Knjiga Elektronsko ucenje

UNIVERZITET U NOVOM SADU Tehni Tehniki fakultet „Mihajlo „M ihajlo Pupin“ Zrenjanin

ELEKTRONSKO UENJE P r o f . d r D r a g a n a G l u ša c

Zrenjanin, 2012.

ELEKTRONSKO UENJE

UDŽBENIK U RADNOJ VERZIJI

2


UDŽBENIK U RADNOJ VERZIJI

2


SADRŽAJ 1. U# U#ENJE U ELEKTRONSKOM OKRUŽENJU - »ELEKTRONSKO U#ENJE« Pojam »elektronsko u uenje« Obrazovne potrebe digitalnog društva Razvojno - psihološke pretpostavke e u uenja - »Cyber psihologija« Znanje, Stavovi, Percepcija Blumova taksonomija Motivacija, Pažnja, Pam% Pam%enje Pedagogija elektronskog u uenja Teorije u uenja Kognitivizam Konstruktivizam Bijeviorizam Konektivizam Blumova taksonomija Stilovi u elektronskom u uenju Personalizacija sistema za e u u enje prema stilu u uenja

Uenje kroz igru Pedagoške vrednosti e u uenja

2. INFORMATI# INFORMATI#KA DIDAKTIKA Konvencionalna Konvencionalna i informati informatika didaktika Usmerenost e-u e-uenja prema ciljevima nastave Oiglednost nastavne materije Konstruktivisti Konstruktivistiki pristup i u uenje istraživanje i straživanjem m Postupnosti i sistemati sistematinost Individualizacija i socijalizacija Racionalizacija nastave Povezanost tradicije i savremenosti savremenosti Pove% Pove%ana trajnosti znanja, veština i navika Nastava okrenuta ka u ueniku Metode rada u e-nastavi Jedinstvo teorije i prakse Pedagoška komunikacija u e u uenju Elektronska komunikacija u didakti didaktikom etvorouglu Uloga nastavnika u elektronskoj elektronskoj nastavi Kompetencije Kompetencije nastavnika 4. OBLICI ELEKTRONSKOG U#ENJA Evolucija elektronskog u uenja Digitalna saradnja Kompjterski orijentisano u uenje Digitalna prezentacija prezentacija Obrazovni softver Tutorijal

3

ELEKTRONSKO UENJE Web zasnovano uenje 5. INSTRUKCIONI DIZAJN NASTAVNOG SADRŽAJA Principi instrukcionog dizajna Dizajn nastavnog materijala Multimedijalni formati podataka Digitalni tekst i hipertekst Raunarska grafika Digitalni zvuk i video Animacija Multimedija u WEB okruženju Standardi u oblasti elektronskog uenja Objekti uenja Modeli podataka Modeli podataka i informacija Organizacija obrazovnih sadržaja Profili uenika Ovorena arhitektura

6. FUNKCIONALNI MODEL E U#ENJA LMS – Razvoj i upravljanje sistemom za elektronsko uenje Arhitektura LMS sistema Funkcionisanje sistema Hijerarhijsko ure'enje sistema Uenik Nastavnik Administrator Sistem administrator Administrator sadržaja Monitoring sistema Korisnik gost Organizacija nastavnog sadržaja LMS sistemi za elektronsko uenje Joomla Moodle Claroline A tutor Elektronska evaluacija postignu%a uenika

4


1 . U  E N J E U EL EK T R O N S K O M O K R U E N J U : »E L EK T R O N S K O U E N JE «

Pojam elektronsko uenje

P

ojam "elektronsko uenje" je jedan od danas najkoriš%enijih sintaksi u procesu modernizacije obrazovanja u svetu. Koriste se razne definicije elektronskog uenja. #esta su pogrešni konteksti elektronskog uenja, uenja na daljinu, i ostalih. Po definiciji Amerike asocijacije ASTD iz 2001. godine (American Society for Trainers and Development) e l e a r n i n g , odnosno u prevodu e l e k t r o n s k o u #e n j e , ili skra%eno e u # e n j e , je metodologija kojom se ”nastavni sadržaj ili aktivnosti u u enju isporu uju uz pomo# elektronskih tehnologija" (eng. instructional content or learning experiences delivered or enabled by electronic technology). Time se objedinjuju svi diversifikativni nazivi za elektronsko uenje: § Elektronsko uenje (E learning), Web utemeljeno uenje (Web Based Learning), § Web utemeljena nastava (Web Based Instruction), § § Vežbanje utemeljeno na Internetu (Internet Based Training), Raspodeljeno uenje (Distribute Learning), § § Napredno raspodeljeno uenje (Advanced Distributed Learning), Udaljeno uenje (Distance Learning), § § On-line uenje (On-line Learning), Mobilno uenje (Mobile Learning), § Upravljano uenje (Remote Learning), i dr. §

5

ELEKTRONSKO UENJE Elektronsko uenje, prisutno je i funkcioniše u praksi ve% više od jedne decenije kao uenje olakšano i pojaano koriš%enjem informacione i komunikacione tehnologije. Takvi ure'aji u ovom tehnološkom trenutku obuhvataju raunar sa dodatnim ure'ajima, digitalnu televiziju, prenosne i džepne raunare i mobilne telefone. Komunikacija omogu%uje upotrebu Interneta, elektronske pošte, diskusionih grupa, i sistema za kolaborativno uenje. E-uenje podrazumeva i uenje na daljinu, kroz mrežu intraneta, i može se smatrati komponentom fleksibilnog uenja. Kada se uenje odvija ekskluzivno preko mreže, tada se naziva on-line uenje. Kada se uenje distribuira mobilnim ure'ajima kao što su mobilni telefoni, prenosni i džepni raunari, tada se uenje naziva m-learning. Mobilno uenje (m-learning) i uenje preko mreže (on-line learning) su dva podskupa elektronskog uenja. Sva tri ova skupa pripadaju uenju na daljinu*. U formalnom smislu e u # e n j e ukljuuje brojne strategije uenja i tehnologije koje podržavaju proces uenja i to one poput CD-ROM ure'aja i medija, zatim nastave izvo'ene na raunaru, videokonferencijskih sistema, nastavnih sadržaja za uenje koji su isporueni uz pomo% satelitske komunikacije i mreža obrazovanja. U njima se vrši individualna razmena informacija i sticanje znanja onih koji uestvuju u takvom procesu. U naelu to je uenje zasnovano na elektronskoj tehnologiji, oblikovano tako da omogu%ava sticanje znanja i veština ne samo uenika u formalnom procesu uenja i pouavanja, ve% i svim kategorijama korisnika u tzv. procesu celoživotnog uenja i pouavanja, a to znai uenja uz rad, prekvalifikacija i dokvalifikacija za nova zanimanja, i sl.

Elekt ronsko u enje je obrazovna interaktivna komunikacija izme u u enika i profesora koja se realizuje pomo u savremenih ict-a.

Brown, T. H. (2004). The Role of m-Learning in the Future of e-Learning in Africa? In Distance Education and Technology: Issues and Practice. Hong Kong. *

6


Elekt ronsko u enje ne negira postoje e na ine u enja, ve ih dopunjuje i oboga uje. E u # e n j e ima

svoje utemeljenje u psihologiji i pedagogiji, i mogu%e je utvrditi didaktiku, logiku i metodiku bazu svrhe, ishoda i ciljeva uenja. Osnovni smisao je postizanje obrazovnih ciljeva zadovoljavanjem individualnih potreba.

Obrazovne potrebe digitalnog društva

E

lektronsko uenje kao pojam novog je datuma i potpuno razliito se definiše literaturnim izvorima. Slovo E usvojeno je kao prefiks za delatnosti koje su usvojile elektronsku informaciono komunikacionu infrastrukturu ime dobijaju novi savremeni izraz, ali i novu paradigmu postojanja, tako da izrazi E-upravu, E-zdravstvo, E-uenje postaju skra%enice usvojene i u srpskom jeziku. Deca u školskom uzrastu, ro'ena s kraja devedesetih godina prošlog veka, pa na ovamo, podrazumevaju raunar kao deo svog životnog prostora. Raunar je postao neprikosnoveni izvor zabave i informacija u smislu individualnih ili kolektivnih igara, medijuma za muziku, filmove, komunikaciju sa geografski i fiziki udaljenim sagovornicima, kao sredstvo dopisivanja, i tako dalje. Sveobuhvatno, raunar postaje svakodnevni deo njihovih života, i to sa kako sa aspekta privatnih delatnosti, tako i sa profesionalnog aspekta. Realan i neminovan zakljuak je da je implementacija raunarske filozofije u nastavne procese neizbežna.

7

ELEKTRONSKO UENJE Brz tehnološki napredak ljudske civilizacije uzrokuje evolucione potrebe za promenama u obrazovnom konceptu. Svetski su prihva%eni novi standardi u oblasti obrazovanja koji su u znatnoj meri pomerili staromodna shvatanja i koncepte nastave. Modernizacija obrazovne tehnologije kao sastavnog dela nastavnog procesa neminovni su u ovom tehnološkom trenutku. Pojam znanja se menja. Savremeno obrazovanje zahteva transformaciju "tradicionalnog modela reprodukcije znanja" u model “aktivne izgradnje znanja”, gde su nastavnici i uenici partneri u zajednikom delovanju na izgradnji baze znanja koju treba usvojiti. Ono što novo doba name%e samo po sebi je ono što se u svetu naziva “Life Long Learning” gde je aktivni pojedinac prinu'en da individualno transformiše prikupljene informacije u znanje. Tome ga treba nauiti, i to ne samo da samostalno nalazi informacije, nego i da upravlja njima, analizira ih i pretvara u korisno znanje. Uloga nastavnika u školi samim tim postaje nešto drugaija: on više nije centar uionice u kojoj se odvija frontalna nastava ve% saradnik, instruktor ili "trener" koji pomaže uenicima da ue na svoj nain i uspešno prerade informacije u znanje. Osnovni zadatak nastavnika jeste nauiti uenike kako uiti, drugim reima stvoriti informacijski pismene uenike, budu%e informacijski pismene strunjake u svom podru ju. Informacijski pismena osoba razume ulogu raunara kao saradnika u procesu traženja i obrade informacija, ali je isto tako svesna kako uspešnost tog procesa zavisi najviše od nje same, a ne od tehnologije koju koristi. Novi naraštaji uenika, tzv. Netgeneracija, zahteva novi pristup uenju “fokusiranom na ueniku”, To je više od samog prilago'avanja razliitim stilovima uenja; to je predavanje komandi samog uenja u ruke uenika. Ovo uenje se ♦

odlikuje ne samo ve%om autonomijom

♦

O'Neill, G. & McMahon, T. (2005). Student-Centred Learning: What Does it Mean for Students and Lecturers? http://aishe.org/readings/2005-1/oneill-mcmahon-Tues_19th_Oct_SCL.html

8

ELEKTRONSKO UENJE uenika, nego je i ve%i naglasak na aktivno uenje, gdje kljune uloge imaju kreiranje, komuniciranje i participiranje, i izmenjenim ulogama nastavnika do te mere da nestaje razlika izme'u nastavnika i uenika u potpunosti. ♥

Informatizacija obrazovanja je termin koji sve eš%e susre%emo u zvaninim diskusijama u pedagoškoj javnosti i to je proces koji zahteva sinhronizovano institucionalno delovanje svih nivoa upravljanja u obrazovnom sistemu. U sklopu Nacionalne strategije za mlade (u daljem tekstu Strategija) u Republici Srbiji koju je usvojila Vlada Repubilke Srbije 2008. godine [21] mladi su prepoznati kao aktivni uesnici tokova u društvu, te je obrazovanje mladih postavljeno kao prioritetan zadatak drzave. U istom dokumentu akcenat je stavljen na neophodnost razvoja mehanizama u društvu za pove%avanje nivoa informatike pismenosti mladih. Informatika pismenost pretpostavlja snalaženje u osnovama rada sa raunarom i konformnost u koriš%enju gotovih aplikacija. Imperativ ove strategije jeste integracija obrazovnog sitema Srbije u obrazovni prostor Evrope. Me'unarodna nacionalna ispitivanja [2] pokazala su nedovoljan kvalitet obrazovnih dostignu%a uenika u Republici Srbiji kao i sklonost reprodukciji, a ne samostalnom istraživanju i formiranje veština u rešavanju problema. Shodno tome osim formalnih promena u nastavnim programima neophodno je didaktiko osavremenjivanje i inovacije u metodikom pristupu u nastavi. Frontalni rad, tradicionalni pristup u ovom društvenom i civilizacijskom momentu ne može odgovoriti na ubrzane i multimedijalne zahteve uenike percepcije. Uvo'enje raunara u nastavu prevazilazi ovakve poteško%e u komunikaciji, u velikoj meri utie na motivaciju uenika i održavanje paznje na nastavne materije. Kombinacija dobrih i nezamenljivih tekovina tradicionalne nastave i savremenog metodikog oblikovanja nastavnih (i vannastavnih) aktivnosti jeste komleksan proces koji zahteva izuzetno

♥

Downes, S. (2005). Are the Basics o f Instructional Design Changing? http://www.downes.ca/cgi-bin/page.cgi?db

9

ELEKTRONSKO UENJE veliko angažovanje svih upravljakih struktura u obrazovnom procesu. Osim obrazovne funkcije, škola uestvuje u vaspitnom oblikovanju mladih, a savremene društvene tendencije name%u teme kao sto su ekološka svest, interkulturalizam, tolerancija, ekološke teme i održivi razvoj. Specifini ciljevi Strategije su: izgra'ivanje sistema informisanja mladih na svim nivoima i u svim oblastima, pove%avanje nivoa informatike pismenosti mladih, uiniti dostupnim relevantne informacije, razvijanje informativnih programa koji su namenjeni mladima, smanjivanje predrasuda prema mladima iz razliitih društvenih grupa, sistematsko pra%enje stanja problema, potreba i stavova mladih, pove%avanje ueš%a mladih u razliitim vidovima formalnog i neformalnog obrazovanja, unapredjivanje uslova za bezbedan život mladih i razvijanje bezbedonosne kulture kod mladih. Glavni predstavnik aktivne škole A. Ferijer isticao je da «škola treba da omogu%i individualnu, spontanu i produktivnu aktivnost uenika, a da bi se to postiglo rad škole treba da se utemelji na uro'enim interesovanjima uenika kojima treba podrediti sadržaje i metodologiju školskog rada. Preporuuje da se i školi praktikuju manuelni rad. Socijalne aktivnosti i intelektualne aktivnosti kao najviša forma školskog rada”.[13] +++

Razvojno - psihološke pretpostavke e u enja Poetak XXI veka svakako je obeležen eksponencijalnim rastom primene raunara u svim segmentima raunarskog delovanja. Deca su od najranijeg uzrasta suoena sa digitalnim ure'ajima i njihovo odrastanje je apsolutno u skladu sa tim. Mobilni telefon, internet komunikacija, razliiti vidovi elektronske zabave, dostupnost informacija neodvojiv je deo današnjeg mladog oveka. Nastava, izopstena od predhodno nabrojanih pojava, takvom mladom oveku je strana, nemotivišu%a nezanimljiva i ne može dati dobre efekte. Oblikovanje svesti je usmereno u pravcu multimedijalne percepcije, globalizma i stalne potrage za novim. U ovom trenutku vaspitna uloga škole ne poznaje ovakvu vrstu delovanja, odnosno neiskorištava dragocene resurse u vidu IT tehnologije. Koriš%enje raunara u 10

ELEKTRONSKO UENJE slobodno vreme je potpuno nekontrolisano i proizvodi krajnje negativne efekte. Mladi stiu novo znanje i iskustvo uglavnom individualno i difuzno. Neophodno je integrisano delovanje svih resursa u obrazovnom sistemu u cilju stavljanja raunara u funkciju izgra'ivanja pozitivnog vrednosnog sistema kod mladih. Takvo delovanje osim na sadržaje koji su predvi'eni nastavnim planom i programom, prevashodno treba da odgovara na vaspitne zahteve u društvu: poštovanje ljudskih prava, interkulturalizam, ravnopravnost, visok nivo zdravstvene, ekološke svesti, i ostalo. Pod pojmom „uenje“ podrazumevamo u najširem smislu aktivnost pojedinca koja rezultuje usvajanjem odre'enih znanja, veština i navika. Rezultati uenja, prema Blumu, mogu biti vezani uz razvoj sposobnosti na spoznajnom (kognitivnom), doživljajnom (afektivnom) i praktinom (psihomotornom) podru ju. Uenje je širi pojam od obrazovanja i pouavanja. Uenjem se stie odre'eno znanje, ali i stavovi i vrednosti. Uenje kao fenomen je izuavano od davnina i postoji veliki broj definicija uenja: U enje je proces u kojem se znanje stvara kroz transformisanje iskustva. (interakcija sadr aja i iskustva) (Kolb)

U enje je aktivnost kojom organizam menja svoje ponaš anje, pod uticajem spoljaš njih uslova, ali i rezultata sopstvene aktivnosti, kako bi se uklonilo stanje po etne neizvesnosti (J.Linhart)

U enje je proces relativno trajnih promena pojedinca nastalih tokom obnavljanja novih akt ivnosti a koje se maniestuju u njegovom izmenjenom na inu ponaš anja (Grgin)

U enje je akt ivnost koja dovodi do promena u ponaš anju (Spence)

U enje je relativno trajna promena u ponaš anju (ili ponaš ajnom potencijalu) izazvana iskustvom (Tarpy i M ayer, 1978).

11

ELEKTRONSKO UENJE Znanje definišemo kao razumevanje nekog pojma i potencijalnu sposobnost primene i korištenja istog u neku svrhu. U sebi involvira složene kognitivne procese kao što su percepcija, uenje, komunikacija i zakljuivanje. Stavovi su uenjem i vaspitanjem steene navike i tendencije reagovanja na odre'eni nain prema nekome ili neemu. Vrednosti su ljudska uverenja koja usmeravaju ponašanje, mišljenje i doživljavanje pojedinca prema nekim temeljnim obeležjima njegove okoline. Vrednosti su vezane uz materijalno i duhovno podru je socijalnog života pojedinca, životnu okolinu, etiku i moral i sl. Na primer, e-uenje može na veoma slikovit i životan na%in da približi multikulturalne vrednosti kao što su ravnopravnost, tolerancija, bezbednost ili neki slian bitan iniilac kompletnog razvoja linosti. Percepcija ili opažanje (lat. Perceptio: primanje; opažanje) je jedna od osnovnih kognitivnih funkcija koja predstavlja složen i aktivan proces traženja, odabiranja, primanja, obrade, organizovanja i tumaenja raznovrsnih draži koje deluju na ula i nervni sistem. Opažanje je važan psihiki proces na osnovu kojeg organizam neposredno upoznaje relevantna svojstva pojava i predmeta u stvarnosti. Opažanje nije prosto i pasivno odražavanje stvarnosti, ve% ukljuuje povezivanje ulnih podataka sa ranijim iskustvom, njihovo kategorisanje i pridavanje znaenja. Opažanje ili percepcija je proces sticanja, interpretacije, selekcije i organizacije senzorijalnih informacija izazvanim ulnim nadražajima. Razliiti metodi studije percepcije se prostiru od u osnovi bioloških ili psiholoških pristupa, i psiholoških pristupa preko apstraktnih eksperimenata u filozofiji uma. Opažanje je saznanje spoljašnje sredine posredstvom ula; elementi tog saznanja su oset ili ose# aj (prost ulni podatak koje se odnosi na samo jednu osobinu predmeta) i opažaj (znanje o tim prostim ulnim podacima koje se odnosi na predmet u

12

ELEKTRONSKO UENJE celini). Odraslom oveku su oseti dati u okviru opažaja i samo bebe imaju proste, neure'ene ulne podatke.

MOTIVACIJA Motivacija im( veliku ulogu u procesu uenj( jer ono zn(i pozitiv(n st(v prem( onome što se ui. Ono što je »interes(ntnije« bolje se p(mti, nego ono gr(divo z( koje nije interesantno. Što je ve%e interesov(nje z( uenje, m(nje n(por( je potrebno d( se usmeri p(žnja n( nastavni m(terij(l. Gr(divo koje je z( uenike interes(ntno ne s(mo d( se l(kše ui nego se brže i bolje p(mti. N(st(vnici mogu d( r(zviju interesov(nje z( odre'eni predmet u slu( ju d( dobro i interes(ntno pred( ju. Me'utim interesov(nj( se menj( ju s( uzr(stim( i im( velikih r(zlik( izme'u dece u pogledu interesov(nj( z( pojedine školske predmete. Uenici esto govore da su prinu'eni d( ue i one predmete z( koje im( ju m(li ili skoro nik(kv interesov(nje. Potrebno je d( studenti i uenici ivek n('u nešto što %e im biti interes(ntno i t(ko %e l(kše uiti t( j predmet. Jedno od sredst(v( z( proširenje interesov(nj( može d( bude predstavljanje nastavnih sadržaja na savremene naine, na ono kako deca oekuju i kako to rade van škole. U velikoj meri ovde možemo prepoznati raunar i uopšte digitlnu tehnologiju kao potrebu inkorporiranja u nastavni proces u službi pove%avanja motivacije za uenje, odnosno za nastavnu materiju koja prezentovana na tradicionalni nain ne dobija svoju dimenziju, važnost i životnost. U brojnim pedagoškim istraživanjima dokazan je pozitivan uticaj raunara na pove%anje motivacije uenika za rad na raunaru, odnosno za uenje podržano primenom savremenih digitalnih sredstava za uenje u raznim oblastima [28, 29, 40, i dr.]. U peadagoškoj literaturi sre%emo razne i brojne vrste nastavnih motiva: stanje aspiracije, utakmica, pohvala i pokuda, nagrada i kazna, znanje kao motiv, lina promocija, i slino. Svi ti do sada poznati i ve% korišteni metodi podizanja motivacije postoje i u E-uenju. Me'utim, motiv tipian i presudan u E-uenju, a može se zaista ponuditi kao sredstvo za podizanje motivacije u nastavi informatike, jeste

13

ELEKTRONSKO UENJE IGRA. Raunar je u današnjim okolnostima svakako sinonim za igraku, jer ve%ina dece koja su ranije bila u dodiru sa raunarem, videla su ga samo kao sredstvo zabave. Takav trend treba i nastaviti, i ne nastupati sa uvo'enjem raunara kao neeg «strašnog i mo%nog», ve% kao sasvim obinu svakodnevnu stvar koja nam poslove koje smo inae radili na jedan nain, sada možemo na zabavniji ali efikasniji nain to odraditi. Kvalitetni obrazovni softveri to omogu%avaju iako su u pitanju sasvim ozbiljne nastavne teme. PAŽNJA Pažnja se definiše kao stanje pove%ane budnosti ili psihike aktivnosti. Ima odlike selektivnosti i usmerenosti (ne zapažaju se sve, ve% samo neke draži), prilago'avanja organizma na bolji prijem draži i jasniju svest o sadržajima na koje je opažanje usmereno. #inioci koji utiu na pažnju: prirodne osobine stimulusa (veliina i promena veliine, jaina i promena jaine, prestanak draži, pokret itd.), unutrašnji inioci (motivacija, interesovanja, oekivanja), namerna pažnja (potpomognuta prethodnim inilacima). Kada se mentalne aktivnosti uprave na ogranieni broj stimulusa govorimo o pažnji. Glavne odlike pažnje pri opažanju su podešavanje organizma za što bolji prijem draži i ve%a jasno%a doživljaja onih predmeta ili pojava na koje je pažnja usmerena. Pažnja se javlja ne samo pro opažanju nego i pri svim drugim psihikim aktivnostima pri kojima je psiha skoncentrisana i usmerena na sadržaj. #inioci koji uslovljavaju pažnju psiholozi dele u dve grupe: prvu grupu ine osobine stimulusa (veliina, intenzitet, kretanje), i druga grupa unutrašnjih inoca (potrebe, interesi, postavljeni zadatak). Na izbor stimulusa pri percepciji uite iskustvo i na iskustvu zasnovano oekivanje. Ispitivanjem procesa pažnje utvr'eno je da postoje periodi u toku pažnje u kojima ona slabi, ili se sasvim prekida. Apsolutna pažnja ne može

14

ELEKTRONSKO UENJE se zadržati duže od nekoliko sekundu. Ona se obnavlja unekom slede%em periodu, novim podražajima. Na povišen nivo pažnje utiu razni faktori: od fizioloških (temparatura u prostoriji, doba dana, svetlo i sl.) pa do vrste i naina prezenovanja gradiva, njegove povezanosti sa postoje%im linim iskustvom, vizuelnost gradiva odnosno odgovaraju%i nivo zahteva ka apstrakciji nastavne materije u skladu sa uzrastom uenika. U E-uenju psihološka kategorija pažnje je veoma povezana sa pojmom efikasnosti nastave. Nalaze se u linearnoj korelaciji. Faktor pažnje je veoma uzrokovan multimedijalnim nastavnim sredstvima, o emu %e kasnije biti rei. PAM#ENJE Po definiciji pedagoške psihologije ako je uenje menjanje oveka, pam%enje je trajanje tih izvršenih promena. Pojam pam%enja obuhvata tri funkcije pam%enja: retenciju ili zadržavanje utisaka ili podataka uopšte, reprodukciju ili obnavljanje, ponovno oživljavanje onog što je jednom doživljeno ili što se jednom uilo i rekogniciju ili ili prepoznavanje onog što se ranije doživelo, odnosno nauilo.

Slika br. 3: Proces u%enja

15

ELEKTRONSKO UENJE Me'utim, kada govorimo o pma%enju u nastavi, konkretno u nastavi informatike, najviše se misli na retenciju, odnosno zadržavanje u mozgu onoga što se doživelo ili nauilo. Zadržavaju se samofiziološki tragovi, a predstave bolje re%i zamišljene slike, postaju iznova kada ti tragovi ožive, kada se se%amo neega. Ni u kom sluaju se ne može govoriti o zadržavanju u svesti. Retencija je zadržavanje u nervnom sistemu, a ne u svesti. Pam%enje je u velikoj meri zavisno od gradiva koje se ui, odnosno prirode saopštavanja gradiva koje se ui, i naina na koje se ono obra'uje i dužine pam%enja odnosno vreme brzine zaboravljanja. Gradivo koje se obra'uje na nain da ima smisla za uenika i koje se ui sa razumevanjem ne samo da se lakše i bolje ui ve% se i brže pamti nego gradivo bez smisla i gradivo koje se ui mehaniki ili bez razumevanja. Od smisaonog gradiva najduže se pamti u tom gradivu ono što ini njegov smisao. Delovi bez celine gube smisao. Apstraktne rei se brzo zaboravljaju. Ono što treba da se najduže zadržava u svesti i ono na emu treba insistirati u e-nastavi jeste usvajanje opštih ideja, shvatanja, opšta pravila, naela, metode, principi, logika. Na trajanje nauenog najviše ako ne i jedino namera, želja i volja da se nešto naui odnosno motivi u uenju.

PEDAGOGIJA ELEKTRONSKOG U #ENJA

Teorije uenja Kognitivizam, bijeviorizam i konstruktivizam su tri teroije koje se najviše izdvajaju po oorijentisanosti na aktivan proces uenja, i interesantno je to što su nastale više od dvadesetak godina pre nastanka mogu%nosti primene tehnologije u nastavni proces. *+-./0/1/2(3, 4/5791/+;/2(3 / =+.>0;?=0/1/2(3 >? 0;/ 07;+/97 ?A7B(

16


Kognitivna teorija uenja Jedn( od n( jsloženijih i n( jutic( jnijih s(vremenih teorij( kognitivnog r(zvoj( je on( iji je tvor(c šv( jc(rski psiholog Ž(n Pij(že. Kognitivni r(zvoj je, prem( ovom biološki orijentis(nom teoreti(ru, spont(n, (utoregul(cioni proces, odre'en org(nizmu inherentnim iniocim( i meh(nizmim(. Kognitivni pristupi uenju potiu iz prve polovine 20. veka i uglavnom se zasnivaju na teorijskim postavkama o razvijanju kognitivnih shema ili misaonih struktura koje reprezentiraju odre'ene spoljne ili unutarnje pojave ili procese. Uenje je povezano sa sticanjem novih shema i prilagodbom shema novim potrebama. Asimilacija je proces pretvaranja iskustva u unutarnje predstave i nove sheme koje su tako oblikovane da se uklapaju u postoje%e znanje. Akomodacija je proces prilago'avanja i menjanja postoje%ih shema kako bi se moglo prihvatiti novo iskustvo. Za delotvorno pouavanje upotrebom kognitivnih teorija važno je, izme'u ostaloga, prethodno utvrditi vrstu i razvijenost shema koje uenici poseduju te oblikovati proces i sadržaj uenja na nain da se dalje razvijaju, menjaju i dopunjuju postoje%e sheme. Sheme koje pojedinac poseduje tokom njegovog razvoja postaju sadržajno sve bogatije, složenije i više strukturirane. Osnovni pokret( r(zvoj( inteligencije jeste težnj( k( s(vršenoj i st(bilnoj r(vnoteži, odnosno f (ktor ur(vnotež(v(nj(. Org(niz(m je u st(lnoj inter(kciji s( svojom sredinom i kroz t( j uz( j(mni utic( j odigr(v( se proces (d(pt(cije, tj. uspost(vlj( se r(vnotež( izme'u dv( komplement(rn( proces( (simil(cije (s(obr(ž(v(nje objekt( postoje%im kognitivnim struktur(m( subjekt() i (komod(cije (modifik(cij( kognitivnih struktur( u skl(du s( objektom). R(zvoj inteligencije prol(zi kroz etiri gl(vn( st(dijum( ili period(, iji je redosled postoj(n i nepromenljiv, ( to su: senzomotorni period (od ro'enj( do poj(ve simbolike funkcije), preoper(cioni period (od 1-6 do 7-8), period konkretnih oper(cij( (od

17

ELEKTRONSKO UENJE 7-8 do 11-12) i period form(lnih oper(cij( (od 11-12 do 15-16). Nužnost redosled( j(vlj(nj( ovih st(dijum( ne zn(i d( su oni n(sledno predodre'eni ili preformir(ni, ve% je to proizvod (ktivnosti subjekt( koji je u potpunosti ovl(d(o mogu%nostim( jednog st(dijum( i koji g( prev(zil(zi prel(skom n( slede%i (npr. od konkretnih k( form(lnim oper(cij(m(). Kognitivne terije uenja bave se kljunim idejama koje objašnjavaju kako to ovek ui: § Ljudska memorija ima dva kanala za procesuiranje informacija – visuelni i auditorni; Ljudska memorija ima limitiran kapacitet za obradu informacija; § § Proces uenja je kompleksan mentalni proces; Nova znanja i veštine se moraju aktivno primenjivati na konkretnim § problemima.

Konstruktivistika teorija uenja U elektronskom uenju, kao jedna od kognitivnih teorija uenja, posebno je prisutan konstruktivistiki pristup uenju prema kojem znanje nastaje aktivnoš%u uenika, a proces uenja se sastoji u (re)organizaciji shema kojima uenik reprezentuje odre'ene elemente u svojoj fizikoj i socijalnoj okolini. Budu%i da uenici sami stiu i "konstruišu" svoje znanje, nastavnici bi ih u tome samo trebali voditi i usmeravati. Zadatak je nastavnika da uenicima osiguraju potrebne izvore informacija i druge materijale kojima %e sopstvenom aktivnoš%u izgraditi svoje znanje. Znanje se, pak, stie u socijalnom kontekstu te je šira društvena sredina u kojoj uenik stie znanja od velike važnosti za proces uenja. S vremenom nastavnici pokušavaju osamostaliti uenike koji trebaju nauiti kako sami uiti (engl. learn to learn). Za primenu ovog modela uenja u praksi važno je podsticati oblikovanje novih pojmova ili konstrukata kod uenika koji se povezuju sa

18

ELEKTRONSKO UENJE ranije usvojenim shemama i ugra'uju u složene strukture na osnovi kognitivne aktivnosti i praktinom iskustvu i delovanju uenika.

Bihejvioristika teorija uenja Bihevioristiki pristup objašnjavanju procesa uenja razvijen je u prvoj polovini 20. veka, a prema njemu je uenje povezano sa stvaranjem asocijacija izme'u odre'enih podražaja i reakcija organizma. Biheviorizam je pokazao na važnu ulogu potkrepljivanja ili nagra'ivanja u procesu uenja. Ukoliko se nagra'uju ili potkrepljuju odre'ene reakcije na specifine podražaje, onda se takve potrepljivane reakcije eš%e pojavljuju. Ukoliko nagrada za odre'ene reakcije izostaje, onda se takve reakcije gase ili postaju sve re'e.

Neuronska teorija uenja Neuronska teorija uenja definiše uenje kao komunikaciju izme'u nervnih %elija, ili neurona, u ljudskom mozgu. Funkcije neuronske mreže možemo, u odre'enoj meri, porediti sa funkcijom biološkog nervnog sistema. Me'utim, iako je razvoj veštakih neurona inspirisan biološkim nervnim %elijama za potrebe raunarskog sistema koji koriste neuronske mreže veza veštakih i prirodnih (bioloških) neurona nema naroitog znaaja. Biološka neuronska mreža je gra'ena od stvarnih bioloških neurona koji su fiziki ili funkcionalno povezan periferni živani sistem.U podru ju neurologije, esto se identifikuju kao grupe neurona koje izvode specifinu fiziološku funkciju. Veštaka neuronska mreža, predmet bavljenja naune discipline veštaka inteligencija, gra'ena je od me'usobno povezanih veštakih neurona (programskog koda sa svojstvima bioloških neurona.

19

ELEKTRONSKO UENJE Veštake neuronske mreže se mogu koristiti ili za razumevanje bioloških neuronskih mreža ili za rešavanje problema za koji je potrebna veštaka inteligencija, bez potrebe stvaranja modela stvarnog biološkog sistema. Stvarni, biološki nervni sistem je veoma složen i ukljuuje neka svojstva koja mogu biti redundantna za shvatanje rada veštakih neuronskih mreža. Uspostavljanjem analogije izme'u uenja i rada raunara mogu%e je posmatrati uenje kao proces obrade informacija. Kod pam%enja možemo razlikovati senzornu memoriju, kratkorono i dugorono pam%enje. Senzorna memorija vrlo kratko vreme (oko jednu sekundu) pohranjuje sadržaje koje registruju ekstrarecepori (ula). Sadržaji na kojima je fokus ili na koje je usmerena pažnja prelaze u kratkorono ili primarno pam%enje. Kratkorono pam%enje ima ogranieni kapacitet i obino je ogranieno na 57 elemenata (pojmove, predstave i sl.). Ono što se nalazi u kratkoronom pam%enju uenik može svesno razmatrati i na osnovu tih sadržaja planirati i oblikovati svoje reakcije. Kod pouavanja je potrebno prilagoditi koliinu informacija ogranienjima kratkoronog pam%enja i podstaknuti aktivnosti koje pospešuju prenošenje informacija iz kratkoronog ili primarnog u dugorono ili sekundarno pam%enje. Analizom, primenom i/ili ponavljanjem sadržaja koji se nalaze u kratkoronom pam%enju pove%ava se verovatnost njihovog trajnijeg ostajanja u dugoronom pam%enju ili sekundarnom memorijskom medijumu.

KONEKTIVIZAM Konektivistika, alternativna teorija uenja digitalnog doba, prvi put u literaturi spomenuta kao takva 2004. godine, postavlja uenika u središte obrazovnog procesa. Principi konektivizma su: ·

uenje i znanje se zasniva na razliitosti mišljenja

·

uenje je proces povezivanja više izvora informacija

·

održavanje veza potrebno je za nastavak uenja

·

osnovna veština je uoiti povezanost izme'u razliitih domena, ideja i koncepata

20

ELEKTRONSKO UENJE ·

mogu%nost za usvajanje novih znanja važnija je od trenutnog znanja

·

obrazovne aktivnosti namenjene su usvajanju tanih i ažurnih informacija

·

proces uenja podrazumeva donošenje odluka – zbog stalnih promena važno je znati odabrati šta uiti kao i razlikovati važne informacije od nevažnih.

Konektivizam istie veštine potrebne uenicima za uspeh u digitalnom dobu u kojem je prema Siemensu sposobnost da nauimo ono što %e nam biti potrebno sutra mnogo važnija od onoga što znamo danas. Connectivism also addresses the challenges that many corporations face in knowledge management activities. Knowledge that resides in a database needs to be connected with the right people in the right context in order to be classified as learning. Behaviorism, cognitivism, and constructivism do not attempt to address the challenges of organizational knowledge and transference. Problemski orijentisano uenje Osim spomenutih pristupa uenju, koji su više usmereni prikupljanju informacija, proces uenja može se oblikovati i kao rešavanje problema. Od mnoštva informacija u okolini ve%a je verovatnost da %e biti prime%ene i korištene one koje omogu%uju ueniku ispunjavanje odre'enih potreba i /ili rešavanje problema s kojima se suoava. Proces rešavanja problema pozitivno utie na identifikaciju i razlikovanje korisnih i nepotrebnih informacija, pam%enje korisnih informacija koje su potrebne za dolazak do rešenja, kao i razvoj veština kroz oblikovanje i pam%enje strategije kojom se problem može rešiti. Pouavanje se, dakle, može unaprediti ukoliko je oblikovano kao rešavanje problema. BLUMOVA TAKSONOMIJA

21

ELEKTRONSKO UENJE Uenje predstavlja relativno trajnu promenu u ponašanju ili repertoaru ponašanja koja je rezultat prethodnog iskustva. Uenje podrazumeva opaženu promenu u ponašanju. U zavisnosti od nivoa usvojenosti sadržaja i mogu%nosti da uenik usvojene sadržaje praktino koristi govorimo o slede%im nivoima rezultata uenja, prema Blumu: Prepoznavanje je mogu%nost identifikacije injenica i pojava s kojima se pojedinac ranije susretao.; Prise'anje i reprodukcija odnose se na mogu%nost samostalnog prizivanja u se%anje i ponavljanja (usmeno, pisano) nekih ranije usvojenih sadržaja; Rešavanje problema pomo%u odre'enog steenog odre'eno znanja; Snalaženje i prilago'avanje u novim uslovima povezano je s definisanjem problema u novim situacijama, razradom naina njihovog rešavanja, kreativnim pristupom i inoviranjem u primeni ranije steenih znanja, stvaranjem novih znanja, kao i s prilago'avanjem okoline svojim potrebama i ciljevima, uvažavaju%i društvene, etike, ekološke i druge vrednosti.

Stilovi u elektronskom u enju

S

tilovi uenja su najjednostavnije reeno razliiti pristupi ili naini uenja. Uenik osnovne ili srednje škole, student ili odrastao ovek u svom neformalno obrazovanju na sebi svojstven nain na koji usvajate znanje i koji vam olakšava uenje. Svako koristi više stilova pri uenju, s tim da su neki dominantniji od drugih, a mnogi koriste odre'eni stil uenja u zavisnosti od situacije, odnosno znanja koje usvajaju. Dominantni stil odre'uje nain našeg uenja, ali i nain na koji doživljavamo iskustva, prise%amo se informacija. Svaki nain uenja ukljuuje razliite delove mozga, a kombinacijom stilova uenja upotrebljavamo ve%i intelektualni kapacitet i kvalitetnije uimo. Svest

22

ELEKTRONSKO UENJE o Vašem linom stilu uenja može pomo%i da se unapredi uenje, kao i da se primenjuju odgovaraju%e metode i tehnike uenja.Dominantni stil odre'uje nain našeg uenja, ali i nain na koji doživljavamo iskustva, prise%amo se informacija. Svaki nain uenja ukljuuje razliite delove mozga, a kombinacijom stilova uenja upotrebljavamo ve%i intelektualni kapacitet i kvalitetnije uimo. Svest o linom

stilu uenja može pomo%i svakoj individui da unapredi uenje, kao i da primenjuje odgovaraju%e metode i tehnike uenja. Najraširenija i najednostavnija podela na tipove uenja je ona koja podrazumeva tri tipa uenja, a to su vizuelni, auditivni i taktilini: Vizuelni stil uenja je dominantan za one koji najlakše usvajaju neko

gradivo kada su informacije prezentirane vizuelno u obliku teksta. Oni koji ue na ovaj nain esto razmišljaju u slikama i ue najbolje kada je sadržaj prezentiran vizuelnim tehnikama poput power point prezentacija, flip arta, dijagrama i drugog pisanog metrijala. Naješ%e koriste informacije iz udžbenika i beležaka, i uglavnom preferiraju samostalno uenje, dok tokom predavanja prate predavaevu neverbalnu komunikaciju. Oni koji najlakše ue slušaju%i predavanja, diskusije, razmenom ideja, koriste auditivni stil uenja. Zbog toga je za ovaj stil uenja karakteristino dobro snalaženje u radu u grupi ili paru. Za one koji imaju izražen ovaj stil uenja pisana informacija je od manjeg znaaja tako da lakše ue i pamte ukoliko sadržaje uju ili ga itaju naglas. Svoje uenje mogu da unaprede itaju%i takst na glas ili koriste%i magnetofon. Oni koji tokom procesa uenja hvataju beleške, crtaju slike i dijagrame kako bi lakše zapamtili informacije imaju izražen taktilni stil uenja. Ovi ljudi najbolje ue kroz pokret, dodir ili konkretnu radnju, aktivno istražuju%i fiziki svet oko sebe. #esto ne mogu da mirno sede duži period vremena i njihovu pažnju ometa potreba za aktivnoš%u i istraživanjem. Jedna od prednosti koje e-uenje donosi u odnosu na tradiocinalni nain je da se može prilagoditi stilu uenja pojedinca, tako da uenik ui 23

ELEKTRONSKO UENJE samostalno organizuju%i vreme i prostor. Me'utim, ogu%avanjem samostalnijeg odre'ivanja naina i vremena uenja, e-uenje svojim uenicima donosi i ve%u odgovornost. U odre'enim oblicima e-uenja oni se ponekad sami moraju motivisati, individualno procenjivati potrebu za uenjem, što može dovesti do diskutabilnih rezultata i objektivno slabog napretka u procesu uenja. E-uenje se pojavljuje u dva osnovna oblika: kao poseban proces u postoje%em vaspitno-obrazovnom procesu i kao deo procesa e-nastave. U ovom radu, za nas je interesantan uticaj stilova uenja na e-uenje, kao procesa izvo'enja e-nastave. Stil uenja predstavlja nain razmišljanja, obrade i razumevanja informacija. Budu%i da se percepcija spoljašnjih informacija odvija raznovrsno kod razliitih osoba, ne postoji dominantni stil uenja. Stil uenja uenika zavisi od godina njegove starosti, od okolnosti pod kojima se ui, kao i od njegovih potreba. Aktivna uloga uenika u nastavi je postulat modernog pristupa u nastavnom procesu iu e-nastavi. Aktivna nastava po svojoj definiciji predstavlja tako organizovan nastavni proces u kom uenik istraživanjem i rešavanjem problemskih situacija sam aktivno uestvuje u formiranju sistema znanja. Uenici se kao individue me'u sobom razlikuju, ne samo u sposobnostima i motivaciji za uenje, nego i u svojim stilovima uenja. Termin stilovi uenja koristi se kao opis stavova i ponašanja koja odre'uju preferencije u uenju. Ve%ina osoba nije svesna koji im stil uenja odgovara, iako znaju da iz nekih aktivnosti i situacija ue uspešnije nego iz drugih. Stil uenja je dominantan nain prijema, obrade i upotrebe informacija u procesu uenja, a najprepoznatljiviji je u toku organizovanog uenja u nastavi; to je dominiraju%i nain mentalnog predstavljanja i obrade sadržaja uenja [16]. Percepcija spoljašnjih informacija odvija raznovrsno kod razliitih osoba, ne postoji dominantni stil uenja.

24

ELEKTRONSKO UENJE U procesu e uenja može se ostvariti podrška za razliite stilove uenja. Individualne razlike me'u uenicima ogledaju se u tome kako uenici prihvataju i obra'uju informaciju. Uenicima treba dati mogu%nost da sami izaberu stil uenja, kao i komunikaciju sa nastavnikom i svojim kolegama. Uticaj stilova uenja na oblikovanje i efikasnost e-uenja je važan, jer je važno biti sveobuhvatan u kreiranju programa edukacije. Gotovo sigurno je da %e u procesu e-uenja uvek biti prisutni uenici kojima odgovaraju razliiti stilovi uenja, a to znai da u procesu e-uenja moramo koristiti metode koje odgovaraju ve%ini ovih raznovrsnih stilova. Stilovi uenja koji se sre%u pedagoškoj literaturi zasnovnai su na 4 tipa: aktivisti, mislioci, teoretiari i pragmatiari [46]. Aktivisti su entuzijaste i žele izazove i nova iskustva. Ne zanima što se dogodilo u prošlosti ili sagledavanje stvari iz šireg konteksta. Zanima ono što se doga'a sad i ovde. Vole iznova pokušavati, proveravati razliite stvari i uestvovati. Uspešno ue kroz aktivnosti koje: •

nude nova iskustva

•

su kratke, "ovde i sada" i koje zaokupljaju pažnju;

•

ukljuuju uzbu'enje/dramu/krizu; ·

su raznovrsne

·

traže smišljanje ideja;

·

ukljuuju teške zadatke koji se trebaju rešiti

·

ukljuuju grupni rad;

·

dopuštaju isprobavanje.

25

ELEKTRONSKO UENJE Mislioci vole detaljno razmišljati pre delovanja. Dobro slušaju i ne vole biti u centru pažnje. Prihvaju aktivnost kao što je itanje i mogu%nost ponavljanja onoga što su nauili. Uspešno u%e kroz aktivnosti koje: ·

dopuštaju ili podstiu na gledanje (razmišljanje, premišljanje);

·

dopuštaju stajanje po strani i slušanje (promatranje);

· · · · ·

omogu%uju promišljanje pre donošenja odluke, dovoljno vremena za pripremu; ukljuuju pomno istraživanje omogu%uju razmišljanje o tome što se dogodilo, o emu se pouavalo; traže pomno obra'ene analize; omogu%uju autonomno odluivanje bez pritisaka i strogo definisanih rokova.

Toretiari vole videti kako se stvari slažu u celini. Logini su i objektivni, "sistemski" ljudi koji svet gledaju kao jedan kauzalni, uzrono posledini ciklus doga'anja. Analitiari su, veliku pažnju pridaju detaljima i esto su perfekcionisti. Uspešno u%e kroz aktivnosti koje: ·

ukljuuju vreme za istraživanje veza i me'usobnih odnosa izme'u ideja, doga'aja i situacija;

·

omogu%uju preispitivanje naela na kojima se zasniva sadržaj o kojem se govori;

·

omogu%uju intelektualni razvoj kroz analize složenih situacija, postavljanje pitanja;

· · ·

prikazuju strukturiranu situaciju s jasnom namenom; ukljuuju slušanje ili itanje o idejama i konceptima koji naglašavaju racionalnost ili logiku; nude zanimljive ideje i koncepte 26

ELEKTRONSKO UENJE ·

oekuju razumeevanje i ueš%e u složenim situacijama.

Pragmatiari vole videti kako stvari funkcionišu u praksi. Vole eksperimentisati s novim idejama. Praktini su, vrsto stoje na zemlji i vole rešavati probleme. Zahvalni su kad im se pruži prilika da iskoriste ono što su nauili. Uspešno u%e kroz aktivnosti u kojima: · ·

postoji jasna veza izme'u sadržaja i aktualnog problema ili prilike za rad; demonstriraju tehnike s jasnom praktinom prednosti;

·

postoji prilika za isprobavanje i vežbanje s osobom koja je uspešna u korištenju tih tehnika i može ih lako izvesti;

·

postoji mogu%nost za uenje gledaju%i demonstraciju nekoga tko je u tome uspešan;

· ·

se daje neposredna prilika za primenu nauenog; postoji mogu%nost koncentriSanja na praktine probleme, npr. osmišljavaju%i akcijski plan s jasnim ishodom.

U tabeli je dat pregled preporuka aktivnosti uenika u okviru e uenja prema Kolbovom modelu stilova uenja [17]:

27


Kolbov model stilova uenja [17] Posmatraju%i prikaz Kolbovog modela stilova uenja, vidimo da se on bazira na etvoro-stepenom kružnom procesu uenja u kome: (1) neposredna i konkretna iskustva pružaju osnovu za (2) posmatranje i reflektovanje (mišljenje) koje se destiliše u (3) apstraktne koncepte proizvode%i nove implikacije za akciju koja može biti (4) aktivno testirana proizvode%i nova iskustva. Prema Kolbu, a u skladu s krugom iskustvenog uenja identifiikovana su etiri stila uenja, i to: • Aktivisti - uživaju u sticanju novih iskustava i prilikama koje im omogu%uju da ue kroz eksperimentisanje. Vole da u procesu uenja aktivno uestvuju. Najbolje ue iz kratkih interaktivnih zadataka. • Mislioci - vole da posmatraju i u mislima reflektuju informacije pre nego krenu u akciju. Vole da donose odluke kad njima

28


•

•

odgovara i ne vole da se požuruju. Najbolje u ue iz posmatranja i iskustva drugih. drugih. Teoreti Teoreti ari - vole da istražuju metodi metodino. Oni promišljaju korak po korak i postavljaju pitanja. Analiti Analitini su i ne vezuju se emotivno. U Ue sli slino misliocima ali vole da primene svoje sopstvene koncepte i teorijske modele. Pragmati Pragmatiari - vole prakti praktina rešenja, ne vole da teoretišu i žele da sti stiu prakti praktina iskustva. Delaju brzo i samopouzdano. U Ue sli slino aktivistima, ali vole da imaju prakti praktian cilj za svoje aktivnosti.[17]

Na Univerzitetu u Minesoti, na odseku za inovativno u uenje organizovani su veb sajtovi namenjeni za e u uenje prema Kolbovom modelu stilova uenja. Ideja ovakve organiacije ure' ure'enja je da obezbedi e-resurse za sva etiri stila u uenja, a za razli razliite kategorije, kao što su: praktikumi-vodi praktikumi-vodii, mape uma, beleške sa predavanja, prakti praktine kvizove koje pružaju povratne informacije, linkove za video klipove, diskusioni forum. Studenti se na po poetku rad amogu u po poetnom meniju opedeliti za rad prema svom stilu uenja. E-nastava je organizovana po modulima, a nastavni materijali su bojama podeljeni u zavisnosti od stila u uenja za koji su osmišljeni. Na kraju rad studenti pružaju povratnu da li im ovakva organizacija veb stranice pomaže u sticanju novih znanja, koji stilovi u uenja su najbolje usaglašeni sa e-materijalom, kao i da li im i druga drugaiji stilovi u uenja (koji nisu njihovi primarni), na ovakav na nain prezentovanja bivaju pristupa pristupaniji. U%enje kroz igru D(n(s se sve više n( n (gl( gl(š(v( zn(( zn(( j primene ra raunarskih igara u obrazovnom procesu procesu kod mla ml a'ih uzrasta u uenika [27]. Igr( Igr(, k( k(o stv( stv(r(l(k (k( (ktiv nost, pruž( pruž( deci mogu% mogu%nosti d( d( slobodno m( m(nipulišu predmetim( predmetim(, koriste% koriste%i pri tome svoj( svoj( prethodn( prethodn( iskustv( iskustv(. Prirodna sklonost ka istraživanju, upoznavanju sveta oko sebe, dec( dec( u igri istr( istr(žuju okruženje i

29

ELEKTRONSKO UENJE sopstvene mogu% mogu%nosti. Podsticanje dece n( n( (ktivnost usmer( usmer(v( i fokusira njihovu p( p(žnju. Istr( Istr(živ( živ(nj( nj( fenomen( fenomen( igre seže duboko u prošlost jer je prepoznat zna znaaj podstic( podstic(nj( nj( motiv( motiv(cije kod detet( detet(, ime se usmer( usmer(v( njegove p( p(žnja i pon( pon(š(nje. Eksplor( Eksplor(tivni, istraživa istraživaki k(r(kter igre podr( podr(zumev( zumev( poseb( poseb(n n(in (in org( org(niz( niz(cije v( v(spitno-obr( spitno-obr(zovnog r( r(d( s( decom, primeren njihovim mogu% mogu%nostim( nostim( i interesov( interesov(njim( njim(. Dok se igr( igr( ono istr( istr(žuje, im( im( slobodu d( d( bir( bir( n(ine (ine dol( dol(ženj( ženj( do cilj( cilj(, sredstv( sredstv( kojim( kojim( %e se pri tome služiti, d( d( putem pokuš( pokuš( j( j( i pogreš( pogreš(k( reši problem. Z( r(zliku od kl( kl(si sinog n( n(st( st(vnog r( r(d(, u kojem greške nisu dozvoljene i vrednuju se nižom ocenom, u igri dete bez ustez( ustez(nj( nj( reši i n( n( r(zli zliite n( n(ine ine pokuš( pokuš(v( d( do' do'e do rešenj( rešenj(. U slobodnoj inter( inter(kciji s( s( fizi fizikom i socij( socij(lnom sredinom, kroz problemske situ( situ(cije, ono r( r(zvij( zvij( svoje potencij( potencij(le do m( m(ksimum( ksimum( i n( t( j n(in (in us( us(vrš( vrš(v( sposobnosti, koje odre' odre'uju njegovo d( d(lje pon( pon(š(nje. U igri se ostv( ostv(ruje (ktiv( ktiv(n odnos pojedinc( pojedinc( s( drugom decom i odr( odr(slim( slim(, bude se njegove integr( integr(tivne emocije i proširuje socij( socij(lno iskustvo. Igra se doživlj( doživlj(v( k(o slobodna, spont( spont(na i kroz nju ono sebe izr( izr (ž(v( i isprob( isprob(v( svoje r( r(znovrsne mogu% mogu%nosti Posti\e se zadovoljstvo zbog sopstvenih postignu%( postignu%(,, dete se dok( dok(zuje pred sobom i vršnj( vršnj(cim( cim( u grupi. Emocion( Emocion(ln( ln( vre dnost igre ogled( ogled( se u optimisti optimistikom r( r(spoloženju detet( detet(, (k (k i u si tu( tu(cij( cij(m( k( k (d( ne može d( d( reši problem i pri tome pokuš( pokuš (v( d( n('e ('e novo mogu% mogu%e rešenje. Napredak uslovlj( uslovlj(v( i izmenjene utic( utic( je detet( detet( n( n( sredinu koj( koj( g( g( okružuje, ( u isto vreme dol( dol (zi do promene sopstvenog doživlj( doživlj( j( j( stv( stv(rnosti. T( T(ko igr( igr( u n(st( st(vnim (ktivnostim( ktivnostim ( post( post( je v( v (ž(n motiv( motiv(ciono mocion( mocion(lni inil( inil(c uspešnog u uenj( enj( i stv( stv(r(nj( nj( [21]. Deca unapred doživljavaju ra raunar kao igra igraku, kao izvor zabave, i spremni su u svakom trenutku da klasi klasian rad na asu zamene radom na ra raunaru. Pri tom nude% nude%i im nastavne sadržaj oblikovane u formu igre postižemo nastavne ciljeve u znatno bržem vremenu i sa boljim postignu% postignu %em uenika. Motivacija je zna znaajno ve% ve%a te shodo svemu tome nastava biva kvalitetnija i efikasnija.[28]

30


Sl. Slika 5. Prikaz ekrana iz igrice „Koliko je sati?“[26] PERSONALIZACIJA SISTEMA ZA E UENJE PREMA PREMA STILU UENJA U nastavku knjige bi% bi%e obra' obra'eno nekoliko sistema za e u uenje, a jedan od njih je Moodle koji spada u grupu LMS sistema za podršku e-obrazovanju. LMS (Learning Mamagement Mamagement System) System) je standardiziovani standardiziovani alat koji se koristi u e-obrazovanju. e-obrazovanju. Inženjeri ga nazivaju "infrastrukturom "infrastrukturom koja podržava uenje". Kaže se tako' tako'e da je LMS "mozak" a nastavni sadržaj "telo" organizma elektronskog sistema za u uenje. Prikaz testova koje su studenti zaista koristili (što je vidljivo iz rezultata), pruža jasniju sliku o tome da je Moodle veoma korisno i jednostavno sredstvo kako za evaulaciju znanja tako i za samo u uenje. U Uenje na daljinu menja navike i u uenika i profesora. Uenici (studenti) razvijaju upornost i organizacione sposobnosti, a sami nastavnici postaju veštiji u koriš% koriš%enju tehnologije. Po Poetna pedagoška filozofija na kojoj se zasniva Moodle uklju ukljuuje konstruktivizam i socijani konstrukcionizam. Konstruktivizam predstavlja psihološku teoriju znanja koja se zasniva na tvrdnji da se znanje sti stie putem iskustva, dok socijalni konstruktivizam naglašava da se polaznici (a ne samo predava predavai) mogu u uestvovati u obrazovnom iskustvu na razne na naine. Funkcije Moodle okruženja odražavaju ovo u vidu razli razliitih aspekata dizajna, tako da se može re% re%i da je Moodle dovoljno prilagodljiv za razli razliite

31

ELEKTRONSKO UENJE oblike nastave. Na primer, Moodle omogu%ava dodavanje resursa koji predstavljaju materijale koje korisnici itaju, ali nemaju nikakvu interakciju sa njima i aktivnosti koje predstavljaju interaktivni nastavni materijal. Kombinovanje virtuelnog okruženja i klasinih metoda stvara fleksibilne, hibridne sisteme za uenje koji se prilago'avaju potrebama korisnika. Moodle je jedan od predstavnika takvog naina obrazovanja koji je u svom desetogodišnjem razvoju zauzeo znaajno mesto u današnjem obrazovanju. Uspešna integracija sa razvojem novih tehnologija i savremene komunikacije uslovila je da ovaj sistem postane jedno od vode%ih okruženja. Ve% sada su vidljive prednosti koje su proizašle primenom programa za uenje na daljinu. Pored toga što se samo uenje može poboljšati, uenje na daljinu uenicima, njihovim porodicama i nastavnicima donosi iskustvo rada na internetu i upoznavanja sa njim tokom procesa obrazovanja. Uenje na daljinu daje šansu studentima da steknu nove veštine i kvalifikacije i da se razvijaju u novim pravcima. Budu%nost %e pokazati da uenje na ovakav nain može biti bolje i zanimljivije od tradicionalnog naina obrazovanja. Gde pronalazimo prostor za prilago'avanje i personalizaciju LMS sistema za elektronsko uenje pojedinanom stilu uenja? Jedan od dobrih primera je Univerzitet u Minesoti, gde na odseku za inovativno uenje organizovani su veb sajtovi namenjeni za e uenje prema Kolbovom modelu stilova uenja. Ideja ovakve organiacije ure'enja je da obezbedi e-resurse za sva etiri stila uenja, a za razliite kategorije, kao što su: praktikumi-vodii, mape uma, beleške sa predavanja, praktine kvizove koje pružaju povratne informacije, linkove za video klipove, diskusioni forum. Studenti se na poetku rada mogu u poetnom meniju opedeliti za rad prema svom stilu uenja. E-nastava je organizovana po modulima, a nastavni materijali su bojama podeljeni u zavisnosti od stila uenja za koji su osmišljeni. Na kraju rada studenti pružaju povratnu informaciju da li im ovakva organizacija veb stranice pomaže u sticanju novih znanja, koji stilovi uenja su najbolje usaglašeni sa e-materijalom, kao i da li im i drugaiji stilovi uenja (koji nisu njihovi primarni), na ovakav nain prezentovanja bivaju pristupaniji [46].

32


Pedagoške vrednosti elektronskog uenja U didaktici je ustanovljen termin „didakti „didaktiki trougao” kog ine u uenik, nastavnik i nastavni sadržaj. Me' Me'utim u novije vreme sve je prisutniji termin „didakti „didaktiki etvorougao” koji je trougao dopunjen obrazovnom tehnologijom. Uobi Uobiajeno zna znaenje re rei tehnologija jeste metodologija projektovanja i proizvodnje nekog proizvoda. Pojam «obrazovna tehnologija» široko se upotrebljava nekih 40-ak godina u pedagogiji, a odnosi se na sistematski obrazovni proces potkovan nau naunim metodama usmeren ka postizanju cilja obrazovanja. Me' Me 'unarodno udruženje AECT definisalo je obrazovnu tehnologiju 1977. godine: «Obrazovna tehnologija je kompleksan integralni proces koji uklju uje uje ljude, procedure, ideje, ure% aje aje i organizaciju za analiziranje problema, planiranje, planiranje, implementiranje, implementiranje, evaluaciju evaluaciju i provo% enje enje rešenja o tim problemima, u situacijama u kojima je u enje enje svrsishodno i upravljano»*.

Termin «nastavna tehnologija» odnosi se na koncepte, teoriju i polje rada, a fokusira se na olakšavanje u uenja putem tehnologije, pod uslovom da je u uenje «svrsishodno i upravljano», kako je i stojalo u ranijoj definiciji polja ( AECT AECT , 1977). Iako se «obrazovna tehnologija» i «nastavna tehnologija» ponekad upotrebljavaju kao sinonimi, re re je o širim i užim procesima. Nastava je uža od obrazovanja, u smislu da se odnosi na situacije koje su svrsishodne, tj. u kojima je u uenik usmeren na specifi specifine ciljeve ili zadatke postavljene od nekog drugog, i više upravljane, tj. u nastavi se koriste metode i resursi planirani i vo' vo'eni od nekog drugog. Tako je nastava podskup obrazovanja, obrazovanja, a nastavna tehnologija tehnologija podskup obrazovne tehnologije. Svrha obrazovne tehnologije je u tome da pomogne u *

Dušan Kljaki% Kljaki%, mr sc. „IZGRAC „IZGRAC IVANJE KONCEPTA OBRAZOVNE TEHNOLOGIJE“Pedagoška akademija Sarajevo

33

ELEKTRONSKO UENJE pove% pove%anju uspešnosti obrazovanja i procesa uenja, pod ime se podrazumeva: B a v l j e n j e u # Ø uenikove dispozicije li linosti, kao #e n i k o m . Upoznavanje u što su: preferencije, interesovanja, aktiviranje pojedinih saznajnih procesa i sposobnosti. sposobnosti. Ø P o s t i z a n j e p o s t a v l j e n i h o b r a z o v n i h c i l j e v a . Cilj obrazovanja odre' odre'uje sadržaje, organizaciju, metode, metodologiju realizacije i kriterijume vrednovanja. Ciljevi obrazovanja i nastavepodre' nastavepodre'eni su opštem cilju koji se razra' razra'uje prema vremenskom razdoblju u kojem ga je mogu% mogu%e ostvariti. Cilj odre' odre'uje sadržaj, sadržaj odre' odre'uje metode, tehnike i sredstva nastavnog rada. P o b o l j ša n j e k v a l i t e t a i k v a n t i t e t a u # Ø # e n j a u # # e n i k a . Organizacija rada i izvo' izvo'enje nastave zna znaajno uti utie na karakter u uenika koji %e odgovarati potrebama digitalnog društva. Koriš% Koriš%enjem savremene obrazovne tehnologije funkcije nastavnika postaju složenije i zahtevaju više rada i uloženog napora, ali se to sve nadokna' nadokna 'uje postizanjem boljeg '' kvaliteta uenika''. Ø O r g a n i z a c ij i j a o b l ik i k a , s r e d s t a v a i m e t o d a r a d a . Efikasnu nastavu koja unapre' unapre'uje misaonu aktivnost u uenika oboga% oboga%uju nastavni oblici, metode i sredstva. Aktivno u u eš% eš%e, samostalnost u uenika u sticanju znanja i njihovoj primeni uslovljeno je kombinacijom oblika nastavnog rada, uvo' uvo'enjem novih metoda rada, te primenom klasi klasinih i savremenih nastavnih sredstava. Vrednovanje rada u Ø # #e n i k a . Osnovni zadatak vrednovanja je da odredi do kog nivoa su ostvareni ciljevi obrazovanja. Ono podrazumeva samo ono što ini razvoj li linosti potpunijom i uslovljava njeno napredovanje. Osim ove opšte konstatacije cilj vrednovanja je i otkrivanje eventualnih problema te preduzimanje odgovaraju% odgovaraju%ih mera za njihovo saniranje.* Poslednjih godina desile su se mnoge promene u teoriji i praksi obrazovne tehnologije. Novo razumevanje procesa ovekovog u uenja i *

Soleša D. “Obrazovna tehnologija” Sombor 2000.

34

ELEKTRONSKO UENJE prirode samog znanja izazvali su pedagoge da ponovo razmisle o osnovnim konceptima na koje se oslanjaju nastavne metode. Napredovanja u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji (ICT ) izmenila su i proširila mogu% mogu%nosti za podršku u uenju u u uionici i u uenju na daljinu. Što više ima digitalizovanih resursa za u uenje, tim se jednostavnost i ekonomi ekonomi nost njihovog prenosa pove% pove%ava, a sve to predstavlja novi izazov ustaljenim mišljenjima o na nainu kreiranja, pohranjivanja i koriš% koriš%enja resursa. Modernizovanje i transformisanje obrazovne tehnologije menja ambijent i tok radnog procesa, osloba' osloba 'aju% aju%i pri tom u uenika od doživljaja škole kao vrlo vrlo strane strane ne-bliske ne-bliske pojave,i i pružaju% pružaju%i mu dodatne mogu% mogu%nosti delovanja zasnovanog na saradni saradnikom odnosu sa nastavnikom, Pri tom se nastavno gradivo prihvata kao deo igre a u uenje kao sastavni deo svog života. Kakve promene i mogu% mogu%nosti donosi E u uenje u pedagoškom smislu? To su pre svih: a) Pre svega to je f l e k s i b ili l n o s t v r e m e n a i m e s t a p o h a % %a n j a n a s t a v e . Dok je u tradicionalnom tradicional nom sistemu obrazovanja obrazovanj a geografska podudarnost bila nužnost obavljanja nastave, danas je to sasvim nebitan detalj. Nije nužno da su svi u uesnici u procesu obrazovanja na istom mestu i u isto vreme. Naravno, u delu formalnog školovanja, ova tvrdnja je samo momenat dopunskog rada sa u uenicima, gde ih treba navikavati i pre svega nau nauiti da se informacije mogu ste% ste %i i na ovaj na nain, na šta %e nai% nai%i u nekom kasnijem životnom trenutku. Ve% Ve%ina savremenih profesija i profesionalnih udruženja, uklju ukljuuju% uju%i i socijalni rad, zahteva od svojih lanova da pro' pro'u odre' odre'ene treninge tokom vremena kako bi zadržali licencu za rad ili omogu% omogu%ili sebi rad na novim poljima prakse. Kontinuirano obrazovanje zauzima važno mesto u institucijama, pošto proces promena u pružanju usluga zahteva i adekvatan trening osoblja. Razvojem novih tehnologija, posebno Interneta, stvaraju se uslovi za dopunsko obrazovanje, „u „uenje na daljinu”. [5]. Razlikujemo nekoliko vrsta izvo' izvo'enja nastave s obzirom na vreme i mesto:

35

ELEKTRONSKO UENJE •

•

•

•

isto vreme, isto mesto (klasine uionice sa multimedijalnim prezentacijama) isto vreme, razliita mesta (videokonferencije, sobe za %askanje [chat rooms]) razliita vremena, isto mesto (radne stanice, oglasne ploe [eng. bulletin boards]) razliita vremena, razliita mesta (elektronska pošta, mrežni forumi, video konferencije, 'shared' baze podataka, inmdividualna mrežna mesta za uenje)

b) I n d i v i d u a l a n p r i s t u p u #e n i ci m a . Usmerenost na polaznika (pogodan za obrazovanje odraslih), insistiranje na razvijanju mišljenja, sticanju novih veština. Osnovna karakteristika e uenja je visok stepen individualzianosti nastave. Premeštanje uenika iz grupe u klasinoj uionici, gde je neko tiši neko glasniji, neko brže napreduje, neko sporije, pred monitor raunara u njegovom prirodnom okruženju predstavlja korenitu promenu u obrazovnoj filozofiji. Apsolutno su drugaije psihološke, didaktike i metodike okolnosti. Tempo i dinamika rada se prilago'ava individui, koliina informacija u jednici vremena tako'e, spoljne smetenje su svedene na minimum. Naravno, ovo važi ipak za više stadijume školovanja (visoko obrazovanje). c) Slede%i pedagoški aspekt jeste i n t e r a k t i v n o s t u k o m u n i k a c i j i : uenik uenik; uenik - nastavnik; uenici - nastavnik. Da bi e-uenje bilo uspešno, mora omogu%iti nekoliko naina komunikacije: • diskusioni forumi i brza razmena podataka, • elektronska pošta • audio komunikacija d) O # i g l e d n o s t n a s t a v e . U procesu kreiranja obrazovnih softvera postoji jedan hronološki redosled aktivnosti. Prvi korak u njemu jeste odabiranje pogodnog nastavnog sadržaja softver. Maksimalno iskorištavanje raunarskih mogu%nosti jeste pre svega približavanje ueniku nevidljivih, udaljenih ili apstraktnih pojmova i pojava Obiljem multimedijalnih

36

ELEKTRONSKO UENJE mogu%nosti raunarskih animacija i simulacija dobija se na ostvarivanju jednog od osnovnih nastavnih principa u nastavi - oiglednosti. Pojam koji uenik treba da usvoji jeste Na osnovu navedenog istraživanja i analize stranih iskustava, sa aspekta uenika se mogu sistematizovati neke prednosti elektronskog uenja: • Pojednostavljuje se znatno distribuiranje podataka potrebnih za uenje, ali i druge važne podatke. Korisnici elektronskog uenja (studenti i uenici) mogu pristupati tim materijalima s mesta i u vremenu koje njima najviše odgovara, na primer: od ku%e, s fakulteta. • Brzo prilago'avanje uenika na ovakav vid uenja Kod ovakvih rešenja studenti se ne boje da %e pogrešiti ve% slobodno istražuju i isprobavaju sva rešenja., a razliku od klasinog uenja s instruktorom, gde esto postoji strah od greške. • Individualizacija uenja Uenik ili može pratiti gradivo onim tempom koji mu odgovara, dinamikom koja mu odgovara, i na nain koji prilago'ava sam sebi. Ovde nema optere%enja koje postoji kod klasinog uenja gde se pojedinac mora prilago'avati grupi. • Visoka motivisanost uenika i pam%enje nastavnih sadržaja Vizuelnost, multimedijalnost, i interaktivnost su elementi koji znatno utiu na pove%avanje motivacije uenika za rad na asu. Percepiranje gradiva na nain koji je u uenikovoj svesti blizak igri, utie na ve%i i duži nivo održavanja pažnje, i bolje zapam%ivanje tako obra'enog nastavnog sadržaja.

2 . I n f o r m a t i# k a d i d a k t i k a

Konvenionalna i informatika didaktika Didaktika je pedagoška disciplina koja prouava opšte probleme i zakonitosti nastave i uenja. Analogno konvencionalnoj didaktici u novije 37

ELEKTRONSKO UENJE vreme se sve eš%e sre%emo da terminom «Informatika didaktika» koja polaze%i od poznatih tradicionalnih didaktikih naela uspostavlja zakonitosti i relacije u elektronskoj nastavi [36]. Didaktiki principi su opšte važe%a pravila i rukovode%a naela kojima se regulišu tokovi pouavanja i uenja u nastavi i van nje. Navedeni principi nisu u hijerarhijskim ve% u korelativnim odnosima, me'usobno se prožimaju i ukrštaju. Nova nauno - tehnika rešenja, njihova primena u nastavi i i pedagoška saznanja utiu i na nove pristupe izboru i klasifikaciji didaktikih principa [2]. Didaktiki principi su nastali kao rezultat saznanja zakonitosti procesa pouavanja i uenja i njihove empirijske provere i izvedenih teorijskih postavki da %e ovi procesi biti efikasniji ako se poštuju slede%a naela [Kosta V.]. Izdvoji%emo nekoliko principa kljunih za funkcionisanje elektronski podržane nastave:

USMERENOST E-UENJA PREMA CILJEVIMA NASTAVE Strategije pouavanja i uenja u E – nastavi treba uvek da budu usmerene na ostvarivanje postavljenih ciljeva nastave. Ciljevi pouavanja i uenja moraju se precizno definisati i operacionalizovati, jer postoji mogu%nost disperzije u radu, te je neophodno podrobno planiranje i trasiranje nastavnog toka u vidu «scenarija». Ako su ciljevi postavljeni preširoko, neprecizno, ili neadekvatno prema uslovima pouavanja treba ih korigovati. Oblikovanje e nastave mora bti u saglasnosti sa ciljem predmeta, ali i oblikovanje nastavnog sadržaja usmereno ka uzrastu, kognitivnim sposobnostima i interesovanjima uenika. OIGLEDNOST NASTAVNE MATERIJE Oblikovanje nastavne materije u elektronskoj formi omogu%ava uenicima da sa što više ula percipiraju predmete i pojave spoljnog sveta. Digitalne generacije prepostavljaju multimedijalno oblikovanje informacija do kojih se brzo i jednostavno dolazi. Ovo se postiže neposrednim posmatranjem objektivne stvarnosti ili putem vizuelnih nastavnih sredstava

38

ELEKTRONSKO UENJE [8]. Na mla'em uzrastu oiglednost je znaajnija jer uenici još ne poseduju šira i sistematizovana iskustva u ulnoj memoriji. No, na oiglednosti se ne sme ostati. Na osnovu vizuelnih predstava pojmova potpomognuto raunarskom simulacijom, na primer potrebno je da uenike razliitim strategijama pouavanja misaono vodimo ka apstrakcijama, odnosno ka formiranju pojmova. Uvažavaju%i individualne razlike me'u uenicima, a u skladu sa pretpostavkom kognitivne teorije uenja o «ogranienosti kapaciteta» treba proceniti koji je broj ulnih informacija potreban za formiranje odgovaraju%eg pojma. Upravo tu leži razlog za angažmanom nastavnika u pronalaženju što raznovrsnijih softvera edukativnog karaktera koji sadrže simulacije I animacije vezane za naastavne sadržaje, i to ne samo na nastavi informatike ve% i ostalim predmetima, naroito prirodnih nauka. KONSTRUKTIVISTI KI PRISTUP I UENJE ISTRAŽIVANJEM Otuda, osnovna postavka ovog naela je da u procesu pouavanja treba obezbediti maksimalnu ueniku aktivnost, i to i umnu i fiziku. Termin Aktivna nastava je sve prisutnija u pedagoškoj stvarnosti [37]. Pod aktivnoš%u podrazumevamo univerzalnu stvaralaku i samostvaralaku delatnost kojom ovek stvara svet oko sebe i samoga sebe. Bez rada, aktivnosti nema, dakle, stvaranja i razvoja – samorazvoja. Ljudi bolje ue i razvijaju se kada koriste «glavu, telo, srce, ruke i noge». Aktivnost u procesu pouavanja može biti ulna, intelektualna, govorna i praktina. Preduslov za aktiviranje uenika je unutrašnja i spoljašnja motivacija i organizacija anstavnog asa u kojem uenici otkrivanjem dolaze do saznanja, i ona im se ne pružaju kao gotova, «Bogom dana» rešenja. U procesima pouavanja u nastavi uenici se uspešno aktiviraju u oblicima zajednikog uenikog rada u kojima je razvijena horizontalna komunikacija (uenik:uenik), kao što su rad u parovima i grupni rad. U modelima individualizovane nastave kao što su programirana, problemska i otkrivaju%a nastava aktivnost uenika postiže se poluheuristikim i heuristikim strategijama pouavanja u kojima uenici

39

ELEKTRONSKO UENJE samostalno rade, postavljaju hipoteze, rešavaju probleme, tragaju i otkrivaju i primenjuju saznato u praksi. U obrazovno raunarskim softverima uenika aktivnost ostvaruje se rešavanjem zadataka na osnovu datih instrukcija. Uenici treba da izgra'uju svoje informatiko znanje obra'uju%i informacije koje primaju, izgra'uju%i uzorke tj. slike asocijacija na ve% postoje%e znanje. Treba stvoriti nastavne uslove da se prisvajanje nastavnih sadržaja dešava ne samo pukom recepcijom nego i aktivnom konstrukcijom. Ovaj princip može da važi i za druge preostale principe; ako se “konstrukcija” shvati kao (ponovo) otkri%e, onda se on može okvalifikovati kao princip otkrivenog u%enja. Jedna druga forma je princip minimalne pomo%i: nastavnik pomaže što je mogu%e manje, kako bi ueniku ostalo još mnogo da uradi sopstvenim snagama. POSTUPNOSTI I SISTEMATINOST Ovo naelo ostvaruje se postavkom da su pouavanje i uenje uspešniji ako je redosled mera u strategiji pouavanja modelovan po pravilima: - od jednostavnog ka složenom, - od bližeg ka daljem, - od poznatog ka nepoznatom, - od lakšeg ka težem, - od konkretnog ka apstraktnom. Ovim pravilima ostvaruje se jednim delom i zahtev da pouavanje i uenje bude u skladu sa sposobnostima i osobinama uenike linosti. Sistematinost obuhvata zahtev da je nakon obrade širih delova novih sadržaja pouavanja (nastavne celine, podru ja), potrebno ove sadržaje logiki sre'ivati, struktuirati-sistematizovati u pregledne sisteme znanja i veština odgovaraju%e naune oblasti. Sistematizacija se ostvaruje sre'ivanjem obrazovnih sadržaja, na taj nain što se analizom veza i odnosa u tim sadržajima utvr'uju njihovi strukturalni elementi i odre'uje njihov me'usobni odnos. Dakle, iz mnoštva

40

ELEKTRONSKO UENJE naunih injenica izdvajaju se kljune, dominantne take oko kojih se koncentrišu ostali strukturalni elementi. Kriterijumi sistematizacije mogu biti s obzirom na tematiku, razvojno kretanje, hronološki redosled, kvalitet, kvantitet, uzrono-posledine veze i odnose i dr. Efikasno sistematizovanje obrazovnih sadržaja danas se postiže informatikom tehnologijom «Hipertekst sistema» kojim se formiraju «blokovi tekstova», koji predstavljaju «vorove u mreži»: jezgra informacionih jedinica. Pomo%u programiranog povezivanja linkova, upravlja se navigacijom od vora do vora. INDIVIDUALIZACIJA I SOCIJALIZACIJA Predstavnici kognitivnih psiholoških škola (Pijaže, Bruner, Ganje, Osibel, Vigotski, Galjperin i dr.), još sredinom XIX veka postavljaju zahtev za usaglašavanjem strategija uenja sa preduslovima uenja. Polazi se od toga da u procesu pouavanja treba uvažiti nauno priznate razlike me'u uenicima: Suština principa individualizacije je da strategije pouavanja i uenja treba da sadejstvuju sa preduslovima uenja, a u cilju optimalnog razvoja uenika. Individualizacija pouavanja u skladu sa predhodno navedenim osobenostima svakog uenika danas se najuspešnije ostvaruje informatikim tehnologijama i to prilago'avanjem sistema koji upravlja karakterom i osobenostima sistema kojim se upravlja i procesima koji se u njemu dešavaju. Me'utim, cilj vaspitanja je da ueniku linost treba formirati ne samo individualno, ve% i kao socijalno bi%e. U vaspitno-obrazovnom procesu individualizacija i socijalizacija su jedinstveni i me'usobno uslovljeni procesi i predstavljaju dve komplementarne linije u jedinstvenom razvoju linosti. Zato princip socijalizacije i polazi od zahteva da razvoj postoje%ih prirodnih, psiholoških potencijala svakog pojedinca «Individualno Ja», treba sjediniti sa individualno «Mi» kao njegovim suprotnim dijalektikim polom. Socijalizaciju karakterišu relevantni oblici ponašanja kao što su: spremnost

41

ELEKTRONSKO UENJE za pomaganje drugima, prihvatanje radnih obaveza, poštovanje i uvažavanje mišljenja drugih, spremnost na saradnju, tolerantnost i dr. Osnovni faktori socijalizacije uenika u vaspitno-obrazovnom radu jedne škole su rad u parovima, grupni rad i zajedniki oblici uenikog rada u modelima individualizovane nastave. Postoje i posebno projektovani didaktiki softveri koji pouavaju uenike o tome šta je suština pojedinih socijalnih vrednosti kao što su pravedenost, humanizam, demokratinost i sl. RACIONALIZACIJA Smisao ovog naela je da se proces pouavanja i uenja organizuje tako da se sa što manjim utroškom vremena, sredstava i energije postignu maksimalni didaktiki efekti. To znai da treba vršiti izbor takvih strategija (sadržaji, mediji, oblici), kojima %e se optimalno posti%i željene vrednosti. Primera radi, rezultati mnogobrojnih istraživanja pokazuju da se primenom kompjutera u nastavi ui brže, više i bolje. U jedinstvenom odnosu sa ovim principom je i zahtev da se u procesu pouavanja unesu razumne promene (racionalizacija) koje %e dati bolje rezultate. U prvom redu, racionalnost se postiže modelovanjem efikasnih strategija pouavanja što je istovremeno i doprinos ekonominosti ovih procesa. U nastavi informatike treba izbegavati zasipanje injenicama koje su privremenog I prolaznog karaktera, ve% insistirati na principima funkcionisanja raunarskih sistema. POVEZANOST TRADICIJE I SAVREMENOSTI Princip polazi od zahteva, da u cilju efikasnijeg uenja i boljeg razumevanja, sadržaje pouavanja treba osvetliti u dijalektikom kretanju od prošlosti ka sadašnjosti. To znai, da primera radi, pri obradi novog gradiva problem koji prouavamo treba prikazati u genezi uz isticanje i najaktuelnijih naunih saznanja iz odgovaraju%e oblasti. Na taj nain se stvara i podloga za ukljuivanje uenika u budu%e tokove procesa saznanja.

42


POVE#ANA TRAJNOSTI ZNANJA, VEŠTINA I NAVIKA Odnosi se na osnovni zahtev da se didaktikim postupcima ponavljanja i vežbanja umanjuje proces zaboravljanja i time omogu%ava skladištenje informacija i formiranje kognitivnih struktura u dugotrajnoj memoriji. Ovi postupci mogu biti integralni deo strategije pouavanja.

NASTAVA ORIJENTISANA KA UENIKU

Može uoiti da se danas, i u nastavnoj teoriji i u nastavnoj praksi, oblikuju dve pedagogije (tzv. pedagogija znanja i pedagogija sposobnosti), iza kojih stoje dve škole: "škola pam%enja" i "škola razvoja". [30]. "Škola pam%enja" poiva na tradicionalnim osnovama: razredno-asovni sistem uenja, dominacija ilustrativno-predavake nastavne metode, frontalni oblik organizacije nastavnog procesa, kontrola i ispitivanje reproduktivnog tipa i sl. Cilj nastave u tradicionalnoj školi je formiranje znanja, veština, navika. Tehnologija rada u ovakvom modelu je reproduktivan rad uenika. Težište je na razvoj pam%enja uenika. Škola "razvoja" je usmerena na razvoj sposobnosti i linosti uenika. Može se govoriti o razvoju emocionalne i motivacione sfere linosti uenika. Razvoj linosti se ispoljava i kroz usvajanje misaonih operacija, kao što su: sinteza, pore'enje, uopštavanje, klasifikacija, indukcija, dedukcija, apstrakcija i dr. Kao kriterijum usvajanja misaonih operacija koristi se rad s pojmovima kao nužni uslov njihovog formiranja. U ovakvom razvijaju%em modelu škole, odnosno organizaciji nastave, možemo re%i da elektronsko uenje nalazi svoje mesto kao podskup tog modela. Razlozi su u glavnim karakteristikama elektronskog uenja koje su ujedno i karakteristike razvijaju%e nastave: - visok stepen motivisanja uenika, pobu'ivanje zanimanja za uenje nastavnih sadržaja;

43

ELEKTRONSKO UENJE -

stvaranje prijatnog ambijenta ueniku u obrazovnom prostoru školske ustanove; stvaranje istraživakog duha u odeljenju; kreiranje sredine za razvoj misaonih sposobnosti uenika putem usvajanja odre'enih misaonih operacija; primena problemskih, heuristikih i refleksivnih metoda u obrazovnom procesu; primena grupnih i individualnih oblika organizacije nastavnog rada; nastavni proces sadrži situacije koje imaju problemski karakter i ne mogu se rešiti reproduktivnim postupkom - uenik mora da razmišlja, diskutuje, istakne i proveri hipotezu, proita dopunsku literaturu, da se konsultuje i zatraži pomo% nastavnika;

METODE RADA U E-NASTAVI U tradicionalnoj epodeli nastavnih metoda , prema Poljaku, nastavne metode se gupišu u tri velike grupe: verbalno tekstualne, ilustrativno demonstrativne i laboratorijsko eksperimentalne. Pojedinane ili kombinovane nastavne metode i nastavne pojedinosti u njima su osnov nastavnikove organizacije nastave, i u velikoj meri trasiraju fromiranje uenikovog naina uenja i podstie psihološke preduslove uspešne nastave (motovaija, pažnja, pam%enje). Me'utim u novije vreme sve više se govori o Kibernetikim nastavnim metodama, kao dopuni prethodnom. Odrastaju%i sa stalnom prisutnoš%u tehnologije uinilo je da do'e do pove%anje “jaza me'u generacijama”. Deca imaju “multiplicirane” naine komunikacije, interakcije, procese primanja, percepcije i obrade informacija, a samim tim i uenja. U cilju postizanja efikasnosti nastave neophodna je i bolje je re%i neminovna namera prihvatanja promena od nastavnika i obrazovnog sistema uopšte, i formiranje pozitivnog odnosa prema integrisanju tehnologija u nastavu, i prihvatanja modela E-uenja. Metodiki

44

ELEKTRONSKO UENJE nosioci ideje E-uenja jesu sistematski razvoj obrazovne tehnologije, i njeno stapanje sa nastavnom materijom i pedagoškim ciljevima nastave u jednu integrisanu jednistvenu celinu. Uzmimo za primer grupu verbalno tekstualnu metodu, i njenu najprimenjivaniju metodsku pojedinost - pripovedanje. Vrlo prisutno u našem obrazovnom sistemu, primenjivanog na asu u frontalnom obliku rada pri obradi novog gradiva. Postiže se komunikacija 1:N, i nastavnik izlažu%i gradivo mora biti veoma aktivan, dok se aktivnost uenika minimizuje, odnosno nastavnik može ukljuivati unike u proces i stvarati diskuisju kao novu metodsku pojedinost, ime se pove%ava pažnja na asu i postiže izvestan nivo interakcije sa uenikom. Digitalno pripovedanje je kombinacija klasinog pripovedanja i digitalnih medija kao što su slike, zvuci i ostali mediji, ine%i od verbalno tekstalnih metode ilustrativno demonstrativne, koje su znatno dinaminije i poželjnije kod uenika. Istraživanja koja su vršena [42] pokazala su da digitalno pripovedanje uklj uuju brojnie pozitivne ishode ovakve nastave kao što su intenzivan razvoj veština, fokusiran razvooj i trajnije usvajanje pojmova u svesti uenika, duže pam%enje i poistove%uje ga sa uenjem putem istraživanja gde uenik aktivno uestvuje u stvaranju svog sistema znanja. U pomenutim istraživanjim navedeno je 7 elemenata digitalnog predavanja:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Ideja – koja se mora provlaiti kroz ceo tok prezentacije Kljuno pitanje – postavka problema Emocija, emocionalni sadržaj koji se formira i kod uenika Ueš%e nastavnika koa pripovedaa, ili vodia kroz priu, prezentaciju Prijatan ambijent i okruženje Balans vizuelne i audio informacije Mehanizam držanja pažnje

45

ELEKTRONSKO UENJE JEDINSTVO TEORIJE I PRAKSE Suštinu ovog principa iskazuje zahtev da u procesu pouavanja i uenja treba obezbediti sklad teorijskih i praktinih znanja. Ovo povezivanje treba da je redovno i organizovano u svim nastavnim predmetima, posebno u slobodnim aktivnostima i izradi doma%ih zadataka. U didaktikim softverima teorijska znanja se stiu u programima uenja u kojima su istovremeno ugra'ivani zadaci koji upu%uju na primenu znanja i rešavanje problema u neposrednoj društvenoj, prirodnoj, ili tehnikoj stvarnosti. Na taj nain praksa postaje sfera provere teorijskih znanja, ali i izvorište novih saznanja. PEDAGOŠKA KOMUNIKACIJA U E UENJU Komunikacija je dinami%an proces u kojem se %ovek svesno ili nesvesno upoznaje sa saznanjem drugog kroz materijal ili dejstva upotrebljena simboli%kim putevima. [9]. Komunikacija ima tri suštinske odlike: •

•

•

Komunikacija je proces ostvarivanja veze me'u ljudima – svih vrsta veza, svesnih ili nesvesnih Komunikacija je aktivnost – ovek je stalno komunikacijski aktivan Komunikacija se ui - ljudsko bi%e ne ui da komunicira, ono ui kako da komunicira u svrhu zadovoljavanja svojih potreba osoba je komunikacijski aktivna [10]

Komunikacija je dinamian proces sastavljen od elemenata i aktivnosti podjednako važnih koji su medjuzavisni i dopunjuju%i. Komunikativni akt je svestan proces motivisan i usmeren ka postizanju

46

ELEKTRONSKO UENJE odredjenog cilja. Sekundarni ciljevi su nesvesni a to su želje i namere komunikatora. Cilj komunikacije je uticaj na sagovornika (na njegova ose%anja, emocije i postupke). Ako se ne ostvari cilj, praktino nema ni komunikacije. Uticaj može biti svestan ili nesvestan, prijatan ili neprijatan, pozitivan ili negativan. Pedagoška komunikacija podrazumeva komunikaciju u nastavnom procesu, i od kvaliteta pedagoške komunikacije umnogome zavisi efikasnost ostvarivanja vaspitno obrazovnih ciljeva nastave. Kljuni momenat uspeha u nastavnom procesu upravo leži u stepenu ostvarivanja ciilja komuniciranja izme'u faktora u nastavi: nastavnika, uenika i nastavnog sadržaja (didaktikom trouglu), kao i obrazovne tehnologije (etvorougao). Od uspešno ostvarene složene i kompeksne komunikacije, postignute radne atmosfere u nastavnom ambijentu, naina organizovanja komunikacije i relizacije ciljeva komunikacije zavisi ukupna uspešnost nastave kao najorganizovanijeg oblika obrzovanja i vaspitanja. Kljuni segmenti efikasne pedagoške komunikacije ine: Sposobnost ili kompetencija pošiljaoca da prenese poruku ili efoikasno realizuje sadržaj komunikacije, Sposobnost ili kompetencija primaoca da razume ili preuzme poruku ili sadržaj komunikacije Efikasna povratna komunikacija Ukljanjanje šumova ili distraktora [12]. •

•

•

•

Ljudi retko interpretiraju stimulanse izdvojeno, rasparano i jedan po jedan. Oni to ine u grupama i zato je neophodno da pre toga stimulansi budu grupisani, organizovani i povezani. Postoji više pravila povezivanja stimulansa u procesu percepcije. Stimulanse možemo razdvojiti na vizuelne, zvune, taktilne, mirisne i druge. Upravo je to spona izme'u psihologije oveka, naina njegove percepcije u cilju prihvatanja informacije putem elektronskih stimulansa koje nazivamo MULTIMEDIJA.

47


Elektronska komunikacija u didaktikom etvorouglu Proces komunikacije u savremenom obrazovanju ukljuuje sve elemente didaktikog etvorougla: nastavnika, uenika, sadržaje koji se razmenjuju i obrazovnu tehnologiju – odnosno komunikacijske kanale ili medije. Komunikacija u obrazovanju ima dve temeljne sadržajne komponente: (1) informacijsko-spoznajna komponenta i (2) socijalno-emocionalna komponenta. Uenik iz oba navedena podru ja ima odre'ene informacijske potrebe, prima i interpretira obe kategorije informacija a potom reaguje na njih i šalje takve informacije drugima. S obzirom na komunikacijske kanale koji se koriste, poruke koje se razmenjuju izme'u uesnika komunikacije u nastavi mogu biti verbalne (izgovorene i pisane rei) i neverbalne (boja glasa, izrazi lica, gest, držanje i kretanje, predmeti koje osoba koristi, estetska dimenzija nastavnog materijala, ponašanje u vremenu itd.). Nadalje, u svakoj komunikaciji “emitor” nastavnik nešto otkriva o sebi, govori o svom odnosu prema sagovorniku i pokušava na njega uticati na razliite naine. Komunikacija može biti jednosmerna i dvosmerna. Objavljivanje teksta ili sadržaja na webu, kao i emisija na radiju ili televiziji, bez kontakta s primaocima, primeri su jednosmjerne komunikacije. S druge strane, razgovor udvoje, komunikacija u grupi i nastava u razredu primjeri su dvosmerne komunikacije jer uesnici obostrano šalju i primaju verbalne i neverbalne poruke. Komunikacijski kanali odgovaraju nainima senzornog primanja poruka (vizuelni, auditivni, taktilni itd.), vrstama poruka (lingvistika/verbalna i neverbalna komunikacija) i medijima za njihovo prenošenje koji mogu biti prirodni (npr. glas, izrazi lica itd.) i tehniki- u konkretnoj situaciji ,raunarski. Komunikacija se odvija putem slanja i primanja poruka. Nastavnik šalje informacije i prima ih od polaznika, a polaznik nije samo primalac, ve% je i pošiljalac informacija. Povratne informacije ili feedback pokazuju na to kako

48

ELEKTRONSKO UENJE je neka poslata informacija prihva%ena i interpertirana od strane primatelja uenika. Povratne informacije su vrlo važne jer omogu%uju kontrolu procesa razmene poruka i interakcije izme'u uesnika. Osnovni princip komunikacije u obrazovanju je da pošiljalac treba poruku prilagoditi primatelju. Za prilago'avanje poruke primatelju obino se koristi pojam informacijskih filtera koji mogu biti slede%e vrste: perceptivni filter uslovljava koje informacije polaznik nastave prima razliitim senzornim kanalima i na koji nain (npr. vezano uz privlaenje pažnje, itljivost sadržaja, estetiku itd.); kognitivni filter odre'uje u kojoj su meri polaznicima razumljive informacije koje im predava /instruktor prezentuje; emocionalni filter utie na to što polaznik nastave ose%aj i doživljava u vezi informacija koje dobiva tokom nastave; asocijacijski filter povezan je sa tzv. slobodnim asocijacijama koje se kod polaznika mogu pojaviti u vezi pojedinih informacija. Osim informacijskih filtera, na komunikaciju utie i tzv. "buka" ili "šum" u komunikacijskom kanalu. Buka se može pojaviti kod oblikovanja poruke (npr. nerazgovetna, nerazumljiva ili dvosmislena poruka), prilikom njenog prenosa (gubitak delova poruke, ometaju%i signali i informacije) kao i kod primanja poruke. U nastavnoj komunikaciji važni su i pojmovi autoritarne i demokratske komunikacije, kao i pojam komunikacijske klime. Autoritarna komunikacija po pravilu se sastoji od korištenja nadre'enog položaja, mo%i ili uticaja predavaa/instruktora koji odre'uje koje sadržaje i na koji nain unici trebaju usvojiti. Demokratsku komunikaciju karakterše poštovanje osobnosti, interesa i samostalnosti polaznika nastave, mogu%nost obostranog uticanja, prilago'avanje predavaa/instruktora potrebama i željama polaznika, odnos ravnopravnih, razvijanje demokratske kulture u odnosima izme'u polaznika, podsticanje polaznika na iznošenje mišljenja i davanje predloga, kao i na slušanje i uvažavanje drugih polaznika. Komunikacijska klima je opšta atmosfera u kojoj se odvija komunikacija

49

ELEKTRONSKO UENJE tokom obrazovnog procesa, a može varirati s obzirom na doživljeni ose%aj i manifestovanu slobodu izražavanja, otvorenost i iskrenost, srdanost i prihvatanje drugih, me'uosobne odnose, nivo kooperativnosti itd. U savremenoj nastavi postoji više funkcija koje obavljaju nastavnik i uenik istovremeno*: 1) Proceduralne funkcije U odnosu na postavljene ciljeve nastave, uzimaju se u obzir i individualne i grupne saglasnosti oko naina realziacije ciljeva. Razmenjuju se iskustva, postiže se konsenzus oko potrebnih informacija za sam start. Uzimanje u obzir svih mišljenja, ose%aja, sagledavanje uslova rada. 2) Interpersonalne funkcije Usaglašavanje principa, normi o ponašanju tokom komunikacije. Animiranje pojedinaca na aktivno uestvovanje, davanje podrške takvim uenicima. Harmonizacija, odnosno insistiranje na principu kompromisnih rešenja. Ukratko: stvaranje pogodne emocionalne radne klime. 3) Funkcije jaanja linosti - samosaznanje, samorealizacija, samoaktuelizacija, i samoprocena. Raznolikoš%u metoda komunikacije nastava se osvežava, modernizuje, i pažnja uenika se shodno tome pove%ava. Koncepcija savremene nastave podrazumeva model nastave u kojem se nastavni sadržaji prezentuju uenicima pored tradicionalnih naina i putem ICT tehnologija. Pri tome je osnovni zahtev koji se postavlja pred uesnike obrazovnog procesa posedovanje raunara s prikljukom na lokalne i Internet mrežu. Kada je re o programskoj podršci koja se koristi prilikom edukacije putem Interneta, naješ%e se koriste tzv. Courseware alati, koji omogu%uju skladištenje obrazovnih sadržaja na Web Serveru i njihovo povezivanje, komunikaciju medju uesnicima obrazovnog procesa, upravljanje uenjem te proveru znanja putem raznih testova za samoproveru. Takav koncept nastave zasniva se na koriš%enju savremene raunarske i komunikacione *

Pedagogija za XXI vijek, Prof. dr Nemanja Suzi

50

ELEKTRONSKO UENJE tehnologije, uz poseban akcenat na interaktivnost i prilagodjavanje uenja potrebama pojedinca. Podrazumeva koriš%enje multimedijlanih materijala, konsulatacije sa profesorima, protok elektronske pošte medju uesnicima, postojanje foruma, online testiranje i dr. Prednosti ovakvog metoda distribucije materijala za uenje su: brza distribucija, uenici preko WWW pristupaju ponudjenom materijalu, mogu%e je ukljuiti hipermedijalne materijale, servis mogu koristiti pojedinci ili grupe istovremeno, mogu%nost povezivanja „linkovanja”, multimedijalnost sadržaja, jednostavnost obnavljanja i publikacije sadržaja, mogu%nost administriranja pristupa, interaktivnost sadržaja itd.

nja 4 . V r s t e e l e k t r o n s k o g u #e EVOLUCIJA ELEKTRONSKOG UENJA Elektronsko uenje je termin koji je star koliko i tehnologija koja je omogu%ila njegovu realizaciju. Me'utim, uspešnost komunikacije izme'u nastavnika i uenika kljuni je faktor nastanka ideje o elektronskom uenju. Oduvek su nastavnici tražili naina da unaprede pedagošku komunikaciju, da usavrše nastavne metode i unaprede kvalitet uenja i nastavnog procesa uopšte. Sa razvojem tehnologije usavršavali su se i sistemi za elektronsko uenje, odnosno implementaciju elektronskih medija u nastavu. Uvo'enjem novih "instrukcionih"medija, kao što su slike, slajdovi, film, zapoinje .nova era u oblasti obrazovanja. Popularnosti ovog oblika uenja doprinose elektronski mediji - radio, televizija, sve do interaktivnih raunarskih tehnologija i dinamikih Websajtova. Da bi se bolje razumeo sistem elektronskog uenja, treba se osvrnuti na istorijskirazvoj ovog kompleksnog oblika obrazovanja. Na primer, sama ideja o uenju na daljinu datira još iz prve polovine d e v e t n a e s t o g

51

ELEKTRONSKO UENJE veka. Veruje se da je pionir bio Englez, Isak Pi tman. U  i t e l j p o obrazovanju, poduavao je stenografiju korespondencijom u mestu Bat, davne 1840. godine. U  e n i c i s u p o d u  a v a n i d a p r e p i s u j u k r a t k e p a s u s e i z B i b l i j e , a m a t e r i j a l s u v r a% a l i n a ocenjivvanje nastavniku putem pošte.

Radio prijemnik

TV Tomas Edison je podvodom filma 1913. godine izjavio da %e školski sistem biti potpuno izmenjen u slede%ih deset godina. Novi medij uveden je u dopisne kurseve pre1920. godine u formi slajdova i pokretnih slika – filma. U Americi je u periodu od dvadesetih do etrdesetih godina 20. og veka bilo odobravano od strane amerike vlade licenciranje radio emisija namenjenih obrazovanju. Potom šezdesetih godina televizija uzima primat u obrazovnim emitovanjima, a pravu revoluciju unose video rekorder i video traka. Devedesete godine sa pojavom personalnih raunara, a kasnije i Interneta ponovo menjaju filozofiju obrazovne tehnologije.

52


Raunarska uionica

Projekciono platno

BIM projektor

53


Internet konekcija

Elektronsko obrazovanje razlikuje odre'ene oblike primene elektronskih tehnologija u procesu uenja: •

•

•

Digitalna saradnja - (Digital Collaboration) je izraz kojim se opisuje kada osobe na razliitim lokacijama rade zajedno na istom projektu kao da su svi na istom mestu. Kompjuterski orijantisano uenje - (Computer Based Training - CBT) je aplikacija ili skup aplikacija pomo%u kojih se isporuuje edukacioni sadržaj putem raunara. Ukljuuje lekcije, vežbe, simulacije i testiranje, i takve aplikacije jednim imenom naziovamo obrazovni softveri. Web orijentisana obuka - (Web Based Training - WBT) je aplikacija ili skup aplikacija pomo%u kojih se isporuuje edukacioni sadržaj putem web servera Internetom. #esto sadrži linkove ka drugim edukacionim izvorima.

4.1. DIGITALNA SARADNJA

54

ELEKTRONSKO UENJE U nastavnoj komunikaciji važan je pojam saradnje uenika i nastavnika, kao i samih uenika me'usobno. Komunikacija U nastavi po pravilu se sastoji u autoritatornoj komunikaciji, gde sve zavisi od nadre'enog položaja, mo%i ili uticaja nastavnika koji odre'uje koje sadržaje i na koji nain unici trebaju usvojiti. Demokratsku komunikaciju karakterše poštovanje osobnosti, interesa i samostalnosti polaznika nastave, mogu%nost obostranog uticanja, prilago'avanje nastavnika mogu%nostima potrebama i željama uenika. U demokratskoj komunikaciji nastavnik utie na podsticanje polaznika na iznošenje mišljenja i davanje predloga, kao i na slušanje i uvažavanje drugih polaznika. Komunikacijska klima je opšta atmosfera u kojoj se odvija komunikacija tokom obrazovnog procesa, a može varirati s obzirom na doživljeni ose%aj i manifestovanu slobodu izražavanja, otvorenost i iskrenost, srdanost i prihvatanje drugih, me'uosobne odnose, nivo kooperativnosti itd. Demkratizacioni procesi u nastavnoj komunikaciji u elektronskoj nastavi ogleda se i kroz široke mogu%nosti komunikacione saradnje u odeljenje, izme'u svih subjekata. Komunikacione tehnologije koje ovde ukljuujemo su: •

Elektronske table omogu%avaju da sadržaji ispisani na tabli budu preneti u internu ili memoriju raunara, odnosno odštampani na štampau. Napredniji oblici omogu%avaju punu interaktivnost, u kojoj predava putem specijalnih olovki može ne samo da dopunjava, ve% praktino i da upravlja prezentacijom koja se pušta preko projektora sa PC raunara.

55


Elektronska tabla

•

Obrazovne institucije u celom svetu, prihvatile su sistem elektronske table kao efikasno nastavno sredstvo. Sastavni deo table su softveri za pripremu prezentacija i programiranje funkcija odre'enih površina ekrana (odnosno table) u razliitim fazama prezentacije. Da bi efekat prezentacije bio još snažniji, možete dokupiti softver koji beleži zvuk i integriše ga u celinu sa slikom, nude%i kompletnu multimedijalnu informaciju. #itav tok predavanja može snimiti u realnom vremenu i kasnije puštati kao pokretna slika sa zvukom, što znai da uenici predavanje u integralnom obliku mogu da odslušaju koliko god puta im je potrebno kako bi savladali materiju. Otvaraju se i druge mogu%nosti, kao što je distribuiranje predavanja putem Interneta. Napredniji modeli podržavaju video-konferencije. E-mail je najjednostavniji oblik asinhrone interakcije i naješ%e se koristi samo kao dodatak uz druge oblike komunikacije. Prednosti koriš%enja e-maila: jednostavnost pri koriš%enju, komunikacija je privatna, omogu%ava dovoljno vremena za razmišljanje i odgovor. U nastavi omogu%ava individualizovanu komnikaciju nastavnika i uenika i priliku da se uenik obrati nastavniku potpuno nezavisno od barijera u komunikacionom procesu.

56


•

•

Diskusione grupe – Usenet News - On-line forumi – obino se sastoje od setova diskusionih grupa koji imaju svoja imena odre'ena prema temi. Od strane korisnika, uz pomo% odgovaraju%eg softvera, dopisi ili poruke se stavljaju u odre'enu diskusionu grupu, i potom se ove poruke prenose do drugih raunara preko velikog broja mreža. Diskusione grupe poseduju moderatore, naravno ne sve, ali ukoliko poseduju onda se poruke prvo šalju njima, radi odobravanja postavljanja istih na mrežu.Mnogi univerziteti imaju razliite diskusione grupe, mada treba naglasiti da Usenet nije akademska mreža. Usenet je potekao kao veza izme'u dva univerziteta i prenosio je ideje i informacije koje su te institucije imale, ali tokom godina, promenio se ovaj karakter. Šalju se pitanja, odgovori, razmjenjuju mišljenja, mogu%e je otvoriti vlastitu diskusijsku grupu po odredjenoj temi. Ovaj nain komunikacije omogu%ava da velike datoteke ne zauzimaju prostor na diskovima, omogu%avaju obuavanje prepiskom, upotrebom prenosa fajlova, za prenos materijala kursa, i formiranje oglasnih tabli za komunikaciju sa nastavnikom. Chat omogu%ava sinhronu komunikaciju baziranu na tekstualnim porukama preko Interneta ili Intraneta u stvarnom vremenu i omogu%ava povezivanje svih uesnika u online procesu, razmenu informacija izmedju nastavnika i uenika, odgovor na postavljena pitanja i dr. Videokonferencija predstavlja interaktivnu komunikaciju u realnom vremenu, dva ili više uesnika koji se nalaze na razliitim lokacijama, a za komunikaciju koriste kombinaciju video, audio i tehnologiju komunikacije. Suština videokonferencija je komunikacija, dok hardver i softver predstavljaju samo alate za videokonferenciju [24]. Uesnicima koji su geografski me'usobno udaljeni videokonferencija omogu%ava audio i vizuelnu komunikaciju. Videokonferencija predstavlja idealno rešenje u

57


•

sluajevima kada je važna originalna prezentacija informacija (pokreti, gestovi, naglasšavanje pojmova, detaljisanje, interpretacija, itd.) uesnicima koji se nalaze na razliitim lokacijama. On omogu%ava podršku radu u grupi i razliite kombinacije komunikacija u cilju zadovoljenja ciljeva u zadataka obuavanja i pouavanja. Audio i video konferencijski sistemi obuhvataju itav spektar visoko kvalitetnih, lakih za rukovanje i cenom prihvatljivih audio i video komunikacijskih jedinica, softvera za web konferencijski softver, multipoint konferencijska rešenja i rešenja pristupa kroz mrežu. Deljene aplikacije (Whiteboards) je nain sinhrone interakcije u kojem uenici uestvuju u zajednikom radu na softverskoj aplikaciji. Postoje dva naina koriš%enja podjeljene aplikacije: kao sredstvo uenja kako se koristiti aplikacija i za uenje koncepata i veština. Prednosti ovakvog naina interakcije su simuliranje stvarnosti i podsticanje zajednikog uenja. Share Tools su softveri namenjeni kolaborativnom radu u digitalnoj uionici. Primer šer alata je NetSupport School PRO. Njegova namena je prevashodno komuniciranje, usmeravanje, nadgledanje, kontrola, osmatranje, opažanje, režiranje, jednom re ju upravljanje nastavnim procesom. Nakon jednostavnog prezentovanja gradiva, nastavnik -tutor može da pruži svakom ueniku na njegovom raunaru svoj radni ekran, na kom i dalje vrši akcije vezane za nastavni sadržaj. Potom nastavnik, prešavši na deo asa gde uenici individualno ili u grupi rade na raunarima zadatu vežbu, ima apsolutnu kontrolu rada svih uenika na svom ekranu.

58


Izgled prozora po završetku pronalaženja raunara u mreži

Izgled prozora za pra%enje rad svih ukljuenih raunara •

Web 2.0 alati - omogu%avaju ueš%e uenika ili nastavnika u stvaranju sadržaja Weba i podrazumeva interaktivnu dvosmernu komunikaciju izme'u korisnika i raunara ali i korisnika sa drugim korisnicima. Jaka socijalna komponenta ove metodologije primene u nastavi jeste ogleda se u visoko prisutnoj aktivistikoj ulozi uenikakoji od od pasivnog postaje aktivni subjekt u nastavi. Filozofija Web 2.0 jeste da se u centar postavlja uenik

59

ELEKTRONSKO UENJE kao uesnik nastavnog procesa pomo%u raznih mrežnih servisa (blogovi, forumi, portali, videoservisi, fotogalerije, mrežne enciklopedije itd.) Osnovne karakteristike Web 2.0 su otvorenost, sloboda i kolektivna inteligencija. Korisnici mogu koristiti programe preko mrežnog pregledaa – brouzera. Web postaje platforma na kojoj korisnici imaju kontrolu nad podacima na nekoj stranici koji tokokm korištenja daju svoj prilog nekom mrežnom sadržaju ili programu. Web 2.0 je nova generacija u evoluciji korištenja Interneta jer korisnik koji koristi širok spektar internetskih platformi koje služe za njihovu distribuciju; ve%ina su hosting usluge (Web Hosting je usluga iznajmljivanja diskovnog prostora i pripadaju%ih serverskih resursa za smeštaj mrežnih stranica i za korištenje e-pošte). Najpopularnije distribucijske platforme su: blogovi, wiki sistemi, podcastovi , društvene mreže i druge sline usluge. Web 2.0 alati su društvene alatke koji korisnicima omogu%avaju interakciju i razmjenu podataka te objavu i izmjenu internetskog i drugog digitalnog sadržaja pri emu korisnik sam stvara svoje sadržaje. Oni omogu%uju saradnju grupe korisnika u izradi i objavljivanju na mreži, kao i kasnijem održavanju i osvežavanju materije. Pospešuju nivo kreativnosti i sticanje dodatnih IKT veština. Besplatni su i svima dostupni te se mogu vrlo dobro koristiti u školi kao dopuna tradicionalnoj nastavi. E-uenje u dobu rapidnog opadanja cene koštanja eksploatacije interneta interneta gde korisnik nema prostornog i vremenskog ogranienja dobija novu dimenziju, koje se u novije vreme opisuje kao

e

u # e n j e

2.0.

Ovaj izraz oznaava novu

percepciju uenja deljenjem ili razmenom sadržaja u okruženjima za uenje. Alati Web 2.0 podržavaju „novog uenika”, internet, net, Google generacije i „novo uenje“ jer se temelje na principima stvaralaštva, komunikacije, saradnje i deljenja pri emu je uenik korisniki orijentisan. Informacije koje se nalaze na Web stranicama, osim teksta, ukljuuju i ostale multimedijalne elemente, kao što su: grafika, muzika, zvuni efekti, video, animacije. Osim toga, Web stranice koje prezentuju uenje na daljinu sadrže i linkove na

60

ELEKTRONSKO UENJE druge stranice, koje omogu%avaju uenicima da do'u do dodatnih informacija o nekim delovima sadržaja, ili mailto: linkovi, koji uenicima omogu%uju komunikaciju s nastavnikom. Prilikom Web uenja na daljinu

uenici mogu sauvati sadržaje na svom raunaru ili ih koristiti on– line dok se sadržaj uenja nalazi na serveru. Zbog toga oni mogu raditi svojim vlastitim tempom i pose%ivati Web stranice na kojima se nalazi sadržaj uenja onoliko esto koliko to žele, i u vreme koje sami odaberu. Zavisno od vrste sadržaja neke se informacije mogu nalaziti na Web stranicama više vremena, dok se neke informacije eš%e menjaju. WWW pomaže i uiteljima da na jednostavan nain uenicima prezentuju sve nove informacije vezane uz nastavnu jedinicu. Savremeniji nain koriš%enja WWW u obrazovanju predstavlja WBT (Web-Based Training) ili pouavanje pomo%u weba koji je danas jedna od najpopularnijih metoda uenja na daljinu. Pri tome se sve više koriste sistemi za izradu i dostavljanje WWW programske podrške za uenje ili LMS (Learning management System) sistemi. •

Društvene mreže su strukture sastavljena od pojedinaca (ili organizacija) koji se nazivaju „vorovi“, a koji su povezani jednim ili više specifinih tipova me'uzavisnosti, kao što su vrednosti, vizije, ideje, finansijski interesi, prijateljstvo, srodstvo, zajedniki interes, finansijska razmena, seksualni odnosi, ili odnosi poverenja, znanja ili prestiža. Rezultuju%a struktura esto može da bude veoma kompleksna.Istraživanje u akademskoj sredini je pokazalo da društvene mreže funkcionišu na više nivoa, poevši od porodice do nivoa nacije, i igraju kritinu ulogu u odre'ivanju naina na koji %e se neki problemi rešiti, kako %e organizacije funkcionisati, i stepen do koga %e pojedinac uspeti u dostizanju individualnih ciljeva. U svojoj najjednostavnijoj formi društvena mreža je mapa svih relevantnih veza izme'u vorova koji se prouavaju. Mreža može da iskoristi i za odre'ivanje društvenog kapitala individualnih aktera. Ovi koncepti se esto 61

ELEKTRONSKO UENJE prikazuju u vidu dijagrama društvene mreže gde su vorovi take a linije veze.Društvene mreže ne treba mešati sa servisima za društvene mreže kao što su MySpace, Facebook, Ning itd. ili sa virtuelnim zajednicama. Servisi za društveno povezivanje primarno su fokusirani na stvaranje zajednice istomišljenika ili povezivanje odre'enog skupa ljudi prvenstveno putem interneta. To mogu biti i prijatelji, osobe iz akademske zajednice, škola, itd... Najpoznatiji od svih su: Facebook, MySpace, Flickr, Twitter... Bilo je pokušaja da se svi servisi standardiziraju pa da nije potrebno otvarati više servisa (ako na primer, jedna osoba ima Myspace nalog, a druga Facebook ili Hi5) koji su me'utim propali zbog problema s pravima privatnosti korisnika.

Slika 2. Servisi za društveno povezivanje Društvene mreže su našle svoju primenu u obrazovanju. Društveno povezivanje i servisi danas su jedan od najpopularnijih vidova "online" komunikacije. Najrasprostranjenija društvena mreža Facebook na primer, uveliko je našla primenu u razmeni informacija izme'u nastavnika i uenika, njihovo me'usobno upu%ivanje na literaturne izvore, rešenja zadataka i slino. Korištenje servisa je jednostavno i ne zahteva veliko informatiko znanje. je u poetku, 2004. godine i bio namenjen samo studentima univerziteta na Harvardu koji su tim putem mogli me'usobno 62

ELEKTRONSKO UENJE komunicirati i razmenjivati informacije. Kasnije, mnogi drugi univerziteti, srednje škole i velike kompanije širom svijeta prikljuile su se mreži. Nastavnicima se preporuuje osnivanje facebook naloga škole, predmeta, interesne grupe za takmienje i sl. [38]

•

Skype education u uionici je alat za komunikaciju izme'u uenika i nastavnika pomo%u kog se mogu povezati i stvoriti ambijent virualne uionice, gde se komunikacija odvija u real time.

4.2. KOMPJUTERSKI ORIJENTISANO U #ENJE Digitalna prezentacija Multimedijalne prezentacije su za sada najrasprotranjeniji model elektronske poodrške u nastavnom procesu. Podrazumevaju jednostavniji oblik naješ%e PowerPoint prezentacije, koja se sastoji iz manjeg broja slajdova. Nastavnik priprema materijal naješ%e na osnovu

63

ELEKTRONSKO UENJE materijala dostupnog u udžbeniku, a u manjem broju sluajeva je taj materijal obog%en informacijama van okvira zadatog u udžbeniku. Ovakav vid prezentacije se upotrebljava u frontalnom obliku nastave, na asovima obrade novog gradiva, gde nastavnik izlažu%i gradivo ne troši vreme na crtanje ili pisanje na tabli, ve% se služi tezama ispisanim na prezentaciji koje uenik najše%e zapisuje u sveskama. Naješ%e greške koje se ovde javljaju su neuskla'enost veliine i kvaliteta prikaza teksta sa uslovima vidljivoti u uionici, previše teksta, i malo koriš%enje mogu%nosti koje raunar sa saobom donosi (mogu%nosti integrisanja animacije i videa, simulacije prirodnih pojava i sl.). Najkorišteniji alat za izradu prezentacija u nastavi je MS Power Point. Me'utim, u novije vreme sve je više prezentacionih alata dostupnih na tržištu. Jedan od njih je na primer PREZI.

Obrazovni softver Softveri kreirani za namene obrazovanja i predstavljaju svojevrsnu intelektualnu tehnologiju nazivaju se obrazovni raunarski softver (ORS), Obuhvataju programske jezike i alate, odre'enu organizaciju nastave i uenja, a koji se bazira na logici i pedagogiji. Pod pojmom obrazovni raunarski softveri podrazumevaju se gotovi raunarski programi, koji se mogu koristiti u okviru sadržaja nastave, a koji pomažu i usmeravaju individualnu fazu uenja. Uveliko postaje standard obaveznog kompakt diska sa narezanim obrazovnim softverom koji se isporuuje uz udžbenik. Obrazovni softver je u korelaciji i sa udžbenikom i radnom sveskom. Uenicima je data prilika da sadržaje koji su obra'eni u udžbeniku sagledaju i multimedijalnim prikazom, gde su pružene naune injenice vizuelno i audio predstavljene.

• •

Osnovne karakteristike koje nudi ORS u nastavi, ogledaju se u: aktivnoj ulozi uenika/studenata u nastavnom procesu, uenje je prilago'eno individualnim mogu%nostima i potrebama

64


•

•

• • • •

uenika/studenata, mogu%nost prilago'avanja, zadržavanja, vra%anja, ponavljanja bitnih elemenata pri usvajanju pojmova, uenik/student samostalno bira putanje svog uenja i rada, što zavisi od njegovog predznanja, u smislu da se ne mora zadržavati na poznatim injenicama, brzina pristupa i koliina informacija putem Interneta je velika, uenje se realizuje bez direktnog i stalnog nadzora nastavnika, visok je procenat uštede vremena uenja i rada, vrednovanje rezultata je objektivno, može slediti u bilo kom trenutku, i može se ponavljati neogranieno.

Raunarska tehnologija i softver oboga%uju nastavni, radni ambijent, uenik ima ose%aj „igranja”. Ubrzava usvajanje zadatih pojmova i realizaciju ishoda nastave. Podstie razvoj kreativnih potencijala. Znaajno je i što se kod uenika stvara ose%anje da može razumeti i kontrolisati zbivanja u svojoj sredini, što mu može pomo%i da se u nju uspešnije uklopi i tako pripremi za složenu tehnološku civilizaciju u kojoj %e živeti. U njoj %e, a to je ve% izvesno, raunarska pismenost biti neminovna. Postavlja se pitanje koje su to osobine koje se razvijaju kod uenika integracijom obrazovnih softvera u redovni nastavni proces. Posmatra%emo 4 aspekta razvoja dece pod uticajem raunarskih tehnologija u nastavi: a) Intelektualni razvoj •

•

Razvoj svih intelektualnih procesa: pam%enje, predstavljanje, saznavanje,… Integracija velikog broja injenica upoznatih pojedinano i izdvojenih iz konteksta povezuju se u misaone celine. b)Karakterni razvoj

•

Nezavisnost – deca shvataju da ona kontrolišu medij, da se stvari odvijaju u zavisnosti od njihovih akcija, dakle aktivno ueš%e u

65


•

• • • • • • • • •

uenju – igri, a ne pasivno primanje informacija. Socio - emocionalna otvorenost – reakcija dece na junake iz igri, emocionalna osuda zlih likova, rad u timu.. Razvoj gledišta i stava Preokupacija zreloš%u Kritinost mišljenja Potreba za istinitim stavom Istrajnost Marljivost Tanost Preciznost Doslednost c) Razvoj volje (voljne kontrole i pažnje)

•

• •

• •

Voljna kontrola svog ponašanja koja postepeno dovodi do sposobnosti da dete samo krene da ui sa tom namerom Usvajanje nekih pravila ponašanja Visok nivo “motivišu%eg” u raunaru i stvaranje ose%aja zadovoljstva u radu Samostalnost u otkrivanju sveta oko sebe Samopoštovanje d) Razvoj ose# aja za estetiku

• • •

Preglednost Urednost Jasno%a

Poznata je i dokazana injenica da uvo'enje raunara u sistem obrazovanja pozitivno ocenjivana kod dece i da utie na ve%i stepen njihove motivacije. Osnovni zahtev obrazovne tehnologije jeste da se raunar koristi na adekvatan nain, odnosno da postoji pravilna organizacija i metodologija

66

ELEKTRONSKO UENJE korištenja raunara, a samim tim i odgovaraju%i didaktiki materijal u smislu odgovaraju%ih softvera za tu svrhu.

Sl. ORS «Formiranje poetnih matematikih pojmova za predškolski uzrast»

Argumenti ija je validnost dokazana kroz niz naunih istraživanja, za primenu raunara u nastavi svakako najviše leže u injenici da je to jedino sredstvo koje može doprineti vizuelizaciji i simulaciji procesa u prirodi. Tako'e osim tehnikih mogu%nosti veoma znaajan argument jeste i visok nivo motivacije koju raunar sam po sebi postiže kod mladih. [3] Kada kažemo raunar u nastavi svakako mislimo na obrazovni softver namenski projektovan i naravno licenciran za tu svrhu. Kriterijumi za izradu obrazovnih softvera u ovom trenutku razliito su definisani u razliitim državama i vrlo je veliko odstupanje u metodici njihove izrade. Aspekti procene softvera kre%u se od formativnih, tehnikih, sumarnih i obrazovnih. Svaki od ovih aspekata je jednako bitan i utie na krajnji kvalitet softvera.

67


Sl. ORS tipa simulacije »Transpiracija« za V razred

Nastava, kao oblik ljudske delatnosti kojom se ostvaruje obrazovanje i vaspitanje mlade generacije i razvoj društva u celini, u biti stvari jeste kompleksan komunikacioni proces. Proces komunikacije u informatikom smislu ukljuuje nastavnika, uenike, i sadržaje koji se razmenjuju, i komunikacijske kanale ili medije – ili šire obrazovnu tehnologiju. To su elementi ve% dosada veoma poznatog i mnogo puta spominjanog didaktikog etvorougla. Komunikacija u obrazovanju ima dve temeljne sadržajne komponente: (1) informacijsko-saznajna komponenta i (2) socijalno-emocionalna komponenta. Uenik iz oba navedena podru ja ima odre'ene informacijske potrebe, prima i interpretira obe kategorije informacija ali reaguje na njih i šalje takve informacije drugima. Komunikacijski kanali odgovaraju nainima senzornog primanja poruka (vizuelni, auditivni, taktilni itd.), vrstama poruka (lingvistika/verbalna i neverbalna komunikacija) i medijima za njihovo prenošenje koji mogu biti prirodni (npr. glas, izrazi lica itd.) i tehniki u konkretnoj situaciji, raunarski.

68

ELEKTRONSKO UENJE Raunar je u ovom trenutku jedino sredstvo koje je u mogu%nosti da u nastavi omogu%i kompleksnost komunikacionih kanala, i da perceptivno mo%an utie na formiranje stavova, uverenja i modela ponašanja. Obrazovno raunarski softveri kombinuju verbalne/pojmovne i audiovizuelne informacije i na taj nain omogu%uje: • interaktivno uenje, trenutno ispravljanje grešaka i utvr'ivanje steenog znanja i veština; • pomažu kreativnost i druge veštine za rešavanje problema kao što su odlunost, istrajnost i primenu metode korak po korak; • omogu%avaju individualizaciju i podelu (diferencijaciju) rada; • emocionalni uticaj koji direktno utie izgra'ivanje stavova i formiranje svesti. Komunikacija se odvija putem slanja i primanja poruka. Nastavnik šalje informacije i prima ih od uenika, a uenik nije samo primalac, ve% je i pošiljalac informacija. Interakcija je odnos u kom postoji mehanizam Povratne informacije (eng. Feedback) koje ukazuju na to kako je neka poslata informacija prihva%ena i interpertirana od strane primaoca - uenika. Povratne informacije su vrlo važne jer omogu%uju kontrolu procesa razmene poruka i interakcije izme'u uesnika. Osnovni princip komunikacije u obrazovanju je da pošiljalac treba poruku prilagoditi primaocu. Obrade poruke primaoca mogu biti slede%e vrste: q

q

q

perceptivna uslovljava koje informacije uenik prima razliitim senzornim kanalima i na koji nain (prilago'eavanje uzrastu i mogu%nostima razumevanja poruke, održavanje pažnje, itljivost sadržaja, estetika, itd.); kognitivna - odre'uje u kojoj su meri uenicima razumljive informacije koje im nastavnik prezentuje; emocionalna - utie na to što uenik ose%aj i doživljava u vezi informacija koje dobiva tokom nastave;

69

ELEKTRONSKO UENJE q

asocijacijska - povezan je sa tzv. slobodnim asocijacijama koje se kod uenika mogu pojaviti u vezi pojedinih informacija.

U nastavnoj komunikaciji važni su i pojmovi autoritarne i demokratske komunikacije, kao i pojam komunikacijske klime. Autoritarna komunikacija po pravilu se sastoji od korištenja nastavnikovog nadre'enog položaja, mo%i ili uticaja koji im daje pravp odre'ivanja sadržaja i na koji nain uenici trebaju usvojiti. Demokratsku komunikaciju karakterše poštovanje osobenosti, interesa i samostalnosti uenika, mogu%nost obostranog uticanja, prilago'avanje nastavnika potrebama i željama uenika, njihovom predznanja odnos ravnopravnih, razvijanje demokratske kulture u odnosima izme'u uenika još u najmla'im uzrastima, podsticanje uenika na iznošenje mišljenja i davanje predloga, kao i na slušanje i uvažavanje drugih polaznika. Komunikacijska klima je opšta atmosfera u kojoj se odvija komunikacija tokom obrazovnog procesa, a može varirati s obzirom na doživljeni ose%aj i postignutu slobodu izražavanja, sposobnost postizanja konsenzusa, tolerantnost, prihvatanje drugih, kvalitetne me'usobne odnose, nivo kooperativnosti itd. Polaze%i od same prirode nastave, a to je da se u didaktiki etvorougao ukljuuje još jedan bitan element - raunar, kog neki svrstavaju u obrazovnu tehnologiju, a drugi pak poistove%uju sa tutorom ili instruktorom, dolazimo do novog didakti  kog potencijala. Razvoj obrazovnih raunarskih softvera ukazuje na zakljuak da se maksimalni efekti primene raunara postižu u individualnom radu. Iz tog razloga je razvoj obrazovnih raunarskih programa ve%im delom orijentisan na individualnu interakciju primerenu znanju, mogu%nostima i tempu rada pojedinih korisnika. Samim tim razra'ena su i razliita metodika rešenja, ijom se primenom u programskim paketima obezbe'uje koriš%enje u skladu sa osobinama i željama razliitih korisnika.Takvi obrazovni progrmi obezbe'uju da svaki korisnik prolazi sopstvenim tempom kroz obrazovni sadržaj ime se obezbe'uje maksimalni individualni rezultat.

70

ELEKTRONSKO UENJE Projektovanje takvih softvera, i vo'enje takvom metodikom „paradigomom“ uvažava njihovu namenu za individualno koriš%enje u procesu samoobrazovanja. Strategije su konstruisane u skladu svetskim tokovima. Uzeta su u obzir ozbiljna ogranienja sa kojima se sre%u škole i tešku borbu koju vodi informatika sa ostalim prioritetima, kao i vremenska i novana ogranienja. Ovakav model nosi sa sobom niz problema, jer je zaista reformistiki u odnosu na dosadašnje funkcionisanje nastave u svim domenima. Obuka nastavnika, inovacije kurikuluma, testiranje unutar odeljenja, prirunici, razvoj web sajta i širenje su samo neki od izazova sa kojima se treba suoiti.

Tutorijali Specifinost koja je prisutna jedino u nastavi informatike i nekih tehnikih predmeta jesu obrazovni softveri koji su naješ%e projektovani u formi TUTORIJALA. Primena tutorijala u nastavi po svojoj didaktikoj orijentaciji spada u domen demonstrativno praktinog rada. To su metode nastavnog rada koje omogu%avaju inteziviranje senzualne, kreativne i radno profesionalne aktivnosti uenika, a time i bržeg vaspitno - obrazovnog napretka uenika. Ova metoda ima poseban znaaj za izgra'ivanje naunog pogleda na svet, razvijanje kulture rada, tehnike kulture i samostalnosti, navike koriš%enja IC tehnologija u službi obrazovanja. Bez njenog koriš%enja nije mogu%e osposobiti savremenog tehnikog strunjaka potrebnog druptvenom razvoju. Ova metoda se najuspešnije koristi kada se adkvatno kombinuje sa ostalim metodama rada u nastavi. Ciljevi i zadaci nastave informatike koji se globalno (strategijski) i operativno utvr'uju, osnovni su kriterijumi za odabir i primenu nastavnih metoda i postupaka, jer je nastava tenike i informatike model nastave orijentisan ka cilju a baziran na linim doživljajima uenika. Svaka 71

ELEKTRONSKO UENJE nastavna metoda "potvr'uje svoje vrednosti korelativnim odnosom prema ostalim nastavnim metodama" po Prodanovi%u. Prisutnost korelativnih veza jedne nastavne metode otkriva realne dimenzije njene primene u nastavnom radu. To znai da je optimalna efikasnost svake primenjene metode uslovljena dimenzijom njenih korelativnih didaktikih veza. Ukoliko u svakoj nastavnoj situaciji deluje više svrsishodno povezanih nastavnih metoda, utoliko je efekat nastavnog rada zapaženiji i bolji, a tako'e i rezultati takvog rada valjaniji, a funkcija metoda potpunija i delotvornija. Otkrivaju%i najfunkcionalniji korelativni odnos prema drugim metodama, u odre'enoj nastavnoj situaciji, nastavnik istovremeno izgra'uje najsigurniji oslonac za savremenu organizaciju nastavnog rada.

5. INSTRUKCIONI DIZAJN NASTAVNOG SADRŽAJA Principi instrukcionog dizajna DIZAJN NASTAVNOG MATERIJALA – MODEL ADDIE

72


Model ADDIE je akronim naziva pet sistemskih pristupa u nastavnom dizajnu, i to: Analizi (Analisys), Dizajnu (Design), Razvoj (Development), Implementaciji (Implementation), Evaluaciji (Evaluation). Prelazak sa tradicionalnih metoda obrade gradiva na elektronsko uenje zahteva veliku posve%enost pažnje detaljima dizajna. Materijal mora biti pažljivije odabran dizajniran i odabran da bi im pomogao da postignu njihove ciljeve u savladavanju nastavne materije. Analiza •

• •

• • • •

Koja je ciljna grupa uenika: uzrast, nivo predznanja, zainteresovanost i motivisanost za nastavnu materiju, demografske prilike. Šta je cilj obrazovne aplikacije. Cilj aplikacije MORA biti u saglasnosti sa nastavnim ciljem predmeta zadatog u nastavnom planu i programu. Koje znanje, veštine ili vaspitanje prensi aplikacija. Šta mora biti izloženo da bi se zadovoljile potrebe uenika. Koliki treba da bude obim predavanja. Koje su granice sadržaja koji treba biti pokriven da budu izražene u potrebnom vremenu, broju lekcija i nastavnim oblastima.

Dizajn i razvoj • Koju strategiju primeniti u svom predavanju. • Resurse i aktivnosti nastave treba izabrati tako da dopunjuju rezultate znanja. • Kako struktuirati sadržaj nastavnog materijala. • Redosled, izlaganje i ponavljanje sadržaja treba da se oslanja na grupisanje srodnih oblasti i aktivnosti. • Kako oceniti uspešnost uenika u razumevanju materije i da li su zadovoljili nastavne ciljeve.

73


Metodi ocene uspešnosti moraju tako'e biti u funkciji ovladavanja znanjem kako bi postojala saglasnost izme'u toga šta su oekivani rezultati i onoga što se meri.

Implementacija Implementacija može da se sastoji od obuke nastavnika i uenika kako da najbolje iskoriste interaktivne materijale za uenje, zatim predavanja u uionici, kao i od uskla'ivanja i vo'enja programa uenja na daljinu. Evaluacija Evaluacija kako od strane nastavnika tako i od strane uenika može da pruži osnovu za poboljšanje i unapre'enje nastave. Efikasnost se postiže permanentom evaluacijom i samoevaluacijom.

Dizajn obrazovnog web interfejsa Dizajniranje web interfejsa (Web Design process) je proces konceptualizacije, planiranja, modelovanja i izvršenja isporuke elektronskih medija putem interneta prikladnih za iterpretaciju od strane web pregledaa i prikazanih kao grafiki korisniki interfejs. Ceo proces može se podeliti u tri faze: 1. Faza konceptualizacije i planiranja (conceptualization/planning stage) 2. Faza modelovanja (modeling stage) 3. Izvršna faza (execution stage) U fazi konceptualizacije i planiranja obrazovnog web sajta kreiraju se mape sajta, tokovi procesa, nacrti (flowcharts) koji ilustruju navigacionu strukturu web sajta. Faza modelovanja zadužena je za kreiranje grubih nacrta (static wireframes) koji ilustruju skeletni raspored za svaki deo web sajta. Na osnovu kreiranih skica (wireframes), grafike, boje i tekst se

74

ELEKTRONSKO UENJE koriste za poslednju taku dizajniranja. U fazi izvršenja (execution stage) dizajn se konvertuje u format koji podržavaju web itai, kako bi na samom kraju funkcionisao i bio objavljen na internetu.

Multimedijalni prikaz podataka Multimedija se u novije vreme promoviše kao interdisciplinarna nauna oblast. Pored neophodnih hardverskih i softverskih znanja potrebno je poznavati komunikacije, dizajn, didaktiku i pre svega pedagošku psihologiju. Vrednost multimedije u obrazovanju leži u visokom stepenu zadovoljavanja zahtevne kompleksnosti deije percepcije, koja se odvija posredstvom više ekstrareceptora istovremeno, kao i nain komuniciranja me'u ljudima. Pomo%u multimedjalnih sistema se omogu%uje istovremena (simultana) prezentacija više medijalnih izvora-teksta, video slike (statike i dinamike), zvuka (govora, muzike ili raznih zvunih efekata), grafike, animacije, kao i skladištenje, pretaživanje i obrada podataka. Navedeno podrazumeva i rešenja poznata kao video konferencije koje su multimedijama dale novu komunikacionu dimeziju – telekomunikaciono povezivanje radnih stanica putem kojih se mogu ostvariti telefonske i TV mreže Multimedijalni sistemi se danas naješ%e sre%u u podru jima masovne zabave – razne video i druge igre, aplikacije za primenu u nastavi i uenju i obrazovnoj delatnosti uopšte, biblioteki informacioni sistemi gde multimedija zapravo predstavlja fiziku implementaciju, tzv. virtuelne biblioteke, poslovne prezentacije i marketing, novinarstvo i izdavaštvo uopšte, i mnoga druga polja. Arhitekturu multimedijalnih sistema ine tehnika infrastruktura, softverski standardi i alati, i multimedijalne, namenski kreirane aplikacije. 75

ELEKTRONSKO UENJE Tehnika podrška u multimedijalnim sistemima podrazumeva mo%ne raunare, ali i veoma širok stepen dodatne opreme uz raunare.Dodatna oprema obuhvata audio i video digitalizatore, ure'aje za smeštanje ogromnih koliina podataka, komunikacione linije veoma velike propusne mo%i, kvalitetne izlazne ure'aje za prezentaciju, (video-bim i sl.), posebne re'aje za sinhronizaciju rada delova sistema. Minimalna hardverska oprema za multimedijalne sisteme podrazumeva CD – ROM plejere, kolor grafike monitore visoke rezolucije, zvune kartice, video kartice. Kada je re o multimedijalnoj arhitekturi navodi se da istu ini okolina u širem i užem smislu. Okruženje u užem smislu sastoji se od vizuelnog prostora (ekranskog prostora za predstavljanje grafikih objekata), prostora znaenja (sa multimedijalnim objektima i obaveštenjima), prostora doga'anja (postupci od strane korisnika) i toka programa (korisnik, interaktivnost, dijalog). Prostor za predstavljanje je prezentativan sloj koga ini grafiki korisniki interfejs. On ima svojstvo prezentovanja odre'enih oblika, ukazuje na prostor znaenja, dubinsku strukturu, njegovi objekti mogu kroz simbolike oblike reprezentovati apstraktne entitete, ili biti isto grafiki znaci bez znaenja. Dillenbourg i Mendelson informacioni prostor i oznaavaju parove predstavljanja i akcije kao mikrosvetove. “Mapping” korespondencija fizikih i mentalnih reprezentativnih oblika je pri tom sasvim odgovoran i težak zadatak. Osnovni koraci u kreiranju multimedijalnih aplikacija su: ∼ Prikupljanje podataka – Za alfanumerike podatke se koristi tradicionalna tastatura, ali i ure'aji za optiko prepoznavanje znakova, za zvune podatke se koriste digitalizatori glasa, dok se za vizuelne podatke koriste digitalne kamere i skeneri. ∼ Kompresija podataka – Ovaj korak je u oblasti multimedija još veliki problem i smetnja razvoju odgovarju%ih sistema. Bez kompresije je koliina podataka sa kojom treba baratati u

76


∼

∼

∼

jednoj multimedijalnoj prezentaciji obino preobimna za “slabiji” raunar. Smeštaj podataka – Odgovaraju%e tehnike smeštanja podataka moraju omogu%avati realizovanje svih zahteva kod pristupa i prezentacija proizvoljnih vrsta informacija. Ovde je poseban problem što se esto javlja potreba za sinhronizovanim, paralelnim pristupom informacijama raznog tipa i porekla i njihovoj koordiniranoj prezentaciji. Pristup podacima - Za kvalitetno koriš%enje multimedijalnih sistema moraju se obezbediti razliiti naini za pristup podacima, npr. po kljuu (indeksirani pristup), u skladu sa postavljenim uslovima, po stepenu slinosti sa datim primerom (ili primerima), po sadržaju (semantiki pristup) i sl.. Prezentacija podataka – To je posebno kompleksan problem zbog nužnosti koordinirane, sinhronizovane paralelne obrade velikih koliina informacija i njihovog prikaza na najkvalitetnijoj izlaznoj opremi.

Problemi vezani za ogranienja u multimedijalnim aplikacijama, a koji su posledica do danas dostignutog stepena razvoja hardverskih i softverskih tehnologija su: o veliki broj imlpementacija multimedijalnih sistema ne može kvalitetno da podrži kontinualan prikaz video i audio signala visoke rezolucije, o video i audio signali zahtevaju za smeštaj ogromne koliine prostora, o multimedijalne prezentacije se sastoje iz više razliitih tipova informacija koje se obino uvaju posebno i za koje treba obezbediti koordiniranu i sinhronizovanu prezentaciju, o veoma mali broj postoje%ih mreža ima mogu%nost distribuiranja multimedijalnih aplikacija,

77

ELEKTRONSKO UENJE samo mali broj, danas skupih mreža, omogu%ava veliku brzinu i kapacitet komunikacionih kanala (od najmanje 100 Mbit/sec). Zbog toga se mnogi korisnici odluuju za implementaciju multimedijalnih aplikacija na CD-ROM – ovima i videodiskovima. Time se eliminišu uska grla u mreži, ali se pove%avaju troškovi za nabavku pojedinih CD-ROM drajvova i videoadapterskih kartica. Medijumi za multimediju o Osnovni medijumi koji služe kao nosioci informacija u multimedijalnim sistemima su: tekst, bitmapirane slike, 3D slike, 3D animacje, zvuk i video. o

DIGITALNI TEKST I HIPERTEKST Termin tekst engleskog je porekla i obino ima za znaenje niz slova koja imaju znaenje na govornom podru ju tog jezika. U raunarstvu, teskt može imati tehniku i sadržajnu funkciju. Tehniku u kontekstu programiranja, sintaksi progema, komandi, opcija i menija, odnosno komunikacije sa raunarskim sistema. Sadržajnu, u smislu masterije koja je izlaz na ekranu koja ima funkciju informacije, ili rezultata tražene obrade podataka. U kontekstu uenja, govori%emo o tekstu koji ima funkciju saopštavanja gradiva, naunih injenica, i uopšte sve forme komunikacije sa uenikom. Tekst u multimediji predstavlja polazni medijski oslonac. Obradom teksta se bave specijalizovani programi, procesori teksta. To su programi razliitih mogu%nosti, a poznatiji me'u njima su: Word for Windows, Lotus Ami Pro, Word Perfect i mnogi drugi. Razvijeni su i programi za prepoznavanje teksta sa pisanog uzorka sa ve%im ili manjim uspehom. U multimediji je razvijena specijalna forma teksta, nazvana hipertekst. Koncept hiperteksta je da veže odre'eni deo teksta za neki pojam. U odre'enom delu teksta je na neki nain, (npr. drugom bojom), istaknut jedan pojam, za taj pojam je vezan odre'eni tekst (objašnjenje

78

ELEKTRONSKO UENJE pojma). #italac, itaju%i tekst, nailazi na istaknuti pojam i klikom miša sa istaknutog pojma “skae” na tekst u kome je taj pojam objašnjen. Takav nain kretanja kroz tekst je neogranien. Zbog sve ve%e upotrebe slika i videa, na osnovu hiperteksta, nastala je hipermedija. Organizovana je na isti nain kao i hipertekst, sa razlikom što se na istaknuti pojam vezuje slika, animacja, zvuni zapis i drugo. Postavlja se pitanje da li je elektronski tekst pedagoški koristan. Tradicionalne forme pojave teksta u nastavi su udžbenik, radne sveske, nastavni listi%i, beleške u svesci, tekst ispisan rukom na tabli, skripte (sistematizovane beleške sa predavanja) i slino tome. Savremeno nastavno okruženje uvodi tekst na raznim oblicima ekrana (personalni monitor, projekcija na zidu, elektronska tabla, i drugi). Gotovo sva rešenja multimedijalnih dokumenata sadrže TEKST kao osnovni element integracije, koji ini osnovu celog dokumenta. Multimedijalno okruženje omogu%ava organizaciju i predstavljanje tekstualnog iskaza na mnoštvo razliitih naina koji zadržavaju pažnju itaoca uz istovremeni uspešnije izvo'enje kroz celokupni dokument. Tekst na papiru je linearan, a elektronski može biti organizovan po frejmovima, ekranima, tabelama, linkovan, sa raznim efektima. Slova i svi znakovi koji se koriste raznim fontovima su zapravo sastavljeni od me'usobno povezanih krivi i pravaca - vektora. To omogu%uje promenu veliine fonta bez gubitaka na kvalitetu. Prilikom rada u programima za obradu slike kvaliteta slike se gubi pove%anjem. Kod teksta se to ne doga'a jer je izra'en vektorski. Jezici za opisivanje hiperteksta su jezici koji omogu%avaju da se precizno opiše hipertekstuelna struktura jednog teksta (uputnice na druge tekstove, itd). Ovi jezici dopuštaju da se eksplicitno opiše logika struktura teksta i razliiti tipovi veza u tekstu. Veze mogu biti unutrašnje (kada veza upu%uje na drugi deo istog teksta), spoljašnje (kada veza upu%uje na neki drugi teksta) i izvršne (kada se unutar teksta aktivira veza na neku izvršnu

79

ELEKTRONSKO UENJE proceduru).Najznaajniji jezici ove vrste su SGML, HTML (skr. od HyperText Markup Language), pojednostavljena verzija SGML-a, XHTML (skr. od Expandable HTML) i XML (skr. od Extensible Markup Language, "kompromis" izme'u preterane složenosti SGML-a i jednostavnosti HTML-a). Izvorne datoteke sa dokumentom opisanim u HTML-u imaju obino sufiks (ili ekstenziju).html ili .htm, a nalaze se u odre'enom direktorijumu servera vezanog na Internet, što ih ini dostupnim (vidljivim) na web-u. Jezik HTML se zasniva na eksplicitnom obeležavanju logike strukture dokumenta. Obeležavanje se vrši pomo%u etiketa (engl. tag) koje opisuju elemente logike strukture teksta. Tekst dobija svoj grafiki izgled u zavisnosti od navigatora koji je upotrebljen za njegovu vizuelizaciju. U zavisnosti od svojstava navigatora i njegove konfiguracije, jedan dokument obeležen u HTML-u može imati razliite grafike izglede. Etikete se navode izme'u uglastih zagrada < i >. U ovim zagradama se navode opisi pojedinih elemenata strukture teksta. Etikete se u HTML-u mogu razvrstati na – proste etikete ili markere za opisivanje jednostavnih elemenata logike strukture. Oblika su: – složene etikete ili ogra'ivai su zagrade oblika t kojima je opisan izgled dela teksta t. –

atributi složenih obeležja oblika:

t koji pružaju dodatne informacije, obino o grafikom izgledu, dela teksta t; Mininalna struktura HTML-dokumenta ... obuhvata etikete: , - zagrade HTML-teksta; , - zagrade zaglavlja, sadrži meta-definicije HTMLdokumenta; , - zagrade za naziv HTML-dokumenta i , - zagrade „tela” teksta obeleženog dokumenta.

80


HTML (HyperText Markup Language) je prost programski jezik, koji je u stvari standard za prikazivanje sadržaja Internet dokumenata. Prilikom razvoja Interneta stvorena je i nova vrsta dokumenta – hipertekst. Ekstenzije koje se koriste za ove vrste stranica su .html i .htm. i one se nalaze na serveru, u odre'enim direktorijumima, koji ih ine dostupnim za korisnike na Web-u. Da bi se opisao izgled i sadržaj stranice postoji ve%i broj jezika, a znaajniji su: Ø SGML (Standard General Markup Language), Ø TeX i LaTeX (matematiki tekstovi), Ø PostScript (laserski štampai), Ø RTF (Rich Text Formati). Jezici koji su najznaajniji za opis hiperteksta su: Ø SGML (Standard General Markup Language), Ø HTML (HyperText Markup Language), Ø XHTML (Expandable HyperText Markup Language), Ø XML ( Extensible Markup Language, ovo nastalo kao kompromis izme'u složenosti SGML-a i jednostavnosti HTML-a).

CSS (Cascade Style Sheets) je ukratko, jezik formatiranja, koji služi za definisanje izgleda elemenata Web stranice. Pre HTML verzije 4.0 CSS se nije koristio jer je HTML služio za kompletno definisanje sadržaja, strukture i izgleda Web stranice, ali nakon ove verzije uveden je CSS koji je preuzeo ulogu samog definisanja konkretnog izgleda stranice, dok se pomo%u HTMLa i dalje definišu strukture i sadržaji stranice. Kako je HTML postajao složeniji, pojavljivali su se i problemi, naime, pored ve%ih mogu%nosti (kao što je definisanje izgleda elementa), istovremeno kôd je postajao neitljiviji i teži za održavanje. Razliiti browser-i su razliito prikazivali iste dokumente, i samim tim postojala je potreba da se uvede lakši nain odnosno metoda prikazivanja elemenata na stranici. Da bi se to postiglo na zvaninom forumu W3C-a je predloženo devet razliitih metoda, od kojih su izabrane 81

ELEKTRONSKO UENJE dve kao temelj onoga što je kasnije postalo CSS: CHSS (Cascading HTML Style Sheets) i SSP (Steam-based Style Sheet Protocol). Prvo je Hakon Vium Li (koji je trenutno šef tehnike službe kompanije opera) predložio CHSS u oktobru 1994. godine, jezik koji je imao dosta slinosti sa današnjim CSS-om, a Bert Bos je radio na browser-u po nazivu Argo, koji je imao sopstveni nain definisanja stilova. Njih dvojica su radili zajedno da bi osnovali CSS standard. CSS je za razliku od postoje%ih jezika dozvoljavao da više opisa utie na dokument. W3C je osnovan 1995. godine i preuzeo je funkciju razvoja CSS-a. Do kraja 1996. godine, CSS je bio spreman da se objavi kao standard, koji i objavljen decembra te godine. Sintaksa CSS-a se sastoji od opisa izgleda elemenata u dokumentu. Opis može da definiše izgled više elemenata, i više opisa može definisati izgled jednog elementa. Na ovaj nain se opisi slažu jedan preko drugog da bi se definisao konaan izgled odre'enog elementa (otuda naziv Cascading, što je u prevodu crep, da bi se doaralo slaganje jednog stila preko drugog u definisanju konanog izgleda elementa). Svaki opis se sastoji od tri elementa: Ø Definisanja ciljnih elemenata, Ø Svojstva, Ø Vrednosti. Javascript je uveden od strane Netscape-a i ovaj skript se koristi u programiranju WWW stranica. Uveden je uporedo sa uvo'enjem podrške za Javu. Nakon što je u veoma kratkom roku postao popularan i široko primenjen, Microsoft je i sam pored svog Visual Basic Scripts-a uveo i svoju verziju Javascript-a, pod nazivom JScript, ali koju niju uspeo da licencira jed nije dobio licencu. Javascript i Java, bez obzira na slinosti u nazivu, su razliiti jezici i oni predstavljaju razliite tehnike programiranja na Internetu. Javascript je skript jezik, a Java je programski jezik. Razlike izme'u Jave i Javascripta je u tome što se u Javi kreiraju programi koji mogu da rade nezavisno od WWW itaa, dok Javascript iskljuivo radi u okviru WWW itaa. Da bi se

82

ELEKTRONSKO UENJE neki HTML dokument unapredio, nije nam potrebna Java koja je ipak mnogo složenija i obimnija od Javascripta, ovo se može uraditi pomo%u Javascript-a i to bez preteranog zamaranja pravim programiranjem, koji je jednostavan za razumevanje i upotrebu. Me'utim Javascript jeste zasnovan na Javi, ali postoje i brojne razlike.

PHP (Hypertext Preprocesor) je open-source server-side skriptni jezik, koji se koristi za dinamko prikazivanje HTML kôda. Dakle, pomo%u PHP-a se može kreirati HTML stranica na serveru i pre nego što se ona pošalje klijentu. Zbog ovog naina generisanja sadržaja, krajnji korisnik ne može videti kôd odnosno skriptu, koja je generisala sadržaj stranice koji on gleda, ve% on vidi tj. ima pristup istom HTML kôdu. Vrlo prosto, PHP je jedan od najmo%nijih i najpopularnijih skriptnih jezika trenutno na tržištu. Svakim danom raste i broj sajtova koji su napravljen uz pomo% PHP-a, a i broj kompanija koje žele primeniti ovu vrstu jezika na svojim sajtovima je sve ve%i. PHP je pre svega stekao popularnost zbog lako%e kojom se može stvoriti opširna web stranica sa jako velikim koliinama podataka. Najve%a prednost PHP u odnosu na ostale web skriptne tehnologije je što on pruža podršku za rad sa širokom paletom baza podataka. PHP podržava sve popularnije baze podataka, kao što su : MySQL, MSSQL, PostgreSQL, Oracle itd. PHP je veoma mo%an open-source server-side skriptni jezik, ali mogu%nost pristupa bazama podataka je nesumljivo najvažnije svojstvo svakog modernog programskog jezika. #injenica je da sistem za upravljanje bazama podataka omogu%ava mnogo mo%nih funkcija za pristup razliitim bazama podataka. Programski jezik kao što je PHP sadrži veoma veliki broj funkcija za pristup najrazliitijim bazama podataka. Mnogi programeri, a i sami autori smatraju mogu%nost povezivanja sa bazama podataka, njegovim najjaim i najznaajnijim svojstvom. PHP podržava slede%e sisteme za upravljanje bazama podataka: Abadas D, dBase, Empress, FilePro, Informix,

83

ELEKTRONSKO UENJE ODBC (Open Database Connectivity), InteBase, mSQL, MySQL, Oracle, PostgreSQL, Solid, Sybase, Velocis, Unix dbm, Microsoft SQL Server.

MySQL je otvorenog kôda RDBMS (Relational Database Management System) koji je baziran na SQL (Structured Query Language) za obradu podataka u bazi podataka. MySQL je odlian i ima veoma široku primenu, a ujedno je i baza podataka koja se najviše koristi u radu sa PHP-om. MySQL je višekorisniki SQL sistem za upravljanje bazama podataka i on radi kao server obezbe'uju%i višekorisniki interfejs za pristup bazi podataka. Koliko je popularan govori i podatak da se procenjuje da ga u svetu koristi oko deset miliona ljudi. Firma koja je razvila MySQL je smeštena u Švedskoj i ona je jedinstveni vlasnik i sponzor, i kao takva drži najve%u ve%inu prava nad kôdom. MySQL je kao i PHP softver otvorenog kôda, ali se tako'e može na%i i pod tradicionalnim komerijalnim uslovima licenciranja za posebne sluajeve. Firma MySQL AB, održava i razvija sistem, ali i zara'uje preko napla%ivana tehnike podrške, servisa, i od prodaje licenci za komercijalnu upotrebu programa. Administracija MySQL-a se vrši preko interfejsa u obliku komande linije, ili grafikog interfejsa “MySQL administrator”. Ova firma pored ovog alata proizvodi i neke komercijalne i nekomercijalne alate, koji su dostupni na tržištu. Alat PhpMyAdmin je slobodan alat iji je interfejs u obliku Web stranice, i koji je napisan u samom PHP-u.

RAUNARSKA GRAFIKA Raunarska grafika je produkcija ili obrada slika na raunaru za koriš%enje u bilo kom mediju. Statine slike koje se koriste u grafikom dizajnu se danas skoro u potpunosti stvaraju ili modifikuju uz pomo% raunara, kao i statine slike za stripove, ali i „dinamike ” slike oživljene u pokretu animacije, simulacije. Primenjena je u svim segmentima oristi u inženjeringu i dizajnu

84

ELEKTRONSKO UENJE potpomognutom raunarima, gdje se dizajnirani objekti crtaju modeliraju, prave simulacije i rade analize uz pomo% specijalizovanih programa ili informacionih sistema. programski alati za obradu tekstualnih sadržaja imaju mogu%nost prihvatanja i ugradnje slike koja je prethodno izra'ena nekim od namenskih alata za izradu crteža, grafike, slike ili prihvatanje sadržaja ekrana raunara (capture).

Za razliku od izrade slike na papiru ili platnu, slika u raunaru mora imati precizno utvr'enu strukturu zapisa, odnosno definiciju elemenata od kojih %e se graditi slika. Struktura zapisa podataka na ekranu raunara odre'uje kvalitet prikaza slikovnog sadržaja koji se prethodno mora definisati kao skup binarnih brojeva kojim se utvr'uje sadržaj podataka od kojih se gradi slika. Elektronska slika raunarskoj grafici gde se primenom složenih algoritama izra'uju elementi slikovnog prikaza, njihovi atributi kao i spajanje elemenata u slikovni izraz. Osnovne vrste grafike na raunarima Vektorska grafika gde su objekti sainjeni od vektorskih linija (zatvorenih) koji nose informaciju o: dužini, smeru, boji linije i fill boji. Promenama jedne od koordinata menja se izgled objekta. Kvalitet slike se ouvava umanjivanjem odnosno uve%avanjem slike matematikim preraunavanjem vektora Rasterska grafika je "crtanje" pomo%u mozaika piksela pri emu svaki piksel posebno nosi informaciju o boji koju reprodukuje. Prikaz od najmanje jednog do teoretski beskonanog broja polja na površini odre'ene veliine, a zajedno ine mozaik složen da ini celovitu sliku. Polja se moraju dodirivati, ali ne i preklapati Tako stvorena slika naziva se još i bitmapa, a polja – pikseli. Rezolucija - Broj piksela na površini odre'ene veliine Gotovo svaki program za izradu ili obradu grafike, bilo da se radi o

85

ELEKTRONSKO UENJE vektorskoj ili rasterskoj može se smatrati profesionalnim ako ima mogu%nost rada u barem jedan od tih formata. Veoma su pogodni za ispis i pripremu za štampu jer podržavaju Post Script programski jezik koji je zaslužan upravo za ubrzavanje i lakši rad pri prenošenju grafike sa ekrana raunara na željeni medij nekom od metoda reprodukcije grafike Najkorišteniji formati grafikih datoteka: CPT - Corel Photo-Paint datoteke podržavaju sve dubine boja, sve vrste slika, ne gubi se sažimanje veliine datoteke, spremanje slika u slojevima, ali zauzimaju mnogo mesta na medijima za uvanje podataka. PSD - Adobe Photoshop datoteke podržavaju sve dubine boja, itaju slike svih drugih datoteka, tako'e ne gube pri kompresiji, do 100 slojeva slika u jednoj datoteci. Osim njih, postoje i datoteke koje su manjih mogu%nosti, ali su univerzalne za sve programe koji imaju mogu%nosti rada sa rasterskom grafikom. Njihovi formati su: BMP - standardni format za rasterske slike na svim PC raunarima. Bez mogu%nosti su spremanja u slojevima, ali grafika u tom formatu zauzima poprilino prostora na medijima za uvanje podataka TIFF - veoma prihva%en format velikih mogu%nosti raširen podjednako na PC i MAC platformama. Podržava sve dubine boja i spremanje u slojevima. Optimiziran za štamparske procese, od pripreme za štampu do ispisa na razliitim štampaima jer podržava uvanje slike u punom CMYK modelu boja Za razliku od prethodnih, nešto destruktivniji formati slika su: JPG - format koji sliku “siromaši” metodom kompresije. Svaka slika pohranjena u datoteku .jpg formata gubi svoj prvobitni kvalitet, ali i svoju veliinu koju zauzima pri uvanju na odre'enom mediju. Stepenom kompresije možemo upravljati tako što ve%om kompresijom slika postaje slabijeg kvaliteta, ali i manje veliine na mediju. Ovaj format podržava prikaz svih dubina boja, ali nije prikladan za grafike namenjene štampi, ve% 86

ELEKTRONSKO UENJE prikazu na ekranu. Razlog tome je taj što svaki ekran ima svoju rezoluciju koja prikriva relativno loš kvalitet slike. Iz tog razloga je relativno teško uoiti razliku izme'u originalne slike i one sa minimalnom kompresijom. GIF - format datoteke koji sliku prikazuje sa samo 256 boja i namenjen je grafici za Internet. Nije preporuljiv za slike sa puno tonova, ve% za crteže ili skice. Nipošto se ne koristi kao format slike namenjene bilo kakvom obliku štampe. Vektorskim formatima mogu se smatrati svi oni namenjeni za trodimenzionalne grafike, razliitih nacrta, shema, itd. Svaki moderni vektorski program podržava mogu%nost unosa rasterske grafike unutar vektorskog rada. Raunarska grafika se u obrazovnim aplikacijama može na%i u višeslojnoj primeni, i to u: • oblikovanju korisnikih interfejsa - ve%ina aplikacija na personalnim raunarima i na radnim stanicama imaju grafiki sistem prozora (engl. graphical user interface – GUI) pomo%u koga komuniciraju sa korisnicima uenicima. • interaktivno crtanje (za prikazivanje funkcija, dijagrama, histograma i slinih grafikih prikaza sa svrhom jasnijeg sagledavanja složenih pojava i olakšanja procesa odluivanja); • pripremi elektronskih izdanja (raunarska grafika široko se koristi za izradu elektronskih i štampanih dokumenata); • projektovanju pomo%u raunara (engl. Computer Aided Design - CAD danas se standardno koristi za projektovanje sistema i komponenata u mašinstvu, elektrotehnici, elektronici, telekomunikacijama, raunarstvu...); • kreiranju simulacija i animacija, kao višeg nivoa multimedijalnih prikaza informacija.

87

ELEKTRONSKO UENJE ELEKTRONSKI ZVUK I VIDEO Zvuni sadržaj u praksi predstavlja analognu pojavu koja traje u vremenu odre'enim intenzitetom kretanja (amplituda), te se proširuje talasima odre'ene brzine. Osnovna razlika analognog i digitalnog signala: zvuk u analognom svetu shvatamo kao kontinuirani sled iskazan u vremenu i odre'enog raspona (raspon je mogu%e približno tano izmeriti u bilo kojoj vremenskoj taki). Kod digitalnog zvuka, signal je definisan za tanu vremensku taku i može imati vrsto definisan broj vrednosti. Dva su osnovna razloga primene zvuka u ovim aplikacijama: pružanje informacije koja ne može biti isporuena drugim medijumom, i drugo, pružanje ose%aja doga'aja, prisutnosti u njemu i samim tim pove%anog stepena aktivnosti u nastavi. U obrazovnim aplikacijama postoje tri osnovne vrste zvunih sadržaja: muzika, zvune metafore i govor. Digitalni video multimedijanim obrazovnim aplikacijama dodaje elemenat stvarnosti. Video može preneti poruku uspešnije od zvuka ili teksta. Tehnologija koja pruža mogu%nost prenošenja najviše informacija u najmanje vremena i s najve%im uticajem. Me'utim, zahteva najviše performansi od svih ostalih zapisa. Implementacija videa u digitlnu prezemz+taciu podrazumeva digitalnu formu videa.. Digitalni video, gde je vaki pixel pojedinih kadrova predstavljen binarnim brojevima, ine etiri bitna elementa: broj kadrova u sekundi, veliina prozora unutar kojeg se prikazuje video, kvalitet slike, brzina prenosa podataka (bit rate). Princip iluzije kretanja postiže se kao i kod analognog videa s manjim brojem kadrova u sekundi (10-15 kps) – ispod 10 kps izgleda kao serija slika. Veliina prozora zavisi od broja pixela koji se prikazuju vodoravno i uspravno, neke tipine veliine su: 160x120, 240x180, 320x240, 640x480. Kvalitet slike zavisi od rezolucije za reprezentaciju slike. Na kvalitet, ali i na veliinu datoteke s videom utie i zvuk. Smanjivanjem ili broja pixela ili veliine prozora u kojem se gleda video je postupak kompresije.

88


ANIMACIJA Animacija po svojoj prirodi spada u domen raunarske grafike i definiše se kao brzo prikazivanje kadrova (frejmova - frames) koji opet predstavlaju niz crteža objekta koji se razlikuju u detaljima. Privid pokreta postiže se crtanjem objekta u razliitim položajima u svakom kadru, ime se dobija utisak da se objekt pomera kad se kadrovi prikazuju zajedno odre'enom brzinom. Na ovaj nain grafici je dodata vremenska dimenzija i nazivamo je još "grafika u pokretu". Animacije predstavlaju glavni izvor akcije u multimedijalnim obrazovnim prezentacijama. U nastavi animacija je aktivna demonstracije ili prezentacije koje ne mora a može imati interakciju s korisnikom – uenikom Prikazivanje procesa ili prirodnih pojava (na pr. kretanje planeta oko Sunca).Primenjivanje efekata kao manjih animacije ima za cilj privu%i pažnju korisnika. Na primer, jednostavno animiranje teksta i objekata – razliiti efekti na pr. kod MS PowerPointa.

89

ELEKTRONSKO UENJE Dvodimenziolnalna animacija je naješ%e korištena vrsta animacije (na pr. crtani filmovi) i na raunarima, ali 3D animacija postaje sve popularnija koja osim visine i širine, objektima dodaje dubinu. Zahtevnija je i za izradu, i korištenje. Crta se mrežni model objekata te se dodaje odgovaraju%a tekstura, zatim se objekti smeštaju na neku pozadinu Koriste se posebni programi za izradu (CAD, za izradu VRML objekata). Animacija je mogu%a zbog tromosti oka - objekt kojeg je videlo oko ostaje zapam%en još nekoliko trenutaka nakon gledanja. Prilikom izrade obrazovne aplikacije prepruuje se izbegavanje više od jedne animacije na stranici (ekranu). Animacija se da se prenese neka poruka ili nešto naglasi a ne samo iz estetskih razloga. Potrebno je pažljivo usaglašavanje animacije na stranicama s tekstom jer ometaju koncentraciju pri itanju. Treba voditi rauna o veliini datoteke s animacijom – uitavanje na Web stranicu može trajati dosta vremena. Standardi u oblasti E U%enja Standardi omogu%uju brz i jednostavan prelazak s jednog courseware alata na drugi. Budu%i da je kao i kod svih ostalih vrsta softvera gotovo nemogu%e predvideti njegovu budu%nost i dugoronost, standardizacija obezbe'uje osiguranja da sadržaj ne%e biti izgubljen injenicom da je softevrska platforma izmenjena. Trenutno su na tržištu etiri razliita standarda za razmjenu podataka u courseware alatima. SCORM (Sharable Content Object Reference Model ) je trenutno na tržištu najdominantniji standard. Ova specifikacija standarda ima za cilj da kreiranje materijala za uenje tako da on može biti ponovo koriš%en (reusable), a u formi "instrukcionih objekata", namenjenih da budu isporuivani u okviru tehniki unapred specificiranih raunarskih, webbaziranih okruženja. SCORM opisuje taj tehniki okvir pomo%u normativa, specifikacija i standarda zasnovanih na radu nekoliko me'usobno odvojenih tela za specifikaciju i standardizaciju elektronskog uenja. Sve ove organizacije i dalje rade sa ADL-om na razvoju i rafinisanju svojih

90

ELEKTRONSKO UENJE sopstvenih specifikacija elektronskog uenja i standarda, pri tome pomažu%i da se dalje razvija i unapre'uje SCORM. SCORM knjiga

Pokriveni koncepti

Kljune tehnologije

Oblasti preklapanja

Brojni elementi SCORM-a, upoznavanje terminologije

Pokriva ostale oblasti na visokom nivou.

CAM

Spajanje, oznaavanje i pakovanje sadržaja za uenje

SCO, Asset, Content Aggregation, Package, Package Interchange File (PIF), Metadata, Manifest, Sequencing Information, Navigation Information

SCO i LMS komuniciraju putem RTE. Manifesti sadrže informacije o sekvenciranju i navigaciji.

RTE

Upravljanje sadržajem od API, API Instance, Launch, Session strane LMS-a: lansiranje, Methods, Data Transfer Methods, komunikacija LMS-sadržaj, Support Methods, Temporal Model, pra#enje, transfer Run-Time Data Model podataka, obrada grešaka

SCO je opisan u CAM knjizi – a to su objekti sadržaja koji se koriste u RTE.

SN

Activity Tree, Learning Activities, Sadržaj za sekvenciranje i Sequencing Information, Navigation navigaciju Information, Navigation Data Model

Sekvenciranje i navigacija utiu na to kako je sadržaj složen u Manifestu.

Pregled Konceptualne informacije visokog nivoa apstrakcije

Tabela 1 – pokrivenost oblasti SCORM tehnikim knjigama [45]

SCORM predstavlja bazu, integraciju i uskla'ivanje odre'enih specifikacija i standarda (postavljenih od strane drugih standardizacionih tela i organizacija). Fizika forma ovoga je kolekcija tzv. SCORM "tehnikih knjiga". Ovi dokumenti objedinjuju i uskla'uju pomenute standarde u jedan koherentan koncept. Ove tehnike knjige su: • • •

Content Aggregation Model (CAM) – model agregacije sadržaja, Run-Time Environment (RTE) – izvršno okruženje i Sequencing and Navigation (SN) – sekvenciranje i navigacija kroz sadržaj.

SCORM je najrašireniji model sadržaja, zamišljen kao organizacija sadržaja za samostalno (self-paced) uenje. Razvilo ga je Ministarstvo obrane SAD-a radi efikasnije izrade sadržaja za obuku vojske. Model se sastoji od resursa (Asset), deljivih objekata sadržaja (Sharable Content Object – SCO), 91

ELEKTRONSKO UENJE aktivnosti (Activities) i agregacija sadržaja (Content Aggregations). Model SCORM naglašava nezavisnost deljivih objekata sadržaja o kontekstu, kako bi se pove%ala mogu%nost ponovne upotrebe. Ovaj model nema ugra'enu semantiku klasifikaciju sadržaja. SCORM se naziva i "referentnim modelom" jer ne definiše svoje standarde, ve% koristi postoje%e preporuke, poput IMS CP za agregaciju sadržaja, IEEE LOM za metapodatke i AICC za komunikaciju sa sistemima za upravljanje uenjem. No, nedostaci SCORM-a su esto samo teoretska kompatibilnost me'u LMS-ovima i zahtevno prilago'avanje strukture sadržaja potrebama drugih korisnika. LEARNATIVITY standardi Model Learnativity sastoji se od pet nivoa objekata slinih modelu SCORM. Ovaj model dodatno sadrži i semantiku klasifikaciju sadržaja, kao kombinaciju sheme Structured Writing i tipova resursa specifikacije LOM. CISCO standardi Model CISCO Systems za definisanje strukture sadržaja nešto je strože definiran od prethodno spomenutih modela. Svaka se lekcija (Reusable Learning Object – RLO) ovde sastoji od tema (Reusable Information Object – RIO). Lekcija zapoinje pregledom lekcije, zatim sledi 5-7 tema (RIO) i rezime lekcije [22]. Provera znanja obavlja se pre poetka i na kraju lekcije. Teme mogu biti semantiki strukturirane, upotrebom pojmova poput injenica, koncepata, analogija, preduslova, tablice odluka itd. Stroga struktura omogu%uje lakšu organizaciju sadržaja, s obzirom na koliinu materijala i važnost obrazovanja u poslovnom procesu. ALOCOM standardi Abstract Learning Object Component Model (ALOCOM) je model preslikavanja postoje%ih modela sadržaja kako bi se omogu%ila što jednostavnija zajednika upotreba sadržaja razliitih modela. Pritom je jedan od ve%ih problema uskla'ivanje hijerarhije postoje%ih modela, Sami objekti uenja mogu biti jednociljni, višeciljni, ili biti agregacije više

92

ELEKTRONSKO UENJE objekata uenja, dok su komponente objekata uenja podeljene na: • fragmente sadržaja – osnovne komponente sadržaja, najmanjeg hijerarhijskog nivoa, poput teksta, slike, audio/video datoteke • objekte sadržaja – komponente objekta uenja nastale agregacijom fragmenata, usmerene na jednu informaciju, definisane po klasifikacijskim osnovama sadržaja. IEEE IMS Global Learning Consortium je globalna neprofitna organizacija koja radi na promovisanju novih metoda u uenju . Njihova glavna aktivnost je rad na standardima interoperabilnosti kao što su QTI i Content Packaging. Content Cartridge je specifikacija koja je u razvoju od strane IMS-a. Glavne prednosti ove specifikacije su:

•

Ve%i izbor sadržaja Uklanja problem proizvo'aa i platforme. Sadržaji bivaju zapakovani u tzv cartridge i mogu se uvesti u bilo koji LMS koji je kompatibilan sa ovim standardom. Ve%e mogu%nosti kod procene znanja polznika.

•

Pove%ana fleksibilnost, deljenje i ponovna upotreba.

• •

AICC obzirom na razliite medije formate i zapise digitalizovanih nastavnih materijala, ne treba oekivati da %e uenici kao korisnici elektronskog izvora informacije tražiti prema autoru, naslovu ili nekoj drugoj formalnoj karakteristici, bilo u opštem ili specijaliziranom informaciskom servisu, kao što su to sistemi za elektronsko uenja. Istraživanja pokazuju da korisnici pretražuju javno dostupne biblioteke kataloge pretežno traže%i dokumente prema njihovom sadržaju [35]. Pogotovo ne treba oekivati da %e korisnici

93

ELEKTRONSKO UENJE servisa izvore informacija tražiti prema autoru, naslovu ili kojoj drugoj formalnoj karakteristici. To jednako vredi kako za tekstualne dokumente tako i za slike, zvuk, videozapise ili druge vrste informacija. Prosean korisnik informacijskih servisa oekuje da se jedan te isti informacijski podatak - objekat pojavljivuje nekoliko puta u sasvim razliitom kontekstu: nekad kao samostalni objekat, nekad kao deo neke celine. Podaci poput naslova, autora, datuma kad je stavljen na raspolaganje, formata i tome slino mogu se razlikovati u razliitim sluajevima. Jedina suštinska karakteristika elektronskog dokumenta, u ovom sluaju ostaje njegov sadržaj. Korisnik upravo oekuje da %e mo%i birati me'u razliitim instancijama odre'enog sadržaja, traže%i isti ili slian sadržaj u razliitim elektronskim formatima (tekst, HTML, pdf itd.) ili datotekama razliite veliine. METAPODATAK.... Da bi se omogu%io prikaz sadržaja dokumenta, tj. prezentacija i pregled elektronske gra'e prema sadržaju, važno je raspolagati standardima i pomagalima za izradu formalnog i sadržajnog opisa, a potom treba omogu%iti itljivost i razumljivost odgovaraju%ih metapodataka.

Objekti u%enja

94


Za definisanje objekata uenja koristi%emo definiciju IEEE LTSC (Learning Technologies Standard Commity): «Objekat uenja je svaki entitet, digitalni ili ne-digitalni koji se može koristiti, višestruko iskoristiti ili se na njega referncirati potpomognuti tehnologijom»[32]. Mogu se prona%i još dosta definicija od kojih je jedna da je «objekat uenja svaki digitalni resurs koji se višestruko može koristiti kao potpora uenju»[33]. Svim definicijama i teorijama je jedinstveno vi'enje osnovnih karakteristika objekata uenja: re-primenjivost (reusability ), dohvatljivost (accessability ), me'udelovanje (interoperability ), trajnost (durability ), modularnost (modularity ) [31]. U zavisnosti od vrste sadržaja koji objekat nosi, za njihovo opisivanje koriste se razni oblici metapodataka, i u tom smislu su se iskristalizovale dve norme za opisivanje digitalnog sadržaja: Doublin Core i IEEElEARNING Object Metadata. Koncept metapodatka kao sastavnog dela elektronskog dokumenta koji nastaje u procesu kreiranja dokumenta i ostaje integralni i nedodirljivi deo samog elektronskoga dokumenta, u sluaju informacijskih servisa ustupa mesto konceptu izrade opisa web-stranice kojim se može nezavisno manipulisati i koji se može podvrgnuti rigoroznijim standardima i obogatiti dodatnim informacijama (stand-alone metadata). Isto vredi kada se radi o pretraživanju izvora u obliku slike, zvuka, animacije, programskog koda ili videa [35]. Doublin Core je me'unarodni sporazum o osnovnom skupu elemenata koji je nužan da se jednoznano opiše i na osnovu toga na internetu prona'e bilo koji objekt nalik dokumentu. Standardizacija obrazovnog sadržaja, posebno u sistemima gde postoji potreba za upravljanjem ve%om koliinom materijala, je stalno pitanje i tema koja sve više dobija na važnosti. Rešenje ovog problema u standardima za strukturiranje sadržaja. Pritom se pažnja posve%uje: • strukturiranju složenog sadržaja po razliitim nivoima složenosti • semantikom strukturiranju sastavnih komponenata sadržaja

95

ELEKTRONSKO UENJE Prvi problem opisuje hijerarhiju ovakvih modela, koja se kre%e od "sirovog" materijala (raw data) poput teksta ili fotografija, preko tema (topic) i lekcija (lesson) do itavih kurseva. Pritom se, kao drugi problem, rešava pitanje semantike strukture objekata, u kombinaciji shema strukturiranja, poput primjera, vežbi, koncepata i sastavnih delova, poput slika, teksta ili zvuka. Prvi problem upu%uje na strukturiranje, a drugi na dekompoziciju sadržaja. Sledi nekoliko primera poznatijih modela sadržaja.

96


6.

F U N K CI O N A L N I

M O D EL

ZA

E L EK T R O N S K O

U  E N J E

5.1. LMS – Razvoj i upravljanje sistemom za elektronsko uenje E(21+9 075.+G+-/97 H;7I >(3 =;(9 20. 17=( I+17+ 97 I+ H+9(17 LMSa (Learning Management System), >/>073( 2( ?H;(1J(B7 ?A7B73. K1/ >/>073/ +3+-?M(1(9? I( .(>0(1./= H;(0/ /.I/1/I?(G./ ;(I / .(H;7I(= >1(=+- ?A7./=( / I( H+I(0=7 47G7N/ ? +I;7O7.? 4(2? H+I(0(=(. P(=+ 97 H+9(1( +1/5 >/>073( .(/QG( .( +IG/A(. +I2/1 ? +4;(2+1(B?, 1;737.+3 97 ?>0(.+1J7.+ I( LMS 0;74( I+H?./0/ I;?-/3 (G(0/3( (I+ 0(I( >7 =+;/>0/+ >(3+ 2( I/>0;/4?R/9? .(>0(1./5 3(07;/9(G(), =(=+ 4/ ?A7./= 3+-(+ I( H+>0(.7 (=0/1./ A/./G(R .(>0(1.+- H;+R7>(, ( .7 I( 4?I7 >(3+ H(>/1./ H+>3(0;(A / H;/3(G(R 2.(B(. LMS je termin koji se odnosi na veb aplikacije koje rade na serveru, a pristupa im se preko veb itaa. Server je obino stacioniran u vašoj raunarskoj uionici, a može biti i bilo gde u svetu. Može mu se pristupitikroz lokalnu raunarsku mrežu ili putem internet konekcije. LMSovi daju nastavnicima alate za kreiranje veb sajta kursa i daju mu mogu%nost kontrole pristupa, tako da samo upisani polaznici mogu da ga vide. Pored kontrole pristupa, LMS-ovi poseduju razliite alate koji mogu pomo%i da kurs bude još uspešniji. Oni omogu%avaju jednostavno ostavljanje dokumenata, vo'enje diskusija na mreži, testiranje i anketiranje polaznika, prikupljanje i pregled zadataka, snimanje ocena. Ve%ina obrazovnih platformi koje su sposobne za ostvarivanje elektronske nastave i uenja, pored pojmovnih razlika obezbe'uju vrlo sline mogu%nosti korisnicima. Najbitniji i najosnovniji elementi su ugra'eni skoro u svim sistemima su: 97


•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

Mogu%nost za stvaranje, unos, sistematizaciju, modifikaciju raznih komponenti nastavnog materijala (tekst, multimedija, simulacija) i za njih vezane kalendare, kursne vesti. Sredsva za odre'ivanje strukture nastavnih komponenati Testmodul, upitnik i razni moduli za procenjivanje i za proveravanje znanja, elektronski dnevnik Registracija samostalnih i zajednikih akcija korisnika, sredstvo za obezbe'enje samostalanog-, individualanog-, privatanog- i zajednikog rada Korisniki profili dostupni lozinkom, sredstva koja omogu%uju podešavanja privatnih profila Odre'ene dostupnosti prema modulovima sistema za svaki profil (npr. Za komponenate kursa ili za elektronski dnevnik) Sredstva koja omogu%uju zajedniko razvijanje, dopunjivanje, procenjivanje pojedinih komponenata nastavnog materijala Mogu%nost odrade samostalne stranice za predstavljanje u okviru sistema Mogu%nosti E-maila, vedeokonferencija

foruma,

chata,

e-portfolia,

audia

i

Administrativni moduli za sistematizaciju podataka portala, kurseva i korisnika Moduli za elektronsku trgovinu, sistem za elektronsko pla%anje (online pla%anje) [39]

Najrasprosranjeniji LMS sistem, je besplatan Moodle obrazovni sistem. Moodle je postao popularan ne samo zahvaljuju%i svojoj tehnikoj, i “obrazovno-tehnološkoj” karakteristici, nego i zato što je njegov razvoj usmeravan na nove obrazovne teorije i metodologije. To

98

ELEKTRONSKO UENJE znai da je Moodle prvi LMS sistem me'u obrazovnim platformama koji se bazira na kostruktivikoj pedagoškoj teoriji uenja.

Model LMS pdržanog sistema e u enja

Arhitektura LMS sistema Arhitekura LMS sistema za elektornsko uenje zasnovana je na etiri glavne komponente: korisniki nivo, nastavni materijal, evaluacija aktivnosti i komunikaciona platforma. Korisni k i nivo preuzima brigu o svim vrstaa korisnika koji participiraju u sistemu. Komponenta zadužena za nastavni

99

ELEKTRONSKO UENJE materijal

prati tok i isporuku svih vrsta zapisa koji nose informaciju o

nastavnom sadržaju i sam sadržaj.

LMS components

Department management:

Educational

General informative(marketing):

Preparation and submission of the theoretical material

Submission of the general information about the department

Receiving the information about teachers

Submission of the practical material

Submission of the general information on subjects

Receiving the information about students

Cooperation organizing

Submission of the general information on majors

Distribution of the information to the workers

Management of the educational process:

Receiving the information on subjects

Roster

Automated assessment

Layer of provision

U okviru LMS-a, korisnik se na platformu može prijaviti kao nastavnik, student ili kao administrator. Administrator je osoba koja ima sva ovlaš%enja nad alatom. Omogu%en mu je pristup svim postavkama platforme, menjanje korisnika i grupa, menjanje postavke za jezike, vizuleno oblikuje kurs, konfiguriše elemente kursa, ograniava prava pristupa korisnicima, prati statistiku sistema kao i mogu%nost nadogradnje sistema. Administrator u Claroline kreira uitelje, tj. daje korisniku ovlaš%enja za nastavnika koji sami kreiraju nastavu koje %e posle tako'e sami objavljivati. Prednost u samom startu je to što uitelj ne mora dobro da poznaje softver i raunare u opšte da bi se snašao. Uitelj je osoba koja kreira nastavnu temu, korisnike grupe, koriš%enje alata potrebnih u nastavi, kao i realizacije same nastave. Ovlaš%enja nastavnika (course manager) su manja u odnosu na administratora. Nastavniku ve%ina tehnikih elemenata nije potrebno da poznaje jer mu nisu bitna za rad, a samim tim ima više vremena da se skoncentriše na izradu i oblikovanje nastavnih tema.

100

ELEKTRONSKO UENJE Ueniki profil prijavljivanja na platformu vidi samo ono što je njemu neophodno za uenje, tj. samo ono što mu je nastavnik omogu%io. Nastavnik odre'uje one alate koji %e biti na raspolaganju studentu. Ostavlja mu uputsvo za uenje datog predmeta, ali na ueniku je da se sam oraganizuje i ui u vremenu i tempu koje njemu odgovara. Nastavnik mu ostavlja mogu%nost komunikacije sa drugim polaznicima, nastavnikom ili sa školskom ustanovom u opšte, kao i dodatne linkove u vezi date teme. Na ovakav nain podstie se kreativnost i snalažljivost studenta da do'e do dodatnih informacija vezanih za gradivo i samim tim naui još nešto novo što mu nastavnik nije dao u gradivu. ORGANIZACIJA NASTAVNOG SADRŽAJA Proces pripreme i izdavanja nastavnog materijala za potrebe sistema za elektronsko uenje treba i mora biti organizovan tako da materijal može biti lako na'en, preuzet i korišten od strane korisnika sistema, dakle "uenika". Osnovni problem u procesu uvo'enja elektronskog uenja jeste i nedostatak kompatibilnosti me'u platformama: kursevi razvijeni za odre'eni sistem ne mogu se lako uklopiti u sline sisteme drugih proizvo'aa. Razvoj sadržaja je zadatak koji iziskuje velik broj pomo%nih sredstava. #ak i kada su okviri predstavljanja sadržaja ( npr. HTML) prilago'avanje sadržaja se gotovo uvek moraju prera'ivati kako bi se ti sadržaji uklopili u logiku nove platforme. U ve%ini sluajeva organizacija i isporuka sadržaja su usko povezane sa logikom platforme. Kako bi se rešila ova situacija poslednjih godina predloženo je nekoliko rešenja za omogu%avanje razmene sadržaja. Standardi o strukturi sadržaja %e omogu%iti pojavu autorskih alata nezavisnih od platforme sa odgovaraju%im prednostima kako za dobavljae tako i za korisnike obrazovnih sadržaja. Naime, kako bi se kurs preneo iz jednog sistema u drugi potrebno je preneti sve elemente tog kursa (lekcije, testovi, simulacije,…) zajedno sa pripadaju%im "metapodacima". S druge strane, na toj novoj platformi mora se ponovo stvoriti struktura polaznog kursa.AICC-ov odbor za uenje uz pomo% raunara doprineo je standardizaciji strukture kurseva svojim "Smernicama za interoperabilnost" (Guidelines for Interoperability [4]). Prema AICC-u

101

ELEKTRONSKO UENJE delovi kursa koji se mogu prenositi kako bi definisali strukturu kursa definisani su kao elementi strukture. Postoje dva tipa elemenata strukture: - Jedinice pridruživanja, najmanji obrazovni elementi koji semogu prezentovati ueniku/studentu (npr. HTML stranica, simulacija, test ). - Blokovi (eng. blocks) koji grupišu jedinice pridruživanja i druge blokove. Postoji još jedan element, a to je cilj koji se koristi za definiciju uslova kursa. Jedinice pridruživanja, blokovi i ciljevi su elementi kursa. Ova specifikacija je nezavisna od broja elemenata strukture kursa tj. mogu%e je dodati neogranieni broj blokova strukturi. Slede%i prikaz je nainjen na osnovu AICC –ove referentne structure organizovanja nastavnih programa: Nivo Ime

Opis

1

Kurikulum (Curriculum)

Skup srodnih kurseva

2

Kurs (Course)

Jedinica pouavanja. Cilj kursa predstavlja ono što bi student trebao znati kako bi izvršio niz veština ili savladao odre'enu koliinu znanja.

3

Poglavlje (Chapter)

Smislena lekcija.

4

Podpoglavlje (Subchapter)

Smislena podela poglavlja.Skup lekcija ili modula.

5

Modul (Module)

Logiki skup lekcija (jedna ili više).

6

Lekcija (Lesson)

Jedinica pouavanja koja je logina podela pglavlja, podpoglavlja.

7

Pojmovi (Topic)

Logina podela lekcije.

8

Sekvenca (Sequence)

Deo lekcije gde veliki deo prikazanih slika ostaje nepromenjen dok lekcija napreduje. Svaka studentova interakcija ili aktivnost vezana uz lekciju ima vizualni prelaz (visual

podela

kursa.Skup

poglavlja

ili

102

ELEKTRONSKO UENJE carry-over) iz prethodne aktivnosti (visual inertia). Sekvence su obino razdvojene praznim ekranom. 9

Ekran /slajd (Screen/ Frame)

Smislena vizualna predstava nekog pojma i svaka interakcija vezana uz nju. Sadržaj jedne prezentacije koja se pojavi u jednom trenutku tokom lekcije.

10

Objekat (Object)

Deo ekrana ili okvira. Jednostavni objekti mogu biti grafiki, tekstualni ili logiki. Grafiki i tekstualni objekti imaju atribute prikaza, a logiki atribute ponašanja.

Tabela 1. [5] Sistem za upravljanje uenjem predstavlja programsku podršku koja globalno omogu%ava potpuno administriranje procesa uenja i pouavanja. LMS, Uoga LMS je prevashodno upravljanje, distribucija i objavljivanje jedinica uenja, i obavlja registraciju uenika, opis podataka o ueniku, omogu%ava izveštaj o obavljenom poslu, kao i navigaciju kroz sam sistem, isporuuje sadržaje. Osim toga, LMS je obino oblikovan tako da može rukovati sa kursevima koje su isporuili razliiti izdavai. Obino LMS ne ukljuuje u svojoj konfiguraciji autorske alate, nego je orijentisan iskljuivo na upravljanje kursevima koji su kreirani na nekim drugim alatima. LMS se osim navedenog definiše i kao neka vrsta operativnog sistema za e – uenje te kao takav doprinosi automatizaciji administrativnih postupaka u procesu u  enja kao što je: rukovanje planom kurseva racija uenika, isporuka sadržaja za uenje, komunikacija uenika i uitelja, pra%enje i izveštavanje o vednovanju performansi uenja uenika (IsoDynamic, 2001). Prognoze su da %e slede%a generacija LMS najverovatnije sadržati: integrisane nastavne

103

ELEKTRONSKO UENJE sadržaje i autorske alate, podršku uenju prilago'eno individualnim potrebama uenika (eng. adaptive learning) kao i inteligentni tutoring (eng. intelligent tutoring) iji je koncept sadržan u filozofiji i strukturi inteligentnih tutorskih sustava. Sistem za podršku e-obrazovanju tzv. LMS je standardiziovani alat koji se koristi u e-obrazovanju. Inženjeri ga nazivaju "infrastrukturom koja podržava uenje". Kaže se tako'e da je LMS "mozak" a nastavni sadržaj "telo" organizma elektronskog sistema za uenje. History

News Discussions

Teachers Educational plans Information about speciality Subject1 KN

Informational management system

Start

LP

.Subject N

a e

Publishing printing industry

News Discussions

E-mail

Ti

Goal and task

Listeners/attendees

Subject interface

Connection with other Subject Info on subject Lection content

List of laboratory

List of practical works

Teaching – methodological materials

Šema LMS logike strukture Uloga LMS -a je koordinacija svim elementima distribucije znanja, obezbe'uju%i time preciznu i kvalitetnu kontrolu nad samim procesom kao i analizu rezultata. Kontrolom rezultata obezbe'uje se rast kvaliteta odvijanja procesa nastava, detekcija eventualnih problema kao i ono najvažnije a to

104

ELEKTRONSKO UENJE je obezbe'ivanje korisnicima E sistema korištenje svih predvi'enih materijala za uenje, komunikaciju sa nastavnim licem. Nastavnim licima, pak, LMS obezbe'uje lagan nain za manipulaciju obrazovnim materijalima, komunikaciju sa korisnicima, i uopšte izvo'enje nastave. Strana praksa nam pruža veliki broj LMS rešenja. Usled raznih problema koji se javljaju u tom obilju aplikacija, nekako isplivavaju na površinu iskljuivo ona rešenja koja su skladu sa SCORM standardima, ime se obezbe'uju kompatibilnosti izme'u metodologija i korištenja standardnih zapisa multimedijalnih sadržaja. Postoji veliki broj domenski nezavisnih sistema: sistemi za upravljanje uenjem (LearningManagement System – LMS), sistemi za upravljanje sadržajem ((Content ManagementSystems – CMS) i sistemi za informacioni menadžment (Information Management Systems– IMS). TEHNIKI ZAHTEVI LMS-A Genralni zahtevi su za sisteme za upravljanje uenjem pre svega po[tovanje principa intuitivnosti, odnosno lako korištenj od strane krajnjih konyumenata, u;enika, što u stvari jesu minimalni zahtevi za instalaciju, ugra'ene on-line pomo%i, i sli, zatim skalabilnost (registrovani korisnici, aktivne registracije uenja, aktivna nastava, istovremeno poha'anje nastave od strane uenika, skalabilna arhitektura sistema). Mogu%nost samoregistracije korisnika je zahtev za automatizovanom sinhronizacijom, a od sistema se tako'e sa tehnike strane mora oekivati da poseduje osobinu povezivosti odnosno kompatibilnosti sa raunarskim platformama. Tako'e standardizovanost i organizacija na meta-objekat podmiruje zahteve Web standarda i SCORM standarde uenja.[5] Specifini zahtevi: • Sistem-administratorski (profili, uloge, klase, grupe, predmeti, nastava, kurikulumi, resursi) • Sistem-korisniki (registracija, uloge i korisnika prava, autentikacija, pra%enje)

105


•

Planiranje i korištenje sistema i resursa (razred, predmet, sadržaj, lekcija, uenici, nastavnici, resursi, autorizacije, uenje, testiranje/ispitivanje/ocenjivanje, statusi, konflikti i razrešenja konflikata) Sistemi analize i izveštavanja (tehnologija i performanse, proces sticanja znanja i ocena usvojenih znanja)

Standardi i inicijative: •

•

Sistem tehnikih specifikacija za ostvarenje interoperabilnosti, trajnosti i višekratne upotrebljivosti elektronskog sadržaja i sistema (Sharable Content Object Reference Model - SCORM) Inicijative za napredno distribuirano uenje (Advanced Distributed Learning - ADL initiative)

LCMS (Learning Content Management System) je sistem za upravljanje obrazovnim sadržajima. Ovaj sistem služi za stvaranje, smeštanje, prikupljanje i uspešnost personalizovanih e-learning sadržaja u obliku digitalnih obrazovnih jedinica. Predstavlja kombinaciju funkcionalnosti sistema za upravljanje sadržajem (CMS - Content Management System) i sistema za upravljanje uenjem (LMS).

106


Slika 2. Model sistema za upravljanje obrazovnim sadržajima

Razlika LMS i LCMS sistema je u tome što LMS sistemi automatizuju administraciju doga'aja tokom obrazovnog procesa, dok LCMS sistemi omogu%uju autoru kursa da kreira, sauva, upravlja i objavi sadržaj za uenje preko Web-a. U novije vreme mogu%nosti LMS-a i LCMS-a sve se više izjednaavaju tako da 70% vode%ih LMS-ova nudi i mogu%nost upravljanja sadržajima, dok LCMS-ovi sve više ukljuuju funkcionalnost izvo'enja kolegijuma, pra%enja korisnika i izveštavanja.

CORSWARE ALATI Svi courseware alati obavezno se sastoje od dva osnovna dela:

107

ELEKTRONSKO UENJE 1. prostor za nastavnika i 2. prostor za uenika. Ta dva podru ja, iako mogu biti vrlo slina, u stvarnosti su potpuno odvojena. Jedina zajednika taka je znanje. Dok je prostor za nastavnika predvi'en za najjednostavniji unos novih znanja, prostor za uenika namenjen je najboljoj prezentaciji tog znanja. Napredniji courseware alati prostor za nastavnike dele se u tri osnovna dela: 1. prostor za autora materijala, 2. prostor za nastavnika i 3. prostor za administratora sistema. Na tržištu su dostupni mnogi besplatni alati (Moodle, Claroline) i komercijalni (WebCT, BlackBoard, IntraLearn), i neki ‘e biti detaljnije obra]eni u nastavku knjige.

JOOMLA LMS Prilikom izrade sistema za uenje na daljinu, postoje slede%e dve opcije: kodirati apsolutno nove, i individualnoj svrsi prilago'ene sisteme, ili koristiti neku od gotovih sistema, tipa Moodle, Cleroline, Atutor, Joomla, i mnogi drugi koje besplatno distribuiraju svoje osnovne verzije. Studenti Tehnikog fakulteta «Mihajlo Pupin» u Zrenjaninu su, izme'u ostalih, analizirali i mogu%nosti ove poslednje opcije. Joomla CMS je platforma namenjena korporacijskim i obrazovnim potrebama, U analizi mogu%nosti koje ima konstatovano je da je veoma pogodna za sajtove koji su posve%eni uenju na daljinu. Joomla CMS je danas vode%i CMS koji je više puta nagra'ivan i koji teži ka stalnom usavršavanju. Razlog zbog kojeg bi se Joomla CMS koristila kao platforma za uenje na daljinu je jednostavan: Joomla-om se izuzetno lako upravlja, jednostavno je upravljati ogromnim koliinama

108

ELEKTRONSKO UENJE podataka iz razliitih oblasti, kao i lako kontrolisanje korisnika što je važno kada su u pitanju sajtovi posve%eni uenju na daljinu. Iz dosadašnjeg iskustva u analaizama sajtova koji su se bavili uenjem na daljinu zakljuueno je da je najve%i problem, pored motivacije polaznika, administracija sajta. Danas je to znatno olakšano jer sam administrator ne mora toliko dobro da poznaje PHP, MySQL, HTML, XHTML, CSS itd. kako bi uspešno ažurirao sajt. MOODLE LMS Moodle je akronim za modularno objektno – orijentisano dinamiko okruženje za uenje (Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment). Radno okruženje Moodle sistema razvijano je od 1999. godine, a od 2001. godine sa prepoznatljivom arhitekturom. Razvoj Moodlea kao otvorenog, besplatnog softvera nastavlja se i podržan je od strane tima programera i me'unarodne zajednice korisnika. Kao softver otvorenog koda pod GNU Public Licencom, zašti%en je autorskim pravom, ali su dozvoljene neke dodatne slobode u vidu kopiranja, koriš%enja i menjanja Moodle-a pod uslovom da se drugima omogu%i pristup otovrenom kodu, da se ne menja ili uklanja originalna licenca ili obaveštenje o autorskom pravu. Važan deo Moodle projekta ini moodle.org, koji pruža središnje mesto za informisanje, diskusije i saradnju izme'u Moodle korisnika što obuhvata administratore, predavae, istraživae, instrukcijske dizajnere i naravno, programere. Ovaj sajt, kao i Moodle, je u procesu konstantnog razvoja kako bi zadovoljio potrebe svoje zajednice, i tako'e je besplatan.1 Moodle je platformski nezavisno okruženje i može se izvršavati bez dodatnih modifikacija za Unix, Linux, Windows, Mac OS X, NetWare i bilo kom drugom sistemu koji podržava PHP i bazu podataka, ukljuuju%i i ve%inu

1

http://docs.moodle.org

109

ELEKTRONSKO UENJE veb-host provajdera. Za uvanje podataka, Moodle koristi MySQL ili PostgreSQL okruženje.2 Poetna pedagoška filozofija na kojoj se zasniva Moodle ukljuuje konstruktivizam i socijani konstrukcionizam. Konstruktivizam predstavlja psihološku teoriju znanja koja se zasniva na tvrdnji da se znanje stie putem iskustva, dok socijalni konstruktivizam naglašava da se polaznici (a ne samo predavai) mogu uestvovati u obrazovnom iskustvu na razne naine. Funkcije Moodle okruženja odražavaju ovo u vidu razliitih aspekata dizajna, tako da se može re%i da je Moodle dovoljno prilagodljiv za razliite oblike nastave. Na primer, Moodle omogu%ava dodavanje resursa koji predstavljaju materijale koje korisnici itaju, ali nemaju nikakvu interakciju sa njima i aktivnosti koje predstavljaju interaktivni nastavni materijal. U nastavku %e biti dat pregled ovih mogu%nosti, s tim što %e se naglasak staviti na test kao nain evaluacije znanja. Kombinovanje virtuelnog okruženja i klasinih metoda stvara fleksibilne, hibridne sisteme za uenje koji se prilago'avaju potrebama korisnika. Moodle je jedan od predstavnika takvog naina obrazovanja koji je u svom desetogodišnjem razvoju zauzeo znaajno mesto u današnjem obrazovanju. Uspešna integracija sa razvojem novih tehnologija i savremene komunikacije uslovila je da ovaj sistem postane jedno od vode%ih okruženja. Prikaz testova koje su studenti zaista koristili (što je vidljivo iz rezultata), pruža jasniju sliku o tome da je Moodle veoma korisno i jednostavno sredstvo kako za evaulaciju znanja tako i za samo uenje. Uenje na daljinu menja navike i uenika i profesora. Uenici (studenti) razvijaju upornost i organizacione sposobnosti, a sami nastavnici postaju veštiji u koriš%enju tehnologije. Ve% sada su vidljive prednosti koje su proizašle primenom programa za uenje na daljinu. Pored toga što se samo uenje može poboljšati, uenje na 2

Jason Cole, Helen Foster: Using Moodle, 2nd edition, O' Reilly Community Press, 2008.

110

ELEKTRONSKO UENJE daljinu uenicima, njihovim porodicama i nastavnicima donosi iskustvo rada na internetu i upoznavanja sa njim tokom procesa obrazovanja. Uenje na daljinu daje šansu studentima da steknu nove veštine i kvalifikacije i da se razvijaju u novim pravcima. Budu%nost %e pokazati da uenje na ovakav nain može biti bolje i zanimljivije od tradicionalnog naina obrazovanja.

Kombinovanje virtuelnog okruženja i klasinih metoda stvara fleksibilne, hibridne sisteme za uenje koji se prilago'avaju potrebama korisnika. Moodle je jedan od predstavnika takvog naina obrazovanja koji je u svom desetogodišnjem razvoju zauzeo znaajno mesto u današnjem obrazovanju. Uspešna integracija sa razvojem novih tehnologija i savremene komunikacije uslovila je da ovaj sistem postane jedno od vode%ih okruženja. CLEROLINE Claroline je besplatan Learning Menagement System, odnosno sistem za upravljanje uenjem baziran na PHP-u i MySQL-u. Claroline je razvijen na IPM-u na katolikom univerzitetu (Institut de Pédagogie universitaire et des multimediasInstitut de Pédagogie universitaire et des multimedias of the UCL, Université Catholique de Louvain ) a dalje se razvija u saradnji IPM-a i ECAM (Institut Supérieur Industriel) iz Belgije. Naziv Claroline dolazi od “Classroom on line”. Claroline je interesantan korisnicima jer je besplatan i to ga izdvaja iz mnoštva komercijalnih sistema za uenje na daljinu. Claroline je Open Source softver, poseduje GNU licencu. GNU (General public licence) omogu%ava preuzimanje izvornog koda i prilago'avanje sopstvenim potrebama. Ona omogu%ava stotinama oraganizacija širom sveta (univerziteti, škole, organizacije udruženja,...) za kreiranje i administriranje kurseva i prostora za saradnju putem interneta. Platforma se koristi u više od 80 zemalja širom sveta i na više od 30 jezika.

111

ELEKTRONSKO UENJE Claroline je kompatibilan za Windows, Macintosh i Linux okruženja, tj. sa svim sistemima koji nude mogu%nost koriš%enja Web pretraživaa. Kako je napredovao razvoj tehnologije samim tim je došlo i do potrebe razvoja novog naina uenja na daljinu uz koriš%enje komunikacione i raunarske tehnologije. Claroline je osmislila grupa nastavnika (profesori, lekotori...) imaju%i u vidu pedagoške principe i metode da bi organizovali i izvodili nastavu koriste%i WWW. Platforma za koriš%enje je veoma jednostavna, tako da se i bez prethodnog znanja o raunarskoj oblasti može za veoma kratko vreme savladati i korisiti bez problema. Autorima Claroline-a cilj je bio da omogu%e nastavnicima da ovladaju tehnološkim veštinama u pedagogiji i obrazovanju, i da na taj nain budu kreativniji i slobodniji u implementacji pedagoških principa. Za dinamiki model uenja na daljinu, autori Claroline su odabrali pojednostavljen model uenja sa 5 komponenti, koji je predstavljen na slede%oj slici:

Slika 18. Pedagoški model Claroline

http://www.claroline.net/pedagogical-principles-3.html

112


Kao što se vidi, ova slika može delovati kao ek-lista kako bi se pravilno dizajnirao ili procenio veliki dijapazon “ure'aja” posve%en promociji uenja: udžbenici (priroda, struktura, svojstva i porotnik iz informacije), pedagoški softver (u kontekstu predloženih aktivnosti ili direktiva koju treba slediti), obrazovne web stranice (predložene aktivnosti za studente ili mesto na sajtu na pedagoškom scenariju), pedagoški planovi (pažljivo razmotriti individualne i zajednike aktivnosti), izlaz uenika... Ovaj model se može konano koristiti, kako bi pove%ao dizajn i procenu inovacije unutar institucija (Lebrun3, 2002; Lebrun, 2005). Na slici 18. jasno se vidi da osoba koja ui, prima informacije koje pomo%u svojih aktivnosti transformiše u znanje, a na koje se zatim nadogra'uje slede%i proces “stvaranje”. U ovom procesu neizostavni faktori su motivacija i interakcija – funkcionalna (iz okoline) i relacijska (od drugih studenata i nastavnika).

3

Lebrun , Quality towards an expected harmony: Pedagogy and technology speaking together about innovation. AACE Journal, 15(2), 115-130., http://www.claroline.net/pedagogical-principles-3.html

113


ELEKTRONSKA EVALUACIJA POSTINUSA U#ENIKA Pod evaluacijom podrazumevamo skup aktivnosti koje, u naelu, mogu da prožimaju sve segmente obrazovnog sistema. Što je obrazovni sistem složeniji i ambiciozniji u ostvarivanju svojih funkcija u odnosu na društvo i pojedinca, to je razvijeniji i složeniji sistem evaluativnih aktivnosti koje se njime bave.4 Evaluacija je procenjivanje neke vrednosti ili pojave po nekom utvr'enom kriterijumu ili standardu. To je procena unapred projektovanih i planiranih aktivnosti nekih pojedinaca, grupa ili institucija i njihovih rezultata. Evaluacija nije samo završna procena nekog projekta ili programa, ve% može biti i procena u svim fazama planiranja i socijalnih aktivnosti.5 Proveravanje i ocenjivanje ine sastavni deo nastavnog procesa. Proveravanjem se teži da se utvrdi neposredan rezultat nastavnog rada, treba proveriti šta su uenici nauili, koliko su znanja usvojili i koje su navike i veštine kod njih formirane. Pored toga, teži se da se utvrdi i proveri kvalitet onoga što je postignuto u procesu nastavnog rada. Kao što je potrebno odrediti vreme za uvo'enje uenika u nastavni rad, za obra'ivanje nastavnog sadržaja, vežbanje i ponavljanje, tako je isto potrebno u nastavnom radu osigurati vreme da nastavnik proverava i ocenjuje svoje uenike. Proveravanje mora biti potpuno. „Potrebno je utvrditi da li su uenici u predvi'enom ekstenzitetu, intenzitetu i logikom pregledu usvojili injenice i generalizacije.“6 Kod proveravanja znanja treba proceniti: nivo znanja uenika, nivo postignu%a, kao i nivo motivacije. Procena nivoa znanja Znanje je sistem ili logiki pregled injenica i generalizacija o objektivnoj stvarnosti koje je ovek usvojio i trajno zadržao u svojoj svesti. #injenice su konkretnosti, odnosno pojedinosti o objektnoj stvarnosti koje 4

Jung, Psihološki tipovi V, Novi Sad, 1977 I. Vidanovi, Re#nik socijalnog rada, Beograd, 2006 6 Lj. Krneta, M. Potkonjak i N. Potkonjak, Pedagogija, Zavod za izdavanje udžbenika, Bograd, 1965, str. 332 5

114

ELEKTRONSKO UENJE ovek upoznaje perceptivnim putem. Osim poznavanja injenica, znanje obuhvata i poznavanje, generalizaciju ili apstrakciju. To su na primer: pojmovi, pravila, principi, metode, zakoni, definicije, zakljuci, dokazi, kategorije, aksiome, postulati, izvodi, norme, postavke, hipoteze, teorije, misli, ideje, sistemi, simboli, algoritmi, formule, jednaine, vrednosti, itd. Razlikuje se više nivoa znanja: § Znanje prise%anja – uenici na tom nivou znanja se se%aju da su nešto uili, ali ništa više o tome ne znaju § Znanje prepoznavanja – uenici mogu tano da prepoznaju neke sadržaje, mogu da identifikuju njihovu pripadnost, znaju na šta se oni odnose, ali ne mogu da ih objasne i obrazlože § Znanje reprodukcije – uenici prepoznaju sadržaje, umeju ih reprodukovati, mogu ak i da ih objasne, ali ta znanja ne mogu da primene u svakodnevnom životu Operativno znanje – uenici su dobro ovladali nastavnim sadržajem, § umeju da ga objasne i obrazlože i znaju da ga primene u svakodnevnom radu u školi

115


Nivo složenosti u%enja

Pridruženi aktivni glagoli

Poznavanje

definisati, opisati, izraziti, navesti, imenovati, napisati, prepoznati, oznaiti, podvu%, izabrati, ponoviti, skicirati, upariti

Shvatanje

identifikovati, opravdati, izabrati, ukazati, ilustrovati, reprezentovati, odabrati, imenovati, formulisati, objasniti, prosuditi, suprotstaviti, klasifikovati

Primena

predvideti, izabrati, oceniti, objasniti, prona%i pokazati, napraviti, prornati, koristiti, izvršiti

Analiza

analizirati, identifikovati, zakljuiti, razlikovati, izabrati, izdvojiti, uporediti, suprotstaviti, prosuditi, razrešiti, klasifikovati, kritikovati

Sinteza

kombinovati, preformulisati, sumirati, precizirati, dokazati, diskutovati, organizovati, izvesti, izabrati, uporediti, generalizovati, zakljuiti

Evaluacija

prosuditi, proceniti, odrediti, prepoznati, podržati, braniti, napadati, kritikovati, identifikovati, izbe%i, izabrati, odabrati

Procena nivoa postignu%a Nivo postignu%a se može proveriti posle obrade novog gradiva da bi nastavnik video koliko su uenici zapamtili na tom asu. Oni mogu da reprodukuju gradivo itaju%i sa projektnog platna, iz sveske ili da na'u odgovor na postavljeno pitanje na Internetu. Slede%a provera nivoa postignu%a je na asovima vežbanja, a konana se proverava evaluacijom (ocenjivanjem) znanja. Procena nivoa motivacije

116

ELEKTRONSKO UENJE Motiv i motivacija su najopštiji pojmovi koji se odnose na pokretanje aktivnosti organizma. Oni su organski i psihološki inioci koji pokre%u ili usmeravaju ponašanje oveka, i to kako njegove postupke, tako i njegovo opažanje, uenje i mišljenje. Kada se posmatraju uenici, važno je otkriti line (uenikove) motive i motive postignu%a. Lini motivi su motivi koji podstiu isticanje i pove%anje vrednosti sopstvenog ja. U ovu grupu spadaju: motiv samopotvr'ivanja, samoisticanja, afirmacije, težnja za slavom, superiornoš%u, mo%i, težnja za linim identitetom, za linim razvojem. Motiv postignu%a se sastoji u težnji da se postigne nešto vredno i ime se pojedinac može ista%i pred drugima. Ocenjivanje kao iskazivanje mere postignu 'a u%enika Ocenjivanje je sastavni deo procesa proveravanja – evaluacije. Ocenjivanje jasno izražava postignuti rezultat rada u vidu ocene. Ocenjivanje mora biti objektivno. Prilikom ocenjivanja nastavnik ne sme rukovoditi predube'enjima i svojim subjektivnim stavovima i shvatanjima. Mora da postoji izgra'en kriterijum ocenjivanja. Nastavniku mora biti potpuno jasno šta se kojom ocenom ocenjuje. Ocenjivanje mora biti stalno, sistematsko i redovno. Kod nas se za ocenjivanje znanja koriste dve vrste ocene: cifarske i opisne. U osnovnim i srednjim školama ocenjivanje se vrši brojevima od 1 do 5, a na univrezitetima od 5 do 10. Opisne ocene su ili objašnjenja, ili obrazloženja. Opisna ocena sadrži sažet sud, mišljenje nastavnika o ueniku i rezultatima koje je postigao. Evaluacija, ocenjivanje uenikovog znanja može biti pravilno samo ako se: § obavlja kontinuirano i sistematski dobro isplanira rad u odeljenju § primenjuju raznovrsne nastavne metode, treba da aktiviraju sve § uenike u odeljenju pri ocenjivanju koristi što više objektivnih elemenata §

117


Testovi kao merni instrumenti Test se definiše karakteristikama.7

kao

baždareni

merni

instrument

sa

odre'enim

Test može biti sastavljen od jednog ili više pitanja. Pitanjima se izazivaju odre'ene reakcije ispitanika, a efekti reakcija vrednuju se na osnovu me'usobnog rezultata raznih ispitanika. Po onome šta ispituju testovi se mogu podeliti na: testove znanja § § testove sposobnosti § testove linosti Testovi znanja su oni testovi pomo%u kojih se meri nivo znanja, veština, ili samih navika ispitanika. Testovi sposobnosti obuhvataju jednu veliku grupu testova. Ovi testovi se obino dele na: testove opšte sposobnosti (ispituje se opšta sposobnost ili inteligencija) i testove za merenje specijalnih sposobnosti (ispituju se specijalne sposobnosti). Testovi linosti omogu%uju otkrivanje i merenje linosti u celini. Ovim testovima ispituju se motivi, težnje, želje, afektivne osobine i crte linosti. 7

V. Sotirovi: Metodika informatike, Tehni#ki fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin, 2000.

118


Moodle je veoma korisno i jednostavno sredstvo kako za evaulaciju znanja tako i za samo uenje. Uenje na daljinu menja navike i uenika i profesora. Uenici razvijaju upornost i organizacione sposobnosti, a sami nastavnici postaju veštiji u koriš%enju tehnologije. Ve% sada su vidljive prednosti koje su proizašle primenom programa za uenje na daljinu. Pored toga što se samo uenje može poboljšati, uenje na daljinu uenicima, njihovim porodicama i nastavnicima donosi iskustvo rada na internetu i upoznavanja sa njim tokom procesa obrazovanja. Uenje na daljinu daje šansu studentima da steknu nove veštine i kvalifikacije i da se razvijaju u novim pravcima. Budu%nost %e pokazati da uenje na ovakav nain može biti bolje i zanimljivije od tradicionalnog naina obrazovanja.

Kao što je ve% pomenuto testovi prestavljaju dobar nain provere znanja, a Moodle nudi mnogobrojne opcije za kreiranje on-line testova koji na brz i lak nain mogu pokazati koliki je nivo neeijeg znanja. Modul testova predstavljen je na primeru jednog Moodle sistema i predstavlja jedan od složenijih delova sistema za uenje na daljinu. Brojne opcije i alati za pravljenje testova ine fleksibilan konstruktor testova, tako da se testovi mogu koristiti kao: §

§

§

Kratak test nakon svakog itanja zadatka – uglavnom se koristi kako bi instruktor proverio da li su korisnici završili sa itanjem zadatka Praktian test – omogu%ava nekoliko pokušaja dok uenici / studenti ne odgovore tano Upitnik – koristi se u cilju provere sopstvenog razumevanja gradiva, zadovoljstvo sa kursom ili instruktorom8

8

dr Dragana Glušac: Elektronsko u#enje, Univerzitet u Novom Sadu,Tehni#ki fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin, 2008.

119


Test koji se pravi može imati razliite tipove pitanja, sa nasumino odabranim pitanjima iz baze pitanja. Uenicima / studentima se pruža mogu%nost da isti kviz rade više puta, da dobijeni rezultati budu dostupni za prikaz i kasnije kada se završi test, a instruktorima se pruža mogu%nost da vide statistiki prikaz rezultata svakog testa kao i da vide šta je svaki student ponaosob uradio odnosno kako je odgovorio na svako od postavljenih pitanja. Kreiranje elektronskog testa u Moodle sistemu Prvi korak u pravljenju testa je definisanje osnovnih parametara koje test treba da ima. Testovi u Moodle-u imaju dve osnovne karakteristike: telo kviza i kategoriju pitanja. Telo kviza se može posmatrati kao neka vrsta skladišta koje sadrži pitanja razliitog tipa, izdvojena iz kategorije pitanja. Telo tako'e predstavlja i test, onako kako ga korisnici (uenici ili studenti) vide. Pored toga, telo kviza opisuje i interakciju studenata u okviru kviza. Pitanja u okviru kviza mogu biti razliitog tipa i mogu se birati runo ili na osnovu sluajnog izbora. Pitanja se, unutar kategorije, mogu urediti na nain koji odgovara administratoru ili osobi koja je odgovorna za kreiranje i održavanje baze pitanja kao i samih testova. Uvo'enjem kategorija pitanja se mogu sistematizovati prema poglavljima knjige ili prirunika koji prati materijal na kursu za daljinsko uenje, prema nedeljama u semestru. Kategorije pitanja se mogu koristiti u više testova ili izvoziti za potrebe nekog drugog kursa. Vrste pitanja Pri kreiranju samog testa, pa i pitanja moramo unapred odluiti kakvu vrstu pitanja želimo. U bazi pitanja se može odabrati tip pitanja izabrali: pitanje višestrukog izbora, za pitanje tano/netano, pitanje sa kratkim odgovorom.

120

ELEKTRONSKO UENJE Važno je uo uoiti razlike izme' izme'u odre' odre'enih vrsta pitanja, i koji tip pitanja je adekvatan odre' odre'enoj materiji ili vrsti .

- Ra%unsko pitanje Ova vrsta pitanja predstavlja matemati matematiku formulu sa poljima za vrednosti koje %e biti nasumi nasumino ponu' ponu'ene u pitanju kada studenti ili u uenici pokrenu test. Ra Raunska pitanja mogu da koriste i veoma složene operatore. Potpuna lista operatora koji su podržani je slede% slede%a: abs, acos, acosh, asin, asinh, atan, atanh, ceil, cos, sosh, deg2rad, exp, expm1, floor, log, log10, log1p, rad2deg, round, sin, sinh, sqrt, tan, tanh, atan2, pow, min, max, pi. Raunska pitanja se mogu koristiti i za nešto više od obi Ra obi nog prostog ra raunanja kod koga se koriste prosti aritmeti aritmetiki operatori. Argument svake funkcije navodi se u okviru zagrada. Primer: cos({a}) + sin({b}/2) predstavlja postavku izraza gde se traži izra izraunavanje zbira kosinusa ugla a i sinusa ugla b/2. - Opis Ova vrsta pitanja nije zaista pitanje. Sve što ono radi je ispisivanje nekog teksta bez traženja bilo kakvog odgovora. Može se koristiti za ispisivanje opisnog teksta koji se može koristiti kod slede% slede%ih grupa pitanja.

- Esej Ova vrsta pitanja se pojavljuje tek od verzije moodle 1.5. U odgovoru na pitanje (koji može obuhvatati i sliku) odgovara odgovara piše odgovor u formi eseja. Tri polja se mogu ure' ure'ivati kada se kreira esej pitanje: naslov pitanja, telo (tekst) pitanja i povrat povratna na poruka.

121

ELEKTRONSKO UENJE Za esej pitanje ne% ne%e biti data ocena dok ga ne pregleda predava predava ili asistent koriš%%enjem svojstva ru koriš runog ocenjivanja. Kada ocenjuje ru runo esej pitanje, ocenjiva %e mo% ocenjiva mo%i da unese odre' odre'eni komentar kao odgovor na poslati esej i da dodeli ocenu za esej.

- Sparivanje (Match) Pitanje sparivanja je standardno pitanje sa dve kolone koje sadrže pojmove koje treba pravilno spojiti. Nakon uvoda koji nije obavezan, ispitanicima se nudi nekoliko podpitanja i nekoliko izmešanih odgovora. Postoji jedan ta taan odgovor za svako pitanje. Ispitanik mora da izabere odgovor za svako podpitanje. Svako podpitanje podjednakom težinom doprinosi oceni za celo pitanje. Prikaz pregleda pitanja sa sparivanjem pre nego što se daju odgovori i nakon što se daju odgovori dat je na slici 15. - Umetnuti odgovori (zatvoreno pitanje) Ovaj vrlo fleksibilan tip pitanja je sli slian popularnom formatu poznatom kao i Format Zatvorenog pitanja. Pitanja se sastoje od odlomka odlomka teksta (u Moodle formatu) koji ima razli razliite odgovore umetnute unutar samog teksta, ukljuuju uklju uju%%i višestruki izbor, kratke odgovore kao i numeri numerike odgovore. Trenutno ne postoji grafi grafi ki intefejs za kreiranje ovih pitanja - morate da navedete format pitanja koriste% koriste%i polje za unos teksta ili tako što %ete pitanja importovati iz spoljnih datoteka.

- Pitanje višestrukog izbora Kod pitanja višestrukog izbora (multiple choice) ponu' ponu'ena nam je opcija da li %e pitanje imati jedan (jednostruki) ili više ta tanih odgovora. U okviru ovog

122

ELEKTRONSKO UENJE pitanja mogu% mogu%e je dodati i sliku u okviru tekst polja koje koristi HTML editor. Tako' Tako'e se može podesiti da svaki ta taan odgovor nosi odre' odre'eni procenat bodova, odnosno ako imamo jedan ta taan odgovor on %e nositi 100% poena odnosno ceo poen, dok kod neta netanih odgovora možemo podesiti ili da se za njih ne ra raunaju poeni (izborom opcije Nema) ili da se obra obraunavaju negativni poeni (opet u procentima), na primer -25%. Uobi Uobi ajeno je da se prilikom postavke pitanja sa višestrukim odgovorom prvo navode svi ta ta ni odgovori. Od broja višestrukih odgovora zavisi i težinska vrednost koju svaki odgovor nosi. Prednost pitanja višestrukog izbora je u tome što se relativno lako postavljaju i ure' ure'uju, a imaju i tu karakteristiku da korisnici (studenti / uenici) lakše do' do'u do ta tanog odgovora. Ova vrsta pitanja je naj naješ% eš%a u testovima, a još jedna dobra stvar je to što možemo selektovati opciju izmešaj u okviru pitanja i na taj na nain onemogu% onemogu%iti studentima da raspored ta tanih odgovora u ue napamet ukoliko je dozvoljeno da se isti test radi više puta. Pored prednosti tu su i mane koje se ogledaju u tome da ako se radi o pitanju koje ima više ta tanih odgovora i ako se ne selektuju svi ta tani odgovori ili se ozna oznai bilo koji neta netaan odgovor, povratna poruka koja %e biti da je dat neta netaan odgovor na postavljeno pitanje. - Pitanje sa kratkim odgovorom Da bi odgovorio na ovaj tip pitanja (u okviru kog se može prikazati i slika) student ukucava re re ili kratku frazu. f razu. Može postojati postojati više ta tanih odgovora, od kojih se svaki može vrednovati druga drugaijim brojem bodova. Ukoliko je odabrana opcija "Vo' "Vo'enje ra rauna o malim i velikim slovima", možete zadati razliite vrednosti bodova za, na primer, "Re razli "Re" i "re "re". Možete koristiti zvezdicu (*) kao džoker znak koji %e se poklapati sa bilo kojim nizom znakova. Na primer, koristite prim*r da biste kao ta tano rešenje prihvatili

123

ELEKTRONSKO UENJE svaku re ili frazu koja poinje sa "prim" a završava se na "r" (korisno na našem govornom podru ju za prihvatanje i ekavskih i ijekavskih rešenja kao tanih). Ako želite da baš sama zvezdica bude u tanom rešenju, navedite je sa kosom crtom ispred: \* Bez džoker znakova studentski odgovori se upore'uju sa onima koji su navedeni kao tani slovo po slovo, pa treba biti vrlo oprezan zbog mogu%e pojave štamparskih grešaka. Ovaj tip pitanja je pogodan, ali upravo zbog štamparskih grešeka koje se mogu javiti ispitiva mora proveravati svaki od odgovora i ukoliko nije drugaije naznaeno priznavati odgovore koji u sebi sadrže štamparsku grešku, što se esto i dešava jer studenti uglavnom ne ukucaju odgovor u obliku u kojem mi to želimo. Da bi se ovo izbeglo može se uraditi prototip pitanja i dati studentima na testiranje. Time se vrši provera podudaranja mogu%ih odgovora koje je nastavnik predvideo i odgovora koje su dali studenti. Numeri%ko Numeriko pitanje je pitanje kratke forme koje prihvata brojnu vrednost umesto rei. U svom najjednostavnijem obliku, zahteva samo jedan odgovor koji treba da se navede. U najjednostavnijoj formi zahteva da se navede jedan odgovor kao taan. Numerika pitanja su po svom nainu vrednovanja i formi slina pitanjima sa kratkim odgovorom. Kod ovih pitanja taan odgovor se definiše u okviru nekog opsega vrednosti. Na primer, ako je odgovor 30 sa prihvatljivom greškom od 5, onda %e bilo koji broj izme'u 25 i 35 biti prihva%en kao taan. Numerika pitanja mogu, tako'e, imati nenumerike odgovore koji nisu osetljivi na mala i velika slova. Ovo je korisno uvek kada je odgovor na numeriko pitanje nešto poput N/A, +inf, -inf, NaN itd. Moodle sadrži

124

ELEKTRONSKO UENJE nekoliko filtera teksta, kao što su Algebra i TeX, koji podržavaju rad sa matematikim formulama. Ovi filteri se aktiviraju od strane administratora.

- Slu%ajna pitanja sa sparivanjem kratkih odgovora Nakon opcionog uvoda, korisniku se prikazuje nekoliko potpitanja i nekoliko izmešanih odgovora. Za svako pitanje je tako dat po jedan taan odgovor. Korisnik mora da odabere po jedan odgovor za svako od potpitanja. Svako potpitanje se jednako vrednuje i kao takvo doprinosi ukupnoj oceni koju nosi pitanje. Pitanja i odgovori se nasumino biraju od raspoloživih pitanja sa kratkim odgovorom u teku%oj kategoriji. Svaki generisani test može sadržati razliita pitanja i odgovore. Morate proveriti da li u kategoriji ima dovoljno neiskoriš%enih pitanja sa kratkim odgovorom, jer %e se u protivnom studentima prikazati suptilna poruka o grešci. Što je ve%i broj raspoloživih pitanja, to je ve%a verovatno%a da %e se studentima prikazati nova kombinacija pitanja pri svakom pokušaju rešavanja testa.

- Ta%no / Neta%no Ovo je jednostavan tip pitanja sa samo dva mogu%a izbora odnosno odgovora. Ponekad se i ova vrsta pitanja koristi prilikom kreiranja testova i naješ%e služi za utvr'ivanje da li je odre'ena izjava tana ili netana. Kod ove vrste pitanja je tako'e mogu%e podesiti da li %e se za netane odgovore dobijati negatvni poeni ili ne.

125


BIBLIOGRAFIJA [1] Sotirovi' V., „Metodika nastave informatike”, Tehniki fakultet „Mihajlo Pupin” Zrenjanin [2] Voskresenski K., Didaktika, Tehniki fakultet „Mihajlo Pupin” Zrenjanin [3] Radosav D., [4] Milin P., Odabrane teme opšte psihologije, Psihologija uenja, Novi Sad 2007. [5] Leki% [6] Potkonjak [7] Blum [8] Komenski [9] Anderson J., Communication Research: Issues and Methods (Mcgraw-Hill Series in Mass Communication), Mcgraw-Hill College, 1986. [10] Dimleby & Burton, More than words, Palgrave Macmillan, 1998. [11] Jovanovi% M., Pedagoška kominikacija kao faktor efikasnosti nastave, Nastava i vaspitanje, 2009. [12] Suzi%, Pedagoška komunikacija, Banja Luka [13] Ferijer, A. (1935) Aktivna škola. Beograd: Izdavaka knjižarnica Gece Kona [14] Kalinga E.A, Development of an Interactive e Learning Managemen System, Blekinge Instittute of Technology, Sweden, 2008. [15] Stamenkovi% S., E prirunik za pokretanje Moodle LMS, Merlot publikacija, 2009. [16] Bjeki%, D., Psihologija za nastavnike 1, 1-7, Preuzeto 11.12.2009. sa E-lab, Tehniki fakultet, #aak , 2007. [17] Sekuli% M., Uticaj stilova uenja na oblikovanje i efikasnost E uenja, 2010 [18] Henke H., Learning Theory: Applying Kolb’s Learning Style Inventory with Computer Based Training, 2001.

126

ELEKTRONSKO UENJE [19] Slavomir Stankov, Ana Ban, "Pristupi i trendovi u standardizaciji E learning-a", Split 2004 [20] Diplomski rad "Primena alata Joomla u uenju na daljinu u nastavi informatike i raunarstva za gimnaziju" Vladan Babi%, mentor Dragana Glušac, Tehnki fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin, decembar 2007. www.compassdesigns.net www.elearningforce.biz www.howtojoomla.net www.joomla.com www.joomlatutorials.com [21] Konas Vukašinovi% E., Uloga igre u razvoju dece predškolskog i mle'g školskog uzrasta, Zbornik instituta za pedagoška istraživanja, 2006. [22] Vilotijevi%, M.: Od tradicionalne ka informati k oj didaktici , Pedagoško društvo. Srbije, Beograd, 1999. [23] Beale Russel, Sharples Mike, Design Guide for Developers of Educational Software, 2002 [24] Veljovi% A., Tehnologija videokonferencije, CET #italište, 2008 [25] Egeri% M., „Metodika razvijanja poetnih matematikih pojmova“, Pedagoški fakultet u Jagodini, 2009. [26] Brki% K., Diplomski rad, mentor Glušac D., Formiranje poetnih matematikih pojmova za stariji predškolski uzrast uz pomo% ORS-a „Matematiki tobogan“, TF «M. Pupin», 2011 [27] Danilovi%, 2003 [28] Glušac D. Magistarski [29] Glušac D. Doktorat [30] Stepanovna Sidenko A., O inovacionim i tradicionalnim modelima nastavnog procesa, Nastava i vaspitanje br. 2, 2006. [31] Bosni% I., Višekratna primjena i prilagodba objekata uenja , Sveuilište u Zagrebu, [32] 1484.12.1 IEEE LTSC Draft Standard for Learning Object Metadata, 2002. Dostupno na: http://ltsc.ieee.org/wg12/?les/LOM 1484 12 1 v1Final Draft.pdf

127

ELEKTRONSKO UENJE [33] Wiley, D.A., "Instructional Use of Learning Objects", Agency forInstructional Technology, 2002. Dostupno na: http://reusability.org/read/ [34] Slavi% A., Filozofski fakultet Zagreb, Odsijek za informacijske znanosti, Predmetni pristup informacijama na internetu i knjižnina klasifikacija, 2001. Dostupno na: http://dzs.ffzg.unizg.hr/text/slavic_2001.htm [35] Long, C. E. Improving subject searching in Web-based OPACs : evaluation of the problem and guidelines for design, New York, The Haworth Information Press, 2000. [36] Vilotijevi% M., Informatika kncepcija nastave, Unuverzitet u Beogradu, Uiteljki fakultet, #asopis Obrazovna tehnologija, br. 1, 2002. Dostupno na: http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=1450-94070201015V [37] Pešikan A., Ivi I., Interaktivna nastava – aktivno uenje kao vid osavremenjivanja nastave, Nastava i vaspitanje, vol 49, br. 1-2., 2000., dostupno na: http://scindeks.nb.rs/SearchResults.aspx?query=ARTAU%26and%26Pe%25 c5%25a1ikan%2bAna&page=0&sort=1&stype=0 [38] Kecman V., Fejsbuk u nastavi književnosti, E razvoj, 2010, dostupno na: http://erazvoj.wordpress.com/2010/06/23/primer-jednog-odlicnog projekta-facebook-u-nastavi-knjizevnosti/ [39] Bessenyei István, Tóth Zsolt-A konstruktivista oktatás környezete és a Moodle, Education and Culture Leonardo da Vinci, Sopron 2008 [40] Bernard R., A Powerful Technology Tool for the 21st Century Classroom, Theory Into Practice, 47:220–228, 2008, Routledge, The College of Education and Human Ecology, The Ohio State University, dostupno na: http://digitalstorytellingclass.pbworks.com/f/Digital+Storytelling+A+Powerf ul.pdf [41] Burmark, L. Visual presentations that prompt, Tash & transform. Media and Methods, 40(6) (2004). [42] Dreon O., Kerper R, Lndis J., Digitac Storytelling, A Tool for Teaching and Learning in the You Tube Generation, Middle Scholl Journal, vol. 42, 2011, dostupno na

http://www.amle.org/Publications/MiddleSchoolJournal/Articles/May2011/Article3/ta bid/2409/Default.aspx

[43] Siemens G., Connectivism:A Learning Theory for the Digital Age, Ealeraning Space, 2004., dostupno na

http://www.ingedewaard.net/papers/connectivism/2005_siemens_ALearningTheoryF orTheDigitalAge.pdf

128

ELEKTRONSKO UENJE [44] Paunovi% V., Tomi% S., Corsware alati, #asopis Edupoint, Zagreb, 2003, dostupno na http://bib.irb.hr/datoteka/144059.paunovic-tomic.pdf [45]Jovanovi% M., SCORM Standardi i IMS., Elktronski fakultet Niš, 2009. dostupno na http://lekcijepil.elfak.ni.ac.rs/Eln/4/ost_zas/scorm.html [46] Kanninen E., LEARNING STYLES AND E-LEARNING, Tampere University of Technology, 2008, dostupno na: http://hlab.ee.tut.fi/video/bme/evicab/astore/delivera/wp4style.pdf

[47] Koci% Lj., AKTIVNA ŠKOLA ADOLFA FERIJERA, Univerzitet u Beogradu, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 2004., dostupno na http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0579-64310436049K

129

Knjiga Elektronsko ucenje

Recommend Documents