knjiga

FAKULTET ZA MENADŽMENT M ENADŽMENT ZAJEČAR

PREDMET:

OSNOVI  IINDUSTRIJSKIH  T TEHNOLOGIJA IZVODI SA PREDAVANJA 2009/2010

Doc. dr Rodoljub Jovanović

Doc. dr Slavko Mandić

ZAJEČAR, MAJ 2010.

2

SADRŽAJ OSNOVI INDUSTRIJSKIH TEHNOLOGIJA.................................................5 GRAĐA ZEMLJE......................................................................................5 PETROLOGIJA.........................................................................................6 MINERALI.................................................................................................6 POJAM I PRIRODA MINERALNIH SIROVINA.................................6 RUDE ..................................................... ......................... ....................................................... .................................................. ....................... 7 RUDNO LEŽIŠTE...................................................................................7 RASPROSTRANJENOST HEMISKIH ELEMENATA U ZEMLJINOJ KORI (SEM UGLJA, NAFTE I GASA):.......................7 REZERVE MINERALNIH SIROVINA SE ODRE ĐUJU:.....................7 TEHNOLOŠKI I EKONOMSKI ZNAČAJ MINERALNIH SIROVINA....................................................................8 PODELA MINERALNIH SIROVINA PREMA OSNOVNOJ TEHNOLOŠKOJ I EKONOMSKOJ NAMENI:....................................8 PODELA MINERALNIH SIROVINA PREMA TVRDOĆI:.................8 OSNOVI RUDARSKE TEHNOLOGIJE ..................................................... .......................... ................................ .....99 RUDARSKO TEHNOLOŠKI FAKTORI. .............................................. ........................... ................... 9 OPŠTE EKONOMSKI FAKTORI...........................................................9 FAZE PROIZVODNOG PROCESA U RUDARSTVU..........................9 ENERGIJA .................................................... ......................... ...................................................... ..................................................... .......................... 11 OBLICI ENERGIJE................................................................................11 MEHANIČKA ENERGIJA ............... ...................... ............... ................ ............... ............... ................ ..............12 ......12 HEMISKA ENERGIJA..........................................................................12 TOPLOTNA ENERGIJA.......................................................................12 NUKLEARNA ENERGIJA...................................................................12 ELEKTRIČNA ENERGIJA...................................................................12 IZVORI ENERGIJE................................................................................13 GORIVA GORIVA ............... ....................... ................ ................ ............... ............... ................ ............... ............... ................ ............... ...........13 ....13 UGALJ ................................................... ....................... ....................................................... ................................................ ..................... 13 NAFTA I PRIRODNI PRIRODNI GAS ............... ...................... ............... ................ ............... ............... ................ ..............18 ......18 PRIRODNI –ZEMNI GAS......................................................................20 ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE ................................................ ........................... ..................... 21 OBNOVLJIVI IZVORI ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE: .................................................... ........................ ....................................................... ....................................... ............22 22 POSTUPAK PROIZVODNJE GVOŽĐA..............................................26 PROIZVODNJA ČELIKA.....................................................................29 PROIZVODNJA OBOJENIH METALA..............................................33 POSTUPAK PROIZVODNJE BAKRA ................................................ ........................... ..................... 33 POSTUPAK PROIZVODNJE CINKA..................................................34 POSTUPAK PROIZVODNJE ALUMINIJUMA..................................35 3

NEMETALNI PROIZVODI .................................................... ......................... .......................................... ............... 36 GLINA....................................................................................................36 GRAĐEVINSKI MATERIJALI............................................................38 PROIZVODNJA STAKLA....................................................................41 PROIZVODI PRERADE DRVETA......................................................45 PROIZVODNJA PAPIRA ...................................................... ........................... .......................................... ............... 48 PROIZVODNJAS VODE ZA PIĆE I INDUSTRIJSKA VODA.........49 PROIZVODNJA PROIZVODNJA VODE U GRADSKOM GRADSKOM VODOVODU ............... ....................50 .....50 PROIZVODI ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE......................53 VISOKOMOLEKULARNI MATERIJALI-POLIMERI.......................53 POLIPLASTI –PLASTIČNE MASE.....................................................54 PROIZVODNJA KAUČUKA I GUME.................................................58 SINTETIČKI KAUČUK........................................................................58 PROIZVODNJA GUME........................................................................59 PREHRAMBENI PROIZVODI .................................................. ....................... ...................................... ...........60 60 BELANČEVINE....................................................................................60 UGLJENI HIDRATI ...................................................... ........................... ................................................... ........................ 60 MASTI -LIPIDI......................................................................................61 VITAMINI ................................................... ........................ ...................................................... .......................................... ............... 61 MINERALNE MATERIJE....................................................................63 KONZERVISANJE PREHRAMBENIH PROIZVODA.......................64 MESO I PROIZVODI OD MESA.........................................................64 MLEKO I PROIZVODI OD MLEKA...................................................65 RIBE I PROIZVODI OD RIBE.............................................................69 JAJA I PROIZVODI OD JAJA..............................................................69 ŽITARICE ŽITARICE I PROIZVODI PROIZVODI OD ŽITARICA ŽITARICA ............... ....................... ............... ............... ............70 ....70 VOĆE I POVRĆE..................................................................................72 ALKOHOLNA PIĆA.............................................................................74 KAFA, ČAJ, KAKAO I DUVAN..........................................................78 ISPITNA PITANJA:..........................................................................................81 LITERATURA .................................................... ......................... ...................................................... ............................................... .................... 83

4

OSNOVI INDUSTRIJSKIH TEHNOLOGIJA GEOLOGIJA JE NASTALA OD DVE GRČKE REČI GEA ŠTO ZNAČI ZEMLJA I LOGOS NAUKA. ONA PROUČAVA SASTAV, PROMENE NA POVRŠINI I UTROBI ZEMLJE. ZEMLJA JE DEO SUNEVOG SISTEMA KOJA JE NASTALA PRE OTPILIKE 6,5 MILIJARDI GODINA, ALI NA KOJI NAČIN JOŠ NIJE TAČNO UTVRĐENO.

GRAĐA ZEMLJE ZEMLJA KAO KOSMIČKO TELO NEMA JEDNORODNI I HOMOGEN SASTAV, IMA OBLIK SPLJOŠTENE LOPTE ELIPSOIDA. PREMA VREMENU HLA ĐENJA IZ POPREČNOG PRESEKA ZEMLJE MOGU SE UO ČITI 4 KARAKTERISTIČNE ZONE:

1.ZEMLJINA KORA JE DUBINE 30-70 KM. ENERGIJA SUNCA ZEMLJINU KORU ZAGREVA U DUBINU OD 20 DO 25 METARA, A NA SVAKIH 33 METRA DUBINE KA JEZGRU TEMPERATURA RASTE ZA PO JEDAN STEPEN. 2.OMOTAČ  ZEMLJE JE DUBINE 1200 KM A TEMPERATURASE KRE ĆE OD 12001500 STEPENI CELZIJUSOVIH. 3 .SREDNJI SLOJ JE DUBINE OD 1200 DO 2900 KM A TEMPERATURA SE KRE ĆE OKO 4000 STEPENI. 4. ZEMLJINO JEZGRO JE PRE ČNIKA OKO 3500 KM A TEMPERATURA SE KRE ĆE OD 4000-5000 STEPENI. SASTAV ZEMLJE UGLAVNOM ČINE JEDINJENJA:Al, Si, Mn, Fe. U SASTAV ZEMLJE KAO KOSMIČKOG TELA ULAZE I SPOLJNJA SFERA : -BIO SFERA U KOME ŽIVI ORGANSKI SVET -HIDRO SFERA, U KOJU ULAZE DUBINE OKEANA I MORA -GASNI OMOTAČ OKO ZEMLJE JE VISINE OKO 700 KM. OD UKUPNE POVRŠINE ZEMLJE POD VODOM SE NALAZI OKO 76% A 24 % JE KOPNO.

5

PETROLOGIJA NAZIV PETROLOGIJA JE NASTALA OD DVE GR ČKE REČI PETROS ŠTO ZNA ČI STENA, KAMEN I LOGOS-NAUKA. PETROLOGIJA SE BAVI IZU ČAVANJEM NASTANKA STENA, NJIHOVOG SASTAVA I SVOJSTVA I PREOBRAŽAVANJA.

MINERALI SU PRIRODNA NEORGANSKA TELA HOMOGENE MASE, KOJI SU NASTALI PRI HLAĐENJU MAGMATSKIH RASTVORA IZ ZEMLJINOG OMOTAČA. OSNOVNI SASTOJCI ZEMLJINE KORE SU MINERALI I IMA IH NEKOLIKO HILJADA A PO SVOM SASTAVU SU RAZLIČITA JEDINJENJA (OKSIDI, SULFIDI, KARBONATI SILIKATI I DR. ZEMLJINA KORA MOŽE BITI SASTAVLJENA OD JEDNE VRSTE MINERALA – PROSTA STENA ILI IZ VIŠE VRSTA-SLOŽENA STENA STENE SU OSNO NASTALE NA TRI NAČINA: -MAGMATSKESTENE ILI ERUPTIVNE SU NASTALE HLAĐENJEMISTOPLJENE MASE- MAGME NA POVRŠINI ZEMLJE ILI U DUBINI ZEMLJE POD VISOKIM PRITISKOM I VISOKIM TEMPERATURAMA. -SEDIMENTNE STENEILI TALOŽNE SU NASTALE MEHANI ČKIM I HEMISKIM RASTVARANJEM POSTOJEĆIH STENA I NANOŠENJEM VETRA I VODE NJIHOVIM TALOŽENJEM. -METAMORFNE STENE SU NASTALE U DUBINI ZEMLJE POD VISOKIM TEMPERATURAMA I PRITISCIMA USLEED ČEGA JE DOLAZILO DO PROMENA NA MAGMATSKIM I SEDIMENTNIM STENAMA .

POJAM I PRIRODA MINERALNIH SIROVINA MINERALNE SIROVINE SU OSNOV ZA PROIZVODNJU VELIKOG BROJA RAZLIČITIH PROIZVODA, PA JE STOGA RUDARSTVO VRLO VAŽNA PRIVREDNA GRANA SVAKE ZEMLJE. MINERALNE SIROVINE SU MATERIJE KOJE SE DOBIJAJU SA POVRŠINE ILI IZ UNUTRAŠNJOSTI ZEMLJINE KORE (U PROSEKU DEBLJINA ZEMLJINE KORE JE OKO 35 km), A OD POVRŠINE ZEMLJE DO UŽaRENOG JEZGRA U PROSEKU IMA OKO 6400 KM. MESTA GDE SE NALAZE MINERALNE SIROVINE NAZIVAJU SE LEŽIŠTA. CELOKUPNA DELATNOST EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA SE MOŽE PODELITI U TRI FAZE: - ISTRAŽIVANJE - EKSPLOATACIJA I - OPLEMENJAVANJE PREMA INTERNACIONALNOJ KLASIFIKACIJI DELATNOSTI MINERALNE SIROVINE OBUHVATAJU: - PROIZVODNJU I PRERADU UGLJA - PROIZVODNJU SIROVE NAFTE I PRIRODNOG GASA - PROIZVODNJU I OPLEMENJAVANJE METALNIH SIROVINA - PROIZVODNJU I OPLEMENJAVANJE NEMETALNIH PROIZVODA

6

VEZANE ZA

RUDE RUDOM SE NAZIVA MINERALNA MASA IZ KOJE SE NA DATOM NIVOU RAZVOJA TEHNOLOGIJE UZ EKONOMSKI PRIHVATLJIVE USLOVE MOŽE DOBITI JEDAN ILI VIŠE PROIZVODA (NA PRIMER IZ RUDE BAKRA DOBIJA SE PORED BAKRA I ZLATO SREBRO...

RUDNO LEŽIŠTE MESTO U KOME SE NALAZI ODREĐENA MINERALNA NAZIVA SE RUDNO LEŽIŠTE  KOJA MOGU BITI U OBLIKU: SLOJEVA, GNEZDA, SO ČIVA ILI DRUGIH NEPRAVILNIH OBLIKA. MATERIJAL KOJI SE OTKOPA IZ RUDNOG LEŽIŠTA NAZIVA SE ISKOP A ISTI SAČINJAVAJU: - KORISNI SASTOJCI-RUDA - NEKORISNI SASTOJCI-JALOVINA - ŠTETNI SASTOJCI

PREMA KOLIČINI KORISNIH SASTOJAKA  RUDE SE DELE NA: - BOGATE - SREDNJE BOGATE - SIROMAŠNE MADA OVI KRITERIJUMI NISU ISTI ZA SVE VRSTE MINERALNIH SIROVINA. NA PRIMER RUDA KOJA IMA ISPOD 30% GVOŽ ĐA SMATRA SE SIROMAŠNOM DOK RUDA BAKRA SA 2 % JE BOGATA.

RASPROSTRANJENOST HEMISKIH ELEMENATA U ZEMLJINOJ KORI (SEM UGLJA, NAFTE I GASA): 1-KISEONIK 46,6 % 2-SILICIJUM 27,7 % OVA TRI ELEMENTA ČINE 80%SVIH ELEMENATA 3-ALUMINIJUM 8,1 % -GVOŽĐE -KALCIJUM ZLATO

5,0 % 3,6 % 0,000 0001%

REZERVE MINERALNIH SIROVINA SE ODREĐUJU: - PREMA KOLIČINI I - MESTU GDE SE MIN. SIROVINA NALAZI. POSTOJI MEĐUNARODNA PODELA MINERALNIH SIROVINA I PREMA STEPENU ISTRAŽENOSTI LEŽIŠTA.

OSNOVNA MERILA ZA BILASNOST REZERVI SIROVINA SU. - KOLIČINA MIN SIROVINA - TEHNO-EKONOMSKI USLOVI EKSPLOATACIJE - TRANSPORT - CENA.

7

TEHNOLOŠKI I EKONOMSKI ZNAČAJ MINERALNIH SIROVINA MINERALNE SIROVINE SU OSNOVNA BAZA ZA RAZVOJ VELIKOG BROJA INDUSTRIJSKIH GRANA: - ENERGETIKE - CRNE I OBOJENE METALURGIJE - INDUSTRIJE NEMETALA - GRAĐEVINARSTVO - HEMIJSKA INDUSTRIJA

PODELA MINERALNIH SIROVINA TEHNOLOŠKOJ I EKONOMSKOJ NAMENI:

PREMA

OSNOVNOJ

-

ENERGETSKE MINERALNE SIROVINE NAFTA,UGALJ PRIRODNI GAS, URANIJUM .

-

RUDE ZA DOBIJANJE GVOŽĐA I SA NJIM LEGIRAJUĆIH ELEMENATA (NIKL TITAN, MANGAN...)

-

RUDE ZA DOBIJANJE OBOJENIH METALA: AL,CU,ZN, MG.

-

MINERALNE SIROVINE ZA INDUSTRIJU NEMETALA I GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: GLINA, PESAK, GIPS, AZBEST, GRAĐEVINSKI KAMEN

MINERALNE SIROVINE ZA HEMISKU INDUSTRIJU: SUMPOR PIRIT SO((KAMENA ILI KUHINJSKA) I....

PODELA MINERALNIH SIROVINA PREMA TVRDOĆI: - PRAŠKASTE (PESAK, ZEMLAJ) - MEKE (GLINA) - LOMLJIVE ILI KRTE (KAMENI UGALJ, MERMER I SL ) - TVRDE (GRANIT, PEŠČAR) - VRLO TVRDE (KVARCITI)

8

OSNOVI RUDARSKE TEHNOLOGIJE RUDARSTVO JE SPECIFI ČNA PRIVREDNA GRANA NA KOJU PORED VELIČINE LEŽIŠTA I KVALITETA RUDE NA TROŠKOVE EKSPLAOATACIJE UTI ČU I DRUGI FAKTORI RUDARSKO-TEHNOLOŠKE I EKONOMSKE PRIRODE.

RUDARSKO TEHNOLOŠKI FAKTORI. - KONFIGURACIJA TERENA - DUBINA I UGAO ZALEGANJA RUDNIH TELA - HIDROGEOLOŠKE PRILIKE - KVALITET SIROVINE - TROŠKOVI EKSPLOATACIJA

OPŠTE EKONOMSKI FAKTORI - OBIM INVESTICIJA - TRANSPORT - ENERGETSKE PRILIKE - VODO SNABDEVANJE - RADNA SNAGA-NASELJENOST - KVALIF. STRUKTURA RADNE SNAGE ITD

FAZE PROIZVODNOG PROCESA U RUDARSTVU 1. ISTRAŽNI RADOVI 2. OTVARANJE RUDNIH LEŽIŠTA 3. EKSPLOATACIJA LEŽIŠTA 4. RUDNIČKI TRANSPORT I IZVOZ RUDE 5. OBOGAĆIVANJE MINERALNIH SIROVINA 1. ISTRAŽNI RADOVI PODRAZUMEVAJU SAGLEDAVANJE NIZA FAKTORA KOJI SE ANALIZIRAJU: KONFIGURACIJA TERENA, GEOLOŠKA STAROST, POVRŠINSKI ZNACI, NAPUŠTENI RUDNICI.... U ISTRAŽIVANJU LEŽIŠTA SE PRIMENJUJU DVA TIPA : •

•

GEOFIZIČKE METODE: - GRAVITACIONA METODA- GUSTINA STENA - GEOMAGNETSKA METODA MERENJE MAGNETIČNOSTI TERENA - SEIZMIČKE ELASTIČNE, OSOBINE STENA NJENA HOMOGENOST - GEOELEKTRIČNE METODE - RADIOAKTIVNE METODE METODA PRODIRANJA DO SAMOG LEŽIŠTA -PRODIRANJE DO LEŽIŠTA I UZIMANJE UZORAKA RADI ANALIZE

9

2. OTVARANJE RUDNIH LEŽIŠTA -POVRŠINSKI -PODZEMNI-JAMSKI KOP -BUŠENJE 3.EKSPLOATACIJA LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA EKSPLOATACIJA SE MOŽE VRŠITI NA VIŠE NA ČINA: - RUČNO - RUČNO MEHANIZOVANO - AUTOMATIZOVANO BAGERI SA KONTINUALNIM RADOM ROTACIONI, VEDRIČARI BAGERI SA DISKONTINUALNIM RADOM –KAŠIKARI,UTOVARIVAČI. POVRŠINSKI OTKOP SE MOŽE VRŠITI: - FRONTALNO - STEPENASTO - KOMORNO- PODETAŽNO OTKOPAVANJE POVRŠINSKA EKSPLOTACIJA IMA ZNATNE EKONOMSKE PREDNOSTI  NAD JAMSKIM KOPOM JER SE MOGU UPOTREBITI MAŠINE VELIKIH GABARITA I SNAGA, KAO ŠTO JE TO U RUDNICIMA : MAJDANPEK, KOLUBARA, KOSOVO GDE SE UPOTREBLJAVAJU: - MOĆNE MAŠINE - IZVRŠENA JE POTPUNA MEHANIZACIJA PROCESA - UŠTEDA RADNE SNAGE - BOLJI USLOVI RAD ITD.

NEGATIVNE STRANE POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE SU: - VELIKA INVESTICIONA ULAGANJA, - NIJE POGODNA ZA ISKOP NA VEĆIM DUBINAMA - SKIDANJE VELIKE KOLIČINE POKROVINE - EKOLOŠKI PROBLEMI ODLAGANJA I VRAĆANJA POKROVINE

4. RUDNIČKI TRANSPORT I IZVOZ MINERALNIH SIROVINA U PODZEMNOM ILI NADZEMNOM RUDNIKU JEDNA OD ZNAČAJNIH STAVKI U EKONOMSKOM SMISLU JE NAČIN TRANSPORTA MINERALNIH SIROVINA BILO DA SE RADI O POVRŠINSKOJ ILI PODZEMNOJ EKSPLOATACIJI. -TRANSPORT U JAMI -TRANSPORT IZ JAME -TRANSPOTRT NA POVRŠINI (CEVOVODIMA, TRAKAMA..)

5.OBOGAĆIVANJE MINERALNIH SIROVINA MOŽEMO REĆI DA SU SIROVINE KOJE IMAJU VRLO VISOK POSTOTAK KORISNIH SASTOJAKA: -UGALJ -NAFTA -PRIRODNI GAS -RUDA GVOŽĐA

10

I ONE KOJE TO NEMAJU IZMEĐU OSTALIH SU: -RUDA BAKRA -RUDA ALUMINIJUMA ITD. ZA OBOGAĆIVANJE MINERALNIH SIROVINA KORISTE SE RAZLIČITE METODE: - SEJANJE I REŠETANJE - GRAVITACIONO (MOKRO) OBOGAĆIVANJE - ELEKTROMAGNETNI POSTUPAK - FLOTACIJA SE SASTOJI U TOME DA SAMLEVENI SULFIDI U VIDU PRAHA SE UNESU U VODU KROZ KOJU SE PROPUŠTA VAZDUH KOJI STVARA MEHURI ĆE ZA KOJE SE LEPE HIDROFOBNE ČESTICE I TAKO ZAJEDNO SA VAZDUHOM ISPLIVAVAJU NA POVRŠINU DOK NAKVAŠENE ČESTICE JALOVINE PADAJU NA DNO.

ENERGIJA INDUSTRJISKA PROIZVODNJA ZAHTEVA SVE VEĆE KOLIČINE ENERGIJE PA SE STOGA SVAKA ZEMLJA TRUDI DA JE OBEZBEDI U DOVOLJNIM KOLIČINAMA I PO MOGUĆNOSTI IZ SOPSTVENIH IZVORA. ENERGIJU KORISTIMO PRVENSTVENO ZA POGON MAŠINA, TRANSPORTNIH SREDSTAVA ALI I DRUGIH UREĐAJA. PREMA STATISTI ČKIM PODACIMA NAJVEĆI POTROŠAČ ENERGIJE SU: -INDUSTRIJA 40-50%, - ŠIROKA POTROŠNJA 30-40% - TRANSPORT 20%. NA STRUKTURU RASPODELE ENERGIJE UTIČU: - STRUKTURA INDUSTRISKIH GRANA, - BROJ POLJOPRIVREDNOG STANOVNIŠTVA, - STEPEN RAZVIJENOSTI SAOBRAĆAJA, - BROJ STANOVNIKA ZBOG STALNE POTREBE DA SE UVE ĆAVAJU KOLIČINE PROIZVEDENE ENERGIJE I OSTVARI VIŠAK SVE ZEMLJE SVETA POSEBAN AKCENAT STAVLJAJU NA ŠTEDNJU U SVIM OBLASTIMA.

OBLICI ENERGIJE NAJČEŠĆI OBLICI ENERGIJE SU: - MEHANIČKA - HEMIJSKA - TOPLOTNA - NUKLEARNA - ELEKTRIČNA

11

MEHANIČKA ENERGIJA - KINETIČKA ENERGIJA JE ONA KOJOM TELO RASPOLAŽE PRILIKOM KRETANJA -POTENCIJALNA ENERGIJA JE ONA KOJU TELO POSEDUJE USLED SVOG UZDIGNUTOG POLOŽAJA.

HEMISKA ENERGIJA TO SU OBIČNO PROCESI SAGOREVANJA PRI ČEMU SE IZ HEMIJSKE ENERGIJE DOBIJA TOPLOTNA KOJA SE KASNIJE TRANSFORMIŠE U DRUGE OBLIKE..

TOPLOTNA ENERGIJA PRILIKOM TRANSFORMACIJE TOPLOTNE ENERGIJE U MEHANI ČKU A ZATIM U ELEKTRIČNU U TERMOELEKTRANAMA KOEFICIJENT KORISNOG ISKORIŠĆENJA JE ISPOD 50% ŠTO ZNAČI DA SU GUBICI VELIKI.

NUKLEARNA ENERGIJA OVA VRSTA ENERGIJE DANAS IMA ŠIROKU PRIMENU U PROIZVODNJI ELEKTRIČNE ENERGIJE. RASPADANJEM JEZGRA ATOMA TJ LAN ČANOM REAKCIJOM FISIJOM U NUKLEARNIM REAKTORIMA SE OSLOBA ĐA VELIKA KOLIČINA TOPLOTNE NERGIJE KOJA SLUŽI ZA ZAGREVANJE VODE U CILJU STVARANJA VODENE PARE ZA POKRETANJE TURBINA A ONE PAK POKRE ĆU ROTOR GENERATORA. PORED FISIJE POSTOJI I FUZIJA NEKIH ATOMA KOJOM PRILIKOM SE TAKO ĐE OSLOBAĐA VELIKA KOLIČINA ENERGIJE ZA ZAGREVANJE VODE. SEM KOD STVARANJA ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENJE STANOVNIŠTVA OVAJ VID ENERGIJE NIJE PRONAŠAO ŠIROKU PRIMENU U DOBROTVORNE SVRHE.

ELEKTRIČNA ENERGIJA JE NAJRASPROSTRANJENIJI I NAJČISTIJI VID ENERGIJE KOJA NASTAJE PRELASKOM IZ DRUGIH VIDOVA ENERGIJE: - TOPLOTNE, - MEHANIČKE , - HEMISKE - NUKLEARNE. ELEKTRIČNA ENERGIJA SE LAKO TRANSFORMIŠE U DRUGE OBLIKE ENERGIJE: - SVETLOSNU - TOPLOTNU - MEHANIČKU - HEMIJSKU.

12

IZVORI ENERGIJE PREMA SPOSOBNOSTI OBNAVLJANJA ENERGIJA SE DELI NA : - OBNOVLJIVA:VODENI TOKOVI, DRVO I DRUGI BILJNI MATERIJALI, SUNCE, VETAR, GEOTERMALNI IZVORI, PLIMA I OSEKA BIO GAS ,ENERGIJA OKEANA I MORA. - NEOBNOVLJIVA: UGALJ, NAFTA, PRIRODNI GAS, ATOMSKA ENERGIJA, BITUMINIZIRANI ŠKRILJCI I PESAK.

GORIVA SASTAV GORIVA GORIVA SU SASTAVLJENA OD SLOŽENIH JEDINJENJA UGLJENIKA OD 50 DO 97%, VODONIKA 5 DO 15%, SUMPORA 1 DO 3%, AZOTA I KISEONIKA. SVA GORIVA SU SASTAVLJENA IZ SAGORIVIH I NESAGORIVIH KOMPONENTI. SAGORIVE KOMPONENTE GORIVA SU UGLJENIK, VODONIK, I SUMPOR, A NESAGORIVE KOMPONENTE SU AZOT, KISEONIK KOJI SE NALAZI U VIDU RAZNIH JEDINJENJA OBIČNO SA VODONIKOM KAO VODA ILI VLAGA U ČVRSTIM GORIVIMA PEPEO, I DR.

PREMA POREKLU GORIVA SE DELE NA : - PRIRODNA:UGALJ, DRVO BILJNI OTPAD, NAFTA PRIRODNI –ZEMNI GAS, BIO DIZEL.... -VEŠTAČKA  KOKS, BENZIN, DIZEL GIORIVO, PETROLEJ, MAZUT, ALKOHOL VODONIK, TEČNI NAFTNI GAS GENERATORSKI GAS... PREMA AGREGATNOM STANJU GORIVA SE DELE : - ČVRSTA PRIRODNA: DRVO, UGALJ, NAFTA,ZEMNI GAS, BARSKI GAS -ČVRSTA VEŠTAČKA: DRVENI UGALJ, KOKS, BRIKETI, UGLJENA PRAŠINA - TEČNA PRIRODNA: NAFTA TEČNA VEŠTAČKA: BENZIN, PETROLEJ, DIZEL GORIVO, LOŽ ULJE, ŠPIRITUS - GASOVITA PRIRODNA: ZEMNI GAS,BARSKI GAS -GASOVITA VEŠTAČKA: KOKSNI GAS, GENERATORSKI GAS, ACETILEN

UGALJ UGALJ JE SEDIMENTNA STENA KOJA SE PRETEŽNO SASTOJI OD OSTATAKA ODNOSNO PRODUKATA RASPADA BILJAKA, A NASTAO JE OD TRESETIŠTA IZ DALEKE PROŠLOSTI (PRE NEKOLIKO STOTINA MILIONA GODINA). PROCES POUGLJAVANJA BILJAKA SE OSTVARUJE POSTEPENIM POVEĆANJEM RELATIVNOG SADRŽAJA UGLJENIKA (C) UZ ISTOVREMENO SMANJENJE RELATIVNOG SADRŽAJA KISEONIKA, AZOTA, I VODONIKA. POSTOJI ČITAV NIZ SUKSECIVNIH PRETVARANJA BILJNIH OSTATATAKA U UGALJ, I TO: PRVO SE DRVO TOKOM VREMENA PRETVARA U TRESET, PA U LIGNIT, MRKI UGALJ I NA KRAJU U KAMENI UGALJ.

13

REZERVE UGLJA SVETSKE REZERVE KAMENOG I MRKOG UGLJA IZNOSE OKO 510 MILIJARDI TONA.NAJVEĆE REZERVE UGLJA SE NALAZE U: SAD,RUSIJI,KAZAHSTANU,AUSTRALIJI,KINI I INDIJI. U OVIM ZEMLJAMA SE NALAZI OKO 73% SVIH SVETSKIH REZERVI UGLJA. AKO IM SE DODAJU REZERVE KAMENOG UGLJA U NEMAČKOJ TAD SE U ISTIMA NALAZI OKO 80% SVETSKIH REZERVI UGLJA. U ENERGETSKOM SMISLU JEDNA TONA NAFTE U ENERGETSKOM POGLEDU EKVIVALENTNA JE OKO 1,5 TONI KAMENOG I MRKOG UGLJA ILI OKO 3 TONE LIGNITA. KOD NAS 92% REZERVI UGLJA ČINI NISKOKALORIČNI UGALJ–LIGNIT. ZBOG VELIKE KOLIČINE VLAGE I PEPELA TJ. MALE KALORI ČNE-TOPLOTNE VREDNOSTI OVAJ UGALJ KOD NAS SE UGLAVNOM KORISTI U TERMOELEKTRANAMA ZA PROIZVODNJU EL. ENERGIJE. U NAŠOJ ZEMLJI POSTOJE 3 VELIKA BASENA LIGNITA I TO: KOSOVSKOMETOHIJSKI SA PROCENJENIM REZERVAMA UGLJA OD 13 MILIJARDI TONA, KOLUBARSKI SA 2, I KOSTOLAČKI OKO 1 MILIJARDE TONA.OVE REZERVE UGLJA PRESTAVLJAJU 12% SVIH REZERVI LIGNITA U EVROPI.

KVALITET UGLJA PRI ISPITIVANJU KVALITETA UGLJA MERE SE SLEDE ĆE KARAKTERISTIKE: - ISPARLJIVE MATERIJE - KOLIČINA VEZANOG UGLJENIKA - PEPEO I - VLAGA TOPLOTNA MOĆ  GORIVA JE NAJZNAČAJNIJA KARAKTERISTIKA GORIVA, I POSTOJE GORNJA I DONJA TOPLOTNA MOĆ GORIVA.

GORNJA TOPLOTNA MOĆ GORIVA (Hg) JE SAMO TEORIJSKI MOGUĆA ZAVISNO OD VRSTE I KOLIČINE SAGORLJIVIH DELOVA GORIVA A DONJA JE NIŽA I STVARNA JER SE DOBIJA ODBIJANJEM ONE KOLI ČINE TOPLOTE UTROŠENE ZA ISPARAVANJE VLAGE IZ GORIVA. ŠTO JE VIŠE VAGE U GORIVU TO JE SVE VE ĆA RAZLIKA IZMEĐU GORNJE I DONJE TOPLOTNE MOĆI GORIVA. KOLIČINA TOPLOTE KOJA SE OSLOBODI PRI POTPUNOM SAGOREVANJU (TRANSFORMACIJI HEMIJSKE U TOPLOTNU ENERGIJU) 1KG ČVRSTOG ILI JEDNOG NORMALNOG KUBNOG METRA GASOVITOG GORIVA, AKO SE NAKON SAGOREVANJA PRODUKTI SAGOREVANJA (GASOVI I PEPEO) OHLADE DO TEMPERATURE OD 20 STEPENI CELZIJUSOVIH KOJU JE GORIVO IMALO PRE PROCESA SAGOREVANJA. PRI ČEMU SE SVA VODENA PARA KONDEZOVALA. VODENA PARA U PRODUKTIMA SAGOREVANJA NASTALA JE SAGOREVANJEM VODONIKA IZ GORIVA I OD VLAGE KOJA SE NALAZI U UGLJU. DONJA TOPLOTNA MOĆ  GORIVA (Hd)   SE ODREĐUJE KAD SE OD GORNJE TOPLOTNE MOĆI (Hg) ODUZME KOLIČINA TOPLOTE POTREBNE ZA ISPARENJE VLAGE U GORIVU.

Hd=Hg-2,5(9h+w) GDE JE h UDEO VODONIKA, w UDEO VLAGE U GORIVU.

14

KAMENI UGALJ IMA NIZAK PROCENAT VLAGE (3-5%) MRKI DO 40% A LIGNIT DO 60%. RAZLIKUJEMO GRUBU I HIDROSKOPNU VLAGU. GRUBA VLAGA DOLAZI U UGALJ IZ OKOLINE PRI VAĐENJU IZ RUDNIKA, TRANSPORTU I SKLADIŠTENJU. MOŽE SE SMANJITI SUŠENJEM UGLJA NA TEMPERATURI DO 100 STEPENI CELZIJUSA. HIDROSKOPNA VLAGA SE NALAZI U PORAMA UGLJA I NAZIVA SE UNUTRAŠNJA VLAGA. SADRŽAJ PEPELA DEFINIŠE SE KAO KOLI ČINA NESAGORIVIH SASTOJAKA PO 1Kg UGLJA. U KAMENOM UGLJU MOŽE IZNOSITI 5-15 % DOK U MRKOM UGLJU I LIGNITU MOŽE IZNOSITI I DO 60%. SADRRŽAJ SUMPORA U UGLJU KOJEG U NEPOVOLJNOM SLUČAJU MOŽE BITI 9 % U PRVOM REDU SE NEGETIVNO ODRAŽAVA NA OKOLINU JER SE SAGOREVANJEM UGLJA POVEĆAVA KONCENTRACIJAŠTETNOG SUMPOR-DIOKSIDA U VAZDUHU. TAJ EFEKAT NA LJUDE SE DONEKLE SMANJUJE KONSTRUISANJEM VIŠIH DIMNJAKA.

PRERADA I OPLEMENJAVANJE UGLJA UGALJ SE DO SKORA KORISTIO SAMO ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE, MEHANIČKE I ELEKTRIČNE ENERGIJE. RADI POVEĆANJA TOPLOTNE MOĆI VRŠI SE NJEGOVO OPLEMENJAVANJE KROZ: 1- PRIPREMU I SUŠENJE 2- MEHANIČKU PRERADU 3- HEMIJSKU PRERADU

1 PRIPREMA I SUŠENJE UGLJA ISPIRANJEM SE IZ UGLJA UKLANJA JALOVINA I DRUA PRLJAVŠTINA.I ŠTETNA. NAKON OVOGA SE VRŠI PROSEJAVANJE UGLJA I SORTIRANJE PREMA VELIČINI (MADA KOD UGLJA KOJI SE KORISTI U TERMOELEKTRANAMA TO NIJE POTREBNO JER SE VRŠI MLEVENJE UGLJA).NA PRIMER U TERMOELEKTRANI KOLUBARA UGALJ KOJI NIJE BIO OČIŠĆEN NAKON SAGOREVANJA OSTAVIO JE 12 % PEPELA, A POSLE ČIŠĆENJA I SAGOREVANJA SADRŽAJ PEPELA JE IZNOSIO 7,5%. DA BI SE POVEĆALA TOPLOTNA MOĆ  UGLJA I SMANJILI TRANSPORTNI TROŠKOVI VRŠI SE SUŠENJE UGLJA. NA PRIMER LIGNIT SADRŽI 30-60% VLAGE A SUŠENJEM SE ONA SMANJUJE NA 20%. KOD TERMO ELEKTRANA NAKON OSTRANJIVANJA MEHANIČKE NEČISTOĆE UGALJ SE SUŠI TOPLIM VAZDUHOM I NAKON TOGA MELJE U PRAH DO   0.1mm. PRAH SE ODVODI DO GORIONIKA KOJI GA UZ POMOĆ  KOMPRIMOVANOG VAZDUHA RASPRŠAVA U LOŽIŠTU PARNOG KOTLA TE SE VRŠI TRENUTNO SAGOREVANJE ČESTICA UGLJA. NA OVAJ NAČIN SE SKRAĆUJE VREME SAGOREVANJA A POVEĆAVA KOLIČINA OSLOBOĐENE TOPLOTNE ENERGIJE POTREBNE ZA ZAGREVANJE VODE.

2.MEHANIČKA PRERADA UGLJA- BRIKETIRANJE NAKON ŠTO SE UGALJ OČISTI I SAMELJE U PRESAMA SE POD VISOKIM PRITISKOM PRETVARA U FORMATIZOVANE OBLIKE: KOCKU, ORAH, JAJE. RADI LAKŠEG TRANSPORTA I BOLJEG SAGOREVANJA. PONEKAD SE PRAHU UGLJA DODAJE BITUMEN, ILI SMOLE ČIME SE POSTIŽE VEĆA TOPLOTNA MOĆ. PRE PRESOVANJA SAMLEVENOM UGLJU SE MOGU DODATI I NEKI DRUGI NEUTRALANI SASTOJCI KOJI DOBRO VEZUJE PRAH UGLJA (GLINA ILI CEMENT). BRIKETIRANJEM UGLJA SE POSTIŽE RAVNOMERNIJE SAGOREVANJE, I LAKŠI TRANSPORT I SKLADIŠTENJE.

15

3.HEMIJSKA PRERADA UGLJA HEMIJSKOM PRERADOM IZ UGLJA SE DOBIJAJU: ČVRSTI, TEČNI I GASOVITI PRODUKTI. PRIMENJUJU SE SLEDE ĆI POSTUPCI: -DUBOKO SUŠENJE UGLJA -KOKSOVANJE - RASPLINJAVANJE UGLJA SE PROIZVODI GENERATORSKI GAS KOJI SE KASNIJE KORISTI ZA TOPLJENJE SIROVOG GVOŽĐA, VAZDUŠNI GAS, VODENI GAS, PODZEMNA GASIFIKACIJA.

3.1 DUBOKO SUŠENJE UGLJA OVAJ POSTUPAK SE PRIMENJUJE RADI OPLEMENJAVANJA UGLJA UGLAVNOM LIGNITA U TERMOELEKTRANAMA. UGALJ SE UBACI U AUTOKLAVOVE I SUŠI PREGREJANOM VODENOM PAROM A ZATIM SE IZRAĐENA VODENA PARA VAKUMOM IZVLAČI I SA NJOM IZ UGLJA SE OSTRANJUJE VODA.(OVAJ POSTUPAK SE PRIMENJUJE U PRERADI-SUŠENJU UGLJA LIGNITA U TERMOELEKTRENI KOLUBARA). KOKSOVANJE UGLJA JE TERMIČKI PROCES TRETIRANJA UGLJA U ZATVORENIM KOMORAMA BEZ PRISUSTVA VAZDUHA, USTVARI OVO JE SUVA DESTILACIJA UGLJA A NAJ ČEŠĆE SE VRŠI KOKSOVANJE KAMENOG UGLJA KOJI IMA 90% C, 5% H I 5% O. UGALJ SE U KOMORAMA ZAGREVA I ŽARI NA VISOKIM TEMPERATURAMA OD 500 DO 1300 STEPENI BEZ PRISUSTVA VAZDUHA I IZ NJEGA ISPARAVAJU ODRE ĐENE MATERIJA DA BI NA KRAJU POSTUPKA PROIZVELI KOKS. U ZAVISNOSTI OD KOJE VRSTE UGLJA SE PROIZVODI KOKS ZAVISI I TEMPERATURA ZAGREVANJA. - NA TEMPERATURI OD 100-120 STEPENI UGALJ SE SUŠI JER IZ ISTOG ISPARAVA VLAGA. - NA 300-350 STEPENI IZ UGLJA SE IZDVAJA GORIVI GAS KOJI SE JOŠ NAZIVA I KOKSNI GAS. - NA 500-550 STEPENI UGALJ SE PRETVARA U KAŠASTU MASU, I PRI TOM SE JAVLJAJU ODREĐENI GASOVI KOJI SE PRIHVATAJU I ČISTE RADI KASNIJE UPOTREBE. -NA TEMPERATURI OD 600 STEPENI DOBIJA SE KATRAN I POLU KOKS - NAKON 900 STEPENI KAŠASTA MASA PONOVO POČINJE DA OČVRŠĆAVA I NASTAJE KOKS. KOKS JE ŠUPLJIKAV, LAK DOBRO SAGOREVA A ZBOG SVOJE VISOKE KALORIČNE MOĆI UGLAVNOM SE KORISTI U METALOPRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI KAO GORIVO KOJE RAZVIJA VISOKU TEMPERATURU ZA TOPLJENJE GVOŽ ĐA I DRUGIH RUDA. PRI PROIZVODNJI KOKSA NASTAJU I NEKI SPOREDNI PROIZVODI U TEČNOM ILI GASOVITOM STANJU KOJI SE KORISTE U INDUSTRIJI. SPOREDNI PROIZVODI KOKSOVANJA UGLJA SU: - KATRAN - BENZOL - TOULOL - NAFTALIN - FENOL - AMONIJAČNA VODA - SIROV BENZOL GASOVITI SPOREDNI PROIZVOD KOKSOVANJA JE: -KOKSNI GAS.

16

PROIZVODNJA GENERATORSKOG GASA

KROZ GORNJI OTVOR GENERATORA U NJEGA SE UBACUJU: DRVO ,ILI TRESET, LIGNIT, MRKI UGALJ... USTVAR,I PO PRAVILU SE NE RADI O NAJKVALITETNIJIM VRSTAMA UGLJA. NAKON PUNJENJA SADRŽAJ SE POTPALI I POD PRITISKOM SE KROZ REŠETKU NA DNU U GENERATOR UBACUJE VAZDUH ILI VODENA PARA KOJI POTPOMAŽU SAGOREVANJE. U GENERATORU TEMPERATURA DOSTIŽE I DO 1300 STEPENI PA SE VRŠI HLA ĐENJE VODOM KOJA CIRRKULIŠE SA SPOLJNJE STRANE. SA SLIKE SE UOČAVAJU ČETIRI ZONE: 1.ZONA SUŠENJA UGLJA, 2. ZONA ZAGREVANJA, 3.ZONA GDE ISPARAVAJU SASTOJCI IZ UGLJA-DRVETA, 4. ZONA JE ZONA REDUKCIJE UGLJEN-DIOKSIDA I U 5. ZONI SE VRŠI SAGOREVANJE. NA VRHU GENERATORA SE NALAZI OTVOR KROZ KOJI SE PROIZVEDENI GAS ODVODI NA PREČIŠĆAVANJE JER U NJEMU IMA VODONIKA, METANA, BUTANA, SMOLE, ČAĐI ALI I UGLJEN MONOKSIDA....NAKON PREČIŠĆAVANJA GAS SE SPROVODI DO LOŽIŠTA NA PRIMER PARNOG KOTLA ILI U SIMENS-MARTINOVE PEĆI GDE VRŠIMO TOPLJENJE BELOG SIROVOG GVOŽ ĐA I PRETVARANJE ISTOG U ČELIK. AKO SE U GENERATOR UVODI VODENA PARA PROIZVEŠĆEMO VODENI GAS. PEPEO SE IZ LOŽIŠTA SE OHLADI A ZATIM ODLAŽE NA DEPONIJU. .

PROIZVODNJA ACETILEN GASA ACETILEN JE NEZASI ĆEN UGLJOVODONIK I NASTAJE KADA SE NA KALCIJUMKARBIT DELUJE VODOM A SPAJANJEM KALCIJUM-KARBIDA I VODE NASTAJE REAKCIJA USLED KOJE SE OSLOBA ĐA GAS ACETILEN. PROIZVODNJA ACETILENA MOŽE DA SE ODVIJA AKO NA KALCIJUM-KARBID KAPLJEMO VODOM, ILI AKO GA UMAČEMO U VODU. GAS ACETILEN SE PRE UPOTREBE PRE ČISTI I ODVODI DO MESTA UPOTREBE GDE SE VRŠI ZAVARIVANJE. OVAJ GAS JE VISOKO KALORI ČAN. RADI LAKŠEG TRANSPORTA SABIJA SE U ČELIČNE BOCE A KAKO NE TRPI PRITISKE PRETHODNO GA RASTVORIMO U ACETONU I TEK TADA GA POD PRITISKOM SABIJAMO U BOCE. OVAKO SABIJEN GAS SE NAZIVA DISU GAS.

17

PODZEMNA GASIFIKACIJA PONEKAD NIJE EKONOMIČNA PODZEMNA EKSPLOATACIJA UGLJA PA SE POTPALI UGLJ U DUBINI ZEMLJE (NAPUŠTENE JAME) PA SE POD PRITISKOM UDUVAVA VAZDUH ILI SMEŠE VAZDUHA I KISEONIKA DA BI POTPOMOGLI SAGOREVANJE. NA ODREĐENOM MESTU SE VRŠI PRIHVATANJE GASA KOJI SE PREČIŠĆAVA DA BI DOBILI VRLO KALORIČAN “PODZEMNI GAS”. POSTUPAK JE SLIČAN POSTUPKU PROIZVODNJE GENERATORSKOG GASA.

NAFTA I PRIRODNI GAS TEČNA I GASOVITA GORIVA IMAJU PREDNOST U ODNOSU NA ČVRSTA GORIVA JER DAJU: VEĆU TOPLOTNU MOĆ, LAKŠE SE TRANSPORTUJU I U SUŠTINI NJIMA SE VRŠI LAKŠA MANIPULACIJA. NAFTA JE POČELA INTEZIVNIJE DA SE EKSPLOATIŠE NAKON KONSTRUISANJA MOTORA SA UNUTRAŠNJIM SAGOREVANJEM A U POSLEDNJE VREME INTEZIVNIJE SE KORISTI U HEMIJSKOJ INDUSTRIJI.

POREKLO NAFTE NAFTA JE NASTALA PRE NEKOLIKO MILIONA GODINA OD OSTATAKA NAJPRIMITIVNIJIH VODENIH ŽIVIH ORGANIZAMA AMEBA, ALGI I DRUGIH ŽIVOTINJA I BILJKI KOJE SU ŽIVELE U VODI I NA POVRŠINI ZEMLJE KOJE SU SE RASPALE USLED TALOŽENJA ZEMLJE PREKO OVIH ŽIVIH ORGANIZAMA UZ VELIKI PRITISAK I TEMPERATURU BEZ PRISUSTVA VAZDUHA. NAFTA JE PROLAZILA DO NEPROPUSTIVIH SLOJEVA ZEMLJE I TU SE SAKUPLJALA U LEŽIŠTIMA. LEŽIŠTA SU PROSEČNO NA DUBINI OD 3000 DO 9000 METARA. A ZAPREMINA NAFTNOG POLJA MOŽE BITI I PO NEKOLIKO MILIONA KUBNIH METARA NAFTE. LEŽIŠTA NAFTE OBIČNO PRATE I VELIKE KOLIČINE PRIRODNOG ZEMNOG GASA. POSTOJE NEKOLIKO FAZA U EKSPLOATACIJI NAFTE:

1- GEOLOŠKA I GEOFIZIČKA ISPITIVANJA 2- ISTRAŽNA BUŠENJA 3- GLAVNO-EKSPLATACIONO BUŠENJE I CRPLJENJE NAFTE I 4- GRUBO ČIŠĆENJE I EVENTUALNA DESULFURACIJA NAFTE TJ. IZDVAJANJE IZ NJE ZAPALJIVIH GASOVA. -GEOLOŠKA  ISTRAŽIVANJA PODRAZUMEVAJU UTVRĐIVANJE: STAROST I DEBLJINU SLOJA, NJIHOV NAGIB I SLIČNO. -GEOFIZIČKA  ISTRAŽIVANJA SE VRŠE RAZLI ČITIM TEHNIČKIM UREĐAJIMA PA SE PROUČAVA MAGNETIZAM, KARAKTERISTIKE UDARNOG TALASA TJ. KOJOM BRZINOM SE ZVUK KREĆE PO TERENU I SLI ČNO.

-ISTRAŽNO BUŠENJE SE IZVODE NA KOPNU I MORU UZ UPOTREBU POSEBNIH BUŠEĆIH GARNITURA. PODACI IZ DOBIJENIH UZORAKA SE UNOSE U RAČUNAR I NAKON TOGA SE ANALIZIRAJU. -EKSPLOATACIJA NAFTE- POŠTO SE NAFTA NALAZI NA VELIKIM DUBINAMA I POD VISOKOM PRITISKOM U PO ČETKU SAMA IZLAZI NA POVRŠINU ZEMLJE GDE SE SAKUPLJA

18

U REZERVOARE A DALJE TRANSPORTUJE DO RAFINERIJA. SOBZIROM DA PRITISAK U BUŠOTINI VREMENOM SLABI A DA NAFTA NE BI OSTALA NEISKORIŠĆENA U BUŠOTINI SE UPUMPAVA VAZDUH POD PRITISKOM KOJI NAFTU POTISKUJE KA POVRŠINI ZEMLJE. UPUMPAVANJEM U BUŠOTINU VRELE VODE NEUTRALIŠU SE ZAPALJIVI GASOVE I PODIZANJEM PRITISKA NA POVRŠINU IZLAZI NAFTA. U NEKIM SLUČAJEVIMA U BUŠOTINI SE VRŠI SPALJIVANJE GASOVA KOJI POVEĆAVAJU PRITISAK U ISTOJ I NA POVRŠINU IZLAZI NAFTA. -GRUBO PREČIŠĆAVANJE NAFTE OD MEHANIČKE NEĆISTOĆE SE VRŠI PRE TRANSPORTA DO RAFINERIJA A UJEDNO IZ NJE SE VRŠI IZDVAJANJE I SAGOREVANJE ŠTETNIH I EKSPLOZIVNIH GASOVA.

TRANSPORT NAFTE SE MOŽE VRŠITI: -NAFTOVODOM - MORSKIM PUTEM VELIKI TANKERIMA - REČNIM PUTEM -BARŽE - ŽELEZNICOM I AUTO CISTERNAMA POSTUPCI PRERADE NAFTE POSTOJE DVA POSTUPKA PRERADE NAFTE I TO: -PRIMARNI -SEKUNDARNI POSTUPAK PRIMARNI POSTUPAK PRERADE NAFTE-FRAKCIONA DESTILACIJA OSNOVNI PROSTUPAK PRIMARNE PRERADE NAFTE JE FRAKCIONA DESTILACIJA KOJA SE ODVIJA TAKO ŠTO SE SIROVA NAFTA U ZATVORENIM POSTROJENJIMA POD PRITISKOM ZAGREV I NA RAZLI ČITIM TEMPERATURAMA IZ NJE ISPARAVAJU ODREĐENI UGLJOVODONICI KOJE SE U KOLONAMA POSTROJENJA HLADE I KONDEZUJU. - ZAGREVANJEM DO 50 STEPENI CELZIJUSOVIH IZ SIROVE NAFTE ISPARE GASOVITI PROIZVODI-PROPAN BUTAN KOJI HLAĐENJEM POSTAJE TEČNI NAFTNI GAS( TNG) KOJI SE UPOTREBLJAVA U DOMAĆINSTVIMA ZA POKRETANJE AUTOMOBILA. DA BI OSETILI PRISUSTVO ISTOG U ZATVORENIM PROSTORIJAMA JER JE OTROVANI EKSPLOZIVAN DODAJE MU SE SUPSTANCA KOJU ČULO MIRISA ČOVEKA DETEKTUJE. - ZAGREVANJEM DO 200 STEPENI ISPARAVAJU PARE BENZINA KOJE SE HLADE I DOBIJAMO: LAKI SREDNJI I TEŠKI BENZIN. DO 300 STEPENI ISPARAVAJU PARE PETROLEJA A DALJOM PRERADOM ISTOG DOBIJA SE KEROZIN ( GORIVO ZA AVIONE). - NA TEMPERATURI OD 350 STEPENI IZ NAFTE SE IZDVAJA GASNO ULJE A DALJOM PRERADOM SE DOBIJA DIZEL GORIVO. IZ OSTATKA FRAKCIONE DESTILACIJE NAFTE TJ MAZUTA DALJOM PRERADOM DOBIJAMO RAZNE VRSTE ULJA,PARAFIN..... NA KRAJU POSTUPKA DESTILACIJE OSTAJE NAJTEŽE ISPARLJIV UGLJOVODONIK OD KOGA NASTAJE BITUMEN. NAJVEĆA POTRAŽNJA ZA PROIZVODOM FRAKCIONE DESTILACIJE NAFTE JE ZA BENZINOM. DA BI SE PROIZVELE VE ĆE KOLIČINE BENZINA PRISTUPA SE VIŠEM STEPENU PRERADE NAFTE TAKO ZVANOM KREKOVANJU-CEPANJU TEŽIH UGLJOVODONIKA NA LAKŠE. NA TEMPERATURI OD 430 DO 550 STEPENI UZ PRISUSTVO KATALIZATORA, I POVEĆAN PRITISAK IZ TEŽIH FRAKCIJA NAFTE NA PRIMER IZ PETROLEJA SE PROIZVODI MOTORNI BENZIN. NA BENZINSKIM STANICAMA POSTOJI VIŠE VRSTA BENZINA KOJI SE RAZLIKUJU PREMA OKTANSKOM BROJU.

19

OKTANSKI BROJ KAD SE KAŽE DA MOTORNI BENZIN IMA 95 OKTANA TO ZNA ČI DA SE ON PRI SAGOREVANJU PONAŠA KAO SMEŠA 95 DELOVA IZOOKTANA I 5 DELOVA NORMALNOG HEPTANA. Цетански број JE STEPEN OTPORNOSTI BENZINA PREMA EKSPLOZIVNOM SAGOREVANJU (DETONACIJI), NAIME U KOLIKO JE OKTANSKI BROJ BENZINA MALI SAMIM SABIJANJEM RASPRŠENOG BENZINA U CILINDARU MOTORA DOLAZILO BI DO NEKONTROLISANIH EKSPLOZIJA ŠTO NIJE DOBRO ZA RAD MOTORA. DA BI SE OTPORNOST BENZINA PREMA DETONACIJI POPRAVILA ISTO SE DODAJE TETRAETILOLOVO (KOJI JE ŠTETAN ZA ČOVEKA I OKOLINU).

MAZIVA PREMA AGREGATNOM STANJU MAZIVA SE DELE NA ULJA I MASTI. ONA SLUŽE DA SMANJE TRENJE IZME ĐU KLIZNIH POVRŠINA PRVENSTVENO U MAŠINAMA I MOTORIMA DA SMANJE ILI SPREČE KOROZIJU ,HLADE DELOVE KOJI SE TOKOM RADA ZAGREVAJU. MAZIVA MORAJU DA BUDU OTPORNA NA VISOKE ALI I NISKE TEMPERATURE KAO I NA VISOKE PRITISKE TO JEST DA NE MENJAJU VISKOZITET ILI GUSTINU. DA BI DOBRO PRIJANJALI UZ POVRŠINE KOJE SU IZLOŠENE TRENJU NAJBITNIJE KARAKTERISTIKE KOJE DAJU KVALITET MAZIVIMA-ULJIMA SU VISKOZITET I TAČKA ZAPALJIVOSTI. PORED MAZIVA KOJA SE PROIZVODE FRAKCIONOM DESTILACIJOM NAFTE POSTOJE I DRUGA SREDSTAVA ZA PODMAZIVANJE BILJNOG ILI ŽIVOTINJSKOG POREKLA. MAZIVA BILJNOG POREKLA DOBIJA JU SE IZ PLODOVA BILJAKA ULJNE REPICE, SUNCOKRETA, MASLINA, LANA, SOJE. MAZIVA ŽIVOTINJSKOG POREKLA SE DOBIJAJU IZ KOSTIJU I DRUGIH ŽIVOTINJSKIH DELOVA KOPITA, ROGOVA SALA.

PRIRODNI –ZEMNI GAS PRIRODNI ZEMNI GAS SE NALAZI U GASNIM LEŽIŠTIMA UGLAVNOM KAO PRATILAC NAFTE. DOMINANTNI SASTOJAK ZEMNOG GASA SU PROPAN, BUTAN, METAN. METAN ON JE NAJEFTINIJA MINERALNA SIROVINA ZA ČIJE KORIŠĆENJE GA JE POTREBNO SAMO PREČISTITI I TRANSPORTOVATI. DA BI BIO TRANSPORT EKONOMIČNIJI POD PRITISKOM PROPAN I BUTAN PRELAZE U TE ČNO STANJE . ČESTO GA ZOVEMO I TEČNI NAFTNI GAS (TNG) A KORISTI SE ZA POKRETANJE AUTOMOBILA I U DOMAĆINSTVIMA. 1 NORMALNI KUBNI METAR GASA PREMA KALORI ČNOJ VREDNOSTI PRIBLIŽNO ZAMENJUJE 1,7 KG UGLJA ILI 1,2 KG NAFTE. U STRUKTURI TROŠKA NAJVEĆU FINANSISKU STAVKU U PROIZVODNJI PORED BUŠENJA PRESTAVLJA TRANSPORT KOJI U UKUPNOJ CENI ISTOG U ČESTVUJE SA PREKO 60%. U CENU TRANSPORTA URAČUNAVA SE IZGRADNJA CEVOVODA, PODSTANICA I SEKUNDARNE MREŽE.

20

KARAKTERISTIKE ZEMNOG GASA - IMA VRLO VISOKU KALORIČNU MOĆ, - IMA VISOKI KOEFICIJENT ISKORIŠĆENJA PRILIKOM SAGOREVANJA, -NAKON SAGOREVANJA U LOŽIŠTU OSTAJE MALA KOLI ČINA NESAGORIVOG MATERIJALA MALO ŠTETNIH MATERIJA SE ISPUŠTA U ATMOSFERU-EKOLOŠKO GORIVO - UJEDNAČENO SAGOREVA - NIJE POTREBNA GRADNJA SKLADIŠTA KOD POTROŠAČA - U ODREĐENIM TEHNOLOŠKIM PROCESIMA POVOLJNO UTIČE NA TOK PROCESA, NA PRIMER U PROIZVODNJI STAKLA, CEMENTA TOPLJENJA RUDE, GASNIM ELEKTRANAMA.

ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE U PROŠLOM VEKU POTREBA ZA ENERGIJOM SU SE PRETEŽNO ZADOVOLJAVALALE KORIŠĆENJEM FOSILNIH GORIVA NAFTA GAS I UGALJ KAO I NUKLEARNA ENERGIJA. REZERVE FOSILNIH GORIVA NAFTE, GASA UGLJA KAO I NUKLEARNOG GORIVA SU OGRANIČENE I NE OBNOVLJIVE A SA EKOLOŠKOG ASPEKTA OVE VRSTE GORIVA UGROŽAVAJU ČOVEKOVU OKOLINU. SVE VEĆE POTREBE LJUDI ZA ENERGIJOM SE MOŽE PREMOSTITI KORIŠĆENJEM ALTERNATIVNIH VIDOVA ENERGIJE ILI OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE KOJI UZ TO POSEDUJU I POVOLJNE EKOLOŠKE KARAKTERISTIKE PA JE NAZIVAMO I “ZELENOM ENERGIJOM”. SAGOREVANJEM FOSILNIH GORIVA U ATMOSFERU SE OSLOBAĐA ANTROPOGENI UGLJENDIOKSID KOJI NA ZEMLJI STVARA EFEKAT STAKLENE BAŠTE. ZA SADA CENA PROIZVODNJE ENERGIJE IZ ALTERNATIVNIH IZVORA JE VRLO VISOKA ALI RAZVOJEM TEHNOLOGIJE ONA POSTAJE SVE JEFTINIJA. SA DRUGE STRANE NAFTA ZBOG OGRANIČENIH KOLIČINA POSTAJE SVE SKUPLJA PA ĆE U SKORIJOJ BUDUĆNOSTI PROIZVODNJA ENERGIJE IZ ALTERNATIVNIH IZVORA POSTAJATI EKONOMIČNIJA. POJEDINE VRSTE ALTERNATIVNIH VIDOVA ENERGIJA NISU NAM U SVAKOM TERNUTKU NA RASPOLAGANJU, NA PRIMER ENERGIJA DOBIJENA OD SUNCA ZAVISNA JE OD TOGA DA LI JE DAN ILI NO Ć, ILI JE OBLA ČNO. TAKOĐE ELEKTRIČNA ENERGIJA PROIZVEDENA IZ VETRA ZAVISI OD STRUJANJA I BRZINE ISTOGA. DA BI SE OVI PROBLEMI PREVAZIŠLI POTREBNO JE KOMBINOVANJE RAZLI ČITIH VIDOVA ENERGIJA ILI VRŠITI KOMBINOVANJE NAVEDENIH VIDOVA ENERGIJE SA KONVENCIONALNIM IZVORIMA.

21

OBNOVLJIVI IZVORI ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE: SUNČEVA ENERGIJA -KORIŠĆENJE MEHANIČKA I KINETIČKE ENERGIJE  (VETAR, VODENI TOKOVI, PLIMA I OSEKA, ENERGIJA TALASA, GEOTERMALNE VODE), -BIOGAS KORIŠĆENJE SUNČEVA ENERGIJA USLED STALNIH ERUPCIJA NA SUNCU ONO NA ZEMLJU ŠALJE OGROMNU KOLIČINU ENERGIJE. ONA JE SVIMA DOSTUPNA I ZA SADA NEISCRPNA. ENERGIJA KOJU NAM SUNCE ŠALJE STIŽE NA ZEMLJU U OBLIKU TOPLOTNE I SVETLOSNE ENERGIJE. KORIŠĆENJE TOPLOTNE ENERGIJA SUNCA TOPLOTNA ENERGIJA SUNCA SE ODUVEK KORISTILA ZA ZAGREVANJE VODE, RAST I SUŠENJE BILJAKA, DESALINACIJU MORSKE VODE .... DANAS JE VRLO RASPROSTRANJENO KORIŠĆENJE TOPLOTNE ENERGIJE ZA ZAGREVANJE VODE U DOMAĆINSTVIMA I HOTELIJERSTVU. PRETVARANJE TOPLOTNE ENRGIJE SUNCA U ELEKTRIČNU PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ TOPLOTNE ENERGIJE SUNCA SE VRŠI UZ POMOĆ VISOKO TEMPERATURSKI KONCETRATORA KOJI UZ POMO Ć RAČUNARA POSTAVLJAJU SFERU U NAJOPTIMALNIJI POLOŽAJ U ODNOSU NA PADANJE SUNČEVIH ZRAKA NA ZEMLJU. PRIHVATANJEM SUNČEVIH ZRAKA I KONCETROVANJEM ISTIH NA VRLO MALU POVRŠINU (ŽIŽU) POVEĆAVA SE TEMPERATURA SUNČEVOG ZRAČENJA A NEKA ISTRAŽIVANJA SU POKAZALA DA SE NA OVAJ NAČIN MOŽE POSTIĆI TEMPERATURA I DO 2500 STEPENI. OVAKO PROIZVEDENA TOPLOTNA ENERGIJA SE MOŽE UPOTREBITI ZA ZAGREVANJE VODE I PRETVARANJE ISTE U VODENU PARU RADI POKRETANJA TURBINI U SOLARNIM ELEKTRANAMA. PRETVARANJE SVETLOSNE ENERGIJE SUNCA U ELEKTRIČNU OVDE SE PRIMENJUJE PRINCIP POZNAT U FIZICI KAO FOTO NAPONSKI EFEKAT, GDE SUNČEVI ZRACI PADANJEM NA ODREĐENU POVRŠINU (NAPRIMER PRESVUČENU SILICIJUMOM) IZAZIVAJU KRETANJE ELEKTRONA U ODNOSU NA NEKU DRUGU POVRŠINU I STVARANJEM POTENCIJALNE RAZLIKE PROIZVODI SE JEDNOSMERNA ELEKTRIČNA STRUJA KOJU JE MOGUĆE PRETVORITI U NAIZMENIČNU. OVA STRUJA JE MALOG NAPONA ALI VEZIVANJEM VE ĆEG BROJA ĆELIJA DOBIĆE SE VEĆI NAPON. POŠTO JE OVAKAV VID PROIZVODNJE ELE. STRUJE SKUP ZA SAD SE PROIZVODI ZA POTREBE SVEMIRSKIH STANICA. PRETVARANJE ENERGIJE: VETRA, VODE, PLIME-OSEKE I TALASA OKEANA, GEOTERMALNIH VODA BIOGASA U ELEKTRIČNU ENERGIJU  SE VRŠI TAKO ŠTO NJIHOVU POTENCIJALNU ILI KINETIČKU ENERGIJU KORISTIMO ZA KRETANJE ROTORA GENERATORA.

22

GEOTERMALNA ENERGIJA  PODRAZUMEVA UNUTRAŠNJU TOPLOTNU ENERGIJU ZEMLJE KOJA POTIČE DELOM IZ DUBINE ZEMLJE, A DELOM PRIRODNIM RASPADANJEM RADIOKATIVNIH ELEMENATA. U SREDIŠTU NAŠE PLANETE VLADAJU TEMERATURE I DO 6000 STEPENI A NA DUBINI OD OKO 10 Km TEMPERATURA MOŽE DOSTIĆI I 250 STEPENI. PREMA TEMPERATURI SVA LEŽIŠTA GEOTERMALNE ENERGIJE SE DELE NA: -NISKOTEMPERATURSKE (50-120 STEPENI) -VISOKOTEMPERATURSKE (120-250 STEPENI) ZA EKSPLATACIJU PODZEMNE TOPLE VODE ILI VODENE PARE KORISTI SE SLIČNA TEHNOLOGIJA KAO KOD EKSPLATACIJE NAFTE ILI PRIRODNOG ZEMNOG GASA. GEOTERMALNA VODA SE NAJČEŠĆE KORISTI U POLJOPRIVREDI ZA ZAGREVANJE STAKLENIKA I ZA REHABILITACIJU I REKREACIJU, GREJANJE. BIOGAS JE OBNOVLJIV VID ENERGIJE ČIJOM UPOTREBOM-SAGOREVANJEM SE SMANJUJE KOLIČINA ISPUŠTENOG UGLJEN-DIOKSIDA U ATMOSFERU, KOLIČINA OTPADA, I PATOGENIH BAKTERIJA KOJE SE NALAZE U OTPADU. BIOGAS JE MEŠAVINA METANA I UGLJEN DIOKSIDA KOJI SE DOBIJA RASPADANJEM ORGANSKIH MATERIJA POD ANAEROBNIM USLOVIMA (BEZ PRISUSTVA KISEONIKA) I PRI KONSTANTNOJ TEMPERATURI OD 15 DO 35 STEPENI A VREME STVARANJA BIOGASA JE OKO 10 DANA TJ. ZAVISI OD VRSTE PATOGENIH BAKTERIJA. BIOGAS NASTAJE FERMENTACIJOM ORGANSKIH SUPSTANCI KAO ŠTO SU: STAJNJAK, MULJ, GRADSKI ČVRST OTPAD, TRAVA, KUKURUZNA SILAŽA BIOLOŠKI OTPAD IZ KLANICA,PIVARA, ŠEĆERANA..

NA SLICI JE PRIKAZANO POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU ELEKTRI ČNE ENERGIJE IZ ČVRSTOG OTPADA GRADSKE DEPONIJE.

23

DEPONIJA MORA DA BUDE PRAVILNO PROJEKTOVANA I DIMENZIONISANA U ODNOSU NA BROJ STANOVNIKA I PRETPOSTAVLJENU KOLI ČINU ČVRSTOG OTPADA KOJE ĆE SE PROIZVESTI U ODRE ĐENOM VREMENSKOM PERIODU. POMOĆU IZGRAĐENIH POPREČNIH I UZDUŽNIH KANALA POMOĆU GASNIH SONDI IZ ĐUBRETA SE ISISAVA GAS DO GASNOG KOLEKTORA I NAKON PREČIŠĆAVANJA ODVODI SE DO LOŽIŠTA RADI STVARANJA VODENE PARE ZA POKRETANJE GENERATORA STRUJE ILI ZA ZAGREVANJE PROSTORIJA..

BIODIZELGORIVO BIODIZEL JE TEČNO GORIVO PROIZVEDENO IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE, BILJAKA ULJARICA: SUNCOKRETA, SOJE I ULJANE REPICE, ILI OD ISKORIŠĆENIH ULJA I MASTI. BIODIZEL VEOMA ČISTO SAGOREVA I PODSEĆA NA STANDARDNI DIZEL. OVA VRSTA GORIVA NASTAJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE A TROŠI SE ONOM BRZINOM KOJOM SE OBNAVLJA. KONVENCIONALNI DIZEL MOTORI DANAS MOŽE DA KORISTI GORIVO SA 20% BIODIZELA A NOVIJE GENERACIJE MOTORA KORISTE 100% BIODIZEL. EVROPSKA ZAJEDNICA JE DONELA ODLUKU DA NJENE ČLANICE DO 2010 GODINE MORAJU DA KORISTI 6% BIODIZELA OD UKUPNE POTROŠNJE GORIVA, ČIME ĆE SE POVEĆATI UZGOJ BILJAKA ULJARICA. U NAŠOJ ZEMLJI KOD ŠIMANOVACA POSTOJI FABRIKA ZA PROIZVODNJU BIODIZELA.

ELEKTRIČNA ENERGIJA PREMA ZVANIČNIM PODACIMA ELEKTROPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE U NAŠOJ ZEMLJI TOKOM 2008. GODINE PROIZVODNJA ELEKTRIČNA ENERGIJA IZ TERMOELEKTRANA JE IZNOSILA 70%, HIDROELEKTRANA 28% I U ENERGANATOPLANA 2%. KAKO JE NAJRASPROSTRANJENIJI VID PROIZVODNJE ELEKTRI ČNE ENERGIJE U SRBIJI U TERMOELEKTRANAMA OBJASNI ĆEMO KAKO SE ONA PROIZVODI. U LOŽIŠTE PARNOG KOTLA ZAJEDNO SA VAZDUHOM UBACUJE SE SAMLEVEN UGALJ KOJI SAGOREVA I ZAGREVA VODU U PARNOM KOTLU STVARAJUĆI PREGREJANU VODENU PARU. ONA RASPOLAŽE VELIKOM KINETIČKOM ENERGIJOM KOJA UDARA O LOPATICE TURBINE I NA TAJ NA ČIN SE OKREĆE OSOVINE TURBINE. NA ISTOJ OSOVINI SE NALAZI ROTOR GENERATORA PA SE I ON OKRE ĆE U MAGNETNOM POLJU STATORA. NA NAMOTAJE STATORA SE DOVODI STRUJA POBUDE KOJA STVARA INTEZIVNIJE MAGNETNO POLJE U KOME SE OKRE ĆE ROTOR. U NJEGOVIM NAMOTAJIMA SE INDUKUJE ELEKTRIČNA STRUJAI PREKO PRSTENA I ČETKICA SE ODVODI DO TRANSFORMATORA ODAKLE SE ŠALJE U PRIMARNU ELEKTRIČNU MREŽU. PRETVARANJEM HEMIJSKE ENERGIJE U MEHANIČKU PA POTOM U ELEKTRIČNU U TERMOELEKTRANAMA, SE VRŠI SAGOREVANJEM NAFTE, UGLJA I PRIRODNOG GASA BIOGASA ITD.. U NUKLEARNIM ELEKTRANAMA SE VRŠI CEPANJEM ATOMA PRI ČEMU SE OSLOBAĐA TOPLOTNA ENERGIJA KOJA PRETVARA VODU U PREGREJANU VODENU PARU. GEOTERMALNA I SOLARNA ENERGIJA SE PRETVARAJU U TOPLOTNU A ONA U MEHANIČKU. KORIŠĆENJE ENERGIJE: VETRA, PLIME I OSEKE, I TALASA SE TAKOĐE KINETIČKA EKERGIJA PRETVARA U MEHANIČKI RAD A ZATIM ON U GENERETORU U ELEKTRI ČNU STRUJU.

24

OD SVIH VIDOVA ENERGIJE ELEKTRI ČNA ENERGIJA IMA NAJŠIRU PRIMENU U INDUSTRIJI, SAOBRAĆAJU I DOMAĆINSTVIMA. U ODNOSU NA SVE OSTALE VIDOVE ENERGIJE PREDNOST JOJ JE ŠTO SE MOŽE TRANSFORMISATI U DRUGE VIDOVE ENERGIJE KAO ŠTO SU:

-MEHANIČKA ZA POKRETANJE ELEKTRO MOTORA TJ RAZNIH MAŠINA, -TOPLOTNA ZA GREJANJE PROSTORIJA I VODE, I SPREMANJE HRANE, -HEMIJSKA ZA ELEKTROLIZU -SVETLOSNA ZA OSVETLJENJE -PRENOS SIGNALA I PORUKA NA DALJINU ELEKTRIČNA ENERGIJA SE PRENOSI NA DALJINU UZ ODREĐENE GUBITKE KOJI SE JAVLJAJU USLED OTPORA U PROVODNICIMA. LOŠA STRANA ELEKTRI ČNE ENERGIJE JE ŠTO OD MESTA PROIZVODNJE DO MESTA KORIŠ ĆENJA MORA DA POSTOJI FIZIČKA VEZA (ELEKTRI ČNI PROVODNICI), NE MOŽE SE LAGEROVATI VE Ć ČIM SE PROIZVEDE MORA SE ISKORISTITI. OSNOVNI PARAMETRI KOJI DEFINIŠU KVALITET ELEKTRI ČNE ENERGIJE SU FREKVENCIJA KOJA JE U EVROPI 50 HERCA A NAPON 22O VOLTI. SNABDEVANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM TREBA DA BUDE POUZDANO BEZ OBZIRA NA PERIOD U GODINI ILI VRŠNO OPTERE ĆENJE TOKOM DANA. POŽELJNO JE DA NA NIVOU JEDNE ZEMLJE BUDU KORIŠ ĆENI ŠTO RAZNOVRSNIJI IZVORI ELEKTRI ČNE ENERGIJE KAKO BI SE DOPUNJAVALI JER U PROLE ĆE IMA VIŠE VODE U REKAMA DA BI SE KORISTILA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE U HIDROELEKTRANAMA NEGO ŠTO JE TO SLU ČAJ U LETO. U LETNJEM PERIODU IMA MNOGO VIŠE SUNČANIH SATI NEGO U NEKO DRUGO GODIŠNJE DOBA. PORED TOGA POTREBNO JE ELEKTROENERGETSKI SISTEM JEDNE ZEMLJE POVEZATI SA SISTEMIMA SUSEDNIH I DRUGIH ZEMALJA KAKO BI SE ELEKTRI ČNOM ENERGIJOM NAJRACIONALNIJE POSLOVALO.

25

POSTUPAK PROIZVODNJE GVOŽĐA TOPLJENJEM RUDE GVOŽĐA U VISOKIM PEĆMA PROIZVODI SE BELO ILI SIVO SIROVO GVOŽĐE. OSNOVNI MATERIJALI ZA RAD VISOKE PEĆI SU: -RUDA GVOŽĐA, -TOPITELJI I -GORIVO.

RUDE GVOŽĐA U PRIRODI SE NALAZI: U OKSIDNOM, SULFIDNOM I KARBONATNOM STANJU. NAJČEŠĆE SE KORISTE OKSIDNE RUDE I TO: -HEMATIT -MAGNETIT -LIMONIT -SIDERIT SULFIDNE I KARBONATNE RUDE SE PRE UBACIVANJA U VISOKU PE Ć PRŽE DA BI SE PREVELE U OKSIDNU RUDU. RUDE GVOŽĐA SADRŽE I OKSIDE DRUGIH METALA ILI NEMETALA KOJI SE NAZIVAJU JALOVINOM KAO ŠTO SU: ALUMINIJUM OKSIDI, SILICIJUM-DIOKSID, GLINICA, KREČ, MAGNEZIJUM OKSID..... VEĆINA RUDA NIJE POGODNA ZA DIREKTNU PRERADU PA IH JE PREDHODNO POTREBNO PRIPREMITI TAKO ŠTO SE ISPIRANJEM ODSTRANI JALOVINA I NAKON SUŠENJA U DROBILICAMA I MLINOVIMA SE SITNI DA BI IH U PRESAMA FORMATIZIRALI U BRIKET I POTOM ZAJEDNO SA TOPITELJEM UBACILI U VISOKU PE Ć.

TOPITELJI SU ČVRSTI DODACI OBIČNO KREČNJAK, KVARCNI PESAK, ŠLJUNAK KOJI SE UBACUJU U VISOKU PEĆ DA BI PRI TOPLJENJU RUDE TEŠKO TOPLJIVE SASTOJKE IZ JALOVINE PREVELI U LAKO TOPLJIVE. GORIVO U VISOKIM PEĆIMA ZA TOPLJENJE RUDE GVOŽĐA SE KORISTI VISOKO KALORIČNI KOKS. ON IMA ZADATAK DA OBEZBEDI POTREBNU KOLI ČINU TOPLOTE ZA TOPLJENJA RUDE A TAKO ĐE OBEZBEĐUJE I NEOPHODNU KOLIČINU UGLJENIKA KOJI OMOGUĆUJE REDUKCIJU RUDE ODUZIMANJEM IZ ISTE KISEONIKA ČIME SE VRŠI (DEZOKSIDACIJA). PROIZVODNJA GVOŽĐA U VISOKOJ PEĆI SPOLJNI OKLOP VISOKE PEĆI NAPRAVLJEN JE OD ČELIČNOG LIMA A SA UNUTRAŠNJE STRANE PEĆ JE OZIDANA VATROSTALNOM OPEKOM. ZBOG SVOJE VISINE PEĆ JE DOBILA NAZIV VISOKA PEĆ. KAD SE POTPALI NE GASI SE SVE DO PONOVNOG REMONTA ILI U SLUČAJU HAVARIJE ISTE. NA VRHU PEĆI SE NALAZI OTVOR ILI „USTA PE ĆI“ (2) KROZ KOJA SE U NJU UBACUJU KOKS, RUDA GVOŽĐA I TOPITELJ.ZATIM SE POMOĆU ZATVARAČA (3) ISTA ZATVORI.

26

U DNU VISOKE PEĆI NALAZE SE DVA OTVORA, ZA ISPUŠTANJE IZ PE ĆI RASTOPLJENOG SIROVOG GVOŽĐA (8) I NEŠTO VIŠI OTVO R (9) KROZ KOJI SE IZ PE ĆI ISPUŠTA ŠLJAKE-ZGURE KOJA JE PLIVALA PO POVRŠINI RASTOPLJENOG GVOŽ ĐA.

U DONJEM DELU PEĆI NALAZE SE DUVNICE (11) KROZ KOJE SE U PEĆ UDUVAVA PREGREJAN VAZDUH KOJI POTPOMAŽE SAGOREVANJE KOKSA. U DONJEM DELU PEĆI JE TEMPERATURA JE NAJVIŠA DO 1800 STEPENI. IDU ĆI KA VRHU PEĆI TEMPERATURA JE SVE MANJA TAKO DA JE PRI VRHU PE ĆI OD 200 DO 400 STEPENI I VAZDUH VRŠI SUŠENJE I ZAGREVANJE: RUDE, KOKSA I TOPITELJA. POŠTO JE NA IZLAZU IZ PEĆI (12) TEMPEERATURA VAZDUHA JOŠ DOVOLJNO VELIKA I DO 400 STEPENI ON SE NE ISPUŠTA U ATMOSFERU VE Ć  SE KORISTI U LIVNICAMA ZA ZAGREVANJE U DRUGIM TEHNOLOŠKIM POSTUPCIMA. U SREDIŠNJEM DELU PE ĆI (6 ) TRBUHU ODVIJA SE DIREKTNA I INDIREKTNA REDUKCIJA JER NA POVIŠENIM TEMPERATURAMA PRIVLAĆNOST UGLJENIKA I KISEONIKA JE VEĆA NEGO IZMEĐU GVOŽĐA I KISEONIKA I U TOJ ZONIVISOKE PE ĆI SE DOGAĐAJU HEMISKI PROCESI KOJI OBUHVATAJU I NAUGLJENJISAVANJE TEČNOG GVOŽĐA. TU SE TEMPERATURA KREĆE OD 800 DO 1250 STEPENI I TU POČINJE STVARANJE PRVIH KAPI TE ČNOG GVOŽĐA KOJE SE SLIVA NA DNO PE ĆI–PEĆNICU (7).NEPOSREDNO IZNAD PEĆNICE TEMPERATURA DOSTIŽE I 1800 STEPENI. DIREKTNA REDUKCIJA SE ODVIJA U TEMPERATURNOM INTERVALU OD 1000 DO 1200 STEPENI UZ POMOĆ  UGLJENIKA. NAUGLJENISANJE GVOŽĐA SE ODVIJA POMOĆU UGLJENIKA U OBLASTI VISOKIH TEMERATURA GDE JE PRIVLAČNOST GVOŽĐA PREMA UGLJENIKU DOVOLJNO VISOKA.

27

PROIZVODI VISOKE PEĆI SU: -RASTOPLJENO SIROVO GVOŽĐE, -ŠLJAKA-ZGURA -GAS VISOKE PEĆI GVOŽĐE KOJE SE PROIZVEDE NAKON TOPLJENJEM RUDE GVOŽ ĐA U VISOKIM PEĆIMA JE : -BELO SIROVO GVOŽĐE I -SIVO SIROVO GVOŽĐE OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU OVE DVE VRSTE GVOŽĐA JE NJIHOV HEMIJSKI SASTAV TJ. PROCENAT UGLJENIKA I STRUKTURA UGLJENIKA U ISTOM ŠTO JE U DIREKTNOJ ZAVISNOSTI SA BRZINOM HLAĐENJA U KALUPIMA.

BELO SIROVO GVOŽĐE BELO SIROVO GVOŽĐE SE PROIZVODI TAKO ŠTO SE VISOKE PE ĆI GVOŽĐE IZLIJE U METALNE KALUPE I BRŽE SE HLADI OD SIVOG SIROVOG GVOŽ ĐA KOJE SE IZLIVA U PEŠČANE KALUPE. PROCENAT UGLJENIKA U BELOM SIROVOM GVOŽĐU JE 2,5-4%, A PORED UGLJENIKA U BELOM SIROVOM GVOŽĐU IMA I: SILICIJUMA, MANGANA, FOSFORA, SUMPORA. SOBZIROM DA U BELOM SIROVOM GVOŽ ĐU IMA MANJE UGLJENIKA NEGO U SIVOM ON JE SVETLIJE BOJE OD SIVOG SIROVOG GVOŽĐA. U DALJOJ PRERADI BELO SIROVO GVOŽĐE SE KORISTI U PROIZVODNJI ČELIKA. SIVO SIROVO GVOŽĐE SE PROIZVODI TAKO ŠTO SE TE ČNO GVOŽĐE IZ VISOKE PEĆI IZLIVA U PEŠČANE KALUPE PA ZBOG SPORIJEG HLA ĐENJA UGLJENIK SE U STRUKTURI ISTOG DRUGAČIJE RASPOREĐUJE NEGO KOD BELOG SIROVOG GVOŽĐA. PROCENAT UGLJENIKA U ISTOM SE KREĆE OD 3,6DO 3,8%. PRERADOM SIVOG SIROVOG GVOŽĐA PROIZVODI SE SIVO LIVENO GVOŽĐE. PRETAPANJEM SIVOG LIVENOG GVOŽĐA U KUPOLNIM, PLAMENIM ILI ELEKTRIČNIM PEĆIMA UZ DODATAK STAROG GVOŽĐA KOJE JE BOGATO KISEONIKOM VRŠI SE PRERADA U SIVO LIVENO GVOŽĐE. OVO GVOŽĐE IMA NISKU PLASTIČNOST I RELATIVNO MALU OTPORNOST NA UDAR. MOGU DOBRO OBRA ĐIVATI A AKO JE POTREBNO DODAVANJEM ODREĐENIH METALA MOGUĆE MU JE POPRAVITI NEKO SVOJSTVO NA PRIMER POVEĆATI OTPORNOST PREMA KOROZIJI DODAJUĆI CINK. PREDNOST LIVENOG GVOŽĐA U ODNOSU NA ČELIK (KOJI JE ČVRŠĆI) JE ŠTO SE BOLJE LIJE, NIŽA MU JE TEMPERATURA LIVENJA, I NIŽA MU JE CENA KOŠTANJA. SIVO LIVENO GVOŽĐE SE OZNAČA SLOVNOM I BROJČANOM OZNAKOM NA PRIMER SL150, SL ZNA ČI DA SE RADI O SIVOM LIVENOM GVOŽĐU A 150 POKAZUJE ČVRSTOĆU NA KIDANJE. SIVO LIVENO GVOŽĐE SE KORISTI ZA IZRADU MASIVNIH POSTOLJA MAŠINA, KUĆIŠTA MENJAČA AUTOMOBILA, POKLOPCE ZA ŠAHTOVE KANALIZACIJA VODOVODNE CEVI ZA KUĆIŠTA TURBINA I KOMPRESORA... BELO LIVENO GVOŽĐE  SE KORISTI ZA IZRADU PREDMETA GDE JE POTREBNO OSTVARITI VISOKU POVRŠINSKU TVRDOĆU I ŽILAVO JEZGRO PA GA TO ČINI POGODNIM ZA IZRADU: TOČKOVA VAGONA, KUGLI U MLINOVIMA ZA DROBLJENJE UGLJA ILI RUDA .... LEGIRANO LIVENO GVOŽĐE  SE DOBIJA DODAVANJEM LEGIRAJUĆIH ELEMENATA NA PRIMER: NIKLA, HROMA, MOLIDBENA, MAGNEZIJUMA, SILICIJUMA BAKRA, ALUMINIJUMA, MANGANA AKO JE U ISTOM POTREBNO POPRAVITI NEKU KARAKTERISTIKU KOJU ODLIKUJE METAL SA KOJIM SE VRŠI LEGIRANJE.

28

PREMA SADRŽAJU LEGIRAJUĆEG ELEMENTA LEGIRANI ELEMENTI SE DELE NA :

- NISKOLEGIRANE, DO 3% LEGIRAJUĆEG ELEMENTA - SREDNJELEGIRANE OD 3-10% LEGIRAJU ĆEG ELEMENTA VISOKOLEGIRANE PREKO 10% LEGIRAJU ĆIH ELEMENATA

U ZAVISNOSTI SA KOJIM ELEMENTOM SMO IZVRŠILI LEGIRANJE LIVOVI SE DELE NA: -OTPORNE NA HABANJE KOJI SU UGLAVNOM LEGIRANI (HROMOM, MOLIDBENOM, MANGANOM , NIKLOM SILICIJUMOM) - OTPORNE NA KOROZIJU LEGIRANI CINKOM, SILICIJUMOM ILI HROMOM -VATROOTPORNE LEGIRANE LIMOVE SA HROMOM, NIKLOM, SILICIJUMOM, ALUMINIJUMOM PREDNOST LEGIRANIH LIVOVA SU NJIHOVA SVOJSTVA DOK IM JE MANA VISOKA CENA.

PROIZVODNJA ČELIKA ČELK

JE LEGURA GVOŽĐA I UGLJENIKA MAKSIMALNO DO 1,7%. PORED OVOG ČELIK SADRŽI I DRUGE PRIMESE. ČELICI SU NAJČEŠĆE KORIŠĆENA GRUPA MAŠINSKIH MATERIJALA. PROIZVODNJA ČELIKA SE ODVIJA U PEĆIMA TAKO ŠTO SE BELO SIROVO GVOŽĐE PRERAĐUJE U ČELIK. BELO SIROVO GVOŽĐE SADRŽI OD 2,5 DO 4% UGLJENIKA, 1,4 % SILICIJUMA, 1,5% MANGANA, O,25% FOSFORA I 0,12% SUMPORA. U PROCESU PROIZVODNJE ČELIKA SADRŽAJ OVIH ELEMENATA SE SVODI NA ZAHTEVANU VREDNOST. ČELIK SE PROIZVODI OD BELOG SIROVOG GVOŽĐA TAKO ŠTO SE POSEBNIM POSTUPCIMA KOLIČINA UGLJENIKA U GVOŽĐU SMANJUJE SA 2,5-4% NA ISPOD 1,7%. PROIZVODNJA ČELIKA IZ BELOG SIROVOG GVOŽĐA SE IZVODI U: -SIMENS-MARTINOVOJ PEĆI (PLAMENI POSTUPAK) -U ELEKTRIČNIM PEĆIMA I -KONVERTORIMA, BESEMEROVIM ILI TOMASOVIM POSTUPKOM BITNA RAZLIKA IZMEĐU OVA TRI POSTUPAKA JE U NAČINU DOBIJANJA TOPLOTE POTREBNE ZA TOPLJENE GVOŽĐA I SAGOREVANJE VIŠKA UGLJENIKA DO (1,7%) ALI I OSTALIH HEMIJSKIH ELEMENATA.

SIMENS-MARTINOV POSTUPAK ZA PROIZVODNJU ČELIKA PREMA OVOM POSTUPKU (POPREČNI PRESEK PEĆI JE DAT NA SLICI) U PE Ć SE UBACUJE BELO SIROVO GVOŽĐE U ČVRSTOM STANJU, ČELIČNI OTPATCI I TOPITELJ KROZ OTVOR (1), A PONEKAD SE DODAJE I MANJA KOLI ČINA RUDE GVOŽĐA RADI POTPUNIJE OKSIDACIJE. KAD SE PE Ć  NAPUNI U ISTU SE POSEBNIM KANALIMA UBACUJE TOPAO VAZDUH KOJI JE ZAGREJAN U KOMORAMA (10) A UBACUJE KROZ KANAL (7). A POTPOMAŽE SAGOREVANJE. KAO GORIVO ZA TOPLJENJE BELOG SIROVOG GVOŽĐA U OVIM PEĆIMA NAJČEŠĆE SE KORISTI GENERATORSKI GAS KOJI SE DO TOPILIŠTA DOVODI KROZ KOMORU (9) I KANAL (7). TEMPERATURA U PE ĆI DOSTIŽE 1800 STEPENI. TOKOM OVOG PROCESA UGLJENIK IZ BELOG LIVENOG GVOŽĐA SAGOREVA DO 1,7 %, A TAKOĐE I NEKE ŠTETNE MATERIJE KAO ŠTO SU SUMPOR, FOSFOR I SL. GAS KOJI IZLAZI IZ PEĆI IMA TEMPERATURU 1300 STEPENI PA SE KORISTI ZA ZAGREVANJE KOMORA (3 I5)

29

KROZ KOJE PROLAZI VAZDUH KOJI SE PRE UBACIVANJA U PE Ć  ZAGREVA ČIME SE POSTIŽE VE ĆI KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TJ OSLOBAĐA SE VEĆA KOLIČINA TOPLOTNE ENERGIJE. POSLE IZVESNOG VREMENA SMER UVO ĐENJA GASA SE VAZDUHA SE MENJA PA SE UVODI KROZ ZAGREJANE KOMORE (3,5) I KANALE (4,6). GASOVI KOJI SU PREDALI TOPLOTU KOMORAMA (3 I 5) ODLAZE KROZ KANAL (11) U ATMOSFERU.

KARAKTERISTIKA OVE METODE SU: - KORISTI SE OTPAD GVOŽĐA KOJI JE BOGAT KISEONIKOM RADI BOLJE OKSIDACIJE PRIMESA KOJE SE NALAZE U BELOM SIROVOM GVOŽĐU, - PROCES TRAJE 4-6 SATI A UZIMAJU SE IZ PE ĆI UZORCI RADI KONTROLE KVALITETA POSTUPKA I DOBIJENOG ČELIKA, - TOKOM PROCESA U PEĆ  SE MOGU DODAVATI ODREĐENI METALI RADI LEGIRANJA ČELIKA, - KAPACITET PEĆI JE OD 100 DO 150 TONA ČELIKA NA SAT A POSTOJE I VEĆE PEĆI KOJE PROIZVODE I DO 400 TONA. NEPOVOLJNA STRANA OVOG POSTUPKA JE ŠTO IPAK TEMPERATURU U PE ĆI NE MOŽEMO DRŽATI KONSTANTNOM. U KOLIKO DOĐE DO SMANJENJA UGLJENIKA ISPOD 1,7 % PROCES SE MOŽE POPRAVITI DODAVANJEM U PE Ć UGLJENE PRAŠINE.

PROIZVODNJA ČELIKA U ELEKTRIČNIM PEĆIMA ZA OVAJ POSTUPAK PROIZVODNJE ČELIKA KORISTE SE ELEKTROLU ČNE I ELEKTROINDUKTORSKE PEĆI. KOD OVOGA POSTUPKA ZA ZAGREVANJE BELOG SIROVOG GVOŽĐA KORISTI SE ELEKTRIČNA ENERGIJA, KOJA I AKO JE SKUPA IMA ODREĐENE PREDNOSTI U ODNOSU NA SIMENS-MARTINOV POSTUPAK. PREDNOST SE OGLEDA U TOME ŠTO SE PODEŠAVANJEM JAČINE ELEKTRIČNE STRUJE PREKO OTPORNIKA U PE ĆI SE LAKO KONTROLIŠE TEMPERATURA PA SE PRECIZNO MOŽE VODITI POSTUPAK PROIZVODNJE ČELIKA.

30

ELEKTROLUČNI POSTUPAK ZA PROIZVODNJU ČELIKA PEĆ SE NAPUNI BELIM SIROVIM GVOŽĐEM, STARIM GVOŽĐEM I TOPITELJEM U ČVRSTOM STANJU. IZMEĐU RAZMAKNUTIH ELEKTRODA U PEĆI SE IZMEĐU NJIH OSTVARUJE ELEKTRIČNI LUK KOJI RAZVIJA TEMPERATURU I DO 4000STEPENI USLED ČEGA SE TOPI ŠARŽU U PE ĆI. UJEDNO SE VRŠI SAGOREVANJE UGLJENIKA DO 1,7% KAO I DRUGE ŠTETNE MATERIJE IZ BELOG SIROVOG GVOŽ ĐA. OVA PEĆ SE NALAZI NA POKRETNOM POSTOLJU KAKO BI MOGLO DA SE NAKRETANJEM IZ ISTE IZLIVA GVOŽĐE.

PROIZVODNJA ČELIKA U INDUKTORSKIM PEĆIMA KOD OVOGA POSTUPKA ELEKTRIČNA ENERGIJA SE U TOPLOTNU PRETVARA NA SLEDEĆI NAČIN: U PEĆ  KOJA JE U OBLIKU LONCA (2) SIPA SE BELO SIROVO I STARO GVOŽĐE, I TOPITELJ. OKO PE ĆI SE NALAZE ELEKTRI ČNI NAMOTAJ NI(3) KROZ KOJE SE PROPUŠTA NAIZMENIČNA ELEKTRIČNA STRUJA. NAMOTAJI PRAVE JAKO MAGNETNO POLJE (PRINCIP RADA KAO KOD SOLENOIDA) I U MATERIJALU KOJI SE TOPI (1) INDUKUJE SE EL.STRUJA. U OVOM SLU ČAJU MATERIJAL KOJI SE TOPI U ODNOSU NA SOLENOID IMA ULOGU SEKUNDARNOG NAMOTAJA. KAKO U PEĆI MASA MATERIJALA KOJI SE TOPI NIJE HOMOGENA, JAVLJA SE VELIKI ELEKTRIČNI OTPOR KOJI DOVODI DO ZAGREVANJA I TOPLJENJA GVOŽĐA KAO I DO SAGOREVANJA UGLJENIKA DO 1,7% I DRUGIH ŠTETNIH MATERIJA.

31

POSTUPAK PROIZVODNJE ČELIKA U KONVERTORIMA POTREBNA KOLIČINA TOPLOTE ZA PROIZVODNJU ČELIKA OBEZBEĐUJE SE HEMIJSKOM REAKCIJOM (SAGOREVANJEM) SASTOJAKA IZ GVOŽĐA: UGLJENIKA FOSFORA, SILICIJUMA, MANGANA FOSFORA ITD. U KONVERTOR KOJI JE IZNUTRA OBLOŽEN VATROSTALNIM MATERIJALOM SIPA SE BELO SIROVO GVOŽ ĐE U RASTOPLJENOM STANJU KAO I STARO GVOŽĐE I DO 30%. PRE PO ČETKA REAKCIJE SA KISEONIKOM KOJI SE KROZ CEV UDUVAVA U KONVERTOR U ISTI SE UBACUJE TOPITELJ KOJI POMAŽE IZDVAJANJE ŠLJAKE-TROSKE NA POVRŠINU RASTOPLJENOG ČELIKA. KISEONIK KOJI SE UDUVAVA U KOVERTOR UDARA O POVRŠINU GVOŽ Đ A ČIME SE VRŠI SAGOREVANJE: UGLJENIKA, SILICIJUMA I FOSFORA ČIME SE STVARA TEMPERETURA U KONVERTORU POTREBNA ZA ODRŽAVANJE GVOŽ ĐA U TEČNOM STANJU.

PRODUKTI SAGOREVANJA IZ KONVERTORA KROZ OTVOR NA VRHU IZLAZE NAPOLJE SLIKA (b). TEČNI ČELIK SE IZLIVA U METALNE KALUPE-KOKILE, GDE O ČVRŠĆAVA I NASTAJU INGOTI KOJI SE KASNIJE PRERA ĐUJU TAKO ŠTO SE ZAGREJU NA TEMPERATURU OD 1200 STEPENI I VALJAJU U POLU PROIZVODE RAZLI ČITIH DIMENZIJA I OBLIKA. U NOVIJE VREME TRADICIONALNI NAČIN LIVENJA INGOTA SE ZAMENJUJE TAKOZVANIM KONTINUALNIM LIVENJEM ČELIKA. OZNAKA ČELIKA SE SASTOJI IZ ČETIRI DELA NA PRIMER: Č.0360.00.-- --. PRVO SLOVO Č  JE POČETNO SLOVO REČI ČELIK, POKAZUJE NJEGOVU ZATEZNU ČVRSTOĆU NA KIDANJE 360 N/mm, TREĆA OZNAKA 00 JE OZNAKA POD GRUPE PREMA ČISTOĆI U OVOM SLUČAJU SE RADI O NEGARANTOVANOM ČELIKU, A U ČETVRTI DEO SE UNOSI OZNAKA DA LI JE NA PRIMER IZVRŠENA POVRŠINSKO KALJENJE ČELIKA. TEČNI ČELIK SE IZLIVA U METALNE KALUPE -KOKILE, GDE O ČVRŠĆAVA I NASTAJU INGOTI KOJI SE KASNIJE PRERAĐUJU. INGOTI SE KASNIJE ZAGREVAJU NA TEMPERATURU OD 1200 STEPENI I VALJAJU U POLU PROIZVODE RAZLI ČITIH DIMENZIJA I OBLIKA. U NOVIJE VREME TRADICIONALNI NAČIN LIVENJA INGOTA SE ZAMENJUJE TAKOZVANIM KONTINUALNIM LIVENJEM ČELIKA.

32

PROIZVODNJA OBOJENIH METALA PODELA METALA PREMA BOJI: -CRN I -OBOJENI U CRNE METALE SPADAJU: GVOŽĐE I MANGAN, HROM ITD. UOBOJENI METALI SU: BAKAR, CINK, ALUMINIJUM, OLOVO, ...

PODELA METALA PREMA TEŽINI -TEŠKI METALI SU ONI ČIJA JE GUSTINA VEĆA OD 3,8 Kg/dm kubnom USTVARI GRANICU PRESTAVLJA SPECIFIČNA TEŽINA GVOŽĐA . -LAKI METALI IMAJU GUSTINU MANJU OD 3,8 Kg/dm kubni A TO SU: Al, Mg, Li, Be, Ti..... PLEMENITI METALI SU ZLATO, PLATINA, SREBRO RETKI METALI SU: IRIDIJUM, GALIJUM, GERMANIJUM, SELEN, VOLFRAM, URAN.... U ODNOSU NA GVOŽĐE I ČELIK OBOJENI METALI IMAJU LOŠIJE MEHANI ČKE KARAKTERISTIKE, ALI SU ZATO OTPORNIJI NA KOROZIJU, BOLJE I LAKŠE SE OBRAĐUJU, IMAJU VEĆU ISTEGLJIVOST, BOLJI SU PROVODNICI ELEKTRI ČNE I TOPLOTNE ENERGIJE.

POSTUPAK PROIZVODNJE BAKRA BAKAR SE DOBIJA IZ RUDA: HALKOPIRIT, HELKOZIN, KOVELIN, KUPRIT A SADRŽAJ BAKRA U OVIM RUDAMA JE OD 0,7 DO 2%. POSTUPAK DOBIJANJA BAKRA IZ RUDE JE SLEDEĆI : 1. PRIPREMA RUDE DROBLJENJE I MLEVENJE 2.OBOGAĆIVANJE RUDE FLOTACIJOM TAKO ŠTO KROZ SAMLEVENU RUDU PROPUŠTA VAZDUH KOJI PRAVI MEHURE KOJI BAKAR LEPE ZA ISTI I ODNOSE NA POVRŠINU A NEČISTOĆA PADA NA DNO. NA OVAJ NAČIN DOBIJAMO KONCETRAT BAKRA KOJI SADRŽI 20% BAKRA. ZATIM SE VRŠI SUŠENJE ISTOG I UVO ĐENJE U PLAMENU PEĆ. 3. U PLAMENIM PEĆIMA SE VRŠI DELIMI ČNO PRŽENJE I TOPLJENJE KOMADA MATERIJALA RUDE BAKRA, SA KOKSOM I TOPITELJEM-KRE ČNJAKOM. DODATI KOKS SAGOREVA SA VAZDUHOM KOJI SE UDUVAVA KROZ DUVNICE KOJE SE NALAZE PRI DNU PEĆI I NA TAJ NAČIN SE OBEZBEĐUJE POTREBNA TOPLOTA ZA ODVIJANJE PROCESA. KROZ POSEBAN OTVOR SE ODVODI TROSKA A KOZ DRUGI RASTOPLJEN BAKAR. NA OVAJ NAČIN JE PROIZVEDEN BAKRENAC SA 30-40% BAKRA. 4. PRODUVAVANJE BAKRENCA U U CILJU DOBIJANJA BAKRA ČISTOĆE 9798,5% VRŠI SE U KONVERTORIMA . PROCVES KONVERTOVANJA SE VRŠI U DVA PERIODA. U PRVOM SE UDUVAVA VAZDUH I DODAJE KVARC PRI ČEMU GVOŽĐE SULFID OKSIDIŠE I ODMAH JEDINI SA KVARCOM STVARAJUĆI KONVERTORSKU ŠLJAKU-TROSKU. KAD SE ZAVRŠI OVAJ PROCES U KOME POČINJE DRUGI PROCES U KOME SE VRŠI OKSIDACIJA BAKRA SULFATA SA UDUVANIM VAZDUHOM. NA OVAJ NAČIN SE DOBIJA RAFINISANI BAKAR ČISTOĆE 98 DO 99%.

33

5. ELEKTROLITIČKOM RAFINACIJOM BAKRA DOBIJA SE BAKAR KOJI JE ČISTOĆE 99,99%. U SPECIJALNE BAZENE KOJI SU NAPUNJENI ELEKTROLITOM (SUMPORNOM KISELINOM) POTAPA SE IZLIVENA TABLA RAFINISANOG BAKRA KOJA PRESTAVLJA ANODU. PROPUŠTANJEM STRUJE KROZ RASTOP NASTAJE ELEKTROLIZA I NA KATODI SE TALOŽI RAFINISANI BAKAR. IZ NATALOŽENOG MULJA SPECIJALNIM POSTUPCIMA SE VRŠI IZDVAJANJE PLEMENITIH MATERIJALA ZLATA, PLATINE.

SVOJSTVA BAKRA - TEŠKI OBOJENI METAL JER MU JE GUSTINA 8,94 Kg /dm kubnom - SVETLOCRVENKASTE BOJE - TAČKA TOPLJENJA 1083 STEPENA - DOBAR PROVODNIK EL. STRUJE I TOPLOTE ODMAH IZA SREBRA - TEŠKO SE LIJE - IMA VELIKU ŽILAVOST - NA VAZDUHU I VODI OKSIDIRA I PREKRIVA GA ZELENKASTA PATINA KOJA SPREČAVA DALJU DUBINSKU OKSIDACIJU TJ PROPADANJE BAKRA. UPOTREBA BAKRA GOTOVO DA JE NEZAMENLJIV U ELEKTRO INDUSTRIJI JER JE DOBAR PROVODNIKE ELEKTRIČNE STRUJE I KORISTI SE NA MESTIMA KOJA SU IZLOŽENA DEJSTVU VODE I VLAGE. SAMA OKSIDACIJA IMA I ESTETSKI IZGLED. LEGIRANI BAKAR SE KORISTI U HEMIJSKOJ I AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI. LEGURE BAKRA LEGURA BAKRA I CINKA ZOVE SE MESING KOJI SE MNOGO KORISTI U INDUSTRIJI KAO MATERIJAL OD KOGA SE PRAVE LEŽIŠTA. LEGURA BAKRA I KALAJA JE KALAJNA BRONZA KOJA JE OTPORNA NA KOROZIJU I IMA PRIMENU U LIVARSTVU LEGURA BAKRA SA ALUMINIJUMOM ZOVE SE ALUMINIJUMSKA BRONZA. OZNAKA CuAl8Fe3 OZNAČAVA DA SE RADI O LEGURI BAKRA SA ALUMINIJUMOM 8% I GVOŽĐEM 3%.

POSTUPAK PROIZVODNJE CINKA RUDE OD KOJIH SE DOBIJA CINK SU: - SVALERIT, - PIRIT, - GALENIT - HALKOPIRIT VRLO ČESTO UOVIM RUDAMA SE SREĆU I DRUGI METALI NA PRIMER OLOVO. U KOLIKO CINKA U RUDI IMA 2-3% SMATRA SE DA JE TA RUDA BOGATA CINKOM. NAKON ŠTO SE RUDA ISKOPA ONA SE DROBI I MELJE. ZATIM SE POSTUPKOM FLOTACIJE VRŠI PREČIŠĆAVANJE RUDE. NAKON SUŠENJE RUDA SE UVODI U PEĆI GDE SE VRŠI PRŽENJE I DOBIJA SE PRŽENAC. U PE ĆI SE VRŠI REDUKCIJA CINKA U CINK OKSID ZAŠTA SE KORISTI UGLJENIK IZ KOKSA. NAKON TOGA SE VRŠI DESTILACIJA A POTOM KONDEZACIJA. SOBZIROM DA JE TEMPERATURA U PE ĆI VIŠA OD TEMPERATURE TOPLJENJA CINKA ON ISPARAVA I DOBIJA SE CINK U OBLIKU PARE KOJA SE KASNIJE KONDEZUJE TAKO DA SE DOBIJA CINK U ČISTOM STANJU ČIJA JE ČISTOĆA 96-99%. NA KRAJU SE MOŽE VRŠI DESTILACIJA ILI ELEKTROLIZA CINKA DA BI SE DOBIO CINK ČISTOĆE 99,99%.

34

SVOJSTVA CINKA - SVETLOPLAVIČASTE BOJE, - TAČKA TOPLJENJA JE 419 STEPENI - GUSTINA 7,1 Kg/dm kubnom, - KRT JE I NE MOŽE SE PLASTI ČNO DEFORMISATI - NA TEMPERATURI OD 100-150 STEPENI DOBRO SE VALJA, IZVLA ĆI I KUJE. - OTPORAN JE NA VODU I VAZDUH JER SE PREVLAČI OKSIDOM KOJI GA ŠTITI OD DALJEG RAZARANJA. UPOTREBA NJIME SE PREVLAČE ČELIČNE KONSTRUKCIJE RADI ZAŠTITE OD KOROZIJE. IZRAĐUJU SE LIMOVI ZA POKRIVANJE KUĆA I OLUCI.

POSTUPAK PROIZVODNJE OLOVA RUDA OD KOJE SE DOBIJA OLOVO JE GALENIT KOJI OBI ČNO SADRŽI OD 2-8% OLOVA. NAKON VAĐENJA RUDE ISTA SE DROBI I MELJE I POSTUPKOM FLOTACIJE OBOGAĆUJE PRI ČEMU SE DOBIJA KONCENTRAT KOJI SADRŽI 70-80% OLOVA. NAKON OVOGA SE VRŠI PRŽENJE RUDE I PRETVARANJE IZ OLOVO SULFATA U OLOVO OKSID. NAKON OVOGA SE VRŠI REDUKCIONO TOPLJENJE UZ DODAVANJE KOKSA KOJI SLUŽI I KAO REDUCENT I GORIVO. ŠLJAKA I OLOVO SE IZ PE ĆI IZDVAJAJU KROZ POSEBNE OTVORE. DOBIJENO OLOVO JE ČISTOĆE 99%. U KOLIKO ŽELIMO ČISTIJE OLOVO VRŠI SE NJEGOVA RAFINACIJA.

KARAKTERISTIKE OLOVA - SPADA U GRUPU TEŠKIH METALA JER MU JE TEŽINA 11,34 Kg/dm kubnom. - TAČKA TOPLJENJA JE 327 STEPENI. - PLAVIČASTO-SIVE BOJE KOJA NA VAZDUHU BRZO TAMNI. - SLAB JE PROVODNIK STRUJE -VRLO JE MEK I U HLADNOM STANJU SE MOŽE VALJATI NA TANKE LIMOVE. UPOTREBA - UPOTREBLJAVA SE ZA IZRADU AKUMULATORA, - ZA IZRADU ŠTAMPARSKIH SLOVA -ZA ZAŠTITU OD RENGENTSKOG ZRA ČENJA -ZA PROIZVODNJU TETRAETIL OLOVA KOJE SE DODAJE BENZINU DA BI MU POVEĆAO OTPORNOST PREMA DETONACIJAMA, ZA IZRADU ZAŠTITNIH ODELA OD RADIOAKTIVNOG ZRAČENJA.

POSTUPAK PROIZVODNJE ALUMINIJUMA POSLE KISEONIKA I SILICIJUMA ALUMINIJUM JE NAJRASPROSTRANJENIJI U ZEMLJINOJ KORI. RUDA ALUMINIJUMA JE BOKSIT A POSTUPAK DOBIJANJA ALUMINIJUMA IZ BOKSITA JE DOSTA SLOŽEN. 1. RUDA BOKSITA SE MELJE I PE ČE U ROTACIONIM PEĆIMA,A ZATIM 2. RASTVARA SE U NATRIJUM-HIDROOKSIDU U AUTO KLAVOVIMA PRI POVEĆANOJ TEMPERATURI I PRITISKU I DOBIJA SE LUŽINA CRVENE BOJE 3. VRŠI SE DOBIJANJE BISTRE LUŽINE I OSLOBAĐANJE OD JALOVINE, 4.VRŠI SE KALCINACIJA –PRŽENJE DA BI SE DOBIO BEZVODNI OKSID ALUMINIJUMA -GLINICA 5. IZ GLINICE SE ELEKTROLIZOM DOBIJA ALUMINIJUM ČISTOĆE 99-99,8%.

35

KARAKTERISTIKE ALUMINIJUMA SPADA U GRUPU LAKIH METALA JER MU JE GUSTINA 2,7 Kg/dm kubnom. - TAČKA TOPLJENJA JE 660 STEPENI - DOBRO PROVODI ELEKTRIČNU STRUJU, - MOŽE SE VALJATI U NAJTANJE LIMOVE DO 0,004 mm I IZVLA ČITI U VEOMA TANKU ŽICU. UPOTREBA ALUMINIJUMA - UPOTREBLJAVA SE U AUTO INDUSTRIJI, - U AVIO INDUSTRIJI - U GRAĐEVINARSTVU - ZA IZRADU KUHINJSKOG PRIBORA I POSUĐA - KAO AMBALAŽA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI LEGIRA SA DRUGIM METALIMA NA PRIMER LEGURA ALUMINIJUMA, BAKRA I MANGANA DAJE DUR ALUMINIJUM KOJI IMA VRLO VELIKU ČVRSTOĆU I KORISTI SE U AVIO INDUSTRIJI. PRAH ALUMINIJUMA SLUŽI ZA ZAVARIVANJE ŠINA JER SAGOREVANJEM OSLOBAĐA VELIKU KOLIČINU TOPLOTE.

NEMETALNI PROIZVODI NEMETALNI PROIZVODI SU PO OSOBINAMA SUPROTNI METALNIM PROIZVODIMA. OTPORNI SU NA RAZLIČITE HEMIJSKE UTICAJE I POSTOJANI SU NA VISOKE TEMPERATURE. IMAJU VELIKU ELEKTRONEGATIVNOST TJ, LOŠI SU PROVODNICI ELEKTRI ČNE STRUJE. JEDAN OD NAJVAŽNIJIH NEMETALA JE KISEONIK KOJI JE SASTAVNI DEO VAZDUHA I VODE BEZ KOGA NA ZEMLJI NE BI BILO ŽIVOTA. USTVARI OSNOVNA HEMI SKA JEDINJENJA KOJA ČINE ŽIVI SVET SU: KISONIK, VODONIK, UGLJENIK, AZOT, SUMPOR I FOSFOR

GLAVNE GRUPE NEMETALNIH PROIZVODA - PORCELAN I SRODNI KERAMI ČKI PROIZVODI, - OPEKA, CREP, I SLI ČNI PROIZVODI, GRAĐEVINSKA VEZIVA, STAKLO, - VATROSTALNI MATERIJALI, - ABRAZIVNI MATERIJALI (KAMEN, PESAK, RUDAČE).

GLINA GLINA JE MINERALNA SIROVINA RAZLI ČITOG I SLOŽENOG SASTAVA, ČIJI JE GLAVNI SASTOJAK HIDRATISANI OKSIDI ALUMINIJUM I SILICIJUM KAO I EVENTUALNO DRUGA SREDSTVA. ALUMOSILIKAT JE VEOMA RASPROSTRANJEN PO CELOJ ZEMLJINOJ POVRŠINI. NASTALA JE RASPADANJEM STENA POD UTICAJEM VODE. - GLINA SE NALAZI U PRIMARNIM LEŽIŠTIMA TAMO GDE JE NASTALA ILI U, - SEKUNDARNIM LEŽIŠTIMA GDE SE TALOŽILA NOŠENA VODOM.

36

PODELA GLINE PREMA ČISTOĆI -KAOLIN JE HIDRATISAN ALUMINIJUMSILIKAT I NALAZI SE U PRIMARNOM LEŽIŠTU. BELE JE BOJE I SLUŽI ZA IZRADU KERAMI ČKIH PROIZVODA. GRNČARSKA GLINA PORED KAOLINA SADRŽI I DRUGE SASTOJKE. SIVE JE BOJE JER SADRŽI OKSID GVOŽĐA. KORISTI SE ZA IZRADU POSU ĐA I VATROSTALNE OPEKE. -ILOVAČA ONA U SEBI IMA VEĆI SADRŽAJ SILICIJUM OKSIDA I OKSIDA GVOŽĐA. MRKO ŽUTE BOJE JE. KORISTI SE ZA IZRADU OPEKE, DRENAŽNIH CEVI. -SUKNARSKA GLINA – ILI UMA  SADRŽI U SEBI KRE ČNJAKA, VRLO JE POSNA I POMEŠANA SA VODOM MALO JE PLASTIČNA. KORISTI SE U TEKSTILNOJ INDUSTRIJI. -LAPORASTA GLINA SADRŽI VELIKU KOLIČINU KREČNJAKA PA STOGA SA VODOM NEMA PLASTIČNOST. SIVE I I ŽUTE BOJE JE. KORISTI SE U PROIZVODNJI CEMENTA. -GLINASTI ŠKRILJCI SU STENE SA MALIM SADRŽAJEM VODE I NALAZE SE PORED NASLAGA UGLJA. KORISTI SE ZA PROIZVODNJU KERAMIČKE ROBE. DODACI GLINI U PROIZVODNJI KERAMIČKIH PROIZVODA DA BI KERAMI ČKI PROIZVODI DOBILI VISOK KVALITET I IMALI DOBAR VIZUELNI IZGLED GLINI SE DODAJU: -ANTIPLASTIČNI MATERIJALI SE DODAJU GLINI DA BI JOJ SMANJILI PRETERANU PLASTIČNOST.U TU SVRHU JOJ SE DODAJU: KVARCNI PESAK, PE ČENA GLINA-ŠAMOT, BOKSIT.KVARCNI PESAK MOŽE BITI DOLINSKOG, RE ČNOG I MORSKOG POREKLA. PEČENA GLINA KOJA JE SAMLEVENA OD OŠTEEĆENIH KERAMI ČKIH PROIZVODA. BOKSIT SE GLIINI DODAJE PRI IZRADI VATROSTALNIH KERAMI ČKIH PROIZVODA. -TOPITELJI DA BI SE SMANJILA TEMPERATURA STAPANJA KOMPONENATA TOKOM PEČENJA GLINI SE DODAJU SAMLEVEN KREČNJAK-KREDA I MLEVENO STAKLO. -GLAZURA SE KORISTI ZA ZAVRŠNU OBRADU KERAMI ČKE ROBE DA BI SE DOBIO POTREBAN SJAJ I POVEĆALA VODONEPROPUSTIVOST. POSLE SUŠENJA I PEČENJA KERAMIČKE ROBE VRŠI SE PREMAZIVANJE GLAZUROM PA SE PONOVO VRŠI PEČENJE.

TEHNOLOGIJA IZRADER KERAMIČKIH PROIZVODA 1. PRIPREMA SIROVINE VRŠI SE ČIŠĆENJE I MLEVENJE GLINE A ZATIM MEŠANJE SA VODOM. 2. ODLEŽAVANJE MASE NAVLAŽENA GLINA SE OSTAVI DA ODSTOJI I NA TAJ NAČIN SE ZAVRŠAVA HIDRATISANJE. 3.OBLIKOVANJE PROIZVODA  SE VRŠI RU ČNIM ILI MAŠINSKIM PUTEM POMOĆU ŠABLONA. 4. SUŠENJE PROIZVODA  U AUTOMATSKIM SUŠARAMA POMOĆU STRUJANJA TOPLOG VAZDUHA ILI U TUNELSKIM PEĆIMA ILI PRIRODNIM STRUJANJEM VAZDUHA. 5. PEČENJE ILI SINTEROVANJE PROIZVODA  U JAMASTIM ILI POLJSKIM PEĆIMA. 6. DORADA, GLAZIRANJE I BOJENJE 7. PONOVNO PEČENJE PROIZVODA U PEĆIMA

37

VRSTE KERAMIČKIH MATERIJALA POROZNOST KERAMIČKIH MATERIJALA JE VRLO VAŽNA KARAKTERISTIKA KOJA ZAVISI OD. - VRSTE GLINE, - OD VRSTE SMEŠE, - TEMPERATURE PE ČENJA. PREMA POROZNOSTI POSTOJE: - NEPOROZNI PROIZVODI I - POROZNI PROIZVODI

NEPOROZNI PROIZVOD - PORCELAN JE BELE BOJE I ONI NE SMEJU DA IMAJU OKSIDE GVOŽ ĐA KOJI GA OBOJI, I KORISTI SE ZA IZRADU ELEKTRO IZOLACIONH PROIZVODA. - SANITARNA KERAMIKA  SLUŽI ZA IZRADU KADA, LAVABOA, ODVODNIH CEVI, U HEMIJSKOJ INDUSTRIJI. POROZNI PROIZVODI FAJANS PROIZVOD KOJI SE DOBIJA OD GLINE ODREĐENOG KVALITETA A KOJI SE DVA PUTA PEČE ALI BEZ PREMAZIVANJA-GLAZURE. OD NJEGA SE PRAVE VAZE, BOKALI, FIGURE, PLOČICE ZA ZIDOVE MAJOLIKA- OD NJE SE PRAVE FIGURE, PLOČICE POSUĐE TERAKOTA- U SEBI SADRŽI OKSID GVOŽĐA PA JE ZATO CRVENKASTE BOJE. OBIČNA GRNČARSKA- GLINA ZA IZRADU SAKSIJA.. GLINA ZA IZRADU OPEKA I CREPOVI

GRAĐEVINSKI MATERIJALI -GRAĐEVINSKA VEZIVA SU: CEMENT, KRE Č, GIPS, I NOVOKOMPONOVANA VEZIVA. -SPECIJALNI MATERIJALI TERMOIZOLACIONI, ZVUČNO IZOLACIONI HIDROIZOLACIONI MATERIJALI. -KONSTRUKCIONI MATERIJALI OPEKA, CREP, KAMEN, STAKLO GVOŽ ĐE. GRAĐEVINSKA VEZIVA TO SU MATERIJALI KOJI SE NALAZE U PRAŠKASTOM STANJU I UZ MEŠANJE SA VODOM OČVRSNU. -KREČ  SE DOBIJA PEČENJEM KREČNJAKA NA TEMPERATURI OD 800 DO 1300 STEPENI. -GIPS SE DOBIJA PEČENJEM GIPSANOG KAMENA ILI SEDRE NA TEMPERATURI 107-300 STEPENI PA SE NAKON TOGA MELJE. -GLINA -CEMENT- PORTLAND CEMENT JE SIVKASTO ZELENE BOJE

PROIZVODNJA CEMENTA GLINA (1) I KREČ  (2) SE IZMERE (3) I POMEŠAJU I TA MEŠAVINA SE NAZIVA LAPORAC. U DROBILICI (4) VRŠI SE DROBLJENJE OVOG MATERIJALA. IZDROBLJEN MATERIJAL SE UVODI U ROTACIONU PEĆ  (6) U KOJU SE POD PRITISKOM UBACUJE

38

UGALJ U PRAHU (9) KOJI SAGOREVA I DOBIJA SE PE ČENI KLINKER KOJI SE HLADI (11). NAKON HLAĐENJE KLINKER SE MEŠA SE SA GIPSOM (13) I ŠLJAKOM IZ VISOKE PE ĆI (14). I UBACUJE U MLIN (15). DOBIJE SE FINO SAMLEVEN PRAH KOJI SE DIZALICOM (16) TRANSPORTUJE U SILOS ODAKLE SE AUTOMATSKOM VAGOM VRŠI MERNJE I PAKOVANJE U PAPIRNE VREĆE.

CEMENT JE HIDROSKOPAN I U ZAVISNOSTI OD DODATAKA IMAMO: - BRZOVEZUJUĆI CEMENT DO 15 MINUTA - SREDNJE VEZUJUĆI OD 15 DO 60 MINUTA, - SPORO VEZUJUĆI PREKO 60 MINUTA. VREME POTPUNOG VEZIVANJA SE OSTVARUJE NAKON 28 DANA.

GRAĐEVINSKA KERAMIKA GRAĐEVINSKA KERAMIKA SPADA U NAJMASOVNIJE PROIZVODE KERAMI ČKE INDUSTRIJE A PROIZVODI SE OD ILOVA ČE I LOŠIJIH VRSTA GLINE UZ DODATAK PESKA. U GRAĐEVINSKU KERAMIKU SPADAJU. - OPEKA - CREPOVI, - BLOKOVI, - DRENAŽNE CEVI, - ZIDNE PLOČICE, - KLINKER OPEKA.

39

PROIZVODNJA OPEKE -NAKON ŠTO SE OPEKARSKA GLINA SA POVRŠINSKOK KOPA ISKOPA -VRŠI SE GRUBO MLEVENJE I USKLADIŠTENJE IZ DVA RAZLOGA: -RADI OBEZBEĐENJA ZALIHA -ODLEŽAVANJEM GLINE NA DEPONIJI POVEĆAVA SE HOMOGENOST I UJEDNAČENOST GEOLOŠKIH SVOJSTAVA -ZATIM SE VRŠI FINO MLEVENJE GLINE I - KVAŠENJE U CILJU HOMOGENIZACIJE -OBLIKOVANJE GLINE U CIGLE POMO ĆU PRESE -ODLAGANJE CIGALA U REGALE I ODVOŽENJE U SUŠARE RADI ODSTRANJIVANJA VODE, -PEČENJE OSUŠENIH OPEKARSKIH PROIZVODA VRŠI SE U TUNELSKIM PEĆIMA I TRAJE 48 SATI SA POSTEPENIM ZAGREVANJEM DO TEMPERATURE OD 1000 STEPENI DO POSTEPENOG HLAĐENJA. DIMENZIJE OPEKE SU STANDARDIZOVANE 250x120x65 mm.

VRSTE OPEKE MOGU DA BUDU PUNE I ŠUPLJE.ŠUPLJE OPEKE SE TRETIRAJU KAO PUNE I KAD PROJEKCIJA ŠUPLJINE NA LEŽIŠNU POVRŠINU NE PRELAZI 15% TE POVRŠINE A NAZIVAJU SE GITER OPEKA. PRIMENJUJU SE ZA ZIDANJE SPOLJNJIH I UNUTRAŠNJIH ZIDOVA KOJI SE MALTERIŠU. KVALITET PUNE OPEKE SE ODRE ĐUJE MARKOM PRITISKOM KOJI TRPI, TEŽINOM, GUSTINOM UPIJANJEM VODE,KOEFICIJENTOM TOPLOTNE PROVODLJIVOSTI. OPEKE TREBA DA SU OTPORNE NA MRAZ. ŠUPLJE OPEKE I BLOKOVI SE KORISTE ZA PREGRADNE ZIDOVE.

MONTA I FERT GREDICE  SE KORISTE ZA IZRADU ME ĐUSPRATNIH KONSTRUKCIJA.

40

CREP SLUŽI ZA POKRIVANJE GRAĐEVINSKIH OBJEKATA. POSTOJI VIŠE VRSTA VUČENOG CREPA KAO ŠTO SU: BIBER CREP, VALOVITI CREP, ĆERAMIDA. VUČENI BIBER CREP IMA OBLIK RAVNE PLO ČE NA ČIJEM SE JEDNOM KRAJU NALAZE BJEDAN ILI DVA NOSA ZA VEŠANJE O LETVE, A DRUGI KRAJ JE OBI ČNO ZAOBLJEN. VUČENI CREP SA JEDNOSTRUKIM ŽLJEBOM IMA OBLIK PRAVOUGAONE PLOČE SA NOSEM NA JEDNOM KRAJU I ŽLJEBOM NA JEDNOJ A ODHOVARAJUĆIM PAROM NA DRUGOJ PODUŽNOJ STRANI ,ČIME JE OMOGUĆENO PREKLAPANJE CREPOVA PRILIKOM POKRIVANJA KROVA. ĆERAMIDA ILI KANALICA IMA OBLIK KONUSNOG OLUKA ČIJI JE ZID OJAČAN U TEMENU PROIZVODA.

PODNE PLOČICE MORAJU DA BUDU OTPORNE NA OPTEREĆENJE-GAŽENJE, A AKO SU IZLOŽENE ATMOSFERSKOM UTICAJU MORA DA BUDU DOBRO GLAZIRANE DA BI SE SPRE ČILO PRODIRANJE VODE U NJIH I SMRZAVANJE ISTE, ŠTO DOVODI DO OŠTE ĆENJA. PEČENJE PLOČICA SE IZVODI NA TEMPERATURI SINTEROVANJA-TOPLJENJA.

ZIDNE PLOČICE ZA RAZLIKU OD PODNIH OVE PLO ČICE NE TREBAJU DA TRPE OPTERE ĆENJE NA PRITISAK, A IZRAĐUJU SE RAZLIČITIH DIMENZIJA. DRENAŽNE CEVI SE U NOVIJE VREME MANJE KORISTE ZA ODVODNJAVANJE TERENA JER IH ZAMENJUJU PLASTI ČNE CEVI. KANALIZACIONE CEVI SE PROIZVODE OD GLINE, ŠAMOTNOG BRAŠNAKVARCNOG PESKA. SPOLJA I IZNUTRA SU GLAZIRANE. OTPORNE SU NA KISELINE. GRAĐEVINSKA TERAKOTA  JE UKRASNI FASADNI MATERIJAL OD PE ČENE GLINE (RAZNE FIGURE) KLINKER OPEKA I PLOČE  SE PROIZVODE OD TEŠKO TOPLJIVE GLINE POMEŠANE SA KVARCNIM PESKOM I OBLIKOVANE U KALUPIMA POD VELIKIM PRITISKOM. TEMPERATURA PE ČENJA 1300 STEPENI TO JEST PEKU SE DO DELIMI ČNOG TOPLJENJA SINTEROVANJA.

PROIZVODNJA STAKLA STAKLO JE OTKRIVENO PRE 3000 GODINA U EGIPTU. U PO ČETKU TEHNOLOGIJA NIJE OMOGUĆAVALA PROIZVODNJU ČISTOG STAKLA PA SE UGLAVNOM STAKLO UPOTREBLJAVALO ZA PROIZVODNJU UKRASA. STAKLO SE NALAZILO I U PRIRODI A STVARALA GA JE VULKANSKA LAVA, ILI UDAR MUNJE O SILICIJUMSKI PESAK. STAKLO JE ČVRST KOMPAKTAN AMORFAN MATERIJAL KOJI SE PROIZVODI TOPLJENJEM NEORGANSKIH MATERIJA, KOJA SE ZATIM HLADE I O ČVRSNU U VIDU STOPLJENE MASE. KAD KAŽEMO AMORFAN MATERIJAL MISLI SE NA MATERIJALE KOJI NEMAJU SREĐENU KRISTALNU STRUKTURU.

41

PROIZVODNJA STAKLA SE SPORO RAZVIJALA SVE DO POLOVINE 19 VEKA KADA SE KONSTRUIŠU NAROČITE PEĆI ZA PROIZVODNJU STAKLA (PEĆI SA LONCIMA KORITASTE PEĆI) PA SE OD SITNOG ZANATSTVA PRELAZI U VELIKU INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU.

SIROVINE ZA PROIZVODNJU STAKLA SIROVINE ZA PROIZVODNJU STAKLA DELIMO NA. - OSNOVNE SIROVINE I - POMOĆNE SIROVINE OSNOVNE SIROVINE ZA PROIZVODNJU STAKLA SU: - KVARCNI PESAK - ALKALIJE - KALCIJUMOVE KOMPONENTE POMOĆNE SIROVINE ZA PROIZVODNJU STAKLA SU: - SREDSTVO ZA BOJENJE - SREDSTVO ZA ZAMU ĆIVANJE - SREDSTVO ZA OBEZBOJAVANJE - SREDSTVO ZA BISTRENJE. KVARCNI PESAK U PROIZVODNJI STAKLA KAO SIROVINA UČESTVUJE SA 6070%. KVALITET KVARCNOG PESKA ZAVISI OD SADRŽAJA PRIMESA A NARO ČITO OKSIDA GVOŽĐA JER I MALE KOLI ČINE OVOG METALA TJ. NJEGOVI OKSIDI OBOJE STAKLO. U MNOGIM SLUČAJEVIMA SADRŽAJ OKSIDA GVOŽĐA NE SME PRELAZITI 0,01-0,02 %. ZA KVALITETNIJE VRSTE STAKLA

ALKALIJE SE DODAJU U OBLIKU SODE (NATRIJUM-KARBONATA) A U MASOVNOJ PROIZVODNJI I ZA JEFTINIJE VRSTE STAKLA DODAJE SE NATRIJUM SULFAT. KALCIJUMOVE KOMPONENTE OBIČNO SE DODAJU U OBLIKU NATRIJUM – SULFATA, SAMLEVENOG KREČNJAKA, MERMERA ILI LAPORCA.

42

STAKLENI OTPATCI SE DODAJU U KOLI ČINI OD 20-40%. ZA BOJENJE SE DODAJU OKSIDI METALA ILI SULFIDI. ZAMUĆIVANJE STAKLA SE VRŠI DODAVANJEM OKSIDA KALAJA ITD. I TAKO SE DOBIJA MUTNO –MLEČNO STAKLO KOJE UBLAŽAVA OŠTRINU SVETLA A KORISTE SE ZA IZRADU RASVETNIH TELA. OBEZBOJAVANJE  SE VRŠI TAKO ŠTO SE SMEŠEI DODAJU OKSIDI NIKLA, KOBALTA A UKLANJAJU JEDINJENJA GVOŽĐA KOJA DAJU OBOJENJE. SREDSTVA ZA BISTRENJE IMAJU ULOGU DA IZBISTRE STAKLENU MASU KAKO BI SE DOBILO BEZBOJNO STAKLO. DA BI SE TO POSTIGLO U PEĆ SE UBACUJU ODREĐENI DODACI NA PRIMER ŠALITRA KOJA NA VISOKOJ TEMPERATURI OSLOBAĐA GASOVE KOJI IZ RASTOPLJENE MASE IZLAZE NA POVRŠINU I SA SOBOM NOSE NERASTOPLJENE DELIĆE I MASA POSTAJE BISTRIJA. PROIZVODNJA STAKLA U PEĆI PROIZVODNJA STAKLA SE SASTOJI IZ SLEDE ĆIH FAZA: - PRIPREMA SIROVINE, - TOPLJENJE MEŠAVINE, - DORADA UOBLIČENIH STAKLENIH PREDMETA. -PRIPREMA SIROVINA PODRAZUMEVA ČIŠĆENJE KVARCNOG PESKA OD MEHANIČKE NEČISTOĆE U BAZENIMA SA VODOM (1). -ZATIM SE PESAK SUŠI I ŽARI U PE ĆIMA (2). -U MLINOVIMA (3) SE VRŠI MLEVENJE PESKA, SODE I KREČA -SAMLEVENE SUPSTANCE SE PROPUŠTAJU SE KROZ SITA (4). -U MEŠALICAMA SE VRŠI MEŠANJE (5) -ODVOŽENJE SMEŠE TRANSPORTEROM DO PE ĆI ZA TOPLJENJE TEMPERATURA U ISTOJ JE 1300-1500 STEPENI (7) -OBRADA RASTOPLJENOG STAKLA DUVANJEM, RUČNO (8) ILI MAŠINSKO (9) -VERTIKALNO IZVLAČENJE (10) -TUNEL ZA HLAENJE (11), ZAVRŠNA OBRADA BRUŠENJE (12) OVAJ PROCES JE KONTINUALAN ŠTO ZNAČI DA SE NA JEDNOM KRAJU PEĆI NEPREKIDNO DODAJU SIROVINE A NA DRUGOM SE UZIMA ŽITKA MASA ZA PRERRADU.

NAČINI OBLIKOVANJA STAKLA OBLIKOVANJE STAKLENIH PREDMETA SE VRŠI NA TEMPERATURI OD 700-800 STEPENI, A METODE ZA OBLIKOVANJE SU: - DUVANJE - IZVLAČENJE, - PRESOVANJE - VALJANJE LIVENJE. DUVANJE  KAO POSTUPAK SE UPOTREBLJAVA ZA UOBLI ČAVANJE ŠUPLJIH PREDMETA TAKO ŠTO SE VAZDUH UDUVAVA U STAKLENU MASU A VRŠI SE RU ČNO ILI MAŠINSKI (FLAŠE, SIJALICE, ČAŠE) IZVLAČENJE  SE VRŠI UZ POMO Ć  VALJAKA U VIDU BESKRAJNE TRAKE A IZRAĐUJE SE RAVNO STAKLO, STAKLENE CEVI, STAKLENA VUNA. PRESOVANJE  SE VRŠI POD PRITISKOM TAKO ŠTO SE ZAGREJANA MASA UDUVAVA U KALUPE (TV EKRANI, TANJIRI, ČINIJE...) VALJANJE  SE PRIMENJUJE ZA IZRADU DEBLJIH STAKLENIH PLO ČA ZA IZLOGE I I OGLEDALA. STOPLJENA MASA SE IZLIVA NA STO GDE SE POMO ĆU VALJAKA TANJI I SEČE NA STANDARDNE DIMENZIJE.

43

VRSTE STAKLA RAVNO STAKLO KOJE PREMA JUS-U MOGU BITI :“A“ ILI PRVE, „B“ ILI DRUGE I „C“ ILI TRE ĆE KLASE SU RAZLI ČITIH DEBLJINA OD 1,6 DO 10 mm. SIGURNOSNA STAKLA SU RAVNA STAKLA KOJA SE DODATNO OBRAĐUJU I MOGU BITI: - ARMIRANA - KALJENA - LAMINIRANA ARMIRANA  STAKLA SE DOBIJAJU UTISKIVANJEM METALNE MREŽE U IZLIVENU STAKLENU PLOČU. STANDARDNE DEBLJINE SU OD 6,5 mm, A SAMA ARMATURA IH ČINI OTPORNIM NA LOM. KALJENO STAKLO SE DOBIJA TERMI ČKOM OBRADOM TAKO ŠTO SE STAKLO ZAGREJE NA TEMPERATURU OPUŠTANJA PA SE ZATIM NAGLO OHLADI. KOMERCIJALNI NAZIV OVOGA STAKLA JE „SEKURIT“ STAKLO KOJE JE 7-12 PUTA JAČE OD OBIČNOG. DEBLJINE SU 4,7,5,4 I 6,5 mm. LAMINIRANO STAKLO JE VIŠESLOJNO STAKLO NAJČEŠĆE DVO I TROSLOJNO KOJE SE DOBIJA SLEPLJIVANJEM STAKLENIH PLO ČA ISTE ILI RAZLIČITIH DEBLJINA U TOPLOM STANJU I PRITIKOM. STAKLO OD 5-7 SLOJEVA MOŽE BITI OTPORNO NA PUŠČANO ZRNO. KRISTALNA RAVNA STAKLA SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE OBI ČNOM STAKLU DODA IZVESNA KOLIČINA OLOVO–OKSIDA PA MU SE POBOLJŠAJU OPTIČKA SVOJSTVA USTVARI OPTIČKE DEFORMACIJE SU SVEDENE NA MINIMUM. RELJEFNA  STAKLA NA POVRŠINI IMAJU ŠARE KOJE SE DOBIJAJU POMO ĆU VALJAKA KOJI NA SEBI IMAJU ŠARE. REFLEKSNA  STAKLA SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE TOPLIM POSTUPKOM SA JEDNE STRANE NANOSI SLOJ KOJI ODBIJA SVETLOST. ŠUPLJA  STAKLA OBUHVATAJU VELIKU GRUPU PROIZVODA OD KOGA SE PROIZVODI AMBALAŽNO STAKLO (FLAŠE, TEGLE), STAKLENE POSUDE. SPECIJALNA STAKLA -OPTIČKA STAKLA SE DOBIJAJU TOPLJENJEM VRLO ČISTIH SIROVINA PA JE STOGA POTPUNO PROVIDNO BEZBOJNO I IMA VELIKU MOĆ PRELAMANJA SVETLOSTI. KORISTI SE ZA IZRADU SOČIVA, PRIZMI I OPTIČKIH UREĐAJA. -HEMIJSKO STAKLO  JE OTPORNO NA HEMIJSKE AGENSE I TEMPERATURNE PROMENE. IMA SPOSOBNOST AKUMULIRANJA TOPLOTE. -KVARCNO STAKLO  SE DOBIJA TOPLJENJEM KVARCNOG PESKA NA TEMPERATURI OD 1700-1800 STEPENI. MOŽE DA IZDRŽI VRLO VISOKU TEMPERATURU I NAGLE TEMPERATURSKE PROMENE.

-STAKLENA VUNA SE DOBIJA ISPUŠTANJEM RASTOPLJENE STAKLENE MASE NA RAPAVU HORIZONTALNU ŠAMOTNU PLOČU KOJA ROTIRA VELIKOM BRZINOM I CENTRIFUGALNA SILA IZBACUJE STAKLENU MASU U VIDU VLAKANA. TAKOĐE MOŽE DA SE DOBIJE I PROPUŠTANJEM RASTOPLJENE STAKLENE MASE KROZ SITNE OTVORE TAKO DA SE DOBIJAJU BESKONAČNO DUGA VLAKNA KOJA SE SEKU NA POTREBNU DUŽINU. NE UPIJA VLAGU I DOBAR JE TERMI ČKI IZOLATOR OD -60 DO +600 STEPENI.DOBAR JE I ZVU ČNI IZOLATOR. VODENO STAKLO  ILI RASTOPLJENO STAKLO JE PROIZVOD DOBIJEN OD KVARCNOG PESKA I ALKALIJA. U PROMETU SE JAVLJA U VIDU ULJANE TEČNOSTI I KORISTI SE ZA IMPREGNACIJU HARTIJE, TKANINA, DRVETA U CILJU ZAŠTITE OD POŽARA ILI KAO PREMAZ KOJI ŠTITI OD KOROZIVNOG DEJSTVA SREDINE.

44

PROIZVODI PRERADE DRVETA DRVO JE ODUVEK IMALO NAJŠIRU PRIMENU U ŽIVOTU ČOVEKA ČOVEKA. POZNAVAJUĆI VRSTE DRVETA I PRIMENJUJU ĆI U OBRADI RAZLIČITE TEHNIČKO TEHNOLOŠKE POSTUPKE MOGUĆE GA JE NAJRACIONALNIJE ISKORISTITI. KVALITET DRVETA ODREĐUJU: - HEMIJSKI SASTAV I GRAĐA, - FIZIČKA SVOJSTVA - MEHANIČKA SVOJSTVA - ESTETSKA SVOJSTVA - MANE

1.HEMIJSKI SASTAV DRVETA POJEDINI HEMIJSKI ELEMENTI U GRAĐI DRVETA PRIBLIŽNO SU ZASTUPLJENI : - UGLJENIK 50%, - KISEONIK 43% - VODONIK 6% - AZOT 1% JEDINJENJA KOJA UČESTVUJU U GRAĐI DRVETA SU: CELULOZA 40-60%, HEMICELULOZA18-25%, LIGNIN 20-30% KAO I SMOLE, SKROB, ŠE ĆER, ETERIČNA ULJA, TANIN, MINERALNE MATERIJE, VODA. SPOREDNI SASTOJCI DRVETA UGLAVNOM SE NALAZE U SOKU DRVETA. SADRŠAJ OVIH MATERIJA VARIRA I ZAVISI OD VRSTE DRVETA, STAROSTI, DELA DRVETA I GODIŠNJEG DOBA . CELULOZA ČINI SKELET MREŽE ZIDOVA ĆELIJE U KOJOJ SE NALAZE HEMICELULOZA I LIGNIN. IZ CELULOZE SE DOBIJAJU: ŠPIRITUS, HEMIJSKA VLAKNA, PLASTI ČNE MASE. MEKŠE VRSTE DRVETA IMAJU VIŠE CELULOZE NEGO TVRDE. SMOLA SE STVARA KOD SKORO SVIH ČETINARA. SASTOJI SE IZ ČVRSTIH I TEČNIH JEDINJENJA. TEČNI DEO SMOLE SE NAZIVA TERPENTIN I KORISTI SE ZA PROIZVODNJU: LEKOVA, LAKOVA, I MIRISA A ČVRSTI DEO SMOLE ČINI KOLOFONIJUM KOJI SE KORISTI ZA PROIZVODNJU SAPUNA, PAPIRA. SMOLA U DRVETU POVEĆAVA ZAPREMINSKU MASU, TVRDOĆU ZAPALJIVOST I TRAJNOST. TANIN –ŠTAVNE MATERIJE NALAZE SE U SVIM DELOVIMA DRVET : KORI, SOKU, LIŠĆU, PLODOVIMA .SA STAROŠĆU DRVETA SADRŽAJ TANINA SE POVEĆAVA. HRAST I KESTEN SADRŽE NAJVIŠE TANINA. TANIN DAJE DRVETU LEPŠU BOJU, ČVRSTOĆU TRAJNOST. KORISTI SE ZA ŠTAVLJENJE KOŽE JER POSTAJE TRAJNIJA, ELASTI ČNIJA I MANJE UPIJA VODU. MINERALNE MATERIJE KOJE SE NALAZE U DRVETU SAGOREVANJEM DAJU PEPEO. KOLIČINA PEPELA ZAVISI OD VRSTE DRVETA, GODIŠNJEG DOBA, SE ČE, STAROSTI. NAJMANJE PEPELA DAJE ARIŠ A NAJVIŠE KESTEN.

2.GRAĐA DRVETA DRVO NIJE JEDNOLIKE STRUKTURE I NE POKAZUJE ISTA MEHANI ČKA SVOJSTVA PO CELOJ MASI. AKO DRVO PRESEČEMO NORMALNO NA NJEGOVU OSU UOČIĆEMO: -KORU, -DRVNU MASU, -SRŽ I -GODOVE.

45

ŠIRINA BOJA I RASPORED GODOVA DAJU KARAKTERISTI ČNU SLIKU TJ. TEKSTURU DRVETA KOJA SLUŽI ZA RASPOZNAVANJE DRVETA.

3.FIZIČKA SVOJSTVA DRVETA NAJZNAČAJNIJE FIZIČKO SVOJSTVO DRVETA JE ZAPREMINSKA MASA I HIGROSKOPNOST (VLAŽNOST) KAO FIZIČKO-HEMIJSKO SVOJSTVO DRVETA. ZAPREMINSKA MASA DRVETA ZAVISI OD VRSTE DRVETA, GUSTINE DRVNE MASE SADRŽAJA VODE. POD HIDROSKOPSKIM SVOJSTVOM SE PODRAZUMEVA SPOSOBNOST DRVETA DA UPIJE VLAGU. VLAŽNOST DRVETA JE NEGATIVNO SVOJSTVO A VLAGA SE IZ DRVETA ODSTRANJUJE PRIRODNIM SUŠENJEM NA VAZDUHU ILI U SUŠARAMA ČIME SE VLAGA STABILIZUJE NA 12-18%.

4.MEHANIČKA SVOJSTVA DRVETA RAZLIKUJEMO SLEDEĆA MEHANIČKA SVOJSTVA DRVETA. - TVRDOĆA JE OTPOR KOJI PRUŽA DRVO PRI PRODIRANJU DRUGOG TELA U NJEGOVU MASU. - JAČINA JE OTPOR KOJI DRVO PRUŽA KIDANJU, SAVIJANJU, PRITISKU ILI DRUGOM DEJSTVU SILA - ELASTIČNOST JE SVOJSTVO DRVETA DA POD SPOLJNJIM DEJSTVOM SILE PROMENI OBLIK I PO PRESTANKU SILE SE VRATI U PRVOBITNI OBLIK. VRLO ELASTIČNO DRVO JE BAGREM, ELASTI ČNO DRVO SU ORAH, BREST, LIPA, BREZA, A SLABO ELESTIČNA SU BOR I TOPOLA. ŽILAVOST DRVETA JE OTPOR KOJI DRVO PRUŽA UDARNOM DEJSTVU SILE. ŠTO JE DRVO VLAŽNIJE I ŽILAVOST JE VE ĆA.

5.ESTETSKA SVOJSTVA DRVETA NAJZNAČAJNIJA ESTETSKA SVOJSTVA DRVETA SU: - BOJA MOŽE BITI OD BLEDO ŽUĆKASTE DO CRVENKASTO BELA - TEKSTURU ČINE RASPORED I ŠIRINU GODOVA - SJAJ I - FINOĆA SE NAJLAKŠE OCENJUJE PO POPRE ČNOM PRESEKU

6.GREŠKE U DRVETU GREŠKE MOGU NASTATI PRILIKOM RASTA, PRILIKOM PRERADE, PRI SE ČI I ČUVANJU DRVETA

7. TRAJNOST DRVETA TRAJNOST DRVETA JE PRIRODNO SVOJSTVO DA ŠTO DUŽE ZADRŽI PRIRODNA SVOJSTVA (ANATOMSKU GRAĐU, BOJU I ČVRSTOĆU). TRAJNOST DRVETA SE MOŽE PRODUŽITI KONZERVISANJEM, SUŠENJEM, IMPREGNACIJOM, ANTISEPTI ČKIM SREDSTVIMA, POVRŠINSKOM ZAŠTITOM –PREMAZIVANJEM ULJIMA, BOJAMA ,I LAKOVIMA.

46

2.PROIZVODI MEHANIČKE PRERADE DRVETA DRVO SE MEHANIČKI PRERAĐUJE: REZANJEM, CEPANJEM, SE ČENJEM, TESANJEM, LJUŠTENJEM, BRUŠENJEM RENDISANJEM I TO U PROIZVODE ILI POLU PROIZVODE. ZA MEHANIČKU PRERADU SE UPOTREBLJAVA TEHNI ČKO DRVO I TU SE SVRSTAVAJU TRUPCI, OBLA GRAĐA I SITNO TEHNIČKO DRVO. PRERADOM TRUPACA DOBIJAJU SE PROIZVODI PRIMARNE PRERADE : REZANA GRAĐA, FURNIRI, I RAZNE VRSTE PLO ČA. REZANA GRAĐA SE DOBIJA REZANJEM TRUPACA U: DASKE, LETVE, GREDE. -FURNIRI SU TRANKI LISTOVI DEBLJINE 0,2-4mm. RAZLIKUJU SE PLEMENITI I SLEPI FURNIRI, A NJIHOVA RAZLIKA JE ŠTO JE PLEMENITI FURNIR DEBLJINE 2mm I ISKORIŠĆENO JE ESTETSKO SVOJSTVO DRVETA. SLEPI FURNIRI SU DEBLJINE 2-4mm I UPOTREBLJAVAJU SE ZA PROIZVODNJU SLEPLJENIH PLO ČA. -FURNIRSKE PLOČE (ŠPER PLOČE)  SE PROIZVODE UNAKRSNIM SLEPLJIVANJEM NEPARNOG BROJA SLEPIH FURNIRA. PREDNOST ŠPERPLO ČE U ODNOSU NA PUNO DRVO ISTE DEBLJINE JE U TOME ŠTO JE ZNATNO VE ĆE ČVRSTOĆE A UPOTREBLJAVA SE U INDUSTRIJI NAMEŠTAJA.

-STOLARSKE PLOČE  ILI PANEL PLO ČE SE IZRAĐUJU TAKO ŠTO SE IZME ĐU DVA SLOJA FURNIRA STAVLJAJU MEĐUSOBNO SLEPLJENE LETVICE. ONE SU MNOGO LAKŠE NEGO PUNO DRVO I UPOTREBLJAVAJU SE U GRAĐEVINARSTVU I INDUSTRIJI NAMEŠTAJA. -VLAKNASTE-LESONIT PLOČE SU PLOČASTI PROIZVODI IZRAĐENI OD DRVENIH VLAKANACA SA DODATKOM VEZIVNIH MATERIJA (LEPILA). ONE SU TVRDE I OTPORNE NA PRITISAK. -IVERICA SU PLOČE KOJE SE DOBIJAJU OD ISITNJENOG IVERJA MEĐUSOBNIM SLEPLJIVANJEM UZ DODATAK VEZIVNOG SREDSTVA (VEŠTAČKE SMOLE) A PROCES SE ODVIJA NA POVIŠENOM PRITISKU I TEMPERATURI. NAJZNAČAJNIJE MESTO U MEHANIČKOJ PRERADI DRVETA ZAUZIMA PROIZVODNJA NAMEŠTAJA (KUĆNI, KANCELARIJSKI, ZA JAVNE OBJEKTE, ŠKOLE, BOLNICE, HOTELE). 3. PROIZVODI HEMIJSKE PRERADE DRVETA OSNOVNI OBLICI PRERADE DRVETA SU DESTILACIJA I PROIZVODNJA CELULOZE. DESTILACIJA JE TERMI ČKO RAZLAGANJE DRVETA I ODVIJA SE NA TEMPERATURI OD 380 STEPENI BEZ PRISUSTVA VAZDUHA A NAZIVA SE JOŠ I SUVA DESTILACIJA ILI PIROLIZA ILI POUGLJAVANJE DRVETA. SUVOM DESTILACIJOM UGLJA SE DOBIJA GORIVI GAS, DRVENI UGALJ, DRVNO SIRĆE I KATRAN.

PROIZVODNJA CELULOZE CELULOZA JE NAJVAŽNIJI PROIZVOD HEMIJSKE PRERADE DRVETA. KORISTI SE U PROIZVODNJI PAPIRA, VLAKANA, LAKOVA, LAKOV A, EKSPLOZIVA I DRUGIH PROIZVODA. DRVO SE ISCEPKA NA KOMADE VELIČINE 2 -4 cm A ZATIM UBACI U AUTO KLAV (KOTAO) I UZ PRISUSTVU HEMIKALIJA, I ODGOVARAJUĆE TEMPERATURE I PRITISKA SLABE VEZE MEĐU VLAKNIMA DRVETA PA SE NECULOZNE MATERIJE RASTVARAJU A CELULOZNE U VIDU VLAKANA OSTAJU. ZA IZDVAJANJE CELULOZNIH VLAKANA IZ DRVETA NAJVIŠE SE KORISTI KISELI BISULFATNI POSTUPAK. UGLAVNOM SE OVIM POSTUPKOM PRERAĐUJE DRVO U CELULOZU KOJE IMA POVEĆANU KOLIČINU SMOLE U SEBI. OVA CELULOZA SE KORISTI ZA PROIZVODNJU PAPIRA, VISKOZE, CELOFANA LAKOVA, LEPAKA.

47

ALKALNIM (SULFATNIM) POSTUPKOM SE PRERA ĐUJU SVE VRSTE NEKVALITETNOG DRVETA, ŽETVENI OSTACI, TRAVA. CELULOZA DOBIJENA OVIM POSTUPKOM SE KORISTI ZA IZRADU PAPIRA ZA AMBALAŽU KARTONA I LEPENKE.

PROIZVODNJA PAPIRA PAPIR JE PROIZVOD KOJI SE DOBIJA SLEPLJIVANJEM ME ĐUSOBNO ISPREPLETANIH BILJNIH VLAKANA UZ DODATAK PUNILA, EVENTUALNO DRUGIH POMOĆNIH SIROVINA I BOJE. OSNOVNE SIROVINE ZA PROIZVODNJU PAPIRA SU: - CELULOZA - DRVENJAČA SE DOBIJA BRUŠENJEM DRVETA –FINA PILJEVINA - OTPADNI PAPIR SPOREDNE SIROVINE ZA PROIZVODNJU PAPIRA SU: - PUNILA GIPS I KREDA DO 40% - LEPAK SKROBNI ILI TUTKALO - BOJE SINTETI ČKOG POREKLA PORED OSNOVNIH I SPOREDNIH SIROVINA ZA PROIZVODNJU PAPIRA POTREBNO JE RASPOLAGATI VELIKOM KOLIČINOM VODE. -U BAZEN SA VODOM SE POTAPA CELULOZA, DRVENJA ČE I STARI PAPIR, ZATIM SE -MASA SE SIPA U AUTO KLAV GDE SE DODAJU PUNILA I LEPAK. I MEŠANJEM MASA POSTAJE HOMOGENA. POMOĆU JEŽ VALJAKA VRŠI SE RAZVLAKIVANJE TJ. ELIMINACIJA GRUDVICA I MASA SE PRETVA U KAŠU. -KAŠASTA MASA SE IZLIVA NA VIBRACIONA SITA U OBLIKU „BESKRAJNE„ TRAKE KAKO BI SE VODA OSTRANILA A UJEDNO SE FORMIRALA I PAPIRNA TRAKA. -VRŠI SE SUŠENJE I GLA ČANJE PAPIRA TOPLIM VALJCIMA. VALJCI SE SA UNUTRAŠNJE STRANE ZAGREVAJU TOPLOM VODOM ILI PAROM. -OSUŠEN PAPIR SE NAMOTAVA NA VALJKE I FORMATIZIRA SEČENJEM. -MOŽE DA SE VRŠI I DORADA PAPIRA NA PRIMER IMPREGNIRANJE VOSKOM.

VRSTE PAPIRA - ROTO PAPIR KOJI SE KORISTI ZA ŠTAMPANJE NOVINA, - ŠTAMPARSK PAPIR - PISAĆI PAPIR - OMOTNI PAPIR, - DEKORATIVNI PAPIR - SPECIJALNI PAPIRI: FILTER, CIGARET, FOTO... FIZIČKA SVOJSTVA PAPIRA -I ZGLED - GLATKOĆA - PROPUSTLJIVOST NA VODU MEHANIČKA SVOJSTVA PAPIRA - ISTEGLJIVOST - OTPORNOST NA: CEPANJE, SAVIJANJE, PRITISAK KVALITET PAPIRA DEFINIŠU:GUSTINA, DEBLJINA,GRAMAŽA, FORMAT...

48

PROIZVODNJAS VODE ZA PIĆE I INDUSTRIJSKA VODA NAJRASPROSTRANJENIJE JEDINJENJE NA ZEMLJI JE VODA. OD UKUPNE POVRŠINE PLANETE ZEMLJE POD VODOM SE NALAZI OKO 76 %. UKUPNA ZAPREMINA VODE NA ZEMLJI JE OKO 1.400 MILIONA KVADRATNIH KILOMETARA. OD TOGA NA SLANU VODU OTPADA 97,5% A NA SLATKU-ZA PIĆE SVEGA 2,5%.BEZ VODE NE BI BILO ŽIVOTA JER JE ONA SASTAVNI DEO SVAKOG ŽIVOG BI ĆA. ČOVEK NE BI MOGAO BEZ VODE DA IZDRŽI DUŽE OD TRI DANA MADA SU NAKON NEKIH ZEMLJOTRESA PRONBALAŽENI U RUŠEVINAMA ŽIVI LJUDI KOJI SU BEZ VODE BILI I DUŽE. STUDIJA SVETSKE BANKE NAVODI DA JE PROSE ČNOJ OSOBI ZA ZADOVOLJENJE POTREBA (PIĆE, KUVANJE I PRANJE ) GODIŠNJE POTREBNO 1700 KUBNIH METARA VODE. PREMA PREDVIĐANJIMA DO 2050. GODINE BROJ STANOVNIKA NA ZEMLJI ĆE SE POVEĆATI ZA 3 MILIJARDE A SAMIM TIM ĆE SE POVEĆATI POTROŠNJA VODE ZA 70%. VODA JE NEZAMENLJIV RESURS ZA ŽIVOT ČOVEKA. U PROCESIMA PROIZVODNJE ZNAČAJNU ULOGU IGRA VODA JER SKORO DA NEMA INDUSTRIJSKE GRANE U ČIJI PROCES NE ULAZI VODA KAO OSNOVNA ILI POMOĆNA SIROVINA. U MNOGIM TEHNOLOŠKIM POSTUPCIMA VODA SLUŽI KAO MEDIJUM ZA HLAĐENJE, RASTVARANJE, ISPIRANJE, PRENOS TOPLOTE, DOBIJANJE VODENE PARE ITD.

PRIRODNE VODE U PRIRODI VODA SE NALAZI KAO : -POVRŠINSKA (OKEANI, MORA, JEZERA, REKE) -PODZEMNA (IZVORI, VRELA, DUBINSKA VODA) -ATMOSFERSKA (KIŠNICA, SNEG I DRUGE PADAVINE) U PRIRODI NEMA HEMIJSKI ČISTE VODE. ONA U SEBI SADRŽI MATERIJE (NEČISTOĆU) KAO ŠTO SU: - RASTVORENI GASOVI: KISEONIK, UGLJENDIOKSID, AZOT AMONIJAK - MINERALNE SOLI , KARBONATE, SILIKATE , HLORIDE SULFATE. -ORGANSKE MATERIJE-ČESTICE U SUSPENDOVANOM OBLIKU (PESKA, KREČNJAKA, GRUBE GLINE) I -ORGANSKE SASTOJKE, ORGANSKE KISELINE, ALKOHOL, HUMUSNE I TRESETNE SUPSTANCE MIKROORGANIZME.

POKAZATELJI KVALITETA VODE KVALITET VODE SE ODRE ĐUJE NA OSNOVU: - ORGANOLEPTIČKIH POKAZATELJA - FIZIČKIH - HEMIJSKIH U ORGANOLEPTIČKE POKAZATELJE SPADAJU SLEDEĆA SVOJSTVA VODE: - UKUS - MIRIS - BOJA-ZAMUĆENOST UKOLIKO VODA POSEDUJE NEKE OD OVIH KARAKTERISTIKA TREBA JE PRERADITI.

49

TEMPERATURA PRIRODNIH VODA KAO FIZIČKI POKAZATELJ ZAVISI OD MESTA GDE SE NALAZI I OD GODIŠNJEG DOBA. KOD PODZEMNIH VODA TEMPERATURA JE OKO 10 STEPENI AKO NISU TERMALNE. VODE KOD KOJIH JE TEMPERATURA IZNAD 37 STEPENI NAZIVAJU SE TEMALNE. POVRŠINSKE VODE KARAKTERIŠE PROMENLJIVOST TEMPERATURE TEMPERATURE OD 0 DO 30 STEPENI. HEMIJSKI POKAZATELJI KVALITETA VODE ZAVISE OD VRSTE I KOLI ČINE RASTVORENIH MATERIJA U VODI I TU SPADAJU : -TVRDOĆA VODE,  GDE SE PODRAZUMEVA SADRŽAJ KALCIJUMOVIH MAGNEZIJUMOVIH JONA. TVRDOĆA SE IZRAŽAVA PREKO KOLIČINE MILIGRAMA (mg) KALICJUMKARBONATA U 1 LITRI VODE. -VEOMA MEKA OD (0 DO 70 mg) DO VEOMA TVRDE 540 mg KALCIJUMKARBONATA U LITRI VODE. -HEMIJSKA POTREBA KISEONIKA, OZNAČAVA POTREBNU KOLI ČINU KISEONIKA ZA OKSIDACIJU ORGANSKIH I NEORGANSKIH PRIMESA KOJI SE LAKO OKSIDIŠU (DVOVALENTNO GVOŽĐE SULFITI)

-BIOHEMIJSKA POTREBA KISEONIKA JE KOLIČINA KISEONIKA U mg/l POTREBNA DA SE U DATOM VREMENSKOM PERIODU OBEZBEDI OKSIDACIJA BIORAZGRADIVIH MATERIJA. ZA POTPUNU OKSIDACIJU POTREBNO JE 21 ILI 28 DANA ALI IZ PRAKTIČNIH RAZLOGA JE USVOJENO JE DA SE ZAMENI SA 5 DANA TJ. SA KOLIČINOM KISEONIKA UTROŠENOM ZA 5 DANA INKUBACIJE. SADRŽAJ POJEDINIH HEMIJSKIH ELEMENATA (UGLJENDIOKSIDA, GVOŽĐA MANGANA SULFATA AZOTA.) JE REGULISAN PRAVILNIKOM O HIGIJENSKOJ ISPRAVNOSTI VODE. BIOLOŠKI POKAZATELJI KVALITETA VODE ODREĐUJU VRSTE I BROJ ORGANIZAMA KOJI ŽIVE U PRIRODNOJ VODI. PRIRODNE VODE SADRŽE NEPATOGENU MIKRO-BIOLOŠKU POPULACIJU. OTPADNE VODE U SEBI SADRŽE PATOGENE BAKTERIJE, VIRUSE I PARAZITE KOJI SU UZROČNICI RAZNIH OBOLJENJA.

PROIZVODNJA VODE U GRADSKOM VODOVODU ZA PROIZVODNJU VODE ZA PIĆE KORISTE SE RE ČNE I DUBINSKE (ARTERSKE) VODE. I AKO SE 97% VODE NA ZEMALJSKOJ KUGLI NALAZI U MORIMA I OKEANIMA, VEOMA MALA KOLIČINA VODE ZA PIĆE SE DOBIJA IZ ISTE PRERADOM ( DESALINIZACIJOM) PRE SVEGA IZ EKONOMSKIH RAZLOGA. DA BI SE VODA KORISTILA ZA PIĆE (SEM ČISTE IZVORSKE VODE) ONA MORA DA SE PRERADI TJ. PRE ČISTI. NAJČEŠĆE SE PRIMENJUJU SLEDE ĆI POSTUPCI OBRADE : - BISTRENJE FILTRACIJOM - DEFERIZACIJA I DEMANGANIZACIJA - DEZINFEKCIJA NAKON ŠTO SE VODA SA VODO ZAHVATA DOVEDE DO POSTROJENJA ZA PRERADU VRŠI SE DEZINFEKCIJA TJ UNIŠTAVANJE PATOGENIH BAKTERIJA HLORISANJEM. NAKON HLORISANJA VODA SE PUMPAMA POTISKUJE DO TALOŽNIKA GDE SE IZ VODE TALOŽI NE ČISTOĆA. ZATIM SE PRELIVNIM KANALIMA VODA ODVODI U BAZEN GDE SE VRŠI KOAGULACIJA (ZGRUŠAVANJE). NEKE MATERIJE KOJE SE TEŠKO TALOŽE MORAJU DA SE PREVEDU U TALOŽNI OBLIK A KAO KOUGULANTI SLUŽE SULFATI ALUMINIJUMA I GVOŽĐA. DA BI SE IZ VODE

50

ODSTRANILO GVOŽĐE I MANGAN KOJI VODI DAJU BLJUTAV UKUS I DA BI SE SPREČILO RAZMNOŽAVANJE BAKTERIJA KOJE SE NJIMA HRANE A MOGU BRZO DA SE RAZMNOŽE I ZATVORE PORE ČNI PRESEK CEVI PRIMENJUJE SE AERACIJA. VODA SE RASPRŠAVA I U ISTU SE UVODI KISEONIK POTREBAN ZA OKSIDACIJU A ISTOVREMENO POTISKUJE SE UGLJENDIOKSID ŠTO POGODUJE IZDVAJANJU GVOŽĐA I MANGANA. NAKON OVOGA VRŠI SE FILTRACIJA VODE PROPUŠTANJEM KROZ SLOJ SITNOG KVARCNOG PESKA DEBLJINE 1,2 METRA ILI SLOJ AKTIVNOG UGLJA. PRE NEGO ŠTO SE POTISNE U VODOVODNU MREŽU STANOVNIŠTVU VRŠI SE PONOVNA DEZINFEKCIJA UGLAVNOM HLOROM. RADI SPREČAVANJE KARIESA KOD LJUDI KOJI VODU IZ GRADSKOG VODOVODA KORISTE ZA PIĆE ISTOJ SE PRE POTISKIVANJA POTROŠA ČIMA DODAJU FLUORIDI. KAO SREDSTVO ZA DEZINFEKCIJU VODE MOŽE SE KORISTITI: - DEZINFEKCIJA TOPLOTOM - DEZINFEKCIJA HEMIJSKIM AGENSIMA (HLOR, OZON, VODONIK-PEROOKSID) - DEZINFEKCIJA ULTRAVIOLETNIM ZRACIMA, X ZRACIMA I ULTRAZVUKOM. RADI SPREČAVANJA KARIJESA VODI SE DODAJU JEDINJENJA FLUORIDA.

KORIŠĆENJE VODE U INDUSTRIJI U INDUSTRIJI SE KORISTE SLEDE ĆE VRSTE VODE: - PROCESNA VODA - TEHNOLOŠKA VODA - KOTLOVSKA-NAPOJNA VODA.

PROCESNA VODA UČESTVUJE U PROIZVODNOM PROCESU ILI SE KORISTI KAO SIROVINA. NA PRIMER KORISTI SE U PREHRANBENOJ INDUSTRIJI I TREBA DA JE ODREĐENOG KVALITETA.ONA MORA ISPUNJAVATI SVE USLOVE HIGIJENSKE I MIKROBIOLOŠKE ISPRAVNOSTI. KAO PROCESNA VODA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI KORISTITI SE VODA ZA PIĆE. U NEKIM SLUČAJEVIMA VODU ZA PIĆE JE POTREBNO OMEKŠATI. TEHNOLOŠKA VODA U KOLIKO SE KORISTI KAO VODA ZA PRANJE SIROVINA ILI POSUĐA U KOME SE SPRAVLJAJU NAMIRNICE ZA JELO MORA IMATI KVALITET VODE ZA PIĆE. NAPOJNA VODA SE KORISTI ZA NAPAJANJE PARNIH KOTLOVA I ONA NE SME DA SADRŽI ČESTICE I IMA VISOKU KARBONATNU TVRDOĆU, ALI I SASTOJKE KOJI IZAZIVAJU KOROZIJU KOTLOVA I ZBOG TOGA OVA VODA OBAVEZNO PODLEŽE OMEKŠAVANJU. PRIPREMA VODE ZA KORIŠĆENJE U INDUSTRIJI PRVENSTVENO SE MISLI NA UKLANJANJE KOMPONENTI KOJE VODI DAJU „TVRDO ĆU“. ZA OMEKŠAVANJE VODE SE KORISTE. -HEMIJSKI AGENSI -IZMENJIVAČI JONA OMEKŠAVANJE VODE HEMIKALIJAMA SE SVODI NA PREVO ĐENJE SOLI KALCIJUMA I MAGNEZIJUMA U TEŽE RASTVORENE OBLIKE KOJI SE TALOŽE I UKLANJAJU FILTRIRANJEM. KAO TALOŽNO SREDSTVO KORISTI SE KREČ  U OBLIKU KREČNE VODE ILI SODA. OVO JE PRVA FAZA A ZATIM SE POTPUNO OMEKŠAVANJE

51

VODE IZVODI IZMENJIVAČIMA JONA ILI DESTILACIJOM-KOJA JE SKUPA PA SE RETKO KORISTI. MENJAČI JONA SU SUPSTANCE KOJE IMAJU SPOSOBNOST IZMENE SVOJIH JONA SA EKVIVALENTNOM KOLIČINOM JONA MINERALNIH SOLI IZ VODE. NAKON OVOGA SE VRŠI REGENERACIJA MENJA ČA JONA OBIČNO RAZBLAŽENOM HLOROVODONIČNOM KISELINOM .NA KRAJU DOBIJAMO SKORO DESTILIZOVANU VODU.

OTPADNE VODE NAKON UPOTREBE VODE U INDUSTRIJI ILI U DOMAĆINSTVIMA ISTU JE POTREBNO PRERADITI JER SADRŽI ŠTETNE MATERIJE PO ZDRAVLJE LJUDI I NJEGOVU OKOLINU. DA BI SE OTPADNA VODA PREČISTILA POTREBNO JE UTVRDITI NJEN HEMIJSKI SASTAV I KOLIČINU SUSPENDOVANIH MATERIJA (SUVOG OSTATKA) U VODI, KAO I KOLIČINU DETERDŽENATA, TEŠKIH METALA, AMONIJAKA ITD.

PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA POSTOJE TRI POSTUPKA ZA PRE ČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA: - MEHANIČKI POSTUPAK - HEMIJSKI POSTUPAK - BIOLOŠKI POSTUPAK -MEHANIČKI POSTUPAK PREČIŠĆAVANJA VODE SE SASTOJI U TOME DA SE ONA ODVODI U BASENE GDE SE POSLE IZVESNOG VREMENA IZ NJE NA DNO TALOŽI SUSPENDOVANA NEČISTOĆA. -HEMIJSKI POSTUPAK JE SKUP A ZASNIVA SE NA TALOŽENJU I NEUTRALISANJU ZAGAĐIVAČA POMOĆU HEMIKALIJA. -BIOLOŠKI POSTUPAK SE ZASNIVA NA MIKROBIOLOŠKOM RAZARANJU ZAGAĐIVAČA DEJSTVOM MIKROORGANIZAMA I ENZIMA. OTPADNE VODE SE UVODE U BIOLOŠKI REAKTOR U KOME SE REGULIŠE TEMPERATURA, PRITISAK, KISELOST I U NJEMU SE RAZVIJAJU ŽIVI ORGANIZMI KOJI SE HRANE ORGANSKIM ZAGAĐIVAČIMA IZ NEČISTE VODE. U TALOŽNICIMA SE BIOLOŠKI MULJ TALOŽI ILI SE PAK POSTUPKOM FILTRACIJE PRE ČIŠĆAVA VODA KOJA SE MOŽE ISPUSTATI U PRIRODU.

52

PROIZVODI ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE 1.KARAKTERISTIKE ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE ORGANSKA HEMIJSKA INDUSTRIJA OBUHVATA PROIZVODE BAZNIH I FINALNIH HEMISKIH PROIZVODA OD SIROVINA NAFTE, GASA, UGALJA, DRVETA, NATRIJUM-HLORIDA I DR.. NAJVAŽNIJE GRUPE FINALNIH PROIZVODA ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE SU: - POLIPLASTI (PLASTI ČNE MATERIJE), - HEMIJSKA VLAKNA, - SINTETIČKI KAUČUK, - SREDSTVA ZA PRANJE, - BOJE, - LAKOVI I ORGANSKE HEMIKALIJE. ORGANSKU HEMIJSKU INDUSTRIJU KARAKTERIŠU: VISOKOSTRUČNI KADROVI KOJI SU U NJOJ ZAPOSLENI, VISOK STEPEN AUTOMATIZACIJE, VISOKA INVESTICIONA ULAGANJA,VELIKI BROJ NOVIH PROIZVODA, EKONOMIČNOST ISKORIŠĆENJA SIROVINA. PROBLEM JE ŠTO OVA VRSTA PROIZVODNJE NAJVIŠE I NAJDRASTI ČNIJE ZAGAĐUJE VODENE TOKOVE, ZEMLJIŠTE I ATMOSFERU.

ZAGAĐIVAČI VODENIH TOKOVA I ZEMLJIŠTA SU: - FENOLI, - KISELINE, - BAZE, - PESTICIDI, -TEŠKI METALI OD „HRANJIVIH“ MATERIJA U PRIRODU DOSPEVAJU FOSFATI KOJI POSPEŠUJU RAST ALGI KOJE IZ VODE TROŠE KISEONIK. ZAGAĐIVAČI VAZDUHA SU: - UGLJEN MONOKSID, - UGLJEN DIOKSID, - HLOR, - OKSIDI SUMPORA I AZOTA, - AEROSOLI (LETEĆI PEPEO, ČAĐ, SMOG JEDINJENJA OLOVA) ZNAČAJNU ULOGU U ZAŠTITI I UNAPREĐENJU ČOVEKOVE SREDINE IGRAJU EKOGENE TEHNOLOGIJE KOJE NA NAJRACIONALNIJI NAČIN ISKORIŠĆAVAJU SIROVINE I ENERGIJU I SPRE ČAVAJU NASTAJANJE ČVRSTIH, TEČNIH I GASOVITIH OTPADAKA. OVE TEHNOLOGIJE SU VRLO SKUPE PA SE PRIMENJUJE KONVECIONALNA UZ IZGRADNJU POSEBNIH UREĐAJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH MATERIJA.

VISOKOMOLEKULARNI MATERIJALI-POLIMERI POLIMERI SU MATERIJE KOJE SE SASTOJE OD VEOMA DUGIH LAN ČANIH MOLEKULA U KOJIMA SU ATOMI POVEZANI ČVRSTIM KOVALENTNIM VEZAMA.

53

POLIMERI SE DELE NA: - PRIRODNE POLIMERE, - MODIFIKOVANE PRIRODNE POLIMER, - SINTETIČKE POLIMERE. MNOGA PRIRODNA JEDINJENJA SU POLIMERNOG TIPA NA PRIMER BELANČEVINE, CELULOZA, SKROB, KAU ČUK

TEHNOLIŠKI PRINCIPI SINTEZE POLIMERA POLIMERNI MOLEKULI SINTETIZUJU SE HEMIJSKIM REAKCIJAMA IZ ODGOVARAJUĆIH MONOMERA, TJ. MEĐUSOBNIM POVEZIVANJEM OD NEKOLIKO STOTINA DO VIŠE HILJADA MONOMERA.

HEMIJSKE REAKCIJE ZA DOBIJANJE SINTETIČKIH POLIMERA SU. -POLIMERIZACIJA -POLIKONDEZACIJA POLIMERIZACIJA  JE LANČANA HEMIJSKA REAKCIJA POVEZIVANJEM MOLEKULA MONOMERA KOJI SADRŽE NEZASIĆENU VEZU. LANČANA REAKCIJA NASTAJE PREDHODNIM INICIRANJEM MONOMERA TOPLOTOM, PRITISKOM, KATALIZATORIMA ILI SVETLOŠĆU. POLIMERNI LANAC RASTE VRLO BRZO ZA OKO JEDNU SEKUNDU. U TOKU SPAJANJA MONOMERA POLIMERIZACIJOM NE IZDVAJAJU SE SPOREDNI PROIZVODI. POLIMER DOBIJEN REAKCIJOM POLIMERIZACIJE DOBIJA NAZIV TAKO ŠTO SE ISPRED NAZIVA MONOMER DODA PREFIKS POLI PA NA PRIMER POLIMER DOBIJEN IZ MONOMERA ETILENA NAZIVA SE POLIETILEN. POLIKONDEZACIJA  SE INDUSTRIJSKI IZVODI U RASTVORU UZ DODATAK KATALIZATORA. POLIMERA KOJI SE DOBIJA POLIKONDEZOVANJEM DOBIJA NAZIV NA OSNOVU KARAKTERISTIČNIH GRUPA. NA PRIMER POLIMER KOJI SADRŽI AMIDNU GRUPU NAZIVA SE POLIAMID.

POLIPLASTI –PLASTIČNE MASE POLIPLASTI ILI PLASTIČNE MASE SU MATERIJE KOJE KAO OSNOVNU KOMPONENTU SADRŽE POLIMERNU SUPSTANCU UZ DODATAK RAZLI ČITIH ADITIVA KOJI POBOLJŠAVAJU SVOJSTVA PROIZVODA.

DODACI KOJI SE DODAJU PRI IZRADI PLASTIČNE MASE - RAZLIČITA PUNILA U KOLIČINI OD 10-50% KOJA PLASTICI DAJU MASIVNOST I SMANJUJU POTROŠNJU ENERGIJE, I POBOLJŠAVAJU JOJ MEHANI ČKA SVOJSTVA. KAO PUNILA SE KORISTE: GLINA, TALK, KAOLIN.... - OMEKŠIVAČI SE DODAJU OD 10-50% DA BI SNIZILI VISKOZITET POLIPLASTA NA POVIŠENOJ TEMPERATURI ČIME SE OMOGUĆAVA LAKŠA PRERADA I DOBIJANJE BOLJE FLEKSIBILNOSTI. ONI UTI ČU I NA OTPORNOST PREMA TOPLOTI I STARENJU. KORISTI SE PARAFINSKO ULJE, GLICEROL I DRUGA TEŠKO ISPARLJIVA I NEZAPALJIVA ORGANSKA JEDINJENJA. - STABILIZATORI SU MATERIJE KOJE SE DODAJU DO 10% RADI POVEĆANJA OTPORNOSTI POLIMERA NA DEGRADACIJU KOJA MOŽE NASTATI POD UTICAJEM ULTRALJUBIČASTOG ILI TOPLOTNOG ZRAČENJA. KORISTE SE RAZLI ČITE MATERIJE NA PRIMER BENZOFON KOJI UPIJA UV-ZRAKE I RASIPAJU ENERGIJU TE NE DOLAZI DO RAZLAGANJAQ POLIMERA.

54

- PIGMENTI I BOJILA SE DODAJU RADI POBOLJŠANJA ESTETSKOG SVOJSTVA. UPOTREBLJAVAJU SE SOLI METALA :CINKA, HROMA, GVOŽ ĐA. - ANTISTATICI SE DODAJU RADI SMANJENJA STATIČKOG ELEKTRICITETA. KORISTE SE ORGANSKA JEDINJENJA: AZOTA, ČAĐ, METALI U PRAHU. SINTETIZOVANA PLASTIČNA MASA-POLUPROIZVOD NAJČEŠĆE SE IZRAĐUJE U VIDU GRANULA ILI PRAHA A DALJE SE VRŠI NJENA PRERADA U PROIZVODE.

NAČINI IZRADE PREDMETA OD PLASTIKE PREDMETI OD PLASTIKE SE MOGU PROIZVODITI NA RAZLIČITE NAČINE I TO: - EKSTRUZIJA - EKSTRUZIONO DUVANJE, - UBRIZGAVANJE U KALUP, - KALANDROVANJE, - EKSPANDIRANJE.

EKSTRUZIJA U LEVAK (a) SIPA SE GRANULAT PLASTIKE. KLIPOM (b) VRŠI SE POTISKIVANJE GRANULATA. POMOĆU GREJAČA (h) VRŠI SE ZAGREVANJE I PREVO ĐENJE U TESNASTO STANJE. PLASTIKA DOLAZI DO BRIZGALJKE (d) I ONA UBRIZGAVA PALSTIKU U KALUP (g) NAKON TOGA SE IZRA ĐEN PREDMET SE PROVODI KROZ VODU ILI VAZDUŠNO KUPATILO DA BI OČVRSNUO.

EKSTRUZIONO DUVANJE

OVAJ NAČIN SE KORISTI ZA PROIZVODNJU PLASTIČNIH BOCA TAKO ŠTO SE U KALUP UBRIZGA PLASTIKA I UDUVAVANJEM KOMPRIMOVANOG VAZDUHA BOCA SE U KALUPU OBLIKUJE U ŽELENI OBLIK.

55

PRESOVANJE

RASTOPLJENA PLASTIČNA MASA SE POD PRITISKOM POTISKUJE U KALUPE I NAKON OČVRŠĆAVANJA PROIZVOD SE VADI IZ KALUPA. KALENDROVANJE-VALJANJE SE PRIMENJUJE ZA PROIZVODNJU FILMOVA (PLOČASTIH MATERIJALA ČIJA JE DEBLJINA 0,025 cm ). POSTUPAK SE ODVIJA TAKO ŠTO SE ZAGREJANA VISKOZNA MASA PROPUŠTA IZME ĐU PAROVA ZAGREJANIH VALJAKA . EKSPANDIRANJE SE VRŠI TAKO ŠTO SE PLASTI ČNA MASA U VIDU GRANULA PREDHODNO IMPREGNIRA RASTVARAČEM A ZATIM ZAGREVA PRI ČEMU EKSPANDIRA TJ. UVEĆAVA JOJ SE ZAPREMINA TRIDESET DO ČEDRDESET PUTA. PENASTA PLASTIČNA MASA SE UGLAVNOM KORISTI KAO IZOLACIONI MATERIJAL ALI I U INDUSTRIJI NAMEŠTAJA ZA PRAVLJENJE DUŠEKA.

56

ZNAČAJNIJE VRSTE KOMERCIJALNIH POLIPLASTA 1. POLIETILEN JE POLIMERIZOVANI PROIZVOD ETILENA. U PROIZVODNJI POLIETILENA PRIMENJUJU SE DVA OSNOVNA POSTUPKA: POLIMERIZACIJA NA VISOKOM PRITISKU OD 100-300 MPa I TEMPERATURI OD 200 STEPENI I DOBIJA SE POLIETILEN NISKE GUSTINE. KOMERCIJALNA OZNAKA JE PENG.  UPOTREBLJAVA SE ZA IZRADU FILMOVA I FOLIJA –KAO AMBALAŽNI MATERIJAL, A ELEKTROTEHNICI KAO IZOLATOR. POLIMERIZACIJOM NA NISKOM PRITISKU DO 20 MPa I TEMPERATURI OD 80 STEPENI DOBIJA SE POLIETILEN VISOKE GUSTINE KOMERCIJALNE OZNAKE PEGV. KORISTI SE ZA IZRADU AMBALAŽE I PROIZVODA ŠIROKE POTROŠNJE I IZRADU CEVI. 2. POLIPROPILEN DOBIJA SE POLIMERIZACIJOM PROPILENA NA NISKOM PRITISKU. OTPORAN JE NA VLAGU, VISOKU TEMPERATURU DO 165 STEPENI I TVRD JE. OD NJEGA SE IZRAĐUJU SINTETIČKA VLAKNA I AMBALAŽA. 3 .POLIVINILHLORID-PVC OTPORAN NA VLAGU, TVRD JE I ŽILAV. UPOTREBLJAVA SE ZA IZRADU CEVI, ZA VRŠENJE IZOLACIJE, IZRADU VEŠTA ČKE KOŽE-SKAJA. 4. POLISTIREN JE PENAST I IMA PRIMENU U GRAĐEVINARSTVU KAO TEMIČKI IZOLATOR ILI ZA OBLAGANJE RASHLADNIH URE ĐAJA. 5. FENOPLASTI ILI FENOLNE SMOLE SLUŽE ZA PROIZVODNJU TVRDIH PROIZVODA: BAKELITA GRLA ZA SIJALICE, PREKIDA ČI, UTIČNICE. 6. EPOKSIDNE SMOLE, POSEDUJU HEMIJSKU OTPORNOST NA ATMOSFERSKE UTICAJE, UDAR I HABANJE A I TEŠKO SU ZAPALJIVE. UPOTREBLJAVAJU SE U PROIZVODNJI LEPILA LAKOVA I BOJA.KORISTI SE U AVIO INDUSTRIJI JER JE LAK. SKUP JE PROIZVOD. SMATRA SE DA ĆE U AVIO INDUSTRIJI ZAMENITI METALNE DELOVE U PROCENTU I DO 65%. 7. POLIESTRI UPOTREBLJAVAJU SE KAO KONSTRUKTIVNI MATERIJALI ZA MANJE PLOVNE OBJEKTE, U GRAĐEVINARSTVU ZA IZRADU TALASASTIH PLOČA, U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI. POSLEDNJIH GODINA PORAST PROIZVODNJE I POTROŠNJE POLIETILENTEREFTALAT - SKRAĆENO  PET AMBALAŽA. ZAHVALJUJUĆI DOBRIM HEMIJSKIM, TOPLOTNIM I MEHANIČKIM SVOJSTVIMA KORISTI SE IZRADU BOCE ZA PAKOVANJE VODE DOK ZA PIVO NISU POGODNE JER MU POGORŠAVA UKUS, A ALKOHOLNA PIĆA DUŽIM STAJANJEM U NJIMA POSTAJE JAČE (POVEĆAVA SE KONCENTRACIJA ALKOHOLA JER JE PROPUSTLJIVOST VODENE PARU KROZ NJIH VEĆA NEGO PARA ALKOHOLA). PET JE OTPORAN NA TOPLOTU PA SE MOŽE KORISTITI ZA IZRADU POSUDA KOJE MOGU IZDRŽATI TEMPERATURU DO 220 STEPENI U MIKROTALASNIM PEĆNICAMA.

57

PROIZVODNJA KAUČUKA I GUME OSNOVNA SIROVINA ZA PROIZVODNJU GUME JE KAUČUK. PREMA POREKLU MOŽE BITI PRIRODAN ILI SINTETI ČKI

DOBIJANJE PRIRODNOG KAUČUKA PRIRODAN KAUČUK SE DOBIJA IZ SOKA TROPSKOG DRVETA KAUČKOVCA. GLAVNI PROIZVOĐAČI PRIRODNOG KAUČUKA SU MALEZIJA SA 45% INDONEZIJA 26% I TAJLAND 10%. PROIZVODNJA SE ZASNIVA NA ZASECANJU KORE KAU ČKOVCA U VIDU SLOVA „V“ PRI ČEMU DRVO ISPUŠTA MLE ČNO BELI SOK „LATEKS“ KOJI PRIKUPLJAMO. POSTOJI VIŠE POSTUPAKA ZA IZDVAJANJE SIROVOG KAU ČUKA IZ „LATEKSA“ I TO: POSTUPAK DIMLJENJA, TALOŽENJA, SUŠENJA ILI KOMBINOVANI POSTUPAK. KOMBINOVANI POSTUPAK SE IZVODI TALOŽENJEM I DIMLJENJEM. ZA TALOŽENJE KAUČUKA IZ „LATEKSA“ KORISTE SE HEMIJSKA SREDSTVA (SIR ĆETNA, MRAVLJA KISELINA) ILI MIKROORGANIZMI PRI ČEMU NASTAJE KOAGULACIJA KAUČUKA. KOAGULISANI KAUČUK PADA NA DNO I OBLIKUJE SE U PLOČE KOJE SE SUŠE. NA OVAJ NAČIN SE DOBIJA KAUČUK KOJI JE REBRASTOG OBLIKA A POZNAT JE KAO REBRASTI DIMLJENI KAUČUK. PRIRODNI KAUČUK JE RASTEGLJIV I NJEGOVO IZDUŽENJE IZNOSI 700%. NA SUNČEVOJ SVETLOSTI NIJE POSTOJAN KAO I NA TOPLOTI. U KOLIKO JE DUŽE IZLOŽEN ISTIMA PRELAZI U GUSTU NEUPOTREBLJIVU MASU. KAUČUK SE PAKUJE U BALE (BRIKETE) MASE 33,33 KG.

SINTETIČKI KAUČUK SINTETIČKI KAUČUK JE ZAJEDNIČKI NAZIV ZA VEĆI BROJ POLIMERA KOJI POKAZUJU SVOJSTVA SLIČNA PRIRODNOM KAUČUKU A MOGU SE PRERADITI U GUMU. TIPIČNI PRIMERI SU: POLIBUTADIEN, POLIIZOPREN, POLIIZOBUTILEN.... POSTOJI VELIKI BROJ TIPOVA SINTETI ČKIH KAUČUKA A NAGLASAK JE NA PROIZVODNJI: - TERMOPLASTIČNIH, - PRAŠKASTIH I - TEČNIH KAUČUKA. TERMOPLASTIČNI KAUČUK  SE MOŽE DIREKTNO PRERA ĐIVATI UZ MOGUĆNOST UPOTREBE OTPADNOG MATERIJALA ŠTO PREDSTAVLJA PREDNOST U ODNOSU NA KLASIČNI KAUČUK. PRAŠKASTI KAUČUK SE JEDNOSTAVNIJE PRERAĐUJU TEČNI KAUČUCI  SU SLABIJIH MEHANIČKIH SVOJSTAVA U ODNOSU NA KLASIČNE ALI SE BRŽE I JEFTINIJE PRERAĐUJU. PREMA NAMENI SINTETIČKI KAUČUCI SE DELE NA: - SINTETIČKI KAUČUK OPŠTE NAMENE  KOJI JE PO SVOJSTVIMA BLIZAK PRIRODNOM KAUČUKU. KORISTI SE ZA PROIZVODNJU PNEUMATIKA, GUME ZA OBUĆU, TEHNIČKE GUME ITD. KOD NAS POSTOJI FABRIKA ZA PROIZVODNJU SINTETIČKOG KAUČUKA U ELEMIRU KOD ZRENJANINA. - SINTETIČKI KAUČUCI SPECIJALNE NAMENE SU NITRILNI KOJI SE KORISTI ZA PROIZVODNJU GUMENIH ČAMACA I CISTERNI ZA TEČNO GORIVO ULJA I MASTI, I SILIKONSKI KOJI JE OTPORAN NA TEMPERATURE OD -60 DO 250 STEPENI. OTPORAN JE I NA RASTVARAČE I UPOTREBLJAVA SE ZA ELEKTRI ČNU IZOLACIJU.

58

PROIZVODNJA GUME GUMA JE PROIZVOD VULKANIZACIJE PRIRODNOG ILI SINTETI ČKOG KAUČUKA. VULKANIZACIJA JE PROCES ME ĐUSOBNOG VEZIVANJA MIKROMOLEKULA KAUČUKA U TRODIMENZIJALNU MREŽU U PRISUSTVU SREDSTAVA ZA VULKANIZACIJU (NAJČEŠĆE ELEMENATA SUMPORA I NJEGOVIH JEDINJENJA). TEHNOLOŠKI PROCES PRERADE KAU ČUKA U GUMENE PROIZVODE SASTOJI SE IZ SLEDEĆIH FAZA: - MASTIFIKACIJA - MEŠANJE KAUČUKA SA DODACIMA - OBLIKOVANJE -VULKANIZACIJA. MASTIFIKACIJA JE MEHANIČKO DROBLJENJE KAUČUKA RADI POVEĆANJA PLASTIČNOSTI. MASTIFICIRANOM KAUČUKU SE DODAJU ODREĐENA SREDSTVA ZA BOJENJE, SREDSTVA PROTIV STARENJA, PUNILA I OMEKŠIVA ČI. PUNILO  JE NAJČEŠĆE ČAĐ, KAOLIN I METALNI OKSIDI DA BI SE POJEFTINIO POSTUPAK DOBIJA NJA GUME. OMEKŠIVAČI  IMAJU ULOGU DA TOKOM PROIZVODNJE SMANJUJU TRENJE I POVEĆAJU PLASTIČNOST. U TU SVRHU SE UPOTREBLJAVAJU MINERALNA ULJA SMOLE, VOSKOVI ITD. NAKON HOMOGENIZACIJE SMEŠE VRŠI SE UBRIZGAVANJE ISTE U KALUPE GDE SE ODVIJA  VULKANIZACIJA TJ SUMPOR SE HEMIJSKI JEDINI SA KAUČUKOM I PREVODI GA IZ SLABE TERMOPLASTIČNE MASE U ČVRSTU, ELASTIČNU I ŽILAVU GUMU. PROCES VULKANIZACIJE SE MOŽE ODVIJATI NA TEMPERATURI OKOLINE OD 20 STEPENI, I TADA IMAMO HLADNU VULKANIZACIJU, ILI NA TEMPERATURI OD 130150 STEPENI I POVIŠENOM PRITISKU I TO SE NAZIVA TOPLOM VULKANIZACIJOM. PROIZVODI DOBIJENI HLADNOM VULKANIZACIJOM SU PODLOŽNI STARENJU PA IH JE POTREBNO ZAŠTITITI TAKO ŠTO SE POSIPAJU MAGNEZIJUM OKSIDOM U PRAHU I TO SE VRŠI SA PROIZVODIMA KOJI IMAJU TANKE ZIDOVE KAO ŠTO SU GUME ZA BICIKLE, TANKA CREVA.... U ZAVISNOSTI OD KOLI ČINE SUMPORA KOJI SE VEZUJE VULKANIZACIJOM RAZLIKUJEMO DVA TIPA GUME. - MEKA GUMA SA 1,5-3% SUMPORA I - TVRDA GUMA-EBONIT SA 8-10% SUMPORA ČUVANJE GUME DUŽIM STAJANJEM NA VAZDUHU I SVETLOSTI I BEZ UPOTREBE, GUMA GUBI NA KVALITETU. KISEONIK IZ VAZDUHA AKTIVIRAN UV ZRACIMA REAGUJE SA SUMPOROM IZ GUME GRADEĆI SUMPOR DIOKSID ZBOG ČEGA GUMA GUBI NA ELASTI ČNOSTI (STARENJE GUME). DA BI SE OVAJ PROCES SPRE ČIO GUMA SE PREMAZUJE LAKOVIMA, GLICERINOM, ŽELATINOM UZ DODATAK ANTIOKSIDA TOKOM PRERADE. TAKOĐE I SUVIŠNA VLAGA SMETA GUMI JER UZROKUJE PLESNIVOST I TRULENJE A TEMPERATURA U MAGACINU TREBA DA JE OD 0 DO 20 STEPENI.

59

PREHRAMBENI PROIZVODI POD PREHRAMBENIM PROIZVODIMA ILI ŽIVOTNIM NAMIRNICAMA PODRAZUMEVA SE SVE ONO ŠTO SE UPOTREBLJAVA ZA HRANU, ILI PIĆE U PRERAĐENOM STANJU. HRANU ČINE MATERIJE BILJNOG, ŽIVOTINJSKOG I MINERALNOG POREKLA. OSNOVNE FUNKCIJE HRANE SU:IZGRADNJA ĆELIJA, PROIZVODNJA ENERGIJE, I REGULISANJE OSNOVNIH FIZIOLOŠKIH PROCESA. GLAVNI SASTOJCI HRANE SU TAKOZVANE HRANLJIVE MATERIJE: - BELANČEVINE - UGLJENI HIDRATI, - MASNOĆE, - MINERALNE MATERIJE - VITAMINI. -BELANČEVINE I MINERALNE MATERIJE UČESTVUJU U GRADNJI ĆELIJA ODNOSNO TKIVA. -UGLJENI HIDRATI, MASNOĆE I BELANČEVINE DAJU ORGANIZMU ENERGIJU. -VITAMINI I NEKE MINERALNE MATERIJE REGULIŠU OSNOVNE FIZIOLOŠKE FUNKCIJE ORGANIZMA. U PRAKSI JE UOBIČAJNA PODELA NAMIRNICA NA ONE KOJE SLUŽE ZA: -ISHRANU (SVE NAMIRNICE KOJE SADRŽE HRANLJIVE MATERIJE) I -UŽIVANJE (KAFA, ČAJ, KAKAO, ZAČINI)

BELANČEVINE TO SU VISOKOMOLEKULARNA ORGANSKA JEDINJENJA SASTAVLJENA OD SLEDE ĆIH ELEMENATA: - UGLJENIKA - VODONIKA - KISEONIKA - AZOTA PORED OVIH ELEMENATA SADRŽE I: SUMPOR, FOSFOR, GVOŽ ĐE ,BAKAR I DRUGE ELEMENTE BELANČEVINE SU GLAVNI HRANLJIVI SASTOJCI KOJI SE NALAZE U: - MESU - RIBI - MLEKU - JAJIMA - SEMENKAMA (PASULJ, SOJA, GRAŠAK, BOB...)

UGLJENI HIDRATI TO SU ORGANSKA JEDINJENJA KOJIH NAJVIŠE IMA U BILJNIM TKIVIMA. NAJRASPROSTRANJENIJI UGLJENI HIDRATI SU: SKROB I CELULOZA. SKROBA NAJVIŠE IMA U:ŽITARICAMA KOJE SADRŽE 50-80% I KROMPIRU 1721%. INDUSTRIJSKI SKROB SE DOBIJA PRERADOM: KROMPIRA, KUKURUZA, PIRINČU.. ČOVEKOV ORGANIZAM NE MOŽE DA SVARI CELULOZU JER NE SADRŽI ENZIME KOJI

60

BI GA RAZLOŽILI. MALE KOLI ČINE CELULOZE IZ VOĆA I POVRĆA IZAZIVAJU MEHANIČKI NADRAŽAJ CREVA I ČINE HRANU RASTRESITOM I OLAKŠAVA PROBAVU. CELULOZE  NAJVIŠE IMA U PAMUKU 94%, A NALAZI SE I U DRUGIM DELOVIMA BILJAKA. NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG POREKLA NE PREDSTAVLJAJU BOGAT IZVOR UGLJENIH HIDRATA. NAJVEĆI BIOLOŠKI ZNAČAJ OD HEKSOZA IMAJU. - GLUKOZA – GROŽĐANI ŠEĆER NALAZI SE U VOĆU NAROČITO GROŽĐU, MEDU I POVRĆU. - FRUKTOZA JE VOĆNI ŠEĆER KOJI SE NALAZI I U MEDU I POVR ĆU. - GALAKTOZA JE KOMPONENTA MLEČNOG ŠEĆERA. U SLOBODNOM STANJU GA U MALIM KOLIČINAMA IMA U VOĆU. -SAHAROZA  SE NALAZI U ŠEĆERNOJ REPI, ŠE ĆERNOJ TRSCI, A IMA JE I U VOĆU I POVRĆU. -LAKTOZA –MLEČNI ŠEĆER SE NALAZI U MLEKU JER SE STVARA U MLE ČNIM ŽLEZDAMA. -MALTOZA  –SLADNI ŠEĆER SE NALAZI U PROKLIJALIM ŽITARICAMA PA SAMIM TIM I U PIVU OD KOGA SE PRAVI.

MASTI -LIPIDI MASTI SU ORGANSKA JEDINJENJA KOJI PRESTAVLJAJU ZNAČAJAN IZVOR ENERGIJE U LJUDSKOM ORGANIZMU. ENERGETSKA VREDNOST MASTI JE DVOSTRUKO VEĆA NEGO ONA KOJU IMAJU BELANČEVINE I UGLJENI HIDRATI. MASNO TKIVO ŽIVOTINJA SADRŽI I DO 90% MASTI, A U POVR ĆU I VOĆU MAST JE NEZNATNA, DOK U SEMENKAMA ULJARICA IZNOSI 20-50%. PO SASTAVU MASTI SU GLICERIDI.

VITAMINI VITAMINI SU ORGANSKA JEDINJENJA SLOŽENOG SASTAVA I STRUKTURE A NALAZE SE U HRANI U MALIM KOLI ČINAMA. ONI ZA ORGANIZAM IMAJU ODBRAMBENU ULOGU JER GA BRANE OD RAZNIH INFEKCIJA I ALERGIJA A UČESTVUJU KAO REGULATORI REAKCIJA IZMEĐU MATERIJA U ORGANIZMU NEOPHODNIH ZA RAST I NORMALNO FUNKCIONISANJE ĆELIJA. VRSTE VITAMINA.

VITAMIN A DELUJE PROTIV NOĆNOG SLEPILA,LOŠEG VIDA. KORISTI SE U LE ČENJU MNOGIH OBOLJENJA OČIJU. STVARA OTPORNOST PREMA INFEKCIJAMA ORGANA ZA DISANJE POTPOMAŽE PRAVILNO FUNKCIONISANJE IMUNOLOŠKOG SISTEMA. SKRAĆUJE TRAJANJE BOLESTI. POTPOMAŽE RAST, JA ČA KOSTI,DOPRINOSI ZDRAVLJU KOSE , ZUBA I DESNI. NAMIRNICE KOJE SADRŽE A VITAMIN A  SU:RIBA,ULJE,MLEKO MLE ČNI PROIZVODI MARGARIN DŽIGERICA,ŽUTO POVRĆE, MASLAC, PAVLAKA DINJE VITAMIN B VITAMINI IZ GRUPE B NAJBOLJE DELUJU KAD SE KORISTE ZAJEDNO. POTPOMAŽE RAST.OLAKŠAVA VARENJE, NARO ČITO UGLJENIH HIDRATA. POBOLJŠAVA PSIHIČKO STANJE. ODRŽAVA NORMALNO FUNKCIONISANJE NERVNOG SISTEMA, I MIŠIĆA SRCA.POMAŽE KOD VISINSKE I MORSKE BOLESTI.

61

NAMIRNICE KOJE SADRŽE VITAMIN B  SU. PIVSKI KVASAC,PŠENI ČNE MEKINJE PŠENIČNE KLICE,DŽIGERICA, SOJINO ZRNO, PIRINA Č, JAJA, MEKO, SEMENKE BUNDEVE, SUSAM. VITAMIN C ZACELJUJE RANE, OPEKOTINE,I LE ČI KRVARENJE DESNI. POJAČAVA DEJSTVO LEKOVAKOJI SE KORISTE ZA LE ČENJE URINARNOG TRAKTA. POMAŽU SNIŽAVANJU HOLESTEROLA U KRVI. UBLAŽAVAJU DELOVANJE MNOGIH SUPSTANCI KOJE IZAZIVAJU ALERGIJE. NAMIRNICE KOJE SADRŽE VITAMIN C  SU JUŽNO VOĆE,BOBIČASTO VOĆE, ZELENO I LISNATO POVRĆE,PARADAJZ, KARFIOL, KROMPIR, PAPRIKA: VITAMIN D PRAVILNO ISKORIŠĆAVA KALCIJUM I FOSFOR NEOPHODAN ZA JA ČANJE KOSTIJU I ZUBA. AKO SE UZIMA U KOMBINACIJI SA VITAMINIMA A I C MOŽE DA POMOGNE U SPREČAVANJU NAZEBA.POMAŽE U LEĆČENJU KONJUKTIVITISA. NAMIRNICE KOJE SADRŽE VITAMIN D SU. RIBLJE ULJE, SARDINE,HARINGA, LOSOS, TUNA, MLEKO I MLE ČNI PROIZVODI. VITAMIN E OVAJ VITAMIN ODRŽAVA MLADALAČKI IZGLED TAKO ŠTO USLED OKSIDACIJE USPORA STARENJE ĆELIJA.SNABDEVA ORGANIZAM KISEONIKOM DAJUĆI MU NA TAJ NAČIN VEĆU IZDRŽLJIVOST.RAZARA KRVNE UGRUŠKE I SPREČAVA NJIHOVO NASTAJANJE. UBRZAVA ZARASTANJE OPEKOTINA. NAMIRNICE KOJE SADRŽE VITAMIN E SU PŠENIČNE KLICE,SOJINO ZRNO, KOŠTUNJAVO VO ĆE, PROKULE LISNATI ZELENIŠ,SPANAĆ, INTEGRALNEŽITARICE, JAJA VITAMIN F. DOPRINOSI ZDRAVLJU KOSE I KOŽE. OD POMOĆI JE U BORBI PROTIV SR ČANIH OBOLJENJA.POMAŽE U SNIŽAVANJU ELESNE TEŽINE TAKO ŠTO SAGORAVA ZASIĆENE MASTI. NAMIRNICE KOJE SADRŽE VITAMIN F SU BILJNA ULJA –OD PŠENIČNIH KLICA, LANENOG SEMENA,SUNCOKRETA, ,SOJA, KIKIRIKIJA,ORASI, BADEMI, AVOKADO. VITAMIN K POMAŽE SPRE ČAVANJE UNUTRAŠNJEG KRVARENJA, POSPEŠUJE PRAVILNO ZGRUŠAVANJE KRVI. NAMIRNICE U KOJIE IMAJU VITAMINA K LISNATO ZELENO POVRĆE, JOGURT, ŽUMANCE,SOJINO ULJE,RIBLJE ULJE. VITAMIN P JAČA ZIDOVE KAPILARA,SPREČAVAJUĆI NA TAJ NAČIN NASTAJANJE MODRICA. POMAŽE U PREVENCIJI I LEČENJU KRVARENJA DESNI. POVEĆAVA DELOTVORNOST VITAMINA C. NAMIRNICE KOJE SADRŽE VITAMIN P SU BELA KORA LIMUNA ,POMARANĐŽI, GREJPFURTA, KAJSIJE, KUPINE TREŠNJE, ŠIPAK.

62

MINERALNE MATERIJE MINERALNE MATERIJE SU VAŽNI SASTOJCI HRANE NEOPHODNI ZA NORMALNO FUNKCIONISANJE ORGANIZMA. ONE SE NALAZE U TKIVIMA I TELESNIM TEČNOSTIMA U KOJIMA REGULIŠU RAZNE FIZIOLOŠKE PROCESE. 5% OD UKUPNE TELESNE MASE SU MINERALNE MATERIJE.

GVOŽĐE UČESTUJE U PROCESU OKSIDACIJE I PRENOSA KISEONIKA. NALAZI SE U: JETRI, MESU, JAJIMA, POVRĆU, VOĆU.

KALCIJUM ULAZI U SASTAV KOSTIJU, KAO I FOSFOR I MAGNEZIJUM.

MAGNEZIJUM POVOLJNO DELUJE NA RAD SRCA, KRVOTOKA I NERVNOG SISTEMA.

NATRIJUM NAJVIŠE SE NALAZI U KRVI I TO U OBLIKU NATRIJUM HLORIDA. NJEGOV GUBITAK U KRVI IZAZIVA GRČEVE U MIŠIĆIMA, PAD KRVNOG PRITISKA.

OSTALI SASTOJCI PREHRAMBENIH PROIZVODA OSIM HRANLJIVIH MATERIJA PREHRAMBENI PROIZVODI SADRŽE I DRUGE SASTOJKE: - VODU - ADITIVE - ORGANSKE KISELINE - BOJE - ETARSKA ULJA

VODA OD UKUPNE MASE LJUDSKOG ORGANIZMA VODA ČINI 60-65%. ONA UČESTVUJE U RASTVARANJU UNETE HRANE, I PRENOŠENJU HRANLJIVIH MATERIJA OD ORGANA ZA VARENJE DO TKIVA I ĆELIJA. TAKOĐE UČESTVUJE I KAO PRENOSILAC ŠTETNIH PRODUKATA METABOLIZMA OD ĆELIJA DO ORGANA ZA IZLUČIVANJE. ONA IMA ULOGU I U STALNOM REGULISANJU TELESNE TEMPERATURE, TOPLOTE. DNEVNO U PROSEKU ČOVEK IZDISANJEM, ZNOJENJEM I DRUGIM IZLUČEVINAMA GUBI 2LITRA VODE.

ADITIVI TOKOM PRERADE PREHRAMBENIM PROIZVODIMA SE ČESTO DODAJU RAZNI DODACI, TAKOZVANI ADITIVI U CILJU PRODUŽENJA TRAJNOSTI NAMIRNICA, POBOLJŠANJA ORGANOLEPTIČKIH SVOJSTAVA, POBOLJŠANJA BIOLOŠKIH VREDNOSTI, ILI U CILJU LAKŠE TEHNOLOŠKE PRERADE. ADITIVI SU RAZLI ČITI KONZERVANSI, BOJE, VEŠTAČKI ZASLAĐIVAČI, VITAMINI, SOLI...

63

KONZERVISANJE PREHRAMBENIH PROIZVODA PREHRAMBENI PROIZVODI SU LAKO KVARLJIVA ROBA. KVARENJE PROIZVODA MOGU IZAZVATI MIKRO ORGANIZMI I ENZIMI. KVARENJE PROIZVODA MOŽE NASTATI U RAZLI ČITIM FAZAMA: - TOKOM TEHNOLOŠKOG PROCESA PRERADE - PAKOVANJA - SKLADIŠTENJA I ČUVANJA - TRANSPORTA. OSNOVNI PREDUSLOV ZA RAZVOJ MIKROORGANIZAMA SU HRANLJIVE MATERIJE: UGLJENI HIDRATI, BELAN ČEVINE, I MASTI. PORED OVIH HRANLJIVIH MATERIJA RAZVOJU ISTIH POTPOMAŽU VLAŽNOST I POVIŠENA TEMPERATURA. POD UTICAJEM ENZIMA KOJE IZLUČUJU MIKRO ORGANIZMI UZ ODGOVARAJUĆE USLOVE, OPTIMALNU VLAGU I TEMPERATURU U NAMIRNICAMA SE RAZLAŽU BELANČEVINE, UGLJENI HIDRATI I MASTI. TRULJENJEM SE STVARAJU OTROVNI PRODUKTI NEPRIJATNOG MIRISA. DA BI SE NAMIRNICE ZAŠTITILE OD KVARENJA NEOPHODNO JE IZVRŠITI NJIHOVO KONZERVISANJE. PREMA NAČINU SUZBIJANJA AKTIVNOSTI MIKROORGANIZAMA RAZLIKUJU SE SLEDE ĆE METODE KONZERVACIJE:

FIZIČKE METODE KONZERVACIJE - PASTERIZACIJA SE VRŠI NA TEMPERATURI 65-90 STEPENI I OBI ČNO MLEKO, ŠUNKA, PIVO. - STERILIZACIJA SE VRŠI NA TEMPERATURI OD 100-125 STEPENI I TO PROIZVODA KOJI SU U ZATVORENIM LIMENKAMA IZ KOJIH JE IZVUČEN VAZDUH. - DEHIDRACIJA ILI SUŠENJE TOPLIM VAZDUHOM OD 30 DO 60 STEPENI. - HLAĐENJE I SMRZAVANJE OD 0 DO 4 I -18 DO -40 STEPENI. NA OVAJ NA ČIN SE SMRZAVA VOĆE, POVRĆE, RIBA. - JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM U AKCELERATORIMA A IZVOR ZRAČENJA JE KOBALT. - SOLJENJE, OSIM VOĆA, VRŠI SE UZ POMOĆ KUHINJSKE SOLI. - SALAMURENJE UZ DODATAK ŠEĆERA I VITAMINA C. - KONZERVISANJE ŠEĆEROM 50-60% GDE SE VTRŠI DEHIDRIRANJE ĆELIJA. - KONZERVISANJE SIRĆETNOM KISELINOM –MARINIRANJE KOJE SE ZASNIVA NA POVEĆANJU KISELOSTI PROIZVODA. OBIČNO POVRĆE I RIBA

HEMIJSKI METOD KONZERVISANJA ZA KONZERVISANJE ŽIVOTNIH NAMIRNICA UPOTREBLJAVAJU SE SUMPORNA I MRAVLJA KISELINA.

HEMIJSKIM

PUTEM

MESO I PROIZVODI OD MESA U KOMERCIJALNOM SMISLU POD MESOM SE PODRAZUMEVA MIŠI ĆNO TKIVO SA URASLIM MASNIM VEZIVIMA I KOŠTANIM TKIVOM ŽIVOTINJA OD KOJIH SE MESO UPOTREBLJAVA ZA ISHRANU. HRANLJIVA VREDNOST MESA JE VELIKA. OD HRANLJIVIH MATERIJA SADRŽI: BELANČEVINE, MASTI, NEZNATNE KOLIČINE UGLJENIH HIDRATA, VITAMINE, MINERALNE MATERIJE.

64

MESO NAJVIŠE SADRŽI VODE 50-80%. NAJVAŽNIJI SASTOJAK MESA SU BELANČEVINE KOJIH SADRŽI 20%. U KOLIKO MESO SADRŽI VE ĆU KOLIČINU VEZIVNIH TKIVA ŽILAVIJE JE I TEŽE SVARLJIVO. BIFTEK JE NAJKVALITETNIJE MESO JER SADRŽI 3 PUTA MANJU KOLI ČINU VEZIVNOG TKIVA OD MIŠIĆA. SADRŽAJ MASTI U MESU IZNOSI 2-40%. MAST POVE ĆAVA ENERGETSKU VREDNOST MESA ALI GA ČINI SOČNIJIM I UKUSNIJIM. OD UGLJENIH HIDRATA U MESU SE NALAZI GLIKOGEN KOJI JE POSEBNO ZNAČAJAN ZA ODRŽIVOST I PRAVILAN PROCES ZRENJA MESA. MESO NIJE BOGAT IZVOR VITAMINA. MESO SADRŽI O,8-1,6% MINERALNIH MATERIJA. U SVETSKOJ STRUKTURI POTROŠNJE MESA NAJZASTUPLJENIJE JE GOVE ĐE MESO. KOD NAS ZASTUPLJENOST MESA U ISHRANI JE: SVINJSKO 20%, GOVE ĐE 15%, PERAD 13%, OVČIJE 2,5%

SVEŽE MESO KAO KOMERCIJALNI PREHRAMBENI PROIZVOD SVEŽE MESO SE DOBIJA KLANJEM STOKE U KLANICAMA U UDRE ĐENIM HIGIJENSKO-TEHNIČKIM USLOVIMA. NAKON KLANJA VRŠI SE HLAĐENJE MESA ČIME SE SPREČAVA KVARENJE I OBEZBEĐUJE PRAVILNO ZRENJE, PRERADA I PROMET MESA.

HLAĐENJE MESA SAVREMENIM BRZIM POSTUPKOM HLAĐENJA MESA NA TEMPERATURI OD -19 STEPENI I VLAŽNOSTI OD 90% SPRE ČAVA SE POVRŠINSKO ZAGAĐENJE MESA, VEĆA ODRŽIVOST, LEPŠA BOJA I MANJI GUBITAK. NAJVAŽNIJA PROMENA U TOKU HLAĐENJA MESA JE ZRENJE. POD ZRENJEM SE PODRAZUMEVAJU SVE BIOHEMIJSKE, FIZIČKE I DRUGE PROMENE KOJE SE ZBIVAJU POD UTICAJEM ENZIMA TKIVA. ZRENJEM SE POBOLJŠAVAJU ORGANOLEPTIČKA SVOJSTVA MESA PA JE ONO AROMATIČNIJE, SOČNIJE, I OTPORNIJE NA MIKROORGANIZME. HLAĐENJEM PRI NAJPOVOLJNIJIM USLOVIMA MESO SE MOŽE ČUVATI 8-10 SEDMICA. SMRZAVANJEM MESA OD -40 DO-60 STEPENI I VLAŽNOST 90-95% SMANJUJE SE RIZIK U STVARANJU POVOLJNIH USLOVA ZA RAZVOJ MIKROORGANIZAMA KOJI IZAZIVAJU KVARENJE MESA. PRE STAVLJANJA U PROMET MESO MORA PRO ĆI OBAVEZNU VETERINARSKU KONTROLU. U PROMETU SE MESO RAZLIKUJE PREMA VRSTI I KATEGORIJI KVALITETA TJ. DELA ŽIVOTINJE SA KOJEG POTIČE.

MLEKO I PROIZVODI OD MLEKA MLEKO JE PROIZVOD LUČENJA MLEČNIH ŽLEZDA SISARA. U MNOGIM ZEMLJAMA JEDINA KOMERCIJALNA VRSTA MLEKA JE KRAVLJE MLEKO, A OSTALE VRSTE MLEKA ( OV ČIJE, KOZIJE..) SE MORAJU POSEBNO DEKLARISATI. HEMIJSKI SASTAV MLEKA ZAVISI OD RASE GRLA, NA ČINA ISHRANE, DOBA LAKTACIJE-MUŽE ITD.

GLAVNI SASTOJCI MLEKA SASTAV MLEKA ČINE: - VODA 87% - MASTI 3,8% - BELANČEVINE 3,5% - MINERALNE MATERIJE 0,65% - MLEČNI ŠEĆER-LAKTOZA

65

PORED OVIH SASTOJAKA MLEKO SADRŽI I RAZNE MIKROORGANIZME, BOJENE MATERIJE. MLEČNE MASTI SU U MLEKU RASPORE ĐENE U VIDU VEOMA SITNIH, GOLIM OKOM NEVIDLJIVIH KAPLJICA. MLEKO SADRŽI RELATIVNO MALO MINERALNIH MATERIJA A NAJVIŠE KALIJUMA, KALCIJUMA, FOSFORA I FLUORA. MLEKO SADRŽI I VELIKI BROJ VITAMINA, A ZBOG SVOG HEMIJSKOG SASTAVA I NEUTRALNE REAKCIJE- KISELOSTI (Ph 6,6) PODLOŽNO JE BRZOM KVARENJU.

VRSTE TERMIČKE OBRADE MLEKA U ZAVISNOSTI OD TEMPERATURE NA KOJOJ SE IZVODI TERMI ČKA OBRADA MLEKO SE STAVLJA U PROMET KAO: - PASTERIZOVANO, - STERILIZOVANO I - KUVANO. -MLEKO SE PASTERIZUJE NA TEMPERATURI 60-90 STEPENI. U ZAVISNOSTI OD VISINE TEMPERATUR I DUŽINE TRAJANJA RAZLIKUJU SE TRI NA ČINA PASTERIZACIJE : NISKA ILI TRAJNA , KRATKOTRAJNA I TRENUTNA ILI VISOKA PASTERIZACIJA. NISKA ILI TRAJNA PASTERIZACIJA  VRŠI SE ZAGREVANJEM MLEKA 30 MINUTA NA TEMPERATURI 63-65 STEPENI. TRAJNOM PASTERIZACIJOM BITNO SE NE MENJA SASTAV SVEŽEG MLEKA VE Ć SE IZBEGAVA JER JE POSTUPAK SKUP. KRATKOTRAJNA PASTERIZACIJA VRŠI SE 20 SEKUNDI NA TEMPERATURI 7275 STEPENI I NAJČEŠĆE SE PRIMENJUJE JER JE EKONOMI ČNA I BRZA. TRENUTNA –VISOKA PASTERIZACIJA POSTIŽE SE TRENUTNIM ZAGREVANJEM MLEKA NA 85 STEPENI .OVIM NAČINOM MLEKO GUBI SVOJSTVA SVEŽEG MLEKA I SAMIM TIM JE I KVALITET NIŽI OD KRATKOTRAJNOG I PASTERIZOVANOG MLEKA. STERILIZACIJA  MLEKA SE VRŠI ZAGREVANJEM DO 100 STEPENI U HERMETIČKI ZATVORENIM SUDOVIMA . STERILIZACIJOM SE DOBIJA MLEKO KOJE ĆE SE TRANSPORTOVATI I USKLADIŠTITI NA OBI ČNOJ TEMPERATURI. KVALITET MLEKA SE UTVRĐUJE ISPITIVANJEM SADRŽAJA MASTI, SUVIH MATERIJA, STEPENA KISELOSTI, ZAPREMINSKE MASE ČISTOĆE. ODREĐUJE SE I NJEGOVA BAKTERIOLOŠKA ISPRAVNOST KAO I ORGANOLEPTIČKE KARAKTERISTIKE.

MLEČNI PROIZVODI MLEKO SE PRERAĐUJE U RAZLIČITE MLEČNE PROIZVODE KOJI SE MOGU LAKŠE TRANSPORTOVATI I MOGU SE DUŽE USKLADIŠTITI. MLEČNI PROIZVODI SE DELE PREMA SASTAVU, OSNOVNIM SVOJSTVIMA I TEHNOLOGIJI DOBIJANJA NA: - PROIZVODE DOBIJENE KONCETRISANJEM IZ PUNOMASNOG ILI OBRANOG MLEKA (KONDEZOVANO I EVOPARISANO MLEKO I MLEKO U PRAHU) - PROIZVOD MLEČNO-KISELE I ALKOHOLNE FERMENTACIJE (KISELO MLEKO, JOGURT, ACIDOFILNO MLEKO, KEFIR) - MASLAC, MASLO, PAVLAKA - SIREVI

KONDEZOVANO MLEKO JE ZGUSNUTO ZASLAĐENO MLEKO I DOBIJA SE UKUVAVANJEM MLEKA U VAKUM APARATU UZ DODATAK ŠEĆERA. PAKUJE SE U STAKLENE BO ČICE, LIMENKE I TUBE. USKLADIŠTAVA SE NA TEMPERATURI NIŽOJ OD 15 STEPENI. ONO JE DELIMIČNO KONZERVISANO ŠEĆEROM.

66

EVAPORISANO MLEKO SE DOBIJA UKUVAVANJEM MLEKA BEZ DODATKA ŠEĆERA.POSLE HERMETIČKOG ZATVARANJA EVAPORISANO MLEKO SE MORA NAKNADNO STERILISATI.

MLEKO U PRAHU SE DOBIJA TAKO ŠTOZAGREVANJEM PRVO ISPARI VODA A ZATIM SE ZGUSNUTO MLEKO POD PRITISKOM UBACUJE U KOMORU U VIDU KAPLJICA KOJE SE TRENUTNO SUŠE TOPLIM VAZDUHOM I SITAN PRAH PADA NA DNO KOMORE. OVO MLEKO JE SVETLO ŽUTE BOJE I RASTVARA SE U VODI A PO HRANJLIVOSTI JE SKORO ISTO KAO I SVEŽE MLEKO. PAKUJE SE U LIMENE KUTIJE A ROK UPOTREBE JE DO 1 GODINE.

PROIZVODI FERMENTACIJE MLEKA KISELOMLEČNI PROIZVODI IMAJU VISOKU HRANLJIVU VREDNOST I POVOLJNO DELUJU NA ORGANE ZA VARENJE. NJIHOVE BELAN ČEVINE SU LAKŠE SVARLJIVE A MLE ČNA KISELINA KOJA SE SA NJIMA UNOSI U ORGANIZAM SPRE ČAVA RAZVOJ TRULEŽNIH BAKTERIJA U CREVIMA.

KISELO MLEKO JE PROIZVOD MLEČNE FERMENTACIJE MLEKA KOJA SE ODVIJA UZ PRISUSTVO MLEČNIH BAKTERIJA I NA TEMPERATURI OD 40 STEPENI. MLE ČNOM FERMETACIJOM SE STVARA MLE ČNA KISELINA (IZ LAKTOZE) I SPOREDNI PROIZVODI VRENJA (ESTRI, UGLJEN-DIOKSID, I DR.) OD KOJIH KISELO MLEKO DOBIJA KARAKTERISTIČAN UKUS I MIRIS. POSLE ZAVRŠENE FERMENTACIJE MLEKO SE DRŽI NA HLADNOM MESTU DA BI SE SPREČILA DALJA AKTIVNOST MLEČNIH BAKTERIJA. JOGURT OBIČNO SE PRAVI OD KRAVLJEG MLEKA KOJE SE NE UKUVAVA I U PRISUSTVU KISELOMLE ČNIH BAKTERIJA VRŠI SE NJEGOVA FERMENTACIJA. POSLE ZAVRŠENE FERMENTACIJE JOGURT SE RAZMUTI.

ACIDOFILNO MLEKO ACIDOFILNO MLEKO JE KISELOMLEČNI PROIZVOD KOJI SE UPOTREBLJAVA KAO DIJETSKO SREDSTVO ZA LE ČENJE CREVNIH BOLESTI. ZA NJEGOVO DOBIJANJE UPOTREBLJAVAJU SE ČISTE KULTURE MLEČNIH BAKTERIJA.

KEFIR JE POZNAT KISELOMLEČNI PROIZVOD SEVRENOG KAVKAZA. PRI PROIZVODNJI KEFIRA OSIM MLE ČNE FERMENTACIJE VRŠI SE I ALKOHOLNA FERMENTACIJA KAO I DELIMIČNO RAZLAGANJE BELANČEVINA. BELANČEVINE SU LAKŠE SVARLJIVE, A NEZNATNE KOLIČINE ALKOHOLA, MLEČNE KISELINE I UGLJEN DIOKSIDA DELUJU OKREPLJUJUĆE.

IZDVAJANJEM MASNOĆE IZ MLEKA PROIZVODE SE : - PAVLAKA, - MASLAC I, - MASLO

67

PAVLAKA SADRŽI MLEČNE MASTI 15-65%. INDUSTRIJSKI SE DOBIJA UZ POMO Ć SEPARATORA KOJI IZDVAJA PAVLAKU IZ SVEŽEG MLEKA NA PRINCIPU CENTRIFUGALNE SILE. POSTOJI SLATKA I KISELA PAVLAKA.

MASLAC JE MLEČNI PROIZVOD KOJI JE DOBIJEN MEHANIČKOM PRERADOM SLATKE ILI KISELE PASTERIZOVANE PAVLAKE ILI OD MLE ČNE MASTI IZ SURUTKE. PAVLAKA KOJA SE KORISTI ZA PROIZVODNJU MASLACA TREBA DA SADRŽI 30-38% MLE ČNE MASTI. BUĆKANJEM PAVLAKE U SPECIJALNIM SUDOVIMA (BUĆKALICAMA) DOBIJA SE SIROV NEPRERAĐEN MASLAC. SIROVI MASLAC SE PODVRGAVA ISPIRANJU, GNJEČENJU I SOLJENJU. ISPIRANJEM SE UKLANJA MLAĆENICA KOJA SMANJUJE ODRŽIVOST MASLACA JER SADRŽI BELAN ČEVINE I UGLJENE HIDRATE KOJI LAKO PODLEŽU MIKROBIOLOŠKIM PROMENAMA. GNJEČENJEM SE POJEDINE KAPLJICE MASTI SJEDINJUJU U KOMPAKTNU HOMOGENU MASU KOJA JE POGODNA ZA ČUVANJE, A REGULIŠE SE I SADRŽAJ VODE. SADRŽAJ MLE ČNE MASTI U MASLACU SE KRE ĆE OD 78-82% I BELE ILI ŽU ĆKASTE BOJE JE.ČUVA SE NA TEMPERATURI OD 0 DO 4 STEPENA A AKO SE DUŽE ČUVA ONDA NA TEMPERATURI OD -20 STEPENI. NIJE PREPORU ČLJIVO MASLAC DRŽATI PORED ROBE KOJA IMA INTEZIVAN MIRIS.

MASLO MASLO SE DOBIJA TOPLJENJEM KRAVLJEG, OV ČIJEG ILI KOZIJEG MASLACA I KORISTI SE KAO JESTIVA MASNOĆA. MORA SADRŽATI NAJMANJE 90 % MASTI.

SIREVI SU PROIZVODI KOJI SE DOBIJAJAU PRERADOM MLEKA. POSTUPAK DOBIJANJA SIRA SASTOJI SE U ZGRUŠAVANJU (KOAGULISANJU) MLEČNE BELANČEVINE KAZEINA POMOĆU SIRIŠTA PRI ČEMU SE DOBIJA GRUŠ (SIRNA MASA) I TEČNI DEO SURUTKA. SIRNA MASA SE DALJE PRERAĐUJE U SIR. OD VELIKE VAŽNOSTI NA KVALITET SIRA JE PROCES ZRENJA KOJI SE ODVIJA U TOKU ODLEŽAVANJA. ZA VREME ZRENJA U SIRU SE ODVIJAJAU VRLO SLOŽENI BIOHEMISKI PROCESI POD UTICAJEM MIKROORGANIZAMA. U ZAVISNOSTI OD DODATIH MIKROBIOLOŠKIH VRSTA KOJI UČESTVUJU U PROCESU NASTAJANJA SIRA ZAVISI NJEGOV UKUS, MIRIS . SIREVI IMAJU VELIKU HRANLJIVU VREDNOST I IMAJU DOSTA LAKO SVARLJIVIH BELANČEVINA A PREDSTAVLJAJU BOGAT IZVOR VITAMINA I MINERALNIH MATERIJA. PREMA KOLIČINI MASTI SIREVI SE DELE NA: EKSTRAMASNE SA NAJMANJE 55% MASTI, PUNOMASNE 45% MASTI, TRI ČETVRT MASNE SIREVE 35% MASTI, POLUMASNE SIREVE 25% MASTI, ČETVRT MASNE SIREVE 15% MASTI, POSNE SIREVE MANJE OD 15 % MASTI. PREMA SADRŽAJU VODE DELE SE NA: MEKE KOJI SADRŽE VIŠE OD 50% VODE (FETA, SOMBORSKI SIR ITD). TVRDI SIREVI SADRŽE MANJE OD 50% VODE. TOPLJENJEM MEKIH I TVRDIH SIREVA DOBIJAJU SE TOPLJENI SIREVI.

68

RIBE I PROIZVODI OD RIBE RIBLJE MESO SADRŽI 75-80% VODE, 15-25% BELANČEVINA, 01-22% MASTI 082% MINERALNIH MATERIJA I VITAMINA. SADRŽAJ MASTI U RIBAMA JE RAZLI ČIT PA SE DELE NA: -POSNE RIBE DO 5% MASTI (ŠTUKA, BAKALAR SMUĐ) -SREDNJE MASNE RIBE 5-10 % MASTI (SARDELA, ŠARAN) -MASNE RIBE VIŠE OD 10 % MASTI (SOM, JEGULJA, LOSOS, TOVLJENI ŠARAN) OD MINERALNIH MATERIJA RIBA NAJVIŠE SADRŽI: FOSFOR, KALCIJUM, I MAGNEZIJUM KAO I JOD I FLUOR. RIBLJE MESO JE BOGAT IZVOR VITAMINA A, E I D. MIŠIĆNO TKIVO RIBE JE PROTKANO SA MALO VEZIVNOG TKIVA PA JE MEKŠE I LAKO SVARLJIVO. RIBLJE MESO ZBOG PRISUSTVA VODE I BELAN ČEVINA I RASTRESITOSTI GRAĐE MIŠIĆNOG TKIVA JE PODLOŽNO MIKROBIOLOŠKIM PROMENAMA. RIBLJE MESO SE ČUVA-KONZERVIŠE: HLAĐENJEM, DUBINSKIM SMRZAVANJEM ILI DALJOM OBRADOM. PREMA POREKLU RIBE SE DELE NA: MORSKE I SLATKOVODNE. SVEŽINA RIBE SE CENI NA OSNOVU ORGANOLEPTI ČKE ISPRAVNOSTI, PO IZGLEDU KOŽE, OČIJU, PO ŠKRGAMA, OPIPU MESA, MIRISU. ČUVANJE RIBE SUŠENJE I DIMLJENJE RIBE SE VRŠI NA VAZDUHU, A DIMLJENJE SE VRŠI NAKON ŠTO JE RIBA USOLJENA. NAJPOZNATIJE VRSTA SUŠENE RIBE JE BAKALAR, A OD DIMLJENE HARINGA. SOLJENA RIBA DOBIJA SE NJENIM SOLJENJEM. STERILIZACIJA RIBE SE ODVIJA TAKO ŠTO SE RIBA UZ EVENTUALNE DODATKE ( ULJE, UMAK, POVRĆE ) PAKUJE U KONZERVE A ZATIM SE ISTE PODVRGAVAJU ZAGREVANJU. RIBLJE POLUKONZERVE SU PRERA ĐEVINE RIBLJEG MESA U HERMETI ČKI ZATVORENIM SUDOVIMA KONZERVISANE PASTERIZACIJOM ILI SOLJENJEM ILI SALAMUROM. U RIBLJE POLUKONZERVE SVRSTAVAJU SE KAVIJAR I RIBLJA IKRA. KAVIJAR SE DOBIJA OBRADOM NEOPLOĐENE IKRE MORUNE, JESETRE I KEČIGE UZ DODATAK 0,2% SORBINSKE KISELINE. TO JE NAMIRNICA VISOKE BIOLOŠKE VREDNOSTI. RIBLJA IKRA JE PRERAĐENA I KONZERVISANA IKRA OSTALIH RIBA.

JAJA I PROIZVODI OD JAJA POD POJMOM JAJA PODRAZUMEVAJU SE KOKOŠIJA JAJA KOJA SE U ISHRANI NAJVIŠE KORISTE. ZAJEDNO SA MLEKOM JAJA SE UBRAJAJU U NAJKOMPLETNIJE NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG POREKLA. SADRŽE DOSTA BELANČEVINA, FOSFORA, VITAMINA B GRUPE, GVOŽĐE, JOD. JAJE SE SASTOJI IZ 3 DELA: - SPOLJAŠNJE LJUSKE SA OPNOM, - BELANCETA I - ŽUMANCETA. MASA KOKOŠIJEG JAJETA IZNSI 35-80 GRAMA, OD ČEGA 11% JE LJUSKA, 58% BELANCE I 31% ŽUMANCE. LJUSKA JAJETA SE SASTOJI UGLAVNOM OD KREČNJAKA , A SA UNUTRAŠNJE STRANE JE OBLOŽENA TANKOM OPNOM KOJA SE RAZDVAJA NA ŠIREM DELU JAJETA OBRAZUJUĆI TAKOZVANU VAZDUŠNU KOMORU, KOJA SE POVEĆAVA SA STARENJEM JAJETA.

69

ŽUMANCE JE HRANLJIVIJE OD BELANCETA I SADRŽI ZNATNE KOLI ČINE VITAMINA. A, D, E I K.. MASTI ŽUMANCETA SADRŽE HOLESTERIN. PREMA KRUPNOĆI JAJA SE DELE U 7 KLASA KOJE SE OZNA ČAVAJU LATINIČNIM SLOVIMA. LJUSKA SVEŽEG JAJETA MORA BITI ČISTA NEOŠTEĆENA I NEPRANA. PRLJAVA JAJA SE BRZO ZAGAĐUJU MIKROORGANIZMIMA I BRZO SE KVARE A KROZ NAPRSLA, TAKOĐE BRZO, U ISTA ULAZE MIKROORGANIZMI. ISPITIVANJE JAJA U LJUSCI SE VRŠI ORGANOLEPTIČKI (UKUS, MIRIS, SPOLJAŠNJI IZGLED I DR). OPTIČKI PREGLED JAJA SE VRŠI POMOĆU SPECIJALNE LAMPE KAD SE PROSVETLJIVANJEM UTVRĐUJE PROZRAČNOST JAJETA, VELIČINA VAZDUŠNE KOMORE, POLOŽAJ I POKRETLJIVOST ŽUMANCETA. SVEŽA JAJA SU BISTRA, PROZRAČNA, ŽUMANCE SE NALAZI U SREDINI, NEPOKRETNO JE I PROZRAČNO. VISINA VAZDUŠNE KOMORE JE 4-6mm.

ŽITARICE I PROIZVODI OD ŽITARICA ŽITARICE PREDSTAVLJAJU GRUPU KULTIVISANIH BILJAKA IZ FAMILIJE TRAVA I OBUHVATAJU: PŠENICU, KUKURUZ, RAŽ, OVAS, JEČAM, PROSO, PIRINAČ I SIRAK. ŽITARICE SE UPOTREBLJAVAJU ZA PREHRANU LJUDI, ISHRANU STOKE, I INDUSTRIJSKU PRERADU. U STRUKTURI PREHRANE STANOVNIŠTVA ŽITARICE I NJENI PROIZVODI UČESTVUJU SA 50%. NAJVAŽNIJE ŽITARICE U PREHRANI LJUDI SU. PŠENICA, KUKURUZ I PIRINAČ.

PŠENICA PŠENICA VODI POREKLO IZ JUGOZAPADNE AZIJE. POSTOJE RAZLIČITE PODELE PŠENICE I TO PREMA NA ČINU POSTANKA: NA PRIMITIVNE I SELEKCIONISANE, PREMA MESTU POSTANKA NA DOMA ĆE I INOSTRANE, A PREMA PRODUKTIVNOSTI NA : SLABO, SREDNJE I VISOKO PRODUKTIVNE. PREMA DOBU SETVE NA OZIME I JARE. OZIME SE SEJU U JESEN. PREMA STRUKTURI DELE SE NA TVRDE I MEKE. NA TRŽIŠTU SE POJAVLJUJU DVA TIPA PŠENICE: - MERKANTILNA (ZA PROIZVODNJU BRAŠNA, I DRUGIH MLINSKIH PROIZVODA) I - SEMENSKA. NAJVEĆI PROIZVOĐAČI PŠENICE SU. SAD, KANADA, ARGENTINA, FRANCUSKA ITALIJA.

KUKURUZ VODI POREKLO IZ CENTRALNE AMERIKE. DANAS SE SVE VIŠE UZGAJAJU VISOKORODNE ILI HIBRIDNE VRSTE KUKURUZA.UGLAVNOM SE KORISTI KAO STOČNA HRANA. NA TRŽIŠTU SE JAVLJAJU DVE OSNOVNE VRSTE KUKURUZA: - MERKANTILNI ILI OBIČNI I - SEMENSKI. PREMA OBLIKU ZRNA I SVOJSTVU ZRNA RAZLIKUJU SE :ZUBAN, TVRDUNAC, ŠEĆERAC, KOKIČAR, MEKUNAC, A PO BOJI BELI I ŽUTI. NAJVEĆI PROIZVOĐAČI KUKURUZA SU: SAD, BRAZIL, KINA, ITALIJA FRANCUSKA.

70

HRANLJIVE VRSTE ŽITARICA OSNOVNI HEMIJSKI SASTOJCI ZRNA ŽITARICA SU ORGANSKE MATERIJE, VODA I MINERALNE MATERIJE. OD ORGANSKIH MATERIJA NAJVIŠE SU ZASTUPLJENI UGLJENI HIDRATI U VIDU AKROBA, CELULOZE I ŠE ĆERA SA SADRŽAJEM KOJI IZNOSI 56-80%. SADRŽAJ BELAN ČEVINA JE 8-16%, MASTI 2-8%, VODE 5-16% I MINERALNIH MATERIJA 2-4%. ŽITARICE SADRŽE I MALO ENZIMA I VITAMINA A, B, C, D, E. ENDOSPERM ILI JEZGRO ZRNA SAČINJAVAJU SKROB I BELANČEVINE GLIJADIN I GLUTENIN KOJI SU NERASTVORLJIVI U VODI. BELANČEVINA IMA MANJE NEGO SKROBA ALI SU PO BIOLOŠKOJ I HRANLJIVOJ VREDNOSTI NAJVAŽNIJI SASTOJCI ŽITARICA. U KONTAKTU SA VODOM GLIJADIN I GLUTENIN BUBRE GRADEĆI ŽITNI LEPAK –GLUTEN. OD KVALITETA GLUTENA ZAVISI KVALITET MLINSKIH PROIZVODA I TESTA. IZNAD ENDOSPERME NALAZI SE AEURONSKI SLOJ SASTAVLJEN OD BELANČEVINA RASTVORLJIVIH U VODI, ALBUMINA I GLOBULINA I NEŠTO VITAMINA. OVE BELANČEVINE SLUŽE KAO HRANA KVASCIMA U TOKU PRIPREME TESTA. ULJA (MASTI) I VITAMINI NALAZE SE U KLICI, DOK SE SPOLJAŠNJI DEO ZRNA SASTOJI OD CELULOZE, I MINERALNIH MATERIJA (FOSFORA, SUMPORA, MAGNEZIJUMA, KALCIJUMA, GVOŽĐA, JODA, CINKA)

SKLADIŠTENJE ŽITARICA PROCES DOZREVANJA ZRNA SE ODVIJA I JOŠ OKO 6 NEDELJA JER SE U ZRNU ŽITARICA UZ PRISUSTVO KISEONIKA ODVIJA SLOŽEN BIOHEMIJSKI PROCES DISANJA ŽITA. SKLADIŠTENJE ŽITARICA SE VRŠI U SILOSIMA. USLOVI SKLADIŠTENJA SE PRILAGOĐAVAJU VRSTI ŽITARICE. OPTIMALNI USLOVI ZA ČUVANJE ŽITA U SILOSU SU. - VLAGA MANJE OD 14%, - TEMPERATURA U SKLADIŠTU 10 STEPENI, - RELATIVNA VLAŽNOST VAZDUHA 70%. TOKOM SKLADIŠTENJA ŽITARICE GUBE 1-5% NA MASI ZBOG SUŠENJA, RAZLAGANJA UGLJENIH HIDRATA...

MLINSKI PROIZVODI MEHANIČKA PRERADA ŽITARICA U BRAŠNO VRŠI SE MLEVENJEM. MLINSKI PROIZVODI OD PŠENICE SU: BRAŠNO, PREKRUPA, KRUPICA, KLICE, KRMNO BRAŠNO I POSIJE, STERILISANO BRAŠNO, I KRUPICA ZA BRZU PRIPREMU. PROCES DOBIJANJA BRAŠNA SE ODVIJA KROZ NEKOLIKO FAZA: - PRIPREMA ŽITARICA - MLEVENJE - OPLEMENJAVANJE BRAŠNA - PAKOVANJE I ODLEŽAVANJE BRAŠNA.

PRIPREMA ŽITARICA ZA MLEVENJU SATOJI SE U ČIŠĆENJU (ZEMLJA, PESAK, URODICA, METALNI DELOVI PRAŠINA). OVAJ PROCES ČIŠĆENJA MOŽE BITI MOKRI ILI SUVI. NAKON ČIŠĆENJA ŽITARICE SE KONDICIONIRAJU TOPLOTOM I VLAGOM I NA TAJ NAČIN SE VRŠI PRIPREMA ZA EKONOMI ČNIJE I LAKŠE MLEVENJE. MLEVENJE ŽITARICA SE ODVIJA NA DVA NAČINA. -NISKOM MELJAVOM I -VISOKOM MELJAVOM NISKOM MALJAVOM SE CELO ZRNO USITNJAVA I BRAŠNO SADRŽI SVE DELOVE ZRNA.

71

VISOKA MELJAVOM ZRNO SE POSTEPENO MELJE PROSEJAVA I KLASIRA TE SE DOBIJA VIŠE TIPOVA BRAŠNA. NAJKVALITETNIJE BRAŠNO SE DOBIJA PRVIM I DRUGIM IZMELJAVANJEM, OSTATAK SU MEKINJE. BRAŠNO DOBIJENO NISKOM MELJAVOM IMA VEĆU BIOLOŠKU VREDNOST DOK BRAŠNO DOBIJENO VISOKOM MELJAVOM JE SVETLIJE BOJE SASTAVLJENO PRETEŽNO OD SKROBA I BELANČEVINA. NEMOGUĆE JE ODVOJITI JEZGRO (ENDOSPERM) OD OMOTA ČA I ZATO SE MLEVENJEM DOBIJA BRAŠNO SA MANJOM ILI VEĆOM KOLIČINOM OMOTAČA. PREMA KOLIČINI OMOTAČA I GRANULACIJI ČESTICA RAZLIKUJE SE BRAŠNO PREMA KVALITETU. KVALITET BRAŠNA SE OZNAČAVA TIPOVIMA TIP BRAŠNA SE DOBIJA KADA SE PROCENAT PEPELA (MINERALNIH MATERIJA) U ODNOSU NA SUVO BRAŠNO POMNOŽI SA HILJADU. PREKRUPA –PROIZVOD PREKRUPLJAVANJA BEZ PROSEJAVANJA NALAZI SE U PROMETU KAO „GRAHAM“ BRAŠNO ODNOSNO TIP 1800. OVO BRAŠNO SADRŽI SVE SASTOJKE BRAŠNA I NAJVIŠE SE UPOTREBLJAVA U DIJETALNOJ ISHRANI. U PROMETU MLINSKI PROIZVODI MORAJU IMATI ATEST O KVALITETU KOJI OBUHVATA: - SADRŽAJ VODE I PEPELA - STEPEN KISELOSTI - OZNAKU TIPA BRAŠNA - KVALITET -DATUM PROIZVODNJE.

PAKOVANJE, ODLEŽAVANJE I ČUVANJE MLINSKIH PROIZVODA PRE UPOTREBE, MLINSKI PROIZVODI TREBA IZVESNO VREME DA ODLEŽE. ZA TO VREME NASTAJE ZRENJE POVEĆAVA SE SPOSOBNOST BUBRENJA BELAN ČEVINA I POD UTICAJEM ENZIMA VRŠI SE DELIMI ČNO RAZLAGANJE SKROBA I STVARANJE POVOLJNE HRANLJIVE PODLOGE ZA AKTIVNOST PEKARSKOG KVASCA. BRAŠNO MOŽE DA SE ČUVA DO GODINU DANA NA TEMPERATURI OD 10 STEPENI I PRI VLAŽNOSTI 75%. ONO BRZO APSORBUJE MIRISE PA GA NE TREBA USKLADIŠTITI SA ROBOM KOJA IMA INTEZIVAN MIRIS.

VOĆE I POVRĆE SVEŽE VOĆE I POVRĆE IGRAJU NEZAMENLJIVU ULOGU U PRAVILNOJ ISHRANI ČOVEKA. VOĆEM SE SMATRAJU SAZRELI PLODOVI VO ĆARSKIH I NEKIH VRTLARSKIH KULTURA (LUBENICE, DINJE, JAGODE) NAMENJENE ZA ISHRANU ILI INDUSTRIJSKU PRERADU. POD SVEŽIM POVRĆEM SE PODRAZUMEVAJU RAZNI DELOVI VRTLARSKIH KULTURA (KORENI, LISTOVI, STABLJIKE ILI CVETOVI) NAMENJENI ISHRANI ILI INDUSTRIJSKOJ PRERADI VOĆE I POVRĆE SADRŽE: - VODU, - UGLJENI HIDRATI, - MINERALNE MATERIJE, - VITAMINI SADRŽAJ VODE U VOĆU I POVRĆU SE KRE ĆE OD 70-90% A ŠEĆERA 1,5-25% OD ŠEĆERA. U VOĆU I POVRĆU SE NALAZE GLUKOZA , FRUKTOZA KOJE PODLEŽU RAZNIM FERMENTACIONIM PROCESIMA A POD UTICAJEM GLJIVICA ONE PREVIRU U

72

ETIL-ALKOHOL I UGLJEN DIOKSID A POD UTICAJEM MLE ČNIH BAKTERIJA U MLEČNU KISELINU. PORED OVIH ŠEĆERA, VOĆE I POVRĆE SADRŠE I SAHAROZU. SA TEHNOLOŠKOG GLEDIŠTA HEMIJSKI SASTAV VOĆA I POVRĆA SE NAJEDNOSTAVNIJE ISKAZUJE I NAJBRŽE ODREĐUJE KAO SADRŽAJ SUVE MATERIJE. SA OVOG GLEDIŠTA KVALITETNIJE SU ONE VRSTE VO ĆA I POVRĆA KOJE IMAJU VEĆU KOLIČINU SUVIH MATERIJA. U SUVOJ MATERIJI VOĆA I POVRĆA PREOVLAĐUJU UGLJENI HIDRATI (ŠEĆER). OSIM OVOGA VAŽNI SASTOJCI SU ORGANSKE: KISELINE, PEKTINSKE, TANINSKE, MINERALNE, AROMATIČNE, I BOJENE MATERIJE, VITAMINI, ENZIMI. KISELOST VOĆA I POVRĆA POTIČE OD ORGANSKIH KISELINA I NJIHOVIH KISELIH SOLI. VOĆE KOJE SADRŽI VIŠE KISELINE LAKŠE SE KONZERVIŠE. ORGANSKE KISELINE SA ŠEĆEROM I AROMATIČNIM MATERIJAMA DAJU VOĆU PRIJATAN MIRIS. PEKTINSKE MATERIJE SE U VOĆU I POVRĆU NALAZE OKO 0.5%, I TO U RASTVORLJIVOM I NERASTVORLJIVOM OBLIKU. PROTOPEKTIN JE NERASTVORLJIVI OBLIK I NALAZI SE U ZIDOVIMA ĆELIJA ZAJEDNO SA CELULOZOM. ZA VREME USKLADIŠTENJA I ZRENJA VOĆA PROTOPEKTIN PRELAZI U PEKTIN ZBOG ČEGA VOĆE OMEKŠA. PEKTIN KUVANJEM ZAJEDNO SA ŠE ĆEROM I KISELINAMA OBRAZUJE ŽELE (DOBRO ZA PRAVLJENJE DŽEMA). MINERALNE MATERIJE U SVEŽEM VO ĆU I POVRĆU SE NALAZE OD 0,3 DO 0,8%. NAJVIŠE IMA KALIJUMA, GVOŽĐA, MANGANA, NATRIJUMA, FOSFORA SUMPORA, BAKRA, JODA FLUORA VOĆE I POVRĆE SU BOGAT IZVOR VITAMINA C, A, B1, B2, B6. SADRŽAJ VITAMINA JE VEĆI U VOĆU A MINERALNIH MATERIJA U POVRĆU.

PODELA VOĆA PREMA GRAĐI PLODA, IZGLEDU POREKLU I KARAKTERISTIKAMA VO ĆE SE RAZVRSTAVA NA: - JABUČASTO VOĆE (JABUKE, KRUŠKE, DUNJE, MUŠMULE) - KOŠTIČAVO VOĆE (TREŠNJE, VIŠNJE, KAJSIJE, BRESKVE, ŠLJIVE) - JAGODASTO I BOBIČASTO VOĆE (JAGODE, KUPINE, MALINE, RIBIZLE, BOROVNICE, GROŽĐE) -J UŽNO VOĆE (LIMUN, POMARANDŽA, MANDARINA, GREJPFRUT, BANANA, ANANAS SMOKVA, URMA...) - JEZGRASTO VOĆE (ORAH, BADEM, LEŠNIK, KESTEN) U VOĆE SE UBRAJAJU I DINJE I LUBENICE. PREMA SADRŽAJU HRANLJIVIH MATERIJA VOĆE SE DELI U DVE GRUPE: -VOĆE SA VELIKIM SADRŽAJEM VODE (TREŠNJE, JAGODE, ŠLJIVE, GROŽĐE..., -VOĆE SA VELIKIM SADRŽAJEM MASTI (ORAH, LEŠNIK BADEM

PODELA POVRĆA PREMA DELU BILJKE KOJA SE UPOTREBLJAVA ZA ISHRANU POVR ĆE I NA OSNOVU BIOLOŠKE I KOMERCIJALNE VREDNOSTI POVR ĆE SE DELI NA: - GLAVIČASTO I LISNATO POVRĆE (KUPUS, KELJ, KARFIOL, KELERABA, SPANAĆ, SALATA, PERŠUN....) - KORENI I KRTOLE (KROMPIR, MRKVA, CVEKLA, ROTKVA, LUKOVI) - PLODOVI (PARADAJZ, PLAVI PATLIDŽAN, PAPRIKA, TIKVICE , KRASTAVAC..) - MAHUNARKE-LEGUMINOZE (GRAŠAK, BORANIJA, PASULJ, SOČIVO, SOJA ) POVRĆE IMA VELIKU ENERGETSKU VREDNOST ZAHVALJUJU ĆI VELIKOJ KOLIČINI SKROBA, I BELAN ČEVINA A U IZVESNIM SLUČAJEVIMA I MASTI.

73

PROIZVODI OD VOĆA I POVRĆA DA BI SE VOĆE I POVRĆE DUŽE OČUVALO RAZNIM POSTUPCIMA SE SE VRŠI KONZERVISANJE. PRIPREMA SIROVINE SE VRŠI KROZ: ODABIRANJE, SORTIRANJE, PRANJE, LJUŠTENJE, SEČENJE I KONZERVISANJE. VOĆE I POVRĆE SE MOŽE KONZERVISATI : SUŠENJEM, SMRZAVANJEM, STERILIZACIJOM, HEMIJSKIM KONZERVANSIMA (KONZERVANSIMA). OD VOĆA SE PRAVE PROIZVODI I POLUPROIZVODI. VOĆNI POLUPROIZVODI SU: - PULPA -HEMIJSKI KONZERVISAN PROIZVOD KOJI SADRŽI CELE ILI DELOVE VOĆA, - KAŠA SE DOBIJA PASIRANJEM SVEŽIH PLODOVA ILI OD PULPE KONZERVISANE HEMIJSKIM SREDSTVIMA. - SIROVI VOĆNI SOK SE DOBIJA CEĐENJEM SVEŽIH ILI SMRZNUTIH PLODOVA ILI PREDHODNO KONZERVISANE PULPE. - POLUPROIZVODI SE KONZERVIŠU MRAVLJOM ILI SUMPORASTOM KISELINOM. PREDNOST KONZERVISANJA SUMPORASTOM KISELINOM JE U TOME ŠTO SE ONA TOKOM PRERADE IZ POLU PROIZVODA U GOTOV PROIZVOD IZGUBI. POVRĆE SE PRERA ĐUJE U VIŠE VRSTA NEGO VOĆE: - BRZO SMRZNUTO, - STERILISANO TOPLOTOM, - BIOLOŠKI KONZERVISANO (KISELI KUPUS), - SUŠENO, - MARINIRANO POVRĆE, - UMACI OD POVRĆA, - SOKOVI, - KONCENTRATI OD POVRĆA.

ALKOHOLNA PIĆA ALKOHOLNA PIĆA SU PROIZVODI KOJI SADRŽE ETIL ALKOHOL (ETINOL), I KOJA SE MOGU KONZUMIRATI. NA OSNOVU SIROVINSKOG SASTAVA I PROCESA PROIZVODNJE ALKOHOLA PIĆA SE DELE: - VINA - PIVA - PRIRODNE RAKIJE - ŽESTOKA ALKOHOLNA PIĆA - LIKERI

VINA SIROVINA ZA DOBIJANJE VINA JE GROŽĐE. VINO JE PROIZVOD ALKOHOLNE FERMENTACIJE ŠIRE ILI KLJUKA. NAKON BRANJA GROŽĐE VRŠI SE MULJANJE DA BI SE BOBICE GROŽ ĐA OSLOBODILE SOKA. ODVAJANJE TEČNOG DELA KLJUKA OD ČVRSTIH SASTOJAKA: KOŽICE, SEMENKI PETELJKI . TE ČNOST KOJA SE DOBIJA CEĐENJEM KLJUKA NAZIVA

74

SE ŠIRA ILI SAMOTOK, A ONA KOJA SE DOBIJA PRESOVANJEM ČVRSTIH SASTOJAKA (KOMINE) NAZIVA SE PREŠEVINA ILI CEĐENA ŠIRA. DOBIJENA ŠIRA SE STERILIŠE SUMPORISANJEM RADI UNIŠTENJA DIVLJIH KVASACA, A PROCES FERMENTACIJE (VRENJA) OBAVLJA SE KULTIVISANIM KVASCEM. PRE VRENJA PREMA ZAKONU O VINU DOZVOLJAVA SE POPRAVKA SADRŽAJA ŠEĆERA U ŠIRI DO KOLIČINE KOLIKO GA TA SORTA PRIRODNO MOŽE MAKSIMALNO DA IMA. ZA POVEĆANJE KISELOSTI MOGU SE KORISTITI KISELINE KOJE SU PRIRODNI SASTOJCI GROŽĐA I ŠIRE A TO SU VINSKA I JABU ČNA KISELINA. KISELOST ŠIRE SE MOŽE UMANJITI DODAVANJEM HEMIJSKI ČISTOG KREČNJAKA. PROSEČAN HEMIJSKI SASTAV ŠIRE JE: 77% VODA, 20% ŠEĆERA, 3% OSTALIH MATERIJA KISELINE, BOJE, TANINA, ETERI ČNIH ULJA, VITAMINA. DODAVANJEM KULTIVISANOG KVASCA NASTAJE PROCES ALKOHOLNE FERMENTACIJE SLOŽEN BIO-HEMIJSKI PROCES PRETVARANJA ŠE ĆERA U ETANOL I UGLJEN DIOKSID. FERMANTACIJA SE MOŽE IZVODITI PO HLADNOM I TOPLOM POSTUPKU. KVALITETNIJA SU VINA KOJA SE DOBIJAJU PRI HLADNOJ FERMENTACIJI NA TEMPERATURI 10-15 STEPENI OD TOPLE FERMENTACIJE NA TEMPERATURI DO 30 STEPENI. AKTIVNOST KVASCA PRESTAJE NA TEMPERATURI OD 38-40 STEPENI. NAKON ZAVRŠENE FERMENTACIJE NEOPHODNO JE DA VINO ODLEŽI IZVESNO VREME I NA TAJ NAČIN SE U ISTOM ODVIJAJU SLOŽENI BIOHEMJISKE PROMENE. PROMENE NA VINU SE PRATE HEMIJSKIM ANALIZAMA.

VRSTE VINA OBIČNO SE VINA RAZVRSTAVAJU PREMA: BOJI, SORTI, GEOGRAFSKOM POREKLU ORGANOLEPTIČKIM SVOJSTVIMA PRIMENJENOJ TEHNOLOGIJI PROIZVODNJE . PREMA TEHNOLOGIJI PROIZVODNJE VINA SE DELE: - OBIČNA VINA, - PENUŠAVA VINA, - SPECIJALNA VINA.

PODELA VINA PREMA BOJI - BELA, - CRNA I - RUŽIČASTA. BELA VINA  SE PROIZVODE OD BELOG GROŽ ĐA . PRILIKOM PROIZVODNJE BELIH VINA ŠIRA SE ODVAJA OD ČVRSTIH DELOVA (KOMINE) PRE FERMENTACIJE. CRNA VINA  SE PROIZVODE OD GROŽĐA CRNIH SORTI A CRVENA BOJA SE NALAZI U POKOŽICI A IZUZETNO I U MESU. PRI PROIZVODNJI CRNOG VINA KOMINA SE ODVAJA POSLE FERMENTACIJE KLJUKA. ZA CRNA VINA JE VAŽNO DA IMAJU ŠTO VIŠE BOJENIH MATERIJA (ANTOCIJANA) A I UMERENU KOLI ČINU TANINSKIH MATERIJA KOJE VINU DAJU SPECIFIČAN UKUS. AKO VINO IMA VEĆU KOLIČINU TANINA ONO JE OPORO. RUŽIČASTA VINA (OPOLI) PROIZVODI SE OD CRNIH SORTI GROŽĐA KOJE NISU BOGATE BOJENIM MATERIJAMA. BOJA ZAVISI OD DUŽINE DODIRA ŠIRE SA ČVRSTIM SASTOJCIMA. SASVIM SVETLO RUŽI ČASTO VINO DOBIJA SE ODVAJANJA ŠIRE OD KLJUKE NEPOSREDNO POSLE MULJANJA I DALJIM POSTUPKOM KAO KAD SE DOBIJA BELO VINO. JAČE OBOJENA RUŽICA SE DOBIJA DUŽIM DRŽANJEM ŠIRE SA ČVRSTIM DELOVIMA KOMINE 12, 24 ILI 48 SATI.

75

PENUŠAVA VINA PENUŠAVA VINA SADRŽE UGLJEN DIOKSID KOJI PRI OTVARANJU BOCE OBRAZUJE PENU. PRIRODNIM PENUŠAVIM VINIMA SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE GOTOVOM VINU DODAJE ŠEĆER I VINSKI KVASAC KOJI IZAZIVAJU NAKNADNO VRENJE. OVAJ PROCES SE ODVIJA U BOCI. VEŠTAČKA PENUŠAVA  VINA SE DOBIJAJU UBRIZGAVANJEM UGLJEN DIOKSIDA POD PRITISKOM U SLATKO VINO. SPECIJALNA VINA KARAKTERIŠE VISOK PROCENAT ALKOHOLA 15-22%. PRIRODNA DEZERTNA VINA SE SPRAVLJAJU OD PREZRELOG ILI DELIMI ČNO PROSUŠENOG GROŽĐA –SUVARKA. KOD OVE VRSTE VINA SE NE DOZVOLJAVA ZAVRŠETAK ALKOHOLNE FERMENTACIJE VEĆ SE PRI KRAJU VRENJA DODAJE VINSKI DESTILAT JAČINE 60-80% ALKOHOLA STONA VINA SE DOBIJAJU MEŠANJEM IZ JEDNOG ILI RAZNIH VINOGRADSKIH REONA. VINA SE DELE I PREMA KOLI ČINI NEPREVRELOG ŠE ĆERA: SUVA, POLU SUVA, POLUSLATKA, SLATKA. I PREMA KOLI ČINI ALKOHOLA MOGU SE PODELITI NA: ISPOD 10 VOL%, SREDNJE JAKA 10-12VOL.% , JAKA 12-14VOL% I VRLO JAKA VIŠE OD 14VOL%.

PROIZVODNJA PIVA PIVO JE SLABO ALKOHOLNO PIĆE KOJE SE DOBIJA OD JE ČMENOG SLADA, NESLADOVANIH ŽITARICA, HMELJA, VODE I DODATKA KVASCA. U PROIZVODNJI PIVA JE DOZVOLJENO DA SE DO 30% OD UKUPNE KOLI ČINE JEČMA SLAD ZAMENI DRUGIM ŽITARICAMA: KUKURUZOM, PIRINICOM. KVALITETNI PIVARSKI JEČAM TREBA DA SADRŽI 60-70% SKROBA, 10-11% BELANČEVINA, 2-3& MASTI, 4-5% CELULOZE, 2-3:% PEPELA I 13-14% VLAGE. U TOKU PROIZVODNJE PIVA ISTOM SE DODAJE HMELJ-SAMO ŽENSKI CVETOVI KOJI PIVU DAJU AROMU. U KVALITETU PIVA IGRA ULOGU I KVALITET VODE U KOJOJ NE SME DA BUDE KRE ČNJAKA JER NEGATIVNO UTIČE NA RAZLAGANJE SKROBA I ŠEĆERA I RAZMNOŽAVANJE KVASCA U TOKU VRENJA. OSNOVNE FAZE U PROIZVODNJI PIVA SU: - PROIZVODNJA SLADA - DOBIJANJE SLADOVINE - GLAVNO I NAKNADNO VRENJE - DOZREVANJE PIVA - FILTRACIJA I PAKOVANJE PIVA. 1. PROIZVODNJA SLADA GLAVNI SASTOJAK JEČMA JE SKROB KOJI SE NALAZI U ĆELIJAMA I NE MOŽE SE RASTVORITI U VODI. JEČAM SE POTAPA U VODU I VRŠI SE NJEGOVO (MO ČENJE) U TRAJANJU DO 7 DANA DA BI SE IZAZVALO NJEGOVO KLIJANJE. PROCES KLIJANJA SE ZAUSTAVLJA U SUŠARAMA DA BI SE DOBIO POLU PROIZVOD-SLAD. U PROIZVODNJI SVETLOG PIVA SLAD SE SUŠI NA TEMERATURI OD 70-80 STEPENI A U PROIZVODNJI CRNOG PIVA NA TEMPERATURI OD 100 STEPENI.

76

2 .PROIZVODNJA SLADOVINE SE ODVIJA TAKO ŠTO SE SLAD DROBI I MEŠA SA TOPLOM VODOM PRI ČEMU SE ¾ NJEGOVE SADRŽINE RASTVARA U VODI DELOVANJEM ENZIMA. 3.GLAVNO VRENJE SE ODVIJA POSLE ODVAJANJA NERASTOPLJIVIH MATERIJA SLADOVINAE ZAJEDNO SA DODATKOM HMELJA KUVA SE OKO 2 SATA. NAKON OVOGA ODVIJA SE GLAVNO ALKOHOLNO VRENJE UZ DODATAK KULTIVISANOG PIVSKOG KVASCA I TRAJE OD 9 DO 12 DANA PRI ČEMU ŠEĆER PREVIRE U ALKOHOL I UGLJEN DIOKSID. 4.PO ZAVRŠETKU GLAVNOG VRENJA VRŠI SE NAKNADNO VRENJE U TRAJANJU TRI MESECA NA TEMPERATURI OD 1 DO 2 STEPENA. ODLEŽAVANJEM PIVO DOZREVA I POBOLJŠAVA UKUS. MNOGE FABRIKE PIVA UZ POMO Ć  ODREĐENIH TEHNOLOGIJA UBRZAVAJU VREME DOZREVANJA PIVA NA ŠTETU KVALITETA, ALI U FUNKCIJI POVEĆANJA PROFITA. OSNOVNI SASTOJCI PIVA SU: - VODA, - EKSTRAKT (GLUKOZA, MALTOZA, MALO SKROBA, BELAN ČEVINE, VITAMINI NAJVIŠE B1 I B2), - ALKOHOL OBIČNO 3-4VOL% - UGLJENI HIDRATI. NA PAKOVANJU PIVA MORA DA STOJI IME PROIZVOĐAČA, SADRŽAJ I % EKSTRAKTA, ALKOHOLA, ZAPREMINA, DATUM PUNJENJA. ČUVA SE U TAMNIM PROSTORIJAMA NA TEMPERATURI DO 10 STEPENI.

PRIRODNA RAKIJA RAKIJE SU ALKOHOLNA PIĆA KOJE SE DOBIJAJU DESTILACIJOM (PE ČENJEM) PREVRELE KOMINE ILI KLJUKA OD VO ĆA ILI GROŽĐA. U PRIRODNE RAKIJE SE UBRAJAJU RAZNE VOĆNE RAKIJE OD ŠLJIVE, KRUŠKE, KAJSIJE, VIŠNJE, GROŽĐA.

ŠLJIVOVICA NAJPOZNATIJA NAŠA RAKIJA JE ŠLJIVOVICA KOJA SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRERLE KOMINE ŠLJIVE. SADRŽI 25-45 VOL% ALKOHOLA. MEKA RAKIJA SADRŽI 25 VOL% ALKOHOLA A PREPEČENICA SE DOBIJA NAKNADNOM DESTILACIJOM MEKE RAKIJE I NAJMANJE SADRŽI 40VOL% ALKOHOLA. VINJAK JE PROIZVOD KOJI SE DOBIJA DESTILACIJOM VINA. SPECIJALNE PRIRODNE RAKIJE SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE RAKIJI DODAJU RAZNI DELOVI BILJAKA ILI PLODOVI. TRAVARICA  JE PRIRODNA RAKIJA KOJOJ SE DODAJU RAZNE LEKOVITE I AROMATIČNE TRAVE. MASTIKA  JE PRIRODNA RAKIJA KOJA SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE KOMINE ŠLJIVE ILI GROŽĐA UZ DODATAK PLODA BILJKE ANIS.

ŽESTOKA ALKOHOLNA PI ĆA U ŽESTOKA ALKOHOLNA PIĆA SE UBRAJAJU ONA KOJA SE DOBIJAJU OD RAFINISANOG ALKOHOLA ILI OD SIROVINA KAO ŠTO SU. JEČAM, RAŽ, KUKURUZ, ŠEĆERNA TRSKA, PIRINAČ, KROMPIR, PŠENICA.

77

VISKI SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE KOMINE ŽITARICA I TO PRVENSTVENO JEČMA-JEČMENOG SLADA. PRE VRENJA VRŠI SE RAZLAGANJE SKROBA U ŠE ĆER, DOBIJANJE SLADA KOJI SE ZATIM SUŠI SUŠARAMA UZ OTVORENU VATRU KOJA SE LOŽI TRESETOM I NA TAJ NA ČIN SE DOBIJA SPECIFIČAN MIRIS I UKUS. KONJAK SE DOBIJA DESTILACIJOM ODABRANIH BELIH VINA. DESTILAT OBAVEZNO ODLEŽI U HRASTOVIM BURADIMA RADI SAZREVANJA. STAROST SE OBELEŽAVA ZVEZDICAMA TAKO DA SVAKA ZVEZDICA OBELEŽAVA JEDNU GODINU. RUM SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE MELASE KOJA JE OSTATAK PRI PROIZVODNJI ŠEĆERA IZ ŠEĆERNE TRSKE DŽIN SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE KOMINE ŽITARICA PRVENSTVENO: JEČMA, RAŽI OVSA UZ DODATAK KLEKE ILI DRUGIH AROMATIČNIH BILJNIH DELOVA. VOTKA  SE DOBIJA OD RAFINISANOG ALKOHOLA PROIZVEDENOG PRVENSTVENO OD KROMPIRA ZATIM ŽITARICA I SLI ČNIH SIROVINA. TEKILA JE ALKOHOLNO PIĆE KOJE SE DOBIJA DESTILACIJOM SOKA JEDNE VRSTE AGAVE. LIKERI SU JAKA ALKOHOLNA PIĆA KOJA SE DOBIJAJU MEŠANJEM RAFINISANOG ALKOHOLA ILI PRIRODNE RAKIJE SA VODOM, ŠEĆEROM, VOĆNIM SOKOVIMA, ČOKOLADOM, JAJIMA, MLEKOM, ILI DRUGIM DODACIMA.

KAFA, ČAJ, KAKAO I DUVAN SREDSTVA ZA UŽIVANJE I STIMULANSI SU KAFA, ČAJ, KAKAO, I DUVAN. I AKO SE NAVEDENI PROIZVODI SMATRAJU SREDSTVIMA ZA UŽIVANJE KONZUMIRANJEM ISTIH U VEĆIM KOLIČINAMA NEGATIVNO UTIČE NA ČOVEČIJI ORGANIZAM. NA PRIMER ONI SADRŽE ALKALOIDE: KAFA KOFEIN, ČAJ TEIN, KAKAO, TEOBROMIN I DUVAN NIKOTIN.

KAFA JE SEMENKA PLOD DRVETA KAVOVCA KOJI USPEVA U PODRU ČJU TROPSKIH KLIMA. KAFA VODI POREKLO IZ ETIOPIJE. NAJVEĆI PROIZVOĐAČ KAFE JE BRAZIL. NAJBOLJA KAFA SE DOBIJA NA PLANTAŽAMA ČIJA NADMORSKA VISINA JE 600-1200 METARA. BERE SE DVA DO TRI PUTA GODIŠNJE. PLODIVI KAVOVCA SU CRVENO MRKE BOJE I U JEDNOJ SEMENCI SE NALAZE DVA ZRNA. SEMENKE SE ODVAJAJU OD MESNATOG SPOLJNOG DELA MOKRIM POSTUPKOM TAKO ŠTO SE UBRANA KAFA NAKVASI I PROPUŠTA KROZ IGLI ČASTE VALJKE KOJI SKIDAJU NAJVEĆI MESNATI DEO. OSTATAK SE SKIDA POTAPANJEM U VODU PA DOLAZI DO FERMENTACIJE I ZRNO DOBIJA KARAKTERISTI ČNU AROMU. FERMENTISANA KAFA SE SUŠI I DORAĐUJE SKIDANJEM OPNE , POLIRANJEM I SORTIRANJEM. SIROVA KAFA SADRŽI 30-40% CELULOZE, 13% ULJA,12% SKROBNIH MATERIJA, 13-15% BELANČEVINA 10% VODE, 4% MINERALNIH MATERIJA 07-2% KOFEINA I 0,1% ETERIČNIH ULJA. PRE UPOTREBE SE PRŽI OD 200 DO 250 STEPENI.

78

ČAJ ČAJ

JE PRERAĐEN LIST BILJKE ČAJEVCA. NAJVIŠE SE GAJI U INDIJI, KINI, ŠRI LANKI, IRANU, TURSKOJ... NAJVEĆI SVETSKI PROIZVOĐAČ ČAJA JE INDIJA. NAJBOLJI ČAJ SE DOBIJA NA PLANTAŽAMA KOJE SE NALAZE NA VISINI OD 1000 DO 2000 METARA USTVARI ŠTO JE VISINA VE ĆA I KVALITET ČAJA JE BOLJI. DRVO ČAJEVCA MOŽE NARASTI I DO 18 METARA ALI SE VRŠI PODREZIVANJE TAKO DA MU VISINA NE PRELAZI 50 CM. PREMA NAČINU PRERADE TJ PROCESU FERMENTACIJA RAZLIKUJEMO. CRNI I ZELENI ČAJ. CRNI ČAJ SE DOBIJA OD UBRANOG LIŠĆA KOJE SE ODMAH SUŠI PRI ČEMU GUBI 50% VLAGE. OVAKO DOBIJENO UVELO LIŠ ĆE MAŠINSKI SE UVIJA ZATIM RAZASTIRE U TANKOM SLOJU PRI ČEMU NASTAJE FERMENTACIJA KOJA TRAJE OKO 3 SATA. FERMENTISANO LIŠĆE DOBIJA KARAKTERISTI ČNU CRVENKASTO-SMEĐU BOJU I KARAKTERISTIČNU AROMU. ZELENI ČAJ SE DOBIJA NA SLIČAN NAČIN KAO I CRNI STIM ŠTO NEMA FERMENTACIJE NEGO SE LIŠ ĆE PARI, UVIJA I SUŠI. OVAKO PRIPREMLJENO LIŠ ĆE OSTAJE ZELENO I SA VIŠE TANINA I TEINA.

KAKAO KAKAO JE PROIZVOD KOJI SE DOBIJA OD ZRNA KOJI SE NALAZE U PLODU DRVETA KAKAOVCA. UZGAJANJE KAKAOVCA ZAHTEVA DOSTA VLAGE I TOPLOTE PA SE UZGAJA U TROPSKIM KARAJEVIMA. NAJVIŠE GA IMA U AFRICI (GANA I NIGERIJA) KAO I U EKVADORU KOLUMBIJI, FILIPINIMA, ŠRI LANKI. PLOD KAKAOVCA IMA 50-70 ZRNA- SEMENKI. POSLE SAZREVANJA PLODA SEMENKE SE VADE IZ UNUTRAŠNJOSTI I IZLAŽU PROCESU FERMENTACIJE. U TOKU FERMENTACIJE NASTAJE SLOŽEN BIOHEMISKI PROCES U ZRNU KOJI U MNOGOME UTIČE NA AROMU, BOJU I DRUGA SVOJSTVA KAKAO ZRNA. ZRNO DOBIJA AROMU I CRVENKASTO SMEĐU BOJU. ZRNO SE SUŠI, SORTIRA I PAKUJE. KAKAO ZRNO SADRŽI DOSTA HRANLJIVIH MATERIJA. - MASNOĆE 50%, - BELANČEVINA 14%, - SKROBA 11%. KAKAO ZRNO SE PRERAĐUJE PRŽENEJM NA TEMPERATURI OD 140 STEPENI PRI ČEMU ZRNO DOBIJA SPECIFI ČNU AROMU. OHLAĐENA ZRNA SE MELJU. PRESOVANJEM KAKAO MASE DOBIJA SE KAKAO MASLAC KOJI JE SVETLO ŽUTE BOJE. UPOTREBLJAVA SE U PROIZVODNJI ČOKOLADE, U MEDICINI ZA LEKOVE I U KOZMETICI.

DUVAN DUVAN JE OSUŠENO, FERMENTISANO I ZA UPOTREBU PRIPREMLJENO LIŠ ĆE. DUVAN VODI POREKLO IZ SREDNJE I JUŽNE AMERIKE. TO JEDNOGODIŠNJA ZELJASTA BILJKA ČIJI LISTOVI SE BERU KAD SE NA STABLJICI POJAVE ŽUTE PEGE. LIŠ ĆE SAZREVA POSTEPENO I TO OD DONJIH KA GORNJIM LISTOVIMA. NAJBOLJI DUVAN SE DOBIJA SA SREDNJEG DELA STABLJIKE. OBRANO LIŠ ĆE SE KLASIRA PREMA VELI ČINI I NIŽE RADI SUŠENJA. U FAZI SUŠENJA SE RAZGRA ĐUJU ONE MATERIJE KOJE BI MOGLE NEGATIVNO DA UTIČU NA KVALITET DUVANA. POSLE SUŠENJA SE OBAVLJA FAZA FERMENTACIJE GDE DUVAN SAZREVA I DOBIJA ODGOVARAJUĆU BOJU ELASTIČNOST, SAVITLJIVOST I SAGORLJIVOST. RANIJE SE FERMENTACIJA OBAVLJALA PRIRODNIM PUTEM I TRAJALA JE DVE GODINE. DANAS SE OBAVLJA U SPECIJALNIM KOMORAMA NA TEMPERATURI OD 30 DO 50 STEPENI UZ RELATIVNU VLAŽNOST OD 76-80 STEPENI I U TRAJANJU OD 14 DO

79

18 DANA. FERMENTISANI DUVAN SE MORA ČUVATI U POSEBNIM SKLADIŠTIMA NA TEMPERATURI NIŽOJ OD 12 STEPENI.

CIGARETE SU NAJVAŽNIJI PROIZVOD DUVANA I IZRADA SE SASTOJI IZ 4 FAZE: - PRIPREMA DUVANAVLAŽENJE LISTA, SORTIRANJE PO KVALITETU, I MEŠANJE - REZANJE, A MOŽE DA SE VRŠI I AROMATIZACIJA DUVANA - IZRADA CIGARETA I - PAKOVANJE.

CIGARE SE PRAVE OD DUVANA KOJI SE NE REŽE VE Ć  SE KORISTE CELI LISTOVI. SASTOJE SE OD TRI DELA: UNUTRAŠNJEG, KOJI JE IZRAĐEN OD KVALITETNIJEG DUVANA, OVOJNOG LISTA I POKRIVNOG LISTA. U ZAVISNOSTI OD POKRIVNOG LISTA CIGARE SE DELE NA SVETLE, SREDNJE SVETLE I TAMNE. SPOREDNI PROIZVODI DUVANA SU NIKOTIN I PREPARATI NA BAZI NIKOTINA, KOJI SLUŽE ZA ZAŠTITU BILJA, DUVAN ZA ŽVAKANJE I DUVAN ZA ŠMRKANJE.

80

ISPITNA PITANJA: 1ŠTA PROUČAVAJUGEOLOGIJA I PETROLOGIJA 2. POJAM I PRIRODA MINERALNIH SIROVINA 3 .FAZE PROIZVODNOG PROCESA U RUDARSTVU 4. METODA PRODIRANJA DO LEŽIŠTA I OTVARANJE RUDNIH LEŽIŠTA 5. KOJE SU PREDNOSTI POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE RUDA NAD PODZEMNOM EKPLOATACIJOM 6. KOJI FAKTORI UTI ČU NA STRUKTURU RASPODELE ENERGIJE U DRUŠTVU 7. NAVESTI I OBJASNITI OBLIKE ENERGIJE 8. OBJASNITI NAČINE PROIZVODNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE 9.NASTANAK I VRSTE UGLJA 10. KOJI PARAMETRI DEFINIŠU KVALITET UGLJA 11. ŠTA JE GORNJA, A ŠTA DONJA TOPLOTNA MO Ć GORIVA? 12. PRERADA I OPLEMENJAVANJE UGLJA 13. OBJANITI KAKO SE VRŠI KOKSOVANJE UGLJA 14. OBJASNITI KAKO SE PROIZVODI GENERATORSKI GAS 15. KAKO SE PROIZVODI GAS ACETILEN I ZAŠTA SE KORISTI? 16.P OREKLO NAFTE I FAZE EKSPLOATACIJE ISTE 17. OBJASNITI FRAKCIONU DESTILACIJU NAFTE I ŠTA JE KREKOVANJE NAFTE? 18. ŠTA JE OKTANSKI BROJ GORIVA? 19. VRSTE MAZIVA I ČEMU SLUŽE? 20. EKSPLOATACIJA PRIRODNOG ZEMNOG GASA I NJEGOVE KARAKTERISTIKE 21. OBJASNITI RAZLIKU IZMEĐU PRIRODNOG ZEMNOG GASA I TE ČNOG NAFTNOG GASA 22. NABROJATI ALTERNATIVNE IZVORE ENERGIJE 23. KAKO SE KORISTI SUN ČEVA ENERGIJA I ENERGIJA VETRA U PROIZVODNJI ELEKTRIČNE STRUJE? 24. ŠTA JE BIO GAS KAKO I IZ ČEGA SE SVE MOŽE PROIZVESTI? 25 .IZ ČEGA SE PROIZVODI BIODIZEL GORIVO? 26. NA KOJE SVE NA ČINE SE MOŽE PROIZVESTI ELEKTRIČNA ENERGIJA? 27. OBJASNITI PROIZVODNJU BELOG I SIVOG LIVENOG GVOŽ ĐA U VISOKOJ PEĆI. 27. OBJASNITI RAZLIKU IZMEĐU BELOG I SIVOG LIVENOG GVOŽĐA 28. OBJASNITI POSTUPAK PROIZVODNJE ČELIKA U SIMENS-MARTINOVOJ PEĆI 29. OBJASNITI POSTUPAK PROIZVODNJE ČELIKA U ELEKTROLUČNOJ PEĆ 30. OBJASNITI POSTUPAK PROIZVODNJE ČELIKA U INDUKTORSKOJ PEĆI.I 31. OBJASNITI POSTUPAK PROIZVODNJE ČELIKA U KONVERTORU 32. OBJASNITI POSTUPAK PROIZVODNJE BAKRA I GDE SE KORISTI? 33. ZAŠTO SE VRŠI LEGIRANJE I NAVESTI LEGURE BAKRA? 34. KOJE SU RUDE CINKA, NAČIN PROIZVODNJE ISTOG I GDE SE KORISTI? 35. RUDA OLOVA I NAČIN PROIZVODNJE I NJEGOVA PRIMENA 36. IZ KOJE RUDE SE PROIZVODI ALUMINIJUM, NA ČIN PROIZVODNJE I PRIMENA ISTOG? 37. ŠTA JE GLINA, KAKO SE DELI PREMA ČISTOĆI? 38. ŠTA SE DODAJE GLINI DA BI KERAMI ČKI PROIZVODI BILI KVALITETNIJI? 39OBJASNITI PROIZVODNJU OPEKE I VRSTE ISTE

81

40. NAVESTI NEPOROZNE I POROZNE PROIZVODE OD GLINE 41OBJASNITI PROIZVODNJU CEMENTA,NJEGOVU PRIMENU I NA ČIN ČUVANJA 42. OBJASNITI PROIZVODNJU STAKLA 43. VRSTE STAKLA 44. KOJA JEDINJENJA U ČESTVUJU U GRAĐI DRVETA? 45. NAVESTI PROIZVODE MEHANIČKE PRERADE DRVETA 46. NAVESTI PROIZVODE HEMIJSKE PRERADE DRVETA 47. OBJASNITI PROIZVODNJU PAPIRA 48. NAVESTI VRSTE PAPIRA 49. OBJASNITI NAČIN PROIZVODNJE VODE U GRADSKOM VODOVODU 50. NAČINI KORIŠĆENJA VODE U INDUSTRIJI 51. KAKO SE VRŠI PRE ČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA? 52. NAVESTI ADITIVE KOJI POBOLJŠAVAJU KVALITET PROIZVODNJE PLASTIČNE MASE 53. NAVESTI KAKO SE IZRAĐUJU PREDMETI OD PLASTIČNE MASE? 54. OBJASNITI NAČIN PROIZVODNJE PRIRODNOG I VEŠTAČKOG KAUČUKA 55. OBJASNITI NAČIN PROIZVODNJE GUME I ČUVANJE ISTE 56. ŠTA SU UGLJENI HIDRATI KOJE SU NJIHOVE VRSTE? 57. OBJASNITI ČEMU SLUŽE VITAMINI A, B, C, D I GDE IH NAJVIŠE IMA? 58.OBJASNITI ČEMU SLUŽE VITAMINI E,K,P I GDE IH NAJVIŠE IMA? 59. OBJASNITI FIZIČKE METODE KONZERVISANJA HRANE 59. SASTAV I VRSTE MLEKA 60. VRSTE TERMIČKE OBRADE MLEKA 61. NAVESTI I OBJASNITI VRSTE MLEČNIH PROIZVODA 62. PODELA RIBA I PROIZVODI OD ISTIH 63. SASTAV JAJA 64. MLEVENJE PŠENICE 65. PODELA VOĆA 66. PODELA POVRĆA 67. POLUPROIZVODI OD VOĆA I POVRĆA 68. OBJASNITI VRSTE VINA I PROIZVODNJU ISTOG 69. OBJASNITI PROIZVODNJU PIVA 70. NAVESTI VRSTE PRIRODNIH RAKIJA I OBJASNITI PROIZVODNJU 71. NAVESTI VRSTE ŽESTOKIH ALKOHOLNIH PIĆA I OD ČEGA SE PROIZVODE 72. PROIZVODNJA I PRERADA KAFE 73. PROIZVODNJA I PRERADA ČAJA 74. PROIZVODNJA I PRERADA KAKAOA 75. PROIZVODNJA I PRERADA DUVANA

82

LITERATURA KOMERCIJALNO POZNAVANJE ROBE DR. MILA JANČETOVIĆ BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA BEOGRAD 2006. KOMERCIJALNO POZNAVANJE ROBE GRUPA AUTORA CENTAR ZA IZDAVAČKU DELATNOST EKONOMSKOG FAKULTETA U BEOGRADU BEOGRAD 2004. MAŠINSKI MATERIJALI RISTO ASENTIĆ RADE MIRKOVIĆ ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA BEOGRAD GRAĐEVINSKI MATERIJALI SA OSNOVAMA GEOLOGIJE ANĐELIJA STEFANOVIĆ ILIĆ ZAVOD ZA UDŽBENIKE BEOGRAD

83