите одлуке и у праву јавног тужиоца да изјављује правне лекове.
2.
•
УЧЕШЋЕ УМЕШАЧА
Умешач је треће лице које се придружује једној од странака, како би помогло да странка којој се придружио успе У спору да
би остварило неки свој правни интерес. Да би неко треће лице могло да се појави као умешач у парници, мора за то да има
правни интерес. Такав интерес постоји када пресуда у парни
ци утиче непосредно или посредно на његове правне односе. У таквом положају налази се, на пример, лице на које је странка пренела спорно право у току парнице. Умешач може ступити у
парницу у току целог поступка све до правоснажности
одлу
ке о тужбеном захтеву, а може и у току поступка настављеном изјављивањем ванредног правног лека. Изјаву о ступању у пар ницу" умешач може дати на рочишту или писменим поднеском.
Поднесак умешача се доставља обема парничним странкама, а
ако ј-е изјава умешача дата на рочишту, доставиће се препис за
писника само оној странци која није била присутна на рочишту. Свака странка може оспорити умешачу право да учествује у по ступку и предложити да се умешач одбије. Исто тако, суд може
и сам без изјаш~ења странака одбити учешће умешача, ако ут врди да не постоји правни интере~ за то треће лице да се умеша
у парницу. Против одлуке суда КОЈОМ се одбија учешће умешача
у парници треће ~ице има пр~во посебне жалбе. До правоснаж ности решења КОЈИМ се одбија учешће умешача, умешач може учествовати у поступку и његове парничне радње се не могу
искључити. Проти~ одлуке суда којом се дозвољава учешће уме шача у парн~ци није дозвољена посебна жалба.
Умешач Је дужан да прими парницу у оном с се налази у тренутку кад се умеша у парницу
.
поступка, умешач Је овлашћен да ставља предло ма све остале парничне радње у роковима у ко·
.
тању у каквом у даљем
ге и да предузи-
. . ~има могла да предузме странка КОЈОЈ се придружио А ·
94
току
6 и те .
радње
ко Је умашач
ступио у парницу до правоснажности одлуке о тужбеном з.ах
теву, овлашћен је да изјави и ванредни правни лек. Ако уме шач изјави правни лек, примерак његовqг поднеска доставиће
се странци ко~о~ се придружио. Парничне радње умешача имају за странку КОЈОЈ се придружио правно дејство, само ако нису у супротности са њеним радњама. Умешач помаже странци, што значи
да
он
не
може
предузимати
штетне
парничне
радње
за
странку. Исто тако, он не може предузети диспозитивне парничне радње
.
које
.
.
имају утицаја директно
на исход
спора,
на при-
мер не може повући тужбу, не може признати тужбени захтев, не може закључити судско поравнање. Странка је
dominus litis,
те су само изјаве странке меродавне за директан утицај на ток и окончање парнице. Умешач не може оспоравањем издејствовати доказивање чињенице КОЈУ Је странка признала.
Жалба
умешача
не
спречава
наступање
правоснажности
пресуде ако се странка одрекла жалбе. У теорији је изражено
мишљење, да ако странка не изјави жалбу на пресуду, а изјави умешач, тада она има суспензивно дејство. Међутим, у пракси је заузето супротно становиште, а то је да умешач може изјавити жалбу само ако је и странка изјавила жалбу против пресуде. Пошто умешач има право да учествује у поступку, суд је дужан
· Такође,
да
га
позива
на рочиште
и
да
му
доставља
поднеске.
суд је дужан да достави судску одлуку умешачу, али
рок за изјављивање жалбе тече умешачу од достављања одлуке странци, а не од дана када Је он примио пресуду.
Умешач не може предузимати оне радње у поступку за које је протекао тренутак, тако на пример не може да истиче приго вор месне ненадлежности, ако Је прошао тренутак за истицање
овог приговора, нити може да тражи понављање радњи које су
предузете пре него што је он ступио у парницу, н·а пример да се поново саслуша неки сведок.
Пошто умешач није странка, он и не може бити саслушан као странка, али може да се саслушава као сведок. Умешач може да иступи из парнице по својој вољи, а пресуда која се до носи не гласи на њега, већ само на странку. Умешач не може бити осуђен на накнаду парничних трошкова противнику, али у случају успеха помогнуте странке, припада му право на на
кнаду трошкова. Уз сагласност странака, умешач може ступити
95
· ·
у парницу на место странке КОЈОЈ се
придружио тада се ради о
'
тужби , тзв. главног ме~uања.
3.
ВРСТЕ УМЕШАЧА Разликујемо обичне (споредне) умешаче и умешаче са nол~
жајем јединственог супарничара. О обичним умешачима бил~ Је речи у ранијем излагању, а када се ради о умешачу са положа~ем
јединственог супарничара, то су ситуације, када пресуда СВОЈОМ правоснажношћу
делује
и
на умешача.
Пошто
се
.
налази
.
у
положају јединственог супарничара његове радње деЈСТВУЈУ као
да их је предузела сама странка. То значи да овакав умешач са положајем јединственог супарничара може, независно од стран ке којој се придружио па чак и против њене воље, да предузи
ма парничне радње да би спречио доношење неповољне одлуке. Умешач са положајем јединственог супарничара има право на
изјављивање жалбе без обзира да ли је странка изјавила жалбу. Осим тога, он може поднети ванредни правни лек и у парници у
којој до наступања правоснажности пресуде није учествовао као
умешач без своје кривице. Рок за правни лек оваквом умеша чу тече од дана када Је он примио првостепену одлуку. Умешач
.
.
са положаЈ~М. Јединственог супарничара може оспорити тврдњу странке КОЈУ Је она изнела, може се противити признању тужбе
ног захтева или уложити жалбу и кад се странка одрекла жалбе.
Рок за правни лек т~че овом умешачу као да је јединствени су парничар, а у случају ~ег~ве смрти наступа прекид поступка.
Суд умешача са положа.Јем Јединственог супарничара саслушава као стр~нку, а не као сведока. За накнаду парничних трошкова
у случају уче~ћа умешача са .положајем јединственог супарни чара, примењују се одредбе КОЈе важе за супарничаре. Међутим, треба истаћи да без обзира што посто1е знача1не ра Ј ~ злике у односу на обичног умешача, ипак се и овде ради 0 у
..
мешачу, а не о
странци, мак~р има положај Јединственог супарничара, што значи да ни ова1 Ј:'мешач не мо:ж:_е йовућu шужбу или йpeuнaчuiuu шуЈ1Сбу, ниши 1е овлашћен ga иоgнесе йрошивш
6
у:ж у.
96
4.
ИНl"ЕРВЕНЦИЈСКО ДЕ.ЈСТВО ПРЕСУДЕ У односу из~еђу Уr:1ешача и странке 1<оју је помагао~ пресуда
има интервенцијско дејство.
И нтервенцијско дејство пресуде се изра)I<ава у томе iuтo пресуда изречена на
штету странке којој
се умешач
придру
жио да би јој помогао, има дејство у каснијој парници коју та странка која је изгубила ову претходну парницу покреће ту>к бом против умешача, који је учествовао у претходној парници на страни странке која је изгубила парницу. То значи да у мешач не може да оспорава утврђено чи1-ьенично стање, као и правне квалификације садржане у образло:жењу
правоснажне пресу
де. Интервенцијско дејство се не поклапа са правоснажношћу. Интервенцијско дејство пресуде се оправдава тиме што је уме шач који је ступио у парницу и придружио се одређеној стран ци, имао могућности да утиче на исход спора предузимањем
одговарајућих парничних радњи. Самим тим, у зависности од успеха
умешач
и
сноси
последице
КОЈе
произилазе
из
донете
пресуде у тој парници. Међутим, закон прописује да ако умешач није био у могућности да утиче на исход парнице, тада он не може
ни
суде,
па
да трпи
правне последице
.
које
.
проистичу
може да отклони деЈство које произилази
стављањем приговора несавесног вођења спора
conducti procesus). .
То је случај:
из
из
те
пре-
пресуде,
(exceptio male
1.. када странка није обавестила .
умешача да се води парница за КОЈУ Је и он правно заинтересован
и тиме је у мешач био спречен да предузме радње које би довеле до повољнијег исхода парнице; 2. у мешач може да истакне да је странка изгубила парницу из разлога што намерно или својом
грубом непажњом није употребила неко нападно или одбрам
бено средство које умешачу није било познато; 3. зато што је странка својим противљењем спречила да наступи дејство једне радње коју је умешач предузео у њену корист.
Странка има интерес да позове треће лице на учешће у пар ници као умешача, управо да би обезбедила интервенцијско дејство пресу де, под претпоставком да савесно води спор. Уко лико умешач докаже основаност свог приговора и суд га усвоји тада ће дозволити да се у накнадној парници између странке и умешача покрене расправа о чињеничним и правним питањима
97
о којима је расправљано у претходној парници и тиме Је отклоњено интервенцијско дејство пресуде.
5. ИМЕНОВАЊЕ ПРЕТХОДНИКА (nominatio auctoris) Лице које је тужено као држалац неке ствари или корисник
неког права, а тврди да ствар држи или право врши У им~ трећег лица, може најдоцније у одговору на тужбу да именује прет ходника или позвати преко суда то треће лице да уместо њега ступи као странка у парницу. То треће лице је правн~ претход ник у конкретној правној ствари, па се отуда и оваЈ институт
зове именовање претходника (nominatio auctoris). Ако се тужба не доставља на одговор тужени може најкасније на припремном рочишту, а ако се оно не одржава на првом рочишту гл~вне рас праве, пре него што се упустио у расправљање о главној ствари,
да именује претходника. Пристанак тужиоца да на место туженог у парницу ступи
претходник, потребан је само ако тужилац против туженог ис тиче и такве захтеве КОЈИ не зависе од тога да ли тужени у
име
претходника држи ствар или врши право. У другим случајевима не тражи се пристанак тужиоца за именовање претходника.
Ако претходник који је уредно позван не дође на рочиште или одбије да ступи у парницу, тужени се не може противити да се упусти у парницу. У том случају интервенцијско дејство пре суде се односи на њега. Ако се претходник одазове позиву суда, он тада ступа у парницу на место т~женог. Претходник који не ступи у парницу може се туженом придружити као умешач
али
могућа је и ситуација да прет~одник ступи у парницу на ~есто туженог као странка, а да раније означени тужени сада се појави у парници као умешач на страни лица које је преузело његову
улогу. Ако претходник ступи у парницу, правоснажно
.
.
деЈствуЈе и према прво
6 итном
туженом.
Овлашћење за именовање претходника има и то ако држи неку ствар или користи неко пра
ћ
само
тужени
во, а тврди да
ствар држи у име тре ег лица. Тада је тужени овла
-
ћ
ст пресу де
ш
ћ
ен да пре-
ко суда позове то тре е лице да ступи у парницу уместо њега. На пример, закупац према закуподавцу послугодавцу,
98
комисионар,
шпедитер
'
'
послу
прева
гопримац према
зник, складиштар,
чувар ствари, дакле, сваки онај који ствар држи по неком прав ном основу, али не као власник ствари, а против кога је покре
нута парница у вези са том ствари. При чему треба истаћи да се
не ради само о својинској (реивиндикационој) тужби, него могу бити и друге стварноправне тужбе, на пример негаторна туж
ба. Тужба због сметања државине не даје основ за именовање претход ника. У овим парницама се не ради о недостатаку ствар не легитимације туженог. Он јесте стварно легитимисан, са мим тим што држи ствар поводом које се води спор. Међутим ,
именовање претходника се врши због тога што тужени изводи своју др~авину од претходника, који је позван ији да се од тужбе брани него сам тужени у тој парници.
6.
ОБАВЕШТЕЊЕ ТРЕЋЕГ ЛИЦА О ПАРНИЦИ
-· •.l
Ако тужилац или тужени треба да неко треће лице _ оба
вести о започетој парници да би се тиме засновало иЗвесно грађанскоправно дејство, они могу све док се парница право снажно не доврши, то учинити поднеском преко суда у коме ће
навести разлог обавештења и у каквом се стању налази парни ца. Странка која је треће лице обавестила о парници не може због тога тражити
прекид поступка ,
нити
продужење рокова
или одлагање рочишта. Према томе, странка предузима радњу
обавештења трећег лица о парници која је започета да би по звала то треће лице да јој се придружи као у мешач, или да би то треће лице ступило у парницу наместо ње као тужени.
Постоји разлика између обавештења о парници и именовања претходника. Код именовања претходника, само тужена странка
обавештава треће лице о парници и позива га да ступи у парницу
уместо ње. Када се ради о обавештавању трећег лица о парници, ово обавештење може да да како тужена страна, тако и тужи лачка страна са позивом да се треће лице придружи спору који тече на њеној страни у циљу помагања. Ово обавештење трећег лица странка предузима у циљу интервенције тог трећег лица, другим речима, са позивом да се умеша У парницу. Ово је битно због тога што странка, у зависности од исхода спора у овој пар ници, има према трећем лицу извесно регресно право или право
на накнаду штете, ако се текућа парница по њу неповољно завр-
99
ши. Странка која није позвала треће л~це на м.еша1-ье У текућој парници неће самим тим изгубити свој материЈалноправни зах тев, било одштетни, било регресни, али излаже се приговору
несавесног вођења парнице који може да истакне то :реће лице
зато што није учествовало у претходној парници. Овај приговор
се може истаћи у потоњој парници, која се води против трећег лица било за
накнаду штете, било за регресно потраживање.
Обавештење има за последицу интервенцијско дејство пресу де која је изречена у текућем спору, и на то дејство странка ће се позвати у спору по свом одштетном или регресном захтеву про
тив трећег лица. Треће лице које је обавештено о парници може
да приступи као умешач, али може и да одбије захтев за мешање. Исто тако, треће лице може да ступи у парницу наместо туженог,
али и не мора да ступи у парницу, но ако треће лице не присту пи
као умешач или не ступи у парницу наместо утуженог,
.
.
оно
не може отклонити интервенциЈско деЈство пресуде приговором
несавесног вођења спора. Поред овог процесноправног дејства, обавештење о парници има и материјалноправно дејство, а то је позивање у заштиту од правног узнемиравања
застаревање (чл.
509.
прекида се
-
ЗОО). Обавештење о парници је могуће све
до правоснажног завршетка спора. Обавештење се предузима преко суда писменим поднеском где треба да се наведу разлози
обавештења и у којо~ фази се парница налази. Суд се не упушта у испитивање да ли Је испуњена материјалноправна претпостав
ка за обавештење. Он се ограничава само на то да ли је поднесак уредан и да га као такав достави трећем лицу.
Ако се води парница у којој раполагање странака или одлука суда може да утиче на имовинска права и обавезе р Срб
.
тономсне покрајине
В
.
.
·
Ије,
А
у
_
ОЈводине или јединице локалне самоупра-
·
ве, тада ће суд обавестити Републичког односно п ОКра_ЈИНСКОГ или Градског односно Општинског Ј·авног правобра
ници.
100
ниоца о пар
ОДЕЉАК ТРЕЋИ
ТОК ПОСТУПКА Парнични поступак од под и з ања тужбе па до правосна)К ног окончања пролази кроз више стадијума. Те стадијуме би у
најкраћем могли овако дефинисати.
Први стадијум је припремање главне расправе, чији ци љ је да се изврши припрема за несметано одвијање главне расправе.
У овом стадијуму се разматрају процесне претпоставке, врши
.
.
концентрација дока з а и суд са з наје из чињеничних навода стра-
.
.
нака шта Је предмет спора и КОЈИ су правни ставови спорни, од
којих зависи мериторна -одл ука.
Други стадијум је главна расправа, чији циљ је да се путем извођења доказа утврди релевантно чињенично стање на основу кога ће се донети мериторна одлука.
Трећи стадијум је доношење судске одлуке . Након што се судска одлука достави странкама тиме Је окончан поступак пред
првостепеним судом.
Четврти стадијум чини поступак по жалби редов ном правном леку. Овај стад ијум иницира странка која НИЈе
·
задовољна првостепеном одлуком.
За разлику од овог, четвртог ~тадијума к~ј~
зависи
од
иницијативе странке, прва три стадијума се одви~аЈу по начелу судског кретања парнице, што з начи да прелаз из Једног у други
стадијум се обавља ех
offo,
без посебног предлога странке.
Пети стадијум је поступак по ванредном правном леку који
опет зависи од иницијативе странке.
·
Наравно да свака парница не мора да прође ~ве ове стадијуме, што све зависи од окол ности конкретног случаја .
101
_ ОДСЕКПРВИ
ПОСТУПАК ПРЕД ПРВОСТЕПЕНИМ СУДОМ Глава
1
ТУЖБА
1.
ПОЈАМ ТУЖБЕ Тужбом се покреће парнични поступак. Без подизања туж
бе нема парнице (пето
iudex sine actore).
Покретање парничног
поступка зависи искључиво од воље тужиоца. Разликујемо туж бу у формалном и материјалном смислу. У формалном .смислу, тужба је писмени поднесак у коме тужил_ац истиче СВОЈ захтев
за пружање одређене правне заштите. У материјалном _ смислу, тужба је захтев за пружање правне заштите одређеног садржаја коју тужилац тражи од суда, с обз.иром на туженог за кога тврди да се према њему налази у одређеној грађанскоправној обавези, коју добровољно није испунио или у односу на кога тврди да је у своју корист овлашћен тражити утврђење садржаја неког прав ног односа, или промену у правним односима.
Тужилац одређује границе тужбеног захтева, тј. одређује предмет расправљања и
одлучивања у
поступку
пред
судом .
Суд поводом тужбе спроводи поступак и доноси мериторну пресуду. Но, претходно, поводом поднете тужбе, суд је дужан да
утврди да ли
су
испуњене све процесне
претпоставке
за
пружање правне заштите. Ако утврди да нису испуњене про цесне претпоставке, суд ће. тужбу одбацити неупуштајући се у
испитивање њене материЈалноправне основаности
.
А
ко,
пак,
нађе ::ха тужбу не. треба одбацити, суд ће испитивати да ли постоје све материЈалноправне претпоставке за осно тева за пружање правне заштите одређеног садр)ка1 1
врди да такве претпоставке постоје суд ће донети
.
'
ће усвојити тужбени захтев, а ако не посто1е ма Ј
102
ваност з ах-
;.ia,
па ако ут-
.
пресу ду КОЈОМ
·
теријалноправне
претпоставке истакнуте у тужбеном захтев~ суд ће пресудом
одбити тужбени захтев.
Ту)кба је парнична радња, а не правни посао грађанског права. То з начи, да се допуштеност тужбе процењује по пра вилима процесног права, а не грађанског материјалног права.
Подношењем ту)Ј<бе заснива се двостран процесни однос између тужиоца и су да, а када се тужба достави туженом, тада се засн и ва тространи процесни однос који обухвата суд, тужиоца и ту
женог. Тужба поред процесноправног дејства производи и нека
.
.
материЈалноправна дејства.
2.
САДРЖИНА ТУЖБЕ Тужба мора да садржи одређен захтев у погледу главне
ствари и споредних тражења. Но, поред овога, свака тужба мора да садржи и чињенице на којима тужилац за снива захтев, дока
зе којима се потврђују ове чињенице, вредност предмета спора,
као и друге податке које мора да садржи сваки поднесак упућен суду. Поднесци морају бити разумљиви и морају садржати све оно што је потребно да би се по њима могло поступати. Тужилац који има пребивалиште или боравиште, qдносно се
диште у иностранству дужан је да у тужби именује пуномоћника за пријем писмена. Уколико не означи пуномоћника за пријем писмена, суд ће тужбу одбацити. Кад надлежност суда, састав суда или право на изјављивање ревизије зав иси од вредности предмета спора, а предмет тужбе-
ног захтева није новчани износ, тужилац је дужан да у тужби назначи вредност предмета спора.
Суд ће поступати по тужби и кад тужилац није навео прав ни основ тужбеног захтева, а ако је тужилац навео правни ос нов, суд није везан за њега.
Тужилац је дужан да у тужби наведе чињенице на којима заснива свој захтев, дакле да изнесе историјски догађај из кога ту)l<илац извлачи закључак да му припада правна зашти
та одређеног садржаја, која је изражена у ту)кбеном захтеву. Чињенице које се наводе у тужби морају бити довољно прецизно описане да омогуће конкретизацију спорног односа. Исто тако, тужилац је ду)кан да већ у ту)кби наведе све доказе потребне
103
.
ради провере истинитости тужбених навода. Докази. морају бити одређени, тако да се јасно МО'1<е закључити на које чињенице
се односе одређени докази. Писмене доказе по правилу треба приложити већ уз тужбу. Правни основ тужбе с~ може изнети У
тужби, али ће суд поступати и кад тужилац није наве? правни основ тужбе, нити је суд за њега веза, јер се примењује начело
iura novit curia, односно, da mihifactum, dabo tibl ius, што значи
да је суд дужан сам да утврди правну квалификацију спорног односа и прописе на основу којих треба да пресуди о основаности тужбеног захтева.
Најважнији део тужбе је тужбени захтев или petitum. Туж-
бени захтев је заправо предмет спора, о њему суд расправља и
одлучује, и стога је важно да тужилац јасно и . прецизно одре
ди тужбени захтев. Неодређени тужбени захтев чини тужбу не уредном, а то значи недопуштеном. Тужилац мора у тужби да одреди границе тужбеног захтева, тј. не може препустити су ду да из чињеница наведених у тужби сам пресудом утврђује која правна последица из приказаног животног догађаја у тужби проистиче. Суд је везан за постављени тужбени захтев. Тужбе
ни захтев је процесноправни појам, који треба разликовати од
захтева у материјалноправном смислу. Кад говоримо о тужбе ном зах~еву, тада се мисли на тврдњу тужиоца о правној после
дици КОЈУ тужилац тражи пресудом. Та последица може бити не само неко његово право на чинидбу, него и на неко друго право, ?а и правни однос у целини. Када се говори 0 захтеву у материЈалноправн?м смислу, тада се мисли на једно субјективно
право тужиоца које произилази из материЈ·алног права на пример: .
.
'
а
својинско право, тражбено право, насл едно .
то су право
итд., које се тражи постављеним тужбеним захтевом у тужби.
3. ВРСТЕ
ТУЖБИ
Постоје
више
класификација тужби
·
.
Најзначајнија је класификација према садр У правној теорији. не заштите.
с о б зиром
жини пружања прав
на садржа1~ правне з аштите
би тражи, тужбе се деле на кондемнаторне _
к .
.
ко1 и се у
Ј
-
туж-
тражи да се туженом наложи неко давање :И ОЈима се од суда трпљење или пропуштање, декларативн ' ~ење, нечињење, е У КОЈима се тужбом
104
тражи утврђење постојања неког правног односа или права и конститутивне (преображајне) - у којима се тражи преображај неког правног односа или његово укидање или поништај.
3.1.
Кондемнаторна (осуђујућа) тужба
Кондемнаторном тужбом, тужилац тврди да му према туже ном припада одређено право на чинидбу и предлаже да суд ту женог осуди да ту чинидбу испуни. Ова врста тужбе је најчешћа у правном животу. Чинидба за коју се тражи осуда може се
састојити не само у давању, него и у чињењу, односно нечињењу, пропуштању или уздржавању. На пример, тужба којом се тражи да се прекине даље узнемиравање тужиоца у мирном коришћењу
поседа. Пресуда којом суд по оваквој тужби пружа правну за штиту не ограничава се само на утврђење да тужиоцу припада
материјалноправни захтев, него истовремено садржи и наредбу туженом, односно налог да исп~ни чини дбу. На основу кондем наторне пресуде, тужилац може да тражи и принудно извршење
ако тужени добровољно не поступи у париционом року.
3.2.
Декларативна (утврђујућа) тужба
Декларативном тужбом или тужбом за утврђење, тужилаЦ
.
.
тражи да суд утврди постојање, односно непостојање неког права или
правног односа или
истинитост,
односно
неистинитост
неке исправе. Оваква тужба се може подићи када је то посебним прописима предвиђено, кад тужилац има правни интерес да суд утврди постојање или непостојање неког права или правног од носа пре доспелости захтева за чини дбу из истог односа, или кад тужилац има неки други правни интерес. Предмет утврђења
по правилу може бити само један однос у садашњости. О одно су који више не постоји, може се тражити утврђење ако његово раније постојање представља основ за неко право у садашњости.
По ЗПП-у из 2011. године прописано је да се декларативном тужбом може тражити утврђивање повреде права личности (и то без обзира да ли је постављен захтев за накнаду штете или неки други захтев) и утврђење постојања или непостојања·
неке чињенице, ако је то предвиђено законом или другим про-
105
писом. Ово представља битну промену У односу на ранија теоријска схватања да се декларативном тужбом може тражи ти само утврђивање неког права или правног односа, а не неке чињенице.
Пресуда која се доноси на основу декларативне ту)l<бе
није подобна за принудно извршење. Уколико тужени не ис пуни своју обавезу која произилази из тог односа, тужилац је тада дужан да покрене нову парницу да би дошао до кон демнаторне пресуде, која је подобна за принудно извршење.
Код декларативне тужбе закон прописује да је тужилац ду жан да докаже свој правни интерес за подизање овакве туж
бе, док код кондемнаторне и конститутивне тужбе се правни интерес претпоставља. Правни интерес за утврђење постоји, на пример, кад извођач радова треба да на основу уговора о грађењу приступи одређеним припремама, а друга страна по
риче да . има својство инвеститора по том уговору. У таквом случају извођач може поднети тужбу за утврђење да уговорни однос између њега и онога кога он сматра инвеститором
за
иста постоји. Ако је право на чинидбу доспело, тада тужилац не може да постави захтев за утврђење да му то право при пада, ~ер за то нема ~равни интерес. Наиме, тужилац у таквом случају постиже СВОЈ циљ тек кондемнаторном тужбом , којом
се налаже одређена чинидба туженом да испуни своју обавезу према тужиоцу. Утврђење права на недоспелу чинидбу, пове рилац може тражити само ако има правни интерес да то право
бу де пре доспелости утврђено као постојеће. Постојање прав но~ интереса за утврђење има значај процесне претпоставке, на КОЈУ суд мора да пази по службеној дужности не само у току припремног поступка, него и у стадијуму главне рас т . ћ праве. у
жилац Је д~жан да ве
_
у тужби наведе околности из којих се
види постојање интереса за тужбу на утврђење. Суд ће одба цити тужбу ако нађе да нису испуњене претпо ставке у време
б
подношења туж е у погледу постојања правно
мер тужбе за утврђење је, на пример ' тужба заг утвр интеђреса. Приење очин ства и туж 6 а за утврђење потраживања пов · п ериоца оспореног у стечајном поступку. равни интерес за једн · жилац не. мора доказивати, јер је тај инте е~ ~:а:ву тужбу ту закону КОЈИ дозвољава подизање тужбе у таквим р Р случајевима. жен ?' самом 106
3.3.
Инцидентни (прејудицијелни) захтев за утврђење У току
парнице тужени
може оспорити постојање једног
односа од кога зависи одлука о тужбеном захтеву. Тиме се от
вара претходно питање. ЗПП даје могућност тужиоцу да поред
првобитног тужбеног захтева истакне и захтев за утврђење да постоји условљавајући однос. То је такозвани инцидентни или прејудицијелни захтев за утврђење и он се може поднети у току поступка, све до закључења главне расправе. На пример, у пар
ници по тужби за плаћање закупнине, када тужени оспорава да
је заснован закупни однос или да је он престао, тужилац може да постави прејудицијелни или инцидентни захтев за утврђење, да постоји закупни однос између њега и туженог. Овим захте
вом се практично решава о једном преју,Дицијелном питању, али постоји битна разлика у томе што се одлука о инцидентном зах
теву ставља у изреку пресу де и она је подобна за правоснажност, док се одлука о прејудицијелном питању ставља у образложење пресуде и није подобна за правоснажност. Међутим, инцидент ни захтев за утврђење се може поднети само ако је парнични суд надлежан да о њему решава као о предмету посебног спора. Уколико није надлежан, тужилац има право да поднесе тужбу
за утврђење постојања условљавајућег односа надлежном су ду, а ово има за последицу да ће прва парница пред судом бити пре кинута, јер
се мора сачекати исход друге парнице
покренуте
по инциндентом захтеву за утврђење. Практично, инцидентни захтев за утврђење је нов тужбени захтев, који тужилац додаје уз већ постојећи којим је покренута прва парница. То значи да би његово истицање требало да има смисао преиначења тужбе. Међутим, закон изричито прописује да се стављање таквог зах
тева не сматра као преиначеЊе тужбе. Ово је прописано из раз лога, што се тужени може противити преиначењу тужбе и тиме осујетити утврђење постојања условљавајућег односа у текућој парници. Да би се то избегло прописано је да се у оваквим случајевима не ради о преиначењу тужбе. Инцидентни захтев за утврђење може бити управљен и на негативно утврђење, ако је тужбени захтев заснован на непостојању условљавајућег односа за који тужени тврди да постоји. ~ко овај захтев ~е буде стављен у парници, суд је дужан о постојању условљаваЈу~ег односа да расправља и да одлучи као о претходном питању, Јер само тако
107
може донети одлуку у спору. Али његова одлука о том питању, · · б · оснажност и уноси се само у таквом случају није подо на за прав у образложење пресуде.
3.4. Конститутивна (преображајна) тужба Преображајна тужба је таква тужба, којом се тражи проме на или престанак неког правног стања . За ра~умевање суш:ине
преображајне тужбе потребно је поћи од појма преображаЈНИХ (потестативних) права. Постоје две основне врсте таквих прав~. у прву групу спадају она права која њихов носилац остварује
својом једностраном материјалноправном изјавом воље. Да би изјава произвела правну промену, потребно је да буде са општена другој страни. На пример, раскид или отказ уговора,
опозивање овлашћења, пребијање потраживања и слично. Дру гу групу преображајних права чине она права за чије остварење није довољна изјава воље правног субјекта, већ се она може ре ализовати тек правоснажном пресудом. За остварење ове друге врсте преображајних права, потребна су два акта. Први је туж ба, којом тужилац истиче своје право на промену и предлаже да је суд изрекне. Други акт је пресуда, којом се то тражење усваја. Тужба која има овакву сврху назива се преображајном или конститутивном тужбом. За разлику од кондемнаторне и
декларативне тужбе, преображајна тужба је могућа искључиво у случајевима у којима материјалноправни или процесноправ
ни пропис изричито предвиђа да носилац преображајноr права може промену постићи само пресудом. Након доношења пресу де наступа промена правног. стања по сили закона, наступањем
правоснажности пресуде КОЈ~М се такав захтев усваја, тако да
ни конститутивна пресуда н.иЈе подобна за принудно извршење.
Типичан .пример преображаЈне тужбе је тужба за разв од б рака, туж б а КОЈОМ дете тражи повећање износа издржавања одређеног пресудом, тужба оштећеног за повећање ренте по 0 снову накнаде
штете, туж
б а.
за смањење износа уговорне
може да се састоји и у престанку једног правног
.
мер, туж б а за поништај брака или развод брака
3 атим, пример неког уговора. оспорава очинство.
108
тужба за
казне.
П
односа.
ромена
Н
а при-
· се , туж6 а КОЈОМ поништа· ~ правног посла, на
Пресу да којом се преобра)кајна тужба усваја дејствује само за убудуће (ех пипе), као на пример, код ту)кбе за развод брака или за повећање ренте или има и повратно дејство (ех tunc), дакле од самог почетка, на пример пресуда којом се оспора
ва очинство или материнство, или којом се поништава уговор.
Постоје и преображајне тужбе које имају з а циљ промену једне процесне ситуације нпр . тужба да се и з вршење прогласи за не допуштено, и злучна тужба, тужба за поништај арбитражне од луке.
4.
ПОДНОШЕЊЕ ТУЖБЕ Тужба се подноси само у писменој
форми. Подношењем
тужбе наступају одређена процесноправна и материјалноправна дејства. Процесноправно дејство је у томе што суд своју над лежност
тужбе.
цени
према
стању
чињеница
на
дан
подношења
Материјалноправна дејства се састоје у томе што се
подношењем тужбе прекида застаревање потраживања. Ако по верилац повуче тужбу, сматра се да прекид застарелости није наступио. Ако одбачена тужба буде поново поднета у року од три месеца, сматра се да Је застаревање прекинуто првом туж
бом. Исто тако, подношење тужбе има утицаја и на преклузивни рок материјалног права. Право на повећање или смањење ренте
тече од дана подношења тужбе.
5.
ПОВЛАЧЕЊЕ ТУЖБЕ И ОДРИЦАЊЕ ОД ТУЖБЕНОГ ЗАХТЕВА Тужилац
може
да
повуче
тужбу
све
до
правоснажног
окончања парнице, с тим што тужбу може повући без при станка туженог само до момента док се тужени НИЈе упустио у
расправљање о меритуму. Ако се тужени упустио у расправљање
главној ствари, тужба се може повући ако на то пристане ту жени. Тужени је дужан у року од осам дана од дана обавештења 0 повлачењу тужбе да се о томе изјасни . Ако се у том року не изјасни , сматраће се да је пристао на повлачење тужбе. Повуче-
0
109
.
на тужба сматра се као да није ни
била поднета и може се по-
ново поднети . жилац одрекао За ра зл ику од повлачења тужбе, када се ту тужбеног захтева тада се доноси пресуда на основу одрицања и
сматра се да је п~авоснажно пресуђена ствар, што значи да ту
жилац више не може у истој ствари покренути исту тужбу против истог туженог
(ne bis in idem).
Ако се тужба повуче после доношења пр~остепене пресуде
суд ће донети решење којим ће утврдити ~а Је тужба повучена и да је пресуда без дејства. Ако је била. изјављена жалба суд ~е донети решење којим ће да утврди да Је тужба повучена, да Је пресуда без дејства и одбациће жалбу.
6.
ПРЕИНАЧЕЊЕ ТУЖБЕ (СУБЈЕКТИВНО И ОБЈЕКТИВНО) Тужилац може до закључења главне расправе да преина
чи тужбу. Постоје две врсте преиначења тужбе: субјективно
и објективно. Субјективно преиначење се тиче личности ту женог. То је ситуација када тужилац уместо првобитно оз наченог
туженог
наступа у
сада
.
означи
друго
лице
као
тужено.
Ово
ситуацији, када тужилац посумња у тачност пасив-
не легитимације. Међутим, треба разликовати субјективно преиначење тужбе од исправке имена, односно назива фирме или неког другог обележја којим се личност туженог индиви дуализира. У том случају се не ради о преиначењу, него само о исправци тачног назива туженог. То је по правилу случај са
правни~ лицима. У пракси је изражен став да изјава тужиоца којом мења н~зив туженог утолико, што уместо органа прав ног лица кога Је првобитно тужио, сада управља тужбу против самоr
правног лица,
не представља субјективно
преиначење
тужбе, већ исправљањ~ ~значења странке. Исто тако, промена у означењу туженог КОЈа Је учињења зато што је његов правни претходник променио назив не представља преиначење тужбе.
Међутим, ту се мора водити рачуна о томе да се не дозволи под видом исправљања тужбе парнична радња тужиоца, којим de facto отклања промашену пасивну легитимациЈ·У означ
.
.
вог туженог, Јер се у том случају ради о преиначењу
I 10
ењем
туж
б
но-
е, а не о
исправљању тужбе. Суд мора да води рачуна да тужилац не пре лази са једног на други постојећи субјект, јер у тој ситуацији се не може говорити о исправљању тужбе, већ само о преиначењу
тужбе у субјективном смислу. Ово је значајно због тога што је за преиначење тужбе у субјективном смислу потребно да постоји пристанак лица које треба да ступи у парницу уместо туженог, а од тренутка кад се тужени упустио у расправљању о главној
ствари, потребна је и његова сагласност. Исто тако, ако се ту жен и упустио у расправљање о главној ствари, уместо тужиоца може да ступи у парницу нови тужилац, само ако на то пристане
тужени . Лице које ступа у парницу на место странке, мора при мити парницу у оном стању у каквом се она налази у тренутку кад у њу ступа.
Објективно преиначење тужбе се тиче тужбеног захтева. Ово је чешћи случај у пракси, јер објективно преиначење суд може
да
дозволи
и
уз
противљене
противне
странке,
док
код
субјективног преиначења, суд не може да дозволи преиначење
ако се тужени или треће лице томе противе. Закон
предвиђа да
се
објективно
преиначење
тужбе
манифестује као:
1. 2. 3.
Промена истоветности захтева,
Повећање постојећег, или
Истицање другог захтева уз постојећи.
Код објективног преиначења променом истоветности захте
ва ради се о тзв. правом објективном пре1:начењу јер тужилац досадашњи
предмет расправљања замењује
новим
предметом
спора тј. тражи правну последицу другачије садржине. Пример објективног преиначења тужбе истицањем другог захтева уз постој ећ и имамо код нематеријалне штете када поред захтева за правичну накнаду штете због претрпљених физичких болова се додаје и захтев за накнаду штете због претрпљеног страха, или када се уз захтев за повраћај ствари се дода захтев за накнаду штете због смањене вредности ствари.
Тужба није преиначена ако је тужилац променио правни ос
нов тужбеног захтева, ако је смањио тужбени захтев или ако је допунио или исправио поједине наводе али тако да услед тога
није промењен тужбени захтев.
111
Да би дошло до објективног преиначења тужбе морају бити испуњени следећи услови:
1.
Преиначење се мора предузети д о закључења главне расправе.
2.
Преиначење се мора тражити на рочишту или У подне-
з.
ску. б Ако на рочишту на коме је дошло до преиначења туж е
није био присутан тужени суд ће доставити препис за писника туженом са тог рочишта.
4.
Ако
се тужени упустио у расправљање за преиначење
је потребан пристанак туженог. Тужени се може сагла сити
изричито, а може и
конклудентно ако се упусти
у
расправљање по преиначеној тужби, а није се пре тога противио преиначењу.
5.
у
случају
противљења
туженог
о
допуштености
преиначења одлучује суд. Суд ће дозволити преиначење тужбе ако сматра да би то било целисходно за коначно решење односа међу странкама и ако оцени да поступак
по преиначеној тужби неће знатно продужити трајање парнице.
6. Суд је дужан да остави потребно време туженом да се припреми за расправљање по преиначеној тужби, ако за то није имао довољно времена.
7. Тужени се не може противити преиначењу ако тужилац услед
околности
КОЈе
су
наступиле
после
подношења
тужбе захтева из истог односа други предмет или новча ни износ. То ће бити случај када тужилац због пропасти ствари у току спора прелази са захтева за њен повраћај на
захтев за н~кнаду штете (тзв. привилеговано преиначење).
8. Ако суд Н~Је стварно надлежан да поступа по преиначеној тужби он Је дужан да пошто се огласи ненадлежним пред мет уступи надлежном суду који ће одлучити да ли је преиначење дозвоље~о, ако се тужени противи преиначењу.
9. Против решењ.а КОЈИМ се усваја или одбија захтев за преиначење НИЈе дозвољена посебна жалба.
10. Кад дозволи преиначење, суд ће решењем да временски оквир за спровођење поступка.
] 12
одреди нов
7.
ИДЕНТИТЕТ ТУЖБЕНОГ ЗАХТЕВА Питање
идентитета тужбеног
захтева
се
може
постави
ти поводом изјаве о преиначењу тужбе или поводом пригово ра да је тужба поднета у правној ствари у којој је већ право снажно пресуђено или у правној ствари у којој већ тече друга парница, дакле у случајевима приговора res iudicata и пригово ра litispendencije. Тужбени з ахтев се састоји од чињеница, да кле животног догађаја и правне последице коју тужилац и з њих изводи. Идентитет тужбеног захтева је промењен ако се мења било који од та два елемента, или животни догађај или правна
последица. Тако, на пример, ако по тужби којом купац тражи осу ду туженог на накнаду штете због неизвршења уговора, по што је у претходној парници правоснажно одбијен његов захтев за осуду на испоруку робе, није основан приговор правоснаж
но пресуђене ствари, јер је дошло до промене идентитета туж беног захтева. Пресу да којом је правоснажно одбијен захтев за утврђење права својине на основу наслеђа не противи се новој
тужби којом се тражи утврђење права својине по основу одржаја. Поред схватања да су појмом идентитета тужбеног захтева обухваћене и чињенице и правна последица, постоји и схватање у правној теорији да чињенице не улазе у појам идентитета зах тева. По овом схватању идентитет тужбеног захтева се увек мења променом садржине правне последице. Ово друго схватање је мање прихватљиво, јер се субјективно право везује не само за правну последицу него и за животни догађај, односно чињенице које опредељују само субјективно право. Чињенице на којима ту жилац заснива свој захтев морају бити тужбом изнете у свакој
· парници.
. .
Стога, оне несумњиво представљщу Један од елемената
идентитета тужбеног захтева. Правни основ наведен у.тужби није од значаја за суд, па ни промена тог основа нема значај за иденти
тет тужбеног захтева. Изузетак од овог правила је само у спору у коме би тужилац имао правног интерес.а ~а суд захтев усвоји по другом правном основу, а не по оном КОЈИ Је наведен у тужби.
113
8. ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПОДНОШЕЊА ТУЖБЕ СУДУ Подношење тужбе суду производи одређене процесноправне
и материјалноправне последице, односно дејства. Кад суд нађе да је тужба допуштена, он не доноси о томе пос~бну одлуку, већ
се став суда о допуштености тужбе манифестује кон кл уден тн о из радњи које предузима у даљем току поступка.
Процесноправне последице подношења тужбе суду су:
1.
Оцењивање
надлежности
суда
се
врши
према
стању
чи њен ица које су постојале у време подношења ту)f<бе; 2. Право тужиоца на избор надлежног суда у случају елек тивне надлежности се врши у моменту подношења тужбе суду;
3.
Уговор о пророгацији је правоваљан у време подношења тужбе суду, према том моменту се цени његова правна ваљаност;
4.
Према моменту подношења тужбе се цене и остале про цесне претпоставке (по правилу).
Материјалноправне последице подношења тужбе суду се
огледају у следећем:
1. 2.
Прекидају се рокови застарелости,
Исто дејство има и истицање компензационог приговора. Неће се сматрати да је дошло до прекида застарелости потраживања ако тужил.ац повуче тужбу или ако тужба буде одбачена или одбијена. Међутим , ако је тужба . од ба:ена због ненадлежности суда или којег другог узрока које се не тиче саме суштине ствари, па поверилац поди
гне поново тужбу у року од три месеца, сматраће се да је заст~ревање прекинуто првом тужбом (чл.
390.
3. Ако Је право на подошење . тужбе ограничено
ЗОО)
'
преклузив-
ним Р?ком, .до преклузиЈе не долази ако се тужба поднесе
док таЈ рок ЈОШ тече,
4. Када код алтернативних обавеза право да тужиоцу,
он
то
право
подношења тужбе суду,
5.
из може да изврш
ора
припа-
и до момента
Право на остваривање и заштиту не непреносивих
права,
преноси
се
ких строго личних на насле .
правни претходник поднео тужбу ра ва,
114
б
днике ако Је
ди заштите тих пра-
6.
На износ неисплаћене камате може се захтевати затезна камата од дана када је су ду поднет захтев за њену испла ту,
7.
На повремена новчана доспела давања тече затезна кама та од дана кад Је суду поднет захтев за њихову исплату,
8.
Ако рок за испуњење обавеза није одређен, дужник дола зи у доцњу када га поверилац позове да испуни обавезу,
између осталог и покретањем поступка чија је сврха да се постигне испуњење обавезе, дакле и подношењем кон дем наторне тужбе,
9.
За
развод
брака меродавно је
право
државе
чији
су
држављани оба брачна друга у време подношења тужбе.
9.
ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ДОСТАВЉАЊА ТУЖБЕ ТУЖЕНОМ
-
ЛИТИСПЕНДЕНЦИЈА
Када се тужба достави туженом, заснива се тространи про цесноправни однос између суда, тужиоца и туженог и од тог мо мента парница почиње тећи, наступа литиспенденција. Парница почиње да тече достављањем тужбе туженом. У погледу захтева који је странка поставила у току поступка, Пар
ница почиње да тече од часа када је о томе обавештена противна странка. Док парница тече не може се у погледу истог захтева
покренути нова парница међу истим странкама, а ако таква пар
ница буде покренута, суд ће тужбу одбацити. Суд у току целог поступка пази да ли већ тече друга парница о истом захтеву међу истим странкама. Међутим, ако у парници која је касније почела да тече пресуда постане правоснажна , суд ће да одбаци
тужбу која је раније почела да тече (ово је новина по ЗПП-у из године). Ако која од странака отуђи ствар или право о коме тече
2011.
парница, то не спречава да се парница међу истим странкама доврши. Лице које је прибавило ствар или право о коме тече парница,
може ступити у парницу на место тужиоца, односно
туженог, само ако на то пристану обе странке. Пресуда која се донесе има дејство и на стицаоца.
Заснивање литиспенденције производи одређене процесноправне и материјалноправне последице. Ако суд одбаци тужбу или 115
је тужилац повуче, сва дејства литиспенден~ије се поништ~вају
ех tunc као да није ни било парнице. МатериЈалноправна дејства литиспенденције се огледа у томе што се савесни држалац сма тра несавесним од тренутка кад му је тужба достављена, одно-
сно од дана када је примио тужбу. Литиспенденција престаје 1. кад одлука којом се парница завршава постане правоснажна, 2. кад странке закључе су деко поравнање, 3. кад тужилац повуче тужбу, 4. кад умре странка у
поступку, а наследници не могу продужити поступак или 5. кад дође до конфузије странака.
10. ЛИТИСПЕНДЕНЦИЈА ПРЕД СТРАНИМ СУДОМ Ако је покренута тужба у истој правној ствари пред страним
судом, па затим, пред домаћим судом, прекинуће се поступак на захтев странке пред домаћим судом, док се не реши поступак
пред страним судом, али под следећим условима:
1.
Ако _је прво пред страним судом покренут поступак у истоЈ ствари.
2.
Ако за тај спор не постоји искључива надлежност су да у Србији.
3.
Ако постоји фактичка узајамност, односно реципроцитет.
Према томе, тужба се пред судом у Србији неће одбацити већ ће парница и даље да тече, али ће доћи до прекида поступ ка. Њен евентуални наставак зависиће од резултата суђења пред
страним судом. Ако буде донета правоснажна пресуда пред страним судом и она буде у Републици Срби'ЈИ, тада . призната .
ће
б
б
се од ацити туж а КОЈа Је покренута пред домаћим судом.
Међутим, ако захтев за признање такве стране пресуде . одбијен, поступак.пред судом у Србији биће настављен.
116
6 уде
Глава
11
ОБЈЕКТИВНА КУМУЛАЦИЈА ТУЖБЕНИХ ЗАХТЕВА Тужилац
може
поднети
против
туженог
више
захтева
и
више тужби. Разлози економичности, концентрације поступка и правне сигурности, доводе до тога да се изврши објективна
кумулација тужбених захтева која омогућује тужиоцу да у једној тужби истакне више тужбених захтева против истог ту женог ако су сви захтеви повезани истим чињеничним и
прав
ним основом. Ако захтеви нису повезани истим чињеничним и правним основом, они могу да се истакну у једној тужби само када је исти суд стварно надлежан за сваки од ових захтева и
када је за све захтеве одређена иста врста поступка. Суд о так вим захтевима може одлучити Једном пресудом,
а може доне
ти и делимичну пресуду. Када је реч о објективној кумулацији тужбених захтева мисли се само на главне тужбене захтеве, а не и на споредна тражења . Кумулација тужбених з ахтева зависи од диспозиције тужиоца.
Тужилац може два или више захтева који су у међусобној вези да истакне у једној ту жби на начин да суд усвоји сваки од тих захтева, ако нађе да претходни захтев није основан. Али и за овакву куму лацију тужбених з ахтева је услов да је исти суд
.
стварно. надлежан за сваког од тих захтева и да Је за све захтеве
прописана иста врста поступка.
1. АЛТЕРНАТИВНА ОБАВЕЗА у неким случајевима садржај грађанскоправног односа овлашћује тужиоца да од суда тражи осуду туженог на један од више могућих начина испуњења обав~зе с тим да се ту~ени ос лободи своје обавезе ако испуни само Једну од њих
-
то Је алтер
нативна обавеза oЬligatio alternativa (due res in oЬligatione ипа in
solutione).
Ако право избора припада тужиоцу, он га врши пре
подношења ту)кбе, па у тужби истиче само један захтев. Ако пра во избора припада туженом, тужилац би био дужан да у тужбеном /
117
захтеву истакне све могућности испуњења обавезе, а суд ако нађе да је захтев основан, мора туженог осудити на испуње~е свих
могућности , остављајући туженом да изабере начин на КОЈИ ће се
своје обавезе ослободити .
2. FACULTAS ALTERNATIVA Ако је
тужилац
у
тужби
тражио
да
се
туженом
нало
жи испуњење неке чинидбе, а истовремено је у тужби или до закључења главне расправе изјавио да је вољан уместо те чи
нидбе примити неки новчани износ, суд ће у пресуди изрећи да се тужени може ослободити чинидбе чије му је испуњење на ложено ако исплати одређен новчани износ (jacultas alternativa). Тужилац према туженом има само један захтев; алтернативна
могућност ослобођења од обавезе туженог није тужбени захтев, већ rрађанскоправна понуда подвргнута правилима грађанског права. О алтернативној могућности суд не може ни расправљати ни одлучивати, па ни улазити у оцену њене адекватности. Суд
може туженог осудити само на испуњење чинидбе, на коју је
обавезан према садржају грађанскоправног односа. Овде дакле, нема кумулације тужбених захтева, већ се ради о једном захте ву, али се туже1!и .може ослободити своје обавезе исплатом нов чаног износа КОЈИ Је тужилац одредио.
Глава
111
СУБЈЕКТИВНА КУМУЛАЦИЈА - УЧЕШЋЕ ВИШЕ СТРАНАКА у
ПАРНИЦИ (СУПАРПИЧАРСТВО) 1.
ПОЈАМ
У парници може учествовати више страна ни тужиоца, тако и на страни туженог Када
страначкој улози постоји више процес~их
римо о супарничарству. 118
ка, како на стра
. ~·парници, У · истој
су ~еката, тада гово-
Закон прописује које су то ситуације, када се појављују су парничари:
1.
Ако су погледу предмета спора у правној заједници, или ако њихова права, односно обавезе, проистичу из истог чињеничног и правног основа;
2.
Ако су предмет спора захтеви, односно обавезе, исте врсте које се заснивају на битно-истоврсном чињеничном и правном основу и ако постоји стварна и месна надлеж ност истог су да за сваки захтев и за сваког туженог;
3.
А ко је то другим законом одређено.
Супарничарство је резултат процесне диспозиције тужио ца. Ту)кени својом парничном радњом не може проузроковати супарничарство, нити
супарничарство
може настати
по налогу
или одлуком суда. Супарничарство МО){<е настати и независно од
процесно-правне воље тужиоца, због дејства чињеница које су настале изван парнице, али се њихово дејство непосредно одра.:.
жава у парници. Тако ће до супарничарства доћи кад странку на следи више универзалних наследника; кад се дотле јединствено
правно лице раздвоји на више самосталних организација на које су прешле њене обавезе или овлашћења. Супарничарство не настаје спајањем парница одлуком су да ради заједничког расправљања. Институт
супарничарства
се
оправдава
разлозима
еконо
мичности или правне сигурности. Супарничарство је активно кад више субјеката учествује у парници у улози тужиоца, а па
сивно кад више субјеката има улогу тужених. Оно је обострано када се више људи појављује и у улози тужиоца и у улози туженог.
2.
ВРСТЕ СУПАРНИЧАРСТВА
2.1.
Обично и јединствено супарничарство
Класификација на обичне и јединствене супарничаре засни ва се на природи њиховог узајамног односа и на процесно-прав ним последицама које проистичу из таквог односа.
119
За обичне супарничаре је карактеристично да се против сва
ког од њих може донети садржајно различита пресуда. Сви фор мални супарничари су обични супарничари. Но, такви могу би~и
и материјални супарничари, чији међусобни однос не изискује јединствено решавање спора. Полож~ј обичног супарничара самосталан је у односу на положај осталих супарничара, па сва ки од њих следи своју процесну судбину. Последице процесних
радњи које предузима обични супарничар делује само У односу на њега. Рокови који теку премаједном, нити користе, нити ште
те осталима. Суд може донети одвојене одлуке за сваког обич ног супарничара. Солидарни дужници су обични супарничари. За јединствене супарничаре је карактеристично да се или по закону или због природе спорног односа, спор у коме они
учествују може решити само на једнак начин према свима. Туж бени захтев или може бити усвојен према свима или одбијен у односу на све њих. То значи да се не могу доносити одлуке раз
личитог садржаја према јединственим супарничарима. Формал ни супарничари не могу бити јединствени, а материјални супар-
.
.
ничари су само неки Јединствени, нпр. Јединствени супарничари
су сувласници послужног добра у парници о реалним службе ностима на некретнинама, јер су службености недељиве. Туже ни супружн~ци у парн~ци за поништај брака су јединствени су парничари, Јер се само Једнаком одлуком може одлучити према
оба супружника. Исто тако су јединствени супарничари странке у патернитетском спору. Законски наследници у парници, у којој се оспорава ваљаност тестамента, су такође јединствени супар
ничари. Тужени сувласници у парници ради утврђења сувлас ничког дела тужиоца су такође јединствени супарничари. Затим,
када се тужбом тражи утврђење ништавости уговора, када су на страни туж~ног више лица, та~а су они такође јединствени су парничари, Јер се не може усвоЈити захтев према једном од њих,
а одбити према другима. Али нису јединствени супа лидарни дужници, исто тако нису јединствени су више тужилаца у парници ради накнаде штете
моторним возилом. Сваки
јединствени
супарничар
може
рничари со-
парничари ни
проузроковане
самостално
пред-
узимати парн~чне ра-:~.ње. С обзиром, да се према свима њима може донети Једна и Једнака пресуда то с
'
120
У прописана правила
да парничне радње које предузимају јединствени супарничари
важе само оне које су за њих најповољније. То значи, ако један јединствени супарничар изјави жалбу, а други се одрекне од
жалбе, парнична радња која ће произвести дејство је оног су
парничара који је изјавио жалбу. Корисне процесне радње једног јединственог супарничара производи правно дејство и у корист
оних који те радње нису предузели. Ако је један јединствени супарничар признао тужбени захтев, а други оспорио, тада се не
може донети
пресуда на основу признања.
Исто тако,
ако
један јединствени су парничар ~ризнаје тужбени захтев, а дру ги јединствени супарничар створи услове за пресуду због изо
станка, или пресуду због пропуштања, тада суд не може донети ниједну од ових пресуда, јер се мора донети једна јединствена и једнака пресуда према свим јединственим супарничарима, јер
.
.
.
они имају Једнак правни положај, па се не може донети према
једном пресуда на основу признања, а према другом
пресуда
због пропуштања или пресуда због изостанка. Јединствени су парничар не може једнострано признати тужбени захтев, одрећи се тужбеног захтева или закључити судско поравнање, већ то морају сви јединствени супарничари да учине, да би произвело
правно дејство. Исто тако, против њих се не може донети пре суда због изостанка или пресуда због пропуштања, ако нису испуњени
услови
за доношење
ових
пресуда
у
односу
на
све
јединствене супарничаре. Порицање чињеничних навода једног
јединственог супарничара делује и у корист оних јединствених супарничара, који се о њима нису изјаснили. Признање навода које је предузео један од јединствених су парничара не делује ни на његову штету, нити на штету осталих који се нису изјаснили. Ако у односу на једног наступе чињенице које проузрокују пре кид поступка, прекида се поступак у односу на све Јединствене
супарничаре. Рокови за све јединствене супарничаре исти чу истовремено кад истиче за оног у односу на кога је рок по чео најкасније тећи. Ако рок за извршење неке радње истиче у различито
време, ту парничну радњу може предузети
сваки
јединствени су парничар, све док и за једног од њих рок још тече. Јединствени супарничар може самостално повући тужбу као што се и у односу на поједине од њих може тужба повући, а да код тога правни ефекат те радње не прелази и на друге, осим
121
ако се не ради о нужном супарничарству. Пресуда донета након
иступања јединственог супарничара из парнице, непосредно ће и на њега имати дејство. Иначе, сваки супарничар мо,ке само
стално подносити предлоге који се тичу тока парнице.
2.2.
Нужно супарничарство
Нужно супарничарство постоји када се у улози тужиоца или
туженог морају обухватити сва лица која су учесници одређеног материјалноправног односа. То значи да нужно супарничарство одређују правила материјалног права, а не процесна правила.
Тако, на пример у тужби за поништај брака коју покреће треће лице или јавни тужилац, нужни супарничари су оба супруж
ника; у парници коју покреће један сувласник за деобу сувлас ништва, нужни супарничари су сви сувласници. Ако тужилац
не обухвати тужбом све оне који заједно чине пасивну стран
ку, тада ће суд одбити тужбени захтев као неоснован. Сви нуж-
.
.
ни супарничари су уједно и Јединствени супарничари,
али
сви
јединствени супарничари нису и не морају бити истовремено и нужни супарничари. О нужном супарничарству суд води рачуна по службеној дужности.
2.3.
Супарничарство на основу закона
Закон предвиђа два случаја субјективне кумулације: 1.. Главни дужник и јемац м~гу бити заједнички тужени, ако то није у супротности са садр~щем уговора о јемству. Будући да
се обавеза главног дужника и Јемца увек не засниваiу • • :.1 истој чињеничној основи, могло би бити спорно
.
'
мо
увек бити материјални супарничари Због тога Ј·е и
·
конска одредба на месту. Но, ако се Ј. емац налази ако главни дужник не буде могао платити онда
.
,
·
Је о
условне природе. Иако Је у начелу и овде тужб допуштена само што би захтев морао бити спелости .
у о
б
на
б итно
гу ли
они
зричита за-
б
б
авез и само
· ·
авеза Јемца
а против Јемца
·
од ИЈен з 6 ог недо
2. Тужба такоЗваног главног мешања л · или делимично тражи ствар или право о. ~це КОЈе у целини
КОЈем између других
122
лица већ тече парница, МО)Ке пред судом, пред којим та парница тече, ту,кити обе странке једном тужбом.
2.4.
Првобитно и накнадно супарничарство
Првобитно супарничарство је оно које је засновано већ при ликом подношења тужбе. Процесна правила допуштају да до закључења главне расправе пред првостепеним судом уз тужи
оца може да приступи нови тужилац, односно, да се тужба про
шири на новог туженог ако овај на то пристане. Када се ради о накнадном супарничарству, нови супарничар је дужан примити парницу у оном стању у ком се налаз ио у моменту када ступа у парницу.
2.5. Евентуално (супсидијарно) супарничарство Супарничарство може бити засновано и на такав начин да се једном тужбом обухвати више тужених тако што ће тужбени захтев бити усмерен према примарном туженом, а ако тужбе
ни захтев према њему буде одбијен тада ће бити уперен према следећем означеном туженом као евентуалном туженом. Тужи
лац има овлашћење да одреди редослед расправљања тако што ће означити
примарног туженог, а затим
евентуал не,
односно
супсидијарне тужене. Овај институт се употребљава из разлога што тужилац није сигуран у погледу питања пасивне стварне
легитимације па да не би дошло до тога да његов захтев према туженом буде одбијен, а као даља последица може доћи до тога да наступи застарелост његовог потраживања, тужилац то избе
гава на тај начин што одмах обухвати тужбом и примарног и се кундарног туженог односно евентуално туженог и на тај начин је сигурнији у погледу правилно означене пасивне легитимације туженог. Овде је битно нагласити да се расправљање спрово
ди према примарно означеном туженом и да тек када се одбије захтев
према примарно означеном туженом тада се расправља
о осталим туженима у парници. Значи, одлучивање о захтеву према следећем туженом може се приступити тек пошто захтев
према претходно примарно означеном туженом буде правоснаж но одбијен. Евентуална субјективна кумулација је могућа само у
123
· · но и месно надлежан тужене и када су иста правила поступка предвиђена. ситуацијама када Је исти суд и ствар
за све
2.6. Материјално и формално супарничарство Материјални супарничари су они који се изван парнице на
лазе у одређеној правној или стварној вези с обзиром на предмет спора. Разликујемо две врстве материјалних с~пар_ничара:
1.
Супарничари који се налазе у правној заједници (нпр.
сувласници, наследници ако још није расправљена зао ставштина, заједничари код заједничке имовине, ортаци,
2.
судржаоци итд.) супарничари чија права и обавезе су засновани на истом
чињеничном и материјалноправном основу (нпр. нужни наследници који тужбом траже нужни део, запослени и
предузеће по тужби за накнаду штете који је запослени проузроковао трећем лицу на раду или у вези са радом,
лица оштећена у истом саобраћајном удесу итд.) Да ли се ради о материјалним супарничарима процењује се
на основу тврдњи тужиоца у тужби. За све супарничаре мора бити стварно надлежан исти суд, а месно надлежан бар за једног супарничара. Тада у односу на друге долази до атракције месне
надлежности. Ако је за једног супарничара надлежан привред ни
суд, а за другог суд опште надлежности може се засновати
надлежност привредног суда и када је један супарничар физичко лице.
Материјални супарничари могу бити обични и једниствени, а формални супарничари могу бити само обични . Формални супарничари су они супарничари између којих изван парнице нема ни правне ни стварне повезаности с обзи
ром на пред~ет спора, а~и предмет спора су права и обавезе
исте врсте КОЈИ се заснивају на битно истоврсном чињеничном и правном основу.
Формалне супарничаре веже само иста пари ица, настала вољом тужиоца. На пример формални супа
'
закупци из различитих уговора о закупу ко1и не Ј
124
·
·
а коЈа Је
рничари су
ћ
пла
·
аЈу закуп-
нину по ту,кби закуподавца. Ако су сви за купци из једног истог уговора тада се ради о материјалним супраничарима . Формалне супарничаре имамо у ситуацији када више оси
гураника подижу тужбу против истог осигуравача који одбија да исплати осигурани износ по ра зн им уговорима, али из истог
разлога. Затим, код тужбе више оштећених лица против истог
штетни ка који је све оштећене посебно оштетио, али на исти на чин. Ако је штета настала из истог чињеничног догађаја тада се ради о материјалном супарничарству. Формално супарничар ство је могуће уз услов да је исти суд стварно и месно надлежан
.
за сваки поједини захтев и за сваког туженог.
Глава
IV
АКТИВНОСТ ТУЖЕНОГ У ПАРНИЦИ
-
ОДБРАНА ТУЖЕНОГ
Закон о парничном поступку не обавезује ниједну странку на одређено понашање у парници. То значи да је тужени сло бодан да се понаша како сматра за сходно: он може да призна
ту,кбен и захтев, он може да се противи захтеву тужиоца, а може да остане и пасиван у парници.
1. ПРИГОВОРИ ТУЖЕНОГ (МАТЕРИЈАЛНОПРАВНИ И ПРОЦЕСНОПРАВНИ) По правилу, тужени се брани у парници и та одбрана може
да се манифестује на више начина. Пре свега, тужени може ис
тицати приговоре који се односе на постојање процесних прет поставки за вођење парнице, у ком случају, ако би такав приго вор био основан по правилу долази до одбацивања тужбе. Суд по правилу, ло службеној дужности паз и на. постојање процесних претпоставки , али процесни приговори, КОЈИ тужени истиче тре
ба да упозоре суд на постојање недостатка, због којих није до пуштено мериторно расправљање у одређеној конкретној ствари .
125
Но поред процесно-правних приговора, тужени мо:>1<е да ис
тиче и' материјалноправне приговоре, који су уперени на то да није основан тужиочев захтев за пружање одређене правне за штите. У случају да суд уважи материјалноправни приговор, он ће мериторном одлуком одбити тужбени захтев као неоснован. У неким случајевима, када се тужени упусти У меритор
но расправљање, долази до преклузије права туженог да У на
ставку поступка истиче процесно-правне приговоре. Та~о на пример, за месну надлежност, за тражење акторске кауције, за противљење преиначењу тужбе, за противљење повлачењу туж бе, за именовање претходника, за све ове процесноправне при
говоре је предвиђен моменат до кога се они могу истаћи. По правилу, то су моменти док се тужени не упусти у мериторно расправљање, јер са упуштањем у мериторно расправљање, сма
тра се да тужени нема приговоре у процесном смислу, већ да се препушта расправљању у мериту~у.
Материјалноправни приговори се могу заснивати на тврдњи
да одређене околности спречавају настанак права тужиоца, или да су накнадно наступиле околности због којих је право преста ло. У првом случају се ради, на пример, о манама воље или о неспособности странке да наступи у улози уговорача, а у другом
случају се ради, на пример, о раскиду уговора или кадје испуњена
обавеза, односно кад је опроштен дуг. На ништавост уговора суд пази по службеној дужности и на њу се може позвати свака заин тересована странка (чл . 109. ЗОО). Тужени може истаћи и приго вор д~ упркос томе што тужилац има право које истиче у тужби,
он није дужан ~а испуни одређену обавезу према тужиоцу, јер га на то овлашћује неко његово самостално право. у том случају, тужени
има терет доказивања релевантних чињеница
које
му
иду у прилог постави
(excipiendo reus fit actor), на пример када т ж · · d.k · . , у илац
rezvzn z aczonz. захтев
за предају ствари, тужени
истаћи приговор постојања уговора о закупу те ист · е када тужилац постави захтев за испуњење неке обав
може
ствари, или езе, тужени
може истаћи приговор застарелости потра)кивања итд. о овим околностима суд води рачуна само на приговор т
.
.
уженог, а не по
службеној дужности. О материЈалноправном приг
.
лости не одлучује се посебним решењем
.
већ у
'
одлучује о основаности тужбеног захтева Зако
·
126
о вору · застаре-
пресуди када се
ђ
.
н не одре ује ре-
дослед расправљања и одлучивања о елементима од којих зависи
основаност тужбеног захтева и приговора туженог, већ препуш та суду да ува)кавајући специфичне околности утврди редослед расправљања. Но, с обзиром на то што је за одбијање основаности ту)кбеног зах.тева довољно утврдити непостојање једног од еле мената од КОЈИХ зависи основаност захтева, разлози, сврсисход
ности и процесне економије, сугеришу метод по којој суд може најпре да расправи питање за чије решавање је већ прикупљен
релевантни процесни материјал. Тужени може поред приговора истаћи свој захтев и у виду противтужбе.
1.1.
Истицање приговора ради пребијања ван парнице
(compensatio civilis) Истицање
приговора
ради
пребијања
ван
парнице
је
једноставна изјава воље дужника упућена повериоцу којим дуж
ник изјављује да пребија своје потраживање са потраживањем по вериоца. Услов за пребијање је да се ради о истородн11м и доспелим потраживањима. У том случају гашење узајамних потраживања наступа од момента када су по закону били испуњени услови за
компензацију, а не од момента када је дужник саопштио своју вољу о пребијању међусобних потраживања повериоцу (ех tunc). Ако су потраживања различита по висини, субјект из обли
гационог односа који има веће потраживање има право да вишак свог потраживања оствари у своју корист. Ако до саме изјаве о
пребијању дође ван парнице тј. пре покретања тужбе, а тужилац ипак у парници затражи испуњење обавезе, тужени који се nо~и ва на пребијање може се бранити приговором даје потраживање постојало, али да је накнадно престало због изјаве о пребијању. Ту)кени може порицати основаност тврдње тужиоца о постојању
потраживања и предложити да се његов захтев одбије. У том случају суд треба да утврди да ли је дошло до вансудског пребијања тј. до грађанскоправне компензације (compensatio civilis), ла уколико утврди да јесте дошло суд ће тужбени зах
тев одбити, а ако утврди да није дошло суд ће усвојити тужбени захтев. Дакле, сам суд не врши пребијање својом одлуком јер је до пребијања дошло ван парнице. У овом ~лучају суд :греба да одговори само на тужбени захтев тужиоца, Јер не ~остоЈИ захтев ту)кеног,
па стога нема места одлучивању у
изреци
пресуде и
127
о постојању потраживања туженог истакнутог ради пребијања, већ ће суд то елаборирати у образложењу одлуке.
1.2.
Пребијање у парници одлуком суда
(compensatio рег iudice1n) За разлику од грађанскоправне компе,..нзациј~ где је изјава о пребијању дата ван суда, када тужени да ту изјаву У парници пред судом она има двоструки карактер:
1. 2. То
Представља материјалноправну изјаву воље и истовремено Представља парничну радњу странке.
значи
да
има и
материјалноправна и
процесноправна
дејства и да су за овај приговор меродавне одредбе и материјалног и
процесног права.
Која
је
сушшинска
разлика
између
комйензације и ко1wйензационоl йриlовора
lрађанско-йравне
gaiuol у
йарници йреg
cygoJw? Суштинска разлика се огледа у томе што приговор ради
пребијања дат ван суда, суд узима у обзир ако за њега сазна из
процесне грађе без обзира која странка је то навела, а приго
вор
компензавије изјављен у парници суд узима у обзир само
ако је тужени изричито предузео парничну радњу којом тражи
пребијање од суда и то до закључења главне расправе.
Пребијање потраживања извршено ван парнице доводи до престанка обавеза од момента кад су се по закону стекли услови
за пребијање (ех tunc), док код пребијања истакнутог у парни ци узајамне обавезе се гасе тек са материјалном правоснажношћу пресуде. Дакле, пребијање се врши судском одлуком, а не изјавом воље. Истицањем приговора ради пребијања у парници прекида се застаревање.
Грађанскоправна компензација наступа дејством ех tunc, тек кад~ се саопшти противнику, а код компензације одлуком суда дејство се производи кад одлука о компензацији постане
правоснажна. Суд ће узети у обзир разматрање 0 при . . говору
компензације, КОЈИ истиче тужени у парници тек када утврди да
је основано потраживање тужиоца према туженом. с обзиром, на различиту правну природу грађанскоправне комп
·
ензациЈе и
процесноправног приговора ради пребијања у парници, немогуће
]28
је да тужени своју одбрану заснује истовремено на елементи ма оба инс:итута. Ако тврди да је дошло до грађанскоправне компен за ције, он
не може истицати насупрот захтеву тужиоца
неко своје потраживање, јер би такав захтев био у супротности са самом суштином приговора грађанскоправне компензације,
који негира постојање узајамних потраживања. Истицање потра)кивања ради пребијања у парници могуће је само ако се прихвати теза да оба потраживања још увек постоје и да међу њима још није дошло до пребијања. Зависи од диспозиције ту женог
хоће
ли
се
послужити
процесним
приговорима
ради
п ребијања или ће употребити грађанскоправну компензацију. Истицање приговора ради пребијања у парници има пред ности утолико што тужени може да оспорава уопште постојање тужиочевог потраживања према њему, а евентуално да истакне
захтев за пребијање у случају да суд утврди постојање тужиоче вог потраживања у парници .
Међутим,
код
грађанскоправне
компензације,
тужени
у
старту при з наје тужиоцу да постоји одређено потраживање пре ма њему, али истовремено истиче да и он има потраживање пре
ма тужиоцу, па стога наступа грађанскоправна компензација изјавом воље туженог.
Ако
суд поводом приговора ради пребијања у
парници
утврди да постоје оба потраживања, судска одлука треба да
садржи три става: у првом ставу утврђује се постојање тужи
очевог потраживања . У другом ставу утврђује се постојање потра:живања
туженог
према
тужиоцу
до
висине
тужиочевог
потраживања и у трећем ставу долаз и до конститутивне одлуке
о компен зациј и, а то значи одбија се захтев тужиоца до висине потра )к ивања туженог према тужиоцу, на таЈ начин што се врши
пребијање потраживања, а уколико преостаје вишак тужиочевог потраживања , тада се даје налог туженом да тај вишак неком пензираноr дела потра:живања исплати тужиоцу. Међутим , ако је потраживање туженог веће од потраживања тужиоца, тада
нема изрицања кондемнаторне пресуде против тужиоца, јер ту
)Кени није поставио свој захтев у виду противтужбе, него само у виду компен зационог приговора и због тога суд може одлучива ти само о приговору ту)кеног у границама тужио:евог тужбеног захтева .
Ради остварења вишка nотра){<ивања које тужени има
129
према тужиоцу, тужени би морао подићи компензациону про тивтужбу. Ако суд утврди да је захтев тужиоца нео~нов~н, он не може одлучивати виду
о приговору пребијања, јер овај није истакнут У
самосталног тужбеног захтева, него тек са циљем
да
се
потраживање туженог пребије са потраживањем тужиоца. Како потраживање тужиоца не постоји, онда се не може ни из~ршити
ни пребијање, па у том случају суд пр.есудом само одбија :уж бени захтев као неоснован, а не одлучује о приговору пребијања истакнутог од стране туженог.
Међутим, ако суд утврди да је тужиочев захтев основан, јер има потраживање према туженом, а напротив да приговор
компензације који је истакао тужени у парници не стоји јер не постоји потраживање туженог према тужиоцу, тада суд пресу
дом усваја тужбени захтев и налаже туженом да испуни своју обавезу nрема тужиоцу, а истовремено пресудом констатује непостојање потраживања туженог истакнутог ради пребијања.
1.3.
Истицање приговора ради пребијања и литиспенденција Кад тужен.и приговором ист.акне захтев ради пребијања у пар
ници , и на овај за~тев примењују се правила о литиспенденцији .
То значи, да када Је истакнут компензациони приговор не може се о том истом потраживању покренути друга парница међу ис
тим странкама. Исто_ тако, ако је тужбом већ покренута парница
ради утврђења постојања неког потраживања, не може се та иста тражбина истицати у другој парници у виду компензационог приговора, па стога, ако тужени истакне овај приговор њега тре
ба одбацити због литиспенденције. Једно те исто потраживање не може се истицат~ приговором ради пребијања у две различи
те парнице. Ако НИЈе дошло до грађанскоправне компензације, а не компензи~а~о потраживање туженог није истакнуто у пар ници ради пре ИЈања, правоснажност одлуке 0 тужиочевом зах-
теву не обухвата и потраживање туженог према туж
.
иоцу.
С
то -
га доне~а пр~суда НИЈе сметња за туженог да у новој парници остварује своје потраживање против тужиоца.
130
Глава
V
ПРОТИВТУЖБА
1. ПОЈАМ
И ВРСТЕ
Тужени
може
до
закључења
главне
расправе
пред
су дом
подићи код истог суда противтужбу, ако је захтев противтужбе у вези с тужбеним захтевом, ако се ти захтеви могу пребити или
ако се противтужбом тражи утврђење неког права или правног односа од чијег постојања или непостојања зависи у целини или делимична одлука о тужбеном захтеву. Дакле, разликујемо три
врсте противтужбе:
1. 2. 3.
Конексна, Компензациона, и
Прејудицијелна.
Противтужба се не може подићи ако је за захтев из против тужбе стварно надлежан виши . суд или суд друге врсте. Против
тужба се може подићи и када о захтеву из противтужбе треба да суди исти суд, али у другом саставу, на пример, уместо судије
појединца, треба да суди веће.
2. ПРАВНА ПРИРОДА ПРОТИВТУЖБЕ Противтужба је тужба туженог против тужиоца из парнице
коју је овај против туженог раније покренуо. Противтужбом ту жени остварује пред истим судом и у истој парници против ту жиоца свој самостални тужбени захтев. Противтужба често има одбрамбени значај, нарочито кад је у питању компензациона или
прејудицијелна противтужба . У таквим ситуацијама тужени би исте одбрамбене аргументе могао употребити и у форми приго вора, али тада одлука о томе не би била правоснажна, па стога има слабије дејство.
За противтужбу у погледу садржаја и форме важи исто што и за тужбу. Тужени није дужан свој захтев остваривати у про
тивтужби, већ може тај захтев поставити и у самосталној парни13 ]
ци. Према томе, противтужба је само могућност, а не и обавеза или дужност ту)кеног.
Правила о противтужби омогућују ту)кеном да до зак~у.чења главне расправе у првостепеном поступку, У парници КОЈУ Је ту жилац покренуо против њега, он поднесе код истог суда против тужбу против тужиоца. Противтужба омогућава да се остваре начела економичности, затим да се комплексно реши спорни од
нос међу странкам· а, да се ёпречи евентуално различито суђење у чињенично и правном повезаним односима. Да би се ти резул тати могли постићи, потребно је да се испуне ·одређене претпо ставке у погледу узајамне везе између захтева тужбе и противтужбе.
Противтужба је дозвољена ако је захтев противтужбе у вези са тужбеним захтевом - то је конексна противтужба. На пример,
ако оба захтева из тужбе и противтужбе произилазе из истог правног односа
-
купац у тужби тражи исплату цене, а прода
вац у противтужби тражи предају ствари која је била предмет купопродаје.
Следећа врста противтужбе је компензациона противтуж ба. У том случају суд расправља и о тужбеном кондемнаторном
захтеву и о противтужбеном кондемнаторном захтеву, па доноси пресуду слично као код приговора компензације, тако што прво
утврђује основаност тужбеног захтева, па затим основ~ност про тивтужбеног захтева и на крају одлучује о томе у зависности од висине потраживања по тужби и противтужби ко је коме дужан да исплати разлику.
Прејудицијелна противтужба постоји ако се
противтуж
бом т?ажи утврђење не~ог правног односа или права од чијег постојања
или
непостојања
зависи
у
целини
или
делимич
но одлука о тужбеном захтеву. На пример, ако тужилац влас ничком тужбом тражи предају одређене ствари , а тужени . .
преЈудициЈелном противтужбом тражи да се утврд
.
.
и
власник те ствари. ПреЈудициЈелном противтужбен ом
одговара овлаш
ћ ење . тужиоца .
да у току парнице и
.
он
захтеву
стакне само-
стални тужбени преЈедуциЈелни захтев ради утврђ
.
·
да Је
ења правног
односа, КОЈИ Је постао споран током парнице. То је такозвани ин-
циденти и захтев за утврђење.
132
3. НАДЛЕЈI(НОСТ И ПРАВИЛА ПОСТУПКА ПОВОДОМ ПРОТИВТУЖБЕ
За противту)f<бу је надлежан суд који поступа по тужби, осим ако је за захтев из противту)кбе надле)кан виши суд по рангу или
суд друге врсте. На~надно повлачење или одбацивање ту)кбе по правилу нема утицаја на надле)кност засновану подношењем по
рити вту)f<бе. Ако ?и о захтеву противту)кбе требао да суди исти суд, али у друкчијем саставу, на пример судија појединац и веће,
тада ће о оба захтева судити веће. Ако је за противту)f<бу надле жан виши суд, тада ће суд који расправља о тужби, се огласити ненадлежним само у односу на противту:жбу.
Противтужба се може поднети суду пред којим је по кренута парница тужбом, све до закључења главне расправе. Суд може одлучити да се о захтевима тужбе и противтужбе
заједнички расправља и одлучује. Потребно је да је прописана
иста врста поступка. Суд може делимично пресудити по тужби или противтужби, у зависности од тога који захтев је пре саз рео за доношење коначне одлуке. Ако је поднета противтужба
од прејудицијелног значаја, одлука о противтужбеном захтеву у односу на одлуку о тужбеном захтеву, практично ће имати
значај специфичне међупресуде. Ако се покаже основаним, суд би могао прекинути поступак у предмету тужбе, док одлука у парници покренутом противтужбом не постане правоснажна. Подношењем противтужбе, по правилу, долази до спајања двају поступака у јединствено одлучивање. Противтужба је по свом процесном карактеру самостална тужба. Управо због
тога, кад тужилац на главној расправи изјави да повлачи тужбу, а ту)f<ени на истој расправи поднесе противтужбу, тада суд не
може због повлачења тужбе одбацити противтужбу, већ с њом треба поступити као са сваком другом тужбом. Противтужба је дозвољена и у поступку поводом издавања платног налога.
133
Глава
VI
ПОДНЕСЦИ
1.
ПО.ЈАМ Под поднеском у парници се подразумева парнична радња
странке предузета у писменом облику. Закон предвиђа да се пар ничне радње странака предузимају усмено на рочишту, а изван рочишта писмено. Писани поднесак се може поднети искључиво
ван рочишта и то најкасније
ЗПП из
15
дана пре одржавања рочишта.
2011. године предвиђа да се писани поднесак може
упутити суду телеграмом или електронском поштом у складу са
посебним Законом. Ово је резултат напретка технологије и елек
тронске комуникације тако да ће у будућности бити све већа
примена информационих технологија у парничном поступку. Тужба, противтужба, одговор на тужбу и правни лекови подносе се у писменом облику, а. то значи путем поднесака. Под несци морају бити разумљиви и морају садржати све оно што је потребно да би се по њима могло поступати. Они нарочито треба да садрже:
1. Означење суда, 2. Име и презиме, односно назив правног лица, 3. Пребивалиште или боравиште, односно сед1-;1ште странака, њихових законских заступника и пуномоћника,
4. 5. 6.
Предмет спора,
Садржину изјаве, и Потпис подносиоца.
Ако изјава садржи некакав захтев странка Ј. е дужна
.
поднеску наведе чињенице на КОЈИМа заснива захтев
.
.
.
казе којима поткрепљује СВОЈ захтев.
Поднесци које треба доставити проти вно1 стран б
се суду у потре ном
б
·
:.1
,
да
као и
у
·до·
ци предају
РОЈУ примерака за суд и противну стран-
ку. То исто треба учинити и са прилозима коiи ид • • :.1 У уз поднесак Ако Је на противној страни више лица која имају заједничко; законског заступника или пуно~оћника за сва та лица поднес ци и прилози се могу предати у Једном пример
134
ку.
М ђ е утим, ако
та лица имају различите пуномоћнике онда се поднесци и при лози морају предати У онолико примерака колико има лица на
противној страни у парници.
Исправе које се прила){< у у поднеску морају бити поднете у изворнику или препису. Ако се исправа прилаже у из ворни
ку, дакле у оригиналу, суд ће задржат и такву исправу и неће је
доста1ьати противној странци већ ће само дозволити увид у ис праву да се противна странка упозна са њеном садржином. Кад
престане потреба да се оригинал исправе држи у суду, суд ће вратити подносиоцу на његов захтев оригиналну исправу. Суд може наложити подносиоцу исправе да списима приложи
пре
пис исправе. Ако је пак исправа приложена у препису, суд ће на захтев противне странке наложити подносиоцу да поднесе суду
исправу у изворнику а противној странци ће дозволити да се упозна са
њеном
садржином ТЈ . да и зврш и
увид у оригиналну
исправу. Кад је то потребно суд ће одредити рок у коме се ис права мора поднети у изворнику или у овереном препису. Про
тив ових решења није дозвољена жалба. Ако је подн есак неразумљив или непотпун (не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступати), суд ће
странци која нема пуномоћника вратити поднесак ради исправ ке. Кад суд врати поднесак странци ради исправке или допуне,
одредиће рок од осам дана за поновно подношење поднеска. Ако поднесак везан за рок буде исправљен, односно допуњен и пре
дат суду у року који је суд одредио у свом решењу, сматраће се
да је поднесак суду предат оног дана када је први пут био под несен. Међутим, ако поднесак не буде враћен суду у одређеном року који је суд одредио сматраће се да је странка повукла под несак , а ако странка врати поднесак суду без исправке и допуне,
како јој је наложено, суд ће такав поднесак одбацити. Ако поднесци или прилози нису поднети у довољном броју примерака суд ће те прднеске и прилоге умножити о трошку
странке која је пропустила ову своју обавезу. У пракси је за пажено да неки судови у оваквим случајевима одбацују тужбу, што је погрешно.
Ако странка има пуномоћника који је адвокат тада се неће
примењивати одредбе о враћању поднеска странци на исправку
или допуну. Наиме, адвокат је стручно ли це па се претпоставља
135
да мора да зна како поднесак треба да изгледа и шта све треба да садржи. Према томе, кад је поднесак који је У им~ стран ке поднео адвокат неразумљив или не садр)КИ све што Је пропи
сано по закону да би се по њему могло поступати, суд ће та кав поднесак одмах одбацити. Ова правила су генерално про
писана за све поднеске па према томе и за ту :жбу и за )Калбу као најзначајније парничне радње странака. Ова санкција је про писана и за пуномоћнике по запослењу, јавног правобраниоца и Јавног тужиоца.
А ко је странка изјавила жалбу путем телеграма која не сад ржи што је потребно да би се по њој могло поступати, сматраће се да је жалба предата у року ако уредан поднесак буде предат или упућен суду препорученом пошиљком у року од три дана од
дана предаје телеграма пошти . Судска пракса је прихватила да таква жалба која је изјављена путем телеграма иако нема потпис је правно ваљана уколико је назначено ко жалбу изјављује име ном и презименом.
2.
ВРСТЕ ПОДНЕСАКА
У правној теорији се врши подела поднесака према врсти парничне радње КОЈа се предузима у поднеску.
Тако се прави подела на:
1. 2. · 3.
Припремне поднеске, Одређујуће поднеске·, и
Поднеске који се не могу подвести ни под п
под одређујуће.
У доказе
припремним
.
·
које
поднесцима странка наво
намерава да
изнесе
на припреми
главној расправи. Поднесак се доставља проти се доприноси и е
· ф икасниЈем
б ољоЈ· су
ђ
припреми главне расп
.
ди
Ј
ВНОЈ страни и тиме
раве, односно бржем С
уштина при-
на страна упо
ставови
стр
·
знаЈу са
дна странка на
неки процесн_и предлози који директно утич
136
и
или
·
премних поднесака је да се суд и против рави. да изнесе. У њима се не износе правни
чињенице
ом рочишту
ењу на самој главној расп
чињеничним тврдњама и доказима ко1е Ј·е
рипремне, ни
мерава
анке нити
У на ток парнице.
Одређујући поднесци су такви поднесци у којима стран1<а из носи неки стварни или процесни предлог који је од непосредног
утицаја на ток поступка. Нпр. одређујући поднесци су: ту)кба, одговор на ту)I<бу, правни лек, предлог за враћање у пређашње стање, повлачење ту)кбе, преиначење тужбе итд. Правна теорија није јединствена око питања који су све поднесци одређујући. Трећа врста поднесака су они поднесци који не спадају под прве две групе. То су, на пример, поднесак којим странка саоп штава адресу сведока, поднесак којим опозива пуномоћје и сл.
Глава
VII
РОКОВИ
1.
ПОЈАМ
Рок је одређено временско раздобље у коме се нека пар нична радња може предузети , односно пре чијег се истека не
може предузети. Док не протекне рок у коме се одређена про цесна радња може обавити не могу се повлачити никакве по
следице из чињенице што још није предузета. Процесно право не допушта
странкама да СВОЈИМ диспозитивним радњама
не
посредно утичу на режим законских рокова. Што се тиче суд
ских рокова они су веома ограничени. Временско ограничавање
права на предузимање одређених парничних радњи обезбеђује брже
и
ефикасније
остварењу
правне
пружање
правне
заштите
сигурности. Савремени
и
придоноси
процесни
системи
показују тенденцију општег скраћивања рокова за предузимање појединих парничних радњи и преклузивни карактер рокова. Та
тенденција је резултат све већег убрзања правног промета на свим подручјима друштвеног живота. Наравно да скраћивање
рокова не сме да иде на уштрб квалитета остваривања правне заштите. Стога је неки пут веома тешко пронаћи оптимална
решења између два постулата која су оба значајна, а међусобно супростављена.
137
2.
ВРСТЕ РОКОВА
Рокови се деле на законске и судске. Законски рокови су одређени самим законом, па га н~ суд ни ~транке не могу
мењати. нахођењу
Судски рокови су они које одређује суд по свом у
конкретном
случају. Док се законски
рокови
не
могу продужити, судски рокови се, у начелу, могу проду)кит~,
али само на захтев странке и то ако суд нађе да за то постоје оправдани разлози. Предлог треба поднети пре истека тог рока.
Рокове који нису одређени законом, одређује суд с обзиром на околности случаја и у складу са временским оквиром . Пошто је предвиђена могућност да се поднесак упућује електЈ?о~:ском поштом, као време подношења суду сматра се време КОЈе Је
на
значено у потврди о пријему електронске поште. С обзиром на моменат од када се рачунају, рокови се деле
на субјективне и објективне. Субјективни рокови су они чији почетак зависи од сазнања лица за догађај који је релевантан за њихово рачунање или од стицања могућности да то лице пред
узме одређену парничну радњу. Објективни рокови рачунају се од наступања одређене релевантне чињенице независно од сазнања овлашћених лица за ту чињеницу. Субјективни роко ви се комбинују са објективним роковима да би се спречила евентуална злоупотреба процесних овлашћења тако да истеком објективног рока странка губи право на предузимање одређене парничне радње упркос чињеници да субјективни рок још није
протекао. Ово је потребно и ради правне сигурности.
Перемпторни рокови су такви рокови да када он протекне ст?а~ка нема више прав? да предузме одређену парничну радњу
која Је била везана за таЈ рок. Дакле, долази до губитка права на накнадно предузимање те парничне радње и зато су ово пре
клузи вни рокови. По правилу то су сви законски рокови. Дила торни рокови су такви р_окови код којих суд или странка нису
овлашћени да предузимају одређену парничну радњv
·
што таЈ рок истекне.
н
.
пр. суд НИЈе овлашћен да зака
за главну расправу пре истека одређеног времена
.
писан законом, а то Је нпр. пре истека осам дана странка примила позив за расправу.
Ј
пре него
же рочиште
·
·
КОЈИ Је
про-
. 0 д дана када Је
Рокове делимо на материјалноправне и п . роцесноправне МатериЈалноправни рокови су они ко1има с ђ . · Ј
138
е одре УЈе
вре-
менски период за остваривање права или за испуњење ду)l<но
сти који произилазе из одредаба грађанског материјалног права. Процесноправни рокови су они рокови којима се одређује вре менски период за остваривање права или дужности који проис
тичу из одредаба процесног права. Закон о парничном поступку садржи по правилу само одредбе о процесноправним роковима,
а изузетно о материјалноправном грађанском року. Ако се про пусти рок то доводи до губитка ]Јроцесноправног овлашћења и такву парничну радњу треба одбацити. Међутим, пропуштање
материјалноправног рока доводи до последице које стварају претпоставке за мериторно одбијање захтева или приговора.
Ако је материјалноправни рок преклузивне природе о њему је суд дужан да води рачуна по службеној дужности, а ако се ради о застарном року суд на њега пази само на предлог овлашћене странке.
Ако рокови нису одређени законом тада их одређује суд с обзиром на околности случаја. Рокови се рачунају на дане, ме сеце и године. Као први дан рока одређеног на дане узима се дан после дана достављања или саопштења одлуке или
после
дана у који пада догађај од кога се по закону рачуна почетак рока . Рок одређен на месеце или године завршава се оног дана у последњем месецу или години који по свом броју одговара дану
у који га је суд одредио или дану у који пада догађај од кога се по закону рачуна почетак рока. А ко последњи дан рока пада на државни празник или у недељу или у неки други дан кад суд не ради, рок истиче протеком првог наредног радног дана. Ово
се односи и на рок који је предвиђен по посебним прописима за подизање тужбе као и на рок застарелости потраживања или не ког другог права.
Под несак који је везан за рок је благовремен ако је предат суду пре истека тог рока. Странка може лично да преда поднесак суду а може и преко поште препорученом пошиљком или путем
телеграма. Ако је поднесак упућен путем телеграма сматраће се да је дат у року само ако уредан поднесак накнадно буде предат суду или буде упућен суду препорученом пошиљком у року од три дана од дана предаје телеграма пошти. За лица која се нала
зе у Војсци Србије на обавезној војној служби и остала лица која се налазе у служби у војним јединицама, дан предаје поднеска
139
војној Јединици сматра се као дан nредаје суду. За лица лише на слободе дан предаје поднеска Заводу за извршење заводс1<их
санкција сматра се као дан предаје суду. Основно је правило да се радња чиј.е је предузимање везано за рок сматра обављено.м у року ако је поднесак предат надлежном суду пре него што Је
истекао рок за предузимање те парничне радње. Међутим, од овог правила постоје изузеци. Тако ако је поднесак који је везан за рок предат или упућен ненадлежном суду пре истека рока, а
сти гне надлежном суду после истека рока, сматраће се да је на време поднет ако се његово подношење ненадлежном суду може
приписати незнању или очигледној омашци подносиоца. Ово се
.
.
односи само на ситуацију када Је поднесак предат ненадлежном
суду,
а
не
и
неком другом органу, на пример управном
органу.
Неправилно адресирање може бити резултат и погрешног упут
ства које је суд дао странци. Исто тако и неблаговремени под несак може бити због тога што је суд дао погрешно упутст·во о
дужини рока. На пример, у поуци о правном леку је рекао Да је рок 15 дана а у суштини се ради о законском року од осам дана за изјављивање жалбе. У тој ситуацији судска пракса је заузе ла становиште да странка не може бити оштећена због погреш ног упутства датог од стране суда па ће се таква жалба
.
'
иако
Је у суштин~ п~ закону неблаговремено поднета, ипак узети у разматрање Јер Је резултат погрешног упутства датог од стране
·
суда.
Глава
VIII
РОЧИШТА Рочиште је временски период када суд преду цесну радњу уз учешће странка и других учес ку.
с уд
ђ ·
одре УЈе рочишта у складу
·
зима неку про
ника у поступса времен ским оквиром
Странке СВОЈИМ диспозитивним радњама не
·
утицати на одређивање рочишта Рочишта могу непосредно предузимања парничних радњи н~ пример се одређују ради рочиште за главну расправу. н~ рочиштимприпремно рочиште" ·
се расправља о питањима која су важна
140
а за главну ра
справу
3 а доношење меритор-
не одлуке о тужбеном захтеву. Прописана је дужност суда да у позиву з а припремно рочиште ил и за прво рочиште за главну
расправу упозори странке на правне последице и з останка са ро
чишта и на дужност да обавесте суд о промени адресе. Рочишта се, по правилу, одржавају у судској згради , али суд може одлучити да се рочиште одржи и изван зграде суда,
када је то оправдано. Тада суд и злази на лице места. Основни критеријум за доношење одлуке у овом правцу је начело еконо мичности поступка . Исто тако суд ће овако поступити када је неопходно да изврши увид на лицу места и када би доношење
доказних средстава у зграду суда било скопчано са већим изда
цима, кад суд треба да саслуша лица која нису у стању да дођу у суд или лица која, по правилима међународног права нису дуж на одаз в ати се позиву да дођу у суд.
Суд ће на рочиште благовремено поз в ати странке и остала лица чије присуство сматра потребним . Уз позив ће странци до ставити поднесак који је дао повод за одређивање рочишта, а у позиву ће се назначити место, просторија и време одржавања рочишта. Ако се уз позив не доставља поднесак у позиву ће се навести име странке, предмет спора, као и радња која ће се на
рочишту предузети. Да би се странка могла припремити позив
јој мора благовремено бити достављен. Законом је прописано да мора проћи осам дана између заказивања рочишта и одржавања припремног рочишта и рочишта за главну расправу. За странку
која има пуномоћника позив се доставља пуномоћнику. Против решења о одређивању рочишта као и против решења којим ће се рочиште одржати ван зграде суда није дозвољена жалба. Суд може одложити рочиште само изузетно, и то из два раз лога :
1. Ако је то потребно ради и звођења доказа, 2. Због спречености судије. у случају одлагања рочишта суд Је дужан да одреди нов
временски оквир који не може да буде дужи од
113 првобитно
одређеног оквира и да одреди место и време одр~авања новог рочишта. Против р~шења о одлагању рочишта НИЈе дозвољена
жалба.
141
Глава
IX
ЗАПИСНИЦИ Судски записници су јавне исправе које суд саставља о радњама које предузимају странке и остали учесници У поступ ку пред судом усмено на рочишту.
Одлуку о тужбеном захтеву суд доноси на основу резултата
усменог, непосредног и јавног расправљања. Гла~на сврха суд ског записника је да послужи као доказ о садржају предузетих парничних радњи и као основа на чему инстанционо виши
врши
контролу
правилности
првостепеног
поступка.
суд
Судски
записник служи и као извор обавештавања расправног суда о
садржају доказних средстава непосредно изведених пред неким другим нпр. замољеним судом. Без обзира на чињеницу да ли су странке уложиле приговор односно примедбе против садржаја записника у време његовог састављања допуштено Је доказива
ти да су у записнику неистинито утврђене чињенице или да је записник неправилно састављен.
Записник треба да садржи све битне податке о предузетој парничној радњи. У записник се уноси битан садржај датих изјава, исказа, предлога и констатација суда о релевантним догађајима, те садржај одлука које је суд донео. Постављена
питања треба посебно унети ако се без њих не би могао разуме ти одговор. Ради ефикасне оцене резултата расправљања умесно је неки пут унети дословно текст изјава учесника у поступку. у записник се уноси: назив и састав суда, место где се одржава ро
чиште, дан и сат када се обавља радња, ознака предмета спора и имена учесника .
У записник о главној расправи нарочито се уноси·. да л и Је · . . .
расправа Јавна или Је Јавност ис~ључена, садржај изјава странака, њихови пред~ози? докази КОЈе су понудили, докази који су изведени, садржај изјава сведока и вештака те одлуке с да до-
нете на рочишту.
У
Записник се саставља тако што председник већ
. појединац
гласно диктира записничару шта ће ун
ник. Тиме се странкама пружа могућност да непо
.
а или судија
ети у запис
. средио приликом диктирања садржаја записника контролишу д . . а ли је судија 142
верно пренео у записник оно што се на рочишту одржавало. За
писник се мора водити уредно. У њему се не сме ништа брисати ,
додавати или мењати. Прецртана места морају остати читљива. Странке имају право да прочитај у записник и да захтевају да им се прочита, те да изнесу приговоре на садржај записника.
Записник потписују председник већ а, записничар, странке, односно њихови законски заступници или пуномоћници као и
тумач и преводилац. Неписмено лице или лице које се не може потписати ставиће на записник отисак кажипрста, а записничар ће испод отиска уписати његово име и презиме. Ако странка
или пуномоћник или пак друго лице се удаљи пре потписивања записника или неће да потпише записник то ће се забележити у записнику и навешће се разлог који је и знет зашто се записник не потписује.
Поред већ устаљеног начина састављања записника суд може да одлучи решењем да се з аписник сачини помоћу уређаја
за тонско и оптичко снимање и на основу стенографских беле
жака. Против тог решења није дозвољена посебна жалба. Стран
ке имају право на копију снимка и он је саставни део судског списа. Тонски запис са рочишта се у року од осам дана преноси
у писани облик који 'мора да садржи све што се налази у тон ском з апису. Писани записник се доставља странкама које имају право приговора у року од 8 дана од дана достављања записни ка. Суд је дужан да у року од 3 дана одлучи о приговору. Пртив тог решења суда није дозвољена посебна жалба. О већању и гласању саставља се посебан записник. Ако је код суда у поступку по правном леку одлука донета Једногласно,
уместо записника саставља се белешка о већању и гласању. За писник о већању и гласању садр)КИ ток гласања и изреку од
луке. Одвојена мишљења прикључују се записнику о већању и гласању ако нису унета у сам записник. Записник, односно бе лешку о гласању, потписују сви чланови већа и записничар. За
писник о већању и гласању затворић~ се у посебан омот. о·вај за писник може разгледати само суд КОЈИ решава о правном леку у
поступку по правном леку и у том случају записник ће се поново затворити у посебан омот и на омоту назначити да је записник
разгледан. Судија може да повери вођење записника судијском помоћнику или судијском приправнику.
143
Глава Х
ДОСТАВЉАЊЕ ПИСМЕНА И РАЗМАТРАЊЕ СПИСА Начело обостраног саслушања се не би могло остварити ако се свакој странци не би пружила могућност да сазна за мест? и
време
предузимања парничних радњи и за њихов садржаЈ .
То значи да се свакој странци мора доставити писмено које је упућено суду од стране противне странке. Пропуштањем ове радње од стране суда представља апсолутно битну повреду одредаба парничног поступка јер се на тај начин није омогућило странци да расправља пред судом.
Достављање писмена у парничном поступку представљало
је увек ,,рак рану'' парничног судоваља. Упркос чињенице да је ова парнична радња била детаљно регулисана, достављање у
пракси је изазивало велике проблеме и знатно утицало на дужи ну трај~ња поступка. Стога је јасно било да ће нови ЗПП у овој материји донети радикалне новине.
Прописано је да се писмена достављају:
1. 2. 3.
Непосредно у суду, Преко поште,
Преко лица регистрованих за обављање послова доста вљања,
4. Преко лица запосленог у суду, 5. Преко лица са јавним овлашћењима ' 6. Преко других државних органа, а на начин прописан одредбама ЗПП-а. Достављање може да се врши и електронски м
тра се извршеним под условом да Ј. е могуће обезб
.
и и податак да Је лице примило писмено
·
Потврда
мена достављеног елетронским путем предста електронски запис о дану и часу када Ј·е уређ
пренос података за
б
.
путем и сма-
едити поврат-
·
о пријему пи с-
вља одштампани
·
а.Ј за електронски ележио да Је писмено послато п и
зив пошиљаоца и назив писмена.
Р маоцу, на-
Странке могу непосредно да достављ
·
писмена једна другој, осим писмена за коiаа~у поднеске и друга Ј
144
Је предвиђено лично
доставља1-ье. Странке. су дужне да доставе и суду поднесак који су упутили противној страни са доказом о достављању.
Закон је прописао на коју адресу се врши достављање. Када су у питању физичка лица достављање се врши на адресу назна чену у ту)кби, односно на адресу пребивалишта из личне карте која је уписана код МУП-а.
Државним
органима,
органима
аутономне
покрајине
и
јединицама локалне самоуправе достављање се врши предајом
писмена писарници или у просторији за пријем писмена.
Достављање правним лицима се врши на адресу из јавног регистра у просторијама правног лица запосленом лицу у прав ном лицу, односно заступнику правног лица на адресу његовог
преби вал и шта.
Достављање пуномоћнику (адвокату) врши се и предајом писмена лицу
које ради у његовој
адвокатској
канцеларији.
На исти начин се врши и достављање јавном бележнику или
извршитељу. Ако пуномоћник (адвокат) обавља делатност у ста ну достављање може да се изврши одраслом члану породичног
домаћинства. Ако адвокат има фах у суду достављање може да се изврши стављањем писмена у фах адвоката.
Прописана је обавеза адвоката да је дужан да
преузме
сва писмена која су положена у његов фах у суду, у року од
8
дана од дана полагања. Ако се писмено не подигне у том року достављање се врши истицањем на огласну таблу суда и по про
теку
8
дана сматраће се да је извршено уредно достављање. Ад
вокат преузима лично писмена из фаха, а може да овласти лице које је запослено у његовој адвокатској канцеларији да преузима писмена из фаха у су ду. Достављање писмена лицу коЈе се не затекне у стану се врши
прибијањем писмена на врата стана или пословних просторија правног лица и тиме се сматра да Је достављање извршено.
Лично достављање је предвиђено за следећа писмена:
1. 2. 3. 4. 5.
Ту:жбу, Пресуду, Решење о платном налогу,
Решење против кога је дозвољена посебна жалба, и Правни лек.
145
Ако се лице не затекне тамо где
л ично
достављање треба
да се изврши достављач ће оставити обавеште1-ье да писмено
30 дана од дана . покушаног достављања. Копија писмена се истиче на ог~аснОЈ таб~и суда. Када протекне рок од 30 дана сматра се да Је достављање ~з може да преузме у суду у року од
вршено. Обавештење које достављач оставља мора да садр)l<И. 1. Име и презиме лица коме је покушано достављање,
2.
Својство у поступку,
З. Датум и час кад је покушано достављање,
4. Назнаку да писмено може да преузме у суду У року од 30 дана,
5. Назнаку да ће копија писмена бити истакнута на огласној табли суда, . 6. Назнаку да ће се по протеку овог рока сматрати да Је достављање извршено.
Када су у питању државни органи и правна лица достављање
се врши предајом писмена у просторији за пријем писмена или у писарници.
Странка је дужна да саопшти суду адресу противне стран
ке којој писмено треба лично да се достави. Ако суд није у могућности да уручи писмено на тој адреси, ех
ojfo
прибавиће
адресу од надлежног органа и извршиће достављање на тако
прибављеној адреси. Странка и
њен заступник су дужни да пријаве
промену
адресе суду. Ако то не учине суд ће даље достављање вршити истицањем писмена на огласну таблу суда, а по протеку рока од
8 дана сматра се да је достављање извршено. Ако пуномоћник или
пуномоћник
за пријем
писмена промени
своју
адресу
достављање се врши као да странка нема пуномоћника.
Када су странка или ~ен законски заступник одсутни дуже од 30 ?ана са адресе на КОЈУ се врши достављање писмена, у том
случају они су дужни да обавесте суд о тој чињеници и да одре де пуномоћника за примање писмена.
Законом је одређен рок од 30 дана у коме странка која се налази у
иностранст_ву, а нема пуномоћника треба да од
пуномоћника за пријем писмена у Р· СрбиЈ·и · Ако
одреди таквог пуномоћника суд ће одредити на т 146
р
еди
странка
не
ерет стран ке
привременог заступника за пријем писмена, и о томе обавестити странку.
У пракси су се јављали и проблеми када пуномоћник за пријем писмена откаже пуномоћ или када странка опозове, а не
одреди новог пуномоћника за пријем писмена. Ове ситуације
~ису биле регулисане у закону. Новим ЗПП-ом је прописано да ако пуномоћник за пријем писмена откаже пуномоћје, а стран ка не одреди другог пуномоћника у року од
30
дана од пријема
обавештења о отказу суд ће на терет странке одредити заступ ника за пријем писмена и достављање ће вршити њему, а ако странка опозове пуномоћје, а не одреди другог пуномоћника за
пријем писмена, суд ће достављање да врши стављањем писме на на огласну таблу су да.
Доставницу потписује прималац и достављач пуним име ном и презименом уз означење својства примаоца. Ово је корис но јер се у пракси дешавало да уместо потписа на доставници се
"нашкраба нешто" као потпис па се оспоравало да то није при малац потписао. Биле су могуће разне злоупотребе са обе стра
не. Са стране примаоца да тврди да није његов потпис на до ставници и да није примио писмен о, а са стране достављача да
сам потпише доставницу уместо примаоца или да не уручи пис
мено. Наравно, да та "опасност" од могућих злоупот реба постоји и сада, али је та опасност смањена јер поред потписа, прималац и достављач морају да напишу своје пуно име и презиме па је лакше доказивати у случају сумње да ли су аутентични потписи
и спровести вештачење рукописа.
Сшранке имају йраво
ga
йреiлеgају, фошокойuрају и йре
йuсују сйuс рарнuце у којој учесшвују. Осталим лицима се неће дозволити
разматрање списа осим
имају ойравgан йравни ин~иерес за
оних лица
која goкa;)ICy
ga
uto. Кад је поступак у току
дозволу даје судија, а кад је поступак завршен председник суда односно запослен и у суду кога он одреди.
147
Глава
XI
ПРЕКИД И ЗАСТОЈ У ПОСТУПКУ Сви процесни субјекти, суд и странке морају током читавог поступка да учествују у њему, тј . да су способни да дејствују у парници, па уколико у једном моменту дође до тога да неко од ових субјеката није у могућности да предузима своје процесне активности тада се стварају услови за прекид поступка. Разлози за прекид поступка су таксативно наведени у закону када се по
ступак прекида по сили закона. То значи да наступање прекида никад не зависи од диспозитивних радњи парничних странака.
Прекид поступка по сили закона наступа:
1. 2. 3.
Кад странка умре,
Кад стр':lнка изгуби 1_1арничну способност, Кад
законски
заступник
странке
умре
или
престане
његово овлашћење за заступање,
4.
Кад странка која је правно лице престане постојати, од носно кад надлежни орган правоснажно одлучи о забра ни рада,
5. 6.
Кад наступе правне последице отварања поступка стечаја, Кад услед рата или ванредних догађаја престане рад у суду,
7.
Кад је то другим законом одређено.
Међутим, до прекида поступка може доћи и на основу одлуке суда и то у два случаја:
1. Ако је суд одлучио да сам не решава
0
претходном
питању,
2. Ако се. странка налази на подручју које је због ван е них догађаја одсечено од суда. р д Прекид поступка има за последицу да преста· ~у кови одређени за вршење парничних радњи За
· ·
прекида поступка суд не може предузимати ни
.
поступку, а ако Је прекид наступио после закљу праве суд може на основу те расправе донети
ћ
те
и сви ро-
.
време трајања
какве радње
·
у
чења главне рас
радње које је једна странка предузела док тра· длуку. Парничне 0
~е прекид поступ-
148
ка немају према другој странци никакво правно дејство. Њихово дејство почиње тек пошто поступак буде настављен. Поступак
који је прекинут по сили закона наставиће се када наследник нови законски заступник, стечајни управник или правни следбе ници правног лица преузму поступак или кад их суд позове да
то учине на предлог противне стране. Ако је суд прекинуо по
ступак због прејудицијелног питања , поступак ће· се наставити када се правосна,кно заврши поступак пред судом или другим
надле,кним органом и кад суд нађе да више не постоје разлози да се чека на његов завршетак . У свим осталим случајевима пре
кинути поступак наставиће се на предлог странке чим престану разлози прекида . Рокови који су услед прекида поступка преста ли да теку почињу тећи за заинтересовану странку у целости и изнова од дана кад ЈОЈ суд достави решење о настављању поступ
ка. Странци која није ставила предлог за настављање поступ ка, решење о настављању поступка доставља се по одредбама о
личном достављању. Против решења којим се одређује прекид
поступка дозвољена је посебна жалба, а ако је суд на рочишту одбио предлог за прекид поступка и одлучио да се поступак од
мах настави против тог решења није дозвољена посебна жалба. Суд ће
застати
са поступком само када је то
изричито
предвиђено законом. Суд доноси решење о застајању са поступ ком и одређује колико ће застој трајати. Против тог решења није дозвољена посебна жалба. Суд наставља поступак по службеној
.
.
дужности чим престану разлози КОЈИ су изаз вали застој.
Глава
XII
ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ Ако радњу
странка пропусти да предуз ме
то
по
правилу доводи до
?дређену
преклу з иЈе
права
парничну на
њихово
преду з имање. Губитак права на предузимање одређене парнич не радње по правилу проузрокује штетне последице. Нпр. ако се пропусти рок за изјављивање жалбе, странка губи право на подношење овог правног лека. Закон санкционише пропуштање одређених
законских
рокова
веома
строго
управо
ради
тога
149
да
обавеже странке нn благовремено nредузима•ъе парничних
радњи ради ефикасности судског поступка. Међутим, ова стро гост, пошто има веома теu1ке последице, мора бити ублажена у оним ситуацијама када странка није била у могућности да пред узме одговарајућу парничну радњу. То се постиже путем инсти
тута враћа1-ьа у пређашње стање. Restitucio in integ1··un1 је уп ра во установ~rъен да би се отклониле тешке последице пропушта1-ьа
одређене парничне радње која је била потребна да се предуз ме у одређеном року, а због чега је странка изгубила право на предузимање те пропуштене радње. Закон прописује да ако странка пропусти рочиште или рок за предузимање неке рад1-ье
у поступку и услед тога изгуби право на предузимање те радње суд ће тој странци на њен предлог дозволити да накнадно из в рш и
ту
радњу
ако
постоје оправдани
разлози за
пропуштање.
Када се дозволи враћање у пређашње стање поступак се враћа у
оно стање у коме се налазио пре пропуштања и укидају се
све одлуке које је суд због пропуштања донео. Овај предлог за враћање у пређашње стање подноси се суду код кога је требало извршити пропуштену радњу.
Да би се ово правно средство могло употребити, потребно је да се испуне одређени услови које закон прописује.
1. Да је странка због пропуштања изгубила право на предузимање
радње.
Ако се
пропуштена радња
МО)ке
ипак
предузети, странка нема правног интереса да тражи враћање у
пређа~ње стање. Нпр. ако је странка пропустила рочиште на коме ЈС
намеравала изнети
нове чињенице и нове доказе
па је
суд одложио то рочиште и заказао ново, тада странка може те нове чињенице и нове доказе изнети и на следећем рочишту
~а нема разлога за враћање у пређашње стање. Међутим, ако Је суд закључио расправу на том рочишту на које странка није оправдано
приступила, а има ?равног интереса да
изнесе те
нове чињенице и нове доказе КОЈИ су знача1ни за донош •
•
:.1
ење саме
одлуке коЈа Је уследила након закључења главне расправе, тада странка може тражити враћање у пређашње стањ
2. Да је због . . која се састОЈИ у . .
КОЈИ ЈС
преклузије за странку настала одре е. ђ ена немогућности да на други начин
намеравала остварити пропуштеном ра
150
оствари циљ
дњом.
је због пропуштања рочишта од стране тужено
штета
Н
пр
·
ако
г донета пресу-
да због изостанка, а ту)Ј<ени је намеравао да на рочишту изнесе чињенице 1<ојима оспорава наводе у туi1<би, тада странка више
није у могућности да предузме парничну рад1-ьу која ће утицати на исход спора већ једино да траiки враћање у пређашње ста1-ье како би се парница вратила у оно ста~-ье пре 'Закључења глав не расправе и пре доноше•ьа пресуде због и1останка. Исто ваil<и
за пропуштање рочишта на коме је странка намеравала истаћи одређене приговоре чије је подношење преклудирано.
Предлог за враћање у пређаLu1-ье стање подноси се суду код кога је требало извршити пропуштену радњу. Предлог се мора поднети у року од осам дана рачунајући од дана када је престао
разлог који је проузроковао пропуштање, а ако је странка тек доцније сазнала за пропуштање од дана када је за то сазнала
(субјективни рок). Поред субјективног рока закон је прописао и објективни рок који износи шездесет дана од дана пропуштања рочишта протеку
или
предузимања
објективног
рока
одређене
не
може
парничне
се
тражити
радње.
По
враћање
у
пређашње стање. Ако се враћање у пређашње стање предлаже због пропуштања рока, предлагач је дужан да истовремено са подношењем предлога предузме и пропуштену радњу.
Закон одређено
прописује да ако је пропуштено рочиште које је поводом
предлога
за
враћање
у
пређашње
стање
или ако је пропуштен рок у коме се могао ставити предлог за
враћање у пређашње стање, а то је осам односно шездесет дана, тада враћање у пређашње стање није дозвољено и такав предлог треба одбацити.
Предлог за враћање у пређашње стање не утиче на ток пар ни це.
Суд
може одлучити да застане са поступком до
право
снажности решења о предлогу за враћање у пређашње стање. Неблаговремене
и
недозвољене
предлоге
за
враћање
у
пређашње стање суд ће одбацити решењем. Предлог за враћање у
пређашње
стање
који
није
зас~ован
на
општепознатим
чињеницама, а странка уз предлог није поднела нити предложи
ла одговарајуће доказе, суд ће одбацити као неуредан. То значи
да је странка дужна уз предлог за враћање у пређашње стање да приложи одговарајуће доказе, који поткрепљују чињеничне наводе предлога због чега је странка оправдано изостала са ро-
151
чишта или због чега је оправдано пропустила ~дређени рок да
.
предузме парничну радњу.
О предлогу за враћање у пређашње стање одлучује се по
правилу без расправе, али кад суд нађе да је ради правилног
утврђивања чињеница потребно да се изведу докази онда ће он заказати рочиште и спровести све доказе да би могао одлучити о предлогу за враћање у пређашње стање.
Против
решења
којим
се
усваја предлог за
враћање
у
пређашње стање није дозвољена жалба осим ако је усвојен не благовремен или недозвољен предлог. Одлука суда којом дозвољава повраћај у пређашње стање има конститутиван значај јер се парница враћа у стање у коме се
налазила пре пропуштања, а одлуке које Је суд донео
након
пропуштања се укидају по сили закона.
Суд се не може упуштати у оцену да ли ће странка којој се дозвољава повраћај у пређашње стање можи постићи повољнију
одлуку од оне која се по сили закона укида. Странка која је тра жила враћање у пређашње стање дужна је, независно од исхода спора, да противној странци надокнади трошкове поступка из
азване пропуштањем и одлучивањем о предлогу за враћање у
пређашње стање. О _захтеву противне странке за накнаду трош кова поступка суд је дужан да одлучи независно од одлуке 0
главној ствари. Против тог решења посебна жалба није допуш тена.
Глава
XIII
ПАРНИЧНИ ТРОШКОВИ Закон прописује да парничне трошкове чине сви издаци учињени током
или поводом парничног поступка
.
кове обухвата и награда за рад адвоката и других л закон
.
признаје право на награду. Свака странка им
.
ангажује пуномоћника адвоката због тога се и на
о
ве
трош-
·
ица КОЈИма а право
да
града адвока ту увек мора третирати као саставни део парничи их трошкова.
За одређивање висине трошкова заступања од с
152
тране адвоката
меродавни су тарифа и вредност бода који су на снази у време доношења судске одлуке.
Закон прописује да свака странка претходно сноси сама трошкове које је проузроковала својим парничним радњама. Када странка предложи извођење доказа дужна је да по налогу суда унапред положи износ потребан за подмирење трошкова
који ће настати поводом извођења тог доказа. Ако извођење до каза предлажу обе странке суд ће одредити да предујам трош кова положе обе странке на једнаке делове. Ако је суд одредио извођење доказа по службеној дужности одредиће да износ по ложи странка на КОЈУ пада терет доказивања чињенице о којој се изводи доказ.
Када се у :оку п~сту~ка странке споразумеју да се покуша посредовање ТЈ. медиЈаЦИЈа, или суд упути странке на поступак
посредовања, суд ће одредити да износ потребан за подмирење трошкова овог поступка положе обе странке на једнаке делове. Уколико странке не положе предујам потребан за подмирење
трошкова извођења одређеног доказа у одређеном року који је суд одредио, суд ће одустати од извођења тог доказа. У том случају суд ће по свом уверењу оценити од каквог је значаја то
што
странка
.
није у року положила
.
предујам
за
подмирење
трошкова извођења тог доказа. Међутим, ако суд по службеној дужности одреди извођење доказа ради утврђивања чињеница у вези са применом члана
3.
ст.
3
ЗПП - а тј. ради утврђивања
да ли је располагање странака супротно принудним прописи
ма, јавном поретку или правилима морала, а странке не положе
одређени износ трошкови за извођење овог доказа исплатиће се из средстава суда.
Странка се не може присилити да активно учествује у пар ници па следствено томе не може се ни присилити да претходно сноси трошкове
поступка нити
се то може остварити
прин уд
н им путем . Међутим, логично је да тужилац претходно сноси трошкове подношења тужбе и одржавања рочишта, доласка на
суд и извођење оних доказа које је предложио, док тужени прет ходно сноси трошкове одговора на ту)кбу, припремање одбране, свог доласка у суд и извођење оних доказа које је он предло
)КИО у одговору на тужбу или на главној рас~рави. Штетне по следице пасивног држања сноси сама странка Јер се тако лишава
153
могућ ности да ефикасно штити своја права. У кол и ко стран
ка не предујми трошкове у року које је суд одредио ту)t<ба се неће сматрати повученом већ ће се наставити поступак, али без извођења тог доказа. Што се тиче плаћања су дс ких такси стран
ка је дужна их да плати , а у случају да их не плати добровољно следи принудно административно извршење.
При
одлучивању
које ће трошкове суд признати
странци
битно је да се испитају све околности у вези са вођењем по ступка тако да ће се признати само они трошкови који су били потребни ради вођења парнице. Оне трошкове који нису били потребни за вођење парнице сносиће сама странка која их је проузроковала .
Странка која у целини изгуби парницу дужна је да противној странци накнади трошкове поступка. Ако је странка делимич но успела у парници суд може, с обзиром на постигнути успех, одредити да свака странка сноси своје трошкове или да једна
странка накнади другој сразмеран део трошкова. Такође суд може одлучити да једна странка накнади све трошкове које је противна странка имала, ако противна странка није успела само
у незнатном делу свог захтева, а због тог дела нису настали по себни трошкови .
Када се ради о трошковима који су предујмљени из средста ва суда, а били су потребни ради утврђивања чињеница битних у вези са применом чл.
3.
ст.
3
ЗПП-а, тада ће суд у зависности
од резултата доказивања одлучити да ли ће ове трошкове сно
сити једна или обе странке или ће ти трошкови пасти на терет средстава суда. Умешач има право на накнаду трошкова од про тиви~ ~транке само за парничне радње предузете уместо стран ке КОЈОЈ се придружио .
О томе који су ~рошкови били потребни, као и
0
виси
ни тр_ошкова,. одлучује суд ценећи све околности конкретног
случаја. Ако Је прописана тарифа за награду адвоката или за друге трошкове, одмериће се по тој тарифи Странка
·
независно од исхода парнице накнади противно1 ст .
.
.
Ј
·
Је дужна да
ранци трош-
кове које Је проузроковала СВОЈОМ кривицом . Суд може одлучити да законски заступник или помоћник странке накна .
. .
ди противној
странци трошкове КОЈе Је проузроковао својом кривицом.
154
Ако ту)1<ени није дао повода за ту)1<бу и ако је признао туж бени захтев У одговору на ту)t<бу, односно на припремном ро чишту или на првом рочишту за главну расправу пре него што
се упустио у расправљање о главној ствари, тада ће тужилац на кнадити туженом парничне трошкове. Исто тако, ако тужилац
повуче тужбу дужан је туженом да накнади парничне трошкове осим ако је повлачење тужбе уследило одмах после испуњења захтева од стране туженог.
Странка која повуче Правни лек дужна је да противној странци накнади трошкове настале поводом правног лека. Свака
странка сноси своје трошкове поступка ако је парница завршена судским поравнањем или поравнањем после медијације ако се
странке друкчије не споразумеју. У парничне трошкови улазе и трошкови поравнања које је покушано али није успело и трош кови медијације која такође није успела.
Ако у излучној парници буде усвојен тужбени захтев за изручење ствари, извршном
а суд утврди да Је тужени
поступку
као
поверилац у
имао оправданих ра злога да сматра да
не
постоје права трећих лица на овим стварима, одредиће да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Су парничари сносе трошкове на једнаке делове. Ако постоји знатна ра зл ика у погледу њиховог у дела у предмету спора суд
ће према сразмери тог удела одредити колики ће део трошкова накнадити сваки од супарничара. Супарничари који су солидар-
.
.
но одговорни у главној ствари одговарају солидарно и за трош-
кове досуђене противној странци. За трошкове проузроковане
посебним парничним радњама појединих супарничара остали супарничари не одговарају.
Кад јавни тужилац учествује у поступку као странка он има право на накнаду трошкова по одредбама ЗПП-а али не и право на награду. Трошкови које би по одредбама ЗПП-а треба ло да сноси јавни тужилац исплатиће се из средстава суда. Сва ка странка сноси своје трошкове који су настали учествовањем јавног тужиоца у поступку. Трошкови које ј~ јавни тужилац имао поводом свог учествовања у поступку падају на терет средстава
јавног тужилаштва.
.
Одредбе о трошковима поступка примењују се и на стран-
ке
које
заступа јавно
правобранилаштво
с тим
што у
том
155
случају јавно правобранилаштво има и право на награду КОЈа се исплаћује адвокату.
О накнади трошкова одлучује суд на одређен захтев без
расправљања али је странка дужна да опредељени трошковник
достави
cv дv до закљvчења главне расправе. О захтеву " _, . . за нак на-
ду трошкова суд одлучује у пресуди или решењу КОЈИМ се завр-
шава поступак пред судом. У случају усменог објављивања пре су де или решења којим се налаже накнада трошкова суд може
одлучити да ће износ трошкова одмерити у писмено израђеној пресуди~ односно решењу ако се решење има доставити стран кама.
У току поступка суд ће посебним решењем одлучити о на кнади трошкова само кад право на накнаду трошкове
не зави
си од одлуке о главној ствари. У случају када тужилац повуче
тужбу ако повлачење тужбе или правног лека није извршено на расправи већ у писменом поднеску, захтев за накнаду трошкова
се мо-же ставити у року од осам дана по пријему обавештења о повлачењу.
Суд у делимичној пресуди и међупресуди може одлучити да се од.гrука о трошковима_ поступка донесе уз коначну одлуку што се по правилу у судској пракси и дешава.
Кад суд одбаци или одбије правни лек одлучиће и о трош ковима насталим у поступку поводом тог правног лека. Кад суд
преиначи одлуку против које је изјављен правни лек или укине
ту одлуку и одбаuи тужбу одлучиће о трошковима целокупног поступка. Кад се укине одлука против које је изјављен правни лек и предмет врати на поновно суђење, суд ће одлуку 0 трош ковима поступка поводом правног лека донети у коначној
од
лу.uи_. Су~ може поступити на исти начин и кад одлуку против које Је ИЗЈав 1ъен правни лек само делимично укине
.
.
'
а дели
мич но
потврд и. У ТОЈ ситуацији такође може оставити одлуку 0 укупним троuЈковима да донесе са коначном пресудом.
Одлvка о троu1ковима садржана у пресуди MO' l
.
~ ,.. ~ . " само жалоом на ре11Јен;,е ако се истовремено не •
•
/
6 ·
И.Јати Јапа 1·1< д а и одлука
о гпавноЈ ствари. Ако Једна странка напада пресуду
се по
само
у
~
по-
rледv тро1нкова" а д руrа у погл еду гл авне ствари _ . . ~ . "_ . . . _ , дру гост е пен и
су;1 ћс Јед ном одл уком одлучи ги о оба пnавна ле
" _ "
ка о тро вЈковима носrуr1ка смат ра се
15 6
. ка. И наче одлурешен ем , . ) . а нс 11рссудом. ,,
1.
ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ПЛАЋАЊА ТРОШКОВА ПОСТУПКА
Код ослобађања плаћања трошкова поступка странка има право на бесплатног пуномоћника. Суд је дужан да одлучи 0 праву на бесплатног пуномоћника у року од 8 дана од дана подношења предлога односно у року од
8
дана од доставЈъања
жалбе другостепеном суду. У овом случају рок за предузичање парничне радње од које зависи заштита права странке, тече од
.
.
дана достављања решења КОЈИ м Је одлучено о захтеву за бес-
платну правну помоћ. Бесплатног пуноl\·tоћника поставЈъа и раз решава председник суда по редоследу са списка адвоката који доставља надлежна адвокатска комора.
Странка уз предлог за ослобађања од трошкова поступка не подноси уверење надлежног органа о имовинском стању већ
је дужна да наведе чињенице и поднесе доказе у вези са имо
винским стањем када тражи ослобађање од плаћања трошко
ва поступка. Суд може ех
offo
да прибави потребне податке о
имовинском стању странке, а може и да саслуша странку по по
треби. Против решења суда којим се усваја предлог странке за ослобађање од трошкова није дозвољена посебна жалба.
Глава
XIV
ПРАВНА ПОl\'IОЋ Судови су дужни да један друго~~ указују правну помоћ у· парници која се води пред судовима. Ако замо.rъенн суд ннје над
лежан да предузме радњу за коју је замо.rъен уступнће замо:1ннuу надлежном суду. односно дpyrol\·I државнl1'1 органу н о т"Јме ће
обавестити суд од когn је прнl\1но замол ннuу. Ако му надлежнн
суд. односно ;tp)l
ницу суду који ју је упутно. Ако у јед 1-101\ 1 мt'сту постојн в1н11е с.удова стварно надлежн11х Ја 11ружан-.е правн~ nо~1оћ11. 3а~1ол нн
ца 3а пружа1ье правне помоћ11 може с~ rнхнt~'ТН бнл о ком~ од тнх
су до ва у KOJll 1ко ll (Н;~бн 111\·1 Ја KOH•Jl\1 н 11}"' д ру h:Ч нј~ ():tр~'ћ~Н\).
1"'- ...' ~
(
Су дови међусобно опште на језику који је у служ~еној упо треби у њиховом суду. Ако је писмено састављено на језику на
ционалне мањине, а упућује се у суд у коме језик те наци~налне мањине није у службеној употреби, уз судско писмено на језику националне мањине приложиће се превод тог писмена на српски Језик.
Судови вима
у
ће
указивати
случајевима
правну
предвиђеним
помоћ
иностраним
међународним
судо
уговором,
општеприхваћеним правилима међународног права као и
кад
постоји реципроцитет у указивању правне помоћи. У случају сумње да ли постоји реципроцитет, затражиће се мишљење од министарства надлежног за правосуђе. Суд ће ускратити правну помоћ иностраном суду ако се тражи
. .
.
предузимање радње КОЈа Је противна Јавном поретку држа-
ве Србије. Судови указују правну помоћ иностраним судовима
на начин предвиђен у домаћем закону. Радња којој је предмет замолница иностраног суда може се предузети и на начин који
захтев инострани суд ако такав поступак није противан јавном
поретку Републике Србије. Ако међународним уговором није што друго одређено, судови ће узимати у поступак замолнице за правну помоћ иностраних судова само ако су достављене дипло матским путем и ако су молба и прилози састављени на српском
језику или ако је приложен оверени превод. Ако међународним уговором није што друго. одређено замолнице домаћих судова за правну помоћ достављају се иностраним судовима дипломат ским путем. Замолнице и прилози морају бити састављени на језику замољене држа~е или уз њих мора бити приложен њихов оверен превод на том Језику.
ОДСЕК ДРУГИ
ПРИПРЕМАЊЕ ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ Цент~ално место . у парничном поступку заузима главна расправа Јер с~ ~а ЊОЈ врши расправљање у меритуму, изводе докази и утвр УЈе релевантна чињенична грађа за доношење одлуке о основаности тужбеног захтева Да б
·
158
и се добро при-
премила главна расправа претходно се предузимају од стране
суда одговарајуће радње које имају за циљ да створе све про цесне претпоставке за несметано одвијање главне расправе. Суд
у стадијуму припремања главне расправе је дужан да утврди да ли постоје процесне претпоставке од којих зависи допуштеност расправљања и одлучивања о главној ствари.
Припрема за главну расправу обухвата неколико фаза:
1. Претходно испитивање тужбе, 2. Одговор на тужбу, 3. Одржавање припремног рочишта и заказивање главне расправе.
У фази припремања главне расправе странке су дужне бла говремено упућивати поднеске у којима наводе чињенице и доказе на којима заснивају своје захтеве. Пропуштањем ових радњи странке сносе правне последице .
Суд може у току припремања главне расправе донети пресу ду на основу признања , пресуду на основу одрицања и пресуду
због пропуштања, а може се и закључити судско поравнање.
Такође
суд
може
донети
мериторну
пресуду
у
току
припремања главне расправе после пријема одговора на тужбу
ако утврди да међу странкама нису спорне чињенице и да не постоје друге сметње за доношење одлуке већ треба само да се примене одредбе материјалног права (пресуда без одржавања расправе).
Глава
1
ПРЕТХОДНО ИСПИТИВАЊЕ ТУЖБЕ Претходно
испитивање
ту~бе
је
фаза
поступка
која
омогућава суду да испита пост0Јање свих процесних претпо
ставки неопходних за одвијање парничног поступка. Суд је
дужан да испита да ли је тужба разумљива и потпуна, да ли постоји јурисдикција домаћег суда, да ли је суд надлежан ствар но и месно, да ли постоје разлози за изузеће или искључење, да ли странке имају страначку и парничну способност, да ли су
159
странке правилно заступане и да ли је ту)кба благовремено под
нета тамо где је предвиђен рок за подизање тужбе. Закон изричито прописује да ће суд у фази
претходног
испитивања тужбе предузети мере ради отклањања недостатака
тамо где је то могуће уколико утврди да је тужба неразумљива или непотпуна или да постоје недостаци који се тичу способ ности тужиоца или туженог да буду странке у парници или не достаци у
погледу законског заступања странке или
недостаци
који се односе на овлашћење заступника да покрене парницу кад је такво овлашћење потребно.
Суд ће по претходном испитивању тужбе донети решење којим се тужба одбацује ако утврди:
1.
Да одлучивање о тужбеном захтеву не спада у судску надлежност,
2. Да је тужба подигнута неблаговремено, 3. Да о истом захтеву већ тече парница, 4. Да је ствар правоснажно пресуђена, 5. Да је о истој ствари закључено судеко поравнање, 6. Да не постоји правни интерес тужиоца за подизање де кларативне тужбе,
7. Ако је тужба неразумљива или не садржи · све што је по требно да би се по њој могло поступити.
Пре доношења решења о одбацивању тужбе, суд је ду жан да одржи рочиште на коме ће тужиоцу омогућити да се изјасни о одбацивању тужбе.
Ако председник већа сматра да нема довоЉно основа за доношење одлуке о неком питању које се поставило у току прет
ходног испитивања тужбе он ће одлуку о томе донети по пријему
одговора на тужбу или на припремном рочишту, односно на ро чишту за главну расправу, ако припремно рочиште није одржано.
Глава
11
ПИСМЕНИ ОДГОВОР НА ТУЖБУ Након што прими тужбу суд је дужан да тужб лозима достави туженом на одговор у року од
160
У са свим при
15
дана од дана
пријема ту)кбе суду. Ту)кени је ду)кан да у року од ЗО дана од
пријема ту)кбе са прилозима поднесе писмени одговор на тужбу. Суд има обавезу да ту)f<еноr упозори о последицама пропуштања да одговори на тужбу у одређеном року, на обавезу одређивања пуномоћника за пријем писмена и на дужност обавештавања суда о промени адресе. Уколико тужени пропусти да да писме ни одговор на тужбу у року од ЗО дана донеће се пресу да због
пропуштања, јер је ово преклузивни процесни рок. Изузетно суд може, ако то захтевају посебне околности конкретног случаја, одмах да закаже рочиште и да нареди да се примерак тужбе до
стави туженом. Дакле, рочиште се заказује пре него што је суд примио писмени одговор на тужбу. Ово се нарочито чини када
постоји предлог за одређивање привремене мере, или када се ради о хитним поступцима.
Тужени је дужан да у одговору на тужбу истакне процес не приговоре и да се изјасни да ли признаје или оспорава ис такнути тужбени захтев. Такође одговор на тужбу мора да сад ржи све оне податке које мора да има и сваки други поднесак, а
који су предвиђени у члану
98.
ЗПП. Ако тужени оспорава туж
бени захтев одговор на тужбу мора да садржи и чињенице на којима тужени заснива своје наводе као и доказе којима се те чињенице поткрепљују. Тужени који има пребивалиште или бо равиште у иностранству дужан је да у одговору на тужбу одре ди пуномоћника за примање писм ена. Ако тужени не одреди пуномоћника за примање писмена, суд ће то да уради и да га обавести о томе.
Ако одговор на тужбу има недостатке због којих се по њему не може поступати сматраће се да тужени није доставио одго
вор на тужбу. Садржај одговора на тужбу мора се ограничити на изношење ставова и
предлога туженог у односу
на захтеве
истакнуте у тужби и на процесна питања у ве~и са тим захтеви ма. У одговору тужени не може истицати своје самосталне ме
риторне захтеве против тужиоца. У одговору тужени се може осврнути на чињеничне наводе тужиоца, на предложене доказе
и на правну основаност захтева. Он може наводе тужиоца и зах теве признати или оспорити, истицати све приговоре процесне
и материјалноправне природе, па 11 приговор пребијања и захтев за парничне трошкове.
161
Глава
111
ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ И ЗАКАЗИВАЊЕ РОЧИШТА ЗА ГЛАВНУ РАСПРАВУ Суд ће, када прими одговор на тужбу, заказати припремно рочиште у року од ЗО дана од дана достављања тужиоцу одгово
ра на тужбу. Суд ће заказати и припремно рочиште ако тужени
није доставио одговор на тужбу, а нема услова за доношење пре
суде због пропуштања. Ово рочиште ћа суд заказати најкасније у року од ЗО дана од дана када је истекао рок за достављање одговора на тужбу. Закон прописује да припремно рочиште је
обавезно осим кад суд по пријему тужбе и одговора на тужбу утврди да међу странкама нема спорних чињеница или ако је
спор једноставан, хитан, или када је то законом предвиђено. У позиву за припремно рочиште суд налаже странкама да су дужне да изнесу све чињенице и предложе доказе, да су дуж
не да предложе временски оквир, да су дужне да обавесте суд о промени адресе и да на рочиште донесу све исправе које им слу
же као доказ и све предмете које треба разгледати у суду. Ако је
потребно да се з~ припремно рочиште прибаве списи, исправе или предмети КОЈИ се налазе код суда или код другог државног
органа или
привред~ог ~руштва или неке друге организације,
односно установе којима Је поверено вршење јавног овлашћења,
суд ће наредити да се ови предмети, односно исправе, благовре мено прибаве. Суд ће на припремном рочишту упозорити стран ке да могу спор да реше путем медијације. Позив за припремно рочиште мора се доставити странкама најкасније осам дана пре одржавања самог рочишта.
Ако на припремно рочиште не дође тужилац, а уредно је позван, сматраће се да Је тужба повучена, осим ако тужени не захтева да се рочиште одржи .
Припремно рочиште почиње и~лагањем тужбе од стране ту жиоца, а затим тужени износи. СВОЈ одговор на тужбу. Суд у за
висности од к~нкретно~ случаја има овлашћење да затражи од странака да разјасне своје наводе и предлоге После изл
·
бе и одговора на туж бу расправља се о питањима к
·
агања туж-
ОЈа се односе
сметње за даљи ток поступка и у вези са тим се могу изводити
162
докази када је то потребно. То су, У ствари, процесне претпоставке које морају бити испуњене да би се несметано могла водити пар ница.
Суд на припремном рочишту или по приговору странке или
по слу)кбеној дужности одлучује о процесним претпоставкама, а то су да ли одлучивање о тужбеном захтеву спада у судску над лежност, да ли је тужба подигнута благовремено, да ли већ тече парница о истом захтеву, да ли Је ствар правосна)Ј<Но пресуђена,
да ли је у истој ствари закључено судско поравнање, да ли постоји пра вни интерес тужиоца за подизање декларативне туж
бе и да ли је тужилац у року који је суд одредио отклонио све
недостатке у поднетој тужби да би се несметано могла водити парница. О приговорима којима се истичу процесне сметње суд може одлуку донети заједно са одлуком о главној ствари, осим о приговору месне надлежности о чему мора одмах да одлучи.
Против ове одлуке није дозвољена посебна )Калба. Странка је дужна да на припремном рочишту: изнесе све чињенице
и
предложи све доказе; да се ИЗЈасни
о
наводима и
доказима противне странке и да предложи временски оквир за
спровођење поступка. Суд је дужан да на припремном рочишту: утврди које су
чињенице неспорне, а које спорне; које су ноторне; која правна
питања треба да се расправе; која ће доказна средства да изведе на главној расправи и да донесе решење о одређивању времен ског оквира. Решење о одређивању временског оквира садржи: број рочишта; време одржавања рочишта; распоред извођења доказа на рочишту; пред узимање других процесних радњи; суд ске рокове; укупно време трајања главне расправе.
Оне предлоге за које суд сматра да нису битни за доношење
одлуке суд ће одбити решењем које мора бити образложено. Против овог решења којим се одбијају предлози странака није дозвољена посебна жалба. Основни
циљ
припремног
.
рочишта Је
да
суд
.
заједно
са
странкама отклони евентуалне процесне сметње које спр~чавају даље
поступање
и
да
припреми
целокупни
материјал
за
расправљање на главној расправи, а који је од релевантног утицаја на одлучивање о гл авној ствари. На припремном ро чишту суд може донети пресуду због изостанка и пресуду због 163
пропуштања или пресуду на основу признања, а такође ако се тужилац одрекне тужбеног захтева може донети и пресуду на основу
одрицања. Странке могу закључити судско поравнање,
а суд може донети и мериторну пресуду ако је чињенично све јасно утврђено из исправа које су приложене те се одлука може
.
донети и без одржавања расправе.
Након одржаног припремног рочишта суд заказује рочиш
те за главну расправу најкасније
30
дана од одржавања припре
мног рочишта. Ако оцени да припремно рочиште није потребно суд заказује главну расправу у року од 30 дана од пријема од говор-а на тужбу или протеком рока за давање одговора на туж
бу. Суд по правилу заказује једно рочиште за главну расправу. Ако суд оцени да је потребно одржати више од једног рочиш
та, заказаће их у најкраћем временском размаку, водећи рачуна о концентрацији глане расправе. Суд је дужан да поштује вре менски
оквир
и
да
спречи
покушај
неоснованог
одлагања ро
чишта и да санкционише сваку злоупотребу процесног права и
нарушавање процесне дисциплине. Суд ће на ово рочиште по
звати странке, сведоке и вештаке које је на припремном рочишту одлучио да позове на главну расправу. У позиву за заказивање
рочишта за главну расправу су?- ће наложити странкама да на рочиште · донесу све исправе КОЈе им служе као доказ као и све
друге предмете које треба да се прегледају у суду. Ако се то на лази код неког др:угог _државн~г органа, суда или предузећа или друге организацИЈе КОЈе врше Јавна вршења, суд ће наредити да
се ови предмети односно исправе благовремено прибаве за ро
чиште за гла~ну расправу._ Пози~ за рочиште за главну расправу странке морају добити најкасније осам дана пре одржавања са мог рочишта .
164
ОДСЕК ТРЕЋИ
ГЛАВНА РАСПРАВА Глава
1
ТОК ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ Суд отвара главну расправу, објављује предмет расправљања
и утврђује да ли су дошла сва позвана лица уз проверу да ли су она уредно позвана и да ли су оправдала свој изостанак. Ако са рочишта за главну расправу изостане тужилац или ако на то
рочиште не дође тужени, а уредно су позвани, расправа ће се одржати са присутном странком. А ако на рочиште за главну расправу неоправдано изостану и тужилац и тужени или одбију
да расправљају тужба се сматра повученом.
Уколико није одржано припремно рочиште тада прво ро чиште за главну расправу започиње излагањем тужбе од стране
тужиоца, а после тога тужени истиче наводе које је изнео у од
говору на тужбу. Међутим, ако је већ претходно одржано при премно рочиште, тада председник већа упознаје веће са током и резултатом
припремног рочишта, тако да странке не излажу
поново тужбу и одговор на тужбу већ могу само да евентуал но допуне излагање председника већа. У даљем току поступка расправљаће се о предлозима странака и чињеничним наводима
које су странке изнеле, изводиће се докази предложени од стране странака и странке такође могу износити своја правна схватања која се односе на предмет спора.
Када је
у
Закону
предвиђено
да
странка
може
ставити
одређени приговор или предлог или предузети неку другу пар ничну
радњу
док
се
тужени
на главној
расправи
не
упусти
у
расправљање о главној ствари такав приговор, односно предлог, тужилац може ставити све док не заврши излагање по тужби, а
ту)кени док не заврши свој одговор на тужбу. У противном ако
пропусти овај моменат странка губи право на истицање ових пре клузивних приговора. Суд ће се старати постављањем питања да
165
се у току расправе дају објашњења да би се утврдило чињенично стање од кога зависи одлука суда о основаности захтева. Свака
странка треба у својим
излагањима да изнесе
све
чињенице потребне за образложење својих предлога и да се изјасни о наводима противне странке. У току главне расправе странке могу да износе нове чињенице и да предлажу нове дока
зе, само ако учине вероватним да без своје кривице нису могле да их изнесу односно предложе на припремном рочишту одно сно првом рочишту за главну расправу ако припремно рочиште
није одржано. Суд решењем одређује извођење доказа и у том решењу је дужан да назначи које спорне чињенице треба да рас прави и којим доказним средством, и одреди рок за извођење доказа у оквиру временског оквира. Предложене доказе које не сматра важним за одлуку суд ће одбити и у решењу назначити разлог одбијања. Против решења којим се одређује или одбија извођење доказа није дозвољена посебна жалба. Ако странка приговори да решавање о тужбеном захтеву не
спада
у
судску
надлежност, да суд НИЈе
стварно
или
мес
но надлежан, да о истом захтеву већ тече парница, да је ствар
правоснажно пресуђена, да је у предмету спора закључено судско
поравнање
или
да
се
тужилац
пред
судом
одрекао
тужбеног захтева, суд ће решити да ли ће о тим приговори ма расправљати и одлучивати одвојено од главне ствари. Ако
суд не усвоји ове приговоре о којима се расправљало заједно са главном ствари, или ако суд после одвојеног расправљања не усвоЈИ приговор и одлучи да се одмах настави главна рас
права, решење о приr~вору унеће_ ~е у одлуку о главној ства ри. Против решења КОЈИМ се одбијају приговори странака није
дозвољена посебна жалба, ако је веће одлучило да се одмах настави расправљање о главној ствари.
Кад председник већа заврши саслушање појединог сведока
вештака или странке, тада чланови већа имају право да постављај; питања, а након тога питања могу непосредно постављати странке и њихови заступници, односно пуномоћници
.
Суд ће
странци постављање одређеног питања или ће забра
.
на постављено питање ако Је већ у питању садржано
треба одговорити или ако се питање не односи на
б
ранити
нити одговор како на њега
n редмет
ка. Значи забрањена су такозвана суlесшивна пит 166
за
ања.
Н
поступ-
а захтев
странке у записник ће се унети питање које је веће одбило као и питање на које је забрањен одговор. Саслушани сведоци и вешта ци остају у судници ако их суд по изјашњењу странака сасвим не отпусти или не одреди да се привремено · удаље из суднице. Суд може одредити да се саслушани сведоци доцније поново позову и
још једном саслушају у присуству или одсуству дру гих сведока и вештака.
Кад суд сматра да је предмет расправљен тако да се може до нети одлука, суд ће саопштити да је главна расправа закључена. Суд може одлучити да главну расправу закључи и кад је оста
ло да се прибаве извесни списи који садрже доказе потребне за одлучивање или ако требе сачекати записник о доказима изведе ним од замољеног судиЈе, а странке одустану од расправљања о
тим доказима или суд сматра да то расправљање није потребно.
Суд може у току већања и гласања одлучити да се закључена глав на расправа поново отвори ако је то потребно ради допуне по ступка или разјашњења ПОЈединих важних питања.
Главна расправа је заснована на начелу усмености, непосред
ности, јавности, концентрацији доказног поступка, контрадиктор ности и примени расправног начела, а изузетно и истражног начела
у прикупљању чињеница и извођењу доказа. Такође у току главне расправе се манифестује и начело забране злоупотребе процесних права, јединства главне расправе и свакако економичности поступ
ка. Главна расправа може се одржати само ако је суд уредно позвао странке и на тај начин им омогућио да учествују у поступку.
Глава
11
РУКОВОЂЕЊЕ ГЛАВНОМ РАСПРАВОМ Суд руководи главном расправом, то значи он је dominus liti.s у поступку. То се манифестује тако што суд испитује странке, изводи доказе које су странке предложиле, даје реч странкама и њиховим законским заступницима и пуномоћницима и на крају објављује одлуку већа, односно судије појединца ако је надлежан судија појединац за расправљање у конкретној ствари. Суд је ду жан да се стара да се предмет спора свестрано претресе, да се по-
167
ступак не одуговлачи, да се расправа по могућности доврши ~а једном рочишту односно у временском оквиру. Ако се лице ко~е
учествује на расправи противи некој мери председника в~ћ~ КОЈа се односи на руковођење расправом или каквом питању које Је по
ставио председник већа, члан већа или друго лице које учествује у поступку, о таквом противљењу одлучује веће, а против решења
које се односи на руковођење расправом није дозвољена посебна жалба . Закон прописује које одлуке може суд донети ван рочишта за главну расправу. Тако суд може донети решење о исправљању поднеска" о
постављању
привременог заступника,
о уредности
пуномоћја, о полагању предујма на име трошкова за вештачење, о
ослобађању
парничних
од
плаћања трошкова поступка, о обезбеђењу
трошкова,
о
достављању
судских
писмена,
о
обезбеђењу доказа, о привременим мерама обезбеђења, о ме
рама за обезбеђење процесне дисциплине и кажњавању, о пре киду и застајању у поступку, о трошковима поступка у случају повлачења тужбе, о cпaja.li>y парница и о одређивању рокова. Суд је овлашћен да по пријему записника о извођењу доказа
пред замољеним судијом одреди да се изврше потребне исправке или допуне. Ван рочишта за главну расправу суд је овлашћен да поводом изјаве туженог односно тужиоца дате писмено или на за писнику парничног суда донесе пресуду на основу признања, пре суду на основу пропуштања, пресуду на основу одрицања.
Ако пред ист~м су:~-ом већ тече више парница између ис тих лица или у којима Је исто лице противник разних тужила
ца ~ли разних ~ужених, све ове парнице се могу решењем суда спојити ради заједничког расправљања, ако би се тиме убрзало расправљање или смањили. трошкови поступка. За све спојене
парнице суд може доне~и заједничку пресуду. Међутим, суд МО)Ке одредити и да се одвојено расправља о појединим захтевима у
истој тужби и по завршетку одвојеног расправљања може донети посебне одлуке о тим захтевима.
Кад суд одлучи да се одложи рочиште за главну расправу тада ће предузети све мере да се за следеће рочиште прибаве
.
.
ђ
ђ
сви дока-
зи чије Је изво ење одре ено и да се изврше друге припреме како
би се р~справа могла завршити на том рочишту. Против решења суда КОЈИМ се одлаже рочиште или одбијају предлози странака 0
168
одлагању рочишта није дозвољена :жалба. Ако се рочиште одло жи, ново рочиште се држи по могућности пред истим судијом
поједницем или већем и у том случају главна расправа ће да се на стави. Међутим, ако се ново рочиште држи пред измењеним већем
.
.
односно су дИЈОМ појединцем главна расправа мора почети изнова,
али суд може да донесе одлуку да се поново не саслушавају све доци и вештаци и да се не врши нов увиђај, већ да се прочитају
записници о извођењу ових доказа.
Под руковођењем главном расправом . подразумевају се све радње које суд предузима у циљу управљања почетком , током и окончањем главне расправе. Суд је тај који одређује које ће
радње предузети и којим редом. То је такозвано начело фор малног судског арбитрерног управљања главном расправом. Дужност је суда да предмет свестрано расправи, али тако да се због тога поступак не одуговлачи. Зато закон и предвиђа да по
могућности расправа треба да се доврши на једном рочишту, али наравно не по сваку цену тако да се може одржати и више рочишта за главну расправу, уколико је то неопходно да се ут
врди релевантна чињенична грађа за доношење правилне и за коните одлуке, али се мора водити рачуна да то буде у оквиру
одређеног временског оквира. Ако се главна расправа држи након укидања одлуке у вишем степену, првостепени суд је дужан да изведе све парничне радње и расправи сва спорна питања на које је указано у одлуци друго
степеног суда. Главна расправа је јединствена целина без обзира на колико рочишта се она спроводи, с тим што радње предузете
на претходном рочишту не губе своје процесно дејство. Суд ће донети одлуку о закључењу главне расправе кад нађе да резул тати расправљања пружају довољно основа за утврђивање свих
релевантних чињеница које служе за мериторно одлучивање о спору. Судија појединац, односно веће током већања и гласања, може одлучити да се главна расправа поново отвори ако је то
.
.
потребно ради допуне поступка или разјашњења ЈОШ неких важних питања.
169
Глава
111
ОДРЖАВАЊЕ РЕДА НА ГЛАВНОЈ РАСПРАВИ Суд је дужан да у току главне расправе се стара о одржавању
реда у судници и о достојанству суда. Ако лице које учествује у поступку, а исто тако и лице које присуствује расправи вређа суд
или
друге учеснике у поступку, омета рад суда или
се
не
покорава наређењу суда, суд ће га прво опоменути . Ако опомена буде безуспешна, председник већа може да га казни новчаном казном од
10.000
до
150.000
динара, а може га и удаљити и нов
чано казнити. Ако странка или њен пуномоћник буду удаљени
из суднице рочиште ће се одржати и без њиховог присуства . Кад суд казни новчаном казном или удаљи из суднице адвоката или адвqкатског приправника о томе ће обавестити надлежну
адвокатску комору. Жалба против решења о новчаној казни иЈiи удаљењу из суднице не задржава извршење решења. Овлашћења
која има судија за одржавање реда на главној расправи има и на припремном рочишту као и на осталим рочиштима. Новча
на казна се
извршава сходном применом Закона који уређује
извршење кривичних санкција. Одредбе о кажњавању се сход
но примењују и ~а јавног ту~иоца или на јавног правобраниоца односно лица која их замењују.
Глава
IV
НЕПОIПТОВАЊЕ ПРОЦЕСНЕ ДИСЦИПЛИНЕ Свака од странака и осталих учесника у поступку је дуж на да се савесно односи
?' парници
и да не злоупотребљава своја
процесна ?рава. У случају да одређени процесни субјект злоупо треби своја процесна права суд Има овлашћење да новчано каз ни физичко лице од 10.000 до 150 ООО динара а прав · , но лице од ЗО ООО до 1.000.000 динара, због злоупотребе процеси 'Т' · их права. 1 о се односи како на странку тако и на умешача закон , ског заступника, пуномоћника или вештака.
170
Ако је због злоупотребе процесних овлашћења некој од стра нака нанета штета суд ће оштећеној странци на њен захтев до судити накнаду штете. Кад странка истакне захтев за накнаду штете због злоупот~ебе про.цесних овлашћења, суд ће из разлога целисходности одвојити оваЈ поступак.
Суд ће новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара казни ти пуномоћника за примање писмена који противно одредбама Закона о парничном поступку не обавести суд о промени адре
се. Исто тако странка може да захтева од суда да донесе решење
којим ће одлучити да је пуномоћник за примање писмена ду>кан да накнади странци трошкове које је проузроковао неоправданим недостављањем обавештења о промени адресе. Суд ће казнити новчаном казном од
1О.ООО
до
150.000
дина
ра и лица која ометају достављање писмена или списа или свес но онемогућавају или отежавају примену одредаба Закона о пар ничном поступку у вези са достављањем и предузимањем других
парничних радњи. Суд ће на захтев странке одлучити да ли су ова лица која ометају достављање дужна да накнаде трошкове које су
проузроковали својим понашањем странци. Жалба против решења због процесне недисциплине не одлаже извршење решења.
Изречена казна не утиче на изрицање казне за кривично дело.
У решењу о кажњавању одређује се рок за уплату новчане казне. На извршење новчане казне сходно се примењују одредбе
закона који уређује извршење кривичних санкција. Ако кажњено лице не плати новчану казну, суд ће новчану казну да замени каз ном затвора. Ако правно лице не плати казну у одређеном року,
примениће се одредбе закона о одговорности правних лица за кривична дела у вези са извршењем новчане казне.
Глава
V
ДОКАЗИВАЊЕ
1.
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ О ДОКАЗИВАЊУ
Чињенично стање је основни и најважнији супстрат сва ког, па тако и парничног поступка. Оно је темељ одлучивања у 171
грађанском судском поступку јер се на утврђеном чињеничном стању
заснива
примена права односно доношење
правилне
и
законите пресуде. Стога је утврђивање правилно~ и потпуног
чињеничног
стања
најзначајнија
и
најделикатниЈа
суда. Још из римског права потиче сентенца
делатност
da mihifactum, dabo
tiЫ ius (дај ми чињенице, даћу ти право). Да би могли правилно да применимо закон или неки други пропис морамо претходно да утврдимо релевантно чињенично
стање. Свака судска пресуда представља судски силогизам где
premmisae minor чини утврђено чињенично стање, premmisae maior чини материјално право које треба применити и conclusio представља закључак који суд изводи на основу ове две преми се.
Када је реч о чињеничном круцијалних питања, а пре свега:
стању
поставља
се
више
Како разлучити битне (релевантне) чињенице од небит
1.
них
и
на
КОЈИ
начин
утврдити
истинитост релевантних
чињеница.
Како поуздано оценити да је постојање или непостојање неке битне чињенице истинито утврђено.
2.
Задатак суда је да провери истинитост теза и једне и дру ге стране ~ постојању и садржају битних чињеница. Одговор на питање које су чињенице релевантне зависи од правилне правне
квалификације постављеног тужбеног захтева о коме суд треба да одлучи у парници .
Суд мора да формира привремено радно становиште 0 правној ~рироди спора које ће му послужити као путоказ при оцени које су чињенице релевантне у конкретном случају, јер у супротном ако суд нема правилну оријентацију, он ће се из
губити у тражењу и утврђивању небитних чињеница, тако да ће суђење бити неекономично и неефикасно. Другим речима с ·
. d. .
ћ
.
удиЈа
мора да има 1u 1c~um, осе аЈ за правилну правну квалификацију конкl?етног случаја и у вези са тим да утврђује битне чињенице од КОЈИХ зависи правилна примена материјалног права м ђ приликом
.
заузимања
.
.
радног
.
правног
судије крије се Једна значајна опасност
.
.
становишта
·
Та опаснос
.
од
е
утим,
стране
·
Т ПОСТОЈИ у
случају да судија, у даљем току поступка, поступак извођења до-
I 72
каза и утврђивања битних чињеница спроводи ради доказивања своје радне тезе, а не ради утврђивања оних битних чињеница које су релевантне за правилну примену материјалног права у
вези са постављени~ ту)l<беним захтевом. Значи, опасно је да судија када зауз:-1е Једно радно становиште се стриктно држи тога и у ситуацији када из чињеница и и зведених доказа произ
илази да је то радно становиште било погрешно. У том случају
ако судија благовремено не схвати да је у старту погрешио
приликом правне квалификације тужбеног захтева па се слепо др)l<И те своје постављене тезе, читаво суђење може да дожи ви озбиљан фијаско јер неће одговарати стварном чињеничном стању догађаја односно суштини материјалноправног односа 0 коме треба да се пресуди. Свако може да погреши, па и судија и зато ако увиди да је почетно радно становиште било погреш но судија треба то да исправи. Суд је дужан да анализирајући чињеничне наводе странака изведе закључак о томе која правна
норма се односи на изнете чињенице. Када то утврди суд долази
до закључка којим чињеницама треба посветити пажњу и њих треба да утврђује јер су оне релевантне, а не треба да се зад-
ржава на утврђивању небитних чињеница. Пошто нису сигур ни који материјалноправни институт треба применити, поједине судије утврђују све чињенице и битне и небитне што продужа ва трајање самог судског поступка и знатно повећава трошкове
парнице. Данас, поготово сваки судија мора да води рачуна о томе да суђење буде ажурно и ефикасно због могућности да се странка обрати Европском суду за људска права у Стразбуру са
захтевом за накнаду штете због тога што није суђено у разумном року. Према члану
6.
Конвенције о људским правима и слобода
ма свако има право на правично суђење у разумном року. Ако
суд то не испоштује могућа је санкција која се састоји у обаве зи накнаде штете оној странци чије је право повређено а што мора држава да плати. Да резимирамо оцену о релевантности
чињеница потребних за правилно утврђење чињеничног стања
МО)Ке да да само онај судија који добро поз наје материјално пра во. Следствено томе утврђују се оне чињенице од којих зависи настанак, промена или престанак неког права или правног одно са.
173
.
2.
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ДОКАЗИВАЊУ Пре него што пређемо на материју класификације чињеница
у
вези са њиховим доказивањем треба да размотримо основ
не појмове у сфери доказа и извођења доказа и дефинишемо њихово значење.
1.
Шта подразумевамо под појмом доказивања?
Под доказивањем се подразумева делатност суда и страна
ка која има за циљ утврђење чињеница од значаја за примену материјалног права. Према томе, у ширем смислу доказивање чине: предлози странака за извођење доказа, подношење писмених доказа и предмета увиђаја,
прибављање доказа од стране суда у случају примене чла на
3.
став
3.
ЗПП или када то захтева посебни закон,
извођење и оцена доказа од стране суда.
У
ужем
смислу
под
доказивањем
подразумевамо
само
извођење доказа.
Свака од странака тежи да својим доказима утиче на суд тако да суд дође до закључка у њену корист (iudici fit probatio). Странке предузимају радње доказивања да би убедиле суд у тач ност своје тврдње о постојању битне чињенице на којој заснивају своје право.
2. Шта подразумевамо под појмом доказно средство? Доказно средство или доказ је ствар или лице које омогућује суду да чулн~м опажањем стекне сазнање о истинитости тврдње о релевантној чињеници.
Разликујемо стварна и лична доказна средства. Стварна доказна средства су: исправе и предмети увиђаја. Лична доказна средства су: сведоци, вештаци и странке.
Закон набраја ова доказна средства, али она нису дата таксативно, што значи да су могућа и друга доказна средства.
3.
Шта је предмет доказивања?
Предмет доказивања су одређене тврдње или тезе с 0
.
.
.
транака
постојању или непостојању чињеница од чије егзистенције не-
174
посредно или посредно зависи примена материјалног или про цесног права.
4.
Шта је доказна снага доказног средства?
Доказна снага доказног средства је способност доказа да се донесе закључак о истинитости тврдње или става који се желе доказати.
5.
Шта је терет доказивања?
Терет доказивања је дужност одређеног процесног субјекта да суду пружи доказе помоћу којих ће суд моћи да се увери у истини тост одређене тврдње.
6.
Шта су индиције?
Ин.gиције
су йосреgн.е
чињен.ице йомоћу ко;их
cyg
сшиче
сазнање о gруlим чињеницама које су релеван.шн.е за решавање
сйора. Наиме, понекад је немогуће непосредним доказним сред ствима доказати постојање битних чињница јер тих доказа нема или их је тешко пронаћи.
Cyg utaga
йушем инgиција ушврђује
йравно релеваншне чињен.ице. Дакле, суд о постојању релевант не чињеница закључује анализом посредних чињеница то јест индициј а и то применом правила искуства. Правила искуства
упућују на закључивање о постојању одређене узрочно-после дичне везе између индиције и релевантне чињенице. Али, треба
истаћи да суд првенствано мора да утврди постојање-неке прав но релевантне чињенице на основу непосредних доказа и докле
год постоји та могућност, суд не сме да посеже за индицијама.
Само у ситуацији каgа
cyg
нема више моlућн.осши
ga
извеgе не
йосреgан. gоказ тада може на темељу индиција да закључује о постој ању неке релевантне чињенице.
7.
Шта су фикције?
Фикције су чињенице које у сшварн.осши не йосшоје али их
йраво замишља као
ga
йос~иоје и
gaje
им шакво значење (на йри-
мер н.асци~иурус).
175
Шта је главни доказ? Главни gоказ је онај gоказ на основу коlа
8.
о
cyg
извоgи уверење
йос~иојању йравно релеваншне чињенице која је значајна за
усйех шу.'Ж'бе.
9.
Шта је противдоказ?
Прошивgоказ је онај gоказ којим се gоказује
каз не _мо::нсе
ga
сшвори уверење коg
cyga ga
ga
lлавни gо
йос~иоји оgређена
йравно-релеваншна чињеница која је значајна за усйех ~иу.?1ебе.
Друz~ои. речима йрои1ивgоказом се осйорава резул~иа~и йосшиl нуш lлавнuЈw gоказом.
1О.
Шта је доказ о противном?
Доказ о противном је онај доказ којим се доказује да нема основа
да
се
о
пост0Јању
важне
односно
правно
релевантне
чињенице закључује по правилима о законским презумпцијама. Доказ о йрошивном је lлавни gоказ којим се обара законска йрешйосшавка и он ће биши усйешан каgа cyg сшекне уверење о uсшинишосши шврgње
ga
нема основа за йримену йравила о за
конским йрезумйцијама.
11.
Шта је то потпун доказ?
Пошйун gоказ је онај gоказ који на несумњив начин уверава cyg о исшинишосши оgређене чињеничне utвpgњe. Ако доказ не довод.и суд до уверења (извесности) о истинитости чињеничне
тврдње већ само до степена вероватности, тада се ради о непот пуном доказу.
3.
СТЕПЕНИ У САЗНАЊУ ИСТИНЕ
У ':азнањ~ неке чињ~нице и утврђивању њене истинитости у правној теорији разликујемо два степена:
1. Степен вероватности (вероватноћа) 2. Степан извесности Ра~лика је у томе што када је у питању вероватност закон одређује блаже услове у погледу квалитета доказних . средстава којима .се доказуЈ.е степен вероватности, док код извесности закон
одређује строжије услове у погледу квалитета доказних средста176
ва. Под вероватноћом се подра зумева такав степен у утврђивању истинитости неке чињенице где судија има више аргумената за
него против з а утврђење истинитости те чињенице. Под степеном извесности се подра зумева такав степен у
сазнању и утврђивању истинитости неке чињенице када се у свести судије формира такво убеђење које искључује св~ку раз умну сумњу о противном.
Најчешће када се ради о процесним питањима довољан је степен вероватноће. На пример предлог за изузеће су дије, з а обезбеђење доказа, за враћање у пређашње стање, за ослобађање од парничних трошкова, за истицање
novuma,
за учешће умеша
ча, за подизање декларативне ту)f<бе.
У теорији се даје објашњење да је основни разлог зашто се процесне чињенице доказују само до степена вероватноће тај што ове чињенице због свог процесно-правног дејства имају мањи з начај од материјално-правни х чињеница које су битне за одлучивање о меритуму спора, па би њихово доказивање ради пости зања степена из весности било нецелисходно и не
економично. Ово би продужавало ток поступка и изазива ло веће трошкове који не би били у сразмери са значајем тих чињеница. У правној теорији је отворена расправа да ли, када се ради о утврђивању постојања процесних претпоставки је довољан
степен
вероватноће или је потребно
постићи
сте
пен извесности. Постојање процесних претпоставки је битно за несметано покретање и одвијање парничног поступка. Без њиховог постојања не може парница пуноважно да тече нити
може бити донета пуноважна одлука. Због тога, када се ради о овим чињеницама путем којих се проверава постојање процес них претпоставки суд треба да дође до степена извесности о егз истенцији ових чињеница а не само до степена вероватноће.
Значај ти х чињеница може да се и зјед начи са значајем чињеница које су битне за примену материјалног права односно доношења мериторне
одлуке.
Зато је
потребно
да
суд
у
утврђивању
постој а ња ових чињеница дође до степена уверења без обзира ш то се ове чињенице односе на сферу процесног права. Када се ради
о метеријалноправним питањима, на пример када се
одлучује о тужбеном захтеву потребан је степен извесности
177
који ствара код суда такво уверење да искључује сваку разумну сумњу о противном.
4. ПРЕДМЕТ ДОКАЗИВАЊА У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ
Под појмом чињеница подразумевамо свако збивање или стање (факт) у прошлости или садашњости које је одређено у про стору или времену а за које се по оцени суда везује одређена прав на последица. То су такозване позитивне чињенице које постоје или су постојале. По ранијој теорији само позитивне чињенице
су могле да се доказују (negativa поп suпt probanda). Међутим, савремена правна наука стоји на становишту да се и негативне чињенице могу доказивати . Ово стога, што за настанак или пре
станак неког правног дејства може бити од значаја и непостојање одређене чињенице. На пример, тужилац заснива своје право на накнаду штете на томе да је тужени повредио своју обавезу чињењ·а тако што Је пропустио да предуз~е мере заштите лица
приликом изградње стамбеног објекта паје на тај начин проузро кована штета тужиоцу или на пример по тужби за раскид угово ра о доживотном издржавању тужилац доказује чињеницу да ту
жени није извршавао своју обавезу према примаоцу издржавања. Свакако да и негативна чињеница која се доказује мора бити конкретизована односно конкретно одређена. Због тешкоћа да се
утврдЈ:i .нешто ш~о не постоји или није постојало у пракси су дије нерадо прихва:азу доказивање негативних чињеница. Најчешће се
оне
доказују
посредним
путем
логичким
закључивањем
и
анализом других позитивних чињеница.
Предмет. доказивања
у
пар~ичном
поступку
су
спорне
чињенице које странке износе СВОЈИМ тврдњама. Доследно томе
ако је изнета нека чињеница о којој није постављена тврдња странке она не мора бити предмет доказивања. У парничном поступку доказивање нема истражни карак тер као у кривич~ом поступку осим изузетка из члана з. став
з. ЗПП или .када Је то посебним законом предвиђено. Смисао доказивања Је у проверавању да ли постоiи чињени
.
.
~
ца
о
· ·
КОЈОЈ
Је странка изне~а тврдњу. Ако Је странка доказала да је њена тврдња о битној чињеници истинита онда Ј·е до казивање успе-
178
ло. Обрнуто, доказивање није успело ако странка није доказала своју тврд1-ьу о постојању битне чињенице.
4.1.
Доказивање општепознатих (ноторних) чињеница. Општепознате чињенице су оне чињенице које су познате
ширем кругу људи У средини где се обавља суђење. Као пример опште познатих чињеница можемо навести: крупни историјски
или политички догађај и његове последице, елементарне догађаје као на пример поплаве, пожари, земљотрес, јаче невреме, вели
ке сабраћајне несреће, разне географске чињенице (на пример удаљеност између два места), стање саобраћајних веза, велика инфлација и сл.
Ко оцењује да ли се ради о опште познатој чињеници? Суд цени у сваком конкретном случају да ли се ради о оп ште познатој чињеници. Општепознате чињенице се не доказују. Али, суд треба да дозволи, ако за то има озбиљне разлоге, да
.
.
странка доказује да чињеница КОЈУ суд сматра општепознатом
не одговара стварности. Наиме, оно што је општепознато не мора бити и тачно и зато је допуштено доказивати да чињеница коју суд узима као општепознату не одговара стварности.
Какав третман имају чињенице које је судија сазнао приват
но ван обављања службене функције? На пример судија је присуствовао закључењу уговора или
био је очевидац саобраћајне незгоде. Судија не сме и не може те чињенице узети као општепознате, већ мора спровести доказивање у вези са њима и тек онда узети у подлогу своје пре
суде. У противном судија би имао двоструl\у улогу и као сведок
и као судија, а то није дозвољено. Ако се судија појављује као сведок он мора бити изузет од суђења. Какав је положај судије који располаже стручним знањем потребним за разумевање спорне чињенице у поступку у коме
суди?
На пример тече парница по тужби тужиоца за раскид угово-
ра о купопродаји одређеног мотора и његово функционисање а 179
судија који суди тај спор има знања о особинама и функционисању таквих мотора која је стекао ван свог службеног рада. Да ли судија може да употреби то своје знање у текућој парници уме сто вештака или мора да ангажује вештака да би добио налаз и мишљење које је релевантно за одлучивање у спору? У теорији је изражено мишљење да судија не мора да ангажује вештака односно да није дужан тај доказ да изведе већ може да употре
би сопствено знање. Ово стога што суд ангажује вештака због тога што не располаже потребним стручним знањем у вези са
предметом спора. Ако суд има потребно стручно знање онда он нема потребе да изводи доказ путем вештака јер тиме и одугов лачи поступак и повећава трошкове. Разумљиво је да судија мора имати потребно стручно знање и мора то ваљано образложити у својој пресуди. Међутим, у пракси судије ангажују вештаке и у
.
.
случају када поседују стручно знање.
Доказивање признатих чињеница у парници
4.2.
У члану
_2 3?.
ЗПП је изричито прописано да се не доказују
чињенице које Је стр~нка ~ризнала пред судом у току парнице, односно чињен~це које НИЈе оспорила, али да суд може одлучи ти да се доказују и признате чињенице ако посумња да стран
ка њиховим признањем иде за тим да располаже са захтевом са
којим не може располагати (члан
3.
ст.
3.
ЗПП).
:~ризнање чињеница је радња којом једна странка изјављује да
Је
чињенична
тврдња
противника
истинита.
Чињеница
може бити призната на расправи или у поднеску, али је битно да је признање учињено пред судом. Ако је странка признала чињеницу изван суда нема процесно правног значаја за конкрет
ну парницу. То зн~чи да се у том случају та чињеница мора до казивати у текућој парници.
Изјава о признању чињенице се може дати изричито или конклудентно. ЗП~ не тражи да признање чињенице мора би~и изричито па Је стога могуће и конклудентно закључити да Је дошло до признања одређене чињенице Као ко
·
но признање треба разумети такво признање )l<Ивот
.
које
се
.
по
. .
СВОЈОЈ
садржини
.
180
ног дога
не разликуЈ· е од прика
догађаја од стране противника.
нклудент-
зивања
ђ ·
аЈа
тог
Како
ће
cyg
цениши
йасивно
gр.жање
сшранке
йрема
чињеничним шврgњама йрошивника?
у правној теорији су изграђена три схватања по том питању. По систему афuрмашивне лuшисконшесшације тумачи се тако да пасивно држање странке значи признање чињеничних наво
да противника. По систему не"iашивне лишисконшесшацuје ту мачи се тако да пасивно држање странке значи да оспорава (не
гира) чињеничне наводе противника. По систему неойреgељеноi сшава не полази се од претпоставке о признању или негирању
чињеничних тврдњи већ се цени у сваком ~онкретном случају шта
такво
понашање
странке
значи
у
складу
са
осталим
чињеницама и изведеним доказима.
Да
ли
странка
може
да
опозове
своје
признање
неке
чињенице? Странка је овлашћена да своју ранију изјаву о признању неке чињенице
.
касније
изношењем
опозове
других
или
чињеница
да
.
које
ограничи
.
имају
.
дејство
.
утицаја
на
признања претходно
признату чињеницу. Тада ће суд оценити да ли ће ту чињеницу узети као признату или оспорену имајући у виду све околности случаја.
Да ли странка може да опозове изјаву пуномоћника којом је
признао неку чињеницу? Ако је чињеницу признао пуномоћник странке, странка ту
изјаву може опозвати на рочишту на коме је изјава дата. Ако странка није била присутна на том рочишту или је пуномоћник признао
чињеницу
у
поднеску,
странка
може
да
опозове
то
признање чињенице све до закључења главне расправе, а суд ће ценити то признање и опозивање у склопу осталих чињеница.
Које су разлике између признања чињеница и
признања
тужбеног захтева? Признање чињеница треба строго разликовати од признања
тужбеног затева. Ако се призна чињеница она се не доказује већ се узима у подлогу за доношење мериторне пресуде, а ако се призна ту)кбени захтев парница се окончава доношењем пресуде на основу признања.
181
Странка
која
praemn1issu minor
признаје
чињеничне
наводе
пот~рђује
то јест истинитост чињеничне основе КОЈУ из
носи противна странка, а странка која признаје ту1кбени захтев потврђује правну основаност тужбеног захтева.
Чињеничне наводе могу признати . обе странке, а ту)кбени захтев може признати само тужени.
Чињенице
се
могу
признати
изричито
и
конклудентно,
тужбени захтев се може признати само изричито .
а
.
Када странка призна чињенице суд не доказује њихову ис-
тинитост, али је дужан да оцени да ли из тих чињеница произ
лази основаност тужбеног захтева. Кад тужени призна тужбени захтев суд доноси
пресуду на основу признања и не врши оце
ну основаности тужбеног захтева са материјалноправног ста нови шта. Суд је једино дужан да пази ех располагање странака (члан
3.
став
3.
offo
на недозвољено
ЗПП).
Када странка призна неку чињеницу па опозове то признање тада суд оцењује значење признања и опозивања признања према
околностима конкретног случаја у скдаду са осталим утврђеним чињеницама. Међутим, када тужени призна тужбени захтев суд доноси пресуду на основу признања и та ИЗЈава воље се не може
опозвати, већ тужени има на располагању правни лек :то јест жалбу у којој може да побија своју изјаву воље износећи тврдњу да је она дата услед мане воље (принуда, претња, превара и за блуда).
4.3.
Законске презумпције и доказивање
Законске йре~ийосшавке (йрезумције) су йравна йравила 0 gоношењу закључка у вези са йосшојањем оgређених йравно-ре
леваншних чињеница. На пример отац је оно лице на кога закон
показује (муж мајке детета рође~оr у браку); доказна снага јавне исправе; савесност правног субјекта; отац детета ја муж мајке детета ако се оно роди у року. до 300 дана од престанка брака смрћу мужа под условом да НИЈе склопљен нови брак.
Правила. о доказивање Јер
тврдње
182
о
законским
претпоставкама
олакшавају
?'место да странка доказује истинитост
постојању
неке
правно
релевантне
чињенице
само своје
она
доказује постојање законске презумпције (што је много лакше доказати). Разликујемо обориве законске претпоставке
(presumptiones iuris tantum) и необориве законске презумпције (presumptiones iuris et de iure). Када је реч о законским презумпцијама треба правити раз
лику
између
законске
nрезумпције о
чињеници
и
законске
презумпције о праву.
Законска презумпција о чињеници је правило по коме је суд дужан узети једну чињеницу као постојећу ако постоји друга чињеница која је законом предвиђена. Чињеница која се узи
ма као постојећа је претпостављена чињеница (tesis), чињеница која је у закону предвиђена и на основу које се долази до претпостављене чињенице је базична чињеница (basis). Примери законских презумпција о чињеницама су:
1.
Сматра се да штета потиче од опасне ствари или опасне делатност~1
ако Је настала у вези
са том ствари
односно
делатношћу.
2.
Ако је треће лице код побијања правног посла дужника супружник или близак сродник дужника сматра се да му
је било познато да дужник својим располагањем наноси штету повериоцу и доводи себе у инсолвентан положај
(actio pauliana).
3.
Дужник
који
има признаницу
.
да Је
исплатио доспело
касније периодично потраживање доказује тиме да је ис платио раније доспело периодично потраживање.
4.
Ако је дужнику враћена признаница о постојању дуга претпоставља се да је дуг измирио итд.
Примери законских презумпција о праву су следећи:
1.
Сматра се да су сувласнички делови Једнаки
ако
нису
одређени.
2. Муж мајке детета рођеног у браку је отац детета. 3. Отац детета је муж мајке детета ако је дете рођено у року до ЗОО дана од престанка брака мајке детата смрћу су
пружника, ако није закључен нови брак. 183
4.
Власник
непокретности Је оно лице
које Је
уписано
у
земљишну књигу као власник.
У чему је значај законске презумпције? Значај
законске
презумпције
лежи
у
томе
што
се
претпостављена (презумирана) чињеница не доказује. Тиме се олакшава вођење спора странци у чију корист је прописана законска презумпција.
Противна странка има право да обара
претпостављену чињеницу ако се ради о оборивим законским презумпцијама, с тим што је дужна да докаже своју тврдњу као истиниту. Путем доказа о противном странка мора да убеди суд да претпостављена чињеница не постоји.
Исто се односи и на законске презумције о праву. Стран
ка у чију корист је прописана законска презумпција о праву није дужна да то доказује, већ је на противној страни терет доказивања да убеди суд да законска презумпција о настанку и престанку одређеног права није тачна. Нетачна
примена
правила
о
законским
презумцијама
представаља погрешну примену материјалног права.
Која је разлика између инgиције и законске йрезумйције о чињеници?
Разлика је у томе што се код законске презумпције закључак о постојању одређене чињенице изводи из самог закона, а код индиције закључак о постојању одређене правно релевантне чињенице изводи суд слободном оценом.
4.4.
Да ли се доказују чињенице које су утврђене у
правноснажној осуђујућој пресуди кривичног суда?
Када је реч о чињеницама које су утврђене у правноснажној осуђујућој пресуди . кривичног суда треба правити разлику између чињеница КОЈе се односе на биће кривичног дела и оста
лих чињеница. Чи~:ьенице у погледу бића кривичног дела се у парници не доказују и не могу б.ити оспорена. Међутим, оста ле чињенице могу да се оспоравају у парници, а то се нарочито односи на оне чињеничне тврдње парничних странака којима се исти че подељена одговорност у вези са накнадом штете.
184
5. ТЕРЕТ ДОКАЗИВАЊА У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ Свака странка Је ду:жна да изнесе чињенице и предложи до
казе на којима заснива свој захтев или којима оспорава наводе и доказе противника. ~стовремено је дужна да предложи доказе којима се поткрепљују чињничне тврдње.
Поступак доказивања обухвата оне чињенице које су спорне и битне за доношење одлуке. Странке предлажу које чињенице треба утврдити и које доказе треба извести, а суд одређује који ће се докази извести ради утврђивања битних чињеница. ЗПП изричито прописује у чла~у 7. ЗПП да ће суд размотрити и ут врдити само чињенице које су странке изнеле и извести дока
зе које су стран ке предложиле. Суд једи но и ма овлашћење за примену истражног начела у погледу утврђивања чињеница и
извођења доказа које странке нису предложиле када из резултата расправљања и доказивања произлази да странке располажу са
захтевима којима не могу располагати или када је то посебним прописима предвиђено. Овим је још више наглашена примена начела диспозиције и расправног начела у парничном поступку.
Ако суд на основу изведених доказа не може са сигурношћу
да утврди неку чињеницу, о постојању те чињенице дужан је да закључи применом правила о терету доказивања. Суд не може
отклонити своју дужност доношења пресуде због тога што рас положивим доказним средствима није успео да утврди и разјасни правно релевантне чињенице за доношење судске прасуде. Дру
гим речима, суд нема овлашћење као што је то имао римски претор поп liquet. Суд ако не успе да форм ира своје уверење на основу слободне оцене изведених доказа, тада се помаже са пра
вилима о терету доказивања. У члану
231.
ЗПП је прописано да
странка која тврди да има неко право сноси терет доказивања
чињенице којаје битна за настанак и остваривање права, а стран ка која оспорава постојање неког права сноси терет доказивања чињенице
која је
спречила
настанак
или
остваривање
права
или чињенице услед које је право престало да постоји, ако за коном није друкчије одређено. У цитираном члану прописано
је генерално правило о терету доказивања којим суд треба да се руководи а то је да свака странка треба да докаже истинитост тврдње о постојању чињенице која је за њу повољна и на којој заснива свој захтев односно приговор. Међутим, треба истаћи 185
да суд узима у обзир све релевантне чињенице без обзира која је странка истакла чињеницу. Битно је да је чињеница изнета пред суд.
Ово
произилази
из
изричитог законског прописа да
суд
одлучује које ће чињенице узети као доказане на основу савесне
и брижљиве оцене сваког доказа засебно и свих доказа заједно, као и на основу резултата целокупног поступка (члан 8. ЗПП). Терет доказивања је у суштини процесни терет странке да
увери суд у истинитост своје чињеничне тврдње. Правила о те рету доказивања упућује на закључак која странка сноси ризик ако не докаже своју тврдњу о постојању одређене чињенице. Странка која не успе да докаже своју чињеничну тврдњу и не увери суд о свом праву изгубиће парницу. Правила
о
расподели
материјално-правном си
терета
доказивања
се
сматрају
категоријом. Наиме, свака странка сно-
.
.
терет доказивања оне чињенице КОЈа по материјалном
праву
иде њој у прилог. На пример, власник ствари који тражи предају ствари по основу својине мора да докаже своје право својине на тој ствари и да се ствар на~а~и у поседу туженог. Штетник је дужан да накнади штету КОЈУ Је проузроковао ако не докаже да
за ту штету није он крив уколико се одговара по субјективној одговорности јер, Закон о облигационим односима предвиђа претпостављену кривицу.
6.
ОДМЕРАВАЊЕ ВИСИНЕ НАКНАДЕ ШТЕТЕ
СЛОБОДНОМ ОЦЕНОМ
-
ЧЛАН
232. ЗПП
У :досадашњем излагању видели смо које се чињенице не доказују у парничном поступку и указали смо да се у парници
доказ~ју спорне чињенице. Међутим, закон предвиђе одређене случајеве када се ради о спорним чињеницама, а оне се ипак
неће доказивати у _парници. Једно од најсложенијих питања у сфери док~зивања Јесте питање утврђивања чињеничног стања у ситуацији када странка има право на накнаду штете, на нов чани износ или на заменљиве ствари, али се висина износа или количина ствари
не може утврдити или би се могла
.
само са несразмерним тешкоћама У том случа11у за
·
~
утврдити
кон садржи
одредбу да ће суд висину изн?са односно количину заменљивих ствари утврдити по слободној оцени (члан
186
232. ЗПП).
Под
слободном
оценом
се
подразумева да
ће
суд
без
доказивања одмерити висину новчаног износа односно I<оличи
ну заменљивих ствари. Дакле, овде се не ради о слободној оце ни доказа и о формирању судијског уверења јер тај институт подразумева претходно спроведен доказни поступак и на бази
доказног поступка утврђено релевантно чињенично стање. у случају примене члана 232. ЗПП обим престаuије се утврђује без доказивања и зато ту није могућа оцена доказа већ суд по слободној оцени утврђује износ у новцу. Треба нагласити да се на овај начин МО)Ке утврдити само висина износа, а не и основ
потра)l<Ивања. Основ потраживања мора бти утврђен на бази спроведених доказа и утврђених битних чињеница. Ако је суд погрешно одлучио по слободној оцени у ситуацији када за то није имао испуњене претпоставке, суд је тиме учинио релатив
но битну повреду одредаба парничног поступка. Тужилац мора да определи висину свог новчаног потраживања
у тужбеном
захтеву без обзира што се висина одмерава
по
слободној оцени јер у противном тужба би била неуредна и као таква одбачена пошто не садржи опредељени тужбени захтев. Који је
ratio legis
одредбе члана
232.
ЗПП?
Законодавац се руководио основним начелима грађанског
(облигационог) права и грађанског процесног права, а пре све га начелом правичности, целисходности и економичности. Било
би неправично да странка изгуби спор у ситуацији када је еви дентно утврђено њено право на накнаду штете, на новчани из
нос или на количину заменљивих ствари, само због тога што није могуће утврдити висину штете односно новчаног износа,
а с друге стране, било би неекономично и нецелисходно прово
дити несразмерно дуг и скуп поступак да би се утврдила висина штете, који износ не би био у сразмери са утрошеним временом и трошковима поступка.
Висина штете по слободној оцени може се одмерити и код материјалне и код нематеријалне штете. Често се у оваквим случајевима суд руководи и индицијама приликом одмеравања висине износа. У пракси су најчешћи случајеви примене члана
232.
ЗПП код одмеравања висине накнаде нематеријалне ште -
187
те, а у неким случајевима и код материјалне штете. Наравно суд мора правилно да оцени да ли су испуњене претпоставке за при мену члана
232.
ЗПП, јер ако суд може да утврди висину ште
те помоћу доказа без несразмерних тешкоћа он је .то ду:ж:ан да учини.
На пример висину износа накнаде материјалне шетете
због умањене радне способности суд може да утврди на осно ву
налаза и мишљења вештака-актуара па нема места примени
члана 232. ЗПП, мада у судској пракси било је и другачијих од лука где је примењен члан 232. ЗПП. Примена члана 232. ЗПП је доста заступљена у судској пракси приликом одмеравања ви
сине правичне накнаде нематеријалне штете. Али, суд мора и у тим предметима да води рачуна о одређеним критеријумима који су дати у Закону о облигационим односима (интензитет и дужина трајања претрпљеног страха, претрпљених физичких болова и претрпљених душевних болова) а такође и о значају
повређеног добра и циљу коме служи накнада, а то је да се не
.
.
.
погодује тежењама које нису споЈиве са природом и друштвеном сврхом накнаде.
Судска пракса је изградила и друге критеријуме који нису
садржани у закону али који су опште прихваћени код судова приликом одмеравања правичне новчане накнаде нематеријалне
штете по слободној оцени суда. Разумљиво, суд је дужан да и кад примењује члан 232. ЗПП ваљано образложи своју одлуку зашто је досудио ба1? те износе по слободној оцени. Другим ре чима и у овим случајевима суд не може арбитрерно да поступа.
7.
ПРЕДЛАГАЊЕ ДОКАЗА, ИЗБОР ДОКАЗНИХ
СРЕДСТАВА, ИЗВОЂЕЊЕ ДОКАЗА И ОЦЕНА ДОКАЗА Докази о релевантним чињеницама за мериторно пресуђење се изводе на рочишту за главну расправу у складу са времен ским оквиром.
У току припремања главне расправе суд мора да испита да ли су испуњене процесне претпоставке за несметано вођење
парнице. Стога у ов?м стадијуму поступка суд изводи доказе 0
чињеницама од КОЈИХ зависи утврђење да ли постоје процес
не nретп<:>ставке. На неке процесне претпоставке суд пази по службеној дужности у току целог поступка што значи да битне
188
чињенице у вези са постојањем процесних претпоставки може
да утврђује и у стадијуму главне расправе. Извођењу доказа претходи низ процесних активности:
1. 2. 3.
Предлагање доказних средстава.
Одлучивање о томе који ће се докази и звести. Прибављање изабраних доказних средстава.
У парници важ.и расправно начело. То значи да странке пред
лажу чињенице које суд треба да утврди и доказе помоћу којих суд може стећи уверење о истинитости њихових чињеничних
тврдњи. Странке могу д~ се и зјасне и о наводима противне странке,
а
њихов
положај у парници
карактерише равноправ
ност у предузимању процесних радњи. Само изузетно суд има
овлашћење да одлучи о извођењу доказа по службеној дужности и да примени истражно начело.
При одлучивању која ће доказна средства извести суд тре ба да има у виду и начело економичности поступка. Оне доказе
за које суд сматра да нису битни (важни) суд неће извести него ће их одбити и у решењу назначити разлог одбијања. Против
решења којим се усваја или одбија предлог за извођење конкрет ног доказа није дозвољена самостална (посебна) жалба. У решењу о извођењу доказа суд треба да наведе чињенице
које треба утврдити и доказе помоћу којих треба да се провере чињеничне тврдње странака.
Ради концентрације доказног поступка и да би доказивање
на главној расправи било што ефикасније суд је дужан да још у стадијуму припремања главне расправе одлучи које ће доказе извести и на које околности (чињенице) и потрудити се да све те
.
доказе прибави за главну расправу. Извођење доказа зависи од специфичности предмета доказивања и од врсте доказних сред става.
Закон не одређује којим редом ће суд испитивати одређена
доказна средства. Суд мора омогућити странкама учествовање у извођењу доказа.
Докази се, по правилу, изводе на главној расправи пред над лежним судом применом начела непосредности. Но из разлога процесне економије закон даје могућност да се доказ изведе и пред судијом замољеног суда и да се записн ици о том извођењу прочитају на главној расправи . Када суд одлучи да се извођење
189
доказа повери замољеном судији тада у замолници треба описа ти стање ствари и назначити о којим чињеницама треба водити рачуна. О рочишту за извођење доказа обавестиће се странк~. Рочиште се може одржати и у одсутности странака, али морају
бити уредно позване.
Замољени суд приликом извођења доказа има сва овлашћења која има суд када се докази изводе на гланој расправи. Против решења суда којем се извођење доказа поверава
замољеном суду није дозвољена посебна жалба. При
оцењивању резултата доказивања могу се применити
две методе:
По једној теорији, (слободна оцена доказа) оцена доказне снаге доказних средстава зависи од слободне оцене суда одно сно његовог уверења у истинитост тврдње одређене странке. Слободно судијско уверење није везано за законска правила о
доказивању већ се искључиво базира на субјективној оцени суда да ли је одређена чињенична тврдња странке доказана или не. Сви савремени правни системи данас прихватају овај метод. То значи,
да суд оцењује по свом уверењу
и на основу
савесне и
брижљиве оцене сваког доказа засебно и свих доказа заједно као и
на основу резултата целокупног поступка које ће чињенице
узети
као доказане. Ово начело је у одређеним ситуацијама
ограничено
неким законским правилима о доказној
вредности
одређених доказних средстава, али је то изузетак. Доказну сна гу испитаних доказних средстава оцењује суд који одлучује 0
основаности тужбеног захтева.
Начело слободне оцене доказа је тесно повезано са начелом тражења истине, непосредности и усмености. Сва ова начела су
практично у. фу:~кцији_ остваривања начела слободне оцене до каза, а у краЈЊОЈ ЛИНИЈИ доношења законите и правилне судске одлуке.
Начело слободне оцене доказа је императивне природе. То значи да странке у парници не могу својом вољом отклонити
ово начело. Странке не могу да уговоре да се одређена чињеница може доказати само одређеним доказима, нити могу да уговоре да је за ~уд обавезан одређен доказ или да постоји хијарархија у доказноЈ вредности доказних средстава.
190
Насупрот овој теорији у ранијим правним системима важила је легална (законска) теорија доказа. Разликујемо позитивну и негативну легалну теорију доказа. По позитивној
легалној теорији доказа суд мора узети спорну чињеницу као доказану ако у прилог њој постоје одређене врсте доказа. Напри мер ако два сведока потврде постојање тестамента суд је морао да узме ту чињеницу као доказану без обз ира на своје уверење. И обрнуто, ако два сведока нису потврдила да је сачињен теста-
.
.
мент, суд није могао узети да постоји тестамент упркос тога што
је на основу других доказа дошао до уверења да је био сачињен
тестамент
(unus testus, nu1us testus). По негативној легалној
теорији доказа суд не може узети као доказану неку чињеницу
ако она није поткрепљена одређеним минимумом квалифико ваних доказних средстава. Например ако је била предвиђена писмена форма за неки уговор онда се спорна чињеница може доказивати
само
писменим
уговором ,
а
не
другим
доказима,
рецимо сведоцима. Дакле, код легалне теорије доказа постоји унапред по закону предвиђена вредност доказних средстава и хијерархија између њих у погледу доказне снаге.
Законска
теорија
доказа
карактерише
процесни
форма
лизам. Мана овог система је у томе што суд мора стриктно да се придржава з аконских правила о доказноЈ вредности и снази
одређених доказа без обзира на своје уверење које ствара прили ком извођења доказа о постојању битних чињеница релевантних за пресуђење у спору.
Мада је л егална теорија доказа напуштена у савременим правним системима јер је дата предност систему слободне оце не доказа, ипак постоје одређени изузец и када се примењује ова
теорија. Например, када је у питању јавна исправа, ЗПП даје њој већу доказну снагу јер постоји законска презумпција да су чињенице изнете у јавној исправи истините. Други пример ле галне теорије доказа је forma ad probationem. ЗПП предвиђа да се нека процесна питања доказују само одређеним доказима. Тако за пророгацију мора се приложити писмени споразум, за
документарни платни налог мора се приложити веродостојна исправа.
Слободна оцена доказа има ни з предности у односу на ле-
галну теорију доказа, а основна предност је у томе што суд који
191
треба да пресуди ствара своје уверење о истинитости битних чињеница за
пресуђење на бази сопствене процене изв_едених
доказа" а не на бази
apriori
датих законских правила КОЈа могу
ал и не морају да се поклапају са уверењем судије. Гаранција за објективност суђења код система слободне оце не доказа је у томе што је суд дужан да ображложи своју одлуку. Кроз образложење пресуде врши се контрола оцене чињеничног стања од стране суда и правилност његовог закључивања. Суд је дужан да оцени сваки доказ појединачно, а такође и све доказе заједно те се на тај начин обезбеђује заштита од евентуалног ар битрерног поступања суда.
8.
ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ДОКАЗА Докази се по правилу изводе у поступку у коме служе за
утврђивање важних чињеница које су од значаја за доношење
одлуке о основаности тужбеног захтева. Међутим, постоје ситуације када је потребно извршити обезбеђење доказ а пре него што је тај доказ изведен на главној расправи поводом одлучивања о поднетој тужби. Обезбеђење доказа се састоји у извођењу дока за за које се може претпоставити да су неопходни за утврђивање релевантних чињеница пре него што ће се ·ове чињенице изнети у парници, па чак и пре покретања парнице, ако постоји оправ
дана бојазан да се ти докази касније неће моћи извести или да ће њихово извођење бити отежано. Обезбеђење доказа се може тражити у току парнице, може и пре покретања парнице а може и после правоснажног окончања парнице ако је то потребно за
поступак по ванредним правним лековима. Ако се обезбеђење доказа тражи пре покретања парнице, не може се из вести доказ
саслушањем странака .Сово је новина) . Закон прописује да је овај поступак хитан. Ако Је предлог за обезбеђење доказ а стављен у току парничног поступка за поступање је надлежан суд пред
којим је поступак у току. Када се тражи обезбеђење доказа пре покретања парнице као и у хитним случајевима ако је посту
пак већ у току, тада_је за обезбеђ~ње доказа надлежан нижи суд првог степена на чијем се п~дРУЧЈУ налазе ствари које треба раз гледати, односно суд на чијем подручју борави лице које треба
саслушати. О предлогу за обезбеђење доказа одлучује суд који 192
води поступак, ако се обезбеђе1-ье тражи у току nарничног по ступка.
У поднеску којим тра)l<И обезбеђење доказа предлагач је ду)кан да наведе чи њен и це које се и мају доказати, доказе које треба извести и разлоге због којих се сматра да се касније доказ неће моћи извести . или да ће његово извођење бити оте)кано. у
поднеску по могућству треба навести име и презиме противни ка, његово пребивалиште односно боравиште.
Поднесак у коме је стављен предлог за обезбеђење доказа доставиће ,се противнику ако је познат. Ако постоји опасност због одлагања суд ће о предлогу одлучити и без претходног изјашњавања противника. У решењу којим се усваја предлог суд ће заказати рочиште за извођење доказа, навешће чињенице о којима ће се изводити докази као и доказе који ће се извести а ако је потребно именоваће и вештаке. Ако противнику није раније достављен поднесак у коме је стављен предлог за обезбеђење доказа он ће му се доставити заједно са решењем суда којим се усваја предлог за обезбеђење доказа. Суд може ради учествовања на рочишту за извођење дока за поставити привременог заступника противнику који је непо
знат или је непознато његово боравиште. Суд може у хитним
случајевима одредити да извођење доказа започне и пре него што се решење којим се усваја предлог за обезбеђење доказа до стави противнику. Против решења суда којим се усваја предлог за обезбеђење доказа као и против решења који.м се одлучује да извођење доказа започне пре него што се решење достави про
тивнику није дозвољена жалба. Ако су докази изведени пре него што је поступак покренут записник о извођењу доказа чуваће се код суда пред којим су докази изведени. Ако је поступак у току, а обезбеђење доказа није извео парнични суд, записник ће
се доставити парничном суду. Суд ће о изведеним доказима бе~ одлагања обавестити противну странку.
193
Глава
VI
ПОЈЕДИНА ДОК~ЗНА СРЕДСТВА ЗПП
предвиђа изричито пет доказних средстава а то су:
увиђај, исправе, сведоци, вештаци и саслушање странака. Треба нагласити да ово није таксативно дато и да су могућа и друга доказна средства у парници.
1.
УВИЂАЈ КАО ДОКАЗНО СРЕДСТВО Увиђај је непосредно чул110 опажање суда о својствима ства
ри или лица. Најчешће се користи чуло вида, али могу да се кори
сте и остала чула (например чуло слуха ако се слуша нека трака или цд, чуло додира и чуло мириса итд). Битна карактеристика
увиђаја је непосредно опажање суда. Управо због тога се сматра да је увиђај најпоузданије доказно средство. Али, то не значи да се и овај доказ не може побијати као и сваки други доказ јер и судија или члан већа могу да погреше у свом опажању. Увиђај се не користи увек, већ само кад суд оцени да је то потребно
ради утврђивања неке битне чињенице или за разјашњење неке околности. Наиме, предмет увиђаја су чињенице у садашњости, а оне по правилу нису спорне. Док чињенице у прошлости су по правилу спорне, али се у вези са њима не може спровести
увиђај. Суд у тим ситуацијама може путем увиђаја посредно извести закључак. Тада се користе индиције да би се утврдило постојање неке непосредно битне чињенице.
Увиђај се може извршити и уз присуство вештака када је по требно његово стручно знање да би се утврдиле битне чињенице. у правној тео~ији је изражено мишљење да увиђај са учешћем вештака постаје мешовито доказно средство јер има и елементе увиђаја и елементе вештачења. ·
Суд може да одреди да се увиђај снима у целости или дели мично тонским или о~:тичким уређајима. У том случају се писа
ни записник са увиђаја саставља сходном применом чл. 119. до
121. 194
Закона о парничном поступку.
·
Увиђај се мо:>ке спровести на лицу места ако ствар коју тре ба разгледати не мо:>ке да се донесе у суд или би њено доношење проузроковало знатне трошкове.
По правилу, увиђај спроводи парнични суд пред којим се води поступак, али увиђај мо:>ке да спроведе и замољени судија или сам председник већа ако веће суди .
Резултат увиђаја се уноси у записник на расправи или у за писник са рочишта за извођење овог доказа на лицу места. у по гледу предујма трошкова за спровођење увиђаја ва:>ки исто као и за остале доказе.
Ако треба разгледати ствар која се налази код једне странке
или код трећег лица сходно ће се примењивати одредбе закона о прибављању исправа.
Посшавља се йишање
ga
ли се йрема сшранци или шрећем
лицу може йримениши йринуgа
ga
би се йоgврlли увиђају? По на
шем закону не може се применити принуда, али ће суд да оцени
такво понашање странке. Ако странка неоправдано одбије да се
подвргне увиђају то може да послужи као индиција суду да у склопу осталих чињеница извуче закључак који би био негати
ван по ту странку. Например, у спору за утврђивање ванбрачног очинства тужени одбија да се подвргне медицинском вештачењу. У том случају суд може у склопу осталих чињеница да закључи
да тужени јесте ванбрачни отац јер ако тужени тврди да није отац детета логично је да се подвргне ДНК анализи као сигур ном методу за утврђивање очинства и на тај начин докаже своју тврдњу да није отац детета.
Ако треће лице одбије да се подвргне увиђају који је суд решењем одредио, суд има могућност да изриче новчане каз не према трећем лицу како би навео то лице да се подвргне увиђају.
2. ИСПРАВЕ 2.1.
КАО ДОКАЗНО СРЕДСТВО
Појам и значај исправе као доказног средства
Исправа је стварно доказно средство и може се дефинисати као предмет на коме је писмено изражена једна мисао. Сам закон
195
не садржи дефиницију исправе. За исправу није битно на каквом је материјалу написано, којим писмом и на ком језику и да ли је исправа сачињена у сврху доказивања. Битно је само то да ли
може да
послужи
као доказно средство у сврху до казивањ а
одређене релевантне чињенице. Тако например законски текст није исправа у смислу процесног права јер не може да послу)КИ као доказ .
Да ли је йоиlйис на исйравu биtиан
ga
би он.а имала својсшво
gоказноl cpe,qcuiвa? Потпис није битан, али та околност утиче на доказну снагу исправе, јер ако је исправа потписана ради се о
поузданом доказу, а ако није потписана доказна снага те исправе је слабија.
Пошто је у нашем праву заступљено начело слободне оце не доказа оно што је садржано у исправи може да се доказује и другим доказним средствима. Међутим, у неким правним систе-
.
.
мима прописано Је да оно што Је садржано у исправи не може се супротно доказивати другим доказним средствима .
Свакако да исправе имају посебан значај у поступку доказивања јер представљају поуздано доказно средство. Ис праве имају предност над осталим доказним средствима Uош из римског права постоји сентенца verba volant, scripta manent), јер представљају сигуран и трајан доказ о догађајима из прошлости и сигуран темељ за сагледавање правних односа између страна
ка у спору. Ово се наручите односи на јавне исправе.
2.2.
Врсте исправа и доказна снага исправа
Према издаваоцу исправе се деле на јавне и приватне. Јавна исправа је она исправа коју је. издао надлежни државни орган и други орган у границама СВОЈИХ овлашћења. Такође јавном ис
правом се с.матр~ и исправа коју је издала друга организација или лице КОЈИ Ма Је поверено вршење јавних овлашћења на осно ву закона.
Јавном исправом се доказује истинитост онога што се у њој
потврђује ил~ ~дређује. Али та законска презумпција
0
истини
тости с~држаЈа Јавне исправе важи ако је она аутентична и ако је садржај исправе дат у границама овлашћења и здаваоца.
196
И
друге
посебним
исправе
могу
прописима у
имати
исту доказну
погледу дока з не снаге
снагу
ако
су
изједначене са
јавним исправама.
Закон дозвољава да странке у парници могу доказивати да
су у јавној исправи неистинито утврђене чи1-ьенице или да је ис права неправилно састављена. Ако суд посумња у аутентичност исправе мож:е затра)Ј<Ити да се о томе изјасни орган који је издао ту исправу.
Код јавних исправа разликујемо домаће јавне исправе и
стране јавне исправе. Стране јавне исправе имају исту доказну снагу као домаће јавне исправе ако су прописно оверене и ако постоји реципроцитет, под условом да међународним уговором
није нешто друго одређено. Приватне исправе су све остале исправе које нису јавне. Из
даваоци приватних исправа могу бити физичка лица, правна лица па и државни органи али не у оквиру јавних овлашћења.
Јавне исправе имају јачу доказну снагу од приватних исправа. По саgр.жини разликујел10 gисйозишивне или консшишушив не исйраве и gоказне исйраве.
Диспозитивна или
конститутивна исправа је она исправа
којом се непосредно заснивају, мењају или укидају правни одно си . Ту спадају и акти државних органа нпр. пресуде и решења. Доказна исправа је она исправа која је сачињена у сврху доказивања.
Овом
исправом
се
потврђује да ј е
правни
по
сао з акључен у прошлости или се потврђује нека друга битна чињеница нпр. признаница о плаћеном дугу, сведочанство, то-
.
варни лист, потврда поште о пријему препоручене пошиљке , из-
вод из матичних књига, извод из земљишних књига итд. Доказ ном исправом се не заснива правни од нос.
Исправе можемо поделити на и з ворне исправе и преписе ис
права. У судском поступку препис одл у ке је снабдевен печатом, овером од стране суда који је донео одлуку тзв. отправак . Пре
писи других исправа (јавних или нејавних) могу бити оверени по процедури која је прописана по закону з а оверавање исправа.
Смисао овере је да се потврди да препис у својој садржини се слаже са изворником.
Овером преписа нејавне исправе не мења се њен карактер
јер она и даље остаје нејавна исправа. Значај јавне исправе има 197
само текст овере, а то је да су ту исправу потписала лица назна-
.
чена на исправи.
Веродостојне
већим
степеном
исправе
су
вероватноће
такве
исправе
доказује
којима
постојање
се
са
одређеног
потраживања на темељу којих се тражи издавање платног на лога или доношење решења о извршењу.
2.3.
Едиција исправа
Под
појмом
едиција
исправа
подразумева
се
поступак
прибављања исправа ради доказивања пред судом. Могуће су три
ситуације:
1. 2. 3.
Исправа се налази код странке која се на њу позива, Исправа се налази код противне странке, Исправа се налази код трећег лица.
Када се исправа налази код државног органа или организације којој је поверен.о вр1?ење јавних овлашћења, ако сама странка не може да издеЈствуЈе од органа да преда исправу
суд ће на предлог странке или по службеној дужности прибави ти ту исправу.
Када се исправа налази код странке која се на њу позива она је дужна да исправу презентира суду. Ако је исправа на стра
ном језику странкаје ·дужна уз оригинал да презентира и оверен превод . исправе у складу са законом. Ако странка неће да пре зентира исправу она сноси ризик за неуспех тврдње о чињеници
која је садржана у исправи.
Када се једна странка позива на исправу која се налази код противне странке, суд ће позвати ту странку да поднесе исправу у одређеном року. Ако та странка пориче да се код ње налази ис права, суд може наложити да се на ову околност изведу докази.
Може се одредити саслушање странака. Против решења којим се позива странка да поднесе исправу није дозвољена посебна жалба.
Странка не може да ускрати подношење исправе ако се она с~ма позива на ту исправу или ако је реч о исправи коју је дужна по закону да преда или_ п?каже суду (нпр . исправа која је пове
рена на чување или КОЈа Је у сувласништву странака), или ако
198
се ради о исправи која је по својој садржини заједничка за обе странке (нпр. уговор, тестамент за наследнике, извод из матичне књиге венчаних за супружнике). Остале исправе ~транка може да не преда позивајући се на разлоге на основу КОЈИХ с~едок може да ускрати сведочење или да ускрати одговоре на ПОЈедина питања.
Суд не може да принуди странку код које се налази исправа
да преда исправу суду. Али, странка код које се не налази ис права може у посебној парници поднети кондемнаторну тужбу за предају исправе ако се ради о заједничкој исправи по свом садржају и ако се ради о исправи коју је по закону странка дуж на да преда или покаже.
Суд ће чињеницу да странка неће да преда суду исправу која се код ње налази ценити по свом уверењу слободном оце ном доказа у склопу осталих околности.
У ситуацији када се исправа налази код трећег лица суд може наредити да Је то лице дужно поднети исправу:
1.
Ако се ради о заједничкој исправи за странку и то лице по СВОЈ садржини .
2.Ако је то лице по закону дужно да поднесе или покаже ту исправу.
Треће лице може да оспорава да је оно дужно поднети ис праву која се код њега налази . У том случају суд ће оценити све аргументе и одлучити да ли је треће лице дужно да поднесе исправу. Треће лице има право на накнаду трошкова у вези са подношењем исправе.
Ако треће лице не признаје да се исправа налази код њега, суд може ради утврђивања ове чињенице да изводи доказе. Пра
воснажно решење о дужности трећег лица да поднесе исправу може да се изврши у складу са законом који уређује извршење и обезбеђење. Уколико треће лице које држи исправу не жели да је преда суду, суд има овлашћење да изрекне новчану казну и то од
динара до ЗО.ООО до
150.000 динара за физичко 1.000.000 динара. Суд може
10.000
лице, а за правно лице од казнити одговорно лице у
државним органима, правном лицу или другој организацији које је издало исправу новчаном казном од
1О.ООО
динара до
150.000
динара, ако није поступио по решењу суда.
199
3.
СТРАНК.Е КАО ДОКАЗНО СРЕДСТВО Закон
предвиђа
као
супсидијарно
доказно
средство
саслушање странака. Суд ће одлучити да и зведе овај доказ када нема других доказа или када и поред изведених доказа нађе да
је то потребно ради утврђивања битних чињеница. Суд не може да саслуша пуномоћника уместо странке јер је за извођење овог доказа битно баш непосредно саслушање странке. Уколико би суд уместо странке саслушао пуномоћника, он тиме чини релативно битну повреду одредаба парничног поступка. Треба разликовати извођење доказа саслушањем странке од
информативног разговора са странком. По правилу, информа тивно
саслушање странака се спроводи на самом
почетку
пар
нице где суд на бази разговора са странкама добија сазнање о битним чињеницама и околностима које треба да утврди, о до
казима које треба да изведе, које чињенице су неспорне и змеђу странака те то суду служи
.
.
као оријентација у даљем току до-
ка з ног поступка.
Извођење доказа саслушањем странака, по правилу, се спро води на самом крају парнице к.адаје то по оцени суда нужно. Овај доказ се може извести у свакој врсти спора .
По правилу странке се саслушавају непосредно на рочиш
ту. Суд може ех offo или на предлог странке да одлучи решењем да се странка саслуша путем конференцијске везе, коришћењем уређаја за тонско или оптичко снимање. Против тог решења
странке немају пра~о на посебну жалбу. Странке имају право на копију снимка.
У теорији и судској пракси се сматра да је овај доказ мање поуздан од других јер странка у заштити својих интереса по пра вилу није објективна и тежи приказати чињенично стање онако како њој одговара . Зато овај доказ и јесте супсидијаран и изво ди се само кад нема других доказа или када суд жели да прове
ри своје уверење о битним чињеницама и на основу исказа самих странака .
Овај доказ се изводи саслушањем обе странке како би се обезбедила равноправност с~ранака у поступку. Али, суд може одлучити да се саслуша само Једна странка у случају да се уверио да друга странка нема сазњање о спорним битним чињеницама или ако саслушање те друге странке није могуће (нпр. налаз и се
200
у иностранству). Исто тако, суд ће саслушати само једну стран ку ако друга стр~н ка ускрати давање исказа или се не одазове позиву суда иако Је уредно позвана.
Према странци се не MO)I
ма сведоку и вештаку. Странка је dominus litis у парници и искључиво
од
ње зависи
процесно понашање.
Наравно да ће
суд ценити понашање странака и из тога и з вући одговарајући закључак у склопу са осталим чињеницама и околностима.
Ако странка у току поступка умре или поновно саслушање
странке није могуће из других разлога суд ће прочитати запис ник са исказом те странке.
Странка се може саслушати и замолним путем, али само ако због неотклоњивих сметњи не мо:же лично да дође у суд или ако би њен долазак проузроковао несраз мерне трошкове.
За странку која нема парничну способност саслушаће се њен законски заступник. За правно лице саслушаће се лице које је одређено законом, прописом или општим актом правног лица да га заступа. Ако се у парници појављују супарничари суд ће одлучити да ли ће саслушати сва лица или само нека од њих. Суд у позиву за рочиште на коме ће се изводити доказ саслушањем странака ће назначити да странка која дође на ро чиште може бити саслушана и у одсуству друге странке.
4. СВЕДОЦИ 4.1.
КАО ДОКАЗНО СРЕДСТВО
Појам сведока и услови да неко лице може бити сведок
Правна доктрина под појмом сведока подразумева лице које и з носи пред суд своје запажање о чињеницама из прошло сти, а које би могле бити важне за утврђивање истинитости чињеничних навода странака која су предмет доказивања. Све док може бити свако физичко лице које је способно да инфор мише суд о чињеницама које су предмет доказивања. За сведока
је битно да је · способан да опажа својим чулима неку чињеницу и да то саопшти суду приликом давања исказа.
Наравно да
веродостојност исказа зависи од способности сведока да запа зи одређене чињенице, да их меморише и да их репродукује
201
пред судом. Од сведока се не тражи да даје своје мишљење о чињеницама о којима сведочи већ само да их верно репродукује.
Сведоку је чак и забрањено да даје своје мишљење па је суд ду жан да опомене сведока у том смислу јер у пракси често сведок
при.ликом давања исказа износи и своје мишљење. Међутим, сведок треба да саопшти суду само чињенице о којима сведочи, а не свој лични став о тим чињеницама. Чак и у ситуацији када је сведок стручан он не може да исказује своје мишљење јер је то функција вештака, а не сведока. Суд је дужан да приликом саслушања сведока својим питањима разлучи чулно опажање сведока о битним чињеницама од субјективног става сведока о тим
чињеницама.
Суштинска разлика између сведока и вештака је у томе што сведок саопштава чињенице, по правилу из прошлости, које је
.
.
непосредно опажао СВОЈИМ чулима и зато Је сведок незаменљив, а
вештак саопштава суду СВОЈ
налаз
и мишљење у
вези
спорне
правне ствари у складу са правилима науке и струке, а на бази чињеница
са
којима с.е упознао углавном
из списа
предмета
и
зато је вештак заменљив.
Да закључимо, сведок може бити свако лице које је способ но да qулно опажа спољни свет и појаве у њему и да то своје опажање
може да пренесе суду приликом давања исказа. Зато ,...... да ои Једно лице могло оити сведок у парници мора да испуњава ~
.
кумулативно два услова односно да поседује две способности
(способност запажања и способност репродуковања). При томе
квалитет ових спо~об~ости није од пресудног значаја за ин ститут сведочења, Јер Је дужност суда да у сваком конкретном
случају цени
исказ сведока и његову могућност објективног
запажања и саопштавања. суду важних чињеница за пресуђење
у конкретном ~лору. Суд Је дужан да ваљано образложи у својој одлуuи зашто Ј.е неки исказ сведока прихватио, а други није.
Сведок своје сазнањ~ мож:е с:ећи непосредно и посредно. Не лосредно са~нање постоји када Је сведок присуствовао догађају
и лично својим. чулим~ опажао чињенице о којима свелочи~ а посредно постоји када Је о чињеницама о којима сведочи сазнао од других лица или на други посредан начин.
По правил~ сведоци се саслуtuавају непосредно на рочн~.u
ту. Међутим, ЗПП И 'Ј 2011. године уводи новину /Щ се доказ пу202
тем сведочења може извести читањем писане изјаве сведока која мора бити оверена у суду или од нотара.
Пре давања изјаве, лице које узима изјаву мора да у позори сведока са правима и дужностима сведока. Такође је новина да
суд може решењем да одлучи, ех
или на предлог странке,
offo
да се сведок саслуша путем конференцијске везе коришћењем
уређаја за тонско или оптичко снимање. Суд може да позове све дока који је дао писану изјаву или чија је изјава снимљена да своје сведочење потврди пред судом на рочишту. Тонски или оп тички снимак сведочења Је саставни део судског записника.
ЗПП предвиђа да сведоци који не могу да се одазовv позивv за сведочење у суду због старости, болести ил и тешких телесних .,Ј
...
мана ће се саслушати у свом стану или путем писане изјаве све дока. Нова је и одредба да суд може да наложи странци да она обавести свесока о месту, дану и часу одржавања рочишта на ком ће бити саслушан као сведок.
4.2.
Општа дужност сведочења и изузеци
Законом је
прописана општа дужност сведочења.
Свако
лице је дужно да сведочи на позив суда . Ову обавезу имају и
.
.
страни држављани, осим оних лица КОЈа уживају судски имуни-
тет. Ако лице које ужива судски имунитет жели да сведочи~ оно може бити саслушано као сведок у парници пред нашим судом.
4.3.
Ко не може бити сведок Као сведок не може се саслушати:
l.
Лице које није способно да свој11м чулнма запази одређене
.
.
чињенице односно да репродукује сво_1е за пажање суду.
2.
Судија који суд и предметни спор не може бнтн сведок .kP је дужност сведочења неспојива са функцнО!\·t суђења.
3.
Парнична странка јер не може бнтн нстовре~ 1ено у уло з и странке и сведока. Лице које је 11ступн л о и3 парннце н престало бити странка !\·~оже бнтн саслу1нано као св~,._\ОК. Ако је суд саслу uнн.) стринку кnо сведока то представ.:ъа
релат11в1-10 611тну повреду одредаба парн11чно1· поступка.
4.
Лице
које
би
својим
сведочењем
повредило
ду)l<Ност
чувања тајне док га надлежни орган не ослободи од те дужности. Ако је суд погрешио па ипак саслушао ово лице као сведока без одобрења од стране надлежног органа то
представља релативно битну повреду одредаба парничног поступка на коју суд не пази по службеној дужности. Дру ге санкције нема, али сведок може да одговара кривично и
дисциплински што је одао тајну без одобрења надлежног органа.
4.4.
Ко може да ускрати сведочење Закон прописује која лица имају право да ускрате сведочење.
То су:
1. Пуномоћник странке о ономе што му је странка поверила као свом пуномоћнику.
2.
Верски исповедник (свештеник) о ономе што му је стран ка или друго лице поверило приликом исповедања .
3.
Адвокат о ономе што му је странка поверила без обзира да ли он заступа ту странку или не у текућој парници.
4.
Лекар о ономе што је сазнао у вршењу своје професионал не делатности.
5 . Свако друго професионално лице о ономе што је сазнало приликом обављања своје професије, ако постоји обавеза да се као тајна чува оно што је сазнало у вршењу тог по зива или делатности.
Судија је дужан да упозори ова лица да могу ускратити давање исказа као сведок.
И у овом случају ако је суд саслушао ова лица као сведоке противно законској забрани то представља релативно битну по вреду одредаба парничног поступка, што значи да не долази до аутоматског укидања првостепене пресуде, већ само ако друго
степени суд п~водом жалбе у којој је истакнута ова повреда за
кона оцени да Је то било или могло бити од утицаја на доношење правилне и законите пресуде. Дакле, и ово сведочење првостепени
суд мqже узети у чињеничну подлогу за доношење мериторне од луке.
204
4.5.
Ко може да ускрати давање одговора на поједина питања
Закон предвиђа да свако л~це које се саслу шава као сведок може ускратити о~говор на поједина питања ако за то постоје
важни разлози . Који су то важни разлози закон не набраја так сативно већ наводи да то може бити нарочито ако сведок себе и злаже тешкој срамоти, знатној имовинској штети и кривичном гоњењу. Ме~утим, поред на~еденог може да буде и сваки други разлог за КОЈИ суд оцени да Је важан и да дозвољава сведоку да
ускрати одговор на поједина питања. Сведок може да ускрати одговор на поједино питање ако би давањем одговора изложио тешкој срамоти, знатној имовинској ш тети и кривичном гоњењу своје сроднике по крви у правој линији без обзира на степен
сродства, у побочној линији до трећег степена з акључно, свог супружника или ванбрачног партнера и л и сроднике по тазбини до другог степена закључно, свог старатеља или штићеника и
.
.
свог усвојиоца или усвојеника.
Суд је дужан да упозори све.Дока на његово право да ускра ти давање одговора на постављено питање кад постоје важни
разлози . Међутим, закон истовремено прописује да сведок нема
право да ускрати одговор на поједина питања из разлога што би претрпео имовинску штету, када се та питања односе:
1.
На правне послове при којима је био присутан као позва ни сведок.
2. На
радње које је предузео као правни претходник или за
ступ ник једне од странака.
3. 4. 5.
На чињенице које се тичу имовинских односа у браку или
широј породичној заједници . На чи њенице о рођењу, скл апању брака или смрти.
На дужност сведока предвиђену посебним прописима да поднесе пријаву или да да изјаву.
Суд пред којим сведок треба да сведочи процењује да л и постоји важан разлог за ускраћивање сведочења или одговора на поједина питања. Ако је потребно суд ће претходно о томе саслушати странке. Странке немају право на посебну жал бу против решења суда којим одлучује о оправданости разло га за ускраћивање сведочења или давања одговора на поједина
205
питања, а сведок може ово решење побијати у жалби против решења којим је изречена према њему новчана казна, због тога
што је сведок ускратио давање исказа или давање одговора на
поједина питања, а по оцени суда на то сведок није имао право.
4.6.
Поступак извођења доказа саслушањем сведока и санкције против сведока.
Право сведока на накнаду трошкова.
Странка која предлаже да се одређено лице саслуша као све док мора да наведе у предлогу његово име и пре з име, занимање,
адресу (боравиште) и да назначи о чему оно треба да сведочи (на које чињенице и околности).
У позиву суд мора да наведе име и презиме позваног сведо ка, време и место када ће и где бити саслушан као сведок, пред
мет у вези кога ће бити саслушан као сведок и назначење да се позива у суд као сведок. У позиву сведок мора да се упозори на последице неоправданог изостанка и на право на накнаду трош кова.
Сведоци се саслушавају појед иначно без присуства других сведока који ће се касније саслушати. Значи, суд је дужан да удаљи све сведоке и з суднице осим оног кога непосредно саслу
шава. Сведок одговоре даје усмено. Од сведока се прво узимају генералије: име и презиме, име оца, занимање, боравиште, место рођења, године старости и његов однос са странкама. Пре него што приступи давању исказа, сведок се упозорава на дужност да
говори истину и да ништа не сме да прећути, као и на последицу
давања лажног исказа . Затим, сведок даје исказ о чињеницама 0 којим треба да сведочи . Сведок не може да има написан текст па да га чита већ мора усмено да излаже све што му је познато у вези са спорним случајем. Када сведок заврши са давањем свог исказа, странке и пуномоћници , као и судија имају право да постављају питања р_ади провере, допуне и разјашњења његовог исказа, при чему НИЈе дозвољено постављање такозваних суге
стивних питања (то су питања у којима је већ садржано како би требало одговорити) .
Суд треба увек д~ пита сведока откуда му је познато то 0 чему сведочи. У случају потребе, ако се искази сведока разликују
206
0 истој чињеници, суд може одлучити да их суочи. Суочење се
врши увек изм.еђу два л~ца (сведока).
Сведок КОЈИ не зна Језик саслуша ће се преко преводиоца, а ако се ради о лицу са хендикепом сведочење се обавља пре
ко тумача. Суд има обавезу да упозори преводиоца и тумача на дужност верног преношења питања које се сведоку поставља и изјава које сведок буде давао.
Свако лице које је позвано као сведок мора да се одазове позиву суда. Ако неоправдано не дође или се удаљи са места где треба да буде саслушан, суд може наредити да се принудно доведе и може · га новчано казнити од 1О.ООО динара до 150.000 динара. Ако сведок дође па неоправдано одбије да сведочи суд га може казнити од 1О.ООО динара до 150.000 динара, а ако и после тога одбије да сведочи суд може сведока поново новчано казнити . Жалба против решења о новчаној казни не задржава извршење решења, осим ако се у жалби не побија и одлука суда
којом нису усвојени разлози сведока з а ускраћивање сведочења или одговора на поједина питања. Новчана казна се изврша ва сходном применом одредаба Закона о извршењу кривичних санкција, а када су у питању правна лица применом одредаба Закона о одговорности правних .[Iица за кривична дела којима се
уређује извршење новчане казне.
На захтев странке суд ће донети решење којим ће обавезати сведока да надокнади трошкове које Је проузроковао својим не
оправданим изостанком односно одбијањем да сведочи.
·
Ако сведок накнадно оправда свој и зостанак суд ће стави
ти ван снаге своје решење о казни, а може га ослободити и од
накнаде трошкова потпуно или делимично. Такође, ако сведок накнадно пристане да сведочи, суд може своЈе решење о ка з ни ставити ван снаге.
Војна лица и полицајци ако треба да сведоче, суд ће изве
стити њихову команду односно старешине који ће на позив суда, наредити њихово принудно довођење у суд ради сведочења, ако се добровољно не одазову позиву за сведочење. Сведок има право на накнаду путних трошкова и трошкова
за исхрану и преноћиште, као и на накнаду за изгубљену за раду уколико је због приступања суду ради сведочења примио умањену зараду. Суд је дужан да упозори сведока на ово право,
207
а сведок је дужан да захтева накнаду одмах по саслушању Јер
иначе губи право на њу.
5.
ВЕШТАЦИ КАО ДОКАЗНО СРЕДСТВО
5 .1.
Појам вештака и способност бити вештак
Вештак је лице које поседује одређено стручно знање које је неопходно за разјашњење неких битних чињеница у поступ ку
које
су
предмет вештачења. Задатак је вештака да елабо
рира налаз и да стручно мишљење у вези са спорним битним
чињеницама које су предмет доказивања у парници. За разлику од сведока, вештак је замењив, јер он саопштава суду своје стручно мишљење на бази чињеница које постоје у
време суђења. Али, вештак може на бази тих чињеница да из влачи одговарајуће закључке и о чињеницама из прошлости и да то саопшти суду у свом налазу уколико је потребно.
ће cyg йрибећи извођењу gоказа йушем вешшачења? Суд ће извести доказ путем вештачења када је ради утврђења или разјашњења неке чињенице битно стручно знање којим суд не располаже. Ако сам суд располаже са стручним знањем у на уци је изражено мишљење да тада суд не мора да ангажује веш така. Међутим, у пракси ово мишљење није заступљено, већ суд
Kaga
по правилу увек ангажује вештака да да своје стучно мишљење 0 неким битним чињеницама које су предмет доказивања, а где је потребно стручно знање у разјашњењу тих чињеница. Да ли се вешшак изјашњава о йравном йuша1-ьу и _qa ли се вешшаче йравна йравила?
О правном пита~у вештак не даје мишљење. Суд је једино овлашћен да одлуч~Је о правном питању. Исто тако, правна пра вила се не вештаче Јер важи максима да суд познаје право новиш цуриа).
(uypa
у парници за накнаду штете настале у саобраћајном уде су ако се одре~и веш:ачење путем вештака саобраћајне струке његов задатак Је да да суду налаз и мишљење у вези са штет
ним догађајем на бази чињеница са којима располаж:е у списима
208
предмета. Понекад се врши и реконструкција на лицу места. у свом налазу и мишљењу вештак треба да елаборира који су били пропусти
и
недостаци у поступању учесника у саобраћЩном
удесу, а који су у у~рочној вези са настанком штете. Вештак не може да износи своје мишљење о сразмеру одговорности учес
ника у саобраћајном удесу јер је то правно питање на које треба да одговори суд.
Вештачење је доказно средство чију доказну вредност оцењује суд по слободном судијском уверењу. Суд није везан на лазом и мишљењем вештака и не мора да га прихвати ако чи стим логичким
закључивањем
и
применом
правила искуства .
уочава да налаз и мишљење вештака трпе озбиљну критику јер
има недостатака. Разумљиво је да у већини случЩева суд при хвата налаз и мишљење вештака јер је вештак управо и анга
жован да због своје стручности изнесе своје стручно мишљење, како би суд могао да разјасни одређене битне чињенице које није могуће разјаснити без поседовања стручног знања. Због тога је од изузетне важности обезбедити објективног и непри. . страсног вештака јер је његов налаз и мишљење по правилу у
директној вези са исходом спора. Данас је значЩ вештачења из узетно велик јер скоро да нема парнице без употребе овог до казног средства. Разликујемо разне врсте вештачења, тако нпр. медицинско, економско-финансијско, грађевинско, саобраћајно, машинско, хемијско, технолошко итд.
Посшавља се йи~иање коg Jvteguцuнcкol вешutачења ga ли је gозвољена уйо~иреба йринуgних Jwepa йреЈwа сшранка.iиа, свеgо цима и шрећим лицима
ga
се йоgврiну веиииачењу.
Наше право не прописује могућност употребе принуде да би се странка, сведок или треће лице подвргли медицинском вештачењу.
Овај проблем се нарочито јавља у патернитетским и матернитет ским споровима. Наиме, у овим споровима је потребно извршити више медицинских ра,
гинеколошки
вештачења:
преглед,
анализа крвних
група
генетско-антрополошко
вештачење методом типизације ткива (ХЛА) и
и
факто
испитивање,
вештачење пу
тем ДНК отиска. У неким случајевима странке, обично тужени, одбијају да се подвргну овим медицинским вештачењима. У тим ситуацијама суд ће слободно ценити противљење странке да се
209
подвргне овом вештачењу које је иначе неопходно извести да би
се донела законита и правилна одлука. Додуше постоје, али вео ма ретко, ситуације када није потребно извести доказ путем ме дицинског вештачења нпр. када се на основу других доказа може
несумњиво извући закључак да тужени није ванбрачни отац јер у критичном периоду зачећа није објективно био у могућности да одржава полне односе са мајком детета чије се очинство утврђује. У упоредном праву имамо и другачија решења где је употреба при нуде дозвољена када су у питању медицинска вештачења у патер
нитетским и матернитетским споровима (нпр. Немачка, Аустрија).
5.2.
Дужност вештачења и изузеци од вештачења
Вештачење представља грађанску дужност, што значи да је
вештак дужан да се одазове позиву суда. Вештак је дужан да свој налаз
и
мишљење
да
савесно и
у
складу са правилима струке
и
науке из области у којој се даје мишљење. За давање лажног на лаза и мишљења вештак је одговоран. Странка може да приговори налазу и мишљењу вештака и да истиче да је налаз нестручан и
необјективан. l:lаравно да за то мора да да одговарајуће аргументе. Вештак може поставити захтев суду да буде ослобођен дуж ности вештачења из истих разлога на основу којих сведок може
ускратиити сведочење или одговор на поједино питање, али суд може из других оправданих разлога ослободити вештака од дуж ности
вештачења
на његов захтев или на захтев организације
(установе) у којој је вештак запослен. Посшавља се йишање какве су йравне йослеgице ако
cyg
заснује оgлуку на налазу и мишље'fьу вешшака који је имао йраво
ga буgе ослобођен gу:жносши вешшачења, али је cyg шо оgбио? Таква повреда би представљала разлог за релативну ништавност судске одлуке, а не за апсолутну ништавност судске одлуке.
Из коl разлоfа се мо:>1Се йобијаши йресуgа која је заснова на на налазу и мишљењу вешшака који није био сшручан? Так
ва пресуда би се могла побијати због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања.
210
5.3. Поступак вештачења. Искључење и изузеће вештака. Санкције против вештака. Право вештака на накнаду трошкова и на награду.
Доказ
путем
вештачења
предлаже
странка
која је
дужна
у предлогу назначити предмет вештачења и предложити лице
за вештака. Суд ће су~ротној странци доставити предлог ради изјашњавања .. Ако НИЈедна странка не предложи вештачење или
не
предуЈМИ
трошкове за вештачење
или
се
не
подвргне
вештачењу, суд ће о тим чињеницама да одлучи применом пра вила о терету доказивања.
Странка може већ уз тужбу или до завршетка припремног рочишта,
односно
првог рочишта за главну расправу,
да при
ложи писани налаз и мишљење вештака, који ће суд достави ти супротној странци на изјашњавање. Након што се изјасни супротна страна суд може да одлучи да се извођење доказа вештачењем спроведе читањем писаног налаза и мишљења.
Вештачење по правилу ради један вештак, али суд може да
одреди
два
или
више
вештака
ако
се
ради
о
сложеном
вештачењу. Вештаци се одређују из регистра судских вештака за одређену област вештачења и то у ситуацији када суд одређује вештака. Суд ће решењем одредити вештака ако се странке не споразумеју о личности вештака или ако налаз вештака није већ приложен.
С обзиром на улогу и значај вештака у једној парници закон прописује да се институт искључења или изузећа може примени ти и на вештака из истих разлога као што је предвиђено за су дију или судију поротника. Закон дозвољава могућност да вештак може бити и лице које је раније било саслушано као сведок. Странка је дужна да поднесе захтев за изузеће вештака чим сазна да постоји разлог за изузеће а најдоцније пре почет ка извођења доказа вештачењем. У захтеву за изузеће странка је дужна да наведе околности на којима заснива свој захтев за изузеће.
О захтеву за искључење и изузеће вештака одлучује суд, а ако је Извођење доказа вештачењем поверено замољеном суду
тада он одлучује о изузећу. Против решења којим се усваја захтев за изузеће није дозвољена жалба, а против решења којим се зах тев одбија није дозвољена посебна жалба. Ако је странка сазнала
211
за разлог за искључење или изузеће после извршеног вештачења
и приговара вештачењу из тоr разлога, суд ће поступити као да
је захтев стављен пре извршеног вештачења. Суд
може
да
одреди
извођење
доказа
вештачењем
по
службеној дужности само ако је то прописано законом. Овакво решење јесте последица још шире примене начела диспозиције у
парници
се
са
не
али
у
становишта
заштите
пракси
може
сигурности у
могу
веома
да
.
проузрокује
остваривању
неповољно
одразити
.
.
ситуације
делотворне на
.
КОЈе
прав
остваривање
субјективних грађанских права. Предлог за вештачење, писани налази и мишљење као и изјашњење завршетка
супротне
странке
припремног
подносе се суду
рочишта
или
најкасније
првог рочишта
за
до
главну
расправу ако припремно рочиште није одржано. Овим је уведена
евентуална
.
.
максима КОЈа значајно сужава
права
парничних
странака и онемогућава у пуној мери остваривање грађанских субјективних права. Оправдано се може поставити питање да ли
се ова одредба може спровести у пракси ако се имају у виду ре лативно кратки рокови предвиђени законом код заказивања ро чишта за расправу.
Према чл.
264.
ЗПП-а суд решењем одређује вештака у два
случаја:
1. 2.
Ако се странке не споразумеју личности вештака,
Ако доказ вештачења није изведен читањем приложеног налаза и мишљења вештака кога је сама странка ангажо вала.
Суд ће у.т<:м случају вештака да одреди из регистра судских вештака. НиЈе Јасно зашто законодавац овде прописује да ће суд одредити вештака из регистра судских вештака, а када странке прилажу налаз и мишљење вештака тада вештак не мора бити
из ре:истра ста~них судски~ вештака. Непотребна је и одред
ба која прописује д~ ли.це КОЈе суд одреди за вештака је дужно
да пре вештачења да изјаву ~а ће налаз и мишљење дати према правилима ст~уке и свом најбољем знању, објективно и непри
страсно. Како Је ова одредба стилизована није јасно да ли се она односи само на вештака који није у регистру судских вештака 212
или се односи и на вештака кој и се налази у регистру судских вештака.
Предвиђене су пооштрене новчане казне за вештака који не поступа по одредбама закона и налози ма су да. Тако вештак, фи зичко лице ако не дође на рочисте, а уредно је позван и изоста нак није оправдао, или ако не поднесе у року налаз и мишљење
казниће се новчаном казном од
нара, а правно лице од ЗО.ООО
10.000 динара до 150.000 ди до 1.000.000 динара. Ако веш
так неоправдано одбије да вештачи може му се изрећи казна у предвиђеном распону. Новчаном казном од 1О.ООО до 150.000 ди нара казниће се и одговорно лице у правном лицу које обавља
вештачење. И овде је предвиђено да се новчана казна извршава сходном применом правила о извршењу кривичних санкција за
физичка лица, а за правна лица сходном применом закона о од говорности правних лица за кривична дела.
Странка која је предложила доказ путем вештачења плаћа накнаду и награду вештаку, а о извршеном плаћању подноси до
каз су ду у року од
8
дана од дана уплате.
То значи да станка унапред плаћа свог вештака. Поставља се питање износа обзиром да је суд тај који одлучује о виси ни трошкова. Ако странка плати колико вештак тражи да ли се
може појавити сумња у објективност и непристрасност вештака? Шта ће бити са странкама које немају новац да плате вештачење?
Како ће ове странке да остваре заштиту својих повређених или угрожених субјективних грађанских права? Према решењем
одредби које
чл.
садржи:
269.
ЗПП-а
предемет
суд
спора,
одређује предмет
вештачење вештачења,
рок за достављање суду налаза и мишљења у писаном облику, име или назив вештака и податке из регистра вештака. Рок за
подношење налаза и мишљења не може да буде дужи од
60
дана.
Вештак је дужан да свој писани налаз достави суду најкасније дана пре одр)кавање рочишта, а суд Је дужан да достави
и мишљење вештака странкама најкасније
8 дана
15
налаз
пре расправе.
Начелно, добро је што су предвиђени рокови јер је у пракси било случајева да се доста одуговлачило са давањем налаза и
мишљења вештака што је доприносило дужем трајању поступка и неа)l<урности правосуђа. Али, и овде се може поставити оправ-
21 3
дано питање да ли су предвиђени рокови оптимално могући ро кови и да ли ће се они моћи испоштовати у пракси . Закон
предвиђа и ситуацију када вештак достави
нејасан,
непотпун и противречан налаз, тада ће суд наложити вештаку да допуни или исправи налаз и одредиће рок з~ отклањање не
достатка, односно позваће вештака да се изјасни на рочисту. Ако странка има примедбе на налаз и мишљење вештака;
те примедбе мора да саопшти у писаном облику у року који суд одреди.
Странка може да ангажује стручњака или другог вештака
из регистра судских вештака који ће да сачини примедбе на дати налаз и мишљење или ће дати нов налаз и мишљење у писаној
форми. На рочишту суд може да прочита те примедбе или на лаз и да дозволи учешће у расправљању том лицу односно дру гом вештаку кога је странка ангажовала. Ако су налази опреч ни суд ће покушати да усагласи налазе и мишљења вештака. Ако се вештаци не усагласе на рочишту суд ће да одреди ново
вештачење које ће да повери другом вештаку. У овом случају трошкове новог вештачења странке сносе на Једнаке дело~е.
Ако вештак не поднесе налаз и мишљење у одређеном року суд може на предлог странке да одреди другог вештака, али тек
после истека рока КОЈИ Је одредио странкама да се о томе Изјасне.
Ако вештак не отклони недостатак у свом налазу и мишљењу
по налогу суда, суд ће вештака да казни новчаном казном и обавестиће Министарство за послове правосуђа ради покретања поступка брисања вештака из регистар судских вештака. Одредбе закона којим се регулише извођење доказа путем вештачења на потпуно нов начин регулишу извођење овог до
казног
ср.ед~тва.
Практично је наш
законодавац
праксу
која је заступљена у англосаксонском
прихватио
праву а
нарочи
то у праву САД јер су ова решења садржана у Federal Rules of Evidence (федерална пракса о доказима). Ова решења могу бити практична са становишта суда, али и не морају бити. Са ста
новишта странака она. погодују имућнијим, богатим странка ма. Адвокатима она дају широку могућност за примену разних
варијанти било офанзивне било дефанзивне тактике. Имајући у виду нашу стварност и наш менталитет не треба бити посебно
му дар да ће се у пракси врло често извођење овог доказа свести 214
на давање три налаза и мишљења вештака што значајно утиче
на трошкове поступка. Поставља се питање ако суд не успе да усагласи налазе и мишљење два вештака који се разликују или
сматра да битне чињенице нису довољно расправљене у овим налазима, па одреди У смислу члана
271.
ЗПП ново вештачење
које ће да повери другом вештаку, а које трошкове вештачења
странке треба да сносе на једнаке делове, шта ће бити ако обе
странке не плате своју половину? Да ли ће суд моћи да приме ном правила о терету доказивања пресуди и који ће од ранија
два налаза и мишљења прихватити ако се они битно разликују?
Такође, се поставља питање шта ће бити ако само једна стран ка плати своју половину а друга неће? Да ли ће у тој ситуацији вештак хтети и бити обавезан да сачини нови налаз и мишљење и да ли ђе тај нови налаз и мишљење ићи у корист странке која
је платила своју половиту трошкова вештачења. Наравно да су могућа и друга питања, која ће пракса сигурно изнедрити, али је очигледно да ће ове одредбе о вештачењу, с обзиром на значај који овај доказ има у судској пракси, битно фаворизовати богате странке, а тиме утврђивање истине и оствривање правде пред
судом се поставља у други план, а требало би да буде у првом плану.
ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ
ОКОНЧАЊЕПАРНИЧНОГПОСТУПКА Парнични поступак може да се оконча:
1. 2. 3.
одлуком суда, диспозитивним радњама парничних странака,
одређеним збивањима и з ван поступка која непосредно утичу на ток парнице.
Најчешћи случај окончања парнице је доношењем судске одлуке. Парница се може окончати у меритуму, када се доноси пресуда, а може се окончати и процесноправним решењима када
нису испуњене све процесне претпоставке за вођење парнице. У том случају долази до одбацивања ту)кбе.
215
Диспозитивним парничним радњама странака МО)Ке се по
ступак окончати на тај начин што ће тужилац повући тужбу, што ће се тужилац одрећи ту)l<беног захтева у ком случају се доноси пресу да на основу одрицања, што ће ту)кени призна ти тужбени захтев у ком случају се доноси пресуда на основу признања, што ће тужени конклудентним радњама недавањем одговора на тужбу или недоласком на расправу проузроковати
доношење пресуде због пропуштања или пресуде због изостан ка, а пропуштањем тужиоца да дође на расправу ће проузро ковати последицу повлачења тужбе и најзад што странке могу закључити судско поравнање .
Одређена изванпроцесна збивања која конститутивно имају дејство странке,
ни ци
на
завршетак
односно
која се
води
парничног поступка су,
.
.
на
пример,
престанак постојања Једне од странака у
смрт пар-
о њеним личним непреносивим правима или
када наступи конфузија парничних странака.
Глава
1
ДОНОШЕЊЕ СУДСКЕ ОДЛУКЕ Суд доноси одлуке у облику пресуде или решења. Када суд
одлучује о тужбеном захтеву у меритуму тада доноси пресу ду, а само у поступку због сметања државине доноси решење, када мериторно одлучује. Када суд одлучује о процесноправним питањима, тада суд доноси решење. Одлука о трошковима у
пресуди сматра се такође решењем. У поступку издавања плат ног налога решење којим се усваја тужбени захтев доноси се у облику платног налога.
Одлуке судског већа доносе се након већања гласањем . у
просторији у којој се већа и гласа могу бити присутни само чла нови већа и записничар. Одлуку о једноставнијим питањима веће може донети и у самом заседању. Председник већа руково
ди већањем и гласањем и он гласа последњи. Председник већа се стара да се сва ~итања свестрано и потпуно размотре и за
сваку одлуку већа Је по:ребна већина гласова. Чланови већа не могу одбити да гласају о питањима која постави председ216
ник већа. Члан већа који је при rласа~-ьу о неком питању остао у мањини не МО)Ке се уздр)кати од гласања о питању 0 коме се има
доцније од:~учити. Ако се у погледу појед иних питања 0 којима се
одлучује
гласови
поделе
на
више
ра зличитих
мишљења
тако да ниједно од њих нема већину, питања ће се раздвојити и гласање понављати с~е док се не постигне потребна већина . Пре
одлучивања о главној ствари суд одлучује да ли је потребно да се допуни поступак као и о другим претходним питањима. Ако
при решавању о главној ствари треба одлучити о више захтева, о сваком захтеву се гласа посебно.
Глава
11
ПРЕСУДА
1. ПОЈАМ ва.
ПРЕСУДЕ
Пресудом
суд
одлучује
Пресудом
суд
разрешава
о
основаности спорни
тужбеног
захте
материјалноправни
од
нос између странака. Задатак суда је да на основу чињеничне грађе утврђене у судском поступку подводећи под одговарајућу материјалноправну норму изведе закључак о томе на који начин треба да регулише спорни правни однос између странака. То зна чи да чињенично стање и правна норма су подлога за изрицање
пресуде. И з река или диспозитив пресуде о основаности тужбе ног захтева је главни део пресуде. У изреци пресуде суд одлучује о основаности свих захтева КОЈИ су стављени у поступку, а тичу се главне ствари и споредних тражења , а уз то суд одлучује и о
накнади парничних трошкова. Свака судска одлука представља
један судски силогизам.
Praemissae minor
логичног силогизма
пресуде представља чињенично стање, то су чињенице које је суд утврдио и за које сматра да су важне за примену права ради
доношења одлуке.
Praemissae maior
је садржај
правне норме
коју треба применити на утврђено чињенично стање.
Conclusio
је закључак суда који проистиче из горње две премисе и даје од говор на питање да ли је тужбени захтев основан или није, а то је садржано у изреци (диспозитиву) одлуке.
217
2.
ВРСТЕ ПР.ЕСУДА Пресуде
се
могу
класификовати
по
више
~ритеријума.
Уобичајена је класификација с обзиром на садржај
правне за
штите која се пружа. Затим, класификација с обзиром на посту пак који је претходио доношењу пресуде и с обзиром на део зах тева о коме се одлучује.
С обзиром на садржај правне заштите која се пружа пресуде се деле на:
1. Кондемнаторне (осуђујуће),
2. 3.
Декларативне (утврђујуће), и
Конститутивне (преображајне).
С обзиром на део захтева о коме се одлучује, пресуде се деле на:
1. 2. 3. 4.
Потпуне, Делимичне, Допунске, и Међупресуде.
С обзиром на поступак који је претходио доношењу пресуде, пресу де се деле на:
2.1.
1.
Контрадикторне,
2. 3. 4. 5. 6.
Пресуде на основу признања, Пресуде на основу одрицања,
Пресуде због пропуштања,
Пресуде због изостанка, и Пресуде без одржавања расправе.
Кондемнаторна (осуђујућа) пресуда Кондемнаторном пресудом или пресудом на осуду на чи
нидбу, суд налаже туженом да нешто преда, учини, трпи или
пропусти. Суд може по правилу наложити туженом да испу ни одређену чинидбу само ако је она доспела до закључења главне расправе. Ако тада чинидба није доспела суд ће одби ти тужбени з~хтев. Од овог правила постоје изузеци, на пример када суд усваја тужбени захтев за законско издржавање мало добне деце, он може осудити туженог и на чинидбе које нису
доспеле, с тим да ће их тужени бити дужан испуњавати како буду доспевале; исто тако суд ће досудити накнаду и за будућу
218
нематеријалну шт~ту ка.z:1- се накнада исплаћује у оброцима у време кад доспевају, ако је по редовном току ствари извесно да
ће она трајати и у будућности или за накнаду штете у виду рен те због изгубљене зараде или других прихода по основу рада или због изгубљеног издр:жавања.
Пресу да којом је наложено да се преда или преузму ствари дате у закуп може да се донесе и пре престанка закуподавног односа.
Ако је .тужи~ац у .тужби тражио да му се преда одређена ствар, а изјавио је да Је уместо ствари
вољан да прими другу
заменљиву ствар или новчани износ суд ће у пресуди да изрекне
да се тужени може ослободити обавезе предаје ствари ако плати тај новчани износ (facultas alternativa). У кондемнаторним пресудама се налаже испуњење неке чи
нидбе, па у пресуди треба одредити рок у коме је тужени дужан да испуни чинидбу, (парициони рок). То је рок за добровољно
испуњење чинидбе, а након п ротека тог рока, ако тужени није добровољно испунио чинидбу на коју је обавезан правоснажном пресудом,
следи
по Закону износи
принудно извршење.
15
Општи
парициони рок
дана, али у одређеним споровима он може
бити и краћи, осам или чак три дана и он тече. од дана када је тужени примио пресуду. Ови краћи рокови су предвиђени у по себним парничним поступцима. За чинидбе које се не састоје у новчаном
давању суд може одредити
и дужи
парициони
рок.
То ће бити потребно када суд нађе да је немогуће да тужени ис пуни своју обавезу у законском року од 15 дана. Суд по правилу није овлашћен да скраћује парициони рок одређен Законом. Но,
у парницама због сметања државине суд је овлашћен да одреди парициони рок према конкретном случају тако да може нареди
ти чак да се чинидба испуни одмах ако то околности конкретног
.
.
случаја захтевају.
Странке не могу својом диспозицијом утицати на одређивање трајања париционог рока, што не искључује могућност да ту жилац који је успео у парници одобри туженом и неки други рок, односно почетак париционог рока, ако то зависи од његове
грађанскоправне диспозиције. Протеком париционог рока пресу
да постаје извршна. Рок за улагање )Калбе и парициони рок обич но трају једнако. Ако је пари цион и рок дужи од рока за улагање
219
правног лека пресуда ће постати правос1-~а)кна кад истекне рок за изјављивање правног лека, а извршна тек кад протекне пари
цион и рок. Обрнута ситуација, по правилу, није могућа јер па рициони рок у пресуди, по правилу, не MO)l
ном
леку суспензивно дејство, па извршност пресуде односно
решења наступа и пре правоснажности. Парициони рок почиње
тећи првог дана након достављања пресуде туженом. Тек од тог дана може се узети да је тужени упознат са садржајем пресу де.
Улагање редовних правних лекова прекида ток париционог
рока. Рок почиње изнова тећи од дана доставе другостепене од
луке туженом, односно осуђеном на чинидбу. Ако суд одбаци правни лек парициони рок тече као да правни лек није био ни поднесен. И декларативне и конститутивне одлуке могу садр)ка
вати одредбу о париционом року у вези са испуњењем обавезе накнаде парничних трошкова .
2.2.
Декларативна (утврђујућа) пресуда Деклеративну
пресуду
суд доноси
поводом
декларативне
тужбе. Декларативном пресудом се декларише једно одређено право
или правни однос који постоји између правних субјеката, одно сно истинитост или неистинитост неке исправе. Декларативном
пресудом може да се декларише постојање или непостојање неке
чињенице, али само ако је то предвиђено посебним законом. Де кларативне пресуде нису подобне за принудно извршење .
2.3.
Конститутивна (преображајна) пресуда Конститутив~а пресуда се доноси по конститутивној тужби
и њоме се мења Један правни однос односно правно стање. На
пример, пресуда за развод брака или пресуда за поништај уго вора или пресуда за раскид ~говора о доживотном издржавању
итд.
Правна
промена наста.Је, по правилу, у време
правоснажности пресуде и то са учинком
220
pro futuro
настанка
(ех пипе) а
само изузетно конститутивна пресуда има ретроактивно дејство
(ех tunc). И ове пресуде нису подобне за принудно извршен"е јер правосна)10-1ошћу пресуде наступају и правне послед ице које
проистичу
из
ње,
а регистрација
конститутивне
пресу
де у јавним регистрима, на пример пресуда о разводу брака у
матичној књизи венчаних , има само декларативан значај.
2.4.
Потпуна пресуда
Потпуна пресуда је она пресуда којом се одлучује о свим захтевима истакнутим у тужбеном захтеву. Суд је ду)кан да једном
пресудом
одлучи о свим захтевима истакнутим у
по
ступку, како о главном тужбеном захтеву тако и о споредним тражењима. Након доношења потпуне пресуде нема више ме ста даљем расправљању у парници. Доношењем потпуне пре
суде отвара се изјављеног
могућност другостепеног поступка поводом
правног лека, у коме другостепени
суд испитује
правилност првостепене пресу де. У пракси се често користи термин "коначна пресуда".
2.5.
Делимична пресуда
Делимична пресуда је таква пресуда где суд одлучује само о неком од више постављених тужбених захтева или само о делу тужбеног захтева који је сазрео за доношење коначне одлуке. Суд ће приликом доношења делимичне пресуде нарочито узети
у обзир величину захтева или дела захтева који је сазрео за од луку.
Делимичну пресуду суд може да донесе и кад је подигну та противтужба, ако је за одлуку сазрео само захтев тужбе или само захтев противтужбе. Међутим, делимичну пресуду не може
донети када је у питању конексна противтужба. Делимичну пре суду суд може донети и ако су само неки од више постављених
захтева услед признања, одрицања или на осн.ову распра~љања само неки сазрели за коначну одлуку, или ако Је само део Једног
захтева сазрео за коначну одлуку. Тада суд може у погледу саз релих захтева, односно дела захтева, закључити расправу и донети делимичну пресуду.
221
Делимична пресуда је самостална пресуда у погледу прав
них лекова и у погледу принудног извршења. Институт дели мичне
пресуде се оправдава разлозима економичности, али и
разлозима правне сигурности и ефикасне заштите, јер се за штита пружа чим је то могуће, не одлажући доношење одлу ке о питањима о којима је већ могуће одлучивати дотле док то
не буде могуће учинити у односу на сва питања о којима је у одређеној парници требало одлучити.
Делимична пресуда је могућа код објективне кумулације тужбених захтева, код субјективне кумулације, код више само сталних парница које су одлуком суда спојене ради заједничког расправљања у једну парницу. Ако се може одлучити само о
захтеву тужбе или захтеву противтужбе тада се може донети и делимична пресуда по тужби или противтужби у зависности
која је сазрела за од.Лучивање. Међутим , ако није могуће одлу чити о основаности тужбе без истовремене одлуке о основано сти противтужбе тада није могуће донети делимичну пресуду
само по тужби или по противтужби. Делимична пресуда је самостална пресуда у погледу прав них лекова и извршења.
2.6.
Међупресуда
Међупресуда се доноси у ситуацији када је тужени оспо
рио и основ тужбеног захтева и износ тужбеног захтева а у по гледу
суд
основа ствар испуњава услове за доношење одлуке, тада
може
из
разлога
целисходности
да
донесе
међупресуду
која се односи само на основ тужбеног захтева. До правоснаж ности међупресуде суд ће застати са расправљањем 0 износу
тужбен~г захтева. Међупресуда има дејство само у поступку у коме Је _донета : Спори? питање основа тужбеног захтева од прејудициЈелног Је зн~чаЈа за суђење о висини тужбеног захте ва. Стога, када суд НИЈе сигуран у погледу основа тужбе ног зах тева па жели да то провери путем инстанционог поступка
он
ће донети међупресуду, па када по жалби одлучи другосте;ени суд и међупресуда постане правоснажна којом се потврђује пра вилно_ст првостепеног суда о заузетом правном становишту да
постоЈИ правни основ тужбеног захтева, тада ће суд наставити
222
поступак и донети одлуку о висини постављеног тужбеног зах
тева. Међупресуда се у правном )Кивоту ипак релативно ретко користи.
О приговорима од којих зависи основаност тужбеног захте ва не може се одлучивати међупресудом, па ни о приговору за старелости. Међупресуда није коначна пресуда. Ако суд нађе да би у погледу основа ту){<беног захтева требало донети негативну одлуку онда даљем
расправљању нема места па ни доношењу
међупресуде, већ се доноси коначна пресуда којом се одбија тужбени захтев. Стога, међупресуда може бити само позитивна, којом се усваја основ тужбеног захтева, а не може бити негатив на. Ако суд нађе да је тужени одговоран за накнаду штете он ће међупресудом утврдити постојање његове одговорности па ће након правоснажности те пресуде приступити расправљању
о висини тужбеног захтева и коначном пресудом одлучити о
укупном тужбеном захтеву. Међупресуду може донети и друго степени суд по жалби, кад поводом правног лека закључи да је основан основ тужбеног захтева, на пример да је тужени одгово ран з а накнаду штете, али да Је ради доношења правилне одлуке
о висини штете потребно наставити расправљање пред првосте пеним судом . Што се тиче трошкова поступка може се оставити да се о њима одлучи у коначној пресуди.
Коначна пресуда зависи од садржаја међупресуде. Наиме,
ако је суд донео међупресуду којом је утврдио да постоји ос нов тужбеног захтева у наставку поступка суд може одлучивати
само о питањима која нису обухваћена међупресудом, а то значи о висини постављеног тужбеног захтева и не може поново да се
упушта у расправљање о основу тужбеног захтева.
2.7.
Допунска пресуда
Допунска пресуда се доноси када је суд пропустио да одлу чи о свим захтевима о којима је морао одлучити пресудом или је пропустио да одлучи о делу захтева. Странка мора у року од 15 дана од достављања пресуде да предложи суду да донесе допун
ску пресуду. Суд ће без одржавања рочишта решењем одбацити неблаговремено поднесен предлог за допуну
пресуде односно
одбити неоснован предлог. Ако странка не предложи доношење
223
допунске пресуде у року од 15 дана, сматраће се да је ту)I<ба у том делу повучена. Дакле, суд не може по слу:жбеној ду)кности да одлучи о допуни пресуде. Када суд нађе да је предлог за до пуну пресуде основан заказаће главну расправу ради доношења пресуде о захтеву који није решен. Допунска пресуда МО)Ке се донети и без поновног отварања главне расправе ако ову пресу
ду доноси исто веће које је донело и првобитну пресу ду, а захтев
у погледу кога се тражи допуна довољно је расправљен. Ако се предлог за допуну пресуде односи само на трошкове поступка,
одлуку о предлогу доноси суд без одржавања рочишта.
Ако је поред предлога за допуну пресуде поднета и )Калба против пресуде, првостепени суд ће застати са достављањем ове жалбе другостепеном суду док се не донесе одлука о предлогу за
допуну пресуде и док не истекне рок за жалбу против допунске
пресуде. Ако против допунске пресуде буде изјављена жалба, ова жалба заједно са жалбом против основне пресуде доставиће се другостепеном суду. Ако се првостепена пресуда побија жал бом само због тога што првостепени суд није пресудом одлучио
о свим захтевима странака који су предмет парнице, жалба ће се сматрати као предлог странке да се донесе допунска пресуда.
2.8.
Пресуда на основу признања
Признање тужбеног захтева је једнострана парнична радња туженог којом пред судом изричито изјављује да признаје туж бени захтев. Тужени може признати цео тужбени захтев, а може
признати и део тужбеног захтева или само један од истакнутих захтева.
Треба разликовати признање тужбеног захтева од признања
чињеница. Признање тужбеног захтева не може бити везано ни за какав услов или рок и релевантно је само ако је предузето
изричито: Не сматра се призна1:>ем тужбеног захтева изјава ту женог КОЈОМ
не оспорава постојање тражбине али и
предлаже
плаћање у об~оцима. Тужени је овлашћен и без пристанка ту жиоца, дакле Једностраном парничном радњом, да опозове своју
изјаву о признању тужбеног захтева. Он то може учинити све до доношења пресуде и без пристанка тужиоца.
224
Ако пак ради
ту:>кени
опозове
доношења
признање,
контрадикторне
тада
се
пресуде.
наставља у
посту
образложењу
пресу де на основ.у признања довољно је изнети само разло ге који оправдавају доношење те пресуде. Суд се не упушта у
образло)l<ење чињеничног ста1-ьа, већ доноси пресуду без даљег расправљања на бази изјаве воље ту:>кеног. Суд неће донети пресуду на основу признања и кад су
испуњени потребни услови ако нађе да је реч о захтеву којим странке не могу располагати (члан 3. став 3. ЗПП). Доношење пресуде на основу признања одло)киће се ако је потребно да суд испита околности да ли се ради о диспозицији странке са којима оне не могу располагати.
Јединствени супарничари могу само заједно признати туж
бени захтев, а код обичног супарничарства један супарничар може признати тужбени захтев па ће у односу на њега бити до нета пресуда на основу признања.
Пошто је суд везан признањем тужбеног захтева он није овлашћен да испитује чињенице па ни право на коме се захтев заснива. Стога се у правном леку, тј. жалби, ова пресуда не може нападати због погрешно и
непотпуно утврђеног чињеничног
стања или због погрешне примене материјалног права. Суд нити
је утврђивао чињенице нити је примењивао право па је јасно да се пресуда онда и не може преиспитивати из тих разлога. Суд
је у овом случају одговоран једино за правилну примену про цесног права, па се пресуда на основу признања може нападати
због битних повреда одредаба парничног поступка. Међутим, обзиром да се код пресу де на основу признања ради о изјави воље туженог којом он признаје тужбени захтев, ако признање
није резултат праве воље странке тада је оправдано дозволити да се ова пресуда може побијати и због мане воље туженог, а то значи да тужени њу може нападати у жалби тврдећи да је био у заблуди или да је изјаву дао под дејством претње и принуде или пак преваре.
2.9.
Пресуда на основу одрицања
Пресу да на основу одрицања је таква пресу да коју суд до носи
када
се
тужилац
до
закључења
главне
расправе
одрек-
225
не ту:ж:беног захтева . У тој ситуацији суд даље нема основа да
расправља, већ доноси пресуду. За одрицање од ту)кбеног захте ва није потребан пристанак туженог јер тужилац не може више
о истој ствари против истог туженог поднети тужбу, па стога тужени и нема правни интерес да захтева његов пристанак на ову парничну радњу тужиоца.
Суд
неће
донети
пресуду
на основу одрицања
и
кад
су
испуњени потребни услови ако нађе да је реч о захтеву којима странке не могу располагати. Исто тако суд ће одложити доношење ове пресуде ако је потребно да се прибаве обавештења о околностима које указују на недозвољену диспозицију странака .
Одрицање од тужбеног захтева се може дати на рочишту или у
писменом
.
.
поднеску, али најкасније до закључења главне рас-
праве. Тужилац је овлашћен да и без пристанка туженог опозове своју изјаву о одрицању од тужбеног захтева, али то мора учи
нити до доношења пресуде. Тужилац се може одрећи само дела тужбеног захтева или само једног од истакнутих захтева. Изјава о одрицању од тужбеног захтева, као и изјава о признању туж беног захтева, је процесна радња парничне странке; она није и грађанскоправни (материјалноправни) однос, односно посао, па не производи непосредно правно дејство на грађанскоправни однос
између странака, већ то дејство производи тек донета пресуда. Одрицање од тужбеног захтева је једнострана парнич на радња тужиоца. Она не може бити условљена, значи веза на за неки услов или рок, · а релевантна је само ако је изричи то предузета. За ваљаност одрицања од тужбеног захтева није значајно да ли је тужени са њом упознат и да ли је то прихва тио. Јединствени супарничари могу се само заједнички одрећи
тужбеног захтева. Ако се обични супарничар одрекне тужбеног захтева, пресуда на основу одрицања донеће се само у односу на њега. к:ада тужилац опозове тада се наставља расправљање 0 тој правној ствари до д?ношења коначне контрадикторне пресуде.
С обзиром да Је пресуда на основу одрицања донета без упуштања у чи~енично расправљање животног догађаја и без
примене м~териЈалног права, то се жалба против ове пресу
де може изјавити само због битне повреде одредаба парничног поступка и због мане воље, а не због погрешно и непотпуно
226
утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
2.10.
Пресуда због пропуштања
Ако тужени не поднесе одговор на ту)кбу у року од
30
дана
од дана када је примио тужбу суд доноси пресуду којом усваја тужбени захтев . То је пресуда због пропуштања. Да би суд донео пресуду због пропуштања морају бити испуњени следећи услови:
1.
Да је ту)кеном уредно достављена тужба са поуком о по следицама пропуштања,
2.
Да чињенице на којима се з~с~ива тужбени захтев нису у супротности са доказима које Је сам тужилац поднео или са чињеницама које су опште познате,
3.
Да основаност тужбеног захтева произилази из чињеница наведених у тужби, и
4.
Да не постоје опште познате околности из којих произ илази да су туженог спречили оправдани разлози да од
говори на тужбу. Суд неће донети пресуду због пропуштања када се ради о захтеву којим странке не могу располагати (чл.
3
ст.
3
ЗПП).
Ако из чињеница наведених у тужби не произилази основа ност тужбеног захтева суд ће заказати припремно рочиште, а
ако тужба на том рочишту није преиначена суд ће донети пре суду којом се тужбени захтев одбија. Доношење пресуде због пропуштања ћа се одложити ако је потребно да се суд информише око околности које спречавају доношење ове пресуде, а везане су за недозвољено располагање
странака (члан Доношење
3. став 3. ЗПП). пресуде
због пропуштања се
може
одложити
и кад нема доказа да је туженом уредно достављена тужба, а
несумњиво је да му је тужба упућена. У том случају суд ће одре дити рок који не може бити дужи од 30 дана за достављање у земљи, да се извиди да ли је туженом уредно достављена тужба.
Ако се у том року утврди даје туженом била уредно достављена тужба суд ће донети пресуду због пропуштања.
227
Када суд одлаже доношење пресуде због пропуштања да би проверио да ли се ради о недозвољеној диспозицији странака и да
би утврдио да ли је туженом уредно достављена тужба суд пре суду због пропуштања може Донети и без изјашњења странака.
2.11.
Пресуда због изостанка
Суд ће донети пресуду због изостанка у ситуацији када се туженом не доставља тужба на одговор, већ му је ту:>кба достављена заједно са позивом за рочиште, па тужени не дође на припремно рочиште или прво рочиште за главну расправу ако
припремно рочиште није одржано или дође на рочиште а неће да се упусти у расправљање, не оспори тужбени захтев. Да
би
се
пресуда због изостанка могла донети
морају
бити испуњени следећи услови:
1) 2)
тужени мора бити уредно позван;
основаност тужбеног захтева мора · да
произилази
из
чињеница наведених у тужби;
3)
чињенице
на
којима
се
заснива
тужбени
захтев
не
смеју бити у супротности са доказима или са ноторним чињеницама;
4)
да не постоје општепознате чињенице КОЈе су спречиле
туженог да дође на рочиште. Уредно п~зван тужени значи да се у позиву за расправу мора назначити
које
су
последице пропуштања присуствовања
ро
чишту. Уколико позив не садржи ово упозорење ~уд не може до
нети пресуду зб?г изостанка, јер се сматра да тужени није уред но позван мада Је примио позив и потписао доставницу. Суд ће
одбити тужбени захтев и неће донети пресу ду због изостанка ако утврди да се ради о захтеву којим странке не могу распо
лагати (члан 3. став 3. ЗПП). Доношење пресуде због изостанка може се одложити ако је потребно да се провере чињенице да ли се ради о недозвољеном располагању странака или да се прове ри уредна достава позива туженом.
228
2.12.
Пресуда без одржавања расправе
Пресуду без одржавања расправе суд може донети на ос нову одговора на тужбу у коме је ту)кени признао релевантне чињенице независно од тога што је оспорио тужбени захтев, и то без заказивања рочишта, ако не постоје друге сметње за
њено доношење. Пресуду без одржавања расправе суд може до нети као потпуну пресуду или као делимичну пресуду. Овом
пресудом тужбени захтев може бити усвојен или одбијен. Кад добије одговор на тужбу суд може, али не мора донети пресу ду без одржавања расправе. Да ли ће донети ту пресуду зависи од оцене суда да ли Је чињенично стање несумњиво неспорно,
да ли на темељу признања битних чињеница које представља диспозиЦИЈУ туженог може да се одлучи о
неком
од
истакну
тих тужбен их захтева или о делу истакнутог тужбеног захтева и уколико су
сазрели
за одлучивање,
а можда и да се
одлучи
о целокупном тужбеном захтеву ако је целокупна чињенична грађа неспорна па се само ради о примени материјалног права. Суд није дужан донети ту пресуду чак и ако нека од странака на томе инсистира.
Да би суд донео пресуду без одржавања расправе не смеју постојати сметње за њено доношење. Морају бити испуњене претпоставке које су процесно-правног, а неке материјално правног карактера:
1.
Тужени треба благовремено да поднесе писмени одго
вор на тужбу. Ако тужени то не учини тада је суд дужан до нети пресуду због пропуштања.
2.
Поступак у коме је тужени признао чињенице мора бити
поступак у коме су странке овлашћене да диспонирају својим захтевима. Стога се та пресуда не може донети у статусним стварима, у споровима издржавања малолетног детета и сл.
3.
Тужени треба да у одговору на тужбу призна битне
чињенице наведене у тужби, али не сме да изнесе тврдње
о постојању других чињеница. Ако би тужени изнео и друге чињенице, мора се пружити могућност тужиоцу да се о њима изјасни, а у том случају се не би могла донети пресуда без
одржавања расправе. Значи, чињенице које је тужилац изнео у
тужби и које је ту)кени признао у одговору на тужбу морају,
229
саме по себи, бити довољне да се на бази тако утврђеног реле вантног чињеничног стања може донети мериторна пресуда.
4.
Признате чињенице не смеју бити у супротности са
доказима које су саме странке приложиле уз своје поднеске или са опште познатим чињеницама. Иако ова претпоставка
није експлицитно предвиђена законом, она свакако јесте услов да би се могла донети пресуда без одржавања расправе. Наиме, ако се због тога што су презумирано признате чињенице у про
тивности са доказима које је тужилац приложио уз тужбу или са опште познатим чињеницама, суд не би смео донети пресуду
због пропуштања, нити пресуду због изостанка. Треба узети да то исто важи и за пресуду без одржавања расправе као пресуде која се заснива на изричитом признању чињеница, иако се код
пресуде без одржавања расправе ради о диспозицијама странака
којима се утврђује чињенична основа спора. У закону није про писан посебни режим за жалбу против те пресуде па би се она могла побијати и због неправилно утврђеног чињеничног стања. За доношење пресуде без одржавања расправе није битно нити
одлучујуће да ли је тужени можда оспорио основаност
тужбеног захтева. Ако је то учинио суд је дужан применом норми материјалног права да оцени да ли је то оспоравање туж
беног захтева с обзиром на неспорно чињенично стање основа но или није. Дакле, суд је овлашћен да мериторно пресуди без одржавања расправе јер има утврђено чињенично стање тако што тужени признаје чињенице, а што оспорава тужбени захтев
само је запрека да се не може донети пресуда због пропуштања нити пресуда на основу признања.
3.
ДОНОШЕЊЕ И ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ
Пресуда се доноси и објављује у име народа. Кад се главна расправа одржа~а пред већем пресу ду доноси председник већа и чланови већа КОЈИ су учествовали на рочишту на коме је главна
расправа закључе~а. О-:1мах ~о закључењу главне расправе, суд доноси пресуду КОЈУ објављује председник већа.
Закон предвиђа могућност ~а суд, када се ради
0
сло)кеним
предметима, може да одложи објављивање пресуде за осам дана од дана закључења главне расправе. Када је суд донео одлуку да
230
главну расправу закључи и кад је остало да се прибаве извес ни списи који садрже доказе потребне за одлучивање, или ако треба сачекати записник о доказима изведеним од замољеног
судије, тада ће с~д пресуду објавити најдоцније у року од осам дана од дана пријема списа односно записника.
Када се пресуда објављује председник већа ће јавно прочи тати
изреку
и
саопштити укратко разлоге пресуде.
Приликом
објављивања пресуде може се саопштити да је суд одлучио да
се о одмеравању трошкова накн~дно одлучи. У таквом случају одмеравање трошкова врши судија, а одлука се уноси у писмени
састав пресуде. Сви присутни ће стојећи саслушати читање из реке пресуде. Ако је јавност на главној расправи била искључена изрека пресуде ће се увек јавно прочитати , а суд ће одлучити да ли ће искључити јавност приликом објављивања разлога пре суде.
4. ПИСМЕНА
ИЗРАДА ПРЕСУДЕ (САДРЖИНА) И
ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕСУДЕ Пресуда се мора писмено израдити у року од осам дана од
дана објављивања. У сложенијим предметима суд може одло жити писмену израду пресуде за још
15
дана. Изворник пресу
де потписује председник већа, а странкама се доставља оверен препис
пресуде
са упутством
о
праву
на изјављивање правног
лека против пресуде. Суд је дужан да отправи пресуду наредног
дана од дана када је писмено израђена. Пресуда мора да садржи увод, изреку и образложење. У уводу пресуде ће се назначити да се пресуда изриче у име
народа, назив суда, име и презиме председника и чланова већа,
име и презиме, пребивалиште или боравиште односно седиште странака, њихових заступника и пуномоћника, вредност предме та спора, кратко означење предмета спора , дан закљу:ења глав
не расправе, дан када је пресуда донета и дан када Је пресуда
објављена.
Изрека пресуде садржи одлуку суда о усвајању или одбијању ту)кбеног захтева који се тиче главне ствари и споредних тражења
и одлуку о постојању или непостојању потраживања истакнутог ради пребијања.
231
У образло)l<ењу пресуде суд ће навести захтеве странака и
кратке наводе тужбе и наводе одговора на тужбу, доказе које
је суд спровео у доказном поступку, чињенично стање ко~е је суд утврдио на основу спроведених доказа и прописе на КОЈИМа
је суд засновао пресуду, с тим што претходно мора дати оце ну свих доказа. На крају се даје образложење за донету одлу-
ку о парничним трошковима, потпис председника већа, одно сно судије појединца и поука о правном леку. У образло)I<ењу пресуде због пропуштања, пресуде због изостанка, пресуде на основу
признања
или
пресуде
на
основу
одрицања
и
пресуде
због одржавања главне расправе изнеће се само разлози који оправдавају доношење оваквих пресуда.
Ако су се странке одрекле од правног лека, пресуда не мора да садржи образложење, ако посебним законом није другачије прописано.
Суд је
по
Закону
везан за своју пресуду тек
од
њеног
објављивања, дакле од момента када за њен садржај могу саз
нати странке и друга лица. Све дотле суд може да опозове своју
одлуку и надомести је другом. То је такозвано ревотирање пред мета.
5.
ИСПРАВЉАЊЕ ПРЕСУДЕ
Закон предвиђа могућност да уколико је дошло до погреш ке у именима и бројевима као и друге очигледне погрешке у писању
ност
и
рачунању,
затим
недостатке
у
облику
преписа пресуде са изворником, председник
и
несаглас
већа,
одно
сно судија појединац, може у свако доба да изврши исправљање пресуде. Испра.вљање ће се извршити посебним решењем и унеће се на крају изворника а странкама ће се доставити овере
ни препис решења. О исправљању пресуде суд може одлучити без саслушања странака.
Ако између изворника и преписа пресуде постоји неса гласност у
погледу неке одлуке садржане у изреци
пресу де,
странакама ће се доставити исправљени препис пресуде са назначењем да се овим преписом пресуде замењује ранији пре пис пресуде.
232
Рок за и зЈављи вање правног лека у
погледу
исправљеног
дела пресуде почиње да тече од дана достављања исправљеног преписа пресуде странци .
6. ПРАВОСНАЖНОСТ И ИЗВРШНОСТ ПРЕСУДЕ 6.1.
Појам и нужност правоснажности
Пресуда је правоснажна када се одлучи по жалби и када се више не може побијати редовним правним леком. Суд током це лог поступка по службеној дужности паз и да ли је ствар право снажно пресуђена. Ако утврди да је парница покренута по зах теву о коме је већ правоснажно одлучено одбациће тужбу. Ако је у пресуди одлучено о потраживању које је тужени истакао при
говором ради пребијањ~, одлука о постојању или непостојању овог потраживања постаје правоснажна .
Правоснажна пресуда делује само међу странкама. Међутим, правоснажна пресуда делује и према трећим лицима због при роде спорног права или правног односа, или правног односа који
постоји између странака и трећих лица или када је то посебним одредбама з акона предвиђено. Правоснажност пресуде везује се за чињенично стање утврђено до закључења главне распра ве. Пресуда има дејство према странкама од дана када им је достављена. Суд је везан за своју пресуду чим је објављена. Институт ву значи
да
правоснажности у
грађанском
процесном
пра
пресуда коЈа Је донета коначно разрешава спорни
материјалноправни однос између странака јер се одлука више не може нападати редовним правним леком. Сваки спор мора имати свој крај и то је управо моменат када мериторна одлука
постаје правоснажна, дакле институт правоснажности је неоп ходан и нужан да би се, с једне стране, окончао спорни однос у
једном датом моменту, јер би у супротном парница могла бес коначно да траје, а с друге стране да би се постигла извесност у погледу постојања спорног субјективног права и на тај начин
обезбедила стабилност у правним односима. Основно начело правоснажности је: пе bls in idem (не поново о истој ствари).
Тиме се и з бегава могућност доношења противречних пресуда,
233
што би сигурно разорно деловало на углед судова и стварало
сложене ситуације у односима између правних субјеката.
6.2.
Формална и материјална правоснажност
.
у
правној
науци
се
дефинишу
ПОЈМОВИ
формалне
и
материјалне правоснажности.
Формална
правоснажност наступа када
се пресуда
не
може више нападати редовним правним леком. То значи да формална правоснажност наступа истеком рока за редован прав ни лек или одрицањем од правног лека, односно повлачењем ако
је био изјављен или доношењем пресуде од стране другостепе ног суда. У нашем праву формална правоснажност наступа према свакој странци посебно. То значи да ако је правни лек
.
.
.
поднела само Једна странка а друга није, пресуда Је постала пра-
воснажна према оној странuи која није поднела правни лек. То је тзв. систем подељене формалне правоснажности. У неким
страним правима, нпр. франuуском и немачком, постоји систем неде.;ъиве Јединствене
правоснажности у
коме
се
правним
ле
ком једне странке спречава наступање правоснажности и према
.
другој
.
.
странци КОЈа се НИЈе жалила.
Пресуда постаје материјално правоснажна када на ступо фор1'-'1ална правоснажност према обема странкама. Материјална правоснажност се испољава у дејству пресуде као правног акта. У теорији се дејство пресуде назива снагом закон ске истине (res iudicata pro veritate accipitur), значи .·wашеријал на йравосиа:ж:нос~и се оgноси на
cagp:>1cu11y
й.ресуgе. Суд је
везан
својом одлуком тј. оним што ј~ утврђено у изреци пресуде. По следице ове везаности се састоје у томе што исти или д руги суд
мора одбацити тужбу у правној ствари у којој је већ правоснаж но пре~уђено између истих странака. То је тзв. негативна страна материјалне правоснажности~ а по1итивна страна матсриј 3 лне
правоснажности се рефлектује у томе u1то је сваки суд дужан nравоснажну пресуду у-зети за основ своје пресуде у некој н rугој
парни ци, а ко се то споrно правно п нтан"с веза но 33 r1 ра во ил 11 правни однос постави као претходно питање. Поu_1то се право
снажна rJ ресу да ти че односа И'1Мсђу ~тра нака оне могу својом во.Јъом да уреде спорни однос другачије него l. IJтo 1tpccy ; ~a l 'Л acit ,
234
.
.
али само у оној мате рији где странке могу слободно да распола-
жу својом вољом .
6.3.
Границе правоснажности (субјективне и објективне)
Субјективне границе правоснажности су одређене према кругу лица према којима пресуда дејствује. Објективне границе правоснажности се односе на садржи ну одлуке о тужбеном захтеву. Разлози
пресуде не постају правоснажни. То значи да
чињенице које је суд узео за доказане могу бити оспорене у некој другој парници између истих странака. Правно схватање суда такође није подобно за правоснаж ност као ни одлука о претходном питању.
Правоснажна
пресуда
везује
се
за
стање
спорног
материјално-правног односа у време закључења г"11авне рас
праве. Ако је тужиочев захтев одбијен па касније дође
..:ro
про
мене неких чињеница, нпр. потраживање тужиоца доспе након закључења главне расправе и до ношења судске о..Јлуке. тада ту
жилац може да покрене нову парницу за исп лату дуга јер се ра..Ји
о новом чињеничном стању које се разликује од оног утврђеног у претходној парници.
Пресуgа Тада
йосzиаје изври1на 1'aga йроzиекне йарициони ро1'.
тужилац
има
право
да
покрене
поступак
принудног
извршења, али само када се ра д и о конде!\tнаторннм пресуда~1а.
Глава
111
РЕШЕЊ.Е Суд до носи одлуке у обл нк у пресуде н л н peu.1e1~a. По прэвн лу суд одлучује р~u1ењем о 1111тnњ11 1\ tа npC'Ltecн e прнрt)Ј.~ кој~ се
пој ав.љуј у током па рн ич ног посту n ка док п р~судо7't l\Ј.1у чуј е у
мсрнтуму. Но, пост<1је 11 ·зу-зец11 р~н11~10 у поступку Ј6ог С7'1~ тзн~ а / tржавинс,
у
Tf)O(.\J кови ми re111~ 11, а.
поступку ~1 3дана н"~ 11 .rt a т 1 - 101 · 1-1а.:~(ч · а
11ост у п ка сад р)К~НIО у
1t p~C~ Л lt
ка о
lt
'-)~ \пука о
:·t~Ч 10~\t ('~ у \10.' 111 'КУ
Суд може решење донети на рочишту, а може и ван рочиш
та. Ако се доноси решење на рочишту њих објављује председ ник већа, односно судија појединац. Решење које је на рочишту објављено доставиће се странкама у овереном препису само ако
је против тог решења дозвољена посебна жалба или ако се на ос нову решења може одмах тражити извршење или ако то захтева
управљање парницом у року од
8 дана од дана објављивања.
Суд
је везан за своја решења уколико се она не односе на управљање
парницом
или ако законом није што друго одређено. Кад се
решење не доставља писмено оно према странкама има дејство
чим је објављено. Решења која суд доноси ван рочишта се саопштавају тако што се оверени препис решења доставља странкама. Ако се решењем
одбија предлог једне странке без претходног саслушања про тивне странке, тој странци се решење неће доставити . Решење мора бити образложено ако је против њега дозвољена посебна жалба. Писмени састав решења треба да садржи увод и изреку, а образложење само оно решење које мора по закону бити об разложено, а то су решења против којих је дозвољена посебна жалба.
Правоснажна
решења
о
новчаним
казнама
изреченим
по одредбама закона извршавају се по службеној дужности . Одговарајуће одредбе које се односе на пресуду сходно ће се примењивати и на решења (чл. 345, чл. 352. ст. 2; чл. 353 ст. 2; чл. 354- 358; чл . 361 . ст. 2 и чл. 362). Ако се решењем налаже неко чињење у питању је кондемна торно решење, па у диспозитиву треба одредити парициони рок.
Решење којим се одбија предлог за враћање у пређашње стање мора бити образложено. Исто тако, и решење којим се искључује јавност са главне расправе мора бити образложено. Решење 0 управљ~њу поступком, на пример заказивање рочишта и друга,
не морају бити образложена и она се не достављају странкама јер против њих странка нема право жалбе.
236
Глава
IV
СУДСКО ПОРАВНАЊЕ
1. ПОЈАМ
СУДСКОГ ПОРАВНАЊА
Поред пресуде парнични поступак се може окончати пред судом првог степена и закључењем судског поравнања. Суд ће у
току поступка странкама да укаже на могућност да се поравнају
пред судом. Странке могу у току целог поступка до његовог пра воснажног окончања да закључе судско поравнање.
Судско поравнање је уговор којим странке уређују своје грађанско-правне односе којима могу слободно располагати,
закључен у писмен?ј форми n_ред надлежним судом у парнич ном поступку
и
КОЈИ има СВОЈСТВО правоснажне пресуде.
Суд
ско поравнање доводи до окончања парнице. Након закљученог
судског поравнања странке које су тиме разрешиле свој спорни материјално-правни однос губе правни интерес за тражење да им суд пружи правну заштиту. Отуда је веома стимулативно да странке постигну судско поравнање и на таЈ
начин
мирним
пу
тем реше · свој спор. Поравнање се може односити на цео тужбе ни захтев или на његов један део. Странке не могу закључити поравнање
(члан
3.
у
став
погледу
3.
захтева
са
КОЈИМа
не
могу
располагати
ЗПП). Кад суд донесе решење којим не дозвољава
поравнање странака, застаће са поступком док ово решење не по
стане правоснажно јер странке имају право жалбе на ово решење. Споразум
странака
о
поравнању
се
уноси
у
записник
и
поравнање је закључено кад странке после прочитаног записни
ка о поравнању потпишу записник. Странкама се издаје оверен
препис записника у коме је садржано поравнање које има исто
дејство као и правоснажна судска пресуда. Суд је дужан да у току целог поступка по службеној дужности води рачуна о томе да ли
се води парница о захтеву о коме је већ раније закључено судско поравнање и ако утврди да се парница води о истом захтеву о
коме је већ раније закључено судско поравнање одбациће тужбу. Судеко поравнање се може побијати само тужбом, а не жалбом. Судско поравнање је ништаво ако је закључено у по-
237
гледу захтева којима странке не могу располагати . Ако судско поравнање бу де поништено поступак се наставља као да у пар
ници о тужбеном захтеву није ни било закључено поравнање.
Ако је судско поравнање закључено после доношења прво степене одлуке, суд ће донети решење којим ће да утврди да је првостепена пресуда без дејства и да обустави поступак. А ко је посебним законом прописано или када странке са
гласно предложе да хоће да реше спор путем медијације, суд ће да застане са поступком и да упути странке на медијацију. По престанку рока од
дана од дана када странка обавести суд
30
да је одустала од медијације суд је дужан да закаже рочиште за главну расправу.
2.
ПРАВНА ПРИРОДА СУДСКОГ ПОРАВНАЊА Су деко поравнање је по својој правној природи мешовит про
цесно-правни и грађанскоправни уговор. То значи да ваљаност судског поравнања треба ценити са становишта грађанско процесног права и грађанско-материјалног права.
Да
би
судско
поравнање
било допуштено
морају
бити
испуњене следеће претпоставке:
1. Су дека надлежност, 2. Правилан састав суда, 3. Способност уговарача, 4. Правни интерес за закључење поравнања, 5. Доnуштеност предмета и садржаја поравнања, 6. Прописана форма уговора о судском поравнању. Странке у
парници
не морају доказивати
посебан
ни интерес за ~акључење судског поравнања јер је тај
прав
интерес
несумњив. Суд Је овлашћен да испита да ли је располагање стра нака при .закључењу судског поравнања супротно принудним про писима, Јавном поретку, правилима морала и добрим обичајима.
Судским
поравнањем
се
могу
уредити
правни
односи
који могу бити предмет диспозитивног располага1-ьа страна ка. Поравна1-ье се МО)Ке односити на цео тужбени захтев ил и на један њег~в део.
.
.
Постоје три теорије о правној природи судског поравнан>а.
238
По уговор~ој (цивилистичкој) теорији судско поравнање је уговор материјалног права. Ова теорија даје предност уговор ним елементима.
По публицистичкој (процесној) теорији судско поравнање је процесни институт. Даје се предност процесним елементима, јер има снагу правоснажне и извршне пресуде.
По мешовитој правној теорији судско поравнање је уговор материјалног права и истовремено има процесне елементе, зато ш то судско поравнање има снагу правоснажне пресуде. Дакле,
подједанко су значајни и материјални и процесни елементи.
3.
СУДСКО И ВАНСУДСКО ПОРАВНАЊЕ Треба разликовати судско поравнање од вансудског поравнања.
Судско поравнање има значај правоснажне судске одлуке па је по добно за принудно извршење, а вансудс ко поравнање је само уго
вор материјалног права који није подобан за принудно извршење, нити има значај правоснажно пресуђене ствари. Испуњавање зако ном прописане форме је битан елемент судског поравнања. Судија појединац, односно председник већа, није дужан странкама лично
.
.
прочитати записник о судском поравнању, Јер Је судско поравнање ваљано и
кад странке нису прочитале записник пре
потписивања ,
ако је председник већа гласно диктирао у записник споразум стра нака.
Судско поравнање се може побијати тужбом, а не правним ле ком. Враћање у пређашње стање није могуће.
Глава
V
ПОСТУПАК ЗА РЕШАВАЊЕ СПОРНОГ ПРАВНОГ ПИТАЊА Закон о парничном поступку је предв идео посебне одредбе у вези са поступком за решавање спорног правног питања. Наи
ме , ако се у поступку пред првостепеним судом у већем броју предмета
појави
потреба да се ~ аузме став о спорном правном
239
питању које је од значаја за одлучивање о предмету спора КОЈИ
се води пред првостепеним судом, тада ће првостепени суд по службеној дужности или на предлог странке покренути поступак
ради решавања спорног правног питања пред Врховним касацио ним судом. У том случају првостепени суд је дужан да застане са поступком у конкретној ствари док се не оконча поступак пред
Врховним касационим судом.
Захтев који се упућује Врховном касационом суду треба да садржи:
1.
Кратак
приказ
утврђеног стања ствари
у
конкретном
предмету,
2. 3.
Наводе странака о спорном правном питању, Аргументе странака о спорном правном питању и разлоге
због којих се суд одлучио да се обрати Врховном касацио ном суду за решавање спорног правног питања.
Суд ће да и знесе и сопствено тумачење спорног правног питања независно од аргумената које су странке предложиле .
Првостепени суд уз захтев за решавање спорног правног питања доставља и сам предмет Врховном касационом суду. Захтев се не доставља странкама на изјашњавање. Ако странка предложи поступак за решавање спорног прав ног питања суд може да достави предлог другој странци ради
изјашњавања у року од
15
дана од дана достављања предлога.
Врховни касациони суд ће одбацити непотпун и недозвољен захтев
за
решавање
спорног
правног
питања .
Захтев
је
недозвољен ако је о таквом захтеву Врховни касациони суд већ донео одлуку. Захтев је непотпун ако не садржи све елементе који су предвиђени у члану
Врховни
181 .
ст.
1.
ЗПП-а .
касациони суд је дужан да реши спорно
прав
но питање у року од 60 дана од дана пријема захтева. Уколико Врховни касациони суд оцени да заузимање става по истакну
том спорном правном питању није од значаја за одлучивање у
већем броју п~едмета, тада ће одбити захтев. Врховни касацио ни суд одлучује о захтеву за решавање спорног правног питања
no правилима поступка за усвајање правних схватања. у одлуци поводом захтева за решавање спорног правног пита1-ьа Врховни
касациони суд ће изнети разлоге којима образла)l<е заузето прав но схватање. Одлука се доставља суду који је покренуо посту240
пак и објављује на интернет страници Врховног касационог суда или на други погодан начин.
Ако је Врховни касациони суд већ решио спорно правно питање, стра~ке у спору У коме се поставља исто спорно правно питање немају право да траже његово решавање у парници која је у току.
ОДЕЉАК ПЕТИ
ПОСТУПАК ПО ПРАВНИМ ЛЕКОВИМА Глава
1
YOПilITE О ПРАВНИМ ЛЕКОВИМА
1. ПОЈАМ
И ВРСТЕ ПРАВНИХ ЛЕКОВА
Правни лек је парнична радња странке којом побија судску одлуку, која је неповољна по њу, тврдећи да је неправилно и не законито донета од стране нижестепеног суда.
Правним леком незадовољна странка тражи од надлежног вишег суда да преиначи одлуку у њену корист или даје укине и
врати правну ствар на поновно суђење. Странка нема право да у правном леку истакне неки нови захтев, осим за накнаду парничних трошкова насталих поводом правног лека.
Основна претпоставка да се изјави правни лек је да је доне
та судска одлука неповољна по странку која је изјавdла правни
лек. Значи, странка не може да изјави правни лек ако је успела у спору. Пошто не постоји правни интерес за странку која је доби ла парницу уколико она и изјави правни лек, биће одбачен као недопуштен.
У
правној
теорији постоји
више
подела (класификација)
правних лекова. Тако разликујемо:
1. 2.
Редовне и ванредне правне лекове, Деволутивне и ремонстративне правне лекове,
241
3. 4. 5.
Суспензивне и несуспензивне правне лекове, Једностране и двостране правне лекове,
Самосталне и несамосталне правне лекове.
Редовни правни лек се подноси против неправосна)кне од луке, а ванредни правни лек се подноси против правоснажне од луке.
Редовни правни лек је:
1. 2. 3.
Жалба против пресуде, Жалба против решења, Приговор против платног налога.
Ванредни правни лекови су:
1. 2. 3. 4.
Реви з ија против пресуде, Ревизија против решења, Захтев за преиспитивање правоснажне пресуде, Предлог за понављање поступка.
Деволутивни правни лекови су они када о њима решава надлежни виши ~уд, а ремонстративни правни лекови су они
0
којима решава исти суд који је донео одлуку која се побија
правним леком. По нашем ЗПП-у деволутивни правни лек је жалба, ревизија и захтев за преиспитивање правоснажне пре суде, а ремонстративни правни лек Је приговор против платног налога и предлог за понављање поступка.
Правним леком се напада рад суда па се основано може
претпоставити да ће суд који је донео одлуку бранити свој став изражен у одлуци, а да ће други, виши инстанциони суд, бити објективнији у преиспитивању донете одлуке. Зато је деволу тивност правног лека правило, а ремонстративност изузетак.
Суспензивни правни лекови су они који спречавају при нудно извршење судске одлуке, а несуспензивни су они који не
спречавају наступање извршности побијане одлуке.
За редовне правне лекове је карактеристична суспензивност, док ванредни правни лекови су несуспен з ивни .
Међутим_, ЗПП из 2011. године је предвидео једну значајну новину, а то Је да ако с~ пресудом нала:же физичком лицу да ис
.плати 242
потраживање ЧИЈа главница не прелази износ од ЗОО евра
у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан доношења првостепене одлуке, жалба против те пресуде нема
суспензивно дејство. Исто важи и ако се пресудом налаже ис плата трошкова поступка који не прелазе тај имовински цензус. Када се ради о предузетнику или правном лицу имовински
цензус је 1.000 евра у динарској противвредности. Овим је наш законодавац
значајно
одступио
од
принципа
суспензивности
када је реч о жалби против пресу де. Једнострани противној
правни
лек је
онај
који
се
не
доставља
страни на одговор, а двострани правни лек је онај
који се доставља другој страни на одговор. По ЗПП-у правни ле кови су по правилу двострани. Изузетак је жалба против решења којИма се поступак пред првостепеним судом не окончава, која жалба се не доставља на одговор.
Самостални правни лек је онај који се може самостално одвојено поднети против донете су деке одлуке, а несамостални
(везан) правни лек је онај који се не може одвојено (посебно) поднети, већ само у правном леку против коначне одлуке. По ЗПП-у правни лекови су по правилу самостални, а несамостална
је само жалба против решења када закон изричито прописује да посебна жалба није допуштена. У тој ситуацији такво решење се може побијати само у жалби против донете пресуде у меритуму.
2.
ОДРИЦАЊЕ ОД ПРАВНОГ ЛЕКА И ПОВЛАЧЕЊЕ ЖАЛБЕ Код
изјављивања
правног
лека
је
изражено
начело
диспозиције. Од воље странке зависи да ли ће изјавити прав
ни лек. Исто тако од воље странке зависи да ли ће се одрећи
правног лека или ће повући правни лек. Одрицање од права на изјављивање правног лека је парнична радња којом се странка
одриче ОД тог свог права. Одрицање се не може опозвати. Када се странка одрекне од изјављивања редовног правног лека пре су да постаје правоснажна. Странка се може одрећи правног лека од тренутка када се
пресуда објави. Пре тог момента одрицање није могуће, одно сно не производи правно дејство. Значи, странка мора да саз на садржину одлуке. Одрицање је могуће све до истека рока
243
за подношење правног лека. Одрицање мора бити изричито и мора се саопштити суду и тек од тог момен та производ и правно дејство.
До доношења другостепене одлуке странка може да повуче
изјављену жалбу. То је једнострана парнична радња странке која се
може предузети
све док надлежни суд не донесе одлуку
по
жалби . Повлачење жалбе се не може опозвати . Ако странка по ново поднесе жалбу, суд ће одбацити такву жалбу. Повлачење жалбе се констатује посебним решењем.
Глава
11
РЕДОВНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ
1.
ЖАЛБА ПРОТИВ ПРЕСУДЕ
1.1.
Појам и основне карактеристике жалбе
Жалба против пресуде је редован правни лек. Жалба се изјављује писменим поднеском .
Основне карактеристике жалбе су : деволутивно и суспен зивно дејство, са изузетком који смо напред навели .
Жалба је двостран и самосталан правни лек. Рок за жалбу је
15
дана, осим ако закон нешто друго не предвиђа. Рок од осам дана је
предвиђен у меничним и чековним споровима. Такође рок од осам дана за изјављивање жалбе је предвиђен у посебним парничним поступцима: у парницама из радних односа, у парницама поводом
колективних уговора, због сметања државине, у маличним споро вима, у привредним споровима, у потрошачким споровима.
Рок за изјављивање приговора против издатог платног на лога је осам дана, а у меничним и чековним споровима три дана. Одлука о трошковима поступка садржана у пресуди се сма
тра решењем, па се ова одлука побија жалбом против решења.
244
1.2. Садржина жалбе Жалба мора да садржи:
1. 2. 3. 4.
1.3.
Означење пресуде против које се и зјављује ж:алба , Означење у коме делу се побија пресуда да ли у целини или у одређеном делу, Разлоге )Калбе, и Потпис подносиоца жалбе.
Непотпуна жалба
Жалба је непотпуна ако не садржи ознаку пресуде која се побија или ако није потписана. У том случају првостепени суд ће решењем да одбаци жалбу као непотпуну. Против тог решења није дозвољена жалба. Ако жалба не садржи изјаву у ком делу се побија пресу да нити жалбене разлоге, првостепени суд ће доставити спи се предмета са таквом жалбом на одлучивање другостепеном суду. Другостепени суд ће такву жалбу преиспитати са аспекта апсолутно битних повреда одреда парничног поступка на које пази по службеној дужности и са аспекта по греш не при мене
материјалног права, а неће се упуштати у чињенично стање. Жалба може, али не мора, да садржи предлог странке како
да одлучи другостепени суд по жалби. Другостепени суд није везан предлогом странке из нетим у жалби како да реши суд по жалби.
1.4.
Обим побијања
Пресуда се жалбом може побијати потпуно или делимично. Ако је жалилац и згубио у спору у првом степену у целости тада
он побија пресуду у потпуности и тражи да она буде укинута или преиначена у његову корист.
Сматра се да је пресуда побијана у целини и кад жалилац
није навео обим у коме пресуду побија . Међутим, ако је странка само делимично изгубила парницу, тада она побија првостепену пресуду у делу са којим није успела у парници . Ако се ради о тужиоцу тада у делу са којим је ту~бе~и захтев одбијен, а ако се ради о туженом тада у делу са КОЈИМ Је тужилац успео у спору.
245
Све до истека жалбеног рока странка МО)Ке побијати и онаЈ део пресуде који претходном жалбом није обухваћен.
ЗПП прописује да другостепени суд неће узети у обзир од говор на жалбу ако је стигао након протека законског рока у
коме је странка имала право да да одговор на изјављену жалбу. Под допуном жалбе се подразумева изношење чињеница и доказних предлога или изношење неких разлога уз првобитно
изнесене или објашњење већ изнетих разлога.
Ако је жалба изјављена телеграмом сматра се да је потписа
на, ако је наведено име и презиме жалиоца, али је странка дуж на да у року од три дана да образложење жалбе у писменом об лику уколико то није учинила у телеграму.
1.5.
Разлози због којих се пресуда може побијати
ЗПП предвиђа да се пресуда може побијати због: 1. Битне повреде одредаба парничног поступка,
2. 3.
Погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, и Погрешне примене материјалног права.
То су жалбени разлози , али није довољно само се позвати на ове законске разлоге, већ је у жалби потребно навести · ·кон
кретно у чему се састоје повреде поступка, које чињенице нису правилно и потпуно утврђене и које повреде материјалног права је учинио _првостепени суд. Дакле, треба указати конкретно које пропусте Је суд учинио приликом доношења пресуде.
У суштини, сви наведени разлози се своде на две врсте не правилности:
1) 2)
Повреду процесног права, и Повреду материјалног права.
Пресуgа _н~ основу йризнања и йресуgа на основу оgрицања
се моlу йоби1аши:
Ј. Због битне повреде одредаба парничног поступка, или 2. Због мане воље (заблуда, претња, превара, принуда) .
f"!pecyga збоi йройушшат-ьа и йресуgа збоl изосшат-tка се моiу йоби;аши:
246
I. Због битне повреде одредаба парни ч ног поступка, и 2. Због погрешне примене материјалног права. 1.6.
Битне повреде одредаба парничног поступка
Битне повреде одредаба парничног поступка постоје када суд у спровођењу поступка не примени или погрешно примени неко процесно правило.
ЗПП предвиђа две врсте битних повреда поступка:
1. 2.
Апсолутно битне повреде и
Релативно битне повреде.
Апсолутно битне повреде су такве за КОЈе закон претпо ставља да су утицале на доношење незаконите и неправилне од луке, а последица Је аутоматско укидање првостене одлуке.
Релативно битне повреде су такве повреде које не морају аутоматски да имају за последицу укидање пресуде већ само ако другостепени суд процени "да је то било или могло б:Ити од утицаја на доношење законите или правилне одлуке". По ЗПП-у апсолутно битне повреде поступка су (члан
374.
ст.
2. т. 1-12 ЗПП): Тач. 1. Ако је суд био
непрописно састављен, ако је судио
судија који је морао бити искључен или изузет, ако је у доношењу пресуде учествовао судија који није учествовао на главној расправи;
Тач.
2.
Ако је суд одлучио о захтеву који не спада у судску надлежност (апсолутна ненадлежност суда) односно
ако је суд одбио да одлучује о захтеву за који је над лежан;
Тач. З. Ако је суд одлучио о захтеву по тужби која је под нета после законом прописаног рока;
Тач.
4.
Ако је суд одлучио о тужбе н~м захтеву за који није стварно
надлежан
или
ако Је
пово~ом
приговора
странке суд неправилно одлучио да Је стварно над лежан;
Тач.
5.
Тач.
6.
Ако је суд засновао своју одлуку на недозвољеним располагањима странака (чл. 3. ст. 3 ЗПП); Ако је суд противно одредбама ЗПП-а донео:
247
Тач.
7.
пресу ду на основу признања, пресуду на основу одрицања,
пресуду због пропуштања, пресуду због изостанка;
Ако је повређено начело обостраног саслушања (није дата могућност странци да расправља пред судом), а нарочито пропушатањем достављања;
Тач.
8.
Ако је суд противно закону одбио захтев странке да у поступку употребљава свој језик и писмо, или ако поступак није вођен на службеном језику на ционалне мањине иако су за то биле испуњене за конске претпоставке;
Тач.
9.
Ако
је
у
поступку,
као
странка
учествовало
лице које не може бити странка у поступку, или
ако странку која је правно лице није заступало овлашћено лице, или
ако парнично
неспособну
странку није заступао законски заступник, или ако
законски заступник, односно пуномоћник странке, није имао потребно овлашћење за вођење парнице или поједине радње у поступку осим ако није било накнадно одобрено;
Тач. 10. Ако је одлучено о захтеву о коме је већ ран Ије правоснажно пресуђено или закључено поравнање; брисана је литиспенденција;
судско
Тач. 11. Ако је противно закону била искључена јавност на главној расправи;
Тач. 12. Ако пресуда има недостатака због којих се не може испитати, а нарочито ако је изрека пресуде
неразумљива, ако противречи сама себи или раз лозима пресуде, или ако нема разлоге или у њој нису
наведени
разлози
о
битним
чињеницама,
или су ти разлози нејасни или противречни или
ако о битним чињеницама постоји противречност између онога што се у разлозима пресуде наводи о садржини исправа, записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника или изведеним доказима.
248
Другостепени суд пази по службеној дужности на апсо
лутно битне повреде одредаба парничног поступка из тачке 1, 2, з,
9. То значи: Тач. 1. Неп~авилн~ састављен суд, искључење и изузеће
5, 7.
и
су~иЈе, ~ко Је у доношењу пресуде учествовао судија КОЈИ НИЈе учествовао на главној расправи,
Тач.
2. Апсолутна ненадлежност суда, Тач. 3. Ако је одлучено о захтеву по неблаговременој туж би,
Тач. 5 . Ако је одлука заснована на недозвољеним диспозицијама странака (противно чл. 3. ст. З. ЗПП-а),
Тач. 7. Ако је повређено начело обостраног саслушавања, и Тач. 9. Ако постоје пропусти код страначке способности, парничне способности и у заступању странке. На остале апсолутно битне повреде суд не пази ех offo, већ само ако је на то странка указала у жалби.
1.7.
Погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање
Судска
одлука
представља
судски
силогизам,
где
Је
praemissae minor чињенично стање, praemissae maior правна норма, а conclusio закључак који представља изреку судске од луке. Да би судска одлука била правилна и законита потребно је да суд потпуно и правилно утврди чињенично стање. Ако стран
ка сматра да суд није правилно и потпуно утврдио чињенично стање може да изјави жалбу из тог разлога.
Чињенично стање је погрешно утврђено када суд узме да одређена чињеница постоји, а требало је извести закључак, на
основу изведених доказа, да она не постоји. Али, може и обрну то: да је суд утврдио да одређена чињеница не постоји, а требао
.
.
Је извести закључак да она постОЈИ.
Чињенично стање је непотпуно утврђено када суд про
пусти да утврди неку битну чињеницу од које зависи правилна примена материјалног права. До овакво: п_ропуста суда најчешће долази због погрешног правног става КОЈИ Је суд заузео приликом
решавања спорног односа. Суд је сматрао да те чињенице нису
битне па их није ни утврђивао, а да је заузео правилан правни
249
став суд би увидео да се ради о битним чињеницама те би их обавезно утврдио као подлогу за доношење своје одлуке. Због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања не МО)Ке се
побијати пресуда због пропуштања и пресуда због изостанка.
1.8.
Нове чињенице и нови дока~и (novum) Према закону у жалби се могу износити нове чињенице и
нови докази само ако жалилац учини веро~атним да их без своје кривице није могао изнети до закључења главне расправе. У жалби се не могу износити сви материјаноправни приго вори.
Ако је странка пропустила да у првостепеном поступку по ложи предујам за подмирење трошкова поводом извођења пред ложеног доказа (најчешће код вештачења) не може у жалби пред
лагати да се тај доказ изведе, осим ако учини вероватним да је из оправданих разлога пропустила да предуЈМИ трошкове .
Ако су услед изношења нових чињеница и нових доказа наста
ли трошкови у жалбеном поступку, ове трошкове ће сносити )Кали
лац који их је предложио, без обзира на исход спора. То је санкција за његову недовољну активност у првостепеном поступку.
1.9.
Погрешна примена материјалног права
Ако странка сматра да суд није применио одредбу материјалног права коју је требао применити или да суд такву
одредбу није правилно применио тада може у жалби да истакне као жалбени разлог погрешну лримену материјалног права. у правној теорији се разликују два аспекта материјалноправне не правилности . Прво, интерпретациона грешка када суд погреш но интерп?етира закон (нпр. примени краћи рок з астарелости, а требало је дужи, или примени закон који је престао да важи) . Друго, супсумциона грешка када суд погрешно супсумира
_
утврђену чи~ени~у под одређену материјалноправну норму (нпр. закључује д~ Је из утврђених чињеница тужилац савестан,
а у ствари греши , јер треба зак~учити даје тужилац несавестан). Због погрешне примене материјалног права не може се побијати пре.су да на основу при знања и пресу де на основу одри ца ња .
250
1.10.
Поступа~~ по жалби
Поступак по жалби се одвија у две фазе: прва фаза је пред првостепеним судом, а друга фаза је пред другостепеним судом. Жалба се увек поднос~ првостепеном суду који је донео пресуду
и то у довољном броју примерака за суд и противну странку. Председник првостепеног већа, тј. судија појединац, ће испитати да ли је жалба (1) потпуна (2) благовремена и (3) дозвољена. )Калба је непотпуна ако се не може из навода жалбе закључити која пресуда се побија и ако жалба није потписана. Жалба је неблаговремена ако је изјављена након протека законског рока за њено подношење.
Жалба је недозвољена:
1. Ако је изјавило лице које није овлашћено да поднесе жалбу;
2. Ако је изјавило лице које се одрекло или повукло жалбу; 3. Ако жалилац нема правни интерес за подношење жалбе. Првостепени суд ће одбацити решењем жалбу која је неблаговремена, непотпуна или недозвољена, без одлагања. У случају
даје жалба повучена првостепени суд ће решењем да утврди да је жалба повучена.
Ако је жалба потпуна, благовремена и дозвољена првосте пени суд ће противној страни доставити жалбу, која може у року од 15 дана, а у року од осам дана у меничним и чековним пар ницама од дана када је примила жалбу, да да одговор на жал бу. Примерак одговора на жалбу првостепени суд ће доставити противној странци (жалиоцу). Неблаговремено поднет одговор на жалбу другостепени суд неће разматрати. По пријему одгово ра на жалбу или по протеку рока за одговор на жалбу, првосте пени суд списе предмета доставља другостепеном суду у року
од осам дана на решавање по жалби. Ако жалилац тврди да су у првостепеном поступку повређене одредбе парничног поступка првостепени суд може дати објашњење поводом тих жалбених навода.
Када
списи
предмета
по
жалби
стигну
другостепеном
суду почиње друга фаза поступка по изјављеној жалби која се одвија пред другостепеним судом. Предмет се заводи у уписник
грађанских жалбених предмета (Гж) и додељује судији известио цу. Су дија известилац припрема предмет за реферисање на већу
251
и може да затражи спровођење извиђаја, и прибави извештаЈ о повредама поступка истакнутим у жалби.
Другостепени суд одлучује о жалби, по правилу, без рас праве у седници већа састављеног од троје судија и бе3 прису ства јавности, јер су седнице нејавне. У случају да не држи рас праву другостепени суд је дужан да одлучи по жалби у року од девет месеци од пријема списа. Када другостепени суд нађе да
је ради правилног утврђивања чињеничног стања потребно да се пред другостепеним судом понове већ изведени докази, или докази чије је извођење одбио првостепени суд може да закаже расправу пред другостепеним судом.
Другостепени су ће да закаже расправу и одлучи о жалби и
.
.
захтевима странака када Је у истој парници првостепена пресуда
била већ једанпут укинута, осим ако се побијају пресуде донете на диспозитивним радњама странака, ако се побија пресуда без одржања главне расправе и ако се ради о пресуди у маличним
споровима. Ако другостепени суд отвори расправу одредиће вре
менски оквир за спровођење поступка. На расправу се позивају странке односно законски заступници или пуномоћници и они
сведоци и вештаци за које суд одлучи да се саслушају. Ако са
расправе изостане једна или обе странке, а уредно су позване, суд ће одлучити узимајући у обзир списе предмета а нарочито оно што је изнето у жалби и одговору на жалбу. Расправа пред другостепеним судом почиње извештајем известиоца који изно
си стање ствари не дајући своје мишљење о основаности жалбе. Након излагања судије известиоца прочитаће се пресуда или део пресуде на који се односи жалба, а затим по потреби и записник о главној расправи пред првостепеним судом. Након тога, жали
лац образлаже своју жалбу а противна странка одговор на жал бу. Странка може на расправи износити чињенице и предлагати
доказе само које је навела у жалби под условом као кад се ради 0
novumu,
а то значи да учини вероватним да те чињенице и
доказе није могла изнети до закључења главне расправе. Стран ка може да предложи да суд изведе доказе чије је извођење од
био прво~тепени суд. У поступку пред другостепеним судом не примењују се одредбе о прекиду и застоју поступка (чл. 223. и
227. 252
ЗПП)
Правила поступка КОЈа регулишу поступање на главној рас прави пред првостепеним судом сходно се примењују и на рас праву пред другостепеним судом.
1.11.
Границе испитивања првостепене пресуде
Другостепени суд испитује пресуду у оном делу који се побија
жалбом. Значи, примењује се начело диспозиције. Од странке зави си да ли ће жалбу поднети и странка одређује границе испитивања првостепене пресу де. Још у римском праву је важило правило: Tantum devolutum, quantum appellatum. А ко се из жалбе не види у ком делу се пресуда побија, другостепени суд ће узети да се пресу да побија у делу у коме странка која се жалила није успела у спору. Другостепени суд испитује првостепену пресуду у граница ма разлога наведених у жалби, пазећи по службеној дужности на битне повреде одредбе порничног поступка из члана
2
тач.
права
1, 2, 3, 5, 7 и 9, као (чл. 386 ст. 3 ЗПП)
374
ст.
и на правилну примену материјалног
Другостепени суд није везан за жалбени предлог странке, што значи да може укинути првостепену пресуду иако странка
предлаже преиначење и обрнуто, може да преиначи иако стран ка предлаже укидање.
1.12.
Одлуке другостепеног суда
Без обзира што првостепени суд има обавезу да испита да ли је жалба благовремена, потпуна и дозвољена, и другостепе
ни суд је дужан да ово испита. Неблаговремену, непотпуну и недозвољену жалбу одбациће другостепени суд решењем, ако
то није учинио првостепени суд. Када утврди да је жалба бла говремена, потпуна и дозвољена другостепени суд се упушта у
мериторно одлучивање по жалби и то у делу у коме је пресуда нападнута.
Другостепени суд може у седници већа или на основу од ржане расправе донети следеће одлуке:
1.
Одбити жалбу као неосновану и потврдити првостепену пресуду,
253
2.
Укинути пресуду и вратити предмет на поновно суђење првостепеном суду,
3. 4.
Укинути првостепену пресуду и одбацити тужбу, Преиначити првостепену пресуду и одлучити о захтевима странака,
5.
Усвојити жалбу, укинути пресуду и одлучити о захтевима странака.
Другостепени суд може да укине првостепену пресуду само
у погледу висине тужбеног захтева када нађе да у погледу основа
не постоје разлози за укидање као ни разлози на које пази ех
offo
(међупресуда пред другостепеним судом).
У случају да је првостепена пресуда већ била једанпут уки нута, другостепени суд не може укинути пресуду и вратити пред
мет првостепеном суду на поновно суђење.
Другостепени суд није везан предлогом из жалбе како треба одлучити. Суд ће решењем да утврди да је првостепена пресу:.. да без дејства и жалба повучена, ако су странке закључиле судко поравнање у току поступка по жалби.
Када другостепени суд укида првостепену пресуду доноси
решење, а када потврђује или преиначује првостепену пресуду доноси пресуду.
Ако другостепени суд укине пресуду првостепеног суда из
разлога битне повреде одредаба парничног поступка:
из т. 2. - што је одлучено о захтеву који не спада у судску надлежност односно што је одбио да одлучује о захтеву за који је надлежан,
из т. 3. - што је одлучено о захтеву по тужби која је неблаго времено поднета,
из т.
5. - што је суд засновао одлуку на недозвољеним располагањима стран.ака (чл . 3 ст. 3 ЗПП), и из т. 10. - што је одлучено о захтеву о коме је већ правоснаж но пресуђено или закључено судско поравнање другостепени суд ће одбацити тужбу. Ако другостепени суд укине првостепену пресуду из разлога битне повреде одредаба парничног поступка :
из т. 9. - тада ће другостепени суд различито поступи ти
у
зависности
од природе повреде. Наиме, ако је
повреда
неотклоњива тужба ће бити одбачена, а ако је повреда отклоњива 254
другостепени суд ће вратити предмет на поновно суђење надлеж ном првостепеном суду (нпр. ако је странку заступао пуномоћник који није имао потребно овлашћење за вођење парнице). Другостепени суд ће укинути првостепену пресуду и вра тити предмет на поновно суђење ако утврди да због нових чињеница и нових доказа треба одржати нову главну расправу пред првостепеним судом.
Исто тако ће другостеп.ени суд поступити ако нађе да је због погрешне
примене
материјалног права
чињенично стање било
непотпуно утврђено, као и ако је то посебним законом прописано. Ако је првостепеном пресудом прекорачен тужбени захтев тако што је досуђено више од оног што је тражено (нпр. већи износ), другостепени суд ће укинути првостепену пресуду у делу у коме је прекорачен тужбени захтев, а ако је првостепеном пресудом прекорачен тужбени захтев тако што је одлучено о нечем другом, а не о ономе што је тужбом тражено, тада ће дру гостепени суд укинути првостепену пресуду и вратити предмет
на поновно суђење. На прекорачење тужбеног захтева друго степени суд не пази по службеној дужности.
Поред потврђивања и укидања првостепене пресуде трећи начин одлучивања од стране другостепеног суда јесте преиначење првостепене пресуде по жалби странке.
Другостепени суд ће преиначити првостепену пресуду у следећим случајевима:
1.
Ако је другостепени суд на основу расправе утврдио другачије чињенично стање од оног у првостепеној пре суди;
2.
Ако је првостепени суд погрешно о~енио исправе или по средно изведене доказе , а одлука је з аснована искључиво на тим доказима;
3.
Ако је првостепени суд из чиње~ица које је утврдио, из вео неправилан закључак о постојању других чињеница, а
на тим чињеницама је заснована пресуда (на индицијама з аснована пресуда);
4.
Ако сматра даје чињенично стање правилно утврђен
255
Другостепени суд не може да преиначи првостепену пресу
ду на штету странке која се жалила, ако је само она изјавила жалбу
(reformatio in peius).
Приликом израде образложења другостепени суд треба да оцени релевантне жалбене наводе, дакле оне који су од значаја
за одлучивање, а не све и да наведе разлоге · које је узео у обзир ех
offo. Ако се жалба одбија и пресуда потврђује, суд неће детаљно
образлагати пресуду у случају да прихвати чињенично стање које је утврдио првостепени суд и примену материјалног права од стране првостепеног суда .
Ако
се
првостепена пресуда укине због
битних
повре
да поступка, у образложењу треба навести све повреде које су
.
.
учињене, у чему се повреде састоје и све уочене недостатке КОЈИ
су од утицаја на доношење правилне одлуке. Ако се првостепена пресуда укида због непотпуно и
по
грешно утврђеног чињеничног стања које је учињено због по грешног правног става првостепеног суда, другостепени суд ће
указати зашто су нове чињенице које треба утврдити и докази
које треба спровести важни и од утицаја на доношење правилне одлуке.
Ради појачања процесне дисциплине закон је прописао ро кове у којима суд мора да поступа. Тако је другостепени суд ду жан да у року од 30 дана од дана доношења другостепене одлуке достави списе предмета првостепеном суду, а првостепени суд
је дужан да . у . року од
30 дана од дана пријема другостепеног
решења КОЈИМ Је укинута првостепена одлука по жалби и враћен
предмет на поновно суђење да закаже и одреди нови временски оквир и одржи рочиште за главну расправу.
Првостепени суд је дужан да расправи сва спорна питања и изведе све парничне радње на које је указао другостепени суд
у свом укидном решењу. На новој главној расправи странке могу износити нове чињенице и нове доказе о истом захтеву само ако
учине вероватним да без своје кривице нису могле да ~х изнесу односно. предложе до укидања пресуде, осим ако законом није
другачије прописано. Странка нема право да на новој главној
расправи преиначи тужбу тако што ће да промени истоветност 256
захтева или истакне други захтев уз постојећи, а који не произ илази и з истог чи њен ич ног стања.
Ако је пресуда укинута због тога што је донео ненадле жан
суд нова расправа пред надлежним
првостепеним
судом
мора поче~и изнова, али веће МО)Ке одлучити да се поново не саслушав~ЈУ с~едоци и вештаци и да се не врши нов увиђај, већ
да се прочитају записници о извођењу ових доказа, али 0 томе
морају странке да се изјасне. То значи да веће може да одлучи на
овакво поступање и ако се странке не сагласе по овом питању,
али мора да прибави њихово изјашњење.
Закон не прописује какав је однос првостепеног суда пре ма израженом правном схватању другостепеног суда у укидној
одлуци. У правној теорији преовлађује мишљење да првосте пени суд не обавезује правно схватање другостепеног суда. Али, првостепени суд мора на новој главној расправи да ут
врди чињеницу за коју је другостепени суд сматрао да је бит на за пресуђење, иако првостепени суд ову није утврдио јер је сматрао да није релевантна за доношење судске одлуке. Када првостепени
суд
утврди
све
чињенице
може
остати
код
свог
правног става, сматрајући и даље да нова утврђена чињеница по упутству другостепеног суда није релевантна за одлучивање, а може и одступити од свог ранијег правног става и прихватити
правни став другостепеног суда. У судској пракси нижи судови
углавном пресуђују у складу са правним ставом вишег суда, јер у супротном, по правилу, другостепени суд ће преиначити прво
степену одлуку у складу са својим правним становиштем. Што се тиче процесних повреда на које је указано у одлуци другосте
пеног суда, првостепени суд мора да их прихвати и отклони јер
је дужан да предузме радње које је наложио другостепени суд.
2.
ЖАЛБА ПРОТИВ РЕШЕЊА У поступку по жалби против решења сходно се примењују
одредбе које важе за жалбу против пресуде. Жалба је редовни правни лек против решења првостепеног
суда, осим ако у Закону није супротно прописано.
Против неких решења закон не дозвољава посебну жалбу, већ се такво решење може побијати у жа.пби против пресу де и
257
истицати да је неправилно и незаконито донето и да доношење
таквог
решења
представља разлог због којег треба прес?'дУ
укинути. Другостепени суд ту тврдњу проверава и одлучује у
другостепеној одлуци и о тој жалби.
Благовремено поднета жалба, тамо где је дозвољена, има по
правилу
суспензивно
дејство.
Решење
против
кога
није
дозвољена посебна жалба може се одмах извршити.
Жалбени разлози су исти као и код жалбе против пресуде. Решавајући о жалби, другостепени суд може:
1.
Одбацити
жалбу
као
неблаговремену,
непотпуну
или
недозвољену;
2.
Одбити жалбу као неосновану и потврдити првостепено решење;
3.
Усвојити жалбу и укинути првостепено решење и врати ти предмет на поновни поступак; и
4.
Усвојити жалбу и преиначити првостепено решење.
У поступку по жалби против решења - важе одредбе о достављању жалбе на одговор и о одржавању расправе пред другостепеним судом.
Глава
111
ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ
1.
ОСНОВНА ПРАВИЛА
Ванредни правни лекови служе да се под одређеним, зако ном прописаним условима, могу преиспитати правоснажне суд
ске одлуке. Уколико не би постојао институт правоснажности парница би могла да траје бесконачно, јер би се непрекидно мог~ ло постављати питање истинитости чињеничних утврђења и из ражених закључака суда у парничном поступку од стране самих
парничних странака. Но, искуство је показало, да и правоснаж на судска одлука може бити погрешна. Зато је неопходно било предвидети. процесна средства којима се под одређеним услови
ма омогућује преиспитивање правоснажне судске одлуке. То су 258
ванредни правни лекови, који имају з а циљ да Врховни касаци они суд преиспита правоснажну судску одлуку одлучујући по изјављеном ванредном правном леку.
Закон о парничном поступку ограничава услове под којима се
ванредни правни лекови могу изјавити . Изјављеним ванредним правним леком се, по правилу, не одлаже извршење правоснажне
судске одлуке. Ово из разлога што интенција законодавца јесте да се дозволи могућност преиспитивања правоснажне судске одлу ке, али не у сваком случају, јер би тада институт правоснажности изгубио своју сврху и значај, а судски поступак пружања правне . заштите би се знатно продужио, што је у супротности са дру ги~ основним постулатима грађанског судског поступка (начело правне сигурности, економичности поступка, суђења у разумном
року, ажурног и ефикасног пружања правне заштите повређеним или угроженим субјективним грађанским правима). Закон је предвидео следеће ванре~не правне лекове:
1. 2. 3. 4.
2.
Ревизију против пресуде, Ревизију против решења, Захтев за ванредно преиспитивање правоснажне пресуде, Предлог за понављање поступка.
РЕВИЗИЈА ПРОТИВ ПРЕСУДЕ Закон о парничном поступку из
1956.
године је предвиђао
ревизију као редован правни лек против другостепене пресуде.
Тиме се практично постигло тростепено суђење у парничном по ступку, што је знатно одуговлачило поступак и показало се да је
оваква заштита неефикасна, јер дуго траје поступак заштите. Зато
је Новелом ЗПП-а из 1965. године, право на побијање другостепене одлуке ревизијом као редовним правним леком било знатно огра ничено. Овакво решење се задржал о до доношења ЗПП-а из 1976. године, када је ревизија предвиђена као ванредни правни лек.
Основна карактеристика ревиз ије је да је то ванредан, са мосталан,
деволутиван,
несуспен з иван,
двострани
правни
лек
странака изјављен против правоснажне пресуде другостепеног
суда донете поводом жалбе против пресуде првостепеног суда.
Ревизија
се
може
изјавити
у
преклузивном
року
од
ЗО
дана, од дана достављања другостепене одлуке странци која
259
изјављује ревизију. Ако странка има више пуномоћника, рок за изјављивање почиње тећи од доставе преписа пресуде другосте
пеног суда једном од њих, без обзира који је пуномоћник изјавио
.
ревизију.
2.1.
Оцена дозвољености ревизије
О ревизији против одлука нижестепених судова одлучује
Врховни касациони суд и то без расправе у нејавној седници већа састављеног од троје судија. Ревизија се може изјавити само против другостепених пра
воснажних пресуда. Ревизијом се не може " прескакати" законом утврђени редослед подношења правних лекова. У пракси је из ражен став да странка која није изјавила жалбу против првостепене
одлуке
може
.
и зјавити
.
ревизију
против
другостепене
од-
луке само ако је по жалби противне странке другостепени суд преиначио првостепену одлуку на њену штету. Странци
која
није изјавила жалбу, Закон не допушта право на изјављивање ревизије против другостепене пресуде, којом је жалбени суд од био жалбу противне странке.
Ревизија је
ограничен
правни
лек, јер је
искључена
у
одређеним споровима по вредносном и каузалном критеријуму. Правну природу спора ради оцене допуштености реви з ије
суд утврђује, с обзиром, на целокупну чињеничну основу спора, а не само, с обзиром, на чињенице наведене у тужби. Ревизија је увек дозвољена:
1. ако је то посебним законом прописано, 2. ако је другостепени суд преиначио првостепену пресуду и одлучио о з ахтевима странака,
З . ако је другостепени суд усвојио жалбу, укинуо првостепе ну одлуку и одлучио о захтевима странака .
Ревизија није дозвољена ако вредност побијаног дела пресу де не прелази динарску противвредност
40.000
евра по средњем
курсу НБС на дан подношења тужбе.
Ко~ обичног м~теријално: супарничарства које се заснива иа истоЈ чињеничној и правној основи, за допуwтеност реви зије
је меродавна вредност сваког захтева посебно, а не њихов збир.
260
Одређивање вредности пр~дмета спора, сабирањем вредно сти појединих захтева, могуће Је само код објективне кумулације
тужбених захтева. Ако с~ кум~лирани захтеви засн ивају на раз личитим основима (нпр. Један Је стварноправни, други је облига ционоправни, вредност предмета спора за дозвољеност ревизије
се одређује према сваком захтеву посебно).
У споровима у којима се тражи да се извршење прогласи не допуштеним за оцену дозвољености ревизије, меродавна је вред ност предмета спора означена у тужби.
Када је
више тужилаца означило јединствену
вредност
предмета спора у парници у којој траже утврђење њиховог пра ва сувласништва на некретнинама у једнаким деловима, за оце
ну дозвољености ревизије, меродавна је вредност предмета спо ра која се добије дељењем те вредности са бројем тужилаца. У случају евентуалне кумулације тужбених захтева за оцену
дозвољености ревизије, меродавна је вредност сваког појединог захтева.
Ревизија није допуштена против одлуке дру гостепеног суда о споредним тражењима, нпр. камата или парнични трошкови.
Једино у ситуацији када то постане главни захтев под условом да
износ
прелази
законски
.
.
лимит, тада Је ревизија допуштена
и против одлуке о парничним трошковима, односно против од
луке о каматама. Вредност предмета спора побијаноr дела пре су де се утврђује по општим правилима о утврђивању вредно сти предмета спора. При утврђивању вредности предмета спора
узима се у обзир вредност главног захтева. За камате, парничне трошкове, и остала споредна тражења, закон одређује да се то не узима у обзир ако нису главни захтев. Тако се захтев за исплату камате, ако је придодат уз главни захтев за исплату главнице, не
узима у обзир код одређивања допуштености ревизије, односно
код утврђивања вредности спора. Ако је захтев за исплату ка мате главни захтев, онда се та вредност рачуна код одређивања вредности
предмета
спора,
односно
код
оцене
допу штености
реви зије у том спору. Исто се односи и на трошкове поступка.
Трошкови
поступка за обезбеђење доказа су део парничних
трошкова, па се не узимају у обзир при утврђивању вредности предмета спора. Једино, ако се остварују у посебној парни~и као главни захтев, тада се и вредност ових трошкова опредељује као
261
главни захтев. Вредност предмета спора се увек процењује пре
ма захтеву истакнутом у тужби. Ако је предмет ту)кбеног зах тева новчани износ, онда се вредност предмета спора утврђује према висини означеној у главном тужбеном захтеву, а не према вредности која је наведена од стране тужиоца у заглављу тужбе.
Према томе, када се ради о кондемнаторним тужбама за исплату одређене своте новца, тужилац нема потребе да означује вред ност предмета спора у заглављу тужбе, јер она произилази из самог тужбеног захтева. При чему, вредност предмета спора је коначно постављен тужбени захтев, а не онај наведен у тужби,
.
.
ако Је касније мењан.
У поступцима у којима се тужбени захтев не односи на нов-
.
.
чану своту,
.
меродавна Је вредност спора КОЈУ Је тужилац озна-
чио у тужби, односно противтужилац у противтужби. Само ако је тужилац сувише високо или сувише ниско означио вредност предмета спора, суд ће најдоцније на припремном рочишту, а ако
оно
.
НИЈе
одржано,
онда
.
на главној
расправи
пре
почетка
расправљања о главној ствари, брзо и на погодан начин прове рити тачност означене вредности предмета сп~ра у тужби. Ако
је суд пропустио то да учини, нити странка, нити суд: не могу у
каснијој фази поступка да мењају вредност предмета спора, па самим тим и вредност коЈа Је меродавна за оцену допуштености реВИЗИЈе.
Ако се тужбени захтев односи на будућа давања која се понављају вредност предмета спора се рачуна према њиховом збиру, али највише до износа за време од пет година. Ако једна тужба против истог туженог обухвата више захтева који се заснивају на истом чињеничном и правном основу, вредност
спора се одређује према збиру вредности свих захтева. А ко зах теви по тужби произилазе из разних основа или су истакнути против више т~жених, вредност спора се одређује према вред ности сваког поЈединог захтева.
Када се спор води у вези са и~платом закупнине из закупног односа, вред_ност спора се _утврђује према једногодишњој закуп и и ни ако ниЈе уговорен закуп на краће време.
Ако се тужбени захтев односи на давање обезбеђења за из весно потраживање или ус~ановљење заложног права, вредност
предмета спора се одређује према износу потражи вања које
262
треба обезбедити, осим ако предмет залоге има мању вредност, тада се као вредност предмета спора узи ма вредност заложене ствари.
Када уз тужбени захтев постоји и противтужбени захтев
.
'
допуштеност ревизије се цени по вредности сваког од тих зах-
тева посебно. То значи да је могуће да ревизија по тужби буде дозвољена, а по противтужби да није дозвољена и обрнуто, у зависности да ли вредност предмета спора прелази законски ли мит или не.
Спајање
парница
одлуком
суда
ради
заједничког
расправљања не ствара кумулацију, па нема места сабирању зах тева, осим ако захтеви произилазе из истог чињеничног и прав
ног основа
-
тада се сабирају, па збир чини вредност предмета
спора и вредност меродавну за оцену допуштености ревизије .
По каузалном критеријуму ревизија је увек дозвољена, ако је то посебним законом одређено.
Спорови у којима ревизија није дозвољена по каузалном критеријуму су:
1. 2. 3.
У парницама због сметања државине; У споровима мале вредности;
У брачним споровима када је усвојен захтев за развод и када је усвојен захтев за поништај брака.
3.2.
Посебна ревизија
Посебна ревизија је новина у нашем парничном процесном
праву. То су случајеви у којима ревизија по општим одредбама не би била дозвољена, а закон прописује да се изузетно и у овим предметима може изјавити ревизија, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да Врховни касациони суд раз мотри правна питања у спору која су од општег интереса, или у интересу равноправности грађана, због уједначавања судске праксе или кад је потребно ново тумачење права. На пример, постоји различита ·пракса другостепених судова о не
ком правном питању од општег з начаја, а Врховни касациони суд још није заузео свој став по том спорном питању. До сазнања за постојање таквог питања, Врховни касациони суд долази или
263
на основу увида у стање праксе којом распола)ке, или на _основу
информацИје коју прима од стране саме странке у ревизији.
О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија. Шша је основна сврха и циљ йосебне ревизије и йо чему се
она бu~ино разликује
og реgовне ревизије?
Код редовне ревизије, циљ је овог ванредног правног лека
да се обезбеди законитост у конкретном предмету. Код посебне ревизије примарно је да се уједначи судска пракса у питањима
од општег интереса, а посредно се то рефлектује и на конкре тан спор уколико се усвоји ревизија, и тиме укине или преиначи правоснажна судска пресуда.
3.3.
Разлози за изјављивање ревизије
Ревизија се може изјавити:
1)
Због апсолутно битне повреде одредаба парничног по ступка из чл .
374.
став
2.
тач.
2
ЗПП-а,
2) Због апсолутно битне повреде из чл. 374 ст. 2 т. 6 , 8 , 1О, 11. ЗПП-а под условом да су истицане у жалби односно да су учињене у поступку пред другостепеним судом;
3) Ревизија се може изјавити и због релативно битне повре де одредаба парничног поступка, која је учињена у по ступку
пред другостепеним ~удом
и
због
прекорачења
тужбеног захтева, ако је та повреда учињена у поступку пред другостепеним судом ;
4. Ревизија се може изјавити због погрешне
примене материјалн~r права. Имајући у виду да је првенствени циљ ревизије, као ванредног правног лека, контрола за
конитости суђења о основаности ту)кбеног захтева од стране. нижестепених судова, логично је и оправдано да
ревизија не трпи н~каква ограничења у погледу погреш не примене материјалног права као ревизијског ра з лога.
Ревизија
није
дозвољена због
погрешно
и
непотпуно
утврђеног чињеничног стања, осим ако је то посебним законом
прописано. Тада ће Врховни касациони суд, ако нађе да је по грешно или непотпуно утвђено чињенично стање, другосте264
пену пресуду укинути и вратити предмет другостепеном суду
на поновно одлучивање: Ако ревизијски суд нађе да је због по грешне примене материјалног права чињенично стање непотпу
но утврђено и да због тога нема услова за преиначење побијане пресуде, решењем ће усвојити ревизију, укинути у целини или делимично
пресуду
првостепеног
и
другостепеног
суда,
или
само пресуду другостепеног суда и предмет вратити на понов
но суђење. Када суд одбије извођење одређеног доказа о не. .
ким чињеницама, Јер НИЈе сматрао да се ради о релевантним
чињеницама, ако је та одлука суда заснована због погрешног правног става суда, те је очигледно да је због тог погрешног ста ва суд пропустио да утврди релевантне чињенице важне за пра
вилно пресуђење у кон кретном спору, у том случају се пресуде . .
нижестепених судова по ревизији морају укинути и вратити на
поновно суђење ради утврђења битних чињеница за законито пресуђење.
3.4.
Границе испитивања другостепене пресуде
Ревизијски суд испитује побијану пресуду само у оном делу
у којем се она побија ревизијом и у границама разлога наведе них у ревИЗИЈИ.
Ревизијски суд по службеној дужности пази на:
1. 2.
Правилну примену материјалног права, и Битну повреду одредаба парничног поступка из чл. став
2.
тачка
2.
374.
ЗПП.
Ако подносилац ревизије не би назначио у ком делу побија правоснажну пресуду ревизијом, требало би узети да се одлука побија у оном делу која је за ревидента неповољна, јер у оном делу одлуке у којем је ревидент успео он нема правног интереса
да је побија ревизијом .
3.5.
Поступак по ревизији Ревизија се подноси суду који је донео првостепену пресуду
у довољном броју примерака за суд и противну странку у року
од ЗО дана од дана достављања преписа пресуде. Кад првосте-
265
пени суд прими ревизију, он цени да ли је ревизија благовре мена, потпуна и дозвољена . Ако првостепени суд утврди да је ревизија неблаговремена, непотпуна или недозвољена решењем
ће одбацити ревизију без одржавања расправе. Ревизија је недозвољена:
1.
Ако је ревизију изјавило лице које није овлашћено за подношење ревизије;
2.
Ако ревизија није изјављена преко пуномоћника
-
адво
ката изузев ако је странка адвокат;
3.
Ако је ревизију изјавило лице које је касније повукло ревизију;
4.
Ако је ревизију изјавило лице које нема правни интерес
за подношење ревизије. На пример, странка је успела у спору, а изјављује ревизију;
5.
Ако је ревизија изјављена против пресуде против које се по закону не може поднети, осим из чл.
Ако
404.
ЗПП .
првостепени суд одбаци ревизију, по жалби
о овом
решењу одлучује другостепени суд, а ако другостепени суд пот
врди решење о одбацивању ревизије, против таквог другостепе ног решења ревизија Је увек дозвољена.
Примерак
благовремене,
потпуне и дозвољене
ревизије
првостепени суд ће доставити противној странци у року од осам дана од дана пријема ревизије. Противна странка може подне ти одговор на ревизију у року од 30 дана, од дана када јој је достављена ревизија. Првостепени суд када прими одговор на ревизију или када протекне рок за давање одговора на ревизију,
доставља ревизију и одговор на ревизију, ако је изјављен , са свим списима Врховном касационом суду путем другостепеног су да и то у року од
15
дана.
Ревизијски суд одлучује о ревизији без одр)кавања распра ве у седници већа од пет судија. Списи предмета са одлуком 0 ревизији се враћају првостепеном суду преко другостепеног суда, а првостепени суд доставља одлуку странкама.
266
з.6. Одлуке ревизијског суда
Ако првостепени суд није одбацио реви з ију из разлога што је неблаговремена, непотпуна и недозвољена, то ће ценити ревизијски суд, па ако ~тврди да се рад и о таквој ревизији он ће сам одбацити ревизију. Против овог решења )Калба није до пуштена, јер Врховни касациони суд је највиши суд у Републи ци Србији. Ако ревизијски суд не одбаци ревизију, он се упушта
у мериторно суђе1-ье и након већа1-ьа и гласања може одлучити на следеће нач и не:
1. Врховни касациони суд ће одбити реви зију када утврди да не постоје разлози због којих је ревизија изјављена, као ни раз лози на које пази по службеној дужности. Ревизијски суд неће детаљно образлагати своју пресу ду којом се ревизија одбија као неоснована ако закључи да то није потребно, већ се ревизијски суд може позвати на разлоге и з д ругостепене пресуде. То ће бити
случај када се у ревизији понављају жалбени разлози и када се образло:>кењем ревизијске одлуке не би постигло ново тумачење
.
права нити уједначавање у тумачењу и примени права.
Врховни касациони суд ће усвојити ревизију и укинути
2. у
целини
или
само
или
делимично
другостепену
првостепену
одлуку
и
и
другостепену
вратити
предмет на
одлуку поновно
суђење када утврди да постоји битна повреда одредаба парнич ног поступка из чл .
.
.
374.
став
1.
и став
2.
ЗПП-а, због којих се
ревизија може изјавити.
Ако је у поступку пред првостепеним и другостепеним
3.
судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка из чл.
374.
став
2.
тачка
2,
и
10.
ЗПП , Врховни касациони суд
ће да укине донете одлуке и одбацити тужбу.
-
Тачка
2-
ако је одлучено о захтеву који не спада у судску
надлежност, односно ако је суд одбио да одлучује о захтеву за
. .
КОЈИ Је надлежа н и
-
Тачка
10 -
ако је одлучено о захтеву о коме је већ право
снажно пресуђено или закључено судско п~равнање .. Ако Врховни касациони суд утврди да Је материјално право
погрешно примењено усвојиће реви зију и преиначити побијану пресуду.
Ако ревизијски суд утврди да је другостепеном пресудом
прекорачен тужбени захтев, тако што је досуђено више од онога
267
што је тражено, ревизијски суд ће укинути другостепену пресу
ду у оном делу у коме је прекорачен тужбени захтев. Међутим, ако је другостепеном пресудом прекорачен тужбени захев, тако
што је одлучено о нечем другом, а не о ономе што је био пред мет тужбеног захтева, тада ће ревизијски суд укинути другосте
пену пресуду и предмет вратити на поновно суђење . У поступку по ревизији, уколико законом није другачије од·ређено, сходно се примењују одредбе ЗПП-а о жалби про тив пресуде у погледу:
Писмене израде ревизијске одлуке, шта она треба да сад
1.
ржи: увод, изреку и образложење (чл.
2.
Могућности
повлачења већ
355.
изјављене
ЗПП).
ревизије,
тј.
да
се не може опозвати изјава о одрицању од ревизије и о повлачењу ревизије (чл.
3.
369.
став
2.
и
3.
ЗПП).
Садржине ревизије: означење пресуде која се
побија
ревизијом,
побија
.
означење
у
ком
.
делу
се
пресуда
ревизијом, истицање ревизиЈских разлога и потпис под-
носиоца ревизије (чл.
4.
370.
ЗПП).
Поступања са непотпуном ревизијом: ако се из ревизије не види која се пресуда побија или ако нема потписа, ревизија ће се одбацити; ако ревизија има других недо статака, првостепени суд ће доставити ревизију и списе предмета путем другостепеног суда ревизијском суду на
одлучивање непозивајући ревидента да допуни или ис прави ревизију (чл. 371. ЗПП).
5. Шта
се подразумева под погрешном применом материјалног права- она постоји кад суд није применио одредбу материјалног права, коју је требало да примени или кад такву одредбу није правилно применио (чл. 376. ЗПП).
6. Достављања одговора на ревизију ревиденту и да небла говремен поднесен одговор на ревизију неће ревизијски
суд узети у разматрање (чл.
380. став 2. и 3. ЗПП). 7. Могућност прибављања, по потреби, извештаја друго степеног суда о повредама одредаба парничног поступка
и да се спроведу провер.е (чл.
381.
став
2.
ЗПП).
8. Поступања пред ревиз~Јским судом - да судија извести лац припрема извештаЈ већу ради разматрања предмета
268
И да
Ј
ПО потреби Затражити ОД НИЖестепених су-
MO)l
дова да прибаве извештај о повредама поступка и ·да се спроведу извиђај и ако је то потребно (чл. 368. ЗПП). 9. Одлук~ које реви:ијски суд доноси по ревизији и да ревиЗИЈСКИ суд НИЈе везан предлогом ревидента датим у
ревизији (чл.
373. ЗПП). 10. Забране reformatio in peius - да суд не може преиначити пресуду на штету странке која је изјавила ревизију ако
друга странка није изјавила реви зију (чл.
11.
395. ЗПП).
Да у образложењу пресуде ревизијски суд треба да оце ни ревизијске наводе од значаја за пресуђење и да укаже
у чему је битна повреда одредаба ларничног постуПка, односно погрешна примена материјалног права (чл .
396.
ЗПП).
12. Да је ревизијски суд дужан да врати списе предмета другостепеном суду у року од 30 дана од дана доношења одлуке (чл. 397. ЗПП). 13. Да је првостепени суд дужан да закаже рочиште за главну расправу, у року од 30 дана од пријема предме. . та
укинутог
по ревизији;
да Је дужан
да спроведе
све
радње и да расправи сва спорна питања на која је ука•
1
•
зао ревизијски суд у свом укидном решењу; да на новој
главној расправи странке могу износити нове чињенице и
предлагати
нове
доказе
само
ако
учине
вероватним
да без своје кривице нису могли да их изнесу односно предложе,
односно
ако
подносиоц
.
ревизије
.
није
имао
положај странке до укидања пресуде, осим ако законом није другачије прописано; да странка нема право да на
новој главној расправи преиначи тужбу тако што ће да промени истоветност захтева или истакне други захтев
уз постојећи, а који не произилаз и из истог чињеничног
стања; да ако је пресуда укинута због тога што је донео ненадлежни
суд, нова расправа пред првостепеним су
дом ће се одржати по одредбама које важе за одржавање главне расправе у случају када се промени веће (чл .
ЗПП у вези са чл.
331.
398.
ЗПП).
269
3.
РЕВИЗИЈА ПРОТИВ РЕШЕЊА Закон предвиђа да странке могу изјавити ревизију против
решења другостепеног суда којим је поступак правоснажно завр
шен. Међутим, ревизија није дозвољена против решења у споро
вима у којима не би била дозвољена ни ревизија против право снажне пресуде. Значи, када се ради о имовинским споровима где
је тужбени захтев уперен на: утврђење права својине на непокрет ности, потраживање у новцу, на предају ствари и на извршење неке друге чинидбе, ревизија се може изјавити ако вредност пред мета спора побијаног дела правоснажне пресуде прелази износ од динарске противвредности
40.000
евра по средњем курсу НБС на
дан подоношења тужбе. Ако не прелази овај имовински цензус, ревизија у овим споровима неће бити дозвољена ни против пре суде, па самим тим ни против решења.
Ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се изјављена жалба одбацује; односно којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању жалбе изјављене против првостепене пресуде у делу којим је одлучено о главној ствари.
Ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању
.
.
ревиз ије изаЈављене против правоснажне пресуде у споровима у
којима би ревизија била дозвољена.
Ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се одбацује предлог за понављање поступка и решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању предлога за понављање поступка. Ревизија није дозвољена:
1. Против решења суда, којим се првостепена пресуда укида и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење. 2. Против .решења :1-pyrocтeneнor суда, којим се одлучује стварној и месној надлежности.
0
З. Против решења којим се парнични поступак обуставља ради наставка ванпарничног поступка у истој ствари.
4 . Против решења о одбијању предлога за враћање пређашње стање. У
5. 270
Против решења о прекиду поступка.
6. Против решења кој.им ~е одлучује о изузећу и искључењу. 7. Против решења КОЈИМ Је ускраћено право на подношење противту:>кбе.
8. Против решења којим се не дозвољава објективно и субјективно преиначење ту)l<бе.
9. Против решења којим се укида клаузула правосна:>кно сти.
10. Против решења којим се укида клаузула извршности. 11. Пр~тив решења којим је одлучено о раздвајању или спајању поступака.
12.
Против решења којим се одлучује о признању страних судских одлука.
13.
Против решења о ослобађању плаћања судске таксе.
У йосшуйку йовоgом ревизије йрошив решења схоgно ће се
йримењиваши ogpegбe закона о ревизији йрошив йресуgе. То зна чи у погледу:
1. 2. 3. 4.
4.
Садржине ревизије,
Разлога на којима може бити заснована ревизија, Рока у коме се подноси,
Граница испитивања побијаног решења.
ЗАХТЕВ ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ ПРАВОСНАЖНЕ
ПРЕСУДЕ Ради се о новом ванредном правном леку који је регулисан
одредбама члана
421.
до
425.
ЗПП-а. Овај ванредни правни лек
може да поднесе само Републички јавни тужилац и то против правоснажне другостепене пресуде ако је њоме повређен закон на штету јавног интереса.
Рок за подношење захтева је три месеца од дана правоснаж ности пресу де. Захтев се подноси Врховном касационом су ду, а другостепени суд је дужан да у року од тридесет дана од дана
подношења захтева достави предмет Врховном касационом суду. Захтев за преиспитивање правоснажне пресуде мора да сад ржи:
1. 2.
Означење пресуде чије се преиспитивање предлаже; Разлоге за преиспитивање пресуде;
271
3.
Обим у коме се предлаже преиспитивање пресуде.
Врховни
касациони суд прво испитује да ли је
захтев
благовремен, потпун, разумљив, дозвољен и да ли га је под нело овлашћено лице. Ако утврди било који наведени
недо
статак, донеће решење којим ће одбацити захтев за ванредно
преиспитивање. Ако Врховни касациони суд не одбаци захтев досатавиће га странкама које могу у року који суд одреди да поднесу одговор на захтев. О захтеву Врховни касациони суд
одлучује без расправе и правоснажну пресуду испитује само у границама постављеног захтева. Врховни. касациони суд може да усвоји или да одбије захтев. Ако усвоји захтев решењем ће да укине
пресуду, у целини
или делимично,
и
предмет вратити
на поновно суђење. Ако су учињене битне повреде из чл.
ст.
2
т.
2.
и
10.
374
ЗПП Врховни касациони суд ће укинути пресу
ду и одбацити тужбу, а ако утврди да је погрешно примењено материјално право, преиначиће донете одлуке.
Ако Врховни
касациони суд нађе да не постоје
разлози
због којих је захтев поднет одбиће захтев као неоснован. Неће
детаљно образлагати пресуду ако закључи да то није потребно. Ако су против исте одлуке поднети ревизија и захтев за
преиспитивање Врховни касациони суд ће да одлучи једном од луком о оба правна лека.
5.
ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА Предлог за понављање поступка је ванредни правни лек
којим се ~:обија правоснажна судска одлука без обзира да ли је била изјављена жалба против те одлуке. Видели смо да се ревизија може изјавити против правоснажне одлуке, само ако је против ње била претходно изјављена жалба. Једино у случају преин.ачења првостепене од~уке од ~тране другостепеног суда постоји
изузе_так од . овог правила, Јер тада странка може да
изјави ревизију, ако Је пр~суда преиначена на њену штету. Код понављања
поступка
НИЈе
условљено
изјављена жалба на првостепену одлуку.
272
да је
претходно
била
Карактеристике овог правног лека су:
1. двостраност значи да ~е противној странци мора пружи ти могућ ност да се ИЗЈасн и о предлогу за понављање по ступка,
2. ре~о~стративност значи да одлучује о предлогу исти суд КОЈИ Је донео одлуку,
3.
несуспензивност значи да овај правни лек не задржава принудно извршење правоснажне одлуке.
Понављање поступка је сложен процесни институт, јер да би се поступак могао поновити, мора претходно да се укине до нета правоснажна судска одлука. С обзиром да правоснажност судске одлуке производи значајне правне последице по правне
субјекте и да је управо због тога установљен као основни посту лат ne Ьis in idern, понављање поступка се може тражити само из таксативно набројаних разлога у закону.
5.1.
Стадијуми поступка
Поступак понављања се одвија у два стадијума:
1.
У првом стадијуму Uиdicium
rescindens)
се расправља и
одлучује о основаности разлога за понављање. Ако се оцени да постој е основани разлози за понављање, доноси
се одлука којом се укида правоснажна одлука у ранијем поступку. Ова одлука има конститутиван значај и делује
2.
ех
tunc
као да правоснажна одлука није била ни донета.
У
другом
стадијуму Uиdicium
rescissorium)
се
поново
расправља и одлучује о тужбеном захтеву о коме је већ било раније суђено. Уколико се први стадијум оконча негативно по подносиоца предлога, тј. одбије се предлог за понављање поступка као неосно
ван до другог стадијума се и не долази, већ се поступак завршава.
Поступак понављања се покреће на предлог странке која . за то мора да има правни интерес. Правни интерес постоји кад странка изгуби парницу. Странка чији је тужбени ~ахтев усвојен у целости
не може тражити понављање поступка, Јер за то нема
правни интерес.
273
Процесну
легитимацију
за
подношење
предлога
за
понављање поступка имају:
1. 2. 3.
Парничне странке, Њихови универзални сукцесори, Трећа лица на која се односи правоснажна судска одлука . То су, пре свега, јединствени супарничари, али и умеша ч и који су ступили у парницу до правоснажности одлу
ке о тужбеном · захтеву. Овим лицима се мора пружити право на понављање поступка, јер је то једина могућ ност да се отклоне правне последице незаконите одлуке, а КОЈа
директно има утицаја на њихова права.
Странка може одустати од поднетог предлога све док суд о њему не донесе одлуку. Терет доказивања о постојању разлога
за понављање поступка је на ономе ко је поднео предлог. Суд одлучује само о оним разлозима за понављање које је предлагач истакао у свом предлогу. Ако је одбијен предлог из једног раз лога,
може се тражити понављање поступка из другог разлога
предвиђеног Законом.
У стадијуму
jus rescindens
у коме се одлучује о основаности
предлога за понављање поступка, странке не могу својим дис
позитивним ра~њама да одлучују о основаности предлога. То значи да се не може закључити судско поравнање, нити донети пресуда на основу признања, пресуда на основу одрицања, пре
суда због пропуштања или пресуда због изостанка .
5.2.
Разлози за понављање поступка
Разлози за понављање поступка су таксативно набројани у
закону (чл. 426. ЗПП-а). Закон прописује да се поступак који је одлуком суда правоснажно завршен може поновити:
· 1. Ако ~е су~ б_ио непрописно састављен · или ако је судио судиЈа КОЈИ Је по закону морао бити искључен, или је
решењем суда б:'о и:зузет_ или је у доношењу пресуде учествовао судија КОЈИ НИЈе у~ествовао на главној р·ас прави;
2. Ако којој странци незаконитим поступањем, а нарочи то пропуштањем достављања, није дата могућност да
274
расправља пред судом
-
повреда начела
audiatur et altera
pars; З. Ако је у поступку као странка учествовало лице које не МО)Ке бити ~тран ка у поступку, ако странку која је прав но лице није заступало овлашћено лице, ако парнично
неспособну странку није заступао законски заступ ник, или ако законски заступник, односно пуномоћник није
имао потребно овлашћење за вођење парнице или за поједине радње у поступку, уколико ово накнадно није одобрено;
4.
Ако се одлука суда заснива на лажном исказу сведока или вештака;
5. 6.
Ако се одлука суда заснива на исправи која је фалсифи кована, или у којој је оверен неистинит садржај; Ако је до одлуке суда дошло услед кривичног дела
.
судије,
.
судије
пуномоћника
поротника,
странке,
законског
противне
засту пника,
странке
или
или --трећег
лица;
7.
Ако странка стекне могућност да употреби правоснаж ну судску одлуку која је раније међу истим странкама донета о истом захтеву. Са овим треба изједначити и
.
склопљено судско поравнање, мада то НИЈе изричито ре-
чено у Закону;
8.
Ако се одлука суда заснива на другој одлуци суда или
неког другог органа, а та одлука буде правоснажно пре иначена, укинута, односно поништена;
9.
Ако је накнадно пред надлежним органом на другачији начин
правоснажно решено претходно питање на коме
је заснована одлука парничног суда;
1О.
Ако странка сазна за нове чињенице или нађе, или стек не могућност да употреби нове доказе на основу којих је
за странку могла бити донета повољнија одлука, да су ти докази и те чињенице били употребљени у ранијем поступку;
11.
Ако странка стекне могућност да употреби одлуку Ев ропског суда за људска права којом је утврђена повре да људског права, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке;
275
12. Ако је уставни суд у поступку по уставној жалби ут врдио повреду или ускраћивање људског или мањинског
права и
слободе зајемчене Уставом у
парничном
по
ступку, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке.
Понављање поступка због тога што је суд био непропис но састављен, или ако је судио судија који је морао да буде искључен, или је б:Ио изузет донетим решењем или ако је у доношењу пресуде учествовао судија који није учествовао на главној расправи (тачка 1); због повреде правила о обостраном саслушању (тачка
о страначкој и парничној способности и
заступању (тачка
због тога што је одлука суда заснована на
2); 3) и
лажном исказу сведока и вештака (тачка
4)
се не може тражити
ако је тај разлог био изнет у ранијем поступку без успеха. Значи, када је странка ове разлоге већ истицала у току првостепеног и другостепеног поступка, па су они одбијени као неосновани, из ових разлога се не може тражити понављање поступка.
Понављање поступка због због тога што је суд био
не
прописно састављен, или ако је судио судија који је морао да
буде искључен, или је био изузет донетим решењем или ако је у доношењу пресуде учествовао судија који није учествовао
на главној расправи (тачка 1); повреде правила о обостраном саслушању (тачка 2) због тога што странка стекне могућност да у~отреби правоснажну одлуку суда која је раније међу истим странкама донета о истом захтеву (тачка
7);
и због тога што се
одлука суда заснива на другој одлуци суда или неког другог ор
гана, а та одлука буде касније укинута, преиначена или пониш тена (тачка 8), због тога, ако је накнадно пред надлежним орга ном правоснажно решено о претходном питању другачије него
што је суд у парници одлучио (тачка
9),
може се тражити и до
зволити само ако стра~ка без своје кривице није могла те окол ности да изнесе у ранијем поступку до правоснажности одлуке.
Анализом
разлога
за
понављање
поступка
можемо
закључити да се сви разлози могу сврстати у неколико група:
1. Прва група разлога се односи на битне повреде одре даба парничног поступка. То су: повреда правила 0 надлеж
ности и саставу суда искључењем и изузећем судија; повреда
начела обостраног саслушања, повреда правила
276
0
страначкој и
парничној способности и о засту п ању странке, повреда правила 0
правоснажности пресуде.
2. Друга гру~а разлога се односи на кривична дела која су била од утицаја на доношење правоснажне пресуде. То су: ако се пресуда заснива на лажном исказу сведока или вештака·
ако се одлука заснива на исправи која је фалсификована или у'
којој је оверен неист~нит садржај и ако је до пресуде дошло због кривичног дела судије, странке, противне странке, законског за
ступаника странке, пуномоћника странке или трећег лица.
Закон не одређује која су то кривична дела, али је битно да су она утицала на доношење одлуке која се напада, нпр. зло
употр~ба службеног положаја, превера, принуда и сл. Мора да постоји узрочна веза између кривичног дела и садржаја пресуде. Да постоји кривично дело, доказује се правоснажном кривичном пресудом. Међутим, поставља се питање, да ли се у ситуацији када није могуће донети кривичну пресуду (нпр. због смрти или трајне душевне болести учиниоца кривичног дела, због заста ре гоњења и сл.), овај разлог може утврдити од стране парнич ног суда као претходно питање. Мишљења у правној теорији су
подељена:
.
Једни
.
сматрају
да
парнични
суд
може
утврдити
постојање кривичног дела као претходно питање за одлучивање о предлогу
за понављање поступка, док други сматрају да се
кривично дело увек мора доказати само правоснажном кривич
ном пресудом. Јудикатура стоји на овом другом схватању.
3. 426.
Трећу група разлога чине тачке
7, 8, 9, 10, 11.
и
12.
чл.
зпп. Према тачки
7.
чл.
426.
ЗПП, ако странка стекне могућност
да употреби правоснажну одлуку суда која је реније донета о истом захтеву између истих странака то представља разлог за понављање поступка, јер се не може два пута судити о истој
ствари тбог начела Према тачки
ne Ьis in idem. 8. чл. 426. ЗПП,
ако се одлука суда засни
ва на другој одлуци суда или на одлуци управног органа, па та одлука буде правоснажно укинута, преиначена или ~оништена, тада странка
може тражити понављање поступка , Јер у време
доношења одлуке суд је био везан за одлуку којом се решава неко претходно питање од прејудицијелног значаја за одлуку о главној ствари. Пошто је та одлука престала да важи, парнични
277
суд имајући у виду да те одлуке више нема, MO)l
ри, а то може водити ка повољнијем решењу за странку која је изгубила парницу и која је поднела предлог за понављање по ступка.
Према тачки
9.
чл.
426.
ЗПП, ако је парнични суд сам
решио претходно питање од чега је зависила одлука о главној ствари, па накнадно надлежни суд или други орган правоснаж но реши о том претходном питању, али сада као о главној ства
ри, на други начин, тада странка која је изгубила парницу може ово истаћи као разлог за понављање поступка уколико се сада на
основу
ове одлуке може донети и повољнија одлука за
под
носиоца предлога у парничном поступку.
Према тачки
10.
чл.
426.
ЗПП, понављање се може тра
жити ако странка сазна за нове чињенице или нађе нове доказе
или стекне могућност да их употреби на основу којих је могла бити донета повољнија пресуда за подносиоца предлога. Овде треба нагласити да су нове чињенице због којих се може тражи ти понављање поступка само оне КОЈе су настале до закључења
главне расправе пред првостепеним судом. Чињенице које су на стале после закључења главне расправе могу бити основ само
за нову тужбу, а не за понављање поступка. Што се тиче но вих доказа у правној теорији постоје два опречна мишљења. По једном мишљењу нови докази морају постојати до закључења
главне расправе. По другом мишљењу нови докази могу наста ти и касније, али је битно да се односе на чињенице које су у предлогу за понављање поступка наведене као нове чињенице.
Нове чињенице не смеју бити такве да мењају идентитет спора, јер тада нема места понављању поступка, већ покретању нове парнице.
Из формулације чл. 426. ЗПП произилази да се понављање поступка из ове групе разлога (нове чињенице, нови докази) може тражити само ако странка без своје кривице није могла те околности да изнесе пре него што је ранији поступак завр
шен правоснажном одлуком . То знач~, ако је странка могла те чињен.ице и доказе изнети у ранијем поступку, а то није учини
ла своЈОМ кривицом, суд неће дозволити понављање поступка.
278
Понављање .поступка се не МО)Ј<е тражити због погрешне примене
материјалног права,
нити због промењеног правног
схватања по одређеним правним питањима.
Према тачки 11. чл. 426. ЗПП, ако је Европски суд за људска права донео одлуку којим је утврђена повреда људског права а ради се о истом праву као и у парници пред домаћим
судом, а то ј.е могло да буде од утицаја за доношење повољније одлуке
-
то Је разлог за понављање поступка .
ЗПП из 2011. године је предвидео као разлог за понављање поступка у тачки 12. када је Уставни суд у поступку по уставној жалби утврдио повреду људског или мањинског права и слободе
зајемчене Уставом у парничном поступку, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке.
5.3.
Рокови за понављање поступка
Понављање поступка се може тражити у року од
60
дана (то
је субјективни рок) и он се рачуна од дана када је странка сазна ла разлог за понављање поступка, односно од дана када је стек
ла могућност да тај разлог истакне. Објективни рок износи пет година и тече од дана правоснажности пресуде која се побија
овим ванредним правним леком. По протеку овог рока не може се поднети предлог за понављање поступка осим из разлога чла
на 426.т.11. и
12
ЗПП (одлуке Европског суда за људска права и
Уставног суда). Закон
предвиђа изузетак од овог правила,
понављање
поступка
из
разлога
саслушања онда је објективан рок
повреде
10
када се тражи
начела
обостраног
година од правоснажне од
луке.
Рок од
1.
30
дана се рачуна:
За повреду у вези са саставом суд~ или учешћем судије у
доношењу
одлуке од дана када Је
одлука достављена
странци;
2.
За повреду начела обостраног саслушања од дана када је
одлука достављена странци (а не од дана када је странка
за ту повреду сазнала); З. За
страначку
способност,
од
дана
када
Је
одлука
достављена странци;
279
4.
За повреду правила о заступању ако странку није засту
пао законски заступник од дана када је одлука достављена
странци, односно законском заступнику. Ако законски заступник, односно пуномоћник странке није им~о по требно овлашћење за вођење парнице или за
поједине
радње у поступку, од дана када је странка сазнала за овај разлог;
5.
За кривична дела, од дана када је странка сазнала за пра воснажну пресуду у кривичном поступку, ако се кривич ни поступак не може спровести од дана када Је сазнала за
обуставу поступка или из околности због којих се посту пак не може покренути;
6.
За правоснажну одлуку која је донета међу истим стран кама, о истом тужбеном захтеву и за одлуку која се за снива на другој одлуци суда или надлежног органа, од
дана када је странка могла употребити ту одлуку као раз лог за понављање;
7.
За накнадно донету одлуку пред надлежним судом, од носно
органом
КОЈИ Је
правоснажно
решио
о
претход
ном питању, а на коме је била заснована одлука чије се понављање тражи, од дана када Је ова одлука достављена странци;
8.
За нове чињенице и нове доказе, од дана када је странка могла изнети суду нове чињенице, односно доказе.
5.4.
Поступак по предлогу за понављање поступка
Предлог за понављање поступка се увек подноси су ду КОЈИ је донео одлуку у првом степену.
Поред оних елемената које мора да садржи сваки други под несак предлог за понављање поступка мора да садржи и следеће
битне састојке:
1. Законски основ по коме се тражи понављање· . ' 2. Околност~ из КОЈИХ се види благовременост предлога; З. Доказе којима се поткрепљују наводи предлагача. За одлучивање о пр.едлогу је надлежан првостепени суд који је донео одлуку у ранијем поступку. Изузетно, ако се разлог за понављање поступка односи искључиво на поступак пред судом
280
вишег степена? о предлогу одлучује тај суд. Када суд вишег сте
пена нађе да Је основан предлог за понављ ање поступка и да није потребно да с_е одр)КИ нова гл авна расправа, укинуће од луке донете у ранијем поступку и донеће нову одлуку 0 главној ствари.
Првостепени непотпун
и
суд ће решењем
недозвољен
одбацити
неблаrовремен ,
предлог за понављање
поступка
без
одржавања рочишта.
Ако суд нађе да су испуњене процесне претпоставке за расправљање
о
п_редлогу
за
понављање
поступка,
доставиће
предлог противној странци по правилима о личном достављању
(чл . 141 . ЗПП), која има право да у року од 30 дана одговори на предлог. Кад суд добије одговор н а предлог или кад протекне рок за давање одговора, суд одређује рочиште за расправљање о предлогу.
Рочиште за расправљање о предлогу за понављање поступ ка одржава се пред првостепеним судом . Ако се држи више од
једног рочишта, суд ће да одреди временски оквир. По одржа ном рочишту првостепени суд додноси одлуку о предлогу. Ако
усвоји предлог истим решењем укида одлуку донету у ранијем поступку. Тек по правосна)кности решења којим се дозвољава
понављање поступка, првостепени суд ће да одреди главну рас праву и да одреди временски оквир за извођење доказа у мери
торном суђењу. Понављање
поступка
пред
Врховним
може се тражити само из разлога чл.
426
т.
касационим
1, 6, 11
и
12,
судом
ЗПП ако
се разлог односи искључиво на поступак пред Врховним каса ционим судом. Значи , ако је Врховни касациони суд био непро
писно састављен, или ако је судио судија који је по закону мо рао да буде искључен, или је решењем суда био изузет или ако је у доношењу пресуде учествовао судија који није учествовао на главној расправи (тачка 1); ако је до одлуке суда дошло услед кривичног дела судије Врховног касационог суда, законског заступника
или
трећег лица (чл.
пуномоћника странке,
426.
т.
6);
противне странке или
ако је донета одлука Европског суда
за људска права или одлука Уставног суда којима је утврђена повреда људског права и слободе (т.11. и 12.) уз услов да је то могло да буде од утицаја н а доношење повољније одлуке.
281
5.5.
Однос између предлога за понављање поступка и друrих ванредних правних лекова
С озбиром да постоји више ванредних правних :'1екова КОЈИ се улажу
против правоснажне одлуке, законодавац Је морао да
посебним одредбама регулише и њихов међусобни однос, тако што ће одредити или заједничко решавање (пошто по правилу о њима одлучује Врховни касациони суд као трећестепени суд), или редослед по коме треба приступити у њиховом решавању ако су поднети истовремено, или ако поступак по више ванред них правних лекова истовремено тече пред надлежним
судови
ма.
ЗПП
из
йосшуйања
2011. cyga у
iоgине је йройисао
на нов
начин
йравила
случају изјављивања више ванреgних йравних
лекова исшовремено или сукцесивно:
1.
Ако странка изјави ревизију и предлог за понављање по ступка истовремено или прво ревизију па затим предлог,
суд ће да одлучи решењем који ће поступак да настави, а са којим ће да застане. При доношењу одлуке суд ће да цени све околности случаја а нарочито разлоге због којих
су оба правна лека поднета и доказе које су странке пред ложиле.
2.
Ако странка прво поднесе предлог за понављање по ступка, па затим изјави ревизију, суд ће прво да одлучи
о предлогу, а застаће са поступком по ревизији, осим ако нађе да постоје озбиљни разлози да поступи другачије . Ова правила процедуре ће се сходно примењивати и ако јавни тужилац поднесе захтев за преиспитивање правоснажне пресуде,а странка поднесе п~едлог за понављање поступка ис товремено или после захтева Јавног тужиоца.
Ако предлог з.а понављање поступка стигне првостепеном суду пре него што Је предмет поводом ревизије упућен Врховном
касационом су~у, тада ће решење донети првостепени суд којим ће одлучити КОЈИ поступак се наставља, а са којим се застаје.
Ако пре~лог за понављање поступка стигне првостепеном суду, пошто Је предмет поводом ревизије већ упућен Врховном
касационом суду, тада ће решење донети Врховни касациони
282
суд к?јим ће одлучити који поступак се наставља, а са којим се застаје .
у ситуацији када странка прво изјави предлог за понављање поступка, а затим ревизију, решење доноси првостепени суд 0
томе који поступак се наставља, а са којим се застаје. Али, ако је предмет поводом предлога за понављање поступка већ упућен
суду вишег степена,пре него што је стигла ревизија у првостепе
ни суд,тада ће решење донети суд вишег степена о томе са којим поступком се наставља, а са којим се застаје.
Против решења суда којим се одлучује о томе који поступак ће се наставити, а са којим се застаје није дозвољена жалба.
ОДЕЉАК ШЕСТИ
ПОСЕБНИ ПАРНИЧНИ ПОСТУПЦИ Поред општег парничног поступка закон прописује и по
себна правила за поједине посебне парничне поступке. Тим правилима се одступа од одредаба општег парничног поступка. Тамо где није предвиђено одступање путем посебних правила, примењују се одредбе општег парничног поступка. Закон предвиђа следеће посебне парничне поступке:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Поступак у парницама из радних односа, Поступак у парницама поводом колективних уговора,
Поступак у споровима због сметања државине, Поступак издавања платног налога, Поступак у маличним споровима, Поступак у привредним споровима, Поступак у потрошачким споровима.
Осим ових поступака посебна правила за решавање спор
них односа и з појединих области предвиђена су у материјално правн им законима. Тако, на пример, поступак у брачним споро вима, у
патернитетским и матернитетским Qпоровима, у спору
за заштиту
права детета, у спору за вр~ење, ?дносно лишење
родитељског
права ,
у
спору за поништај
усвојења ,
у
спору
за
283
издржавање и у спору за заштиту од насиља у породици Је регу
лисан процесним правилима у Породичном закону.
Глава
1
ПОСТУПАК У СПОРОВИМА ИЗ РАДНИХ ОДНОСА У споровима из радних односа одлучује се о правима, оба везама или одговорности запосленог који настаје у том односу. Одредбе о поступку у овим споровима садржане су у Закону о раду Р. Србије. За радне спорове су надлежни основни судови:
.
то су спорови поводом заснивања, постојања и престанка радног односа, о накнади штете КОЈУ претрпи з апослени на раду
или у
вези са радом, спорови поводом решавања стамбених потреба по
основу рада. ЗПП предвиђа као посебна правила да ће суд при ликом одређивања рокова и рочишта водити рачуна о хитном решавању радних спорова.
Ове спорове у првом степену суди судија појединац.
Ако тужени не дође на рочиште, а уредно је позван, суд ће да одржи рочиште и одлучи на основу утврђеног чињеничног
стања. Суд је дужан да у позиву за рочиште упозори туженог на правне последице његовог изостанка са рочишта.
У току поступка суд може и по службеној дужности одре дити
привремене
мере
ради
спречавања
насилног
поступања
или ради откла~ања ненакнадиве штете. Суд је дужан да одлу чи о привременој мери по предлогу странке у року од осам дана
од поднетог предлога. Против решења о одређивању привремене мере није дозвољена посебна жалба.
Ако суд налаже у пресуди извршење неке чинидбе, парици они рок и зноси осам дана.
Рок за изјављивање жалбе износи 15 дана .
Ревизија је дозвољена у спору о заснивању, постојању и пре станку радног односа, а к~да се ради о новчаним потраживањима из радног односа примењују се одредбе општег парничноr поступ ка.
284
Рок за ту)кбу у радном спору је 90 дана и он је преклузивног карактера.
Глава
11
ПОСТУПАК У СПОРОВИМА ПОВОДОМ КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА Када настане спор у поступку закључивања колективног уговора или у вези са изменом и допуном колективних уговора, учесници у закључивању колективног уговора остварују зашти
ту својих права утврђених колективним уговором у парничном поступку. Спор може да се реши и мирним путем или путем ар битраже коју су конституисали учесници колективног уговора. Закон прописује да су ови спорови хитни, те да ће суд во дити рачуна о томе приликом одређивања рокова и заказивања
рочищта. За спорове поводом колективних уговора надлежан је у првом степену да суди виши суд.
Суд може да застане са поступком најдуже
30
дана да би
странке покушале спор да реше мирним путем.
Суд у пресуди изриче како гласи одредба у колективном уговору којим се уређује спорно питање из колективног уговора. Незадовољна странка може изјавити жалбу у року од осам дана, а ревизија је у овим споровима дозвољена. Рок за доношење од луке по жалби је
60
дана.
Глава
111
ПОСТУПАК У СПОРОВИМА ЗБОГ СМЕТАЊА ДРЖАВИНЕ Под сметањем државине треба подразумевати самовласно захватање телесним радњама у туђу државину. Сметање држа вине може да се учини на два начина :
2.
путем
1.
путем узнемиравања
одузимања. У случају уз немиравања ствар не мења
држаоца, али држалац не може мирно да користи ствар која је
285
у његовој државини . У случају одузимања ствар мења држаоца
тако што тужени преузима државину од ту)[<иоца на предметној ствари .
У животу су бројни примери сметања др)кавине. Државин ску заштиту ужива не само непосредни држалац, него и посред
ни држалац. Исто тако и судржалац има право на заштиту суд ржавине. Свако од судржалаца има државинску заштиту према
трећем лицу. Када је реч о односу између судржалаца т~да један судржалац
има
право
на државинску
заштиту
ако
га Је
други
судржалац потпуно онемогући у вршењу фактичке власти · на ствари.
Пасивно легитимисан у државинској парници је лице које је учинило радњу сметања. Али, ако је противправна промена у стању државине и з вршена по налогу неког лица, тада и то лице
по чијем је налогу или у чијем је интересу учињено сметање па сивно је легитимисано у државинској парници.
Сметање државине постоји само ако је ту)l<ени противправ
но предузео радње које чине сметање. Дакле, не могу се као сметање узети радње коЈе Је тужени предузео по закону или пак по пристанку самог држаоца.
Циљ тужбе због сметања државине јесте да се успостави пређашње фактичко стање које је постојало пре сметања. Рок за подношење тужбе због сметања државине износи ЗО дана од сазнања за сметање и учиниоца
-
субјективни
рок,
а
објективни рок износи годину дана од дана сметања. Уколико је сметање поновљено, тада рок за свако ново сметање почиње да тече од сазнања за последњу радњу сметања. Пропуштањем овог
рока губи се право на подношење тужбе што значи да се ради 0 преклузивном року.
Предмет спора у државинској парници је захтев тужиоца да суд забрани туженом даље узнемиравање, односно да му нало
жи враћање одузе:е. државине. Да би суд усвојио тужбени зах тев у парници у к?ЈОЈ сметање ~ време закључења главне распра
ве више не постОЈИ, потребно Је да тужилац учини вероватним да ће тужени поновити сметање на исти начин.
Расправљање о тужби због сметања државине ограничава се само на претресање и доказивање последњег мирног стања
државине и насталог сметања. У овој парници се не може по-
286
ставити захтев ~а накнаду штете ил и неки други захтев. Исто тако искључено Је расправљање о праву на државину, 0 правном основу, савесности ил и несавесности др)кави не.
Тужени у својој одбрани може да истиче да ствар није била у државини тужи?ца, да његова радња не представља сметање или да уопште није учино сметање.
Закон
прописује посебна правила везана за хитност у
решавању ових спорова пре свега у обавези суда да приликом
одређивања рокова и рочишта у овим парницама обрати пажњу
на хитност. У овом поступку не примењују се одредбе о одгово ру на тужбу и о одржавању припремног рочишта. У позиву за главну расправу упозориће се тужени да ако не дође на главну расправу, суд ће донети решење због изостанка под условима предвиђеним у закону (чл. 351. ЗПП). Суд може у току поступка донети по службеној дужности привремену меру и без саслушања противне странке када треба да отклони
хитну опасност од противправног оштећења ства
ри или спречавање насиља или отклањања ненакнадиве штете.
Против решења о одређивању привремене мере није дозвољена посебна жалба. Ако је странка предложила доношење привреме не мере суд је дужан да донесе одлуку о одређивању привремене мере у року од осам дана од дана када Је странка то предложила .
Парициони рок суд одређује према околностима сваког кон кретног случаја. Рок за изјављивање жалбе износи осам дана. Из оправданих разлога суд може одлучити да жалба нема суспен зивно дејство. Ревизија није дозвољена, а предлог за понављање
поступка може се поднети у року од
30
дана од правоснажности
решења о сметању државине али само из разлога предвиђених у
члану
426.
тачка
1.
до
3.
ЗПП , а то з начи ако је суд непрописно
састављен или ако је судио судија који је морао бити искључен , или ако је у доношењу одлуке учествовао судија који није уче ствовао на главној расправи (тачка
1);
ако је повређено начело
обостраног саслушања па странци није била дата могућност да
расправља пред судом (тачка
2) или ако је у поступку учество
вало лице које не може бити странка у поступку или постоје · сметње у вези са законским заступањем, односно пуномоћник
који није имао потребно овлашћење за вођење парнице (тачка
3).
287
Тужилац губи право да захтева при ну дно извршење ако у року од ЗО дана није ставио предлог за извршење по донетом
решењу које им је утврђено сметање државине и наложено ту
женом успостава пређашњег стања. Подразумева се да рок од дана за принудно извршење тече након протека париционог
30
рока.
Специфичност овог поступка је у томе што суд не доноси пресуду него решење. Суштина је у томе што је посесорна пар ница
покренута
ради
успостављања
последњег
мирног
стања
државине пре сметања и она је привременог карактера, јер ту
жен и има могућност да покрене петиторну парницу којом се коначно разрешава спорни однос. Тужба у овом спору је увек кондемнаторне природе.
Глава
IV
ПОСТУПАК ИЗДАВАЊА ПЛАТНОГ НАЛОГА (МАНДАТНИ ПОСТУПАК) Мандатни поступак је такав посебан парнични поступак који прописује посебна правила када се тужбени захтев односи на доспело потраживање у новцу а то се потраживање доказује
веродостојном испр~вом која се прилаже уз тужбу. Специфич ност овог поступка Је у томе што суд доноси одлуку на осно
ву саме тужбе. Шта више, суд доноси одлуку пре него што је и пружио могу~ност туженом да се изјасни о предмету спора. Та одлука суда Је платни налог у облику решења којим се нала
же туженом да плати одређени новчани износ који је одређен у тужбеном захтеву.
Разликујемо документарни и недокументарни налог. Када је уз тужбу приложена веродостојна исправа ради се 0 доку
ментарно~ платном налогу, а када уз тужбу није приложена веродостојна исправа онда се ради о недокументарном платном
налогу.
Закон прописује да се као веродостојне исправе сматрају на рочито:
1. 288
Јавне исправе,
2. Приватне исправе на којима је потпис дужника оверио орган надлежан за оверавање,
3. Менице и чекови, 4. Изводи из оверених пословних књига ' 5. Фактуре, 6. Исправе које по посебним прописима имају значај јавних исправа.
Суд ће издати платни налог иако тужилац у тужби није предлож~о издавање платног налога ако су испуњени сви усло ви за издавање платног налога.
Када се
на основу веродостојне
исправе може тражити
извршење по Закону о извршењу и обезбеђењу, суд ће издати платни
налог само ако тужилац учини вероватним постојање
правног интереса за издавање платног налога. У противном ће
суд мандатну тужбу одбацити.
Недокументарни платни налог је у случају када је у тужби означен износ у новцу КОЈИ не прелази динарску противвредност
2000
евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Суд
ће издати платни налог против туженог иако није приложена веродостојна исправа, али у тужби се мора назначити основ и висина дуговања као и докази на основу КОЈИХ се може утврдити
истинитост тужбених навода. Недокументарни платни налог се може издати само против главног дужника.
Суд може издати платни налог само за потраживања која су доспела. Платни налог се издаје без одржавања рочишта. Суд у платном налогу налаже туженом да Је дужан да у року од осам дана, у меничним и чековним споровима у року од три дана, ис
пуни захтев тужбе заједно са трошковима или да у истом року
изјави приговор против п латног налога. У платном налогу суд
ће упозорити туженог да ће одбацити неблаговремено поднесен приговор. Платни налог се доставља обема странкама, а туже
ном се доставља и примерак тужбе. Ако
суд не усвоји предлог из мандатне тужбе наставиће
поступак по општим одредбама парничноr поступка. Против решења суда којим се не усваја предлог тужиоца за издавање
платног налога није дозвољена жалба. За више потраживања обухваћених једном
тужбом
суд
може
издати
платни
налог
289
само ако су за свако потраживање испуњени услови. А ко нису испуњени услови тада ће извршити раздвајање поступака. Платни налог се може побијати само приговором. Једино ако се побија одлука о трошковима донете у платном налогу она
се побија жалбом. Ако тужени не изјави приговор тада платни на.тiог постаје правоснажан. Или ако само у једном делу приго вори, у осталом делу који није нападнут приговором платни на лог постаје правоснажан.
Суд ће одбацити неблаговремен, непотпун или недозвољен
приговор без одржавања рочишта. Ако је приговор благовре мен, суд ће заказати главну расправу. Странке могу да предлажу нове доказе и да износе нове чињенице, а тужени да истиче нове
приговоре у погледу побијаног дела платног налога најкасније до закључења првог рочишта за главну расправу. Мериторна од лу ка суда гласи да се платни налог у целини или делимично од
ржава на снази или да се укида.
Ако тужени изјави да нису постојали законски основи за издавање
платног
налога или
да
постоје
сметње
за
даљи
ток
поступка, суд ће прво одлучити о том приговору. Ако је такав приговор
основан
суд решењем укида платни налог
и
по
пра
воснажности отпочиње расправу о главној ствари кад таквом
расправљању има места. Ако поводом приговора недоспелости суд нађе да је захтев тужбе доспео после издавања платног на лога, али пре закључења главне расправе, суд ће пресудом уки нути платни налог и одлучити о тужбеном захтеву.
Суд може по службеној дужности да се огласи месно не надлежним
само до издавања платног налога,
а тужени
може
истаћи овај приговор само у приговору против платног налога. Пошто суд пази по службеној дужности на стварну надлежност, ако утврди после издавања платног налога да није стварно над
лежан укинуће платни налог и уступити предмет надлежном суду. Ако после издавања платног налога суд утврди да је месно
ненадлежан неће укинути платни налог него ће се огласити не надлежним и уступити предмет месно надлежном суду.
Тужилац може повући тужбу, без пристанка туженог, само до подношења приговора. Ако се тужба повуче, суд ће решењем укинути платни налог. Ако тужени до закључења главне рас праве одустане од свих приговора платни налог остаје на снази.
290
у поступку пред привредним судовима издаје се само до кументарни пл~тни нало:, али исправа која се прилаже уз тужбу и на основу које се издаје платни налог не мора бити приложе на у изворнику или У овереном препису, већ може да је овери
овлашћени радник правног лица.
Глава
V
ПОСТУПАК У СПОРОВИМА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ (МАЛИЧНИ СПОРОВИ) Спорови мале вредности су они спорови у којима се тужбе ни захтев односи на потраживање у новцу који не прелази износ
од динарске противвредности
3000
евра по средњем курсу НБС
на дан подношења тужбе. Исто тако мал ич ни спорови су и они у којима се тужбени захтев не односи на новчано потраживање, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не пре лази напред наведени износ. Ако је тужилац у спору који се не односи на новчано потраживање навео да пристаје да уместо
испуњења одређеног захтева прими новчани износ који не пре лази динарску противвредност
3000 евра
по средњем курсу НБС
на дан подношења тужбе такође се ради о спору мале вредности. Закон изричито прописује да спор мале вредности не може бити:
1)
када се ради о споровима о непокретности,
радних односа и
3)
2)
споровима из
споровима због сметања државине.
У мандатном поступку, а поводом приговора против плат ног налога, ако вредност оспореног дела платног налога не пре
лази износ од динарске противвредности
3000
евра по средњем
курсу НБС на дан подношења тужбе тада ће се и у том поступку применити правила маличног поступка.
Поступак у споровима мале вредности се спроводи пред ос
новним судом. У овим споровима тужба се не доставља туженом на одговор, нити се одржава припремно рочиште, већ се одмах заказује главна расправа и уз позив туженом се доставља тужба.
291
У пози ву за главну расправу навешће се:
1. Да ће се сматрати да је тужилац повукао тужбу ако не дође на рочиште за главну расправу;
2..
Да ако тужени не дође на рочиште дон~ће се пресуда због изостанка;
3.
Да странке треба да изнесу све чињенице и доказе до закључења првог рочишта за главну расправу;
4.
Да у жалби не могу износити нове чињенице и нове до казе;
5.
Да одлука може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка чл.
374
ст.
2
ЗПП и због по
грешне примене материјалног права. Записник о главној расправи садржи:
1.
Изјаве странака које су релевантне за пресуђење, а наро чито оне изјаве које садрже диспозитивно располагање странака парницом,
2. 3.
Битну садржину изведених доказа,
Одлуке које су објављене на главној расправи и против којих је дозвољена жалба,
4.
Да ли су странке биле присутне објављивању пресуде и
ако су биле присутне да ли су поучене под којим услови ма могу изјавити жалбу.
Ако тужилац у току поступка преиначи тужбу тако да вред ност предмета спора прелази износ од динарске противвредно
сти
3000
евра по средњем курсу НБС на дан преиначења туж
бе, даљи поступак суд мора да спроведе по општим одредбама парничног поступка, а ако тужилац до закључења главне рас
праве смањи тужбени захтев тако да не прелази износ од 3000 евра динарске противвредности по средњем курсу НБС на дан
подношења тужбе, даљи поступак се спроводи по одредбама маличном поступку.
0
Ако тужилац не дође на прво рочиште или на неко касније рочиште за главну расправу, а уредно је позван, сматраће се да
је повукао тужбу. Исто тако ако са неког каснијег рочишта изо стану обе стран ке сматраће се да је тужба повучена.
292
у маличном спору је дозвљена посебна )Ј<алба само против
решења којим се окончава п~ступак. Остала решења која суд доноси у току поступка а коЈа се по општим одредбама могу
побијати жалбом, не мо:у се самостално побијати већ само у жалби против одлуке КОЈОМ се поступак окончава. Ова решења
се не достављају странкама већ се објављују на рочишту и уносе у писмени састав коначне одлуке.
у поступку у споровима мале вредности пресуда се објављује одмах по закључењу главне расправе.
Приликом објављивања
пресуде суд ће укратко да је образложи и поучи странке под којим условима могу да изјаве жалбу. Писано израђена пресуда у образложењу садржи утврђено чињенично стање, навођење до каза на основу којих је чињенично стање утврђено и прописе на којима је суд засновао пресуду. Рок за жалбу износи осам дана. Ако је одлука достављена рок за жалбу почиње да тече од дана достављања, а у супротном рок за жалбу тече од објављивања
пресуде. Пресуда се не може побијати због погрешно и не потпуно утврђеног чињеничног стања, а може због битне по вреде поступка из чл.
374
ст.
2
ЗПП и због погрешне примене
материјалног права. Рок за допуну пресуде и рок за извршење чинидбе из пресуде (парициони рок) износи осам дана. Против
.
.
одлуке другостепеног суда НИЈе дозвољена ревизија.
У маличним споровима се не примењују одредбе чл. 392. ЗПП-а која се односе на novum и на укидање одлуке због тога што је првостепени суд заузео погрешан правни став па чињенично стање није потпуно утврђено .
.
Глава
VI
ПОСТУПАК У ПРИВРЕДНИМ СПОРОВИМА Закон је предвидео посебна правила поступка када се ради о привредним споровима са циљем да се ови спорови што брже
окончају. Када се ради о спору ради утврђења постојања или непостојања уговора,
ради
извршења уговора,
ради
накнаде
штете услед неизвршења уговора предвиђена је елективна месна надлежност. Тако је поред опште месне надлежности надлежан
293
и суд где по споразуму странака тужени дужан да изврши уго
вор. За статусне спорове који настану поводом уписа У регистар, односно брисање из регистра, поред опште месне надлежности
надлежан је суд према месту уписа у регистар.
У овим споровима је прописано да у првом степену суди судија појединац без обзира на вредност спора и на врсту спора,
а у другом степену веће састављено од троје судија. Парнична радња заступника се може опозвати само ако је
у питању признање или одрицање од тужбеног захтева. У при
вредним споровима спорне чињенице се доказују исправама (по правилу). Ревизија у привредним споровима није дозвољена ако вред ност предмета спора побијаног дела правоснажне пресуде не прелази динарску противвредност од
100.000
евра по средњем
курсу НБС на дан подношења тужбе.
Објективни рок за враћање у пређашње стање износи док је по општим одредбама
60 дана.
30 дана,
Парициони рок износи осам
дана, а за чинидбе које се не састоје у новчаном давању суд може одредити дужи рок.
И у привредним споровима постоје спорови мале вредно
сти а то су они спорови у којима се тужбени захтев односи на новчано потраживање које не прелази динарску противвредност
ЗО.ООО евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Ако се ради о нен_овчаном потраживању, а тужилац је означио вред ност спора која не прелази динарску противвредност ЗО.ООО евра
по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе или fakultas alternativu која не прелази динарску противвредност ЗО.ООО евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, такође се ради о споровима мале вредности у привредним споровима.
Када се
ради о маличном с_пору тужба се не доставља туженом на одго вор, нити се заказује припремно рочиште.
294
Глава
VII
ПОСТУПАК У ПОТРОШАЧКИМ СПОРОВИМА Овај поступак је први пут регулисан у ЗПП-у из 2011. годи не будући да ранији закони о парничном поступку нису садржа вали ове одредбе. Законодавац је прописао процедуру у овим споровима што је било нужно учинити јер је донет Закон о за штити потрошача. Пошто овај закон садржи материјално-правне одредбе да би се заштита потрошача могла реализовати, било је потребно донети процесна правила путем којих се остварује за штита пред судом.
Потрошачки спорови су они који произилазе из уговорног односа потрошача и трговца. На потрошачке спорове примењују
се одредбе овог посебног парничног поступка, а за оне парничне радње које нису регулисане посебним одредбама примењују се на сходан начин остале одредбе ЗПП-а.
Законодавац је предвидео изузетак од примене ових по себних одредаба закона тако што је прописао да се ове одредбе неће примењивати на спорове који настану услед смрти, телесне повреде или нарушавања здравља и на спорове у вези са:
1. 2. 3.
Пружањем здравствених услуга; Пружањем правних услуга;
Преноса права на некретнинама.
Законодавац је дао овлашћење суду да уколико процени да потрошачки спор због сложености предмета или предложених доказа не може успешно да се спроведе по посебним одредбама, тада може да донесе решење да се поступак настави по правил и
ма општег парничног поступка . Против овог решења су да није дозвољена жалба.
Специфичности
овог
посебног
парничноr
поступка
се
огледају у следећем:
1.
Тужба се не доставља на одговор, већ уз позив за главну расправу;
2. 3.
Не одр)кава се припремно рочиште; Рочиште за главну расправу мора да се одржи најкасније
у року од
30
дана од дана пријема ту)кбе у суд:
295
4.
У позиву за главну расправу суд мора да упозори странке
на следеће: ако тужилац не дође на рочиште за главну
расправу
сматраће се да је повукао тужбу; ако тужени изостане са рочишта за расправу суд ће од ржати расправу и донети пресуду на основу утврђеног чињеничног стања;
све чињенице и доказе странке су дужне да изнесу до закључења првог рочишта за главну расправу;
у жалби се не могу износити нове чињенице и предла гати нови докази;
одлука суда може да се побија само због битне повре де одредаба парничноr поступака из члана тач.
2.
374.
став
2.
ЗПП-а (ако је суд одлучио о захтеву који не спа
да у судску надлежност или ако је одбио да одлучује о захтеву за којн је надлежан) и због погрешне примене материјалног права.
5.
Пасивност странака повлачи правне последице.Тако, ако
тужилац не дође на рочиште за главну расправу, а уред
но је позван, сматраће се да је повукао тужбу. Ако је ту жени
изостао са рочишта за главну расправу, а уредно
је позван, суд ће одржати рочиште и донети одлуку на основу до тада утврђеног чињеничног стања. Услов за примену ових правних последица јесте да су и тужилац и тужени упозорени у позиву на ове правне последице и да су уредно примили позив.
6. Пресуда се објављује одмах по закључењу главне рас праве. Приликом објављивања суд ће укратко да образ ложи одлуку и поучи странку под којим условима може да изјави жалбу.
Зашто је законодавац овде предвидео поучавање стран ке у погледу услова под којима може да изјави жалбу
није баш савим јасно и~ајући у виду да овакво решење законодавац не прописује за друге спорове који се воде
по правилима општег парничног поступка, а који могу
бити за странку много значајнији и веће вредности од ових у потрошачким споровима и у маличним спорови
ма где је такође ово предвиђено.
296
7. Пресуда у потрошачким споровима мора у образложењу да садржи:
утврђено чињенично стање;
навођење
доказа
на
основу
КОЈИХ
Је
утврђено
чињенично стање и
- навођење прописа на којима је суд засновао одлуку.
8. Посебна жалба је дозвољена само против решења којим се поступак окончава, а остала ре~ења могу се побијати
само у жалби против одлуке којом .се поступа!\ оконча ва. Та остала рещења се не достављају странкама, већ се објављују на рочишту и уносе у писани састав одлуке.
9. Пресуда или решење којим се окончава парница у по трошачким споровима може да се побија из разлога бит
не повреде поступка из члана
374.
став
2.
тачка
2.
ЗПП-а
и због погрешне при мене материјалног права. 1О. Рок за жалбу је 8 дана и рачуна се од дана објављивања, а
ако је достављена пресуда странци од дана достављања.
11. Парициони рок и рок за предлагање доношења допунске пресуде износи 8 дана. ОДЕЉАК СЕДМИ
ПОСТУПЦИ У СПОРОВИМА ИЗ ПОРОДИЧНИХ ОДНОСА Применом процесних правила се остварује заштита матери јалноправних односа . У зависности о ком материјалноправном односу се ради зависи и примена одговарајући процесних пра вила.
У области грађанских материјалноправних односа заштита се остварује у парничном поступку.
Међутим , када се ради о брачним и породичним спорови ма тада због природе односа постоје посебна правила процедуре која одражавају специфичност брачних и породичноправних од носа. Та правила процедуре су све до уставне реформе из
1974.
године била предвиђена у оквиру Закона о парничном поступку
као посебан парнични поступак. Са преношењем законодавне
297
надлежности на републике и покрајине бивше СФРЈ У сфери по родичног права и доношењем републичких и покрајинских за кона у овој области, процесна правила која регулишу ове споро ве су изостављена из материје посебних парничних поступака
и нормирана у оквиру материјалноправних закона у овој обла сти. Тако је у Закону о браку и породичним односима СР Србије који је донет
1980.
године дошло до инкорпорисања правила
процедуре у породичним споровима у овај закон. Тај концепт је настављен и са доношењем Породичног закона Републике Србије из
2005.
године.
Зашшо се законоgавац ойреgелио вила
ga
йройише йосебна йра
йроцеgуре у брачним и йороgичним
разликују
og
сйоровима
која
се
йравила ойшшеl йарничноl йосшуйка?
Одговор треба тражити у следећим битним
аргументима
(чињеницама): Учесници ових спорова су субјекти између којих
већ постоји веза која је правом утврђена (супружници, ванбрач ни
партнери, родитељи и деца, други сродници), али и
многе
друге везе: друштвене, биолошке, психолошке, емоционалне, економске, стамбене. Зато је решавање њихових међусобних од носа врло сложено и захтева шира знања и из других научних 1
дисциплина, а не само права. Због специфичности . односа више је изражен јавни интерес и идеја о посебној заштити породице што је условило наглашеније коришћење когентних норми . Из ових разлога, било је раније, а и данас има залагања да се формирају посебни судови који би били специјализовани за
решавање спорова из брачних и породичноправних односа и који би применом посебне парничне процедуре брже и ефикасније решавали спорове из ових односа. 2
Пр~вила
процедуре
морају
бити
прилагођена
природи
материЈалноправног односа како би спор из таквог односа мо
гао ефикасно, законито и квалитетно да се реши. Зато и јесу
предвиђена посебна правила за решавање спорова из брачних 1
Види М . Младеновић, Породично право, књига 11, Привредна штампа, 1981, стр. 693. Види М. Младеновић, ор. cit., стр. 693· А Радованов р ф , · , е орма судБеоград,
2
с ког система у светлу нових правосудних закона, Зборник радова са
саветовања "Златиборски дани права", 2009; стр. 52 и 53 .
298
и породичноправних односа, која одступају од општих правила парничног поступка.
Према Закону о браку и породичним односима Републике Србије из 1980. године (ЗБПО) постојале су три врсте ових по ступака:
1. Поступак у брачним споровима, 2. Поступак у споровима из односа родитеља и деце, 3. Поступак у споровима за издржавање. Према Породичном закону из 2005. године (ПЗ) постоје следећи поступци:
1. Поступак у брачном спору, 2. Поступак у спору о очинству и материнству, 3. Поступак у спору за заштиту права детета и за вршење односно лишење родитељског права,
4. 5. 6.
Поступак у спору за поништење усвојења, Поступак у спору за издржавање,
Поступак у спору за заштиту од насиља у породици.
За сваки од ових поступака постоје посебна правила проце дуре која треба да омогуће ефикасно и законито решавање кон кретног спора.
Глава
1
ЗАЈЕДНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОЦЕДУРЕ ЗА РЕШАВАЊЕ ПОРОДИЧНИХ СПОРОВА Правила процедуре за решавање породично-правних спо рова карактеришу специфичности које се тичу процесних на чела на којима су ови поступци засновани. Међутим, постоје и
заједничке карактеристике које се односе на све поступке у по родично-правним споровима. Те заједничке карактеристике су следеће:
1.
Спорове из породичноправних спорова у првом степену
решава веће састављено од једног судије по професији и
двоје
су дија
поротника,
а
по
жалби
решава
веће
299
састављено од троје судија. Судије морају бити лица која су стекла сертификат о посебним знањима из области права детета.
2.
Поступак у овим споровима је хитан . Хитност се пости
же тако што се у овим поступцима тужба не доставља туженом на одговор. Прво рочиште се заказује у року од
15 дана од пријема тужбе, а првостепени поступак се по правилу спроводи на највише два рочишта. Другостепе
ни суд је дужан да донесе одлуку по жалби у року од ЗО дана од дана када му је достављена жалба.
3.
У овим споровима суд примењује истражно
начело у
доказном поступку што значи да суд може утврђивати чињенице које странке нису изнеле и спроводити доказе које странке нису предложиле; да може проверавати при знате чињенице и неспорне чињенице по службеној дуж
ности. Наравно да треба имати у виду основни постулат ових поступака да се ово чини само у најбољем интересу детета.
4. У овим споровима је искључена јавност, а подаци из спи са представљају службену тајну и њу су дужни да чувају сви учесници у поступку.
5. Одлуку о трошковима поступка у овим споровима суд доноси по слободној оцени водећи рачуна о разлозима правичности.
6. У поступ~и~а у вези са породично-правним спорови ма реви~иЈа Је увек дозвољена, осим ако законом није
другач1че одређен9 (напр. код пресуде којом је усвојен захтев за развод брака).
Глава
11
СПЕЦИФИЧНОСТ НЕКИХ основних НАЧЕЛА ПОСТУПКА У БРАЧНИМ И ПАРТНЕРСКИМ СПОРОВИМА с. обзиром на специфичност породичноправних односа постоји и низ специфичности у примени основних начела којима зоо
је регулисана процедура решавања брачних и патернитетских спорова где долази до одступања од начела која се примењују у општем парничном поступку.
Прво и основно начело опште парничне процедуре је наче
ло диспозиције. Међутим, у породичним поступцима законода вац је ·знатно одступио од овог начела. Ово је учињено због тога
што у сфери породичних односа доминирају когентне норме, за разлику од имовинскоправних односа где доминирају диспози
тивне правне норме. Као последица принудних норми и природе породично - правних односа начело диспозиције је значајно огра
ничено, а долази виш е до изражаја начело официјелности.
Конкретна манифестација ограничења начела диспозиције у овим споровима се огледа у следећем:
1) Код општег парничног поступка, искључиво стран ка покреће поступак што значи да важи начело диспозиције (пето iudex sine actore). Породични закон предвиђа официјелну максиму
код
покретања
појединих
породичних
поступака.
Официјелно се покрећу поједини адхезиони поступци у поро дичним споровима. Тако на пример ако у бракоразводном по ступку није постављен захтев за дечије издржавање суд о томе мора да
одлучи
ех
суд одлучује о вршењу родитељског права односно
officio
по службеној дужности
лишењу родитељског п р ава у
(ех
officio).
Такође
парници за заштиту права дете
та. По службеној дужности суд одлучује о мерама заштите од насиља у породици, покреће поступак обезбеђења и изриче при времене мере ради издржавања, одређивања родитељског права или заштите од насиља у породици.
2)
Следеће
значајно
одступање
од
начела
диспозиције
састоји се у томе да суд није везан за тужбени захтев. У редов ном
парничном
тужбеног
поступку суд Је
захтева и
не
везан за границе
може одлучивати
постављеног тужбеног захтева (пе "Међутим,
ни
постављеног
преко
ни
мимо
ultra et extra petita partium).
код спорова из п~единих породичних односа суд
није везан постављеним тужбеним захтевом већ може да иде ~ преко и мимо постављеног захтева. То се односи на поступ ке за
одређивање дечијег издржавања, о
вршењу
и лишењу
родитељског права и за заштиту од насиља у породици.
301
У брачним и породичним споровима статусног карактера странке не могу својом диспозицијом да окончају поступак. Није
3)
могуће донети пресуду на. основу признања, пресу ду на основу
одрицања, пресуду због пропуштања, пресуду због изостанка, пресуду без одржавања расправе, нити се може склопити судско поравнање.
Када се води бракоразводни поступак по
4)
предлогу за
споразумни ра з вод тада су супружници дужни да ~з сnора.зум ни
предлог за ра з вод поднесу суду два споразума; ~едан
односи
на
вршење родитељског
права и
други
КОЈИ
се
КОЈИ се односи
на заједничку имовину. Када је у питању споразум о вршењу родитељског права суд није везан за споразум већ тек када ут
врди даје споразум сачињен у најбољем интересу детета тада ће га одобрити.
5)
У бракоразводном поступку повлачење тужбе и одрицање
од тужбеног захтева имају исте правне последице.
6) . Пресуда којом се брак разводи не може се побијати
реВИЗИЈОМ.
7)
Одступања од начела диспозиције неминовно доводи до
тога да у брачним и породичним споровима постоје значајна одступања од расправног начела КОЈе Је иначе доминантно у оп
штем парничном поступку. У породичним поступцима значајно је заступљено истражно начело као логична последица начела официјелности .
Расправио и истражно начело су радне методе помоћу којих се долази до релевантне процесне грађе. Код расправног наче
ла је тежиште на странкама и њиховој иницијативи у погледу предлагања доказа и чиње~ица које суд треба да утврди, а код истражног начела тежиште Је на суду и официјелном поступању.
у породичним споровима суд је овлашћен да истражује, утврђује чињенице и да и~води доказе које странке нису пред
ложиле. Исто тако, суд Је овлашћен да проверава признате чињенице и да изводи доказе у вези са неспорним чињеницама.
Код општег ~арничног поступка признате и неспорне чињенице се не доказују, а диспозитивне парничне радње странака се ех
officio контролишу само са аспекта примене члана з. став з. ЗПП, а то значи ~а располагање странака није супротно принуд ним прописима, Јавном поретку, моралу и добрим обичајима.
302
При мена истра)1<ног начела спречава могућ ност да стран ке својим диспозитивним рад њама и л и при з навањем чињеница на којима ту)килац заснива свој захтев d e facto утичу на доношење
одлуке која не би била у интересу за штите оних субјективних породичних права због којих је и уведено ограничење начела диспозиције и расправног начела, а проширена примена начела официјелности и истражне максиме.
И у )Калбеном поступку суд има овлашћење да ех offo истражује постојање одређених битних повреда одредаба по ступка и мимо предлога самог жалиоца. Наравно да расправио
начело је присутно и у овим поступцима, али је оно ограничено применом истражне максиме.
8) Начело јавности је по самом закону искључено у породич ним поступцима што представља значајно одступање од општег
.
.
парничног поступка где Је начело Јавности конкретизовано кроз
низ одредби. Начело јавности је иначе прокламовано и Уставом Републике Србије. Искључење јавности у статусним стварима је оправдано и нужно због заштите интереса малолетне деце и приватности брачног и породичног живота.
Глава
111
ПОСТУПАК У БРАЧНИМ СПОРОВИМА
1.
ПОЈАМ, ВРСТЕ БРАЧНИХ СПОРОВА, АКТИВНА И ПАСИВНА ЛЕГИТИМАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ
Постоје разл ичите дефиниције брачних спорова у правној литератури, али све оне се суштински своде на исто, а то Је да се
тичу статуса супружника. Тужбом се тражи утврђење постојања
односно непостојања брака, поништај брака или развод брака, што значи да се тражи промена у погледу брачног статуса су пружника .
Породични закон Србије познаје три врсте брачних спорова : 1. Поступак за развод брака;
2.
Поступак за поништај брака;
303
3.
Поступак ради
утврђивања постоЈања
или
.
непостојања
брака. У свим овим споровима супру)l<ници су странке у поступ
ку али у зависности од врсте брачног спора могу имати разли
чите улоге. Тако, код бракоразводног поступка по ту)l<:би један
супружник је тужилац а други је тужени. Ако је бракоразвод ни поступак покренут предлогом за споразумни предлог брака тада оба супру)кника имају улогу предлага:а, што значи да у овом
поступку
немамо тужиоца и туженог Јер се ради
о спец
ифичном начину окончања брака. У поступку за поништај брака један супружник је тужилац, а други је тужени. Али, ако тужбу за поништај брака подиже јавни тужилац или лице које има правни интерес из разлога апсолутне ништавости тада оба су
пружника имају улогу туженог и налазе се у положају нужних и
јединствених супарничара. У поступку ради утврђења постојања
или непостојања брака тужбу могу поднети супружници тј. лице које тврди да постоји или не постоји брак (у том случају један супружник
има улогу тужиоца, а други улогу туженог).
Када
тужбу подиже јавни тужилац тада су тужена оба супружника и имају положај нужних и јединствених супарничара. За брачне спорове је установљена законом су дека над лежност
што
значи да постоЈи
апсолутна надлежност
суда за
решавање ових спорова. У упоредном праву имамо примере да поред судске надлежности је предвиђена и надлежност других државних органа за бракоразводни поступак. Тако на пример у
Русији је могућ развод брака у административном поступку који спроводе државни органи за регистрацију грађанских стања. у
Данској ~еза спораз~мни ра.звод надлежан гувернер. у Великој Британији и Финској постоЈи могућност развода у некој врсти административног поступка али овај п оступак спроводи суд. з
Стварно надлежан за брач.не спорове у нашем праву је ос новни суд, а месно надлежан Је суд опште месне надлежности
према месту пре?ивалишта односно боравишта туженог (actor sequitur forum rel) или по правилима о елективној месној над лежности суд према месту где су супружници имали последње заједничко пребивалиште.
з Види г. Ковачак Станић Породично право, Правни факултет у Новом Саду, Центар за издавачку делатност, Нови Сад, 2007. год ина, стр. lб8
304
Ако је за брачне спорове домаћи суд надле)f<ан месно над ле)кан је суд на чијем се подручју супру)кници имали последње
заједничко пребивалиште односно суд на чијем подручју ту )килац има пребивалиште. Надле)кност домаћег суда извире из чињенице да су супружници имали последње заједничко пре
бивалиште у Републици Србији односно да ту)килац има пре бивалиште у Србији. По правилима међународног приватног права садрж:аним у Закону о решавању сукоба закона са прописима других земаља постоји искључива надле)кност домаћег суда у брачним споро вима ако је тужени српски држављанин и има пребивалиште у
Србији. Надлежност домаћег суда постоји и када тужени нема пребивалиште у Србији у следећим ситуацијама:
1.
Ако су
супружници српски држављани без обзира на
преби вали ште,
2. 3.
Ако су супружници имали своје последње заједничко пребивалиште у Србији, а тужилац у време подношење тужбе има пребивалиште у Србији, Ако је тужилац српски држављанин и има пребивалиште
у Србији . Ако је покренут бракоразводни поступак по предлогу за споразумни развод тада нема тужилачке и тужене стране па је
месно надлежан суд према пребивалишту било ког супружника (предлагача). у погледу
функционалне надлежности Породични
закон
предвиђа да брачне спорове суди веће састављено од председни ка већа и два судије поротника у првом степену, а у другом сте
пену у већу састављеном од троје судије. Судије које решавају брачне спорове морају имати посебна знања из области права детета.
305
2.
ПОСТУПАК ЗА РАЗВОД БРАКА
Покретање поступка, активна легитимација, правна
2.1.
природа тужбе, повлачење тужбе, одрицање од тужбеног захтева
Поступак за развод брака може да се покрене на два начина:
1. 2.
Тужбом за развод брака и Предлогом за споразумни развод брака.
Тужбу за развод брака може поднети било који супружник. Ради се о личном праву супружника. Наследници супружника
не могу подићи тужбу за развод, али могу наставити већ запо
чети поступак да би се утврдило да ли је тужбени захтев за раз вод брака био основан. Ово утврђење може имати значајне по следице на имовинске односе бивших супружника и у томе се изражава правни интерес наследника за наставак бракоразвод
ног поступка који је покренуо њихов правни претходник. Иако се у овом случају ради о декларативној тужби (када наследни ци настављају започет бракоразводни поступак), наследници не морају доказивати свој правни интерес за вођење спора, што је иначе неопходно код декларативне тужбе, пошто они то своје
право имају по самом закону (члан 220. став 2. ПЗ). Исто тако наследници супружника који су покренули брачни спор пред логом за споразумни развод могу наставити већ започети посту
пак ради утврђења да је постојао основ за развод брака (члан
220.
став
3.
ПЗ).
Ако има више наследника право да наставе бракоразводни поступак има сва.ки од наследника. Они не морају сви учество
вати у посту~ку. Јер се не ради о нужном супарничарству. Ако наследник КОЈИ Је наставио поступак успе у парници и докаже
да је био основа.и захтев за развод брака та чињеница ће произ вести правно дејство и према осталим наследницима без обзира што нису учествовали у том поступку.
Тужба за разво~ бр~ка ?о својој правној природи је консти тутивна (преображаЈна) Јер Је уперена за промену правног стања тј. за пром.ену брачног статуса. Предмет спора у бракоразводном посту лк~ Ј.е захтев. да се брак разведе, а пресуда за развод брака
је по СВОЈОЈ правној природи конститутивна.
306
За бракоразводне спорове је карактеристично да се дејство развода постиже са правн.оснажношћу пресуде 0 разводу брака. Супружници не могу СВОЈИМ диспозитивним радњама окончати
бракоразводни поступак. Чак и када је поступак за развод по кренут предлогом за споразу~ни развод суд доноси пресуду која производи
конститутивно дејство и тек
са
правноснажношћу
пресу де брак је разведен и наступају правне послед и це развода брака.
Тужба за развод брака се може подићи без временског ограничења јер она не може да застари. У нашем праву је до ста либерално постављен разлог за остваривање права на развод брака . Сваки супружник има право на развод брака ако докаже две битне чињенице:
1. Да су брачни односи озбиљно и трајно поремећени, 2. Да се више објективно не може остварити заједница жи вота.
У пракси ово се релативно лако доказује због благонаклоног става суда тако да се поступак за развод брака доста лако и брзо
спроводи. У ранијим системима када се утврђивала кривица за развод брака и када закон није дозвољавао да бракоразводни поступак покрене брачни друг који је био крив за развод брака бракоразводни поступак је дуже трајао и био доста сложен тако да се много теже долазило до развода брака.
По сада важећем Породичном закону кривица за развод брака се не утврђује па самим тим и онај супружник који је искључиво крив за развод има право на тужбу за развод брака.
Тужбу за развод брака могу поднети супружници који су по словно способни. Ако је супружник пословно неспособан тужбу може
поднети
његов старатељ, али
само
уз
претходну
саглас
ност органа старатељства.
Мада је тужба за развод брака лично право супружника тужбу може поднети и пуномоћник странке, али пуномоћје мора
бити оверено и специјално. Специјално пуномоћје значи да се оно издаје само ради заступања у брачном спору и да пуномоћје мора да
садр)КИ
наводе у
погледу врсте тужбе и
основа за
подношење тужбе.
Тужба за развод брака се може повући без пристанка туже ног све до закључења главне расправе, а са пристанком туже-
307
ног до правосна)1<1:-1ог окончања спора. Ако је до повлачења ту)I< бе или предлога за споразумни развод дошло после доношења
првостепене пресуде суд ће решењем утврдити даје пресуда без правног дејства и да се бракоразводни поступак обуставља. У брачном спору одрицање од тужбеног захтева има исто правно дејство као повлачење тужбе што значи да се у брачном спору не може донети пресуда на основу одрицања. Исто тако се
не може донети
пресуда на основу признања, пресу да због
пропуштања, пресуда због изостанка, нити се може закључити судско
поравнање.
Породични
закон
изричито
забрањује
окончање брачног спора диспозитивним парничним странака (члан
2.2.
224.
радњама
ПЗ).
Споразумни предлог за развод брака
Ако се бракоразводни поступак ·покреће предлогом за спо разумни
развод
супружници
нису
дужни
навести
чињенице
и разлоге за поремећај односа у браку што је и разумљиво јер
између њих не постоји спор око развода већ обоје желе да се што пре разведу. Зато је ту процедура другачија и прилагођена остварењу коначног циља, а то је да се без конфликта разведу супружници и реше своје међусобне статусне и имовинске одно се. И у овом поступку супружници моr:у предузимати парнич
не радње преко пуномоћника, али их не може заступати исти пуномоћник.
Предлог за. споразумни развод морају потписати оба су
пружни~а. ОваЈ писмени споразум о разводу који заједнички потписују мора да садржи два посебна споразума:
1. 2.
Споразум о вршењу родитељског права, Споразум о деоби заједничке имовине.
Споразумом о вршењу родитељског права супружници могу предвидети:
I . Заједничко вршење родитељског права када оба супруж ника врше родитељско право,
2. Самостално вршење родитељског права када један роди тељ врши родитељско право.
Споразум
? вршењу родитељског права подлеже
провери од
стране суда КОЈИ треба да процени да ли је споразум у најбољем 308
интересу детета и тек у том случају ће донети пресуду 0 разводу брака по спора зуму.
Предлог з а споразумни развод супру)кници могу спора зум
но повући све до доношења правоснажне пресуде. Ако један супружник повуче предлог, а други остане код њега поступак
ће се наставити као по тужби за развод брака оног супружника који није повукао споразумни предлог.
Ако у току брачног спора умре један или оба супружника суд ће решењем утврдити да се поступак обуставља. При томе се не дира у право наследника да наставе поступак са измењеним
тужбеним захтевом да се у поступку утврди основаност тужбе за развод брака. У овој ситуацији се ради о декларативној туж би.
2.3.
Развод брака по тужби
Битна новина Породичног закона је поступак посредовања који се спроводи само у бракоразводном поступку који је по кренут тужбом. Поступак посредовања је алтернативни на чин решавања брачног спора разл ичит од уобичајеног начина решавања једног спора у парници.
Управо због тога закон је увео поступак посредовања како би се на један флексибилнији и опуштенији начин, другачији од формалистичког судског поступка разрешили међусобни споро ви и односи супружника и на тщ начин задржали колико толико
добри, задовољавајући односи и након развода брака. Ово је на рочито значајно када су у питању малолетна деца, јер су деци потребна оба родитеља, па је стога важно да се одржи добра комуникација између бивших супружника. И з праксе је познато да када између бивших супружника постоји лоша комуникација тада највише трпе деца јер се то одра)кава на њих, тако што по правилу мајка којој су поверена деца не дозвољава виђање и контактирање оца са децом, а што може да проузрокује врло
непријатне конфликте.
Поступак
посредовања
се
неће
спровести
у
следећим
ситуацијама:
1. 2.
Ако један од супружника не пристане на посредовање.
Ако је један од супружника неспособан за расуђивање,
309
3. 4.
Ако је боравиште једног од супружника непознато, Ако један или оба супружника живе у иностранству.
Посредовање, по правилу, спроводи суд. Закон прописује дужност судије који спроводи поступак посре~овања да препору чи супружницима да се подвргну психо-социјалном саветовању.
тиме
се
пружа
могућност да се поступак посредовања
изме
сти из суда и препусти установама које су специјализоване за посредовање у породичним односима. То су Центар за социјални рад при органу старатељства, брачна или породична саветова
лишта или друге установе тог типа. С правом се може очеки вати квалитетније и ефикасније спровођење посредовања преко ових специјализованих установа него од стране суда јер се ради
о установама чији је кадар оспособљен за вршење оваквих по слова па би требало да даје и боље резултате. Наравно супруж ници морају да пристану на психосоцијално саветовање јер ако тог пристанка нема не може се ни спровести посредовање, јер
посредовање се темељи на начелу добровољности и од воље су пружника зависи успех посредовања.
Сам
поступак посредовања започиње тако
што суд када
прими тужбу за развод брака заказује рочиште за посредовање које се одржава пред судијом појединцем. Судија уз позив на ро чиште . за посредовање доставља и тужбу за развод брака. Ако
оба супружника п~ист~пе на рочиште и сагласе се са поступком посредовања судија појединац спроводи поступак посредовања
или уколико супружници то желе их упућује органу старатељства
или једној од установа које се баве посредовањем у брачним и породичним споровима да се поступак посредовања тамо спро веде.
Закон одређује да су дија који руководи посредовањем не може учествовати у доношењу од~уке у некој
каснијој
фази
бракоразводног поступка осим ако Је посредовање успело. Ово
је сасвим разумљиво због тога што ће судија током поступка посредовања сазнати многе чињенице које супружници не би
изнели у судском поступку, а које чињенице су с једне стране поверљиве, а с дру:е стране могу имати утицаја на формирање
мишље~а ко~ с.удиЈе приликом доношења судске одлуке. Стога је су дија, КОЈИ је руководио поступком посредовања, у случају
310
да оно није успело, дужан да предмет уступи другом судИЈИ који неће бити оптерећен претходним сазнањем поверљивих чињеница из конкретног спора супружника.
Треба истаћи да је улога посредника (медијатора) веома значајна и да од његове вештине (умешности) може доста да за виси успех посредовања. Посредник мора да ужива поверење оба супружника, а он ће то постићи тиме што својим поступци ма неће доводити У сумњу своју непристрасност и објективност: Медијатор не сме ни у ком случају да намеће одређено решење већ је дужан да ублажава конфликт и доприноси мирном решењу спора .
Поступак посредовања се спроводи у две фазе:
1. 2.
Фаза мирења,
Фаза нагодбе.
Мирење се спроводи само у бракоразводном поступку који је покренут тужбом, а не спроводи се ако је поступак покренут споразумним предлогом за развод брака јер је сврха мирења да
се брак одржи (принцип favor matrimonii) или ако то није могуће да се на миран начин без конфликата реши настали брачни спор. Ако је бракоразводни поступак покренут споразумним пред логом супружника за споразумни развод, тада нема сврхе поку
шавати мирење јер су супружници заједнички већ донели одлу ку да се разведу. Супружници су постигли споразум о вршењу родитељског права над малолетном децом и споразум о подели
заједничке имовине те су тако на миран начин без конфликта ре шили своје међусобне односе, па је сврха мирења и нагодбе већ постигнута. 4 На рочиште за мирење се позивају оба супружника и на овом рочишту имамо такозвано најуже тумачење начела јавности јер на њему могу бити присутни само судија и супружници. Овом рочишту не могу присуствовати ни пуномоћници странака (члан
235.
ПЗ).
Резултат мирења може бити позитиван или негативан. Уко лико се супружници помире не долази до развода брака. Закон
каже: "Сматраће се да је ту)кба за развод брака повученан. Зна4
Види члан
40.
Породичног закона.
311
чи, постоји фикција да је тужба повучена и суд доноси решење
којим се поступак за развод брака обуставља. Суд или установа који спроводи поступак посредовања може заказати
ново рочиште за мирење ако процени да има изгледа
за помирење. Сама процедура у поступку мирења није законом прописана. Једино постоји одредба да се сачињава записник о мирењу који садржи изјаве супружника о томе да су се помирили
односно да мирење није успело. Ако је мирење поверено другој установи, она је дужна да записник о мирењу достави суду код кога је
покренут бракоразводни поступак.
Поступак
мирења
мора да се оконча у року од два месеца од дана достављања туж
бе суду. Ако је суд поверио мирење специјализованој установи она је дужна да овај поступак оконча у року од два месеца од дана када је суд њој доставио тужбу. Поставља се питање шта
ће бити ако специјализована установа не обавести суд о резулта ту мирења? Закон у том случају прописује да уколико протекне рок од три месеца од дана када јој је достављена тужба за развод брака, а специјализована установа не обавести суд о резултату мирења, поступак мирења преузима суд који је дужан да закаже
рочиште за мирење у року од
15 дана од дана када је
истекао рок
од три месеца и спро6еде поступак мирења.
У случају да мирење није успело спроводи се друга фаза поступка, а то је нагодба. Циљ или сврха нагодбе је да се поремећени односи супружника разреше без конфликта . тако да развод брак~ не остави иза себе поремећане односе између
супружника КОЈИ ће се негативно одразити на њихове даље међусобне односе, а нарочито на њихову малолетну децу.
Нагодба се спроводи пред судом или специјализованом установом са циљем да се постигну два споразума:
1. 2.
Споразум о вршењу родитељског права и Споразум о деоби заједничке имовине.
На рочиште за нагодбу се позивају оба супружника, али за
разлику
од
мирења на ово рочиште могу
приступити
и
пуном?ћници. Ово стога што у фази нагодбе супружници су се већ изјаснили у погледу брачног статуса · Они не жел еда .
се по-
мире и да наставе заЈедницу живота у браку па нема разлога и сврхе да се инсистира на мирењу супружника. у овој фази по-
312
ступка је циљ да се нађу задовољавајућа, компромисна решења између супружника у погледу два ва)кна питања, а то су: ко ће вршити родитељско право над малолетном децом и како поде
лити заједничку имовину стечену у брачној заједници. у том смислу је важна стручна помоћ коју могу пружити пуномоћ ници адвокати, па зато закон дозвољава њихово присуство у овој фази поступка.
За поступак нагодбе ва:ж:е исти рокови као код мирења, што значи да се поступ~к нагобде мора окончати у року од два месеца од дана када Је окончан поступак мирења, а ако је
поступак нагодбе спроведен пред органом старатељства или специјализованом установом они су дужни да у року од два ме сеца обавесте суд о резулату нагодбе. Ако то не учине у року од три месеца, даљи поступак нагодбе ће спровести суд тако што
ће заказати рочиште за нагодбу у року од 15 дана од дана када су протекла три месеца код специјализоване установе којој је поверена фаза нагодбе.
О рочишту за нагодбу сачињава се записник који садржи споразум супружника о вршењу родитељског права и о деоби
заједничке имовине односно изјаве супружника да нагодба није успела.
Закон изричито предвиђа када је нагодба успела, а када није. Успех нагодбе може бити потпун или делимичан. Потпун успех постоји када су супружници постигли оба споразума и о вршењу родитељског права и о деоби заједничке имовине.
Тада ће ови ·Споразуми бити унети у записник о нагодби који се доставља суду који доноси пресуду о разводу брака. Суд ће оба споразума унети у изреку пресуде о разводу брака. Али, треба нагласити да споразум о вршењу родитељског права подлеже оце
ни суда да ли је он сачињен у најбољем интересу детета. Што значи да тек када суд оцени да Је споразум о вршењу родитељског
права у најбољем интересу детета тада ће он бити прихваћен и стављен у изреку пресуде. У супротном суд неће прихватити спо разум супружника, већ ће сам одлучити о вршењу родитељског
права водећи рачуна да то буде у најбољем интересу детета. Када је у питању споразум о деоби заједничке имовине суд нема овлашћење да овај споразум оцењује да ли је он у интере су оба супружника и слично. Суд једино цени да овај споразум 313
није у супротности са принудним прописима, Јавним поретком,
моралом и добрим обичајима. (члан 3. став 3. ЗПП) Супружници могу постићи споразум само о деоби заједничке имовине или само о вршењу родитељског права у том случају је успех нагодбе. делимичан.
Уколико супружници нису дошли на рочиште за нагодбу
или су дошли, а нису постигли ниједан споразум нагодба није успела и у том случају се наставља бракоразводни поступак па
ће суд након спроведеног доказног поступка и утврђења реле вантног чињеничног стања донети пресуду којом ће решити сва значајна питања у вези са разводом брака.
2.4.
Доношење одлуке у бракоразводном поступку
Без обзира да ли се ради о поступку по тужби за развод бра ка
или
о
поступку
на основу споразум ног
предлога
за
развод
брака у оба случаја суд доноси пресуду која има конститутивно дејство. Разлика између ових пресуда ипак постоји јер се пре су да по споразумном предлогу заснива на чињеници да између
супружника није било спора, док у пресуди по тужби за развод брака у основи је постојао спор између супружника и тај спор је разрешен контрадикторном пресудом која је по својој правној природи конститутивна и заснива се на утврђеним релевантним чињеницама.
Изрека пресуде о разводу брака по тужби садржи:
1. 2. 3.
Одлуку да се брак разводи по члану 41. ПЗ,
Одлуку о томе ко ће вршити родитељско право, Одлуку о дечијем издржавању (ко је обавезан и у ком из носу да плаћа издржавање за децу),
4. Одлуку о виђању другог родитеља (коме НИЈе поверено родитељско право) са децом,
5.
Одлуку о трошковима поступка.
Изрека пресуде о разводу брака по споразумном предлогу садржи:
1. Пи смени споразум о разводу (члан 40. ПЗ), 2 . Писмени споразум о вршењу родитељског права који може бити дат у два облика:
а) Заједничко вршење родитељског права или
314
б)
Самостално вршење родитељског права,
З. писмени споразум о деоби заједничке имовине.
Поред ових обавезних елемената изрека пресуде може да садржи:
1. 2.
Одлуку о лишењу родитељског права,
Одлуку о изреченим мерама заштите од насиља у поро дици.
Пресуда у бракоразводном поступку делују према свима
(erga omnes),
2.5.
а не само према супружницима.
Правни лекови у бракоразводном поступку
Породични закон прописује да се пресуда којом се брак раз води на основу споразума може побијати само због битних по вреда одредаба парничног поступка и због мана воље тј. да је споразум о разводу закључен под принудом или у заблуди . За
кон не наводи остале мане воље (претња и превара) али сматра мо да се и из ових разлога мо:же жалбом побијати ова пресу да. Што се тиче пресуде којаје донета по тужби за развод брака жалбени разлози су исти као и против сваке друге контрадик
торне пресуде који су предвиђени одредбама општег парнич ног поступка, јер Породични закон не предвиђа ништа посеб но у погледу жалбених разлога. То значи, да се пресуда може побијати због битних повреда одредаба парничног поступка,
због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права. Када су у питању ванредни правни лекови Породични закон прописује у члану 208. да је ревизија увек дозвољена у поступ цима у вези са породичним односима, осим ако овим законом
није друкчије одређено. А у члану 227. став 2. ПЗ је предвиђено да одлука о разводу брака се не може побијати ванредним прав ним лековима у делу којим је брак разведен.
2.6. Кумулација тужбених захтева и противтужба у брачним споровима
Породични закон не садржи одредбе које би регулиса ле кумулацију тужбених захтева у брачним споровима већ се 315
примењују правила општег парничног поступка. У nравноЈ ли тератури је изражено мишљење "да нема сметњи да се у једној
тужби кумулира више захтева који се односе на брачни статус супружника." 5
Према цитираном мишљењу кумулација би била допуште на само по правилима о евентуалној кумулацији nри чему би редослед тужбених захтева био постављен тако да би се први захтев односио на утврђење да брак не постоји, па други захтев за пон и штај брака и трећи захтев за развод брака."Не би било допуштено да се као примарни захтев истакне захтев за развод
брака, а као евентуални захтев
-
захтев за утврђење да брак не
постоји јер захтев за развод брака имплицира тврдњу да брачни
однос постоји". 6 Што се тиче кумулације брачних спорова са другим споро вима између којих не постоји исти чињенични и правни осно
ви она није могућа пошто се ради о различитИм чињеничним и правним основима, јер према члану
.
188. .
ЗПП услов да би била
.
допуштена кумулација таквих захтева Је да Је за сваки
од зах-
тева стварно надлежан исти суд и да се примењују иста прави
ла поступка. С обзиром да за брачне спорове важе специфична
правила поступка која се битно разликују од правила општег парничног поступка кумулацију оваквих спорова је тешко одно
сно немогуће остварити. Стога се у статусним брачним споро вима не могу кумулирати захтеви имовинско правне
природе.
Ипак, постоје одређени изузеци који су условљени применом ос новних начела породичног процесног права, а пре свега начела
официјелности . По овом начелу суд је дужан да по службеној дужности
приликом
доношења
одлуке
о
разводу
поништају брака да одлучи о дечијем издржавању,
брака
0 томе вршити родитељско право, о лишењу родитељског права и
или
ко ће
ме 0 рама заштите од насиља у поро~ици. Када је у питању супру
жанско издржавањ~ тада суд НИЈе овлашћен нити ду)кан да по
ступа по службеној дужности већ само на иницијативу и захтев парничне странке.
s
Види Трива, ор.
6
Види Трива, ор.
316
cit. cit.
стр.
стр.
769 769.
Посшавља се йишање ga ли се у брачним сйоровима мо:ж:е йоgићи йрошuвшу.?1еба?
Породични закон не садржи посебне одредбе у вези са
овим питањем па ће се применити одредбе општег парничног поступка. Пошто је противтужба самостална тужба са обрну тим улогама парничних странака, она је по општим одредбама
дозвољена и у брачним споровима. Суд ће једном пресудом од лучити и о тужби и о противтужби. Доношење делимичне пре суде није могуће јер се ради о брачном статусу који је јединствен и недељив.
Уколико је један супружник покренуо тужбу за развод бра ка, а други супружник подигао противтужбу за поништај брака
у правној теорији је изражено мишљење да суд прво треба да одлучи о поништају брака јер су разлози за поништај постојали пре разлога за развод брака, па би суд требало да прекине по ступак по тужби до правоснажности одлуке о противтужби. Kaga йресуgа о йонишшају брака йосшане йравоснаж:на којом је усвојен йрошuвшуж:бени захшев и йонишшен. брак йосшавља се йишање шша је са шуж:бом за развоg брака, ga ли шреба gон.еши йресуgу или не йо шо} шуж:би. Мишљење у правној науци нису јединствена по том питању. По једном мишљењу у том случају
није потребно донети пресуду о разводу брака јер је брак већ поништен и њега нема па је одлука о разводу безпредметна. По другом мишљењу уколико тужилац који је тражио развод бра
ка остаје и даље код своје тужбе суд би морао донети пресуду којом се одбија тужбени захтев за развод брака као неоснован 7 јер брак више не постоји. Слично у ситуацији када је покренута тужба за развод бра ка или поништај брака, а противтужбом се тражи утврђење да брак не постоји, тада се прво мора расправити и одлучити по
противтужби јер се питање постојања односно непостојања бра ка појављује као прејудицијелно питање у односу на захтев да се брак разведе или поништи. Наиме, ако суд утврди да брак не постоји и пресуда постане правоснажна безпредметно је одлучи вати о тужби за развод односно поништај брака пошто ове туж бе полазе од чињенице да брак постоји па да га треба развести 7
Види Трива, ор.
cit.
стр.
768. 317
односно поништити. Стога ако брак не постоји логично је да нема сврхе да се тражи развод или поништај нечега што не постоји.
2.7.
Трошкови поступка у брачним споровима За разлику од Закона о браку и породичним
односима Р.
Србије који није садржавао посебне одредбе· о трошковима у брач ним споровима већ само када се радило о споровима у односима
између родитеља и деце (члан члану
207.
376.
ЗБПО)
,
Породични закон у
генерално регулише да ће суд у свим споровима из по
родичних односа о трошковима поступка одлучити по слободној оцени водећи рачуна о разлозима правичности .
Ово законодавно решење је сасвим оправдано, јер постоје значајне разлике између опште парничне процедуре и правила породично-правне процедуре које се пре свега манифестују кроз официјелну и истражну максиму. У породичним споровима трош
кови могу настати и због тога што суд применом истражне мак
симе налаже извођење одређених доказа ради утврђења релевант них чињеница коЈе служе као подлога за доношење судске одлуке.
Управо из ових разлога законодавно решење да ће суд о трошкови
ма одлучити по слободној оц~ни и при томе имати у виду правич ност суштински одговара овоЈ врсти спорова.
3.
ПОСТУПАК РАДИ УТВРЂЕЊА
ПОСТОЈАЊА ИЛИ НЕПОСТОЈАЊА БРАКА И ЗА ПОНИШТАЈ БРАКА
У брачне сп?рове спада и спор у коме се по тужби тражи да се утврди постојање односно непостојање брачног статуса. Ову
тужбу могу подићи супр~жници (односно лица која тврде да су у браку), трећа лица (нщчеu:ће наследници) која имају правни интерес да се утврди постојање односно непостојање брака и јавни тужилац у заштити општих интереса.
Тужба ?~ди утвр~ења постојања односно непостојања бра ка је по своЈОЈ пр~вноЈ природи декларативна тужба јер се њоме тражи утврђење Једног правног односа.
о постојању брачног с:гатуса .не може се решавати као
0
претходном питању у некој другој парници, већ такав тужбе-
318
ни захтев мора бити постављен у посебној парници као главно питање. Одлука која се доноси поводом постављеног тужбеног захтева у вези са брачним статусом мора бити садржана у из реци (диспозитиву) одлуке јер има дејство erga omnes и за све случајеве, а не само за ту парницу и између тих лица (парнич
них странака). Ова парница за утврђење постојања односно непостојања брака се сада ретко среће јер се постојање брака региструје у матичним
књигама па се изводом
из матичне
књиге венчаних
доказује брачни статус. Али, у ранијем периоду, нарочито по сле
другог
светског
рата,
када
су
уништене
матичне
књиге
на подручијима где су извођена ратна дејства тих спорова је било више јер је требало доказати да је постојао брак између
одређених лица али да немају доказ о томе пошто су матичне књиге спаљене или уништене. Пошто из чињенице постојања брака произилазе одређена права нпр. право на издржавање,
право на породичну пензију то је било важно у судском поступ ку утврдити постојање брачног статуса. И за ове спорове важе официјелна и истражна овлашћења суда у свим сегментима поступка. Тако ће суд ех officio да одлучује о дечијем издржавању и о родитељском праву који зах теви се као адхезијски поступци појављују у овим парницама. Суд
извођења
ће
такође
доказа
применити
ради
истражну
максиму
утврђења релевантних
приликом
чињеница,
па
чак и када се ради о признатим и неспорним чињеницама што
представља значајно одступање од опште парничне процедуре.
Ревизија као ванредни правни лек у овом спору је дозвољена за разлику од спора који се води по тужби за развод брака. Када је реч о спору за поништај брака овај спор се покреће тужбом која је по својој правној природи конститутивна (преображајна). Тужба за поништај брака не застарева и може се подићи без обзира на протек времена. Овом тужбом се тражи поништење брака из следећих разлога: 1. Ако су брак склопила два лица истог пола (чл. 31. ПЗ), 2. Ако изјаве воља супружника нису биле правно ваљане, а то значи сагласне и потврдне, дате без пр ину де и не у
заблуди (чл. 31. ПЗ), з. Ако брак није био склопљен пред матичарем (чл.
31.
ПЗ),
319
4.
Ако брак није био склопљен у циљу заједнице )Кивота супружника (чл.
32.
ПЗ),
.
.
5. Ако је брак склопљен за време трајања ранијег брака (чл . 33. ПЗ), 6. Ако је брак склопило лице које није било способно за расуђивање (чл. 34. ПЗ), 7. Ако је брак склопљен између крвних, тазбинских и адоп тивних сродника између којих није дозвољено склапање брака (чл . 35~ ПЗ),
8.
Ако је брак склопљен између старатеља и штићеника (чл .
36.
ПЗ) .
Тужба
за
поништај
брака
се
може
поднети
и
после
његовог преста.ика. Активну легитимацију за подизање тужбе за поништај брака имају:
1. 2. 3. 4.
Оба супружника,
Лица која имају правни интерес да брак буде поништен, Јавни тужилац као странка у функционалном смислу,
Старатељ малолетног или пословно неспособног лица мора да
има дозволу органа старатељства за подизање
тужбе за поништај брака.
Родитељи малолетног супруга могу тражити поништај бра
ка ако је брак закључен без дозволе суда све до пунолетства де тета .
Када поступак за поништај брака покрећу трећа лица или јавни тужилац супружници имају положај нужних и јединствених супарничара.
Пуномоћје за подизање тужбе за поништај брака мора бити спец11јално и оверено. То значи да се у пуномоћју мора навести основ за подизање тужбе за поништај брака.
Право на подизање тужбе за поништај брака имају супруж
ници и то је њихово лично право које не прелази на наследнике. Али, наслед~ици мо_гу продужити већ започети поступак ради
утврђења да Је п~стоЈао основ за поништај брака. у овом случају тужба мења своЈ карактер тако да она више није конститутивне већ декларативне природе.
Поред разлога ништавости брака постоје
и
разлози за
рушљивост брака. Разлози рушљивосши брака су gaшu у члану 320
215. go 219. ПЗ. Основна разлика између апсолутне ништавости и рушљивости брака је у процесној легитимацији странака и ро кови ма за подношење ту:жбе.
Код ништавости тужба за поништај брака не застарева, а код рушљивости тужба за поништај брака застарева у зако ном одређеним роковима. У зависности од разлога рушљивости предвиђени су и различити рокови за тужбу за поништај рушљивог брака.
Према нашем Породичном закону правне последице по ништења брака су углавном изједначене са правним последица ма развода брака. Те последице се тичу супружника и односа су пружника као родитеља и њихове заједничке деце. Разликујемо последице личне природе и последице имовинске природе.
Ако је разлог за рушљивост брака малолетство, супружник који је био малолетан у време склапања брака може тражити поништење брака у року од годину дана од стицања пунолет ства, а родитељ односно старатељ малолетног супружника могу
тражити поништење брака до пунолетства малолетног супруж ника.
Ако је разл ог з а рушљивост брака мана воље (принуда и за блуда) супружник може тражити поништење брака у року од го дину дана од дана када је принуда престала или од дана када је сазнао за заблуду.
Супружник који није био способан за расуђивање у моменту склапања брака, па накнадно постане способан за расуђивање, може поднети тужбу за поништење брака у року од годину дана од дана престанка неспособности з а расуђивање или ако је био лишен пословне способности од дана правоснажности решења о враћању пословне способности.
Дејства поништења брака наступају са правоснажношћу пресуде о поништају брака (ех пипе), дакле, настају правне по следице само за убудуће, а не ниште се последице које је брак произвео до момента поништења (ех tипс).
у поступку за поништење брака из разлога двобрачности закон прописује посебна правила у вези са до казивањем реле вантних чињеница. Тако је прописано да се постојање ранијег брака доказује изводом из матичне књиге венчаних . Ако тужи лац постојање ранијег брака не може доказат и изводом из ма-
32 1
тичне књиге венчаних суд ће наложити да покрене парницу за
утврђење да ранији брак постоји. Ако тужилац то не учини у
одређеном року сматраће се да је повукао тужбу за поништај брака из разлога двобрачности. Ако тужени оспорава пуноваж
ност ранијег брака који је уписан у ранију књигу венчаних суд
ће му наложити да покрене парницу за поништај ранијег брака у одређеном року, а ако то не учини сматраће се да је тужени одустао иод своје тврдње и наставиће се поступак по тужби за пони .штај брака. Ако ранији брак престане до закључења главне расправе по
тужби за поништај брака због двобрачности, суд ће тада одбити тужбени захтев за поништај брака јер је нестао разлог за ниш тавост брака. У поступку за поништење брака када се он води по туж
би једног од супружника примењују се правила о посредовању (медијацији) која важе и у бракоразводном поступку једино се изоставља фаза мирења супружника па се одмах прелази
фазу нагодбе. Циљ ових правила јесте да се мирним путем медијатора
разреше
спорна
питања
у
вези
са
уз
на
помоћ
вршењем
родитељског права и поделом заједничке имовине и тиме избег ну дуготрајне и мукотрпне парнице. Поступак нагодбе спроводи
суд или специјализована установа којој је суд поверио поступак посредовања. Када се поступак посредовања оконча (успешно или неуспешно) или ако поступка за посредовање није било суд заказује рочиште за решавање по тужби за поништај брака. Поступак посредовања се неће спровести ако .је тужбу
за поништење брака подигло неко треће лице које има не посредни правни интерес или јавни тужилац против оба су пружника.
И
у
тражна
споровима за поништење брака доминантна
овлашћења
суда,
ограничење
начела
су
ис
диспозиције,
немогућност доношења делимичне пресуде, међу пресуде, пресу де због пропуштања, пресуде на основу признања, пресуде због одрицања и склапања судског поравнања. Искључена је јавност и
важи
.
начело хитности поступка
.
'
а о трошковима
одлучује суд по слободној оцени водећи рачуна правичности.
322
0
поступка
разлозима
Глава
IV
ПАТЕРНИТЕТСКИ И МАТЕРНИТЕТСКИ СПОРОВИ
1. ПОЈАМ
И ВРСТЕ ПАТЕРНИТЕТСКИХ И
МАТЕРНИТЕТСКИХ СПОРОВА Патернитески
спорови
су
они у којима се утврђује или
оспорава очинство, а матернитетски спорови су они у којима се
утврђује или оспорава материнство. Интересантно је помену ти да све до доношења Породичног закона Србије ранији зако
ни који су регулисали ову материју нису садржавали изричите законске норме о поступку утврђивања и оспоравања материн ства већ су се аналогно примењивале норме о утврђивању и оспоравању очинстава.
Спорови о очинству и материнству су веома значајни јер се
у овим поступцима утврђује родитељски статус који је од из узетне важности
како за дете тако и за родитеље,
а посматра
но шире и за друштвену заједницу. Зато су у овим поступцима
правила процедуре специфична и значајно одступају од правила опште парничне процедуре.
Правила
општег
парничног
поступка
треба
да
омогуће
ажурну и ефикасну заштиту грађанских , а пре свега имовинских права за која права су карактеристичне диспозитивне норме. У патернитетским
и
матернитетским
споровима
правила проце
дуре морају бити прилагођена природи материјално правних односа који су предмет ових поступака. Овде се ради о одно
сима који су статусног карактера и који су регулисани претежно когентним нормама па је диспозиција странака искључена или значајно ограничена. Кроз правила процедуре се мора обезбе
дити посебна заштита права лица која су под посебном зашти том друштва, а то су пре свега малолетна деца. Пошто општа правила парничног поступка не би могла да обезбеде ту посеб ну заштиту лица прописана су у Породичном закону посебна
323
правила поступка којима се регулише процедура У споровима из
брачних и породичних односа. 8 Разликујемо две врсте спорова:
1. 2.
Пате рн итетске, Матернитетске.
У патернитетске спорове спадају:
1. 2. 3.
Спор ради оспоравања очинства
Спор ради утврђивања очинства
Спор ради поништаја признања очинства.
У матернитетске спорове спадају:
1. 2.
2.
Спор ради оспоравања материнства
Спор ради утврђивања материнства
ПОСТУПАК ЗА ОСПОРАВАЊЕ ОЧИНСТВА
2.1.
Активна и пасивна легитимација
По нашем праву очинство се утврђује на основу законске
пресумпције "да је отац детета онај мушкарац на кога брак указује тј. муж мајке детета". Ово правило је установљено још у римском праву
(pater is est quem nuptiae demonstrant).
Чим је дете
рођено у браку оно је брачно дете и познат је отац. По нашем за кону дете се сматра брачним и ако је рођено у року од триста дана од престанка брака. Ова законска претпоставка о очинству је оборива. Наиме, уколико се доводи у сумњу очинство мужа мајке детета може се покренути поступак за оспоравње очин ства.
Закон прописује да су странке у поступку ради оспоравања
очинства дете, мајка, мушкарац који се по закону сматра оцем детета (муж мајке детета) и мушкарац који тврди да је природни отац дете:а. У овом спору. активну легитимацију има муж мајке детета КОЈИ о~порава своје очинство, а пасивну легитимацију имају дете, мајка и природни отац детета. Ако дете покрене пар ницу за оспоравање оч~нства пасивно су легитимаисани отац
(муж мајке детета), 8
маЈка и природни отац детета. Ако мајка
Види о овоме шире С. Трива, ор.
324
cit. стр. 757
покрене парницу за оспоравње очинстава пасивно су легитими
сани отац (му)к мајке детета) , дете и природни отац детета. Породични закон предвиђа још један случај када очинство оспорава мушкарац који тврди да је природни отац детета. у тој ситуацији пасивно су легитимасани отац по закону, мајка и дете. Са овим захт~вом за оспоравање брачног очинства мушкарац који тврди да Је природни отац детета мора да поднесе и тужбу
за утврђивање свог очинства. Сва ова лица су истовремено нуж ни и јединствени супарничари . Нужни супарничари су зато што морају сви учествовати у поступку, а јединствени су зато што
пресуда ·према свима мора једнако да гласи. Дејство парничне радње једног супарничара протеже се и на остале супарничаре. Ако тужбом нис?' обухваћена сва лица која морају бити странке у поступку, суд Је дужан да поучи тужиоца да тужи и лице које
тужбом није обухваћено или да позове то лице да се придружи тужби као нови тужилац . Ова одредба важи и у ситуацији када странку заступа адвокат. То значи да тужба неће бити одмах од
бачена ако нису сва лица обухваћена тужбом и у случају када је тужбу поднео адвокат, него ће се дати поука да се исправи тужба. Тек ако тужилац у року који је суд одредио не прошири
тужбу на сва лица која морају бити обухваћена тужбом или се та лица не придруже тужби као тужиоци, сматраће се да је туж ба повучена, а ако тужба буде враћена суду без исправке суд ће је одбацити.
Уколико неко лице од тужених није живо тада се тужба под носи против његових наследника, а ако нема наследника тужба
се подноси против државе Србије.
2.2.
Рокови за тужбу
Закон предвиђа рокове за поди зање тужбе ради оспоравања очинства. Постоји само један изузетак када није прописан рок, а то је у случају када тужбу за оспоравње очинства подиже дете.
Законодавац је ово прописао имајући у виду основни постулат да дете има право да зна ко су његови прави родитељи те се ово његово право не може временски ограничавати .
За мужа, мајку и мушкарца који тврди да је прави отац де
тета предвиђени су по закону субјективни рок од годину дана
325
од сазнања за очинство, а објективни рок од десет година од
рођења детета. Субјективни рок за мајку детета тече од сазнања за чињеницу да њен муж није природни отац детета.
Субјективни рок за мужа мајке детета тече од сазнања да он НИЈе отац детета.
Субјективни рок за мушкарца који тврди да је отац детета тече од сазнања да је он природни отац детета.
Субјективни рок за мушкарца који тврди да он је отац де тета који је зачет уз биомедицинску помоћ, тече од сазнања да
дете није зачето уз биомедицинску помоћ, дакле не путем веш тачке оплодње већ природним путем.
Уколико дете није пунолетно, тужбу у његово име подно си
законски заступник, а ако Је дете пунолетно,
али
пословно
неспособно, тужбу подноси његов старатељ уз одобрење органа старатељстава.
Ако су интереси детета и његовог законског заступника су
протни малолетном детету ће се поставити колизијски старатељ. Наследници мужа мајке детета немају право на подизање тужбе за оспоравње очинства чак и у ситуацији када је нотор но да њихов правни предходник није природни отац детета.
Наследници могу само да наставе већ започети поступак ради
оспоравња очинства. Овакав став законодавца се заснива на идеји да се ради о строго личном праву које не може да пређе на наследнике после смрти титулара овог права .
Kaga
осйоравање очинсшва није gозвољено?
Оспоравање очинства није дозвољено у случајевима који су изричито наведени у закону, а то су:
] . После смрти детета, 2. Када је дете усвојено, з. Када је очинство утврђено правоснажном судском пресу дом,
4. Када је очинство утврђено признањем оним л , ицима су се сагласила са признањем очинства.
326
·
која
2.3.
Оспоравање очинства зачетог уз биомедицинску помоћ
. .
,...
Оцем детета коЈе Је зачет о уз ои о медицинск у помоћ се см а-
тра муж мајке детета под усл овом да ј е дао писмени приста нак . Давањем пристанка на овакав н ачин зачећа му ж мајке де тета нема право да тако настало оч и нство касније оспорава. у
овом случају се ради о законској необоривој презу мпцији (iure et de iure) при чему није битно да ли се рад и о хомологној или хетерологној вештачкој оплодњи . Међутим, муж мајке дет е та може да оспорава очинство тврд њом да дете није зачето у з
биомедицинску помоћ већ да је у питању превара тј. да је дете зачето природним путем. Наравно, ово је тешко доказати због конспирације у поступку вештачке оплод ње. Терет дока зивања је
на
мужу
.
мајке
детета
.
.
КОЈИ Јед ини
има
право
на
тужбу
за
оспоравање очинства у оваквом случају. Пошто се код писменог пристанка да се дете зачне уз био
медицинску помоћ ради о изјави воље тада се и у овом слу чају може тражити поништај изјаве воље због мана воље (принуда , претња, заблуда, превара). Уколико муж мајке детета није да о пристанак на зачеће де тета у з биомедицинску помоћ и у том слу чају он ће се сматрати оцем детета на основу законске презумпције . Али, муж би имао
право да оспорава своје очинство тврдећи да је дете зачето се меним ћелијама другог мушкарца. Ако би до вештачке оплодње дошло семеном мужа он не би могао да оспорава своје очинство без обзира што није дао пристанак на вештачку оплодњу.
2.4.
Апсолутна, стварна, месна и функционална надлежност у споровима за оспоравање очинства
По тужби за оспоравање очинства апс олут но је надл ежан суд јер се ра д и о парничном пост у п ку, а н е о у правном по ступ ку.
Према Закону о у ређењу судова ств а рно ј е надлежан виши с уд. За разлику од бра чних спорова где ј е пред внђен а ст варна надлеж ност основног суда , у патернитетскнм и м ате рнитетскнм сп ор о
вима је предвиђена првостеп е на надле)кност в.ишег суда. Ово је учињено и з ра зл ога што се рад и о ~еома знач.аЈннм 11 осет.rь ив11м
питањима статусног карактера па Ј е законодавац желео да ове
спорове стави у надлежност искуснијих н стру чннјнх суд ија.
Месну надлежност у овим споровима одређује Закон о парничном поступку и то тако што је предвиђена општа мес на надлежност према пребивалишту туженог ~ посебна месна надлежност према пребивалишту тужиоца, ако Је дете тужилац
(елективна месна надлежност).
.
У погледу функционалне надлежности у првом степену суди
веће састављено од председника већа који је судија по професији и два члана већа
-
судије поротници, а у другом степену веће од
троје судија по професији, с тим да судије морају поседовати сертификат о посебним знањима из области права детета.
3.
ПОСТУПАК ЗА УТВРЂИВАЊЕ ВАНБРАЧНОГ ОЧИНСТВА
Ванбрачно очинство по нашем закону може ·да се утврди на два начина:
1. 2.
Признањем ванбрачног оца и
Истраживањем у судском поступку доношењем судске одлуке.
3.1. Утврђивање ванбрачног очинства признањем Када се ради о признању ванбрачног очинства у питању је добровољни акт мушкарца који изјавом своје воље признаје даје
отац ванбрачног детета. Међутим, изјава воље мора да испуњава одређене материјалне и формалне услове да би признање било пуноважно.
3.1.1.
9
Материјални услови за признање очинства
Материјални усл.ови за признање очинства су следећи:
I. Мушкарац КОЈИ признаје очинство мора имати најмање 16 година и мора би.ти способан за расуђивање. Способ ност за расуђивање Је .Фактичко питање и цени се у сва ком конкретном случају, а суштински то значи да је све-
------9
Материјални услови су прописани у члану ви су прописани у члану
328
305-310
ПЗ.
46-54
ПЗ а ф
,
ормални усло-
1
стан садржине изјаве коју даје и које правне последице та
1 1
1
изјава производи.
2. У моменту пр~знања дете мора бити живо. Једини је из узетак у случају насцитуруса када је дете зачето али још
r
није рођено. У том случају се може дати признање али је услов за пуноважност тог признања да се дете живо роди.
З. Да би признање произвело правно дејство са признањем мора да се сагласи мајка. Ако је дете навршило
16 годи
на живота мора и оно да се сагласи са признањем. На равно, да и за мајку и за дете важи услов да су способни
за расуђивање.
Ако мајка не може да да сагласност из било ког разлога довољна је сагласност детета и обрнуто ако дете не може да да
.
.
сагласност довољна Је сагласност мајке.
Ако ни мајка ни дете не могу да дају сагласност, тада са. . .
гласност даЈе старатељ детета КОЈИ Је дужан да претходно за ту
своју . радњу прибави сагласност органа старатељства.
3.1.2.
Формални услови за признање очинства
Породични закон је тачно определио органе пред којима се може дати изјава о признању очинства и у којој форми. Тако да само изјава дата пред тим органима и у прописаној форми про изводи пуноважно правно дејство.
Признање очинства се може дати:
1. 2. 3.
Пред матичарем, Пред органом старатељства и
Пред судом.
Закон
предвиђа ЈОШ Један
.
случаЈ
пуноважног
очинства када се ради о постхумном признању. може
признати
очинство и у свом тестаменту,
признања
Отац детета
али
ова изјава
производи дејство тек моментом смрти тестатора. Изјава о признању очинства се не може опозвати. Исто тако и сагласност са признањем очинства се не може опозвати.
Међутим, лико
нису
изјава
били
и
сагласност
испуњени
услови
се
мог~
поништити
материјални
и
уко
формални
329
предвиђени законом за њихову пуноважност. Поништење се тражи тужбом у парничном поступку, а активну легитимацију имају:
1. 2.
Лица која су дала изјаву о признању одн
која имају правни интерес да изјава
о
признању
буде поништена,
3.
Јавни тужилац ради заштите општих друштвених интереса.
Пошто се ради о изјави воље као и код сваког другог правног
посла у случају мане воље изјава је рушљива те се може пониш тити из разлога релативне ништавости, а то су принуда и заблу
да. Тужбу за поништај у овом случају може поднети само лице које је дало изјаву о признању и то у року од годину дана од дана
када је принуда престала или од дана када је заблуда уочена. Очинство утврђено путем признања не може се оспорити од
стране лица која су у том поступку учествовала. То значи да признато очинство не могу оспорити ни мушкарац који је дао
изјаву признања, ни дете, ни мајка односно старатељ који су се сагласили са признањем. Једини ко има право да оспорава очин ство утврђено путем признања је мушкарац који тврди да је он
отац детета, а не онај ко је дао изјаву о признању. Оспоравање се врши путем тужбе у парничном поступку, а тужба се може поднети у року од годину дана од сазнања да је он отац детета
(субјективни рок), а најкасније у року од десет година од рођења детета (објективни рок).
3.1.3.
Поступак када се признање очинства даје пред матичарем
Мушкарац к~ји доб~овољно жели да да изјаву очинства,
ову
изјаву даЈе пред матичарем који
0 признању води матичну
књигу рођених за дете, јер је он надлежан за примање таквих изјава и о томе сачи.њава записник. Ако је изјава дата пред дру гим матичарем, он Је дужан да записник који садр)Ј<И изјаву 0 признању достави надлежном м~тич~ру. Исто ће поступити 11 орган старатељства или суд ако Је ИЗЈава о признању дата пред овим органима.
ззо
Пошто је давање изјаве о при з нању очинства строго лични акт, признање се не може дати преко законског заступника или
пуномоћника.
.
Када прими ИЗЈаву о признању матичар је дужан да позове мајку и дете ако имају више од 16 година, или само мајку, или
·
само дете или старатеља детета да у року од ЗО дана дају изјаву 0 сагласности са признањем очинства. Ако је мајка у пријави
рођења детета навела да оцем детета сматра мушкараца који је
касније признао очинство неће се тражити њена сагласност. Под саветов~њем мајке се подразумева дужност матичара
да поучи мајку о њеном праву да када пријављује рођење де тета ван брака наведе у пријави мушкараца кога сматра оцем детета. У случају да мајка наведе име оца детета поступак се даље одвија тако што матичар позива тог мушкарца да у року од ЗО дана да изјаву о признању очинства. Уколико тај мушка рац у року од ЗО дан~ не да никакву изјаву. или негира да је он отац детета матичар Је дужан да поучи мајку да има право на
утврђивање очинства судским путем.
Под саветовањем оца се подразумева дужност матичара да
поучи оца који је признао очинство о његовом праву да поди гне тужбу за утврђивање очинства судским путем . Наиме, ако мушкарац да изјаву о признању очинства, а мајка и дете односно
старатељ не дају сагласност на ту изјаву у року од ЗО дана или се не изјасне, матичар је дужан да мушкарца који је признао очин ство поучи о његовом праву на подизање тужбе за утврђивање очинства судским путем.
3.2.
Утврђивање очинства судском одлуком (истраживање очинства)
У нашем позитивном праву је дозвољено утврђивање очин ства путем суда у случају истицања приговора више саложни ка јер је суд ду)кан да спроведе доказни поступак и утврди да
ли је тужени природни отац детета. Значи, сама чињеница да је
мајка у критичном периоду зачећа имала полне односе са више мушкараца нема за послед ицу обустав~rъања посту пка већ се он наставља против туженог кога је мајка означила у ту жби. Од мајке зависи да ли ће проширити тужбу и на дру га лица. Суд 33 1
нема овлашћење да ех
прошири тужбу и на остале салож
offo
нике .
Према
Породичном
закону
активну
легитимацију
за
утврђивање очинства имају: мајка, дете, мушкарац који тврди да Је отац детета.
Дете има право да поднесе тужбу без обзира на рок. Мајка
детета има право да поднесе тужбу у року од једне. године од сазнања
да
мушкарац
кога
сматра оцем
детета
НИЈе
признао
очинство, а најкасније у року од десет година од рођења детета, а мушкарац који тврди да је отац детета има право да поднесе
тужбу у року од једне године од сазнања да се мајка односно старатељ нису сагласили са његовим признањем (субјективни рок),
а
најдуже
у
року
од десет година
од
рођења
детета
(објективни рок). Сва ова лица морају бити обухваћена у по ступку било на страни тужиоца било туженог јер имају положај нужних и јединствених супарничара.
Стварно надлежан суд је виши суд, а месно надлежан је суд опште надлежности који се одређује према пребивалишту одно сно боравишту туженог. Једини је изузетак када тужбу подноси малолетно дете тада оно може подићи тужбу према месту свог
пребивалишта односно боравишта по правилима о елективној месној надлежности.
У
па:ернитетским
споровима се
примењују
специфична
начела којима се одступа од основних правила опште парнич
не процедуре. И у овим споровима, као и код брачних спорова закон предвиђа ограничење начела диспозиције и афирмацију официјалне и истражне максиме.
у доказном поступку се користе сва доказна средства с тим
што суд треба ~а утврди редослед извођења доказа. Другим ре чима треба да да приоритет оним доказима који искључују очин ство туж~ног ради бржег и економичнијег спровођења поступка. Кључно Је утврдити две битне чињенице: да ли је тужени у кри тичном периоду зачећа одржавао полне односе са мајком детета
и да ли је био способан за оплођење. Некада се узимало да је критичан п~риод зачећа износио 120 дана. Савремена медицина омогућил~ Је да се_ критични период зачећа сведе на 14 дана. о томе се изЈашњаваЈу вештаци, гинеколози . Уколико се у поступ ку докаже да у том периоду тужени мушкарац и мајка детета
332
нису могли имати полне односе тужбени захтев ће бити одбијен као неоснован (на пример тужени је био у иностранству или тешко болестан у болници и сл .). Исто тако, ако се докаже да у критично вре~е зачећа тужени није био способан за оплодњу, без обзира што Је одржавао полне односе са мајком детета туж
бени захтев за утврђење ванбрачног очинства ће бити одбијен као неоснован. Тек када се ове ситуације искључе то јест када очинство туженог се не може искључити путем ових изведених
доказа, тада суд приступа извођењу осталих доказа. Вештачење је у овим споровима кључно и оно се спроводи различитим ме тодама, а пре свега метода анализе крви; затим анрополошко
вештачење и вештачење путем ДНК отиска.
У вези са доказним поступком може се поставити значајно
питање, ·с обзиром на официјелна и истражна овлашћења суда,
ga ли
се учесници йосшуйка моlу йринуgиши на йоgврlавање ме
gицuнским анализама и у случају оgбијања йоgврiавања меgи цинском вешшачењу какав шо значај има у суgском йосшуйку?
По овом питању постоје значајне разлике у упоредном законо давству. Тако по праву Немачке, Аустрије и Шведске може се принудно спровести одлука о вештачењу када је то потребно
за утврђење родитељског односа. По праву Француске, Италије и
Шпаније
странке
се
не
могу
принудити
на
медицинско
вештачење, али њихово одбијање да се подвргну медицинском вештачењу је релевантно при судској оцени доказа. У Енгле ском праву се одбијање налогу суда да се спроведе медицинско вештачење сматра непоштовањем суда што има за последицу да
странка губи парницу. У Грчком праву се неоправдано одбијање странке да
се
подвргне вештачењу третира тако да се тврдња
супротне странке сматрају тачним и истинитим .
Наш ЗПП и ПЗ не прописују посебне норме већ се примењују опште норме о извођењу доказа и терету доказивања . У домаћој правној доктрини су изражена два опречна мишљења. По једном мишљењу пошто се не ради о опасним захватима у телесни ин тегритет странке, оне су дужне да се подвргну вештачењу. По другом мишљењу странке се не могу принудити на медицинско
вештачење већ само ако добровољно пристану. Друго мишљење
сматрамо правилнијим, јер без обзира што у о_вим споровима постоји значајно одступање од начела диспозиције, ипак се ради
333
о грађанском субјективним правима где принуда мора рестрик тивно да се . спроводи. Суд ће у околностима конкретног случаја
ценити понашање странака и њихово одбијање да се подвргну медицинском вештачењу и у заједници са осталим доказима ут врдити релевантне чињенице за доношење одлуке.
Странка
може
лично
поднети
тужбу,
а
може
и
преко
пуномоћника. Ако тужбу у патернитетском спору или матерни
тетском спору подноси преко пуномоћника, пуномоћје мора бити оверено и специјално, што значи издато само ради заступања у том спору. Пуномоћје мора да садржи наводе у погледу врсте тужбе и основа за подизање тужбе.
Правоснажношћу
пресуде
заснива
се
родитељски
однос
између детета и ванбрачног оца. Пресуда је декларативне правне
природе са дејством ех tunc. Њоме се не заснива нови однос већ се констатује, декларише природни однос који постоји од рођења детета. Пресуда има апсолутно дејство тј. делује према свима.
Са правоснажношћу пресуде успостављају се сроднички одно си између оца и детета и детета и очевих сродника. Када пресуда постане правоснажна суд њу доставља матичару на подручју где
дете има пребивалиште ради уписа утврђеног очинства у матичну књигу рођених.
4. ПРАВНА ПРИРОДА ПРЕСУДЕ У ПАТЕРНИТЕТСКИМ СПОРОВИМА
Не постоји јединствено мишљење у правној науци природи пресуде у патернитетским споровима.
0 Једни
правној аутори
сматрају да по свом карактеру пресуда у патернитетском спору је декларативне природе. Други аутори сматрају да су ове пре суде по свом карактеру конститутивне. Трећи аутори заступају становиште да су неке пресуде декларативне, а неке
консти
тутивне правне природе. Чини нам се да је најприхватљивије
мишљењ~ 1:Р 0 Фесо~а Триве даје пресуда У патернитетском спо
ру по СВОЈОЈ ~равној природи декларативна јер се овом пресудом
само утврђује (констатује) правни однос који је настао рођењем
детета. Наиме, очинство као фактички однос постоји од рођења
детета и од тог момента већ пос:оји одређен статусни однос _ између родитеља и детета. Суд својом пресудом не може мењати 334
фактички, биолошки однос већ може се ограничити на то да у образложењу
пресуде утврди
чињеничну подлогу
природног
очинства па да у диспозитиву пресуде изрекне правне после
дице из утврђеног чињеничног стања. Дакле, суштина правног односа је настала већ рођењем детета, а не доношењем пресу де и зато пресуде у патернитетском спору могу бити само деклара
тивне по својој правној природи. 10 Постоје мишљења да када се ради о тужби за утврђивање очинства тада пресуда има декла ративну правну природу, а када се ради о оспоравању очинства онда пресуда има конститутивну правну природу. Сви аутори се
слажу да ако се ради о одбијајућој пресуди у овим парницама да су те пресу де декларативне правне природе. Иначе, правоснажна
пресуда у овим парницама има дејство erga omnes (према свима) због карактера правног односа који је у питању, чиме се одступа од основног принципа да пресуда у парници има дејство
partes
inter
(између странака).
5. iIOCTYПAK У МАТЕРНИТЕТСКИМ СПОРОВИМА 5.1.
Опште напомене
Породични закон предвиђа посебне норме које регулишу утврђивање и оспоравње материнства. Закон о браку и породич ним односима Републике Србије није садржавао посебне норме о утврђивању и оспоравању материнства већ је упућивао на сход
ну примену одредаба о патернитетским споровима. Међутим, ове одредбе нису одговарајуће за матернитетске спорове и з·ато аналогна или сходна примена ових одредаба није добро зако нодавно решење. Стога је Породични закон доношењем ових норми
се сврстао у ред савремених позитивно правних закона
који регулишу изричито ову значајну материју, посебно имајући у виду достигнућа у савременој медицини. Старо правило из римског права mater semper certa est (да је мајка увек позната)
је превазиђено са достигнућима савремене медицине. Истина, имајући у виду неспорну и несумњиву чињеницу да трудноћа и 10
Види шире о томе Трива С, ор.
cit.
стр.
780-781.
335
рађање детета је веома транспарентно, те да је услед тога мајка у већини случајева позната и самим тим матернитетски спор ре
лативно редак у Пракси, ипак су могући случајеви да дође до спора (на пример замена детета приликом рођења, случајно или намерно, погрешан упис у матичне књиге рођених и. сл.). Данас се питање материнства може компликовати у случају оплодње
јајне ћелије друге жене и трансфером ембриона у тело жене која рађа дете; а такође и у случају сурогат материнства. Стога је значајно да се питање материнства реши изричитим законским нормама.
Према нашем Породичном закону мајка детета је жена која га је родила без обзира чије генетске особине дете носи. Ово пра вило важи како за брачно тако и за ванбрачно дете. Нови на је да чињеница рођења детета није довољна за заснивање материнско правноr односа. Потребно је да се то рођење пријави и уведе у ма тичну књигу рођених. Уколико се материнство не може утврдити
на основу матичне књиге рођених за дете онда се матери нство мора утврђивати у судском поступку. Није могуће утврдити мате ринство признањем мајке.
5.2.
Административни поступак за регистрацију рођеног детета
Породични закон предвиђа административни поступак за регистрацију рођеног детета. По рођењу детета у року од 15 дана оно се мора _У~~сати у матич~у књигу рођених. Здравствена
установа у КОЈОЈ Је дете рођено Је дужна по службеној дужности да пријави рађање дете.та, али обавеза пријаве рађања детета је општа. То значи да пријаву. рођења детета треба да поднесу неко од следећ~:~х лица: отац, мајка, други члан домаћинства, лекар и бабица КОЈИ су уче~твовали при порођају, лице у чијем стану је дете рођено ако није у породилиштву и свако друго лице које је сазнало за рођење детета.
Рођење детета се пријављује према месту где је рођено. Ако се дете родило у току путовања тада се пријављује у месту где
се путовање завршило. Ако . . родитељи нису познати (на пуштено дете) рођење се приЈављуЈе према месту где је дете нађено, а на основу решења орагана старатељства.
336
6. УТВРЂИВАЊЕ МАТЕРИНСТВА У СУДСКОМ ПОСТУПКУ
6.1.
Активна легитимација, рокови за тужбу и надлежност
Када жена ~оја је родила дете није уписана у матичну књигу рођених као маЈка детета материнство се може утврдити једино
у судском поступку. Активну легитимацију у овом спору имају: жена која тврди да је мајка детета и дете.
Дете има право на тужбу без обзира на рок, а жена која тврди да је мајка детета може поднети тужбу у року од годину дана од сазнања да је она родила дете (субјективни рок) и у року од десет година од рођења детета (објективни рок). У овом поступку странке су дете и жена која тврди да је мајка детета (Чдан 256. став 1. ПЗ.).
Ако је дете тужилац, жена која тврди да је мајка је тужена и обрнуто ако је жена која тврди да је мајка детета тужилац, тужени
је дете. Овде нема супарничарске заједнице као код осталих спо рова из ове области . Поступак се води пред вишим судом који је стварно надле
жан, а месна надлежност се одређује према правилима Закона о парничном поступку (општа месна надлежност и елективна месна надлежност). У првом степену суди веће састављено од председника већа
· који је судија по професији и двоје судија поротника, а у другом степену веће састављено од троје судија по професији. Судије морају имати сертификат о стеченим посебним знањима из обла сти права детета.
У погледу осталих правила поступка примењују се одредбе које су прописане и за остале патернитетске и матернитетске спорове.
Правоснажна судска одлука има дејство ех
tunc
од рођења де
тета и делује према свим лицима.
Суштинско дејство у случају усвајања тужбеног захтева се манифестује у успостављању родитељског односа између детета и
жене чије је материнство утврђено са свим правним консеквенца ма које из тог односа проистичу.
337
7. ОСПОРАВАЊЕ МАТЕРИНСТВА У СУДСКОМ ПОСТУПКУ
7.1.
Активна легитимација, рокови за тужбу и надлежност
Породични закон предвиђа посебне норме којима се регули ше поступак оспоравања материнства.
.
.
У овом поступку активну легитимацију имају:
1.
Дете,
2.
Жена која је уписана у матичну књигу рођених као мајка детета,
З. Жена која тврди да је мајка детета, али мора истом туж бом да тражи да се утврди њено материнство и
4.
Мушкарац који се по закону сматра оцем детета.
Сва
ова
лица
су
странке
у
поступку
и
морају
бити
обухваћене тужбом као тужиоци или тужени. Ради се о нужном и јединственом супарничарству. 1 1
За дете није предвиђен рок за подизање тужбе, а з а оста ла лица су предвиђени субјективни и објективни рокови. За сва лица објективни рок износи десет година и он тече од рођења детета, а субјективни рок је годину дана и он тече за жену која је уписана у матичну књигу рођених као мајка детета од дана
сазнања да она није родил~ дете; за жену која тврди да је мајка детета од дана сазнања да Је она родила дете; за мушкарца који се по закону сматра оцем детета од дан~ сазнања да жена која је
уписана као мајка детета у матичну књигу рођених није родила дете.
Поступак се води пред вишим судом који је стварно надле жан, а месна надлежност се одређује према правилима 0 општој месној надлежности и елективној надлежности предвиђено За коном о парничном поступку.
За ове спорове у функционалном смислу у првом степену је надлежн~ веће с~стављ~но од председника већа који је судија по професији и двоЈе судија поротника, а у другом степену веће 11
Види члан
338
256.
став
2.
ПЗ.
од троје судија по професији. Судије морају имати знања из об ласти права детета.
Породични закон је пред видео случајеве када није допуште но оспоравање материнства:
1. 2.
Када је материнство утврђено правоснажном пресудом, Када је дете усвојено,
З . После смрти детета. у погледу осталих правила поступка важе иста правила као
и за друге патернитетске и матернитетске спорове.
3 39
340
1 1 1
1
1 1
1
1
ДРУГИД~О
ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК
341
342
_Ј
ОДЕЉАК ПРВИ
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
1. ПОЈАМ
И КЛАСИФ11КАЦИЈА ВАНПАРНИЧНОГ
ПОСТУПКА
Ванпарнични поступак је посебна врста грађанског судског поступка који је прилигођен специфичним карактер11стнкам(t грађанскоправних односа о којима се расправља и одлучује у том поступку. Проблем дефинисања ванпарничног пос1упка је. при сутан у правној теорији због разноврсности rрађ_анскоправних односа о којима се одлучује у овом поступку. Уобичајно ј~ да се за ванпарнични поступак каже да је то неспорни поступак
contentiosa), а за парнични поступС:tк да је то поступак (iuris dictio .contentiosa). Ови на з иви су резул
(iuris dictio спорни
поп
тат покушаја да се ванпарнични и парнични поступак разграни
че применом критеријума спора. Међутим, овај критеријум се не · може у
целнни
.
.
прихватити Јер се поједине
правне ствари _ у
парници решавају и кад нема спора, и обрнуто имамо примере
ванпарничних
ствари
.
.
које се реu1аваЈу у
ванпарничном
по-
ступку, а присутан је спор између ванпарннчних странака (нпр. одређивање наI<анаде за експроприсану имовину,. уређење међа) .'
· ва·нпарнични поступак не представља једмнстве'.ну ii·poцec.:. ну · целину јер се, заправо, не ради о једном постугiку већ . о .ви ~пе ра3личитих поступака. Те различите ванпарничне Поступке мо жемо груписати у три основне групе; а што произилази Из ·ч :л .
· Закона о ванпарничном поступку Републике Ср9ије.
1. ·.
Овим чланом је прописано да судови поступају и одлучују о: . . .
1. 2. 3.
Личним стварима,
·породичним стварима,
Имовинским ств-арима.
343
У прву групу, где се решавају статусна питања, спадају поступци за:
1. 2. 3.
Лишење пословне способности, Проглашење несталог лица за умрло и доказивање смрти. Утврђење времена и места рођења.
У другу групу, где се решавају породичне ствари, спадају поступци за:
1. 2.
Давање дозволе за ступање у брак, Продужење родитељског права.
Све до доношења Породичног закона Републике Србије који
је ступио на снагу
1. јула 2005.
године, у ову групу ванпарничних
поступака спадало је и лишење и враћање родитељског права, али су ове одредбе од чл . 75. закључно са чл. 78. ЗВП престале да важе доношењем Породичног закона.
У трећу групу, где се решавају имовински односи, спадају поступци за:
1. 2.
Расправљање заоставштине,
Одређивање накнаде за експрописану непокретност, З. Уређење управљања и коришћења заједничке ствари, 4. Деоба заједничких ствари, 5. Уређење међа,
6.
Поступци у вези са исправама (састављање, потврђивање, чување и поништавање исправе),
7.
Судски депозит.
1
1
1
1
1
1
1
1
2. ОДНОС ВАНПАРНИЧНОГ И ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА
1
l
За парнични поступак се каже да је то редовни пут прав
1
не заштите, дакле основни систем пружања правне заштите у
1
..
грађанском судском поступку
За ванпарнични поступак Је карактеристична еластичност
1
процесних института и већа могућно.ст прилагођавања правила процедуре грађанскоправ.ним материјама о којима се у ванпар
1
ничном поступку одлучује.
1
344
1
Парнични поступак се не покреће по службеној дужности, а у
ванпарничном
посту.пку
имамо
случајеве када се
посту
пак покреће по службеној дужности, па чак и да овај поступак покреће сам ~анпарничн~ суд. У неким ванпарничним ствари ма диспозиција странака Је знатно ограничена, а појачано је ис
тражно начело и . официјелна максима. У парничном поступку обавезно учествују две странке
-
тужилац и тужени, а у ван
парничном п<:>ступку може да се појави само једна странка, али са већим бројем учесника. Док у парничном поступку странка
мора да има парничну способност да би предузимала пуноваж не парничне
радње,
у
ванпарничном
поступку допушта
се
и
странци која нема процесну способност да самостално предузи ма процесне радње (нпр. У поступку л ишења пословне способ ности дозвољава се лицу које Је лишено пословне способности
да изјави жалбу). У парници је централни стадијум спровођење главне расправе, а у ванпарници расправа није обавезна већ се
у одређеним случајевима може донети одлука и без ње. Правни лекови су у парници по правилу деволутивни, а у ванпарничном
поступку деволутивно-ремонстративне природе. Наиме, ванпар
нични суд има овлашћење да сам преиспита своју одлуку. Осим
тога, ванпарнични суд у одређеним случајевима може меритор но да одлучује и када је правни лек неблаговремено поднет, што указује и на другачије схватање правоснажности ванпарничних одлука у односу на правоснажност одлука донетих у парничном поступку.
Закон предвиђа да правила парничног поступка служе као супсидијарни извор у свим ванпарничним стварима ако прави
ла ванпарничног поступка на специфичан начин не регулишу одређена процесна · питања. Наравно да супсидијарна примена правила парничног поступка ће се вршити у складу са посебном природом ванпарничне ствари о којој се расправља у ванпар ничном поступку.
Када је реч о питању да ли суд треба да спров~де посту пак по правилима ванпарничне процед_Уре, а ~транка Је поднела тужбу
парничном
суду, тада ако суд ЈОШ
ниЈе донео одлуку о
главној ствари он ће решењем обуставити поступак, па ће се на кон правоснажности решења поступак наставити пред надлеж
ним ванпарничним судом. Уколико је парнични суд већ донео
345
мериторну одлуку, тада повреда процедуре престаје бити про цесно релевантна јер се сматра да парнична процедура даје већу гаранцију странкама у пружању правне заштите од ванпарничне
процедуре. Исто тако, све радње које је спровео парнични суд пре доношења мериторне одлуке нису без ва)кности само због тога што су предузете у парници већ ће ванпарнични суд који наставља поступак ове радње прихватити као правно перфек
тне, док у обрнутом случају то није могуће.
3.
СУБЈЕКТИ ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА Субјекти ванпарничног поступка су: суд, странке (предла
гач и противпредлагач, учесници).
Закон о ванпарничном поступку Србије дефинише појам учес ника. Учесник у ванпарничном поступку је лице које је покренуло
.
.
поступак, затим лице о ЧИЈИМ правима се одлучује, као
и органи
који учествују у поступку на основу законског овлашћења да по
крену поступак . Ова терминолош.ка разлика између појма учесни ка у ванпарничном поступку и појма странке у парничном поступ
ку не огледа се само у различитом процесноправном аспекту, него
има и материјални аспект, односно појам учесника је истовремено
и материјалноправни п.ојам. Наиме, странке у парници су тужилац
1
и тужени и они постају странке на основу воље тужиоца који је
1
тако определио у тужби, што значи ~а њихов материјалноправни
1
однос,
односно стварна легитимација, не утиче на то да стичу
својство странке у парници у процесном смислу. У ванпарничном
1
поступку својство учесника има не само оно лице које је поднело
1
предлог већ и лице о чијим правима или правним интересима се
1
одлучује у том поступку, што значи да је учесник и оно лице које
1
и није обухваћено у предлогу, али о чијем праву је одлучено ме риторном о~л~ком ванпарничног суда. За разлику од парничног
1
поступка КОЈИ Је заснован на ~востраначкој конструкцији, ванпар
1
нични поступак може бити и Једностраначки. Док у парници тужилац и тужени морају бити одређени већ у
моменту поднош~ња тужбе, дотле у ванпарничном поступку сви учесници не морају бити означени у ~оменту подношења предлога већ могу ступити у поступак и касније, при чему њихово ступање у поступак не зависи од пристанка дотадашњих учесника.
346
1
1
1
1 1
Закон одређу~е да се ванпарнични поступак покреће или на предлог странке ТЈ. учесника, или на предлог органа који је одређен
1
законом. Ва~парничн~ поступак суд покреће по слу)кбеној дужно
1
сти у случајевима КОЈИ су одређени законом и под условима које је закон предвидео. У предлогу се може одредити и противник
1 1
предлагача, наравно у поступцима где имамо два или више учес
ника са супротним ин~ересима . Својство учесника се признаје и органу старат.ељства и Јавном тужиоцу. Орган старатељства може поднети предлог за лишење пословне способности, за продужење родитељског права, за проглашење несталог лица за умрло. По
ступак може покренути јавни тужилац. Када је реч о страначкој способности тада важе правила исто као и у ЗПП-у, а што зна
чи да свако физичко и правно лице имају страначку способност у ванпарничном поступку. Такође, суд у ванпарничном поступку може признати страначку способност и облицима удруживања
који немају својство правног лица ако испуњавају законске услове. Што се тиче процесне способности услови за стицање су исти као и услови за стицање парничне способности, а то зна
чи да лице које се појављује у поступку мора бити пословно способно за предузимање процесних радњи. Међутим, од овог
.
.
општег правила постоје одступања КОЈа су знатно шира него у
парници. Наиме, у парници делимично пословно способно лице
има
потпуну парничну способност у границама своје пословне
способности. Међутим, у ванпарничном поступку учесник који није пословно способан може предузимати:
1. 2.
Радње на које је изричито овлашћен законом, Радње које му дозволи суд.
Суд ће дозволити пословно неспос~бном лицу ~а предузима процесне радње само под условом да Је нашао да је учесник у стању да схвати значење и правне последице преду~етих радњи. Ово произилази из општег начелног става да је. суд дужан да се стара о заштити интереса оних учесника за које оцени да
нису у стању да штите своја права и интересе. Ради ове заштите суд може поставити учеснику привременог заступника.
Улога органа старатељства је шира у ванпарничном поступ ку него у парничном поступку.
347
4.
НАДЛЕЖНОСТ ВАНПАРНИЧНОГ СУДА За ванпарничне ствари стварно је надлежан основни_ суд. За
поступак
признања страних судских одлука надлежан Је
виши
суд. У првом степену по правилу поступа судија појединац . Ако је законом прописано, тада у првом степену поступа веће које се састоји од једног судије
-
председника већа и двоје судија порот
ника. У другом степену одлучује виши суд у већу састављеном од троје судија. Поједине радње у поступку може предузимати судијски помоћник (нпр. у оставинском поступку). Што се тиче месне надлежности, када се ради о ванпарнич
ним стварима које се тичу личног и породичног статуса тада је законом одређено да је месно надлежан суд на чијем подручју
има пребивалиште лице у чијем се интересу води поступак. Ако нема пребивалиште, онда се месна надлежност одређује према боравишту тог лица. У осталим ванпарничним ствари ма месна надлежност суда се одређује према пребивалишту,
односно боравишту субјекта који је покренуо поступак. Кад се ванпарнична ствар односи
.
.на
непокретност искључиво је
над-
лежан суд на чијем подрУЧЈУ се налази непокретност, а ако се
налази на територији више судова, сваки од њих је надлежан. Пророгација, по правилу, .није дозвољена осим ако је законом изричито
дозвољено
у ПОЈединим ванпарничним
стварима да
учесници могу споразумом мењати месну надлежност суда.
По службеној дужности суд се може огласити месно ненад лежним само на првом рочишту. Што се тиче времена до када се може суд огласити месно ненадлежним на приго вор страна
ка у поступку сходно се. примењују правила садржана у ЗПП-у. Ако се у току поступка промене околности на којима је засно
вана месна надлежност с~д~, тада суд који води поступак може уступити предмет суду КОЈИ Је постао месно надлежан обзиром на
измењене околност~. Да~ле, у ванпарничном поступку се одступа од начела perpetuatzo forz, али суд може и да задржи своју месну надлежност. Приликом одлучивања да ли ће предмет уступити другом месно надлеж~ом суду, суд који је з апочео поступак ће
се ру ко водити критерИЈу~ом да ће се пред новим судом поступак лакше спровести или да Је уступ~ње предмета другом месно над лежном суду у интересу лица КОЈе ужива посебну заштиту. .
348
у овом .случају суд мора да саслуша орган старатељства који ће се изјаснити о целисходности уступања предмета другом месно надлежном суду.
5. ОСНОВНА НАЧЕЛА ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА Основна начела парничног поступка имају своју примену
и у ванпарничном поступку, али због специфичне особености п~единих
ванпарничних ствари
долази
и до
специфичности
појединих начела у ванпарничном поступку. Свакако да једно од
основних најзначајних специфичности, када је реч о основним начелима, јесте примена начела официјелности којим се одступа од начела диспозиције. Наиме, у парничном поступку је доми нантно начело диспозиције. У парници важи максима nemo iudex што значи да нема суђења без подношења тужбе суду од стране тужиоца. У ванпарничном поступку више долази до изражаја начело официјелности јер у већем броју случајева по
sine actore
ступак покрећу одређени државни органи (јавни тужилац, орган старатељства, који тиме остварују јавни интерес). У одређеним случајевима поступак покреће сам ванпарнични суд. Ток самог поступка не зависи од иницијативе странака, већ се спроводи по службеној дужности до спровођења одлуке. Када је реч о расправном и истражном начелу овде такође имамо знатна одступања у корист истражног на:ела и то у ста тусним
стварима
као
и
у
другим
стварима
које
се
односе
на
права којима учесници не могу располагати. У тим поступци
ма суд у ванпарничном поступку може утврђивати и чињенице које странке нису изнеле, као и чињенице које међу учесницима нису спорне ако су важне за доношење одлуке.
Систем
контрадикторног
расправљања
у
ванпарничном
поступку је мање изражен јер се усмена расправа по правилу не мора одржати. На начелу непосредн.ос~и се не инсистира, а такође и начело писмености има значаЈНИЈУ примену него што
је то у парничном поступку. Пош то се процесна грађа темељи на
писменим
доказима,
на
посредно
и зведеним
доказима
у
већој мери него што је то у парници, ово се одражава и на на чело јавности
које је у пракси
ванпарничног судовања мање
заступљено него у парничном поступку.
349
Специфично начело за ванпарницу је начело посебне за штите лица која због малолетности , душевне болести или дру гих околности нису способна да се старају о својим пословима. Управо због тога закон даје овлашћење ванпарничном суду да
поступа у функцији остваривања начела посебне заштите неспо собних лица.
У Закону о ванпарничном поступку није уређена садр)кина
предлога, па се сходно примењују одредбе ЗПП-а о садржини тужбе. С обзиром на дејство начела официјелности и истраж
ног начела суд није везан захтевом који је предлагач ставио у предлогу
тамо
где
природа ванпарничне ствари
то
дозвољава.
На пример, ако је сродник тражио делимично лишење пословне способности, ванпарнични суд може на основу изведених доказа
да одлучи да то лице потпуно лиши пословне способности. И у ванпарничном поступку важе ограничења да учесници не
могу
располагати захтевима КОЈИ се односе
на лично
стање
учесника, а то су статусне и породичне ствари. Учесници се
не могу одр ећ и свога захтева, не могу признати захтев и не
могу закључити судско поравнање. Предлог се може повући до доношења првостепене одлуке у оним ванпарничним стварима
где је то дозвољено. Шта више, предлог се може повући и на кон донете првостепене одлуке све до правоснажности, али под
условом да се не вређају права осталих учесника или ако остали учесници пристану на повлачење предлога. Ако је предлог по вучен после доношења првостепене одлуке, првостепени суд ће одлуку укинути .
Закон прописује да ће се сматрати да је предлог повучен ако предлагач не дође на рочиште, а био је уредно позван и не постоје општепознате о~олности које су га спречиле да дође у
суд. Обзиром на официјелну максиму у оним поступцима које суд може покренути ех offo, суд није везан за повлачење пред лога и може одлучити да настави поступак ако нађе да је то по требно и целисходно.
у ванпарничном поступку долази и до одступања од начела
слободне оцене доказа. Тако у поступку лишења пословне спо собности једног лиц~, то лице _мора бити прегледано од најмање
два лекара одговара~уће специјалности. Слична правила важе и за поступак смештаја у неуропсихијатријску установу.
350
Обавезно заказивање рочишта је у поступку за лишење по
словне способности, у поступку за проду:жење родитељског права у поступку одређивања накнаде за експроприсану непокретност: у поступку за уређење управљања и коришћења заједничке ства ри, у поступку деобе заједничке ствари, у поступку за поништај исправа, у поступку за уређење међа и у оставинском поступку. У ванпарничним п?ступци.ма у којима се одлучује о личном и породичном статусу јавност је искључена по самом закону.
Такође, начело обостраног саслушања и контрадикторности је мање заступљено у ванпарничном поступку јер суд може да
саслуша поједине учеснике и без присуства осталих и да до несе одлуку без да су се сви учесници изјаснили о предметној правној ствари.
6. ПРЕКИД
ПОСТУПКА У ВАНПАРНИЧНОМ
ПОСТУПКУ Прекид поступка наступа из истих разлога као и у парнич ном поступку, а такође ванпарнични поступак се прекида када се један од учесника упућује на парницу за случај да дође до спора о одређеним чињеницама. Ако је спорна чињеница од које зависи одлука о претходном питању суд није овлашћен да о овом
питању сам одлучи, већ мора упутити учеснике на парницу. У ванпарничном поступку нема мировања поступка.
7.
ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ У ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ Претходно питање у ванпарници има исте карактеристике
као и у парници, али су овлашћења ванпарничног суда да сам решава претходно питање у:жа од парничног суда. То се огледа
у томе што ванпарнични суд није овлашћен да решава о спор ним чињеницама од значаја за решење претходног питања већ ће упутити учеснике да у одређеном року покрену парницу. На парницу се упућује онај учесник чије право с~д сматра мање ве роватним . Ово је општи прин.цип, али постоје одступања зако
ном предвиђена тако да нпр. код деобе заједничке ствари увек се
351
упућује на парницу предлагач. Ако странка не покрене парницу у остављеном року ванпарнични суд ће наставити поступак и
мериторно одлучити без обзира на приговоре због којих је учес ник упућен на парницу.
Ако
се
у
ванпарничном
поступку
појавило
претходно
питање као чисто правно питање зато што чињенице због којих
зависи одлука нису спорне, тада ванпарнични суд неће учесни ке упутити на парницу него ће сам решити претходно питање.
Решење претходног питања има дејство само у правној ствари у којој се ово питање поставило.
ТРОШКОВИ ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА
8.
Када је реч о трошковима поступка, закон прави разлику између статусних и имовинских правних ствари. У статусним стварима суд одлучује по слободној оцени водећи рачуна о исхо ду поступка и околностима конкретног случаја. У имовинским
стварима правило је да учесници сносе трошкове на једнаке де лове. Али, ако постоји знатна разлика у поГледу сувласничких удела суд може одредити да учесници сносе трошкове сразмер
но сувласничким уделима. Исто тако, суд може одлучити да све
.
.
трошкове сноси онаЈ учесник у ЧИЈем се интересу водио посту-
пак или онај учес.ни~ који _је искључиво крив за вођење ванпар ничног поступка Јер Је СВОЈИМ понашањем дао повода покретању поступка.
9.
ОДЛУКЕ ВАНПАРНИЧНОГ СУДА Ванпарнични суд доноси одлуке у облику решења. Да
кле, када се ради о ванпарничним стварима тада суд одлучује и
0
процесним питањима и о материјалноправним питањима
решењем. Она решења против којих је допуштена жалба морају бити образложена.
Када се у решењу налаже извршење неке радње суд је ду жан да одреди парициони рок. Због посебне заштите лица
0
којима суд води нарочиту бригу суд MO)l
352
1.
жалба не одлаже извршење ако одлагањем извршења може на
стати неотклоњива штета. Када се решењем суда мења л ично стање
странке
или
њена
права,
правне
последице
наступају
nравоснажношћу решења, али суд може одлучити да правне по следице настану и_ пре правоснажности ако је то потребно због заштите лица о којима суд води нарочиту бригу.
10. РЕДОВНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ У ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ
Ванпарнични поступак је по правилу двостепен, то значи да против одлука донетих у првом степену учесник има право на
изјављивање правног лека. Основни правни лек је жалба. · Самостална жалба је допуштена против сваког решења ако законом није искључена. Рок за жалбу износи 15 да на ако законом није другачије одређено. Тај рок се рачуна од дана достављаi-ьа решења. Међутим, за разлику од парничног поступка, у ванпар ничним стварима рок за изјављивање жалбе није увек преклу зиван, тако да суд може у одређеним случајевима да одлучи и о неблаговремено поднесеној жалби. Закон о ванпарничном по ступку то изричито предвиђа у чл. 21. ст. 3. ЗВП прописујући да другостепени суд може то учинити из важних разлога и ако
се тиме не вређају права других лица која се заснивају на том решењу.
Поред ове специфичности ЗВП прописује још једну важну специфичност, а то је да првостепени суд може поводом благо времено поднесене жалбе укинути или преиначити своје решење
ако се тиме не вређају права других лица која се заснивају на том решењу, што значи да жалба у ванпарничном поступку може имати и карактер ремонстративноr правног лека. Ово се прак тично реализује у једностраначким ван~арничним стварима и у двостраначким
правним стварима у којима интереси учесника
нису супротни.
По правилу, жалба у ванпарничном поступку има суспен зивно дејство, што значи да задржава извршење судске одлуке.
Међутим , од овог принципа могућа су одступања или на основу
закона или на основу одлуке суда. ЗВП прописује да жалба нема суспензивно дејство у следећим случајевима:
353
1.
Против решења којим се учесник лишава пословне спо
собности,
2.
Против решења о задржавању у неуропсихијатријској установи,
3.
Против решења којим је проду)кено родитељско право.
Поред тога, и када закон није изричито одредио да жал ба нема суспензивно дејство, ванпарнични суд може одлучити
због постојања важних разлога да жалба не задржава извршења решења. Али, исто тако суд може одлучити да изјављена )I<алба има суспензивно дејство и када је законом одређено да жалба не задржава извршење решења. Из изложеног се може закључити
да су овлашћења ванпарничног суда веома.значајна по питању суспензивног,
односно
несуспензи вн ог
дејства
правног
лека
у ванпарничном поступку. Оно што руководи суд приликом
одлучивања то је да за такву одлуку постоје важни разлози. Који су то важни разлози је фактичко питање јер закон, ни при мера ради, не наводи неке случајеве.
Што се тиче осталих правила, у погледу жалбе сходно се
примењују правила ЗПП-а. То значи да разлози за жалбу су:
1)
битна повреда одредаба ванпарничног поступка, 2) погрешна примена материјалног права и 3) погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање. Жалбу може изјавити учесник у поступку на чију је штету одлучено, што значи да учесник мора имати прав
ни интерес за изјављивање жалбе. Учесник може истаћи novum (нове чињенице и нове доказе) под условима из ЗПП-а.
11. ПРАВОСНАЖНОСТ ВАНПАРНИЧНИХ ОДЛУКА Ако против р~ше1:>а донетог у првом степену у ванпарнич ном поступку ~ије изјављена жалба оно постаје правоснажно. Исто тако'. ако_ Је другостепени суд по изјављеној жалби донео одлуку КОЈОМ Је потврдио првостепено решење или преиначио првостепено решење, оно такође постаје правоснажно.
Питање правос~ажности ванпарничних одлука је у правној
теорији спорно. По Једном мишљењу ванпарничне одлуке су по
добне само за формалну правоснажност, а не и за материјалну правоснажност. Ово произилази из чињенице да правоснажност 354
решења донетог у ванпарничном поступку не спречава учесни ке да поставе захтев у парници и л и у управном поступку када
им је то право признато законом. Осим тога, када се решењем ванпарничног
суда
мења лични
или
породични
статус
учес
ника, правне последице на основу решења ванпарничног суда
наступају када оно постане правоснажно, али је суд овлашћен
да одлучи да ове последице наступају и пре правоснажности ако је то потребно ради заштите малолетника или других лица која су под посебном заштитом друштва.
Овлашћење неблаговременој
другостепеног суда да жалби такође даје посебну
одлучује димензију
0
у
разматрању питања правоснажности ванпарничних одлука.
По другом
становишту, само конститутивна решења ван
парничног суда су подобна за материјалну правоснажност јер се њима мења статус одређеног субјекта. Ово становиште је прихваћено у нашем праву јер у стварима личног и породич ног статуса учесници у ванпарничном поступку се не упућују
на парницу нити се могу водити посебни парнични или управни поступци у тим стварима. Стога решења ванпарничног суда о овим захтевима су подобна и за м атеријалну правоснажност. Обрнуто, у
ванпарничним стварима у којима се и
након
правоснажности решења ванпарничног суда може на основу за
кона покренути парнични или управни поступак нису подобна
за материјалну правоснажност. У оним случајевима када друго степени суд може да поводом неблаговремене жалбе мења прво степено решење, тада фактички ова жал ба има карактер ванред ног правног лека, али та решења су подобна и за материјалну правоснажност јер није дозвољено вођење посебног парничног или управног поступка након правоснажности ових решења.
Закон
прописује
у
којим
ванпарничним
поступцима је
могуће упућивање на парницу. То су:
1. 2. 3. 4.
Оставински поступак,
Деоба з аједничке ствари,
Уређење коришћења заједничке ствари , Су деки депозит.
Што се тиче одређивања накнаде за експроприсану непо
кретност закон не садржи посебна правила о упућивању на пар-
355
ницу, али је судска пракса изразила став да ако Је спорно право на експроприсаној некретнини или ако су спорни удели тада се
упућује на парницу. У погледу временских граница правосна:>кности и за ванпар нични поступак важи правило да ако се промене околности на
кон окончаног поступка, о тој истој ствари се поново MO)l
да води рачуна о промењеним околностима (нпр. у поступ ку за лишење пословне способности). По правилу, субјективне
offo
границе
правоснажности
везују
правоснажност
за
учеснике
у
поступку. Међутим, када ванпарнични суд доноси конститутив на решења којима се мења лични или породични статус учесни
ка у поступку, као и њихова права и обавезе из личних и поро
дичних односа, тада такве одлуке делују према свима. Суд има
обавезу да такво решење достави матичару да спроведе промене у матичној књизи рођених.
12. ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ У ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ
Ва~редни
правни лекови у ванпарничном
поступку
су:
ревизија и предлог за понављање поступка .
Ревизија је д?з~ољена у статусним стварима. у имовинским стварима ревизија је дозвољена ако је испуњен услов имовин
ског цен.зуса п~едвиђен у Закону о парничном поступку. ЗВП прописује у КОЈИМ ванпарничним стварима није дозвољена ревизија. То су:
1. У поступку давања дозволе за ступање у брак, 2. У поступку уређења коришћења заједничке ствари З.
У поступку уређења међа.
Када је реч о предлогу за понављање поступка
.
' ·
законом је
прописан другачији поступак него у парничном поступку. Другостепени суд поступа као по неблаговремено поднетој жалби
356
ако су за то испуњени услови (ва)Ј<Ни разлоз и и да се не вређају
права других лица) . Ако другостепени суд оцени да није могуће на овај начин поступати тада ће вратити предлог првостепеном суду на :даљ~ поступак._ Осим ове специфичности у процедури постоји ЈОШ Једно значајно одступање, а то је да се предлог за понављање
поступка не
може
поднети
против
правоснажних
одлука ванп~рничног суда ~ко је учеснику законом признато право да СВОЈ захтев остварује у парничном или у управном по ступку.
13. ДЕЛАТНОСТ
ЈАВНИХ БЕЛЕЖНИКА У
ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ Закон о изменама и допунама Закона о ванпарничном по ступку је регулисао у општим одредбама функције јавног бе лежника у ванпарничном поступку.
Генерално је прописано да суд може јавном бележнику по
верити спровођење поступка за који је по закону надлежан. Таксативно је прописано које поступке не може повери ти јавном бележнику. То су:
1. 2.
поступци у статусним и породичним стварима,
поступци за одређивање накнаде за екс проприсан у непо кретност,
З. вођење јавних књига и регистара за које је предвиђено да их води суд,
4. 5.
састављање исправа за које је искључиво надлежан суд,
поступак за расправљање заоставштине када је за насле ђивање меродавно право стране државе.
Председник суда доноси решење којем јевном бележнику се упућује поверени предмет. Предмет се може упутити оном јавном бележнику чије се службено седиште налази на подручј у тог суда.
Јавни
бележник је дужан да прихвати поверени предмет.
Може да одбије само ако постоји разлог за његово искључење или изузеће.
Јавни бележник је дужан да поступа по правилима која важе за поступак који му је поверен.
357
У решењу којим му се поверава спровођење поступка или предузимање процесне радње одређује се рок у којем треба да спроведе поступак. Ако јавни бележник не може да обави по сао у остављеном року дужан је да обавести суд и учеснике без одлагања и наведе разлоге зашто не може да се обави посао у
предвиђеном року. Суд пошто прими обавештење од јавног бе лежника може да донесе одлуку:
1)
да одреди накнадни рок јавном бележнику за обављање повереног посла,
2) 3)
да посао повери другом јавном бележнику, да сам спроведе поступак.
Суд има право да врши надзор над радом јавног бележника, а
може
и да донесе решење о одузимању
повереног посла ако
јавни бележник одуговлачи поступак, прави непотребне трош кове" ради на штету странака у поступку.Решење · које доноси јавни беле)кник као. повереник суда може се нападати правним лековима као да их Је донео суд.
Накнаду трошкова и награду за рад јавном бележнику као поверенику суда одређује суд према јавнобележничкој тари
фи и исплаћује суд. Јавни бележник не сме да се од странака исплаћује нити да се са њима договара.
ОДЕЉАК ДРУГИ
ПОСЕБНИ ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПЦИ Глава
1
ОСТАВИНСКИПОСТУПАК
1. ПРЕДМЕТ, НАДЛЕЖНОСТ И ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА у остави нском поступку суд утврђује:
1) 358
Ко су наследници оставиоца,
2) 3)
Која имовина сачињава заоставштину, и
Која права из заоставштине припадају наследницима, ле гатарима и другим лицима.
За расправљање заоставштине
месно је надлежан
суд на
чијем је подручју оставилац у време смрти имао пребивалиште односно боравиште. Ако оставилац у време смрти није имао пре бивалиште у Србији месно је надлежан суд на чијем се подручју налази претежни део његове заоставштине. У погледу стварне
надлежности за расправљање заоставштине је надлежан основ
ни суд у ванпарничном поступку. Када су непокретности које
r
се налазе на територији Р. Србије предмет заоставштине тада постоји искључива надлежност домаћег суда, без обзира чији је
држављанин био оставилац. Исто важи и ако се ради о апатриду (лице без држављанства) . Оставински поступак се покреће по службеној дужности чим
.
суд сазна да Је
неко лице умрло
.
или да Је проглашено
за
умрло.
2.
СУБЈЕКТИ ОСТАВИНСКОГ ПОСТУПКА У оставинском поступку субјекти поступка су:
1. 2. 3.
Су.д, Странке, и Остали учесници овог поступка.
Суд спроводи оставински поступак и доноси одлуку у виду
решења. За поступање је надлежан судија појединац. Специфич ност оставинског поступка је то да судијски помоћник може узимати све изјаве и предлоге странака и осталих учесника на
записник као поступајући судија , осим изјаве о оgрицању
og
наслеђа.
359
3.
ПРЕТХОДНЕ РАДЊЕ У ОСТАВИНСКОМ ПОСТУПКУ
Под појмом претходних радњи закон подразумева оне радње које су неопходне да би се омогућило спровођење оставинског поступка. То су слеgеће раgње:
1) Састављање смртовнице, 2) Попис и процена имовине, 3) Одређивање привремених мера за обезбеђење заостав штине, и
4)
Постављање привременог стараоца заоставштине.
Састављање смртовнице је први акт који треба да се сачи ни, када прими извод из матичне књиге умрлих оставински суд
доноси решење којим поверава јавном бележнику да састави смртовницу. Надлежан је јавни бележник на чијем се службе
ном подручју налазило последње пребивалиште односно бора виште оставиоца а ако није имао у Србији, надлежан је јавни бе лежник где се налази заоставштина. Јавни бележник је дужан да смртовницу достави оставинском суду у року од
30
дана од када
је примио решење. Ако је оставинском суду достављена непот пуна смртовница суд може одлучити да сам састави смртовницу
у суду или да то учуни судски помоћник ван суда.
3.1.
Састављање смртовнице Шша саgр:ж:и смршовница? Смртовница садржи податке о:
1. Личном имену умрлог (занимање, датум рођења, име једног родитеља, држављанство),
2.
О његовом брачном другу и деци,
З. О другим лицима која би могла бити наследни ци било на основу закона, било на основу тестамента
4. Место и час смрти, ' 5. Место пребивалишта, односно боравишта, 6. Приближна вредност непокретне и покретне имовине 7. Место где се налази имовина, ' 8. Готов новац, драгоцености, хартије од вредности, штед не књижице,
9. 360
Дугови оставиоца (вредност),
10.
Да
ли
ПОСТОЈИ
тестамент,
уговор
о
доживотном
издржавању или уговор о расподели имовине за живота
11.
.
'
Да ли постоји усмени тестамент (имена, занимање и борави ште сведока усменог тестамента),
12. Да ли ~е очекује рођење детета оставиоца (насциширус), 13. Да ли Је пре оставиоца умро брачни друг или дете оста виоца или неко друго лице које би могло бити позвано на наслеђе.
t
1 1
3.2.
Попис и процена имовине
Закон прописује да попис и процену имовине вршијавни бе лежник на основу одлуке суда. Јаввни бележник врши попис и процену и без одлуке суда ако то тражи наследник или легатар.
Суд доноси одлуку кад то захтевају наследници, легатари или повериоци умрлог. Попис и процену ех
ojfo
налаже оставински
суд у следећим случајевима:
1.
Када се не зна за наследнике.
2. 3.
Када се не зна за боравиште наследника. Када су наследници лица која нису способна да се сама
старају о својим пословима због малолетства или душев не болести.
4. 5.
Када заоставштина треба да се преда Р. Србији. У другим оправданим случајевима.
Попис и процена се врши у присуству два пунолетна лица,
а може да присуствује и заинтересовано лице, а по потреби и
вештак да учествује у том поступку. Јавни бележник је дужан да записник о попису и процени имовине умрлог достави оста винском су ду и сваком учеснику у поступку пописа и процене.
Учесници могу уложити приговор на попис и процену у року од
8
дана од дана када су примили записник о попису и процени.
Ако попис имовине није извршен и суд може на основу података
доб:Ијених од заинтересованих лица сам утврдити имовину која улази у заоставштину.
361
3.3. Одређивање привремене мере за обезбеђење заоставштине
У
ситуацији
када
постоје
околности
.
које
.
указују
да
постоји опасност по имовину оставиоца суд и јавни бележник који
саставља
смртовницу ће одредити
привремене
мере
за
обезбеђење заоставштине. Нарочито у следећим случајевима: 1. Када су наследници непознати или одсутни,
2.
Када наследник није способан да управља имовином, а нема законског заступника.
Обезбеђење се врши на тај начин што се имовина предаје на
чување поузданом лицу. Готов новац, драгоцености, хартије од вредности, штедне књижице се предају суду на чијем подручју се налази имовина или јавном бележнику на чување, који је ду жан да обавести оставински суд о издатим мерама. Доноси се
решење о печаћењу оставиочевог стана, појединих просторија у стану или других просторија. Оставински суд може одредити мере за обезбеђење заоставштине у току целог оставинског по ступка. Ако је други суд донео привремену меру за обезбеђење
заоставштине о томе обавештава оставински суд који може ту меру изменити или ставити ван снаге. Одлуку на основу које се могу скинути печати са оставиочевих просторија може донети само оставински суд.
За одређивање привремених мера којима се обезбеђује за
оставштина надлежа~ је суд на :ијем је подручју оставилац умро, као и суд на чијем се подручју налази имовина оставиоца.
Суд може одлучити да жалба н~ решење о одређивању привре мене мере нема суспензивно дејство, већ се решење одмах из
врш·ава. Суд ће овако одлучити ако утврди да постоји опасност да се осујети извршење изречених мера. Решење 0 одређивању
привремене мере за обезбеђење заоставштине суд доноси ех offo или
на предлог неког од учесника оставинског поступка. Суд
који је одредио привремену меру дужан је да 0 томе обавести оставински суд КОЈИ је надлежан за растављање заоставштине.
3.4.
Постављање привременог стараоца
Оставински суд може поставити привременог стараоца за
оставштине када се укаже потреба за тим. Претходно ће, по
362
могућности, затражити мишље1-ье наследника које лице би било подобно за при временог стараоца заоставштине.
4. ПОСТУПАК КАДА ПОСТОЈИ ТЕСТАМЕНТ Када је оставилац сачи~ио тестамент, за кон прописује које припремне радње се обављаЈу .У вези са тестаментом. Орган који саставља смртовницу дужан Је да провери да ли је оставилац
оставио писмени тестамент или да ли постоји изјава 0 усменом тестаменту.
Кад суд утврди да је оставилац оставио тестамент, отвориће тестамент, прочитаће га и саставити записник (проглашење те стамента). Тестамент се проглашава без обзира да ли је пунова жан. Сврха проглашења тестамента је:
1. 2.
Да се зна да постоји тестамент, Да се заинтересована лица могу да упознају са његовим садржајем.
Може
се
прогласити и
више тестамената. Она лица која
сматрају да тестамент није ваљан, а имају правни
интерес,
могу га оспорити. Проглашење тестамента врши оставински суд, али може и други суд код кога се тестамент нађе или му
буде достављен. Проглашење тестамента се врши у присуству два пунолетна сведока, а могу присуствовати наследници, лега
тари и друга заинтересована лица. На прочитани записник суд
ставља потврду о проглашењу. Сведок код проглашења теста мента може бити и наследник. Када се ради о усменом тестаменту уколико постоји
ис
права коју су својеручно потписали сведо ци који су били при сутни у моменту сачињења усменог тестамента, такође се врши проглашење тестамента по
истим
правилима као
и
кад је у
питању писани тестамент. Ако не постоји писмена исправа која потврђује постојање и садржину усменог тестамента, тада суд
прво саслушава сведоке који су били присутни када је остави лац изјавио своју последњу вољу и из њихових исказа саставља садр)кину усменог тестамента, а након тога се проглашава ус
мени тестамент. Слично се поступа када је писмени тестамент нестао или је уништен. Али, проглашење несталог или униште-
363
ног тестамента је могуће само ако између заинтересованих лица нема спора о :
1. 2. 3.
Постојању тестамента у време смрти оставиоца,
Облику у коме је састављен, Садржини тестамента и начину нестанка или уништења.
Наравно да је овакве услове тешко испунити и зато_ у прак си
проглашење несталих или уништених тестамената Је веома
ретко.
Случајеви
где
се
овакви
тестаменти
могу
појавити
је
ситуација када би држава била наследник да нема тестамента.
Али, ту су могуће и злоупотребе. Да би се ово спречило закон прописује да се овакав тестамент може пуноважно прогласити
само уз сагласност јавног правобраниоца. Исто тако, ако се ради о наследницима који не могу сами о себи да се старају потребна је сагласност органа старатељства да би проглашење тестамента било пуноважно.
Ако је
проглашење тестамента извршено
пред другим,
а
не оставинским судом, тада ће овај суд доставити записник о проглашењу тестамента оставинском суду који спроводи оста вински поступак и доноси решење о наслеђивању.
5.
ПОСТУПАК ОСТАВИНСКОГ СУДА ПО ПРИЈЕМУ СМРТОВНИЦЕ Оставински суд к~д прими смртовницу поверава спровођење
остави нске рас~раве Јавном бележнику који је саставио смртов ницу. Уколико Је остав~лац одредио извршиоца тестамента суд ће га позвати да се изјасни да ли прихвата те дужности. Ако извршилац тестамента се не прихвати те дужности тада ће оста вински суд поставити привременог стараоца заоставштине или
предузети потребне мере .за обезбеђење заоставштине . Ако се очекује рођење детета које може бити наследник, оставински суд ће обавестити орган старатељства. Постављање стараоца насцuшурусу може да изврши само орган старатељства. Ово ће орган старатељств~ учинити када оцени да је то потребно ради
заштите интереса Ј?Ш нерођеног детета. Иначе, по правилу на сцuшуруса заступа Један од родитеља.
364
1
Kaga ће осшавинст<и cyg обус~иавиши йосшуйак? 1. Ако оставински суд утврди да оставилац није
1 1
вину, он ће обуставити оставински поступак. 2. Суд ће обуставити поступак и када су после оставиоца
1 1
остале само покретне ствари, а наследници не траже да се спроведе оставинска расправа.
1
Ако између наследника постоји спор да ли нека имовина
1
1
имао имо
улази у заоставштину, оставински суд ће прекинути поступак и упутити учеснике на парницу.
У случају да оставинс~и суд обустави поступак због тога што се заоставштина састоји само из покретне имовине, наслед ници могу да траже од суда да спроведе расправљање заостав
штине. По Закону о наслеђивању из
1995.
године право захте
вати заоставштину као апсолутно право не застарева. Када се може тражити издвајање заоставштине од имовине наследника
суд ће наредити то издвајање
6.
(separatio bonorum).
РАСПРАВЉАЊЕ ЗАОСТАВШТИНЕ Након што су обављене припремне радње и створени усло
ви за одржавање расправе суд одређује рочиште за расправљање заоставштине. На ово рочиште позивају се сва заинтересована лица и обавештавају да је покренут поступак за расправљање за оставштине, да је потребно да приступе на рочиште и изјасне се о свим питањима која се односе на заоставштину, а пре свега да
ли се прихватају наслеђа или се наслеђа одричу. Закон прописује законску претпоставку да ако на рочиште не дође потенцијални наследник или не да изјаву, да се претпоставља да се прихвата
наслеђа, а суд ће одлучити према подацима са којима распола же. Суд је дужан да посебно упозори да није могуће дати: 1. Изјаву о делимичном одрицању од наслеђа, 2. Изјаву о одрицању од насле?а под условом, јер такве изјаве не производе правно деЈство.
Суд ће позвати на рочиште:
.
1.
Ако је оставилац оставио тестамент и сва лица КОЈа би по
2.
закону полагала право на наслеђе, Извршиоца тестамента ако га је умрли поставио (одредио).
365
Позив
за рочиште се доставља по правилима о личном
достављању, предвиђена одредбама ЗПП-а. Наследничку изјаву дају сви наследници присутни на рочишту. Она се уноси у за писник и њу потписује лично наследник или његов заступник.
Ако је изјава писмено поднесена онда потпис на изјави и потпис на пуномоћју морају бити оверени. У изјави наследник изјављује да ли
се
прихвата,
или се одриче дела КОЈИ
му
по
закону
или
тестаменту припада, исто и у погледу нужног дела. Пре давања изјаве суд је дужан да упозори наследника на правне последице
давања такве изјаве и да се може одрећи наследства само у своје име. Наследничка изјава се може дати и пред другим судом, а у
иностранству
матским
пред
конзуларним
представником
који
представником,
врши
конзуларне
или
дипло
послове.
На
следничка изјава једном дата, се не може опозвати, али постоји могућност тужбе за поништај наследничке изјаве у парници због мана воље.
У поступку за расправљање заоставштине суд расправља:
1. 2. 3. 4.
О праву на наслеђе, О величини наследног дела, О праву на легат, и
О другим важним питањима у вези са заоставштином .
О овим правима суд одлучује када узме потребне изјаве од заинтересованих лица .
Ако се не зна да ли оставилац има наследнике суд ће по кушати на погодан начин да пронађе наследнике, а ако то не
успе, онда ће пут~м огласа позвати лица која претендују на наслеђе да се приЈ~ве с~ду у року од годину дана од давања огласа. Оглас се објављује у Сл . гласнику Србије и прибија на
оглас~у таблу суда, а може и на други начин, нпр. путем сред става Јавног информисања. На исти начин се поступа ако је бо равиште наследника непознато или. се налази у иностранству
а нема пуномоћника тако да се НИЈе могло извршити уредно достављање.
По прот~ку годину дана суд ће расправити заоставштину на основу изјаве постављеног стараоца и података са којима суд
Из ових правила можемо закључити да · р асполаже. · Је
начело
обостраног саслушења у оставинском поступку модификовано,
366
јер закон дозвољава не само да заинтересована лица могу давати
изјаве без присуства других :аинтересованих лица, него није ни потребно да у сваком ~лучаЈу се. пружи могућност заинтересо ваним лицима да се ИЗЈасне о И ЗЈавама других заинтересованих
лица. Наследничка изјава се може дати све до доношења судске одлуке тј. решења о наслеђивању.
Закон предвиђа ситуацију да суд може да посумња да је лице које се пријавило једини наследник упркос његове тврдње. у том случају суд ће саслушати и друга лица за која сматра да полажу
јаче право на наслеђе, или бар једнако право као и лице које је себе пријавило као наследника и након њиховог изјашњења ће до нети одлуку. Ако не зна за та лица, суд их може позвати огласом. Шша ће се gесиши ако се изјаве йошенцијалних наслеgника међусобно искључују шј. gође
go
сйора о йраву на наслеђе? У том
случају зако н прописује да даљи поступак зависи од тога, каква је правна природа питања које се појавило као спорно - да ли се ради о правном питању или чињеничном питању. Ако се ради 0
правном питању онда ће то питање решити сам оставински суд. Међутим, ако се ради о чињеничном питању тада ће оставински суд
прекинути
поступак расправљања заоставштине
и
упутити
учеснике на парницу, при чему ће упутити на парницу оног учес ника чије право сматра мање вероватним . Када парнични суд рас прави
спорне чињенице и донесе судску одлуку, оставински суд
ће тада наставити поступак расправљања заоставштине и донети
решење о наслеђивању полазећи од одлуке коју је парнични суд донео.
У решењу о прекиду поступка суд одређује рок у коме на
следник
(учесник у оставинском поступку) треба да подне
се тужбу суду. Ако он не покрене парницу у одређеном року оставински суд наставља поступак расправљања заоставштине
и доноси одлуку заобилазећи спорно питање. Треба истаћи да се овде не ради о преклузивном року, тако да учесник може по
кренути тужбу све до доношења решења о наслеђивању. Ако учесник покрене и касније парнични поступак оставински суд
ће донети решење о прекиду посту.пка. ~ада парницу треба да покрене
више учесника, довољно Је да Један
од њих
подигне
ту)кбу, оставински суд ће прекину ти поступак.
367
Ш1Тtо ће се сtиав
1-1u се
gecuiuu
ако ос~иавински
cyq
йоlреии-10 заузме
_qa се ра9и о йравном йи~иању йа la сам peutu, а у cyшiuupagu о чиње11ичnо.м йи~иању, йа је ~иребало йpeJ
с~иуйак
1.1
yйyua1utu н.а йарницу? У том случају, без обзира што
је донето решење о наслеђивању, учесник који је био поставио захтев у вези когаје требало расправити спорне чињенице, може покренути
парницу.
Закон изричито прописује да ће оставински суд прекинути поступак
и упутити странке да покрену парницу или поступак
пред органом управе ако су сйорне чињенице
1.
og
којих зависи:
Право на наслеђе, а нарочито пунова)l<Ност и садржина тестамента,
2.
Однос наследника и оставиоца на основу кога се по за кону наслеђује,
3.
Право надживелог супру)l<Ника или потомка на издвајање предмета домаћинства из заоставштине,
4.
Величина наследног дела, нарочито урачунавање у на следни део,
5.
Основаност искључења нужних наследнИка или основа ност разлога за недостојност,
6.
Да ли се неко лице одрекло права на наслеђе.
У случају да се у вези са овим питањима појаве спорне чињенице странке се упућују на парницу. Али, ако се странке споре о
примени права, а чињенице међу њима нису спорне,
тада ће оставински суд сам решити ова питања.
Међутим, у члану
121. ЗВП су прописани случајеви када
ће оставински суд прекинути поступак и упутити на парницу
странке (наследнике) када се они споре било о чињеницама, било о примени права. То су следећи случајеви:
1. Ако између наследника постоји спор о томе да ли нека и мови на улази у заоставштину,
2. Ако између наследника постоји спор поводом захтева оста виочевих потомака који су с~ њим живели у заједници, да им се из заоставштине издвоји део који одговара њиховом
доприносу у повећању вредности оставиочеве имовине. Када је међу странкама спорно право на легат или
0
неком
другом праву из заоставштине (нпр. плодоуживање), суд ће упу-
368
тити странке на парницу, али неће прекидати расправља~-ье з а оставштине.
7.
РЕШЕЊЕ О НАСЛЕЂИВАЊУ
Решење о наслеђивању доноси остави нски суд након што Је спровео поступак расправљања заоставштине и утврдио:
1. Ко су наследници који имају право на наслеђе и 2. Шта представља предмет заоставштине и коју имовинv у ком делу су наследили наследници. "
11
Реше1-ье о наслеђиват-ьу 1viopa ga cagp.11cu: лично име умрлог, име једног од родитеља,
датум рођења и Др)кављанство умрлог, означење непокрет1:1ости, означење покретних ствари,
лично име, занимање и пребивалиште наследника, однос наследника према оставиоцу, да ли законски или тестаментални наследник,
део у коме учествују у наслеђу, да ли Је право наследника одло)кено или ограничено због неиспуњења услова или Је зависно од раскидног услова, или ограничено правом плодоу)кивања,
лично име, занимање и пребивалиште легатара,. У случају да наследници постигну споразум о деоби
на
њихов захтев, суд ће тај споразум унети у решење о наслеђивању. Сваки
наследник
може
после
правоснажности
решења
о
наслеђивању покренути ванпарнични поступак за деобу наслед ничке заједнице.
Какво је gејсшво реи1ења о наслеђивању?
Правоснажно
решење
о
наслеђивању,
по
правилу,
има
дејство према учесницима оставинског поступка. Они не могу
у другом поступку оспоравати тачност утврђења о наследним
правима. Међутим, постоји изузетак а то је ситуација када је један од наследника био упућен на парницу~ па он није покренуо парницу. Он мо)ке да покрене парницу и њега не веже решење о
насл еђ и вању.
369
НАСЛЕДНО ПРАВНИ ЗАХТЕВИ ПОСЛЕ
8.
ПРАВОСНАЖНОСТИ РЕШЕЊА О НАСЛЕЂИВАЊУ Ако се након правоснажности решења о наслеђивању
8.1.
или решења о легату пронађе имовина за коју се није знало да припада оставиоцу, суд неће поново покренути оставински по
ступак, већ ће накнадно пронађену имовину распоредити према
донетом решењу о наслеђивању. Каква је сuшуација ако није вођен осшавински йосшуйак? Одговор
на ово питање зависи од тога да ли
се
ради
о
непокретној или покретној имовини. Ако се ради о покретној
имовини суд ће спровести оставински поступак само на захтев заинтересованих лица, а ако се ради о непокретној имовини, суд
ех
offo
спроводи поступак.
Наследник који се одрекао наслеђа, позива се да да наслед . ничку изјаву у погледу накнадно пронађене имовине. Ако се тај
наследник прихвати наслеђа тада га суд упућује да своје право оствари у парници.
8.2.
У пракси може да се деси да након што је донето право
снажно решење о наслеђивању или решење о легату се пронађе тестамент. У том случају суд ће прогласити тестамент (онај суд коме је тестамент предат) а оставински суд неће поново расправљати заоставштину него ће обавестити заинтересована лица да је пронађен и проглашен тестамент и да своје право на основу тестамента могу остварити у парници.
8.3. Такође је могуће да се након правоснажности решења 0
наслеђу појави лице које претендује да буде наследник, а које
није учествовало у оставинском поступку. У тој ситуацији оста
вински суд неће поново расправљати заоставштину, већ ће то
. лице упутити да своје право може остварити у парници. 8.4. ЗВП изричито прописује да се одредбе ЗПП-а
0
понављању поступка неће примењивати у поступку распра вљања заоставштине. Стога у случају да је донето правоснаж но решење о наслеђивању или о легату, а постоје услови за понављање поступка по правилима парничног поступка, оста
вински суд неће спровести поново поступак за расправљање
заоставштине, већ ће странке упутити да своја права остваре у парници.
370 _l
1
1
1 1 1
1
1
1
8.5. Правоснаж:ност решења о наслеђивању се разликује од правосна)кних судских одл_Ука у парници. Та разлика се огледа у чињеници да странке КОЈе су учествовале у оставинском по
ступку могу и после правоснажност~ решења 0 наслеђивању да покрену парнични поступак и да своје право на одређене ствари
које су биле предмет заост~вштине заснивају на неком другом правном основу, нпр . на својинском праву.
1
Глава
'
1
11
1
ОДРЕЂИВАЊЕ НАКНАДЕ ЗА
1
ЕКСПРОПРИСАНУ НЕПОКРЕТНОСТ Поступак одређивања накнаде за експроприсану непокрет ност се покреће ех offo у случају да се ранији сопственик и ко-
.
.
рисник експропријације у року од два месеца од правоснажности
.
.
решења о експроприЈаЦИЈИ не договоре о висини накнаде пред надлежним органом управе и не закључе пуноважан споразум.
Овај поступак је хитне природе. Мада је законом одређена над лежност ванпарничног суда суштински се ради о типичном кон традикторном поступку где учествују две странке са супротним интересима.
У овом поступку суд суди и одлучује у већу састављеном
од председника већа
-
судије по професији и два судије порот
ника. Суд заказује рочиште и спроводи доказе на основу којих
утврђује релевантну процесну грађу за одређивање висине на кнаде. По потреби ће одредити и вештачење као и спровести друге доказе да би се утврдила вредност непокретности, што
значи да се примењује истражна максима када се утврђује вред ност непокретности.
На рочишту учесници могу да постигну споразум о виси-
ни накнаде. У том случају суд ће засновати одлуку .на њиховом споразуму, али мора водити рачуна да споразум НИЈе у супрот
ности · са принудним прописима и правилима мор~ла. Решење о висини накнаде (облику и обиму) суд доставља и Јавном право
браниоцу, без обзира да ли је учествовао у поступку који има функцију заштите општедруштвених интереса.
371
Правоснажно решење о одређивању висине накнаде не мож:е се побијати ревизијом без обзира на вредност спора. Трошкове поступка сноси корисник експропријације, осим оних трошкова
које је својом кривицом проузроковао ранији сопственик непо кретности.
Глава
111
УРЕЂЕЊЕ УПРАВЉАЊА И КОРИШЋЕЊА ЗАЈЕДНИЧКЕ СТВАРИ У
ци
случају
када сувласници, сукорисницИ
или
судржао
(заједничари) не могу да се споразумеју о управљању и
коришћењу заједничке ствари покреће се поступак уређења на ч ина управљања и коришћења. Овај поступак може да покрене сваки заједничар који сматра да је његово право повређено.
Поступак се покреће предлогом и морају бити обухваћени сви заједничари. У предлогу морају бити дати сви подаци о заједничкој ствари и изнети разлози због којих се поступак покреће. И ово је типичан спорни контрадикторни поступак који је карактеристич~н з~ парницу, а ипак се расправља у ван парничном поступку, Јер Је то тако прописао законодавац.
Предлог се
подноси суду на чијем
подручју
се
налази
заједничка ствар. По пријему предлога суд заказује рочиште на које позива све заједничаре и указује на могућност споразумног решења. Ако заједничар11 постигну споразум, суд ће то унети у записник као судско поравнање ако се заједничари са тим са
гласе. Ако се не постигне споразум , суд изводи потребне доказе и након спроведеног поступка доноси решење којим ће уреди
ти начин коришћења и упра~љања заједничком ствари. При том води рачуна о пос~бним и заједничким интересима заједничара. Када се рад1:f о заједничком стану ~ли пословном простору за
кон прописује д~ ће суд о:дред.ити КОЈе просторије ће заједничари користити одвојено, а које заЈеднички и како ће сносити трош кове.
у случају да је међу заједни:арима спорно: 1. право на ствар која је предмет поступка или Је
372
2.
споран обим права суд ће
1
l 1
упутити предлагача на парницу или да покрене поступак пред
органом управе да би се решило спорно право односно спорни правни однос. Ако предлагач покрене поступак, суд ће преки
1
нути ванпарнични поступак до окончања парнице или управног
1
поступка. Ако предлага: не покрене поступак у року који му је одређен, сматраће се да Је повукао предлог.
1 1
у ситуацији када је прекинут поступак ванпарнични суд може привреме.но до доношење одлуке надлежног органа, уре
1
дити односе заједничара у вези са управљањем и коришћењем
1
заједничке ствари ако постоје околности које то захтевају, а на рочито:
1. 2. 3. И
Да би се спречила знатнија штета,
Самовлашће или Очигледна неправда за поједине заједничаре. у
овом
поступку
се
запажа
специфичност
института
правоснажности ванпарничних одлука. Наиме, и када постоји
правоснажна одлука (решење) о начину уређења и коришћења заједничке ствари, то не спречава учеснике да у парници или у
управном поступку остварују захтеве у односу на ствар о чијем коришћењу и управљању је одлучено решењем у ванпарничном поступку. Наравно, то у ситуацији када у току ванпарничног по ступка није било упућивање на парницу или управни поступак и када парнични суд односно орган управе о праву на ТОЈ ствари нису одлучивали.
Против правоснажног решења није дозвољена ревизија, без обзира на вредност предмета спора.
Глава
IV
ПОСТУПАК ЗА ДЕОБУ ЗАЈЕДНИЧКЕ СТВАРИ ИЛИ ИМОВИНЕ Поступак за деобу заједничке ствари може да покрене сваки
сувласник, односно заједничар. Поступак се покреће предлогом који мора да садржи све релевантне п~датке :
1.
О предмету деобе и уделима заједничара,
373
2.
О заједничарима и другим лицима која имају неко ствар но право на ствари која је предмет деобе, .
3.
Када
је
у
питању
непокретност
морају
се
нав~сти
земљишно-књижни подаци и приложити докази о СВОЈИНИ или другом стварном праву.
Предлог се подноси суду на чијем подручју се налази ствар или имовина. Ако се ствар или имовина налази на подручју
више судова, сваки од њих је надлежан, а поступаће онај коме је предлог поднет. По пријему предлога суд заказује рочиште на које позива све заједничаре и друга лица која имају неко стварно право на предмету деобе. Учесници ка
судско
у
поступку
поравнање и то
могу
закључити
у
поравнање се узима
току на
поступ
записник,
а
суд настоји да се поравнањем уреде сва спорна питања између заједничара.
Ако учесници не постигну споразум о начину деобе, тада
одлучује суд својим решењем, а на основу изведених доказа и утврђених релевантних чињеница, водећи рачуна о одредбама материјалног права. Деоба заједничке ствари може да се изврши на два начина :
1. 2.
Физичка деоба и
Цивилна деоба.
Предлагач у предлогу треба да наведе који начин деобе тра жи. Ако је предлагач тражио физичку деобу, суд ће прихватити
његов предлог уколико је физичка деоба могућа по материјалном праву. Ако физичка деоба није могућа тада суд доноси решење 0 цивилној деоби, а то значи да се заједничка ствар продаје на јавној дражби и постигнута цена дели између заједничара са гласно њиховим сувласничким деловима.
Ако је предмет деобе покретна имовина суд може да одлучи да одређена ствар припадне баш том заједничару полазећи од по
себних потреба одређе~ог заједничара. Нпр. ако се ради 0 деоби трактора између три заједничара, од којих је један земљорадник, а друга два ни~у, _суд ће решењем одредити да трактор припадне заједничару КОЈИ Је зем-:ъорадник полазећи од његових посебних потреба, а друга два заједничара ће бити исплаћена у новцу.
3 74
Решење о деоби садрж:и:
1. Предмет, услове и начин деобе, 2. Податке о физичким деловима ствари и правима који су припали сваком од заједничара, и
З. Права и обавезе заједничара утврђених деобом . 1 1
1 1
1 1
У решењу о деоби суд мора одлучити и о начину остваривања слу)f<бености и других стварних права на деловима ствари које је физички подељена између заједничара. И у овом поступку може да се појави као спорно питање:
1. 2.
Права на ствари или право на имовину или
Удела у ствари (колико он износи).
У тој ситуацији суд ће прекинути ванпарнични поступак
1
и упутити предлагача да у одређеном року покрене парницу у
1
којој ће бити разрешено спорно питање. Ако предлагач не по
1
крене парницу у одређеном року сматраће се да је повукао пред лог за деобу заједничке ствари. Ванпарнични суд не може сам да решава спорна питања између заједничара ако је спорно: 1. само право на ствари,
2.
сувласничи удео, и
3.
које ствари улазе у
заједничку имовину.
Глава
V
ПОСТУПАК УРЕЂЕЊА МЕЂА у овом поступку утврђују се међе између суседних парцела када су међни знаци уништени, оштећени или померени. Свака
ко да се овај поступак покреће у ситуацији када суседи не могу сами да се споразумеју око тога где је међа односно граница између њихових непокретности.
Ко мо:ж:е йоgнеши йреgлоl за уређење међа? Предлог може поднети:
1.
Сваки
од
власника
односно
корисника
суседних
непо-
кретности и
2.
Овлашћени орган (нпр. јавни правобранилац) када је то законом одређено.
375
Шша йреgлоi за уређење међа
Jwopa ga ca,qp.?1cu?
Предлог за уређење међа мора да садржи: 1. Податке о власницима односно корисницима суседних непокретности,
2.
Податке о земљишним парцелама између којих се уређује граница, и
3.
Разлог због кога се покреће овај
поступак
(оштећена
међна линија, померена граница итд.).
По пријему предлога за уређење међа, суд може заказати ро чи ште на које ће позвати учеснике ради покушаја споразумног уређења међа. Ако се учесници не споразумеју, на лицу месша, на које ће -позвати:
1. 2. 3.
cyg
ће заказаиtи рочиш~ие
Учеснике поступка, Вештака геометра, и
Сведоке, по потреби ако су предложени од учесника.
У позиву учесници морају бити упозорени на правне после дице недоласка на заказано рочиште. Ако предлагач не дође, а
уредно је позван сматраће се да је повукао предлог ако нико од присутних не предложи одржавање рочишта.
На рочишту за уређење међа суд ће на лицу места утврдити граничну линију (међу) између парцела и обеле)l<Ити граничним знацима. О овим радњама на овом рочишту саставља се запис ник који садржи:
1.
Опис и скицу затеченог стања,
2.
Изјаве учесника , сведока и вештака , и
З . Опис и скицу стања након спроведеног поступка уређења међа.
у решењу које доноси суд, тачно се описује гранична линија између земљишних парцела учесника који је суд утврдио у по ступку уређења међа.
Против
пра~оснажноr
решења
у
овом
посту n ку
н Ије
дозвољена ревизија.
Поступак уређења међа м~же да се реши на основу јачег
права, ако вредност спорне међашке површине не прелази из-
376
1
нос одређен ~аконо~. Ако није могуће одредити међу на основу
1
јачег права, јер имају сви учесници једнако право, тада се међа
1
одређује на основу последњег мирног поседа, а ако се последње
стање поседа не може утврдити, суд ће међашку површину по
1 1 1
1
1 1
делити по правичности.
Суд може одредити међу, односно међашку површину по јачем праву и када је вредност међашке површине већа од ли мита предвиђеног законом ако су се учесници овог поступка 0 томе споразумели. Међутим, ако нема споразума о примени ових правила, а вредност међашке површине је већа од законског ли мита. тада ће ванпарнични суд обуставити поступак и упутити предлагача на парницу.
Глава
VI
СУДСКИ ДЕПОЗИТ Предаја одређених ствари (предмета) у судски депозит се
врши по правилима која прописује Закон о ванпарничном по ступку. Овим правилима је одређена процедура, а само право да се положи одређени предмет у судски депозит је одређено одредбама материјалног права.
Које сшвари (йреgме~ии) се л1оfу йpegaiuu у суgски gейозиzи? У судски депозит се могу предати:
1. 2. 3. 4. 5. 6.
Новац, Хартије од вредности,
Друге исправе које се могу уновчити, Племенити метали,
Драгоцености (накит), и Други предмети израђени од племенитих метала.
Ови предмети се могу предати сваком надлежном суду. Суд је дужан да прими у судски депозит и друге пред мете
када је одређено законом, када дужник може положити ствар у судски депозит за повериоца.
377
Ови предмети се предају суду где је место испуњења обаве зе. Од овог правила постоје и изузеци. Шша саgр:ж:и йреgлоi за йолаiање сшвари у суgски gейозиш? У предлогу предлагач наводи:
1. 2. 3. 4. 5.
Предмет који се полаже (тачан опис) и вредност, Лице у чију корист се предмет полаже,
Услове под којима ће се Предмет предати, Разлоге због којих се депонује предмет, и По потреби ће се приложити одговарајући докази .
.
Ако суд оцени да нису испуњени услови за пријем предмета
у су деки депозит, он ће решењем одбацити предлог. Исто ће по ступити ако предлагач у одређеном року не предујми трошкове чувања предмета.
Ако суд нађе да су испуњени услови по закону он ће донети решење о пријему предмета или новца у судски депозит, и одре дити начин чувања.
Ако је депоновање извршено у корист одређеног лица суд ће позвати то лице да у одређеном року прими предмет из депози та, с тим да испуни услов за предају ако је он одређен.
у зависности од тога шта је предмет депозита суд различи то поступа. Тако да:
1. Ако се ради о новцу или девизама суд је дужан да у року од три дана уплати на посебан рачун код НБС или овлашћене банке,
2 . Ако се ради о племенитим металима и драгоценостима, суд у року од три дана предаје ове предмете овлашћеној банци, исто и хартије од вредности,
з. Предмети који се не могу чувати у судском депозиту суд предаје на чување јавном складишту или другом прав ном лицу, које се бави чувањем ствари, а физичком лицу само ако у том ~есту где се предмети налазе не постоји
правно лице КОЈе се бави чувањем ствари. Пре предаје врши се попис и процена ствари који се налазе у судском депозиту.
378
Ка1<ав је йос~tуйа!{ каgа. лице~ чију корuсш је йоло.?lсен йреg .ме~и у суgски geuoз uiu оgби;е йри;ем?
у тој ситуацији суд обавештава предлагача да је одбијен пријем и оставља рок предлагачу да се у вези са тим изјасни
даљој судбини депонова~ог ~редмета. Суд ће упознати пред лагача о разлозима због КОЈИХ Је лице у чију је корист предмет предат одбило пријем, па ће предлагач одлучити да ли ће пред мет преузети или ће удовољити условима које је поставио при 0
малац предмета. Ако се прималац предмета уопште не изјасни у одређеном року сматраће се да оно не жели да прими предмет и обавестиће се предлагач. Ако се предлагач не изјасни суд ће до нети решење којим ће наложити предлагачу да предмет преуз ме. Уколико предлагач не поступи по решењу суда и не преузме предмет у року од три године предмет постаје државна својина
а право да располаже предметом добија јединица локалне само управе где Је предмет депонован.
Могућа је ситуација да лице које предаје предмет у судски депозит не зна ком лицу треба да се преда депоновани предмет.
Суд тада заказује рочиште на које ће позвати предлагача и сва заинтересована лица да би се утврдило којем лицу припада де поновани предмет. Ако се уредно позвана лица не јаве или се не
постигне споразум којем лицу припада депоновани предмет, суд доноси решење којим упућује заинтересовано лице на парницу и одређује рок у коме мора покренути парницу. Ако се парнични поступак покрене суд решењем прекида ванпарнични поступак
до окончања парничног поступка. Ако се парница не покрене суд позива предлагача (депонента) да преузме предмет. Шша саgрЈ1Си решење којим се оgређује изgавање йреgмеша из gейозиша?
Решење којим се одређује издавање предмета из депозита садржи:
1. 2.
Које је лице овлашећно да преузме предмет из депозита, Начин, рок и услов преузимања,
З. Упозорење на правне последице ако предмет не буде пре узет у року у коме по закону застарева право на његово издавање, и
379
4.
Одређују се трошкови који су настали у вези са чувањем предмета и ко је дужан да их накнади.
Уколико је предмет предат на чување неком лицу
-
чува
ру" он може издати предмет овлашћеном лицу само на основу решења суда .
Закон је прописао последице уколико се предмет не подигне
из судског депозита у одређеном року. Наиме, ако ни овлашћено лице, ни депонент (предлагач) који су уредно позвани не поди гну предмет из судског депозита у року од
уредног позива
.
-
3
године од пријема
суд ће решењем утврдити да је предмет постао
.
државна својина и да право располагања има Јединица локалне самоуправе.
Глава
VII
ИСПРАВЕ Закон о ванпарничном поступку предвиђа правила КОЈа се
односе на следеће поступке у вези са исправама:
1.
Састављање исправе (посебно одредбе о састављању судског тестамента),
2. 3. 4. 7.1.
Потврђивање садржине исправе, Чување исправе, и Поништавања исправе.
Састављање исправе
Састављање исправе врши суд када је за пуноважност прав
ног посла предвиђена свечана форма (форма јавне исправе). Нпр. састављање судског тестамента.
Исправу саставља. судија у простори]· ама суда , а
ван
суда
само када учесник није способан да дође у суд или када за то постоје · други оправдани разлози.
Поступак почиње тако_ што судија утврђује идентитет учес ника. Идентитет се утврђује:
1. Јавном исправом са фотографијом (лична карт а, 380
)
пасош,
2.
Изјавама два пунолетна сведока потврђује јавном исправом),
(чији
идентитет
се
з. Ако учесник има јавну исправу са фотографијом довољно је да његов идентитет потврди само
1 сведок.
Ако учесник не зна језик на коме се саставља исправа, судија ће исправу саставити уз учешће судског тумача. Сведоци . при са~тављању ис~раве могу бити лица која су
писмена и која познају службени Језик у суду и језик учесника. Судија је дужан да приликом састављања исправе о правном послу утврди да ли учесник има правну и пословну способност
за закључење тог посла и да ли је овлашћен за закључење тог правног посла. Уколико се саставља у присуству овлашћеног за ступника суд проверава да ли заступник има уредно пуномоћје.
Судија утврђује да ли постоји озбиљна и слободна воља учес ника да закључе тај правни посао и дужан је да објасни учес ницима смисао правног посла и да укаже на правне последице.
Такође, судија мора да испита да ли закључење тог правног по сла није супротно принудним прописима и јавном моралу (члан
3.
став
3.
ЗПП).
Ако судија утврди да нису испуњени услови за закључење
тог правног посла доноси решење којим ће одбити да састави такву исправу.
О састављању исправе сачињава се записник у који се уноси:
1.
Начин на који је утврђен идентитет учесника сведока и тумача који су присуствовали састављању исправе,
2. 3. 7.2. 3)
Записник потписују учесници, сведоци, и Уз записник се прилаже примерак састављене исправе.
Надлежност за састављање исправе
Састављање исправе 1) о правном послу, 2) о изјави воље, 0 правној и другој радњи, врши јавни бележник, а законом се
може предвидети да исправе о појединим правним пословима саставља суд.
Исправу може саставити сваки јавни бележник,. осим када
се ради 0 преносу права својине на непокретности КОЈУ може са-
381
ставити само Јавни бележник на чијем се службеном подручју налази та непокретност.
Тестамент може саставити сваки јавни беле)l<ник независно од тога где се непокретност налази .
Исправа се саставља у канцеларији јавног беле)l<Ника осим ако због старости или болести учесник не може да приступи у канцеларију или ако постоје други оправдани разлози. Поступак почиње тако што јавни бележник утврђује иден титет учесника и његову пословну способност и овлашћење за ступника ако он сачињава исправу. Ако заступник не докаже своје овлашћење, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу.
Идентитет се утврђује:
1)
увидом у личну карту, пасош, возачку дозволу или други службени документ са фотографијом,
2)
саслушањем два сведока идентитета.
Сведок идентитета може бити свако пунолетно лице спо собно да јавном бележнику пружи податке.
Учесник може јавног бележника упознати са садржином правног посла, изјаве воље, писмено, усмено, електронском по штом.
Јавни бележник је дужан да изјаву учесника верно унесе у исправу.
Исправа се пише у складу са прописима који уређују форму јавнобеле)кничког записа.
Ако утврди да воља учесника није озбиљна, ни слободна
или даје правни посао у супротности са принудним прописима
јавном поретку и добрим обичајима јавни бележник ће одбит~ да сачини исправу.
Ако
је
неразумљиве
релативно или
ништав. или
двосмислене, Јавни
су
одредбе
нејасне,
бележник је дужан
да
упозори. на то. Ако учесник остаје упрк?с упозорењу при својој изјави, Јавни бележник ће сачинити изјаву али ће унети своје упозорење.
Јавни бележник ~ли сам у:есник ће прочитати исправу, а учесник након тога Је потписује, да је у свему верна његовој изјави (призивање исправе).
382
Јавни беле:>I(НИК ће на самој исправи изнад дела rде се потписују унети ~апо~ену да су обављене све прописане радње. Учеснику КОЈИ НИЈе у стању да говори исправа мора да се
прочита у присуству јавног бележника и једног сведока.
Учесник који није у стању да чује мора лично да прочита исправу у присуству јавног бележника и једног сведока. 1· 1 /
1 1
Учесник који није у стању да види шта је написано или је неписмен исправа мора бити прочитана у присуству јавног бе лежника и два сведока.
Ако учесник не зна језик у службеној употреби испра ва мора бити прочитана преко судског преводиоца у присутву јавног бележника, два сведока који уз службени језик знају и језик учесника.
1
Ако је учеснику потребно присуство тумача, онда ће испра
1
ва бити прочитана уз присуство тумача, два сведока који могу
1
да се споразумевају са учесником и јавног бележника.
1 1
Учесник који није у стању да се потпише ставља отисак ка жипрста десне руке на исправу.
Ако
учесник није способан да стави отисак прста њега
потписује један од позваних сведока.
Јавни бележник ставља напомену како је учесник потписао исправу.
Позвани сведок не може бити лице:
1. 2.
које ради у јавно бележничкој канцеларији, које је јавном бележнику односно учеснику, крвни срод
ник у правој линији , побочни сродник до .четвртог степена сродства, тазбински сродник до другог степена сродства,
старалац, сродник по усвојењу, супружник, бивши су пружник, ванбрачни партнер, бивши ванбрачни партнер, старалац, бивши старалац, штићеник и бивши штићеник, З . које је заступник односно одговорно лице у правном лицу
о којем се саставља исправа,
Позвани сведок својеручним потписом на исправи потврђује како су обављене радње којима је присуствовао.
383
7.3.
Посебна правила за тестамент Судски тестамент сачињава судија по казивању завештаоца. Месно је надлежан сваки стварно надлежни суд .. Он
саставља у суду, осим ако завештљац није у стању да
се
због ста
рости или болести дође у суд или ако за то постоје други оправ дани разлози.
На
састављање судског тестамента се сходно
.
примењују
.
правила о састављању исправа , осим ако није другачије пропи-
сано законом о наслеђивању.
Судија приликом састављања судског тестамента односно јавни бележник приликом састављања јевнобележничког записа о тестаменту је дужан да поучи завештаоца о прописима који се односе на нужни део.
7.4.
Потврђивање исправе
За потврђивање садржине исправе је надлежан јавни бележ ник (солемнизација).
Потврђивање се врши према одредбама закона којим се уређује јавнобележничка делатност. Али се на поступак потврђивања исправе примењују и одредбе Закона о ванпарнич ном поступку о састављању исправа.
Законом се може предвидети да се садржина појединих при ватних исправа потврђује у суду.
7.5.
Чување исправе
Чување исправе код суда је могуће само када је то законом
предвиђено. ЗВП прописује даје суд дужан да прими на чување
исправу када је то потре~но ради обезбеђења имовинских или других
права или када Је то законом изричито
одређено за
поједине врсте исправа. У пракси најчешћи случај је чување те стамента.
Закон прописује општа правила по којима се чување испра ве може поверити сваком стварно надлежном су ду. Суд је дужан да утврди идентитет подносиоца ~справе. О пријему исправе на чување се саставља записник у КОЈИ се уноси:
1. Како је утврђен идентитет подносиоца исправе на чување, 384
\
1~
2.
1 1
Врста и назив исправе која је предата на чување.
Суд ће подносиоцу исправе издати потврду 0 пријему ис
праве на чување. Када суд прими тестамент на чување који није 1 1
1 1
састављен у суду завешталац га предаје лично у отвореном или
затвореном омоту. Ако се предаје отворени тестамент, судија ће га прочитати
завештаоцу и указати на евентуалне недостатке
због којих тестамент не би био пуноважан.
1
Ако су сведоци усменог тестамента поднели суду писмено
1
у коме је садржана ~оследња воља завештаоца, суд ће саста вити записник о пријему овереног писмена, ставити у посебан
1
1
омот и запечатити. Исти је поступак ако сведоци усменог теста мента дођу у суд да усмено понове изјаву завештаоца о његовој последњој вољи. Приликом узимања изјаве суд ће настојати да утврди изјаву воље завештаоца и околности од којих зависи пу новажност усменог тестамента.
Исправа која се налази на чување код суда вратиће се под носиоцу на његов захтев. О враћању исправе саставиће се за писник.
7.6.
Поступак поништавања (амортизације) исправа
Поступак
поништавања
(односно
амортизације)
.
.
исправа
врши се у ванпарничном поступку у случају када Је исправа на
којој се непосредно заснива неко маиtеријално йраво изгубљена, украдена, нестала или уништена.
Амортизацијом исправа се постиже двоструки циљ:
1.
2.
Поверилац који има неко материјално право на основу те исправе може то право да оствари. Ради се о имовинском праву. Нпр. меница , чек, штедна књижица, обвезнице, с тим што за поништај менице и чека важе посебни пропи
си предвиђени Законом о меници, и Законом о чеку, у случају да исправа дође у руке неовлашћеном лицу које би могло да злоупотр~би ову исправу - то се спреча ва поступком амортизације.
ЗВП предвиђа да се може поништити и исправа на КОЈОЈ се
заснива неко нел!f.ашеријално йраво, под истим условима.
385
Законом је проп .исана месна надлежност суда за ~оништај исправа. Ако је исправу издало правно лице надлежан Је суд на
чијем се подручју налази седиште издаваоца исправе. Ако је у
исправи назначено место испуњења обавезе искључиво је над лежан суд места испуњења обавезе. У случају да се месна над лежност не може одредити на основу седишта издаваоца испра
ве и места испуњења обавезе, о предлогу за поништај исправе одлучује суд пребивалишта односно боравишта предлагача. Ко ./'vto:ж:e
йоgнесе йреgлоl за йониш~иај исйраве?
ga
Предлог за поништај исправе може поднети свако лице које:
1. 2.
На основу те исправе има неко право, или
Има правни интерес да се нестала или уништена исправа поништи.
Шша мора
ga
саgржи йреgлоl за йонишшај исйраве?
Предлог за поништај исправе на основу које ималац исправе има неко материјално право мора да садржи:
1.
Битне састојке (елементе) исправе, а то су: врста испра ве,
назив и седиште односно име и презиме и
пребива
лиште издаваоца исправе, износ обавезе, место и датум издавања исправе, место испуњења обавезе, да ли испра
ва гласи на и ме, по наредби и на доносиоца.
2. Чињенице из којих произилази да је предлагач овлашћен да поднесе предлог,
3. Чињенице које указују на вероватноћу да је исправа не стала или уништена.
Када с~ ради о предлог_у за поништај исправе на основу које се остварује неко нематеријално право тада предлог садр)ки:
1. Назив и седиште органа који је издао исправу, 2. Врсту исправе, 3. Садржину исправе, 4. Место и датум издавање исправе, 5 · Доказе да је та исправа . била издата и уверење
исправе да не постоје подаци на основу ко•1их 'Ј
дати ту исправу. Уз предлог се прила)Ј<е и преп
.
ако ПОСТОЈИ.
386
издаваоца може
из-
ис исправе
ЗВП предвиђа да ће суд предлог одбацити ако приликом претходног испитивања предлога нађе да нису испуњене прет
поставке за вођење поступка. Ако предлог не одбаци, суд ће наложити
издаваоцу исправе и
повериоцу да се у
одређеном
року изјасне да ли је исправа била издата и да ли постоје (и које) сметње за вођење поступка поништаја исправе. Када се изјасне издавалац исправе и поверилац, суд огласом објављује
покретање поступка. Оглас садржи нарочито:
1. Битне састојке исправе потребне за идентификовање ис праве,
2. Рок у коме се подносе пријаве, 3. Упозорење да ће исправа бити судски поништена, ако се у року одређеном у огласу нико не пријави са исправом. Од тренутка када је оглас добио дужник, или за њега сазнао на други начин, дужник не сме испунити обавезу из исправе.
Оглас ће се објавити у Сл. гласнику, истаћи на огласну та блу суда.
Дужник се може ослободити обавезе ако положи износ у депозит суда.
Суд ће обуставити поступак за амортизацију исправе:
1. 2.
Ако предлагач повуче предлог,
Ако предлагач не положи у судски депозит предујам за трошкове огласа,
3.
Ако
треће
лице
поднесе суду
исправу
или
докаже да
постоји исправа чији се поништај тражи. Суд ће испитати неблаговремено поднесене пријаве трећих
лица, а дужан је да о свакој пријави трећег лица обавести предлагача.
По одржаном рочишту суд има две могућности:
1. 2.
да решењем поништи исправу или
да одбије предлог предлагача.
Против решења о одбацивању или одбијању предлога пред лагач има право жалбе. Решење се доставља свим учесницима у поступку.
387
Прошив решења о йонишшењу исйраве жалбу може да изјави издавалац исправе, дужник из исправе и поверилац из исправе.
Правоснажно решење замењује поништену исправу док се не изда нова.
Глава
VIII
ПОСТУПАК ЛИШЕЊА ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ Поступак лишења пословне способности је хитне природе. Покреће се и води по службеној дужности или по предлогу су пружника, ванбрачног партнера, детета, родитеља или органа старатељства.
Предлог могу поднети: деда, баба, брат, сестра, унуци ако
живе у породичној заједници са лицем које треба да буде лише но пословне способности. А може и само лице ако схвата правне последице свог предлога.
У овом поступку суд испитује да ли су се стекли закон ски услови за лишење пословне способности, одлучује о мери
лишења, одређује време када ће се извршити провера и одлучује 0 враћању пословне способности . Лицу чија се пословна способ ност испитује поставља се привремени заступник. Преgлоi мора
ga
саgржи:
1. Чињенице на којима се заснива тврдња да лице чије се 2.
лишење пословне способности тражи није у стању само да се брине о својим правима, Доказе којима се потврђују те чињенице, и
З . Податке на основу којих се извлачи закључак да Је то лице овлашћено за покретање поступка. Ако лице ЧИЈе се лишење пословне способности тражи има непокретну имовину суд ће извршити забеле)Ј<бу поступка у земљишним књигама, односно катастру. Обавештава се и мати чар.
Суд је ду)l<ан да закаже рочиште на које се позивају:
1. 388
Орган старатељства,
2. 3. 4.
Лице према коме се поступак води, Његов привремени заступник, и Предлагач.
Суд ће на рочишту лично саслушати лице према коме се по ступак води, а ако је У здравственој установи тамо ће одржати рочиште.
Суд може одустати од саслушања лица чије се лишење по словне способности тражи у два случаја:
1. Ако би то могло да буде штетно по његово здравље и 2. Ако саслушање није могуће с обзиром на његово здрав ствено стање .
Суд
ће
саслушати предлагача, привременог заступника,
друга лица о важним околностима за доношење одлуке и при хватити писмене податке од правних лица у вези са лицем које
се лишава пословне способности.
Лице мора бити прегледано од најмање два лекара одговарајуће специјалности који ће дати налаз и мишљење 0 способности тог лица за расуђивање. Вештачење се врши у при суству судије, сем када се обавља у болници . Ако
је
потребно
да се
утврди
право
стање
менталног
здравља лица према коме се води поступак суд решењем
може
одобрити да то лице буде смештено у одговарајућу здравствену установу ради испитивања, али не дуже од
30
дана, осим ако
би тиме могле наступити штетне последице по здравље. Про
тив овог решења о смештају у здравствену установу има право жалбе у року од три дана, а у року од три дана од пријема жалбе другостепени суд ће лично саслушати лице према коме се води
поступак, а ако се оно налази у здравственој управи саслушаће се обавезно у тој установи где се држи рочиште и одлучити по
жалби.
Након спроведеног поступка суд може када нађе да постоје услови донети одлуку:
1. 2.
О потпуном лишењу пословне способности, О делимичном лишењу пословне способности .
Против решења о лишењу пословне способности~ то лице МО)Ке изјавити жалбу без обзира на стање свог ментал ног здравља
389
У року од
У року од
8 дана, другостепени суд је ду)кан да одлучи о жалби 8 дана. Суд може одложити доношење решења о дели
мичном лишењу пословне способности због алкохола и опојних дрога ако се може очекивати да ће се лице, према коме се води
поступак, уздржати од злоупотребе алкохола и дрога, посебно
у ситуацији када се лице добровољно јави здравственој устано ви на лечење. Решење о одлагању лишења пословне способности доноси се на период од
6
до
12
месеци и може се опозвати .
У решењу којим је одлучено о лишењу пословне способ ности суд одређује рок у коме ће се проверити да ли постоје и даље разлози за лишење, а који не може бити дужи од три годи
не. Ако је лице делимично лишено пословне способности суд у решењу одређује врсте послова које то лице може самостално да предузима.
Правоснажно решење о лишењу пословне способности се доставља:
1. Органу старатељства, 2. Матичару, и 3. Органу који води евиденцију непокретности ако лице поседује непокретности.
Када престану разлози за лишење .пословне · способности може се покренути поступак за враћање пословне способности који се спроводи по истим правилима као и за лишење.
Глава
IX
УТВРЂИВАЊЕ ВРЕМЕНА И МЕСТА РОЂЕЊА у новелама Закона о ванпарничном поступку је регули сан нови ванп_арнични поступак о утврђивању времена и места
рођења, што Је до. сада предсављало правну празнину, јер те одредбе нису постоЈале у закону.
Овај поступак је предвиђен за лица која нису уписана у мати чу књигу рођених а ~е могу да до~ажу време и место свог рођења према прописима којима се уређује вођење матичних књига. Такв о лице може поднети предлог суду ради доказивања с вог ро ђ ења.
390
1 1
1 1
За утврђивање времена и места рођења је надлежан сваки стварно надлежни суд.
Предлог може поднети то лице али и свако друго лице које за то има правни интерес и орган старатељства.
1
Предлог мора да садр){<И податке:
1
1) 2)
1
ј
о имену и презимену лица чије се рођење доказује, о његовом полу,
З) о времену и месту његовог рођења ако је познато
. ' 4) доказе којима се потврђују те чињенице, , 5) и друге податке (исправе о родитељима, сродницима, запослењу, школовању). Поступак започиње тако што суд који прими предлог налаже
МУП-у и матичарима на чијем подручју је боравило лице чије се рођење доказује да провере у својим евиденцијама да ли има по-
датака о том ли цу и доставе извештај у року од ЗО дана. Пошто прими извештај или протекне
30 дана суд заказује
· ро
чиште на које позива предлагача и изводи потребне доказе. Суд
мора да саслуша изјаве два пунолетна сведока чији идентитет утврђује увидом у јавну исправу са фотографијом и након тога доноси решење.
Решење садр)ки:
1. Име и презиме лица чије се рођење 2. његов пол, 3. дан, месец, година и час рођења, 4. место рођења, 5. податке о његовим родитељима.
доказује,
Ако суд не може да утврди када је рођено лице чије се рођење
доказује, сматра се да је оно рођено 1. јануара у 00:01 часов~ оне године за коју се на основу изведених доказа може узети да Је ве-
роватно година његовог рођења. Што се тиче места рођења сматра се седиште града однос~о
општине за коју се на основу изведених доказа може узети да Је вероватно место рођења, а ако ни ово не може да с~ утврди, сма
тра се да је место рођења где је нађено односно где Је имало боравиште у време подношења предлога.
391
Суд је дужан да донесе решење у року од 90 дана од подношења предлога, а може бити продужен још највише 60 дана само у случају застоја поступка. Решење о застоју поступка суд доноси када постоје наговештаји да је лице имало боравиште у иностранству.
Жалба се може изјавити у року од
8
дана од достављања
решења. О жалби одлучује веће вишег суда у року од
30
дана од
пријема жалбе. Предлагач је у овом поступку ослобођен од такси и других трошкова, а евентуално вештачење се плаћа из средстава суда. Правоснажно решење суд доставља матичару у року од
8
дана од правоснажности.
Ако се накнадно утврди да је ово лице већ уписано у ма тичне књиге рођених, суд ех доставља у року од
8 дана
offo
ставља ван снаге то решење и
надлежном мати ча ру.
Специфичност овог решења о времену и месту рођења се огледа
у
томе
што
његова
правоснажност
не
ути че
на
право
овлашћених лица да у другом поступку утврђују породични ста тус тог лица, а исто тако орган КОЈИ спроводи поступак за стицање
држављанства није везано овим решењем. Може и другачије да одлучи.
Поставља се питање шта ће се дестити ако учесник сазна за нове чињенице или нове доказе на основу којих је могло да се ут
врди другачије време и место рођења или постоје други услови за понављање поступка по ЗПП-у. Поступак се неће понављати , већ учесник своја права може да оствари у парничном поступку. Глава Х
ПОСТУПАК ПРОГЛАШЕЊА НЕСТАЛОГ ЛИЦА ЗА УМРЛО И ДОКАЗИВАЊЕ СМРТИ Закон о ванпар~ичном поступку прописује правила про цедуре на ~снову КОЈИХ се .несшало лице йроlлашава за умрло и
йравила ко1има се ушврђу1е смрш лица у ситуацији када нема доказа _предвиђених законом на основу којих се иначе, редовно утврђује чињеница смрти.
392
Редовна чињеница смрти се утврђује (доказује) на основу
исправе предви?ене Законом о матичним књигама. Међутим, постоје ситуације када тог податка у матичним књигама нема, а чињеница смрти
и датум
смрти могу бити од релевантног
значаја за оствари?ање неког грађанског субјективног права. Тада свако лице које има правни интерес, као и јавни тужилац може поднети предлог суду да суд својим решењем утврди смрт
тог лица. Овде не постоје никакви услови ни рокови, јер то по природи ствари није могуће прописати. Закон само прописује да огласни рок не може бити краћи од 15 дана ни дужи од ЗО дана. Затим, суд спроводи поступак сходно примени правила поступка проглашења несталог лица за умрло и доноси решење
којим утврђује да је одређено лице умрло и датум смрти. у овом поступку се чињенице утврђују са степеном извесности, док у поступку проглашења несталог лица за умрло са степеном
вероватноће. У томе је суштинска разлика између ова два по ступка.
Када је реч о поступку проглашења несталог лица за умрло закон прописује услове и рокове за вођење тог поступка. Тако, за умрло се може огласити лице:
1.
О чијем животу за последњих 5 година, није било вести, под условом да је то лице старије од 70 година,
2.
О чијем животу за последњих
5
година није било вести,
а околности под којима је нестало чине вероватним да више није у животу, З.
Које је
нестало у елементарним
катастрофама: земљо
трес, поплаве, пожар, бродолом, саобраћајна несрећа или друго, а о чијем животу нема вести за период од
месеци
.
од престанка опасности,
4.
6
Које је нестало у току рата и у вези са ратним догађајима,
а о чијем животу није било вести годину дана од пре
станка ратних дејстава (непријатељства). Преgло"i може поднети свако заинтересовано лице и Јавни тужилац.
Предлог мора да садржи:
1.
.
Чињенице на којима се заснива тврдња да Је нестало лице умрло,
393
2.
Докази којима се поткрепљују те чињенице или их чине вероватним, и
3.
Податке из којих се види правни интерес предлагача за покретање овог поступка.
.
У овом поступку мо'1<емо разликовати три стадијума: У првом стадијуму суд на погодан начин проверава да ли су
испуњене претпоставке за вођење овог поступка. Ако те претпо ставке нису испуњене, тада суд несталом лицу одређује старао ца и о томе обавештава орган старатељства. Оцену испуњености претпоставки суд врши на основу података из предлога или
на
основу извршене провере. Старалац је дужан да прикупља до казе о животу несталог лица и о самом нестанку лица и да пред
лаже суду, а и сам суд ех
offo
прикупља и изводи доказе ради
утврђивања чињенице да ли је нестало лице умрло и када. У другом стадијуму суд издаје оглас у коме ће:
1. 2. 3.
Навести битне околности случаја, Позвати нестало лице да се јави суду,
Позвати друга лица која нешто знају о несталом да се јаве суду и дају потребне податке за доношење су деке одлуке, 4. Указати да ће суд по истеку рока од 3 месеца од објављивања огласа у Сл. гласнику одлучити о предлогу. Оглас се објављује у Сл. гласнику, на огласној табли суда, а
објавиће се на уобичајен начин у месту где је нестало лице има ло своје последње пребивалиште, односно боравиште . Трошко ве објављивања огласа сноси предлагач. Предлагач је ду)кан да
предујми трошкове који могу настати у овом поступку. Ако то не учини по налогу суда у одређеном року, сматраће се да је предлог повучен.
Трећи ст~дијум овог поступка почиње по протеку рока од 3 месеца од објављивања огласа, тиме што суд заказује рочиште на које позива предлагача и стараоца несталог лица, изводи по требне доказе и доноси одлуку. Ако _суд утврди да су испуњени законски услови доноси решење КОЈИМ ће прогласити
нестало
лице за умрло, назначиће се дан и по могућности час смрти. Као време смрти сматра с_е дан када је лице нестало, односно
дан када нестало лице НИЈе преживело неку смртну опасност.
394
Ако не MO)I
-
по закону се сматра да је
5 година, од дана када није било вести о несталом , односно 6 месеци од дана
смрт наступила првог дана по истеку рока од
престанка опасности, односно годину дана од дана престанка
непријатељства, у зависности о којој ситуацији се ради. 1
Правоснажно решење о проглашењу несталог лица за умрло
доставиће се:
' 1
1
1
1 1 1
1. Матичару ради уписа у матичну књигу умрлих, 2. Суду надле:1кном за вође1-ье оставинског поступка, 3. Органу старатељства, 4. Органу који води евиденцију непокретности (ако је ум рли имао непокретност).
У животу су могуће различите ситуације, па тако и да се
1
лице које је проглашено за умрло јави суду да је живо. Суд ће у
1
том случају проверити идентитет и без даљег поступка укинути
1
своје решење о проглашењу тог лица за умрло.
Исто тако, ако суд сазна да је проглашено лице за умрло, у
!.
ствари Живо, он ће ех
1
несталог
1
дана. Тада ће суд на предлог лица које има правни интерес и
1
јавног тужиоца спровести поступак и изменити своје решење у
1
offo
спровести поступак ради укидања тог
решења. Могуће је да се после доношења решења о проглашењу лица
за
умрло
сазна
да Је
лице
умрло
неког
другог
погледу датума смрти несталог лица.
Наравно
наслеђивање
да
и
је
овај
поступак
од
остваривање наследних
изузетног
права.
значаја
за
Зато је закон
прописао да ће о поступку за укидање или измену решења о
проглашењу несталог лица за умрло суд оба~естити надлежни орган старатељства и оставински суд пред КОЈИМ тече поступак расправљања заоставштине.
Ако је заоставштина већ правоснажно расправљена, а обу-
хвата и непокретност, суд ће наредити забележбу йосиtуйка за укиgање оgносно измену реше1-ьа о проглашењу нес~алог лица
за умрло. Ова забележба ће се брисати ако суд одбије предлог за укидање или измену решења о проглашењу несталог лица за умрло .
395
Глава
XI
ПОСТУПАК ЗА ДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СКЛАПАЊЕ БРАКА За закључење брака морају бити испуњени одређени услови. Ако ти услови нису испуњени не може се закључити пуноважан
брак.
Међутим, закон прописује да када су у питању тзв. отклоњиве
брачне сметње, брак се може закључити уз добијену дозволу од суда. Добијање дозволе се остварује у ванпарничном поступку. Поступак отклањања брачне сметње се зове диспензација. Које
су отклоњиве брачне сметње предвиђено је одредбама Породич ног закона .
Поступак се покреће предлогом лица које не испуњава за конске услове за закључење брака: а ако оба не испуњавају
покреће се заједничким предлогом. За поступање је месно над лежан суд на чијем подручју предлагач има пребивалиште. Предлог мора да садржи:
1. 2. 3.
Податке о лицима која желе да закључе брак ,
Чињенице и доказе на којима се заснива предлог,
Ако
је
предлагач
малолетан
и
податке
о
његовим
родитељима.
Када је предлог поднело малолетно лице суд је дужан у по ступку да испита да ли постоји слободно изражена воља да се
закључи брак и да ли је малолетно лице достигло телесну и ду шевну зрелост за склапање брака. Суд може одредити рочиш
те на коме ће саслушати лица и извести све потребне доказе. Саслушаће малолетнике без ~рисуства осталих учесника. Суд је дужан да испита лична својства, имовно стање и друге битне
околности које се односе на лице са којим малолетник жели да закључи брак.
Против решења којим се одбија предлог за давање дозво ле за закључ~ње брака жалбу може изјавити само малолетник. у решењу КОЈИМ се дозвољава закључење брака суд ће навести
лична имена лица између којих се дозвољава закључење брака. Предлог се може повући све до доношења правоснажног решења. 396
Против
правосна)кног решења у
овом
поступку ревизија
НИЈе
дозвољена.
Глава
XII
ПОСТУПАК ЗА ПРОДУЖЕЊЕ
РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА Са доношењем Породичног закона Р. Србије (Сл. гласник бр.
18/05)
који је ступио на снагу 1. јула
2005.
године престале су да
важе одредбе Закона о ванпарничном поступку које су регули
сале лишење и враћање родитељског права, јер је ова материја стављена ~ надлежност парничног суда, па о родитељском пра ву одлучује суд у парници.
Међутим, одредбе о продужењу роди_тељског права су оста
ле да важе па се о овом питању одлучује и даље у ванпарничном поступку. Значи, о продужењу родитељског права после пуно летства детета одлучује суд у ванпарничном поступку када за то
постоје законом одређени разлози. До продужења родитељског
права долази када је дете заосталог душевног развоја или је душевно оболело или постоје телесне мане због којих разлога дете није у стању да се само брине о својим правима и инте ресима. У тим случајевима се покреће поступак за продужење родитељског права КОЈИ Је хитан.
Поступак старатељства.
себан
случај
покрећу овлашћена лица: родитељи Дете у
овом
или
орган
поступку заступа старалац за по
кога одређује или
суд или орган
старатељства.
Не могу родитељи да заступају дете јер постоји сукоб интере са пошто они по правилу покрећу поступак и појављују се као предлагачи. Предлог се мора поднети пре пунолетства детета, али суд може донети одлуку о продужењу родитељског права
и кад је предлог поднесен касније, ако су разлози за продужење постојали и у време када је дете постало пунолетно.
Суд по службеној дужности испитује да ли су се стекли за
конски услови за продужење родитељског права, одређује време провере и одлучује о престанку продуженог родитељског права.
397
Душевно стање и способност детета се утврђује по правили ма за лишење пословне способности. То значи, да дете мора бити прегледано од најмање два лекара одговарајуће специјалности који ће дати налаз и мишљење. Вештачење се врши у присуству судије, осим ако се обавља у стационарној здравственој установи. Ако је потребно суд може решењем наложити да дете буде смештено у одговарајућу здрав ствену установу привремено (не дуже од
30
дана) да се утврди
његово душевно стање. Суд ово неће одредити ако би тиме мо гле наступити штетне последице по дете.
Суд обавезно заказује рочиште и позива: орган старатељства, дете, посебног стараоца, родитеље детета. Родитељи се обавез но саслушавају, а орган старатељства је дужан да да мишљење о целисходности продужења родитељског права. Након одржа ног рочишта и спроведеног поступка суд доноси одлуку којом
се продужава родитељско право или којом се одбија предлог за продужење родитељског права у зависности од утврђених реле вантних чињеница.
А ко престану разлози због којих је донета одлука о про дужењу родитељског права, дете, орган старатељства и родитељи могу
ставити
предлог да се донесе ново решење о
престанку
продужења родитељског права.
Уколико су разлози за продужење родитељског права трајног карактера, тада се практично више не ради о продужењу
родитељског права, већ о лишењу пословне способности детета те треба покренути овај поступак. '
398
ТРЕЋИ ДЕО
СУДСКИ ПОСТУПАК ИЗВРШЕЊА И ОБЕ ЗБЕЂЕЊА
399
400
ОДЕЉАК ПРВИ
1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ СУДСКОГ ПОСТУПКА ИЗВРШЕЊА И ОБЕЗБЕЂЕЊА
Ако тужени који је у парници изгубио спор неће добровољно да изврши своју обавезу из правноснажне судске одлуке, тада тужилац има право да у судском поступку извршења путем при
нуде реализује то своје право утврђено судском пресудом. Судски извршни поступак представља систем правних нор ми којима се регулише процедура принудног извршења. Ниједна држава са уређеним правним системом не може дозволити да се правоснажна судска одлука не поштује. Зато извршни повери лац има право да покрене захтев да се принудним путем оствари
његово потраживање према дужнику. Извршење се спроводи на
имовини, а не на личности дужника. Ово је тековина савремене цивилизације јер у прошлости било је познато извршење и на личности дужника (персонална егзекуција). Принуда у изврш ном поступку може да има два циља:
1. 2.
да потраживање поверилаца буде намерно,
да потраживање поверилаца буде обезбеђено.
Шша йреgсшавља йравни основ за йринуgно извршење? То су: одлуке судова опште надлежности, одлуке привред них
судова,
одлуке арбитражних судова, одлуке прекршајних
су до ва и органа управе ако за њихово извршење није одређена надлежн.ост
другог
органа,
судско
поравнање
и
други
акти
којима законодавац даје својство извршне исправе (тзв. titulus
executionis). 401
Шша је извршна исйрава?
. .
Извршна исправа је појединачни правни акт КОЈИ Је донео ~уд или други државни орган у оквиру своје надлежности и КОЈИМ
је утврђено потраживање повериоца према дужнику. Извршном исправом се утврђује легитимација странака у извршном
по
ступку.
Према Закону о извршењу и обезбеђењу извршне исправе су:
1. 2.
Правноснажна одлука суда и судско поравнање,
Правноснажна одлука донета у управном и прекршајном поступку и поравнање у управном поступку ако гласе на
испуњење новчане обавезе и ако посебним законом није другачије одређено,
3.Извод из регистра заложних права на покретним стварима и правима и извод из регистра финансијског лизинга,
4. 5.
Уговор о хипотеци одн. заложна изјава,
Усвојен план реорганизације у стечајном поступку која је потврђена одлуком суда,
6.
Извршна одлука која је потврђена као европска извршна исправа,
7.
Друга исправа која је законом одређена као извршна ис права.
Шша се смашра суgском оgлуком?
Судском одлуком се сматра: пресуда, решење, друга одлука донета у поступку пред судом, пред арбитражним судом и пред судом части привредне коморе.
Шша се смашра суgском йоравнањем?
Судским
поравнањем
се сматра:
поравнање
закључено
пред судом, поравнање закључено пред арбитражним судом и поравнање закљчено пред судом части привредне коморе.
Шша се смашра оgлуком у уйравном йосшуйку и уйравним
йоравнањем?
Одлуком. у управном поступку се сматра решење закључак
~ОЈИ
су
у
управном
посту.пку
донели :
или
органи
и
организације, службе или правна лица КОЈ а врше јавна овлашћења.
Управним поравнањем се сматра поравнање закључено у управ ном поступку.
402
Зашто
је
значајно . да
се
п~еци зно
формулише
шта
представља и з вршну исправу. Знач ајно је због тога што се на основу ваљане извршне исправе :-1оже спровести поступак при-
нудног извршења. Ово правило . . . Је било проп и сано Ј. ош
,,nu11 а execut10, s1ne tttulo -
ском ~раву
у рим
нема извршења без тит
луса ТЈ. без извршне исправе.
У
_ _
Шша МО;)(Се бuши йреgмеш извршења. Предмет извршења може бити само одређена ствар или имовинско
право дуж~ика на коме се дозвољава и спроводи
извршење. Само постојеће ств ари и постојећа имовинска права могу бити предмет из вршења, а не будућа имовинска права. Да ли моlу све сшвари и имовинска йрава gу:жника биши йреgмеш извршења?
Не могу. Законом је прописано да су одређене ствари дуж ника изузете од извршења ради з аштите његове егзистенције.
Шша су среgсшва извршења?
Средства извршења су скуп правних и фактичких радњи суда и извршитеља које се предузим ају ради намирења повери очевог потраживања. Средства извршења се деле на: средства извршења
рад и
намирења
новчаних
потраживања
и
средства
извршења ради намирења неновчаних потраживања.
2. ОДНОС Од пак.
ИЗВРШНОГ И СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА
извршног поступка треба разликовати стечајни посту
Циљ
извршног поступка је потпуно намирење одређеног
потраживања повериоца. Дакле ради се о појединачном изврш ењу.
Код
стечаја ради
се о генералном
-
општем
из вршењу на
целокупној имовини дужника.
Које су ра злике и змеђу појединачног и општег извршења? Предмет појед ин ачног извршења су од~еђене ствари или пра ва дужника ,
дужника.
а предмет општег и з вршења је целокупна имовина
Појединачно извршење се дозвољава и с?ровод и ради
намирења потраживања која су утврђена у из вршној исправи ил.и
у веродостојној исправи . Код опште г извршења обу х ва~ено је намирење свих потражив а ња поверил ац~, дакл е и о_на која нису
утврђена у извршној исправи. Ако постоји већи број поверилаца примењују се различита правила о редоследу њиховог намирења .
403
У извршном поступку важи принцип први по времену јачи у пра ву
(prior tempore, potior iure),
а у стечајном поступку се повериоци
намирују истовремено и конкурентно (per conditio creditorum). У извршном поступку поверилац који је први се намирује по пра вилу у целости, па тек пошто се он намири долази
на ред дру ги
поверилац итд. У поступку општег намирења постоји сразмерно намирење, што значи да се намирују сви повериоци сразмерно ви сини својих потраживања. Поступак судског извршења покреће
извршни поверилац када дужник није измирио своју обавезу, а поступак стечаја се покреће када дужник постаје инсолвентан
(ликвидација). Поступак појединачног извршења може да се води и против физичког лица и против правног лица, док поступак стечаја може да се води само против правног лица и предузетника.
3.
СТАДИЈУМИ ПОСТУПКА ИЗВРШЕЊА Поступак извршења се састоји из два основна стадијума:
стадијум доношења решења о извршења и стадијум спровођења извршења. Први стадијум почиње подношењем предлога за извршење од стране извршног повериоца. Дакле извршни посту
пак се покреће на иницијативу странке. Само изузетно се извршни поступак покреће ех offo. О предлогу суд одлучује доношењем решења којим усваја или одбија предлог за извршење. Други стадијум почиње ех offo давањем налога да се спроведе извршење, а спроводи га суд или извршитељ.
Извршитељ спроводи извршење на основу решења о извршењу које доноси осн~в~и суд са подручја вишег суда односно при вредни суд за КОЈИ Је извр~итељ .и~енован . Извршитељ спроводи извршење и изван подручја з~ које је именован, лично или преко извршитеља са другог подручја.
4. СУБЈЕКТИ У ПОСТУПКУ ИЗВРШЕЊА Субјекти у поступку извршења су: суд, извршни поверилац, извршни дужник, и~вршитељ и помоћни органи као што су банка
одн друга финансијска организација катастар чувар
·
.
.
'
,
пописаних
покретних ствари, полиција ако Је потребна њихова асистенција.
404
5. НАДЛЕЖНОСТ И САСТАВ СУДА Основни суд је надле)Ј<ан з а и з вршење одлука судова опште надлежности, органа управе и прекршајних судова.
Привредни суд је надле)кан за извршење одлука привредних судова и арбитражних судова.
Суд је искључиво надле)кан за спровођење извршења одлуке у вези са породичним односима и за извршење ради враћања за посленог на рад .
Надле)кност МО)Ке да зависи и од предмета извршења. Тако ако се тражи
извршење на непокретности за извршење је над
лежан основни суд где се непокретност налази. За извршење на
бродовима и ваздухопловима увек је надлежан привредни суд . За одлучивање о признању . и извршењу страних судских и арби тражних одлука надлежан је виши суд или привредни суд завис но од тога да ли се признаје одлука суда опште надлежности или
привредног одн. арбитражног суда. Месна надлежност у поступку извршења се одређује према
пребивалишту одн . седишту дужника. Али поред опште месне
надлежности закон познаје и посебне месне надлежности зависно од средстава
извршења, предмета извршења и
природе неновча
ног потраживања.
Атракција надлежности постоји када у току и поводом из вршног поступка настане спор. То значи да суд пред којим се води извршни поступак постаје надлежан и за решавање ових спорова .
Какав је састав суда у извршном поступку? У
првом
степену
поступак
води
и
доноси
одлуке
судиЈа
појединац, а у другом степену веће састављено од троје судија истог суда.
6.
СТРАНКЕ И УЧЕСНИЦИ У ИЗВРШНОМ ПОСТУПКУ Странке у извршном поступку су: извршни поверилац и из
вршни дужник. Страначка и парнична способност и заступање странака
уређени
су
Законом
о
парничном
поступку
и
ове
одредбе се на сходан начин примењују и у и з вршном поступку.
Поред странака у извршном поступку могу учествовати и ~руга
лица која остварују своја права или правне интересе. Својство 405
учесника имају : заложни повериоци и носиоци других стварних права на
предмету извршења, државни органи
или
органи
ло
калне самоуправе, треће лице према коме извршни дужник има
неко потраживање (дужник извршног дужника), купац ствари у поступку продаЈе итд.
7.
ИЗВРШНА ИСПРАВА Да би судска одлука могла принудно да се изврши по пра
вилу она мора бити правноснажна. Судска одлука је правнос нажна када је другостепени суд одлучио по жалби и првостепе ну пресуду потврдио или преиначио. Ако је другостепени суд
укинуо побијану пресуду онда се предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање. Пресуда постаје правноснажна и
ако странка није изјавила жалбу или ако су се странке одрекле права на жалбу. Судска одлука постаје извршна по протеку париционог рока, а то је рок за добровољно испуњење обавеза. Овај рок почиње да тече од дана када Је одлука достављена извршном дужнику.
Законски парициони рок је
15
дана, али суд може у одређеним
случаевима да одреди и краћи или дужи рок.
8.
ОДЛУКЕ У ИЗВРШНОМ ПОСТУПКУ
Суд у извршном поступку доноси одлуке у облику решења и закључка. Решење се доноси када се одлучује 0 предлогу за извршење,
о
противизвршењу итд. закључак
се
доноси
када
судија издаје налог за спровођење појединих радњи и управљање посту~ком. Закљу.чком извршитеља се одлучује и у другим случајевима када Је то про~исано у закону. Против решења је
дозвољен правни лек, а то Је приговор, а против закључка по правилу није дозвољен правни лек.
9.
РЕШЕЊЕ О ИЗВРШЕЊУ Решење
о
извршењу доноси суд који усваја
предлог за
извршење. Да би суд донео ово решење морају бити испуњени 406
законом
предвиђени
материјалноправне
услови
(процесне
претпоставке).
Пре
претпоставке
свега, у
предлогу
и за
извршење мора да се назначи: име и презиме извршног повери оца са адресом, име и п_резиме извршног дужника са адресом,
извршна или
веродостојна исправа, које су обавезе извршног
дужника, средства извршења, предмет изврщења и захтев да се
извршење спроведе на целокупној имовини дужника и други по даци који су потребни за спровођење извршења. Уз предлог за извршење и~вршни поверилац је дужан да при ложи извршну или веродостојну исправу у оригиналу или ове
рену фотокопију и друге исправе када је то законом предвиђено. У привредним стварима када је извршни дужник правно лице, предузетник или физичко лице које обавља делатност
ради стицања добити у предлогу морају бити наведени: матич ни број странака одн. идентификациони број; бројеви рачуна из вршног повериоца и извршног дужника код пословних банака са
називима банака. Извршна исправа која се прилаже уз предлог мора бити снабдевена клаузулом правноснажности, а потврду ставља суд који је одлучивао у првом степену.
Предлог за извршење на основу веродостојне исправе мора да садржи захтев да суд обавеже дужника да намири и трошко
ве поступка. Страна веродостојна исправа мора бити преведена на језик у службеној употреби у суду. У предлогу за извршење мора се
назначити
да
ли
ће
извршење спровести суд или извршитељ.
Предлог за извршење мора бити у складу са извршном ис правом.
Ако
извршни поверилац повуче предлог за извршење
обуставиће се поступак извршења и без пристанка дужника. Биће укинуте све извршне радње, ако се не дира у права трећих лица. Извршни
поверилац може поново да поднесе предлог за
извршење.
10. ИЗВРШЕЊЕ НА ОСНОВУ ВЕРОДОСТОЈНЕ ИСПРАВЕ Решење 0 извршењу мо)l<е се донети и на основу в~родостОЈНе
исправе. Ratio legis за увођење овакве могућности Је да се уб рза
намирење
повериоца
без
вођења
парничног
посту пка.
407
Веродостојна исправа на основу које се може тра)кити извршење ради
остваривања
новчаног потраживања су:
меница
и
чек са
протестом ако је то потребно за заснивање потра)l<Ивања; об
везнице и друге хартије од вредности; фактура са доказом да је извршни дужник обавештен о насталој обавези; изводи из по словних књига за цену комуналних услуга,
испоруке
воде, то
плотне енергије, одвоз смећа и сличне услуге; јавна исправа која конституише извршну новчану обавезу; банкарска гаранција; акредитив; оверена изјава извршног дужника која овлашћује извршног
повериоца на пренос новчаних средстава;
привреме
на или окончана ситуација у вези са извршеним грађевинским радовима; обрачун о награди и накнади адвоката. Фактуром се сматра и обрачун камате са докази ма о основу, доспелости и висини потраживања.
Веродостојна исправа је подобна за извршење када су у њој одређени извршни поверилац, извршни дужник, предмет, врста, обим и време испуњења обавезе.
Када
се
из
веродостојне
исправе
не
види
потраживања извршење се одређује ако је извршни
доспелост поверилац
поднео доказ да Је позвао извршног дужника да испуни доспелу
обавезу у накнадно остављеном року.
Решење којим суд усваја предлог -представља решење о извршењу. Овим решењем се налаже дужнику да у року од 8 дана (код менице и чека 3 дана) намири потраживање извршног повериоца заједно са трошковима извршења. У решењу 0 изврше ну мора да се наз начи име и презиме извршног повериоца; име и
презиме извршног дужника; извршна односно веродостојна ис права; потраживање повериоца; средства и предмет извршења
и други подаци потребни за спровођење извршења. Решење
0 извршењу се доставља извршном дужнику и извршном поверио
цу. Ако се предлог одбија тада се решење доставља само изврш ном повериоцу. Решење о извршењу на новчаном потраживању дужника се доставља дужниковом дужнику. Решење 0 извршењу
на средствима на рачуну дужника се доставља организацији за
принудну наплату. Решење о извршењу на покретним стварима се доставља дужнику тек приликом предузимања прве извршне радње .
408
Када се из веродостојне исправе не види доспелост потраживања из~ршење се одређује ако је извршни поверилац поднео доказ да Је позвао извршног ду)кника да испуни доспелу обавезу у накнадно остављеном року.
Извршни дужник може изјавити п~иговор из следећих раз лога:
а~о
потражива1:>е
из
веродостојне
исправе
није
наста
ло; ако Је у веро~остоЈНУ испра~у унет неистинит садржај; ако
потражива~е НИЈе доспело; ако Је обавеза извршена или је пре стала; ако Је потраживање застарело. Извршни дужник је у оба вези да у приговору изнесе све разлоге и да приложи све доказе
јер ако то не учини губи право да накнадно то изнесе.
10.1.
Поступак поводом приговора против решења о извршењу на основу веродостојне исправе
Ако
се
побија
решење
само у
делу
којим је
одређено
изврц~ење даљи поступак ће се наставити као поступак по при говору . против решења о извршењу донетом на основу извршне исправе.
Ако се приговором побија решење у целини или само у делу којим је дужник обавезан да намири потраживање, о пригово 1
1· 1
ру одлучује судија који је донео решење о извршењу. Приговор
одлаже извршење, осим код менице. Суд је дужан да одлучи о приговору у року од
5
радних дана од достављања приговора.
1
11. ПРИГОВОР 1
1 1 1
! 1
ПРОТИВ РЕШЕЊА О ИЗВРШЕЊУ НА
ОСНОВУ ИЗВРШНЕ ИСПРАВЕ Да
исправе
би
се
прво
могло
се
спровести
мора
извршење
одлучити
о
на
основу
приговору
извршне
против
доне
тог решења који могу изјавити извршни поверилац и извршни
дужник. Извршни поверилац може побијати само у делу који се односи на трошкове поступка. Ако је предлог за извршење одбијен или одбачен извршни поверилац има право пригово~а и на то решење. О приговору на решењ~ ~ извршењу одлучује веће састављено од судија истог суда КОЈИ Је одлучивао о пред
логу у првом степену. Разлози за приго~о~ су: ако је обавеза већ испуњена; ако је одлука на основу које Је одређено извршење
409
укинута,
преиначена,
стављена
ван
снаге,
поништена
или
.
Је
без правног дејства; ако је поравнање поништено, ако није про текао nарициони рок, ако није наступио услов који је одређен у извршној
исправи; ако је протекао рок у коме се MO)f
жити извршење; ако суд није надлежан који је донео решење о извршењу и ако је извршење одређено на стварима и правима изузетим од извршења.
У погледу изношења чињеница и предлагања доказа у при
говору важи евентуална максима. Судија ће решењем одбацити неблаговремен, непотпун или недозвољен приговор. А ко је при говор извршног дужника основан судија ће усвојити приговор, укинути решење о извршењу и обуставити извршење у целини или делимично. Ако је основан приговор и звршног повериоца
судија ће усвојити приговор и поново одлучити о трошковима поступка. Против решења којим је усвојен приговор извршног дужника и обустављено извршење може се изјавити приговор
већу истог суда . Уз приговор судија доставља фотокопију списа и наставља са извршењем, осим ако није прописано да приговор задржава извршење.
12.
ИЗВРШЕЊЕ ПА ОСНОВУ СТРАНЕ ИЗВРШНЕ ИСПРАВЕ
Да би се могло спровести извршење на основу стране су деке одлуке
претходно се. мора спровести поступак егзекватуре тј.
утврдити да ли постоје .сви законски услови за признање судске
стране одлуке. Уз предлог за извршење поверилац мора подне ти препис судске одлуке и потврду извршности коју даје страни
суд ако међународним уговором није нешто друго предвиђено. Исто важи и за стране арбитра~не одлуке. Поступак извршења стране су деке одлуке се остварује на два начина:
] . ако је страна судска одлука призната пред домаћим су дом извршење се спроводи по истој процедури као и за домаће одлуке;
2.
ако ~трана судска одлука није претходно призната а под нет Је
.предлог
одлучује
као
у
за
извршење
претходном
решење о извршењу.
410
,
извршни
питању
суд
па
0
признању
затим
доноси
Уколико се не призна страна судска одлука суд неће донети
решење о извршењу. Када одлучује о признању извршни суд узи ма у обзир само оне законске сметње на које пази по службеној
дужности.
Извршни .дужник у приговору против решења 0
извршењу може п~биЈати одлуку о признању из свих разлога, дакле и оних на које суд не пази по службеној ду)кности.
Изврше.ње
на
имовини
стране
државе
и
међународне
организације не може се одредити без претходне писмене са гласности надлежног органа, осим ако је страна држава изричи то пристала на извршење.
Ако извршни дужник има право по извршној
исправи да
бира између више предмета, извршни поверилац може у пред
логу да назначи предмет којим треба да се испуни обавеза. Из вршни ду~н~к има право на избор док поверилац не прими предмет КОЈИ Је назначен у предлогу.
Fakultas alternativa
је могућа у париционом року, а након
тога само ако се са тим сагласи извршни поверилац.
13.
ПРАВНИ ЛЕКОВИ У ИЗВРШНОМ ПОСТУПКУ У извршном поступку другачији је систем правних лекова
од парничног поступка. Редовни правни лек је приговор, који се МО)Ке изјавити против решења. Против закључка није дозвољен
правни лек. Ванредни правни лекови ревизија и понављање по ступка нису дозвољени.
14. ПРИГОВОР ТРЕЋЕГ ЛИЦА Лице које тврди да има право својине или неко друго право
на предметима извршења може све до окончања извршног по
ступка изјавити приговор судији којим тражи да се извршење на
тим предметима прогласи недопуштеним. Овај приговор не од лаже извршење, дакле не спречава д~ље спровођење извршења. Приговор трећег лица извршни судија доставља извршном. по
вериоцу и извршном дужнику да се у року од 5 дана ИЗЈасне
о приговору. Судија ће одбацити .приговор ако треће лице ~е учини вероватним да има право које спречава извршење. Судија 411
може
треће лице током
парни цу
у
року
од
15
целог поступка да упути
дана против извршног
да
покрене
повериоца ради
проглашења да је извршење на том предмету недопуштено. Про тив овог решења не може изјавити приговор. Ако извршитељ спроводи извршење судија ће и њему доставити решење којим одбацује приговор трећег лица или којим упућује треће лице да покрене парницу. Ако извршни дужник оспорава право трећем лицу онда он мора бити обухваћен тужбом. Сматра се да из вршни дужник оспорава ако се о приговору не изјасни у року од
5
радних дана.
Треће лице покреће извршну тужбу. Овде се ради о пребра жајној тужби јер се из правног стања дозвољености извршења долази до правног стања недозвољености извршења на том пред
мету ако се тужбени захтев усвоји. Треће лице је тужилац, а из вршни поверилац је тужени. Али може бити тужен и извршни дужник ако оспорава право тог трећег лица . У односу на извршног повериоца тужбени захтев гласи : да се извршење на том предмету проглашава недопуштеним.
У
односу
на извршног дужника тужбени
захтев
гласи:
утврђује се право трећег лица на тој ствари или на предају ства ри, а може и Једно и друго.
Ако је извршење у парници проглашено недопуштеним суд ће обуставити извршење на том предмету и укинути спроведе
. не
извршне радње. Извршење може да се спроведе на другим предметима. Ако су тужбом обухваћени и извршни поверилац и
извршни дужник они немају положај јединствених супарничара .
15. ДОСТАВЉАЊЕ Ако је
У ПОСТУПКУ ИЗВРШЕЊА
извршни дужник физичко лице
достављање
се
врши на адрес?' пребивалишта одн. боравишта уписаног код МУП-а. А ако Је извршни дужник правно лице достављање се врши на адресу седишта правног лица које је уписано у АПР-у, с тим што закон налаже извршном повериоцу да суду доста
ви адресу извршног дужника. Ако достављање на овај начин
није било могуће У року од 5 дана, суд ће достављање изврши ти истицањем на огласну таблу суда. Једино када се ради 0
достављању решења о извршењу на основу веродостојне исправе
412
мора се покушати поновна достава, па ако и ова достава буде неуспешна, достављање се врши истицањем на огласну таблу
суда. Протеком 5 радних дана од дана истицања сматра се да је достављање извршено.
Законом
о
извршењу
и
обезбеђењу
укинут је
институт
враћање у пређашње ~тање, а такође и вештачење није дозвољено. Предлог з~ делегацију другог стварно и месно надлежног суда
такође није дозвољ~но. За.хтев за изузеће поступајућег судије може се тражити најкасније до истека рока за доношење одлу
ке о приговору на решење о извршењу. Није дозвољен захтев за изузеће председника суда, судског извршитеља и извршитеља~
Подношење
захтева
за
изузеће
не
одлаже
извршење.
За
непоштовање суда, суд може новчано казнити странку, учесника
и свако друго лице које својим понашањем вређа суд, омета или спречава извршење.
16.
СУДСКИ ПЕНАЛИ И НОВЧАНЕ КАЗНЕ Судски пенали су средство помоћу којег треба да се оства
ри
принудно
извршење
неновчаних
потраживања
утврђених
правноснажном судском одлуком. Наиме, када извршна испра
ва гласи на неку неновчану обавезу коју треба да из врш и дуж ник извршни поверилац може да постави захтев да суд обаве
же извршног дужника на плаћање судских пенала предвиђених
правилима облигационоt права. О том захтеву одлучује суд у извршном поступку. Захтев за плаћање судских пенала подно си се суду надлежном за извршење судске одлуке. О захтеву за
плаћање судских пенала суд по правилу одлучује без одражвања рочишта примењујући правила о хитности поступка. Ако нађе да је захтев за плаћање судских пенала основан суд ће обавезати
решењем извршног дужника да у року од 5 радних дана изврши своју обавезу
и
истовремено му наложити да ако не изв рш и
обавезу да плати судске пенале за период од истека накинадно остављеног рока до подношења предлога за принудно извршење.
Против решења којим се усваја захтев за плаћање судских пена ла није дозвољен приговор. Решење о обавези плаћања судских пенала принудно се извршава по правилима ЗИО за извршење новчаних обавеза. Судске пенале треба разликовати од новча413
них казни које се изричу у току извршног поступка. Новачана казна може се изрећи физичким лицима у распону од 10.000,00 динара па до
100.000,00
200.000,00
динара, а правним лицима у распону од
динара па до
2.000.000,00
динара. Новчана казна се
може поново изрећи у повећаном износу ако извршни дуж:ник не
поступи
по поновљеном налогу суда или настави
да посту
па противно забрани коју је изрекао суд. Изрицање и извршење
новчане казне ће се понављати све док лице на које се одно си не поступи у складу са одлуком суда. Рок за плаћање каз не је
5
радних дана. Лице коме је изречена новчана казна може
изјавити приговор у року од
5
радних дана. Приговор не зад
ржава извршење решења. Трошкове сноси лице коме је изречена
казна. Новчану казну суд наплаћује по службеној дужности ако је извршни дужник не плати добровољно. Новчана казна се може изрећи према извршном дужнику, дужнику извршног дужника,
банци и другим физичким и правним лицима, као и одговорним ~ицима у правном лицу у случају да не поступе по налогу суда
када је то законом предвиђено.
17.
ОКОНЧАЊЕ ИЗВРШЕЊА Извршни поступак се окончава:
1) 2)
Обуставом или Закључењем.
Обустава извршења значи да је поступак извршења окон чан без намирења повериоца. Извршни поступак се може окон чати обуставом или закључењем. Извршење се обуставља по
службеној дужности ако је извршна исправа правноснажно уки нута, преиначена, поништена и.ли стављена ван снаге;
ако је
пропао предмет ~звршења; ако је наступила смрт странке која нема наследника, услед престанк.а странке која је правно лице
а нема правног следбеника; ако је потраживање прес тало,. .
нема имовине која може бити предмет извршења и
из
ако
других
разлога предвиђ~них законом. Такође извршење се обуставља отварањем стечеЈног поступка према извршном дуж
.
у случају смрти ако има правних следбеника
.
прекида и обавештавају се повериоци и наследниц 414
нику
поступак се
и дужника.
Поступак извршеЈ-ьа који је започет пред извршитељем ће се обуставити ако извршни поверилац предло)l<И да извршење
спроведе суд (промени начин спровођења извршења). Извршни дужник и извршни поверилац се могу споразумети да се дуг ис плати на рате и оверен споразум доставе суду који по службеној
дужности обуставља поступка.
о.обустави поступка извршни суд доноси решење којим се укидају све извршне радње уколико се не дира у права трећих лица.
Одлука
о
закључењу
извршног
поступка
суд доноси
по
намирењу извршеног повериоца.
18.
ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ Противизвршење је поступак који покреће извршни дужник
против извршног повериоца и тражи да му врати што је неосно
вано примио (нпр. правноснажна пресуда је укинута по ванред ном правном леку). Разлози
за
покретање
противизвршења
су
таксативно
одређени у закону. То су:
1.
Ако је извршна исправа укинута, преиначена, поништена или стављена ван снаге;
2. 3.
Ако је дужник добровољно извршио своју обавезу; Ако је решење о извршењу или решење о спровођењу извршења правноснажно укинуто или преиначено;
4.
Ако је правноснажном одлуком утврђена недопустивост извршења.
Предлог за противизвршење се може поднети у року од 15
1, 3 и 4 од дана достављања одлуке извршном дуж тачку 2 у року од 15 дана од дана окончања извршног
дана за тачку
ни ку, а за поступка.
Ако је извршење спровео извршитељ предлог за противизвршење се доставља и њему.
Извршни дужник може поднети тужбу против извршног по-
вериоца због повраћаја онога што је поверилац примио без прав ног основа, то је тужба због стицања без основа, али се ова туж
ба може поднети тек после истека рока за противизвршење. Када 415
суд прими предлог за противизвршење он га доставља извршном
повериоцу који има право да се о њему изјасни у року од
5
рад
них дана. Ако суд усвоји предлог за противизвршење у решењу
ће наложити повериоцу да у року од 5 радних дана врати ду:ж нику оно што је примио. Ово решење се може побијати п~игово ром који одлаже извршење само ако поверилац ПОЛО)КИ Јемство у висини потраживања. Ако је у питању новчано потра)l<ивање
суд ће на предлог извршног дужника одредити наплату затез не камате од дана када је ивзршни поверилац наплатио новчано потраживање до повраћаја средстава.
Предлог за противизвршење се неће усвојити ако се тра жи повраћај предмета у погледу кога су наступиле стварне или правне промене, тако да повраћај више није могућ. У том случају извршни и
.
.
поверилац може своје право да остварује
у
парници
пре истека рока за подношење предлога за противизвршење
(немогућност противизвршења).
19.
СПРОВОЂЕЊЕ ИЗВРШЕЊА
Након доношења решења о извршењу следи стадијум спровођења извршења. Спровођење извршења се састоји у предузимању извршних радњи на одређеном предмету извршења
у циљу намирења повериоца. Те радње могу бити правне и фак
тичке. Правне радње су ~а пример доношење решења
0 забра ни, упис решења о продаји непокретности, попис ствари. Фак
тичке радње су на пример одузимање ствари, предаја ствари, испражњење непокретности.
Спровођење извршења од стране суда је ех offo када су испуњени законски услови.
Спровођење извршења од стране извршитеља започиње предлогом извршног повериоца. Уз предлог дужан је да прило жи решење о извршењу у оригиналу или овереној копији.
Извршење се спроводи у границама које су одређене решењем о извршењу. Извршење се спроводи сваког дана од 07, оо до 22,00 часа. Може се спровести и ван овог врем ена само · . ако постоји избегавање обавезе или опастност услед 0 дл ага ња. Да ли се извршење може спровести пре правноснажности
решења о извршењу?
416
Правило је да се изврше1ъе спроводи и пре правносна)кно сти , осим ако з аконом није другачије одређено.
20.
ПОСТУПАЊЕ СУДСКОГ ИЗВРШ .ИТЕЉА И ИЗВРШИТЕЉА Судски извршитељ одн . извршитељ је дужан да приликом
претра:>кивања стана или одеће извршног ду)кника коју он носи на себи и других радњи поступа са ду)кним обзиром . Ако из вршни ду)кник, његов заступник или пуномоћник или одрасли
члан домаћинства не присуствују извршним радњама у његовом стану морају присуствовати два пунолетна грађана. Ако је про
стор закључан извршитељ ће отворити просторију у прису ству два пунолетна грађана. Судски извршитељ је овлашћен да удаљи лице које омета спровођење извршења. Полиција је дужна да по налогу суда или извршитеља спро веде мере принуде ради извршења радње, а нарочито:
1.
проверу
идентитета лица,
3.
да одуз
2.
да трага за лицима и предметима,
ме моторно возило или другу ствар која је предмет извршења, 4. да обезбеђује лица и имовину приликом спровођења извршења . Ако полиција не поступи у складу са прописаним обавезама суд ће изрећи новчану казну одговорном лицу. Суд је дужан да о томе обавести Министарство унутрашних послова и надлежног Јавног тужиоца.
20.1.
Захтев за отклањање неправилности при спровођењу извршења
Свака странка и учесник могу писменим поднеском тр~жи ти од суда одн. извршитеља да отклони неправилности КОЈе су
учињене при спровођењу извршења. Ако извршитељ не поступи
по овом захтевуу року од 5 радних дана странка ће се обратити надлежном суду. Овај захтев не задржава спровођење извршења. Када је поднет захтев извршитељ ће поднети суду оригинал списе предмета и наставити спровођењ~ извршења на осонову копије списа предмета. Суд ако нађе да Је зах~ев за отклањање
неправилности основан ће донети решење КОЈИМ ће наложити отклањање неправилности ако је то могуће отклонити. Суд ће 417
обавестити Министарство правде и Комору извршитеља о не правилности у раду извршитеља.
21.
ИЗЈАВА О ИМОВИНИ ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА Извршни поверилац који је покренуо поступак извршења
може пред судом надлежним за одређивање извршења да под несе захтев за добијање изјаве о имовини извршног дужника. Овај захтев се може поднети уз предлог за извршење и у току
извршног поступка све док поступак не буде окончан.
Ако
извршење спроводи извршитељ, извршни поверилац може овла
стити извршитеља да у његово име поднесе захтев за добијање
изјаве о имовини. Ако се ради о спровођењу реwења о наплати новчане казне тада ће суд по службеној дужности од извршног
дужника прибавити изјаву о имовини. Само давање изјаве може се учинити на два начина:
5
1.
извршни дужник може у року од
радних дана да достави писану изјаву о имовини;
2.
може да
приступи у суд и на записник пред суд ијом да да изјаву о својој
имовини. У случају да дужник овако не поступи суд ће доне ти решење о новчаном кажњавању извршног дужника. Када из
вршни дужник нема пословну способност изјаву даје законски
заступник, а када је у питању правно лице изјаву даје лице које је одређено да га заступа. Ако изјава не садржи довољно података из којих се имовина наведена у њој може идентификовати или је дужник саопштио непотпуне или нетачне податке извршни по
верилац може у року од 5 радних дана да захтева допуну изјаве одн. нову и зјаву. Извршни поверилац који није захтевао допуну изјаве о имовини а извршење спровод и суд дужан је да у року
од 5 радних дана предложи средства и предмете извршења. Ако то не учини извршење се обуставља.
Изјава о имовини извршног дужника садржи податке 0
стварима и правима извршног дужника који могу бити предмет
извршења,
'?
потраживањима т~ећих лица на терет извршног
дужника која су доспела или КОЈа доспевају у наредних годину
дана; податке о датом обезбеђењу за та потра)кивања; податке
0
постуnuима принудна извршења који се воде против извршног дужника; податке о свим правним радњама које је извршни дуж ник предузео на терет своје имовине након заснивања обавезе у
418
погледу које се захтева ~ринудно извршење и својеручни потпис
извршног дужника. Изјава о имовини садржи и друге податке који су потребни да би се одређена ствар могла идентификовати. На захтев извршног повериоца суд ће решењем наложити
извршном дужнику да У. року од
5
радних дана преда исправе
0 стварима и правима КОЈИ су наведени у изјави 0 имовини. Ако извршни дужник не п?ступи по налогу суда, суд ће изрицати новчане казне, у случају да дужник три пута не поступи по на
логу суда суд ће му решењем изрећи казну затвора док не по ступи по налогу, а највиш.е ЗО дана. Против решења о изрицању казне затвора дозвољен Је приговор који задржава извршење решења.
Сматра се да је извршни дужник дао нетачне и непотпуне податке о имовин~: ако извршни поверилац докаже да је у вре ме
састављања
изјаве
.
о
имовини
извршни
.
дужник
поседовао
имовину или да Је пре састављања ИЗЈаве предузимао радње на
терет своје имовине које у изјави није навео; ако треће лице до каже да њему припада имовина КОЈУ Је извршни дужник у изјави
навео као своју. Суд му због овога може изрећи новчану казну.
Суд води књигу извршних дужника и збирку исправа. Књига извршних дужника садржи евиденцију са подацима о извршном
.
.
дужнику, основу уписа, датуму уписа, решењу КОЈИМ Је наложен
упис и евиденционом броју под којим се изјава чува у збирци исправа. Упис у књигу извршних дужника суд ће извршити у року упису.
5
од
радних дана од дана правноснажности решења о
Прилаже се примерак правоснажног решења о упису у
књигу извршних дужника, а када је ~снов за упис д.авање изјаве о имовини
прилаже се оригинал. изјаве одн. копија записника
са изјавом. О упису у књигу извршних дужника суд одлучује решењем
у року од
5
радних дана. Извршни дужник може
изјавити приговор против решења о упису У књигу .извршних дужника у року од
5
радних дана од дана када му је решење
достављено. Приговор се може изјавити из разлога што нису
били испуњени услови да се захтева добијање изјаве о имовини
или ако је решење о упису у књигу извршних дужника т?ебало да буде засновано на другом основу. О приговору одлучује веће истог суда у року од
5
радних дана од достављања приговора.
Приговор има суспензивно дејство. 419
На захтев извршног дужника суд ће решењем извршити брисање уписа у књизи извршних дужника ако је извршење у
целости обустављено и ако постоје услови за брисање уписа предвиђени чланом
64
ЗИО. Исто тако у случају да извршни
дужник у потпуности испуни своју обавезу и достави доказ о томе суду.
Судје дужан да заинтересованом лицу омогући увид у књигу извршних дужника и да достави обавештење о упису у року од
5
радних дана од дана пријема захтева. Исто тако свако лице
које учини вероватним постојање оправданог интереса може захтевати од суда да му се одобри прегледање, фотокопирање и преписивање података из збирке исправа. Ово произилази и з
начела јавности књиге извршних дужника и јавности збирке ис права. Ради јединствене евиденције правних субјеката уписа-
.
них у књигу извршних дужника води се Јединствен регистар з а
територију Републике Србије у електронском облику и објављује на Интернету. Овај регистар је јаван.
ОДЕЉАК ДРУГИ
ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ ИЗВРШЕЊА ПРЕМА СРЕДСТВИМА ИЗВРШЕЊА Глава
1.
1
ОСНОВНЕ ВРСТЕ ИЗВРШЕЊА
Постоје две основне групе средстава извршења у завис ности од предмета извршења. То су: средства и з вршења ради намирења новчаног потраживања и средства и з вршења ради
намирења неновчаног потраживања. Новчаним потраживањем се сматра свако потраживање повериоца које гласи на новчани износ а неновчаним потраживањем се сматра потраж
,
гласи на неко давање, чињење, нечињење или трпљење.
420
·
ивање које
1.1.
Средства извршења ради наплате новчаног потраживања
Закон таксативно одређује која су то средства извршења ради намирења новчаног потраживања, тако да суд није овлашћен 1
да одреди неко друго средство мимо прописаних. Та средства
1
извршења су:
1. 2. 3. 4.
1·
ј
1
1
извршење на покретним стварима; извршење на непокретностима;
извршење на потраживању извршног дужника;
извршење
на
заради
и
другим
сталним
новчаним
примањима;
1
5. 6. 7.
извршење на рачуну извршног дужника;
извршење на штедном улогу и текућем рачуну;
извршење на хартијама од вредности и на уделима у при вредном друштву.
1.2.
Средства извршења ради остваривања неновчаног потраживања
Закон изричито одређује која су средства извршења ради намирења неновчаног потраживања. То су:
1. 2. 3.
предаја покретних ствари;
изпражњење и предаја непокретности; извршење обавеза које гласе на чињење, нечињење или трпљење;
4. извршење у вези са породичним односима; 5. извршење одлука о враћању запосленог на рад; 6. извршење одлука о деоби ствари;. 7. извршење одлука о уписивању у Јавне књиге; 8. извршење одлука о издејствовању изјаве воље.
1.3.
Посебан поступак за намирење потраживања по основу
комуналних услуга (члан 251 до 256 ЗИО) Овај поступак представља нови ну у Закону о извршењу и
обезбеђењу из 2011. године. Уколико у одредбама члан_а 251. до
256.
ЗИО није другачије прописано сходно се примењују остале
одредбе овог закона и на поступак намирења потраживања по
421
основу комуналних и сличних услуга. С обзиром на бројност ових предмета законодавац је донео нека специфична правила и поверио извршење извршитељима.
Извршитељи
су
нов
институт
уведен
са
циљем
да
се
извршење учини бржим и ефикаснијим. Материја у вези са
извршитељима је регулисана у седмом делу Закона (члан
357
ЗИО).
1.4.
Поступак обезбеђења
318 до
Закон о извршењу и обезбеђењу прописује посебна прави ла која имају за циљ да спрече евентуално осујећење намирења повериоца. Тим правилима се може извршити обезбеђење како новчаног тако и неновчаног потраживања. Средства обезбеђења су таксативно набројана у закону, а то су:
1.
Заложно право на непокретним и покретним стварима на основу споразума странака;
2.
Заложно право на стварима и правима на основу извршне исправе;
3. 4.
Претходне мере; Привремене мере.
ОДСЕК ПРВИ
ИЗВРШЕЊЕ РАДИ НАПЛАТЕ НОВЧАНОГ ПОТРАЖИВАЊА Спровођење извршења. ради наплате новчаног потраживања одвија се кроз три стадијума. У првом стадијуму поверилац стиче право на намирење из ствари или права која су предмет
извршења. Право на намирење се стиче на различите начине: пописом покретних ствари, плендибом, уписом у јавне књиге за евиденцију непокретности итд. . У другом стадијуму се ства ри продају или се права ун?вчавају, или се права преносе на по-
вериоце. У трећем стадијуму се поверилац намирује. у даљем
422
излагању биће реч и о конкретним средст ви ма изврше1:-ьа ради наплате новчаног потра)КИ вања.
Глава
1.
1
ИЗВРШЕЊЕ НА ПОКРЕТНИМ СТВАРИМА Месна
надлежност.
Извршне
радње.
О
предлогу
за
изврше.ње на покретним ствар~ма и за спровођење тог извршења месно Је надлежан суд на ЧИЈем се подручју налазе те ствари. Извршење на покре~ним стварима спроводи се пописом и про ценом ствари , продајом ствари и намирењем извршног поверио
ца од износа добијеног продајом. Судски извршитељ одн. извршитељ предаје извршном дуж нику решење о извршењу или закључак о спровођењу извршења
и позива га да плати износ за које је одређено извршење. Ово ће учинити непосредно пре него што приступи попису. Ако из вршни дужник није присутан приликом пописа достављање се
врши прибијањем одлуке. Одсуство странака не спречава да се приступи попису ствари. Суд ће обавестити извршног поверио ца о времену и месту пописа, а о извршеном попису обавестиће
.
.
се странка коЈа није присуствовала попису.
Предмет пописа су ствари које се налази у државини из вршног дужника као и његове ствари које се налазе евентуално
у државини извршног повериоца. Ако се ствари извршног дуж
ника налазе у државини трећег лица оне ће бити пописане ако треће лице не обавести суд одн. извршитеља о својем праву на тој ствари, нити докаже своје право на тој ствари. У том случају сматра се да такво право трећег лица не постоји, да је власник те ствари извршни дужник.
Пописаће се онолико ствари колико је потребно за намирење
извршног повериоца. Такође пописују се и ствари за које је стављена примедба о постојању права које спр~чава извршење. Суд може одредити извршење и на другој ствари, а не на
оној
која је
пописана
на
предлог
извршног
повериоца,
ако
постоји знатна несразмера између вредности ствари и износа потраживања извршног повериоца.
423
На пописаним стварима извршни поверилац стиче судско
заложно право. Извршни поверилац може у року од 5 радних дана од извршеног пописа да тражи од судије одн . извршитеља да изврши измену пописа о ком предлогу судиЈа одн. извршитељ
одлучује у року од
5
радних дана.
На овим новим стварима за
ложно право се стиче моментом доношења одлуке о измени по писа.
Када је попис извршен у корист више извршних поверилаца
ред првенства се одређује према дану када је извршен упис у одговарајући регистар. Извршни поверилац доставља записник
о попису организацији која води регистар о заложном праву на покретним стварима заједно са подацима о залогодавцу и дуж нику, о заложном повериоцу, о предмету залоге, о потраживању и о дану доспелости потраживања.
Пописане ствари се по правилу остављају на чување изврш ном дужнику. Али , на предлог извршног повериоца суд ће по
писане ствари предати њему на чување или трећем лицу ако поверилац учини вероватним да прети опасност да ствари буду
оштећене или отуђене. Трошкове чувања ствари сноси прет ходно извршни поверилац, а дужник је дужан да му их касније накнади. Готов новац, хартије од вредности и драгоцености предаће се на чување у судски депозит или извршитељу. Свим
лицима која држе пописане ствари забрањује се да са тим ства
рима располажу без судског налога или налога извршитеља.
Безуспешан попис. Ако се приликом пописа не нађу ствари које могу бити предмет извршења суд одн. извршитељ 0 томе обавештава
извршног
повериоца.
Извршни
поверилац
може
да предложи суду да позове извршног дужника да у року од
5 радних дана обавести суд о месту где се ствари налазе . Из вршни поверилац може у року од 45 дана од дана када је добио обавештење о безуспешном попису да предложи да се поново спроведе попис. Извршитељ може да понавља попис и без пред лога извршног повериоца. Ако извршни поверилац то не пред ложи или ако се ни приликом поновног пописа не нађу ствари
које могу бити предмет извршења, суд ће обуставити извршење. Процена срвари. Истовремено са пописом ствари врши
се њихова процена. Процену врши судски извршитељ одн . извршитељ, а на основу тржишне цене такве ствари у месту по-
424
писа. Странке могу споразумно утврдити вредност ствари. 0 по
пису и процени саставља се записник где се наводе појединачно попи~ане ствари се изјаве одреди
са њиховом процењеном вредношћу и уно
странака и осталих учесника. Ако се после пописа
извршење
на пописаним стварима за наплату другог
потраживања истог повериоца неће се вршити поновни попис
него ће се у записнику забележити подаци из доцнијег решења о извршењу. Извршни повериоци у чију је корист извршена за белешка стичу заложно право на пописаним стварима.
Продаја ствари. Продаја пописаних ствари се спроводи по правилу
након
правноснажности решења о извршењу. Може и
раније ако су ~ питању ствари које су подложне брзом кварењу или ако постоји опасност од знатног смањења цене пописаних
ствари, и ако извршни поверилац пружи јемство за штету коју може претрпети извршни дужник. Између дана пописа и дана
продаје мора протећи најмање 1~ дана, а највише ЗО дана. Продаја ствари се врши путем усменог Јавног надметања или непосред
ном погодбом, а начин продаје одређује суд или извршитељ. Продаја путем надметања одредиће се ако су у питању ствари веће вредности. Уговор о продаји пописаних ствари непосредном погодбом закључује се између купца и судског извршитеља одн. извршитеља или комисионара. Продаја ствари ће се објавити на огласној табли суда и Интернет страници надлежног суда најкасније
8
дана пре одржавања рочишта за јавну продају. Суд
обавештава извршног повериоца и извршног дужника о месту,
дану и часу продаје. Почетна цена не може бити нижа од
60%
процењене вредности ствари на првом надметању. Ако на првом
надметању није дошло до продаје суд одн. извршитељ ће конста товати да прва продаја није успела и на лицу места ће заказати нову продају која се мора одржати у року од 15 до ЗО дана. Оглас о новој продаји ће се објавити у року од 8 дана од заказивања, а почетна цена не може бити нижа од ЗО%. од процењене вре~ ности.
Ако
суд одн.
на поновљеном надметању није дошло до продаје
.
.
извршитељ ће констатовати да .продаја није успела и
позвати повериоца да ли предлаже продају непосредном погод
бом или да се намирење изврши досуђењем ствари из вршном повериоцу (члан
102 ЗИО). Након две неуспе1:11не продаје пр~ ступа се непосредној погодби и тада се продајна цена одређује 425
договором уговорних страна и за њу се не тражи сагласност из
вршноt ду){<ника. Рок за закључење уговора је
15
дана
од дана
постигнутог споразума. Ако не закључи у том року уговор, суд
одн. извршитељ ће констатовати да до продаје није дошло и за тражити од повериоца да се у року од
8 дана
изјасни да ли пред
лаже намирење тако што ће суд или извршитељ доделити ствар
извршном повериоцу. У том случају сматра се да је извршни поверилац намирен у висини од
30%
од процењене вредности
ствари. Уговор о продаји непосредном погодбом закључује се између купца и судског извршитеља одн. извршитеља или ко мисионара. На основу овог уговора стиче се право својине на оригинаран начин.
Обавезе и права купца. Купац који је дао највећу пон у ду ће платити цену за покретну ствар одмах након објављивања ре
зултата. Ако то не учини други понуђач ће бити проглашен куп
цем и платити ону цену кqју је он понудио. У случају да ниједан од понуђача не уплати цену одмах, суд одн. извршитељ ће про-
.
.
гласити да прво рочиште за продају није успело и поступити у
складу са чланом
97
ЗИО.
Судски извршитељ одн. извршитељ ће предати ствар куп цу и ако није положио цену ако на то пристане извршни пове-
.
.
рилац и учесници КОЈИ и.мају право првенства у намирењу. Након измирења купопродајне цене купац може захтевати брисање
судског заложног права на основу закључка којим се утврђује да
је купопродајна цена исплаћена.
Ако се из продајне цене намирује само један извршни по верилац суд ће решењем одредити да се из износа добијеном продајом ствари на~ире трошкови извршног постука, трошкови одређени у извршној исправи, камата до дана уновчења ствари и тек потом главно потраживање.
Ако се у извршном ~оступку намирује више извршних по верилаца, они се намирују оним редом којим су стекли заложно
право. Извршни повер~о,ци истог реда који се не могу потпу но намирити из продајне цене, намирују се сразмерно износи
ма својих потраживања. Вишак продајне цене која остане по намирењу предаће с~ извршном дужнику. Ако се ствар није могла продати ни на другом рочишту за јавно надметање или непосредном погодбом у року који је одре-
426
дио суд, на предлог извршног повериоца суд одн. извршитељ ће досудити ствар извршном повериоцу у том случају сматра се да
је извршни поверилац намирен у висини која одговара износу од
30%
од процењене вредности ствари.
Изузимање од извршења. Закон предвиђа које су ства ри изузете од извршења. То су пре свега одећа, обућа и други
предмет~ ли:н~ употребе као на пример постељина, посуђе, део намештаја КОЈИ Ј~ неопходан из.вршном дужнику, шпорет, фрижи
дер и пећ за грејање . Изузета Је храна и огрев за три месеца. го. '
тов новац извршног дужника КОЈИ има стална месечна примања
до износа одређеног законом; ордење, медаље, споменице, лична писма и фотографије; помагала за обављање његових животних функција и кућни љубимац.
Глава
11
ИЗВРIIIЕЊЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИМА Месна
надлежност и извршне радње. За одлучивање о
предлогу за извршење на непокретности и за спровођење тог
.
.
извршења месно Је надлежан суд на чијем
.
подручју се налази
непокретност. Ово извршење се спроводи путем след ећ их из вршних радњи: забележба решења о извршењу или закључка
извршитеља о спровођењу извршења у јавну књигу; утврђивање вредности
непокретности;
продаја непокретности
и
намирење
извршних поверилаца из износа добијеног продајом. Уз предлог за извршење потребно је да извршни повери
лац поднесе извод из јавне књиге као доказ да је непокретност својина извршног дужника.
Ако је непокретност у сусвојини суд. ћ.е ~дредити извршење
на идеалном делу непокретности на КОЈОЈ
Је изршни дужник
сувласник. Ако су сви сувласници сагласни извр~ење се може
одредити на целој непокретности. Сувласници имају право пре
че куповине. Из цене остварене продајом остали сувласници ће се намирити пре намирења извршног повериоца и пре накнаде трошкова извршног поступка сразмерно вредности свог сувласни чког дела.
427
У јавној књизи ће се извршити забележ:ба решења о извршењу одн. закључка извршитеља о спровођењу извршења, као и забележба јавне продаје. Тим уписом извршни поверилац стиче право да своје потраживање намири из неnокретности и
у случају да треће лице касније стекне на истој непокретности право СВОЈИНе.
После уписа решења о извршењу одн . закључка о спровођењу извршења не може се спровести посебан поступак извршења
на истој непокретности за намирење другог потра>кивања, већ извршни поверилац за чије потраживање је касније одређено извршење ступа у већ покренути извршни поступак. Покре нутом
извршном
поступку
може се
приступити
до
доношења
закључка о досуђењу непокретности купцу у случају продаје не посредном погодбом одн. до доношења закључка о предаји непо кретности у случају продаје јавним надметањем. О приступању поступку суд ће обавестити извршног повериоца у чију је ко рист раније извршен упис решења о извршењу одн. закључка о
спровођењу извршења. У поступку извршења на непокретности
намирује се и заложни извршни поверилац који није предложио извршење.
Заложно право уписано на непокретности престаје даном
предаје непокретности купцу. Али, купац непокретности и за ложни извршни поверила.ц могу се споразумети да заложно пра во остане
и
после предаЈе непокретности, а да купац
преузме
дуг извршног дужника према заложном извршном повериоцу. у
том случају куповна цена се смањује за износ преузетог дуга. Продајом непокретности стварне службености се не гасе.
Личне службености и терети који су уписани у јавној књизи пре права заложних извршних поверилаца се такође не гасе. Остале
личне службености и терети се гасе са продајом непокретности. личне службености се могу угасити и на захтев извршног пове риоца уз одговарајућу накнаду.
Пр.одајом
пос~овне зграде или пословне просторије
не
престаје закуп ако Је пре доношења решења о извршењу закључен
уговор о закупу ~епокретности и она предата у државину закуп цу. у том случају купац ступа у права и обавезе закуподавца.
Исто тако, закуп на неодређено време по основу . станова . 0
закона
становању КОЈИ Је стечен пре конституисања заложног права
428
.
.
не престаје продајом непокретности , већ купац ступа на место закуподавца.
Суд ће лицу заинтересованом за куповину непокретности дати дозволу да у прикладно време разгледа непокретност.
Начин утврђивања вредности непокретности. Када је донето ности
решење
о
извршењу
непокретности
а
суд
приступа
извршитељ
по
утврђивању
доношењу
вред
закључка
0
спровођењу извршења . Вредност непокретности се утврђује у висини тржишне цене на дан вредности
мора
се
водити
процене. Приликом утврђивања
рачуна о томе да ли је
непокрет
ност оптерећена неким правом и после продаје, што умањује вредност непокретности . Вредност непокретности се утврђује закључком. По утврђивању вредности непокретности , суд одно сно извршитељ доноси закључак о продаји непокретности. у
закључку се одређује :
1) 2) 3)
начин и услови продаје, време и место продаје, временски период у току дана када се може разгледати непокретност.
Закључак о продаји се објављује на огласној табли суда и на интернету.
Странка
може
о
свом
трошку
да
објави
закључак
о
продаји непокретности у средствима јавног информисања. Од објављивања закључка до дана продаје не може да прође мање
од
15
дана и више од ЗО дана. Закључак о продаји се доставља
странкама,
заложним
повериоцима, учесницима у
поступку
и
лицима која имају уписано законско право прече куповине. Не може бити предмет извршење пољопривредно з емљиште
земљорадника до 10 ари . Ово се не односи на земљиште ако је новчано потраживање обезбеђено уговорним заложним правом тј. хипотеком.
.
Начин продаје непокретности . Продаја непокретности се
врши путем усменог јавног надметања . или непосредном пого~ бом. Јавно надметање се врши у судској згради или канцеларији
извршитеља. Извршни поверилац и изврш~и дужник могу се
током целог поступка спо~азумети о продаЈИ непосредном погодбом и о условима продаје.
429
Лице
које
има
законско
право
прече
куповине
има
првенство пред најповољнијим понуђачем, али мора .одмах по закључењу надметања да изјави да непокретност купује под ис тим условима. Ако нема законско право прече куповине, онда
лице које има уговорно право прече купвине има предност.
Ако на непокретности није постојало ни законско ни уго ворно
право
прече
куповине тада
право
прече
куповине
има
извршни поверилац. Он то право стиче забележбом решења о извршењу на непокретности. Извршни поверидац има предност
према најповољнијем понуђачу ако одмах по закључењу продаје
изјави да купује непокретност под истим условима. Ако се непо кретност продаје непосредном погодбом суд одн. извршитељ ће позвати носиоца законског одн. уговорног права прече куповине
која је уписана у јавне књиге и извршног повериоца да се изјасне да ли ће користити своје право прече куповине. Ако се продаја врши путем јавног надметања суд одн.
извршитељ заказују рочиште и објављује услове продаје. Ус лови продаје садрже ближи опис непокретности; да ли траћа лица имају нека права која не престају продајом; да ли постоје службености и терети које купац мора да преузме; процењену вредност непокретности; рок у коме Је купац дужан да положи
цену а који не може бити дужи од 15 дана од дана продаје; на чин продаје, износ јемства и рок у коме мора бити дато јемство. У јавном надметању могу учествовати само лица која су прет
ходно положила јемство које износи 10% од утврђене вредно сти. Јемство не морају да положе извршни поверилац по чијем је предлогу одређено извршење и заложни извршни поверилац ако њихова потраживања достижу износ јемства и ако би се тај износ могао намирити из куповне цене. Понуђачима чија по
нуда није прихваћена вратиће се јемство по закључењу јавног надметања, осим за другог и трећег понуђача.
Код прод~је непосредном погодбом купац полаже јемство лицу са КОЈИМ Је закључио уговор и то непосредно пре закључења уговора.
Странке и заложни повериоци могу се споразумети .
д
а
се продаЈа ИЗВЈ?ШИ непосре~ном погодбом у одређеном року. Уговор о продаЈи се закључује у писменом облику и производи дејство од дана правноснажности решења о досуђењу. Рочи ште
430
за продају одржаће се и к~д .присуствује само један понудилац.
Али, неће се одржати ако Је Једини понудилац извршни повери лац .. на предлог стран~ка суд може одложити рочиште за продају ако Је присутан само Један пану дил ац. ЗИО изричито прописује да купац непокретности не може бити извршни дужник; судија или
судски
извршитељ;
.
извршитељ
и
заменик
извршитељ
.
а,
лица коЈа су учес~вовала у процени непокретности. На првом рочишту
за
продају
непокретност се не може продати
испод
процењене вредности. Ако је ово рочиште неуспешно суд ће за казати друго рочиште на коме се непокретност не може продати
испод 2/3 од процењене вредности. Размак између рочишта мора бити најмање 30 дана. Међутим, странке и заложни извршни по вериоци могу се споразумети да се непокретност прода путем
надметања и за нижу цену од
На
рочишту
за
2/3
продају
вредности.
суд
објављује
да
се
приступа
надметању, али претходно мора да утврди да су испуњени усло
ви. Надметање почиње објављивањем почетне цене. Ако неко од учесника надметања прихвати почетну цену, објављује се следећа
виша цена, али не више од
5%
од претходне. Овај поступак се
понавља све док последња понуђена цена не буде прихваћена од учесника надметања. После стављања најповољније понуде закључује се надметање и суд односно извршитељ закључком
утврђује којије понудилац дао највећу цену и објављује да се том понудиоцу досуђује непокретност. Овај закључак о додељивању непокретности
се
доставља
свим
учесницима
у
надметању
и објављује на огласној табли суда. О јавном надметању за продају води се записник. У случају продаје непокретности не посредном
погодбом суд одн .. извршитељ доноси закључ~к о
додељивању
непокретности КОЈИ доставља свим лицима којима
се доставља закључак о продаји и куп цу, и објављује на огласној табли суда. Купац је дужан да положи цену У року одређе~ом закључком 0
продаји. Ако понуђач купац не положи продајну
цену у предвиђеном року суд односн_о извршитељ ће позвати другог по реду понуђача, а ако и ова.1 не положи цену, суд ће позвати трећег понуђача. Ако сва три понуђача не положе цену у року, суд односно изврш ~~тељ ћ.е позвати извршног повериоца
да се изјасни одмах или најкасније у року од 5 дана да ли пред ла:>ке продају непосредном погодбом или намирење тако што ће 431
њему доделити непокретност у ком случају ће се сматрати да је извршни поверилац намирен у висини која одговара износу
од
30%
од процењене вредности непокретности. Ако је купац
извршни поверилац чије је потраживање мање од nостигнуте
цене на јавном надметању дужан је да положи разлику између потраживања и постигнуте цене .
Након полагања цене суд доноси закључак да се непокрет
ност преда купцу и да се право својине упише у јавну књигу у корист купца . Закључак о предаји се доставља свим лицима која су добила и закључак о продаји, као и Пореској управи. Про тив
за
закључка о предаји непокретности може се поднети
отклањање
неправилности
о
коме
суд
одлучује
захтев
решењем .
Против овог решења може се изјавити приговор који не одлаже извршење. Решење о основаности захтева за отклањање непра
вилности не утиче на извршену продају, већ може бити само ос нов за накнаду штете.
Након што је закључак о предаји достављен извршном дуж нику он је дужан да преда непокретност у посед купцу, осим ако
споразумом није другачије одређено. Суд односно извршитељ
ће зак.Ључком наложити извршном дужнику да непокретност испразни и преда купцу. Извршење се спроводи по правилима о извршењу ради изпражњења и предаје непокретности. Суд
односно извршитељ ће закључком наложити иселење и других лица која се налазе у непокретности, осим титулара стварних и
личних службености и закупаца по основу уговора 0 закупу на неодређено време по Закону о становању.
По извршеној продаји и пријему куповне цене суд одн. извршитељ приступају намирењу. · из продајне цене се намирују извршни поверилац, заложни поверилац и лица која имају право
на накнаду за личне службености . Вишак продајне цене предаје се извршном дужнику. Из износа добијеног продајом врши се намирење првенствено следећим редом: трошкови извршног по ступка; потраживања по основу законског издржавања ако
.
.
.
су
пријављена најкасније на Јавном надметању и доказују изврш-
1
ном исправом; потраживања обезбеђена заложним правом; потраживања. накнаде за личне службености и стварне терете који се продајом гасе ако су настали пре покретања извршног
I
432
1
1
1
1
поступка; потра)l<Ива1-ьа и з вр1111-1их nове•ЈилаrЈ..а по _
t
t
логу одређено изврше1-ье.
·
·
1ИЈем Је пред-
Зал~)кни повериоци се намирују по реду уписа зало)Ј<Ног
,
права у Јавну к1-ьигу.
И~вршни поверилац или друго лице које се намирује из продајне цене МО)Ке другом оспорити постоја1-ье потра)l<Ивања, висину потраживања и ред по коме има право да се намири.
Оспоравање се МО)Ке учинити најкасније у року од 15 дана од доношења закључка о намирењу.
Суд ће лице које је оспорило потра)l<Ивање упутити да по крене парницу У року од 15 дана ако су спорне чињенице од којих зависи одлука с~да. Међутим, ако лице које оспорава потра)кивање то доказује правноснажном пресудом, јавном ис правом или овереном приватном исправом суд ће о оспоравању
одлучити у извршном поступку без одлагања.
Ако лице које је упућено на парницу не покрене парницу у одређеном року, сматра се да потраживање није оспорено. Пресуда донета у парници о оспореном потраживању делује против извршног дужника и свих извршних поверилаца. Лице
које је упућено у парницу а није покренуло парницу може и на кон
завршетка
извршног
поступка
покренути
парницу
против
лица чије је потраживање оспорило.
На предлог лица чије је потраживање оспорено суд може одлагање
доношење
закључка
о
намирењу
условити
давањем
обезбеђења за штету коју би то лице могло претрпети због одлагања намирења. Ако лице које је оспорило потраживање не да одговарајуће обезбеђење сматраће се да потраживање није оспорено. Лице чије је потраживање било оспорено има право на накнаду штете коју је претрпело због неоснованог оспоравања
потраживања из износа који је положен за обезбеђење. О
намирењу
извршних
поверилаца
суд
одн .
извршитељ
одлучује закључком. Ако има потраживања по којем решење о
извршењу
није
правноснажно
на
дан
доношења
закључка,
та потраживања ће се намирити по правноснажности решења
извршењу из преосталог износа продајне цене. Закључком о предаји непокретности купцу суд одн. извршитељ ће одредити
0
да се у јавној књизи бришу уписан~ права и терети, осим оних
које остају на непокретности или које Је купац преузео.
433
Ако непокретност није уписана извршни поверилац уз пред лог за извршење мора поднети исправе
на основу КОЈИХ се МО)Ке
»звршити упис односно ако извршење спроводи извршитељ, из
вршни поверилац може овластити извршитеља да прибави до казе о СВОЈИНИ.
Ако се не може извршити упис надлежни суд ће на предлог извршног повериоца решењем дозволити извршење на непокретности
у
.
ванкњижноЈ
.
својини
извршног дужника
ако
извршни
поверилац достави доказе о ванкњижној својини. У условима за
јавну продају непокретности биће посебно назначено да се ради о ванкњижној својини, а уместо забележбе биће извршен попис,
тако што ће се назначити место на коме се налази непокретност, њен назив, границе и површина.
Глава
111
ИЗВРШЕЊЕ НА ПОТРАЖИВАЊУ ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА ЗИО
прописује
следеће
врсте
извршења
на
новчаном
потраживању дужника:
1.
Пленидбу и пренос потраживања које извршни дужник има према свом дужнику;
2. Извршење
на
заради
и
другим
сталним
новчаним
примањима,
3. 4.
Извршење на штед~ом улогу и текућем рачуну;
Извршење на хартијама од вредности и на уделима у при вредном друштву.
1
1
Извршење на заради и пензији и накнади зараде може се
спровести до 2/3 зараде, пензије или накнаде, а ако је на мини малној заради онда до
1/2
зараде.
Изузето је од извршења:
1.
2.
1
1
Примања по основу законског издржавања накна
1
те због оштећења здравља, губитка радне способности, изгубљеног издржавања услед смрти даваоца издржавања;
1
,
де ште-
Примања по основу накнаде због телесног оштећења·
' 434
1
1
1
_,
1
3. Примања по основу социјане помоћи· ' 4. Примања по основу привремене незапослености· 5. Примања по основу додатка на децу; ' 6. Примања по основу стипендије; 7. Друга потра)l<Ивања чији је пренос забрањен законом. Основне извршне радње су заплена потраживања и пре нос потраживања. Ако је извршни поверилац тражио само пленидбу, он мора У року од 30 дана од достављања решења о пленидби да поднесе предлог за намирење или за пренос потра)кивања. У супротном ће се донети решење
обустави
0
извршења .
Предмет извршења је потраживање које извршни дужник има према трећем лицу. Извршења на новчаном потраживању спроводи
се
само у
износу који је довољан за намирење
потраживања повериоца.
Ако извршни дужник нема боравиште у Републици Србији месно је надлежан суд на чијем подручју се налази пребивалиште дужниковог дужника, а ако га нема у Републи ци Србији, онда се узима његово боравиште. Решењем дужнику
живањем
односно закључком о пленидби се забрањује
извршног дужника да располаже
извршног дужника.
новчаним
Правна дејства
потра
плендибе
се
састоје у томе да извршни поверилац стиче заложно право на дужниковом
да од
потраживању;
да
свог дужника наплати
вршног
дужника
не
сме
извршни
дужник
нема
право
потраживање и да дужник
исплатити
потраживање
из
извршном
дужнику нити располагати у корист трећих лица (пленидба потраживања). За непоштовање ове забране суд ех
offo или на предлог
извршитеља изриче новчану казну. Извршни живању
поверилац
достављањем
стиче
решења
заложно односно
право
на
закључка
о
потра запле
ни потраживања извршном дужнику. Заложно право на потраживању односи се и на камату која се добија на основу заплењеног потраживања.
435
У случају да је потраживање извршног ду11<ника према трећем лицу обезбеђено залогом или хипотеком извршни по
верилац ступа на место извршног дужника. Пленидба одн . стицање
заложног
права на потраживању
се
уписује
у
ре
гистар. Извршни дужник ће предмет ручне залоге предати
извршном повериоцу ако се са тим сагласи залогодавац. Јемац заплењеног
потраживања остаје
гарант
потраживања
које
је обезбеђено јемством. Ако има већи број поверилаца ред првенства се одређује према дану доношења одлуке о запле ни. Ако више предлога стигне суду истог дана заложна права
имају исти ред првенства, а повериоци ако не могу да се на мире у целини намирују се сразмерно својим потраживањима.
Суд или извршитељ ће затражити од извршног дужника да у року који одреди суд или извршитељ се изјасни о томе да ли
и у ком обиму признаје заплењено потраживање и да ли је вољан да га измири. Изјашњење ће се доставити извршном повериоцу без одлагања.
Извршни
поверилац
у
.
ЧИЈУ
.
Је
корист
потраживање је дужан да врши све правне
заплењено
и
фактичке
радње за очување потраживања и споредних права. На пред лог
извршног повериоца суд односно извршитељ ће донети
закључак
о
преносу
потраживања на
извршног
повериоца.
Потраживање које је делимично изузето од извршења или које је већ заплењено у корист других лица ће се пренети тек пошто извршни поверилац положи јемство да ће преда
ти део који је изузет од извршења. Ако више извршних пове рилаца истовремено тражи извршење на истом потраживању
које је дељиво пренос се одређује у одговарајућим износима и то у корис~ сваког извршног повериоца посебно.
Пренос
потраживања Је спроведен када се закључак којим се одређује пренос достави дужнику извршног дужника.
Извршни поверилац на когаје пренесено потраживање има право да захтева од извршног дужника да пружи објашњења
кој~ су потребна да би извршни поверилац могао да оствари своје потраживање и да му преда исправе које се односе на то
потраживање. Са друге стране, извршни дужник има право да захтева од извршног повериоца да положи јемство у року
436
1
1
1 1
1
1
1 1
1·
који одр~ди суд, да по остварењу свог потраживања врати ис праве које се односе на потра)кивање.
Суд ће. спровести извршење против извршног дужника ради предаје исправа ако их он сам не преда . Међутим, ако
се исправе налазе код трећег л~ца извршни поверилац мора тужбом захтевати њихову предају али само под условом да то право има извршни дужник.
1
Да би до намирења дошло потраживање извршног дуж
1
ника се мора пренети на извршног повериоца. ЗИО разликује
1 1
две врсте преноса :
1.
пренос ради наплате, и
2.
пренос уместо исплате.
1 1
1
Пренос вршни
ради
поверилац
наплате. се
Код преноса ради
сматра
намиреним
. .
тек
наплате
када
из
наплати
пренесено потраживање у ~ери КОЈа Је довољна за намирење 1
потраживања
Овлашћења
ради
кога
Је
покренут
извршни
поступак.
извршног повериоца према дужнику извршног
дужника су:
1. .
извршни
поверилац
може
да
тражи
од
дужника
из
вршног дужника да исплати износ о,I1.ређен у закључку о преносу ако је обавеза доспела;
2.
извршни поверилац има овлашћење да предузима све радње које су потребне ради очувања и остварења пре
несеног потраживања, а посебно да поднесе тужбу ради наплате пренесеног потраживања, З. овлашћење
да се
користи
залогом
КОЈа Је
дата ради
обезбеђења;
4.
овлашћење да тражи од суда да обавеже извршног дужника да преда ствар, у случају да је обавеза дужнико вог дужника условљена обавезом извршног дужника да преда ствар; и
5.
.
овлашћење да се обрати Јемцу дужн~ка извршног дужника на начин који одоговара врсти Јемства.
д жник
извршног
дужника
може
истаћи
приговоре
извр:ном повериоцу које би могао изнети дужнику, као и приговоре које има у односу са извршним повериоцем.
437
Када се потраживање пренесе на рачун извршитеља, он Је дужан да о томе обавести извршног повериоца и по доспелости пренесе та средства извршном повериоцу.
Извршни поверилац има следеће обавезе:
1. да обавести извршног дужника да је покренуо парницу ради наплате пренесеног потраживања;
2.
да благовремено наплати пренесено потраживање, у су протном
поверилац
одговара
за
штету
проузроковану
извршном дужнику или другом повериоцу; и
3.
обавезу да вишак наплаћеног потраживања преда суду, односно извршитељу"
Извршни потраживањем
поверилац у
име
не
може
извршног
располагати
дужника,
не
пренесеним
може
на
терет
дужника закључити поравнање, не може дужниковом дужнику
опростити дуг, не може са дужниковим дужником
закључити
споразум о арбитражи.
Пренос уместо исплате. Пренос уместо исплате има исто
дејство као цесија
-
уступање потраживања уз накнаду. Самим
преносом потраживања поверилац се сматра намиреним у виси
ни пренесеног потраживања. И преносом се извршни поступак окончава.
Пренос уместо исплате је неповољнији за извршног повери оца јер је извршни поступак окончан спровођењем преноса, а стварна наплата може бити неизвесна. Зато закон предвиђа да тиме што се поверилац сматра намиреним у тренутку преноса
не дира се у правила о одговорности извршног дужника за ис тинитост и наплативост пренесеног потраживања.
Ако је ПЈ?енос~о потраживање обезбеђено заложним правом уписаним у ЈаВНОЈ калаузи, суд онн. извршитељ ће ох
ojfo
пре
нети права извршног дужника на извршног повериоца.
Извршење на заради и другим сталним новчаним примањима. Решење.м о извршењу односно закључком 0 пле
нидби зараде одређује се пленидба на делу зараде која може бити предмет извршења и налаж: се државном органу, правном лицу или другом послодавцу К~ЈИ. исплаћује зараду извршном дужнику да новчани износ за КОЈИ Је одређено извршење испла-
438
1
ти извршном повериоцу. У зараду улазе сва примања запосле
1
ног по основу рада, без пореза и доприноса. Када извршитељ
1
спроводи извршење послодавац уплаћује износ који је одређен
1
за извршење на рачун извршитеља. Ако дође до повећања зараде
1
после доношења решења о извршењу тада закон прописује да се решење о извршењу односи и на повећање зараде.
1 1
Ако право на законско издржавање односно право на ренту за изгубљено издржавање према истом дужнику има више лица,
1
а укупни износ њихових потраживања прелази део зараде који
1
може бити предмет извршења, извршење се спроводи у корист
1 1
сваког повериоца сразмерно висини њихових потраживања.
Потраживање за које није прописано безготовинско плаћање извршни
поверилац одн. извршитељ наплаћују непосредно на
1
благајни на којој се врши исплата зараде извршном дужнику.
1
Извршни поверилац може тражити да му се исплата изврши
1
преко поште на адресу коју назначи а по одбитку поштанских трошкова. Ако је извршни дужник променио место рада и от ишао у другу фирму, решење о извршењу којим је изречена за брана делује и према новом послодавцу. Ранији послодавац је дужан о томе да обавести извршни суд. Суд одн. извршитељ ће позвати извршног дужника да се изјасни код ког послодавца је запослен под претњом плаћања новчаних казни.
Административна забрана која је стављена на зараду дуж ника
по
његовом
пристанку
има
исто
дејство
као
решење
о
извршењу на заради , ако је стављена пре доношења решења од~. закључка о извршењу.
Ако дужников послодавац пропусти да обустави део зараде и да исплати повериоцу, поверилац је овлашћен да од извршног суда затра)КИ да обавеже послодавца на исплату свих пропуш тених износа.
Извршни поверилац може и да покрене парницу
којом ће тра)l<ИТИ исплату обустављених, а неисплаећних изно са. Предлог за исплату пропуштених износа може се поднети од
окончања изврш~ог поступка.
Правно лице које је про~устило обуставу и исплату одговара повериоцу за штету КОЈУ Је претрпео.
Извршење на рачуну извршног дужника. Пета глава Закона 0 извршењу и обезбеђењу регулише извршење према правном
439
лицу, предузетнику и физичком лицу које обавља делатност на средствима која се налазе на рачуну извршног ду)кника .
Извршење се спроводи на динарским средствима и на девиз
ним средствима. Ако обавеза гласи на страну валуту, извршење се спроводи на девизном рачуну, а ако дужник нема девизни ра
чун или нема довољно средстава извршење ће се спровести са динарског рачуна.
У предлогу за извршење, извршни поверилац је дужан да на значи број текућег рачуна, матични број, порески идентифика
циони број извршног дужника, број свог текућег рачуна, врсту камате, висину камате и начин обрачуна камате.
Ако је у предлогу за извршење као извршни дужник назна
чена Република Србија, аутономна покрајина или јединица ло калне самоуправе, извршни поверилац Је дужан да поред рачу
на извршења буџета назначи и директног корисника буџетских
средстава због чијег рада је настало потраживање. Ако је у пред логу
за
извршење
као
извршни дужник
назначен
индиректни
корисник буџетских средстава, рачун извршења буџета не може бити назначен као рачун са кога ће се извршавати потраживање,
него мора бити назначен рачун преко кога послује индиректни корисник буџетских средстава.
По пријему решења о извршењу организација за принудну наплату налаже банкама да изврше блокаду свих рачуна дужни ка, да доставе суду стање на рачунима и изриче забрану отварања
нових рачуна. Прво се врши пренос са динарских рачуна, па онда са девизних рачуна све до потпуног намирења.
Извршење се спроводи по редоследу пријема решења одно
сно закључака. Ако у року од 15 дана од пријема решења није спроведено извршење, суд ће у року од 5 радних дана позвати извршног повериоца да с~ изјасни о даљем току поступка. Ако се извршни поверилац не изјасни у остављеном року, суд обуставља поступак извршења.
Ако су у питању повремена давања која доспевају у одређеним
размацима .суд ће наложити принудну наплату и будућих давања по њиховој доспелости (напр. новчана рента због изгубљеног издржавања, због губитка радне способности и сл.). На захтев извршног повериоца који је повукао предлог за
извршење (ако се пруже докази) организација за принудну на-
440
1
1
плату ће нало)кити да се застане са извршењем до достављања одлуке о обустави поступка.
. Ако се ради о извршењу према солидарним дужницима а
1
1 1
КОЈИ су обухваћени истим решењем организација за принудну наплату ће блокирати све рачуне свих солидарних извршних Ду)КНИКа.
1 1 1
Извршење на хартијама ~д вредности. Закон прави разли ку између извршења на хзартиЈама од вредности о којим се води јавни регистар и извршења на осталим хартијама од вредности.
Када се ради о извршењу на хартијама које се уписују у ре-
1
гистар извршење се врши: 1
1. 2. 3. 4.
1
1 1 1
запленом, проценом
продаЈОМ, и намирењем повериоца .
Суд доношењем решења о извршењу врши пленидбу хартија
1
од вредности која је предмет изврпења. Ово решње о извршењу
1
се
1
тралном регистру харrиЈа од вредности .
1 1
доставља
извршном
Моментом
повериоцу,
пленидбе
извршном
извршни
поверилац
дужнику
стиче
и
цен
заложно
право на заплењеним хартијама од вредности. Централни реги стар ће уписати заложно право на хартије од вредности одмах по
1
пријему решења о пленидби. Од момента уписа заложног права
1
трећа лица су несавесна. Извршни дужник од момента пленидбе
1
не може располагати заплењеним хартијама од вредности. Про цена и продаја хартија од вредности и намирење извршног пове
1
1
риоца врши се по правилима која важе за извршење на акцијама. Вредност акције утврђује суд одн. извршитељ, а ако се акција котира на берзи, њена вредност се утврђује као просечна цена
акција на берзи у последњих 30 дана.
.
Када се ради о извршењу на другим хартијама од вредности
које се не уписују у јавни региста~ тада се извршење спрово ди запленом потраживања из хартије од вред~ости и преносом . Пленидба потраживања заснованог на хартији од вредности и
пренос хартије, која се пр~носи индосаментом , спроводи се на тај начин што се таква хартија одузме од извршног дужника и преда
суду одн. извршитељу. Правне радње врши у име извршног дуж-
441
ника лице одређено закључком суда одн. извршитеља. Пренос потражи вања које је засновано на хартији од вредности које се преноси индосаментом спроведен је кад суд на ту хартију стави изјаву о преносу и преда извршном повериоцу одн . извршитељу.
Ако се потраживање заснива на хартији од вредности која се не може делити у погледу преноса или остварења в~ћ се може пренети
само у
његовом пуном
износу тада ако таЈ
износ
из
хартије од вредности прелази износ повериочевог потраживања, потраживање ће се пренети тек пошто извршни поверилац поло
жи јемство да ће тај вишак предати суду одн. извршитељу. Ако је више извршних поверилаца поднело предлог за пренос, суд ће пренети потраживање на извршног повериоца КОЈИ Је први под нео предлог, а ако су поднели предлог истог дана потраживање
ће
суд
пренети
на изврног повериоца чије је
потра)кивање
највеће. Извршење на штедном улогу и текућем рачуну извршног
дужника.
Извршење
на
штедном улогу
извршног
дужника
врши се у две фазе, запленом и исплатом. Извршни поверилац је
дужан да у предлогу наведе број и назив организације код које извршни дужник има штедни улог и друге податке о штедном улогу.
Пленидба је спроведена даном достављања решења
одн.
закључка о заплени организацији код које се води штедни улог. Када је спроведена забрана суд одн. извршитељ достављају решење одн. закључак извршном дужнику.
Извршење на средствима на текућем рачуну извршног дужника врши
се сходном применом
правила која регулишу
извршење на штедном улогу извршног дужника.
Извршење на уделима у привредном друштву. На пред лог
извршног
повериоца
извршитељ .за~ључак друштву
које Је
о
суд
доноси
спровођењу
организовано
решење
0
извршења
као друштво
са
извршењу,
а
на
у
уделу
ограниченом
одговорношћу, ортачко друштво или командитно друштво. Та одлука се. доставља извршном повериоцу, извршном дужнику
и Агенцији за привредне регистре ради уписа заложног пра
ва. Даном уписа у ре:и~тар извршни поверилац стиче залож но право на уделу КОЈИ Је предмет извршења. Истовремено са
уписом врши се и пленидба. Агенција ће извршити и забележбу 442
_I
1 1
покретања поступка принудног извршења тако да из
1
ник не
1
се врши
1
продају покретних ствари. Приликом прода1е удела , • ;.1
1 1
•
МО)Ке располагати са у делом
·
Процена и
·
продаја у дела
сходном применом правила ко1а регулиш Ј
чланови друштва имају
право прече куповине
·
вршни ду)к-
У
процену и преостали
При
·
мењују
се
правила прописана код остваривања права прече куповине ко
извршења на непокретности.
д
Ј ОДСЕК ДРУГИ
1 1
ИЗВРШЕЊЕ РАДИ ОСТВАРИВАЊА
1
НЕНОВЧАНОГ ПОТРАЖИВАЊА
1
1
Глава
1
ПРЕДАЈА ПОКРЕТНИХ СТВАРИ
1
1
1
Предаја
покретних
ствари.
Закон
прави
разлику
у
начину
извршења када је предмет обавезе предаја индивидуално одређене ства 1
ри и кад је предмет обавезе испорука заменљивих ствари.
1
Предаја индивидуално одређених ствари. Ако се ради о извршењу
1
предајом индивидуално одређене ствари тада се извршење спроводи тако што се одузима та ствар од извршног дужника и предаје поверио
цу. Ако извршни дужник неће добровољно да преда ствар, тада се може употребити и физичка сила од стране принудног државног апарата.
Када се индивидуално одређена ствар налази код трећег лица које је вољно да преда ствар, одузима се ствар и предаЈе извршном поверио
цу уз потврду. Али, ако треће лице неће добровољно да преда ствар, тада се не може употребити физичка сила, јер треће лице није дужник по извршној исправи. У том случају извршни поверилац је овлашћен да предложи суду да на њега пренесе потраживање извршног дужни
ка према трећем лицу на предају ствари. Пошто је потраживање пре несено на извршног повериоца тада се путем принуде може остваривати
извршење тј . може се одузети од трећег лица та индивидуално одређена ствар .
Када индивидуално одређена ствар се не налази ни код из-
вршног дужника, ни код трећег лица, тада ће суд одн. извршитељ на предлог извршног повериоца проценити вредност те ствари
и ~акључком наложити да извршни дужник у одређеном року 443
исплати вредност те ствари извршном повериоцу. Извршни по верилац је дужан да стави овај предлог у року од 8 дана од дана обавештења суда да ствари нису пронађене. У супротном суд одн. извршитељ ће обуставити извршење. Предаја заменљивих ствари. Ако извршна исправа гласи
на извршење испоруком одређене количине замењивих ствари
које се налазе код дужника или код трећег лица, тада се посту па на исти начин као и при одузимању и предаји индивидуално
одређене ствари. Међутим, ако се те замењиве ствари не пронађу
код дужника или код трећег лица, поверилац може предложити да се извршење спроведе тако, што ће га суд одн. извршитељ ов ластити да у одређеном року те ствари набави на рачун дужника. Извршни поверилац може да предложи да суд одн. извршитељ
обавеже дужника да унапред положи износ потребан за набавку
замењивих ствари. Када суд донесе то решење, извршни пове рилац може тражити извршење ради принудне наплате новчаног
износа . Овај предлог да се набаве замењиве ствари, поверилац може ставити у року од осам дана, од дана када гаје суд оибаве
стио да ствари нису пронађене. У супротном, суд ће обуставити
извршење, осим, ако је поверилац благовремено ставио предлог да дужник исплати вредност ствари које је био дужан испоручи ти. Извршни поверилац је дужан да у предлогу назначи средство извршења ради :~аплате износа потребног за набавку замењивих ствари на другој страни.
Месна надлежност. За одлучивање о предлогу за извршење
ради предаје одређење ствари или испоруке одређене количине замењивих ства~и као и за с~ровођење извршења, месно је над лежан суд на чијем се подручју ствари налазе.
Глава
11
ИСПРАЖЊЕЊЕ И ПРЕДАЈА НЕПОКРЕТНОСТИ За о_длучивање о предлогу за извршење ради испражњења и
предаЈе
.
непокретности
и
.за
спровођење тог
и з врше
сто Је надлежан суд на ЧИЈем се подручју налази
ња,
ме
_
непокрет-
ност. Извршење се спроводи тако што судски из вршитељ одн .
444
ј
.
1
извршитељ удаљује сва ~ица и уклања све ствари из те непо-
1
кретности и затим предаје непокретност у посед извршном по
1
вериоцу. Овом чину се може приступити, тек пошто је протекао
1
рок од осам дана, од дана када је достављено решење 0 извршењу
,.
извршном дужнику. Изузев када се ради о привременој мери
када се приступа извршењу одмах након доставе решења. Ако су 1
исељењем обухваћена малолетна лица, суд ће о извршењу оба
1
вестити орган старатељства најкасније
1 1 1 1
1
8
дана пре спровођења
извршења. Извршни поверилац је дужан да обезбеди потребну радну снагу и превоз средстава ради спровођења овог извршења.
У случају потребе, суд обавештава полицију којаје дужна да пру жи сву потребну помоћ у спровођењу извршења испражњењем и предајом непокретности. Суд ће лица која ометају спровођење извршења удаљити или ће против њих изрећи новчану казну. Покретне ствари које треба уклонити са непокретности,
1
предају се извршном дужнику, а ако он није присутан, одраслом
1
члану његовог домаћинства или његовом пуномоћнику. Ако ова
лица нису присутна или неће да приме ствари, тада ће се оне предати
на чување другом лицу или извршном повериоцу, а на
трошак извршног дужника. О томе се сачињава записник који
судија потврђује закључком. О предаји другом лицу и о трош ковима чувања ствари, суд ће обавестити извршног дужника остављајући му примерен рок у коме може тражити да му се
ствари врате, али је дужан да надокнади трошкове чувања ства
ри. Суд ће такође, упозорити извршног дужника да ће након ис тека одређеног рока ствари бити продате, ако их он не преузме и
да ће се из продајне цене намирити трошкови чувања и продаје ствари. Суд ће по службеној дужности одредити закључком
продају ствари за рачун извршног дужника. Када се намире трошкови чувања и продаје ствари, уколико преостане вишак у
корист извршног дужника, он ће се упла.тити у депози; суда, а у корист извршног дужника. Сама продаја ствари се ооавља по одредбама Закона о извршењу на покретним стварима. Извршни поверилац може у предлогу за изврш~ње или у току
спровођења извршења ради испражњења и предаје непокретно
сти затражити да се заједно са извршење~ одреди и извршење
над ду)книковим покретним стварима, које треба у клонити и з ади наплате трошкова извршног поступка. непокретно сти , р 445
Глава
111
ИЗВРШЕЊЕ ОБАВЕЗЕ НА Ч.ИЊЕЊЕ, НЕЧИЊЕЊЕ ИЛИ ТРПЉЕЊЕ Месна нечињење
надлежност. или
трпљење,
За
извршење
месно је
обавезе
надлежан
на
суд
чињење, на
чијем
подручју дужник треба да изврши _обавезу по извршној исправи. Радња коју може извршити · само дужник. Закон пра ви разлику између радње коју може извршити само дужник и радње коју може извршити и друго лице. Ако радњу утврђену у извршној исправи може извршити само извршни дужник, суд ће донети решење којим ће одредити рок извршном дужнику да изврши своју обавезу и упозорити га да ће му изрећи новчану
казну ако не изврши обавезу. Ако извршни дужник не испуни
обавезу у датом року, суд ће по службеној дужности спровести решење о изреченој новчаној казни, а истовремено ће одреди ти нови рок за испуњење обавезе и изрећи нову новчану казну, у већем износу, него што је била она раније изречена. Суд ће извршном дужнику изрицати новчане казне одређујући даље ро
кове за испуњење обавезе, све док извршни дужник не изврши своју обавезу.
Када извршни дужник испуни своју обавезу у року који му је суд одредио, дужан је да без одлагања о томе обавести суд одн . извршитеља и приложи доказе о томе. Као несумњиви до
каз ће се сматрати оверена писмена изјава извршног повериоца
о томе да је извршни дужник извршио своју обавезу, записник судског извршитеља одн. извршитеља о обављању радње.
Ако радња коју може извршити само извршни дужник не зависи искључиво од његове воље, извршни поверилац
нема
право да тражи извршење, већ само накнаду штете, на пример, ако извршни наслов гласи на стварање одређених уметничких
дела и сл., тада се не може тражити од извршног дужника да по ново створи то уметничко дело принудним путем, већ извршни поверилац има право само на накнаду штете .
Нечињење
и
трпљење.
На
исти
начин
се
спроводи
извршење и када се извршни дужник понаша противно обавези
да не учини одређену радњу или да трпи предузимање одређене 446
1 1
радње. Суд ће на предлог извршног повериоца реше~-ьем нало
1
жити извршном дужнику да поло)Ј<И јемство за штету, ако из
1
вршни поверилац учини вероватним да би штету претрпео тиме
1
што би се извршни ду)Ј<ник и даље понашао противно својој
1
обавези. Суд одн. извршитељ одређује према оконостима кон кретном сл~чаја време трајања овог јемства. На основу решења
1
0 полагању Јемства, извршење се спроводи на предлог извршног
1
повериоца.
1 1
Радња коју може ~звршити ·и друго лице. Ако се ради о обавези на радњу КОЈУ може извршити друго лице, тада се принудно
извршење
спроводи
тако
да
суд
одн.
извршитељ
1
закључком
1
вршног дужника повери другом лицу да ту радњу обави, или
1
пак, да је обави сам извршни поверилац. Извршни поверилац у
!
предлогу за извршење може предложити да суд донесе решење,
1
суда одређени износ пот.ребан за подмирење трошкова који ће
1
настати извршењем радње од стране другог лица или извршног
1
повериоца.
1
приликом
1 1
1
овлашћује извршног повериоца да на трошак из
којим ће наложити извршном дужнику да унапред положи код
Коначно решење о висини трошкова овог
извршења ,
суд
доноси
након
који настају
што је
извршена
радња, која је била наложена извршном исправом. Ако се по
каже да је више предујмљена, суд ће донети решење да се вра ти разлика извршном дужнику, односно наложиће извршном повериоцу да у одређеном року врати ту разлику, ако је њему остављен предујам на располагање. Извршење ради успостављања пређашњег стања. Ако је
због понашања извршног дужника противно обавези из извршне исправе настала нека промена која није у складу са правом из вршног повериоца, суд ће га на његов захтев овластити да сам, а по потреби и уз помоћ судског извршитеља одн. извршитеља
успостави пређашње стање на ризик и трошак извршног дужни
ка. у погледу полагања износа потребног за подмирење трош
кова за успостављање пређашњег стања и одређивање коначне висине тих трошкова, суд ће применити иста ~равила као и кад се ради 0 трошковима за извршење радњи, које може поред извршног дужника извршити друго лице .. Поновно сметање државине. Ако је на основу извршне ис-
.
·
праве која Је д
онета у поступку по тужби због сметања држа-
447
вине, извршење спроведено, а после тога, поново извршни ду)к
ник учини сметање државине, које се у суштини не разликује од ранијег сметања, суд ће на предлог извршног повериоца, ~а ос нову исте извршне исправе донети решење о извршењу КОЈИМ се
одређује враћање ствари у посед, или ће на предлог извршитеља одн. извршног повериоца донети решење КОЈИМ се изричу казне
за неизвршење радње коју може извршити само извршни дуж
ник. Извршни поверилац је дужан да стави овај предлог у року од 30 дана од дана сазнања за поновно сметање држави не. У случају да извршни поверилац пропусти овај рок, он не може тражити извршење по овом основу, већ мора поново покренути тужбу због сметања државине.
Извршни поверилац може у парници тражити накнаду ште-
.
.
.
те КОЈа му Је нанета тиме што Је извршни дужник поступио про-
тивно својој обавези утврђеној у извршној исправи.
Глава
IV
ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА У ВЕЗИ СА ПОРОДИЧНИМ ОДНОСИМА За одлучивање о предлогу за извршење одлуке суда КОЈОМ се наређује предаја детета родитељу који самостално врши родитељско право надлежан је суд који је опште месно надле жан за извршног повериоца, к~о и суд на чијем се подручју на
лази дете. Дакле, прописана Је селективна месна надлежност. За спр
Предлог за извршење може поднети родитељ или друго лице које врши родитељско право, као и орган старатељства. Прили
ком спровођења из~рше~а суд посебно мора да води рачуна 0 потреби да се у највећој мери ~тити интерес детета. Изузетно суд може заказати рочиште ако Је то у најбољем интересу дете та.
На основу одлуке суда о вршењу родитељског права може се одредити ~ спровести извршење ради предаје детета без
обзира да ли Је пресудом наложена предаја детета. Суд ће у
448
решењу о извршењу издати налог и од редити рок за предају де
тета (или одмах). Суд од околности случаја може изрећи нов чану казну или затвор лицу које одбија да преда дете. Затвор
може да траје највише 60 дана. У предлогу не мора бити назна чено средство извршења, а ако је назначено суд није везан за
њега. Суд ће решењ~ о изврше1-ьу доставити надлежном органу старатељства~ а ако Је потребно школском психологу или пси хологу специјализоване установе да учествује у извршењу и то
десет дана пре спровођења извршења. Психолог је дужан да из врши планирање неопходних активности и обавести суд и до
стави мишљење о најподобнијем средству и звршења. Суд обавештава извршног повериоца по правилима о лич ном достављању о времену и месту извршења ради одузимања и
предаје детета. Одузимање детета спроводи судија у сарадњи са психологом, а по потреби уз помоћ полиције. Ако се дете поново затекне код лица од кога је одузето суд ће на предлог странке КОЈОЈ Је дете поверено наставити извршење по истом
решењу
о извршењу, с тим, што та промена мора да
се одвија у року од 60 дана. У сл учају да се утврди да је угро жен живот, здравље или психофизички развој детета решење о извршењу се предаје извршном дужнику приликом предузимања прве и з вршне радње.
Глава
V
ИЗВРШЕЊЕ РАДИ ВРАЋАЊА ЗАПОСЛЕНОГ НА РАД За одлучивање о предлогу за и з вршење на основу извршне
исправе по којој је послодавац д~жан да з апосленог вра~и на рад
или да га распореди на одговарајуће радно место месно Је надле
жан суд на чијем се подручју налази седиште послодавда. Пред лог за враћање принудним путем може се поднети у року од 60 дана од дана ка да
Ј·е извршни
такав предлог.
поверилац стекао право да поднесе ћ
Изв шење на основу извршне исправе о вра ању запосленог
р
на рад се спровод
и изрицањем новчане казне послодавцу и од449
гоuорном лицу. Новчана казна се изриче у распону од
10.000,00
200.000,00 динара за физичко лице и за правно лице 100.000,00 до 2.000.000,00 динара. Овај поступак изрицања
динара до
од
новчаних казни се понавља све док извршни дужник не изврши
своју обавезу. Извршни поверилац који је поднео предлог да буде враћен
на рад може предложити да суд донесе решење којим ће одреди ти да му извршни дужник исплати на име зараде месечне износе
доспеле од правоснажности пресуде до поновног враћања на рад.
Предлог за накнаду може се спојити са предогом за извршење, а може се поднети и накнадно до окончања извршног поступка.
Извршни дужник ви ван
-
послодавац може предло~жити суду да ста
снаге ово решење ако су се измениле околности
након
доношења решења на основу којих је оно донето. Накнада ме
сечне зараде се одређује у износу који би запослени остварио да
је био на раду. Ако је суд делимично усвојио захтев за исплату накнаде зараде извршном повериоцу, он може разлику зараде да
остварује у парници.
Глава
VI
ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКЕ О ДЕОБИ СТВАРИ За одлучивање о п~едлогу за извршење и за спровођење решења о деоби месно је надлежан суд на чијем се подручју налази сувласничка ствар. Ако се ради о физичкој деоби сув
ласничке ствари суд ће одредити ако је таква деоба предвиђена извршном исправом. Суд ће позвати учеснике да присуствују спровођењу деобе. Ако се ради о цивилној деоби тада ће се продаја спровести на начин прописан за извршење на покрет ним одн. непокрет~им стварима ак? се странке 0 појединим: питањима другачије не споразумеју. Трошкови спровођења
извршења сносе св~ сувласници ~размерно вредности својих де лова у сувласничкоЈ ствари. Ако Је неки од сувласника
.
проузро-
ковао посебне трошкове, он Је дужан да осталим сувла
.
накнади те трошкове које су имали.
450
сници ма
1
f:
Глава
VII
r УПИСИВАЊЕ У ЈАВНУ КЊИГУ
1
1
1:
1
За
одлучивање
о предлогу за извршење ради
заснивања
п'рава на н~покрет~ости уписом у ј.авну књигу месно је надле жан суд К?ЈИ води Јавну .књигу у КОЈУ треба извршити упис одн . суд на чиЈеМ се подручју налази орган који води јавну књигу.
1
За сп~овођење извршења надлежан је суд одн. други орган који
1
води Јавну књигу за ту непокретност (катастар).
1 1 1
На основу извршне исправе којом је утврђена обавеза уписа у јав~у књигу су~ одређује да се спроведе одговарајући упис у јавној књизи. Овај упис одређен решењем о извршењу се спрово ди по службеној дужности.
1
Кад извршни ду)~ник није уписан као власник непокре
1
ности, упис права својине на извршног повериоца на тој непо
1
11
кретности
може се изврши:ги ако извршни поверилац
поднесе
уз предлог за извршење исправу која је подобна за упис права својине извршног дужника на тој непокретности. Извршитељ
1
може да прибави ту исправу ако га овласти извршни поверилац.
1
Кад је по извршној исправи извршни поверилац овлашћен
1
да према извршном дужнику тражи упис заложног или неког
другог права на непокретности, осим права својине, а извршни 1
дужник није уписан као власник те неп~кретности, извршни по
1
верилац може захтевати да се право својине упише на извршног
1
дужника а затим да се изврши упис права на извршног повери
1
оца ако поднесе доказ тј. исправу која је подобна за упис права својине извршног дужника на ТОЈ непокретности.
1 1
Глава
VIII
ИЗДЕЈСТВОВАЊЕ ИЗЈАВЕ ВОЉЕ Ако је извршни дужник судском одлуком обавезан на давање изјаве воље, па он то ~е учини добровољно у парици~ ном року, сматра се да је та изјава дата сагласно садржини која је у изреци судске одлуке са моментом право~нажности те одлуг поравнања од момента када Је обавеза доспела. ке, а код судеко
451
У случају да давање изјаве зависи од испуњења неке обавезе од стране извршног повериоца сматра се да је изјава дата када је поверилац своју обавезу испунио. У овом случају суд не доноси решење о извршењу јер се принудно ништа ни не извршава одн.
није ни подобно за принудно извршење, пошто закон предвиђа фикцију да је изјава дата са моментом правосна:жности судске одлуке.
Глава
IX
РЕГИСТАР СУДСКИХ ЗАБРАНА Закон о извршењу и обезбеђењу је установио регистар суд
ских забрана као јединствену централну електронску базу пода
така у којој се чувају сви подаци унети у регистар. Регистар суд ских забрана је јавни регистар. Овај регистар води Агенција за привредне регистре преко регистратора. У регистар се уписују
подаци о привременим мерама којима се забрањује отуђење и
оптерећење покретних ствари , непокретности и стварних права на непокретности.
Регистар садржи следеће податке:
1. податке о изреченој привременој мери, 2. податке о извршном дужнику, 3. податке о покретној ствари или непокретности на које се односи привремена мера,
4. 5.
податке о укидању привремене мере,
друге податке у складу са посебним прописима.
Документација на основу које је извршен упис у регистар је саставни део. р~гистра до њеног превођења у електронску фор
му. Регистар Је Јаван и сви подаци су доступни заинтересованим
лицима. Свако има право да захтева извод из регистра ма садржаним у њему.
452
0
подаци
1 1 1
Поступак уписа у регистар
Поступа~~ уписа у регистар се покреће подношењем захте
1
ва за упис КОЈИ се подноси на прописаном обрасцу. Уз захтев се
1
прилаже решење о привременој мери и доказ 0 уплати таксе за
1
упис. Регистра~ор проверава да ли захтев садржи све потребне
1
податке; да ли Је поднета пратећа документација; да ли је под нет доказ о у.плати таксе и да ли се слажу подаци из решења
1
о привременој. мери са подацима из захтева за упис. Регистра
1
тор не испитује тачност података и веродостојност докумената
1
достављених уз захтев за упис.
1
Ако захтев за упис ниј~ поднет у складу са законом, реги стратор доноси закључак КОЈИМ се одбацује захтев и враћа подно
1
сиоцу захтева оригиналну документацију. Против овог закључка
1
може се изјавити жалба у року од 15 дана од достављања закључка. О жалби одлучује министар за послове привреде, а жалба се подноси преко Агенције за привредне регистре. Упис
1 1
има декларативан карактер и од тренутка уписа сматра се да су 1
трећа лица несавесна тј. да су упозната са постојањем забране.
1
!
ОДСЕК ТРЕЋИ
1
Глава
1
1
1 1
1
( 1
ПОСТУПАК ЗА НАМИРЕЊЕ ПОТРАЖИВАЊА
ПО ОСНОВУ КОМУНАЛНИХ И СЛИЧНИХ УСЛУГА Закон о извршењу и обезбеђењу из 2011.године први пут регулише
посебан
поступак за наплату
потраживања по
ос
нову комуналних и сличних услуга. Овај поступак спроводи извршитељ, а не суд. Предлог за изврше~е подноси ~звршни по верилац. Надлежан је извршитељ на чијем подрУЧЈ?' се налази
седиште извршног повериоца. Изврш~и поверилац је дужан да уз предлог достави писмени доказ да је пре подношења предло
га за извршење опоменуо извршног дужника да изврши обавезу. о предлогу одлучује закључком извршитељ. Извршитељ ће неуредан и недозвољен предлог одбацити, ~ неоснован одбити. Закључак ће донети у року од 8 дана од пријема предлога. Про453
тив закључка извршни дужник може изјавити приговор који не одлаже извршење. Разлози за приговор су :
1.
1 1 1
да се веродостојна исправа не односи на извршног ду)l<-
1
ника;
'/
да обавеза није доспела;
1
2. 3. 4.
да је обавеза извршена или на други начин да је престала; да је потраживање застарело.
'
1 1
Против закључка којим је одбачен или одбијен предлог за
1
извршење, извршни поверилац може изјавити приговор. О при
1
говору одлучује веће суда на чијем подручју се налази седиште извршног повериоца. Када извршни дужник или извршни _ пове
i
приговору и заједно са списима доставити већу на решавање у
l ј
року од
1
рилац изјаве приговор извршитељ ће сачинити нацрт одлуке о
5
радних дана од пријема приговора. Ако нацрт одлуке
одговара решењу које би веће донело, суд ће ставити на нацрт одлуке отисак штамбиља којим се предложени нацрт одлуке
'
.
1
.
1
усваја. Има правну снагу решења о извршењу.
1 '
Глава
1
11
1
ИЗВРШИТЕЉИ
1
Све до доношења Закона о извршењу и обезбеђењу суд је једино био надлежан за поступак принудног извршења у грађанским ств~рима. ЗИО инаугурише нови институт а то су извршитељи којима држава поверава да врше јавна овлашћења прописана у закону, а поводом принудног извршења. Извршитељ
може да се организује и да о?авља делатност као предузетник
1 1
l
-, '1
t 1
извршитељи.
!i
Услови за именовање извршитеља. Овлашћења
1
или као ортачко друштво ЧИЈИ чланови могу бити искључиво
извршитеља. Одговорност извршитеља. За
извршитеља
следеће услове:
454
се
може именовати лице
) које
испуњава
Ј ~
ј
1
1. да је др)кављанин Републике Србије, 2. да има пословну способност ' 3. да има диплому Правног факултета 4 . да има најмање две године радног ~скуства
на послови ма
изв.ршења ?дн. три године на правним пословима,
5. да Је достојан да обавља послове извршитеља 6. да је поло)кио испит за извршитеља, ' 7. да се против њега не води истрага за кривично дело . ђ да . није осу
одн.
иван за кривично дело на казну затвора од
најмање 6 месеци или за дело које га чини недостојним Извршитељ не може .да врши неку јавну функцију, управ ну или надзорну функцију у привредним друштвима, не може да буде адвокат или да обавља другу правосудну функцију, да обавља послове обезбеђења или друге послове који су неспојиви са послом извршитеља. Број извршитеља одређује министар, ло правилу, једно место на Решење
о
25.000
им еновању
становника.
извршитеља
доноси
министар
за
подручје вишег суда и привредног суда у року од ЗО дана од
пријема ли сте са предлогом кандидата, коју листу саставља ком и сија која је спровела конкурс. Пре ступања на дужност извршитељ је дужан да положи заклетву и да испуни одређене
услове за обављање своје делатности, а то су: да закључи уговор
о осигурању за штету коју би могао да причини обављањем де латности; да осигура просторије и предмете примљене у депо
зит; да обезбеди канцеларију и опрему неопходну за спровођење
извршења; да изради службени печат и штамбиљ; да достави писану изјаву да испуњава све услове за послове извршитеља и
да достави пи сану изјаву о адреси пословног седи шта са дока
зо м да је обезбедио простор за обављање делатности. Извршитељ је дужан да прил.иком ~~еновања и једном годишње подноси Комори извештај о СВОЈОЈ имовини. Комора врши проверу података о имовини извршитеља. Извршитељ се разрешава дужности ако се утврди да више не испуњава усл?
ве за обављање делатности извршитеља; ако прихвати функцију ил
и послове који су неспојиви са пословима извршитеља; ако
.
се утврди знатна несагласност података из извештаја о имови-
ни извршитеља са стварним стањем; ако извршитељу буде из-
455
речена дисциплинска мера трајне забране обављања делатности извршитеља; ако буде правоснажно осуђен за кривично дело
на казну затвора најмање
6
месеци или за дело које га чини
недостојним и ако не испуњава обавезу стручног усавршавања у складу са актом Коморе.
Решење о разрешењу доноси министар и објављује у Служ беном гласнику Републике Србије. То је коначан управни акт и против њега се може водити управни спор.
Престанак
обављања
делатности
извршитеља
осим
разрешења може настати из два разлога: прво, на захтев самог
извршитеља да се брише из именика извршитеља и друго по
сили закона када су испуњени услови за пензију. До именовања новог извршитеља послове преузима заменик извршитеља.
Извршитељ има следећа овлашћења:
1.
да
поступа
по
предлогу
за
спровођење
извршења
и
одређује начин извршења ако није одредио извршни по верилац,
2.
да
поступа
по
предлогу
за
извршење
на
основу
веродостојне исправе код комуналних и сличних услуга,
3.
да утврђује идентитет странака и учесника у поступку извршења,
4. 5. 6.
да доставља поднеске и судске одлуке по овлашћењу суда, да прикпља податке о имовном стању извршног дужника,
да доноси закључке, саставља записнике и службене бе лешке,
7.
да спроводи попис, процену имовине, пленидбу и продају покретне имовине и непокретности,
8.
да прима и чува пописану и~овину, обавља деобу имовине и новца оствареног продајом,
9. да спроводи исељење и друге извршне радње, 10. да посредује у циљу постизања споразумног решења, 11. да прима и преноси новчана средства. Извршитељ одго~ара за штету која настане његовом криви цом целокупном СВОЈОМ имовином. Он је дужан да поступа по
законски~ нормама; да без одлагања обавља сваку радњу и бе лежи своје активности; да као пословну тајну чува податке до
којих је дошао приликом обављања д·елатности и не сме их ко-
456
ри~тити. Извршитељ је ду)кан да води евиденцију предмета по којима поступа. Извршитељ има право на награду за свој рад и на накнаду трошкова. Тарифу доноси министар.
Извршитељ MO)l
бити лице које испуњава "услове за извршитеља и може
обављати све радње извршења и обезбеђења као и извршитељ.
Заменик извршитеља потписује одлу1<е које доноси. Међутим, извршитељ Је одговоран ~а рад свог заменика и солидарно са њим одговара за ште:у КОЈУ заменик извршитеља причини при
ликом обављања своје делатности. Заменика именује министар на предлог извршитеља. Претходно се прибави мишљење Комо ре. Решење министра о именовању заменика је коначно. Заменик полаже заклетву пред министром.
Извршитељ који нема заменика, а спречен је да ради, може да одреди привременог заменика КОЈИ мора да испуњава услове
за заменика. Ако га извршитељ не именује у року од
8
дана,
треће
лице
привременог заменика одређује председник Коморе. Извршитељ
може
да запосли
или
ангажује
која спроводе радње извршења и обезбеђења у име и за ра чун извршитеља. Извршитељ одговара за штету КОЈУ причине
његови помоћници у обављању извршних радњи. Министарство
води
именик
извршитеља
и
заменика
извршитеља. Сви извршитељи и заменици који су уписани у именик се удружују у комору која је професионално удружење. Органи коморе су: Скупштина, извршни одбор, надзорни одбор и председник Коморе. Надзор над радом извршитеља врши ми
нистарство. Надзор обавља и Комора по службеној дужности и по притужбама странака и учесника у поступку извршења. Ко мора је надлежна да наложи извршитељу отклањање н~достата
ка и да покрене дисциплински поступ~к. Извршитељ Је дужан да једанпут годишње подноси извештај о пословању министарству и комори.
Извршитељ одговара дисциплински:
1. 2.
ако крши одредбе закона и других прописа, ако
ре,
не испуњава своје обавезе прописане статутом Комо-
.
.
З. ако вређа част и углед професије СВОЈИМ поступцима.
457
Дисциплинске
казна од
3
месеца
мере
су:
опомена, јавна опомена,
50.000,00 до 500.000,00 динара, забрана до 1 године и трајна забрана делатности
новчана
делатности од извршитеља.
Дисциплински поступак спроводи дисциплинска комисија коју сачињава 5 чланова, а коју именује министар на 4 године и која изриче мере. Одлука дисциплинске комисије је коначна и против ње се може покренути управни спор.
ОДСЕК ЧЕТВРТИ
1.
ПОСТУПАК ОБЕЗБЕЂЕЊА
1.1.
Основна правила
Покретање поступка и средства обезбеђења. Поступак
обезбеђења је прописао ЗИО да би се спречиле штетне последице услед одређених радњи било дужника, било трећих лица, било догађаја која. нису резултат радњи странака, а које угрожавају или спречавају намирење повериоца.
Поступак обезбеђења се покреће предлогом странке - пове риоца по правилу, али могуће је и да друга лица, односно органи поднесу такав предлог, под условом да је то законом прописано. У предлогу за обезбеђење мора се навести:
1. потраживањсе чије се обезбеђење тражи;
2.
законски разлози за обезбеђење;
З. чињенице и докази из којих суд утврђује да је постојање законских разлога за обезбеђење вероватно; и
4.
врста средстава обезбеђења.
Као средства обезбеђења могу се одредити:
1.
заложно право на непокретним и покретним стварима на основу споразума странака;
2.
заложно право на стварима и правима на основу извршне исправе;
3. 4. 458
претходне мере; привремене мере.
За средства обезбеђења важи numerus klauzus.
ЗИО пропис~је, да обезбеђење није допуштено на ствари ма и правима која по закону не могу бити предмет извршења.
У поступку обезбеђења, сходно се примењују одредбе ЗПП-а. у поступку изврше~а реше~а о обезбеђењу, сходно се примењују
одредбе ЗИО, које уређују поступак извршења, осим, када је другачије одређено.
Надлежност и састав суда. Ако је поступак обезбеђења покренут
пре
покретања
гог поступка у
парн~чног
поступка,
односно
коме се одлучује о основаности
дру
потраживања
чије се обезбеђење тражи, надлежан је суд који је надлежан за одлучивање у првом степену о основаности потраживања. Одлу
ке доноси судија појединац у поступку обезбеђења без обзира на састав суда који треба да одучује о основаности потраживања. Ако је поступак обезбеђења покренут истовремено или на кон покретања парничног поступка, у коме се одлучује о ос
нованости потраживања чије се обезбеђење тражи, у поступ ку обезбеђења поступа и одлуке доноси суд који одлучује о потраживању.
Ако је предлог за обезбеђење поднесен пред судом, пред
којим се води поступак по жалби против одлуке о главној ~тва ри,
односно
у
поступку
по
ванредном
правном
леку,
тај
суд
ће одлучити о предложеном средству обезбеђења и о томе без одлагања обавести првостепени суд.
Ако је предлог за обезбеђење поднет у току извршног по ступка,
по њему поступа и одлуке доноси суд пред КОЈИМ
се
води извршни поступак. . . За обезбеђење на стварима и прави~а о којима се воде ја~не
књиге или други регистри, искључив~ је надлежан суд на чијем подручју се налази седиште органа КОЈИ води ту књигу, односно регистар.
Посебна правила (начела) поступка обезбеђења. У п~-
ступ ку обезбеђења примњују .се друга правила од оних коЈа у парници што је логично, с обзиром на сврху су о
присутна
б б ђ ез
е
ења.
Тако
у
'
поступку
обезбеђења,
.
суд
може
доне-
.
ти решење о
обезбеђењу пре достављања предлога противној
странци и пре
него што је противна странка до
б
ила могу
ћ
ност
459
да се изјасни о предлогу. Видели смо да у парници повреда на
чела обостраног саслушања представља апсолутну битну повре ду одредаба парничног поступка ..Међутим, с обзиром, на сврху
обезбеђења, јасно је да се ово начело у поступку обезбеђења не може доследно применити и то у ситуацији:
1.
ако би предлагач обезбеђења због одлагања могао прет рпети ненадокнадиву или тешко надокнадиву штету;
2.
ради
отклањања непосредне опасности
противправног
оштећења ствари и ради спречавања губитка, односно тешког угрожавања права;
3. У
ради спречавања насиља.
поступку
чињенице и
обезбеђења,
суд
ће
размотрити
само
оне
извести само оне доказе које странке предложе,
а
које суд сматра битним за одлучивање о предлогу за обезбеђење, осим када од тога зав11си примена конкретног прописа. Довољно
је да се из чињеница од којих зависи оцена постојања закон ских разлога утврди степен вероватноће, па да се усвоји пред
лог за обезбеђење, наравно ако ЗИО није нешто друго пописао.
у поступку обезбеђења потраживања из брачних и породичних односа искључена је јавност. Достављање писмена у поступку обезбеђења врши се сходном применом одредаба о достављању
у поступку извршења. Решење о обезбеђењу доноси суд а спро води суд или извршитељ.
Решење о о~езбеђењу, садржи одлуку суда о средству обезбеђења, кратко образложење законских разлога за усвајање предлога о обезбеђења и поуку о томе да ли приговор задржа ва извршење ~ешења, у ком року и ком суду се приговор може
изјавити.
Приговор ~ротив решења о обезбеђењу, као и приговор про тив решења КОЈИМ се предлог за обезбеђење одбацује или одбија
подноси се у року од 5 радних дана, од дана достављања решења . Приговор против решења којим је усвојен предлог за обезбеђење, задржава извршење решења, само кад је то у зиа одређено, што значи да п~ правилу овај приговор нема суспен
зивно дејство. Приговор заједно са списама предмета се доставља већу истог суда да одлучи по приrово~у који 0 њему одлучује
у року од 5 радних дана од дана пријема списа. у поступку
460
обезбеђења није дозвољена ревизија и предлог з ступка.
а понављање по
1.2. Заложно право на непокретним и покретним ства има
на основу споразума странака
р
Зало)f<НО право се може засновати на два начина:
1. 2.
на основу споразума странака; на основу извршне исправе.
Када се ради о споразуму странака, којим се заснива залож но право на ~епокретним или покретним стварима, битна ка рактеристика Је упрво у томе што се ово заложно право заснива
сагласном во~ом странака. У суш~ини, ту се ради о поравнању, па зато и оваЈ споразум се закључује у поступку закључења суд ског поравнања.
За одлучи~ање о предл~гу за обезбеђење на стварима и правима,
о
којима
се
воде Јавне
књиге
или
други
регистар,
искључиво је надлежан суд на чијем подручју се налази седиш те органа КОЈИ води ту књигу одн. регистар.
Када
се
ради
о
предлогу
за
обезбеђење
новчаног
потраживања заснивањем заложног права на покретној ствари на основу споразума странака, за одлучивање о том предлогу и
за спровођење обезбеђења, надлежан је суд на чијем се подручју та ствар налази. Странке могу сагласно тражити од суда да одреди и спро
веде упис заложног права на непокретности дужника, односно, ако се ради
о
покретним стварима да спроведе попис покрет
них ствари дужника, ради обезбеђења новчаног потраживања повериоца. На предлог странака, суд ће одредити рочиште на коме ће у записнику утврдити споразум странака о постојању новчаног потраживања и његовом доспећу, као и сагласност да се упише заложно право на непокретности извршног дужника,
односно да се изврши попис покретних ствари дужника. Када странке потпишу записник о споразуму о заснивању зало~ног права, овај записник има снагу судског поравнања и основ Је за упис заложног права. Заложно право се стиче моментом уписа
споразума у одговарајући регистар. 461
1.3.
Заложно право на непокретности на основу извршне исправе
За
одлучивање
о
предлогу
за
обезбеђ ење
новчаног
потраживања заснивањем з аложног права на непокрет ности
и
спровођењу обезбеђења, надлежан је суд на чијем подручју се налаз и непокретност на којој треба уписати заложно право.
Услови заснивања су да постоји извршна исправа која гласи на новчано потраживање. Заложно право не непокретности з а
снива се уписом у јавну књигу. Прил иком уписа заложног пра
ва, у јавну књигу ће се уписати извршност потраживања за које је дозвољено заложно право. Ако је извршни повери л ац, пре
него што је потр аживање постало извршно, већ стекао на основу уговора
заложно
право
за то
потраживање на
ИСТОЈ
непокре т
ности или је заложно право предбележено, суд ће на предлог из-
.
.
вршног повериоца одредити да се у Јавној књизи упише изврш-
ност потраживања. Дејство уписа је у томе што се из вршење на тој непокретности на КОЈОЈ Је засновано заложно право, може
спроводести према трећем лицу које је ту непокретност доцније стекло.
Стицање
законског права на
стварима
и
правима
о
којима се не воде јавне књиге. Ради обезбеђења новчаног потраживања које ~е не може обезбедити предбележбом у јавну књигу или у други Јавни регистар, може се одредити обезбеђење установљавањем
привременог зал ож ног права под условом
да
предлагач учини вероватним да постоји опасност да би се без
овог обезбеђења доцније и звршење могло осујетити или знато отежати. Заложно право се сти.че пописом ствари. На престанак заложног права к~о и на продају или уновчење ствари и права 0
којима се не воде Јавне књиге, сходно ће се примењивати прави ла о заложном праву на покретним стварима.
1.4.
Претходне мере
Прет~одне мере су средств.а обезбеђења кој а прописује За кон и која су оrра~иченог т_раЈања. Наиме, претход не мере се изричу,. када ~ОСТОЈИ акт к?ЈИМ се потраживање утврђује, ал и тај акт ЈОШ није стекао својство и звршне исправе, а поверилац
462
вероватним да ће намирење његовог потра живања б ити у чини . осујећено или знатно отежано.
Услови за одређивање претходне мере· Да би
суд донео
решење о изрицању претходне мере, морају се испунити следећи услови:
потраживање
1.
мора
бити
новчано
за
које
се
тражи
обезбеђење;
2.
ово новчано потраживање мора бити утврђено домаћом
одлуком коЈаЈОШ није постала правноснажна или извршна или
поравнањем закљученим
органом
пред судом
или управним
по коме потраживање још није доспело. Под
домаћом одлуком подразумева се одлука домаћег суда,
арбитраже или управног органа, која испуњава услове да после правноснажности и извршности стекне својство из вршне исправе;
3.
да поверилац учини вероватним да би се без изрицања претходне мере осујетило или знатно отежало намирење потраживања.
Поверилац је дужан да у предлогу за изрицање претходне
мере учини вероватним да постоји опасност да се неће моћи на мирити из дужникове имовине или да ће то бити знатно отежа но. Није од значаја услед којих разлога долази до ове опасности,
да ли због радње дужника или трећих лица или догађаја који могу утицати на дужникову имовину. ЗИО прописује које су то опасности, тако да поверилац у
случају да су те претпоставке испуњене, не мора да доказује ве роватним наступање опасности. Сматра с~, да .опаснот постоји, ако је предлог за обезбеђење заснован на Једној од следећих одлука, односно аката:
1.
на платном налогу издатом на основу менице или чека
2.
против кога је благовремено поди.есен приго.вор;. . на пресуди донесеној у кривичној ствари. ко~ом Је усвојен имовинско-правни захтев, а против које · Је дозвољено понављање кривичног поступка;
3. на одлуци по којој би се извршење требало спровести у иностранству;
463
4.
на пресуди на основу признања против које је изјављена жалба;
5.
на
поравнању закљученим пред судом
или
органом
у
управном поступку, које се побија на начин предвиђен за коном.
Ако се ставља предлог за обезбеђење изрицањем претходне мере из разлога под
4.
и
5.,
извршни дужник може да предложи,
да се доношење решења о обезбеђењу применом претходне мере
услови
полагањем јемства од стране извршног повериоца за
штету коју би извршни дужник могао претрпети одређивањем претходне мере.
Обезбеђење ског
за
издржавања,
оброке
потраживања у
потраживања
по
основу
поступку накнаде
закон
штете
за
изгубљено издржавање услед смрти даваоца· издр)l<авања и због
оштећења здравља или губитка односно умањења ра.Дне спо собности, који још нису доспели одређује се само за оне оброке који ће доспети у једној години. У поступку обезбеђења оброка издржавања претпоставља се да опасност постоји, ако се против
дужника већ морало водити извршење ради наплате доспелих оброка издржавања.
· Врсте претходних мера. Претходне мере су таксативно одређене у ЗИО, па се само оне могу изрицати и спроводити. Сврха претходних мера је да се обезбеди потраживање пове риоца, на тај начин што ће се конституисати заложно право на стварима или правима дужника, или на други начин захвати ти имовина дужника, а у циљу спречавања осујећења намирења повериоца из имовине дужника.
Као претходне мере, суд може одредити:
1. попис покретних ствари; 2. забрана дужнику извршног дужника да исплати дужни ку потраживање или да му преда ствари, као и забрана извршном дужнику да наплати потраживање или да при ми ствари и да њима располаже;
З. забрана банци да извршном дужнику или трећем лицу, по налогу извршног дужника исплати са његовог рачу
. .
новчани из нос за КОЈе Је одређена претходна мера;
464
на
4. предбеле)кба заЛО)Ј<Ноr права на непокрет~_Јос - . ти
извршног
ду)кника или на праву уписаном на непокретности.
Суд
MO)l(e,
с обзиром на околности случаја, одредити две
или више пртходним мера ако је то потребно, али на предлог повериоца.
Износ новчаних средстава извршног дужника на рачун укод . .
банке за КОЈИ Је одређена забрана исплате не може се пренети са тог рачуна, док траје забрана, осим, ради намирења обезбеђеног потраживања.
Суд ће одредити продају пописаних покретних ствари које су подложне брзом кварењу или ако постоји опасност од знат ног пада цена тих ствари. Продаја ће се извршити по одредба ма ЗИО о извршењу н а покретним стварима. Ако је претходна
мера одређена забраном исплате потраживања, суд може на предлог
извршног
повериоца
или
извршног
дужника
одреди
ти да се на извршног повериоца пренесе то потраживање
ради
наплате у случају да постоји опасност да се потраживање неће моћи
наплатити, или ће се изгубити право на регрес према
трећем лицу. Износ који се добије продајом ствари или напла том
потраживања
чува
се
код
суда односно
код
извршитеља
док се не обустави претходна мера или док извршни поверилац
не предложи извршење, а најдуже у року од
30 дана, од дана
извршности потраживања.
Решење о одређивању претходне мере. У решењу којим се одређује претходна мера, мора бити назначен износ потраживања
које се обезбеђује са каматом и трошковима, мера обезбеђења и време за које се она одређује. Изречене претходне мере важе
најдуже 8 дана по наступању услова за принудно извршење. У случају да је време трајање мере одређено решењем суда краће од законског максимума, па то време истекне пре него што од
лука на основу које је мера одређена постане правоснажна, суд ће на предоr извршног повериоца време продужити под условом
да се нису промениле околности под којима је мера одређена. За поступак по предлогу за обезбеђење претходном мером, надлежан је суд који би био надлежан за извршење на предмету
на коме је предложено обезбеђење. 465
Укидање претходне мере. Суд ће на предлог извршног дужника обуставити поступак и укинути спроведене радње:
1.
ако извршни дужник положи суду одн . извршитељу износ потраживања које се обезбеђује, са каматом и трошкови ма;
2.
ако извршни дужник учини вероватним даје потраживање у време када је донето решење о одређивању претходне
мере већ било наплаћено или довољно обезбеђено;
3.
ако је правноснажно утврђено да потраживање није на стало или да Је престало.
Такође, суд ће обуставити поступак и укинути спроведене радње, ако у року од
15
дана, од дана када је протекло време за
које је претходна мера одређена, не буду испуњени услови за принудно извршење. Исто тако, у случају да буду испуњени ус лови за пркинудно извршење, суд ће на предлог извршног дуж
ника обуставити поступак ако извршни поверилац не поднесе . предлог за извршење у року од
15
дана, од дана, када су насту
пили услови за принудно извршење.
1.5.
Привремене мере
Појам привремене мере. Привремене мере су средства обезбеђења потраживања повериоца које још није утврђено од луком суда или другог државном органа, нити поравнањем, али
је учињено вероватним да оно постоји и да постоји опасност
да се поверилац касније неће моћи намирити, или да ће његово намирење бити знатно отежано. Привременим мерама се не за снива заложно право, што значи да непокретност у вези које је
донета привремена мера забране оптерећења и отуђења и која је забележена у земљишну књигу одн. катастар, није препрека да
се промет непокретности обави и да се укњижи нови власник. ЗИО пред.виђа могућност стицања привременог заложног права ако постој~ опасно~т из чл. 293 ст. 3 Закона. У правној теорији, а и у судској пракси Је изражен став да се изреченом привременом мером не може исцрпе.ти садржина тужбеног захтева, јер циљ
привремених мера НИЈе намирење потраживања, обезбеђење.
466
већ
његово
Суд може одредити и више привремених мера
· требно на предлог извршно: повериоца узимајући у обзи све околности конкретног случаја. Р Кад се може, а кад ~е може одредити привремена мера. ако Је то по-
Привремену меру одређује суд, а спроводи суд или извршитељ. Привремена мера се може одредити:
1. пре покретања судског или управног поступка; 2. у току судског или управног поступка; 3. по окончању судског и управног поступка, све док извршење не буде спроведено.
Решење којим се одређује привремена мера има правно дејство правоснажног решења о извршењу.
Привремена мера није допуштена ако се обезбеђење може остварити другим средством обезбеђења којим се може постићи
иста сврха, а то значи да се обезбеди наплата потраживасња по вериоца.
Разлике између привремене мере и претходне мере. При временим мерама могу се обезбедити и новчана и неновчана потраживања. Претходним мерама се може обезбедити само нов
чано потраживање. Привременим мерама се не стиче заложно право на стварима и правима дужника за разлику од претходне
мере, којом се стиче заложно право. Степен вероватноће који по верилац треба да докаже у погледу постојања свог потраживања и опасности да се неће моћи намирити, је мањи код привреме них мера од оног који се захтева код изрицања претходних мера.
Јемство
уместо привремене
мере.
Извршни
поверилац
може у предлогу за одређивање привремене мере изјавити да се уместо
привремене мере задовољава полагањем одређеног
износа на име јемства од стране извршног дужника. Полагање јемства може се одредити и на предлог извршног дужника. Ако
извршни дужник положи јемство, суд ће обуставити поступак за изрицање привремене мере и укинути већ спроведене радње. Суд може на предлог извршног повериоца . одредити привре
мену меру и кад није учинио вероватним постојање потраживања и опасност
ако извршни поверилац у остављеном року положи
износ који 'суд одреди као јемство за штету која би могла бити
467
нанета извршном дужнику одређивањем и спровођењем привре мене мере.
Време
трајања
привремене мере. У решењу
којим
се
одређује привремена мера, одредиће се време трајања привреме не мере. Ако је привремена мера одређена пре подношења туж
бе или пре покретања другог поступка, одредиће се рок у коме поверилац мора поднети тужбу, односно предлог за покретање
другог поступка. Суд ће на предлог извршног повериоца про
дужити време трајања привремене мере, под условом да се нису промениле околности под којима је та мера одређена. Пре,l:!.лог за продужење трајања привремене мере може се поднети само пре
него што истекне време за које је привремена мера одређена. Укидање привремене мере и накнада штете извршном
дужнику. Ако изврщни поверилац у одређеном року није под нео тужбу или није покренуо други поступак, ради оправдања привремене мере, или је време за које је одређена привремена
мера истекло, суд ће на предлог извршног дужника укинути привремену меру и обуставити поступак. Исто тако, уколико се промене околности због којих је привремена мера одређена,
тако да она више није потребна, на предлог извршног дужника суд ће обуставити поступак и укинути спроведене радње. Извршни дуж~ик и~а право на накнаду штете према изврш ном повериоцу која му Је нанета привременом мером, а за коју
се утврди да је била неоснована.
1.6.
Привремене мере за обезбеђење новчаног потраживања
Услови за одређивање. Привремена мера за обезбеђење новчаног
потраживања
може
се
одредити
ако
су
испуњени
следећи услови:
Ј . да је извршни поверилац учинио вероватним постојање потраживања; и
2. да је извршни поверилац учинио вероватним опасност да ће б~з изрицања привремене мере, извршни дуж ник
осујетити
или
знатно
отежати
наплату
његовог
потраживања тиме што ће своју имовину или средства
отуђити, прикрити или на други начин њима располага ти.
468
Извршни поверилац не мора доказивати опасност ако учини
вероватним да би предложеном мером извршни дужник могао претрпети само незнатну штету.
ЗИО пр~писује када се сматра да опасност постоји. Ово навођење није таксативно, већ егземплификативно. То су следећи случаеви:
ако би се потраживање требало остварити у иностран
1.
ству;
ако
2.
се због неиспуњења доспелих оброка издржавања
против извршног дужника већ водио извршни поступак;
3.
ако се законске обавезе извршног дужника као и његове обавезе утврђене правоснажном одлуком суда и другог органа веће од његових редовних прихода;
4.
ако је против извршног дужника безуспешно покушавано извршење које није успело, зато што је он одбио да пружи податке о томе где му се налази имовина, или ако је давао нетачне податке.
Врсте
привремених
потраживања.
ЗИО
мера
прописује
ради
које
обезбеђења
привремене
новчаног
мере
може
изрећи суд ради обезбеђења новчаног потраживања, с тим што
ово навођење није таксативно. То значи, да суд може и дру
ге привремене мере изрећи које су одговарајуће за конкретне случајеве.
Привремене мере које ЗИО примера ради наводи су:
1.
забрана
извршном
дужнику
да
располаже
покретним
стварима, као и одузимање тих ствари од извршног дуж
ника и поверавање на чување извршном повеиоцу или
трећем лицу, односно чување у судском депозиту;
2. забрана извршном дужнику да отуђ_и или оптерети своје непокретности уз упис те забране у Јавну књигу;
3.
забрана
дужнику
извршног
дужника
да
му
исплати
потраживање или преда ствари, као и забрана извршном дужнику да прими ствари, наплати потраживање и тим
4.
износом располаже;
.
.
.
.
налог банци или другој финансИЈСКОЈ организацији код које извршни ду)кник има рачун да извршном дужнику или трећем лицу по налогу и з вршног дужника исплати са
469
рачуна извршног дужника износ за који је одређена при времена мера; и
5.
одузимање од извршног дужника и полагање у депозит
готовог новца или хартије од вредности.
Забране се сматрају извршним када решење буде достављено лицу на које се односи. Налог банци или другој финансијској организацији, доставља се организацији за принудну наплату
која га без одлагања доставља свим банкама и финансијским организацијама код којих извршни дужник има рачун, и истовре
мено забрањује другим банкама и финансијским организацијама да отворе рачун извршном дужнику. Извршни поверилац у чију корист је привремена мера изречена, има право да од лица које је било дужно да поштује забрану или налог, захтева накнаду ште
те коју је претрпео због њиховог непоштовања. Суд може изрећи и новчану казну физичким лицима у износу од
10.000,00 динара износу од 100.000,00
до
200.000,00 динара, а правним лицима у динара до 2.000.000,00 динара ако не поштују
забрану изречену
привременом мером.
1.7.
Привремене мере за обезбеђење неновчаног потраживања
Услови потраживања
за
одређивање.
може
се
Ради
одредити
обезбеђења
привремена
неновчаног
мера,
ако
су
испуњени следећи услови:
1.
да је извршни поверилац учинио вероватним постојање потраживања; и
2.
да је извршни поверилац учинио вероватном опасност да ће остварење потраживања извршни дужник осујетити или знатно отежати.
Привремена мера мож~ се одредити и кад извршни повери лац учини вероватним да Је мера потребна, да би се спречила употреба силе или настанак ненадокадиве штете. Извршни поверилац не мора доказивати опасност ако учини
вероватним да би предложеном мером извршни ду~жник могао претрпети само незнатну штету.
470
Сматра
се
да
опасност
постоји
нарочито
ако
би
се
потраживање требало остварити у иностранству. Врсте
привремених
мера ради
обезбеђења
неновчаног
потраживања . Суд може одредити сваку меру којом се постиже сврха обезбеђења, а нарочито:
1. ~абрана отуђења и оптерећења покретних ствари на које Је
управљено
потраживање,
одузимање
тих
ствари
и
поверавање на чување извршном повериоцу или трећем лицу, односно чување у судском депозиту;
2.
забрана отуђења и оптерећења непокретности на које је управљено потраживање уз упис забране у јавну књигу;
3.
забрана
извршном
дужнику да
предузима- радње
које
могу нанети штету извршном повериоцу, као и забрана
да се изврше промене на стварима, на које је управљено потраживање;
4.
забрана дужнику извршног дужника, да извршном дуж нику преда ствари на које Је управљено потраживање;
5.
забрана отуђења и оптерећења акција или удела у друшт
ву на које је управљено потраживање и забележба ове за бране у Централном регистру хартија од вредности, одио-
.
.
сно књизи чланова друштва и Јавном регистру друштва
са
ограниченом
располагања
одговорношћу, забрана коришћења и
правима из
акција
и
удела
и
поверавања
акција или удела на управљање трећем лицу, укључујући и постављање привремене управе над друштвом;
6 . налог извршном дужнику да обави одређене радње по требне
да
би
се
сачувала
покретна
или
непокретна
ствар и спречила њена физичка промена, оштећење или уништење;
7. овлашћење извршном повериоцу да сам или преко трећег лица учини неку радњу или прибави одређену ствар о
трошку извршног дужника, нарочито ако Је то неопходно
да би се успоставило пређашње стање;
8.
пл
накнаде зараде запосленом у току спора о незако. аћање ости одлуке о престанку радног од носа , а ко Је то не-
нит
. .
опходно за његово издржавање и издржавање лица које Је
по закону дужан да издржа ва, уз истовремено одређивање 47 1
средстава извршења за принудну наплату накнаде зараде или привремено враћање запосленог на рад; и
9.
привремено уређење спорног односа да би се отклонила опасност од насиља или веће ненадокнадиве штете.
Извршни поверилац у чију је корист привремена мера из
речена, има право да од тог лица које је било дужно да поштује забрану или налог; захтева накнаду штете коју је претрпео због њиховог непоштовања. Забране и налози који су изречени привременом мером, сматрају се извршним, када решење бу де достављено лицу на које се односи. Извршни дужник, односно треће лице коме је изречена забрана или налог, а који не посту пи по забран и, односно налогу, може бити кажњено новчаном казном и то физичко лице у распону од
200.000,00 динара и правно до 2.000.000,00 динара.
472
лице у распону
10.000,00 динара до од 100.000,00 динара
ЧЕТВРТИ ДЕО
АЛТЕРНАТИВНИ НАЧИНИ
РЕШАВАЊА СПОРОВА
4 73
474
ОДЕЉАК ПРВИ
Глава
1
ПОЈАМ И ВРСТЕ АЛТЕРНАТИВНИХ НАЧИНА РЕШАВАЊА СПОРОВА Алтернативно решавање спорова обухвата више различи тих механизама за решавање спорних односа који се суштин
ски разликују од класичног судског поступка. Алтернативно решавање
спорова
и
судски
поступак
пред државним
судови
ма се разликују у својим концептуалним основама. Док је суд ски
поступак
imperiumu
пред државним судовима заснован
на државном
и на заштити Јавног поретка, алтернативно решавање
спорова је засновано на аутомији воље, јер · стране у спору су
слободне да одлуче да ли ће прихватити да на овај начин реше свој спорни однос и који метод ће изабрати з а решавање њиховог спорног односа . Познате
су
три
основне
врсте
алтернативних
начина
решавања спорова. То су : арбитража, медијација (посредовање) и директни преговори.
475
Глава
11
АРБИТРАЖНО РЕШАВАЊЕ СПОРОВА
1.
ПОЈАМ И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ АРБИТРАЖЕ
Арбитражни
начин
решавања
спорова
између
правних
субјеката има дугу традицију, почев од античких времена, па до
савремених збивања. Али можемо констатовати да снажан замах у развоју арбитраже у свету имамо тек после Другог светског
рата, прецизније последњих деценија ХХ века, што је нормална последица развоја трговинских међународних односа и укупних економских односа у свету.
Арбитража је доживела свој процват у капиталистичком си стему који карактерише приватна својина и тржишна привреда.
Међутим, са променама у социјалистичким земљама које су на ступиле деведесетих година прошлог века и транзиције њиховог система
ка
капиталистичком систему, те стварању
тржишних
односа и у бившим социјалистичким земљама јача интерес за арбитражу и арбитражни начин решавања спорова добија све више на значају.
Развој унутрашње (националне) арбитраже, а посебно међународне трговинске арбитраже је евидентан. Број спорова који се решава пред арбитражом је све већи у свету, а занимање како правних теоретичара, тако и практичара за проналажење
што ефикаснијих инструмената за овај начин решавања спорних односа је изразито, што показује бројна стручна литература из
области арбитражног права и богата арбитражна пракса. Нажа лост ово не_ важи за нашу зе~љу, гд~ решавање спорова путем
арбитраже ЈОШ увек нема онај значај и примену као у другим развијеним земљама.
Основне карактеристике арбитраже несумњиво дају предно сти над државним судом.
Странке бирају. арбитре, меродавно материјално и процес но право што им даје сасвим реалну могућност да створе опти-
476
1
малне услове за бр)ке и ефикасниЈ·е решавање њих
1
односа.
1
1 1
1
Арбитражни поступак је по правилу једностепен поступак, мање форма~ан од редовног с~дског поступка. Поступак пред
арбитражом Је, по правилу, НеЈаван те управо ова дискретност
омогућава странкама _да сачувају своје пословне тајне и послов не интересе од шире Јавности.
Арбитража је самостална у раду и државни суд не може
/ f
1 1
овог спорног
да се меша у њен рад. Суд нема контролну функцију над ар битражом нити може да врши утицај на рад арбитраже, што несумњиво одговара странкама у спору и јача њихово поверење
у арбитражно суђење.
1
2.
ПРАВНА ПРИРОДА АРБИТРАЖЕ
Правна природа арбиртраже је спорна у теорији арбитраж ног права и у пракси. Док поједини аутори сматрају да расправа о овом питањ~ губ~ значај зб?г прагматизма у приступу, други аутори сматрају да Је дискусија ио овом иитању веома значајна,
јер се одређивањем правне природе једног института помаже да се схвати
порекло института или утврди његово место у прав
ном систему земље или у међународном праву, као и да се ука-
.
.
же на сличности и различитости које постоје у односу на друге институте.
у
погледу правне природе арбитраже искристалисале су
се углавном три теорије: По уговорној (цивилистичкој) теорији суштина арбитраже је воља странака. Арбитража настаје на ос нову уговора и . странке је у потпуности креирају: састав већа, поступак, меродавно право и слично. Из тога произилази да је одлука арбитраже "уговор" материјалног права између две стра не, а не акт судског органа. Дакле, овлашћење арбитраже да пре су ди у једној ствари прои зилази из воље странака, и њиховог
арбитражног споразума (компромисорна клаузула) или накнад ног договора (компромис). Пример за то би би.ла дефиниција ар битраже по швајцарском праву: "Арбитража Је при,~атни начин регулисања спорова, засн~ван на договору странака
Поред
схватања да Је
арби:ража уговорна
.
.
институција
постоји схватање даје арбитражаЈурисдикционе (судске) приро4 77
де. Ово схватање даје тежиште на суђењу. Значи, суштина арби траже је у суђењу. Арбитражна одлука је изједначена са судеком
одлуком, а у поступку се арбитар понаша исто као и судија. Ар гумент за судски карактер арбитраже је и постојање правила по којима се одвија арбитражни поступак. Затим, потребно је суд ско признање арбитражне одлуке у другој земљи да би се могла извршити. Све то указује по присталицама ове теорије да воља странака није примарна, већ закон који дозвољава закључење арбитражног споразума и суђење, те доношење одлуке којом
се разрешава један спор међу странкама, а што јесте судски на чин решавања спорова. Шпански професор Морено тврди да извор ауторитета арбитраже није воља странака, већ закон који
омогућава ту вољу. Слично мишљење има и Наваро који исти че да арбитри, не могу да остварују власт коју немају, већ да
могу добити ту власт само од државе. Могућност поништаја ар битражне пресуде од стране суда по њима још јасније говори у
корист јурисдикционе природе арбитраже. Француски Законик о грађанском поступку прописује: "Арбитражна пресуда, чим се донесе, има снагу правоснажне пресуде у односу на спор који је
Арбитража пресудила". Ова формулација очигледно доказује да се француски закон определио за јурисдикциону природу арби траже. И у Немачкој превладава јурисдикциона теорија.
Мешовита теорија покушава да помири ова два схватања и истиче мешовиту правну природу арбитраже. Она је уговор
по начину настајања (основ арбитраже је у споразуму страна ка материјалн~правне .природе), .а јурисдикциона по начину реализовања, ТЈ. по. СВОЈОЈ функцији. У савременој правној док
три~и прихваћена Је ова мешовита правна природа арбитраже. у Сједињеним Америчким ~ржавама и Енглеској се говори 0 арбитражи као институту КОЈИ има уговорне и су деке елементе.
478
1 1
3.
ВРСТЕ АРБИТРАЖЕ
1 1
1 1
3.1.
Сталне (ипституцио·налне) и ad пос (повремене) арбитраже
1 1
1 1 1 1
1 1
1
Арбитраже могу бити сталне (институционалне) и ad hoc (по времене) . Ова основна подела се темељи на начину организовања саме арбитраже .
_
Сталне арбитраже су организационо, административно и технички
потпуно конституисане и опремљене. Постоји акт 0
оснивању ове арбитраже, одређено је седиште, органи арбитра же и администрати~ни апарат. Стална арбитража ради по својим правилима, а ПОСТОЈИ и списак, листа арбитара са кога се бира
арбитар или арбитри за решавање конкретног спора. Најчешће се сталне арбитраже оснивају у привредним коморама или про фесионалним удружењима, берзама и сл. Треба истаћи да се
сталне арб.итраже, без обзира шт? имају сталну организацију, не могу изједначити са судовима Јер су судови органи државне
власти, а арбитраже су недржавног, приватног карактера.
Ad hoc
арбитраже се формирају за конкретан случај (спор)
и са решењем тог спора оне престају. Дакле, код
ad hoc арби
траже не постоји сталан административни апарат, нити стална 1
1 ,.
правила по којим арбитража поступа, већ саме странке креирају
својом вољом арбитражно суђење почев од именовања арбитра односно арбитражног већа до одабира правила поступка, места арбитрирања, меродавног материјалног права које ће се применити.
Ad hoc арбитраже имају за сврху да расправе један или више,
по правилу, већ насталих и одређених спорова (мада се .може уговорити и пре настанка конк~етног с~ора) и основна одлика ове арбитраже је да она престаје постоЈати чим се у том кон
кретном спору донесе одлука. с:амо утврђив~ње правила по~
ступка није једноставно. Стога Је у пословној и арбитражној
пракси постало уобичајено да странке, иако повере да њихов
спор реши ad hoc арбитража, прихвате већ нека утврђена пр~ вила поступка. Најчешће се користе правила УНЦИТРАЛ-а КОЈа су прилагођења свим ad hoc арбитражама. У тим правилима су одређена бројна питања која мора да разреши и свака ad hoc 479
арбитража, на пример место и језик арбитра:же, шта треба да садржи захтев за покретање арбитраже, именовање и замена ар
битра, прописивање саме процедуре, усмена расправа, размена
докумената, одсуство странака са расправе, материјално право које ће се применити, доношење одлуке итд. Код ad hoc арбитра же странке нису дужне да прихвате сва правила УНЦИТРАЛ-а већ могу да изврше одређене модификације и да прилагоде пра вила конкретном случају, односно спору. У том смислу се упра
во и огледа предност, по неким ауторима,
ad hoc
арбитра)ке у
односу на сталне арбитраже.
Арбитраже
ad hoc
могу бити брже и ефикасније ако станке
односно арбитри договоре једноставнија правила процедуре. У пракси се обично сматра да је
ad hoc
арбитража јефтинија јер
нема административни апарат који треба издржавати и
нема
утврђене тарифе према вредности предмета спора. Такође, у по гледу чувања пословне таЈне и пословних интереса самих стра
нака,
ad hoc
арбитража има предност где у раду учествују само
странке и арбитри, док се код сталних арбитража појављује и административни апарат и органи саме институције, па је већа
могућност одавања службене тајне, јер је више лица са тим случајем упозната. Но, све ове предности могу бити и релатив не, уколико се не изаберу праве личности за арбитре и уколико не постоји кооперативно понашање самих странака.
3.2.
Домаће трговинске (унутрашње) и међународне (иностране) арбитраже
Домаћа (унутрашња) арбитража је приватни суд странака конституисан на основу арбитражног споразума. Без арбитраж ног споразума нема арбитражног суђења. Други битан елеме нат домаће арбитраже је да су странке у спору домаћа физичка
или правна лица. Трећа битна особина је да спор који се решава пред домаћом арбитражом нема елемената иностраности, ради се 0 пословно.м односу између правних субјеката унутар једне државе_ И најзад и процесни и материјални прописи који се
примењују. у конкретном спору су домаћи прописи унутар једне државе, КОЈИХ арбитражни суд мора да се придржава.
480
Међународне (иностране! арбитраже карактеришу три усло ва: 1) да се ~ади о спору где.Је присутан елеменат иностраности (правни субјекти између КОЈИХ се води спор су из разл ичитих земаља), 2) да спор произилази из привредног или трговинског посла као основног уговора са закљученим арбитражним угово
ром (у виду комn_ромиса или комnромисорне клаузуле) и 3) да се на спор примењују комбиновано и домаћи и међународн и пропи си (међународне конвенције, међународни трговински обичаји
аутономна .арбитра)кна процесна .правила сталних арбитражни~ институција, национално материјално и процесно право).
3.2.1.
Париска арбитража
(International Arbltration Court of International Chamber of Commerce ICC Arbltration Court)
Париска арбитража, или пуним називом Међународ ни арби тражни суд Међународне трговинске коморе у Паризу, ј е стал ни арбитражни суд при овој Комори основан још 1923. године. Париска арбитража је стална међународн а трговинска арбитра жа општег и отвореног типа. Стални арбитражни суд у Паризу
суди на принципу једностепености без права жалбе н а пресуду, што значи да су његове одлуке коначне и обавезујуће за странке. Ова Арбитража је отворена за све странке из целог света.
Арбитри су разн их националности; сам арбитражни поступак може да се води не само у Паризу него и ван Париза, али и ван Француске. Осим тога, странке могу слободно да се договоре око језика поступка. Чланови секретаријата су састављени из разних земаља света. Адвокати и правници из целог света могу брани
ти своје клијенте у споровима пред овом Арбитражом. Све то утиче да је ова Арбитража у правом смислу речи међународна и да се доста спорова пред њом решава. Поред отворености за раз не врсте спорова, специфичност Париске арбитраже представља и њена улога у одређивању арбитара чланова арбитражног
већа. Уколико странке не одреде арбитре, тада сам~ Арбитра жа именује председника арбитражног већа, и одређује саме ар битре. Арбитри на бази докумената и уз присуство и сарадњу
самих . странака прецизирају задатак арбитражно: већа, поводом конкретног спора, потврђују место арбитраже и језик поступка, 481
прецизирају материјално право, утврђују спорна питања и дају резиме спора.
Акш мисије полази од арбитражног споразума странака и по
кушава да тумачи вољу странака ако је споразум остао недоре
чен у неким питањима. Тај докуменат ак~и мисије поред арбитара потписују и саме странке, а затим се тај акт усваја и на седници
Арбитражног суда. Овај акиt Jvtucuje је једна врста гаранције да ће спор бити вођен свестрано, савесно и објективно у оквирима Правила Суда.
3.2.2.
Лондонска арбитража
(London Court of International
Arbltration LCIA) Лондонска арбитража или у пуном називу Лондонски суд
међународне арбитраже који је назив добио са доношењем Пра вилника из 1975. године, је иначе основана још 1892. године. Ова Арбитража је најстарија арбитража на свету са дугогодишњом праксом и искуством.
Лондонска арбитража има своја Правила о поступку. Та пра вила су тако конципирана да се могу користити веома широко у
оквиру сваког правног система. Правилник Арбитраже је доста детаљан где је регулисано све, од подношења тужбе, именовања арбитара, поступак, до доношења саме одлуке. Иако се седиште
налази у Лондону, то не спречава странке да уговоре у арби тражном споразуму и друго место рашавања њиховог спора.
Лондонска арбитража има међународни карактер. Лондон ска арбитража се разликује од Париске арбитраже пре свега у начину одређивања арбитара. Док код Париске арбитраже важи основно правило да стран~е саме одређују арбитре, а Арбитраж ни суд преузима ту улогу Једино ако оне не искористе своје пра
во, код Лондонског арбитражног суда арбитражно веће именује Суд, осим ако странке то право нису арбитра)l<ним споразумом
предвиделе за себе. Код Лондонске арбитраже арбитри немају обавезу да претходи~ одреде елементе те да заједно са стран
кама донесу одговарајући докумен~ о томе (акш мисије). у раду Лондонске арбитраже се може ПОЈавити umpire, што је спец ифичност енглеског арбитражног права. Umpire се ра~икује од председника арбитра)l<ног већа континенталних арбитража.
482
1
Наиме, од umpire -a се з ахтева да донесе арбитражну
1
1
када ~о не м.огу да ~чине арбитри, изабрани од странака. у том случају umpzre делује као арбитар појединац и одлучује спо
/
ру. Председник арбитра~ног већа у Париској арбитражи нема
1
такве прет:огативе и СВОЈУ предност показује само јачином свог
0 длуку
тек
0
ј 1
1
1 1
1
преовлађујућег гласа кад нема већине међу арбитрима, али не може сам и самостално да одлучи о предмету спора. Код Лон
донске арбитраже, арбитри доносе пресуду већином гласова а . ћ ' у случају када та~ве ве ине нема, одлучује umpire. Пресуда је коначна и обавезаЈућа за странке. Странке уговарајући Лондонску арбитражу се неопозиво одричу свог права на било какав облик жалбе, ревизије или неког другог правног средства за обраћање државном су ду.
3.2.3. Америчка арбитража (American Arbltration Association ААА)
Америчко арбитражно удружење (American Arbltration Association ААА) је назив за Америчку сталну арбитражу, која се бави решавањем и домаћих и међународних спорова . Ова Ар битража је основана 1926. године као независна институција. Седиште Америчког арбитражног удружења је у Њујорку, а њене регионалне канцеларије се налазе у
24
највећа америчка
града. Арбитражом руководи Управни одбор чији су чланови представници појединих привредних грана, удружења и друшт
вених група . Међу домаћим споровима доминирају они из трго вачких
послова,
радних односа, промета некретнина,
па чак
и
саобраћајних удеса. Ова Арбитража већину спорова решава између домаћих субјеката, али решава и међународне спорове. Америчка арбитража се може јавити и као орган именовања арбитара код ad hoc арбитража ако је тако предв~ђено у арби тражном споразуму странака. Арбитри се одређују са листе на којој се налази више од неколико десетина хи~~да стручњака,
а међу њима је и око 500 странаца. Прави~а К?Ја Је донела Аме ричка арбитража јесу веома флексибил на.Јер Је остављена пуна слобода странака у погледу решавања бројних питања. Тако нпр. странке саме
могу да
пропишу процедуру за именовање арбита
ра и да саме одреде арбитре са листе Арбитражног Удружења, 483
могу да одреде арбитре и ван листе, да траже од Удружења да
им понуди листу арбитара и да онда прецртавају оне које не желе, да препусте именовање Удружењу без консултовања ли
сте. Одлука Арбитраже је коначна и обавезујућа за странке.
3.2.4.
Циришка арбитража
(Ziirich Chamber of Commerce)
Циришка арбитража која званично носи назив Арбитража
Трговинске коморе Цириха је позната стална арбитра)Ј<а која постоји још од
1911.
године. Циришка арбитража је била врло
позната у pelllaвaњy трговинских спорова између два светска
рата када се најчешће уговарала компромисорном клаузулом. Две важне карактеристике ове Арбитраже су: прва, да је њена улога у одређивању арбитара већа него код других арбитража и
друга, да су одлуке Циришке арбитраже коначне и правоснаж не без потврде суда или неког другог органа. Управни одбор
Циришке Коморе именује осам искусних правника као стал них председника арбитражних већа из реда адвоката и судија.
Председник Коморе за сваки конкретни случај одређује арбитра појединца или председника већа са листе сталних председника већа. Једино у случају ако је арбитражним уговором предвиђено веће од три члана, странке ће именовати по једног члана; а пред седника већа ће именовати председник Коморе.
3.2.5. Штокхолмска арбитража (The Arbltration Institute the Stockholm Chamber of Commerce) Штокхолмска арбитража или под пуним називом Арби тражни институт трговинске коморе Штокхолма, је основана
1917.
године и у досадашњем развоју је имала значајну улогу
у међународном арбитражном судству, а посебно у решавању спорова између . државних предузећа бившег Совјетског Са веза и је
компанија западно-европских земаља. Ова Арбитража
стекла велико поверење и популарност у бившем
.
СССР-
па је з б ог до б рог познавања совјетског права она уговарана у
~
свим међународним трговинским споровима између предузећа
СССР-а и предузећа у западно-~вропским земљама. Правила Штокхолмске арбитраже важе за Једна од најприхватљивијих у 484
свету. С обзиром на процес транзиције у данашњо1 Руси· Ј
•
1 1 1
1 1
ЈИ, руске
компани~е нису више толико упућене на Штокхолмску арбитражу, али Је њено ангажовање и даље прихватљиво за руске по
словне људе, те се ова Арбитра)Ј<а уговара доста често и не само за спорове са америчким партнерима. Штокхолмска арбитража има сопствена правила, али се по жељи странака, уколико оне то
договоре, служи и п~авилима УНЦИТРАЛ-а. Арби т ражни ин
ститут у Штокхолму Је донео и посебна правила за упрошћену и уб~зану арбитражну процедуру код које увек одлучује арбитар ПОЈединац, а пресу да се доноси у року од три месеца.
3.2.6. Московска арбитража (Междуиародииј Комерчејскиј арбитражниЈ суд при Торгово-промишленој палате Росијској Федерации)
Московска арбитража, или под званичним називом Међународни трговински арбитражни суд при Трговинско индустријској
комори Руске Федерације, има дугу традицију
из времена Совјетског Савеза,. Ова ' Арбитража представља са мостални
и стални међународни трговински арбитражни суд
који делује на основу закона Руске Федерације о међународној трговинској арбитражи од
7. јуна 1993.
године. Надлежност суда
се односи на спорове из уговорних и грађанскоправних одно са, из спољне трговине и других облика међународних економ ских односа, под условом да се седиште бар једне од странака налази у иностранству. Други услов за надлежност Московске
међународне арбитраже је да странке закључе арбитражни спо разум којим се уговара њен:а надлежност. Моско~ска арбитража има листу арбитара за период од пет година са КОЈе странке сло
бодно бирају арбитре водећи рачуна да они имају специфична знања за решавање спорова из надлежности Арбитражног суд.а. Председник Арбитраже за сваки спор именује с~ветника КОЈИ води
рачуна 0
записнику са расправа, присуствује зат вореним
седни цама арбитражног већа и извршава налоге већа. Спор пред Московском арбитражом се покреће арбитражним захтевом , тужбом странке у коме морају бити следећи елементи: имена
странака , суштина захтева, позивањ~ на ~адлежност арбитраже, фактичке и пра вне чињенице на којима Је захтев заснован, из-
485
нос захтева, име арбитра и његовог заменика, листа докумената,
потпис странака . Арбитражно веће одлу чује према меродавном
материјалном праву које странке одређује у арбитражном спо разуму или које одређује само веће ако странке пропусте то да
учине. Поступак се води по правилима које предвиђа Правил ник на руском језику уз могућност да се расправа обавља и на другом језику. Што се тиче самог поступка и начина доношења арбитражне одлуке, важе правила која су уобичајена у упоред ном праву, то исто важи и за им еновање арбитара. Арбитраж
но веће није овлашћено да одлучује по правичности, чак и кад
би странке за то дале сагласност. Не постоји могућност улагања жалбе странака на арбитражну одлуку, те је стога Московска ар битража једностепена арбитража.
3.3.
Опште и специјализоване арбитраже
У досадашњем излагању је углавном било речи о општим
арбитражама. Међутим, ра.звојем трговинске арбитраже дола зи до специјали зације трговинских арбитража па се појављују специјализоване арбитраже. Ове арбитраже суштински су осно ване да би могле пратити динамични развој посл овне праксе и да би што више могле одговорити специфичностима појединих спорова. Тако се оснивају сталне арбитраже при појединим асоцијацијама као што је Удружење за промет житарицама и
сточном храном (ГАФТА), Лондонска берза метала, Арбитражна Комора за памук, Трговинска федерација ~афе, Удружење трго вине гуме, Удружење за шећер, Удружење брокера чаја и др. Ове специјализоване арбитраже раде на општим принципима арби тражног решавања спорова, али се баве и утврђивањем неких
чињеница које су својствене само асоцијацијама у питању (нпр. препознавање квалитета робе мирисом, додиром ,
пробањем
итд .; испитивањем узорака, .констатовање промена н а роби итд.) .
Таква специфич.ност указује на потребу специјал не стручно сти арбитара КОЈИ у овим споровим а више делују као вешта
.
ци,
користећи своје уско з на~е и искуство, а мање као класични арби три. Природа спорова Је довел ~ до тога да су листе арбитара у оваким арбитражама врло специјализоване и састављене од ек сперата различитог, врло уског профила .
486
Друга карактеристика ових специјализованих арбитража је у томе да после доношења арбитражне одлуке углавном постоји
и пра~о н.а жалбу_ (апелацију) једном другом органу у оквиру асоцијације, а то Је по правилу апелационо веће које у новом
саставу распра~ља о спору. ~аст~в тела које одлучује у другом 1
1
степену одређује сама асоцијаЦИЈа. Правилима ових арбитража је предвиђена и м~гућност да се после првостепене одлуке упу-
ти жалба суда (Hzgh Court). Међутим, жалба се може изјавити
1
само због погрешне примене материјалног права, а не и због по-
1
грешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Поморска арбитража
3.3.1.
Поморска арбитража са сед иштем у Лондону је намењена решавању спорова из уговорних односа у вез и са коришћењем
бродова. То су, пре свега, потраживања у вези са уговорима
о превозу робе морем, или са уговором о куповини и продаји
брода. Ту такође спадају спорови који произилазе из оштећења приликом судара бродова или других облика хаварија. Треба истаћи да Лондонска поморска арбитража, као и Лондонски суд међународне арбитраже и све друге енглеске специјализоване арбитраже, поред међународних извора, примењују и енглеске
правне и зворе о арбитражи, а пре свега најновији Закон о арби тражи који је донет
3.3.2.
1996.
године.
ГАФТА арбитража
По својој активности међу специјализованим арбитражама се посебно истиче Арбитража Удружења за промет житарица
ма и храном са седиштем у Лондону (ГАФТА)._ Ова Арбитража решава спорове првенствено између компанија-чланица, како домаћих тако и страних, које се баве прои зводњом и прометом
житарица и хране на унутрашњем и међународном тржишт?'. Међутим
ову Арбитражу могу уговарати и друге организације
' формално чланице Удружења. Ова . Арбитража .се у касном и она примењује Правила КОЈа се пракси пок азала ефи · угих арбитража , посебно оних општег типа. Пре разликују од др · роrи рокови за под изање тужбе пред овом Арсвега, постоје ст ·
КОЈе
нису
4 87
битражом . Тако, на пример, тужба везана за спор око квалите
та робе мора да се упути Арбитражи у року од
21
дана после
датума предвиђеног за завршетак коначног искрцавања робе; код спорова везаних за новац најкасније од 90 дана од кад је спор међу странкама настао; код ЦИФ испорука најкасније од 90 дана од истека уговореног рока за укрцавање робе; код кла узуле ФОБ од
90
дана после датума последњег коносмана или
од истека уговореног рока за испоруку. Именовање арбитара је такође специфично. У принципу се овде најчешће ради о три арбитра, док арбитар појединац делује само ако су се стран ке изричито сложиле о томе. Тужилац мора да именује арбитра
најкасније
9
дана после најаве арбитраже и о томе обавештава
другу страну. Ако тужени не искористи
9
дана за именовање
свог арбитра, тужилац може да тражи од ГАФТА-е да именује другог арбитра. Трећег арбитра председника арбитражног већа именује увек ГАФТА. Странке бирају арбитре са листе ГАФТА из редова стручњака различитог профила. Такође, специфич
ност ГАФТАе је што она дозвољава право жалбе на донету од луку. Жалба се подноси специјалном апелационом већу. Судије апелационог већа не одређују странке него само Удружење. Од
лука апелационог већа може бити потврда пресуде, преиначење или стављање ван снаге. Странке могу у уговор да ставе своју писмену сагласност да се одричу права на жалбу и у том случају
је поступак једностепен, те одлука постаје коначна и правоснажна. Специфичност ГАФТА арбитраже је у томе што њена прави
ла дозвољавају учешће адвоката у поступку само ако се странке изричито о томе договоре.
3.3.3.
Арбитража за кафу
Специјализована арбитража за решавање спорова из угово ра 0 производњи и промету кафом је формирана при Федерацији за трговину кафом у Лондону. Према. правилима 0 процедури странке на самом почетку могу да бирају између две могућности:
да покрену арбитражу са правом на жалбу апелационом .
ћу
ве
или да се ~дмах определе за једностепену арбитра)ку без права
на апелациЈу. Специфичност арбитраже ј. е и у томе што . код једностепене арбитраже именују по једног арбитра
,
488
странке
а ови ар-
1 '
1
битри затим бирају
umpire-a . Уколико арбитри нису у стању да одлуке, одлуку доноси umpiYe.
ј
се сло)ке око
У другом случају, када се ради о арбитражи без права на
1 1
жалбу Федерација именује пет арбитара ако се ради 0 технич ком спору или пак три арбитра, ако је реч о спору о квалитету.
1
Арбитража се обично уг?вара у арбитра)кним клаузулама које се
1
нуде странкама кроз двојне типске уговоре за кафу. И код ове ар
1
битра)Ке су предвиђени строги рокови за покретање поступка и
1 1
њихово непоштовање МО)Ке да онемогући заснивање арбитраже.
Пресу да ове арбитраже постаје коначна и обавезујућа. Међутим, после овога је могуће да се странке обрате суду, али само због
1
погрешне примене материјалног права, а не и чињеничних аспе
1
ката пресуде. У свету постоје и друге асоцијације кафе које оснивају сличне арбитраже. На пример, Немачка асоцијација кафе у Хамбургу има арбитражу која решава само техничке
спорове; спорове око квалитета кафе решава арбитража у Бре мену. Хамбуршка арбитража има могућност апелације, док Бре менска арбитража не дозвољава други степен. Сличне арбитра же за кафу постоје и у другим земљама: Белгији, Француској, Сједињеним Америчким Државама и др.
3.4. Отворене и затворене арбитраже Отворене арбитраже су оне које расправљају ~парове без об зира у којој се земљи налази седиште странака које су уговориле њену надле)кност.
Затворене арбитраже су оне које суде с~мо спорове оних
странака које испуњавају извесне услове, најчешће у погледу надлежности или седишта странака и предмета спора (на при
мер чланица појединих организација или удружења).
Ова подела на отворене и затворене ар?итраже може се из
вршити и према другом критеријуму, а то је према мог~ћности странака да изврше избор арбитара. Наим~, арбитража Је отворена када стра
ст
нк е
могу слободно да бирају арбитре из редова б
чњака без обзира на одређене листе. Насупрот томе, ар иру а затвореном кад су стран ке код избора арбитара
тража се сматр
ограничене на утврђену листу.
489
3.5.
Остале арбитраже
У теорији и пракси арбитражног права постоје и друге класификације арбитража. Тако, на пример, постоји подела на формалне и неформалне арбитраже која зависи од природе и сад ржи не правила поступка који се примењују у току решавања спора.
Затим се разл икују agмuнuciupautuвнe и неаgминис~ираи!.uвне
арбитраже, што опет зависи од тога да ли иза једног арбитраж ног поступка стоји административни апарат арбитраже или ар битражно веће мора само да обавља припремне, организационе и друге техничке послове.
Следећа подела је на ришуалне и нери~иуалне или слобоgне ар битраже. Ритуална арбитража има ефекат судске пресуде што значи да је одлука већ по завршетку арбитражног поступка пра воснажна и има дејство пресуђене ствари, тако да се МО)Ке дирек тно применити, односно извршити. Неритуална или слободна
арбитража има другачији пут до извршења јер не добија одмах и звршност и не може се непосредно извршити. Ако ст ранка која
је спор изгубила одбија добровољно и звршење одлуке, друга страна, која је спор добила, може се због овога обратити суду и покренути одговарајући поступак. Арбитражна пресуда делује као уговор међу странкама и њено је извршење могуће тек на основу тужбе из тог уговора. Суд не улази у меритум ствари, али се извршност пресуде стиче тек после оваквог обављеног
поступка. Типичан пример за то су арбитраже у италијанском праву.
Затим постоји подела на коншролисане и неконшролисане ар битраже од стране судова или других државних органа.
Следећа подела се врши на арбитраже Соттоп
Zaw сисшема и
на арбитраже континенталног права.
З.6. Арбитража по правичности
(одлучивање ех
aequo et Ьопо, amiahles compositurs)
Посебна врста арбитраже јесте арбитража по правич сти у
· · КОЈОЈ
6 ар итри
не
· одлучују
_
НО стриктно на основу закона
међународних прописа или аут.ономних правила, већ на осно ~
ву правичности. Странке морају изричито да захтевају да се 490
.·
одл.учивање врши е~ aequo et Ьопо. Овако слободно суђеf-ье налази
1
своје делимично објашњење у чињеници да се не ради 0 држав ном правосуђу и судовима као др)l<авним органима, код којих је све унапред предвиђено императивним одредбама, већ трговин ским арбитра)кама у којима је дозвољен и могућ одређен степен
1
флексибилности у раду. Постојање такве арбитраже се правда и
1
новим захтевима савремене међународне трговине. Присталице
1
оваквог начина суђења се позивају и на Јустинијанову мисао да је
1
'у свим ciuвapiuvta боље вoguiuu рачуна о йрав,qи и йравuчнос~иu
1
неlо о сшроlом йравном йринцuйу". Противници оваквог начина
1
решавања спорова отварају питање могућности злоупотребе овлашћења странака и њихове аутономије воље. Независно од ових примедаба, арбитража et aequo et Ьопо је стекла свој статус и нашла место у арбитражним законима
1 1 1
и правилницима сталних арбитража. У т им правилима је јасно речено да је овакав начин арбитражног рада дозвољен само по изричитом овлашћењу странака. Арбитража по правичности се као и свака друга арбитра жа уговара комnромисорном
клаузулом
или
компромисом, али
се може дозволити и накнадном сагласношћу странака у току
арбитражног поступка . Ову арбитражу више практикују земље континенталног права, док Је она ретка у англосаксонском
си
стему. Арбитража по правичности има своје присталице, али има и своје противнике. Противници ове арбитраже сматрају да постоји опасност од злоупотреба, тако да су ту чак предвидел и
да у овим арбитражама учествују само ка? арбитри стручњаци уске
специјалности
па
онда
њима
додаЈу
правне
саветнике.
Међутим, нама се чини да је овај страх неоправдан јер се овде
не ради о некој апстрактној правичности која би могла да се претвори у самовољу и импровизацију, већ о правичности која мора да буде присутна приликом сваког суђења, а да се при томе поштују правила међународног трговинског прав~ и !ех m~rca toria као скупа међународних трговинских обичаја и бројних правних
стандарда.
Арбитража по
правичност.и
не значи
да
одлука почива само на практич~им обзирима Јер правичност није и з ван подручја права и она Је укључена у правни систем.
Савремени међународни извори арбитражног права као ш:о су
Модел-закон и Арбитражна правила УНЦИТРАЛ-а захте вају од арбитара да одлучују у сагласности са условима уговора и да
491
узму у обзир трговачке обичаје који се могу применити на кон
кретан случај. Примена трговинских обичаја и других елемената
lex me1Acatoria,
односно међународног трговинског права захте
ва од арбитара широк и флексибилан приступ у зависности од
специфичности уговора у питању. Дакле, нема аутоматске нити
буквалне примене ових правила већ се увек за конкретан случај мора максимално поштовати стари правни принцип Ьопа fides (о
поштењу и савесности). Наравно да се подразумева још један би тан елеменат, а то је непристрасност, без чега нема правилног и правичног суђења, Доктрина и пракса арбитражног права овом начелу додало је и обавезу арбитара да воде рачуна о јавном по ретку земље и то како земље у којој се арбитражна одлука по правичности доноси, тако и земље у којој таква арбитражна од лука треба да се изврши.
4.
ИЗВОРИ АРБИТРАЖНОГ ПРАВА
Постоје бројни извори арбитражног права и на међународном и на домаћем плану. У вези са изворима арбитражног права се дају различите класификације у правној теорији. Свакако да је најзначајнија подела на унутрашње и међународне изворе који
се даље гранају у оквиру ових области. Од међународних изво ра треба истаћи: билатералне споразуме, регионалне споразуме, међународне мултилатералне конвенције, УНЦИТРАЛ правила
из 1976. године и Модел-закон УНЦИТРАЛ-а из 1985. године. Од међународних мултилатералних конвенција највећи значај имају Женев~ки протокол из 1923. године, Женевска конвенција
из 1927. године, Њујоршка конвенција из 1958. године и Вашинг тонска конвенција ~з 1965. године. Посебно су значајна Правила УНЦИТРАЛ-а и ПОЈава Модел-закона УНЦИТРАЛ-а из 1985. го дине, јер је велик број држава прихватио овај Модел-закон као свој национални закон, друге државе су га прилагодиле према
својим потреба~а, а неким државама је послужио као узор за промене у постојећем арбитражном законодавству. Што
се тиче унутрашњих домаћих извора арб
.
итра)l<Ног
права значаЈНИ су национални закони о арбитражи, као и посеб-
ни закони о међународним трговинским арбитражама у оним
492
1
f
r
земљама где су донети. Код нас је основни извор Закон тра)Ј<И који је донет
2006.
године.
0
арби
f
1r
5.
СПОРАЗУМ О АРБИТРАЖИ
1
1 1
1
'
1
1
1 1
1
Арби~ражни уговор је темељ арбитраже. Постоје бројне дефинициЈ~ арбитра)кног уговора у правној теорији. Арбитраж ни уговор Је Једна врста rрађанскоправног облиrационог угово ра којим странке, сагласношћу својих воља, поверавају настали
спор или будуће спорове који могу настати поводом закљученог главног
уговора
имовинскоправне
природе,
на
решавање
одређеној арбитражи. На основу арбитражног уговора се деро гира надлежност државног суда, који би био надлежан да нема
арбитражног уговора, и заснива се надлежност арбитраже.
Од пуноважности арбитражног уговора за виси у крајњој линији и ваљаност арбитражне одлуке. Странке кроз арби тражни
уговор
детерминишу
читав
арбитражни
поступак,
јер оне утичу на избор арбитара, на одређивање меродавног материјалног права и на утврђивање процедуре по којој ће бити спроведен арбитражни поступак.
Постоје два класична модела арбитражног уговора. То су: 1. Компромис самосталан уговор који странке закључују тек пошто је и змеђу њих настао спор и којим уговором се споразумевају да тај спор изнесу пред арбитражу и 2. Компромисорна клау зула која је посебна уговорна клаузула у оквиру главног угово
ра, којом странке још пре него што је настао спор се договарају да ће све будуће спорове који могу настат и поводом закљученог главног уговора поверити арбитражи на решавање. у битне елементе арбитражног уго.вора спада: 1. Консти
туисање надле)l<ности арбитраже и
.2 . .означење
спора за. који је
надлежна арбитража. Странке морају Јасно да изразе СВОЈУ вољу
да желе да њихов међусобни спор реши арбитражни суд, а не државни суд . у том смислу посебно је зн~:ајно да арбитражна клаузула садржи тачан назив арбитраже КОЈОЈ се поверава будући спор и правила процедуре по којима ће се спровести арбитраж ни поступак. у пракси се дешава да арбитражне клаузуле нису прецизне и јасне. Тада се отвара проблем тумачења праве воље уговорних страна изражене у арбитражном уговору. Приликом
493
тумачења спорних арбитражних клаузула, услед којих се јављају дилеме везане за утврђивање надлежности 'арбитраже, обима њених овлашћења, организације, седишта и друго, најчешће се примењује тзв. принцип корисног ефекта, а . то значи да се по лази од принципа да двосмислене одредбе арбитра)кног уговора
имају одређено дејство, а не да немају никакво дејство. Значи, иде се за тим да се права воља уговорних страна тумачи
у ко-
1
рист надлежности арбитраже, а не против њене надлежности.
У савременом арбитражном праву је прихваћено као основ
но начело принцип аутономије арбитражног уговора у односу на главни уговор. То значи:
1.
у односу на главни уговор;
да је арбитра:Жни уговор независан
2.
да арбитра:Ж:ни уговор може бити •
1
•
подвргнут другом закону, а не оном КОЈИ се примењује
на глав-
ни уговор. Ранија правна теорија је заступала мишљење да арби тражна клаузула прати судбину главног уговора, па уколико је
главни уговор ништав, тада је ништава и арбитражна клаузула. Међутим , у савременом арбитражном праву ово мишљење је на пуштено и владајуће становиште је аутоно!"1ија арбитражне клау зуле. Практична последица оваквог схватања је да арбитража на
основу арбитражне клаузуле може да одлучује о пуноважности главног уговора, упркос истицању туженог, да је главни уговор ништав.
Да би споразум о арбитражи производио правна дејства потребно је да се испуне општи услови које облигационо пра во предвиђа за настанак и пуноважност уговора Ти услови су следећи: 1. Способност уговарања, 2. Сагласност воља, З. Пред мет уговора, 4. Кауза уговора и 5. Форма уговора. Пошто је ар
1
битражни уговор сп~цифичан ~бог своје правне hрироде постоје посебна правила коЈа одступају од општих правила у погледу
способности и овлашћења за закључење арбитражног уговора арбитрабилности и форме арбитражног уговора. Способнос; странака за закључење уговора је регулисано · императивним нормама националних закона. То значи да странке својом вољо
не могу да мењају одредбе којима је регулисано питање правн~ и пословне способн~сти, страначке и парничне способности, јер
zus cogens. Об~иром даје арбитражни уговор сложен и да садржи поред
су у питању норме
мат·ериЈалноправних и процесноnравне елементе
494
,
у не
ким
пра-
вима поред пословне способности тражи се и парнична способ ност за закључење арбитра)кног уговора.
У наш~м праву за за~ључење арбитражног уговора се зах тева специЈалн~ пуномоћје за сваки поједини случај које мора
бити у писменој форми. У nуномоћју морају бити наведени сви битни елементи арбитра)кног уговора. 1 1
ј 1
1 1
1 1 1 1
У погледу предмета арбитражног уговора важе основна правила: да предмет мора бити могућ, одређен и дозвољен. Са аспекта арбит?а)кног уговора то значи да уговорена арбитража мора да постоји; да у арбитра)кном уговору мора тачно да буде одређен предмет обавезе у смислу поверавања већ насталог спо ра или будућег спора одређеној арбитражи и да предмет не сме бити противан јавном поретку и принудним прописима. у вези са овим се разматра и питање арбитрабилности .
Наше право одређује границе објективне арбитрабилности имајући у виду двоструки критеријум за објективну арбитра билност: Први, да је реч о спору у вези са правима којима стран
1
ке слободно располажу и други, да се не ради о спору који спада
1
у искључиву надлежност домаћег суда.
1
1 1
Арбитражни уговор треба да буде сачињен у писменој фор ми. У упоредном праву неке државе захтевају писмену форму
као
formu ad solemnitatem, ad probationem. У
1 1
1 1
праву је арбитражни уговор пуноважан ако је
закључен у писменој форми која је конститутивни елемент уго
вора
1 1
нашем
а у другима је предвиђена као форма
(forma ad solemnitatern).
Надлежност арбитраже може се засновати и разменом писа
ма, телеграма, телекса и путем размене тужбе односно одговора на тужбу где тужени не оспорава надлежност арбитраже. Посебно питање у вези са формом арбитражног уговора поставља се у случају када је компроми~орна клауз~ла садржана
у исправи на коју главни уговор упућује. Ту постоје два стан~
вишта у правној теорији. Према једном, захтев писмене форме Је испуњен само у случају изричитог позивања у главном ~говору на компромисорну клаузулу садржану у исправи на КОЈ_У глав ни уговор упућује. Према другом становишту довољно Је генеално
рги
п ћивање на опште услове пос~овања или на неки д~у-
у у
стандардни
док
умент· у елаборациЈи овог питања значајна 495
је савесност странака. Ако се комnромисорна клаузула сматра уобичајеном
клаузулом у одређеној области уговори их
односа
и ако је уговорна страна знала за исправу на коју главни уговор упућује, тада ће се сматрати да је форма задовољена. У супрот ном арбитражни уговор не би производио правно дејство. Гене рално посматрано кроз историјски развој арбитраже запа)l<а се
тенденција ублажавања строгости правила писмене форме арби тражног уговора.
5.1.
Дејства споразума о арбитражи Споразум
о
арбитражи производи
позитивна
и
негативна
дејства. Позитивно дејство споразума о арбитражи се огледа у томе што се стране обавезују да настали спор из њиховог међусобног
основног правног посла повере на решавање арбитражном су ду ·и
што се даје овлашћење арбитражном суду да сам одлучује о својој надлежности (принцип
compentence-compentence).
Овај принцип
је данас опште усвојен од стране међународних конвенција, наци оналних закона о арбитражи и правилника сталних арбитража. На
основу тог принципа арбитри су овлашћени да први одлучују о својој надлежности, што значи да државни суд не може да одлучује
по питању надлежности док арбитри прво о томе се не изјасне.
Ово је значајно са аспекта брзине одвијања арбитражног поступка. С друге стране интереси странака неће бити угрожени јер постоји могућност накнадне контроле од стране државног су да.
Негативно дејство споразума о арбитражи се огледа у томе што је забрањено државним судовима да поступају у спорови
ма у који_ма је уговорена арбитража. Овај принцип ненадлежно сти државних судова з~ спорове у којима је закључен арбитраж
ни уговор прихваћен је у упоредном праву и у међународним конвенцијама.
Наше право такође изричито признаје принцип ненадлежно сти државних судова у арбитражној материји. Ако су странке за решавање одређеног сп?ра уговориле надлежност арбитражног су да, државни суд коме Је поднесена тужба у истом спору и међу
истим странкама, на приговор туженог, огласиће се ненадле:>кним,
укинуће спроведене радње у поступку и одбациће тужбу.
496
Принцип ненадле)I<Ности с~дова у арбитра)f<ним спорови ма трпи изузетак, а то су случщеви када суд утврди да је спо 1
разум о аЈ?битра)КИ ништав и да га је немогуће применити. у том случају суд може да поступа . Ово решење је целисходно
1
јер странка ће брже решити свој спор, ако се суд одмах изјасн~
1
о пунова)кности арбитра)кноr споразума, него да чека да се ар
1 1
битражни поступак заврши, па да се тек након тога и зјасни 0 пунова)кности арбитражног споразума.
1 1
1
6. АРБИТРАЖНИ
ПОСТУПАК
1
Арбитра)l<НИ поступак је посебна дисциплина грађанског судског .поступка специфична по томе што у процесном односу
1
учествује поред странака са супротним интересима и недржавни
1
суд састављен од арбитара које су саме странке из абрале. Арби
1
тражни поступак можемо дефинисати као скуп правних правила о понашању странака и арбитара од тренутка подношења тужбе
1 1
до доношења арбитражне одлуке. Правила којима је уређен ар
1
битражни поступак могу бити уговорног, аутономног и закон ског карактера.
Основна карактеристика арбитражног поступка је у томе што правила поступања пред арбитражним судом одређују саме r
1
1 1 1
странке. То је логична последица аутономије воље странака при ликом конституисања арбитражног суда. Странке својом вољом дерогирају надлежност државног суда и уговарају надлежност арбитражног
суда.
Уколико
странке
нису
одредиле
правила
процедуре то ће учинити сами арбитри након конституисања арбитражног суда. Када је уговорена надлежност сталне арби
траже тада странке, по правилу, прихватају процедуру која је
предвиђена аутономним правилима те сталне арбитраже.
7. ОСНОВНА НАЧЕЛА АРБИТРАЖНОГ ПОСТУПКА Основна начела грађанског судског пост~пка су у доброј мери заступ љена и у арбитражном поступку Јер се ради о ос
новним постулатима које је правна доктрина и судска пракса
изграђивала преко двесто година. Пошто се ради у основи о
497
цивилном поступку, ова начела могу бити заступљена и У ар битражном поступку да би се обезбедио пун квалитет правне
заштите који треба постићи пред арбитражним судом. Поједина основна начела су у арбитражном поступку конкретизована на
посебан начин, с обзиром на карактер и циљ арбитражног по ступка . Тако на пример, начело добровољности се огледа у томе
да странке добровољно учествују у арбитражном поступку те се не могу принудити да предузимају процесне радње, нити се могу
изрицати
казне
или
друге
принудне
мере
према
стран
кама, сведоцима и вештацима. Такође, арбитар не може бити принуђен да врши судску функцију за разлику од судије др)кав ног суда који не може да одбије решавање одређеног предмета који му је распоредом послова додељен у рад. Начело посред ности је у арбитражном поступку више заступљено него у пар ничном
поступку где доминира начело непосредности. То се
огледа у томе
што
се вештаци
и сведоци
не морају
непосред
но саслушавати пред већем, већ могу пред председником већа, замољеним судијом, а могу се и прочитати њихови писмени ис
кази. Најзначајнија разлика је у томе да арбитражни суд не мора да има исти састав приликом извођења доказа и оцењивања до
каза. Начело нејавности је карактеристично за арбитражни по ступак за разлику од парничног поступка где доминира начело
јавно~ти._ Расправио начело у арбитражном поступку нема онај значај КОЈИ има у парнич~ом поступку. Начело језика у поступку
се различито манифестује у зависности од тога о ком арбитраж ном суду се ради (сталном или ad hoc, домаћем или страном).
8.
СУБЈЕКТИ АРБИТРАЖНОГ ПОСТУПКА И КОНСТИТУИСАЊЕ АРБИТРАЖНОГ СУДА
. Субјекти арбитражног поступка су суд и странке (главни субјекти); заступници и пуномоћници, сведоци вештаци и _ . . . ' дру ги учесници КОЈИ имају различит процесни положај, процесне
улоге, права и обавезе (помоћни субјекти).
Конституисање арбитражног суда је посебан поступак у коме се врши именовање арбитара конкретног арбитражног су да. Арбитри се могу постављати непосредно и посредно
.
но када их саме странке именују, а посредно када су
498
.
Н
епосред-
се странке
1 f 1.
1
1
1 1
1"
договориле да неr<о треће лице или нека установа именује арби тре. Арбитражна правила сталних арбитража регулишу начин конституисања арбитражног суда.
Приликом конституисања арбитра)f<ног суда јавља се дилема
да ли .спор поверити арбитру појединцу или арбитражном већу~ Постоје аргументи и за и прот~в формирања арбитражног већа, од~осно именов~њ~ арбит~а ПОЈединца . Када се ради 0 арбитру појединцу спор Је Јефтинији и брже се долази до коначне одлу ке, процедура је једноставнија и поступак ефикаснији. Међутим, за арбитражно веће говоре други аргументи, а то су да се путем већа може доћи до објективније одлуке и бољег сагледавања суш тине ствари која је предмет расправе пред арбитражним судом.
1
Кад се ради о специјализованим арбитражама тада су арбитри више вештаци него судије, јер се бирају за арбитре стручњаци
1
из одређених области. То су лица из одређених струковних
1
1
.
организација.
Приликом именовања арбитара од стране самих странака,
1
противна страна треба да прихвати предлог супротне стране за
1
арбитра, а сам арбитар треба да да своју сагласност да се при
1
хвата функције арбитра. Упоредно арбитражно законодавство и
1
међународне конвенције о арбитражи дају приоритет одређивању арбитара у арбитражном уговору странака јер се овим актом најнепосредније изражава воља странака. Уколико странке не
изврше именовање арбитара тада се одређивање арбитара може вршити по одредбама националних закона или правил има стал них арбитража .
Друго значајно питање код конституисања арбитражног суда
је докле досеже овлашћење органа именовања да именује арбитре и какав је њихов однос према арбитражном уговору пре обављања
избора арбитра. Ту постоје два схва~ања. Пр~ма једном, орган именовања само prima faciae утврђује постојање арбитражног уговора и приступа именовању арбитра. Према д~угом схватању, орган именовања се упушта у утврђивање постојања и садржи
не самог арбитражног уговора, па тек након тога врши функцију именовања арбитра. Орган именовања треба prima [aciae да п~о вери постојање арбитражног уговора и затим именује арбитре, Јер се тиме допр
иноси брз ини
и ефикасности арбитражног поступка.
499
У погледу броја арбитара постоје различита решења У упо
редном праву. У пракси је најчешће случај да су то три арбитра. Овакво решење је заступљено и у Модел закону УНЦИТРАЛ-а. Поједине државе дозвољавају и паран број арбитара. У енгле
ском праву је карактеристична институција надарбитра
(un1pire).
Наше право се опредељује за непаран број арбитара.
Што се тиче способности лица које треба да буде арбитар већина закона не прописује које су то стручне квалификације потребне да
поседује кандидат за арбитра.
Поједине
држа
ве инсистирају на стручности правне струке. Када се ради о специјализованим арбитражама тражи се да арбитри буду уски специјалисти одређене струке или пословни Људи одређеног профила и да припадају извесној асоцијацији. Арбитар поред
стручности треба да поседује друге квалитете, а то су да буде назависан, непристрасан и неутралан.
Међународне конвенције на различите начине регулишу питање
независности,
непристрасности и
неутралности
арби
тра. Најодређенија у том погледу је Вашингтонска конвенција и Модел-закон УНЦИТРАЛ-а. Иако факултативан, значајан је до кумент и Кодекс међународне адвокатске коморе под називом
Етичка правила за међународне арбитре из 1977. године где је ре чено да међународни арбитри морају да буду непристрасни, не зависни, компетентни, одани и дискретни . Упоредно национал
но законодавство јасно регулише овај принцип . У нашем праву
ово питање је обрађено преко установе изузећа судије (арбитра) предвиђено у Закону о арбитражи. Институт изузећа арбитра је предвиђен како код унутрашње тако и код међународне арби траже. Запажа се тенденција све значајнијег регулисања питања
изузећа арбитар~ због значаја који арбитри имају у остваривању судијске функције у арбитражном поступку.
у одн~су на изузеће судије државног суда постоји значајна разлика која произилази из самог статуса и природе функције ар-
6Ј1тра и судије. Ар~итар може да избегне изузеће тако што неће прихватити функцију .арбитра ако ~роцењује да постоје околности које га дисквалификују з~ функцију арбитра у конкретном спору. с друге стране, арбитар Је дужан да пријави све околности које могу да доведу у сумњу његову независност и непристрасност.
500
1
1
1 1
1 1 1 1
Прихватање мисије арбитра се поклапа са изјавом 0 неза висности коју арбитар саопштава да није у недозвољеном одно су са странком. У арбитражном праву не постоји јединственост у погледу начина на који се прихвата мисија арбитра . Нека на ционална права не захтевају посебну форму, на пример може и
прећутно, конклудентним радњама; друга права захтевају пис мену форму. У нашем праву се захтева да арбитар мора дати писмену
изјаву
да
се
прихвата
ове дужности.
Прих ватањем
мисије арбитра настаје уговорни однос између странке и арби-
. тра. Правна природа овог уговора је у теорији остала спорна. Постоји више различитих мишљења. Основна подела је на при сталице материјалноправне (уговорне) теорије и процесноправ не теорије.
Права и обавезе арбитара произилазе из закљученог уго вора. Арбитри имају право на накнаду трошкова и на награду за обављени посао. Када је реч о обавезама разликујемо обаве зе општег типа које се ј ављају код сваке арбитраже и обавезе специјалног типа које се јављају у сваком конкретном односу и које су утврђене у арбитражном уговору. Опште обавезе су прецизиране у законима,
међународним
конвенцијама
и
ау
тономним прави лима. Општа обавеза је потписивање изјаве о независности.
Арбитар мора бити независан, непристрасан и
неутралан; мора да има једнак третман према обема странка ма; дужан је да донесе одлуку у одређеном року и дужан је да поштује тајност арбитраже. Посебне обавезе морају да буду пре цизиране у арбитражном уговору и морају бити познате арби
трима пре прихватања функције арбитра. Значајно питање које се разматра у теорији арбитражног
права је питање одговорности арбитра. Код су~ије државн?г суда постоји имунитет у вези са обављањем судијске функциЈ_е. Поставља се питање да ли арбитар одговара за саму пресуду КОЈУ
је донео у арбитражном поступку. Постоје различита схватања
у правној теорији, али преовлађује становн~ште да. арбит~и
·
уживају исти
или сличан имунитет у току трајања своје мисије
као и судије редовног суда.
501
9.
СТРАНАЧКА, ПРОЦЕСНА СПОСОБНОСТ.
ПРОЦЕСНА ЛЕГИТИМАЦИЈА У ПОСТУПКУ ПРЕД АРБИТРАЖОМ Да би неко лице могло да буде субјект арбитражног процес
ног од:носа и да развија само.сталну процесну активност потребно је да има страначку способност, да има парничну способност и да буде овлашћено за вођење поступка пред арбитражом . Овлашћење за вођење поступка произилази из закљученог арбитражног уго
вора. Правила о страначкој способности и парничној способно сти се изводе из ЗПП-а. Оне су когентне природе те их странке
својом вољом не могу мењати. Арбитражни суд није овлашћен да неком призна
ius standi in iudicio
ван арбитражног уговора, јер
само државни суд може да призна страначко својство разним об-
.
.
лицима удруживања КОЈИ се пред њим Јављању као странке у поступку.
У нашем праву странке лично могу предузимати радње у арбитражном поступку, а могу и преко пуномоћника. У неким
државама је прописано обавезно заступање путем адвоката . Арбитражна правила УНЦИТРАЛ-а садрже посебне одредбе о заступању странке.
10.
ПОКРЕТАЊЕ АРБИТРАЖНОГ ПОСТУПКА Арбитражни пост~пак се п?кре~е тужбом. Уз тужбу се мора
приложити ис~рава која доказује да Је закључен арбитражни уго
вор. Тужилац Је дужан да у тужби именује арбитра члана већа или да изјави да име~овање арбитра препушта председнику ар битражне институције. У погледу садржине тужбе важе опште
одредб~ ЗПП-а. Поди~ањем тужбе наступају процесноправна и материЈалноправна дејства. Процесноправна дејства су: заснива се процесни однос између тужиоца и арбитражног су да; извршен је изб?Р надлежног су~.а за решавање арб~тражног спора; засно вано Је страначко својство; реализован Је арбитра)l<Ни уговор; испуњени су услови за испитивање допуштености арбитражног
суђења (клаузула competence co1npetence). Материјалноправна деiства су различита и зависе од природе односа из ко•1е '.}
.
.
.
Ј
·
гаЈе про-
истекао спор. Најважнија дејства су: прекид тока заста
рел ости,
502
прекид тока преклузивног рока, настајање доцње, п очетак тока
, затезне
камате итд.
Пор~д тужбе иницијална процесна радња којом се покреће поступак пред арбитражним судом је обавештење о арбитражи. На овај начин се покреће поступак пред ad hoc арбитра)ком. Ово обавештење може да има обавезне и факултативне елементе. Најчеш.ће се кgристе арбитражна правила УНЦИТРАЛ-а. Пре
ма њима обавештење о арбитражи мора да садржи следеће еле менте: захтев да се спор изнесе пред
и
адресе
ad hoc
арбитражу; имена
странака; означење арбитра)кног уговора;
означење
~парног односа из којег Је настао спор; означење природе тужбе, а код кондемнације и висина износа; захтев како суд треба да
о.цлучи и предлог у погледу броја арбитара уколико предходно није то договорено. )
Jl.
ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ У АРБИТРАЖНОМ ПОСТУПКУ Основн а процесна претпоставка з а вођење арбитражног по
ступка је постојање пуноважног арбитражног уговора. Поред тога, морају бити испуњене процесне претпоставке које се тичу
странака, су да и предмета спора. Процесне претпоставке које
се тичу странака су следеће: странке треба да постоје, да имају страначку способност, да имају процесну способност и да буду
уредно заступане. Процесне претпоставке које се тичу арбитраж ног суда су следеће: мора да постоји јурисдикција арбитражног суда, а што произилази из арбитражног уговора; конституиса
ност арбитражног суда у складу са арбитражним процесним правилима; састав и објективност арбитражног суда мора би~и у складу са процесним правилима. Процесне претпоставке КОЈе
се тичу предмета спора су: допуштеност арбитражног решавања спора (арбитрабилност спора); вођење поступка посредовања; двострука лит
испенде нциЈ·а·,
пресуђена ствар; судско поравнање.
503
12.
ОКОНЧАЊЕ АРБИТРАЖНОГ ПОСТУПКА Доношењем арбитражне одлуке се завршава арбитра)кни
поступак.
У арбитражном упоредном праву постоји
различити
си
стеми у погледу начина доношења арбитражне одлуке уколико
арбитри нису једногласни . По систему већинског одлучивања
одлука се доноси ·већином гласова. По систему трећег арбитра, одлука се доноси тако што трећи арбитар прихвата став једног од два арбитра који се не слажу. По систему надарбитра
(umpire)
трећи судија сам доноси одлуку као арбитар-појединац и није везан за ставове осталих чланова већа. У нашем праву је си
стем већинског одлучивања с тим, што председник већа гласа последњи.
Арбитражни суд
ad hoc
одлучује већином гласова, ако у ар
битражном уговору није нешто друго предвиђено. Ако се не по стигне већина арбитри се обраћају странкама, а уколико странке нису предвиделе решење за такву ситуацију, свака од странака
се може обратити државном суду да донесе одлуку о престанку важности арбитражног уговора и сам реши спор својом пресу дом.
У погледу садржине одлуке национални закони или ауто номна арбитражна правила прописују обавезне елементе. То су : састав арбитражног већа, седиште арбитражног суда, изрека од луке, образложење и потписи арбитара. У нашем арбитражном
праву предвиђено је да арбитражна одлука има исте елементе које има и пресуда државног суда. Изрека одлуке треба да сад ржи јасно и прецизно одлуку суда о свим захтевима тужбе и противтужбе. Странке могу да се сагласе да арбитражни суд није дужан да обазложи одлуку.
Арбитражна одлука има снагу res iudicata у погледу спора који је њоме решен. Клаузулу правоснажности и извршности ставља арбитражни суд сталне арбитраже. Ако је одлуку донео
арбитражни суд а~ h?c, клаузулу правоснажности и извршно
сти ставља суд КОЈИ Је по закону био надле)f<ан да реши спор
и чија је надлежност била дероrирана арбитра)кним угово
ром.
Субјект ~вне гран~це правоснажности арбитра)кне одлуке су су)l<ене Јер има дејство само на странке које су закључиле ар
битра:>кни уговор. У нашем праву домаћа арбитра)Ј<на одлука 504
има својство
извршне исправе по самом закону.
Извршење се
одређује без претходне егзекватуре. Поступак се МО)Ке окончати и поравнањем. Поравнање је
склопљено у моменту када арбитри и странке потпишу записник у коме је садр)l~ано поравнање. Међутим, постоје и одређене раз лике између појединих правних система када је реч о поравнању. Тако по Правилнику СТА одредбе о поравнању се разликују од одредаба ЗПП-а којима је регулисано поравнање. Склопљено поравнање пред СТА, уколико је допуштено, се доноси у виду
одлуке коју арбитражни суд доноси по службеној дужности. Овај тип одлуке има дејство као и свака друга мериторна одлу ка. Садржина одлуке је детерминисана садржином поравнања. Ова одлука не садржи образложење и испуњава све услове за признање и и зв ршење пред страним судом.
Када се ради о поравнању у оквиру унутрашњег права тада
се не доноси посебна одлука суда, већ сам записник потписан од странака и арбитара има снагу правоснажне одлуке и подобан је з а при ну дно и зв ршење.
13.
ПОНИШТАЈ АРБИТРАЖНЕ ОДЛУКЕ Арбитражни поступак је, по правилу, јед ностепен , ипак у
свим правним системима је уведена тзв. ограничена судска кон
трола арбитражних одлука. Судска контрола арбитражних од лука је у упоредном праву различи то регулисана. Тако на при мер у француском праву је поред поништаја могућа и ревизија одлуке, а у енглеском праву могућ је поништај одлу ке због по грешне примене материјалног права, а може се предмет вратити
на дораду. Постоји и разлика између држава у погледу надлежности судова за поништај арбитражне одлуке. . у упоредном праву је општ~ прихваћено правило да Је
домаћи суд надле)кан за поништај домаће арбитражне од~уке. Модел-закон УНЦИТРАЛ-а је по~тавио правило да судов~ _1е-:_не адлеж ни да поступају по тужби за поннштаЈ арои-
др:>каве
су
.
н
·
.
тра)кне одлуке само ако су одлуке донете на територији те државе.
гра
·!::;;
Разлози за поништај су углавном пр едв и1Јени у законима о
ђ анском
су дс
ком поступку или зако нима о арб итражи.
S05
Закон о арбитражи Р. Србије изричито је прописао разлоге и
услове, као и процедуру за поништај арбитражне Од1:fуке. На постуriак по тужби за поништај арбитражне одлуке се
примењују одредбе ЗПП-а. Странке се не могу унапред одрећИ права на тужбу за поништај арбитражне одлуке.
.
Тужба за nоништај може да се поднесе само против дом~ће арбитражне одлуке. За одлучивање по овој тужби је месно над лежан суд места арбитраже. Тужба за поништај може да се поднесе у року од три ме1
сеца од дана када је тужилац примио арбитражну одлуку.
Разлози за поништај су:
1.
Ако споразумом о арбитражи није пуноважан по праву . ( које су странке споразумом одредиле или ако нису одре-
диле по праву Републике Србије,
2.
Ако странка против које је арбитражна одлука донета није била уредно обавештена о именовању арбитра или о
арбитражном поступку, или није поштовано начело обо страног саслушања,_
3. Ако је арбитражном одлуком решен спор који није био обухваћен споразумом о арбитражи или су одлуком пре корачене границе тог споразума,
4. Ако састав арбитражног суда или арбитражни поступак нису били у складу са споразумом о арбитражи, осим ако је споразум био супротан одредбама закона од ч'ије при мене странке не могу одступити, или ако таквог споразу
ма нема, а састав суда и правила процедуре нису били у
складу са одредбама Закона о арбитражи,
.
5. Ако је арбитражна одлука заснована на лажном исказу сведока или вештака, или фалсификованој исправи, или
ако је до одлуке дошло услед кривичног дела арбитра или
странке (ово мора да се докаже правоснажном пресудом). Поништај арбитражне одлуке суд ће ех offo изрећн: I. Ако утврди да пред~ет спора није подобан за арбитражу, 2. Ако утврди да су дејства одлуке у супротности са јавним поретком.
Суд пред којим је поднета тужба за поништај може, на зах тев странке, да застане са поступком за поништај да би пру)кио
506
1
t
моrуђност арбитра)кном суду да отклони разлоге за поништај
1
ако их је могуђе отклон ити .
Ако је суд пон~штио арбитражну одлуку из разлога који се не. односе на постојање и пу~ова)кност споразума 0 арбитражи,
таЈ спораз~м и даље обавезује странке, док се оне другачије не споразумеЈу. 1
Нови арбитражни поступак између истих странака и у вези
ј
1
са истом ствари може се водити само на основу новог споразума
о арбитражи .
1 1
14.
ПРИЗНАЊЕ И ИЗВРШЕЊЕ АРБИТРАЖНИХ ОДЛУКА
14.1.
Појам домаће и стране арбитражне одлуке
По Закону о арбитражи , арбитражна одлука је домаћа ако је донета на домаћој територији (у Србији), а страна ако је ·до нета на територији друге државе, као и одлука која је донета у Србији, али је на арбитражни поступак примењено страно пра во. Статус домаће или стране одлуке се везује за правни поредак једне државе из кога одлука потиче. Везивање одлуке за поредак једне државе значи везивање за њено процесно меродавно пра во, органи з ацију саме арбитраже, поступак и начин одлучивања
арбитара, услове за поништај одлуке и др.
Домаћа арбитражна одлука има снагу домаће правоснажне судске одлуке и
извршава се у складу са правилима и з вршног
поступка.
Страна арбитражна одлука мора прво да добије .егзекватуру да би могла да се принудно изврши. Егзекватуру даЈе надлежни
државни суд у Републици Србији.
14.2.· Претпоставке
за признање и извршење у упоредном
праву
у упоредном арбитражном праву постоје раз ни правни си -: слова за при з нање и и з вршење с траних ар стеми у погл еду у
б итражних ва врши
одлук
класи
а.
Нова школа међународног приватног пра-
фи кациЈ·У
на три система. По првом систему на
507
страну арбитра:>кну одлуку се гледа као на последицу угово
ра у материјалноправном смислу која сада доживљава судску
верификацију пред домаћим судом. Одлука добија егзекватуру оног тренутка када постане јасно да је њено извршење у говорна обавеза странке која је изгубила спор уз поштовање додатних
n ретпоставки из !ех fori. Овакав метод признања је заступљен у већини земаља англо-саксонског права. Други систем узима за полазну основу да је арбитражна одлука асимилирана стра
ном судском одлуком. Значи, предвиђен је идентичан поступак
који важи за признање судске и арбитражне одлуке. Овај систем је заступљен у Аустрији, Швајцарској, Шпанији, Португалији, Италији,
Турској,
Ирану, Египту, Аргентини, Бразилу,
Перу,
Парагвају итд. Разлике међу овим земљама се запажају у погле ду реципроцитета. Тако неке од њих траже дипломатски, а дру~ ге се задовољавају фактичким реципроцитетом. Трећи систем је
једноставнији од два претходна система, али не значи потпуно идентификовање са поступком за извршење домаће арбитра-
же одлуке. На страну арбитражну одлуку се код признања и извршења не гледа као на уговор, нити као на страну судску од
луку, већ као на специфичну арбитражну одлуку која је по трет
ману најближа домаћој арбитражној одлуци. Овакво решење је заступљено у Енглеској, Немачкој, Белгији, Грчкој, Финској, Шведској, Норвешкој и др.
14.3.
Међународни извори о признању и извршењу
Први међународии документ у овом погледу је била Женев ска конвенција о извршењу страних арбитражних одлука из 1927. године коју је касније заменила модернија Њујоршка конвенција 0
признању и извршењу страних арбитражних одлука из
1958.
године, затим Европска конвенција о међународној трговинској арбитражи из 1961. године и Модел-закон УНЦИТРАЛ-а из 1985. године.
Њујоршка конвенција је најважнији извор права када се ради о признању и извршењу страних арбитражних одлу . ђ ћ ка. конвенција предви
а следе
е претпостав~<е:
Прва претпоставка за признање и извршење Ј·е
.
0
ва
да одлука,
чије се признање тражи, Је донета на основу nунова:>кног арби-
508
тражног споразума, односно на основу важећих законских нор ми земље порекла одлуке.
Друга претпост~в~а за признање се тиче уредности арби тражног поступка КОЈИ Је претходио доношењу арбитражне од
луке. То значи да странка против које је донета одлука је уред но обавештена о именовању арбитара и да јој је омогућено да 1
равноправно са другом странком користи сва правна средства у
1
расправи пред арбитражним судом.
Трећа претпоставка је да је одлука донета у складу са ар 1
'
битражним уговором и да не прекорачује границе које су стран ке тим уговором одредиле.
Четврта претпоставка се ти че форм и рања и фу н кц ион и сања арбитражног већа у складу са арбитражним уговором како су странке одредиле, а ако то нису учиниле у складу са законом
државе у којој је одржано арбитражно суђење. Пета претпоставка за признање и извршење је да страна одлука постане обавезна за странке. Тиме је појам коначности из Женевске конвенције замењен појмом обавезности за странке. Шеста
претпоставка је да одлука није поништена
или
обустављена од стране надлежних органа у држави у којој је до-
.
.
нета или у држави на основу ЧИЈеr закона Је донета.
Седма претпоставка се односи на арбитрабилност предме та спора и
то
према закону државе у КОЈОЈ се тражи признање
и извршење стране арбитражне одлуке. Арбитрабилност је по себна установа арбитражног права која може да варира од једне
до друге државе. Арбитрабилност се процењује први пут на по четку арбитраже када се утврђује арбитрабилност арбитраж ног споразума по закону државе на чијој територији треба да се спроведе арбитра:жно суђење и други пут на крају арбитраже
када се пред страним судом расправља о арбитрабилности по закону државе где арбитражна о~лука треба ~а се призна и при нудно изврши. Арбитрабилност Је везана за Јавни поредак ш~о
значи да је и установа арбитрабилности променљива ~атегориЈа јер је и установа јавног поретка променљива категорија.
Осма претпоставка је да страна арбитражна одлука буде у складу са домаћим правним поретком.
Њујоршка конвенција предвиђа могућност примене тзв.
'' НаЈПОВОЉНИЈеГ · ·
п
рава" тако пгго странка може да се позове на
509
разлоге за признање и извршење у мултилатералним и билате ралним споразумима на снази у држави извршења који су за њу повољнији од наведених у Њујоршкој конвенцији и да на тај на чин дерогира Њујоршку конвенцију. Највећа предност.Њуј.оршке конвенције лежи у промењеном начину доказивања КОЈИМ Је сада
олакшан поло.жај странке повериоца који тражи извршење. Наи ме, према одредбама Женевске конвенције суд је по слу)l<беној дужности
и
проверавао да ли су
испуњени
услови
за
признање
извршење одлуке, обавезујући тражиоце извршења да при
баве доказе да је одлука коначна у земљи порек_ла. Њујоршка
конвенција пребацује терет доказивања на странку која се про тиви извршењу. Тражилац извршења подноси суду страну ар
битражну одлуку у оригиналу или у аутентичном
препису,
док је обавеза доказивања непостојања услова за егзекватуру на странци која оспорава признање и извршење одлуке. Према Њујоршкој конвенцији суд по службеној дужности утврђује само два услова за признање и извршење стране арбитражне одлуке:
1.
Да је предмет спора подобан за разматрање пред арби тражним судом по закону државе где се тражи извршење и
2.
Да се одлука не противи правном поретку те државе.
Од осталих извора међународног арбитражног права тре ба истаћи Европску конвенцију из 1961. године и Модел-закон
УНЦИТР~Л-а о међународној трговинској арбитражи из 1985, године КОЈИ не говоре директно о признању и извршењу страних
арбитражни~ одлука ка~ што је то случај у Женевској конвенцији и ЊуЈоршкоЈ конвенцији, али посредно својим одредбама до приносе расветљавању питања признања и
извршења страних
арбитражних одлука. Код Европске конвенције је занимљиво да је изостављено као разлог за поништај односно за одбијање
признања и извршења, арб~трабилност и повреда јавног поретка. М~дел-~акон садржи Једну специфичност у том смислу што одређује заједничке претпоставке за извршење и за домаће и
за стране арбитражне одлуке. Те претпоставке су следеће·
1. Да је стр~нка била способна да закључи арбитражни· спо разум КОЈИ се на њу односи и да је арбитражни споразум пуноважан према праву државе у којој је одлука донета;
510
2. Да је странка против које се извршење тражи била уредно обавештена о именовању арбитара и да јој је омогућено да расправља у арбитражном поступку и изложи своје ставо ве;
3. Да је одлука донесена у спору који је предвиђен арби тражним уговором и да су одлуком обухваћене границе
тужбеног захтева;
4. Да је састав арбитражног већа у складу са споразу мом странака, а ако таквог споразума нема у складу са з ако
ном државе у којој је арбитража одржана;
5. Да је одлука постала обавезна за странке и да није по ништена или одложена.
Моде~-з акон УНЦИТРАЛ-а прихвата решење из Њујоршке конвенције да терет доказивања преноси на дужника, од носно
странку која је и з губила спор. Странка која предлаже признање и извршење само доказује постојање арбитражног споразума и арбитражне одлуке, а не и њихову правоваљаност.
14.4.
Признање и извршење стране арбитражне одлуке у нашем праву
Материја признања и из вршење страних арбитражних од
лука
била је регулисана у југосл овенском праву у Закону о
решавању сукоба закона са прописима других земаља (Закон
о међународном приватном праву ЗМПП). Овај закон је донет
1982.
године. Међутим , Закон о арбитражи Србије из
2006.
го
дине је сада регулисао ову материју. Поред овог закона у нашем
праву се примењује Њујоршка конвенција из 1958. године коју је Југославија ратификовала 1981. године, с тим што је наша држава
ставила три резерве. Прва резерва је да се Конвенција пр1!мењује само на одлуке из трговинских спорова. Друга рез~рва Је да ~е Конвенција примењује само у односу н а државе са којим а п осто.Ји
реципроцитет у погледу при з нања и и з врu:ења страних одлук~ .
Трећа резерва је да се Конвенција примењује са мо на одлу ке КОЈе су донете после њеног ступања на снагу. Државни суд врши ограничену контрол у тако што ра з матра
само постојање по закону одређени х разлога и по ~тврђе~~'_да л н разлози
·е ИЛ''f не у з ависности од тога може одл )·
пост~
у
,
·
-
"' при-
5 11
знати или одбити, али не може мењати. Ово се ради У ванпар-
.
ничном поступку.
О признању и извршењу стране арбитражне оддуке одлучује
суд одређен законом, а месно је надлежан суд на чијем подручју треба спровести извршење. О признању стране арбитражне одлуке суд може да решава као о претходном питању у извршном поступку.
Наш закон предвиђа седам разлога за одбијање признања и извршења страних арбитражних одлука. Странка која се противи дужна је да поднесе доказ којим се спречава признање и извршење стране арбитражне одлуке. Ти разлози су следећи:
1.
Да споразум о арбитражи није пуноважан по праву које су странке одредиле или по праву државе у КОЈОЈ Је донета
арбитражна одлука,
2.
·
Да странка против које је донета одлука није била уред
но обавештена о именовању арбитра или о арбитраж ном
поступку или није поштовано начело обостраног
саслушања,
3.
Да се одлука односи на спор који није био обухваћен спо
разумом о арбитражи или су одлуком прекорачене грани це тог споразума (може се и делимично одбити признање и извршење ако се део одлуке где су границе прекорачене
може одвојити од осталог дела одлуке),
4. Да арбитражни суд или арбитражни поступак нису били у складу са споразумом о арбитражи ил и ако таквог спо разума нема, у складу са правом државе у којој је место
арбитраже,
5. Да одлука још није пост~л~ обавезујућа за странке или је одлуку поништио суд КОЈИ Је одлуку донео или суд на ос
нову чијег права је арбитражна одлука донета. Поред ових пет разлога, закон предвиђа још два разлога када
ће надлежни суд одби~и признање и извршење стране арбитраж не одлуке. То су случајеви када суд утврди:
1. Да пред~ет спора није подобан за арбитражу, 2. Да су дејства одлуке у супротности са јавним поретком Републике Србије.
512
14.5.
Поступак признања стране арбитражне одлуке
Поступак признања и извршења стране арбитражне одлуке покреће се пред надлежним судом захтевом. Предмет тог по
ступка је захтев за признање стране арбитражне одлуке који подноси странка у чију корист је одлука донета. Странка уз захтев прилаже:
1. 2. 3.
Арбитражну одлуку у оригиналу или оверени препис, Споразум о арбитражи у оригиналу или оЈЗерени препис, Оверени превод стране арбитражне одлуке и споразума
о арбитражи на језику који је у службеној употреби пред надлежним судом.
Суд пред којим се тражи признање стране арбитражне од луке може да одложи доношење своје одлуке, ако је покренут поступак за поништај те одлуке у држави у којој је она донета до окончања тог поступка. Али , странка у чију корист је донета одлука и КОЈа тражи њено признање и извршење може да тражи
.
од суда да у случају одлагања поступка признања и
извршења
противна странка мора да положи одговарајуће обезбеђење. Одлука о признању и извршењу мора бити образложена.
Против ове одлуке може се изјавити жалба у року од
30
дана од
дана када је она странкама достављена.
Када извршни суд одлучује о признању као о претходном
питању примењују се одредбе ЗИО-а и на при.знање стране арбитражне одлуке.
Глава
111
ПОСРЕДОВАЊЕ (МЕДИЈАЦИЈА)
1. ПО.ЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА ПОСРЕДОВАЊА Посредовање (медијаЦија) је поступак у коме трећа, не б
помаже странама у спору да постигну споразум ,
убтрална осћо а,а да о самом спору донесе обавезујућу одлуку. ез овлаш ењ . · доваља као поступка у којем се не може наде
ф инициЈа
посре
513
метнути обавезујуће решење спора јасно разликује посредовање У односу на судски поступак и арбитражу. У судском поступку судија има право и обавезу да донесе мериторну одлуку-пресу ду.
У арбитражном поступку странке споразумно овлашћују арбитре да донесу мериторну одлуку, која је обавезујућа, а МО)Ј<е се и под
вргнути принудном извршењу уз помоћ истих механизама којима
.
се извршавају и судске одлуке.
Насупрот томе, посредовање је процес у коме неутрална осо-
. ба
(медијатор) помаже странама у спору да идентификују еле
менте свог спорног односа и истраже могућа решења да би на крају дошли до споразума прихватљивог за обе стране. Она је један флексибилан поступак у коме медијатор покушава да обе збеди споразумно решење спора, договарањем и преговарањем.
Уколико медијација успе, она се окончава споразумом странака поравнањем.
2.
НАЧЕЛА ПОСРЕДОВАЊА Начела су принципи, смернице, постулати за рад усмере
ни ка одређеном циљу. Нач ела су критеријуми за деловање и
просуђивање. Основним начелима се изражава суштина правне норме, али се и дају одређене смернице за схватање и примену тих норми .
Основна
начела
су у
примени значајна
и
као
путоказ
за случај када се појави дилема о томе како треба схватити поједи не одредбе закона. Тумачење нејасних одредби се врш и у складу са смислом и духом основних начела.
За поступак посредовањ~ (медијације) су карактеристична начела: 1. добровољности, 2. Једнакости и равноправности стра на, З. приватности поступка, 4. хитности и 5. поверљивости
Начело добровољности је основни постулат посту~ка посредовања јер без изричите сагласности странака да желе медијацију нема поступка посредовања. Само у случају саглас
ности страна може се обавити посту пак посредовања у било којој фази пос~упка, пре ~окретања поступка, за време поступ
ка или у некој од каснијих фаза поступка . Одустанком било које од страна од посту~ка посредовања, поступак посредовања
ће се обуставити, а ако Је произашао из судског или неког дру-
514
гог поступка, тај поступак ће се наставити као да посредовања није ни било.
Треба нагласити да посредовање није замена судском по ступку јер странка мора имати слободан приступ суду. Начело једнакости и равноправности је прокламовано у Закону о посредовању.
Неједнакост страна водила би неправичности и неефикас ности процеса посредовањ~. У неједнаком положају је неука страна насупрот страни КОЈУ заступа адвокат или страна која
није у могућности да предујми потребне трошкове, насупрот оној која то може учинити . Посредник мора имати активну уло гу и предузети потребне кораке да то спречи , тако што ће упо з~рити стране на њихову неравноправност, поучити их о потре
би заступања од стране стручног лица или начину остварења других права .
Начело приватности поступка подра зу мева искључење јавности. У поступку посредовања учествују странке, њихови законски заступници и пуномоћници, а само са њиховом дозво лом и трећа лица. Законска обавеза трећих лица која учествују
.
.
у поступку посредовања Је да поштују начело приватности по-
ступка тј. да чувају као тајну све што су чули и сазнали у току поступка
посредовања.
Закон о
посредовању
гарантује
при
ватност, предвиђајући да је у поступку посредов а ња јавност искључена. Приватност омогућава посредовању и остваривање њеног
битног принципа поверљивости-осим заинтересованих
страна и посредника нико д руги не зна чињенице у в~зи са спо
ром, начином на који се воде састанци и ономе што је тамо речено.
Начело поверљивости је у најближој вези са нач~лом приватности или
поступка. Поверљивост значи да све што је речено
написано у поступку посредовања, не може се ко~ис.тити
у каснијем евентуалном судском поступку. Странци .која је до чињеничне грађе дошла у поступку посредовања НИЈе допуш
тено да је користи као доказ у парничном или неком д ру~ом поступку.
н а таЈ· начин
стране имају слободу у изношењу СВОЈИХ
ставова и откривању својих интереса,
.
а у циљу проналажења
најповољнијег решења.
5 15
Пошто се не води записник о току поступка, а информације, предлози и изјаве изнети у току поступка посредовања и пред лози дати искључиво у сврху измирења се не могу користити У
парничном, арбитражном или другом поступку, нити саопшти ;r-и на · други начин, стране су слободне да на потпуно поверљив начин изнесу сва своја схватања предмета спора и погледе на
могућност њиховог решења, што уз потпуну приватност по
ступка омогућава брже и боље решење спорног случаја. Начело хитности је прописано у Закону о посредовању
јер посредовање не треба да буде начин одуговлачења решења спорног
односа,
задржавања парничног
или
било
ког
дру
гог судског или управног поступка, већ начин да се спорови
решавају на бржи, погоднији и ефикаснији начин. Због тога је дат рок од
60
дана у коме се овај поступак мора о кон чати, на
равно, уз могућност да се овај рок продужи ако то захтевају околности случаја.
Начело неутралности значи да посредник (медијатор) мора
да поступа објективно и неутрално у поступку посредовања.
3.
КОЈЕ СУ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ СУДСКОГ ПОСТУПКА И ПОСРЕДОВАЊА
Ј. Суgски йосшуйак је формалан.
- меgијација је неформалан
йосшуйак.
За разлику од судског поступка који је строго формалан
медијација је неформалан поступак који има одређене фазе ал~ се води на начин како су се странке споразумеле. Уколико је
нека од фаза пропуштена а споразум се ипак постигне, он неће бити поништаван због битних одредаба поступка везаних за пропуштање неке фазе.
2. Суgски йосшуйак је за шу:Ј1сен.оz йрин.уgан - меgијација је gобровољна.
Судски поступак је за туженог принудан, јер тужени не може да. бира да ли ће се. поступак против њега покрену ти или .
не, док Је поступак медијације добровољан. Овај поступак може да се покре~е и води уз изричит пристанак обе стране када оне
процене да Је он за њих користан. Без обзира на ситуацију да
516
ли Је поступак медијације предвиђен кроз уговорну клаузулу или у закону, као на пример у нашем Породичном закону, ус
лов за вођење овог поступка је сагласност страна да у посту пак уђу. Без њ~хов.е сагласности поступка нема. у свакој фази поступка медиЈаЦиЈе свака страна може изјавити да одустаје од
медијације и да повлачи свој пристанак, у ком случају се посту пак медијације обуставља и предмет се враћа у редован судски или други поступак.
3. Суgски йосшуйак 1е йо йравилу 1аван - у йос~иуйку меgијације је искључена јавносш.
Судски поступак је, по правилу, јаван, а јавност се може искључити само када је то законом предвиђено, док је посту пак медијације увек приватног карактера и у њему је јавност искључена.
Приватност омогућава медијацији и остваривање
њеног битног принципа поверљивости- осим заинтересованих страна и медиЈатора нико други не зна чињенице у вези са спором,
начином на који се састанци воде и ономе што је тамо речено. У
медијацији се одржавају одвојени састанци који подраЗумевају састанак медијатора са једном страном на коме та страна може да изнесе медијатору и своје најискреније тајне везане за спор, а медијатор ова саопштења неће преносити противној страни без
сагласности стране која је информацију дала. Све што је речено и изнесено у поступку медијације неће се износити нити наводити у другом поступку, изузев уколико је
угрожен живот неког од учесника у поступку или неког трећег лица и уколико јавни интереси то налажу. За
разлику
од судског поступка,. у
~оме
се
води
строго
фор~алан записник, у поступку медиЈаЦИЈе се не сачињава за
писник 0 току поступка. управо да би се испоштовао принцип поверљивости и приватности. Сачињав~ се .само записник са по дацима ко је присутан, а уколико медиЈаЦИЈа успе уноси се у записник текст споразума.
у поступку медијације у потпуности се штити интегритет страна учесница.
51 7
4.
У суgском йосиtуйку се извоgе gоказu
-
.
.
у мegtyaцu1u се
йреzовара.
У судском поступку се изводе докази, на којима се засни
ва одлука, а у поступку медијације се преговара, али уз помоћ треће неутралне особе. Воде се одвојени и заједнички разго
вори, непосредно или посредно преко медијатора који добија овла~.µћење да пренесе део информација противној страни.
5. сла.?IСУ
Суgски йосшуйак се фокусира на шачке
-
меgијација се фокусира на шачке
У судском странке
не
fge
lge
се сшранке не
се сшранке сла.?ЈСу.
поступку се судија фокусира на тачке где се
слажу,
односно
на
спорне
чињенице,
а
неспорне
чињенице се не утврђују.
У поступку медијације, медијатор се фокусира на тачке где се странке слажу, јер се на тим тачкама успоставља комуникација између странака, а на успостављеној комуникацији се даље изграђује споразум.
6.
У суgском йосшуйку се ушврђује йраво
-
у меgијацији се
ушврђују иншереси.
У судском поступку ~е н~ основу изведених доказа утврђује право, а у поступку медиЈациЈе странке кроз преговоре утврђују
своје интересе и на основу тих утврђених интереса постижу споразум.
7.
У суgском йос~иуйку goнocu се йресуgа
-
у мegujaцuju се
закључује сйоразум (йоравнање).
у су~ско~ поступку судија доноси одлуку у форми пресуде, а у медиЈаЦИЈИ странке доносе одлуку у форми споразума. Тај
споразум може бити вансудски, а може бити и судски. Уколи ко је меди~ација била вођена пре покретања судског поступка, странке које желе да вансудски споразум добије снагу извршне исправе
могу
у
ванпарничном
.
поступку да
закључе
суд
ско
поравнање, а уколико Је вансудски споразум . постигнут у току судског поступка онда странке могу пред судећим судијом на
основу тог сп?разума да закључе судско поравнање. Медијатор
посредник није овлашћен да доноси одлуку, јер он не пресуђује, 518
1 1
он само посредује. Медијатор даје предлоге могућих опција, али не и коначно решење.
1
Суgски йосшуйак
8.
1
gylo
шраје
-
меgијација је хишан йосшу
йак. 1
За разлику. од ~у,z:~.ског поступка који по правилу дуго траје,
1
поступак медиЈаЦИЈе Је хитне природе и наш закон је дао рок од
1
60
1
1 1
дана у коме се овај поступак мора окончати.
9.
Суgски йосulуйак је скуй
Судски
поступак
често
-
меgијација је јефшина.
захтева
велике
издатке
за
таксу,
за трошкове адвоката, за вештачење, а поступак медијације је јефтинији јер се ти трошкови смањују, пре свега такса за спора
зум је половина од таксе за пресуду, а затим се кроз медијацију
избегавају трошкови за вештачења, па и за заступање, јер се брже окончава.
4. ИЗВОРИ ПОСРЕДОВАЊА Закон о посредовању у решавању спорова (објављен у Сл
.
Гл. РС од 23. 05. 2014 г., а ступио на снагу 30. 05. 2014. године) је прописао да се посредовање примењује у спорним односима
само оним где странке могу слободно да располажу са својим захтевима, под условом да другим законом није предвиђена искључива надлежност суда или другог органа.
Посредовање је могуће:
1. у имовинскоправним споровима, 2. породичним споровима, 3. у привредним споровима, 4. у управним споровима, 5. у потрошачким споровима, 6. у споровима из области заштите. животне средине 7. и у свим другим споровима у којима посредовање одговара природи спорних односа, . . S. у радним споровима ако није другчије прописано зако9.
ном,
у
кривичним
винскоправн
и прекршајним споровима у погледу имо-
их захтева и захтева за накнаду штете.
519
Посредовање прописаним
се
врши
у закону
у
складу
са основним
начелима
и стандардима предвиђеним
У
актима
Уједињених нација, Европске уније и Савета Европе. Доношењем Закона о парничном поступку из 2004. године била је створена могућност решавања спорова алтернатив ним путем преко посредовања у току парничког поступка, али
је прописана факултативна медијација. Закон о парничном по
ступку из 2011. године је предвидео облиrаторну медијацију јер је прописао "да ће суд упутити странке на медијацију или на информативно рочиште за медијацију, у складу са законом одн.
да укаже странкама на могућност за вансудско решавање спора медијацијом или на други споразумни начин". Закон о посредовању
РС
18/05) је
-
медијацији из
2005.
године (Сл. Гл.
желео да путем медијације омогући што ширу при
мену алтернативног начина решавања спорова, а овај тренд ј е
настављен у новом Закону о посредовању из
2014.
године са
циљем да се побољша ефикасност и ажурност судова, смањи број судск их предмета и да грађани своја права остваре на лак ши, бржи, једноставнији и ефикаснији начин што је показало искуство великог броја европских и америчких држава.
5.
ПОСТУПАК ПОСРЕДОВАЊА Поступак посредовања се покреће закључењем споразума
0
приступу поср едовању.
Пре овог с~оразума претходи иницијатива једне стране (предло:) другој страни да се закључи овај споразум. Друга страна Је дужна да у року од 15 дана да се изјасни писменим путем о предлогу.
Ако посебан закон предвиђа облигаторну медијацију (као услов за вођење судског ил~ другог поступка) једна страна је дужна
да
предложи
другој
страни
закључење
споразума
приступању посрдедовању.
0
Исти је случај ако су се уговорене стране приликом закључења уговора обавезале да ће спор покушати да реше пу тем посредовања пре покретања судског поступка.
Када је ~удски п.ост~пак већ у току, па се странке споразумеју да
520
покушају
медиЈаЦИЈУ,
поступак
посредовања
се
покреће
.
1
/ / /
тако што странке суду достављају споразум 0
приступању
посредовању.
Тада суд застаје са поступком, али не дуже од Странке
и
посредник
(медијатор)
60
закључују
дана.
споразум
0
приступању посредовању у писаној форми. Споразум о посредовању садржи:
1.
утврђена међусобна права и обавезе у складу са начелима посредовања,
2. 3.
избор посредника, трошкове посредовања.
Странке споразумно одређују медијатора. Ако не могу да
одреде, посредника одређује суд или други орган пред којим се води поступак.
Закон прописује да медијатор не може бити судија који поступа у том предмету поводом кога се води парница. Исто важи и за службено лице у управном поступку.
Посредник је дужан да се изузме из поступка медијације у . .
коме има лични интерес или постоје друге околности које утичу
на његову непристрасност (објективност). Он је дужан да обавести странке о свим околностима које би могле да доведу у сумњу његову објективност. Ако се стран ке упркос постојању околности сагласе да он води поступак
медијације, посредник може спровести посредовање. Посредник упознаје стране:
1. 2. 3. 4.
са циљем посредовања, улогом посредника,
правилима поступка,
трошковима поступка.
Посредник може да води заједничке или .одвојене разговор~ са странама и
да пр енесе предлоге и
страни (наравно, уз
њ ену
ставове Једне стране другој
сагласност). О начину спровођења по-
.
ступка медијације стране се слободно договарају. 521
6. ОКОНЧАЊЕ ПОСТУПКА И ДЕЈСТВО СПОРАЗУМА О РЕШАВАЊУ СПОРА ПУТЕМ ПОСРЕДОВАЊА Поступак посредовања се може окончати на следеће начине:
1. 2. 3. 4.
закључењем споразума о решавању спора, одлуком посредника да се поступак обустави, изјавом једне стране да одустаје од посредовања, протеком
рока од
60
дана од закључења споразума
о
посредовању.
Посредник
обавештава суд
или други
орган
о
начину
окончања поступка посредовања ако се посредовање води на ос
нову упута суда (или другог органа).
Ако је у питању облигаторна медијација, посредник је ду жан да обавести суд или други орган о исходу посредовања. Поступак посредовања утиче на рокове застарелости и пре клузивне рокове. Наступа застој застарелости не дуже од 60 дана. Преклузивни рок за подношење тужбе не тече, али не дуже од 60 дана. Садржину споразума одређују стране у шисаном облику и
потписују га: посредник, стране и пуномоћеници ако Их има. Посредник може да учествује у изради споразума ако се странке сагласе.
Странке могу да постигну сагласност и о чињеничним и 0 правним питањима . Али, могу и да се сагласе само о чињеничним питањима, а не и о правним . У том случају посредовање није
успело, али ће се сматрати у судском поступку да су чињенице неспорне.
Споразум о решавању спора путем посредовања може да има снагу извршне исправе под следећим условима:
1. да садржи изјаву дужника о клаузули извршности, 2. да су по:писи страна и посредника оверени од стране суда или Јавног бележника.
Неће се дозволити принудно извршење :
1. 2. 522
ако закључење овог споразума није дозвољено.
ако је споразум супротан јавном поретку,
1
З . ако споразум није погодан за извршење,
1
4.
ако је предмет извршења немогућ.
1
Ако нема тих .услова ради се о вансудском поравнању и
1
сходно се примењују одредбе Закона о облигационим односима које регулишу вансудско поравнање.
1
Вансудско поравнање уствари представља уговор-споразум
страна о решењу спорног односа. Оно не представља извршни
1
наслов у см и слу о~редаба Закона о извршењу и обезбеђењу,
1
али
свакако
значи Једну
извесност у
погледу
преузетих
пра
ва и обавеза. Спор који би настао после закљученог вансуд ског поравнања не би водио утврђивању права и обавеза из
материјално-правног односа странака, већ извршењу обавеза установљених поравнањем. У судском поступку би се тражило само утврђење постојања споразума којим су преузете одређене обавезе
и
њихово
испуњење
принудним
путем.
Значи,
ван
судско поравнање има правно дејство уговора. Зато у случају неизвршења тог
уговора тужилац у
парници
може
да
захтева
правоснажну пресуду која ће гласити на извршење преузетих
обавеза принудним путем. Постигнути споразум има дејство
вансудског поравнања ако је сачињен у писаној форми и није противан јавном поретку.
.
у поступку посредовања свака страна сноси своје трошкове, а заједничке трошкове сносе на Једнаке делове ако се нису
другачије споразумеле. Заједничке трошкове чине награда за рад посредника и на-
кнада трошкова које је имао посредник.
Висина награде и накнаде одређује се према тарифи коју доноси министар за послове правосуђа, ако се стране другачије не договоре.
7. ПОСРЕДНИК (МЕДИЈАТОР) Због веома осетљиве функције коју медијатори обављају,
ћ
. е становиште да на одређен начин мора бити . . у . Ј ње ко MO)l
општеприхва ено
регулисано пи~а
пракси су се поЈавил
а различита решења. Веома је чест децентра-
лизован приступ гд е . б
КОЈИ могу да се
сам суд има листу овлаш
аве м
ћ
·
ених медијатора
едиЈ· ацијом у оквиру његове надлежности.
523
.
Не ретко да и сам закон о медијацији уређује то питање, КОЈе даље може да се имплементира од стране министарства правде, суда, адвокатске коморе или посебно успостављеног струковног удружења.
Посредник је трећа неутрална особа која посредује између две стране у циљу решавања њиховог спорног односа, а у скла ду са начелима посредовања.
Посредник не може да одлучује, чак има изричиту забрану да странкама намеће решења. Он усмерава и надгледа процес
посредовања, а закон може да тумачи на захтев странака дајући необавезујућа
мишљења.
Посредник остварује
комуникацију
међу странкама да би дошло до побољшања њихових односа и изналажења прихватљивог решења спорног односа. Посредник ствара услове за размену информација између странака у спору,
води комуникацију о тешкоћама страна при решењу спорног про блема и њиховим очекивањима, води одвојене и заједничке раз говоре са странама и евентуално им помаже при формулисању решења до КОЈИХ су саме дошле.
Медијатор може да се састане одвојено са једном од страна, да пренесе њене ставове другој страни уколико она то жели, али
све у грани.цам~ онога што та страна жели и захтева. По правилу се одржавају заједнички састанци, али посредник може ако сма
тра да је то потребно да. се састане одвојено са једном од страна или одвојено са сваком од страна, што такође може затражити и
свака страна ради вођења поверљивог састанка · са медијатором. Пожељно је да се медијатор са странама договори одмах на почетку о правилима поступка (посебно зато што та правила за
коном нису утврђена). Свакој страни треба да омогући да изне се своје виђење. проблема. Унапред тре?а да постигне договор са странама да Једна другу не прекидају у излагању. Добро је
да се унапр~д договоре и о трошковима поступка медијације и
дужини трајања. По~ом, он тр~ба ненаметљиво да п·рикупља ре левантне информације, да одваја питања око којих се стране сла жу, да их подстиче на_ усаглашавање даљих питања кроз њихову
међусобну интеракцију. Он ће подстицати стране да одреде своје приоритете, али никако не сме да им наметне решење.
Медијатор мо~а. ~а утврди разлику између онога што страна жели и онога што ЈОЈ Је потребно. Питања која поставља не смеју 524
да буду сугестивна, већ у виду предлога да страна опише оно што жели и што јој је важно тј. на чему заснива свој захтев. Ако стране имају адвокате, медијатор контактира са оба ад вока~а пре заказаног дана медијације одвојено. Ако на састанку медиЈатора и страна са адвокатима, адвокати превише заступају интересе
страна и
превише они
воде
поступак,
медијатор
ће
настојати да ~иш~ активира стране. Ипак, адвокати присуствују процесу медиЈаЦИЈе, помажу странама које заступају пре и после
медијације, како у одређивању тачака и циљева медијације, тако и у разматрању могућих решења у обликовању споразума. Медијатор не доприноси процесу медијације ако се појављује као пристрасан посредник, ако се ставља или на једну или час
на једну час на другу страну. Медијатор не сме да делује незаин тересовано и да уноси песимизам, његова улога је да подстиче и да охрабрује стране у спору. Не сме дозволити неадекватно
понашање и не прилагођен речник, мора да се стара да се до: говорена правила поштују. Медијатор мора да води рачуна да не креира атмосферу у којој нема поверења и искрености.
7.1.
Услови за обављање посредовања
Закон предвиђа одређене услове за обављање посредовања које посредник мора да испуњава, јер поступак посредовања као алтер натива судском поступку, не значи одсуство сваке компетентности
особе која се појављује у улози посредника-медијатора. Захтев да испуњава високу стручну спрему, да има дозволу за посредовање,
да је завршио основну обуку и да је .уписан у Регистар медијатора, обезбеђује компетентност медијатора ~а спровођење поступка
посредовања, а захтев да посредник Н!1Је осуђиван на б~зуслов ну казну затвора за кривично дело које га чини. недостојним за
посредовање употпуњују личност посредника, КОЈИ треба да има ауторитет и да у лива поверење странама У спору.
7.2. Неформалност поступка медијације Поступак
посредовања је неформала~, па се странм евати о начину на КОЈИ ће се поступак
ке саме могу споразу
посредовања спровести.
.
Стране саме бирају правила поступка,
525
а у одсуству споразума странака посредник ће спровести по ступак
посредовања имајући у виду околности спорног одно
са и интересе странака на најприкладнији начин. Посредник тада мора водити рачуна о најбољим интересима странака уз
поштовање начела хитности. Медијатор-посредник, ако се ради
о медијацији у току судског поступка, може применити. и прави ла судског поступка уколико су прикладна и уколико Је он сам
способан да их примени сагласно околностима случаја и одред бама Закона. Та правила не могу бити на штету начела тајности и поверљивости.
Посредник може да води заједничке и одвојене разговоре са странама, као и да уз сагласнот једне стране другој помене и предочи предлоге и ставове о појединим питањима. Посредник
може да даје предлог могућих начина за решавање спора, али не и предлог самог решења.
Посредовање треће неутралне особе заснива се на обо страним интересима супротстављених странака. Преговори се
воде на бази интереса, а не на бази права. Интереси су често прикривени, па њихово откривање може довести до постизања
повољног решења. Само сазнање да су сви изнети подаци стро го поверљиви, улива сигурност странкама, а сазнање да из овог·
поступка могу изаћи кад год пожеле ако то више не одговара њиховим интересима, ~храбрује странке да буду отвореније и флексибилније. У поступку посредовања странка може само да добије, а никако да изгуби.
8. ДУЖНОСТИ
И ОДГОВОРНОСТ ПОСРЕДНИКА
Посредник је дужан да посредује у складу са начелима посредовања и етичким кодексом посредника; спроведе и оконча
поступак посредовања у најкраћем року; у породичним спорови ма да поступа у складу са начелима заштите најбољег интереса
детета; да странама поднесе обр.ачун трошкова и да министар ству поднесе год.ишњни извештаЈ о обављеним посредовањима. Посредник Је одговоран за штету коју нанесе странама својим незаконитим поступком намерно или грубом непажњ
ом.
Посредник не може да нa:vie ћ е решење, да даје обећања и
правне савете, нити да гарантује одређени исход посредовања.
526
9. ДОЗВОЛА
ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ И ОБУКА
ПОСРЕДНИКА Дозвола за посредовање је јавна исправа којом се потврђује да медијатор испуњава усл ове за обављање медијације. Дозвола се издаје на рок од 3 године (први пут), а касније се обнавља на 5 година. Дозвола се обнавља на захтев медијатора по протеку рока на који је издата . Посреднику се одузима дозвола, на пред лог суда,
другог органа и
министарства, уколико се утврди да
медијатор не испуњава услове и ако се у посредовању не прид
ржава правила поступка предвиђеним у Закону о посредовању у решавању спорова.
Поступак за издавање, обнављање и одузимање дозволе за посредовање спроводи министарство.
Комисију за спровођење
поступка за одузимање дозволе
посреднику именује министар коју чине 3 члана: један из реда судија, један из реда посредника и један из министарства на мандат од
4
године.
Против одлуке министра може се покренути управни спор.
Лице које је добило дозволу за посредника се уписује у регистар посредника.
Регистар је јаван и објављује се на интернет страници министраства.
Обука
посредника је
организовано
стицање
практичних
знања и вештина потребних за успешно обављање послова посреди ика.
Обука може бити основна и специјал~зована. З~врше-
на основна обука је услов за ст~цање с~оЈства медиЈатора.
Специјалозована обука се организуј~ за. поједине области или врсте спорова (напр. породична медиЈаЦИЈа).
527
528
ЛИТЕРАТУРА
1. Аранђеловић,
А.,
Грађанско процесно право Краљевине Југославије, Београд, 1933. и 1934. (3 књиге). 2. Базала, Б., Закон о парничном поступку са образложењима и суд ским одлукама, Загреб, 1968.
3 . Благојевић, Б., Начела приватног процесног права, Београд, 1936. 4. Горшић, Ф., Коментар грађанског парничног поступка, 1 и 11, Загреб , 1933.
5. Дика, М. , О бити и границама правомоћности, Загреб, 1991. 6. Дика, М., Право на тужбу, Загреб, 1987. 7 . Дика, М., Грађанско парнично право, Странке, њихови заступни ци и трећи у парничном поступку (ЈУ књига), Народне Новине, Загреб,
2008.
8. Дика, М., Грађанско парнично право , Парничне радње (V књига) , Народне Новине, Загреб,
2008.
Дика, М. , Грађанско парнично право, Тужба
9.
Новине, Загреб,
1О .
(VI
књига), Народне
2009.
Дика, М., Грађанско парнично право, Правни лијекови (Х књига),
, Народне Новине, Загреб, 201 О.
11.
Ђорђевић , А., Теорија грађанског судског поступка, приредио Аранђеловић, А. , Београд,
1923.
12. Живановић, Т., Основни проблеми кривичног и грађ~нског про цесног права, 1 и 11, Београд 1940. и 1941. 13. Јакшић , А., Грађанско процесно право , Правни факултет, Бео град, 2010. 14. Јанковић , М . , Карамарковић , Х., Петровић, Д., Коментар Закона о парничном поступку, Београд, 1977. 15. Јухарт, Ј. , Цивилно процесно право ФНРЈ, ~убљана, 1958. 16. Камхи, С., Грађански судски поступак, Сарајево, 1967. 17 . Марковић, М., Грађанско процесно право, 1 књига, свеска прва, Београд, 1957 . 18 . м аркови ћ, м ., Грађанско процесно право, II књига, свеска дру га, Приштина, 1966. Ј _ Радованов А., Приручник за практичну примену 19 Милић · 6 п " · грађ анског права ' прописи ' судска пракса, о расци , " раво , Нови Сад, 1996.
20.
Палачкови
ћ , д .,
.
Парнично процесно право, Крагујевац,
2004. 529
21. Петрушић, Н., Ванпарнични поступак за деобу, Београд, 1997 · 22. Познић-Вражалић-Бачић, Закон о парничном поступку са комен таром, Београд, 1957. 23. Познић, Б., Грађанско процесно право, Београд, 1993. (XIII издање).
24.
Познић, Б., Водинелић-Ракић, В., Грађанско процесно право, Бе оград,
25.
1999.
Познић, Ь., Коментар Закона о парничном поступку, · Београд,
2009. 26.
Познић, Б., Ракић Водинелић, В., Грађанско процесно право, Савремена администрација, Београд,
27.
Радованов А., Грађанско процесно право, прва свеска, парнични и извршни поступак, Нови Сад,
28.
201 О.
2007.
Радованов А., Грађанско процесно право, друга свеска, ванпар нични и арбитра)КНИ поступак, Нови Сад,
29.
2007.
Радованов, А., Грађанско процесно право, измењено и доnуњено издање, Нови Сад,
2009.
ЗО. Радованов, А., Грађанско процесно право, П измењено и допуњено издање, Нови Сад,
З 1. Радованов,
А.,
2011.
Грађанско
допуњено издање, Нови Сад,
процесно право,
111
измењено
и
2012.
32. Радованов А., Облигационо право, општи део, Нови Сад, 2009. 33. Радованов А,. Петровић З., Деликатна одговорност и накнада штете, Нови Сад, 2001. 34. Радованов А, . Петровић З., Накнада штете, зборник судске прак се, Нови Сад,
2009.
35. Радованов, А., Кораћ, М., Закон о парничном поступку, напоме не, судска пракса, Нови Сад,
1998.
36. Радованов, А., Кораћ, М., Закон о парничном поступку, напоме не, судска пракса,
II издање, Нови Сад, 1999.
37. Радованов, А., Правна схватања Врховног суда Србије, Београд, 1996. 3 8. Радованов А., Начелни ставови и закључци Савезног суда, врхов них судова и Врховног војног суда ( 1975-1995.), Београд, 19 96 _ 39 . Радованов, А., Начелни ставови и правна схватања, Београд, 2004. 530
40.
Радованов, А . , Парнични поступак, З акон о парничном поступку са судском праксом, напоменама и прилоз има, Интермекс, Бео
град,
41 .
2006.
Радованов , А., Парнични поступак, судска пракса, стварни реги стар , прилози, Интермекс, Београд
42.
2010.
Радованов, А., Закон о парничном поступку, критички приказ,
објашњења и тумачења, Нови Сад,
44. 45.
2012.
Радованов А. , Арбитраж но решавање спорова, Нови Сад,
2008 .
Радованов А., Врховни суд Војводине, Зборник судске праксе,
грађанскоправна област, Нови Сад,
46.
и здање).
Радованов , А. , Почуча, М., Брачно имовинско право и породично
процесно право , Нови Сад,
43.
2008. (11
Ракић-Водинелић,
8 .,
2009.
Кнежевић , Г. , Грађанско процесно право
Европске Уније, Београд,
1998.
.
47. Ракић-Водинелић, В ., Правосудно организ ационо право, Београд, 1994. 48. Рачић, Р., Сукцесија у процесном односу, Београд, 2002. 49. Тр ива, С. , Белај ец, 8., Дика, М. , Ново парнично процесно право , Загреб, 1977. 50. Трива, С., Дика, М ., Ванпарнично процесно право, Загреб , 1980. 51 . Трива, С . , Белајец, В., Дика, М., Грађанско парнично процесно право, Загреб, 1986. (VI издање). 52. Трива, С. , Дика, М., Грађанско парнично процесно право, Загреб,
2004. 53. Трива, С . , Рјечник Грађанског процесног права, Загреб, 1968. 54. Узелац, М., Истина у судском поступку, Загреб, 1997. 55. Узелац, М., Терет доказивања, Загреб, 2003. а с. Грађански парнични поступак ФНРЈ, Загреб, 1957. (1 и II) 56 . цуљ ' ' Судови и органи грађанског правосу ђ а, з агре б , 19 56.. 57 . цуља, с ., Трива С. Коментар Закона о парничном поступку, За58. цуља, с ., ' , греб 1957 .(1 и II).
Чал~ја, Б., Грађанско процесно право, СараПјево, 1986.
59 · ћ М Грађанско процесно право , одгорица, 1984 . 60 · Чизмови ћ , м ., Ђуричин Б . Грађанско процесно право , п одгори61 . ч изм ови ' ., ' ' ца, 1994.
62. Базала, Везаност парничног суда за пресуду кривичног суда, ·Одвјетник 1-2/61 . 53 1
63. Базала, Терет доказивања с посебним освртом на доказивање У споровима осигурања, Осигурање и привреда 11/62. 64. Базала, Шта се сматра уредним позивом за рочиште, Гласник АК Војводине 7/58. 65. Воргић, Напомене о појму и природи ванпарничног поступка, г~f:\сник лкв, бр. 1О/74. 66. Ворfић, Право адвоката на ускраћивање сведочења, Гласник АК Војводине 3/88. 67. Воргић, Пресуда због изостанка и новчана накнада неимовинске штете, Гласник АК Војводине 12/70. 68. Вујашковић, Однос парничног и управног поступка, Гласник АК Војводине 11/89. 69. Гајић, Нужно супарничарство, Судска пракса 7-8/94. 70. Гајић, Парнични или ванпарнични поступак у стамбеним споровима, ПРАВО теорија и пракса, бр. 12/85. 71. Грађански, Терет доказивања у парници и наш ЗПП, Гласник АК Војводине 1/67. 72. Грбин, Пријебој (компензација), Привреда и право 1-2/91. 73. Груби ша, Материјална истина у судском поступку, Наша законитост 3-4/84. 74. Грубиша, Рјешење проблема разликовања и разграничења чињеничних и правних питања, Наша законитост 1-2/60. 75. Грубиша, Утврђивање чињеничног стања у парничном поступку и начело тражења материјалне истине, Одвјетник 12/61 . 76. Дика, Грађанско парнично право у Југославији и заштита субјективних грађанских права, процесноправни аспект, Наша законитост
9-10/89.
77. Дика, О допусти вости ревизије у изванпарничном поступку, Правна мисао, 11-12/87. 78. Дика, Право на независног суца, Право-теорија и пракса, 4/90. 79. Дика, Савремено југословенско учење о правосна)кности Зборник радова Правног факултета, Загреб, 1987. ' 80. Дика, Супсидијарно супарничарство и надлежност суда, Привреда и право 4/82. 81. Ђуричин, Гаранција објективности у суђењу, Правни )!<Ивот 12/96. 8 2 . Ђуричин, Евентуално спајање тужбених захтева по ЗПП, Правни живот 3/82. 532
83. Ђуричин, О доказу у парничном поступку, Право-теорија и пракса 6/97. 84. Живановић, Компензациона противту)кба, Судска пракса 2/93 . 85. Живановић, Међупресуда, Право-теорија и пракса 5-6/95. 86. Живановић, ~ојам и врсте тужби у грађанском процесном праву, Право-теорија и пракса 7-8/90. 87. Живановић, Прејудицијелна противтужба, Правни живот З-4/93 . 88. Живановић, Ту)кба за утврђење у парничном поступку, дисертација 1991. 89. Ивошевић, Јединствено супарничарство, Анали 2-3/96. 90. Ивошевић, Ревизијски разлози, Судска пракса 1-2/94. 91. Ивошевић , Супарничарство, дисертација, 1980. 92. Јаневски, Доношење, објављивање и израда пресуде по ЗПП у судској пракси, Правни живот 12/96. 93. Јерковић, Значај и примена института пребивалишта и боравишта . у судској пракси , Право-теорија и пракса, посебни број/85 . 94. Јерковић, Мериторни приговори туженог и њихов значај у парничном поступку, Право-теорија и пракса 7-8/92. 95. Јерковић, Процесни значај неких од мериторних приговора у парничном поступку, Правни живот 5/67. 96. Карамарковић, Судско и вансудско поравнање, Правни живот 12/96. 97. Кораћ, Исправе у парничном поступку као доказно средство, магистарска теза, необјављено, Н. Сад, 1993. 98. Кошутић , Судска пракса као извор права (дисертација), I 973. 99. Маркићевић, Поштење и савесност странака у Грађанској парници, дисертација, 1964. 100. Маркићевић, Признање чињеница и признање ту:жбеног захтева, Гласник АК Војводине 7/61. 1О l. Међедовић, Положај и улога јавног правобраниоца у Грађанском процесном праву, (дисертација) 1986. . 102
Палачковић, Начело правног интереса. и процесна легитимацИЈа
· за
б
156 ЗОО Право-теорИЈа и пракса 10186.
туж у из чл. · ' . особност бити учесник у ванпарничном поступку,
103 . Палачкови ћ , с п п авни )КИВОТ, 7-8/96. . Р ћ Положаi судија и учешће судиЈа поротника у суђењу, 104. Перови , 'Ј Архив 3-4/62. 533
105. Петрушић, Примена ЗПП-а у ванпарничном поступку, Правни живот, 12/96. 106. Познић, Белешке уз збирку судских одлука за 1971. годину, Анали 6/73. 107. Познић, Гласање о пресуди у парничном поступку, Анали 1-2/93. 108. Познић, Да ли је потребна реформа парничног законодавства, Правни живот 1-2/96. 109. Познић, Евентуално спајање тужбених захтева, Анали 1/59. 11 О . Познић, Материјална правоснажност решења у парничном поступку, Годишњак правног факултета, Сарајево, 1973. 111. Познић, Међупресуда, Књига о грађанском судском поступку 1, 1989. 112. Познић, О објективним границама правоснажности грађанске пресуде (дисертација, необј.) 1952. 113. Познић, О субјективном преиначењу тужбе, Анали 5-6/74. 114. Познић, Огранинење другостепеног суда на жалбене разлоге, Анали 4/61. 115. Познић, Осуда на будуће камате, Анали 6/84. 116. Познић, Развитак грађанског судског поступка, Архив 3-4/61. 117. Познић, Ту)кивост субјективног права, Анали 2/1962. 118. Познић, Утицај кривичне пресуде на парницу, Анали 1-3/91. 119. Радованов А., Осврт на Закон о ванпарничном поступку Војводине, ПРАВО теорија и пракса, 7-8/82. 120. Радованов, Ванредни правни лекови по ЗПП-у из 2004. године, Зборник радова; Златибор, 2007. 121. Радованов, Ванредни правни лекови у парничном поступку de lege lata и de lege ferendae, Билтен Врховног суда Србије 3/03. 122. Радованов, Двојно пребивалише и судска пракса, Право-теорија и пракса, посебни број/85.
123. Радованов, Значај судске праксе при одмеравању правичне новча не накнаде нематеријалне штете, зборник радова (Златибор) 2004. 124. Радованов, О доношењу начелних ставова, начелних правних мишљења,
правних мишљења и
пракси, Право-теорија и пракса
правних схватања у судској
1/86.
Ј 25. Радованов, О равноправној употреби језика и писма народа и народности пред судовима према новом ЗПП-у, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XIV/84.
534
126. Радованов, Правична новчана накнада нематеријалне ~.нтете и ставови судске праксе, Зборник радова Будва 2003. 127. Радованов, Пракса редовних судова у САПВ из стамбеног права, Право-теорија и пракса 7-8/88. 128. Радованов, Преглед развоја судова у Југославији, Зборник Матице српске за друштвене науке 83/87. 129. Радованов, Предлози за измену Закона о парничном поступку у материји ванредних правних лекова, Право-теорија и пракса
3-4/02. 130. Радованов, Ревизија по новом ЗПП-у из 2004., Зборник радова, Будва 2007. 13 1 . Радованов, Реформа судског система Р. Србије (стање и правци развоја), Зборник радова, Будва 2005. 132. Радованов, Реформа судског система Србије - усаглашавање са правом ЕУ, зборник радова Правног факултета у Нишу, 2005. 13 3. Радованов, Судска пракса из области накнаде штете у облику ренте, Зборник радова (Будва) 2002. 134. Радованов, Судска пракса о играма на срећу, Право-теорија и пракса посебан број/1998.
13 5. Радованов, Утврђивање очинства ванбрачне деце признањем оца, Гласник АК Војводине 4/72. 136. Радованов, Утврђивање очинства судском пресудом, Гласник АК Војводине 8/72. 13 7. Радованов, А., Битне карактеристике новог Закона о парничном поступку - I део, Гласник АКВ бр. 112012. 138. Радованов, А., Битне карактеристике новог Закона о парничном · поступку - П део, Гласник АКВ бр. 2/2012: 139 Радованов, А., Зиндовић, И., МетодологИЈа израде првостепене . пресуде у парничном поступку, Гласник АК Војводине 21201 1. . 140. Радованов, А., Зиндовић, И ., Израда диспозитив.а у првостепеној парничном поступку, Право-теорија и пракса 11пресуди у 12/201 о.
141. Радованов, А ., АКВ бр. 11/2011. Радовић, Измена 142 · е и телесне повред
143.Радовић,
.
Стефановић Н. Развој судског система, Гласник
'
'
.
6 7184 .
досуђене накнаде штете у случ ај у оштећења здравља, Правни живот -
п ром ена
садржине
жалбе
накнадним
смрти,
поднесцима,
Правни живот 10/80. 535
144. Радоман, Правна природа приговора подељене кривице, Гласник АК Војводине 8/71. 145. Радоман, Претпоставке и њихова функција у грађанском праву (дисертација, необј.) 1953. 146. Рајовић, Признање и одрицање од тужбеног захтева, Правни живот 5/64. 147. Ракић, Разлози жалбе против пресуде (магист. рад, необј.) 1977. 148. Ракић-Водинелић, Еколошка тужба, 11 том, десет година ЗОО, 1988. 149. Ракић-Водинелић, Прилагођавање југословенског грађанског процесног права праву Европске Уније, Правни живот 1-2/96. 150. Ракић-Водинелић, Разграничење судске и управне надлежности у имовинским споровима, Правни живот, 1/88. 151. Ракић-Водинелић, Ревизија против пресуде, "Право", Нови Сад, 1995. 152. Рачић, Искљ учење и изузеће судије, Правни живот 12/96. 153. Рачић, Међупредлог за утврђење, 1996. 154. Рачић, Упоредноправни преглед - начела диспозитивности, Гласник АК Војводине 11/93. 155. Ромштајн, Судска етика као основ на једнаку правну заштиту у нас, Гласник АК Војводине 1/90. 156. Салма, М., Претходно питање у грађанском судском поступку, "Право", Нови Сад, (докторска дисертација), 1992. 157. Свилановић, О смислу разликовања формалне и материјалне правоснажности , Анали 2-3/96. 158. Свилановић, Проширење тужбе за утврђење, Правни )Ј<Ивот 12/89. 159. Свилановић-Миљевић, Тужба за пропуштање и привремене мере код повреде права личности наследника, Правни живот Ј 2/94. 160. Сворцан, Саслушање странака и суочење као докази у парничном поступку, Гласник АК Војводине 1/90. 161. Сворцан, Трајање судског поступка, Гласник АК Војводине 18/8 l. 162. Стаменковић, Деоба заједничке ствари или имовине у ванпарничном поступку, Правни живот, бр. 11 /81. I 63. Стаменковић, Прекид ванпарничног поступка и упућивање на парницу, Правни живот, 1989. l 64. Станивуковић, Грађанско процесно право ЕУ, Правни )I<ивот ] 2/95. 536
165. Старовић, Приговор неизвршеног уговора, (докторска дисерта ција) 1966. 166. Старовић, Спор и претходно питање у ванпарничном поступку, ПРАВО теорија и пракса, 1-2/89. · 167. Старовић, Учесници (странке) у ванпарничном поступку, ПРАВО - теорија и пракса, 2-3/88. 168. Трива, Есеј о отвореном правосуђу, 1977. 169. Трива, Једна концепција о функционалној надлежности судова у грађанским стварима, Наша законитост 6/73. 170. Трива, Мјере које имају за циљ да грађански судски поступак буде ефикаснији, Анали 4/72. 171 . Трива, Правна средства против судских одлука у изванпарничним стварима, Правна мисао, 11-12/87. 172. Црнић, Тужбени захтјев и изрека пресуде у погледу затезних камата, Судска пракса 11/87. 173. Црнић, Улога медицинских вештака у парницама за накнаду нематеријалне штете, Наша законитост, 11-12/85. 174. Цуља, Диспозитивне парничне радње и њихова примјена у парничном поступку, Зборник Правног факултета у Загребу 1951. 175. Чалија, Злоупотреба права у грађанском поступку, Годишњак ПФ у Сарајеву, 1964. 176. Чалија, Крнета, Употреба незаконито прибављених доказа у поступку пред судом, Правна мисао (Сарајево) 7-8/78. 177. Чалија, Однос начела материјалне истине према начелу диспозитивности
178.
у
грађанском
процесном
праву,
Годишњак
Правног факултета (Сарајево), 1966. Чалија, Слободна оцена доказа у грађанском парничном поступку
(дисертација, необј . ) 1965. . . 179. Шемић, Истицање више тужбених захтева у Једној тужби, Правотеорија и пракса 1-2/96. 180. Шемић, Поступак за уређење међа, Правни живот, 1989.
181 . ш епареви ћ , с транке и суделовање трећих особа у парници, Наша 182. 183.
законитост 9-10/89. деоб а заЈ· едничке ствари, Гласник АКВ, бр. 9/88.
ш ови ћ '
неке пропусте ш овић ' Институт вештачења кроз . 7 8/89 . судова Право-теорија и пракса првdо~тl~пеLниzх1·oni di di~itto processuale civile 1, 1957.
у
раду
184 An по l, е 20 1978 · Ь h Lauterbach Zivilprocessordnug , · 185. Bautn ас ' '
537
186. Baur, Zivilprocessrechts 4, 1980. 187. В lumeyer, Zivilprocessrecht, Eгkenntnissve1-fahгen, 1985 · 188. Bruns, Methodik des processrechts, 1972. 189. B1·uns, Zivilprocessrecht, 1979. 190. Billow, Die Lehre von den pгocesseinгeden und processvoraussetrungen, 1968. 191. Bundge, Das Englische Zivilprocessrecht, 1974. 192. Carnelutti, Instituzioni del nuovo processo civile italiano 4, 1951 . 193. Carpi, Taruffo, Co1n1nentario breve al Codice di procedura civile 2, 1951. 194. Costa, Diritto processuale civile 5, 1980. 195 . Coucher, Procedure civile 7, 1992. 196. Coucher, Procedure civile, 1981. 197. Fasching, Kommentar zu den Zivilprozesseretzen, I-IV 1959/71. 198. Fasching, Zivilprocessrecht, Lehr und Handbuch 2, 1990. 199. Goldschmidt, Der Process als Rechtslage, 1925. 200. Goldsch111idt, Zivilprocessrecht 2, 1932. · 201. Guldener, Schweizersches Zivilprocessrecht, 1979. 202. Habscheid, Droit judiciaire prive Suisse, 1980. 203. Hambury, English of, 1953. 204. Holzhammer, Osterrreichisches zivilprocessrecht 2, 1976. 205. Jackson, The machinery of in England 206. Klein, Engel, Der Zivilprocess Ostereichs, 1927. 207. Kohler, Der process als Rechtsverhaltniss, 1888. 208. Larguter, Procedure civile 6, 1976. 209. Monteleone, Diritto processuale civile I, 1980, 11 1985. 21 О . Neiman, Kommentar zum Osterreichische zivilprocessordnung l-II, 1927/28. 211. N ikisch, Zivilprocessrecht 2, 1951. 212. Rozenberg, Schwab, Gottwald, Zivilprocessrecht, 2004. 213 . Rozenberg, Schwab, Zivilprocessrecht, 1981. 214. Rozenberg, Zivilprocessrecht, 1977. 215. Rubellin, Devichi, L'arЫtrage, 1965. 216. Rubert, ArЬitrage civil et commercial, 1967. 217. Russel, On the of arЫtration. 218. Satta, Punzi, Diritto processua1e civi1e, 2000. 219. Slapper-Kelly, The English lega1system,2001. 220. Solus, Perrot, Droit judiciare prive l, 1961, 11 1972. 538
221. U111bach, Lauterbacl1, Albers, Hartmann, Zivilprocess Ordnung 2002. 222. Vecchione, L'arЬirato nel sisteme del processo civile, 1971. 223. Vincet, Guinchard, Procedure civile 20, 1981. 224. Vincet, Guinchard, Procedure civile 26, 2001. 225 . Waldner, Bohner, Der neue ZUricher Zivilprocesses, 1979. 226. Walker, English system, 1998. 227. Wolf, Grudriss des Osterreichischen Zivilprocesrechts 2, I 947. 228. Абрамов, Чапурскии, Шкунрин, Гражданский процес, 1948. 229. Гуреев, Судебное разбирателыство rра)l<данский дел, 1958. 230. Кэделсон, Совјетский rражданский процес, 1956. 231. Робовольскии, Клеинман, Совјетский гражданский процес, 1970. 232. Цандер, Предмет и система совјетского гражданского про цесуалноrо права, Правовед_ение, 1962. 23 3. М. К. Треушникова; Гражданский процесе, Городец, Москва, 2008. 234. Е. А. Васиљев; Практикум по гра)l<данскому и торговому праву зарубежних государств, Москва, 2005. 23 5. Арбитра)кний процессуалний кодекс Российской Федерации, читат, Москва, 2011. 236. Латинский јазик и основи Јур·идическој терминологији, Јуридиченскаја литература, Москва, 1998. 237. Е. А. Васиљев; Гражданское и торговое право зарубежних государств, 1 том, Международно отношенија, Москва, 2004. 238. Е. А. Васиљев; Гражданское и торговое право зарубежн их государств, I 1 том, Международно отношенија, Москва, 2004. 239. Аранђеловић С., Дејство арбитражне клаузуле на надлежност ре довног суда, Анали, број 1, Београд, 1967. 240. Bemstein R., Wood В. , Handbook of Arbitration Practice, London, 1993.
241. Бесаровић М" Признање и извршење иностраних арбитражних одлука, Београд, 195 9. з. Неки проблеми у вези са поступком у споровима пред 242 · Б иро ' б · 12 Б Спољнотрговинском арбитражом, Правни живот, роЈ , еоград, 1996. . . · · Intemational commercial arb1trat1on tn 243. Bom G .,
un1te · d states,
Kluwer, Deventer-Boston, 1994.
. Међународна трговинска арбитража у СР Немачкој , 244.Цари ., · 2 н С 1996 ПРАВО - теорија и пракса, број 1- ' ови ад, .
ћс
539
245. Царић С., Шогоров С., Вилус Ј, Ђурђев Д., Међународно при
вредно право, Центар за привредни консалтинг, Нови Сад, 2000. 246. Царић С . , Уговор о посредовању у нашем праву, ПРАВО - тео рија и пракса, број
4, Нови Сад, 1998. 247. Цигој С., Уговор о арбитражи у нацрту Модел-закона о међуна родној трговинској арбитражи, у књизи Савремени проблеми спољнотрговинске арбитраже, Београд, 1982. 248. Цукавац М., Нови правилник Спољнотрговинске арбитра)ке при Привредној комори Југославије у Београду, Правни живот, број
12,
т.
IV,
Београд,
1997.
249. Цукавац М., Приказ новог немачког Закона о арбитра)I<И, Право и привреда, број 9-1 О, Београд, 1998.
250. Цукавац М., Спорни делови арбитражног споразума, Право и привреда, број
251. Цукавац 2000.
5-8,
Београд,
2001.
М., Арбитрабилност спора, Арбитража, број
1,
Београд,
252. Цукавац М., Способност странке да закључи арбитражни спора зум, Право и привреда, број 5-8, Београд, 2000. 253. Ћирић А., Међународна трговинска арбитража у праву Русије, у књизи Међународна трговинска арбитража, Службени гласник,
Београд,
254. Ћирић
1996.
А., Компетенција . компетенције, у књизи Међународна
привредна арбитража
Београд,
-
стање и перспективе, Зборник реферата,
1997. 255. David R., L-arbitrage dans 1-commerce intemational, Economica ' Paris, 1982. 256. David R., ArЬitration in International Trade, Deventer, 1985 . 257. Дика М., Поништај стране арбитражне одлуке пред југосло венским судом, Зборник Правног факултета у Загребу, 1986. 258. Дика М., Појам стране арбитражне одлуке према Закону 0 рјешавању сукоба закона из 1982., Привреда и право, број 3-4, Загреб, 1986. 259. Дика, Кнежевић, Стојановић, Коментар Закона 0 међународном приватном процесном праву, Београд, 1991. Z60. Domke М., The Law and Practice of Commercial Arbltration, Mundelein, 1968. 2 61. Domke М., ArЬitration, Encydopedia Britanica, 1974. 540
262. Ђурђев
Д ., Разлози за поништај арбитражне одлуке, ПРАВО
теорија и пракса, број
263 . Ђуровић
11-12,
Нови Сад,
Р., Врсте арбитража
-
-
1996.
посебно спољнотрговинска ар
битра)l<а при Привредној комори Југославије, Зборник последи
пломских специјалистичких студија на Правном факултету у Бе ограду под називом Уговори у међународној трговини
I , Београд,
1987. 264 . Ђуровић
Р., Самосталност арбитраже и независност арбитара,
Правни )!<Ивот, број
265. Ђуровић
12,
Београд,
1995,
Р. , Лопичић П ., Спољнотрговинска арбитража при ПКЈ
и арбитра)l<На пракса, ПРАВО
-
теорија и пракса, број
5-7,
Нови
Сад,
1992. 266. Fo:uchard РН, Gaillard Е., Goldman В., Tratie de I-arЬitrage Commercial intemational, Litec, Paris, 1996. 267. F ouchard РН., L-arbitrage commercial intemational, Dalloz, Paris, 1965 . 268. Gavalda СН . , Leyssac C.L., de, L-arЬitrage, Dalloz, Paris, 1933. 269. Glossner О . , Commercial arbltration in the Federal RepuЬlic of Germany, Kluwer, 1984. 270. Голдштајн А., Трива С., Међународна трговачка арбитража, Ин форматор, Загреб, 1987. 271. Голдштајн А. , Признање и извршење арбитражних одлука у трго вачким стварима, Анали, број 1-4, Београд, 1983. 272. Грбин И . , Признање и извршење одлука страних судова, Загреб, 1980. 273. Хорват М., Одређивања мјеродавног (надлежног) права у одсуству аутономије воље, у књизи Спољнотрговинска арбитража п (реферати и дискусије са саветовања одржаног 18. и 19. XII
1964.), Београд, 1965.
74 Ивањко Ш., Арбитражне одлуке по начелу ех aequo et Ьопо у ·југословенском праву, Наша законитост, број 6, Загреб, 196~. _Јездић м., Међународно приватно право II, Научна књига, Бео275 град, 1979. Lex mercatoria и нова арбитражна правила, ПРАВО276. Ј ованови ћс ., теорија и пракса, број 9, Нови Сад, 1999. . Закон о арбитражи Велике Британије, ПРАВО277 Јованови ћ с ., . теорија и пракса, број 7-8, Нови Сад, 2000. . лно процесно право Југосл авије, Љубљана, 1961. 278. Јухарт Ј ., ц иви
2
541
279. Калођера М., Услови за пуноважност арбитражне клаузу~е, У књизи Спољнотрговинска арбитража (реферати и дискусије са
саветова1ъа одржаног марта 1963. године), Београд, 1963 ·
280. Карловчан Ј., Форма арбитражног уговора, Наша законитост, број 4, Загреб, 1968. 281. Кашанин Р., Новине у Правилнику о Спољнотрговинској арби тражи при Привредној комори Југославије, Правни живот, број 12, Београд, 1997.
282. Кеча
Р., О арбитражном решаваЈ-Ј:>у спорова у југословенском п_ра-
ву, Правни живот, број
12,
Београд,
1997.
283. Кеча Р., Арбитра)l<НИ споразум, Нови Сад, 1999. 284. Кнежевић Г., Међународна трговачка арбитража, Београд, 1999. 285. Кнежевић Г., Однос арбитра и странака, Право и привреда, број 5-8, Београд, 2000. 286. Кнежевић Г. Припадност арбитражне одлуке И њен поништај, Анали, број 2-3, Београд, 1996. 287. Кнежевић, Пауновић, Извршење арбитражних одлука са посеб ним освртОЈ\1 на Екс-ЈУ елемент, Правни живот, Београд, 1994. 288. Lew, ApplicaЫe Law in Intemational Commercial Arbitration, Oceana, Sijthoff, 1978. 289. Лопичић П., Поништај арбитражне одлуке, Правни живот, број 9-10, Београд, 1994. 290. Марковић Б., О арбитражном суђењу с посебним освртом на спољно-трговинску арбитражу у Београду, у Зборнику последи пломских специјалистичких студија на Правном факултету у Бе
ограду, под називом Уговори у међународној трговини
1, Београд,
1987. 291. Марковић Б., Суђење по правичности, Правни живот, број 9-1 о, Београд, 1994. 292. Митровић Д., Међународна трговинска арбитража данас, у књизи . Међународна привредна арбитража - стање и перспективе, Збор ник реферата, "Београд,
1997.
293. Митровић
Д., Државни судови и међународне трговинске арбитраже, Правни живот, број 9-1 О, Београд, 1994. -
2 94_ Митровић Д., Одвојена мишљења арбитра, Саветовање арби
тражно решавање међународних привредних спорова, Б.еоград,
1987. 542
295. Ненадић
Б., Неспојивост судијске функције, ПРАВО
пракса, број
296. Орлић оград,
7-8,
Нови Сад,
-
теорија и
2002.
М., Закључење уговора, Институт за упоредно право, Бе
1993.
297 . Пак М., 1989. 298. Пак М.,
Међународно приватно право, Научна књига, Београд, Признање и извршење судских и арбитражних одлука,
Зборник последипломских специјалистичких студија на Прав ном факултету у Београду, под називом Уговори у међународној
трговини
1,
Београд,
299. Палачковић
1987.
Д., Доказивање у арбитра)кном поступку, Право и
привреда, број 5-8, Београд, 2000. ЗОО. Палачковић Д., Литиспенденција у судском и арбитражном по ступку, Право и привреда, број
5-8,
Београд,
2001 .
ЗО 1. Пауновић М., Ка ефикаснијој арбитражи, Арбитража, број оград,
1, Бе
2000.
302. Перовић Ј., Одвојено мишљења арбитра у савременом арби тра)кном праву, Правни живот број 12, Београд, 1996. ЗОЗ. Перовић Ј., Спорне одредбе компромисорне клаузуле, Правни )Кивот, број 12, Београд, 1997. 304. Перовић Ј ., Уговор о међународној трговинској арбитражи, Београд,
1998.
305. Перовић Ј ., Пуноважност уговора о арбитражи, У књизи међународна привредна арбитража - стање и перспективе, Београд,
1987. ЗОб. Перовић С ., Облигационо право, Београд, 1990. З07. Перовић С., Природно право и суд, Београд, 1996. 308. Перовић С., Форма арбитражног споразума и средства
докази
вања, Саветовање арбитражно решавање међународних привред-
них спорова, Београд, 1987.
ЗО9. Петровић М., Немачко право о међународној трговачкој арбитра)КИ , у књизи Међународна трговинска арбитража, Службени гласник, Београд, 1996.
З
1 О. п етрови ћ ар
б
итра)КИ,
м .,
у
Енглеско
право
о
.
међународној
.
трговинској
књизи Међународна трговинска арбитража, Сл.
гласник, Београд, 1996. . Арбитража ех aequo et Ьопо, Правни живот, број 311. Петрови ћ м ., 12, Београд, 1995. 543
312. Петровић М. , Lex mercatoria и међународна трговачка арбитра )Ка, ПРАВО - теорија и пракса, број 3-4, Нови Сад, 1996. 3 13. Planiol, Ripert, Boulanger, Traite ele1nentaire de droit civil, t. II, Paris, 1952. 3 14. Познић Б., Уговор о арбитражи и арбитражни поступак, у Збор нику последипломских специјалистичких студија на Правном
факултету у Београду под називом Уговори у међународној трго вини
I,
315. Познић
Београд,
Б.,
1987.
Поступак
избраног суда, у
решавање спорова, Нови Сад,
316. Познић
Б., Правна средства против арбитражне одлуке у страним
111
књига, Београд,
1965.
Б., Арбитражни уговор и арбитражни поступак, Инсти
тут за правне и друштвене науке, Београд,
318. Познић
Арбитра)кно
1973.
правима, Спољнотрговинска арбитража
3 1 7. Познић
књизи
1984.
Б., Границе арбитражног споразума, Саветовање арби
тражно решавање међународних привредних спорова, Београд,
1987. 3 1 9. Познић Б., Нека питања надлежности избраног суда, Анали Правног факултета у Београду, број 1-3, 1972. 320. Радованов А., Поступак пред спољнотрговинском арбитра)I<ом, Гласник АКВ, број 1-211973.
321. Радованов А., Нека питања решавања арбитражних спорова у привреди, ПРАВО-теорија и пракса, број
10/2002.
322. Радованов А . , Конституисање арбитражног суда у функцији предности арбитражног начина решавања спорова, Зборник ра дова, Копаоничка школа природног права, децембар
2003.
323. Радованов А., Нека питања арбитражног поступка, Зборник ра дова, Будвански правнички дани, јун 2004. 324. Радованов А., Предлози и сугестије у вези са доношењем Закона 0
међународној трговинској арбитражи, Правна ријеч, Бањалука,
2004. 325. Радованов А., Арбитражни поступак према Нацрту Закона
0
међународној трговинској арбитражи , Зборник радова, Копао ничка школа природног права, децембар
2004.
32 6 . Радованов А., Основне карактеристике арбитражног поступка Зборник радова са саветовања, Златибор
32 7 . Радованов ~енциклопедИЈУ·
544
2005. Одреднице о арбитражи за општу
' правну
328. Ракић Водинелић В., Бриселска конвенција и трговачка арбитра жа, Међународна привредна арбитража - стање и перспективе, Зборник реферата, Београд, 1997. 329. Ракић Водинелић В., Палачковић Д., Литиспенденција пред ар битра:жом и пред државним судом, Правни живот, број 9-1 о;, Бе оград, 1994. 330. Редферн А., Статус арбитра - ду)l<Ност и одговорности, у књизи Међународна привредна арбитра)ка-,- стање и перспективе, Збор ник реферата, Београд,
1997.
331. Rubelin-Devicki, L-arЫtrage, 1965. 332. Сајко, Међународно приватно право, Опћи дио, Загреб, 1992. 333. Сај ко, Мјеродавно право за суштину арбитражног спора, Саве товање Арбитража у постдејтонској Хрватској и БиХ, Загреб,
1996. 334. Сај ко,
Дика, Арбитражно решавање међународних трговачких
спорова, Љубљана,
335. Салма
1989.
М., Салма Ј., Усаглашавање националних законодавстава
о арбитражама са међуцародним Моделима-закона, ПРАВО теорија и пракса, број
336. Салма
1,
Нови Сад,
-
1998.
М., Арбитрабилност спора по закону број
године о арбитражама Републике Мађарске,
пракса, број
337. Симовић
1О,
Нови Сад,
LXXI од 1994. ПРАВО - теорија и
1999.
А., Достављање у арбитражном поступку, Право и при
вреда, број
5-8,
Београд,
2001.
338. Станивуковић
М., Међународна трговачка арбитража у праву САД, у књизи Међународна трговинска арбитража, Службени
339.
гласник, Београд, 1996. Станивуковић М., Међународна надлежност судова у праву САД, ЕУ и ЕФТА . Нови Сад, 1995.
3 40. Станивуковић М., Надлежност судова и међуна~одне арбитраж: за уговоре у спољној трговини, ПРАВО - теорија и пракса, број 4, Нови Сад, 1997. . Избор правних правила по којима ће арбитра341 Станивуков ић м ., . · меритуму спора Арбитража, број 1, Београд, 2000. )Ка одлучити 0 ' м Конституисање арбитражног трибунала у 342 Станивукови ћ ., б · у књизи Међународна привредна ар итража упоредном праву, 1997 тиве Зборник реферата, Београд, . стање и перс лек ' 545
343. Старовић Б., Признање и извршење страних арбитражних одлу ка, ПРАВО - теорија и пракса, број 2-3/1, број 4/11, Нови Сад, 1990. 344. Старовић Б., Улагање страних средстава (капитала) у Југославији и решавање спорова пред арбитражним институцијама, ПРА ВО - теорија и пракса, број 3-4, Нови Сад, 1992.
345. Schlosser Р., Das Recxt der internationalen privaten Schiedsgerichtsbarkeit, TuЬingen, 1989. 346. Scwab К. Н. Schiedsgerichtsbarkeit, Milnchen, 1979. 347. Шуковић В., Арбитражни споразум и утврђивање надлежности арбитража, магистарски рад, Београд, 1986. 348. Трајковић М . , Карактеристике енглеског арбитражног права, у књизи Међународна привредна арбитража - стање и перспекти ве, Зборник реферата, Београд, 1997. 349. Трајковић М, Међународно арбитражно право, Правни факултет, Београд, 2000. 350. Трајковић М., Ново кинеско арбитражно право, ПРАВО-теорија и пракса, број 7-8, Нови Сад, 1996. 351. Трајковић М., Доношење арбитражне одлуке, Арбитра)ка, број 1, Београд, 2000. 352. Трајковић М., Ефекти арбитражне одлуке, Право и привреда, број 5-8, Београд, 2000. 353. Трајковић М., Арбитража по правичности, Право и привреда, број 5-8, Београд, 2001. 3 54. Тр ива С., О арбитражи, њеној правној природи и арбитражном споразуму, у књизи Арбитражно решавање спорова, Нови Сад,
1973.
355. Трива
С., Арбитражни уговор након поништаја арбитра)кне од
луке, Загреб,
356. Трива С.,
1981.
Белајец В., Дика М., Грађанско парничне процесно пра
во, Загреб,
1986.
3 57. Трива С., Арбитражно ријешавање међународних трговачких спорова, Загреб, Привреда и право, број 3-4, 1994. З58. Трива С., Новоте, разлог за поништај арбитражног праворијека, саветовање ново Хрватско арбитражно право, Загреб, 1995.
35 9. Трива С., Закон о арбитражи, IV Хрватски арбитра:жни дани, За греб, 1996. 546
360. Три ва С., Дика М.,
Закон о парничном поступку, Закон о арбитра
)I(И (ХХ издање), Народне новине, Загреб,
361. Трива
2004.
С., Узелац А., Хрватско арбитра)кно право, Народне нови-
не, Заrреб,
362. Три ва С.,
2007.
·
Познић Б., Воргић Н., Варади Т, Арбитражно решавање
спорова, Нови Сад,
363. Уде Л., Загреб,
1973.
Поништај арбитра)кне одлуке, Привреда и право, број З-4,
1994.
364. Варади Т., Међународно приватно право, Форум, Нови Сад, 1990. 365. Варади Т., Интервенција суда у погледу конституисања арби траже, Правни живот број 12, Београд, 1994. 366. Варади Т. , Одређивање меродавног материјалног права пред спољнотрговинским арбитражама, у Зборнику последипломских специјалистичких студија на Правном факултету у Београду под називом Уговори о међународној трговини
I, Београд, 1987. Intemational Commercial Arbitration, CEU, Budapest,
367. Varadi Т., 1996. 368.-Varadi Т., Barcelo, Von Mehren, Intemational commerci-onal arbitration, St. Paul, Minn, 1999. 369. Варади Т., Спољнотрговинска арбитража и интернационалистич ко конципирање аутономије воље, Зборник Правног факултета у
370.
Новом Саду, 1970. Варади Т, Замка наглашених добрих намера, Правни живот, број
371.
Београд, 1977. Васиљевић М. , Педесет година Спољнотрговинске арбитраже
12,
при Привредној комори Југославије у Београду, у књизи Међуна
родна привредна арбитража
3
- стање и перспективе, Зборник ре.
ферата, Београд, 1997. 72. Васиљевић М. , Статус и овлашћења' органа именовања у арби-
3 73
тражном праву, Правни живот, број 12, Београд, 1996. . Васиљевић М., Спољнотрговинска арбит~ажа при Привредној
комори Југославије, Право и привреда, број 5-8/96.
374 . в асиље вић
м
.,
Природа и карактеристике СТА при ПКЈ у Бео-
г аду, Арбитража број 1, 2000.
. lелимировић М., Избор арбитара и формирање арбитражног 375 већа код међународних трговинских арбитража, магистарски рад, Нови Сад, 1992. 547 .
376. Вилус Ј., Допринос Комисије УН за међународно трговинско право унификацији правила о арбитражи, у књизи Савремени проблеми спољнотрговинске арбитраже, Београд, 1982.
377. Воргић Н . , Варади Т, Признање и извршење страних арбитраж 1
них одлука, у књизи Арбитражно решавање спорова, Нови Сад,
1973.
3 78. Вуковић
Р., Признање и извршење страних судских и других од
лука које су са њима изједначење, Бања Лука,
3 79.
Вукотић Ћ., Међународне трговинске арбитраже и ингеренције државних судова, Правни живот, број
548
1986.
12, Београд, 1995.
БИОГРАФИЈА АУТОРА
~J:(\'~:"~~}E(~~t'{~'' ~aa:~::;:~::f~:~:=;~~~;::;:::: ::~:~;~ ~ /t~"·t~·;<•
не и 10 месеци на Правном факултету у Новом
.·· · ".-."~t~~ ::у
Саду (са просеком 9,26). Сваке године је
.
11~,:~\),,
·:~·~".·
добијао за одличан успех Новембарску награду
~~:~::·,·~f~!}:1.~3' ~н::;~~~;:~:оз:в:~~~а:~~т~;:;~:::г с:~::~: ~&::t.;~;,.·~ ,.. .' \
t~·",., :~c.if':f.:r;: у)!<а научна област грађанско процесно право.
Докторску дисертацију одбранио из области грађанског процесног права и арбитражног права. Правосудни испит .положио са одличним успехом .
По дипломирању изабран за асистента на предмету Грађанско процесно право на Правном факултету у Новом Саду. Радио је
тридесет година у правосуђу у Општинском суду у Новом Саду, Окружном суду у Новом Саду, Врховном суду Војводине и Врховном суду Србије. Био је председник одељења судске праксе у Окружном суду у Новом Саду и главни и одговорни уредник Билтена судске
праксе Окружног суда
теорија и пракса
(1984)
(1998-2008).
Од оснивања часописа ПРАВО
уредник, а од
1996. па до 2012. године главни
и одговорни уредник овог научно-стручног часописа. Изабран за
редовног професора Правног факултета за привреду и правосуђе
Универзитета Привредна академија у Новом Саду
· сада
(2008) где је
у сталном радном односу и шеф Катедре грађанскоправних
наука. Завршио је обуку и поседује сертификат судије тренера за едуковање судија у Србији, сертификат за суђење у споровима из
породичноправних односа и сертификат за медијатора. Објавио је преко
120 научно-стручних радова у зборницима
правних факултета и у еминентним научно-стручним часописима. Учествовао на бројним научно-стручним саветовањима, семинарима,
округлим столовима са својим рефератима и саопштењима у з~мљи
и иностранству. Аутор је више књига и стручних монографија од · · начаiниЈ· е· Начелни ставови и правна схватања Савезног КОЈ их су наЈЗ ~ · суда,
б
чких и покр~инских врховних судова и Врховног
репу ли . . П ични поступак судска пракса, напомене, прилози ВОЈНОГ суда, арн '
549
и стварни регистар; Закон о парничном поступку, са објашњењима,
судском
праксом,
стварним
регистром
и
прилозима;
Правна
схватања Врховног суда Србије; Деликтна одговорност и накнада
штете; Приручник за практичну примену грађанског права; Накнада штете (зборник судске праксе); Брачно имовинско право и породично
процесно право; Зборник судске праксе Врховног суда Војводине грађанско-правна област; Закон о парничном поступку, критички
приказ, објашњења и тумачења. Написао је уџбенике за предмете
Грађанско процесно право, Облигационо право и Арбитражно право.
Написао је више одредница за Општу правну енциклопедију и за Енциклопедију Новог Сада.
У току своје универзитетске каријере боравио је више месеци на стручном усавршавању у Швајцарској (Берн и Цирих) и Немачкој (Минхен и Регенсбург). Обављао је функције у више мандата у разним струковним
удружењима:
Удружење
правника
Србије,
Удружење
правника
Војводине, Удружење за грађанско право Војводине, Југословенско удружење за привредно право и међународно привредно право и Југословенско удружење за грађанско процесно и арбитражно право. Обављао је едукацију судија у Србији из области парничног поступка , накнаде штете и стварног права. Држао је наставу на стручним
стицање
семинарима
лиценце
за
припремање
правосудног
стечајног управника и
испита
и
за
на специјалистичким
курсевима. Ментор код израде мастер радова, магистарских теза
и докторских дисертација. Члан је испитног одбора за полагање правосудног испита; члан Наставно-научног већа Правног факултета за привреду и правосуђе и члан Сената Универзитета Привредна академија у Новом Саду.
Адвокатска комора Војводине поводом обележавања 70-годи
шњице Гласника А~В му је доделила Повељу за изузетан допринос у неговању традиције и одржавању и подизању стручног и научног
угледа овог часописа. А часопис ПРАВО - теорија и пракса поводом обележавања двадесете годишњице овог научног часописа
му је
доделио Повељу _ за изразити допринос у ширењу правне мисли и остваривању научног угледа овог часописа. Добио је захвалницу
Правног факултета у Новом Саду на доприносу обогаћивању библиотечке грађе овог факултета.
550
