Elektronsko poslovanje

ELEKTRONSKO POSLOVANJE Skripta

Beograd 2013

Elektronsko poslovanje

SADRŢAJ 1.

UVOD ............................................................................................................................................ 7

2.

UMREŢAVANJE – OSNOVA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA............................................ 8

3.

INTERNET................................................................................................................................... 11

3.1. Razvoj i pojam Interneta .......................................................................................................12 3.1.1. Komunikacioni protokoli na Internet-u ................................................................................16 3.1.2. Platforma savremenog poslovanja na Internet-u................................................................19 3.1.3. Osnovni Internet servisi.......................................................................................................20 3.1.3.1. www ............................................................................................................................20 3.1.3.2. Elektronska pošta .......................................................................................................21 3.1.3.3. Diskusione grupe (NEWSGROUPS) .........................................................................22 3.1.3.4. Prenos fajlova (FTP) ...................................................................................................22 3.1.3.5. Chat (INTERNET RELAY CHAT) ..............................................................................22 3.1.3.6. TelNet ..........................................................................................................................22 3.1.3.7. Gopher ........................................................................................................................23 3.1.3.8. Internet pretraţivaĉi ....................................................................................................23 4. 4.1.

CLOUD COMPUTING ................................................................................................................ 25 KONCEPT CLOUD COMPUTING- A ....................................................................................28

4.2. Osnove Cloud computing koncepta ...................................................................................28 4.2.1. Virtuelizacija ........................................................................................................................29 4.3.

KARAKTERISTIKE CLOUD COMPUTING- A .....................................................................30

4.4. MODELI CLOUD COMPUTING- A........................................................................................31 4.4.1. Servisni modeli ....................................................................................................................32 4.4.2. Modeli prema klasifikaciji ( modeli realizacije) ....................................................................33 4.5. ARHITEKTURA CLOUD COMPUTING- A ...........................................................................34 4.5.1. Data centri ...........................................................................................................................36 4.6.

Cloud Computing aplikacije.................................................................................................36

4.7. VIRTUELIZACIJA KAO OSNOVNA KARAKTERISTIKA CLOUD COMPUTING- A .........38 4.7.1. Vrste virtuelizacije ...............................................................................................................39 4.7.1.1. 7.1.1 Hardverska virtuelizacija ....................................................................................39 4.7.1.2. Softverska virtuelizacija ..............................................................................................40 4.7.1.3. Mreţna virtuelizacija ...................................................................................................41 4.7.1.4. Virtuelizacija skladištenja podataka ............................................................................41 4.7.1.5. Softverska rešenja virtuelizacije .................................................................................41 4.7.2. Prednosti virtuelizacije.........................................................................................................42 4.7.3. Znaĉaj virtuelizacije .............................................................................................................42 4.7.4. Budućnost data centara kroz virtuelizaciju i Cloud Computing ..........................................43

1

Elektronsko poslovanje 4.8. UTICAJ CLOUD COMPUTING-A NA POSLOVANJE .........................................................44 4.8.1. Poslovni problemi sa IT pristupom......................................................................................44 4.8.2. Oblasti delovanja .................................................................................................................44 4.9.

UTICAJ CLOUD COMPUTING-A NA PRIVATNE KORISNIKE ..........................................45

OPTIMIZACIJA INFORMACIONIH SISTEMA KORIŠĆENJEM CLOUD COMPUTING- A 46 4.10.1. Strateške odluke..................................................................................................................46

4.10.

4.11. PREDNOSTI I NEDOSTACI CLOUD COMPUTING-A.........................................................48 4.11.1. Prednosti Cloud Computing- a............................................................................................48 4.11.1.1. Poboljšanja u odnosu na dosadašnju IT infrastrukturu ..............................................49 4.11.2. Nedostaci Cloud Computing- a ...........................................................................................50 5.

MODELI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA............................................................................ 52

5.1.

Klasifikacija modela prema osnovnom cilju ......................................................................52

5.2.

Klasifikacija e-business modela prema naĉinu ostvarenja zarade.................................53

5.3. Business to business model ...............................................................................................54 5.3.1. Electronic Data Interchange................................................................................................57 5.3.2. Osnovni B2B e-commerce ..................................................................................................57 5.3.3. Electronic marketplaces (e – markets) ...............................................................................59 5.3.4. B2C model poslovanja ........................................................................................................60 5.3.5. Elektronski maloprodavci ....................................................................................................61 5.3.5.1. Click and mortar ..........................................................................................................62 5.3.5.2. Virtuelni trgovinski centri .............................................................................................62 5.3.5.3. Kataloški maloprodavci ...............................................................................................66 5.3.5.4. Direktni proizvoĊaĉi.....................................................................................................66 5.3.6. Portali...................................................................................................................................66 5.3.7. PonuĊaĉi sadrţaja...............................................................................................................69 5.3.8. Transakcioni brokeri ............................................................................................................69 5.3.9. Kreatori trţišta .....................................................................................................................69 5.3.10. PonuĊaĉi usluga..................................................................................................................70 5.3.11. Aukcije na Internetu ............................................................................................................70 5.4. Izvedeni modeli elektronskog poslovanja .........................................................................71 5.4.1. C2C model poslovanja ........................................................................................................71 5.4.2. C2B model poslovanja ........................................................................................................72 5.4.3. B2E model poslovanja ........................................................................................................72 5.4.4. B2B2C model poslovanja ...................................................................................................73 5.4.5. C2B2C model poslovanja ...................................................................................................73 5.4.6. P2P model poslovanja ........................................................................................................74 5.4.7. Intrabusiness (elektronsko poslovanje unutar organizacije) ..............................................74 5.4.8. E2E model poslovanja ........................................................................................................74 5.4.9. M – commerce ....................................................................................................................74 5.4.10. Elektronska vlada (E – GOVERNMENT) ...........................................................................75 5.4.10.1. Definicija e-government-a ...........................................................................................76

2

Elektronsko poslovanje 5.4.10.2. Razlozi za uvoĊenje e-government-a .........................................................................77 5.4.10.3. Modeli poslovanja u elektronskoj vladi .......................................................................78 6.

MOGUĆNOSTI POŠTE U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU ............................................... 81

6.1.

Povezanost razvoja pošte i Interneta .................................................................................81

6.2.

Stanje na trţištu poštanskih usluga u svetu .....................................................................82

6.3. Modeli poslovanja pošte na Internetu ................................................................................82 6.3.1. B2B model poslovanja u pošti ............................................................................................83 6.4.

B2C model poslovanja u pošti ............................................................................................84

6.5.

Model e-trgovine sa poštansko-kurirskom logistikom.....................................................85

6.6. STRATEGIJE DOSTAVE ROBE U ELEKTRONSKOJ TRGOVINI .....................................90 6.6.1. Izazovi pri izboru strategije dostave robe ...........................................................................92 6.7. ZNAĈAJ STRATEŠKIH ALIJANSI SA POŠTANSKIM KOMPANIJAMA U UPRAVLJANJU PROCESIMA DOSTAVE........................................................................................93 6.7.1. Osnove upravljanja procesima dostave..............................................................................94 6.7.2. Mogućnosti poštanskih kompanija u upravljanju procesima dostave ................................95 6.7.3. Znaĉaj i mogućnosti poslovne integracije sa poštanskim kompanijama ...........................97 6.8.

Realizacija logistiĉke podrške pošte ..................................................................................99

7. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U BANKARSKIM INSTITUCIJAMA I SITEMIMA PLATNOG PROMETA......................................................................................................................102 7.1.

Usluge Internet banaka.......................................................................................................103

7.2.

Prednosti i nedostaci Internet bankarstva .......................................................................104

7.3. Mobilno bankarstvo ............................................................................................................106 7.3.1. Mobilni finansijski servisi ...................................................................................................107 7.3.1.1. Bankarski servisi .......................................................................................................107 7.3.1.2. Brokeri .......................................................................................................................107 7.3.1.3. Investiciono bankarstvo ............................................................................................108 7.3.1.4. Drugi finansijski servisi..............................................................................................108 7.3.1.5. Mobilno plaćanje .......................................................................................................108 7.3.1.6. Kartiĉarstvo ...............................................................................................................108 7.3.1.7. Rešenja koja ne koriste kartice.................................................................................109 7.3.1.8. NFC rešenje plaćanja ...............................................................................................109 7.3.1.9. Mobilni keš ................................................................................................................109 7.3.2. Principi poslovanja m-bankarstva .....................................................................................110 7.3.3. Strategije m-bankarstva ....................................................................................................112 7.3.3.1. Primer Woolwich m-banking servisa ........................................................................113 7.4.

PLATNE KARTICE ...............................................................................................................115

7.5.

TEHNIĈKE KARAKTERISTIKE PLATNIH KARTICA........................................................118

3

Elektronsko poslovanje 7.6.

PLATNE KARTICE SA MAGNETNOM TRAKOM .............................................................119

7.7. PLATNE KARTICE SA MIKRO ĈIPOM ..............................................................................121 7.7.1. MIGRACIJA SA MAGNETNE KARTICE NA ĈIP ............................................................122 7.7.2. TEHNIĈKA STRUKTURA SMART KARTICE .................................................................123 7.8. NFC PLATNE KARTICE ......................................................................................................127 7.8.1. Definicija NFC-a ................................................................................................................127 7.8.2. Protokoli NFC komunikacije..............................................................................................130 7.8.3. Kako funkcioniše NFC komunikacija ................................................................................131 7.8.4. Bezbednost NFC tehnologije ............................................................................................133 7.8.5. Mogućnosti korišćenja NFC aplikacija ..............................................................................134 7.8.6. Case study – Kako funkcioniše NFC tehnologija .............................................................136 7.8.7. Razvoj e-smart business-a ...............................................................................................137 7.9. SISTEMI SAMOUSLUŢNOG ELEKTRONSKOG BANKARSTVA....................................146 7.9.1. BANKOMATI ....................................................................................................................146 7.9.2. MOGUĆNOSTI BANKOMATA .........................................................................................148 7.9.3. VRSTE BANKOMATA ......................................................................................................149 7.9.4. DELOVI BANKOMATA I NAĈIN FUNKCIONISANJA .....................................................150 7.9.4.1. PROCESOR BANKOMATA .....................................................................................151 7.9.4.2. TASTATURA BANKOMATA ....................................................................................151 7.9.4.3. MONITORSKI EKRAN BANKOMATA .....................................................................151 7.9.4.4. ŠTAMPAĈI................................................................................................................152 7.9.4.5. JEDINICA ZA ELEKTRIĈNO NAPAJANJE BANKOMATA ....................................152 7.9.4.6. KUĆIŠTE BANKOMATA ..........................................................................................152 7.9.4.7. MODUL ZA AUTOMATSKU ISPLATU GOTOVINE ...............................................154 7.9.4.8. MODUL ZA AUTOMATIZOVANO POLAGANJE DEPOZITA.................................156 7.9.4.9. ĈITAĈ DEBITNIH I KREDITNIH KARTICA .............................................................157 7.9.4.10. VIDEO KAMERA ......................................................................................................158 7.9.4.11. AUDIO SISTEM ........................................................................................................158 7.9.4.12. ALARMNI SISTEM ...................................................................................................159 7.9.4.13. ANTI-VANDAL VRATA.............................................................................................159 7.9.5. ZAŠTITA PRISTUPA BANKOMATU................................................................................159 7.9.6. KARAKTERISTIKE SOFTVERA BANKOMATA ..............................................................162 7.9.6.1. SOFTVERSKA KONTROLA SISTEMA ...................................................................163 7.9.7. MREŢA BANKOMATA .....................................................................................................164 7.9.8. TROŠKOVI I EFEKTI UVOĐENJA BANKOMATA ..........................................................165 7.9.8.1. OCENA TROŠKOVA UVOĐENJA BANKOMATA .................................................166 7.9.9. EFEKTI UVOĐENJA BANKOMATA ................................................................................167 7.9.10. IZBOR MIKROLAKOCIJE ZA POSTAVLJANJE BANKOMATA .....................................167 7.9.11. VIZUELNA KASTIMIZACIJA BANKOMATA ....................................................................169 7.9.12. SOFTVERSKA KASTIMIZACIJA BANKOMATA .............................................................170 7.10. POS SISTEMI .......................................................................................................................171 7.10.1. KOMPONENTE POS SISTEMA ......................................................................................172 7.10.2. VRSTE POS UREĐAJA ...................................................................................................173 7.10.3. MREŢE POS UREĐAJA...................................................................................................174

4

Elektronsko poslovanje 7.10.4. FUNKCIONISANJE POS SISTEMA ................................................................................175 7.10.5. PREDNOSTI POS SISTEMA ...........................................................................................176 7.11. MREŢE BANKOMATA I POS-ova ......................................................................................177 7.11.1. LOKALNA MREŢA BANKOMATA I POS-ova .................................................................178 7.11.1.1. UPRAVLJAĈKI SWITCH CENTAR MREŢE BANKOMATA I POS ........................178 7.11.1.2. ALTERNATIVNI PODSISTEMI MREŢE BANKOMATA I POS-ova ........................180 7.11.1.3. JEDINSTVENA NACIONALNA MREŢA BANKOMATA I POS-ova .......................182 7.12. HOMEBANKING SISTEMI...................................................................................................186 7.12.1. CILJ UVOĐENJA ELEKTRONSKOG KUĆNOG BANKARSTVA ...................................186 7.12.2. RAZVOJ GOVORNIH (VOICE) TEHNOLOGIJA .............................................................187 7.12.3. INTERNET BANKARSTVO ..............................................................................................188 7.12.3.1. PREDNOSTI I NEDOSTATCI INTERNET BANKARSTVA ....................................193 7.13. 8.

MONITORING SAMOUSLUŢNIH SISTEMA ......................................................................194 ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE DOKUMENTACIJE ...........................................................198

8.1.

Razlozi za skladištenje u elektronskoj formi ili u savremenim medijima.....................198

8.2.

Osnove snimanja dokumenata..........................................................................................199

8.3.

Reviziona sigurnost digitalne arhivske dokumentacije .................................................201

8.4.

SOFTVER ZA ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE ................................................................201

8.5.

Uĉitavanje dokumenata – samoopisujući dokument .....................................................202

8.6.

Prepoznavanje dokumenata ..............................................................................................203

8.7. Mikrofilmovanje ...................................................................................................................205 8.7.1. Mikrofilm u radnom procesu..............................................................................................206 8.7.2. Mikrofilm umesto starih arhiva. .........................................................................................206 8.7.3. Mikrofilm kao sredstvo sigurnosti. .....................................................................................207 9.

ELEKTRONSKO POSLOVANJE U TRANSPORTU ..............................................................208

9.1. Global Locating System .....................................................................................................209 9.1.1. DISPEĈERSKI CENTRI – OSNOVA ELEKTRONSKOG PRAĆENJA VOZILA U TRANSPORTU ..............................................................................................................................210 9.1.2. Sistem za automatsko praćenje vozila – APV ..................................................................211 9.1.2.1. GPS...........................................................................................................................211 9.1.2.1.1. 9.1.2.1.2. 9.1.2.1.3. 9.1.2.1.4. 9.1.2.1.5. 9.1.2.1.6. 9.1.2.1.7.

9.1.2.2.

Mogućnosti GPS sistema ..................................................................................................... 213 WAP....................................................................................................................................... 214 Veza GPS-a i kurirskih organizacija, evolucija naĉina praćenja ...................................... 215 Praćenje pošiljaka kompanije - Track and Trace ............................................................... 215 Pasivno GPS praćenje vozila............................................................................................... 216 Aktivno GPS praćenje vozila................................................................................................ 216 Koordinirano praćenje .......................................................................................................... 216

AVL sistem Fox za satelitsko praćenje i kontrolu vozila ..........................................217

5

Elektronsko poslovanje 9.1.2.3.

Kontrolni centar kao deo APV-a, njegova uloga, i karakteristike samog APV sistema 219

9.2. Primena RFID tehnologije u sistemu za automatsku identifikaciju i registrovanje vozila 221 9.3.

Sistem za automatsko praćenje vozila .............................................................................222

9.4. Telematski sistemi u transportu........................................................................................222 9.4.1. Osnovne komponente telematskih sistema......................................................................224 9.4.2. On-board kompjuter ..........................................................................................................224 9.4.3. GPS prijmnik .....................................................................................................................225 9.4.3.1. Terminal za vozaĉa/tastatura ...................................................................................226 9.4.3.2. Navigacioni ureĊaj ....................................................................................................226 9.4.4. Prenos podataka ...............................................................................................................226 9.4.5. Upravljaĉki softver .............................................................................................................227 9.4.6. Telematski sistemi za praćenje vozila ..............................................................................228 9.4.7. Primena sistema za potrebe bezbednosti vozila, vozaĉa i tereta ....................................228 9.4.8. Telematika i transportni proces .........................................................................................229 9.4.8.1. Fleet Board sistem ....................................................................................................231 10. RIZICI I BEZBEDNOST U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU BANKARSKIH I POŠTANSKIH SISTEMA..................................................................................................................233 10.1. Identifikacija i analiza rizika ...............................................................................................234 10.1.1. Operacioni rizici .................................................................................................................234 10.1.2. Reputacioni rizik ................................................................................................................235 10.1.3. Pravni rizik .........................................................................................................................235 10.1.4. Tradicionalni bankarski rizici .............................................................................................236 10.1.5. Rizici internacionalnog elektronskog poslovanja ..............................................................236 10.2.

Kriptografija u elektronskom poslovanju ........................................................................238

6


1. UVOD Komunikacija je prva pretpostavka za nastanak civilizovanog društva. Komunikacija predstavlja prenos, razmenu informacija, misli, ţelja i osećanja izmeĊu ljudi. Komunikacija datira još iz praistorije, a pokreti lica, govor tela, neartikulisani glasovi su bili prvi oblici komunikacije ljudi. Hiljade godina su protekle dok se nije stvorio jezik, najmoćnije sredstvo ljudske komunikacije. Jezik je omogućio prenošenje informacija, iskustva i znanja mladim pokoljenjima. Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji izmeĊu uĉesnika u procesu poslovanja. S druge strane poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje ( e-business) u kome se tradicionalni papirni dokumenti zamenjuju elektronskim kopijama i kompletna interakcija sa njima kao i meĊusobna komunikacija uĉesnika u poslovanju se obavlja elektronskim putem, što obezbeĊiuje veću brzinu i pouzdanost poslovanja kao i nemerljivu produktivnost poslovnih procesa. Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane ameriĉke kompanije IBM. Pod elektronskim poslovanjem podrazumevamo obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije koja podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija, što omogućava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. Elektronsko poslovanje se moţe definisati na razliĉite naĉine:  Sa aspekta komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga, ili plaćanje putem telefona, kompjuterske mreţe, ili nekog drugog sredstva.  Sa aspekta poslovanja, predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad već automatizovanim poslovnim transakcijama.  Sa aspekta usluga, predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje podatke o firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, brţe i jeftinije.  Sa aspekta on-line perspektive, daje mogućnost kupovine i prodaje proizvoda i informacija putem Interneta i drugih on-line servisa. Generalno, elektronsko poslovanje je “kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem raĉunarske mreţe i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastructure”. Primena novih tehnologija omogućila je razvoj telegrafa, telefona, radija i televizije. Masmedijalna sredstva komuniciranja povezala su ljude širom sveta. Druga polovina dvadesetog veka je promovisala informaciju kao najvredniji resurs i svet je postao “globalno selo”. Potrebe za sve brţim informisanjem, većim kvalitetom informacija, niţom cenom, lakšim prenosom i uskladištenjem informacija, doprinele su stvaranju i razvijanju kompjuterskih tehnologija i mreţa za razmenu podataka. Kao rezultat novonastalih potreba nastao je novi, revolucionarni vid komuniciranja – INTERNET. Poslovni procesi koji se kao pojmovi sa slovom "e" (electronic - elektronsko) kao prefiksom pojavljuju u literaturi, ukljuĉujući i termin elektronsko poslovanje, iskljuĉivo se vezuju za Internet terminologiju.

7


2. UMREŢAVANJE – OSNOVA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA Potreba za informacijama naterala je ĉoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mreţe preko kojih će sebi olakšati prikupljanje, prenos, skladištenje i obradu podataka. Naglim razvojem raĉunarske tehnologije poslednjih godina (povećanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta, broj korisnika raĉunara i raĉunarskih mreţa raste vrtoglavom brzinom. Sa sve moćnijom raĉunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se u umreţavanju postavljaju viši standardi. Vremenom su se mreţni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktiĉnog efikasnog okruţenja za razmenu podataka. Poĉeci umreţavanja vezuju se za prve telegrafske i telefonske linije kojima su se prenosile informacije do udaljenih lokacija. Dostupnost i fleksibilnost tehnologija današnjih savremenih raĉunarskih mreţa omogućava da se sa bilo koje taĉke na planeti moţe povezati na mreţu i doći do ţeljenih informacija. U poreĊenju sa nekadašnjom cenom korišćenja servisa mreţa, cena eksploatisanja današnjih mreţa je sve niţa. Raĉunarske mreţe su danas nezamenjivi deo poslovne infrastrukture kako malih, tako i velikih organizacija. Poznavanje tehnologije i korišćenje mreţa nije samo stvar opšte kulture. U mnogim segmentima poslovanja primena raĉunarskih mreţa moţe da obezbedi prednost organizacijama na trţištu (npr. elektronska trgovina omogućava i malim firmama konkurentnost na trţištu). Raĉunarska mreţa moţe biti prost skup dva ili više raĉunara, koji su povezani medijumom za povezivanje i koji meĊusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti prilagoĊeni odgovarajućim sistemima za prenos. Mreţom se prenose podaci, govor, slika, video, a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor, video i sl.) ili to ne mora biti uslov (elektronska pošta, prenos datoteka i sl.). Mreţa se sastoji od raĉunara, medijuma za prenos (ţica, optiĉko vlakno, vazduh) i ureĊaja kao što su ĉvorišta, sviĉevi, ruteri itd. koji ĉine infrastrukturu mreţe. Neki od ureĊaja, kao što su mreţne kartice, sluţe kao veza izmeĊu raĉunara i mreţe. Svaka mreţa se moţe svesti na sledeće dve osnovne celine: hardversku i softversku. Hardversku celinu saĉinjavaju mreţni ĉvorovi (nods) u kojima se vrši obrada informacija, fiziĉki spojni putevi i deljeni resursi. Ĉvorovi su delovi mreţa u kojima dolazi do obrade podataka. Postoje dve vrste ĉvorova: ĉvorovi u kojima se vrši stvarna obrada i oni predstavljaju ciljne ĉvorove (hosts), i ĉvorovi kojima je uloga da usmeravaju informacije (routers). Deljeni resursi su hardverski (štampaĉi, ploteri, faks mašine, diskovi i sl.) ili softverski elementi (datoteke, baze, aplikacije i sl.). Softversku celinu mreţe ĉine protokoli – pravila po kojima se vrši komuniciranje (razmena podataka) u mreţi i operativni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom raĉunarskog sistema i imaju podršku za mreţni hardver i mreţne protokole. Pre pojave raĉunarskih mreţa, bilo je neophodno da svaki korisnik ima svoj štampaĉ, ploter, faks i druge periferijske ureĊaje. Jedini naĉin da više korisnika koristi isti ureĊaj je bio da se naizmeniĉno koristi raĉunar sa kojim je taj ureĊaj povezan. Mreţe se mogu upotrebiti i za zajedniĉko i standardizovano korišćenje aplikacija, kao što su programi za obradu teksta, programi za tabelarne proraĉune ili baze podataka, u situacijama kada je bitno da svi koriste iste aplikacije i iste verzije tih aplikacija. Na ovaj naĉin se dokumenti jednostavno zajedniĉki koriste, a postoji i dodatna efikasnost u tom smislu da je jednostavnije i bolje da ljudi potpuno savladaju jedan program, nego da moraju da rade sa

8

Elektronsko poslovanje ĉetiri ili pet razliĉitih programa. Kada su raĉunari umreţeni, to znaĉajno pojednostavljuje i njihovu podršku. Za jednu kompaniju je daleko efikasnije kada tehniĉko osoblje odrţava jedan operativni sistem i kada su svi raĉunari identiĉno podešeni prema konkretnim potrebama te kompanije. Mogućnost brzog i jeftinog zajedniĉkog korišćenja informacija jedna je od najpopularnijih upotreba mreţne tehnologije. Kada postoji zajedniĉko korišćenje podataka, smanjuje se korišćenje papira, povećava efikasnost, a skoro svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju svima kojima je potrebna.

Ploter

Štampaĉ

Faks

Samostalan PC

Samostalan PC

Samostalan PC

Slika 2.1. Samostalne konfiguracije personalnih raĉunara Pojava mreţa je otvorila mogućnost da više korisnika istovremeno koristi zajedniĉke informacije, ali i periferijske ureĊaje. Npr. ukoliko je štampaĉ neophodan većem broju korisnika koji su u mreţi, svi mogu da koriste zajedniĉki mreţni štampaĉ.

Ploter

Faks

Štampaĉ

Umreţen PC

Medijum za povezivanje

Umreţen PC

Umreţen PC

Umreţen PC

Umreţen PC

Slika 2.2. Zajedniĉko korišćenje hardvera u mreţnom okruţenju Raĉunari koji su u mreţi mogu zajedniĉki da koriste:  baze podataka - dokumente (npr. memorandume, tabelarne proraĉune, fakture)

9

Elektronsko poslovanje  elektronsku poštu  softvere – npr. softver za obradu teksta, softver za praćenje projekata i sl.  video i audio datoteke  audio i video prenose  telekonferencije  štampaĉe  faks mašine  nosaĉe podataka – npr. hard diskove, CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice  Itd. Prema prostoru koji obuhvataju, raĉunarske mreţe se mogu podeliti na  lokalne ( LAN )  regionalne raĉunarske mreţe (WAN) – mreţe šireg podruĉja

Internet Server mreţe Web server Switch

Routher

Email server

Repeater

Bridge Hub

File server Switch

Database server

Slika 2.3. Lokalna raĉunarska mreţa (LAN) sa vezom ka Internetu

10


3. INTERNET "Internet naĉin ţivota" su novi naĉin ţivota i rada, prošireni iskorišćavanjem prednosti digitalnih ureĊaja i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih informacija, po reĉima Billa Gejtsa, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog, interaktivnog strateškog razmišljanja. Internet (International network) je ime za globalni sistem komuniciranja, koji u sebi objedinjuje informacije, ljude, telekomunikacije i raĉunare. Fenomen Internet-a je u onome što Internet pruţa, promenama koje pokreće, on je novi mas-medij, nova kultura i novi naĉin razmišljanja. Internet je opravdano dobio i naziv: “mreţa svih kompjuterskih mreţa”. Internet je nezavisan i ne kontroliše ga nijedna svetska vlada, nijedna kompanija, nijedna verska ili politiĉka organizacija. Internet predstavlja mreţu koja je zasnovana na umreţavanju, mobilnosti i integraciji. Za Internet se kaţe da postoji tridesetak godina, mada se imenica Internet prvi put pominje tek osamdesetih godina XX veka. Objašnjenje za tu “obmanu“ jeste ĉinjenica da su koreni Internet-a ipak nastali krajem šezdesetih godina prošlog veka. To je bilo vreme kada su veliki proizvoĊaĉi raĉunara (IBM Honeywell, Burroughs, Univac) razvijali sopstvene tehnologije meĊusobnih povezivanja svojih raĉunara.Osnovni zadatak koji je trebalo rešiti bilo je meĊusobno povezivanje dva udaljena raĉunara radi razmene podataka, korišćenjem već postojećih veza ovih raĉunara sa drugim raĉunskim sistemima, kao i meĊusobnih veza izmeĊu tih raĉunarskih sistema. Internet tako predstavlja prirodno okruţenje za realizaciju multimedijalnih aplikacija. Umreţavanje: Veliki poslovni sistemi tradicionalno su dislocirani. Takva preduzeća su i ranije koristila sopstvene raĉunarske mreţe, ali pojava Intenret-a dovela je do intenzivnijeg umreţavanja. Dok su u poĉetku raĉunarske mreţe sluţile prvenstveno za prenos podataka izmeĊu geografski dislociranih delova preduzeća, sada se infrastruktura Internet-a koristi za meĊusobnu koordinaciju i sinhronizaciju aktivnosti u poslovnom procesu , jer nove tehnologije ukidaju prostorna ograniĉenja. Mobilnost: Za konvencionalno poslovanje karakteristiĉno je da se ĉovek mora nalaziti na “radnom mestu” dok radi. Nove tehnologije su u mnogome uticale na promenu tipiĉnog radnog okruţenja kancelarijskih sliţbenika. Naime raĉunari svojim korisnicima omogućavju da praktiĉno na bilo kom mestu, u bilo kom trenutku radnog vremena ili van njega, obavljaju posao koji bi radili i u svojoj kancelariji. Integracija: Savremeno poslovanje predstavlja unifikaciju meĊunarodnih tokova rada, usluga i resursa, intuicija, trţišta, proizvodnje, komunikacija, finansijskih tokova i sl. U procesu globalizacije jedan od efikasnih mehanizama jaĉanja konkurentne sposobnosti jeste ukrupnjavanje. Nikada kao u poslednjoj deceniji nije bilo izraţeno pravilo da “velika riba guta malu ribu”. Proces je ubrzan i strahom firmi da će ih druge firme, nastale integracijom, ili super uspešne “start- up” kompanije digitalne ekonomije, ugroziti na trţištu, pa tako dolazi do “efekta lavine “ odnosno do lanĉane integracije firmi. Preko njih razvijene zemlje ostvaruju liderstvo, privilegije, dobit, kontrolu, uticaj i moć, osvajaju nova trţišta, šire sfere uticaja, traţe nove mogućnosti za investicione cikluse. Razvijene zemlje upravljaju meĊunarodnim bankarskim sistemom, kontrolišu sve konvertabilne valute, dominiraju na svetskom trţištu, dominiraju u meĊunarodnim komunikacijama, naprednim

11

Elektronsko poslovanje tehnologijama, vojnoj i kosmiĉkoj industriji, informatici i sl., a sve ovo vodi proširenju uticaja organizovanog kapitala i stvaranju novih imperija koje će verovatno kao i sve dosadašnje doći u sukob sa ostatkom sveta i sa samim sobom, a to moţe dovesti do teških posledica. Savremeno poslovanje je proces globalizacije i mora biti istovremeno i lokalna i globalna, jer je to uslov unifikacije.

3.1. RAZVOJ I POJAM INTERNETA Potreba za razmenom podataka izmeĊu udaljenih raĉunarskih sistema javila se tokom šezdesetih godina. Tokom sledeće decenije najpoznatiji proizvoĊaĉi raĉunarskih sistema razvili su sopstvena rešenja koja su omogućila efikasnu razmenu podataka izmeĊu velikih raĉunarskih sistema, odnosno koja su omogućila prikljuĉenje udaljenog korisnika na raĉunarski sistem u reţimu interaktivnog rada. MeĊutim, problem meĊusobnog povezivanja velikih raĉunara razliĉitih svetskih proizvoĊaĉa, odnosno problem konektivnosti u heterogenom okruţenju i dalje je bio otvoren. To je bio osnovni razlog zašto je Agencija za napredne projekte Ministarstva odbrane SAD u sadejstvu sa poznatim ameriĉkim univerzitetima pokrenule 1969.godine projekat protokola za meĊusobno povezivanje heterogenih raĉunarskih sistema.Osnovni zadaci koje je trebalo da reši su bili meĊusobno povezivanje dva udaljena raĉunara korišćenjem postojećih veza sa drugim raĉunarskim sistemima, koji se nalaze izmeĊu dva zadata raĉunara – problem rutiranja i pakovanje podataka koji se razmenjuju na naĉin koji će omogućiti racionalan i efikasan prenos podataka u izuzetno nepovoljnim uslovima – problem transporta. Protokol koji je razvijen nosi oznaku TCP/IP (Transmission Control Protocol - protokol kontrole prenosa/Internet Protocol – Internet protokol) i od 1978.godine pa do danas u upotrebi je verzija 4 ovog protokola. Koreni Interneta zaĉeti su 1956.godine kada su SAD osnovale Agenciju za napredne istraţivaĉke projekte (ARPA-Advanced Research Projects Agency) kao naĉin da se postigne vojna premoć kroz stimulaciju napretka u nauci i tehnologiji. ARPA je ţelela da ispita da li raĉunari na raznim lokacijama mogu da budu meĊusobno povezani tehnologijom paketnog prenosa (packet switching). Informacije su po prvi put bile deljene na manje celine - pakete i tek onda upućivane drugim raĉunarima. Osnovna prednost ovakvog naĉina razmene podataka je što nekoliko korisnika mogu da dele istu komunikacionu liniju, a paketi mogu da pronalaze najbolju putanju kroz mreţu spojenih ĉvorova. U 1969. godini Ministarstvo odbrane SAD je osnovalo mreţu pod nazivom ARPANET. Jedan od najvećih napredaka projekta ARPANET-a bio je razvoj zajedniĉkog jezika (protokola) na kom su raĉunari, koji su bili povezani u mreţi, mogli da komuniciraju jedan sa drugim. Ovaj jezik, pod imenom mreţni protokol za kontrolu prenosa TCP (Transmission Control Protocol ) i Internet protokol IP (Internet protocol ) postao je standardni protokol za ARPANET. S obzirom na to da je upotreba protokola TCP/IP bila veoma jednostavna, na ARPANET se prikljuĉivao sve veći broj raĉunara. Zanimljivo je da je povod za osnivanje ARPANET projekta u stvari bilo lansiranje prvog veštaĉkog satelita Sputnik, od strane Sovjetskog Saveza 1957. godine. Kao odgovor na to, Sjedinjene Ameriĉke Drţave osnivaju agenciju ARPA Jedan od istraţivaĉkih zadataka ove agencije bio je da se utvrdi na koji naĉin bi ameriĉke vojne snage mogle zadrţati komandu i kontrolu nad svojim snagama i projektilima nakon nuklearnog napada. Cilj je trebalo da bude vojna mreţa, dovoljno decentralizovana da eventualni napad na kljuĉne ameriĉke gradove ne ugrozi mogućnost

12

Elektronsko poslovanje lansiranja projektila za izvoĊenje protivnapada. Suština ovakve mreţe je paketna komutirana mreţa. Komutacija paketa, kako je navedeno već u prvim dokumentima, predstavlja deljenje podataka u pakete ili datagrame, njihovo obeleţavanje tako da sadrţe izvor i odredište informacije, i prosleĊivanje od raĉunara do raĉunara dok informacija ne stigne na svoj cilj. Ako se neki paket izgubi u bilo kom trenutku, pošiljalac ga moţe ponovo poslati. ARPANET je preteĉa Internet-a i upravo iz tog razloga za roĊendan Internet-a uzima se 25. ili 26. oktobar 1968. godine, datum kada se po prvi put sastala radna grupa ARPANET-a u istraţivaĉkom institutu Stanford. U ovoj mreţi su raĉunari bili meĊusobno povezani modemima preko iznajmljenih telefonskih linija sa brzinom prenosa podataka od 9.6 do 56 Kbps. U narednim godinama primarni razvoj odnosio se na kompletiranje funkcionalnosti komunikacionog protokola i ostalog mreţnog softvera. Krajem 1970. radna grupa za mreţe završava inicijalni protokol i daje mu ime NCP – Netowork Control Protocol. Implementacija traje naredne dve godine, a zatim kreće razvoj aplikacija. U oktobru 1972. odrţana je prva velika javna prezentacija ARPANET-a, mreţe koja je povezivala 23 hosta, a iste godine lansirana je i atraktivna primena kocepta elektronske pošte. Prezentiran je prvi softver za slanje i ĉitanje elektronske pošte, kako bi se olakšala koordinacija razvojnih timova. Već sledeća verzija, koja se pojavljuje nekoliko meseci kasnije, donosi listanje, selektivno ĉitanje, prosleĊivanje i odgovaranje, i utemeljuje e-mail kakav danas poznajemo. On će ostati dominantna mreţna aplikacija ĉitavu deceniju. Godinu dana kasnije, 1973.g. otpoĉet je na Stanfordu razvoj TCP/IP protokola koji je trebao da omogući interkonekciju i komunikaciju razliĉitih tipova kompjutera u okviru iste mreţe. Struĉnjaci koji su radili na razvoju ovog protokola prvi put su 1974.g. upotrebili termin INTERNET. Tokom 1980.godine donete su kljuĉne promene za Internet. Nacionalna fondacija za nauku ( NSF – National Scieece Foundation ) osnovala je svoju mreţu NSFNET. Ova mreţa se odlikovala pojedinim izvanrednim tehnološkin inovacijama, ukljuĉujući brze raĉunare i superraĉunare velikih mogućnosti na koje su bile smeštene informacije. TCP/IP protokol postaje obavezan u okviru ARPANET mreţe 1983.g., a iste godine Univerzitet u Viskonsinu kreirao je sistem imena domena (Domain Name System - DNS) koji je omogućavao da se paketi koji su upućeni prema iemnu domena automatski prevode preko baze podataka servera u odgovarajući IP broj. ARPANET se deli 1984.g. na dve mreţe i broj hostova u njima prelazi 1000. Prvo tehniĉko telo za koordinaciju razvoja mreţe nastaje 1986.g. (Internet Enginering Task Force - IETF). Uz neprekidno tehniĉko poboljšanje brzine protoka podataka broj hostova koji su ĉinili mreţu 1988.g. prešao je 50.000. Godine 1989. mreţa se internacionalizuje i dobija ime Internet. U Ţenevi 1990.g. Tim Berners Lee (CERN) pronašao je hipertekstualni sistem (HTML) koji omogućuje efikasan pristup informacijama. Ovaj sistem objavljen je 1992.g. kao WWW i tada na Internetu ima 1. milion hostova. Naredne godine razvijen je softver sa dobrim grafiĉkim korisniĉkim interfejsom koji je uspešno ĉitao WWW prezentacije. Mogućnost da se naruĉi pica preko WEB strane prvi put se pojavila 1994.g. Iste godine otvorena je i prva CYBER BANKA, a broj hostova se popeo na blizu 4. miliona. U svojoj rezoluciji 1995.g. FNC (Federal Networking Council) definiše Internet kao: GLOBALNI INFORMACIONI SISTEM koji je logiĉno povezan u jedinstveni adresni prostor zasnovan na (IP) Internet protokolu, a koji omogućava komunikaciju na bazi TCP/IP protokola, nudi i ĉini dostupnim veliki broj usluga. Poĉetkom devedesetih godina uvode se nove usluge i protokoli. Upravo nastankom WWWa (World Wide Web), koji će kasnije postati najpoznatija i najviše korišćena usluga (servis) na Internetu, poĉinje prava eksplozija povezivanja na Internet. Poslovni svet i mediji poĉinju da

13

Elektronsko poslovanje primećuju veliĉinu i mogućnosti Interneta, tako da poĉinje njegova komercijalizacija. Na Internet se spajaju razne vladine i obrazovne institucije iz svih delova sveta. Sve više firmi postavlja na Internet svoje web stranice i 1994. se pojavljuju prve on-line prodavnice u kojima je moguće kupovati preko Interneta. NSFNet se 1995. vraća svojoj prvobitnoj ulozi istraţivaĉke i nauĉne mreţe, a okosnica Interneta postaju komercijalni davaoci usluga (Internet Service Provider). World Wide Web postaje najpopularnija i najkorišćenija usluga i prva po broju prenesenih podataka. Krajem devedesetih godina razvijaju se nove tehnologije i usluge, kao što su pretraţivaĉi Interneta (search engines), Internet telefonija, elektronska trgovina (e-commerce), portali, on-line bankarstvo, prenos slike i videa u realnom vremenu itd. Internet kakav danas poznajemo u sebi nosi kljuĉnu tehnološku ideju – ideju mreţe otvorene arhitekture. U ovom konceptu, izbor neke mreţne tehnologije nije diktiran odreĊenom arhitekturom, već je ostavljeno korisniku da slobodno odabere tehnologiju i poveţe se sa ostatkom mreţe preko “meta nivoa“ - meĊumreţne arhitekture (Internetworking architecture). U poslednjih 30 godina Internet je od mreţe za razmenu akademskih, nauĉnih i vojnih informacija prerastao u osnovnu za razmenu podataka svih vrsta. Do promena je došlo zbog omasovljenja PC-a u poslovnim i kućnim primenama i ulaska poslovanja na Internet kao jednog od najjednostavnijih naĉina za pronalaţenje poslovnih partnera i korisnika. Na Internet su povezani gotovo svi, od obrazovnih, istraţivaĉkih institucija do raznih komercijalnih organizacija, kao i vojnih i drţavnih sluţbi. Sve te organizacije pruţaju velike koliĉine informacija koje su dostupne svim korisnicima Interneta. Internet je danas u isto vreme i sistem za emitovanje, i mehanizam za širenje informacija, i medijum za saradnju izmeĊu ljudi i njihovih raĉunara bez obzira na geografsku lokaciju. Internet predstavlja jedan od najuspešnijih primera investiranja. Poĉev od ranih istraţivanja komutacije paketa, razvijene drţave, industrija i univerziteti bili su partneri u razvoju ove nove tehnologije. Prema nekim istraţivanjima danas u svetu ima oko 1000 miliona korisnika, dok se broj stranica procenjuje na milijarde i stalno se uvećava. Do avgusta 2001. pretraţivaĉ Google je evidentirao preko 1.3 milijarde strana, a rast se munjevito nastavio. Poĉetkom 2004. bilo je 4 milijarde strana, da bi se taj broj do kraja godine udvostruĉio! Sredinom 2009. bilo je 40 milijardi indeksiranih strana. Internet je velika globalna mreţa u kojoj komuniciraju raĉunari sa razliĉitim operativnim sistemima. Da bi se razumele osnove Interneta vaţno je proći njegovu istoriju. Uproštenijom definicijom, Internet se identifikuje kao svetska (kompjuterska) komunikaciona mreţa ili "mreţa svih mreţa" koja se sastoji od velikog broja zasebnih raĉunara uvezanih u mreţnu strukturu. Osnovu ili okosnicu mreţe (engl. backbone) ĉine (mreţni) ĉvorovi meĊusobno povezani kvalitetnim optiĉkim vezama, preko kojih se vrši saobraćaj, odnosno razmena informacija izmeĊu udaljenih delova mreţe. Ĉvorove ĉine takozvani pruţaoci internet usluga (ISP - Internet Service Providers), velika preduzeća ili akademske institucije. Oni su posrednici izmeĊu mreţe, odnosno Interneta, i pojedinaĉnih raĉunara koji su u odreĊenom momentu i na odreĊeni naĉin sa njima povezani. Razgranata struktura Interneta omogućuje komunikaciju izmeĊu bilo koja dva udaljena raĉunara ĉak i u sluĉaju da doĊe do kolapsa velikih delova mreţe, pošto poruka moţe, zahvaljujući router-ima (ureĊaj koji odreĊuje put kojim se odašilju poruke), putovati razliĉitim putevima. Podaci dostupni putem Interneta nalaze se na razliĉitim standardizovanim oblicima (tekst, slika, zvuk, video zapis i sl). Funkcionalno, Internet je mnogo više od prostog fiziĉkog umreţavanja raĉunara; on je univerzalna svetska saobraćajnica koja postaje osnovno sredstvo komunikacije meĊu ljudima i najveća baza ljudskog znanja sa tendencijom neograniĉenog širenja. Kompanije, organizacije, institucije i pojedinci koje ţele da ostvare brzu vezu svoje lokalne mreţe sa većim

14

Elektronsko poslovanje brojem korisnika ka Internetu moraju sa provajderom ili potprovajderom ostvariti vezu preko iznajmljene linije na ĉija oba kraja se pre kompjutera nalaze ruter i modem. Prelomni trenutak u razvoju Internet-a nastao je stvaranjem mogućnosti elektronske razmene multimedijalnih sadrţaja (kombinacija teksta, slike i zvuka) izmeĊu korisnika. Za veoma kratko vreme, mreţa prvenstveno namenjena u vojne i nauĉne svrhe, prerasla je u mreţu otvorenog tipa, namenjenu najširem auditorijumu. Većina Internet usluga je na raspolaganju svakoj firmi (pojedincu) koji ima pristup. Aplikacije koje sadrţe poverljive informacije imaju ograniĉen pristup. Delovi Interneta koji za posebne namene i posebno zaštićeni su Intranet i Ekstranet. (Slika 3.1.)

Slika 3.1. Internet, ekstranet i intranet Internet svojim korisnicima pruţa raznovrsne mogućnosti, što je iskazano u brojnim Internet servisima, koji se klasifikuju na više naĉina. Jedna od podela, klasifikuje Internet servise na1 : 1. Osnovne servise o interaktivni rad na udaljenom raĉunaru (Telnet, R-servis) o prenos podataka (Ftp) o elektronska pošta (E-mail) 2. Konferencijske servise  diskusione liste (Mailing list)  elektronske konferencije (Usenet)  Informativne servise  javno dostupne datoteke i programi (Anonymous ftp)  elektronska oglasna tabla (Gopher)

1

R. Stakić, Poslovana informatika, Ekonomski fakultet, 1997

15

Elektronsko poslovanje  multimedijalna oglasna tabla – World Wide Web (WWW)  Interaktivne diskusione servise  interaktivni razgovori 2-5 korisnika (Talk)  interaktivni razgovori više korisnika (IRC)  prenos glasa putem Internet-a (Internet Phone)  videokonferencije 3. Servise za pretraţivanje  pretraţivanje javno dostupnih datoteka (Archie)  pretreţivanje Gopher servisa (Veronica)  pretraţivanje E-mail adresa (Netfind)  pretraţivanje WWW servisa (AltaVista, Yahoo,...) 4. Poslovne servise - EDI (Electronic Document Interchange) Druga podela klasifikuje Internet servise u pet grupa:  Osnovne servise (E-mail, Telnet, Ftp-program za prenos datoteka, Finger, Talk i Rservisi)  Javne servise (Mailing list, Anonymous FTP, Gopher, WWW,JAVA, IRC,...)  Servise za pretraţivanje (Archie, Veronica, Yahoo, Netfild,...)  Sigurnosne servise (PGP, SSH, KERBEROS,...)  Sistemske servise ( Ping, NFs, Nestate, X-Windows,...) Najĉešće korišćeni i najpopularniji servisi Internet-a su elektronska pošta, konferencijske grupe i World Wide Web – WWW.

3.1.1. Komunikacioni protokoli na Internet-u Raĉunari pristupaju Internetu na razliĉite naĉine:  Preko lokalnih raĉunarskih mreţa koje su stalno ili privremeno povezane na Internet  Telefonskim linijama  Putem kablovske TV mreţe  Satelitskim vezama  Radiorelejnim vezama itd. Naĉin pristupa Internetu ne utiĉe na meĊusobnu komunikaciju povezanih raĉunara. Za korisnika raĉunara koji pristupa drugim raĉunarima je nebitno kojoj raĉunarskoj platformi pristupa. (Platforma je razliĉita vrsta raĉunara koja koristi odreĊeni tip procesora i operativnog sistema). Zato se Internet naziva meĊuplatformskom mreţom (cross- platform network). Ova karakteristika Interneta, da se na isti naĉin moţe pristupati razliĉitim raĉunarskim platformama i modelima se zove interoperabilnost. Ovo je jedan od kljuĉnih faktora uspeha i popularnosti Interneta. Da bi se taĉno znalo kome je od raĉunara poruka upućena, svaki raĉunar na Internet mreţi mora imati jedinstvenu adresu. Ta adresa se naziva IP adresa i predstavlja identifikator raĉunara na Internet mreţi. IP adresa se sastoji iz dva dela. Prvi deo identifikuje mreţu, a drugi deo identifikuje raĉunar (ĉvor) u mreţi. Format IP adrese je 32 - bitna numeriĉka adresa predstavljena sa ĉetiri broja koji se nazivaju okteti i razdvojeni su taĉkama. Svaki broj moţe imati vrednost od 0 do 225. MeĊutim, zbog svoje sloţenosti IP adresa nije pogodna za pamćenje, s obzirom da je svakom korisniku ĉesto potreban pristup velikom broju raĉunara širom sveta. Zbog toga je IP adresi dodeljena jedna ili više simboliĉkih adresa, koje su korisnicima lakše za pamćenje. Za simboliĉku adresu koristi se termin ime domena (domain name).

16

Elektronsko poslovanje Formiranje imena domena podleţe odreĊenim pravilima i mora biti jedinstveno u celom svetu. U okviru punog imena jednog domena, razlikuje se domen najvišeg nivoa i poddomen. Postoji ograniĉen broj oznaka za domen najvišeg nivoa i to:  Oznaka drţave, npr. sr, it, ch, itd.  Edu - obrazovne institucije  Org - neprofitabilne organizacije  Mil - vojni domeni  Com - komercijalne organizacije  Net - mreţne organizacije  Gov - vladine ustanove i agencije Protokoli su skupovi pravila i normi koji se primenjuju u raĉunarskim komunikacijama. Za pravilno funkcionisanje Internet-a zaduţena je ĉetvrta generacija TCP/IP protokola. Skupovi protokola TCP/IP su postali svetski standard (iako nisu podrţani od strane ISO) za povezivanje heterogenih raĉunarskih sistema u lokalne mreţe i mreţe širih razmera. Svi savremeni operativni sistemi poseduju podršku za TCP/IP:  TCP/IP sadrţi više protokola sa specifiĉnom ulogom koju svako od njih obavlja, dok je samo ime protokola sastavljeno od dva najvaţnija – transportnog TCP (Transmisson Control Protocol) i mreţnog IP (Internet Protocol)2.  Fizički sloj (Phisical layer) – definiše elektriĉne i mehaniĉke osobine koje mora da zadovolji prenosni medijum, kao i formate signala koji se koriste na medijumu za prenos.  Sloj veze (Data link layer) – definiše formate paketa koji se prenose po fiziĉkom medijumu, kao i postupke detekcije i eventualne korekcije grešaka u prenosu.  ARP (Address Resolution Protocol) – definiše postupak konverzije 32-bitne Internet (IP) numeriĉke adrese u adresu razumljivu sloju veza.  IP (Internet Protocol) – obavlja zadatke vezane za rutiranje paketa u mreţi, u zavisnosti od polazne i odredišne Internet adrese. IP adresa je 32-bitni broj jedinstven za svaki fiziĉki interfejs raĉunara u mreţi. IP ne vodi raĉuna o ispravnosti paketa niti o redosledu prispeća. Paketi, koji se ĉesto nazivaju IP datagramima, putuju od polaznog ka odredišnom raĉunaru razliĉitim putanjama. Svaki paket ima svoj redni broj na osnovu koga se po prispeću vrši rekonstrukcija poruke. Duţina paketa nije fiksna i zavisi od medijuma kojim se prenosi.  UDP (User Datagram Protocol) – vrši razvrstavanje datagrama prema aplikacijama, odnosno, multipleksiranju prema servisima. UDP ne garantuje pouzdani prenos datagrama, već predstavlja samo nadogradnju IP protokola.  TCP (Transmission Control Protocol) – obavlja primarni zadatak multipleksiranja paketa prema serverima. Pored toga TCP obavlja niz sloţenih zadataka, vezanih za uspostavljanje i raskidanje veza, kontrolu ispravnosti i redosleda paketa na prijemu, kontrolu toka podataka itd. TCP obavlja potpunu kontrolu ispravnosti podataka na kraju veze i zahteva ponovno emitovanje ukoliko utvrdi nepravilnosti.  Aplikativni sloj (Application layer) – predstavlja skup protokola, vezanih za funkcionisanje pojedinih aplikacija. Za funkcionisanje TCP/IP-a najznaĉajnija su sledeća pravila:

2

R. Oppliger - Internet and Internet sacurity, London, 1998. godina.

17

Elektronsko poslovanje 

Svaka zasebna mreţa postoji za sebe i ne treba traţiti nikakve unutrašnje promene mreţe da bi se ona prikljuĉila Internetu;  Komunikacija treba da se obavlja po principu najveće efikasnosti. Na primer, ako paket ne stigne do konaĉne destinacije, treba ga ponovo poslati iz izvorne taĉke;  Za povezivanje mreţa koriste se crne kutije, koje se zovu ruteri. U njima se nikakve informacije ne zadrţavaju o individualnom protoku paketa. Na taj naĉin su one jednostavne i ne zahtevaju komplikovane procedure oporavka od razliĉitih vrsta grešaka.  TCP/IP pokriva Interfejs ka razliĉitim operativnim sistemima.  TCP/IP funkcioniše na bazi globalnog adresiranja.  Funkcije rutera omogućavaju adekvatno prosleĊivanje paketa i interpretiranje IP zaglavlja, po potrebi razbijanje paketa u manje delove, itd.  Na Internetu ne postoji globalna kontrola operativnosti, ali zato TCP/IP vrši proveru grešaka na krajevima, ponovno spajanje paketa, otkrivanje duplikata, itd. U trenutku nastanka TCP/IP-a, Ethernet (ili pasivno emitovanje) se već razvija u Xerox Parcu ali razvoj LAN-a (mreţa lokalnog podruĉja) koji je usledio u narednim godinama tada se još nije predviĊao, kao ni široko korišćenje PC-a i radnih stanica. U poĉetku se predviĊalo postojanje više rasprostranjenih mreţa tipa ARPANET. Stoga je IP adresa bila 32-bitna u kojoj je prvih 8 bitova bilo odvojeno za adresu mreţe, a preostali 24 za adresu mašine na mreţi. Time se predviĊalo najviše 28=256 mreţa u budućnosti, a svaka od njih je mogla da ima 224 raĉunara. Ova odluka je morala da se preispita u kasnim 70-tim godinama kada je došlo do naglog širenja LAN-ova. UNIX operativni sistem je prvi ugradio TCP/IP tehnologiju komunikacije. Ugradnja ovog protokola je neophodnost koja se nameće u razvoju softvera hosta. Sam ARPANET je 1.1.1983. prešao sa NCP na TCP/IP . U isto vreme je ARPANET podeljen na dva dela: vojni deo MILNET i deo koji podrţava istraţivanje ARPANET, koji je 1990. godine integrisan u mreţu NSFnet. Najvaţnija motivacija za nastanak ARPANET-a i Interneta je deljenje resursa: u tom trenutku, u periodu od 1972. do 1974. godine, se pre svega mislilo na transfer datoteka (FTP) i udaljeno prijavljivanje (Telnet) ali je ipak e-mail, ĉiji je format specifikovan 1977. godine ostvario najširi uticaj od svih inovacija u ovom periodu. Za Internet je kljuĉno da on nije dizajniran za samo jednu aplikaciju već je on jedna opšta infrastruktura nad kojom će se raĊati nove aplikacije (što je kasnije potvrĊeno nastankom WWW 1993. godine). Poĉetkom 1980. godine došlo je do naglog širenja LAN-ova, upotrebe PC-a i radnih stanica. Tako je danas Ethernet tehnologija koja podrţava rad lokalnih mreţa dominantna mreţna tehnologija na Internetu, a PC su dominantni raĉunari na Internetu. Kao rezultat rasta Interneta došlo je do još jedne velike promene. Hostovi su dobili imena tako da više nije neophodno da se pamte numeriĉke adrese. Na poĉetku, dok je broj hostova bio ograniĉen, bilo je moguće da se odrţava jedna tabela svih hostova, njihovih imena i adresa. Sa pojavom velikog broja nezavisnih mreţa - LAN-ova -odrţavanje jedne tabele hostova više nije moguće, pa je uveden Domain Name Server koji podrţava distributivan mehanizam za razrešavanje hijerarhijskih imena hostova. U to vreme (osamdesete godine XX veka) razvijale su se u SAD-u i druge mreţe. Na primer, SPAN koju je razvila NASA za potrebe svemirskih istraţivanja, CSNET za potrebe raĉunarskih istraţivanja, na univerzitetima i u industriji, USENET (Unix Users Network, 1979) koja je okupljala raĉunare koji koriste UNIX operativni sistem i BITNET (Because It‟s Time Network, 1981, Univerzitet u Njujorku) koja je povezivala velike raĉunare po univerzitetima u SAD. Ove mreţe, sa izuzetkom BITNET-a i USENET-a bile su namenske, za ograniĉenu populaciju nauĉnika, bez namere da budu meĊu sobom kompatibilne. Britanska mreţa JANET (1984) i

18

Elektronsko poslovanje ameriĉka mreţa NSFNET (1985) (National Science Foundation, skraćeno NSF) su eksplicitno najavile nameru da sluţe celokupnu visoko-školsku populaciju bez obzira na disciplinu kojom se bave. U stvari, uslov da neki ameriĉki univerzitet dobije sredstva od NSF za prikljuĉenje Internetu bio je da ”... veza mora biti dostupna svim kvalifikovanim korisnicima na univerzitetu...”. U narednom periodu, do 1995. godine, savezna vlada SAD-a je pokrivala deo troškova zajedniĉke infrastrukture, kakve su, na primer, transokeanske veze. U isto vreme, od 1994. godine, NSF je ohrabrivao svoje regionalne (inicijalno akademske) mreţe da traţe komercijalne, neakademske korisnike i da na taj naĉin proširuju svoje kapacitete da bi ih usluţili, a time se smanjuje cena korišćenja Interneta za sve. S druge strane, za kiĉmu NSFNET je ustanovljena politika da je njeno korišćenje dozvoljeno samo za istraţivanje i razvoj, to jest na NSFNET se nisu mogle prikljuĉivati komercijalne mreţe. Ukljuĉivanje ekonomije na regionalnom nivou a njeno iskljuĉivanje na drţavnom nivou stimulisalo je razvoj nezavisnih, privatnim sredstvima podrţanih komercijalnih mreţa. Tako je 1995. godine prestala finansijska podrška NSFNET-u. Izvan SAD mreţe su se takoĊe razvijale. Tako je, na primer, u Velikoj Britaniji nastala mreţa JANET koja je povezivala akademske zajednice i koja i danas postoji. U Nemaĉkoj je postojala DFN mreţa. U Francuskoj je velikog uspeha imala mreţa Minitel. U Evropi je 1984 poĉela izgradnja EARN mreţe (skraćeno od European Academic and Research Network) koja je sledila koncept povezivanja malog broja velikih mreţa. Ova mreţa je 1990. godine ukljuĉivala 35 zemalja (mnoge i izvan Evrope), povezivala je 950 raĉunara i preko 600 institucija. Većina povezanih raĉunara bili su IBM raĉunari (40%) i DEC raĉunari (40%). Od servisa, ona je obezbeĊivala:  razmenu interaktivnih poruka;  transfer datoteka proizvoljnog tipa;  elektronsku poštu;  deljenje raĉunarskih resursa;  pristup udaljenim bazama podataka i bibliotekama. Srbija, koja je tada bila u sastavu Jugoslavije, ukljuĉila se u mreţu EARN praktiĉno 1989 godine. Prvi raĉunar koji je ukljuĉen u mreţu bio je raĉunar Republiĉkog zavoda za statistiku sa kojim je tadašnji PMF imao ugovor o saradnji i ĉije je raĉunarske resurse koristio. Povezani raĉunar bio je proizvod firme IBM. Širenje lokalne mreţe se dosta sporo razvijalo u poĉetku da bi danas rast bio eksponencijalan.

3.1.2. Platforma savremenog poslovanja na Internet-u Internet je u suštini mnogo više od raĉunarske mreţe (Slika 3.2.). Njegova suština je u onome što Internet moţe da pruţi primenom u poslovnom procesu i zato se najĉešće koristi termin »internet tehnologije«.

19


Slika 3.2. Internet i golobalizacija poslovnih procesa Internet tehnologija ĉini Internet »trţištem informacija«, podrškom »istraţivaĉkim delatnostima« i »poslovnim aktivnostima«. Savremene digitalne multimedijalne tehnologije na informatiĉko-komunikacionoj platformi, neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa:  poslovnih komunikacija,  elektronskog transfera novca,  elektronskog transfera tehniĉke dokumentacije,  poslovnih transakcija,  servisa za rezervacije i kupovinu i ostalih procesa.

3.1.3. Osnovni Internet servisi 3.1.3.1. www www – World Wide Web je zamišljen 1989. godine na Švajcarskom institutu CERN. Pristup i pronalaţenje informacija na Internetu do pojave www-a nije bio ni malo lak posao. U CERN-ovom istraţivaĉkom centru, idejom Tim Barners Lee-a zapoĉet je razvoj softvera i mreţnih protokola koji bi omogućili lakše pretraţivanje3. Ovaj servis korišćenjem novog protokola (HTTP – Hyper Text Transfer Protocol) dobija punu expanziju 1992. godine kada je u Ameriĉkom Nacionalnom Centru za Superraĉunarske www-a i stvorivši prvi Web browser (ĉitaĉ) – Mosaic.Broj korisnika Internet-a rastao je zahvaljujući www browser-ima od nekoliko desetina puta meseĉno. Osnovnu koncepciju www browser-a ĉine hiperlinkovi (klik mišem na hiperlink-reĉ omogućava prelazak na ţeljenu stranu).

3

D. Vraĉar, Strategija trţišnog komuniciranja, Europablic, 1997

20

Elektronsko poslovanje www browser omogućuje :  pretraţivanje, pronalaţenje i ĉitanje dokumenata na razliĉitim raĉunarima,  korišćenje Internet servisa tipa Telenet, FTP,  prikupljanje softvera, slika, zvuka, tabela, teksta i dr.,  pretraţivanje baza podataka,  prikupljanje podataka i informacija,  prezentacije i ĉuvanje multimedijalnih podataka. www omogućuje prenos slika, teksta, animacija, zvukova i gotovo svega što raĉunari mogu preneti preko mreţe, i to sve u jedinstvenom dokumentu. Na jednu www stranicu (www stranice su osnovni dokumenti www-a), raĉunara povezanog sa Internet-om, stavljene su slike i tekst dostupne celom svetu. To upravo ĉini od Internet-a jednu revolucionarnu stvar, sa dalekoseţnim medijskim, kulturološkim i sociološkim posledicama Velikoj popularnosti i rastu broja Internet korisnika najviše je doprineo upravo www. Multimedijalne performanse www-a pruţaju izvanredne mogućnosti u predstavljanju kompanija, njihovih proizvoda i usluga. www osim promotivne dimenzije pruţa i sasvim nove poslovnotrgovinske mogućnosti. U svetu gotovo da ne postoji preduzeće koje nema svoju prezentaciju na Internet-u. Obim poslovnih transakcija na Internet-u svakodnevno raste, zajedno sa brojem korisnika Internet usluga. Banke, kao tradicionalne finansijske institucije su imale prvobitnu odbojnost prema inovacijama koje donosi poslovanje na Internet-u. Vremenom, banke su uvidele da Internet nije samo prolazni fenomen, već deo poslovne stvarnosti današnjice i još više nailazeće sutrašnjica. Web - elektronska prezentacija baziran je na tehnologiji poznatoj kao hipertekst. Hipertekst omogućava da dokument linkovima bude povezan sa neogranicenim brojem drugih dokumenata koji mogu sadrzati tekst, sliku, zvuk, video, ili bilo sta drugo na bilo kom drugom kompjuteru sirom Interneta. Ova tehnologija praktiĉno omogućava da se klik-om mišem na link u jednom dokumentu doĊemo do nekog drugog dokumenta. Ulaskom u prvu Web prezentaciju vi ste se našli u cyberspace-u meĊu milionima stranica teksta, slika, i drugih multimedijalnih sadrţaja, bez obzira na kom se mestu na zemaljskoj kugli oni fiziĉki nalaze. Worl Wide Web je danas najmoćniji i najfleksibilniji Internet navigacioni prezentacioni sistem koji postoji. Da bi koristili www neophodno je da na raĉunaru postoji instaliran softver za ĉitanje www prezentacija. To danas nije nikakav problem jer se mnogi od ovih softverskih alata dobijaju besplatno, mogu se besplatno preneti sa Interneta na raĉunar. Najpoznatiji su Microsoft Interenet Explorer i Netscape Navigator, Apple Safari, ali postoje i mnogi drugi. Kako je broj www stranica ogroman razumljiva je potreba za efikasnim alatima za pretraţivanje razliĉitih baza podataka. To mogu biti baze podataka dokumenata, elektronskih adresa, web-ova, itd. Najpoznatiji web pretraţivaĉi danas u svetu su: Yahoo, Google, MSN, Apple itd. Svi oni omogućavaju efikasno pretraţivanje Interneta, ali i zahtevaju detaljno upoznavanje sa principima i pravilima na osnovu kojih funkcionišu. Ujedno to je najveća i najprofitabilnija industrija na globalnom nivou Internata. 3.1.3.2. Elektronska pošta Servis koji se pojavio mnogo ranije od World Wide Web-a je elektronska pošta. Ideja da za nekoliko trenutaka moţe dostaviti, tekst, slikA, zvuk, ili video snimak bilo kome na planeti. Brz efikasan i ekonomiĉan metod za slanje pošte jednom ili većem broju Internet korisnika danas funkcioniše.

21

Elektronsko poslovanje Svaki korisnik na Internetu ima i korisniĉku adresu. Adresa korisnika se sastoji iz:  Korisniĉkog imena  Znaka @  Adrese raĉunara Elektronska adresa sadrţi dva dela. Prvi deo koji sam odreĊuje korisnik (npr. prvo slovo imena i prezime bez razmaka) i drugi deo koji je odreĊen elektronskim imenom Internet provajdera koji pruţa uslugu elektronske pošte. Elektronska adresa je jedinstvena na celoj planeti i ne moţe se pojaviti bilo kakvo dupliranje adrese. 3.1.3.3. Diskusione grupe (NEWSGROUPS) Ovaj servis je izveden iz elektronske pošte i omogućava javnu diskusiju o najrazliĉitijim pitanjima. U okviru ovog servisa moţete se prikljuĉiti praćenju diskusije o nekom pitanju od muzike, filmova, do kompjutera, i svih javnih tema, ili moţete pokrenuti sopstvenu novu diskusionu grupu. Servis funkcioniše tako što korisnik šalje elektronsku poštu diskusionoj grupi, a svi prijavljeni na tu diskusionu grupu ĉitaju te poruke i po ţelji odgovaraju na njih. 3.1.3.4. Prenos fajlova (FTP) Pre World Wide Web-a FTP (skraćenica od File Transfer Protocol) je bio jedini metod prenosa velikih fajlova kao što su programi, slike, zvuĉni zapisi i ostalo. FTP omogućava da pristupite nekom kompjuteru na Internetu, da pregledate direktorijume na njegovom hard disku, da pronaĊete program koji vam je potreban i da ga kopirate na vaš hard disk. Funkciju prenosa fajlova sve više preuzima WWW u okviru svojih download funkcija. Postoji mnogo javno dostupnih FTP servera na kojima se nalazi veliki broj datoteka od kojih mnoge sadrţe besplatne programe ( freeware ili shareware). Da bi se koristio FTP server korisnik mora da se prijavi za rad na tom raĉunaru. Kako većina korisnika nema nalog za rad na mašini FTP servera, ako je on javno dostupan potrebno je prijaviti se kao anonymous i upisati svoju elektronsku adresu kao lozinku. Ovakvi javni FTP serveri nazivaju se anonimni FTP. U protivnom korisnik mora da ima svoj nalog na FTP serveru i treba da unese svoje ime i lozinku. Veza sa FTP serverom se uspostavlja odmah, osim ako je server previše zauzet. Treba imati u vidu da svaki FTP server moţe u svakom trenutku istovremeno da obraĊuje samo ograniĉen broj zahteva. TakoĊe, korisnik uvek treba da koristi bliţe servere. Na primer, umesto da se koriste serveri u SAD-u mogu se koristiti njihove verne kopije (engl. Mirror sites) u Evropi ili nekoj bliţoj destinaciji. 3.1.3.5. Chat (INTERNET RELAY CHAT) Ovaj servis Interneta omogućava da jedan ili više korisnika Interneta koji su prikaĉeni na isti kanal istovremeno vide tekst koji vi kucate na svom kompjuteru, a vi vidite tekst koji drugi korisnik kuca na svom kompjuteru. Kanali za "ĉetovanje" postoje gotovo za sve oblasti interesovanja na Internetu. Ovaj sistem je mnogo brţi od elektronske pošte jer interakcija dva korisnika je momentalna i sliĉna je normalnom razgovoru dve osobe. 3.1.3.6. TelNet

22

Elektronsko poslovanje Servis Interneta koji omogućava da se korisnik uloguje na udaljeni raĉunar i koristi programe instalirane na tom udaljenom raĉunaru. Udaljen raĉunar kome se pristupa moţe biti na bilo kom kraju planete. Kada se "ulogujete" na udaljeni raĉunar vi na njemu moţete da radite kao da ste tamo, tako da je potrebno da taj raĉunar dozvoljava takve aktivnosti, odnosno koristi funkciju share kojom definiše koje datoteke i programe dozvoljava da se koriste u public (javnoj) i private (suţena liste korisnika koji su unapred definisani). Ovaj servis se koristi kucanjem naredbe "telnet" a zatim imena raĉunara koji ţelite da vidite na vašem ekranu. Posle ulazne poruke potrebno je ukucati vaše korisniĉko ime i lozinku kako bi raĉunar dozvolio dalji pristup. 3.1.3.7. Gopher Gopher je servis koji je bio preteĉa WWW-a i sluţio je za lakše pronalaţenje informacija i fajlova uz pomoć hierarhijski podeljenih menija. Danas je sve manji broj servisa ovog tipa jer je većina gopher servisa prešlo na World Wide Web.

3.1.3.8. Internet pretraţivaĉi Servisi za pretraţivanje na Internetu ili Browser-i omogućavaju pronalaţenje odgovarajućih dokumenata, tekstova, slika, zvuĉnih zapisa, adresa i pojmova na javnim servisima Interneta. Praktiĉno Internet pretraţivaĉi su specijalizovani sajtovi koji su dizajnirani da pomognu korisnicima da pronaĊu informacije koje se nalaze na internet sajtovima. Internet pretraţivaĉ predstavlja internet servis, ĉija je svrha traţenje informacija na Internetu, i to uglavnom zadavanjem kljuĉnih reĉi, a mnogo reĊe odabirom ponuĊenih stavki. Ishod pretrage se najĉešće prikazuje kao spisak veb sajtova koji sadrţe traţenu informaciju, uz mogućnost da se ponuĊeni veb sajtovi posete sa strana pretraţivaĉa. Najpoznatiji svetski pretraţivaĉi su Google, Yahoo, MSN, APPLE. Internet pretraţivaĉi su, u osnovi, ekspertski sitemi koji imaju za cilj stvaranje što više heuristika sposobnih da pomognu ekspertskom sistemu u predviĊanju šta je to što korisnik traţi na Internetu. Korisnik upiše kljuĉnu reĉ ili temu koja ga interesuje, i pretraţivaĉ mu izbaci prvih deset od ponekad nekoliko stotina hiljada stranica vezanih za tu temu, i to u roku od par milisekundi. Pa kako je moguće da je npr. Yahoo za manje od sekunde prelistao ceo internet (više milijardi stranica), i skupio spisak sajtova vezanih za tu temu? Pretraţivaĉi interneta koriste programe koji se zovu paukovi (spider) ili boot (ili roboot), koji stalno listaju internet. Oni kad doĊu do neke stranice oni je automatski indexiraju (tj. pokupe njen sadrţaj u svoju bazu podataka) I pokupe linkove sa te stranice, da bi zatim koristeći te linkove krenuli ka novim stranicama. Znaĉi oni stalno pune svoju bazu podataka, i kad korisnik zapravo zatraţi jedan listing, pretraţivaĉi prelistaju svoju ogromnu bazu podataka, i šalju korisniku rezultate pretrage svoje baze. Period izmeĊu dva indexiranja stranica koje se nalaze u slobodnom prostoru Interneta moţe jako da varira. Za "manje bitne" tj. mlade sajtove ovaj period moţe da potraje i mesec dana. Veoma popularne sajtove Yahoo ili neki drugi pretraţivaĉ indexira skoro dnevno. Zato se moţe recimo desiti, da je neki sajt sa spiska rezultata u meĊuvremenu promenjen ili uklonjen. Webmaster-ima (kreatorima sajtova), do pre nekoliko godina je bilo dovoljno samo uneti kljuĉne reĉi u meta-tagove, i već su se mogli nadati dobrim rezultatima da će njihovi sajtovi biti odmah prepoznati i uvršćeni u baze pretraţivaĉa. Ali vreme meta tagova je prošlo! Konkurencija na internetu je postala toliko velika, da za neku kljuĉnu reĉ ima ponekad i milion stranica. I teško je

23

Elektronsko poslovanje pretraţivaĉima da iskljuĉivo na osnovu tih meta-tagova odluĉi koji sajt ima prioritet.. I zato danas, prilikom obrade rezultata, Yahoo (kao i ostali) odreĊuje redosled relevantnosti na osnovu oko 200 razliĉitih heuristiĉkih faktora. Kad korisnik postavi upit, pretraţivaĉ ne ide tog trenutka na internet, nego iz svoje baze podataka od nekoliko milijarde sajtova (koja moţe biti stara i do par nedelja) postavlja spisak koji šalje nazad korisniku.

24


4.

CLOUD COMPUTING

Tokom 2008. godine cloud computing našao se u središtu zbivanja medija posvećenim informacionim tehnologijama. U roku od samo nekoliko meseci, cloud computing, nekada relativno malo poznat koncept, postao je najprimamljivija tehnologija godine. Ĉitav niz kompanija pridruţio se novom trendu, lansirajući nove usluge vezane za cloud computing. U mnogim sluĉajevima, radilo se samo o preimenovanju postojeće ponude kako bi se iskoristile nove okolnosti. Uprkos senzacionalizmu i za razliku od mnogih tehnologija koje su joj prethodile, kao što su video telefonija, kancelarija bez papira i mobilna televizija, cloud computing će sasvim sigurno ostati prisutan i evoluirati tokom godina koje slede. Potpuno će izmeniti naĉin rada ljudi, kao i poslovanje kompanija, omogućavajući im da koriste usluge na ekonomiĉniji naĉin. Gartner i Forrester nude sledeće definicije: "Oblast raĉunarstva u kojoj se veoma skalabilni informatiĉki kapaciteti obezbeĊuju u vidu usluge isporuĉene putem interneta brojnim eksternim potrošaĉima", odnosno "Apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana kompjuterska infrastruktura koja hostuje aplikacije namenjene krajnjim korisnicima i ĉije se usluge naplaćuju na bazi ostvarene potrošnje." Intel takoĊe ima sopstvenu definiciju cloud computinga, koja uzima u obzir njegovu arhitekturu i usluge, pri ĉemu postoji razlika izmeĊu javnih i privatnih cloud computing mreţa: "Arhitektura cloud computing: usluge i podaci egzistiraju u deljenom, dinamiĉki skalabilnom skupu resursa zasnovanom na tehnologijama virtualizacije i/ili skaliranim aplikativnim okruţenjima." Usluge cloud computinga: servisi za potrošaĉe ili kompanije realizuju se putem javnog interneta. Oslanjajući se na arhitekturu cloud computinga, skaliranje usluga vrši se bez intervencije korisnika i obiĉno se naplaćuje na osnovu ostvarene potrošnje. Privatni cloud computing: arhitektura oblaka je smeštena iza firewalla organizacije i pruţa informatiĉke usluge za internu upotrebu. Cloud computing moţemo posmatrati kao novi koncept zasnovan na ranijim modelima distribuiranih usluga koji su stvoreni tokom poslednje decenije, ukljuĉujući raĉunarstvo u vidu usluge (utility computing), usluge na zahtev (on-demand services), mreţno raĉunarstvo (grid computing) i softver u vidu usluge (software-as-a-service). MeĊutim, cloud computing od tradicionalnih internet servisa razdvaja inherentna dinamiĉna i fleksibilna arhitektura koja omogućava korisnicima informatiĉkih tehnologija da plaćaju samo one usluge koje su im zaista potrebne, kao i da u kratkom vremenskom roku višestruko povećaju njihov obim. Usluge cloud computinga naroĉito su privlaĉne za male ili poĉetniĉke kompanije koje ne mogu priuštiti velike inicijalne investicije u informatiĉku opremu. Ipak, nije verovatno da će veće organizacije potpuno napustiti model informatiĉkih aktivnosti na licu mesta ili da će informatiĉke kapacitete koji imaju centralnu ulogu u njihovoj trţišnoj konkurentnosti, zameniti uslugama cloud computinga. Mnoge kompanije i dalje će zahtevati nivo bezbednosti, performansi ili specijalizacije aplikacija koji ne moţe biti dostignut korišćenjem javnih usluga cloud computinga. One će moţda formirati sopstvenu privatnu arhitekturu cloud computinga, skrivenu iza korporativnih firewallova, kako bi iskoristile njihovu efikasnost, ali uz veću bezbednost i kontrolu. Najveći deo arhitekture cloud computinga koji se danas koriste obuhvata javne cloud computing mreţe namenjene pruţanju usluga putem interneta, kao što su Google Search, Microsoft Hotmail ili Google Adsense. Veliki provajderi usluga, zajedno sa tipiĉnim pionirima u prihvatanju novih tehnologija kao što su finansijske usluge, superkompjuteri i farmaceutske kompanije, takoĊe primenjuju arhitekturu cloud computinga prilikom implementacije privatnih cloud mreţa zaštićenih firewallom. Ovaj naĉin korišćenja još uvek je u poĉetnoj fazi i oĉekuje se da će ostvariti dalji rast na bazi korporativnih tehnologija virtualizacije koje se već sada uvode.

25

Elektronsko poslovanje Javne usluge cloud computinga uglavnom su usmerene ka potrošaĉkim uslugama kao što su pretraţivanje na internetu, liĉni e-mail servisi (Yahoo mail, Gmail, Hotmail), društveno povezivanje (social networking) i druge primene Interneta 2.0 (Web 2.0). Male i poĉetniĉke kompanije takoĊe privlaĉi koncept usluga pruţenih putem cloud computinga, obzirom na to da on omogućava smanjenje inicijalnih investicija u informatiĉku opremu. Oĉekuje se da će neke od većih kompanija uvesti usluge cloud computinga u oblasti aplikacija za koje se smatra da nemaju kritiĉnu vaţnost za poslovanje – kao što je internet softver za upravljanje rasporedom putovanja zaposlenih ili za podršku u sferi menadţmenta ljudskih resursa. MeĊutim, za mnoge kompanije, informatiĉka infrastruktura blisko je povezana sa centralnom oblašću njihovog poslovanja i eksternalizacija raĉunarskih kapaciteta predstavljala bi veliki poslovni rizik. Bezbednost, pouzdanost, performanse i usaglašenost sa standardima predstavljaju najvaţnija pitanja za rukovodioce informatiĉkih odeljenja, prilikom procenjivanja novih tehnologija. Na primer, biotehnološka kompanija moţda neće ţeleti da vrši modeliranje novih lekova izvan sopstvenih zidova, već će za naprednu simulaciju novih jedinjenja iskoristiti sopstvene servere. Kako bi iskoristila svu fleksibilnost i efikasnost arhitekture cloud computinga, ta kompanija moţe razviti internu, privatnu cloud computing mreţu nad kojom će imati veću kontrolu i ostvariti veću bezbednost raĉunarskih resursa. Postoje tri kategorije visokog nivoa usluga cloud computinga: softver u vidu servisa (software-as-a-service, SaaS) – softver koji je implementiran u obliku hostovanog servisa kome se pristupa putem interneta; platforma u vidu servisa (platform-as-a-service, PaaS) – platforme koje mogu biti korišćene za realizaciju aplikacija obezbeĊenih od strane klijenata ili partnera provajdera platforme; i infrastruktura u vidu servisa (infrastructure-as-a-service, IaaS) – raĉunarska infrastruktura, kao što su serveri, skladištenje podataka i umreţavanje, ostvarena u vidu cloud computinga, obiĉno korišćenjem virtualizacije. Infrastruktura u vidu servisa moţe obezbediti pristup serveru, delu servera ili skladišnom prostoru, kao što je, na primer, sistem Rackspace Cloud Servers. Amazon-ov Elastic Compute Cloud (EC2) predstavlja primer platforme u vidu servisa. Amazon omogućava dizajnerima da koriste njegove virtualizovane i udaljene servere za razvoj aplikacija i njihovo hostovanje uz upotrebu modela plaćanja na bazi ostvarene potrošnje. Google-ov App Engine predstavlja još jedan primer platforme u vidu servisa. Salesforce.com je primer softvera u vidu servisa. Salesforce.com već skoro deset godina implementira rešenja za menadţment odnosa sa klijentima (Customer Relationship Management, CRM) uz upotrebu modela softvera u vidu servisa, i smatra se da predstavlja jednog od pionira upotrebe modela isporuke u vidu servisa u oblasti raĉunarske tehnologije. Giganti kao što su IBM i Microsoft naĉinili su sopstvene investicije u oblasti usluga cloud computinga. Uz to, SAP i Oracle tvrde da će sledeća generacija njihovih poslovnih aplikacija moći da koristi cloud computing i da će biti dostupna u formi softvera u vidu servisa (SaaS). Prednosti korišćenja koncepta cloud computing su:  Usluge se plaćaju na pay-as-you-go osnovi.  Fiksni meseĉni troškovi su niski jer cloud computing mreţe koriste prednost koju donose velike brojke – milioni korisnika, i niski troškovi funkcionisanja kao kod informatiĉkih centara kojima se upravlja iz druge prostorije.  Nije potrebna poĉetna investicija u IT, što je posebno privlaĉno malim i srednjim preduzećima i tek osnovanim firmama.  Nema potrebe da se instaliraju i odrţavaju serveri, upravlja nadgradnjom ili da se brine o tome da li je softver kompatibilan sa hardverom.

26

Elektronsko poslovanje  

Nema potrebe za upravljanjem licencama aplikacija. Lako se moţe prilagoditi potrebama više korisnika ili dodatnih usluga – ili se smanjiti aktivnosti kad potraţnja za uslugama sezonski opadne.  Mogućnost pristupa dokumentima i karakteristikama sa bilo koje mašine umesto vezanosti za odreĊeni ureĊaj. Kako je već napomenuto dosta se nedoumica javilo oko same definicije Cloud computing- a. Javljala su se razliĉita mišljenja, razvijala tehnologija pa samim tim i nove obuhvatnije definicije. TakoĊe, drugaĉije mišljenje će imati oni koji rade u podruĉju usluga od onih koji se bave sistemskom arhitekturom. Suština je da ovaj koncept dolazi do izraţaja onda kada razmišljamo o stvarima koje su u IT- u uvek poţeljne i potrebne, odnosno o naĉinu pomoću koga moţemo povećavati kapacitete ili dodavati nove sistemske mogućnosti bez dodatnih investicija svake vrste. Neke od definicija Cloud computing- a: ,, Oblast računarstva u kojoj se veoma skalabilni informatički kapaciteti obezbeđuju u vidu usluge isporučene putem Interneta brojnim eksternim potrošačima.“ – Daryl Plummer – ĉlan kompanije Gartner. ,, Apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana infrastruktura koja hostuje aplikacije namenjene krajnjim korisnicima i čije se usluge naplaćuju na osnovu ostvarene potrošnje.“ – kompanija Forrester. Kompanija Intel je predstavnik teze koja uzima u obzir arhitekturu i usluge Cloud computing- a, pri ĉemu postoji razlika izmeĊu javnih i privatnih ,, oblaka“ :  Arhitektura- usluge i podaci egzistiraju u deljenom, dinamički skalabilnom skupu resursa zasnovanom na tehnologijama virtuelizacije i/ili skaliranim ( transformisanim) aplikativnim okruženjima.  Usluge- servisi za potrošače i kompanije realizuju se putem javnog Interneta. Oslanjajući se na arhitekturu, skaliranje usluga vrši se bez intervencije korisnika i obično se naplaćuje na osnovu ostvarene potrošnje.  Privatni Cloud computing- arhitektura ,, oblaka“ je smeštena iza firewall- a organizacije i pruža informatičke usluge za internu upotrebu. Svaki drugi vid, gledano sa aspekta bezbednosti i ograničenja, predstavlja javni Cloud computing.4 Cloud computing moţemo posmatrati kao nov koncept zasnovan na ranijim modelima distribuiranih usluga ( sistema), ukljuĉujući raĉunarstvo u vidu usluge ( utility computing), usluge na zahtev ( on-demand services), mreţno raĉunarstvo ( grid computing) i softver u vidu usluge ( software as a service). Ove modele moţemo posmatrati i kao razvojne faze ovog koncepta. Distribuirani sistem se sastoji od više samostalnih terminala koji komuniciraju preko raĉunarske mreţe. Raĉunari meĊusobno komuniciraju i izvršavaju akcije sa namerom da postignu zajedniĉki cilj. Programska platforma u distribuiranom sistemu se naziva distribuirani program, a distribuirano programiranje je proces pisanja takvih programa. U distribuiranom raĉunarstvu problem se deli na više zadataka pa se svaki deo zadatka rešava na posebnom raĉunaru. Osnovni cilj ovih sistema je povezivanje korisnika i IT resursa na otvoren, transparentan, skalabilan i uz to još pouzdan i troškovno efikasan naĉin. Cloud computing se moţe definisati i u odnosu na to da li ga koriste struĉnjaci ili obiĉni korisnici. Za obiĉne korisnike predstavlja koncept za nov i jeftiniji naĉin korišćenja programskih rešenja koja će se iznajmljivati po potrebi. Struĉnjaci ga definišu kao novi poslovni model, odnosno novu tehnološku platformu za sladištenje podataka, pokretanje i korišćenje informatiĉke 4

http://www.biznisvodic.net/poslovanje/e-poslovanje/43-sta-je-cloud-computing.html

27

Elektronsko poslovanje programske podrške. Primenom ove tehnologije razvojni inţenjeri mogu da se fokusiraju na primenu poslovne logike, umesto na izbor pri kupovini hardvera i podrške radu aplikacija. Moţe se zakljuĉiti da Cloud Computing predstavlja skup pristupa koji omogućuju organizacijama i pojedincima da brzo i efikasno angaţuju i oslobaĊaju potrebne raĉunarske resurse putem Interneta. Samim tim, korisnicima se obezbeĊuje jednostavnije, efikasnije i ekonomiĉnije poslovanje. TakoĊe je bitno napomenuti da ovu tehnologiju od klasiĉnih Internet servisa razlikuje inherentna, dinamiĉka i fleksibilna arhitektura koja omogućava korisnicima informatiĉkih tehnologija da plaćaju samo one usluge koje su im zaista potrebne, kao i da u kratkom vremenskom roku višestruko povećaju njihov obim.

4.1. KONCEPT CLOUD COMPUTING- A Koncept raĉunarstva u ,,oblaku“ je nov, mada odreĊene usluge koje se nude i nisu nove. Naime, još od 1996. god. pokrenut je jedan od najzastupljenijih servisa za razmenu poruka Windows Live Hotmail, poslovni sastanci u ,,oblaku“ se takoĊe već neko vreme obavljaju putem hostovanih servisa za konferencije (npr. Microsoft Office Live Meeting). Ono što je novo u ovom okruţenju je sve veći broj servisa i alternativnih modela pruţanja usluga koji omogućavaju uštede, skalabilnost, pristupaĉnost, laku upotrebu, kvalitet, fleksibilnost itd. Svi ti servisi se nalaze u virtuelnom ,,oblaku“ koji se prilagoĊava potrebi. Cloud Computing obezbeĊuje brţe reagovanje IT- a na promene u okruţenju, olakšava upravljanje rizicima, omogućuje dugoroĉno planiranje potreba i brţe i kvalitetnije opsluţivanje zahteva klijenata. Uopšteno, od strane nekih analitiĉara Cloud Computing se definiše kao skup virtuelnih servera koji su dostupni putem Interneta. Drugi smatraju da je sve što se nalazi iza firewall- a, gledano iz perspektive korisnika lokalne mreţe, u ,,oblaku“. TakoĊe, moţe se reći da je Cloud Computing koncept podele programskog okruţenja koji koristi Internet kao platformu i koji omogućuje da aplikacije i dokumenti poslati iz bilo kog dela sveta budu smešteni i saĉuvani na serverima koji su za to predviĊeni, kao i njihovo korišćenje po potrebi ( Slika2. ). U Cloud Computing sistemu postoji znaĉajan napredak u radu. Lokalni raĉunari ne moraju više da izvršavaju teške poslove prilikom izvršavanja aplikacija. Mreţa raĉunara koje kreira ,,oblak“ obavlja te poslove umesto njih. Hardverski i softverski zahtevi na strani korisnika se smanjuju. Jedina stvar koju korisnik raĉunara mora da ima kako bi mogao da radi u ovom sistemu je softverski interfejs, koji moţe biti obiĉan Web browser, a Cloud Computing mreţa obezbeĊuje sve ostalo.

4.2. OSNOVE CLOUD COMPUTING KONCEPTA Korisnici tehnologije ,,oblaka“ nemaju potrebu za poznavanjem ili ispitivanjem njegove tehnološke strukture. Suština je da se uvek teţi povećanju kapaciteta i broja novih servisa bez investiranja u novu infrastrukturu, obuku novih kadrova, kupovinu novih licenciranih programa... Aplikacioni i informacioni resursi od infrastrukture su razdvojeni samim ,,oblakom“. On odvaja i mehanizme kojima se ti resursi dostavljaju, takoĊe povećava saradnju, skalabilnost i dostupnost raĉunarskih sistema i donosi nove mogućnosti uz pomoć optimalnog i efikasnog upravljanja.

28

Elektronsko poslovanje Podrazumeva se upotreba više servera, aplikacija, informacija i infrastrukture koja se sastoji od mnoštva mreţnih, raĉunarskih, informacionih resursa i resursa za skladištenje podataka i programa, kako bi se smanjili finansijski troškovi korisnika i omogućilo brţe i jeftinije rešavanje problema. Svaka od ovih komponenti moţe biti brzo obraĊena, primenjena i nadograĊena, pruţajući tako model koji funkcioniše prema zahtevu korisnika. Sa ekonomskog aspekta, korišćenjem Cloud computing- a moguće je izbeći troškove kupovine hardvera, programa i usluga. Korisnici ovog servisa plaćaju samo ono što koriste, a ta nadoknada je mala u odnosu na troškove korišćenja sopstvene IT infrastrukture. Pored toga, ovaj koncept nudi korisnicima jednostavan pristup podacima i mnoštvu razliĉitih aplikacija. TakoĊe, niski su troškovi podrške i nadzora, a provajderi nude i neke dodatne usluge, kao što su veći memorijski prostor, povećanje snage procesorske jedinice, neki specijalni zahtevi itd.

Slika2. Koncept Cloud Computing- a Jedino u sluĉaju kada su osnovni troškovi organizacije mali ili kada ona ima veću fleksibilnost u raspolaganju sredstvima, Cloud computing model nema nekog velikog finansijskog smisla. Ugovor koji se sklapa sa provajderom garantuje kvalitet usluge i moţe se raskinuti u bilo kom trenutku.

4.2.1. Virtuelizacija Virtuelizacija je snaţan pozitivan trend u razvoju informacionih tehnologija ĉijom primenom se znaĉajno unapreĊuje kvalitet IT infrastrukture i ublaţavaju svi ambijentalni problemi u data centru ( prostor za smeštanje, hlaĊenje prostorije, napajanje elektriĉnom energijom). Primenom tehnologije virtuelizacije omogućen je koncept Cloud Computing- a, povećava se stepen iskorišćenja IT resursa, što omogućuje konsolidaciju raĉunarske opreme uz znaĉajne finansijske uštede, a doprinosi i oĉuvanju okoline.5 Opširnije o virtuelizaciji u narednim poglavljima.

5

http://www.datatek.rs/Virtuelizacija

29


4.3. KARAKTERISTIKE CLOUD COMPUTING- A Karakteristike Cloud computing- a, pokazuju odnos i razlike tog sistema u odnosu na tradicionalni pristup raĉunarstvu:  Pruţanje usluge na zahtev korisnika ( on- demand self- service) - korisnik moţe koristiti resurse kada on to ţeli, sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Ovi resursi podrazumevaju serversko vreme ili mreţni prostor ( fiziĉki prostor na memorijskim ureĊajima, kao što je hard disk) kojima se pristupa bez potrebe za ljudskom intervencijom bilo kod klijenta ili kod provajdera. Većina provajdera svoje usluge naplaćuje zavisno od vremena i obima u kojem ih klijenti koriste. Self- service omogućuje stvaranje elastiĉnog okruţenja koje se povećava i smanjuje zavisno od radnih uslova i ciljanih performansi. Pruţanje ovakve usluge moţe se smatrati kao iznajmljivanje opreme koja se plaća zavisno od toga koliko opreme je iznajmljeno, na koje vreme i sa kojim uslugama. Smanjuje se rizik usled mogućnosti plaćanja samo onih resursa koji su korišćeni. Virtuelizacija je kljuĉ ovog modela. Troškovi virtuelnih okruţenja su mali, nove aplikacije se mogu razvijati i širiti na već postojećim fiziĉkim serverima.  Širok spektar mogućnosti mreţnog pristupa ( broad network access) – mogućnosti sistema su dostupne klijentima putem mreţe i moţe im se pristupiti sa razliĉitih ureĊaja, kao npr. raĉunari, mobilni telefoni, smartphone ureĊaji, PDA raĉunari.  Alokacija ( udruţivanje resursa) ( resource pooling) – raĉunarski resursi provajdera su grupisani kako bi opsluţili veliki broj istovremenih korisnika. Sistem dinamiĉki vrši raspodelu prema zahtevima korisnika. Sami korisnici nemaju kontrolu nad fiziĉkim parametrima, odnosno lokaciji resursa, ali na nekim višim nivoima podešavanja svog sistema u okviru ,, oblaka“ mogu da izaberu gde će njihovi podaci biti smešteni i procesirani ( npr. odreĊena drţava, data centar...).  Elastiĉnost ( elasticity) – mogućnosti ,,oblaka“ se mogu vrlo brzo i elastiĉno pruţiti korisniku sistema, koji ima potrebe za njima. Uzmimo primer e-shop- a ĉiji se server nalazi u ,,oblaku“. U normalnim uslovima posećenost sajta e-shop- a je u granicama proseka. MeĊutim, usled neke akcije ili sl., posećenost sajta raste, nekada i u velikim razmerama. Ukoliko je sajt hostovan na privatnom serveru velika je šansa da će se ,, srušiti“, što zbog softverskih, što zbog hardverskih ograniĉenja. U takvim sluĉajevima, Cloud automatski i dinamiĉki dodeljuje potrebne resurse kako bi podrţao novonastalu situaciju. Nakon povratka na normalne uslove, u ovom sluĉaju isteka akcije, i smanjenja broja posetilaca, resursi se isto tako brzo povlaĉe i vraćaju u prvobitno stanje. Mogućnosti i resursi Cloud- a koje moţe koristiti, korisniku mogu izgledati kao da su bez ograniĉenja i da se mogu kupiti u bilo kojoj koliĉini i bilo kada.  Merljiva usluga ( measured service) - Cloud sistemi automatski kontrolišu i optimizuju neophodne resurse u zavisnosti od potreba korisnika i tipa usluge koja se traţi ( prostor na hard disku, brzina procesora, koliĉina radne memorije i sliĉno). Sve ove usluge su merljive i njihovo korišćenje je transparentno, kako za provajdera, tako i za klijente, što je veoma vaţno, jer finansijski momenat igra veliku ulogu kada je u pitanju ova tehnologija, naroĉito kod velikih sistema i kompanija. Ovo su bile osnovne karakteristike, meĊutim pored njih ,, u hodu“ javljaju se još neke standardne:

30

Elektronsko poslovanje  Agilnost – sposobnost da korisnici brzo i jeftino premeste i ponovo postave resurse tehnološke infrastrukture.  Cena – kapitalni troškovi se uveliko smanjuju i pretvaraju u operativne troškove. Ovo smanjuje prepreke za ulazak u posao, jer je infrastruktura obezbeĊena od strane trećeg lica i ne mora biti kupljena ako će se koristiti za jednokratne ili povremene poslove raĉunarske obrade.  Nezavisnost ureĊaja od lokacije – omogućava korisnicima da pristupe sistemima preko Web pretraţivaĉa bez obzira na njihovu lokaciju i tip ureĊaja koji koriste. Kako je infrastruktura tipiĉno obezbeĊena od strane trećeg lica i pristupa joj se putem Interneta, korisnici se mogu povezati gde god se nalazili.  Pouzdanost – poboljšana je korišćenjem redundantnih servera, ĉime Cloud Computing postaje pogodan za kontinualno poslovanje. Time je omogućen oporavak posle greški ili pada sistema.  Skalabilnost – omogućena putem dinamiĉkih ( na zahtev) rezervisanja resursa na preciznoj samousluţnoj bazi sliĉno realnom vremenu, bez potrebe korisnika da brinu o opterećenjima.  Sigurnost – moţe se poboljšati centralizacijom podataka i povećanjem resursa koncentrisanih na bezbednost, ali postoji briga oko gubljenja kontrole nad odreĊenim osetljivim podacima i nedostatku sigurnosti za uskladištene kernele ( jezgra). Sigurnost je ĉesto na nivou tradicionalnih sistema ili ĉak bolja, delimiĉno zato što provajderi izdvajaju resurse za rešavanje pitanja sigurnosti koje mnogi korisnici ne mogu da priušte. Provajderi obiĉno beleţe pristupe sistemu, mada je pristupanje samim zapisnicima teško ili nemoguće. Osim toga, kompleksnost sigurnosti je priliĉno uvećana kada su podaci distribuirani preko šire oblasti i/ili većeg broja ureĊaja.  Samoodrţivost – postiţe se kroz poboljšano korišćenje resursa, efikasnije sisteme i neutralne emisije ugljen dioksida. Ipak, kompjuteri i prateća infrastruktura su veliki potrošaĉi energije.  Odrţavanje - Cloud Computing aplikacije su lakše za odrţavanje, jer ne moraju da budu instalirane na raĉunaru svakog korisnika. Podrška ovim aplikacijama je olakšana, kao i poboljšavanje, jer promene stiţu odmah do korisnika.  Multi – tenancy – ( softverska arhitektura gde jedna instanca softvera podrţava više korisnika umesto pokretanja više instanci za svakog korisnika ponaosob) obezbeĊuje deljenje resursa i troškova preko velikog broja korisnika, što dozvoljava: o Centaralizaciju infrastrukture na lokacijama sa manje troškova ( odnosi se na rentu, troškove elektriĉne energije itd. ) o Uvećanje kapaciteta za maksimalna opterećenja ( korisnici ne moraju da se brinu za maksimalne nivoe opterećenja) o Povećanje iskorišćenja i efikasnosti kod sistema koji su obiĉno samo 10% – 20% iskorišćeni.

4.4. MODELI CLOUD COMPUTING- A Postoji dve opšteprihvaćene podele modela Cloud Computing- a. To su: servisni modeli ( modeli pruţanja usluge) i modeli prema klasifikaciji ( modeli realizacije).

31


4.4.1. Servisni modeli SaaS ( Cloud Software as a Service) – mogućnost koja obezbeĊuje korisniku da koristi aplikacije provajdera koje se izvršavaju na infrastrukturi ,,oblaka“. Aplikacijama se moţe pristupiti sa razliĉitih klijentskih ureĊaja kroz lagani korisniĉki interfejs, kao što je Web pretraţivaĉ. Korisnik ne upravlja ili kontroliše osnovnu infrastrukturu ,,oblaka“ koja ukljuĉuje mreţe, servere, operativne sisteme, prostor za sladištenje ili ĉak pojedinaĉne mogućnosti aplikacije, uz mogući izuzetak ograniĉenih korisniĉkih podešavanja konfiguracije aplikacije. Ovo je jeftin naĉin za male i srednje kompanije da dobiju prava za korišćenje softvera kada im je potreban, umesto licenciranja svih aplikacija na svim ureĊajima koje poseduju, pogotovu ako će se softver koristiti samo sporadiĉno. Praktiĉno svaki softver moţe da se primeni u SaaS sistemu. Mnoge aplikacije na UNIX- u imaju ovu funkcionalnost, dok aplikacije pod EULA- om nisu imale ovu fleksibilnost pre SaaS- a. Na primer, licenciran primerak tekstualnog procesora je morao da bude na odreĊenoj mašini da bi se mogao napraviti dokument. Ovaj program nije imao nikakvu vrednost na raĉunaru koji je bio ugašen u toku noći. Još gora je bila ĉinjenica da je zaposleni morao da ima još jednu u celosti plaćenu licencu da bi napisao ili menjao izveštaj od kuće, na svom raĉunaru, dok mu je licenca za softver na poslu bila neoperativna ( ugašen raĉunar). SaaS postiţe efikasnost licenciranjem na zahtev nezavisno od hardverske lokacije. SaaS aplikacije se razlikuju od ranijih rešenja dostave aplikacija preko Interneta po tome što su razvijene specifiĉno da koriste tehnologije kao što su pretraţivaĉi, kako bi bile ,, Web- native“. Dizajn podataka i arhitekture SaaS aplikacija je takav da su izgraĊene sa ,, multi- tenant“ beckendom, što omogućava većem broju korisnika da pristupe ţeljenom modelu podataka. Karakteristike SaaS-a su: pristup i upravljanje komercijalno dostupnim softverom preko mreţe; upravljanje aktivnostima iz centralnih lokacija umesto sa lokacije svakog korisnika ponaosob, što omogućava korisnicima da pristupaju aplikacijama sa udaljenosti preko Web- a; dostava aplikacije je tipiĉno bliţa jedan za više modelu, nego jedan na jedan modelu; centralizovano apgrejdovanje karakteristika, što znaĉi da krajnji korisnici ne moraju da skidaju peĉeve i apgrejdove. PaaS ( Cloud Platform as a Service) – mogućnost koja obezbeĊuje korisniku da postavi na infrastrukturu ,,oblaka“ aplikaciju koju je sam kreirao ili zatraţenu aplikaciju koja je izraĊena korišćenjem programskih jezika i alata podrţanih od strane provajdera. Korisnik ne upravlja ili kontroliše osnovnu infrastrukturu ,,oblaka“ koja ukljuĉuje mreţe, servere, operativne sisteme, prostor za skladištenje, ali ima kontrolu nad postavljenim aplikacijama i eventualno podešavanjima za hosting okruţenje tih aplikacija. Odlikuju ga postavljanje aplikacija bez troškova kupovine i odrţavanja odgovarajućih slojeva hardvera i softvera, obezbeĊujući sve potrebno za podrţavanje kompletnog ţivotnog ciklusa izgradnje i implementacije Web aplikacija i servisa potpuno dostupnih sa Interneta. TakoĊe je poznat kao cloudware. Karakterišu ga: servisi za razvoj, testiranje, implementaciju, hosting i odrţavanje aplikacija; alati za kreiranje korisniĉkog interfejsa zasnovani na Web- u; multi- tenant arhitektura; integracija sa Web servisima i bazama podataka; podrška za saradnju razvojnih timova; pristup podacima o unutrašnjim mehanizmima i funkcionisanjima aplikacija. Tipovi PaaS- a su: Add-on razvojni alati koji se koriste za kastomizaciju postojećih SaaS aplikacija i koji su na neki naĉin ekvivalentni kastomizaciji makro jezika kod takvih aplikacija kao što je Lotus Notes i Microsoft Word.

32

Elektronsko poslovanje Nezavisna razvojna okruženja, koja ne ukljuĉuju tehniĉke, licencne ili finansijske zavisnosti od specifiĉnih SaaS aplikacija ili Web servisa i namenjene su da obezbede generalizovano razvojno okruţenje. Okruženja za dostavu aplikacija, obezbeĊuju samousluge na nivou hostinga kao što je staranje o bezbednosti i skalabilnost na zahtev. Otvorena platforma kao usluga, dozvoljava developeru da koristi bilo koji programski jezik, bazu podataka, operativni sistem, server itd. Postoje razne prednosti usvajanja PaaS- a. Jedna od njih su koristi kod geografski distribuiranih razvojnih timova koji rade zajedno na projektima. PaaS omogućava inkorporaciju Web usluga iz razliĉitih izvora. Javlja se smanjenje troškova od korišćenja usluga ugraĊenih u infrastrukturu za bezbednost, skalabilnost, zaštitu od padova sistema umesto obezbeĊivanja i testiranja i integrisanja ovih usluga pojedinaĉno. Postoji ušteda u korišćenju viših nivoa programerskih apstrakcija za stvaranje servisa, korisniĉkih interfejsa i drugih aplikacionih elemenata. Ka usvajanju PaaS- a vuĉe i ţelja ljudi ( korisnika) da poseduju evoluirajuću tehnologiju koja moţe kontinualno da se unapreĊuje da podrţi multikorisniĉku interakciju zarad rešavanja kompleksnih problema na koje se nailazi u svakodnevnom ţivotu. IaaS (Cloud Infrastructure as a Service) – mogućnost koja obezbeĊuje korisniku da upravlja procesiranjem, skladištenjem, mreţom i drugim fundamentalnim kompjuterskim resursima gde korisnik moţe da postavi i pokrene proizvoljan softver koji ukljuĉuje operativne sisteme i aplikacije. Korisnik ne upravlja ili kontroliše osnovnu infrastrukturu ,,oblaka“, ali ima kontrolu nad operativnim sistemima, prostorom za skladištenje, postavljenim aplikacijama, i moguću kontrolu nad odabranim mreţnim komponentama ( npr. firewall). Osnovne komponente ovog pristupa su Utility Computing ( naplata po principu koliko se potroši- toliko se i plaća), virtuelizacija platforme, kompjuterski hardver, kompjuterske mreţe, povezanost sa Internetom. Karakteristike infrastrukture kao servisa su: resursi bivaju isporuĉeni kao servis, što ukljuĉuje servere, mreţnu opremu, CPU, prostor na diskovima...; dinamiĉko skaliranje infrastrukture koja se prilagoĊava ( umanjuje ili uvećava) prema resursnim potrebama aplikacije; varirajući troškovi koji zavise od fiksnih cena po resursnoj komponenti; multi-tenant pristup, više korisnika koegzistira na istim infrastrukturnim resursima.

4.4.2. Modeli prema klasifikaciji ( modeli realizacije) Nezavisno od modela pruţanja usluga (SaaS, PaaS ili IaaS) postoje ĉetiri razliĉita modela realizacije Cloud Computing servisa: o Javni ,,oblak“ o Privatni ,,oblak“ o Hibridni ,,oblak“ o Zajedniĉki ,,oblak“ Javni ,,oblak“ ( Public Cloud) je Cloud Computing platforma dostupna i otvorena za javnost, nezavisno od toga da li se radi o pojedincima ili ĉitavim organizacijama. U vlasništvu je kompanije koja prodaje Cloud Computing servise. U sluĉaju javnih platformi postavlja se pitanje bezbednosti liĉnih podataka. Aplikacije razliĉitih korisnika ĉesto se nalaze na istim serverima, sistemima za skladištenje i mreţama. Pruţanjem promenljive infrastrukture smanjuju se sigurnosni rizici i troškovi. Jedna od prednosti javnih ,,oblaka“ je da oni mogu biti dosta veći nego što mogu biti privatni ,,oblaci“. Javni ,,oblaci“ nude mogućnost povećavanja ili smanjivanja zakupljenog dela

33

Elektronsko poslovanje ,,oblaka“ i prebacivanje odgovornosti, ako se pojave neplanirani rizici, sa organizacije na provajdera usluga. Delove javnog ,,oblaka“ moţe koristiti samo jedan korisnik ĉineći tako privatni centar podataka (Data center). Zauzimanje tzv. slika virtuelnih raĉunara ( Virtual machine images) u javnom ,,oblaku“ ne daje korisnicima potpuni uvid u infrastrukturu ,,oblaka“, dok zakupljivanje data centara daje korisnicima veći uvid u samu infrastrukturu. Tada korisnici mogu upravljati ne samo sa slikama virtuelnih raĉunara, nego i serverima, sistemima skladištenja, mreţnim ureĊajima i mreţnim topologijama. Stvaranje privatnog virtuelnog data centra sa komponentama koje se nalaze u istom objektu smanjuje problem postojanja mnoštva razliĉitih lokacija podataka zato što je brzina prenosa znatno veća pri povezivanju objekata unutar istog ,,oblaka“. Javni ,,oblak“ je najĉešće korišćena vrsta ,,oblaka“. Moţe se smatrati da su resursi neograniĉeni, a odrţavanje infrastrukture je prepušteno provajderima. Privatni ,,oblak“ (Private Cloud) je Cloud Computing infrastruktura dostupna i u vlasništvu iskljuĉivo jedne organizacije. Privatni ,,oblaci“ su napravljeni iskljuĉivo za upotrebu od strane jednog klijenta, pruţajući mu najveći nadzor nad podacima i najveću sigurnost podataka skladištenih u ,,oblaku“. Njim moţe upravljati sama oraganizacija ili treće lice. Organizacije koriste privatne ,,oblake“ kada im je potreban veći nadzor nad podacima nego što ga mogu imati korišćenjem javnog ,,oblaka“. Organizacija poseduje infrastrukturu i ima nadzor nad raspodelom aplikacija na sopstvenoj infrastrukturi. Privatni ,,oblaci“ mogu biti rasporeĊeni i u okviru organizacionog data centra ili fiziĉki dislocirani. IT sluţbe kompanija ili provajderi usluga mogu da grade privatne ,,oblake“ i upravljaju njima. Organizacije koje poseduju privatni ,,oblak“ na njemu mogu instalirati programe, aplikacije, skladištiti podatke i upravljati strukturom ,,oblaka“. TakoĊe, privatni ,,oblaci“ pruţaju kompanijama visok nivo nadzora nad korišćenjem resursa Zajedniĉki ,,oblak“ ( Community Cloud) – infrastruktura je deljena izmeĊu nekoliko organizacija i pruţa podršku grupi oragnizacija koje dele iste interese, kao što su misija i vizija, sigurnosna politika i sliĉno. Kao i u prethodnom sluĉaju, njime moţe biti upravljano od strane interno zaposlenog osoblja ili od strane trećeg lica (outsourcing). Hibridni ,,oblak“ (Hybrid Cloud) – strukturu ĉine dva ili više razliĉitih ,,oblaka“ ( privatni, zajedniĉki ili javni) koji ostaju jedinstveni entiteti, ali su meĊusobno povezani standardizovanim ili odgovarajućim tehnologijama koje omogućavaju efikasan prenos podataka ili aplikacija. Mogućnost proširivanja privatnog ,,oblaka“ sa resursima javnog ,,oblaka“ moţe se koristiti za odrţavanje usluţnih nivoa kako bi se lakše izdrţala velika opterećenja. Hibridni ,,oblaci“ susreću se sa sloţenim problemima odreĊivanja naĉina raspodele aplikacija u javnom i privatnom ,,oblaku“. Pored ovog problema u obzir se mora uzeti i odnos izmeĊu podataka i obrade resursa. Ako su podaci mali ili aplikacije ne pamte prethodna stanja, hibridni ,,oblak“ moţe biti bolje rešenje od prepisivanja velike koliĉine podataka u javni ,,oblak“ ( u kojem se izvodi jednostavna obrada). Usled povećavanja zahteva korisnika i prilika na trţištu pojavljuje se potreba za uvoĊenjem novih Cloud Computing modela. Primer toga je upotrebljavanje infrastrukture javnog ,,oblaka“ za privatne potrebe i povezivanje tih resursa sa unutrašnjim resursima korisniĉke baze podataka. Uobiĉajeno se to postiţe povezivanjem korisnika u privatnu virtuelnu mreţu. Kod kreiranja ,,oblaka“ potrebno je voditi raĉuna o arhitekturi i razmeštanju podataka. Naĉin razmeštanja podataka ima veliki uticaj na buduću prilagodljivost, sigurnost i mobilnost rezultujućeg rešenja.

4.5. ARHITEKTURA CLOUD COMPUTING- A Arhitektura Cloud Computing- a je takva da usluge i podaci egzistiraju u deljenom, dinamiĉki skalabilnom skupu resursa zasnovanom na tehnologijama virtuelizacije i/ili skaliranim aplikativnim

34

Elektronsko poslovanje okruţenjima. Dve najznaĉajnije komponente Cloud Computing arhitekture su tzv. ,,prednji kraj“ ( front end) i ,,zadnji kraj“ ( back end). MeĊusobno su povezani putem mreţe. ,,Prednji kraj“ je deo koji vide korisnici. On obuhvata korisnikovu mreţu ili njegov raĉunar i aplikacije koje se koriste da bi se pristupilo ,,oblaku“ preko korisniĉkog interfejsa kao što je Web browser. ,,Zadnji kraj“ Cloud Computing arhitekture je zapravo ,,oblak“ sa svim svojim ugraĊenim serverima, raĉunarima i ureĊajima za sladištenje podataka. Većinu vremena serveri ne rade punim kapacitetom, to znaĉi da postoji neiskorišćena procesorska snaga. Moguće je ,,prevariti“ fiziĉki server da se ponaša kao da su u pitanju više servera, od kojih svaki izvršava sopstveni operativni sistem. Ta tehnika se naziva server virtuelizacija. Povećavajući rezultat individualnih servera, server virtuelizacija smanjuje potrebu za više fiziĉkih raĉunara. Na back and- u nalaze se razni raĉunari, serveri i sistemi za skladištenje podataka koji kreiraju ,,oblak“ raĉunarskih servisa. U teoriji, Cloud Computing sistem moţe sadrţati bilo koji kompjuterski program, od obrade podataka do video igara. Ĉesto, svaka aplikacija ima sopstveni namenski server. Centralni server upravlja sistemom, nadgleda saobraćaj i klijentske zahteve da bi obezbedio da sve funkcioniše stabilno. Sve ovo je omogućeno razliĉitim protokolima, a jedan od najpoznatijih specijalnih softvera koji omogućuje komunikaciju izmeĊu mreţnih raĉunara se naziva Middleware. Ako Cloud Computing kompanija ima veliki broj klijenata postoji potreba za velikim prostorom za skladištenje podataka. Cloud Computing sistemi zahtevaju dva puta veći broj ureĊaja za ĉuvanje informacija klijenata, jer se prave i kopije tih informacija. Pristup rezervnim kopijama podataka ima centralni server. Kreiranje kopije podataka u vidu rezervne kopije se naziva redundancija. Cloud Computing je tesno vezan za Grid Computing i Utility Computing. U Grid Computing sistemu mreţni raĉunari su u mogućnosti da pristupaju i koriste resurse svakog raĉunara u mreţi. U Cloud Computing sistemu to se jedino dešava u back and- u. Utility Computing je poslovni model u kome jedna kompanija plaća drugoj kompaniji za pristup raĉunarskim aplikacijama ili skladištenju podataka. Aplikacije izgraĊene na Cloud arhitekturi pokreću se u ,,oblaku“ gde fiziĉko mesto infrastrukture odreĊuje provajder usluge. Oni iskorišćavaju jednostavne programske interfejse dostupnih usluga na Internetu. RasporeĊivanje se izvodi na zahtev, a oprema koja se bavi logikom raspodele i logikom usluga ostaje implementirana i skrivena u ,,oblaku“. Korišćenje resursa u Cloud arhitekturi je, po potrebi, ponekad kratkotrajna, a ponekad se javlja više puta, ali sa odreĊenim razmacima i zbog toga je ova arhitektura veoma korisna. Aplikacije se organizuju i reorganizuju tako da se najbolje iskoriste arhitekturske i razvojne mogućnosti koje Cloud Computing podrţava. Prednosti iskorišćavanja aplikacija, korišćenjem Cloud Computing arhitekture, ukljuĉuju smanjivanje vremena odziva, minimizaciju rizika, smanjivanje troškova pristupa, povećavanje brzine inovacija i mnoge druge. Arhitektura ,,oblaka“ je slojevita, od hardvera ka aplikacijama za krajnjeg korisnika. Zavisno od arhitekture, odnosno nivoa sa koga se pruţaju usluge razlikuju se već pomenuti tipovi Cloud- a: IaaS, PaaS i SaaS. Jedna od bitnih karakteristika po kojoj se raĉunarski ,,oblaci“ razlikuju od postojećeg poslovnog raĉunarstva je da je samu infrastrukturu moguće programirati. Umesto da direktno koriste fiziĉke servere, skladišni prostor i mreţne resurse za aplikacije, proizvoĊaĉi softvera specifikuju kako se virtuelne komponente povezuju, ukljuĉujući smeštaj i upotrebu slika virtuelnih mašina i podataka sa skladišnog prostora u ,,oblaku“. Specificiranje kada i kako se komponente upotrebljavaju radi se kroz aplikacioni programski interfejs (API) definisan od strane provajdera ,,oblaka“. Na ţalost API nije standardizovan, svaki provajder nudi sopstveni, što vezuje korisnika za odreĊenog provajdera.

35


4.5.1. Data centri Virtuelni data centar je alokacioni mehanizam za resurse kao što su mreţa, skladišni prostor, procesori i memorija. Pored data centara kao forme logiĉkog grupisanja resursa sa aspekta krajnjeg korisnika, ĉesto se uvode i zone kao vid grupisanja virtuelnih resursa sa aspekta provajdera oblaka ( npr. resursi u jednoj zoni mogu biti koncentrisani na istoj geografskoj lokaciji sa odreĊenim karakteristikama mreţnog propusnog opsega). Resursi su potpuno virtuelizovani i dodeljuju se na zahtev. Osnovni gradivni blok u Cloud Computing- u je data centar. Prilikom njegove izgradnje treba voditi raĉuna o njegovom kvalitetu u skladu sa konkretno postavljenim zahtevima vezanim za aspekt implementacije Cloud Computing- a. Sva kvalitetna rešenja data centara imaju tri osnovne karakteristike koje se vezuju za arhitekturu: o Skalabilnost o Fleksibilnost o Visoka raspoloţivost Skalabilnost se odnosi na mogućnost brzog rasta performansi, broj mašina hostovanih u data centru i broj i kvalitet servisa koji data centar nudi. Brz rast performansi znaĉi toleranciju na kratkoroĉne promene u koliĉini saobraćaja bez gubitaka paketa i planiranja rasta kapaciteta data centra. Fleksibilnost se odnosi na sposobnost brzog i efikasnog redizajniranja data centra u skladu sa potrebama uvoĊenja novih servisa, bez potrebe da se pri tom izmeni ĉitava arhitektura data centra. Obiĉno se koristi pristup modularnog razvoja data centra, gde su karakteristike modula poznate, a dodavanje novih modula je jednostavno. Visoka raspoloţivost podrazumeva redundantnu arhitekturu u kojoj su otkazi predvidljivi i jasno odreĊeni. To znaĉi da svaka komponenta ima definisano dozvoljeno vreme otkaza i u najgorem sluĉaju je u dozvoljenim granicama. Granice se gledaju, kako sa stanovišta mreţne dostupnosti, tako i sa stanovišta dostupnosti aplikativnih servisa. Kljuĉnu komponentu data centra predstavljaju farme servera. Koncept data centra je i zasnovan na podršci raznim tipovima serverskih farmi ( veći broj ĉvorova, servera) pa se u zavisnosti od tih tipova i postavljaju razni zahtevi pred data centar. TakoĊe bitan ĉinilac predstavljaju i arhitekture i metodologije korišćene u razvoju aplikacija, kao i kako se oĉekuje da rade u mreţnom okruţenju pa se u skladu sa tim i projektuju odgovarajuće serverske farme.

4.6. CLOUD COMPUTING APLIKACIJE Aplikacije Cloud Computing- a su praktiĉno neograniĉene. Sa odreĊenim protokolima (Middleware softver...), sistem ,,oblaka“ moţe izvršiti sve programe kao i normalan raĉunar. Potencijalno, sve od generiĉkih programa za obradu teksta do raĉunarskih programa dizajniranih po specifiĉnim potrebama kompanije. Neke od kompanije koje istraţuju su najveće kompanije kompjuterske industrije. Microsoft, IBM, Google investiraju milione dolara u razvoj. Korisnici ţele da se oslone na ove ,,druge“ raĉunarske sisteme za izvršavanje programa i ĉuvanje podataka iz sledećih razloga:

36

Elektronsko poslovanje  Klijenti bi mogli da pristupe svojim aplikacijma i podacima sa bilo kog mesta u bilo kom trenutku. Oni mogu da pristupe Cloud Computing sistemu koristeći bilo koji raĉunar ili drugi ureĊaj povezan na Internet. U tom sluĉaju podaci nisu vezani za hard disk raĉunara korisnika kao ni za internu mreţu kompanije.

Slika6. Dostupnost Cloud Computing-a  Smanjuje se cena hardvera. Ovi sistemi mogu smanjiti potrebu za naprednim hardverom na klijentskoj strani. Nije potrebno kupiti najbrţi raĉunar sa najvećom koliĉinom memorije, jer će tehnologija ,,oblaka“ preuzeti brigu o tome. Umesto toga potrebno je kupiti jeftini raĉunarski terminal. Terminal ukljuĉuje monitor, ulazne ureĊaje i sasvim onoliko procesorske moći koliko je potrebno za izvršenje Middleware- a, neophodnog za konektovanje na Cloud Computing sistem. Nije potreban veliki hard disk, jer se svi korisniĉki podaci ĉuvaju na udaljnom raĉunaru.  Korporacije koje se oslanjaju na raĉunare moraju da budu sigurne da poseduju adekvatan softver za postizanje svojih ciljeva. Sa druge strane, Cloud Computing sistemi daju kompanijama širok pristup raĉunarskim aplikacijama. Te kompanije ne treba da kupuju set softvera ili softverskih licenci za svaki ureĊaj i svakog radnika. Umesto toga, kompanije plaćaju honorarne troškove Cloud Computing provajderima.  Serveri i ureĊaji za ĉuvanje podataka zauzimaju prostor. Neke kompanije iznajmljuju fiziĉki prostor za ĉuvanje servera, zbog toga što nemaju dovoljno prostora kod sebe. Cloud Computing daje tim kompanijama opciju ĉuvanja podataka na tuĊem hardveru, uklanjajući potrebu za fiziĉkim prostorom.  Kompanije mogu uštedeti novac na IT podršci. Hardver u Cloud Computing sistemu, u teoriji, ima manje problema od mreţe heterogenih raĉunara i operativnih sistema.  Ukoliko back and Cloud Computing sistema predstavlja Grid computing sistem, klijenti mogu koristiti prednost ĉitave mreţe raĉunara. Ĉesto, nauĉnici i istraţivaĉi rade sa toliko kompleksnim kalkulacijama da bi individualnim raĉunarima bile potrebne godine da ih kompletiraju. Sa druge strane Cloud Computing koristi moć svih dostupnih raĉunara ĉime se znaĉajno ubrzava kalkulacija. Cloud Computing moţe pretvoriti kućne raĉunare u proste terminale. Na neki naĉin to je korak unazad. Prvi raĉunari su ukljuĉivali korisniĉke terminale povezane kablovima. Svaki terminal je imao

37

Elektronsko poslovanje monitor i tastaturu, ali su ono sluţili samo za pristup glavnom raĉunaru. Nije bilo naĉina za ĉuvanje informacija na terminalu.

4.7. VIRTUELIZACIJA KAO OSNOVNA KARAKTERISTIKA CLOUD COMPUTING- A Jedna od kljuĉnih karakteristika, kao i tehnologija poslovnih modela koji su prethodili Cloud Computing- u je virtuelizacija. Kada se govori o Cloud Computing- u, ova dva pojma se ĉesto ili poistovećuju ili se meĊu njima ne pravi nikakva razlika. I jedno i drugo stanovište se pogrešni, a razumevanje ova dva pojma je od suštinske vaţnosti za razumevanje ,,oblaka“, virtuelizacije i sliĉnih poslovnih modela i tehnologija. Za virtuelizaciju moţemo reći da je metodologija koja omogućava da se hardverski resursi iskoriste do svog maksimalnog potencijala. Virtuelizacija raĉunara je koncept ĉiji je razvoj zapoĉet još sredinom prošlog veka. Podrazumeva apstrakciju i enkapsulaciju raĉunarskih komponenti tako da se one mogu koristiti na naĉin koji odgovara odreĊenoj primeni. Virtuelizuju se raĉunarske mreţe, programi i operativni sistemi. Virtuelizacijom se postiţe bolja iskorišćenost raĉunarske infrastrukture, jer se omogućuje njeno istovremeno korišćenje u razliĉitim sistemima. Moguće je postići i druge korisne efekte kao što su bezbednost i pouzdanost. Na primer, kod virtuelizacije raĉunarskih sistema, cilj je postići nezavisno izvršavanje nekoliko razliĉitih operativnih sistema na jednom fiziĉkom raĉunaru. Izolacija i ograniĉenje na dostupnu memoriju, procesorsko vreme i sliĉno, automatski doprinose bezbednosti tako što izoluju sistem od neovlašćenih korisnika, onemogućuju napade uskraćivanja usluge na celom sistemu, a kompromitovanost jednog virtuelnog sistema neće uticati na ostale. Uprošćen primer virtuelizacije bi bio sledeći: kompanija poseduje jedan fiziĉki raĉunar, odnosno server koji opsluţuje odreĊeni broj korisnika. Pri smanjenoj aktivnosti korisnika i sam server je u reţimu mirovanja, odnosno ne radi ništa i ĉeka naredbu iz spoljašnjeg sveta. Uzmimo da je iskorišćenost takvog servera, odnosno vreme kada obavlja koristan rad oko 25%. Ovakav server moţe biti više iskorišćen ukoliko se podvrgne virtuelizaciji, stepen iskorišćenosti raste i preko 70%. Kako cifre pokazuju, softver koji pokreće jednu ili više virtuelnih mašina troši i do 35% procesorske snage pa se pojedine funkcije koje olakšavaju rad softvera za virtuelizaciju ugraĊuju u procesore. Pomoću ove tehnologije, od jednog fiziĉkog servera moţemo napraviti dva koji pritom mogu imati razliĉite operativne sisteme. Ovako praktiĉno imamo dve mašine, sa umanjenim performansama u odnosu na ,,izvorni“ raĉunar, ali moţemo ponuditi dve razliĉite usluge. Postoji i obrnut sluĉaj, kada imamo nekoliko hardverskih jedinica (servera koji nisu iskorišćeni, memorijskih jedinica itd. ) od kojih pomoću sloja virtuelizacije ţelimo da napravimo jednu funkcionalnu jedinicu. Još jedan primer virtuelizacije koji je pribliţniji većini obiĉnih korisnika raĉunara je particionisanje (deljenje) hard diska. Ovim postupkom se doprinosi sigurnosti podataka, jer u sluĉaju ,,pada“ sistema, potrebno je samo reinstalirati sistemsku particiju, dok podaci na ostalim ostaju nepromenjeni i saĉuvani. Sa druge strane, Cloud Computing je biznis model, odnosno više naĉin poslovanja nego tehnologija. Virtuelizacija i Cloud Computing se ĉesto zajedno uzimaju u obzir zato što Cloud provajderi koriste virtuelizaciju kako bi optimizovali svoju IT ifrastrukturu i tako unapredili sopstveno poslovanje.

38


Slika7. Raĉunarski sistem bez i sa upotrebom virtuelizacije Ipak, treba znati da kompanije ne koriste virtuelizaciju samo u ovom kontekstu, već kao odvojenu celinu, jer ona pruţa dosta pogodnosti poslovnim subjektima, neke od njih su: o smanjenje administrativnih troškova o smanjenje troškova hardvera o smanjenje troškova korišćenja elektriĉne energije

4.7.1. Vrste virtuelizacije Virtuelizacija, u raĉunarskoj nauci, predstavlja kreiranje virtuelne verzije neĉega, kao npr. hardverske platforme, operativnog sistema, ureĊaja za skladištenje podataka ili mreţnih resursa. Postoji nekoliko primera upotrebe virtuelizacije, najvaţnije i najviše korišćene su: hardverska, softverska, mreţna i virtuelizacija skladištenja podataka.

4.7.1.1. 7.1.1 Hardverska virtuelizacija Hardverska ( platformska) virtuelizacija predstavlja proces kreiranja virtuelnih mašina koje se ponašaju kao pravi ( fiziĉki) raĉunari sa svojim operativnim sistemom. Kao što je prethodno pomenuto moţemo imati raĉunar sa jednim operativnim sistemom ( Windows) i na njemu kreirati još jednu, virtuelnu, mašinu koja će biti pokretana pomoću drugog operativnog sistema ( Linux). Prva mašina se naziva mašina domaćin ( host machine), a druga je u ovom sluĉaju mašina gost ( guest machine). Shodno ovome, na svakom pojedinaĉnom raĉunaru, pored operativnog sistema, moţemo izvršavati aplikacije koje su pisane za svaki operativni sistem posebno. Treba znati da se softver koji na host mašini vrši kreiranje gost mašine, naziva Hypervisor ili Virtual Machine Monitor. Postoji nekoliko tipova hardverske virtuelizacije: 1. Potpuna (puna) virtuelizacija- podrazumeva simulaciju kompletnog hardvera pa se gostujući operativni sistem ( koji pokrećemo na virtuelnoj mašini) moţe instalirati i izvršavati bez ikakvih izmena. Hipervizor ( virtuelni menadţer) simulira kompletan hardver koji je potreban gostujućem operativnom sistemu da bi radio od grafiĉke karte do hard diskova, USB portova i drugih periferija. Ovo rešenje je najelegantnije i lako za korišćenje, ali je njegova negativna strana brzina izvršavanja virtuelizovanih operativnih sistema i programa. Naime, performanse ovakve konfiguracije sporije su zbog toga što centralni procesor mora da simulira i dodatni hardver.

39

Elektronsko poslovanje 2. Delimična (parcijalna) virtuelizacija- za razliku od pune virtuelizacije, delimiĉna virtuelizacija ne podrazumeva simulaciju celog hardvera, već samo odreĊenog dela. To najĉešće znaĉi da se na virtuelnoj mašini ne moţe pokretati ceo operativni sistem, ali se moţe pokretati veliki broj programa. Ovde je sluĉaj da je samo deo ,,gost“ okruţenja simuliran. Neki delovi na ,,gost“ mašini mogu zahtevati dodatne modifikacije kako bi bili funkcionalni u novom, virtuelnom okruţenju. Karakteristika delimiĉne virtuelizacije je odvajanje adresnih prostora, odnosno dodeljivanje zasebnog virtuelnog adresnog prostora svakoj virtuelnoj mašini. Ovaj tip je koristan kod deljenja memorijskih resursa meĊu razliĉitim korisnicima. Opšti znaĉaj se odnosi na pribliţavanje ostvarenju pune virtuelizacije. 3. Para- virtuelizacija – podrazumeva sistem gde gostujući operativni sistem komunicira sa matiĉnim operativnim sistemom preko hipervizora. Na taj naĉin gostujući operativni sistem podatke o hardveru dobija direktno od matiĉnog operativnog sistema, i samim tim simulacija kompletnog hardvera nije potrebna, pa su performanse drastiĉno veće. U ovom sluĉaju brzina gostujućeg sistema ne bi trebalo da bude manja od 3-10% u odnosu na matiĉni operativni sistem. MeĊutim, ove performanse dolaze po ceni toga da gostujući operativni sistem mora biti izmenjen (tako da moţe da komunicira sa matiĉnim operativnim sistemom) pa je fleksibilnost takvog rešenja znatno manja. 4. Hardverski potpomognuta virtuelizacija- odnosi se na potpunu virtuelizaciju koja koristi posebno prilagoĊene procesore fiziĉkog servera. Reĉ je o podešavanjima koja omogućavaju uoĉavanje osetljivih instrukcija i njihovu zamenu i oponašanje skupom odgovarajućih sigurnih instrukcija u hardveru. Naspram softverskog ostvarenja, hardverska virtuelizacija mašinskih instrukcija nudi veću efiksanost. Problem kod ove vrste virtuelizacije je zahtev za posebnim hardverom koji povećava efikasnost rada u virtuelnim okruţenjima, ali smanjuje efiksnost kod drugih primena. Vaţno je još napomenuti da se hardverska virtuelizacija ne sme mešati sa hardverskom emulacijom. Kod hardverske emulacije, odreĊeni deo hardvera emulira drugi deo hardvera, dok je u sluĉaju virtuelizacije deo softvera (hipervizor) zaduţen da imitira hardver.

4.7.1.2. Softverska virtuelizacija Kada govorimo o softverskoj virtuelizaciji, razlikujemo dva tipa: 1. Virtuelizacija na nivou operativnog sistema- kod ove vrste virtuelizacije jezgro ili operativni sistem omogućuju odvajanje korisniĉkih prostora tako da oni, sa strane korisnika izgledaju kao potpuni serveri. Problem koji se javlja je taj što se ne mogu koristiti virtuelni serveri sa razliĉitim operativnim sistemima. Prednosti su što nema narušavanja efikasnosti rada virtuelnih mašina, jer se direktno koristi stvarni operativni sistem, bez hardverskog ili programskog prevoĊenja virtuelnih u stvarne komande. U ovom sluĉaju se virtuelni sistemi pokreću iznad operativnog sistema domaćina. Pritom su svi sistemi isti kao i sistem domaćina, jedino su podeljeni u odvojene servere. Ova virtuelizacija podrţava Live Migration ( ţive migracije). Ona dozvoljava premeštanje virtuelnih mašina ili aplikacija izmeĊu razliĉitih fiziĉkih raĉunara bez potreba gašenja, odnosno diskonektovanja klijenata ili same aplikacije. 2. Virtuelizacija aplikacija- pojam koji opisuje softverske tehnologije koje unapreĊuju mobilnost, upravljivost i kompatibilnost aplikacija. Program koji je virtuelizovan se ponaša kao da je instaliran na izvornom operativnom sistemu koji se nalazi na host mašini, a zapravo je simuliran na klijentske raĉunare.

40


4.7.1.3. Mreţna virtuelizacija Mreţna virtuelizacija je proces kombinovanja hardverskih i softverskih mreţnih resursa i mreţnih funkcionalnosti u jednu virtuelnu mreţu. Ona moţe biti eksterna tako što kombinuje više mreţa ili više delova jedne mreţe ili interna, obezbeĊujući mreţne funkcionalnosti na jednom raĉunarskom sistemu. Mreţna virtuelizacija je klijentima ponuĊena od strane razliĉitih proizvoĊaĉa hardvera i softvera kroz mogućnost kombinovanja sledećeg: o mreţni hardver, kao što su sviĉevi ili mreţni adapteri, tj. mreţne kartice ili NIC ( Network Interface Card) o virtuelne mreţe (VLAN) i virtuelne mašine (VMs) o mreţni ureĊaji za skladištenje podataka o mreţna oprema, kao što su UTP ili optiĉki mreţni kablovi.

4.7.1.4. Virtuelizacija skladištenja podataka Ovaj tip virtuelizacije omogućava nam da postignemo nezavisnost apstraktnih lokacija na ureĊajima za ĉuvanje podataka u odnosu na fiziĉke lokacije. Korisnik vidi deo dodeljenog prostora kao logiĉku celinu, odnosno particiju, a sistem je zaduţen za mapiranje ove particije na stvarnu fiziĉku lokaciju. Ovo smo i ranije pominjali kroz primer particionisanja hard diska kod korisniĉkih raĉunara što predstavlja jednostavan primer upotrebe virtuelizacije skladištenja i ĉuvanja podataka.

4.7.1.5. Softverska rešenja virtuelizacije WMWare. Ova platforma sluţi za virtuelizaciju hardverskih resursa i stvaranje virtuelnih mašina X86 tipa ( RAM, CPU, hard disk, mreţa), na kojima mogu da se izvršavaju operativni sistemi i aplikacije, kao i na bilo kojoj drugoj hardverskoj X86 platformi. Virtuelne mašine su kompatibilne sa svim standardnim X86 operativnim sistemima i aplikacijama i moguće je pokrenuti nekoliko virtuelnih mašina na jednom fiziĉkom serveru. Cytrix System Xen. Xen je potpuno besplatni VMM ( Virtual Machine Monitor) program koji omogućuje virtuelizaciju na X86 i X64 arhitekturama. Prvobitno je razvijan na Kembridţ univerzitetu i javno je objavljen 2003. god. 2007. god. dolazi u vlasništvo kompanije Cytrix System, a od 2009. god. dostupan je kao besplatan alat. Xen radi kao hipervizor iznad hardvera, a omogućuje virtuelizaciju više razliĉitih operativnih sistema istovremeno. Prvi OS ( domain 0) koji se direktno pokreće kod podizanja sistema, ima prava pristupa hardveru i preko njega se moţe upravljati svim drugim virtuelnim operativnim sistemima ( u domain U domenu). Novije verzije omogućuju virtuelno pokretanje izvornih Windows sistema, ako hardver podrţava X86 virtuelizaciju. Xen se dakle kod razliĉitih hardverskih arhitektura oslanja na para- virtuelizaciju, a u pojedinim sluĉajevima omogućuje potpunu virtuelizaciju.

41


4.7.2. Prednosti virtuelizacije U zavisnosti od IT arhitekture kompanije, kao i dostupnog IT budţeta, virtuelizacija moţe da obezbedi mnoge prednosti i uštede, kao što su:  Konsolidacija servera. Odnosi se na ujedinjavanje neiskorišćenih resursa u jedan ili više novih entiteta, odnosno virtuelnih servera. Ovo je moţda jedna od najvaţnijih prednosti virtuelizacije.  Ušteda energije. Pored oĉigledne uštede i smanjenja kompanijskih troškova kroz kupovinu hardvera ( taĉnije, smanjenu kupovinu u odnosu na onu pre virtuelizacije), znaĉajna ušteda moţe da se ostvari i zahvanjujući ĉinjenici da virtuelizacija donosi znatno niţe troškove korišćenja elektriĉne energije koja je potrebna za korišćenje velikog broja servera i pratećih raĉunarskih komponenti. Na ovaj naĉin, kompanije ne samo da štede novac, već se i odgovornije ponašaju prema ţivotnoj sredini i socijalnom okruţenju, pokazujući da su društveno odgovorne.  Lakoća održavanja. Upravljanje i odrţavanje virtuelnih mašina mnogo je jednostavniji proces nego odrţavanje stvarnih raĉunara. Ukoliko je potrebno instalirati neku novu hardversku komponentu, fiziĉki raĉunar bi verovatno morali da ugasimo, ubacimo tu komponentu i zatim ponovo ,,podignemo“ OS (osim ukoliko se ne radi o ureĊajima, koji imaju mogućnost ukljuĉivanja i iskljuĉivanja iz sistema bez gašenja elektriĉne energije iz istog). Kod virtuelne mašine, ovaj proces moţemo obaviti softverski, pomoću za to predviĊene aplikacije.  Smanjeno vreme backup- a i povraćaja podataka. Obzirom da su virtuelne mašine zapravo fajlovi, procesi backup- a i restore- a ovakvih fajlova dosta su brţi i jednostavniji nego kod fiziĉkih mašina.  Mogućnost korišćenja testnih konfiguracija. Pošto ovakvo okruţenje predstavlja izdvojenu celinu, moţemo ga koristiti za testiranje aplikacija pre nego što ih pustimo u live reţim, odnosno u već postojeći sistem. TakoĊe, postoje i virtuelne mreţe pa tako njih moţemo iskoristiti za sigurno i bezbedno testiranje neke klijent-server aplikacije, bez bojazni da će nepredviĊeni problemi uticati na ostatak mreţe. Pored svega navedenog, ovakva virtuelna i izdvojena okruţenja mogu biti iskorišćena i za testiranje virusa ili antivirusnog softvera u sigurnim i kontrolisanim uslovima.  Upotreba starih programa u novom okruženju. Ukoliko pojedinac ili kompanije koriste nov sistem, ali ipak ţele da zadrţe i koriste neke od starih aplikacija koje nisu kompatibilne sa novim sistemom, virtuelizacija će tu kompatibilnost omogućiti, jer za ovakve programe moţemo kreirati virtuelno okruţenje namenjeno samo njima. Tako ćemo uštedeti vreme i novac, pritom zadrţavajući oblik i funkcionalnost IT sistema. Pored ovih prednosti virtuelizacija donosi i sledeće efekte: smanjenje kompleksnosti IT infrastrukture, jednostavnija i jeftinija administracija, povećanje pouzdanosti IT infrastrukture, visoka otpornost na otkaze fiziĉke infrastrukture, smanjenje potrebnog prostora u data centru od 50-77%, omogućavanje pouzdanog i jeftinog sistema za oporavak od katastrofe (disaster recovery).

4.7.3. Znaĉaj virtuelizacije Postoji više razloga zbog kojih je virtuelizacija znaĉajna. Proseĉnom korisniku raĉunara ona donosi pre svega fleksibilnost u korišćenju više operativnih sistema, bez restartovanja ili sloţenih

42

Elektronsko poslovanje instalacionih procedura. Mogućnost da testira bilo koji operativni sistem bez rizika da onesposobi fiziĉki raĉunar, za korisnika svakako je bitna. MeĊutim, pravi smisao virtuelizacije se ogleda tek u uslovima poslovne primene, pre svega u velikim mreţnim okruţenjima Internet provajdera i drugih firmi koje pruţaju neku vrstu mreţnih IT usluga. Naime, do sada je u većini sluĉajeva ceo raĉunar bio rezervisan za jednog korisnika ili za samo jedan servis. Virtuelizacija nam u ovom sluĉaju omogućava da na jednom fiziĉkom raĉunaru omogućimo, u zavisnosti od jaĉine istog, nezavistan pristup i odrţavanje više vitruelnih raĉunara, kod kojih bi svaki klijent imao takoĊe nezavistan pristup svom virtuelnom raĉunaru. Osim organizacijskih ušteda u vremenu i odrţavanju jednog umesto više fiziĉkih raĉunara, nisu zanemarljivi ni troškovi hlaĊenja i elektriĉne energije. Primene su višestruke i donose smanjenje troškova, veću fleksibilnost i lakše odrţavanje. Osnovni koncept omogućava sloj apstrakcije hardvera raĉunara domaćina. Na ovaj naĉin virtuelni raĉunar je nazavistan od stvarnog hardvera koji se nalazi kod domaćina. Virtuelni raĉunar preko sloja apstrakcije pristupa raĉunaru domaćinu i njegovom hardveru.

4.7.4. Budućnost data centara kroz virtuelizaciju i Cloud Computing Danas gotovo svaka kompanija poseduje svoj data centar izgraĊen posebno za njenu upotrebu, ĉiji kapacitet premašuje potrebe kompanija, a skup je za odrţavanje. Razvijanjem raĉunarskog ,,oblaka“ nastaje skup od više data centara na jednom mestu kojima se pristupa preko provajdera, a cena korišćenja ove usluge niţa je nekoliko puta od cene odrţavanja sopstvenog data centra. Cloud Computing ima visoko automatizovanu, otvorenu, fleksibilnu, virtuelizovanu i standardizovanu infrastrukturu koja je uz to pouzdana i bezbedna. Podaci i usluge dobijaju se preko ,,oblaka“ na zahtev i na naĉin koji je prilagoĊen potrebama korisnika. Upravljanje ovim sistemom integrisano je u samo rešenje i potpuno je automatizovano. Cloud Computing je samo poslednji korak u procesu virtuelizacije data centara i konsolidacije servera, procesa skladištenja podataka i mreţnih izvora kako bi se uklonio višak opreme. Tehnologije virtuelizacije omogućavaju da se svi izvori data centra spoje u objedinjeni, logiĉan izvor koji se moţe deliti. Virtuelizacija razdvaja fiziĉku IT infrastrukturu od servisa i aplikacija koje se na njoj nalaze, omogućavajući veću efikasnost i fleksibilnost, bez uticaja na produktivnost administratora. Kljuĉna aplikacija za virtuelizaciju je konsolidacija koja omogućava IT sluţbama da ponovo uspostave kontrolu nad razgranatim izvorima tako što stvara zajedniĉke skupove izvora kojima se moţe upravljati iz jedne jedine taĉke. Već je veliki broj kompanija u svojim IT odeljenima poĉeo da se sluţi samo jednim fiziĉkim serverom za korišćenje razliĉitih aplikacija pomoću tehnologije virtuelizacije. Virtuelizacija servera ne sluţi samo za njihovu konsolidaciju, već doprinosi fleksibilnosti i brzini pruţanja usluga, a smanjuje i gubitke. Osim toga, virtuelizacija je samo poĉetak, jer će se tek virtuelizacijom mreţe i skladišta podataka postići mobilnost podataka i aplikacija kroz ĉitave mreţe i data centre, a ne samo u okviru jednog data centra. Svakom korisniku Interneta pojam raĉunarskog ,,oblaka“ postaje bliţi ako kaţemo da svaki pristup Webmail- u ili elektronskoj pošti Gmail- u, Yahoo- u ili Hotmail- u podrazumeva upotrebu usluga koje omogućava raĉunarski ,,oblak“.

43


4.8. UTICAJ CLOUD COMPUTING-A NA POSLOVANJE Oĉigledan je proboj ovog novog biznis modela meĊu obiĉne, kućne korisnike, ali ono što je još vaţnije je upotreba tehnologije ,,oblaka“ u poslovne svrhe. To je ujedno i mesto gde je najviše novca u opticaju, a neke velike kompanije su već odavno poĉele da ulaţu znanje, iskustvo i novac ukljuĉujući se u borbu koja se rasplamsala. Iako je ovaj pojam izloţen brojnim diskusijama, neki ga ĉak i osporavaju, bliska budućnost će pokazati koliko će Cloud Computing imati uticaja na naĉin na koji koristimo Internet, a to je naroĉiti vaţno u sferi poslovanja. Uprkos senzacionalizmu i za razliku od mnogih tehnologija koje joj prethode kao što su video telefonija, kancelarija bez papira i mobilna televizija, Cloud Computing će sasvim sigurno ostati prisutan i razvijati se tokom godina koje slede. Ova tehnologija menja naĉin rada ljudi, kao i poslovanje kompanija, omogućavajući im da koriste usluge na znatno ekonomiĉniji naĉin. Usluge Cloud Computing- a posebno su privlaĉne za male i poĉetniĉke kompanije koje ne mogu priuštiti velike inicijalne investicije u informatiĉku opremu.

4.8.1. Poslovni problemi sa IT pristupom Današnje moderne kompanije suoĉavaju se sa nizom poteškoća kada ih posmatramo sa IT stanovišta. Sistemi postaju sve sloţeniji, zahtevaju dosta ljudskih resursa, a IT osoblje ima teţak zadatak da odrţava i unapreĊuje sistem, kako zbog napretka tehnologije, tako i zbog poteškoća prihvatanja inovacija od strane zaposlenih, naroĉito kada je reĉ o velikim kompanijama. Velike firme imaju i taj problem (za razliku od malih i srednjih preduzeća) što nisu toliko agilne i fleksibilne, odnosno ne mogu tako brzo da reaguju na promene i da se prilagode. Nabavka novog hardvera, odrţavanje postojećeg, kupovina i nadogradnja softvera i operativnih sistema su stvari koje oduzimaju dosta resursa, tj. vremena i novca. Kada se tome doda aţurno i adekvatno obuĉavanje zaposlenih i novih zaposlenih, shvatamo da se radi o dosta obimnom poslu. Ovde na scenu dolazi Cloud Computing koji omogućava rešavanje jednih i ublaţavanje nekih drugih problema.

4.8.2. Oblasti delovanja Budućnost ovog poslovnog modela je zaista svetla zbog ĉinjenice i predviĊanja mnogih naĉina upotrebe, kako u poslovnom okruţenju, tako i u mnogim drugim sferama ljudskog delovanja. Jako znaĉajna zastupljenost Cloud Computing-a je u oblasti zdravstva i medicine uopšte. Ova tehnologija omogućava masovnu kolaboraciju uĉesnika širom sveta koja će pomoći da se otkriju novi lekovi na sveopštu korist celog društva. Druga velika prednost odnosi se na dobijanje deljenje platforme koja će biti na raspolaganju zdravstvenim ustanovama. I treća, ne i najmanje znaĉajna, odnosi se na praćenje stanja u realnom vremenu ( opšte stanje, epidemije i pandemije, itd.). Cloud Computing ima i imaće sve veći uticaj u sferi proizvodnje, što je jako vaţna stvar gledajući na broj proizvodnih kompanija kako u svetu, tako i kod nas. Prednost se ogleda u mogućnostima zajedniĉke saradnje proizvoĊaĉa i kupaca po pitanju dizajna i kreiranja novih proizvoda i usluga. UnapreĊuju se proizvodni procesi kroz olakšano povezivanje fiziĉki dislociranih jedinica, a zatim se javljaju poboljšanja u logistici i transportu, odnosno lakšoj, brţoj i jeftinijoj komunikaciji izmeĊu svih uĉesnika u logistiĉkom sistemu kompanije.

44

Elektronsko poslovanje Kada se govori o uticajima koje će tehnologija ,,oblaka“ izvršiti u domenu edukacije i uĉenja, kolaboracija opet dolazi do izraţaja, jer omogućava jednostavnije deljenje resursa, znanja i iskustava meĊu korisnicima sa svih kontinenata. Pored toga, velika kompjuterska snaga koja moţe biti generisana moći će da omogući simulacije ( npr. simulacije i predviĊanja klimatskih promena) za koje su donedavno bili rezervisani samo superkompjuteri. Pored ovih navedenih, jasno je da će Cloud Computing imati uticaja u mnogim drugim delovima ljudskog delovanja. Ovo se odnosi ne samo na kućne korisnike ili vlasnike velikih ili malih biznisa, već i na mnoge druge ustanove, ali i kompletne vlade drţava zajedno sa javnim ustanovama koje pruţaju širok dijapazon usluga graĊanima. Kompletan uticaj koji će biti izvršen tek treba da doĊe do izraţaja u godinama koje slede.

4.9. UTICAJ CLOUD COMPUTING-A NA PRIVATNE KORISNIKE I pored toga što je ovaj model u povoju, ne mogu se negirati razne mogućnosti primene, od kojih je dosta njih već ušlo u široku upotrebu. Sigurno najĉešće korišćen model, najpozantiji na Internetu je svakako e-mail. Od svog nastanka pa do danas, ovo je najjednostaviji i najbrţi naĉin komunikacije, kako meĊu poslovnim, tako meĊu privatnim korisnicima. Privatni domeni i e-mail adrese na njima, uglavnom su rezervisane za ove prve. MeĊutim, proseĉan korisnik Interneta ima svoj nalog na nekom od poznatih Webmail servera, kao što je Yahoo, Gmail, Windows Live i sl. Ovo korisnicima omogućuje kontakt sa svetom bilo kada i sa bilo kog mesta. Što je još bolje, pristup našim Webmail nalozima je sada omogućen sa svih tipova ureĊaja, a to su desktop i laptop raĉunari, mobilni telefoni, smartphone ureĊaji pa ĉak i mp3 plejeri i ĉitav dijapazon drugih ureĊaja koji imaju pristup Internetu ( TV i sliĉno). Privatna strana ,,oblaka“ ogleda se u mnogim tipovima usluga provajdera, a e-mail je naveden samo kao primer najpoznatije i najĉešće korišćene. Ostali primeri korišćenja se dele u grupe: Socijalno umrežavanje. Pored e-mail- a, ovo je verovatno najpoznatiji ,,oblaĉak“ ili bar najomiljeniji. Iako korisnici nisu svesni da koriste uslugu u Cloud- u, jasno je da milioni korisnika imaju svoje naloge na socijalnim mreţama. Sam Facebook je već dostigao 600 miliona korisnika, što zajedno sa ostalima ( MySpace, Twitter...) predstavlja ogroman broj ljudi na svim kontinentima. Neke od njih se koriste za povezivanje ljudi u smislu profesionalne orijentacije, neke za povezivanje sa ljudima koje poznajemo i sl. Ukratko, ĉitava poenta i jeste u povezivanju u mreţe i grupe, kolaboracija, deljenje iskustava i znanja. Web- bazirane aplikacije. Ovaj naĉin pruţanja usluge korisnicima ( u vidu SaaS) verovatno nikada ili bar ne u bliskoj budućnosti neće zameniti klasiĉan model isporuke zahtevnih aplikacija krajnjim korisnicima. Ovo se odnosi na zahtevne aplikacije i usko specijalizovan softver kao što je AutoCad, PhotoShop ili sl., odnosno na one koji ne mogu da rade van svojih ,,prirodnih okruţenja“, tj. snaţnih desktop mašina. Ipak, Web- bazirane aplikacije su već uzele dobar deo trţišnog uĉešća i njihov broj korisnika raste. Moţda najbolji primer predstavlja GoogleDocs, odnosno pandan Microsoft Office- u. Ovaj Web servis omogućava pristup bilo kada, sa bilo kog mesta, sa razliĉitih ureĊaja i platformi. Svi korisniĉki dokumenti su tu i nema bojazni da će se nešto nepredviĊeno desiti i da će oni biti izgubljeni, kao što moţe biti sluĉaj sa kućnim raĉunarima, naroĉito kod manje iskusnih korisnika. Ne samo što je omogućeno deljenje ovih dokumenata sa drugim korisnicima, već i nekoliko korisnika istovremeno moţe raditi na jednom dokumentu. Online čuvanje podataka. U ovu grupu spadaju i servisi koji se bave backup- om podataka ( ĉuvanjem rezervnih kopija), kao i oni koji pored smeštanja podataka, nude i neke druge mogućnosti,

45

Elektronsko poslovanje kao što su kontakt sa drugim korisnicima, grupe, forumi, deljenje, itd. TakoĊe, ovde spadaju kako sistemi za privatne i poslovne korisnike namenjeni ĉuvanju podataka u privatne i poslovne svrhe, tako i oni koji pruţaju usluge zabavnog sadrţaja i sl. Neki od poznatijih primera ovog modela su: YouTube, Google Picasa, Vimeo... Pored pomenutih, primera upotrebe za kućne korisnike ima još dosta i oĉekuje se da će ih vremenom biti sve više, odnosno da će ljudi sve više prihvatiti ideju dostupnosti svih potrebnih aplikacija i servisa bilo kada i bilo gde. Tako će ovaj naĉin komuniciranja i obavljanja svakodnevnih poslova biti viĊen u sferi edukacije, bankarskih, poštanskih i finansijskih usluga, usluga javnih drţavnih institucija i mnogim drugim.

4.10. OPTIMIZACIJA INFORMACIONIH SISTEMA KORIŠĆENJEM CLOUD COMPUTING- A U vremenu krize i konsolidacije poslovanja nastala je potreba za smanjenjem troškova u svim sferama poslovanja. Osnovni zadatak svih menadţera je smanjiti trošak, a uz to povećati efikasnost i produktivnost. Savremeno poslovanje se ne moţe zamisliti bez informacionih sistema, sledi da njegova efikasnost mora biti maksimalna. Velike kompanije su imale ĉitavu armiju IT struĉnjaka, njihova permanentna edukacija i usavršavanje bili su dodatni trošak koji je postao neminovnost ukoliko je kompanija ţelela da bude i ostane konkurentna na trţištu. Današnje poslovanje ne pravi razliku izmeĊu malih, srednjih i velikih preduzeća. Što je kompanija manja ona je i zavisnija od informaciono komunikacionih tehnologija. U njihovom sluĉaju IT resursi predstavljaju znaĉajnu stavku u budţetu. Kod malih i srednjih kompanija se kreće od osnovnih potreba i nakon toga se dodaju IT resursi i to samo u sluĉaju neophodnosti. Takav sistem lagano raste i postaje sve komplikovaniji za dalje odrţavanje. Nakon nekog vremena, kada sistem dostigne kritiĉnu masu, menadţment kompanije se susreće sa problemom kuda dalje.

4.10.1.

Strateške odluke

Uobiĉajen naĉin u mnogim kompanijama je da menadţment donosi odluku o kupovini novog hardvera, softvera i pokušava da standardizuje svoje IT resurse nabavljajući brendirane raĉunare i softver. Da bi ovakav sistem funkcionisao, potrebno je angaţovati IT profesionalce koji će ga odrţavati, ali i razvijati. Uglavnom zbog straha od grešaka i moguće nestabilnosti u radu sistema, menadţeri se ĉesto odluĉuju za kupovinu opreme koja je predimenzionisana. Danas, ekonomska kriza utiĉe na to da se optimizacija informacionog sistema ozbiljno uzima u razmatranje, kao naĉin za smanjenje troškova i kapitalnih investicija u sistem. Osnova te optimizacije su postali teminalski rad i virtuelizacija. Daljim istraţivanjima i analizama se dolazi do Cloud Computing tehnologije. Cloud Computing predstavlja rešenje pomenutih problema. Podrazumeva korišćenje ( iznajmljivanje) IT resursa od provajdera koji nude te servise, a nakon toga kompanije plaćaju upravo onoliko IT resursa koliko i koriste. Osnovna prednost ove tehnologije je što ne postoji inicijalno ( kapitalno) ulaganje u informacioni sistem. Treba napomenuti da Cloud Computing nije svemoguće rešenje za sve situacije i kompanije. Uvek je potrebno naći kompromis izmeĊu efikasnosti, neophodnosti i isplativosti. Optimizacija informacionog sistema podrazumeva prevashodno optimizovanje postojećih resursa. Najveći broj kompanija odluĉuje se za virtuelizaciju servera i desktop okruţenja.

46

Elektronsko poslovanje Virtuelizacija ovih resursa se izvodi lokalno i u tom sluĉaju se ne radi o Cloud Computing- u već o rešenjima unutar kompanije. Interesantan deo optimizacije kroz Cloud Computing jeste korišćenje iznajmljenih IT resursa. Ne oĉekuje se da kompanija svoje jezgro aplikacije prebaci na Internet i hostuje kod provajdera, ali je interesantno i finansijski isplativo da se poslovi vezani za odrţavanje infrastrukture jezgra prepuste specijalizovanim servis provajderima. U velikom broju sluĉajeva, krajnji korisnici neće ni znati da se odreĊeni problem dogodio što je i osnovni cilj svake optimizacije informacionog sistema. Kompanija i njeni zaposleni treba da se fokusiraju na svoju osnovnu delatnost, dok informacioni sistem treba da bude nevidljiv za njih i da odraĊuje maksimalno efikasno predviĊene zadatke. Velike svetske kompanije sa svojim konceptima tehnologije ,,oblaka” se bore za udeo na trţištu. Tako danas imamo Microsoft Cloud, Google Cloud, Cisco Cloud i mnoge druge. Bez obzira na ove kompanije, treba imati na umu naĉin na koji se servis distribuira krajnjim korisnicima. Prvi naĉin je da se servis nudi samo na Internetu. Ovaj pristup je dobar, jer korisnik ne mora imati ništa kod sebe, na svojim serverima ili raĉunarima. Sa druge strane, zavistan je od Internet linka. Ovo je jedan od osnovnih problema za korišćenje takvih servisa. Druga vrsta rešenja jeste da se jedan deo servisa nalazi kod provajdera, dok je jedan deo servisa instaliran kod samog klijenta. Na ovaj naĉin se postiţe smanjenje zavisnosti od Internet konekcije. Klijentski softver je obiĉno nezahtevan po pitanju hardverskih resursa i ima ulogu da klijentu obezbedi konstantan servis. Treba obratiti paţnju na ĉinjenicu da razlika u veliĉini kompanije sa sobom nosi i razliĉite pristupe Cloud Computing- u. Odjednom su male i srednje kompanije dobile mogućnost da stanu rame uz rame sa velikim kompanijama, koristeći najsavremenije tehnologije koje će im omogućiti konkurentnost na trţištu. Bez velikih inicijalnih investicija, kompanije će se lakše odluĉiti da koriste nove tehnologije koje će im povećati produktivnost u svom primarnom poslovanju. I pored jedne mane u ovom sluĉaju – servisi se plaćaju godišnje ( meseĉno), plaća se ono što se koristi pa su troškovi stalni i fiksni za sve vreme trajanja ugovora, koncept Cloud Computing- a odnosi pobedu. Naime, kupovinom resursa, oni će tokom vremena zastariti pa se moraju obnavljati, što opet dovodi do kapitalnih investicija. Malim i srednjim kompanijama kojima IT nije delatnost, informacioni sistem treba da bude i ostane samo alat u uspešnom i efikasnom poslovanju. U sluĉaju velikih kompanija, razlozi za korišćenje Cloud Computing- a su nešto drugaĉiji. Velike kompanije imaju moderne informacione sisteme i sopstveno IT odeljenje koje se bavi odrţavanjem, razvojem, kvalitetom i podrškom. Hardverski i softverski resursi su, u većini sluĉajeva, predimenzionisani, dok su ljudski resursi skoro po pravilu minimalni. Kod velikih kompanija postoji ureĊen i standardizovan informacioni sistem pa je potreba za Cloud Computing- om manja nego kod malih kompanija. Realna potreba za ovim rešenjem moţe biti zastarelost ili prekid ţivotnog veka softverskih proizvoda, skupo odrţavanje i nadogradnja postojećeg rešenja ili novi zahtevi koji se postavljaju pred IT sistem kompanije. Još neki razlozi zbog kojih se velike kompanije odluĉuju za Cloud Computing su: smanjenje kapitalnih investicija, smanjenje IT resursa ( hardver, softver, ljudi...), predvidivi troškovi... TakoĊe, postoje odreĊene prepreke i zamke, koje velike kompanije zbog svoje veliĉine ne vide. Naime, dešava se da velika kompanija zbog sigurnosnih razloga ne ţeli da ,,uzima“ bilo kakve servise ,,spolja“. Sigurnost informacionih sistema je zaista jedno od bitnih pitanja o kojem treba voditi raĉuna. Ipak treba imati na umu da su velike kompanije usaglasile svoje poslovne procese sa odreĊenim preporukama. Samim tim, sigurnosne polise kompanije su sistemski ureĊene i poštujući te polise moţe se doći do zakljuĉka koje servise kompanija moţe ,, uzimati spolja“, a koje ne.

47

Elektronsko poslovanje Vrlo ĉesto, velike kompanije smatraju da su sposobne da same realizuju svoj sopstveni ,,oblak“, zaboravljajući na svoju primarnu delatnost. Ovo je zamka u koju se lako moţe upasti. Time se zaboravlja osnovni postulat Cloud Computing- a- smanjenje troškova. Višak hardverskih resursa treba usmeriti i uposliti u unapreĊenje poslovno proizvodnih procesa, povećanje efikasnosti i povećanje profita, a ne graditi i ulagati u novu infrastrukturu. Na osnovu svih dosadašnjih pokazatelja, uviĊa se sve veća uzajamna relacija izmeĊu informatiĉkih rešenja i proizvodno poslovnih procesa, tako da se danas smatra da jedan uspešan top menadţer u kompaniji mora biti osoba sa podjednako menadţerskim, proizvodnim i informatiĉkim sposobnostima. Direktnu korist od korišćenja i implementiranja Cloud Computing- a imaju kompanije svih veliĉina. Naĉin, obim i pristup implementaciji nekih od Cloud rešenja ne moţe biti isti za sve kompanije, ali se skoro sa sigurnošću moţe pretpostaviti da će u budućnosti ovaj koncept igrati veliku ulogu u implementaciji i eksploataciji informacionih sistema kao i direktnom smanjenju troškova i povećanju profita kompanija.

4.11. PREDNOSTI I NEDOSTACI CLOUD COMPUTING-A 4.11.1.

Prednosti Cloud Computing- a

Prednosti su brojne i vremenom, kako se provajderi budu razvijali i nudili nove i poboljšane postojeće usluge i modele, pretpostavka je da će prednosti biti još više. Pored toga, potrebno je da Cloud Computing bude opšteprihvaćen, jer i sada provajderi imaju poteškoća u pronalaţenju korisnika iz više razloga, a neki od njih su neznanje, zabrinutost za sigurnost podataka, itd. Ovde će biti navedene neke od prednosti koje su već iz predhodne priĉe jasne i koje su se izdvojile i potvrdile u praksi. Smanjenje troškova. Ovo je, naravno, stavka koja dolazi na prvo mesto. Velike kompanije su još uvek neodluĉne, a sa druge strane Cloud Computing moţe biti velika odskoĉna daska malim i srednjim preduzećima, kao što je i reĉeno u prethodnom poglavlju. Ovo je prvenstveno zbog toga što su male i srednje kompanije osloboĊene poĉetnih troškova nabavke skupog hardvera, softvera, ali i ljudskih resursa. I za upotrebu ,,oblaka“ potrebni su ljudski resursi iz oblasti IT- a, ali zbog jednostavnosti korišćenja Cloud Computing usluga, oni su svedeni na minimum. Ukidaju se troškovi ulaganja u skupe servere i mreţne komponente, kao i troškovi za povećanje ukupnih kapaciteta. Korisnik plaća samo onoliko koliko troši. Fokus na primarnu delatnost. Korišćenjem ovog modela, kompanije su u odreĊenoj meri osloboĊene brige o sopstvenoj infrastrukturi, odnosno hardveru. Prelaskom na ,,oblake“, provajder se brine o kompletnom hardveru i softveru, odrţavanju, elektriĉnoj energiji, ljudskim resursima koji odrţavaju ĉitav sistem, itd. Na ovaj naĉin, preduzeća svoj fokus mogu da usmere na svoju primarnu delatnost u većoj meri u odnosu na korišćenje standardnog IT modela. Inovacije. Sliĉno prethodno navedenom, a usled prebacivanja fokusa na primarne delatnosti, preduzeća su oslobodila odreĊene resurse koji su im do tada bili zauzeti. Ovako se podstiĉe kreativnost i inovacija, a poznato je da ogroman procenat inovativnih rešenja dolazi od malih i srednjih kompanija. Smanjenje IT odeljenja. Usled nekorišćenja komplikovanih sistema u smislu hardvera, kompanije mogu da smanje broj zaposlenih u IT sektoru, što će im direktno doneti uštedu u novcu.

48

Elektronsko poslovanje Sa druge strane, situacija je povoljna u smislu otvaranja novih radnih mesta. Naime, prateći razna istraţivanja dolazi se do ne baš preciznih, ali svakako obećavajućih podataka koji govore da će u narednim godinama model Cloud Computing- a doprineti otvaranju novih radnih mesta. Još jedna vaţna stavka je i pojavljivanje velikog broja potpuno novih zanimanja, koja su u vezi sa Cloud- om. U ovom sluĉaju se ne otvaraju samo radna mesta, već se menja i izgled strukture IT struĉnjaka u celom svetu. Pristup naprednim aplikacijama. Mnoge kompanije ne mogu da izdvoje sredstva za kvalitetan sistem za upravljanje odnosima sa kupcima, a one koje mogu moraju izdvojiti zanĉajna sredstva. Što je kompanija veća, veći je i broj zaposlenih, a samim tim potrebno je i više licenci softvera ( operativni sistemi, upravljaĉki softver...). Upotrebom tehnologije ,,oblaka“ firme imaju pristup razvijenoj i modernoj aplikaciji, bez kupovine hardvera i softvera, plaćajući onoliko koliko je koriste. Ušteda energije i doprinos životnoj sredini. Iako dosta firmi ne mogu sebi da priušte društveno-odgovorno ponašanje, postoji veliki broj subjekata kojima je ovo vaţna stavka. Upotrebom manje hardvera štedi se elektriĉna energija, a samim tim doprinosi i manjem zagaĊenju ţivotne sredine. Na ovaj naĉin, koncept ,,zeleni IT“ dobija sve više na znaĉaju. Elastičnost. Sigurno jedna od najvaţnijih prednosti ove tehnologije, usled sposobnosti brzog prilagoĊavanja resursa potrebama korisnika. Korisnik u ovom sluĉaju nema troškove kupovine skupog hardvera, već plaća povećanu potrošnju resursa samo onda kada za njima ima potrebu. Brza elastiĉnost omogućuje brz pristup potrebnim resursima i isto tako brzo ,,vraćanje“ nepotrebnih. Ovo je naroĉito znaĉajno, jer potkrepljuje utisak neograniĉenosti. Kroz razna istraţivanja, zakljuĉilo se da su kljuĉne prednosti za korisnike brzina uspostavljanja sistema u ,,oblaku“, model plaćanja, kao i troškovi uopšte. Prema istraţivanjima Svetskog Ekonomskog Foruma dobijeni su sledeći procentualni udeli u ocenjivanju prednosti Cloud Computing- a: o 86% smatra da ovaj model omogućava bolje usmeravanje kompanija na inovacije i nove proizvode o 71% ispitanika kao prednost navodi smanjenje troškova i kolaboraciju meĊu korisnicima o 57% njih tvrdi da im je omogućeno bolje fokusiranje na samu srţ posla kojim se bave o 50% ispitanika smatra da su rizici poslovanja umanjeni ukoliko kompanije koriste usluge Cloud provajdera TakoĊe, veliki procenat ispitanika ( 72%), iz ovog istraţivanja, je rekao da su IaaS i SaaS modeli ti koji vrše najvaţniju promenu koju ,,oblak“ donosi. Pri tome se misli na Cloud kompjutersku snagu i prostor za sladištenje podataka, kao i na aplikacije. Nešto više od polovine njih, najveći uticaj vidi u Cloud Computing- u kao platformi koja kompanijama omogućava razvijanje i pokretanje njihovih sopstvenih aplikacija, ali i upotrebu ovog modela kroz sisteme online plaćanja.

4.11.1.1.

Poboljšanja u odnosu na dosadašnju IT infrastrukturu

 Cloud Computing omogućava dinamiĉku dostupnost IT aplikacija i infrastrukture, bez obzira na lokaciju korisnika.  Brţe pruţanje usluga rezultira mogućnostima od organizacije zadataka do kreiranja, konfigurisanja, snabdevanja i dodavanja raĉunarske snage u IT podršku i poslovne usluge mnogo brţe nego što bi to bilo moguće sa današnjim raĉunarskim infrastrukturama.  Poboljšana usluga ojaĉava napore za zadrţavanje kupaca i horizontalno proširenje trţišta.  Cloud Computing poboljšava upravljanje informacijama i servisima.

49

Elektronsko poslovanje  Promoviše IT optimizaciju tako da su resursi konfigurisani za maksimalno dobru cenu. Dostiţe se nastojanje da se uradi više sa manje resursa.  Podstiĉu se inovacije, omogućavajući organizacijama da brzo i efikasno istraţe potencijal novih IT omogućenih poslovnih poboljšanja koja mogu da rastu u velike razmere.  Promovisanje efikasnijeg i efektivnijeg korišćenje tehniĉkog osoblja.  Naroĉito se stavlja akcenat na sigurnost pri daljem razvoju.  Elastiĉnost dovodi do neograniĉenosti resursa.  Cloud Computing poseduje osnovu za veliki tehnološki napredak, moţda kao ni jedna tehnologija do sada.

4.11.2.

Nedostaci Cloud Computing- a

Jasno je da tehnologija ,,oblaka“ pruţa dosta toga i da ima potencijal koji će verovatno u bliţoj budućnosti biti iskorišćen. Ipak, oko njega se još uvek vodi dosta polemika i mnogi predstavnici velikih kompanija, ali i kućni korisnici se slaţu da mnoga pitanja još moraju biti rešena kako bi Cloud postao opšteprihvaćen model. Neki od nedostataka su: o Nedostatak jasnoće u pogledu licenci za softver i oporezivanja. o Upravljanje moţe biti problem- Cloud Computing je najmanje transparentan metod pruţanja usluge iz spoljnih izvora, a podaci se skladište i obraĊuju spolja na više naznaĉenih lokacija. o Dostupnost nije zagarantovana- malo pruţalaca usluga ,,oblaka“ nude bilo kakve garancije u pogledu kontinuiranosti usluge, roka za popravke ili povraćaj podataka, što znaĉi da su ove usluge nepouzdane sa stanovišta aplikacija kod kojih je pitanje kontinuiranosti od velikog znaĉaja. o Privatnost- nakon što podaci napuste prostoriju i preĊu u ,,oblake“, kriminalcima, špijunima i konkurenciji je lakše da doĊu do njih. Danas pruţaoci usluga Cloud Computing- a ne nude temeljne garancije ili rešenja u sluĉaju ugroţavanja poverljivosti podataka. o Povinovanje propisima je sloţenije. Na primer, pruţaoci ovih usluga bi mogli da prebace podatke u drugu zemlju gde su energetski troškovi niţi, ali su propisi nedefinisani. Postavlja se pitanje ko će snositi zakonsku odgovornost za upravljanje podacima, zadrţavanje podataka, transparentnost zapisa i taĉnost voĊenja raĉunovodstva. Za sada, nijedna kompanija koja nudi usluge Cloud Computing- a nije spremna da pruţi onu vrstu garancije i osiguranje koje bi traţile velike kompanije radi preuzimanja rizika korišćenja ovih usluga. Javlja se takoĊe i problem sigurnosti kao nedostatak. Struĉnjaci kompanije Gartner su sigurnosne probleme Cloud Computing- a podelili u sedam celina. Slede tih sedam pitanja koja bi svaki potencijalni korisnik ,,oblaka“ trebao da razreši sa potencijalnim provajderom pre potpisivanja ugovora, a u narednom poglavlju biće više reĉi o bezbednosti Cloud Computing- a: Povlašćeni pristup korisnika. Osetljivi podaci koji se iz kompanijskog sigurnog okruţenja izmeštaju u ,,oblak“ sa sobom nose i povećan nivo rizika. Preporuka je da se potencijalni korisnik dobro upozna sa ljudima koji će upravljati njihovim podacima. Gartner preporuĉuje da se od provajdera zatraţe informacije o naĉinu angaţovanja i zapošljavanja njihovog osoblja koje radi sa osetljivim podacima korisnika. Zakonska i sigurnosna regulativa. Korisnici su odgovorni za svoje podatke , ĉak i kada se oni nalaze kod provajdera. Klasiĉni provajderi raĉunarskih usluga podleţu eksternoj reviziji i obavezi usklaĊivanja sa sigurnosnim standardima. Ukoliko Cloud provajder u svojoj poslovnoj politici nije predvideo sopstveno izlaganje eksternoj kontroli, takvom pruţaocu usluga ne bi trebalo verovati.

50

Elektronsko poslovanje Lokacija podataka. Pri korišćenju ,,oblaka“ nije poznato gde se naši podaci fiziĉki nalaze. Štaviše, korisnici verovatno neće imati informaciju ni po pitanju drţave u kojoj se serveri nalaze. Poţeljno je zatraţiti od provajdera da se ugovorom obaveţe da kompanijske podatke ĉuva na odreĊenoj fiziĉkoj lokaciji ( u dogovoru sa korisnikom) i da poštuje lokalnu zakonsku i sigurnosnu regulativu u ime korisnika koji potpisuje ugovor sa provajderom. Deljenje podataka. Podaci u ,,oblaku“ se nalaze u deljenom okruţenju, zajedno sa podacima ostalih korisnika. Enkripcija podataka jeste efektna, ali nije rešenje svih sigurnosnih problema. Trebalo bi proveriti kako se podaci ĉuvaju, odnosno da li su dislocirani na više mesta u cilju poboljšanja sigurnosti istih. Oporavak podataka. Iako korisnik moţe da ne zna gde se njegovi podaci taĉno nalaze, provajder bi trebalo da naznaĉi šta se dešava sa podacima ukoliko doĊe do neĉeg nepredviĊenog. Podaci koji nisu replicirani na nekoliko mesta, više su podloţni lošim scenarijima, odnosno potpunom krahu. Treba jasno naznaĉiti da li je provajder u stanju da obavi potpuni oporavak, tj. povraćaj podataka i koliko dugo vremenski bi to trajalo. Podrška proverama. Istraţivanje i eksterna kontrola moţda mogu biti veoma teški u Cloud Computing okruţenju zato što su podaci na nekoliko mesta istovremeno, odnosno na razliĉitim serverima, u razliĉitim data centrima, itd. Ukoliko korisnik ne moţe dobiti ugovorni sporazum sa provajderom o mogućnostima sprovoĊenja ispitivanja i eksterne revizije, trebalo bi razmisliti o angaţovanju takvog provajdera. Dugoročna pouzdanost. U najboljem sluĉaju, Cloud provajder nikada neće bankrotirati niti biti kupljen od strane druge, veće kompanije. Ipak, trebalo bi voditi raĉuna i o ovom pitanju kada razmišljamo o sigurnosti podataka. Trebalo bi da je jasno definisano kako će se prethodno navedeno odraziti na podatke i da li će biti dostupni kao i ranije, odnosno u formatu koji korisniku odgovara i koji moţe biti importovan u aplikaciju koja je predviĊena u sluĉaju kraha sistema kod provajdera. U svim istraţivanjima, sigurnost i dostupnost podataka u sluĉaju nepredviĊenih scenarija je od suštinskog znaĉaja.

51


5. MODELI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA Internet predstavlja Industrijsku revoluciju, jer u osnovi menja naĉine na koje ljudi i kompanije kupuju i prodaju proizvode, a istovremeno stvaraju nove proizvode i vrše usluge u elektronskoj formi. U tom smislu veoma je vaţno da poslovni ljudi, korporacijske grupe i menadţeri svih nivoa, dobro poznaju modele poslovanja na Internetu. Poslovanje na novom trţištu odreĊuje tip e-business-a kao i njegov model. Na osnovu relacija izmeĊu uĉesnika izdvajaju se dva osnovna modela elektronskog poslovanja:  Business to Business modeli – B2B modeli i  Business to Consumer modeli – B2C modeli,  kao i nekoliko izvedenih modela:  Business to Employee – B2E;  Consumer to Consumer – C2C;  Consumer to Business – C2B;  Business to Business to Consumer – B2B2C;  Consumer to Business to Consumer – C2B2C;  People to People – P2P;  Intrabusiness;  Exchange to exchange – E2E;  M – commerce;  Government to citizens – G2C;  Government to government – G2G;  Government to Employee – G2E. Dva najvaţnija oblika elektronske trgovine su B2B i B2C elektronska trgovina. Na B2B trţištu se obavlja najveći obim on–line transakcija. Transakcijama obavljenim na ovom trţištu ostvaruje se izmeĊu 80-85% ukupnih prihoda od elektronske trgovine na Internetu.

5.1. KLASIFIKACIJA MODELA PREMA OSNOVNOM CILJU Ne postoji jedinstvena, sveobuhvatna i prihvatljiva klasifikacija E-business modela. Shvatajući znaĉaj ovog problema IBM-ov centar za e-business inovacije (Centers for IBM ebusiness Inovation) sproveo je istraţivanje analizirajući 700 kompanija aktivnih na Web-u odreĊujući uzore online business modela koji su se pojavljivali na Internetu. Prema rezultatima IBM-ovog centra definisana je sledeća klasifikacija e-business modela6:  Offline facilitator – Ove kompanije promovišu svoje marke (brands) on-line, ali ne prihvataju nikakav oblik naruĉivanja preko Interneta. Ţele da izbegnu bilo kakav potencijalni konflikt (channel conflict).

6

N.Vuković, Z. Radojiĉić - Modeli e-business-a na Web-u, XXI simpozijum o novim tehnologijama u poštanskom i telekomunikacionom saobraćaju, Saobraćajni fakultet, Beograd 2003. godina.

52


Content provider – Poznate kao srodne grupe ili agregatori sadrţaja. Poslovanje je tipiĉno ekspertskog karaktera za odreĊene oblasti i usmerene su na specifiĉne vrednosne propozicije. Njihovo poslovanje je bazirano na pretplatama, oglašavanju ili troškovima transakcije.  Business destination – Kod njih direktni prodajni kanali postoje uglavnom radi prodaje proizvoda i usluga kompanije.  Online exchange – bilo kao aukcionari, finansijske transakcije ili kreatori trţišta, ovi entiteti dovode kupce i prodavce u vezu i pomaţu zakljuĉenju poslova. Dohodak se ostvaruje uglavnom transakcionim provizijama, ali moţe biti dopunjeno i oglašavanjem ili pretplatniĉkom taksom.  Gateway – Postoji nekoliko razliĉitih alata: pretraţivaĉi (search engine), internet servis provajderi (ISP) i agenti (shoping agent). Ove kompanije obezbeĊuju lak naĉin za korisnike da pronaĊu ono što ţele na Internetu. Kao što je i najĉešći sluĉaj za one koji prvi put nastupaju na Web-u ovi on–line poslovi najveći deo dohodka ostvaruju preko oglašavanja. Iako se mnoge kompanije mogu naći u nekoj od ovih klasa, ipak postoje i hibridni modeli. Dinamiĉka priroda digitalne ekonomije traţi konstantne reevaluacije i prilagoĊavanja. Za neke kompanije je dovoljno da poboljšaju postojeći business model preko novih dostignuća.

5.2. KLASIFIKACIJA E-BUSINESS MODELA PREMA NAĈINU OSTVARENJA ZARADE Business modeli na Web-u se stalno razvijaju i treba oĉekivati nove klase u budućnosti. Jedna podela po kriterijumu ostvarenja poslovnog uspeha na Web-u stvaranjem profita na razliĉite naĉine, daje sledeće klase modela7: Brokerski tip (brokerage) - B modeli. Brokeri su kreatori trţišta: oni dovode u vezu kupce i prodavce, omogućavajući transakcije. Naravno to moţe biti B2B (business to business), B2C (business to consumer) ili C2C (consumer to consumer) trţište. Broker naplaćuje odreĊeni iznos po realizovanoj transakciji. Ovoj klasi pripadaju modeli tipa:  Kupoprodaja (Buy/Sell) kao što je www.etrade.com  Trţišna razmena (Market Exange) - najĉešći model u B2B trţištu, kao na primer: World Chemical Exchange (exchange.chemconnect.com)  Zajednica trgovaĉkih komora (Business Trading Community). Primer je Vertical Net  Udruţenja kupaca (Buyer Aggregator) kao što je Accompany  Distributeri (distributors), najpogodniji za klasu B2B modela, primer je Necx  Virtuelno šetalište (Virtual Mall), kao najreprezentativniji primer je Yahoo! Stres terms (store.yahoo.com/vw/howitwor.html)  Globalne berze (Metamediary) kao što je Amazons zShop Reklamerski (oglašavaĉki) tip (advertising) - A modeli. Ovaj model je produţetak tradicionalnog modela za telekomunikaciono oglašavanje. U ovom sluĉaju Web sajt obezbeĊuje sadrţaj (najĉešće besplatno) i usluge (kao što je e-mail, chat, forums, itd) miksirane sa

7

Centers for IBM e-business Inovation, http://www.ibm.com/services/innovation/eurocenters.html

53

Elektronsko poslovanje reklamama u obliku banner oglasa. Ovaj model uspešno funkciniše u uslovima kada postoji veliki broj posetilaca ili je u pitanju visoko specijalizovam sajt. Postoji više tipova ovog modela:  Generalizovani portal (www.yahoo.com, www.excite.com)  Personalizovani portal (my.yahoo.com, my.netscape.com)  Slobodni modeli (www.freemerchant.com, www.bluemountain.com)  Ugovoreni popust (www.buy.com) Trgovaĉki tip (merchant) - M modeli. Klasiĉna prodaja proizvoda i usluga na veliko i malo (najĉešće korišćen termin e-tailers). Prodaja se moţe realizovati putem liste cena ili aukcijom; proizvodi i usluge mogu biti unikatni za Web (bez fiziĉkih prodavnica). Modeli ove klase pripadaju nekoj od sledećih podtipova modela:  Virtuelna trgovina (www.facetime.net, www.amazon.com)  Kataloška trgovina (www.levenger.com)  Surf-and-Turf povezivanje virtuelne prodavnice sa tradicionalnom mreţom prodavnica tipa (bricks and clicks) (www.gap.com)  Digitalni prodavac (www.eyewire.com) ProizvoĊaĉki tip (manufacturing) - MAN modeli. Ovaj model baziran je na mogućnosti da preko Web-a proizvoĊaĉ dodje do kupca direktno i na taj naĉin smanjuje distribucioni lanac. Model moţe biti baziran na efektima smanjenja troškova, poboljšanje servisa kupcima i bolje razumevanje preferencija kupaca. Primeri su Intel, Apple. Partnerski tip - C. A. modeli. Uspostavljanjem partnerstva izmeĊu sajtova (kroz procenat dobiti) povećavaju se šanse realizacije poslova sa razliĉitih lokacija surfovanja, ĉime se proširuje trţište, a samim tim uvećavaju se šanse za uspešno poslovanje. Ovaj oblik je vrlo pogodan za Web što objašnjava njegovu popularnost. Ukljuĉeni su razliĉiti oblici: razmena banera, pay-per-click i podela dobiti (www.befree.com). Informatiĉarski tip (infomediary) – I modeli. Podaci o potrošaĉima i obiĉajima kupaca su od izuzetne vaţnosti. Naroĉito ako su te informacije paţljivo analizirane i korišćene za ciljne marketinške kampanje. Ovaj model moţe ponuditi korisnicima slobodan Internet pristup ili slobodan hardver u zamenu za detaljne informacije o njihovom surfovanju i kupovnim navikama. Ovo je mnogo uspešniji model od ĉistih odvertising modela. Ovde se mogu uoĉiti dve grupe modela:  Sistem preporuka (www.clickthebutton.com)  Registracioni model (www.nytimes.com). Pretplatniĉki tip (subscription) - S. U. modeli. Korisnici plaćaju pristup sajtu. Sadrţaji su sa visoko vrednovanim informacijama. Primeri navedenog pretplatniĉkog modela su: www.wallst.com, www.slate.com, www.authentica.com. Ovi modeli su implementirani na veoma razliĉite naĉine. Svaka firma moţe kombinovati vlastite modele kao deo vlastite Web biznis strategije. Na primer A-model moţe biti kombinovan sa S.U.–modelom da bi se došlo do sveobuhvatne strategije koja je profitabilna. Izbor pravog modela za nastup u okviru Web business-a predstavlja esencijalnu odluku za uspešnost. Klasifikacijom e-business modela uspešno se smanjuju dimenzije problema, pa samim tim i odluka o izboru modela, a u osnovi svih modela je da neposredno ili posredno ostvare zaradu kako bi opravdali svoje postojanje. 5.3. BUSINESS TO BUSINESS MODEL B2B (Business to Business) model elektronskog poslovanja predstavlja poslovanje izmeĊu preduzeća, tj. razmenu proizvoda, usluga ili informacija sa drugim firmama iz okruţenja.

54

Elektronsko poslovanje Za razliku od B2C (Business to Consumer) modela koji podrazumeva poslovanje preduzeća sa krajnjim korisnicima, B2B povezuje sve uĉesnike u poslovnom procesu koji predhodi krajnjem korisniku – dobavljaĉe, posrednike, distributere. B2B poslovanje je orijentisano pre svega na efikasniju elektronsku podršku postojećih poslovnih aktivnosti, visok stepen operativnosti u razmeni informacija, roba i usluga meĊu pravnim subjektima. Obuhvata kako meĊuserversku tako i klijent – server komunikaciju, pri ĉemu su obezbeĊeni i on – line i off – line reţimi rada. B2B poslovanje predstavlja mesto implementacije servisa on – line plaćanja. B2B model olakšava transakcije za prodaju roba i usluga izmeĊu organizacija, omogućava integraciju lanca nabavke i omogućava on-line pribavljanje robe jedne firme za drugu. Problemi za primenu B2B aplikacija su pravna integracija, bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama. Extranet je najĉešće okruţenje za implementaciju ovog modela poslovanja i predstavlja kolaborativnu mreţu baziranu na Internet standardima i softverima. Extranet koristi Internet tehnologije da meĊusobno poveţe poslovne partnere, kupce i zaposlene u procesu razmene informacija i voĊenja elektronskog poslovanja. Funkcionalnost Extraneta iskljuĉivo zavisi od primene standarda. Razvoj B2B moţemo podeliti u tri faze8:  EDI (Electronic Data Interchange),  Osnovni B2B e – commerce,  Electronic Marketplaces (eMarkets). Poĉetak B2B poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI sistema. Velikim ulaganjima u informacione tehnologije, kompanije su postigle znaĉajan stepen automatizacije internog poslovanja ali je njihova komunikacija sa poslovnim okruţenjem obavljana klasiĉnim putem. Naruĉivanje robe ili usluga podrazumevalo je da se nakon kreiranja u sopstvenom informacionom sistemu narudţbenice ili raĉuni štampaju i šalju poštom poslovnim partnerima. Kada kupac ili dobavljaĉ, primi dokumentaciju ona se u većini sluĉajeva ponovo ruĉno unosi u njihov IS. Naravno, uvek postoji mogućnost da se pojave greške prilikom ruĉnog unosa informacija, da se dokument izgubi ili bude oštećen u transportu.

Slika 4.1. Logistiĉka mreţa Znaĉi, postojala je potreba da se elektronskim putem omogući meĊusobna komunikacija informacionog sistema preduzeća sa informacionim sistemima njegovih poslovnih partnera, i 8

http://www. e-trgovina.co.yu

55

Elektronsko poslovanje time eliminišu svi nedostaci komunikacije klasiĉnim sredstvima. Rešenje je pronaĊeno u uvoĊenju EDI sistema koji predstavljaju prvi vid B2B elektronskog poslovanja.Za sve vrste ovakvog poslovanja postoji Web preko kojeg se obavljaju transakcije izmeĊu samih organizacija. Logistiĉka mreţa ovih transakcija predstavljena je slikom 4.1. Najveći broj trgovinskih transakcija izmeĊu organizacija imaju izvesne specifiĉnosti i podrazumevaju specifiĉne odnose izmeĊu poslovnih partnera. Za razliku od maloprodavaca koji svoje transakcije obavljaju sa licima koja fiziĉki posete prodavnicu, izaberu ono što trebaju od robe i to plate ‚‚kešom” ili platnom karticom, trgovinski ciklus izmeĊu organizacija je kreditni trgovinski ciklus. Faze u ovom obliku poslovanja su sledeće: Faza pre-prodaje: Pre nego što sam proces trgovine poĉne, dve organizacije naprave kontakt i pregovorima uspostave jedan trgovinski odnos. Organizacija – kupac moţe izaći na tender ili jednostavno kontaktirati firme koje zna. Organizacija – dobavljaĉ će moţda poţeleti da omogući kreditiranje potrošaĉu. Obe organizacije dogovoriće se oko cene roba, uslova isporuke i uslova plaćanja. Mnogi ugovori o snabdevanju zasnivaju se na just-in-time proizvodnji ili brzoj isporuci i imaju specificirane veoma konkretne detalje; npr. organizacije koje se bave montaţom automobila specificiraju da komponente moraju biti dostavljane za sve automobila koji se nalaze na proizvodnoj liniji, a vreme isporuke moţe biti veoma kratko, kako proces proizvodnje ne bi stao. Faza izvršavanja: Izvršna faza sadrţi zahtev za proizvodima (narudţbenica), nakon ĉega se vrši sakupljanje svih narudţbenica i na kraju njihov prijem (isporuka). Za najveći broj isporuka, svakako onih koje imaju znaĉajnu vrednost ili koje se redovno naruĉuju, organizacije će obezbediti formalne procedure kupovine – narudţbenice dolaze iz odeljenja za kupovinu i ĉesto su podrţavane kompjuterskom aplikacijom koja podrţava kupovinu i upravlja zalihama. Isporuka robe je takoĊe formalizovana - roba dolazi sa otpremnicom koja se sravni, ruĉno ili elektronskim putem, sa orginalnom narudţbenicom ĉime se završava izvršna faza. Faza poravnanja: Dobavljaĉ roba mora biti isplaćen i u transakcijama izmeĊu organizacija. Ova faza se obiĉno odvija nakon isporuke. Dobavljaĉ zahteva isplatu, recimo na kraju meseca (fakturisanje) i kupac u nekoj fazi vrši poravnanje raĉuna (isplata). Faza post-prodaje: U bilo kojoj transakciji mogu se javiti problemi (oštećena ili pogrešno poslata roba) i ova pitanja se razmatraju nakon faze izvršavanja. Za pojedine artikle, kao što je tehniĉka roba, moţe postojati kontinuirani proces garancije i odrţavanja.

Slika 4.2. Razmena dokumenata u ciklusu trgovine

56


Mnoge transakcije izmeĊu organizacija redovno će se ponavljati, npr. maloprodavac će kupovati proizvode, a montaţer vozila naruĉivaće komponente za vozila (faza izvršenja i poravnanja). TakoĊe, potrošaĉi i dobavljaĉi će preispitati cene i druge uslove u ugovoru periodiĉno, ili će se potrošaĉ prebaciti na alternativnog dobavljaĉa (faze pregovaranja i pretraţivanja). Svaka faza trgovinskog ciklusa izmeĊu organizacija dokumentovana je tako da i potrošaĉ i dobavljaĉ imaju sisteme kojima mogu da prate progres date transakcije. Potrošaĉ će proveriti da Ii je roba isporuĉena i neće hteti da plati pre nego što dobije dokaz o izvršenoj isporuci. Dobavljaĉ, što je vrlo moguće, integriše ulazni sistem narudţbenica sa kontrolom zaliha ili kontrolom proizvodnje i svakako mora da proveri isplatu po osnovu izdatih faktura. Razmena dokumenata u ciklusu trgovine prikazana je na slici 4.2.

5.3.1. Electronic Data Interchange EDI (Electronic Data Interchange) – elektronska razmena podataka se najĉešće definiše kao: razmena struktuiranih poslovnih podataka izmeĊu raĉunara zasebnih firmi, izvršena bez manuelne intervencije, elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne dokumente. Na samom poĉetku primene EDI najveći deo komunikacije se odvijao u direktnom kontaktu raĉunarskih sistema poslovnih partnera, što je zahtevalo da oba sistema koriste iste komunikacione protokole i brzinu prenosa podataka, imaju kompatibilan hardver i istovremeno raspoloţive telekomunikacione linije. Prevazilaţenje ovih ograniĉenja je kasnije postignuto korišćenjem VAN (Value – added network) mreţa specijalizovanih firmi za pruţanje podrške u implementaciji EDI sistema. To su privatne zatvorene mreţe koje kao takve predstavljaju efikasan, pouzdan i siguran medij za prenos poverljivih poslovnih informacija. Koristeći EDI u svakodnevnom poslovanju preduzeće ostvaruje:  brţu dostavu dokumenata bez gubljenja ili oštećenja,  znaĉajne uštede u vremenu potrebnom za obradu dokumentacije,  povećanje poduktivnosti i efikasnosti,  znaĉajno smanjenje troškova obrade papirne dokumentacije,  smanjenje obima grešaka u obradi podataka,  poboljšano upravljanje transportom, distribucijom, zalihama..,  znaĉajno smanjenje troškova nabavke i sl. I pored ovih prednosti EDI u rudimentalnom obliku nikada nije doţiveo masovnu primenu. Pre svega zbog skupe, komplikovane i dugotrajne implementacije, nedostatka fleksibilnosti u odnosu na brzinu promena u okruţenju, kao i visokih troškova odrţavanja koje su sebi mogle da priušte samo velike kompanije.

5.3.2. Osnovni B2B e-commerce Pojavom Interneta i njegovom sve masovnijom primenom dolazi do pojave novih oblika B2B poslovanja. U poĉetku su preduzeća prisustvo na Internetu formirala postavljanjem Web prezentacija u formi kataloga svojih proizvoda sa navedenim kontakt informacijama, gde su kupci mogli da se detaljno informišu o ponudi i nakon toga izvrše naruĉivanje klasiĉnim putem.

57

Elektronsko poslovanje Istovremeno je i razvoj sigurnosnih mehanizama poput SSL (Secure Socket Layer), PKI (Public Key Infrastructure) i sl. došao do faze u kojoj omogućuje šire prihvatanje Interneta kao sigurnog komunikacionog medija tako da su ubrzo Web prezentacije dobile i mogućnost on – line naruĉivanja i plaćanja proizvoda i usluga. Velike kompanije su u Internetu videle šansu da drastiĉno smanje troškove komunikacije sa svojim poslovnim partnerima uz istovremeno pruţanje mogućnosti saradnje i manjim firmama koje do sada nisu mogle sebi da priušte skupa EDI rešenja. Prednosti B2B rešenja baziranih na Internetu su evidentne u svim fazama poslovanja. Dolazi do skraćenja proizvodnog ciklusa zbog efikasnije komunikacije svih uĉesnika u procesu proizvodnje. U procesu nabavke, postiţe se veća produktivnost zaposlenih, smanjuje se mogućnost greške i skraćuje vreme samog procesa što dovodi do smanjenja troškova za 10 20%. Boljom koordinacijom sa dobavljaĉima postiţe se efikasnije upravljanje zalihama (teţnja ka just in time organizaciji) i njihovo smanjenje na svim nivoima za 20 – 25 % uz istovremeno znaĉajno smanjenje troškova njihovog ĉuvanja i skladištenja. Automatizovana podrška kupcima smanjuje broj poziva upućenih sluţbi podrške što dovodi do brţih odziva operatera i pruţanja bolje usluge. Marketing i prodaja korišćenjem Interneta dobijaju jeftin i efikasan marketinški i prodajni kanal koji pruţa mogućnost proširenja ovih aktivnosti uz minimalno povećanje troškova. Uz sve to Internet B2B rešenja predstavljaju otvoreni sistem koji omogućava bilo kojoj kompaniji ukljuĉenje u ovaj vid poslovanja. Ako uporedimo EDI i B2B e-commerce, EDI je najĉešće primenjivan u komunikaciji velike kompanije - kupca sa velikim brojem svojih dobavljaĉa. Klasiĉne B2B e – commerce sajtove su u poĉetku postavljale velike kompanije – snabdevaĉi, koje su putem Interneta omogućile naruĉivanje i prodaju svojih proizvoda velikom broju svojih distributera i kupaca. MeĊutim, kupac je i u ovom modelu saradnje ostao uskraćen za mogućnost pristupa agregiranoj ponudi proizvoda iz oblasti njegovog interesovanja. Upravo to je i pravac dalje evolucije B2B koncepta poslovanja. Web sajtovi, koji se zasnivaju na B2B konceptu, realizuju se na jedan od tri naĉina: Kataloški orijentisani (“catalog sites”) - Ovakav model predstavlja najoĉigledniji primer B2B koncepta. Kompanije (''Ariba''. ''CommerceOne'') uzimaju papirne kataloge mnogih kupaca, digitalizuju informacije o proizvodima i omogućavaju kupcima da jednim dolaskom na Internet obave raznovrsnu kupovinu. Te kompanije omogućavaju kupcima efikasnije pretraţivanje proizvoda, uporeĊivanje proizvoda prema mnogim kriterijumima, ukljuĉujući cenu, mogućnost isporuke, dostupnost na skladištu, servisne informacije, garancije... Kupci i prodavci se uparuju u odnosu na, obiĉno fiksirani, red veliĉina cena koji se traţi. Transakcije su uglavnom srednje ili male vrednosti, ali su veoma frekventne. On-line katalozi obiĉno zaraĊuju prihod od procenta ukupnih transakcija i nadoknade dobavljaĉa za pojavljivanje proizvoda u katalozima. Orijentisani na razmenu (“exchange sites”) - Ovakav model predstavlja sofisticiraniji naĉin trgovine, i pre svega se koristi za trgovinu hartijama od vrednosti. Ovi sajtovi su u stvari on–line berze i oni minimiziraju i uklanjaju potrebu za brokerima u mnogim industrijama. Prihod obiĉno dolazi kombinacijom transakcijskih provizija i obiĉnih provizija. Aukcijski (“auction sites”) - Ovakav model funkcionisanja B2B sistema u velikoj meri izgleda kao i svi drugi sistemi u kojima se trguje sa krajnjim kupcem. U današnjem svetu

58

Elektronsko poslovanje poslovanja, trgovina nije najznaĉajniji segment, postoji niz drugih aktivnosti (istraţivanje, lobiranje, razmena ideja…) koje koriste poslovni subjekti. Internet je, naravno, idealni medij za pribliţavanje ljudi, tako da postoji veliki broj industrijsko specifiĉnih sajtova koji predstavljaju središte zbivanja u tim sferama poslovanja. Za razliku od on-line kataloga gde su cene obiĉno fiksne, cene kod aukcija su dinamiĉne. Aukcija obiĉno traje odreĊeno vreme. Prihod za on-line aukcionare obiĉno se sastoji od kombinacije transakcionih prihoda (procenat od ukupne vrednosti poslovanja) i nadoknade za uvrštavanje i oglašavanje proizvoda sa liste.

5.3.3. Electronic marketplaces (e – markets) Poslednjih godina došlo je do pojave Electronic Marketplaces (e-Markets), elektronskih trgovinskih centara, novog oblika organizovanja B2B poslovanja na Internetu. Oni predstavljaju Web sajtove na kojima veliki broj prodavaca i kupaca na jednom mestu prezentuje svoju ponudu i traţnju u odreĊenoj oblasti. E – Marketplaces predstavljaju novi vid on-line posrednika koji na jednom mestu efikasno predstavlja agregiranu ponudu i traţnju, pruţajući kupcima niţe troškove nabavke uz mogućnost kontakata sa novim dobavljaĉima, a isto tako i dobavljaĉima i niţe troškove prodaje uz mogućnost kontakata sa novim kupcima. Postoji više razliĉitih modela eMarkets-a u zavisnosti od toga ko ih je organizovao. tako razlikujemo9:  Buyers – Driven eMarketplaces – organizovani od strane jednog ili više velikih kupaca, industrijskih giganata koji u ovom naĉinu poslovanja vide mogućnost povećanja efikasnosti lanca snabdevanja uz istovremeno znaĉajno smanjenje troškova,  Suppliers – Driven eMarketplaces – organizovani od strane jednog ili više velikih dobavljaĉa,  EMarketplaces koje organizuje neutralna treća strana (npr. Privredna komora). Neutralnost organizatora u odnosu na industriju kojoj je namenjen eMarket, naroĉito je neophodna na trţištima na kojima postoji veliki broj kupaca i prodavaca. Poverenje je u ovom sluĉaju kljuĉan faktor za pridobijanje velikog broja uĉesnika neophodnih za normalno funkcionisanje eMarket–a. Prva vrsta e-marketplace-a je iskljuĉivo B2B, dok ostale mogu biti i B2C. Po naĉinu organizovanja moţe se izvršiti podela eMarkets – a na:  vertikalne – orijentisane na rešavanje potreba u okviru odreĊenih industrijskih grana,  horizontalne – specijalizovane za odreĊenu kategoriju proizvoda i kupaca. E-market places mogu ostvariti prihode iz razliĉitih izvora, prihodi uglavnom zavise od vrste korisnika koji posluju i od vrste e-market places-a. Provizije od transakije se ponekad uzimaju i od kupaca i od ponuĊaĉa. Glavni izvori prihoda su:  od pretplate korisnika,  procenat od vrednosti transakcije,  fiksni procenat od transakcije,  odreĊena cena od promovisanja proizvodnog kataloga kompanije,  od reklama,  dodatne usluge, npr.logistika,finansije. U poĉetku se verovalo da će najvećim delom prihodi biti ostvarivani od procenta vrednosti transakcija, ali praksa je pokazala da se danas najviše prihodi ostvaruju pretplatom njenih korisnika. 9

http://www.teol.net

59

Elektronsko poslovanje Neke od prednosti e- marketplaces-a znaĉajne i za kupce i za ponuĊaĉe:  Poslovanje na e-market-ima omogućava transparentnost trţišta kroz potpuni pregled u stvarnom vremenu cena, deonica, vremena isporuke i uslova plaćanja; na taj naĉin kompanijama su dostupnije pravovremene informacije za kvalitetnije poslovno odluĉivanje,  E-market posredovanjem se pojednostavljuje meĊunarodno poslovanje, a za kompanije je mnogo jednostavnije da tim putem doĊu do ciljnog trţišta i da nemaju potrebu da ulaţu dodatna sredstva u marketing,  Poslovanje i rad na e-market-u obavlja se 24 ĉasa dnevno, 7 dana u nedelji i time se prelazi preko vremenskog i lokalnog ograniĉenja rada te vrste informacionog sistema,  Poslovna inteligencija (BI) – praćenje objektivnog stanja na trţištu proizvodnje i kupovine u tom sektoru. Prema analizama EU, B2B segment zahvata oko 80% ukupne elektronske trgovine, sa prognozom da će u 2006. godini, od fantastiĉnih 1.682 milijarde evra obrta u elektronskoj trgovini u EU, na B2B segment otpadati 86%.

5.3.4. B2C model poslovanja U ovom sluĉaju prodavci su organizacije, a kupci su individue. Ovaj oblik transakcija se uglavnom odnosi na maloprodajne transakcije izmeĊu kompanija i individualnih potrošaĉa. Amazon.com predstavlja tipiĉan primer kompanije koja se bavi ovim vidom poslovanja. Ovaj poslovni model se ĉesto naziva i elektronska maloprodaja ili e-maloprodaja. Obzirom na ĉinjenicu da se najveći obim elektronskih maloprodajnih transakcija, odnosno elektronske maloprodaje odvija na Interetu, u svetskim publikacijama i knjigama se ovakav vid elektronske trgovine ĉesto naziva Internet elektronska trgovina. Elektronska maloprodaja se moţe obavljati i u elektronskim katalozima, elektronskim kioscima, u maloprodajnim objektima sa EPOS opremom itd, pa shdno tome se B2C emaloprodaja moţe nazvati Internet e-maloprodaja. B2C (business to consumer) poslovanje okrenuto je krajnjem korisniku, tj. kupcu. Ovaj model predstavlja direktan interfejs izmeĊu prodavca i potrošaĉa i obuhvata elektronsku prodaju (e-tailing) koja podrazumeva on-line maloprodaju. Ovo omogućava proizvoĊaĉima da prodaju direktno korisnicima što iskljuĉuje potrebu za maloprodavcima (posrednicima). Sa B2C transakcijama omogućeno je, samim tim što nema posrednika u prodaji, i da nema potrebe za fiziĉkim prostorom (radnjom) u kojoj će se vršiti prodaja. Kupci mogu da pregledaju on-line kataloge ili da pretraţuju elektronske prodavnice kad god im to odgovara na Web sajtu proizvoĊaĉa. Zadatak B2C modela je širenje trţišta, kao i zadovoljenje potreba korisnika kako u domenu prodaje roba i usluga, tako i u domenima pruţanja informacija, servisa i podrške u eksploataciji. B2C podrazumeva servise brze i pouzdane komunikacije, sofisticiranog dizajna i provere validnosti podataka. Internet je primarni medijum B2C modela elektronskog poslovanja, a kupac u sistem pristupa putem WEB i WAP aplikacija.10

10

CASEwise e2-modeler, Entry Level Process Modeling Solution for Companies Building eBusiness, Corporate Modeler 99, URL: http://www.e2-modeler.com/

60

Elektronsko poslovanje Primeri B2C aplikacija su mnogobrojni sajtovi maloprodaje proizvoda i usluga, jer je neuporedivo jeftinije otvoriti sajt nego prodavnicu. MeĊutim za preduzeća koja imaju posrednike u distribuciji, reklami i prodaji proizvoda, B2C ne predstavlja efikasan model. Kompanije kao što je Dell, Amazon.com i eBay postale su svakodnevno ime u domaćinstvu. Fokusirane su na prodaju potrošaĉima preko Interneta. Tradicionalno, kompanije i maloprodaja koriste kataloge, door-to-door prodaju, telefonske i poštanske porudţbine, direktno slanje poštom i prodavnice. E – business je sledeći medij za prodaju koristeći Web baziranu tehnologiju. Za velike kompanije, to je vreme da ponovo razmisle kako da se prilagode novoj globalnoj ekonomiji e–businessa. Elektronsko trţište nudi kupcima veći izbor proizvoda i niţe cene u odnosu na tipiĉnu kupovinu preko maloprodaje. Kompanije Dell i Compaq povećale su u milionima dolara dnevnu prodaju. Putniĉke i turistiĉke agencije predstavljaju kljuĉne igraĉe u industriji elektronske trgovine. Kupci klikom miša proveravaju cene, hotelske rezervacije, vreme letova i paket aranţmane. Osnovni modeli B2C poslovanja su:  portali,  e-prodaja,  provajderi sadrţaja,  transakcioni brokeri,  kreatori trţišta,  provajderi sadrţaja,  provajderi okupljanja,  aukcije na Internetu.

Slika 4.3. B2C model poslovanja

5.3.5. Elektronski maloprodavci Elektronski maloprodavci, u stvari, predstavljaju on-line verzije maloprodavaca i oni se mogu podeliti u više grupa u zavisnosti od njihovog naĉina poslovanja na Internetu. Tu spadaju:

61


virtuelni trgovci (oni prodaju vrše iskljuĉivo on-line), click and mortar kompanije (kompanije koje imaju fiziĉke prodavnice, ali koriste i on-line kanale prodaje),  kataloški prodavci (on-line verzija kataloške prodaje),  on-line molove (on-line verzije trţišnih centara gde postoji veliki izbor robe),  proizvoĊaĉi koji svoju robu nude direktno potrošaĉima. Pogodnosti za kompaniju su povećanje zahteva, niski troškovi globalnog reklamiranja, redukcija troškova promovisanja i prodaje i redukovanje troškova. Pogodnosti za kupce su niţe cene, širi izbor, bolje informisanje i udobnost. Prodavci takoĊe moraju da razvijaju i druge strategije osim cenovne u borbi sa konkurentima, da obezbede okruţenje koje će kupcu biti lako za pretraţivanje, da povećaju broj usluga kao i da pronaĊu naĉin da povećaju bazu kupaca uz minimalne troškove. Elektronski maloprodavci se javljaju u razliĉitim veliĉinama i formama. Sa jedne strane, postoje svetski poznati giganti kao što je Amazon.com, do malih lokalnih radnji koje imaju svoju Web stranicu.

5.3.5.1. Click and mortar Neki od e-maloprodavaca se definišu kao click and mortar ili click and brick kompanije. Oni u stvari predstavljaju on-line prezentacije kompanija koje već imaju svoje fiziĉke prodavnice. Ove kompanije imaju iste ponude i u off-line i u on-line prodavnicama. Svetski primer ovih kompanija su Barners&Noble, Staples, Wal-Mart. Kao našeg predstavnika meĊu ovim kompanijama moţemo navesti Maxi, koji je svojim potrošaĉima omogućio, pored lanaca supermarketa, i on-line kupovinu svojih proizvoda koji se nalaze u asortimanu supermarketa. Click and mortar trgovci su opterećeni visokim troškovima fiziĉkih objekata, velikog prodajnog kadra, ali zato uţivaju prednosti poznate robne marke. Ipak ove kompanije se suoĉavaju sa potrebom koordinacije i usklaĊivanja cena u oba prodajna kanala, kao i sa potrebom isticanja svojih prednosti i u novom prodajnom kanalu, izgradnjom kvalitetne Web stranice i upošljavanje kvalitetnih kadrova za njeno odrţavanje.

5.3.5.2. Virtuelni trgovinski centri Elektronski trţni centar je novi pojam koji se pojavio u poslednjih nekoliko godina. Iz tog razloga ne postoji precizna definicija ove nove trgovinske institucije. Najpribliţnije se moţe reći da se pod pojmom virtuelnog (ili elektronskog) trgovinskog centra podrazumeva skup dve ili više elektronskih prodavnica, u kojima se potrošaĉima nude neki proizvodi ili usluge, uz koje moţe biti ukljuĉen i program pratećih usluga ili zabavnih sadrţaja. Sa druge strane, pojam elektronskog trgovinskog centra ne podrazumeva samo spisak drugih prodavnica na Internetu i skup linkova-veza ka njima, što praktiĉno svako moţe napraviti na mreţi, već podrazumeva i postojanje nekih pretpostavki i vrednosti za dugoroĉnije poslovanje koje će kupci tako i vrednovati. Ono što bi trebalo da privuĉe i zadrţi kupce bi mogla biti kombinacija usluga i tradicionalnih trgovaĉkih funkcija. Pri tome, postoje razliĉite mogućnosti, kao što su na primer omogućavanje razliĉitih poreĊenja radnji, cena i artikala, koje nude mašine za pretraţivanje, zatim preporuĉivanje nekih proizvoda ili marki proizvoda, isticanje beneficija za stalne kupce, organizovanje nagradnih igara i sliĉno.

62

Elektronsko poslovanje Funkcionisanje virtuelnih trţnih centara se mora posmatrati sa dva stanovišta: sa stanovišta prodavca i sa stanovišta potrošaĉa. Ovo je neophodno zbog razlika koje postoje izmeĊu ove dve strane u razmeni u susretu sa ovim oblikom elektronske maloprodaje. Sa stanovišta prodavca, pre ukljuĉivanja u rad u okviru elektronskog trgovinskog centra neophodno je dobro razmotriti odreĊene elemente, koji su bitni za dalje funkcionisanje. Ti elementi su sledeći:  odluka o izboru elektronskog trţnog centra,  obezbeĊivanje prostora i dodatnih usluga i  zakupnina u pojedinom trgovinskom centru. Proces izbora elektronskog trţnog centra i donošenje odluke o tome je veoma bitno, moţda presudno, pitanje za dalji rad elektronskog maloprodavca. Zbog toga se tom izboru mora pristupiti ozbiljno, uz uvaţavanje više razliĉitih karakteristika samih trgovinskih centara. MeĊutim, najvaţnije karakteristike koje bi prodavac trebalo da razmotri su:  dostupnost elektronskog trţnog centra,  cena korišćenja prostora elektronskog trţnog centra, tj. zakupnina, i  dodatne usluge koje se nalaze u ponudi. Dostupnost je veoma bitna karakteristika. Pod ovim pojmom se podrazumeva lakoća pristupa posetilaca i potencijalnih potrošaĉa elektronskom trţnom centru i prodavnici konkretnog maloprodavca. Ovo je veoma bitna odrednica lokacije elektronske prodavnice, i za elektronsku maloprodaju ima isti znaĉaj kao lokacija maloprodajnog objekta u tradicionalnoj trgovaĉkoj mreţi ili u klasiĉnom trgovinskom centru. Praktiĉno, to znaĉi da bi vlasnici elektronskih trţnih centara trebalo da izaberu odgovarajuće mesto na svetskoj mreţi, odnosno da bi svaki elektronski maloprodavac koji ţeli da locira prodaju u okviru nekog virtuelnog trţnog centra trebalo da obrati paţnju na sledeće elemente:  ko posećuje taj centar (kakva je struktura posetilaca prema raznim bitnim obeleţjima, odnosno koliko se struktura posetilaca prema tim obeleţjima poklapa sa ciljnom grupom maloprodavca),  popularnost trgovinskog centra (koliki je protok posetilaca),  ulaganja vlasnika centra u promociju (ukoliko su veća, u perspektivi je veći broj posetilaca, znaĉi i potencijalnih potrošaĉa),  ko su kljuĉni zakupci (da li postoje neke elektronske prodavnice koje posebno privlaĉe posetioce),  da li je trgovinski centar specijalizovan za odreĊenu vrstu proizvoda ili usluga (ovo je danas sve vaţnije zbog velikog obima informacija na svetskoj mreţi, zbog koga sve manje korisnika Interneta lako snalazi traţeći nešto odreĊeno), i drugo. Ovaj korak je veoma bitan u ozbiljnom bavljenju elektronskom maloprodajom, jer nije mali broj preduzetnika koji su se okušali u ovom obliku maloprodaje, a nisu postigli rezultate zbog pogrešnog odabira lokacije. Ukoliko se ne prouĉe dobro gore navedeni elementi moţe se desiti da maloprodavac zakupi lokal u virtuelnom trţnom centru (imajući u vidu neke druge kriterijume, na primer cenu zakupa i sliĉno) i tek nakon postavljanja prodavnice zakljuĉi da ne postoji dovoljan protok posetilaca, da su posetioci pripadaju kategoriji potrošaĉa koja nije zainteresovana za taj proizvod i sliĉno. Osim toga, u elektronskom poslovanju uopšte, pa i prilikom izbora virtuelnog trgovinskog centra, je veoma bitno izabrati kao partnera neku ozbiljnu i proverenu firmu, zbog dostupnosti Interneta velikom broju ljudi i lakoće laţnog predstavljanja. Ostali bitni elementi prilikom odluĉivanja maloprodavca za odreĊeni elektronski trgovinski centar su cena zakupa prostora i dodatne usluge koje se nalaze u ponudi. Cena

63

Elektronsko poslovanje zakupa prostora na virtuelnom serveru vlasnika elektronskog trgovinskog centra se moţe razliĉito obraĉunavati i naplaćivati. Vlasnik moţe formirati cenu na nekoliko razliĉitih naĉina:  u fiksnom iznosu, prema veliĉini zauzetog prostora na serveru, izraţenog u megabajtima (npr. $/MB),  prema broju posetilaca koji su preusmereni sa glavne strane trgovinskog centra na prodavnicu konkretnog prodavca,  kao procenat od ostvarene prodaje u prodavnici u okviru trgovinskog centra. Osim toga, vlasnik trgovinskog centra ne mora izraţavati zakupninu u novcu, već je moţe izraziti kao obavezu elektronskog maloprodavca da u okviru svoje prodavnice reklamira usluge samog trgovinskog centra putem prikazivanja odreĊenih reklama (banera) odreĊeni broj puta. Ovo se uglavnom nudi kao jedan od oblika izmirivanja obaveza, a ne kao dominantan oblik zakupnine. Sledeći element bitan za elektronskog maloprodavca, kada se odluĉi za odreĊeni virtuelni trgovinski centar, je obezbeĊivanje prostora i dodatnih usluga. Prostor se u okviru trgovinskog centra moţe obezbediti na razliĉite naĉine:  putem klasiĉnog zakupa prostora odreĊene veliĉine na virtuelnom serveru, gde se maloprodavac javlja kao posebna, samostalna prodavnica pod sopstvenim imenom,  putem zakupa »lokala« u okviru trgovinskog centra, kada se zakupljuje prostor standardne veliĉine, ali se posluje pod firmom trgovinskog centra,  putem programa »pridruţenih ĉlanova«, gde se konkretan maloprodavac ukljuĉuje u prodaju odreĊenog (uglavnom jednog ili dva) proizvoda karakteristiĉnog za neku firmu, ĉime se u stvari formira mreţa prodavnica sliĉna trgovinskom centru. Ovo je najnoviji oblik razvoja elektronske maloprodaje, koji se sve više primenjuje. Elektronski maloprodavac bi trebalo da se odluĉi za oblik zakupa prostora koji najviše odgovara asortimanu robe koji prodaje. Dodatne usluge koje su na raspolaganju zakupcima u okviru trgovinskog centra su veoma bitne, jer mogu u velikoj meri olakšati poslovanje same prodavnice. Najĉešće dodatne usluge koje se nude su:  obezbeĊivanje sigurnosti servera za elektronske transakcije (postojanje SSL procedure),  dizajniranje elektronske prodavnice,  obezbeĊivanje provere validnosti kreditnih kartica potrošaĉa,  prikupljanje podataka o posetiocima i potrošaĉima (što je veoma bitno za istraţivanje trţišta),  obezbeĊivanje promocije elektronske prodavnice (putem razliĉitih oblika promocije na Internetu i van njega) i drugo. Postojanje ovih dodatnih usluga koje se nude uz osnovnu uslugu zakupa prostora u velikoj meri smanjuje troškove za zapoĉinjanje elektronske maloprodaje, jer preduzetnik ne mora da investira sredstva u pribavljanje i osposobljavanje za rad softvera neophodnog za funkcionisanje elektronske prodavnice, već koristi postojeći provereni softver koji se nalazi na serveru zakupodavca. Time se znaĉajno smanjuje mogućnost greške u poslovanju (naplaćivanju, proveri kreditnih kartica, prikupljanju narudţbina i sliĉno), što vodi uštedi u vremenu i novcu radi ispravljanja mogućih greški, a na kupce ostavlja utisak ozbiljnosti elektronske prodavnice. Taj utisak ozbiljnosti i poverenja u elektronsku prodavnicu je veoma bitan u elektronskoj maloprodaji jer se tako kupac lakše odluĉuje na kupovinu i kasnije ponovljene kupovine (zbog velike mogućnosti laţnog predstavljanja na Internetu i teškoća koje proseĉni posetioci mogu imati prilikom proveravanja identiteta prodavca).

64

Elektronsko poslovanje Sa stanovišta kupca, susret sa virtuelnim trgovinskim centrom se odvija kroz sledeće korake: dolazak na glavnu stranicu (home page) virtuelnog trţnog centra, pronalaţenje traţenog proizvoda ili kategorije proizvoda, preusmeravanje na prezentaciju, tj. prodavnicu koja prodaje te proizvode. Prvi susret posetioca i potencijalnog potrošaĉa sa ovima novim oblikom trgovinske institucije se dešava dolaskom na glavnu stranicu ili izlog elektronskog trţnog centra. U tom trenutku je veoma bitan prvi utisak koji bi posetilac mogao da stekne, od koga moţe zavisiti kasniji povratak i ponovne kupovine u okviru ove institucije. Zbog toga je veoma bitno da vlasnici trţnih centara i elektronskih prodavnica shvate ozbiljno dizajn ove strane i centra uopšte, zbog ĉega je neophodno uzeti u obzir postavljanje odreĊenih elemenata koji će olakšavati snalaţenje i kupovinu u okviru trgovinskog centra. Pre svega, neophodno je intuitivno postavljanje poĉetne strane, koje će omogućiti posetiocima da razumeju i prihvate korišćenje trgovinskog centra pre nego neke prodavnice pojedinaĉno. To znaĉi da bi trebalo postaviti sva potrebna uputstva za snalaţenje u virtuelnom trgovinskom centru, na naĉin da budu razumljiva proseĉnim posetiocima koji se po prvi put tu naĊu, odnosno snalaţenje i korišćenje usluga virtuelnog trgovniskog centra ne sme biti komplikovanije nego posećivanje i kupovina u obiĉnim elektronskim prodavnicama. Pored toga, na poĉetnoj strani elektronskog trgovinskog centra bi trebalo da se naĊu i neke korisne informacije za potrošaĉe, koje im mogu pomoći prilikom izbora proizvoda u trţnom centru, kao i informacije o raznim proizvodima, markama i preduzećima, uputstva za upotrebu i sliĉno. Neki elektronski trgovinski centri obezbeĊuju garancije za svoje zakupodavce, neku vrstu sertifikata, kojim se potvrĊuje identitet prodavca i na taj naĉin se posetiocima stavlja do znanja da je u toj radnji bezbedno kupovati. To je za potrošaĉe veoma bitno zbog sigurnosti kupovine. Osim toga, neki trţni centri obezbeĊuju za svoje posetioce i potrošaĉe mogućnost otvaranja internog raĉuna u okviru elektronskog trgovinskog centra, koji sluţi za obavljanje kupovine u bilo kojoj radnji koja posluje u tom centru, što potrošaĉima takoĊe obezbeĊuje sigurnost, jer u tom sluĉaju samo jednom ostavljaju svoje podatke na Internetu, a ne vrši se elektronski prenos podataka prilikom svake pojedinaĉne transakcije, ĉime se smanjuje mogućnost zloupotrebe tih podataka (posebno broja kreditne kartice). Naravno, na taj naĉin potrošaĉi imaju podsticaj za ĉešćim obavljanjem kupovina u baš tom trgovinskom centru, radi veće sigurnosti kupovine. Perspektiva elektronskih trgovinskih centara kao institucija trgovine je neizvesna. Na sadašnjem nivou razvoja svetske mreţe, oni imaju svoje mesto i ulogu. MeĊutim, sa daljim razvojem i širenjem Interneta, oni mogu postati ugroţeni od strane klasiĉnih mašina za pretraţivanje-pretraţivaĉa, koji u tom sluĉaju mogu brţe i efikasnije obezbeĊivati podatke o elektronskim prodavnicama, što će u budućnosti verovatno biti znaĉajna karakteristika. Pored toga, sa razvijanjem Interneta, razvija se i pojeftinjuje tehnologija samostalnog poslovanja na mreţi, što dodatno nepovoljno utiĉe na opstanak virtuelnih trgovinskih centara. U svakom sluĉaju, elektronski trgovinski centri bi trebalo da opstanu na trţištu elektronske maloprodaje, uz odreĊene izmene i prilagoĊavanja. Moguće je da će opstati samo najveći i najozbiljniji trgovinski centri, ĉiji su vlasnici dobro organizovali svoj nastup i prema zakupcima prostora i prema posetiocima tog trţnog centra, i koji su umeli da odaberu kljuĉnog zakupca. Osim toga, verovatno će dugoroĉno opstati i trgovinski centri koji nude usluge manjim specijalizovanim elektronskim prodavnicama, koje nisu sposobne da samostalno posluju na svetskoj mreţi i zadovoljavaju se niţim nivoima profita od velikih prodavnica, za koje je virtuelni trgovinski centar veoma povoljna opcija.

65

Elektronsko poslovanje 5.3.5.3. Kataloški maloprodavci Kataloški maloprodavci su maloprodajne kompanije koje kao glavni kanal maloprodaje koriste off-line kataloge, ali u cilju odrţavanja konkurentske pozicije na trţištu otvaraju i on-line ponudu. Neki od problema sa kojima se ove kompanije susreću korišćenjem oba kanala prodaje su sledeći:  visoki troškovi štampanja i slanja kataloga,  potreba prilagoĊavanja postojećih potencijala novom on-line prodajnom kanalu,  usklaĊivanje prihoda dva prodajna kanala i njihova koordinacija,  izgradnja kreativnog Web sajta,  zapošljavanje nove obuĉene radne snage za aktivnosti vezane za nove tehnološke alate i tehnike poslovanja. Primeri kataloških maloprodavaca su Eddie Bauer, L.L. Bean i na našem podneblju poznate kompanije poput Oriflame i Neckermann.

5.3.5.4. Direktni proizvoĊaĉi Kada govorimo o direktnim proizvoĊaĉima govorimo o kompanijama koje, pomoću Interneta, svoju robu prodaju direktno potrošaĉima, bez ikakvih posrednika. Kada bismo pogledali strukturu on-line maloprodaja pogledali bi da 22% ukupne maloprodaje ĉine prodaje direktnih proizvoĊaĉa. Izuzetak predstavlja samo prodaja kompjutera, gde 67% ukupne maloprodaje ĉine kompanije direktni proizvoĊaĉi, kao što su Dell, Compaq, IBM i Gateway. Direktnu konkurenciju ovim kompanijama predstavljaju, u stvari, klasiĉni maloprodavci koji distribuiraju njihove proizvode do krajnjih korisnika. Ovo predstavlja suoĉavanje dva prodajna kanala jednog preduzeća, od kojih svaki od njih ima svoje pozitivne i svoje negativne strane. Kupovina od direktnih proizvoĊaĉa nudi cenu proizvoda neopterećenu troškovima zaliha, radne snage itd. Ipak, ovaj naĉin poslovanja je još u ranoj fazi razvoja, jer se kompanije suoĉavaju sa problemom direktnog marketinga i zahtevima trţišta sa kojima se ranije nisu susretale.

5.3.6. Portali Portal je web stranica koja predstavljaja polazišnu taĉku prema drugim odredištima (web stranicama) i aktivnostima na Internetu (e-mail, chat i sl.). On predstavlja skup integrisanih programa dizajniranih sa svrhom da omoguće korisniku što lakše sluţenje Internetom. Portali su ''vrata'' u Internet i oni predstavljaju najpoznatije Internet sajtove meĊu korisnicima. Cilj portala je da obezbedi udobnost i osećaj zajedništva (komune) korisnicima portala, da im omogući uštedu vremena u njihovim naporima pretrage. Vlasnicima portala, portal donosi povećan saobraćaj na sajtu, odreĊenu kontrolu saobraćaja, rezultati pretrage se u odreĊenoj meri mogu preusmeravati. Ovo dalje omogućava da se posetioci sajta što više zadrţavaju na portalu, da se obraćaju za odgovore na pitanja, a vlasnici portala da sve više izgraĊuju svoj poloţaj kao eksperti za odreĊene oblasti. Povećanjem saobraćaja na sajtu i uspostavljanjem komune, sve više osoba poĉinje da se javlja za oglašavanje na portalu i to oni koji imaju sliĉne usluge i proizvode. To opet povratno utiĉe na nove usluge i povećanje vrednosti portala. Portal

66

Elektronsko poslovanje sadrţi pretraţivaĉ weba (npr. po kljuĉnim reĉima), katalog sadrţaja, korisniĉki interfejs, internet trgovina, E-mail, Chat, servisne informacije, aţurne vesti i oglašavanja. Ostale usluge:  Mogućnost upotrebe i prilagoĊavanja adresara, rokovnika, slaganja kataloga linkova.  Prijavljivanje vlastitog web sajta, e-mail adrese ili drugih podataka u razne adresare.  Upustva i razne pomoći za korištenje portala ili interneta uopšte.  PrilagoĊavanje za posebne kategorije korisnika.  Izbor kontaktiranja na nekom od ponuĊenih jezika.  Razne igre, horoskop, uĉestvovanje u aukcijskim prodajama, rezervisanje vlastitih domena, transfer novca itd. Portale moţemo podeliti na horizontalni portali ili portali opšte namene, vertikalni portali i afinitetni portali. Horizontalni portali ili portali opše namene, svojim servisima pokrivaju najrazliĉitija podruĉja interesa. Danas dominiraju sledeći portali: www.yahoo.com, www.google.com, www.microsoft.com, www.aol.com .

Vertikalni portali (vortali) sadrţe informacije i usluge za taĉno odreĊenu grupaciju web korisnika koji su meĊusobno povezani zajedniĉkim interesima kao što su starost, pol, profesija, vera, etniĉka pripadnost i sl. Nazivaju ih još i portalima sklonosti.

67


Afinitetni portali su isto što i vertikalni ali taĉno usmereni ka specifiĉnom segmentu trţišta ili ka odreĊenom dogaĊaju. Procenjuje se da će u budućnosti portali još jaĉe fokusirati svoje sadrţaje prema taĉno odreĊenim grupama korisnika informacija i usluga ili prema taĉno odreĊenom segmentu trţišta. Neki veruju da će napretkom softvera i mreţa portale u budućnosti zameniti ''smart software'', tzv. inteligentne agente koji će uĉeći o nama menjati svoje ''ponašanje'' i zavisno od naših ţelja i interesa, za nas pretraţivati web.

68


5.3.7. PonuĊaĉi sadrţaja U ponuĊaĉe sadrţaja ubrajamo kompanije koje nude digitalne sadrţaje preko Web-a, bilo informativnog bilo zabavnog sadrţaja. To znaĉi da se putem Interneta distribuiraju digitalne vesti, muzika, fotografije, video sadrţaj i drugo poštujući sva prava intelektualne svojine. U okviru ovog poslovanja kao prihodni model koriste model zasnovan na naplati reklama, pretplata i referentne nadoknade. Prihod koji je ostvaren ovim naĉinom poslovanja na Internetu je drugi po veliĉini u okviru B2C poslovanja i obuhvata oko 14.9% on-line prodaja. PonuĊaĉi sadrţaja pošto naplaćuju svoju ponudu, moraju da se postaraju da ona bude originalna, ne samo u polju njene prezentativne forme, već i suštinski tako da posetilac bude uveren da nije uzalud potrošio svoj novac. Postavlja se pitanje zašto? Odgovor glasi zato što je njihova kompletna globalna konkurencija samo na korisnikov klik mišem udaljena od njih. Najţešća trţišna bitka bije se na polju informisanja. Više nije dovoljno biti objektivno prvi prilikom izveštaja o neĉemu, već je informaciju neophodno dostaviti korisniku bilo gde se on nalazio u datom momentu i ma koji ureĊaj on tada imao pri ruci. Web sadrţaji vesti nametnuli su se kao svojevrsni ''pilot projekti'' samo zbog ĉinjenice da stotine miliona ljudi moţe da im pristupi u bilo koje doba dana, sa bilo koje taĉke planete.

5.3.8. Transakcioni brokeri Aktivnosti brokera koje su se nekada radile '' lice u lice '', uz veliki napredak tehnologije danas se mogu obavljati putem Interneta, bez ikakvih potreba za liĉnim kontaktima. Naime, putem sajta koji obavlja funkciju transakcionog brokera vrši se transakcija za kupca. Ovaj poslovni model svoje prihode ubira od naplaćivanja nadoknada za obavljene transakcije. Ovaj model je posebno prisutan u finansijskim i putniĉkim usluţnim aktivnostima, kao i aktivnostima koje se odnose na zapošljavanje. Transakcije akcija koje se obavljaju ovim putem ĉine 20% ukupne maloprodaje akcija. MeĊu najpoznatije on-line brokere spadaju ETrade.com, Ameritrade, Schwab.com. Iako postoji niz prednosti od ovakvog naĉina poslovanja (ušteda vremena, novca, brţe i lakše dobijanje povratnih informacija, manja provizija brokera) ovaj model ima i neke nedostatke kao što su nesigurnost klijenta u pogledu zaštite podataka i nesigurnost u plaćanju.

5.3.9. Kreatori trţišta Kreatori trţišta koriste internet tehnologiju kako bi stvorili digitalno trţišno okruţenje u kome bi se kupci i ponuĊaĉi ponašali kao i na realnom trţištu. Glavna ideja je formiranje sajta na kome će se ponuĊaĉi i kupci sastajati, iznositi zahteve i ponude, ideje a po mogućstvu obaviti i transakcije. Kreatori trţišta imaju izvor prihoda od transakcionih taksi i nadoknada za obavljene prodaje na sajtu. Pricelin.com predstavlja primer kreatora trţišta koji se bazira na putovanjima, putnim sredstvima i ostalo. On korisniku omogućava da od velikog broja kompanija koje se tu nalaze odabere najpovoljniju, dok on uzima odreĊenu nadoknadu od te kompanije za obavljenu nadoknadu.

69


5.3.10.

PonuĊaĉi usluga

Ovaj model se zasniva na ponudi online usluga korisnicima. Prihode ostvaruju od provizije ili od reklama koje se nalaze na sajtu. Uglavnom je reĉ o finansijskim uslugama, uslugama, putovanja, osiguranja itd. Ipak potrebno je napomenuti da pored klasiĉnih usluţnih kompanija i kompanije koje se bave prodajom nude i odreĊene vrste postprodajnih usluga svojim kupcima. Naprimer, Hewlett Packard u okviru svog sajta nudi hardversku i softversku podršku, usluge konsultacije, obuku i sl. Po podacima koje je HP izbacio, 65% zahteva kupaca za tehniĉkom podrškom se obradi online.

5.3.11.

Aukcije na Internetu

Dovoljno je pogledati poĉetne stranice velikih pretraţivaĉa i odmah shvatiti kako su Internet aukcije popularan naĉin poslovanja. Naime na mnogim pretraţivaĉima linkovi ka pojedinim aukcijskim sajtovima zauzimaju centralno mesto na prvim stranama. Moţe se reći da su one jedan od znaĉajnih segmenata elektronskog poslovanja. Promet koji se na ovaj naĉin ostvaruje svakim danom biva sve veći.

Jedan od razloga popularnosti ovog naĉina prodaje leţi u tome što on kupcima omogućava nadmetanje a trgovcima postizanje maksimalne cene. Osim toga svako moţe da ponudi bilo kakvu robu i da za nju na globalnom svetskom trţištu pronaĊe kupca. Drugi razlog bi se mogao traţiti u tradiciji. Od pamtiveka ljudi su se pogaĊali i cenkali prilikom trgovine, pa je ta navika preneta i na jedan visoko sofisticirani medij kakav je Internet. Istina, na Internetu je teško ostvarljivo cenkanje u klasiĉnom smislu reĉi, ali su zato aukcije veoma popularne, gde se opet

70

Elektronsko poslovanje cena robe dobija slobodnim formiranjem. Kao treći razlog mogla bi se navesti jednostavnost rada. Postojili lakši naĉin da se oslobodite nekog predmeta iz svoje kuće, nego da ga ponudite preko sajta na prodaju? Dovoljno je da ga slikate i opišete i već ste na svetskoj pijaci, a da predmet trgovine niste ni pomerili. Sve ovo stvorilo je gotovo idealne uslove da aukcije na Internetu postanu jedan od najboljih poslova. Struĉna definicija glasi: “Aukcija je formalizovana procedura trgovine u kojoj partneri u trgovini postupaju po specifiĉnim pravilima. Aukcioner nastupa kao posrednik u ovoj trgovini”. Elektronske ili Internet aukcije su samo specijalan sluĉaj posredovanja. Odmah treba pojasniti da se kod licitacija mogu javiti dva oblika i to:  Licitacija kada se roba prodaje - U ovom sluĉaju trgovac daje robu na licitaciju, naznaĉava koliĉinu i minimalnu cenu, kao i uslove pod kojima će se trgovina obaviti. Kupci daju ponude i cena se povećava do odreĊene granice gde najpovoljniji ponuĊaĉ plaća najveću cenu i dobija robu.  Licitacija kada se roba kupuje - U ovom sluĉaju kupac daje ponudu za nabavku robe. Kupac specificira šta ţeli da kupi a ponuĊaĉi (trgovci i proizvoĊaĉi) daju ponude. U ovom sluĉaju cena se minimizira tako da onaj koji ponudi najniţu cenu dobija licitaciju. Poslovanje na Internetu podrazumeva visok stepen standardizacije opisa proizvoda. S obzirom na to da su objekti trgovine ponekad veoma kompleksni potrebna su dodatna objašnjenja a ponekad zahtevaju i precizna objašnjenja od strane eksperata. Aukcijama i aukcijskim prodajama se bavi toliki broj sajtova da se one mogu smatrati jednim od najekspanzivnijih poslovanja na Internetu. Za to svakako postoji obilje razloga:  Komunikaciona infrastruktura sa milionima potencijalnih kupaca i poslovnih partnera sa mogućnošću globalnog nastupa, mogućnost za nastup na usko specijalizovanim trţištima za pojedince i grupe koje se retko pojavljuju u javnosti.  Standardizovane hipermedijalne prezentacije objekata trgovine omogućavaju pojednostavljeni opis proizvoda. Ovim prezentacijama je jednostavnije upravljati i lakše je i ekonomiĉnije raditi.  Razvoj i širenje standardnih mehanizama za pretraţivanje nezavisni su od aukcijskog posla, tako da ne stvaraju dodatne probleme. Mehanizmi plaćanja su uglavnom razvijeni i poseduju dovoljan stepen sigurnosti. Ukoliko se za plaćanje koriste neki od proverenih sistema kartica gotovo da nema opasnosti za korisnika. Osim toga moguće je finansijski poslovati preko sajtova koji daju garancije i u pogledu kvaliteta i u pogledu sigurnosti što povećava stepen poverenja. Tako na primer sajtovi eBay.com, amazon.com i drugi rade sa Tradenable (iEscrow.com) koji je jedan od najvećih servisa za jemstvo i garanciju. Svi ovi sajtovi su dizajnirani tako da zaštite korisnika tokom online transakcije. Ovi sajtovi takoĊe štite trgovce od nesavesnih kupaca. Princip rada im je da zadrţavaju plaćanje sve dok ne dobiju odobrenje ili odbijanje trgovine ili do isteka specifiranog vremena za završetak transakcije.

5.4. IZVEDENI MODELI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA 5.4.1. C2C model poslovanja Consumer to Consumer (C2C) predstavlja noviji model elektronskog poslovanja i odnosi se na trgovinu izmeĊu potrošaĉa bez posrednika (''e-pijaca'', ''e-trampa''). Kompanija koja

71

Elektronsko poslovanje podrţava ove transakcije mora naći neki netradicionalni naĉin za naplatu usluge. Cena usluge je obiĉno mali procenat transakcije, ĉlanarina, reklamiranje ili neka kombinacija. Primer su neke aukcije preko Interneta, poslovi (www.monster.com), komuniciranje putem Interneta (www.isq.com) i neke personalne usluge (www.webprsonal.com).

5.4.2. C2B model poslovanja Consumer to Business (C2B) predstavlja model elektronskog poslovanja gde korisnici koriste Internet kako bi prodali proizvode ili pruţili usluge organizacijama i/ili kako bi traţile prodavce koji nude proizvode i usluge koje su njima potrebne (tj. prezentuju sebe kao kupce). Ove grupe su uglavnom ekonomski motivisane ili socijalno orijentisane (www.bbb.org).

Slika 4.4. B2B, B2C i B2E model elektronskog poslovanja

5.4.3. B2E model poslovanja Business to Employee (B2E) je e-business model kojim organizacija pruţa servise, informacije i proizvode svojim zaposlenima. B2E interakcija obezbeĊuje integraciju internog segmenta poslovanja kako sa implementiranim B2B tako i B2C e-business modelom. Ovaj model treba da obezbedi permanentne replikacije podataka izmeĊu internih i eksternih izvora podataka, analizu podataka i podršku prilikom odluĉivanja u cilju povećanja obima ili kvaliteta ecommerce usluga. Ovaj vid elektronskog poslovanja treba da poveća efikasnost i eliminiše troškove koji se javljaju ukoliko su interni i eksterni segment odvojeni. B2E model se uglavnom implmentira u domenu Intraneta, privatne mreţe bazirane na Internet standardima, ali zaštićene od pristupa iz javne mreţe. Zaposleni elektronskim putem naruĉuju sredstva i materijal koji im je potreban za

72

Elektronsko poslovanje rad, ali mogu da kupuju i produkte organizacije sa popustom, povoljnije dobijaju osiguranje i uzimaju ĉasove obuke (on-line training).

5.4.4. B2B2C model poslovanja Business to Business to Consumer (B2B2C) i Consumer to Business to Consumer (C2B2C) su modeli nastali kombinacijom B2B i B2C modela. B2B2C model predstavlja korišćenje B2B modela izmeĊu dve firme kao podršku za poslovanje jedne od njih koja posluje po B2C modelu. Ovo je noviji model elektronskog poslovanja. Ovaj model je uravnoteţen dok doprinosi uspehu B2B i zadovoljava potencijalnu traţnju B2C. B2B pruţa naĉin za B2C kompanije da smanje troškove i poboljšaju B2C usluge. Aplikacija koja povezuje jedan online katalog sa drugim moţe se smatrati kao B2B2C aplikacijom jer doprinosi uspehu B2B i B2C. B2B2C aplikacije pomaţu B2C kompanijama da povećaju profit. Koristeći prednosti B2B za poboljšanje biznisa, B2C kompanije imaju mogućnost da povećaju prihod i smanje nepotrebne troškove.

Slika 4.5. B2B2C model poslovanja

5.4.5. C2B2C model poslovanja Kod C2B2C modela preduzeće posreduje izmeĊu više potrošaĉa i sprovodi transakcije koje se izmeĊu njih odvijaju. Prihod preduzeća se ostvaruje ĉlanarinom ili procentom od transakcije. Primer C2B2C aplikacije - www.autotrader.com (Slika 4.6.). Ovaj sajt omogućava transakcije prodavanja polovnih kola izmeĊu korisnika i takoĊe sadrţi katalog novih automobila. C2B2C (kao i C2C) aplikacije omogućavaju potrošaĉima da komuniciraju meĊusobno. Ovo pomaţe preduzećima da imaju povećan prihod dok potrošaĉi imaju pristup novom naĉinu kupovine i prodaje roba i usluga.

73


Slika 4.6. www.autotrader.com

5.4.6. P2P model poslovanja People to people (P2P) – Ove transakcije predstavljaju poseban oblik C2C transakcija preko kojih ljudi razmenjuju CD diskove, video zapise, softver i dr. Napster (napster.com) predstavlja kompaniju koja je poznata po ovakvom tipu e-trgovine.

5.4.7. Intrabusiness (elektronsko poslovanje unutar organizacije) U ovu kategoriju poslovanja su ukljuĉene interne organizacione aktivnosti koje se najĉešće obavljaju na intranet mreţama ili korporacijskim portalima. U ove aktivnosti se ubrajaju razmene dobara, servisa i informacija:  IzmeĊu i unutar jedinica organizacije - Velike organizacije imaju nezavisne jedinice koje meĊusobno jedna drugoj “prodaju” i “kupuju” materijale, proizvode i usluge,  IzmeĊu zaposlenih u organizaciji - Dodatak intranetu preko kog zaposleni mogu da “prodaju” i “kupuju” jedni od drugih. Naroĉito popularno na univerzitetima.

5.4.8. E2E model poslovanja Exchange to exchange (E2E)- Sa povećanjem broja web portala i on-line razmene, logiĉno je da dolazi do razmene da bi se obavilo poslovanje. Ovaj oblik e-trgovine predstavlja sistem za omogućavanje razmene izmeĊu on-line uĉesnika.

5.4.9. M – commerce Kada se elektronska trgovina obavlja uz upotrebu beţiĉne tehnologije, (npr. korišćenje mobilnih telefona kojima se pristupa Internetu) onda se taj oblik e-trgovine naziva m-commerce

74

Elektronsko poslovanje ili m-elektronska trgovina. Mobilni telefoni mogu posluţiti i za obavljanje on-line transakcija. Navešćemo nekoliko definicija m-commerce:  M-commerce je upotreba mobilnih ureĊaja za komunikaciju, obaveštavanje, informisanje i obavljanje transakcija korišenjem teksta i podataka preko javne ili privatne mreţe. (Lehman Brothers)  Mobilna trgovina predstavlja bilo koju transakciju sa novĉanim vrednostima preko mobilne telekomunikacione mreţe. (Durlacher)  M-commerce je upotreba mobilnih ureĊaja za komunikaciju i interakciju pomoću konekcije na Internet. (Forrester). M-commerce je upotreba beţiĉnih tehnologija za obezbeĊivanje konvencionalnih, personalizovanih servisa svojim mušterijama, zaposlenima i poslovnim partnerima. (Mobilocity).

5.4.10.

Elektronska vlada (E – GOVERNMENT)

Uprkos ekonomskim i politiĉkim razlikama, širom sveta i dalje dominira stereotip o vladi kao sporom birokratskom aparatu, nespremnom da prihvati promene koje donose nove tehnologije i poslovni modeli. Medutim, sudeći po izjavama zvaniĉnika poslednjih godina, ĉini se da je sve više drţavnih sluţbenika svesno ĉinjenice da e-trgovina i e-biznis više nisu samo vizija, vec poslovna realnost, koja će, nesumljivo, imati uticaja i na funkcionisanje uprave. Primena novih biznis modela na rad vlade predstavlja koncept e-uprave. Na ţalost, o njemu se u široj javnosti malo govori i još manje zna, iako su promene koje donosi dalekoseţnije od onih koje je proizvela e-trgovina. Kako vreme protiĉe sve je jasnije da je Internet postao sastavni deo ţivota i nezaobilazan "alat" u poslovanju. Prednosti koje on pruţa pri radu od kuće i sa posla je evidentna i zato je potrebno izaći u susret tom delu populacije i omogućiti im da na taj naĉin obave posao. U vladinim ustanovama, kao i u okruţenju, dogaĊa se isto - komunikacija se sve ĉešće odvija preko Interneta, on se koristi kao jedan od mogućih kanala za distribuciju informacija, sve više postajući stalno otvoren vladin šalter. Sve to stvorilo je potrebu da se ĉitavom poslu pristupi sistematski i da se ponudi rešenje koje će predstavljati jedinstven nastup vladinih struktura prema spoljnim korisnicima i graĊanima. GraĊani oĉekuju da na Internetu pronaĊu servise i usluge koji se odnose na poslovanje sa drţavnim sektorom, a sa druge strane i drţavne strukture imaju svoje razloge za brţi prelazak na e-government. Osnovni je mogućnost uštede. Transakcija obavljena preko Interneta znatno je jeftinija od iste takve transakcije koja je uraĊena bilo kojim drugim komunikacionim kanalom. Transakcija koja je uraĊena preko Interneta moţe se posmatrati kao samousluţni servis bilo da je u pitanju graĊanin, zaposlen u vladinim institucijama ili poslovni partner. Ne samo da se na taj naĉin štedi na radnom vremenu zaposlenih u vladinim institucijama, već graĊanin koji sa svog raĉunara pristupa servisima na taj naĉin smanjuje troškove odrţavanja opreme drţavne strukture. E-government iz osnova menja naĉin komuniciranja graĊana sa drţavnom upravom (Slika 4.7.) eliminišuci posrednika u komunikaciji. Model komunikacije gde je ranije bio ĉinovnik posrednik izmedu drţave i graĊanina zamenjuje se direktnom komunikacijom. Osim toga, menja se i naĉin upravljanja javnih sluţbi. Da bi se jedan servis ponudio preko Web-a ponekad je potrebno integrisati više poslova i više organizacionih jedinica. Na taj naĉin se usklaĊuje rad javnih sluţbi, poboljšava njihova organizacija, a kao rezultat nastaje opšte podizanje kvaliteta usluga.

75


Savezna vlada

Pravno lice

Građ GraĊ ani

G2G G2B

Republič Republiĉ ka vlada

G2C

G2G

Organi lokalne samo uprave

Elektronsko poslovanje 2004/2005

Slika 4.7. Komunikacija u elektronskoj vladi S obzirom na to da su poĉetni troškovi za razvoj tehnike i infrastrukture za razvoj poslovanja na Internetu znaĉajni ali su na duţe staze mnogo jeftiniji od svih drugih kanala za komunijaciju i obavljanje poslova to je isplativo uloţiti dodatne napore i sredstva da se servis javno oglasi. Kada jednom zaţivi potrebno je smisliti naĉin kako da klijenti polako migriraju ka novom komunikacionom kanalu. Za to treba imati spremljenu strategiju kao što je reklamna kampanja, oglašavanje, prilikom slanja raĉuna proslediti i obaveštenje o novim servisima, reklama (baner) na sopstvenom home page i na partnerskim sajtovima. Ova tehnologija, po svemu što se do danas pokazalo, poseduje potencijale da redefiniše i revitalizuje odnos graĊana i vlade. Za meĊusobno bolje razumevanje potrebna je dobra komunikacija, a upravo to ona omogućava.

5.4.10.1.

Definicija e-government-a

U literaturi se nailazi na razliĉite definicije e-governmenta-a, ali se uopšteno moţe reći da je e-government "korišćenje Interneta ili drugih elektronskih sistema da bi se pojednostavilo i olakšalo komuniciranje sa vladinim servisima". S obzirom da se e-government najĉešce pominje u kontekstu lokalnih ili gradskih vlada to se nadalje moţe definisati i kao "mogućnost za lokalnu upravu da stavi na raspolaganje informacije i servise putem Web-a, preko touch screen kioska ili na osnovu interaktivnog prepoznavanja glasa. Ove usluge i servisi se stavljaju na raspolaganje graĊanima i poslovnim partnerima, a raspoloţivi su 24 ĉasa dnevno 365 dana godišnje" [99]. Navešćemo još neke definicije radi boljeg razumevanja ovog pojma. "E-government je Web bazirana tehnologija koju koristi lokalna uprava kao komunikacioni kanal koji je ponuĊen posetiocima, graĊanima, poslovnim partnerima, drugim lokalnim upravama i zaposlenima". ''E-uprava ili e-government predstavlja upotrebu informaciono - komunikacionih tehnologija (ICT) u radu uprave radi poboljšanja usluga koje uprava pruţa. Pod upravom se

76

Elektronsko poslovanje podrazumevaju Vlada i njeni organi, skupština i njena tela i lokalni organi i njihova tela. Rešenje e-uprave mogu se primeniti u svakom segmentu uprave''11. „‟E-government podrazumeva korišćenje informacija i primenu tehnologije da poboljša efikasnost, produktivnost, transparentnost (jasnoću propisa i procedura) i odgovornost vlade u odnosima sa graĊanima, privredom i institucijama, drugim vladinim jedinicama i vlastitim sluţbenicima primenom novih tehnologija kao što su WAN, Internet i mobilna tehnologija ĉime se moţe postići bolja usluga prema graĊanima, bolji odnosi sa privredom, veći uticaj na informisanost i svest graĊana i bolje upravljanje vladinim telima‟‟ (World bank).

5.4.10.2.

Razlozi za uvoĊenje e-government-a

E-government je potreban drţavnom aparatu da se rastereti pritiska na šalterima, da pojeftini svoje usluge i time uĉini graĊane zadovoljnijima. Osim toga graĊani uglavnom imaju loša iskustva u poslovanju sa drţavom i svaka promena koja utiĉe na stvaranje dobrog odnosa sa graĊanima daje sliku da se nešto dogaĊa u korist graĊana. Sa stanovišta drţavnog aparata korist je dvostruka ušteda i zadovoljni graĊani. GraĊani, pak, mogu da obave svoje poslove ne ĉekajući u redovima, da dobiju pravovremenu i taĉnu informaciju ili da obave posao za koji je ponekad potrebno višednevno obilaţenje razliĉitih ustanova i vladinih institucija. Znaĉajno je i pomenuti ĉinjenicu da se na ovaj naĉin upravljanje drţavnim strukturama pribliţava graĊaninu, a on sam postaje uĉesnik u upravljanju drţavnim strukturama. Firmama iz oblasti IT tehnologije, koje se trenutno nalaze u recesiji, e-government je potreban da otvori ogromno polje rada. Osim toga automatizacija proizvodnje je davno završena i većina proizvoda se izraĊuje uz pomoć automatizovanih sistema. Automatizacija kancelarijskog poslovanja je do nedavno predstavljala osnovu na kojoj su IT firme gradile svoju strategiju. Jedini segment koji je ostao izvan automatizacije je Vlada, regionalna i lokalna uprava. Tek sa razvojem Interneta sagledane su mogućnosti i danas najveće svetske kompanije u oblasti IT tehnologija imaju u svojoj ponudi E-government kao kompletno tehnološko rešenje. Svakako da jedinstvenog rešenja bar za sada nema jer se zakoni razlikuju od jedne zemlje do druge ili od jednog grada do drugog. Korisnici E-governmenta se mogu svrstati u sledeće kategorije:  G - Government - vlada ,uprava,  E - Employee – zaposleni,  B - Business - poslovni partneri ,  C - Citizen – graĊani. Osnovni razlozi za uvoĊenje e-governmenta su stalni porast broja stanovnika i enorman rast gradova, pri ĉemu svaki graĊanin ima potrebu da obavlja razliĉite poslove sa organima uprave, pa se postavlja pitanje koliko bi tokom vremena bilo potrebno ĉinovnika zaposliti i koliki prostor im obezbediti i kakve bi bile guţve ako se deo transakcija ne prebaci na elektronske kanale komuniciranja. Informaciona tehnologija kao preduslov stavlja standardizaciju i jedinstvenost podataka. U megapolisima kakvi se već danas formiraju praćenje podataka o pojedincu bez dobro koncipiranog informacionog sistema je gotovo nemoguće.

11

http://www.economist.co.yu

77

Elektronsko poslovanje Stavljanje na Internet servisa i usluga omogućuje lokalnoj, regionalnoj ili saveznoj upravi da rastereti šaltere i da na taj naĉin omogući da se brţe i lakše obavljaju poslovi. S obzirom na to da se veći broj poslova moţe obaviti na ovaj naĉin moţe se ponuditi da korisnici imaju olakšice ili popuste ukoliko koriste ovaj metod komunikacije. Korišćenje Interneta u ovakve svrhe predstavlja najjeftiniji metod rada i najjeftiniji servis korisnika za lokalnu upravu. UvoĊenjem e-government – a postiţe se :  Smanjenje korumpiranosti,  Jasnije tumaĉenje administrativnih potreba i zakonskih odluka,  Lakši pristup informacijama,  Uvećan prihod kroz redovniju naplatu poreza i taksi,  Smanjenje troškova.

5.4.10.3.

Modeli poslovanja u elektronskoj vladi

Iz prethodnog proizilazi da se u e-government poslovanju mogu javiti sledeći odnosi izmeĊu uĉesnika:  G2G intranet (vladin komunikacioni podsistem, informacije, servisi),  G2E intranet (vladini sluţbenici, "chat room" oglasna tabla, uĉenje),  G2B Internet (snabdevanje, informacije, servisi),  B2G Internet (komunikacija vlade sa poslovnim partnerima),  G2C Internet (on-line servisi, digitalna demokratija),  C2G Internet (komunikacija vlade sa graĊanima). Intranet kao korisniĉku populaciju ima zaposlene u vladinim sluţbama i pojavljuje se kao vaţan informacioni, komunikacioni i organizacioni alat u okviru poslovanja. Jedan od najvećih izazova za bilo koju veliku organizaciju je efikasna distribucija informacija zaposlenima i uspostavljanje efikasnog dvostranog komunikacionog kanala sa njima. Šta više jedan od najvaţnijih ĉinioca uspešnosti poslovanja bilo koje organizacije predstavlja ukljuĉivanje zaposlenih u interni administrativni proces. Korišćenje Intraneta za distribuciju informacija povećava stepen meĊusobne komunikacije i omogućava voĊenje transakcija i pruţa ogromne mogućnosti za povećavanje efikasnosti organizacije. Intranet moţe imati centralnu ulogu da organizacija postane "uĉionica na daljinu" gde su resursi za uĉenje uvek na raspolaganju zaposlenima, oglasna tabla "chat room" i forum za uĉenje. Intranet iskorišćen za te namene moţe imati kljuĉnu ulogu u organizovanom upravljanju znanjem. Cena koju preba platiti za ovakav interni sistem distribucije informacija, za komunikaciju i obavljanje transakcija znatno je manja uz pomoć Web tehnologije, a pitanje je da li bi bilo moguće na drugi naĉin i postići sliĉne rezultate. Government to Business (G2B) je model saradnje (poslovanja) vlade i poslovnih subjekata kao i drugih pravnih lica. Poslovnom ĉoveku ovaj model poslovanja omogućava brzu elektronsku registraciju preduzeća, ureĊen, elektronski voĊen katastar ili javne nabavke on-line. Pravna lica su vladini dobavljaĉi, njeni partneri u nekim zajedniĉkim poslovima, korisnici vladinih usluga a ponekad i konkurenti. Komunikacija vlade sa pravnim licima predstavlja potencijalno najveću mogućnost za povećanje efikasnosti ekonomije. Veoma su znaĉajni sistemi koji omogućavaju razmenu elektronskih dokumenata razliĉitih namena i posebno mogućnosti

78

Elektronsko poslovanje efikasnog rukovanja finansijskim dokumentima. Na taj naĉin postiţe se skraćenje vremena izvršenja sloţenih transakcija i stvara dobra podloga za kvalitetno odluĉivanje.

Slika 4.9. Izvedeni modeli poslovanja E-government-a Ovaj model poslovanja doprinosi: Poboljšanju saradnje izmeĊu razliĉitih sluţbi za ispunjenje odreĊenog zadatka (npr. dozvole za poslovanje) kroz on-line obradu zahteva (izdavanje dozvola, rešenja),  Efikasnijem upravljanju porezima i prihodima kroz on-line predaju poreskih prijava, naplatu i upravljanje porezima,  Automatizaciji procesa javnih tendera kroz on-line nabavke, ukljuĉujući licitacije,  Efikasnijem ispunjenju zahteva za statistiĉkim izveštajima i podacima kroz on-line pristup i obradu informacija,  Potpunijem razumevanju odnosa sa privrednim subjektima i demografskim grupama kroz integraciju informacija za bolje upravljanje odnosima sa privrednim subjektima. Government to Citizens (G2C). Sve veća rasprostranjenost Interneta kao glavnog komunikacionog medija i njegova pristupaĉnost dovela je vladu u poziciju da iskoristi njegove mogućnosti i poboljša svoj odnos sa graĊanima, svoje usluge uĉini dostupnijim i preglednijim, a odgovor vlade na zahteve graĊana uĉini brţim. G2C je e-government model preko koga vlada obezbeĊuje dobra, servise i informacije graĊanima i ovaj model omogućava korisniku da lako odredi koji deo usluge mu je potreban i kako da mu pristupi. Servis je dostupan 24 ĉasa dnevno i jednim ulaskom na Internet korisnik pristupa svim potrebnim informacijama (Single touch point). Na ovaj naĉin vlada lako moţe da dobije odgovor na to šta graĊani misle o njenim uslugama i na osnovu toga ih koriguje. Korisnik plaća administrativnu taksu i plaćanje se obavlja preko Interneta. GraĊani na ovaj naĉin mogu da: pronaĊu informacije koje su im potrebne, postavljaju pitanja i primaju odgovor, plaćaju takse i raĉune, primaju isplate i dokumenta. On - line servisi dostupni graĊanima su:  Izdavanje i reizdavanje licenci i dozvola kao i plaćanje za njih,  Raznorazna plaćanja (mesta za parking, ĉlanarine, itd),  Prodaja roba i usluga,  Registracija raznoraznih aktivnosti (sportske, itd), 

79

Elektronsko poslovanje   

Plaćanje poreza, Podnošenje ţalbi, zahteva za servisima, raspitivanje, Deo o zapošljavanju i njegovim mogućnostima. Digitalna demokratija podrazumeva upotreba komunikacionih tehnologija, a pre svega Interneta radi transmisije politiĉkih informacija i mišljenja izmeĊu graĊana i njihovih politiĉkih predstavnika. Ona omogućava:  Komunikaciju sa gradskim većem,  Sastanci gradskog veća, zabeleške sa veća,  Sastanci na Web-u,  Komunikaciju sa ĉlanovima uprave,  Informacije o glasanju,  Chat - room na pojedine teme. Government to government (G2G) model. Drţavni organi efikasno koriste Internet servise na svim nivoima upravljanja:  IzmeĊu savezne i republiĉke vlade  IzmeĊu republiĉke vlade i lokalnih organa samouprave  Pri meĊuresornom upravljanju Ovaj model poslovanja omogućava:  Poboljšanu komunikaciju izmeĊu razliĉitih nivoa upravljanja,  Sistematizaciju informacija kroz ugraĊene mehanizme za proĉišćavanje i objedinjavanje dosijea jer višestruko unošenje istih informacija dovodi u pitanje integritet javnih dosijea,  Objedinjenje informacija iz raznorodnih izvora kod pripremanja izveštaja,  Centralizovano upravljanje budţetskim sredstvima radi kontrole troškova (formiranje budţeta kroz proces saradnje omogućen portal tehnologijom). Government to Employees (G2E) predstavlja korišćenje informacione i komunikacione tehnologije u cilju saradnje i koordinacije zaposlenih u vladinim organima. Ovaj model poslovanja omogućava:  Bolju komunikaciju izmeĊu zaposlenih  Blagovremeno obaveštavanje i protok informacija  Potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim sluţbama  Upravljanje znanjem  Informacije za zaposlene u gradskoj upravi:  Gradski ĉasopis za zaposlene  Management komunikacija  Pravila i procedure  Organizacione informacije o funkcijama i strukturi  Interni telefonski imenik  On line servisi za zaposlene: o Oglasna tabla i chat room za zaposlene o Traţenje i nuĊenje posla o Samousluţni servisi koje zaposleni aţuriraju o Samousluţni servisi o Uĉenje na daljinu.

80


6. MOGUĆNOSTI POŠTE U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU Rešenje problema budućnosti pošte jeste promena klasiĉnog naĉina vršenja usluga. Poslovan svet je spreman da svoje poslovanje obavlja elektronskim putem i zato je sve manje voljan da slanje dokumenata, raĉuna, porudţbenica vrši u štampanom obliku. Ukoliko pošta ne uvaţi ovakve potrebe i ne postane servis koji moţe da pruţi i ovakve usluge, nezadovoljni korisnici će je verovatno zaobići. Zato je neophodno da pošta postane garant za elektronsku distribuciju dokumenata i zauzme vodeće mesto u digitalnom dobu, jer će jedino na taj naĉin steći potrebnu poziciju neophodnu za pokretanje nove faze svog poslovanja. Nove poslovne mogućnosti kroz brţi tehnološki razvoj stvara ĉitav niz novih mogućnosti za redefinisanje kompletnog poštanskog poslovnog sistema. U tom smislu potrebno je izgraditi moderan poslovni sistem sposoban za konkurentno delovanje na otvorenom trţištu. Nova tehnološka rešenja stalno nude nove mogućnosti u okviru poštanskog proizvodnog sistema, kako u smislu unapreĊenja i automatizacije pojedinih proizvodnih procesa, tako i kroz otvaranje mogućnosti da se ĉitavi delovi supstujišu ili znaĉajno vremenski - prostorno reorganizuju. Dakle, pošta se uporedo sa razvojem Interneta prilagoĊava novim segmentima ili novom okruţenju kako bi ostala ravnopravna u konkurenciji sa ciljem: '' jedan svet jedna poštanska mreţa''.

6.1. POVEZANOST RAZVOJA POŠTE I INTERNETA Istorijski posmatrano, pošta je najstarija institucija koja je izašla iz nacionalnih okvira i stvorila poseban savez ĉija je suština bila zadovoljavanje potreba za ovom vrstom delatnosti drţava ĉlanica, odnosno stanovništva. Veliki koraci su uĉinjeni u oblasti pošte tokom zadnjih vekova, od vremena kada su samo kraljevi i carevi imali privilegiju da šalju i primaju poruke. Danas najveći deo svetskog stanovništva ima pristup u najveću svetsku mreţu za fiziĉku distribuciju pošiljaka. Ali, uprkos ovom izvanrednom dostignuću, cilj nije ni izbliza postignut. Današnji davaoci poštanskih usluga posluju u okruţenju bitno izmenjenom u odnosu na vreme postanka pošte. Oni su danas suoĉeni sa realnošću novih ekonomskih kretanja kao što je deregulacija, globalizacija, liberalizacija i nove forme komuniciranja kao što je Internet. Konkurencija koju predstavljaju upravo novi akteri na trţištu elektronskih i fiziĉkih komunikacija postaje sve surovija. Veliki broj poštanskih uprava je uspeo da se transformiše u prosperitetno poštansko preduzeće. Tehnološki razvoj, koji se ogleda u automatizaciji poštanskih operacija, ponuda online usluga na poštanskim šalterima i u novĉanim uslugama, novi naĉin transporta i današnja elektronska trgovina, omogućili su davaocima poštanskih usluga da brţe prenose pošiljke, da ponude proizvode sa dodatnom vrednošću kojima se povezuje brzina elektronskih komunikacija sa pouzdanošću pošte. Internet je otišao dalje i korisnicima je omogućio da nestane potreba za fiziĉkim kretanjem i ako ţele neku od tradicionalnih usluga. Elektronske usluge su pomogle da pošta stigne u svaki dom pre poštara. Zahvaljujući svojoj velikoj upotrebnoj vrednosti, elektronske usluge su uspele da zadovolje razliĉite grupe potrošaĉa i tako stvore nove navike u ţivotu i radnom okruţenju.

81


6.2. STANJE NA TRŢIŠTU POŠTANSKIH USLUGA U SVETU Prema studiji Svetskog poštanskog saveza „Pošta 2005. – razvoj pismonosnih usluga“ na globalnom nivou moţe se oĉekivati blago usporavanje rasta pismonosnog saobraćaja, koji će rasti po stopi od 2.7 % godišnje. U ekonomski srednje razvijenim zemljama biće veći za oko 5.8 % od visoko razvijenih zemalja. To je zato što je u razvijenim zemljama upotreba Interneta mnogo veća. Svojim obimom i odgovarajućom ekonomskom snagom ove zemlje, odnosno njihove poštanske organizacije, imaće dominantan uticaj na pozicioniranje pošte u društvu, oblast delovanja i vrste usluga, brzinu i naĉin integracije globalne pošte, razvoj poštanske tehnologije, i sl. Ova ĉinjenica mora biti od presudnog znaĉaja za izradu strategije razvoja bilo koje poštanske organizacije. Poštanske organizacije širom sveta, u meri u kojoj je proces deregulacije i liberalizacije u njihovoj zemlji odmakao, svakodnevno se ukljuĉuju u razne oblike integracionih procesa na svetskom nivou. Mišljenje svih poštanskih kompanija i Svetskog poštanskog saveza na ĉelu je da je neophodna nova pozicija u svetskoj preraspodeli poštanskog poslovanja. Na komunikacionom trţištu, po svom znaĉenju, izdvajaju se tri efekta:  rast komunikacionog trţišta, kao posledica globalizacije i uvoĊenje novih komunikacionih sredstava,  komplementarnost izmeĊu komunikacionih sredstava,  supstitucija, odnosno gubitak dela trţišta u korist drugih komunikacionih sredstava. Na poštanskom trţištu je znaĉajan problem supstitucije: 2005. godine je smanjen fiziĉki prenos pošiljaka za 15%, dok je elektronska pošta udvostruĉena u odnosu na 1995. godinu. Trţište telefona je nepromenjeno, a hibridna pošta je rasla do 6%. Prema mišljenju poštanskih uprava, najveći gubitak će u budućnosti biti u segmentu poslovne korespodencije, gde se na svetskom planu predviĊa gubitak od 17%. Sa druge strane, paketske pošiljke će dobiti na znaĉaju zbog razvoje elektronske trgovine i dostave na kućnu adresu proizvoda naruĉenih putem Interneta.

6.3. MODELI POSLOVANJA POŠTE NA INTERNETU Masovna upotreba Interneta iz temelja menja potrošaĉke navike kako kod pojedinaca tako i kod kompanija, odnosilo se to na poštansko, finansijsko ili neko drugo trţište. Kada se priĉa o elektronskom poslovanju , mesto i uloga pošte se u najvećem broju sluĉajeva prepoznaje u finalnom koraku celog procesa, u momentu kada virtuelno kupljen proizvod treba fiziĉki dostaviti kupcu. Najprisutnija, ĉesto i najveća slabost e-commerce sistema je neispunjenje potpunih oĉekivanja potrošaĉa u pogledu vremena isporuke naruĉenih proizvoda. Brojna su negativna iskustva u proteklih nekoliko godina, koja nisu zaobišla i najveće e-commerce kompanije u svetu. Danas, jedan od osnovnih e-commerce trendova je što brţi servis. Veliki broj ecommerce kompanija u svetu ima znaĉajne probleme u upravljanju procesima dostave naruĉenih proizvoda do krajnje taĉke –potrošaĉa. Jedan od najboljih puteva za rešenje ovog problema je stvaranje strateških alijansi sa poštanskim i kurirskim kompanijama na domaćem i internacionalnom trţištu. Primer za to je saradnja Amazon.com i ameriĉke poštanske kompanije USPS ĉija mreţa omogućava uruĉenje kupljenih proizvoda u ĉak 32.000 gradova.

82

Elektronsko poslovanje Poštanske uprave nude mogućnost uspešne poslovne integracije u svim fazama rada ecommerce kompanija. One su proširile svoje usluge na sve karike u lancu elektronskog poslovanja i kupovine preko Interneta. To joj je omogućila primena novih poslovnih modela kao što su B2B, B2C i dr. (Slika 5.1.) .

Slika 5.1. B2B, B2C, B2E modeli i pošta u sistemu elektronskog poslovanja

 

Pošta u modelima elektronskog poslovanja moţe imati dvostruku ulogu: direktno uĉestvovanje u procesu poslovanja izdavanjem elektronskih sertifikata i uloga distributera kupljene robe.

6.3.1. B2B model poslovanja u pošti Poštanske kompanije razvijaju ovaj model poslovanja najĉešće kao informacijski sajtovi ili pak pruţaju usluge poput:  sistema elektronske nabavke sredstava za funkcionisanje poštanskog sisetma (eprocurement),  registracija firmi za elektronska trţišta,  katalozi ponude,  automatizacija procesa pregovaranja,  zakljuĉivanje poslova izmeĊu ĉlanica e-trţišta.

83


Slika 5.2. www.canadapost.ca B2B model najbolje se vidi na primeru kanadske pošte, koja je za sada jedna od najuspešnijih, i koja izuzetno mnogo paţnje posvećuje Internet aktivnostima. Ĉinjenica je da je sajt kanadske pošte zvaniĉno otvoren još 1995. godine sama za sebe dovoljno govori ali prava slika se dobija kada se otvori sajt www.canadapost.ca (Slika 5.2.). Prva opcija koja se nudi korisnicima je ''Sell Online'' iza koje se krije logistiĉka podrška pošte svakoj kompaniji koja ima nameru da se ukljuĉi u e-commerce. Nudi se besplatan softver koji kupcima posredstvom Interneta omogućava kompletnu kontrolu i uvid u rokove i troškove dostave proizvoda. Naravno softver je namenjen onima koji se bave izgradnjom e-commerce sajta, a uslov za njegovo dobijanje je sticanje statusa ''eParcel Partner''. To znaĉi da će kompanija svoje proizvode naruĉene putem e-commerce sajta distribuirati putem kanadske pošte. Tako svaki novi korisnik e-commerce kompanije je i novi korisnik kanadske pošte. U okviru kanadske pošte formiran je centar EPOST preko koga se obavljaju usluge e-trgovine. Ameriĉka pošta pruţa kompletno softver rešenje u saradnji sa kompanijom GO-FP.com i Eletter za celokupan lanac poĉev od štampanja materijala, formiranja pošiljke, adresovanja sve sa Interneta. TakoĊe nudi prodaju poštanskih maraka korisnicima preko Interneta, a koje dostavlja ekspresnom dostavom na kućnu adresu (www.usps.com). Ameriĉka pošta ima i najrazvijeniji sistem plaćanja (USPS Payment service) putem Interneta upotrebom kartica, eĉekova ili direktno nalogom sa raĉuna na raĉun.

6.4. B2C MODEL POSLOVANJA U POŠTI Ovaj model je posebno interesantan jer sve poštanske kompanije razvijaju ovaj model poslovanja upravo iz razloga što je sve više individualnih korisnika Interneta. Virtuelna pošta Švedske je prisutna u svakom domaćinstvu, jer svaki stanovnik ima pristup Internetu, a svaki drugi ima personalni raĉunar. Na internet trţištu ona nudi on-line usluge elektronske trgovine i komunikaciju poslovnom svetu, zatim katalošku prodaju, plaćanje novĉanim karticama i sl. Njen centar za elektronsku trgovinu ''eTorget'' raspolaţe sa oko 750 on-line šopova, preko kojih se registruje milion posetilaca svakog meseca, od kojih preko 70% realizuje kupovine (www.posten.se).

84

Elektronsko poslovanje TakoĊe oko 90% stanovnika Velike Britanije obavlja kupovinu putem Interneta. To je dovoljan razlog da pošta Velike Britanije ima razvijeno elektronsko poslovanje. Jedan od zanimljivih poštanskih sajtova je svakako poštanske kompanije Francuske koji omogućava korisnicima pristup poštanskom muzeju kao i linkove na druge filatelistiĉke organizacije gde je moguć kontakt i aukcija zanimljiva filatelistima (www.laposte.fr).

6.5. MODEL E-TRGOVINE SA POŠTANSKO-KURIRSKOM LOGISTIKOM Transformacija PTT sistema, u skladu sa savremenim svetskim tendencijama, otpoĉela je u našoj zemlji ekonomskim i organizacionim osamostaljenjem telekomunikacija. Taj trend je postavio pred poštanske kompanije znaĉajne zadatke, a pre svega je nametnuo potrebu da pošta maksimalno komercijalizuje svoje poslovanje, kako bi se obezbedili osnovni preduslovi za njenu transformaciju i uspeh na trţištu. Da bi pošta komercijalizovala svoje poslovanje mora prihvatiti novi naĉin poslovanja koji podrazumeva upotebu novih tehnologija uz punu saradnju sa korisnicima, proizvoĊaĉima i bankarskim organizacijama. Banke i druge finansijske institucije su po prirodi veoma konzervativne, ali su meĊu prvima prihvatile nove zahteve savremenog poslovanja. Na samom poĉetku su veoma oprezno procenjivale probleme pristupa novim tehnologijama. Uz savremeni sistem zaštite i razvoj elektronskog novca sve je veći broj korisnika koji se odluĉuje za dostavu robe preko pošte i razne vidove elektronskog plaćanja te robe preko banaka. Banke i Internet imaju uticaj na razvoj savremene pošte kroz nove poslovne aktivnosti i nova tehnološka rešenja. Sagledavajući postojeće poštanske operatere mnogo detaljnije, izgleda da oni zauzimaju vrlo razliĉite stavove u pogledu novog okruţenja a posebno u razvoju i implementaciji internacionalne strategije. Neki od njih su globalni igraĉi-napravili su ogromne investicije u alijanse i koorporacije, izgraĊujući svetsku mreţu sa ciljem obezbeĊenja buduće uspešnosti u njihovom osnovnom poslu- fiziĉkoj dostavi pošiljaka kao što su TNT-post group, Deutsche Post. Pošte koje svoju perspektivu vezuju za neposredno korišćenje informacione tehnologije, kao što su Sweden Post i An Post, već su doneli odluku da se fokusiraju na ecommerce i primenu Interneta kao dopunu svojim klasiĉnim uslugama.

85

Elektronsko poslovanje Internet Korisnik

Elektronsk o poslovanje Interni segment

Intranet

Partneri

Extranet

Slika 5.3. Integralni sistem elektronske trgovine Model polazi od Integralnog sistema elektronske trgovine (Slika 5.3.). Ako model integralnog sistema elektronske trgovine posmatramo kroz arhitekturu B2C šeme onda moţemo formirati vrlo efikasan model e-trgovine koji je spregnet sa internet i mobilno bankarstvo koji predstavlja opšti model za e-trgovinu sa poštansko kurirskom logistikom. Da bi se ovaj model primenio u našoj zemlji potrebno je detaljno predstaviti model poslovanja kako bankarskih tako i poštanskih-kurirskih organizacija, tj. model prenosa pošiljaka koje su naruĉene preko Interneta a dostavljene preko poštanskih-kurirskih organizacija odnosno modele plaćanja izmeĊu bankarskih organizacija, pošte-kurirskih sluţbi, prodavca robe preko Interneta i proizvoĊaĉa te robe. Funkcija pošte ili neke kurirske organizacija poĉinje u onom trenutku kada pošta ili neka kurirska organizacija dobije zahtev da neku pošiljku ili grupu pošiljaka treba da dostavi korisnicima, koji su pošiljku naruĉili putem Interneta ili mobilnog telefona. Informaciju da je neko naruĉio odreĊeni proizvod pošta ili kurirska organizacija dobijaju od prodavca (veleprodaja) i retkim sluĉajevima i od proizvoĊaĉa koji šalje spisak kupaca sa njihovim adresama putem Interneta, mobilnog telefona ili call centra. U zavisnosti od naĉina poslovanja tj. dogovora pošta odredjenu pošiljku moţe preuzeti od proizvoĊaĉa ili prodavca ili prodavac ima lagerovanu robu u magacinu poštanske-kurirske organizacije. Pošta putem svojih sluţbi obaveštava sluţbu logistike o adresi prodavca i/ili proizvoĊaĉa kod kojih je potrebno preuzeti pakete koji su naruĉeni za dostavu. U sluĉaju da prodavac ima lagerovanu robu kod poštansko-kurirske organizacije roba se pakuje prema spisku narudţbe. Ukoliko su paketi kod prodavca ili proizvoĊaĉa logistika na osnovu adrese i pomoću GPS-a angaţuje najbliţe vozilo koje će primiti pakete. Prilikom prijema kurir ili radnik pošte prihvata pošiljku štampa bar kod nalepnicu preko PDT terminala, nalepljuje je na paket i skenira bar kod. Informacija o pošiljci ili pošiljkama se preko GSM/GPRS mreţe prosleĊuje do PostNet-a i servera (sluĉaj Pošte Srbije za privatne operatore neke druge mreţe).

86

Elektronsko poslovanje U prijemnoj pošti se vrši prijem pošiljaka tako što se izvrši skeniranje PDT-om i formiraju zakljuĉci. Tom prilikom se štampaju bar-kodovi za zakljuĉke koji nose informaciju o pošiljkama u njima kao i to koje vozilo otprema pošiljke do poštanskog centra. U poštanskom centru se vrši prijem tj. otvaranje zakljuĉaka (skeniranje PDT-om) i formiranje novih zakljuĉaka koji glase na odredišne pošte. Naravno i u poštanskom centru se vrši štampanje bar-kodova za zakljuĉke koji nose informaciju o pošiljkama u njima. U odredišnoj pošti se vrši prijem i razrada zakljuĉaka po dostavnim reonima. Naravno i ovde se vrši skeniranje pošiljaka kao i u svim prethodnim vaţnim taĉkama da bi informacioni sistem imao podatak o lokaciji pošiljke u svakom trenutku. U zavisnosti od dostavnog reona vozila preuzimaju pošiljke i dostavljaju ih na adresu primaoca. Prilikom uruĉenja pošiljke korisnik plaća pošiljku i putem digitalnog potpisa potvrĊuje da je primio pošiljku. Tom prilikom se vrši i poslednje skeniranje pošiljke i slanje informacije preko mobilne mreţe da je paket isporuĉen. Informacija da je paket isporuĉen ne šalje se samo informacionom sistemu poštanske uprave ili kurirske organizacije nego i pošiljaocu tj. proizvoĊaĉu i/ili prodavcu.

Slika 5.4. Organizacija CePP-a Da bi ispunila ovaj zadatak Pošta mora definisati kompletne procedure i dokumentaciju u okviru centara za elektronsko poslovanje Pošte (CePP – Centar za elektronsko poslovanje Pošte Srbije). CePP predstavlja višekanalni multimedijalni kontakt centar koji kroz razvoj i integraciju servisa nudi svim zainteresovanim svoju infrastrukturu i široku paletu usluga iz domena elektronskog poslovanja. Opremljen najsavremenijom telekomunikacionom i raĉunarskom opremom, CePP omogućava brzo i efikasno pruţanje informacija, kao i sve vidove poslovanja, uz vrhunski sistem zaštite prenesenih informacija. Razvojem i integracijom servisa ĉini dostupnom svoju infrastrukturu i široku paletu usluga iz domena elektronskog poslovanja svim zainteresovanim korisnicima. Specifiĉnost CePP-a u komunikaciji sa klujentima i korisnicima Pošte je objedinjavanje raznovrsnih kanala komunikacije korisnika sa Poštom, kao i mogućnost uvoĊenja novih usluga.

87

Elektronsko poslovanje Organizaciona struktura CePP-a prikazana je na slici 5.4. Oblasti odgovornosti CePP-a obuhvataju:  planiranje, ugovaranje, distribucija, prodaja i unapreĊenje usluga  primena svetskih i evropskih standarda u oblasti elektronskog poslovanja  obezbeĊivanje lderske pozicije na trţištu elektronskih usluga  saradnja sa drugim organizacionim delovima preduzeća i okruţenjem  utvrĊivanje i kontrola kvaliteta Široka lepeza usluga kreirana je prema najsavremenijim potrebama korisnika uz vrhunski sistem zaštite prenesenih informacija:  korisniĉke usluge (Call centar),  digitalni sertifikati,  e-Banking,  e-Commerce,  analiza kvaliteta. Korisniĉki centar predstavlja ĉvorno mesto uz ĉije se posredovanje ostvaruje kontakt korisnika usluga CePP-a (Pošte i zainteresovanih firmi) sa njihovim klijentima. Usluge se pruţaju zajedniĉkim angaţovanjem raĉunara i operatera Call centra uz upotrebu svih raspoloţivih kanala pristupa po izboru korisnika:  Fiksna ili mobilna telefonska mreţa  Govorni automati  Internet  Intranet šalteri  Elektronska pošta  Faks  SMS  KDS Centar za elektronsko poslovanje Pošte intenzivno radi na izgradnji infrastrukture javnih kljuĉeva PKI, kao osnove za primenu najrazliĉitijih mehanizama zaštite elektronskih transakcija i formiranje sertifikacionog tela CA, kako za potrebe Pošte tako i za plasman spoljnim korisnicima. Pošta namerava da zauzme vodeću poziciju na trţištu digitalnih sertifikata na polju izdavanja sertifikata i prodaje aplikacija koje koriste sertifikate (e-banking aplikacije, ecommerce aplikacije...). CePP uvodi više usluga u oblasti e-bankinga:  Outsourcing - obezbeĊivanje tehniĉkih i komunikacionih uslova i aplikativnih rešenja za one korisnike koji ţele da iznajme već gotova e-banking rešenja.  Digitalni sertifikati  Potpuna elektronska zaštita za obavljanje e-bankinga putem svetski priznatih Entrust digitalnih sertifikata.  Homebanking  Uvid u stanje raĉuna i istorija promena, realizovanje bezgotovinskih naloga,  m-Banking

88


Slika 5.5. m-Banking-korak po korak m-Banking koji je prikazan na slici 5.5. obuhvata sledeće korake:  Korisnik poziva broj mobilnog operatera za mobi-bank uslugu  Javlja mu se automat i nudi mu meni sa plaćanjima koja su raspoloţiva  Odabira šta ţeli da plati  Odabira sa kog svog raĉuna ţeli da plati (ako ih ima više)  Ukucava iznos koji plaća  Kao potvrdu dobija SMS poruku sa brojem obavljene transakcije E-Commerce predstavlja novi, lakši naĉin trgovine proizvodima i uslugama koji rezultira rastom produktivnosti i obimom prodaje uz istovremeno smanjenje troškova transporta i skladištenja. Pristup milionskom globalnom trţištu 24 sata 7 dana u nedelji 365 dana godišnje. Poštu kao idealnog partnera za razvoj razliĉitih tipova elektronske trgovine definišu:  Podrška od strane kurirske sluţbe  Snaţna mreţa transporta i distribucije pošiljaka Osnovni zadaci Centra za planiranje i cenu kvaliteta su:  Poboljšanje performansi organizacije CePP-a, kao preduslova uspešnosti njegovog rada  Stalna analiza aktivnosti, rad na podizanju kvaliteta  Strateško planiranje  Periodiĉno, preispitivanje  Uspostavljanje vizije  Postavljanje ciljeva Dodatni kanal pristupa, jednostavno i razumljivo pruţanje besplatnih i naplativih usluga obezbeĊuju Info kiosci koji obavljaju sledeće usluge:  podrška poštanskom sistemu (cenovnici, tehnološka uputstva, naĉini popunjavanja obrazaca, poštanski brojevi, informacije o pošiljkama itd.)  informacije opšteg tipa (plan grada, telefonski imenik, repertoar pozorišta i bioskopa, podaci o ustanovama, uvid u dokumenta, podnošenje zahteva za izdavanje izvoda)  pristup Internetu

89




platni promet (uvid u stanje raĉuna, uvid u istoriju promena na raĉunu, štampanje poslednjeg izvoda, poruĉivanje ĉekova, informacije o bankama, elektronska plaćanja, najava banci za isplatu veće koliĉine gotovine) ostale usluge (help-desk, naruĉivanje karata, anketiranje, reklamne kampanje, telefoniranje putem Intereneta -VoIP, konferencijske veze itd.).

6.6. STRATEGIJE DOSTAVE ROBE U ELEKTRONSKOJ TRGOVINI Prema nekim istraţivanjima, tri osnovna faktora koja ograniĉavaju ekspanziju on-line kupovine su:  (ne)sigurnost podataka na Internetu  nezadovoljstvo uslugom isporuke i  problemi sa povratnim robnim tokovima. Poslednja dva problema predstavljaju istovremeno i problem iznalaţenja adekvatne logistiĉke podrške on-line prodaji proizvoda. Pravilno definisana strategija dostave robe kupcu predstavlja neophodan preduslov za uspešnu on-line trgovinu, bez obzira na vrstu uĉesnika i njihovo mesto u lancima snabdevanja. Pri on-line naruĉivanju proizvoda, roba se u osnovi moţe staviti na raspolaganje kupcu na tri naĉina:  kupac sam preuzima robu u najbliţoj poslovnici prodavca,  prodavac dostavlja robu na ţeljenu adresu prema unapred definisanim uslovima, ili  kupac i prodavac zajedniĉki definišu najpovoljniji naĉin isporuke robe. U okviru B2C trgovine razvila su se tri karakteristiĉna naĉina realizacije isporuke:  premošćavanje razliĉitih posrednika u trgovini,  dostava kupljene robe na kućnu adresu koja zamenjuje odlazak u prodavnicu i  uvoĊenje novih, tzv. e-fullfilment centara, gde se vrši sakupljanje i rasporeĊivanje on-line porudţbina, pri ĉemu se obrazuju nove matrice distribucije proizvoda. Ovi centri (u literaturi tzv. picking centers) po pravilu opsluţuju veća gravitaciona podruĉja i eventualno koriste manje pomoćne centre za lokalnu isporuku. Ekspanzija ove nove vrste posrednika u bliskoj budućnosti zavisiće od dinamike razvoja on-line prometa, s obzirom na potrebne investicije u nove kanale distribucije.

90


Slika 5.6. Osnovni tokovi robe i tokovi informacija pri on-line naruĉivanju Na Slici 5.6. vide se osnovni tokovi robe i informacija koji prethode fiziĉkim tokovima u elektronskoj trgovini. U opštem sluĉaju, posmatrano trgovinsko preduzeće na slici se moţe nalaziti na bilo kom mestu u realizovanim lancima snabdevanja. Na osnovu vrste realizovanih tokova, nosilaca transporta i stepena uĉešća kupca u oblikovanju uslova isporuke, definisano je pet osnovnih strategija isporuke kupljene robe u elektronskoj trgovini. Bez obzira da li je kupac na slici poslednji u nizu ili posrednik u lancima snabdevanja, razlikujemo sledeće osnovne strategije isporuke proizvoda u elektronskoj trgovini: 1. Isporuka se realizuje direktno od dobavljaĉa (od fabrike ili distributivnog centra); dobavljaĉ je istovremeno i organizator, potencijalno i realizator transporta. Isporuka se realizuje transportnim resursima za sopstvene potrebe trgovinskog preduzeća ili spoljnim prevoznicima, pri ĉemu se planiranje, organizacija i kontrola isporuke realizuju u okviru preduzeća spoljnim transportnim resursima ili resursima za sopstvene potrebe preduzeća. 2. Transport se realizuje prevoznim sredstvima po izboru kupca. Trgovinsko preduzeće je samo posrednik u povezivanju kupca sa elektronskim trţištem transporta, proverenim prevoznicima, špediterima, logistiĉkim portalima i sl. Posredovanje se moţe ostvariti npr. linkovima do odgovarajućih sajtova, gde kupac bira prevoznika prema razliĉitim kriterijumima. 3. U isporuku robe ukljuĉuju se novi, specijalno u tu svrhu formirani distributivni centri za odreĊeno podruĉje (Order Picking Centers), u kojima se prikupljaju podrudţbine, organizuje nabavka i distribucija robe do on-line kupaca. Na taj naĉin dolazi do stvaranja “paralelnih lanaca snabdevanja” u odnosu na tradicionalne tokove. 4. Prodata roba se moţe isporuĉivati Internetom (softveri, knjige, muzika...) i prevoz robe je nepotreban. Polazeći od prikazanih strategija, preduzeća koja planiraju uvoĊenje on-line prodaje svojih proizvoda treba da definišu svoje ciljeve u oblasti elektronske trgovine, da se u skladu sa njima opredele za odreĊenu strategiju isporuke robe i da kupca upoznaju sa svim prednostima koje mu pruţa odabrana strategija.

91


6.6.1. Izazovi pri izboru strategije dostave robe UvoĊenje on-line naruĉivanja moţe predstavljati veliki izazov za trgovinska preduzeća u oblasti troškova distribucije. Prema jednoj studiji, procenjeno je da transportni troškovi uĉestvuju u ceni on-line prodatog proizvoda oko 30%, što je prema istoj studiji duplo više u odnosu na transportne troškove pri prodaji robe u velikim supermarketima. U vezi sa tim, jedna poraţavajuća statistika govori da u SAD najveći broj on-line trgovaca u maloprodaji gubi novac pri svakoj transakciji. Najznaĉajniji razlozi koji se navode su neiskustvo u planiranju, organizovanju i realizaciji procesa pakovanja, skladištenja i transporta u lancima distribucije u okviru novog naĉina prodaje, zatim nedovoljan obim on-line prometa za dostizanje taĉke rentabilnosti, pritisak u konkurentskoj trci na trţištu, problem sa vraćenim proizvodima i drugi. MeĊu teškoćama sa kojima se suoĉavaju organizatori isporuke u on-line kupovini svakako se mogu istaći i problemi predviĊanja vremensko-prostornih karakteristika transportnih zahteva, visokih fiksnih troškova i nedovoljnog prometa da se postigne ekonomija obima. Internet je globalni medijum, ali realizacija meĊunarodnih narudţbina povezana je sa ĉitavim spektrom problema, posebno za mala i srednja preduzeća koja tek poĉinju da šire meĊunarodnu mreţu. Kupci ţele da znaju kolika je ukupna cena proizvoda, ukljuĉujući transport, osiguranje, carinu i druge dodatne troškove. Prodavci zato treba da pruţe blagovremen uvid u sve navedene troškove i u idealnom sluĉaju mogućnost obraĉuna ovih troškova treba da bude predviĊena na veb sajtu kompanije. Kao što je ranije istaknuto, jedno od vaţnih pitanja u elektronskoj trgovini je i problem povratnih tokova. U okviru postprodajne usluge, ĉesto treba predvideti odrţavanje kupljenih proizvoda, kao i vraćanje neadekvatnih proizvoda prodavcu. Ovo pitanje se vrlo ĉesto zapostavlja kod preduzeća koja tek poĉinju poslovanje na Internetu. Trgovinsko preduzeće u realizaciji lanaca snabdevanja moţe koristiti transportne resurse za sopstvene potrebe ili spoljne prevoznike. Korišćenje spoljnih transportnih resursa ima i prednosti i nedostatke u odnosu na resurse za sopstvene potrebe, a univerzalni recept se ne moţe definisati. Pri tome, integratori tipa DHL, UPS kao i poštanske organizacije igraju izuzetno vaţnu ulogu u daljinskom transportu, posebno u B2C trgovini. U svakom sluĉaju, pravilno definisana odluka o korišćenju spoljnih transportnih resursa (“outsourcing” strategija) direktno utiĉe na troškove i kvalitet isporuke. U cilju unapreĊenja elektronske trgovine u preduzećima predlaţu se sledeće mere:  Neophodno je da trgovinska preduzeća pri oblikovanju ukupne Internet strategije odaberu adekvatnu strategiju isporuke robe kupcu na ţeljenu adresu.  Odabrana strategija treba da u što većoj meri poštuje postojeća logistiĉka rešenja u preduzeću, naroĉito u poĉetnim fazama elektronske trgovine (kanale nabavke i distribucije, pruţeni nivo kvaliteta usluge i sliĉno).  Potrebno je u okviru razliĉitih edukativnih programa izvršiti upoznavanje zaposlenih sa znaĉajem problema adekvatne logistiĉke podrške u elektronskoj trgovini.  Trgovinska preduzeća treba da izbegavaju nerealna obećanja i neracionalna rešenja pri oblikovanju on-line ponude.  Kupac treba da dobije sve neophodne informacije o uslovima dostave robe pri on-line naruĉivanju u adekvatnom obliku, saţeto, jasno i precizno (cena, vreme dostave, mesto dostave i sl.).

92


Kupcu, po mogućstvu na samom sajtu trgovinskog preduzeća treba ponuditi više opcija vezanih za dostavu robe na ţeljenu adresu. Mogućnost izbora naĉina dostave kupljenih proizvoda treba da bude sastavni deo kompletne on-line ponude. Uĉešće kupca u oblikovanju naĉina isporuke predstavlja izuzetno znaĉajan korak ka višem nivou personalizacije sajta trgovinskog preduzeća.  Kupac treba da uloţi minimum vremena za dobijanje svih informacija vezanih za isporuku, odnosno za oblikovanje ponuĊenih parametara isporuke. Linkovi ka odgovarajućim elektronskim trţištima ili proverenim logistiĉarima mogu predstavljati jednostavno, a povoljno rešenje u odreĊenim uslovima.  Pri oblikovanju kanala dostave robe kupcu, treba predvideti i oblikovanje kanala povratnih robnih tokova. Kvalitetno oblikovana ponuda usluge isporuke predstavlja završni element kvalitetno oblikovane on-line ponude proizvoda. Visoki troškovi distribucije biće i u bliskoj budućnosti jedan od najvećih problema u elektronskoj trgovini. Ovaj problem je posebno izraţen kod proizvoda niţe vrednosti na trţištu. Sa druge strane, nisu poznata istraţivanja koja govore o potencijalnim uštedama koje se mogu realizovati u oblasti distribucije proizvoda pri on-line prodaji. Uvećani proseĉni troškovi isporuke robe pri on-line prodaji u odnosu na tradicionalni naĉin prodaje, predstavljaju u budućnosti jedan od najvećih izazova za logistiĉare u lancima snabdevanja. Bez obzira na odabranu strategiju, pre nego što se usluga isporuke ponudi na web sajtu, trgovinska preduzeća treba da imaju jasnu strukturu transportnih troškova kako u tradicionalnim tokovima, tako i u projektovanim tokovima u oblasti elektronske trgovine. Stvaranjem jasne slike o znaĉaju pravilno oblikovane strategije isporuke u e-trgovini, preduzeća mogu izbeći suvišne pogrešne korake, pravilnije definisati paletu usluga koje nude uz proizvod, ostvariti povoljne aranţmane u oblasti isporuke proizvoda i time povećati ukupnu upravljivost i efikasnost robnih tokova u lancima snabdevanja. Na kraju, prilikom oblikovanja ukupne e-strategije trgovinskog preduzeća, treba uzeti u obzir i druge mogućnosti povezivanja elektronskog poslovanja sa uslugom isporuke (npr. praćenje pošiljke i obaveštavanje o statusu pošiljke u toku isporuke – tracking and tracing i sl.).

6.7. ZNAĈAJ STRATEŠKIH ALIJANSI SA POŠTANSKIM KOMPANIJAMA U UPRAVLJANJU PROCESIMA DOSTAVE Osnovna predstava vrednosti e-Commerce servisa je pruţiti potrošaĉima ono što traţe, kada i kako traţe, po što niţoj ceni. Već danas postoji znaĉajno praktiĉno iskustvo, kao i brojna softverska i tehnološka rešenja za ispunjenje oĉekivanja potrošaĉa u pogledu kvalitetne ponude, jednostavne pretrage i izbora proizvoda i usluga. Veći broj e-Commerce i e-Business komponenti se bavi problemom omogućavanja kupovine proizvoda i usluga koje upravo potrošaĉi i traţe. Ipak, najprisutnija, ĉesto i najveća slabost e-Commerce sistema je neispunjenje potpunih oĉekivanja potrošaĉa u pogledu vremena isporuke naruĉenih proizvoda. Brojna su negativna iskustva u proteklih nekoliko godina, koja nisu zaobišla i najveće eCommerce kompanije u svetu. Danas, jedan od osnovnih e-Commerce trendova je što brţi servis. Za potrošaĉe, vreme je novac. Kupovina danas ima niţi prioritet na listi svakodnevnih

93

Elektronsko poslovanje poslova većine potrošaĉa. Zbog toga, oni oĉekuju da se celokupni proces kupovine obavi u što kraćem vremenu i bez negativnih posledica. Veliki broj e-Commerce kompanija ima znaĉajne probleme u upravljanju procesima dostave naruĉenih proizvoda do krajnje taĉke – potrošaĉa. Jedan od najboljih puteva za rešenje ovog problema je stvaranje strateških alijansi sa poštanskim i kurirskim kompanijama na domaćim i internacionalnim trţištima. Strateške alijanse sa poštanskim kompanijama nude niz prednosti i olakšica e-Commerce kompanijama, koje sada mogu oĉekivati povećanje nivoa kvaliteta servisa koji nude potrošaĉima. Danas, najuspešnije e-Commerce kompanije u svetu proces upravljanja procesom dostave naruĉenih proizvoda poveravaju upravo poštanskim i kurirskim kompanijama. Primer za to je saradnja Amazon.com i ameriĉke poštanske kompanije ĉija mreţa omogućava uruĉenje kupljenih proizvoda u ĉak 32000 gradova.

6.7.1. Osnove upravljanja procesima dostave Poslednja istraţivanja i statistike jasno ukazuju da mnoge e-commerce kompanije ne ostvaruju zadovoljavajući nivo kvaliteta rada u planiranju i izvršenju procesa u lancima dostave online naruĉenih proizvoda i usluga. Andersen Consulting je predstavio skoro poraţavajuće rezultate istraţivanja, u kojima ĉak 43 % svih e-commerce kompanija nije svojim korisnicima ponudila unapred odreĊene rokove isporuke naruĉenih dobara ili prethodno obećanje nisu ispunili. Sliĉne rezultate pokazuju i druga istraţivanja. Jedinstveni zakljuĉak je da su za korisnike neprihvatljivi uslovi u procesima dostave proizvoda, pored uvek prisutnog problema sigurnosti online novĉanih transakcija, najveći problem sa kojima se susreću e-commerce sistemi. Upravljanje procesima dostave je jedan od najvećih izazova, na koji e-commerce kompanije retko imaju pravi odgovor. Praktiĉno, ovo je jedini deo poslovnog sistema koji ne moţe u celini biti unapreĊen primenom novih informacionih i telekomunikacionih tehnologija. U osnovi, upravljanje procesima dostave predstavlja koordinaciju tokova meterijala, informacija i finansija izmeĊu svih poslovnih ĉinilaca (kompanija) u pripadajućim poslovnim transakcijama. Već iz ovoga se uoĉava znaĉaj procesa integracije izmeĊu nezavisnih i partnerskih kompanija. Decenijama unazad, kompanije su bile orijentisane na unapreĊenje internih procesa. Danas, mnoge uspešne kompanije teţe da pronaĊu nove naĉine za stvaranje prednosti u odnodu na konkurenciju, i za povećanje uĉešća na trţištu: povećanje brzine pristupa trţištu, smanjivanje troškova distribucije, kao i pruţanje pravih proizvoda na pravom mestu u pravo vreme, sa niskim troškovima i najpovoljnijom cenom. Mnoge kompanije koje kreću u e-Commerce, preispituju i unapreĊuju svoje odnose sa sopstvenim dobavljaĉima, proizvoĊaĉima, distributerima i potrošaĉima. Upravljanje procesima dostave se upravo bavi problemima i unapreĊenjem odnosa sa distributerima roba do krajnje taĉke u novouspostavljenom lancu vrednosti, do potrošaĉa. Jedno od najvaţnijih pitanja u procesima planiranja distribucije online naruĉenih proizvoda je izbor distributera. Ĉak i najveće e-Commerce kompanije nisu u stanju da proces dostave realizuju u okviru internih poslovnih radnji, već taj posao poveravaju partnerskim kompanijama. Kao jedan od najboljih izbora je stvaranje strateških alijansi sa poštanskim i kurirskim kompanijama koje posluju na nacionalnim i internacionalnim trţištima.

94

Elektronsko poslovanje Jedan od najinteresantnijih parametara kvaliteta servisa e-commerce sistema je svakako uvećanje vidljivosti procesa u svim delovima lanaca dostave, posebno u vremenu od narudţbine pa do njenog izvršenja u trenutku uruĉenja pošiljke sa naruĉenim proizvodom. Ipak, sve poĉinje još u procesu formiranja narudţbine, kada korisnici ţele da imaju potpuni uvod u cenu proizvoda, ali i svih pratećih troškova kao što su troškovi prenosa pošiljki. Dalje, korisnici ţele da znaju gde je formirana njihova pošiljka, gde je isporuĉena i ko je primio pošiljku. TakoĊe, ukoliko pošiljka nije isporuĉena, korisnik ţeli da zna razlog, kao i akcije koje su preduzete da se pošiljka pravilno i uspešno isporuĉi. Glavni provajder ovih informacija je trackand-trace sistem. Track-and-trace sistem je end-to-end, potpuno automatizovano rešenje za elektronsko upravljanje informacijama o svim pošiljkama, tako da predstavlja jednu od kljuĉnih komponentu u upravljanju procesima dostave. Track-and-trace je vrlo interesantan za ecommerce kompanije, s obzirom da obezbeĊuje veće zadovoljstvo korisnika u jedinstvenom neprekidnom sistemu korisniĉke podrške. Ujedno, sve veći razvoj elektronske trgovine u celom svetu uslovio je da poštanske i kurirske kompanije sve veću paţnju posvećuju razvoju jednistvenih rešenja u praćenju pošiljaka na meĊunarodnom nivou, po ugledu na ameriĉku poštu. Upravljanje poštanskim adresama je jedan od najvaţnijih ĉinilaca uspešnosti u radu ecommerce sistema, koje je ĉesto i vrlo zanemareno. U SAD, svake godine svaki peti stanovnik promeni svoju stalnu adresu, a sliĉni trendovi su prisutni i u mnogim zemljama Evrope. Prirodno, poštanske kompanije se trude da sve veću paţnju poklone razvoju e-business rešenja sa address management modulom, koji moţe biti primenjen i u operacijama e-commerce sistema: verifikacija adrese pre isporuke, upravljanje demografskim podacima, praćenje adresa i, moţda najvaţnije, upravljanje laţnim narudţbinama kroz detekciju netaĉnih poštanskih adresa. Mnogi e-commerce sistemi su posvećeni prodaji specifiĉnih vrsta proizvoda i usluga, kao što su elektronske knjige, softver ili raĉunarske igrice. Isporuka ovakvih i sliĉnih proizvoda moţe biti u celini elektronska, ali korisnici ţele i hibridna rešenja koja ukljuĉuju i fiziĉku isporuku medijuma. Bez obzira na izabrani naĉin isporuke kupljenog proizvoda, kao dokaz kupovine ĉesto se zahteva i fiziĉki potpis kupca. U ovu svrhu se najĉešće koriste sistemi hibridne pošte, koji ukljuĉuju elektronski prenos dokumenata do odredišnog centra hibridne pošte, kada se oni štampaju i isporuĉuju preko tradicionalne poštanske mreţe. Kompleksnost ali i fleksibilnost sistema hibridne pošte moţe biti od znaĉaja i u drugim operacijama u elektronskoj trgovini. Upravljanje skladištima je jedan od najvećih izazova sa kojima se suoĉavaju ecommerce kompanije. Ovaj problem je od izuzetnog znaĉaja u zemljama u razvoju, u kojima je elektronska trgovina u povoju, a ulaganja u nove e-commerce kompanije vrlo ograniĉena i ĉesto nedovoljna. Savremena logistika ne moţe se zamisliti bez modernog sistema upravljanja skladištima, koji obezbeĊuju jednostavan i kontrolisan ulaz i izlaz skladištenih proizvoda, primenom savremenih modela rutiranja i barcode tehnologija u samim skladištima.

6.7.2. Mogućnosti poštanskih kompanija u upravljanju procesima dostave Veliki potencijal poštanskih i kurirskih kompanija u upravljanju procesima dostave dolazi upravo iz mogućnosti da ove kompanije uspešno odgovore na pojavu najuticajnijih trendova u ovoj fazi poslovnog procesa većine e-Commerce kompanija.

95

Elektronsko poslovanje Jedan od najznaĉajnijih trendova je veća disperzija izmeĊu proizvodnih i distributivnih taĉaka, koja ĉesto prelazi i granice jedne drţave. Ĉak i u tradicionalno monopolskim i specifiĉnim granama industrije, kao što su vojna industrija, proizvodnja elektriĉne energije ili poštanska delatnost, dolazi do gubitka znaĉaja atributa domaćeg proizvoĊaĉa. Iako se kao najznaĉajniji uzroĉnik ove globalne pojave imenuje zakonska deregulativa na domaćim trţištima koja sada zabranjuju pojavu monopola, iz ugla e-Commerce kompanija od najveće vrednosti je upravo povećanje zahteva potrošaĉa za proizvodima koji su prilagoĊeni lokalnim trţištima. Naravno, i sami procesi dostave naruĉenih proizvoda moraju biti prilagoĊeni specifiĉnostima lokalnih trţišta. Jasno je da se teško mogu naći uspešniji distributeri na pojedinim nacionalnim trţištima od lokalnih poštanskih i kurirskih kompanija. Samo takve kompanije imaju jasno definisanu dostavu, vremenskim normama odreĊene rokove i mreţu distribucije koja je razvijena na celoj nacionalnoj teritoriji. Poštanske kompanije u svetu nude eCommerce sistemima dostavu svih naruĉenih proizvoda na bilo kojoj poštanskoj adresi u zemlji, u ugovorenim vremenskim rokovima, uz poštovanje procedura obrade takvih pošiljaka (bez oštećenja i uz garantovanu tajnost podataka o naruĉiocu). Naravno, sve ovo se odnosi i na kvalitet i mogućnosti ponude poštanskih i kurirskih kompanija u meĊunarodnim okvirima. Poštanske i kurirske kompanije širom sveta osvajaju nova nacionalna trţišta, ĉesto stvarajući interne poslovne alijanse sa već prisutnim nacionalnim provajderima poštanskih usluga. Iako e-Commerce kompanije stvaraju partnerstva sa jednom poštanskom ili kurirskom kompanijom za realizaciju procesa distribucije naruĉenih proizvoda, poštanske kompanije svoje interne procese moraju drţati potpuno transparentnim, ĉak i u delu poslovnog procesa koji je u nadleţnosti lokalne poštanske kompanije. Drugi znaĉajni trend je nepredvidljivost rada više kanala distribucije, koje su ĉesto nepremostiva prepreka za većinu transportnih kompanija, ali ne i za poštanske kompanije. Praktiĉno, samo (uspešne) poštanske i kurirske kompanije mogu ostvariti kvalitetnu koordinaciju izmeĊu više vidova transporta, s obzirom da imaju mogućnosti prenosa pošiljaka drumskim, ţelezniĉkim i avionskim transportnim sredstvima. TakoĊe, poštanske kompanije u poslednje vreme uspešno osvajuju i elektronski kanal distribucije specifiĉnih proizvoda i usluga, pre svega kroz usluge hibridne pošte. Hibridna pošta predstavlja kombinaciju elektronskog i fiziĉkog prenosa poštanskih “pošiljaka”. Pod hibridnom poštom podrazumevamo i usluge pakovanja, adresiranja i štampanja. Hibridna pošta omogućava elektronsku obradu u fazi stvaranja i prenosa podataka, i štampanja dokumenata (proizvoda) u fazi uruĉenja poštanske pošiljke. Treći znaĉajan trend u upravljanju procesima dostave je spremnost e-Commerce kompanija da prihvate manju zaradu po prodatom proizvodu, kako bi redizajnirale lanac distribucije, uvele u taj lanac eksterne poslovne ĉinioce kao što su poštanske kompanije, i na kraju, smanjile neproduktivnost, kašnjenje u dostavi, odlaganja i greške. Manje margine zarade vode ka većem uĉešću na trţštu, kroz prihvatanje proizvoĊaĉa da niţe cene u velikoj meri utiĉu na odluku potrošaĉa ĉiji će proizvod kupiti. Danas, “jeftinije” nije povezano sa inferiornim kvalitetom. Jeftiniji proizvodi i usluge nastaju iz mogućnosti uspešnih kompanija da smanje troškove nabavke, proizvodnje i distribucije. Sliĉnu poslovnu filozofiju slede i poštanske i kurirske kompanije. Decenijama unazad, cene poštanskih usluga, koje su bile orijentisane uglavnom prema rezidencijalnim korisnicima, u celom svetu su definisane zakonskom regulativom. Poštanske kompanije su u tom periodu vodile borbu sa drţavnim administracijama za povećanje cena njihovih servisa. Ipak, u poslednjih par godina, poštanske kompanije menjaju fokus sa svojih servisa na svoje korisnike, napuštajući “product-centric” koncept i prihvatajući danas najuspešniji “customer-

96

Elektronsko poslovanje centric” koncept. Poštanske kompanije uspostavljaju isti odnos i prema rezidencijalnim i prema biznis korisnicima. Manje margine zarade stvaraju mogućnost da poštanske kompanije stvore više strateških alijansi sa e-Commerce kompanijama, ĉime bi uvećale svoje uĉešće na trţištu i time obezbedile sigurniju poslovnu budućnost i ĉak, poslovni opstanak, koji je decenijama unazad bio osiguran drţavnim monopolom. Niţe margine zarade poštanskih i kurirskih kompanija nude mogućnost e-Commerce sistemima da krajnjim korisnicima ponude niţe cene traţenih proizvoda i usluga.

6.7.3. Znaĉaj i mogućnosti poslovne integracije sa poštanskim kompanijama MeĊukompanijska integracija je najvaţniji cilj SCM (Supply Chain Management) komponente svakog e-Commerce poslovnog sistema. Kada govorimo o odnosu poslovnih sistema prema krajnjim korisnicima njihovih proizvoda i usluga, na delu je promena poslovne orijentacije i fokusa sa proizvoda na potrošaĉe. Svaki uspešan e-Business sistem nosi atribut “customercentric” kompanije. Kada su u pitanju interni, strateški elementi poslovanja kompanija, najznaĉajnija pojava je evolucija postojećeg “enterprise-centric” poslovnog modela u novi “partnership-centric” model, koji nudi veće mogućnosti meĊukompanijske saradnje i potpune integracije pojedinih poslovnih faza, pre svega u upravljanju procesima nabavke i distribucije. Mnogi autori uspešnu poslovnu integraciju izmeĊu partnerskih kompanija u procesima nabavke i distribucije oznaĉavaju kao najjaĉe oruţje u borbi sa konkurencijom. Kompanije su uvek pod pritiskom da nadvladaju konkurente na trţištu, pruţanjem većeg kvaliteta proizvoda po povoljnijoj ceni. Danas, taj poslovni pritisak je uvećan i zbog potrebe obezbeĊivanja dostave pravih proizvoda, u pravom obimu i u pravo vreme. Zbog toga je jedno od najvaţnijih pitanja celokupnog uspeha e-Commerce kompanija upravo u obezbeĊivanju i uspešnoj poslovnoj integraciji sa partnerima u distribuciji. Poštanske kompanije nude mogućnost uspešne poslovne integracije u svim fazama rada e-Commerce kompanija. Od najvećeg znaĉaja je integracija u fazi planiranja i izvršenja u upravljanju lancem nabavke i distribucije, ali i u drugim poslovnim komponentama, pre svega u planiranju poslovnih resursa, upravljanju znanjem i sistemima za podršku odluĉivanju, upravljanju odnosima sa korisnicima i u drugim znaĉajnijim e-Business komponentama. Integracija izmeĊu poslovnih sistema u savremenom poslovanju podrazumeva integraciju tokova materijala, informacija i finansija. Od velike vaţnosti je upravo integracija tokova informacija, koja zahteva što uspešniju saradnju izmeĊu informacionih sistema e-Commerce sistema i poštanskih kompanija. Zbog toga ćemo ukazati na poseban znaĉaj uspešne razmene informacija vezanih za procese planiranja i izvršenja distribucije naruĉenih proizvoda. Planiranje u upravljanju lancem snabdevanja i distribucije ukljuĉuje više osnovnih modula:  planiranje proizvodnje,  planiranje obima potraţnje,  planiranje distribucije i  planiranje transporta. Planiranje distribucije je u tesnoj i permanentnoj vezi sa modulima planiranja proizvodnje i planiranja potraţnje pojedinih proizvoda. Sve informacije koje “kruţe” i nastaju u modulima

97

Elektronsko poslovanje planiranja u upravljanju lancem distribucije, bilo na strani poštanskih kompanija ili u samim eCommerce kompanijama, pomaţu pri donošenju boljih operativnih odluka na svim nivoima odluĉivanja, ukljuĉujuĉi i top menadţment. Većina informacija iz modula planiranja se istovremeno koristi za pravljenje poslovnih kalkulacija u kompanijskim Enterprise Resource Planning sistemima. Aplikacije modula realizacije u upravljanju lancem snabdevanja i distribucije su fokusirane na efikasno upravljanje operacijama u skladištima i transportu, kao i na integraciju sa sistemima u modulima planiranja i drugim poslovnim aplikacijama. Aplikacije modula izvršenja nabavke i distribucije ukljuĉuju planiranje kupovina, proizvodnju, popunjavanje skladišta i samu distribuciju. Poslednja unapreĊenja u upravljanju dostavom naruĉenih proizvoda kao rezultat ima integraciju sa modulima planiranja i vremenskog odreĊenja transporta. Upravljanje transportom je od izuzetnog znaĉaja za svaki e-Commerce sistem i zbog stvaranja nove vrednosti u upravljanju odnosima sa korisnicima (CRM komponenta). Koje su najveće prednosti poštanskih kompanija u odnosu na druge kompanije kada je u pitanju poslovna integracija u upravljanju procesima dostave naruĉenih proizvoda? Pre svega, to je mogućnost povezivanja sa poštanskim tracking sistemima za praćenje procesa prenosa pošiljaka sa naruĉenim proizvodima. “Track and trace” sistemi u poštanskim kompanijama su daleko najnapredniji i zbog toga nude najobimnije i najtaĉnije informacije, ne samo krajnjim korisnicima već i samim e-Commerce kompanijama, za razne interne operacije i procese odluĉivanja. Dalje, poštanske kompanije nude mogućnost integracije sa poslovnim aplikacijama u upravljanju poštanskim skladištima. Svaki naruĉeni proizvod koji napušta poštanski centar generiše ĉitav niz trigera, meĊu kojima su i informacije o promeni obima popunjenosti skladišta, promeni statusa pojedinaĉnih proizvoda (“proizvod nije trenutno dostupan”) i informacije o promeni indeksa obima prodaje u odreĊenom vremenskom periodu. Uruĉenjem poštanske pošiljke završava se tok fiziĉkog prenosa (tok materijala), ali ne i tok informacija. Dostava naruĉenog proizvoda generiše niz novih informacija, meĊu kojima su najznaĉajnije informacije o geografskom poreklu potrošaĉa, ĉime se definiše geografska komponenta u planiranju i izvršenju procesa distribucije naruĉenih proizvoda. Sve informacije, nastale u aplikacijama poštanskih i kurirskih kompanija su potpuno transparentne prema poslovnim aplikacijama u e-Commerce kompanijama. Poslovna integracija sa poštanskim kompanijama je u velikoj meri olakšana i zbog ĉinjenice da je većina uspešnih poštanskih sistema nedavno ili trenutno uvodi najsavremenije eBusiness aplikacije najznaĉajnijih proizvoĊaĉa softvera u ovoj oblasti, kakve se primenjuju i u eCommerce kompanijama. Time se uspešno otklanja greška u radu EAI (Enterprise Application Integration) komponente, koja je ĉesto uzroĉnik neuspeha u uvoĊenju savremenog poslovnog softvera. TakoĊe, najveće poštanske kompanije se u poslednje vreme okreću i razvoju sopstvenih ASP (Application Service Provider) servisa, koji su na raspolaganju i e-Commerce kompanijama. Na kraju, poštanske kompanije spadaju u kompanije sa velikim finansijskim potencijalom i brojnom mreţom poslovnih partnera. Obiĉno se mesto poštanskih kompanija u e-Commerce sistemima ograniĉava na tzv. B2C (business to customer) segment. Ipak, poštanske kompanije u svojim internim planovima i e-Business strategijama su znatno više okrenute B2B (business to business) segmentu, stvaranjem novih e-marketplace modula, što moţe biti od velikog znaĉaja za mnoge e-Commerce kompanije i pojedine specifiĉne industrijske grane, kojima je B2C segment od malog znaĉaja.

98

Elektronsko poslovanje I u B2C i B2B segmentu, mesto i znaĉaj poštanskih i kurirskih kompanija u upravljanju procesima dostave su sliĉni, sa manjim varijacijama uslovljenim specifiĉnostima ova dva modela elektronske trgovine. Jedina suštinska razlika je u znatno snaţnijem partnerstvu sa poštanskim kompanijama u B2B segmentu, koje uslovljava zajedniĉko poslovanje u više oblasti, i zajedniĉko strateško planiranje.

6.8. REALIZACIJA LOGISTIĈKE PODRŠKE POŠTE Logistika se danas bavi pitanjima integracije materijalnih, informacionih i energetskih tokova u poslovnim, proizvodnim, usluţnim i vojnim organizacijama. Ona je i savremena poslovna funkcija kojom se identifikuju, obezbeĊuju, prate i kontrolišu neophodni resursi u najširem znaĉenju te reĉi. Logistika konkretno podrţava postupak upravljanja tako što u integralnom obliku obezbeĊuje kvalitativnu (po vrstama), kvantitavnu (po koliĉini) i terminsku (prema rokovima) raspoloţivost elementa sistema kojim se upravlja. Logistiĉkom podrškom se naziva skup elemenata ĉiji je zajedniĉki zadatak pruţanje podrške osnovnoj funkciji sistema. Ako je dejstvo tih elemenata na odreĊeni naĉin uspešno i koordinirano, onda se kaţe da se radi o integrisanoj logistiĉkoj podršci. Integracija sa okruţenjem radi logistiĉke podrške podrazumeva uspostavljanje kvalitetno novih naĉina uspostavljanja odnosa sa korisnicima i komitentima, tj. trţištima, kojima je ponuda namenjena. Nove tendencije u ovoj oblasti razvijaju se u pravcu ĉvršćeg povezivanja u lanac vrednosti, odnosno ukljuĉivanja poštanskih aktivnosti u proizvodne procese drugih. Pri tome okruţenje treba pratiti, kako u pogledu primenjenog tehnološkog nivoa, tako i u mogućnosti da oni kontaktiraju sa drugima. Suština je da najpre treba upoznati potrebe okruţenja, a potom prepoznati sopstveni potencijal i nedostatke da se adekvatno, na te zahteve odgovori. U pruţanju logistiĉke podrške vaţno je obezbediti podršku koja će voditi uslugu od pošiljaoca do primaoca i što je vrlo bitno i natrag (imati povratnu informaciju i mogućnost protoka robe u suprotnom smeru). Nabavka (dobavljanje pošiljaka od pošiljaoca do poštanskog sistema), proizvodnja (proizvodnja pošiljke), distribucija (od momenta proizvodnje pa dok se ne dostavi primaocu) bile bi osnovne logistiĉke aktivnosti. ObezbeĊuje se kvalitativna, kvantitativna i terminski adekvatna podrška kako bi pošiljka stigla na vreme, pouzdano, sa što manje troškova za korisnike usluge, ali i za poštanski sistem. Uprošćen prikaz ostvarivanja kontakta poštanskog sistema sa okruţenjem bi mogao da se protumaĉi kao sistem 3P: Pošiljalac, Poštanski sitem, Primalac. U skladu sa savremenim pristupom u uspostavljanju tih kontakata, naglašena je vaţnost tehnološkog interfejsa koji je prikazan kroz mogućnost realizacije fiziĉke i elektronske distribucije. Treba imati na umu da se u elektronskom poslovanju se sve više istiĉe znaĉaj poslednje karike u lancu snabdevanja – onoga ko neposredno uruĉuje konkretan proizvod. Ako taj poslednji kasni ili uruĉuje na pogrešan naĉin, ceo posao uraĊen pre toga pada u vodu: i dobra raĉunarska mreţa, i sajt, i slanje proizvoda na vreme do isporuĉioca. Uspešne kompanije koje se bave poštanskom delatnošću u svetu, našle su svoje mesto baš u takvim poslovima, kao poslednja i odluĉujuća karika u lancu snabdevanja krajnjeg potrošaĉa. Kako se odvijaju logistiĉki procesi i na šta se oni konkretno odnose? Konvencionlano gledište govori da ima pet osnovnih faza u procesu prenosa pošiljaka: prijem, otprema, transport, prispeće i uruĉenje. Suština je da se logistiĉkim pristupom svaka od ovih faza obogaćuje, najpre kroz prilagodljiv tehnološki interfejs, a potom i raznovrsnije naĉine za

99

Elektronsko poslovanje dodavanje vrednosti samoj usluzi koju pošta pruţa. Neki od naĉina da se doda nova vrednost koja je od vaţnosti i za pošiljaoca i za primaoca su: posebno pakovanje za pošiljku, poseban naĉin distribucije (odreĊena koliĉina, u definisano vreme na definisanom mestu), poznati status pošijke, itd. Kako bi se iskoristile prednosti razvijenih komunikacionih i informatiĉkih alata i za poštu su dragocene prednosti koje donose rešenja kao što su: e-pošta, e-prodaja, e-trgovina, einţenjering, e-proizvodnja, i e-poslovanje koje praktiĉno integriše prethodno navedeno. Ono što je vaţno znati u vezi sa elektronskim poslovanjem, a stavlja u prvi plan adekvatnu logististiĉku podršku jeste i sledeće: animiranje potrošaĉa putem Interneta je potrebno ali ne i dovoljno; taĉno je da troškovi obrade elektronske porudţbine iznose oko 15% od troškova prijema porudţbine telefonom ili poštom, ali svi ostali troškovi su isti: biranje, pakovanje, transport, uruĉenje i drugo. Firma vrlo lako moţe da uspostavi svoje prisustvo na Internetu (sajt, elektronska pošta), ali za poslovni uspeh vaţniji su npr. dobro organizovano magacinsko poslovanje, transport i fiziĉka prisutnost do krajnjeg potrošaĉa. U elektronskom poslovanju se sve više istiĉe znaĉaj poslednje karike u lancu snabdevanja – onog ko neposredno uruĉuje konkretan proizvod. Ako taj poslednji kasni ili uruĉuje na pogrešan naĉin, ceo posao uraĊen pre toga pada u vodu: i dobra raĉunarska mreţa, i sajt, i slanje proizvoda na vreme do isporuĉioca! Uspešne kompanije koje se bave poštanskom delatnošću u svetu, našle su svoje mesto baš u takvim poslovima-poslednja i odluĉujuća karika u lancu snabdevanja krajnjeg potrošaĉa. Povezivanje je sledeća stepenica u evoluciji poštanskih usluga, koja podrazumeva dalje "produbljivanje" usluga kako prema pošiljaocu, tako i prema primaocu. Naime, poslovno komuniciranje je posledica odreĊene poslovne aktivnosti i ima za cilj odreĊenu poslovnu aktivnost. Osnovna ideja ove usluge sastoji se u povezivanju poslovnih aktivnosti kod razliĉitih poslovnih subjekata. Pri tome Pošta preuzima na sebe potpunu brigu nad komunikacijom, odnosno u potpunosti kontroliše naĉin i oblik realizacije iste. Usluga se moţe dalje razvijati u pravcu nuĊenja povezivanja sa "nepoznatim" primaocem, tj. korisnici i ne moraju znati da su u vezi, dovoljno je da su u vezi sa Poštom. Na ovaj naĉin teţište aktivnosti se prebacuje na polje obezbeĊenja poslovne dostupnosti, a glavni sadrţaj usluge bi sve više bio rezultat odreĊenog poslovnog konsaltinga. Drugim reĉima, Pošta sve više teţište svoje aktivnosti premešta sa realizacije komunikacije na svrhu njenog nastanka. Realizacija ovakvog koncepta podrazumeva ukljuĉenje i drugih pruţaoca usluga, pa bi ovo bio put nastajanja pošte kao svojevrsnog društvenog "integratora u oblasti usluga". Dominantne tehnologije, koje su potrebne za realizaciju ovog koncepta, su tehnologije integracije i odgovarajućeg koncepta "znati kako". Pored prikazane uloge pošte u pruţanju tradicionalnih poštanskih usluga, treba pomenuti i potencijale u vezi sa uslugama koje pošta pruţa u vezi sa finansijskim uslugama. Iako prvobitno osnovana za potrebe obezbeĊenja pisane komunikacije izmeĊu ljudi, ĉemu i danas posvećuje najveći deo poslovnih aktivnosti, pošta je vremenom razvijala i finansijske: uplate, isplate, naplate, prenos novca. Na ovaj naĉin pošta takoĊe zauzima znaĉajno mesto u obezbeĊivanju logistiĉke podrške, koja se odnosi na resurs: novac, tj. informacije o novcu. Velik je i vaţan posao na nacionalnom ili multinacionalnom nivou u sistemu 3P omogućiti svim uĉesnicima, pomenuti resurs u pravo vreme, na pravom mestu i u pravoj koliĉini. Ukoliko je sve to povezano i sa fiziĉkom didstribucijom dobara, koncept se zaokruţuje i dobija atribut: sinergijski. Ako se analiziraju sadašnje poštanske usluge za većinu se moţe konstatovati da već uĉestvuju u neĉijim lancima snabdevanja, odnosno da se pošta javlja kao dobavljaĉ u poslovnim

100

Elektronsko poslovanje procesima drugih privrednih subjekata. U tom kontekstu unapreĊenje partnerskih odnosa bi bilo u obostranom interesu, kako pošte tako i poslovnih partnera (korisnika, komitenata), a s obzirom da pošta raspolaţe i potrebnom tehnologijom i dragocenom poštanskom mreţom, primena logistiĉkog koncepta bi mogla da bude velika šansa za poboljšanje trţišne pozicije Pošte. Dosadašnje iskustvo pošte u uslugama posredniĉkog tipa je takoĊe znaĉajan kapital, koji dobija priliku da se i trţišno valorizuje. Poslovi koji bi se odnosili na distribuciju proizvoda u nekim od navedenih poslovnih oblasti bi bili snabdevanje lekovima, rezervnim delovima, uzorcima i robom široke potrošnje, kataloška prodaja, špediterske usluge, konfekcija, dokumentacija i dr. Poštanski operateri i poštanske uprave, koje su bili prvi na putu realizaciji koncepta integracije sa okruţenjem u cilju njegove logistiĉke podrške, postali su na globalnom trţištu provajderi logistiĉkih usluga. Praktiĉno, oni koji nude koncept "znati-kako". Tako je nemaĉka pošta-Deutsche Post pobedila na konkursu firme Panasonic, na kome je ova traţila provajdera koji bi obezbedio pravovremenu distribuciju njenih proizvoda do krajnjeg potrošaĉa, na svetskom trţištu. Ovo podrazumeva dobavljanje velikih koliĉina sredstava na veliki broj adresa ali i sredstava koja potošaĉi naruĉuju preko Interneta. Ono što se smatra najaktuelnijim aktivnostima poštanskih operatora jeste logistiĉka podrška zdravstvenim ustanovama u svetu: brz i bezbedan prenos medikamenata, materija neophodnih za analize, uzoraka pacijenata do elitnih laboratorija i rezultata analize. Svaki od poslova je podrţan informacijama koje se razmenjuju u elektronskoj formi konceptom: e-pošta, e-trgovina ili e-poslovanje. Ovakav naĉin povezivanja bi bila takva stepenica u evoluciji poštanskih usluga, koja podrazumeva dalje "produbljivanje" usluga kako prema pošiljaocu, tako i prema primaocu. Naime, poslovno komuniciranje je posledica odreĊene poslovne aktivnosti i ima za cilj odreĊenu poslovnu aktivnost. Osnovna ideja ovakve usluge bi bila povezivanje poslovnih aktivnosti kod razliĉitih poslovnih subjekata. Pri tome Pošta preuzima na sebe potpunu brigu nad komunikacijom, odnosno u potpunosti kontroliše naĉin i oblik realizacije iste. Usluga se moţe dalje razvijati u pravcu nuĊenja povezivanja sa "nepoznatim" primaocem, tj. korisnici i ne moraju znati da su u vezi, dovoljno je da su u vezi sa Poštom. Na ovaj naĉin teţište aktivnosti se prebacuje na polje obezbeĊenja poslovne dostupnosti, a glavni sadrţaj usluge bi sve više bio rezultat odreĊenog poslovnog konsaltinga. Drugim reĉima, Pošta sve više teţište svoje aktivnosti premešta sa realizacije komunikacije na svrhu njenog nastanka. Pošta ima veliku šansu da prevaziĊe svoju vekovnu ulogu nadgraĊujući postojeće i prilagoĊavajući se novim tendencijama. Poruka za one koji se bave poštanskom delatnošću jeste da treba imati na umu da sve šanse ne mogu da traju veĉno odnosno da neke prilike imaju osobinu nepovratnosti. Oni drugi koji se bave implementacijom elektronskog poslovanja treba da imaju potpuno jasnu sliku o pomenutom konceptu nezaboravljajući znaĉaj fiziĉke distribucije odnosno koncepta logistiĉke podrške.

101


7. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U BANKARSKIM INSTITUCIJAMA I SITEMIMA PLATNOG PROMETA Tradicionalno bankarstvo podrazumeva da banka ima šalter i radno vreme, a to je upravo ono isto vreme kada zaposleni graĊanin takoĊe radi i nije u mogućnosti da ode do šaltera i obavi svoje bankarske poslove. Ako je ipak deo radnog vremena na raspolaganju za obavljanje poslova, u tom sluĉaju ima dovoljno drugih stvari kojima bi se ĉovek radije bavio nego išao od jednog šaltera do drugog i obavljao poslove. Problem kolizije radnog vremena banke i korisnika idealno se moţe rešiti uvoĊenjem elektronskog bankarskog servisa. Internet radi non-stop i to je upravo ono što je korisniku potrebno jer u tom sluĉaju nije vezan za doba dana, već moţe da bira i prilagoĊava vreme kada će obavljati poslove sa bankom. Danas u svetu ima nekoliko miliona Internet servera i više stotina hiljada prisutnih kompanija. Internet bakarstvo predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kuće, posredstvom Internet-a. Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bankarstvu :  nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladišteni na klijentovom hard disku (veća sigurnost pri obavljanju transakcija),  pristup banci i raĉunu je moguć sa bilo kog mesta na svetu, pod uslovom da na tom mestu postoji raĉunar prikljuĉen na Internet,  banka brine o odrţavanju sopstvenog hardverskog, softverskog i sistema zaštite,  moguće je i obavljanje on-line transakcija. Internet nudi bankama brojne mogućnosti, mada se još uvek globalna mreţa, uglavnom, koristi u promotivne svrhe. Glavni ograniĉavajući faktori koji ograniĉavaju pristanak potrošaĉa na ovu vrstu tehnologije su sigurnost i privatnost. Sa tehniĉke taĉke gledišta, neke banke su ovaj problem već rešile, ali ostaje ĉinjenica da je ponašanje potrošaĉa više voĊeno potrošaĉkom percepcijom nego tehniĉkim ĉinjenicama. Neprihvatanje da se bankarske transakcije obavljaju preko Internet-a postoji, pre svega, iz straha da kljuĉne finansijske informacije budu otkrivene. Internet bankarstvo datira iz 1980. godine. Wells Fargo banka je maja 1995.godine izradila prvi Web bankarski program za obavljanje poslovanja na Internet-u. Iste godine osnovana je prva specijalizovana Internet banka na svetu – Security First Network Bank, sa sedištem u Atlanti, SAD. Istorija razvoja Internet-a i rasta broja korisnika Internet bankarstva u tesnoj je vezi sa razvojem informacionih tehnologija. Brţe, sigurnije, lakše i jednostavnije poslovanje na Internetu, ciljevi su koje pred banke i druge finansijske institucije postavlja sve zahtevnije finansijsko trţište. Da bi se pomenuti ciljevi ispunili, u svetu se drastiĉno povećava obim ulaganja u informacione tehnologije i to kod najrazvijenih zemalja Evrope i Amerike u kojima se ujedno nalaze i najjaĉe finansijske institucije12. Kada se govori o Internet bankarstvu, podrazumevaju se dva oblika rada :  On-line bankarski servisi. Zahteva instalaciju softvera na “klijentu”, odnosno na PC-ju korisnika, pa se naziva i “softverski baziran” . Bez tog softvera korisnik ne moţe da radi. Samim tim on je ograniĉen na rad samo sa jednog PC-a. 12

R. Stankić, Internet i bankarstvo, Beograd, 1999.

102


Internet bazirano bankarstvo. Podrazumeva pristup bankarskom servisu sa bili kog raĉunara koji se konektuje na Internet, od kuće, sa posla ili sa putovanja, bez posebnog softvera. Postoje banke koje su 100% na Internet-u, odnosno nemaju “fiziĉku prezentaciju” kancelarije, šaltera. Bankarstvo koje one nude je, takoĊe, Internet bazirano bankarstvo. U literaturi, kao i u bankarskom poslovanju ĉesto se pravi greška pri izjednaĉavanju pojmova Internet bankarstvo i on-line bankarstvo. Oba pojma oznaĉavaju obavljanje bankarskih transakcija iz kuće. Asorptiman bankarskih usluga im je gotovo identiĉan, kao i sistemi zaštite. I tu je kraj sliĉnostima. Razlike meĊu njima znatno su veće. Internet bankarstvo ili cyber bankarstvo (CyberBanking) predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kuće, posredstvom Internet-a. Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bankarstvu :  nije potreban specifiĉan softver i ne postoje podaci uskladišteni na klijentovom hard disku (veća sigurnost pri obavljanju transakcija),  pristup banci i raĉunu je moguć sa bilo kog mesta na svetu (pod uslovom da na tom mestu postoji raĉunar prikljuĉen na Internet),  banka brine o odrţavanju sopstvenog hardverskog, softverskog i zaštitnog sistema,  moguće je i obavljanje on-line transakcija. On-line bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskih transakcija direktnom vezom klijenta i banke uz pomoć specijalizovanog softvera. Dakle, potreban je poseban softver instaliran na klijentovom raĉunaru sa koga se jedino i mogu obavljati transakcije i na kome se će nalaziti podaci o izvršenim promenama. Pri obavljanju bankarskih transakcija u on-line bankarstvu :  potreban je specijalan softver (Microsoft Money, Manage Your Money, Quicken softver, …) koji se ugraĊuju u raĉunar klijenta,  klijent je ograniĉen na obavljanje transakcija sa sopstvenog raĉunara,  klijent posluje sa dve strane - sa bankom i softverskom kompanijom (kompanije instaliraju i odrţavaju softverske programe),  klijentovi podaci o bankarskim transakcijama ostaju na hard disku i nisu otporni na eventualne napade iz okruţenja ( mogućnost pljaĉke, ubacivanje kompjuterskih virusa,…), potreban je novac za kupovinu softverskih programa, potrebno je vreme za instaliranje softverskih programa, kao i vreme za ovladavanje softverskim programima. Iz priloţenog se jasno vide razlike izmeĊu Internet bankarstva i on-line bankarstva. Osnovna razlika meĊu njima je u (ne)ugradnji specijalnih softverskih programa, koji ograniĉavaju korisnika na obavljanje usluga iskljuĉivo sa raĉunara u koji je ugraĊen softverski program. Razlike su i u stepenu sigurnosti pri obavljanju transakcija, u novcu potrebnom za kupovinu i ugradnju softvera i vremena potrebnog za obuku korisnika. Pomenuti razlozi jasno ukazuju da je Internet bankarstvo, ako ne bolji od on-line bankarstva, onda, zasigurno praktiĉniji, ekonomiĉniji i bezbedniji naĉin obavljanja bankarskog poslovanja direktno iz kuće.

7.1. USLUGE INTERNET BANAKA Danas, Internet prezentacije moraju biti interaktivne, multimedijalne i omogućavati kompletno poslovanje direktno na Internet-u. Iz pomenutih razloga, banke su u svom Internet poslovanju uvele niz inovacija (virtuelne poslovnice, specijalno finansijsko-softverske programe koji brinu o budţetu klijenata, ulaganjima....). Ipak, i pored pomenutih inovacija, banke su gotovo

103

Elektronsko poslovanje uniformne u ponudi bankarskih usluga i proizvoda jer većina svetskih banaka u svom Internet poslovanju nudi :  otvaranje i korišćenje ĉekovnih raĉuna,  plaćanje raĉuna elektronskim putem,  korišćenje sistema kreditnih kartica (Visa, Master Card,...),  trgovina hartijama od vrednosti,  obustave plaćanja (Stop Payment),  otvaranje i korišćenje tekućih raĉuna,  menjaĉki poslovi (samo u evropskim bankama),  otvaranje i korišćenje zajmovnog raĉuna (Loan account),  provera stanja na raĉunima klijenata,  provera transakcija iz prethodnog perioda na svim raĉunima klijenata,  elektronski transferi izmeĊu raĉuna,  E-mail korespodencija (dostavljanje svih najvaţnijih informacija za klijentovo poslovanje : informacije sa svetskih berzi, informacije o aktivnostima banka, informacije o stanju klijentovih ulaganja,...),  otvaranje i korišćenje depozitnih raĉuna,  obavljanje brokerskih usluga za klijente banke,  odobravanje hipotekarnih i ostalih kredita,  savetodavna funkcija. Bankarsko poslovanje na Internet-u je brzo, efikasno i ekonomiĉno. Otvaranje raĉuna u Internet bankama je potpuno besplatno. Provizije za plaćanje raĉuna elektronskim putem su minimalne ili u većini Internet banaka potpuno besplatne. Ostale provizije za Internet bankarske proizvode i usluge su identiĉne ili manje od provizija u takozvanom tradicionalnom (filijalnom) bankarstvu.

7.2. PREDNOSTI I NEDOSTACI INTERNET BANKARSTVA Internet bankarstvo ima brojne prednosti u odnosu na takozvano tradicionalno (filijalno) poslovanje banaka. Prednosti se, uglavnom, ogledaju u vremenskoj i prostornoj neograniĉenosti, brzini obavljanja transakcija, niskoj ceni i širokom asorptimanu bankarskih proizvoda i usluga. Osnovne prednosti su: Neograniĉeno radno vreme Internet banke: Osnovna prednost Internet banke jeste njihovo neograniĉeno radno vreme (24 sat dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godišnje). U tradicionalnom bankarstvu za obavljanje bankarskih usluga non-stop bilo bi potrebno angaţovati tri smene ljudi da svakodnevno rade 365 dana u godini i to u široko razgranatoj bankarskoj mreţi. Potreban broj ljudi za obavljanje non-stop poslovanja bio bi izuzetno velik, kao i troškovi ovakvog naĉina poslovanja. Prostorna neograniĉenost Internet bankarstva: Većina ljudi bira najbliţu banku. Danas ljudi mogu da imaju banku unutar svoga doma, bez obzira gde god ţive. Internet bankarstvo je moguće obavljati sa bilo kog mesta na svetu. Potrebno je da korisnik ima otvoren raĉun u nekoj banci koja pruţa usluge Internet bankarstva, da na mestu iz kog obavlja poslovanje postoji raĉun sa pristupom Internat-u i da korisnik zna sve šifre koje su mu potrebne za ulazak u Internet banku i njegov raĉun. U klasiĉnom bankarstvu korisnik je vezan za mesto i zemlju gde postoji filijala banke u kojoj ima otvorene raĉune.

104

Elektronsko poslovanje Brzo obavljanje transakcija: U tradicionalnom bankarstvu potrebno je utrošiti vreme za dolazak i odlazak u filijalu banke, zatim vreme za ĉekanje u filijalama, vreme za popunjavanje obrazaca, ĉekova i ostalih dokumenata, kao i vreme za obavljanje samih transakcija. Internet bankarstvo je daleko brţi naĉin za obavljanje bankarskih poslovanja. Za poslovanje u Internet banci potrebno je samo vreme za prijavljivanje u Internet banku i vreme za obavljanje bankarske transakcije. Niska cena obavljanja bankarskih transakcija: Internet bankarstvo je najjeftiniji oblik obavljanja bankarskih transakcija. Provizije koje se plaćaju za obavljanje bankarskih usluga u Internet bankarstvu su iste ili niţe od onih u tradicionalnom bankarstvu. Za obavljanje kvalitetnog bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu je potrebno daleko više ljudi, poslovnog prostora i opreme, nego u Internet bankarstvu. Samim tim i troškovi obavljanja bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu su daleko veći od onih u Internet bankarstvu. Nedostaci Internet bankarstva najviše su izraţeni u odsustvu sigurnosti pri obavljanju poslovanja,nepostojanju zakonske regulative, nedostatku privatnosti, otuĊenosti i odbojnosti prema inovacijama i opasnosti od zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne svrhe.Sigurnost, odnosno nedostatak sigurnosti i sistemi zaštite ne Internet-u su krucijalni faktori rasta i razvoja Internet-a. Ti faktori su veoma vaţni i za funkcionisanje i razvoj Internet bankarstva. Sa rastućim publicitetom otvorenih mreţa kao što je Internet i elektronskom razmenom informacija i novca izmeĊu geografski udaljenih lokacija, obezbeĊenje transakcija postaje od kljuĉne vaţnosti. Banke koje koriste elektronsku razmenu podataka u zatvorenim mreţama (Internet) osiguravaju se utvrĊivanjem identiteta i autorizacijom ljudi koji pristupaju mreţi. U otvorenim mreţama, postojeći mehanizmi tehniĉke i pravne zaštite nisu dovoljni da spreĉe neautorizovan pristup i hakerske upade. U tom smislu glavni nedostaci su Internet bankarstva su: 1. Nepostojanje zakonske regulative: Globalni sistem komuniciranja, kakav je Internet, zahteva aţurne i adekvatne pravne okvire koji treba da definišu potrebe poslovnih subjekata i korisnika usluga. Zakonska regulativa u vezi sa Internet-om i poslovanjem na njemu, razlikuje se od zemlje do zemlje. Dva ekonomski najrazvijenija dela sveta SAD i Evropska unija (EU) imaju razliĉite stavove po pitanju zakonske regulative na Internet-u. EU ima daleko liberalnije stavove po pitanju privatnosti poslovanja od SAD. Usaglašavanje njihovih stavova o zakonskoj regulativi na Internet-u, od izuzetnog je znaĉaja za kompletnu svetsku privredu. 2. Odbojnost prema inovacijama: Inovacije i nove proizvode većina ljudi prihvata sa izvesnom dozom nepoverenja i nezainteresovanosti. Identiĉna situacija je i sa Internet-om i poslovanjem na njemu. Prema poznatom istraţivanju autora Rodţersa13 , svi ljudi prolaze kroz sledeće faze u prihvatanju inovacija :  svesnost inovacije,  zainteresovanost,  procenjivanje inovacije,  proba, odnosno sticanje iskustva o inovacijama,  odluka da li usvojiti inovaciju i  uĉvršćivanje odluka o usvajanju inovacije Novi proizvod i inovacije prihvata u poĉetku samo 2,5% ljudi. Zbog svoje spremnosti da brzo prihvate inovacije ova grupa ljudi naziva se inovatorima. Inovatori su lideri mišljenja i ovi 13

R. Oppliger - Internet and Internet sacurity, London, 1998. godina.

105

Elektronsko poslovanje ljudi šire informacije ostalim ljudima sa kojima su u kontaktu. Rani prihvatioci su grupa ljudi koja sledi inovatore i ima ih 13,5%. Rana većina je grupa ljudi koja (34%) koja sa inovatorima i prihvatiocima ĉini ukupnu masu od 50% ljudi, koja pravovremeno prihvata nove proizvode i inovacije. Kasna većina prihvata inovacije i nove proizvode tek kada postanu društveno prihvatljivi i ako se dokaţu kao funkcionalno upotrebljivi. 16% ljudi ne prihvata inovacije ili ih prihvata sa velikim zakašnjenjem. Internet kao potpuno novi vid komunikacije, je u poĉetku prihvatio samo veoma uzak krug ljudi-inovatora i to prvenstveno nauĉnika, vojnih lica i univerzitetskih profesora. Vremenom je sve više ljudi koristilo Internet i pogodnosti koje on pruţa. Biće potrebno još mnogo godina dok se Internet i poslovanje na njemu prihvati i inplementira u svim delovima sveta. 3. Nizak nivo sigurnost i zaštite poslovanja: Bankarske institucije koje svoju delatnost obavljaju na Internet-u suoĉene su sa ozbiljnim problemima zaštite obavljanja bankarskih transakcija. Ne postoje savršeni sistemi zaštite. Internet banke kao i tradicionalne banke mogu biti opljaĉkane. To, svakako, nije razlog zbog koga bi ljudi prestali da ulaţu u banke. Naprotiv, osnova bankarskog poslovanja je poverenje. Klijenti imaju poverenje u Internet banke, jer kao i ostale finansijske institucije one garantuju svojim klijentima naknadu sredstava u sluĉaju pljaĉke. Internet banke nastoje da razviju još savršenije sisteme zaštite.

7.3. MOBILNO BANKARSTVO Spajanje mobilnih komunikacija i Interneta otvara nove kanale za razliĉite finansijske servise. Finansijske institucije sada imaju mogućnost da ponude bankarske, brokerske, usluge osiguranja preko mobilnih telefona, personalnih digitalnih asistenata (PDA) ili pejdţera. Prema istraţivanjima koja je sprovela Nokia, aplikacije mobilnog bankarstva su na samom vrhu zahteva korisnika beţiĉnih ureĊaja14. Razlog tome je što putem mobilne tehnologije moţe da se uradi ono na šta su finansijske institucije ĉekale već duţe vreme a to su aplikacije za proveru bankovnog raĉuna, trgovinu akcijama ili prenos sredstava sa raĉuna na raĉun koje se bukvalno mogu izvršiti sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Broj mobilnih pretplatnika u svetu dat je na slici 6.1.

14

Rod Ghani,The Future of WirelessBanking, IBM Global Servises 2001

106

Elektronsko poslovanje Slika 6.1. Broj mobilnih pretplatnika u svetu Kada se donese konaĉna odluka o prelasku na mobilno poslovanje, veliki izazov predstavlja definisanje uspešne strategije za rad u mobilnom okruţenju. Većina od servisa koje nude razliĉite finansijske insitucije su veoma sliĉna i predstavljaju samo osnovne aplikacije. Umesto toga tek nekoliko firmi eksploatiše širok raspon mogućnosti poĉev od pristupa razliĉitim informacijama do upravljanja transakcijama. Ove operacije su vremenski osetljive i ne zavise od lokacije na kojoj se izvršavaju. Mnoge kompanije na mobilni Internet gledaju tek kao na proširenje Weba. Uspešno poslovanje u mobilnom svetu zahteva od kompanija upravo da razumeju razlike izmeĊu mobilnog Interneta i Interneta i da prihvate izazove koje pred njih stavljaju mobilne tehnologije. Tek tada se moţe govoriti o uspehu u svetu mobilnog poslovanja.

7.3.1. Mobilni finansijski servisi Koliĉina i kvalitet finansijskih servisa u velikoj meri zavisi od raspoloţive mobilne platforme na kojoj će se izvršavati. Danas imamo razliĉite vrste finansijskih servisa i moţemo ih podeliti na: bankarske, brokerske, servise investicionog bankarstva, ostale finansijske servise i plaćanje raĉuna putem mobilnih ureĊaja15.

7.3.1.1. Bankarski servisi Banke više nemaju dilemu da li treba uvesti mobilno bankarstvo. Dok je većina starijih aplikacija realizovana kao SMS, dvosmerni komunikacioni protokol, većina današnjih aplikacija bazirana je na WAP standardu (Wireless Aplications Protocol). WAP omogućava mobilnim ureĊajima da komuniciraju preko Interneta jednostavnim unošenjem adrese kojoj ţele da pristupe. Ovakav naĉin pristupa Internetu ograniĉen je samim mobilnim ureĊajima i ogleda se u manjim brzinama, malim formama i koliĉinom memorije koju poseduju. Raniji servisi bili su tipiĉno informaciono-bazirani, korisnici su mogli da putem svog mobilnog ureĊaja proveraju stanje na raĉunu, proveravaju stanje svoje kreditne kartice ili da dobiju neke osnovne finansijske informacije. U novijem vremenu banke su poĉele da objedinjuju mogućnosti transakacija u svojim servisima. Od ovih servisa najĉešće se koriste plaćanje raĉuna, prenos sredstava ili aplikacije kreditiranja. Banke se nisu zaustavile na ovome, one i dalje proširuju svoje mobilne aplikacije novim transakcijama. Operacije koje će korisnici moći da izvedu putem svojih mobilnih ureĊaja postaje sve znaĉajnije i kompleksnije.

7.3.1.2. Brokeri Brokerske kuće su takoĊe neke od svojih servisa prebacile na mobilni Internet. Nezavisnost od vremena i lokacije pristupa mobilnih brokerskih servisa su veoma atraktivni za one korisnike koji ĉesto trguju. Kao dopunu, mobilni brokerski servisi nude svojim korisnicima da brzo reaguju na promene u uslovima trţišta. Inicijalno brokerske kuće nisu u mogućnosti da ponude sigurne aplikacije, oni su se zato fokusirali na informaciono-bazirane aplikacije kao što su praćenje vesti, pregled vrednosti akcija u realnom vremenu i proveru raĉuna. Ova ponuda se 15

Mobilo Financilal Servises, Mobilo City. net 2000

107

Elektronsko poslovanje sve više proširuje ukljuĉujući i jednostavne transakcije kao što su trgovina akcijama i upravljanje raĉunima.

7.3.1.3. Investiciono bankarstvo Investicione banke su uvidele potencijal koji donosi m-commerc kako za povećanje produktivnosti njihovih zaposlenih tako i za uvoĊenje novih servisa za institucije i privatne klijente. Sa strane prodaje i trgovine, investicione banke nude svojim klijentima »Just in case« mobilne aplikacije koje će u svako doba biti povezane sa trţištem. Vaţne vesti, promene cena, razliĉite analize mogu biti dostavljene korisnicima odmah po njihovom nastajanju bez obzira na kojoj se oni lokaciji nalazili. Sa strane akcionarskog investiranja i iz oblasti konsaltinga, aplikacije mobilnog poslovanja obezbeĊuju komplentnu finansijsku pomoć. Iz oblasti konsaltniga one omogućuju alate za podršku u odluĉivanju pomoću kojih donosioci odluka mogu da dele svoje mišljenje sa kljientima.

7.3.1.4. Drugi finansijski servisi Finansijske ustanove, kao što su osiguravajuće kompanije, zajmodavci i hipotekarne ustanove, savetodavne institucije, kao i kreditne ustanove razviju aplikacije mobilnog poslovanja. Kljuĉan izazov za ove vrste kompanija je taj da one treba da ponude svoje servise mobilnim klijentima u oblastima koje su tipiĉno istraţivaĉkog karaktera. Mogućnost predstavljaju push-bazirane aplikacije koje obaveštavaju klijente o svojoj ponudi u bilo koje potrebno vreme. Na primer putnik na aerodromu moţe da primi poruku koja ga obaveštava o paketima osiguranja koje moţe da dobije. Agenti za prodaju nekretnina mogu nuditi svoje usluge za vreme dok klijenti posećuju svoju potencijalnu kuću.

7.3.1.5. Mobilno plaćanje Mobilno plaćanje predstavlja najkritiĉniji deo m-commerca u vreme kada se mobilni ureĊaji sve više koriste kao transakcioni agenti. Razvoj mobilnog plaćanja će se nastaviti sve dok se ne iskristališe jedno ili dva rešenja koja će se nametnuti kao standard na trţištu. Tek tada se moţe oĉekivati da korisnici prihvate mobilno plaćanje kao alternativu uobiĉajenim metodama plaćanja. Za sada imamo nekoliko obećavajućih eksperimenta u ovoj oblasti.

7.3.1.6. Kartiĉarstvo Prvi pokušaji mobilnog plaćanja obuhvatali su standardne bankarske kreditne i debitne kartice u integraciji sa mobilnim telefonom. U avgustu 1999. godine Francuski telekom je pustio u rad probni servis koristeći motorolu starpack u kombinaciji sa ĉitaĉem kartica koji je omogućavao plaćanje putem bankarskih kartica. Postupak plaćanja bio je sledeći. Korisnici su pomoću telefona ili Interneta naruĉivali proizvode, preko svog mobilnog telefona primali su SMS poruku o uspešnoj narudţbini a zatim su kompletirali transakciju tako što su ubacivali karticu u ĉitaĉ i unosili šifru. Ovakva vrsta plaćanja nas dovodi do uverenja da su ovi ureĊaji korisniji od obiĉnih mobilnih telefona. MeĊutim kompanije bi morale da ponude integrisano rešenje mobilnih

108

Elektronsko poslovanje ureĊaja i ĉitaĉa kartica. Prednost je naravno stepen sigurnosti koji je u ovom sluĉaju izuzetno visok i vezan za ĉitaĉa kartica.

7.3.1.7. Rešenja koja ne koriste kartice Kompanije nude usluge mobilnog plaćanja za koje nije potrebna upotreba smart kartica. Sonera, bivši Finski telekom, obezbedio je usluge mobilnog plaćanja bez upotrebe smart kartica, ovaj servis nazvan je »pay-by-GSM phone«. Korisnici obavljaju transakcije tako što unose poseban broj koji se odnosi na recimo parking servis ili bilo kojeg drugog pruţaoca usluga. Operater mobilne telefonije u ovom sluĉaju igra ulogu klirinške kuće, ona kreditira korisnikov unapred odreĊeni raĉun. Ovakvo rešenje je veoma dobro za mikro plaćanja kao što je plaćanje razliĉitim trgovcima. Aplikacije plaćanja bez upotrebe kreditnih karica su veoma privlaĉne za korisnike pošto omogućavaju klijentima i trgovcima da obavljaju transakcije upotrebom postojeće infrastrukture. Nema nikakve potrebe da pojedinac kupuje posebne ureĊaje ili da kompanije ulaţu dodatne investicije u svoju opremu. Najvaţniji nedostatak ovakvog oblika plaćanja je sigurnost. Postojeće rešenje se oslanja na sigurnost GSM mreţe koja sama po sebi nije dovoljna da spreĉi zloupotrebe prilikom transakcija.

7.3.1.8. NFC rešenje plaćanja NFC tehnologija koja omogućava ureĊajima da na malim razdaljinama komunicira pomoću brzih radio signala takoĊe moţe da odigra vaţnu ulogu u sistemima mobilnog plaćanja. Pomoću NFC tehnologije korisnici mogu da obavljaju razliĉite vrste mikro plaćanja tako što će svoj mobilni telefon prineti ureĊaju za plaćanje i tako obaviti transakciju. Pomoću NFC tehnologije korisnici takoĊe mogu da »napune« svoje mobilne telefone novcem preko bankomata.

7.3.1.9. Mobilni keš Mobilni keš predstavlja naĉin punjenja mobilnih telefona »kešom« najĉešće pomoću smart kartica. Koncept je još uvek u eksperimentalnoj fazi i još uvek nema jedinstvenog procesa koji bi se nametnuo kao standard u ovoj oblasti. Postoji nekoliko inicijativa ukljuĉujući Visu i Barclays iz Velike Britanije. Obe kompanije su pustile u probni rad sistem zasnovan na debitnim smart karticama koji omogućavaju plaćanje i primanje keša putem beţiĉne mreţe. Od nedavno postoje i drugi principi pomoću koga korisnici mogu da razmenjuju mobilni keš. Korisnici mogu da razmenjuju keš putem e-maila ili komunikacijom pomoću infracrvenih portova. Dva najpoznatija servisa ove vrste su PayPal i Remit.com, oni omogućuju fiziĉkim i pravnim licima da vrše transfer novca sa svojih bankovnih raĉuna ili sa svojih kreditnih raĉuna. Da bi se ovi servisi prihvatili moraju biti ispunjena sledeća oĉekivanja, rad sa njima mora biti user-frendly i moraju raditi na postojećoj infrastrukturi.

109


7.3.2. Principi poslovanja m-bankarstva Trţište mobilnih finansija je još uvek u razvoju. Mnogi servisi koji su trenutno u upotrebi predstavljaju jednostavno proširenje Web servisa. Kompanije su pokazale vrlo malo inovacija kod servisa kao što su plaćanje raĉuna i trgovina. Iako se ovi servisi koriste u mobilnom okruţenju, oni ne koriste u potpunosti mogućnosti mobilnog poslovanja da transakcije budu raspoloţive u bilo koje vreme i na bilo kom mestu. Da bi u potpunosti iskoristile prednosti mobilnog poslovanja, finansijske institucije moraju dublje razumeti kljuĉne strategije i tehnologije mobilnog trţišta. Sledeće principe finansijske institucije moraju stalno imati na umu u ukoliko ţele da posluju u mobilnom okruţenju16: 1. Lojalnost korisnika je vaţnija od povratka investicija – Danas, finansijske institucije gledaju na mobilne servise kao na direktan trošak svog poslovanja.. Na Internetu postoje mnogi servisi koje pruţaju finansijske institucije, ali vreme koje korisnik moţe da provede na Webu je uvek ograniĉeno. Mobilni Internet omogućava korisnicima da pristupe finansijskim institucijama sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Iz tog razloga, kompanije koje se bave pruţanjem finansijskih usluga treba da na mobilne servise gledaju kao na dar, a ne da brinu o tome kako će im se povratiti uloţene investicije. Prihvatajući ovakav naĉin rada finansijke institucije utiĉu na povećanje lojalnosti svojih korisnika tako što im se pruţa mogućnost za praćenje ţivotnog stila korisnika i sliĉno. 2. Izbeći sliĉnost sa ostalima i u startu ponuditi razliĉite servise – Spektar servisa koje danas nude banke i brokerske institucije nalaze se u rasponu od provere bankovnih raĉuna i plaćanja do zaštite u sferi trgovine. Ovaj spektar usluga nudi većina finansijskih institucija i one predstavljaju njihovu standardnu ponudu. Razvijajući neke drugaĉije i naprednije servise, koji se ne mogu naći bilo gde na trţištu, privlaĉe se korisnici i povećava njihova lojalnost. Na taj naĉin moţe postati lider na trţistu.Obezbediti inovativne servise je znaĉajna šansa za finansijske institucije. Oni treba da budu razliĉiti od opšte ponude mobilnih finansijskih servisa. Na primer jedan od naprednijih servisa bio bi pristup nekim glasovnim analizama ili savetima finansijskih struĉnjaka. 3. Personalizacija je kljuĉ za lojalnost korisnika – Maksimiziranje koristi od jedan-najedan prirode mobilnih ureĊaja je kljuĉ za uspeh institucija koje ţele da uspostave jake veze sa korisnicima koji ne zavise od odreĊene lokacije. Personalizacija moţe imati više oblika. Jedan metod je skladištenje korisniĉikih informacija kao što su vrednosti akcija ili kamatne stope. Softverski alati zatim prikazuju razliĉite informacije u zavisnosti od toga ko pristupa aplikaciji. Drugi metod je ponuda razliĉitih servisa u zavisnosti od interesovanja klijenta. Recimo ako znamo da klijent ĉesto putuje moţemo mu ponuditi servis o mogućnostima osiguranja automobila. Personalizacija predstavlja fenomenalnu mogućnost za povećanje lojalnosti korisnika. 4. Partnerstvo sa mobilnim operaterima – U današnje vreme pristup mobilnom Internetu ograniĉen je preko malog broja provajdera. Oĉekuje se da će ovakav model biti prevaziĊen i da će ustupiti mesto paradigmi koja je sliĉna Internetu gde korisnik moţe da bira kako će pristupiti mreţi. Dok se to ne dogodi finansijske institucije bi trebalo da ostvare neki vid saradnje sa mobilnim operaterima i ponude svoje usluge na trţištu. Naravno saradnja sa drugim institucijama koje nude svoje usluge na mobilnom trţistu je takoĊe poţeljna. Firme moraju identifikovati njima znaĉajne partnere i tako izbeći da zaostanu u trţišnoj utakmici. 16

Quentin Mendoza, Staff Writer, This season for m-commerce, Anywhereyougo.com 2000

110

Elektronsko poslovanje 5. M-commerc mora biti integrisan sa drugim korisniĉkim servisima – Dobra mcommerc strategija ne znaĉi da ona treba da bude izolovana od drugih korisniĉkih kanala u organizaciji. Kompanije koje ne integrišu svoje tradicionalne Web strategije i Brick and Mortal modele poslovanja samo zbunjuju i udaljuju svoje korisnike. M-commerc mora biti inkorporiran u strategiju organizacije tako da dopunjuje, i da bude dopunjavan od drugih servisa. M-commerc omogućava kompanijama da popune praznine u svom radu kada nije moguć pristup informacijama preko drugih kanala. Pristup vremenski osetljivim podacima je sigurno brţi kada se ostvaruje preko mobilnih ureĊaja nego preko šaltera ili raĉunara. Ovaj servis treba da bude iskorišćen tako što će se korisnici ohrabrivati da koriste mobilne kanale kao izvor informacijama koje su vremenski osetljive i koje nisu vezane za odreĊenu lokaciju. Finansijske institucije treba da omoguće korisnicima da prvo pristupaju mobilnim kanalima usluţivanja a ako je neophodno da ih preusmere na druge kanale. Uspeh m-commerca zavisi i od toga kako će on biti podrţan od drugih servisa. 6. Da li su aplikacije prilagoĊene prethodnim korisnicima – Kada su finansijske institucije poĉele da se interesuju za mobilno trţište softerske kompanije su napravile aplikacije koje su obezbeĊivale razliĉite finansijske servise. Aplikacije koje su bile namenjene bankama i brokerskim institucijama uglavnom su nudile osnovne finansijske servise. Ovakve aplikacije nisu uvek uspevale da dostignu onaj nivo usluge na koji je korisnik navikao. Njihova glavna snaga leţala je u tome da one prikazuju kako korisnik reaguje na mobilno okruţenje. Aplikacija u mobilnom okruţenju mora biti bar pribliţno korisniĉki orjentisana u toj meri u kojoj je korisnik navikao koristeći razliĉite ranije usluge kompanije. Na primer, ako je korisnik navikao da kontaktira svog savetnika za trgovinu akcijama pre nego što se odluĉi da izvrši transakciju, treba mu omogućiti da takav servis obavi i preko svog mobilnog ureĊaja. 7. Pravilna zaštita zahteva pravilno planiranje – Pošto se rad finansijskih institucija uglavnom odnosi na novĉana i druga vrednosna sredstva i servisi mobilnih finansija vremenom rade sa sve većim i većim vrednosnim kapitalom. Upravo zbog toga mobilne aplikacije moraju pruţiti odgovarajući stepen zaštite. Ciljevi sigurnosti mobilnih aplikacija sliĉni su kao i kod Weba. Kreiranje zaštite u mobilnim aplikacijama predstavlja veliki izazov. Napraviti sigurnu, Internet mobilnu aplikaciju, nije nemoguće, ali, zahteva paţljivo planiranje, odgovarajuća sredstva i brz razvoj proizvoda. Sigurnost je komplikovan zahtev u mobilnom okruţenju ako kompanija ţeli da njen prozivod bude dostupan na više trţišta. 8. Oprez od srednjeg sloja – Finansijske institucije uglavnom rade aplikacije koje se koriste na razliĉitim ureĊajima. Distributeri koji isporuĉuju ovakve aplikacije trvrde da su one pouzdane na razliĉitim mobilnim ureĊajima ali to je taĉno samo u nekim sluĉajevima. One uglavnom zadovoljavaju samo osnovne zahteve pojedinih specifiĉnih ureĊaja. Neka od ovih rešenja obezbeĊuju jednostavne "parĉiće Weba" servise koji ne mogu da podrţe razliĉite atribute pojedinih ureĊaja, kao rezultat dobija se nepotpuna aplikacija koja smanjuje lojalnost korisnika. Mobilni finansijski servisi moraju se razvijati individulano za pojedine mobilne ureĊaje. 9. Strategija puštanja u rad aplikacije "Rollout" – Rollout je koncept koji kompanija mora da razmotri ukoliko ţeli da izvrši prodor na mobilno okruţenje. Uspešna rollout strategija zahteva da se ozbiljno razmotri koliko aktivnosti se moţe hendlovati na kompanijskim serverima, koliko na serverima partnera a koliko na korisnikovoj mreţi. Neke kompanije već imaju izgraĊenu adekvatnu podršku klijentima. Finansijske institucije moraju pomoći svojim korisnicima pri interakciji sa novim medijumom. Servis za podršku korisnicima bi trebao da prati korisnikove transakcije, pruţi odgovarajuću pomoć pri teškoćama u radu sa mobilnim okruţenjem i da informiše korisnike o budućim servisima koji će im biti na raspolaganju. Mobilno

111

Elektronsko poslovanje okruţenje je mnogo zahtevnije od Web okruţenja jer korisnici poseduju manji prag tolerancije za teškoće na koje nailaze u radu. Uzimajući sve ovo u obzir jasno je da finansijske institucije moraju izgraditi odgovarajuću podršku za rad sa korisnicima. Ovakva infrastruktura garantovala bi korisnicima bezbolan prelezak na rad sa mobilnim okruţenjem. 10. M-commerc nije samo za klijente – Većina finansijskih institucija fokusira svoju mobilnu ponudu eksluzivno na zadovoljenje potreba svojih klijenata. Ovaj aspekt je naravno veoma vaţan za mobilnu strategiju ali nije neophodno da budu i jedini. Zaposleni takoĊe mogu imati koristi od korišćenja mobilnih servisa što dovodi do povećanja njihove produktivnosti i efikasnosti. Na primer, kada investiciona banka vrši istraţivanja ona moţe imati dodatne koristi ako najnovije informacije distribuira do svojih zaposlenih u trenutku njihovog nastajanja. Zaposleni moţe primiti listu klijenata i doneti odluku da li će pojedinaĉno obaveštavati svoje klijente ili će poslati grupnu e-mail poruku svima.

7.3.3. Strategije m-bankarstva Korisnicima mobilnih usluga širi se set usluga koje mogu da izvršavaju preko svog mobilnog ureĊaja, od proste provere stanja na bankovnom raĉunu pa sve do izvršavanja nekih sloţenijih transakcija. Pokazalo se da korisnici veoma lako prihvataju nove usluge naroĉito one koje su vremenski ili lokacijski kritiĉne. Uĉešće bankarstva u m-commercu dato je na Slici 6.2. Danas banke širom sveta nude širok raspon bankarskih usluga putem svojih mobilnih kanala. Korisnici mogu da proveravaju stanje na svom bankovnom raĉunu, vrše transfer novca sa raĉuna na raĉun i vrše plaćanja. Oni takoĊe mogu da vide poslednje uplate, proveravaju kursnu listu ili vide vrednosti deonica na trţištu. Banka takoĊe koristi mobilne tehnologije da prenese vaţne finansijske informacije do svojih korisnika17.

Slika 6.2. Uĉešće bankarstva u m-commercu Neke banke koriste mogućnosti mobilnih telefona i uvode plaćanje pomoću kreditnih ili debitnih kartica. Promene ţivotnog stila korisnika, potreba za sve većom brzinom i boljim perfomansama dovode do pogoršanja odnosa izmeĊu korisnika i standardnih banĉinih kanala 17

B.Ţivanović, Uvod u mobilno bankarstvo, SITO, Beograd

112

Elektronsko poslovanje usluţivanja. Nove tehnologije omogućuju da banka zadovolji sve sofisticiranije potrebe korisnika i da ostvari bolju saradnju sa njima. Koristeći nove tehnologije banka treba da razume specifiĉne potrebe korisnika i da im isporuĉi komplentna finansijska rešenja koja im daju sve potrebne informacije i mogućnosti za komotan rad. Pristup korisniku preko njegovog mobilnog ureĊaja omogućava banci da ispita njegove individualne potrebe i da iskoristi najmoćnije sredstvo mobilnih ureĊaja – personalizaciju. Ukoliko uspešno primeni mogućnosti m-commerca banka moţe da poveća lojalnost korisnika nudeći mu usluge koje zadovoljavaju njegove specifiĉne potrebe i ostvari dodatni prihod poĉev od prijavljivanja za mobilne usluge pa do procenta po obavljenoj transakciji. Samo banka ima pristup relevantnim podacima koji opisuju korisnikovo ponašanje, kao što su, kupovna moć, kreditna sposobnost, modeli transakcija. Ove informacije koje su ĉesto fragmentisane i nepotpune mogu se, ukoliko se lepo obrade, iskoristiti da objasne korisnikovo ponašanje i da se razumeju njegove potrebe. Oĉigledno je da nove tehnologije stvaraju nove virtuelne kanale za prodaju i isporuku finansijskih servisa. Mobilna tehnologija omogućava da se istraţi ţivotni stil korisnika i da se stvori bolja povezanost finansijske institucije sa korisnikom. Mobilni virtuelni kanali ĉak više poboljšavaju tradicionalne bankarske usluge od Internet kanala.

7.3.3.1. Primer Woolwich m-banking servisa Woolwich je banka srednje veliĉine u Velikoj Britaniji ali je postala vodeći provajder personalizovaniih usluga. Ova banka je procenila da mora da ponudi trţištu nešto drugaĉije i to veoma brzo. Servis mobilnog bankarstva, koji je samo deo integrisanog rešenja, banke Woolwich na raspolaganju je 24 sata dnevno. Uvodeći nove tehnologije banka se opredelila sa »Click and Mortar« rešenje, što znaĉi da se nove tehnologije integrišu sa postojećim, tradicionalnim banĉinim servisima. MeĊutim, nije dovoljno samo obezbediti podršku novim tehnologijama, sistem takoĊe mora biti otvoren da prihvati nove tehnologije u trenutku njihovog nastajanja. Sistem omogućuje korisnicima da dobiju informacije u odgovarajućem formatu bez obzira na vrstu ureĊaja preko kojeg pristupaju banci. Za lansiranje aplikacije na trţište Woolwich je poštovao principe m-bankarstva, izmeĊu ostalog i probni rad aplikacije. Aplikacija je puštena u rad oktobra 1999 godine. Partneri banke na razvoju aplikacije bili su Microsoft, Dell, Unisys i Software AG. Aplikacija omogućuje da korisnici imaju pun uvid u svoje finansijsko stanje, a takoĊe su ispunjeni ciljevi koje je banka sebi postavila:  Robusnost-Sistem moţe da podrţava većinu transakcija 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.  Scalabilnost – Servis je spreman da prihvati sve veći broj potencijalnih korisnika bez dodatnog rada na razvoju aplikacije.  Distributivnost – Omogućeno je da se proces veoma brzo izvršava i da korisnik u najkraće vreme dolazi do podataka uprkos većem broju slojeva kroz koje oni prolaze.  Fleksibilnost – razdvojeni su podaci, poslovna logika i prezentacioni sloj tako da se lako mogu dodavati nova rešenja u sistem bez potrebe za ispravkama ili redudansom. Pre poĉetka rada sa m-banking servisom banke Woolwich korisnik mora da izvrši autentifikaciju. Logovanje je veoma jednostavno, kao i ĉitava aplikacija i od korisnika se traţi da unese registracioni broj i PIN. Nakon toga on dobija meni koji im osim servisa mobilnog bankarstva pruţa i neke dodatne informacije Slika 6.3.

113


Slika 6.3. M-banking, autentifikacija Servis mobilnog bankarstva nudi usluge provere raĉuna, izvršenja prenosa sredstava sa raĉuna na raĉun, provere transakcija i plaćanja raĉuna. Ukoliko se odluĉi za proveru raĉuna (Slika 6.4.) korisnik dobija podmeni sa spiskom raĉuna koje ima otvorene u banci. Poznato je da korisnik moţe da poseduje više raĉuna, da bi se izbegle greške koje mogu nastati prilikom unošenja podataka korisnik ne mora da unosi broj raĉuna. Odabirom raĉuna koje ţeli da vidi dobija pregled iznosa raspoloţivih sredstava za tekući datum. Ova opcija je od velike koristi jer se stanje na raĉunu moţe proveriti sa bilo koje lokacije i u bilo koje vreme što je znaĉajno ukoliko oĉekujemo neku uplatu a nalazimo se na putu ili odmoru.

Slika 6.4. M-banking, provera raĉuna Odabirom opcije transakcije (Slika 6.5.) dobija se spisak svih transakcija za dati period, ukoliko ţeli korisnik moţe dobiti detaljan uvid u transakciju klikom na nju. Na ekranu tada moţe videti iznos transakcije, datum, tip plaćanja (keš, ĉekovi) i stanje posle izvršene transakcije.

Slika 6.5. M-banking, opcija transakcije Moţda najznaĉajnija opcija koju servis poseduje je plaćanje raĉuna (Slika 6.6.) Radi sigurnosti dozvoljena su plaćanja sa relativno malim iznosima. Korisnik prvo odabere koji raĉun

114

Elektronsko poslovanje ţeli da plati a zatim sa kojeg raĉuna da izvrši transakciju. Posle unosa iznosa i datuma korisnik potvrĊuje transakciju i raĉun za je plaćen.

Slika 6.6. M-banking, plaćanje raĉuna Pošto korisnici banke po pravilu imaju više raĉuna koje koriste u razliĉite svrhe, za troškove automobila, odmor, štednju za stare dane, oni mogu izvršiti transfer novca sa jednog raĉuna na drugi. Ova operacija je takoĊe priliĉno jednostavna, korisnik odabira raĉun sa kojeg će izvršiti transfer, raĉun na koji će novac biti prebaĉen i iznos novca. Korisnici su uglavnom oduševljeni sa aplikacijom, do sada sistem je pokazao inzvarendne rezultate. Woolwich je kombinovao modernu strategiju sa fleksibilnom tehnologijom. Sistem je veoma paţljivo dizajniran tako da sa lakoćom prisvaja nove korisnike i otvoren je prema novim servisima. Sa tehniĉke strane veoma je lako dodati nove oblike usluţivanja.

7.4. PLATNE KARTICE Plastiĉna platna kartica je pronalazak praktiĉnosti. postoji priĉa da je novĉana kartica nastala krajem prošlog veka kada je tadašnji Direktor drţavnog trezora SAD platio raĉun u jednom Njujorškom restoranu sa svojom vizit kartom, pošto nije imao dovoljno gotovog novca kod sebe. Sam ĉin plaćanja raĉuna sa negotovinskim papirom, koji je obezbeĊivao samo podatke o klijentu, kao i odreĊena doza poverenja koja se uspostavila u trenutku plaćanja, kao garancija plaćanja proizveli su novi proizvod na finansijskom trţištu, koji se u poĉetku razvijao lokalno i ekstezivno, da bi se u novije vreme ukrupnjavao i sublimirao, tako da iz lokalnih okvira prelazi u globalne sisteme novĉanih kartica. Prva platna kartica pojavila se krajem prošlog veka u SAD, a poĉetak razvoja vezuje se uz hotel Creditletter Company. Imaoci ovih kartica su mogli, umesto gotovim novcem, posebnom karticom da plaćaju hotelske usluge. IzmeĊu dva rata došlo je do naglog povećanja emitovanja i primene kartice kao instrumenta plaćanja. Potaknuti pozitivnim rezultatima Creditletter kompanije u SAD su i druge kompanije (Texaco, Esso i dr.) poĉele sa izdavanjem svojih kartica. U toku 1950. godine, u Njujorku je osnovana prva specijalizovana organizacija pod nazivom “Diners club” koja zapoĉinje emitovanje kartica. 1958. godine njujorški turistiĉki koncern American Express Company lansira meĊunarodnu karticu “American Express” i već iste godine osniva svoja predstavništva u Evropi i na ostalim kontinentima. Karticu “Carte Blanche” emitovao je, takoĊe, pedesetih godina ovog veka na podruĉju SAD Hilton Hotel Corporation. U poĉetku su ove kartice posedovali samo graĊani sa visokim primanjima. Kasnije se ta restriktivna politika menja i pod dominacijom Citybank-e dolazi do još većeg uspeha ove kartice.

115

Elektronsko poslovanje Bank of America, 1958. godine, emituje univerzalnu karticu koja postiţe veliki renome. Ta je kartica, danas u svetu, poznata kao VISA kartica. Kao surogat gotovinskog i ĉekovnog prometa pojavljuju se kreditne kartice prvo u Americi, a potom u Evropi i Japanu. Kreditna kartica je osnovni instrument plastiĉnog novca i u sebi sadrţi elemente potrošaĉkog kredita, putniĉkog ĉeka i tehnologije periodiĉnog obraĉuna sa bankarskim institucijama. U dosadašnjem razvoju kreditnih kartica izdiferencirala su se tri pojavna oblika:  Specijalizovane kreditne kartice, koje izdaju trgovaĉke i usluţne kuće (npr. lanci hotela ili robnih kuća) za plaćanje robe i usluga u svim njihovim poslovnim objektima.  Univerzalne kreditne kartice, koje izdaju specijalizovane firme za kreditiranje prodaje privrednih subjekata u obliku svojevrsnih "Clearing house" sistema. Najpoznatija univerzalna kreditna kartica je AMERICAN EXPRESS kartica. Zbog problema finansijskog obraĉuna i obezbeĊenja naplate svi sistemi su u tesnoj vezi sa bankarskim institucijama.  Bankarske kreditne kartice su najrazvijeniji oblik plastiĉnog novca i dele se na dve grupe: kreditne i debitne bankarske kartice. Kreditne bankarske kartice imaju taĉno odreĊen limit, grace period, kamatne i ostale finansijske uslove korišćenja neobezbeĊenog kreditnog okvira. Debitne bankarske kartice sluţe za platne operacije u iznosu sredstava na depozitnom raĉunu kao rentabilniji supstitut ĉekova i kao indetifikaciona kartica na elektronskim terminalima i blagajnama (ATM ureĊajima i POS terminalima). Zanimljivo je napomenuti da se bankarske kreditne kartice u stranoj literaturi ĉesto navode kao "ATM Card" (bankomat kartice) upravo zbog njihove karakteristike da se koriste na bankomatima. U našoj literaturi još uvek postoji šarenilo naziva i pojmova za istu vrstu kartica. Ipak odomaćio se pojam "bankarske platne kartice" koji moţda najbolje definiše i objedinjava oba aspekta bankarskih kreditnih kartica - kreditnu i debitnu funkciju. Treba napomenuti i još jednu ĉinjenicu koja donekle narušava širok pojam ATM kartice: U svetu postoje i posebne ATM kartice koje se mogu koristiti sa na odreĊenoj vrsti bankomata i ĉija je to jedina funkcija - iskljuĉivo sluţe za podizanje gotovine na bankomatima. Platna kartica je instrument bezgotovinskog naĉina plaćanja i instrument za podizanje gotovog novca kod izdavaoca kartice ili preko bankomata. Platne kartice se mogu podeliti u tri grupe:  kreditne kartice,  debitne kartice i  smart gotovinske kartice. Kreditne kartice sadrţe odreĊeni kreditni limit koji potrošaĉ moţe koristiti prilikom kupovine robe ili povlaĉenja gotovine. To znaĉi da je banka odobrila vlasniku kreditne kartice unapred odreĊenu kreditnu liniju. Plaćanje kreditnim karticama moţe se vršiti sa svima onima koji su sa izdavaocem tih kartica stupili u ugovorenu obavezu da će pri njihovom prezentiranju davati imaocima robu ili usluge. Pri tome je vlasnik kreditne kartice duţan uz prezentaciju kreditne kartice da potpiše raĉun koji prodavac robe ili davalac usluga dostavlja izdavaocu kreditne kartice od koga vrši naplatu u ugovorenom roku. Klijent banke kome je banka izdala kreditnu karticu ima odvojen raĉun po kreditnoj kartici od njegovog tekućeg raĉuna. On obiĉno na meseĉnoj osnovi dobija stanje na raĉunu kartice. Odobreni kredit, tj. duţniĉki saldo na tom raĉunu moţe se u celosti isplatiti na kraju meseca ili se moţe isplaćivati u ratama, pri ĉemu neizmireni dug prelazi u produţeni kredit na koji banka naplaćuje kamatu. Pored toga, neke banke naplaćuju i godišnju taksu ili ĉlanarinu od vlasnika kartice.

116

Elektronsko poslovanje Postoje dve vrste kreditnih kartica odnosno dve mogućnosti za otplatu kredita iskorišćenog u okviru dozvoljeno limita na kartici. U oba sluĉaja, banka periodiĉno (uobiĉajeno je jednom meseĉno) vrši presek stanja na kreditnom raĉunu kartice i do tada pristigle transakcije tj. uplate na raĉun sumira u tzv. Izveštaj po raĉunu kreditne kartice (Credit Card Statement) koji se dostavlja poštom na ugovorenu adresu. Izveštaj po raĉunu kreditne kartice sadrţi detaljne informacije o svakoj transakciji koja je naĉinjena karticom tokom obraĉunskog perioda na koji se Izveštaj odnosi, ukljuĉujući i iznos eventualno obraĉunate kamate i drugih troškova. Pored toga, u Izveštaju je posebno prikazan iznos koji treba da se uplati na raĉun kreditne kartice u cilju otplate iskorišćenog kredita kao i datum do kojeg uplatu treba izvršiti. Ako je kreditna kartica poslovnom politikom banke bazirana na tzv. “Charge” kreditu u Izveštaju po raĉunu kreditne kartice će biti naznaĉeno da u datom roku treba uplatiti na raĉun kreditne kartice celokupan iznos do tada iskorišćenog kredita. U tom sluĉaju banka Vam ne obraĉunava nikakvu kamatu a Vas poĉetni kreditni limit Vam je u punom iznosu na raspolaganju za dalje trošenje u naredonom obraĉunskom periodu. Kada je u pitanju kreditna kartica koja je poslovnom politikom banke bazirana na tzv. “Revolving” kreditu u izveštaju po raĉunu kreditne kartice će biti naznaĉeno da u datom roku treba uplatiti najmanje tzv. minimalni iznos koji u stvari predstavlja jedan deo od Vašeg ukupnog iskorišćenog kredita tokom tog obraĉunskog perioda. Minimalni iznos koji treba uplatiti odredjuje banka i najĉešće je iznos rate koji se obraĉunava na principu dobijanja proizvoda od ukupnog iznosa iskorišćenog kredita i broja odobrenih rata. Pogodnost “Revolving” kreditne kartice je u tome što se moţe izabrati da se:  uplati zahtevani minimalni iznos ili bilo koji iznos veći od toga - u tom sluĉaju preostali deo iskorišćenog kredita prenosi se u sledeći obraĉunski period i na njega se obraĉunava kreditna kamata a dozvoljeni poĉetni kreditni limit se umanjuje za taj iznos.  uplati ceo iznos iskorišćenog kredita - u tom sluĉaju banka ne obraĉunava nikakvu kamatu a poĉetni kreditni limit je u punom iznosu na raspolaganju za dalje trošenje u narednom obraĉunskom periodu. Debitna kartice omogućava njenom vlasniku da direktno zaduţi svoj raĉun kod banke. Vlasnik ove kartice posle kupovine nema period slobodnog kredita. To znaĉi da komitent putem daljinskih komunikacionih veza povlaĉi novac sa svog tekućeg raĉuna kod banke, bez potrebe da fiziĉki doĊe u banku. Debitne kartice mogu se koristiti u trgovinskim radnjama koje su snabdevene POS terminalima ili bankarskim automatima (ATM). Vlasnik debitne kartice koji povlaĉi novac ili vrši plaćanje za kupovinu roba ili usluga, odmah se zaduţuje na svom raĉunu kod banke. Upravo zbog trenutnog zaduţenja raĉuna potrošaĉa koje se obavlja korišćenjem online veze sa kompjuterskim centrom, debitne kartice su povoljne za prodavce, odnosno davaoce usluga, na ĉiji raĉun se takoĊe trenutno transferišu sredstva. MeĊutim, vlasnik debitne kartice ima mogućnost korišćenja sredstava samo do iznosa pokrića na svom raĉunu kod banke. Smart gotovinske kartice sadrţe kompjuterski ĉip na koji se „‟ubacuje‟‟ iznos novca sa raĉuna vlasnika kartice ili gotovinskom naplatom od njega. Na ovim karticama je dakle, usklaĊištena odreĊena vrednost, odnosno unapred uplaćena sredstva koja su na raspolaganju klijentu. Prilikom kupovine roba ili korišćenja usluga taj iznos se smanjuje korišćenjem terminala na prodajnim mestima. Smart gotovinske kartice mogu biti jednonamenske i više namenske. Jednonamenske kartice su obiĉno jednokratne tako da se po iskorišćavanju na njima usklaĊistenih vrednosti ne

117

Elektronsko poslovanje mogu ‟‟dopuniti‟‟ i ponovo koristiti (kartice za telefonske govornice, za parking, mobilne telefone...). Za razliku od ovih, višenamenske kartice se mogu ‟‟puniti‟‟ i one se koriste kao opšte sredstvo plaćanja na mestima koja su snabdevena specijalnim terminalima. Da bi vlasnik elektronskog novca mogao da ga koristi za plaćanja, on mora prethodno da kupi odreĊenu vrednost elektronskog novca u zamenu za konvencionalni novac. Kupovinom elektronskog novca on vrši ‚‚plaćanje unapred", jer unapred kupuje ţeljeni iznos elektronskog novca koji će kasnije upotrebljavati za plaćanja, za razliku od debitnih kartica gde se vrši ‚‚plaćanje sada" i kreditnih kartica gde vlasnik vrši ‚‚plaćanje kasnije".

7.5. TEHNIĈKE KARAKTERISTIKE PLATNIH KARTICA U tehniĉko-tehnološkom pogledu dizajniranja i eksploatacije postoji nekoliko pojavnih vrsta kartica:  Standardne kartice koje su specifiĉne i unikatne jedino po svom grafiĉkom dizajnu, ali bez ikakvih ozbiljnijih elemenata zaštite od rizika zloupotrebe. Sluţe iskljuĉivo kao identifikaciono sredstvo pri realizaciji kreditnog prava.  Kartice sa BAR kodom koje uglavnom izdaju i koriste specijalizovane trgovaĉke i usluţne organizacije. U ekspoataciji ovih kartica koriste se optiĉki ĉitaĉi BAR kodova. I kod njih se javlja nemogućnost efikasne zaštite.  Kartice sa magnetnim zapisom su najrasprostranjeniji medij kada su u pitanju novĉane kartice, pošto su do pojave smart kartica imale najbolje performanse u zaštiti od rizika zloupotrebe. U ekspoataciji ovih kartica koriste se ĉitaĉi magnetnog zapisa na kartici relativno velike duţine.  Smart kartice (ICC) sa integralnim kolom zaštićene memorije visokog kapaciteta su prve multidisciplinarne kartice koje se koriste ne samo u bankarstvu nego i u drugim sferama poslovanja. Smart kartice polako potiskuju ostale oblike namećući se kao osnovni standard kada je u pitanju medij eksploatacije kartica.  Laserske kartice su nastavak razvoja smart tehnologije u pravcu povećanja hardverskih resursa. One imaju mogućnost memorije do nekoliko MB i spadaju u budućnost razvoja multimedijalnih kartica sa kojima će biti moguće obavljati ne samo novĉane transkacije, nego i vršiti sve ostale personalne poslove (npr. u zdravstvu za praćenje zdravstvenog stanja korisnika, u javnim i socijalnim ustanovama za praćenje statusa korisnika itd.) Kao što se vidi na slici kartica se sastoji od jezgra i zaštitnog laminata sa obe strane jezgra. Štampanje se vrši na specijalnim stampaĉima namenjeni za štampanje kartica,a na samu karticu moguce je staviti podatke kao sto su:licni podaci(ime,prezime,adresa,…), slika, otisak, UV zastita, duh efekat,… Laminati se prethodno stampaju sa unutrašnje strane,pre svega zbog toga sto oni predstavljaju zaštitu jezgra da se prilikom njihovog korišćenja ne bi oĉtetila sama štampa. U tehniĉko-tehnološkom pogledu dizajniranja, funkcija koje su stanju da obavljaju i sigurnosti postoje sledeće vrste platnih kartica: 1. Platne kartice sa magnetnom trakom(magnetne kartice), 2. Platne kartice sa mikro ĉipom(smart kartice).

118

Elektronsko poslovanje Zaštitna Laminata - 10 mil Jezgro - 10 mil

Manetna traka po

kojoj

moţe da se Promenljiva piše bela štampa

crno

Zaštitna laminata - 10

Prethodna

mil

štampa na obe strane.

Zaštitne

znake

definiše

korisnik Varijabilna

prednja

štampa u boji

Prethodna štampa na laminati

7.6. PLATNE KARTICE SA MAGNETNOM TRAKOM Današnja tipiĉna platna kartica pored otisnutih podataka o korisniku i izdavaĉu sadrţi i magnetski medij nanešen u obliku trake na površinu kartice. Ovaj medij, na koji se podaci zapisuju na sliĉan naĉin kao na magnetsku audio traku, sadrţi podatke vezane za korisnika kartice, poput liĉnih podataka, broja raĉuna ili PIN-a. Podatke sa magnetskog medija moţe proĉitati ureĊaj pomoću kojega se vrše transakcije. Sam proces plaćanja karticama sa magnetskim zapisom moţe se predstaviti sledećom procedurom:Korisnik stavi svoju karticu u ureĊaj pomoću kojeg vrši plaćanje i unosi svoj PIN. Uneseni PIN se uporeĊuje sa onim zapisanim na samoj kartici i omogućuje se transakcija ukoliko je korisnik ispravno identifikovan. UreĊaj proĉita broj korisnikovog raĉuna i uspostavlja telefonsku vezu sa centralnim raĉunarom koje sadrţi podatke o raĉunu. Tada se vrši ţeljena transakcija. Postoji nekoliko bitnih ĉinjenica vezanih za magnetske kartice:Sve transakcije se obavljaju zapravo u udaljenom raĉunaru.S njim komunicira telefonskom vezom terminal koji oĉitava podatke sa korisnikove kartice.Sama magnetska kartica sadrţi iskljuĉivo podatke o korisniku. Na njoj nije zapisana nikakva realna vrednost.S obzirom da su podaci na magnetskoj kartici zapisani na samoj površini postoji velika opasnost njihovog oštećivanja ili ĉak kopiranja. Pored svega koliĉina podataka zapisanih na njima je relativno mala, a podaci su gotovo nezaštićeni od neovlaštenog kopiranja.

119


Pista za magnetni zapis Pista za potpis korisnika

Centar za autorizaciju Po{ tanske { tedionice a.d. - tel. 011/3376-300

Staza 1 Staza 2 Staza 3

POTPIS

Ova kartica je vlasni{ tvo izdavaoca i na zahtev izdavaoca mora biti vra} ena. Ako prona| ete ovu karticu, molimo vas da je predate najbli` oj banci ili po{ ti. In case you find this card, please hand it over to nearest bank or post office.

Magnetna traka ili magnetna pista na kartici je medij (nosioc podataka) na koji se prilikom personalizacije kartice nanose (kodiraju) potrebni podaci u odgovarajućem formatu kako bi se omogućilo obavljanje i evidentiranje transakcije sa karticom na elektronskim ureĊajima kao što su ATM (bankomat) ili POS terminal. Uobiĉajeno je da se podaci na magnetu traku nanose u formatu koji je definisan meĊunarodno prihvaćenim standardom, a u zavisnosti od broja staze na traci, kojih na uobiĉajenoj magnetnoj traci ima tri. MeĊunarodna organizacija za standardizaciju ISO (International Standards Organization) donela je standarde koji se s vremena na vreme dopunjuju novim specifikacijama i usklaĊuju sa aktuelnim tehnološkim dostignućima i zahtevima korisnika. Standardima su definisane taĉne dimenzije platnih kartica, poloţaj magnetne trake na kartici, kao i sadrţaj staza 1,2 i 3. Platne kartice najĉešće koriste samo stazu 2. Format traga 2 je ANSI/ISO BCD 5 bita (4 + 1 bit nepariteta ),kao što je prikazano u tabeli1.3.1. Set znakova se sastoji od ukupno 16 znakova, 10 numeriĉkih znakova, 3 kontrolna znaka i 3 specijalna znaka. Sadrţaj piste 2 na platnoj kartici je sledeći: SS: Poĉetak podataka (Start Sentinel). 1 znak: ;. PAN: Primarni broj raĉuna (Primary Account Number). Do 16 znakova i ima istu strukturu kao kod traga 1. FS: Separator polja (Field Separator). 1 character: = CC: Šifra zemlje (Country Code). 3 znaka, samo ako PAN poĉinje sa 59. Kodovi (šifre zemalja) su definisani u ISO 3166. ED: Datum isticanja vaţnosti kartice. 4 cifre: YYMM. SC: Šifra usluge (Service Code). 3 cifre (101, 504 i sl. – prema standardu). PVV: PVV (PIN Verification Value). CVV - Card Verification Value, sluţi za proveru integriteta magnetnog zapisa DD: Opcionalni podaci (Discretionary Data). Ostatak znakova na raspolaganju Izdavaocu kartice. ES: Kraj podatka (End Sentinel). 1 character: ?. LRC: Longitude Redundancy Check. 1 znak Nijedna od staza na kartici sa magnetnim zapisom nema kapacitet za ĉuvanje velike koliĉine podataka, već kapacitet memorije omogućava ĉuvanje podataka za obezbeĊenje dodatne sigurnosti. Upisani podaci su podloţni spoljnim uticajima i mogu biti promenjeni, obrisani ili oštećeni, namerno ili sluĉajno. Iako postji mogućnost za upisivanje i ĉitanje podataka, zbog nedovoljne

120

Elektronsko poslovanje sigurnosti i praktiĉnih razloga upisivanje se gotovo ne koristi, tako da ovu karticu moţemo nazvati samo memorijskom, odnosno karticom na kojoj se podaci samo ĉuvaju. Za razmenu poruka generisane platnom karticom u realnom vremenu koristi se ISO 8583 standard. U osnovi, logika standdarda ISO 8583 je veoma jednostavna. Poruka se sastoji iz tri osnovna dela: 1. MTI - Tip poruke (Message Type Indicator); 2. Jedna ili dve bit-mape; 3. Niz elemenata podataka ĉiji je redosled, prisustvo ili odsustvo definisano bit-mapama. Osnovu ĉine reĉnik elemenata podataka u kome je svaki element oznaĉen rednim brojem i lista standardnih poruka sa trocifrenim kljuĉem. Poruke od terminala ka raĉunaru su: 100, 200, 300, 400, 500, 800. Odgovori na te poruke su: 110, 210, 310, 410, 810. Svaka poruka koja nastaje uĉitavanjem magnetne kartice na terminalu ili ruĉnim unošenjem, poĉinje tipom poruke i poljem od 8 ili 16 bajtova koje se naziva bit-mapa. Prvih osam bajtova ĉini tzv. primarna bit-mapa, a drugih 8 bajtova oznaĉava sekundarnu bitmapu. Primarna bit-mapa je obavezna a sekundarna je opcionalna. Svaki bit, sa leva na desno, oznacava prisustvo (1) odgovarajućeg elementa podataka ili njegovo odsustvo (0). Prvi levi bit oznaĉava prisustvo ili odsustvo sekundarne bit-mape (Ovo praktiĉno znaĉi da broj bit mapa nije ograniĉen na samo dve. Ako druga bit-mapa ima prvi levi bit »1«, to znaĉi da potoji i treća bit-mapa i t.d). ISO 8583 standard je veoma fleksibilan i razliciti korisnici ga implementiraju svako prema svojim potrebama. U sledećem primeru data je jedna finansijska transakcija i sadrţaj primarne bitmape, kao i nekoliko elemenata podataka na poĉetku poruke: 02003020058020C00004003000000000112233000907002200300 |Trag 2 | 3 0 0 0 0 0 0 1 1 2 5 0…tip| bit - mapa | pc | iznos |pos | | | broj termin. |prodavnica |…

| rbt

Ĉinjenica je da su kartice sa magnetnom trakom u svetu odavno u masovnoj upotrebi, tako da su terminali za njihovo korišćenje veoma rasprostranjeni, govori da će se ova vrsta kartica još dugo zadrţati u upotrebi. Ukoliko govorimo o primenama kartiĉne tehnologije u elektronskim sistemima plaćanja, magnetske kartice su potpuno neupotrebljive za prenos i ĉuvanje elektronskog novca. Njihove karakteristike su jedino za upotrebu u sistemima kreditnih kartica gde su na magnetskom mediju kartice zapisani podaci o kartici i korisniku.

7.7. PLATNE KARTICE SA MIKRO ĈIPOM Platne kartice sa mikro ĉipom se u literaturi ĉesto nazivaju pametnim ili inteligentnim karticama (smart card, inteligent card). Ova kartica, koja po izgledu podseća na obiĉnu kreditnu ili debitnu karticu, poseduje jedan detalj koji je odvaja od njih, a to je integrisano kolo ili ĉip, na kome se nalazi procesor i memorija. Ovakva struktura omogućava uvoĊenje automnosti obrade podataka i porasta kapaciteta memorije. Zahvaljujući inteligenciji kartice, moguće je razviti raznovrsne sigurnosne aplikacije u oblastima kao što su: zaštita pristupa raĉunaru ili mreţi, identifikacija, mobilna telefonija, elektronski novac, vozaĉka dozvola, zdravstveni karton, zaštita podataka, digitalni potpis, kuponi, zaštita autorskih prava, elektronska trgovina, itd.

121

Elektronsko poslovanje Europay, MasterCard i Visa zajedno su kreirali set smart card specifikacija (EMV‟96) zasnovan na ISO 7816 standardima. Visa je zatim razvila sopstvene specifikacije zasnovane na EMV. Pošto smart kartica poseduje mikroprocesor, ima mogućnost da donosi odluke po odreĊenim pravilima programiranim na ĉipu, bez potrebe da se kontaktira Host izdavaoca kartice, ĉime se ne opterećuju komunikacione linije. Podaci koji se nalaze na kartici nikada ne napuštaju njeno bezbedno okruţenje, otporni su na sve napade na operativni sistem. Izdavalac moţe kontrolisati korišćenje smart kartice i nakon izdavanja na bilo kom terminalu. Na primer, ako je neki korisnik kartice vremenom izgubio odreĊeni kredibilitet koji je posedovao na poĉetku, prilikom prvog on-line pristupa kartice hostu, izdavalac moţe poslati komandu za blokiranje odreĊena funkcije. Ovim je kontrola korišćenja kartica od strane izdavaoca znatno povećana u odnosu na stanje koje je bilo sa karticama sa magnetnom trakom. Slanjem odreĊenog skripta moţe se blokirati ili cela kartica ili samo odreĊena funkcija. Korisnik se takoĊe i u periodu posle izdavanja moţe prevesti u neku od povlašćenijih kategorija (tzv. Risk kategorije) koja će mu omogućiti recimo tri uzastopne off-line transakcije umesto prethodno jedne. Najjaĉi adut smart card tehnologije je upravo sigurnost, ceo proces (npr. kriptovanje) poĉinje, traje i završava se na samoj kartici i nikakvi podaci ne napuštaju karticu što sistem ĉini izolovanim od spoljnjeg sveta. Spreĉeno je kloniranje i zloupotreba podataka sa kartice a mogućnosti primene su višestruke.

7.7.1. MIGRACIJA SA MAGNETNE KARTICE NA ĈIP Tradicionalna kreditna ili debitna kartica ĉuva podatke na magnetnoj traci. Ova traka je saĉinjena od tri staze na kojoj se ĉuvaju podaci. Nijedna od ovih staza nema kapacitet za ĉuvanje velike koliĉine podataka. S druge strane, upisani podaci podloţni su spoljnim uticajima, takoĊe mogu biti promenjeni, izbrisani ili ošteceni, sluĉajno ili namerno. Iako je ostavljena mogućnost i za ĉitanje i za upisivanje podataka, zbog nedovoljne sigurnosti i praktiĉnih razloga upisivanje se gotovo ne koristi, tako da ovu karticu moţemo nazvati samo memorijskom odnosno karticu na kojoj se podaci samo ĉuvaju. Nasuprot nje imamo smart karticu. Smart kartica ima oko 100 puta više memorijskog prostora (sa mogućnošću da se taj broj poveća za još nekoliko puta) i procesor pomoću koga su omogućena razna izraĉunavanja direktno na kartici (i baš u ovom kontekstu uviĊa se i razlog zašto ovakve kartice nazivamo pametnim “smart”). Znaĉi, ceo proces (npr. kriptovanje) poĉinje, traje i završava se na samoj kartici i nikakvi podaci ne napuštaju karticu što sistem ĉini izolovanim od spoljnjeg sveta. Spreĉeno je kloniranje i zloupotreba podataka sa kartice a mogućnosti primene su višestruke. Postoje i kartice sa ĉipom koji u sebi ne sadrţi procesor nego samo memorijsku jedinicu što ih ne ĉini naroĉito pametnim te ih u ovom tekstu i ne uzimamo u razmatranje. Nema nikave sumnje da je prelazak sa magnetne trake na ĉip neminovan sled dogaĊaja. U prelaznoj fazi na kartici će se nalaziti i magnetna traka i ĉip. U domenu daljeg razvoja kreditnih kartica u budućnosti se oĉekuje sve šire uvoĊenje smart kartica. Svetski trendovi u razvoju kreditnih kartica upravo se kreću u tom pravcu postavljajući smart tehnologiju kao novi standard i kvalitet. U sledećih nekoliko godina, većina, ako ne i sve platne kartice zasniva će se na smart (ĉip ili pametnoj) tehnologiji. Prelazak na smart kartice za banku nije opcija nego zahtev koji je nametnut od strane Visa i MasterCard-a. Radi regulisanja ove oblasti na

122

Elektronsko poslovanje globalnom nivou, Visa i MasterCard su udruţenim snagama doneli skup standarda EMV (Europay, MasterCard, Visa) koji definišu komunikaciju izmeĊu smart kartice i smart card ĉitaĉa. Ovaj skup specifikacija odnosi se iskljuĉivo na kreditno/debitne transakcije. Bankama ostaje za utehu da prelazak na smart tehnologiju nosi za njih i višestruke prednosti u odnosu na postojeću tehnologiju baziranu na korišćenju magnetne piste kao što su: 1. Smanjenje zloupotreba. U EMV okruţenju sigurnost je jedna od najbitnijih karakteristika i prednosti. Kartica koja u sebi sadrţi mikroprocesor sa sigurnosnim mehanizmima je ekstremno teška za falsifikovanje i druge naĉine zloupotrebu. Provere verodostojnosti i autentiĉnosti kartica i korisnika kartica putem digitalnih sertifikata, privatnih kljuĉeva, off line PIN-a, SDA (Static Data Authentication) i DDA (Dinamic Data Authentication) tehnika predstavlja trenutno najoptimalniji (ako se gleda praktiĉnost i odnos cena / performanse) naĉin bezgotovinskog naĉina plaćanja 2. Korišćenje više funkcija sa jednom karticom. Zbog hardverskih karakteristika (smart kartica je kompjuter u malom sa svojim procesorom i memorijom slika1.5.2) moguće je koristiti jednu karticu za više servisa. Praktiĉno rešenje koje se u svetu uveliko koristi ukljuĉuje debitno/kreditnu (EMV) smart karticu kojoj je pridodato jedna ili više Loyality funkcija. To znaĉi da se istoj platnoj kartici pored osnovne dodaju i dodatne funkcije u vidu npr. skupljanja poena koje korisnik dobija kupovinom odreĊenih proizvoda. Loyality funkcije vole i potrošaĉi jer su nagraĊeni za vernost dok prodavaĉi na osnovu dobijenih informacija unapreĊuju svoje poslovanje te su i oni zadovoljni. Sve se odvija pod geslom: »Što bolje nekog poznaješ lakše ćeš mu nešto i prodati«. Zadovoljstvo korisnika kartica i trgovca neminovno vodi i do zadovoljstva samih banaka. 3. Donošenje offline odluka. Pošto smart kartica poseduje mikroprocesor, ima mogućnost da donosi odluke po odreĊenim pravilima programiranim na ĉipu, bez potrebe da se kontaktira host izdavaoca kartice, ĉime se ne opterećuju komunikacione linije, manji su troškovi prema telekomu a i smanjuje se opterećenje hosta. Da li će se raditi online ili offline zavisi kako od same aplikacije na kartici tako i od aplikacije na terminalu. Moţe se zbog sigurnosnih razloga podesiti da prva transakcija po izdavanju kartice forsirano ide on-line a da se odluka o tome kako će se stvari odvijati u buduće bude ostavljena kartici i/ili terminalu. PIN je, za razliku od kartice sa magnetnom trakom smešten na samoj kartici te se za njegovu proveru ne mora kontaktirati host izdavaoca kartice. Pošto se PIN uopšte ne šalje preko komunikacione linije povećava se nivo sigurnosti. 4. Aţuriranje sadrţaja kartice posle izdavanja. Izdavalac moţe kontrolisati korišćenje smart kartice i nakon izdavanja na bilo kom terminalu. Na primer, ako je neki korisnik kartice vremenom izgubio odreĊeni kredibilitet koji je posedovao na poĉetku, prilikom prvog online pristupa kartice hostu, izdavalac moţe poslati komandu za blokiranje odreĊena funkcije. Ovim je kontrola korišćenja kartica od strane izdavaoca znatno povećana u odnosu na stanje koje je bilo sa karticama sa magnetnom trakom. Slanjem odreĊenog skripta moţe se blokirati ili cela kartica ili samo odreĊena funkcija. Korisnik se takoĊe i u periodu posle izdavanja moţe prevesti u neku od povlašćenijih kategorija (tzv. Risk kategorije) koja će mu omogućiti recimo tri uzastopne off-line transakcije umesto prethodno jedne. Sve informacije vezane za kategoriju u kojoj se nalazi odreĊena kartica pored same kartice nalaze se i na host-u izdavaoca.

7.7.2. TEHNIĈKA STRUKTURA SMART KARTICE Tipiĉna kartica iz ove grupe sadrţi jedan mikroprocesor opšte namene, koji sluţi za programiranje aplikacija, i jedan specijalizovani mikroprocesor namenjen izvršavanju kriptografskih operacija.

123

Elektronsko poslovanje Najnoviji i najrevolucionarniji koncept kartice sa ĉipom,predstavljaju kartice pete generacije koje su snadbevene displejem i tastaturom,a poznate su pod imenom ”super pametne kartice”. I displej i tastatura predstavljaju sastavni deo kartice, a sama kartica veliĉinom odgovara veliĉini obiĉne kartice prema standardima ISO7810ff i ISO7816ff. Svojstvo "stored value" (ĉuvanje vrednosti) silikonskog ĉipa smart kartice omogućava memorisanje velikog broja podataka meĊu kojima jedan od njih moţe da bude i visina novĉanog depozita kartice korisnika. Postoji dvadesetak standarda koji se odnose na same Smart kartice (ISO 7816-1: fiziĉkim karakteristikama smart kartica,ISO 7816-2:dimenzije i lokacija kontakata, ISO 78163:elektronski signali i prenosni protokoli,...), a kao jedan od najznaĉajnijih je ISO 7810: 1. Temperatura: 23C+/- 3C 2. Vlaţnost: 40% do 60% 3. Debljina kartice: 0.76mm+/-0.08mm 4. Materijal: PVC, Polivinilhlorid acetat, Poliester, Polietilen, Polikarbonati, Poliolefin 5. Otporna na vatru 6. Tempetarure testiranja: -35C do 50C 7. Vlaţnost: 5% do 95% Standardima nije predvidjena duţina trajanja kartice. Ipak u idealnim uslovima predvidjene su za 10.000 upisa, odnosno ĉitanja. Unutrašnja graĊa smart kartica je sledeća: Smart kartica je ništa drugo nego PC u malom. To ukljuĉuje: procesor (CPU), pomoću koga se vrše izraĉunavanja; Read-Only Memory (ROM), memorija na kojoj se nalazi operativni sitem, Random Access Memory (RAM), memorija koja se koristi za privremeno skladištenje prilikom rada procesora i Electronically Erasable and Programmable Read-Only Memory (EEPROM), memorija u kojoj su smešteni podaci od interesa (broj tekućeg raĉuna, sertifikati, kljuĉevi i sl.). Memorija je uglavnom stavka koja najviše poskupljuje cenu same kartice. Kartice koje podrţavaju rad sa samo jednom funkciojom su veliĉine oko 2K, dok su multifunkcionalne kartice veliĉana 8-16K pa i do 64K. Smart kartica komunicira sa terminalom preko ulazno/izlazne sklopke. Tipiĉna struktura pametne kartice kakve su danas u upotrebi prikazana je na sldećoj slici:

Kontakti ~ipa

Fabriĉke informacije Sigurnosni kljuĉevi Zona upravljaĉke kontrole Finansijske transakcije Servisne informacije

ROM

memorija

ĉipa RAM memorija ĉipa

Zaštićena zona Autentifikacione vrednosti kartice Identifikaione informacije Fabriĉke informacije

Baterija – napajanje ĉipa Kontakti ĉipa

124


Postoji nekoliko kljuĉnih elemenata unutrašnje strukture smart kartice: mikroprocesor zaduţen za obradu, prenos i zaštitu podataka smeštenih u memoriji kartice. Razliĉiti tipovi mikroprocesora koriste se za ovu namenu. Uobiĉajeno se koriste 8 ili 16-bitni mikroprocesori koji predstavljaju za ovu priliku doraĊene verzije standardnih komercijalnih procesora. Imaju doraĊene mogućnosti koje se odnose na povećanje mogućnosti zaštite, kriptovanja i kompresije podataka.  Firmware (sistemska programska podrška) kartice smešten je u programskoj ROM memoriji. Veći deo vremena kartica je bez napajanja (dok nije u ĉitaĉu odnosno nekom terminalu za komunikaciju) i ROM memorija ĉuva firmware ureĊaja. Pored klasiĉne RAM radne memorije, kartice su opremljene i posebnom memorijom za ĉuvanje podataka (uobiĉajeno EEPROM tipa). Ova memorija namenjena je za ĉuvanje radnih podataka o vrednostima zapisanim na kartici. Npr. tu je zapisana novĉana vrednost ili razliĉiti sigurnosni kodovi ukoliko se kartica koristi za autorizaciju pristupa. S obzirom da ove memorije mogu danas biti vrlo velikog kapaciteta, uz zauzimanje vrlo malo prostora, u savremenim karticama su predviĊene i za ĉuvanje većih koliĉina podataka što je naroĉito vaţno kada se kartice koriste za ĉuvanje medicinskih podataka i u sliĉnim primenama.  na gornjoj strani kartice smeštena je standardna prikljuĉnica prema ISO7816 standardu. Raspored prikljuĉaka kartice je grubo prikazan na slici . Tipiĉan smeštaj prikljuĉnice je 16 mm od leve strane i 24 mm od gornjeg ruba kartice. Sam integrisani sklop moţe biti smešten bilo gde na površini kartice. Po ISO 7816 (standardi vezani za smart kartice), ĉip na smart kartici sadrţi osam elektriĉnih kontakata prikazanih u sledećoj tabeli, odnosno na slici ispod tabele: 

C1: Power supply (VCC) C2: Reset (RST) C3: Clock (CLK) C4: Reserved (RFU)

C5: Ground (GND) C6: Programming voltage (VPP) C7: Input/output (I/O) C8: Reserved (RFU)

Na plastici se nalazi epoksi smola u koju je utisnut ĉip, tako da su na krajevima izvedeni kontakti. Plastika je savitljiva, meĊutim kako epoksi smola stari, karica postaje neelastiĉna pa ĉip veoma lako moţe da ispadne (naroĉito ukoliko se kartica izloţi većim temperaturama npr. 600C). Iako u tehniĉkom pogledu postoji ova mana smart kartice sa ĉip tehnologijom su u noramalnim uslovima izuzetno otporne i pokazale su se kao trajnjinje rešenje od kartica sa magnetnim zapisom. Današnje tipiĉne “pametne kartice” mogu sadrţati stotinak puta više podataka od magnetskih kartica uz veliku sigurnost podataka. Same kartice su znatno manje podloţne oštećenjima i “piratstvu”. S obzirom da je podatke na kartici moguće kvalitetno zaštititi, one mogu sadrţati i stvarne vrednosti - elektronski novac.

125

Elektronsko poslovanje Tehnologija “pametnih kartica” pruţa velike mogućnosti korišćenja u razliĉitim podruĉjima, a naroĉito je zanimljiva kombinovana upotreba kartica, ĉime se smanjuju troškovi sistema a povećava ukupna efikasnost. Neke od tipiĉnih primena su:  elektronski novĉanik – “pametna kartica” za ĉuvanje elektronskog novca;  kreditna kartica temeljena na “pametnim karticama”;  ĉekovna kartica temeljena na “pametnim karticama”;  kartica za ĉuvanje liĉnih podataka;  kartica za ĉuvanje medicinskih podataka;  primena u razliĉitim identifikacijskim postupcima;  kartica za plaćanje javnog telefona, javnog prijevoza i sl.

Microprocessor

Card (Upside-down)

Contacts

Epoxy

Sama kartica ima dovoljno snaţne procesorske mogućnosti da onemogući nelegalni pristup podacima bez prethodne identifikacije vlasnika (npr. PIN-om). To znaĉi da je ukradenu karticu gotovo nemoguće koristiti u terminalima bez poznavanja PIN-a pravog vlasnika. PIN se obiĉno sastoji od ĉetiri cifre. Sluĉajnim pogaĊanjem kombinacije praktiĉno je nemoguće pogoditi PIN s obzirom da gotovo svi takvi sistemi imaju ograniĉen broj pokušaja unosa PIN-a. Posle nekoliko uzastopnih pogrešnih unosa korisnik se mora obratiti banci vlasniku raĉuna radi daljeg omogućavanja korišćenja novca. Posmatrajući istorijski razvoj ovih kartica i vrstu mikroĉipa koji je u njih ugraĊivan, moţemo razlikovati sledeće tipove kartica: 1. Memorijske katice (memory cards). Mikroĉip u ovim karticama sastoji se od memorijskog prostora i malo dodatnog hardvera koji spreĉava pristup uskladištenim podacima u sluĉaju pogrešnog unosa lozinke ili personalnog identifikacionog broja (PIN). Većina telefonskih kartica spada u ovu grupu; 2. Kartice sa zajedniĉkim kljuĉem (shared–key cards). Tajni kljuĉ u mikroĉipu omogućava kartici komuniciranje sa bilo kojim ureĊajem koji poseduje isti (zajedniĉki) kljuĉ. Koriste se standardni mikrokontrolori sa ugraĊenim softverom za autentikaciju putem kriptografskog algoritma; 3. Kartice za prenošenje potpisa (signature–transporting cards). Koriste isti hardver kao i prethodne, ali sa drugaĉijim ugraĊenim softverom. Na kartici se nalaze digitalni

126

Elektronsko poslovanje potpisi koje kreira operator sistema: potpisi su javni i mogu se u svakom trenutku verifikovati; i 4. Kartice za kreiranje potpisa (signature–creating cards). Sadrţe mikrokontrolor u kombinaciji sa namenskim koprocesorom sposobnim da kreira digitalne potpise. Umesto da potpise kreira operator sistema, kartice ih kreiraju same.

7.8. NFC PLATNE KARTICE NFC (Near Field Communication) je radio komunikacija vrlo kratkog dometa koja omogućava mobilnim ureĊajima da komuniciraju, razmenjuju podatke i dele resurse i predstavlja tehnologiju budućnosti koja će promeniti i uvesti totalno novi naĉin komuniciranja, poslovanja, trgovine, marketinga, umetnosti, zdravstva, socijalnog staranja, bezbednosti, i sl. Zvuĉi dosta zahtevno i futuristiĉki, ali ova nova tehnologija radio komunikacije kratkog dometa svoju platformu za razvoj i dalju biznis evoluciju našla je u mobilnoj telefoniji, upravo u mobilnim telefonskim ureĊajima. Pojavljivanje NFC chip-ova u svim novim mobilnim telefonskim ureĊajima stvara platformu za uvoĊenje niza novih usluga baziranih na ovoj tehnologiji, ali će promeniti i strateški pristup daljeg razvoja i usavršavanja mobilnih ureĊaja u budućnosti koji će ići u pravcu stvaranja hibrida ne samo u delu hardwera i softvera nego i poslovne filozofije u svim oblastima društva. Da je to tako govori nekoliko sledećih ĉinjenica:  Prvo. Svi, a pre svega vodeći proizvoĊaĉi hardvera za mobilnu telefoniju su poĉeli da standardno ubacuju NFC chip-ove u svoje ureĊaje.  Drugo. Formiran je NFC Forum, kao globalni konzorcijum proizvoĊaĉa hardwera, softvera i aplikacija, telekomunikacionih kompanija i provajdera mobilne telefonije, banaka i finansijskih institucija, kompanija za kreditne kartice, trgovaĉkih lanaca, vlada razvijenih zemalja i drugih koji su zainteresovani za unapreĊenje i standardizaciju ove obećavajuće tehnologije.  Treće. Pilot projekti se javljaju širom sveta i predstavljaju primenu NFC tehnologije kroz postavljanje sveobuhvatne nove biznis strategije koja udruţuje telekomunikacione mobilne operatere, bankarske institucije i vlade pojedinih zemalja u ţelji da se napravi novi pristup u retail trgovini, bankratsvu, transportu, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti itd.  Ĉetvrto. Jedan od najvećih igraĉa u Internet industriji, Google, je upravo meĊu prvima prepoznao snagu i mogućnosti ove nove tehnologije i zahvaljujući tome odluĉio da kupi Motorolu i da peĉat daljem razvoju ovog giganta za proizvodnju hardwera za mobilnu telefoniju kroz implementaciju NFC tehnologije i razvoj niza Android aplikacija koje se zasnivaju i podrţavaju upravo ovu tehnologiju. NFC tehnologija predstavlja budućnost m-Commerce-a, koji će na klijentskoj periferiji uz korišćenje i ostalih bezkontaktnih komunikacionih sistema (RIFD, Bluetooth, IrDa) predstavljati tehniĉko-tehnološkog i usluţnog integratora sa infrastrukturom Data Ware House i Cloud Computing sistema i koje će objediniti u e-Smart Business sisteme.

7.8.1. Definicija NFC-a NFC je bezkontaktna radio komunikacija kratkog dometa, koja radi na 13.56 MHz frekvencije, sa mogućnošću prenosa podataka do 424 kilobita u sekundi izmeĊu dva ureĊaja. NFC

127

Elektronsko poslovanje tehnologija je bazirana na RFID-iju (Radio Frequency Identification) i koristi iste principe funkcionisanja. NFC standard je uspostavljen 2003 godine i definisan je u standardu ISO/IEC 18092, a kompatabilan je sa ISO/IEC 14443 i ISO/IEC 15693, kao i Sony FeliCa bezkontaktnim smart karticama [1]. Na taj naĉin, NFC moţe koristiti postojeću RFID infrastrukturu eliminušići potrebu za specifiĉnim tehniĉkim uslovima sopstvene infrastrukture. Kljuĉna prednost NFC ureĊaja je da moţe ĉitati RFID transpordere i vršiti njihovu emulaciju. Jedan ureĊaj, inicijator, koristi magnetnu indukciju za stvaranje radio-talasa u svom polju opsega sa ciljem da detektuje i pristupi drugom ureĊaju i da izvrši beţiĉni prenos odreĊene koliĉine podataka preko relativno kratke udaljenosti ne veće od 4 inĉa ili 10 cm. NFC spada u posebnu vrstu RFID-a ali sa sofisticiranim upotrebnim vrednostima.

Slika 1. NFC Touch Point (Tag) NFC komunikacioni tok se aktivira kada se dva NFC-kompatibilnih ureĊaja dovedu u navedenu neposrednu blizinu ili se ostvari njihov dodir (Touch). NFC protokol se zbog toga ĉesto naziva NFC Touch. Ovaj dodir nije potreban radi fiziĉkog kontakta dva ureĊaja nego predstavlja rutinu kako bi se omogućio set-up komunikacije. Prinošenjem jednog ureĊaja drugom, odnosno njihovim dodirom na oznaĉenom mestu za touch, otvara se set-up protokol povezivanja i veza će se ostvariti uz razmenu svih predviĊenih podataka u polju razmene koji ne sme da bude van granica od 10 cm. U poreĊenju NFC-a sa drugim bezkontaktnim komunikacionim tehnologijama otkrivaju se prednosti i mane ove nove tehnologije i nameće se mogućnost njene primene kao i budućnosti. U sledećoj tabeli dato je poreĊenje NFC-a sa RFID-om (Radio Frequency Identification Tag), IrDa (Infrared Data Association Protokol) i Bluetooth-om:

Vreme uspostavljanja veze Domet Upotrebljivost

NFC

RFID

IrDa

Bluetooth

<0,1 ms

<0,1 ms

~0,5 s

~6 s

do 10 cm do 3 m usmereno ka usmereno ljudima, ureĊajima, jednostavno, jednostavno intuitivno, brzo

do 5 m ka usmereno podacima, jednostavno

do 30 m ka usmereno podacima, srednje jednostavno

ka

128

Elektronsko poslovanje Koristi se oblastima

Korisniĉka iskustva

u Plaćanje, deljenje praćenje ureĊaja kontrola i mreţa za resursa, iniciranje razmena razmenu servisa, podataka podataka, prenos jednostavan audio signala pristup drugim (slušalice) ureĊajima Potreban je dodir, lako dobijanje jednostavnost potrebno je beskontaktni informacija uparivanje i pristup, konfigurisanje jednostavnost Tabela 1. Uporedni pregled bezkontaknih tehnologija komunikacije [1]

Osnovna prednost NFC-a nad ostalim bezkontaktnim tehnologijama je u dvosmernom saobraćaju koji NFC uspostavlja izmeĊu dva ureĊaja da automatski moţe da šalje i prima informacije za razliku npr. od Bluetooth tehnologije kojoj je potrebno uparivanje da bi se ostvarila komunikacija ili RFID-a i IrDa koji predstavljaju jednosmernu komunikaciju, samo slanja odreĊenih informacija. S druge strane, ovo uparivanje koje Bluetooth zahteva, NFC obavlja po automatizmu ukoliko dva ureĊaja doĊu u polje reakcije (manje od 10 cm). Upravo ova mala razdaljina izmeĊu dva ureĊaja postavila je NFC protokol kao bezbednosno najispravniji koncept protokola za razmenu i deljenje podataka izmeĊu ureĊaja. MeĊutim NFC ima i mana, posebno u poreĊenju sa drugim bezkontaktnim/beţiĉnim protokolima kao što su Bluetooth ili Wi-Fii, pošto je NFC spor protokol, s maksimalnom brzinom prenosa podataka od 424 Kbps ili manje od ĉetvrtine u poreĊenju sa Bluetooth-om, a da o WiFii-ju i ne govorimo . Tako da se ovaj protokol moţe koristiti samo za prenos male koliĉine podataka. Ali opet sa druge strane, NFC ima nekoliko kljuĉnih prednosti u odnosu na Bluetooth, jer troši jako malo energije, samo 15 mA, što je gotovo ništa za današnje jumbo smartphone baterije[1]. Upravo ovo mu daje prednost u mnogim sverama poslovanja pošto daje veću upotrebljivost i dostupnost servisa u svakom trenutku ĉak i kad je baterija na izdisaju. Kljuĉne prednosti NFC-a za krajnje korisnike ove tehnologije su:  Svestranost: NFC je idealan protokol za komunikaciju izmeĊu ureĊaja koji se moţe koristiti u najširem spektru ljudskog delovanja.  Intuitivnost: NFC ne zahteva više od jednostavnog dodira na Touch Tag za uspostavljanje interkacije izmeĊu ureĊaja.  Set-up tehnologija: NFC olakšava brzo i jednostavno uspostavljanje beţiĉne komunikacije u ostalim beţiĉnim tehnologijama kao što su RFID, Bluetooth, Wi-Fi, itd.  Open source koji se zasniva na: ISO, ECMA i ETSI standardima. Osnovni NFC standardi su ISO 14443 Tip i Tip B + standarda Felica koji je meĊunarodni standard za bezkontaktne smart kartice koje rade na 13.56 MHz i ISO 18092 meĊunarodni standard koji definiše reţim za NFC interfejs i protokol komunikacije.  Samobezbedna tehnologija: NFC protokol je kratkog dometa (od dodira do 10 centimetara) i kao takav predstavlja bezbedonosno ispravan i samoodrţiv vid komunikacije.  Bezbednost: NFC poseduje ready-in mogućnosti podrške raznim oblicima bezednosnih protokola i razvoja bezbednosnih aplikacija.  Kompatabilnost: NFC je kompatabilan sa svim postojećim beskontaktnim tehnologijama komunikacije ukljuĉujući i bezkontaktne card tehnologije.

129


7.8.2. Protokoli NFC komunikacije NFC je specificiran u jednom od dva ECMA standarda. To su: NFC Interface Protocol 1 i NFC Interface Protocol 2. NFC Interface Protocol 1 (NFCIP-1) je definisan standardima ECMA-340 i ISO/IEC 18092. NFCIP-1 definiše: transportni protokol, anti-kolisione metode za prepoznavanje incijatora i targeta i inicijalizaciju za pasivni mod komunikacije. Ovi standardi definišu modulaciju, bit kodirane sheme i infrastrukturu koja podrţava razmenu podataka od 106, 212, i 424 kbit/s [2]. U NFC tehnologiji najviše dva ureĊaja mogu da komuniciraju istovremeno, razmenjujući podatke koristeći induktivno polje signala ili sam radio signal. Jedan od komunikacionih partnera se zove inicijator i ima aktivnu ulogu pošto pokreće komunikaciju, dok drugi koji ima pasivnu ulogu se naziva meta (target, tag). Ove uloge se uvek dodeljuju ureĊajima ĉak i u sluĉaju kad su oba ureĊaja sa nezavisnim baterijskim napajanjem, jer jedan od njih ima ulogu da pokrene komunikaciju. Na taj naĉin NFC chip koji se nalazi u mobilnom telefonu moţe da ĉita tag informacije sa pasivnih NFC ureĊaja, emulira smart karticu za plaćanje i da na taj naĉin koristi njene podatke prilikom plaćanja ili da komunicira direktno sa drugim NFC aktivnim ureĊajem. U svim ovim sluĉajevima definišu se uloge aktivnog i pasivnog komunikacionog moda. U aktivnom komunikacionom modu oba ureĊaja (inicijator i target) stvaraju polje radio signala. Incijator poĉinje komunikaciju korišćenjem NFCIP-1protokola. Kada se uspostavi i konfiguriše komunikacioni mod zapoĉinje tranfer podataka. U pasivnom modu komunikacije samo incijator generiše polje radio signala i ciljani ureĊaj (target) se napaja energijom iz tog induktivnog polja kako bi bio u mogućnosti da prima i šalje podatke prema incijatoru komunikacije. NFC Interface Protocol 2 (NFCIP-2) je definisan standardom ECMA-352 [8]. Ovim standardom je specificiran metod za biranje jednog od tri moguća komunikaciona moda koji su definisani sa ECMA-340 (NFCIP-1), ISO/IEC 14443 (Philips MIFARE) i ISO/IEC 15693 (RFID tags). Kao rezultat toga, NFCIP-2 omogućava interakciju izmeĊu postojećih interfejs standarda. Ovo ĉini NFC ureĊaje kompatibilanim sa postojećim Felica i MIFARE sistema, meĊutim kompatibilnost nije postignuta sa emulacijom smart kartice za standarde ISO/IEC 14443B i ISO/IEC 15936, iako je oĉitavanje i editovanje moguće. Druga znaĉajna karakteristika ovog protokola je da neuznemiravaju bilo koju stalnu komunikaciju na radnoj frekvenciji od 13,56 MHz. Ovo se postiţe korišćenjem Carrier Sense Multiple Access (CSMA) protokola koji neće na NFCIP-2 ureĊaju aktivirati polje radiofrekvencije kada detektuje spoljno radio-frekventno polje koje prelazi odreĊeni prag definisane komunikacije [8]. Pored gore navedena dva osnovna protokola komunikacije postoji i Enhanced Near Field Communication protokol (eNFC) koji ima nešto više mogućnosti u pogledu kompatibilnosti sa postojećim sistemima. Za razliku od originalnih NFC standarda eNFC dodatno podrţava standarde ISO/IEC 14443B (npr. Philips MIFARE) i ISO/IEC 15936 (RFID) za emulaciju smart kartice. Glavna prednost ISO/IEC 14443B je da omogućava emulaciju smart kartice u mobilnom ureĊaju i kad baterija mobilnog ureĊaja prazna ili je ureĊaj iskljuĉen [2]. Ova funkcija ima nesagledive aplikativne primene i predstavlja snaţni argument za razvoj NFC tehnologije.

130


7.8.3. Kako funkcioniše NFC komunikacija NFC-Forum definiše tri reţima NFC komunikacije:

Slika 2. Tri reţima NFC komunikacije [7] 

Peer-to-peer je mod komunikaciju izmeĊu NFC ureĊaja. Ovaj mod nepodrţava bezkontaktnu API komunikaciju.  Read/Write reţim rada omogućava aplikativnu razmenu poruka koje su definisane u okviru standarda NFC Foruma. Ovaj deo komunikacije nije bezbedonosno osiguran i kao takav predstavlja mod koji se aplikativno moţe nadograĊivati u bezbednosnom pogledu.. Ovaj mod podrţava bezkontaktnu API komunikaciju.  NFC Card emulacija je reţim koja omogućava NFC mobilnim telefonim da se ponašaju kao standardne smart kartice. Ovaj deo komunikacije je bezbedan i podrţan od strane bezkontaktne API komunikacije. U okviru Read/Write moda postoje dva standarda komunikacije:  RTD – Record Type Definition – predstavlja NFC specifiĉan tip zapisa i imena koji definiše NDEF zapis.  NDEF – NFC Data Exchange Format – predstavlja standardni format za razmenu podataka za URL, Smart plakate i sl. U okviru njega definišu se tri nivoa:  NDEF Message – predstavlja osnovnu poruku koja se razmenjuje i jedan NDEF Message sadrţi jedan ili više NDEF Record-a.  NDEF Record – predstavlja zapis koji definisan tipom, duţinom, i opcionim identifikatorima i sadrţi podatke za razmenu  NDEF Payload – predstavlja aplikacione podatke u okviru NDEF Rekord-a. Beskontaktna API (Application Programming Interface) komunikacija definisana je kroz standard JSR-257 Java Paketa, koji se sastoji od pet Java aplikacionih paketa navedenih na sledećoj tabeli:

131

Elektronsko poslovanje JSR 257 Java Paket Java Paketi

Interfejs

Klase

Izuzetci

javax.microedition.contactless Obavezan Java paket koji sadrži aplikacije ca pronalaženje uređaja i svih target-a u njima

Tag Connection, Discovery Contactless Target Listener, Manager, Exception Target Target Type Properties, Transaction Listener javax.microedition.contactless.nde NDEF Record NDEF Message, f Listener, NDEF Record, Opcionalni Java paket za NDEF Tag NDEF Record komunikaciju sa NDEF formatiranim Connection Type podacima – “tagovima” javax.microedition.contactless.rf Plain Tag Optionalni Java paket za Connection komunikaciju sa RFID uredjajima i njihovim tag-ovim (ovo nisu NDEF formatirani podaci) javax.microedition.contactless.sc ISO 14443 Optionalni Java paket za Connection komunikaciju sa eksternim smart karticama javax.microedition.contactless.vis Image Symbology Visual Tag Coding ual Properties, Manager Exception Optionalni Java paket za čitanje i Visual Tag generisanje vizuelnih tag-ova Connection Tabela 2. Pregled pojedinaĉnih aplikativnih paketa u JSR-257 Java Paketu [1] Tipiĉna konfiguracija mobilnog ureĊaja sa bezkontaktnom API/NFC komunikacionim protokolom je bazirana na Java aplikacijama i ima sledeće elemente:

Slika 3. Konfiguracija mobilnog ureĊaja sa bezkontaktnom API/NFC komunikacionim protokolom [14]

132




MiDlet aplikaciju koja predstavlja osnovnu aplikaciju na mobilnom telefonskom ureĊaju sa grafiĉkim interfejsom za personalnu vizuelnu komunikaciju, MiDlet je aplikacija koja koristi Mobile Information Device Profile (MIDP) u okviru Connected Limited Device Configuration (CLDC) za Java ME (Micro Edition) okruţenje  Java Runtime sa JSR-257 Java aplikacionim paketom za implementaciju bezkontaktne API komunikacije,  RFID/NFC transponder, kontrolere i antenu,  SIM karticu  Smart karticu i  Eksterne elemenate kao što su: eksterni ĉitaĉ, eksterni secure element, eksterni tag. Spoljni NFC ĉitaĉi su beskontaktni ĉitaĉi za plaćanje u POS (Point Of Sale) terminalima, vendorskim mašinama za prodaju karata za transport ili parking, vizuelne oznake (tags) bazirane na ĉipovima na posterima ili proizvodima kao što su NFC, RFID i QR-kodovi, Smart kartice i drugi ureĊaji koji imaju NFC ĉitaĉe ili tag-ove. Funkcionali tok NFC komunikacije je sledeći:  Putem aplikacije za pretraţivanje NFC ĉitaĉ na primarnom ureĊaju istraţuje okolinu i nakon touch-a na ciljani sekundarni ureĊaj (ĉitaĉ ili tag) istraţuje tip (grupu) sekundarnog ĉitaĉa putem RTD-ija da li je on aplikativno podrţan od strane primarnog NFC ureĊaja.  Svaki podrţani ciljni tip taga, NFC aplikacija registruje kao ciljni tag koji moţe da primi aktivacionu notifikaciju. Aplikacija moţe takoĊe da putem PushRegistry funkcije izvrši automatsku registraciju i aktivaciju komunikacije. MeĊusobno podrţani targeti (ureĊaji) vrše razmenu podataka putem NDEF-a i bezbednosnih procedura u smart card emulaciji.  Nakon aktivacije i registracije dva podrţana i uparena NFC ureĊaja aktivira se MiDlet Java aplikacija.  MiDlet aplikacija moţe da preuzme/razmeni sve podatke o svojstvima uparenog ureĊaja, što joj daje dve mogućnosti da prilikom svakog sledećeg uparivanja uspostavi brţu komunikaciju kao i da uĉi o osobinama i svojstvima ureĊaja sa kojim je uparena.  Posle pristupnih aktivnosti dva NFC ureĊaja mogu putem MIDlet aplikacije da se povezuju, upisuju i ĉitaju podatke ako i vrše razmenu podataka.  Nakon završene komunikacije da bi se oslobodili resursi za druge konekcije vši se zatvranje svih otvorenih aplikacija i ureĊaji su spremni za nove konekcije.

7.8.4. Bezbednost NFC tehnologije Bezbednosna infrastruktura NFC tehnologije je razvijena od strane Philips-a i kombinuje NFC sa smart card tehnologijama koje omogućavaju ĉuvanje privatnih podataka na sigurnom u memoriji NFC ureĊaja [9]. Autentifikacija je podrţana od strane NFC ureĊaja i razmenjeni podaci mogu biti šifrovani privatnim kljuĉem, koji se ĉuva u “obezbeĊenoj” memoriji ureĊaja. Bezbedna meorija moţe biti kreirana korišćenjem slobodnog prostora u integrisanom kolu NFC chip-a, ili na SIM kartici NFC mobilnog ureĊaja [4]. Ovo je veoma vaţna infrastrukturna karakteristika NFC tehnologije pošto je bezbedno skladištenje podataka u NFC ureĊajima jedan od neophodnih uslova za mnoge NFC aplikacije, kao što su: skladištenje i raspolaganje sa elektronskim novcem, liĉni podaci, digurnosni kljuĉevi, kupljene karte-ulaznice, vauĉeri,kuponi itd.

133

Elektronsko poslovanje S druge strane, ĉesto se u struĉnoj javnosti i NFC Forumu raspravlja o otvorenosti ovakvih sistema i njihovoj zaštiti od hakerskih upada i drugih vrsta zloupotreba. NFC protokol realno ima malo stvarne fiziĉke zaštite i zato NFC Forum istiĉe sledeće suštinske prednosti, koje su jednostavan logiĉki produţetak fiziĉke zaštite ovog protokola bezkontaktne komunikacije:  4-inĉna zona prenosa podataka izmeĊu dva NFC ureĊaja je teoretski pogodno tle za prisluškivanje i kraĊu podataka, ali predstavlja isuviše komplikovan i skup poduhvat za tzv. kraĊu podataka “na veliko”, pošto se radi o razmeni malog broja podataka i sitnih (“jeftinih”) transakcija;  Sama priroda komunikacije koja podrazumeva da samo dva NFC ureĊaja mogu da istovremeno komuniciraju eliminiše mogućnost upada treće strane, a ĉesto i onemogućava bilo koji oblik potpunog prisluškivanja;  Kada se aktivni NFC ureĊaj ne koristi moţe se iskljuĉiti i samim tim eliminiše se svaki vid “pasivne” zloupotrebe;  NFC standardi ne definišu bilo kakav oblik napredne zaštite, kao što su šifriranje ili zaštita lozinkom, ali aplikativni deo NFC tehnologije koju razvijaju sami korisnici sadrţi ove elemente zaštite i daje odreĊenu dozu sigurnosti. Praktiĉno NFC tehnologija poseduje ready-in mogućnosti podrške raznim oblicima bezbednosnih protokola, kao i razvoja bezbednosnih aplikacija. Npr. banke koriste ISO 14443 protokol kao standard za kreditne kartice s RFID tehnologijom.  Sami NFC ureĊaji kao što su mobilni telefoni sa integrisanim NFC chip-om mogu biti deo logiĉke zaštite ove tehnologije preko svog sistema za enkripciju i zaštitu samog ureĊaja (kao što je password za pristupu mobilnom ureĊaju) koji onemogućava bilo kakvu komunikaciju i razmenu podataka dok je ureĊaj zakljuĉan osim ĉistog prepoznavanja samih NFC ureĊaja. U tom sluĉaju korisnik odluĉuje kada će i kako biti vršena komunikacija na ovoj platformi. Uništavanje NFC signala je puno verovatnije u stvarnosti od samog prisluškivanja i skidanja podataka, pod uslovom da se koristi odgovarajući softver za enkripciju. Npr. RFID Jammer moţe uništiti sposobnost za komunikaciju NFC chip-u i za taj vid napada ne postoji pravi naĉin za odbranu. Ovi napadi mogu ozbiljno da utiĉu na kvalitet pruţanja usluga na NFC platformi i mogu uticati znaĉajno na njen razvoj u odreĊenim oblastima poslovanja.

7.8.5. Mogućnosti korišćenja NFC aplikacija NFC tehnologija nudi niz novih mogućnosti u kreiranju novih servisa kada su u pitanju bezkontaktne smart kartice, ali najveću prednost daje mobilnim aplikacijama u okviru mbusiness-a. Upravo tu prednost u okviru NFC Foruma prepoznale su sve velike kompanije za proizvodnju mobilnih telefonskih ureĊaja i mobilni telekomunikacioni operateri i danas predstavljaju perjanicu razvoja novih servisa u ovoj oblasti. Sama ĉinjenica da je proseĉna cena NFC chip-a oko 2,5 USD, sa ovako velikim mogućnostima aplikativnog korišćenja u mnogim oblastima ljudskog delovanja i elektronskog poslovanja naterala je sve proizvoĊaĉe hardvera za mobilnu telefoniju da u nove mobilne telefonske ureĊaje po default-u ugraĊuju ove komponente kao tehniĉko-tehnološki standard budućnosti [12]. Zamislite sebe kako koristite mobilni telefon za interakciju sa posterima, ĉasopisima, pa ĉak i sa proizvodima u prodavnicama, i sa takvom interakcijom pokrećete odreĊene zahteve ili traţite specifiĉne informacije vezane za njih u realnom vremenu. TakoĊe NFC tehnologija omoguća da se

134

Elektronsko poslovanje mobilni telefoni pretvore u elektronske novĉanike za plaćanje širokog spektra proizvoda i usluga kao i integraciju debitnih/kreditnih kartica za plaćanja robe i usluga na POS ureĊajima [3]. U svakom sluĉaju dva su pravca masovne upotrebe NFC tehnologije: smart kartice i moblini telefonski ureĊaji. Smart kartice predstavljaju bezbolnije rešenje koje će pokrenuti masovnu upotrebu ove tehnologije, ali zbog tehnoloških ograniĉenja vrlo brzo će biti zamenjene sa mobilnim telefonskim ureĊajima koji će postati osnovni standard za personalnu komunikaciju, identifikaciju i poslovnu interakciju u sferi ukupnog elektronskog poslovanja. Na svoj razvojni put NFC tehnologija je krenula kao bezbedonosna i komunikaciona nadogradnja RFID-a, da bi se danas u kreiranju novih usluga NFC pojavljivao u simbiozi i interakciji sa RFID-om i Bluetooth-om, koristeći pre svega njihove kapacitetne prednosti. NFC Forum, kao globalno udruţenje kompanija koje promovišu i vrše implementaciju NFC tehnologije, navode tri kljuĉna upotrebna koncepta NFC-a: deljenje informacija, uparivanje ureĊaja i transakciona razmena podataka. Deljenje informacija se koristiti sliĉno kao i ĉitanje QR kodova, npr. ćitanje tag-ova sa proizvoda da bi se dobile osnovne informacije o tom proizvodu. Jedan aktivan NFC ureĊaj kao što je smart mobilni telefon moţe da bude u interakciji sa drugim NFC ureĊajem ili pasivnim NFC tag-om. NFC tehnologija omogućava da mobilni telefoni sa NFC chip-om mogu da ĉitaju oznake (tags) na proizvodima i predmetima iza kojih se nalaze pasivni NFC chipo-vi i da dele meĊusobne informacije o interesovanjima i porukama koje se ţele preneti. Ograniĉenje NFC tehnologije dozvoljava da se samo mala koliĉina podataka prenese, tako da se uglavnom prenese URL adresa ili neki osnovni identifikacioni podatak (koji po kapacitetu ne moţe biti veliki). Taj pasivni NFC tag ne zahteva sopstvenu napojnu energiju za pokretanje nego koristi RF polje koje je stvorio telefon, tako da jednostavnim dodirom mobilnog telefona i NFC oznake (Tag-a) moţete prenetu tu malu koliĉinu podataka [2]. Koncept deljenja informacija biće jedan od osnovnih pokretaĉa masovne upotrebe NFC tehnologije posebno sa pasivnim NFC tagovima, koji će uskoro postati nezaobilazne pametne oznake za sve proizvode i usluge u trgovini, transportu, socijalno-zdravstvenoj zaštiti, medijima itd, upravo zato što su vrlo jeftini, ne koriste nikakvu dodatnu energiju i mogu se aplicirati na raznim mestima. Uparivanje ureĊaja predstavljaće u budućnosti jedan od osnovnih prednosti i standard koji nameće NFC tehnologija. Prednost je dvosmernom saobraćaju NFC protokola koji omogućava brzo (trenutno), lako i sigurno konektovanje i uparivanje sa drugim ureĊajima. Jednostavno potrebno je da tapnete sa svojim NFC mobilnim telefonom na predviĊeni NFC tag i uspostavićete konfigurisanu Buetooth ili Wi-Fi konekciju, bez potrebe da se koristiti password. Ili tapnite (dodirnite sa vašim NFC mobilnim telefonom) na novi (NFC podrţan) router i nikad više neće morati da brinete o kompleksnim Wi-Fi konfiguracijama i password-ima. Ili tapnite na drugi NFC mobilni telefon da bi razmenili osnovne kontakt informacije – broj telefona, adrese i sliĉne infomacije koje se inaĉe nalaze na vašoj personalnoj posetnici. Sa malim (0,5 Mbps) brzinama prenosa NFC tehnologija ne moţe da parira RFID i Bluetooth ureĊajima, ali će se koristiti za prenos ograniĉene koliĉine podataka kao što su manje fotografije, dokumenta i URL adrese što je sasvim dovoljno u budućem konceptu Cloud computing-a gde je dovoljna mala koliĉina podataka i informacija za pristup i ulazak na velike baze transakcionih podataka. MeĊutim u simbiozi sa RFID i Bluetooth tehnologijom biće omogućena razmena i gledanje high definition video zapisa, tako što će NFC biti most za brzo i sigurno uparivanje ureĊaja koji imaju ove kapacitetne perfomanse. Transakciona razmena podataka je deo NFC koncepta koji će se razvijati u svim oblastima ljudskog delovanja baziran na ĉinjenici da je NFC tehnologija sigurna, brza,

135

Elektronsko poslovanje adoptibilna i sa velikim i jednostavnim aplikativni razvojem. NFC će se koristiti kao osnovni komunikacioni protokol transakcione razmene podataka za smart kartice i NFC mobilne telefone u svim vrstama card payment sistema, za kupovinu karata u javnom transportu, nove ID kartice za pristup javnim mestima, ID kartice za pristup visoko bezbedonosim sistemima i prostorima itd. Vlade nekih razvijenih zemalja poput SAD planiraju da izdaju na bazi RFID tehnologije ID poput vozaĉke dozvole i pasoša koji će biti zamenjen i proširen s NFC tehnologijom u budućnosti upravo iz sigurnosnih razloga. Aplikativnost ove tehnologije je nesaglediva i zavisi samo od potrebe da se urede neke oblasti ljudskog delovanja na osnovama moderne tehnologije [13]. NFC usklaĊuje današnje raznolike bezkontaktne tehnologije, omogućavajući razvoj masovnih aplikativnih rešenja u širokom spektru poslovanja:  Kontrola pristupa javnim i bezbednosnim zonama  Smart plaćanja  Transport  Hotelijerstvo  Marketing  Zdravstvo  Trgovina  Elektronska uprava  Prikupljanje i razmena informacija o proizvodima, uslugama i potrošaĉima  Lojaliti programi itd.

7.8.6. Case study – Kako funkcioniše NFC tehnologija Koja je primena i kako funkcioniše NFC tehnologija najbolje je prikazati kroz sledeće primere: Case 1. Šetajući se gradom primetili ste plakat za najnoviji film koji vam je privukao paţnju. Pridjete i tapnete na za to oznaĉeno mesto na plakatu svoj mobilni telefon da bi uspostavili NFC komunikaciju i primili osnovne podatke o filmu i glumcima koji igraju u njemu. Napokon odluĉite da kupite kartu za taj film sa svojim mobilnim telefonom, plaćajući tu kartu zajedno sa svojim meseĉnim raĉunom za mobilni telefon ili direktno skidajući novac sa svog raĉuna u banci. Kasnije ćete da odete do bioskopa i pre nego što uĊete u projekcionu salu kupiće te sebi piće na automatu korišćenjem ponovo mobilnog telefona, tako što tapnete na predvidjeno i oznaĉeno mesto NFC ureĊaja. Nakon toga spazite plakat sa reklamom za taksi usluge i priĊete i ponovo tapnete na oznaĉeno NFC mesto na plakatu kako bi rezervisali taksi, koji će vas ĉekati ispred bioskopa nakon završetka projekcije filma. Pre ulaska u projekcionu salu moraćete da ponovo tapnete sa svojim mobilnim telefonom na predviĊeno i oznaĉeno mesto NFC ureĊaja na vratima – rampe za dozvoljavanje pristupa, kako bi vam bio omogućen ulazak u salu sa već kupljenom kartom ĉije ste informacije već dobili u obliku poruke na vaš mobilni telefon. Na displeju telefona proĉitaće te broj sedišta za koji ste kupili kartu, udobno ćete se smestiti i odgledati projekciju filma. Po završetku filma vaš rezervisani taksi (broj vozila ćete dobiti kao poruku na ekranu telefona) će vas ĉekati ispred bioskopa i vi ćete ući u njega odvesti se kući i na kraju voţnje platiti usluge taksija opet tapnuvši svojim mobilnim telefonom na oznaĉeno mesto NFC POS ureĊaja u taksi vozilu [6]. Ovaj primer upravo objašnjava koliko benefita korisnik NFC tehnologije moţe da ima u rutinskim frekventnim radnjama i uslugama sa kojima se moţe sretati svakog dana. Niz koraka u

136

Elektronsko poslovanje lanĉanoj interakciji izgledaju mnogo jednostvnije upravo korišćenjem NFC tehnologije. Plaćanja koja su osnov za korišćenje neke od navedenih usluga mogu biti sa smart novĉanika koji se nalazi kao aplikativni deo u mobilnom telefonu ili kao plaćanje koje će biti inicirano sa mobilnog telefona prema nekom bankarskom serveru putem gprs/3G internet konekcije. U konkretnom primeru, kupljene karte biće u elektronskoj formi saĉuvane u mobilnom ureĊaju i sa njima kao elektronskim tag-om biće dozvoljen pristup u projekcionu salu. S druge strane, proširenjem aplikacije nakon postavljanja upita da se ţeli kupiti karta u konkretnom bioskopu korisniku se putem Java API-ja moţe ponuditi izbor mesta koja su raspoloţiva u konkretnoj projekcionoj sali za navedeni film, što pravi još jednu dodatnu interakcijiu korisnika i ponuĊaĉa usluga, koja se obavlja nezavisnom internet konekcijom sa eksternom rezervacionom bazom podataka. Sliĉno je i sa rezervisanjem taksija, pošto nakon kupovine karte za odreĊenu projekciju zna se vreme završetaka filma i sama rezervacija za taĉno vreme predstavlja automatizovanu uslugu koja ĉini benefit kako korisniku tako i taksi kompaniji u rasporedu pravilnog korišćenja usluga i kapaciteta. Case 2. Ĉitajući ĉasopis naišli ste na reklamnu stranicu za neki proizvod koji moţete da poruĉite i koji će vam biti dostavljen putem pošte u odreĊenom vremenu na kućni prag. Na reklamnoj stranici nalazi se oznaka NFC tag-a. Ukoliko tapnete sa svojim NFC mobilnim telefonom na NFC oznaku bićete u prilici da dobijete više infomacija o tom proizvodu i ako ste zainteresovani da ga poruĉite i preuzmete na kućnom pragu plaćanjem “pouzećem”. Prva stvar koju ćete biti u prilici da vidite biće infomacije o tom proizvodu koje mogu biti od klasiĉnih tehniĉkih specifikacija do širokog spektra informacija sa ciljem da vam pribliţe taj proizvod, ukljuĉujući fotografije i video zapise. Nakon sagledavanja svih infomacija relevantnih za vašu odluku da nabavite konkretan proizvod bićete u mogućnosti da putem svog mobilnog telefona izvršite poruĊbinu sa svim detaljima i informacijama o izboru dostavne kompanije (pošta ili kurirska kompanija), vidu i obliku dostave, vremenu dostave, ceni koštanja dostave itd. Posle uspešne porudţbine na mobilni telefon ćete dobiti poruku sa svim relevantnim podacima konkretne porudţbine, sa ĉijem identifikacionim tag-om ćete biti u prilici da u svakom trenutku vidite status isporuke konkretnog proizvoda putem trace and tracking sistema. U naznaĉeno vreme poštanska ili kurirska kompanija dostaviće vam na kućni prag vaš poruĉeni proizvod, koji ćete platiti prinošenjem i dodirom vašeg mobilnog telefona sa NFC oznakom na mobilnom POS ureĊaju, koji će sa sobom imati dostavljaĉ. I naj naĉin će se završiti lanac interakcija u NFC orjentisanoj kupovini sa dostavom. Iz ovog primera moţe se videti da su mogućnosti NFC tehnologije, kao pokretaĉa novog vida m-commerce-a, nesagledive i da zavise samo od zahteva i mogućnosti konkretnog trţišta proizvoda i usluga. U ovom biznis modelu pojavljuje se dostava kao nezaobilazni segment koji je veoma lako implementiran, a kome ovaj kanal za distribuciju praćenje i unapreĊenje usluga moţe posluţiti kao poligon za širenje sopstvenog marketa.

7.8.7. Razvoj e-smart business-a Ovi jednostavni primeri funkcionalnosti ukazuju na mnogostrukost primene NFC tehnologije u sistemima opsluge krajnjeg klijenta, ali daju i veoma veliku platformu za razvoj niza B2B modela poslovanja, kao i za aktivni on-line istraţivaĉki marketing pristup razvoja i modeliranja proizvoda, usluga i ukupnog trţišta što će proizvesti nesagledive promene u razvoju pojedinih oblasti poslovanja. Zbog toga NFC tehnologija predstavlja dinamiĉki model kreiranja potpuno nove oblasti u elektronskom poslovanju koju moţemo nazvati e-Smart Business (e-SB).

137

Elektronsko poslovanje e-SB u svom retail delu poslovanja bazira se upravo na NFC tehnologiji da bi sa informacijama koje dobija kroz taj vid komunikacije aktivno modelirao trţište, praveći ga mnogo efikasnijim i ekonomiĉnijim. Kljuĉne prednosti ovakvog pristupa su:  Kreiranje široke baze klijenata;  Povećanje zadovoljstva i zadrţavanja klijenata nudeći im personalizaciju usluga;  Raste efikasnost i zadovoljstvo kupaca (brza usluga bez nepotrebnog ĉekanja);  Opadaju troškovi u obliku taksi i naknada što pojeftinjuje ukupnu uslugu;  Privlaĉi se novi segment trţišta;  Raste imidţ kompanija kroz direktni marketing;  Javljaju se nove marketinške mogućnosti u obliku promotivnih alata i istraţivanja trţišta;  Efikasnost marketinških kampanja postaje merljiva i lako se monitoriše;  Programi lojalnosti dobijaju na znaĉaju i postaju efikasni;  Povećava se korišćenje mobilnog bankarstva što predstavlja jako veliki benefit za banke;  Smanjuju se troškovi rukovanja sa gotovinom. Razvoj NFC-a poĉeo je 2002 godine, kada je idejno postavljena platforma, da bi već 2003 godine bio kreiran prvi NFC standard i od tad poĉinje nezaustavivi razvoj ove tehnologije koja će modelirati i promeniti mnogo toga u e-commerce-u, e-banking-u i e-government-u fokusirajući se u integrisanom novom pristupu e-Smart Business-a. Na sledećem dijagramu je dat razvojni put NFC tehnologije:

138


2002

2003

Pojedinaĉni projekti

2004

2005

2006

2007

Koordinirani projekti

2008

2009

Nedostatak napredka?

SWP

Standardizacija

NFC Pilot projekti

Razvoj Ecosystem & Business Modela

Razvoj NFC standardizo tel.

Slika 4. Razvoj NFC tehnologije Kao što se moţe videti od 2005 godine niţu se pilot projekti paralelno sa razvojem NFC Ecosystem & Busisness modela, da bi 2011 godina proglašena u struĉnim krugovima kao godina poĉetka masovnog korišćenja NFC tehnologije i kreiranja novog trţišta m-commerce-a. Praktiĉno svi proizvoĊaĉi mobilnih telefona poĉev od ove godine implemantiraju NFC chip u svoje mobilne ureĊaje. Istraţivanje koje je sproveo Juniper Research company kaţe da će jedan od šest korisnika širom sveta imati NFC mobilni telefon do kraja 2014 godine. Trţište usluga mobilne telefonije raste iz dana u dan, i pretpostavke su da milion novih korisnika usluga se pojavi svakog dana u svetu i to su svakako prepoznali kako proizvoĊaĉi hardware-a tako i mobilni operatori. U mnogim zemljama u razvoju kao i zemljama trećeg sveta penetracija ovog trţišta je sto procentna, dok u razvijenim zemljama ovaj rast je nešto blaţi i upravo to je izazov pre svega za mobilne operatere da kroz uvoĊenje novih vidova m-commerce-a prodube trţište upravo razvojem e-Smart Business-a. Frost & Sullivan company tvrdi da će 2015 godine NFC tehnologija biti najĉešće korišćeno rešenje za mobilna plaćanja. Prognoze koje je iznela Edgar, Dunn & Company takoĊe govore da će u 2011 na trţištu biti aktivno oko 615 miliona “mobilnih smart novĉanika” dok će do kraja 2015 godine taj broj narasti na fantastiĉnih 1,5 biliona [13].

139

Elektronsko poslovanje Vodeći ameriĉki proizvoĊaĉi raĉunara i prateće periferne raĉunarske opreme poĉeli su masovno da ukljuĉuju NFC kao platformu za peer to peers komuniciranje, prepoznajući mogućnosti i snagu trţišta koje se pred njima pojavljuje. Sliĉno su već uradili i globalni lideri u proizvodnji tzv. potrošaĉke elektronike (kamere, audio i TV ureĊaji i sl.) gde je prisutan podatak da je samo u 2010 godini prodato oko 10 miliona NFC ĉitaĉa/pisaĉa koji su implementirani u navedene ureĊaje.

140


The mobile phone is the most successful communication device in history

(millions) Global

5,00 0 4,50 0 4,00 0 3,50 0 3,00 0 2,50 0 2,00 0 1,50 0 1,00 0 50 0

• • • •

Over a million new subscribers a day Many developed countries over 100% penetration Rising fast in developing countries 615 million mobile wallets in 2011, growing to 1.4 B

1 billion subscriber s

s s

2 billion subscriber s 0 200 3

200 4

Actual

200 5

Projected

200 6

2007

200 8 Data source:

Slika 5. Projekcija rasta trţišta mobilne telefonije [11]

141

Elektronsko poslovanje Ovakva penetracija trţišta mobilne telefonije je posledica novog pristupa u razvoju mcommerce-a ĉiji razvoj je obeleţen uvoĊenjem NFC tehnologije kao mosta ka kreiranju novog kompleksnog B2B2C modela poslovanja koji nazivam e-Smart Business. NFC tehnologija otvara nove kanale za distribuciju usluga, ali sa druge strane njena kompatabilnost sa ostalim vidovima bezkontaktnih tehnologija omogućava da se u okviru m-commerce-a definišu modeli poslovanja kao što su: m-Merchandising, m-Marketing, m-Loyalty, m-Payment, m-Banking, mTransport, m-Post, m-Helth programi, m-Government, m-Tickets, m-Key, m-Entertainment. Svi ovi navedeni modeli poslovanja su spregnuti sa Data Ware House konceptom prihvatanja i obrade podataka, kao i Cloud Computing sistemima, i omogućavaju da se upravo zahvaljujući NFC pristupu klijentu kreiraju, prate i usavršavaju proizvodi i usluge koje se nude, kao i da se razvija trţište koje do sad moţda nije ni postojalo. U središtu koncepta nalazi se integralni pristup korišćenja i povezivanja razliĉitih oblika m-usluga što sa markentiške strane znaĉi razvoj potpuno novih formi usluga i produţenje ţivotnog ciklusa već zasićenog trţišta posebno u delu trţišta mobilnih operatera.

Mobile Marketing

Mobile Merchandising

Mobile Loyalty

Mobile Key

Mobile Transport

m-commerce

Mobile Helthy

SaaS

IaaS

Mobile Banking

PaaS

Mobile Post

Data Ware House

Mobile Entertaiment

Mobile Government

Mobile Tickets

Cloud computing

Slika 6. Platforma e-Smart Business-a NFC tehnologija omogućava koncept usluge “na mestu prodaje” koji podrazumeva da klijent mora biti na mestu prodaje kada koristi odreĊenu uslugu i ostvariti kontakt sa drugim NFC ureĊajem iili tag-om. Informacije koje korisnik razmeni izmeĊu NFC mobilnog telefona i NFC tag-a ili drugog NFC ureĊaja postaju predmet obrade unutar Data Ware House-a. Upravo ovaj momenat je bitan jer u tom trenutku moţemo da koristimo podatke o ţeljama, potrebama, zahtevima odreĊenog klijenta spregnute sa njegovim personalnim podacima. NFC tehnologija

142

Elektronsko poslovanje obezbeĊuje dvosmerni saobaraćaj komunikacije koje upravo to omogućava tako da ona postaje i snaţan alat za istraţivanje trţišta. Korišćenje tih podataka u naprednom Data Ware House konceptu obrade podataka omogućava da se sagledaju njegove potrebe, ţelje i navike, što daje mogućnost personalizacije usluge, modeliranja potreba kupaca, unapreĊenja i proširenja trţišta, modifikovanje i unapreĊenje proizvoda i usluga itd. Data Ware House predstavlja pozadinski koncept ukupnog sistema i predstavlja tihog pasivnog modulatora koji ne optrerećuje samu komunikaciju. S druge strane moţe posluţiti kao aktivan subjekt koji će preko Push funkcija obaveštavati, usmeravati i navoditi klijenta da koristi odreĊenu uslugu. NFC komunikacija na taj naĉin postaje kanal za prikupljanje i distribuciju informacija koje se u back office-u obraĊuju. Te informacije sluţe za formiranje snaţnih alata direktog marketinga koji će predstavljati akcelerator daljeg razvoja ovih sistema. Data Ware House sistemi mogu biti nezavisni “privatni” servisi podrške m-Commerce sistemima ponuĊaĉa usluga, ali mogu biti i deo Cloud Computing sistema u kojoj se veoma skalabilni informatiĉki kapaciteti obezbeĊuju u vidu usluge isporuĉene putem Interneta brojnim eksternim potrošaĉima. To je apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana infrastruktura koja hostuje aplikacije namenjene krajnjim korisnicima i ĉije se usluge naplaćuju na osnovu ostvarene potrošnje, što u konkretnom sluĉaju m-commerce-a predstavlja veoma vaţan segment efikasnosti i ekonomiĉnosti sistema. U arhitekturi Cloud Computing-a koji je naslonjen na m-Commerce provajderske sisteme prepoznaju se tri modela:  SaaS (Cloud Software as a Service) – sistem koji obezbeĊuje korisniku da koristi aplikacije provajdera usluga koje se izvršavaju na infrastrukturi ,, oblaka“ i gde se aplikacijama moţe pristupiti sa klijentskih mobilnih ureĊaja kroz korisniĉki interfejs Web pretraţivaĉa. Korisnik ne upravlja ili kontroliše osnovnu infrastrukturu ,,oblaka“ koja ukljuĉuje mreţe, servere, operativne sisteme, sladištenje ili ĉak pojedinaĉne mogućnosti aplikacije, osim ograniĉenih korisniĉkih podešavanja konfiguracije pojedinaĉne aplikacije. Karakteristike SaaS pristupa su što je omogućen pristup i upravljanje komercijalno dostupnim softverom preko internet mreţe i što se upravljanje aktivnostima obavlja iz centralnih lokacija umesto sa lokacije svakog provajdera (ponuĊaĉa usluga) ponaosob, što praktiĉno omogućava korisnicima da pristupaju aplikacijama sa udaljenosti preko komercijalnih Web stranica.  PaaS (Cloud Platform as a Service) – sistem koji obezbeĊuje korisniku da postavi na infrastrukturu ,,oblaka“ aplikaciju koju je sam kreirao ili zatraţenu aplikaciju koja je izraĊena korišćenjem programskih jezika i alata podrţanih od strane provajdera. Korisnik ne upravlja ili kontroliše osnovnu infrastrukturu ,,oblaka“ koja ukljuĉuje mreţe, servere, operativne sisteme, sladištenje, ali ima kontrolu nad postavljenim aplikacijama i eventualno podešavanjima za hosting okruţenje tih aplikacija. PaaS sistem sadrţi tzv. Add-on razvojne alate koji se koriste za kastomizaciju postojećih SaaS aplikacija. Ova platforma komunikacije je karakteristiĉna za aplikativne upite kada m-Commerce provajderi daju mogućnost krajnjim korisnicima da postavljaju zahteve koji traţe upite u širu infrastrukturu Data Ware House Host-ova u okviru Cross Selling usluge.  IaaS (Cloud Infrastructurre as a Service) – sistem koji obezbeĊuje korisniku da upravlja procesiranjem, skladištenjem, mreţom i drugim baziĉnim kompjuterskim resursima gde korisnik moţe da postavi i pokrene proizvoljan softver koji ukljuĉuje operativne sisteme i aplikacije. Korisnik ne upravlja ili kontroliše osnovnu infrastrukturu ,,oblaka“, ali ima kontrolu nad operativnim sistemima, skladištenjem, postavljenim aplikacijama, i moguću kontrolu nad odabranim mreţnim komponentama (npr. firewall). Ovaj segment komukacije je karakteristiĉan za security sisteme kao bezbednosnu infrastrukturu m-commerce-a, ali moţe

143

Elektronsko poslovanje se pronaći i u svim segmentima m-Commerce usluga koje zahtevaju postavljanje perifernih aplikativnih rešenja u mobilnim telefonima kao neophodnog resursa za pruţanje odreĊenog m-Commerce servisa. Prirodna simbioza Cloud Computing sistema sa m-Commerce uslugama ogleda se u sledećim karakteristikama:  Pruţanje usluge na zahtev korisnika (on-demand service) - korisnik moţe koristiti resurse kada on to ţeli, sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Ovi resursi zahtevaju samo serversko vreme i mreţni prostor. Većina provajdera svoje usluge naplaćuje zavisno od vremena i obima u kojem ih klijenti koriste, tako da se smanjuje rizik plaćanja resursa i usluga koji se ne koriste što povećava poverenje klijenata u konkretne usluge m-Commerce-a.  Širok spektar mogućnosti mreţnog pristupa (broad network access) – veoma bitna karakteristika koja omogućava kljentima pristup sa razliĉitih NFC ureĊaja.  Alokacija i udruţivanje resursa (resource pooling) – raĉunarski resursi provajdera usluga su grupisani kako bi opsluţili veliki broj istovremenih upita od strane velikog broja korisnika. Cloud Computing sistem vrši dinamiĉku raspodelu parametara prema zahtevima korisnika, koji nemaju kontrolu nad fiziĉkim parametrima, odnosno lokaciji resursa, ali mogu da izvrše podešavanja svog sistema u okviru ,,oblaka“ tako što će posredno izabrati gde će njihovi podaci biti smšteni i procesirani.  Elastiĉnost – Cloud Computing omogućava da se informatiĉki resursi mogu vrlo brzo i elastiĉno širiti i skupljati analogno zahtevima i potrebama korisnika. Znaĉaj ove karakteristike je velik kada je u pitanju elektronska trogivina u okviru m-commerce-a. Sve je u granicama normale kada je posećenost e-shope sajtova uobiĉajena, ali kada se usled neke vanredne akcije ili trenutne kurentnosti odreĊenog proizvoda ili usluge ogromno poveća posećenost konkretnog sajta dešavaju se zagušenja i pad kvaliteta usluge što moţe dramatiĉno da naruši imidţ m-commerce usluge i samog ponuĊaĉa –provajdera servisa. Ukoliko je sajt hostovan na privatnom serveru velike su šanse da će se ,,srušiti“ upravo zbog hardware/softver-skih ograniĉenja. U takvim sluĉajevima Cloud Computing sistemi automatski i dinamiĉki dodeljuje potrebne resurse kako bi se podrţala novonastala situacija da bi se resursi nakon povratka na normalne uslove poslovanja vratili u prvobitno stanje. Ovo je nesaglediva prednost Cloud Computing sistema u odnosu na postojeće privatne ograniĉene informatiĉke resurse ponuĊaĉa usluga m-Commerce-a.  Merljiva usluga (measured service) - Cloud Computing sistemi automatski kontrolišu i optimizuju potrebne resurse u zavisnosti od potreba korisnika i provajdera usluga mCommerce-a kao i tipa usluge koja se traţi. Ti resursi mogu biti npr. prostor na hard diskovima, brzina procesora, tjuniranje procesorskog vremena, koliĉina radne memorije i sl. Sve ove usluge su merljive i njihovo korišćenje je transparentno, kako za provajdera usluga m-Commerce-a, tako i za njihove korisnike, što je veoma vaţno pošto su finansijski uslovi korišćenja izuzetno vaţni za za obe strane kako u eksploataciji usluge tako i u korišćenju usluge i zadrţavanju klijenta. e-Smart Business u ĉijem središtu je NFC tehnologija spregnuta preko m-Commerce usluga sa Data Ware House i Cloud Computing sistemima omogućiće potpuno novu paltformu u opsluţivanju klijenata koja će se nadograĊivati iz dana u dan sa ciljem da se postave novi kvaliteti u pruţanju usluga i koji će znaĉiti veću efikasnost, produktivnost i profitabilnost u poslovnom okruţenju. Prepoznaju se tri faze u razvoju NFC tehnologije koja će biti pokretaĉka snaga razvoja e-Smart Business-a [5]:

144

Elektronsko poslovanje 1. Faza bezkontaktnih kartica – Trenutno se nalazimo u toj fazi i ona će omoguĉiti da se sagledaju brojne prednosti ove nove tehnologije kao što su:  Brza i efikasna plaćanja na mestu prodaje;  Ubrzavanje procesa prodaje što eliminiše redove i zastoje prilikom plaćanja robe i usluga;  Smanjenje prevarnih radnji i bolja zaštita od zloupotreba u plaćanjima;  Smanjenje operativnih i manipulativnih troškova;  Eliminisanje potrebe za plaćanja gotovinom. 2. Faza dodavanja NFC chip-a u mobilne telefone - kao hardware/softver-skog dodatka koji se opciono ugraĊuje u telefone. Posle pilot projekata ova faza je već zaţivela i predstavlja fazu prilagoĊavanja kako korisnika usluga tako i ukupnog trţišta ponuĊaĉa usluga. Benefiti ove faze su:  Personalizovana ponuda i razvoj loyality programa;  Bolje targetiranje klijenta;  Bolja i efikasnija promocija robe i usluga;  Smanjenje troškova card managment-a;  Širenje trţišta i penetriranje novih trţišta. 3. Faza integracije NFC chip-a u mobilne telefone – kao poslednja faza razvoja NFC tehnologije koja će definitivno promeniti ĉitav pristup u m-commercu i otvoriti put pruţanju integralnih usluga u okviru e-Smart Business-a. Budući benefiti ove poslednje faze u razvoju NFC tehnologije biće:  Uspostavljanje virtualnog m-novĉanika;  Personalizacija ponude na mestu prodaje;  Direktni marketing na mestu prodaje;  Cross selling na mestu prodaje;  Dramatiĉno smanjenje zloupotreba i prevarnih radnji u procesu plaćanja robe i usluga;  Kreiranje novih profitnih centara;  Kreiranje novih vidova prihoda za mobilne operatere. Gore navedeni benefiti su samo direktne prednosti koje donosi sama NFC tehnologija, ali pored tog dela postoji i niz drugih prednosti koje će doneti razvoj aplikativnih rešanja u svim sferama elektronskog poslovanja gde se bude primenjivala ova nova tehnologija. Najveća opasnost uvoĊenja NFC tehnologije leţi u personalnom prihvatanju ove nove usluge od strane klijenta. Ovaj strah je opravdan pošto je realno oĉekivati da će faza prilagoĊavanja mogućnostima korišćenja NFC tehnologije trajati izvesno vreme, ali ipak trend razvoja je krenuo i klijenti će oĉigledno biti u poĉetku naterani da koriste ovu novu tehnologije kako bi brzo uvideli ogromne prednosti i mogućnosti. Faza prilagoĊavanja mora biti dobro promovisana kako bi se razbio strah klijenata od zloupotreba i zadiranja u privatnost korišćenjem podataka o klijentima i njihovim reakcijama, kupovinama i navikama. Upravo ovaj poslednji problem (zadiranje u privatnost klijenta) moţe da bude najveća prepreka u brzoj implementaciji novih usluga na NFC platformi. Privatnost i bezbednost su centralna pitanja u percepciji korisnicima kada se radi o korišćenju usluge. Pored promocije biće neophodna i edukacija korisnika koja treba da obezbedi potpunu integraciju klijenata u e-Smart Business modele.

145


7.9. SISTEMI SAMOUSLUŢNOG ELEKTRONSKOG BANKARSTVA Najburniji razvoj elektronskog bankarstva odvija se u sferi retail bankarstva. U ovoj sferi poslovanja elektronsko bankarstvo je na stalnom testu, s obzirom da je potrebno kvalitetno i pouzdano opsluţiti veliki broj korisnika. Pod sisteme retail elektronskog bankarstva moţemo podvesti sve sisteme automatske obrade podataka iz sfere poslovanja sa graĊanima, mada se najvidljivi i najburniji razvoj ogleda u samousluţnim sistemima kao što su: bankomati, POS ureĊaji i sistemi kućnog bankarstva. Samousluţno bankarstvo predstavlja potpuno novu filozofiju u bankarstvu, Smatra se da je prelazak na “elektronski novac” veći korak nego prelazak sa sistema prvobitne akumulacije i trgovine u obliku trampe na kvalifikovan naĉin vrednovanja robe i usluga putem jedinstvene monetarne jedinice - novca.

7.9.1. BANKOMATI Bankomati predstavljaju napor banaka da unaprede svoje poslovanje kroz povećanje kavliteta svojih usluga i njihovim pribliţavanjem korisnicima kako lokacijski tako i vremenski, s obzirom na ĉinjenicu da ovi ureĊaji imaju non-stop reţim rada. Bankomati u svojoj suštini predstavljaju robotizirano šaltersko mesto u jednoj banci ili pošti, koje se bavi pruţanjem finansijskih usluga. Oni su svojevrstan surogat šalterskog radnika i mašine, pa otuda i njihov engleski naziv ATM - Automated Teller Machine (Automatska šalterska mašina).

[ALTERSKA SLU@BA KONFERENCIJSKA PLATFORMA

SAMOUSLU@NA PLATFORMA

KREDITNA PLATFORMA

PRIJEM / OBAVE[TENJA

( ZATVORENA POSLE RADNOG VREMENA )

POMO]NI SERVISI ET

ET

ET

SPECIJALNI SERVISI ET

ET

ET

A T M

BACK OFFICE OBEZBE\ENJE (ZA SVE VREME NEPRISTUPAÂN KORISNICIMA )

Slika - Model savremene organizacije bankarskih poslova sa korisnicima

146

Elektronsko poslovanje Na gornjoj slici prikazana je savremena organizacija bankarskih šaltera, koja pokazuje mesto i ulogu samousluţnih automata u odnosu na ostale servise banke. Sliĉna situacija je i sa organizacijom rada u savremenim poštama (naroĉito u razvijenim zemljama), u kojima se sve više prostora oslobaĊa za samusluţne ureĊaje i automate. Na sledećem grafikonu data je struktura rasprostranjenosti bankomata u svetu 2011. godine:

SAD 25%

JAPAN 31%

KANADA 4% EVROPA 31% OSTATAK SVETA 9%

Zanimljivo je napomenuti da se u ukupnom broju bankomata, cash dispenser-i zastupljeni sa 65,21 %, dok je proseĉan broj meseĉnih isplata po jednom bankomatu u Evropi 2011. godine izgledao ovako: 12000

10000

8000

6000

4000

2000

0 Swe Ned

Bel

Ire

UK

Fin

Lux

Tur

Nor

Fra

Den

Aus

Swi

Por

Spa

Ger

Mal

Gre

Ita

147


7.9.2. MOGUĆNOSTI BANKOMATA Bankomat je ureĊaj koji omogućava širok opseg usluga na principu samousluţivanja, kao što su:  finansijske usluge,  nefinansijske usluge,  pruţanje informacija,  konsultantski poslovi. Ovo je ujedno i najosnovnija podela bankomata, odnosno njihova tipologija. Bankomat u odnosu na ostale automate za samousluţivanje ima osnovnu karakteristiku da iskljuĉivo sluţi za pruţanje bankarskih usluga, kako u bankama tako i u pošti. Tu se postavlja jedno veoma vaţno pitanje: Kakva je uzroĉno-poslediĉna veza banaka i pošte kao mesta za pruţanje finansijskih (bankarskih) usluga korisnicima? Odgovor leţi u kontinuiranoj transformaciji fizionomije pošte u pravcu davanja prioriteta finansijskim uslugama na njihovim šalterima. Ovakav trend potiskuje primarne usluge pošte u sekundarne, dok novĉane usluge šaltera pošte istiĉe kao primarne. Ujedno kao potvrda ovakvih konstatacija, najbolje se moţe pokazati na primeru bankomata, koji su u svim zapadnim zemljama podjednako zastupljeni kako u poslovnom bankarstvu tako i u pošti. Savremena pošta sve više se prilagoĊava najnovijim razvojnim tendencijama u pruţanju usluga kroz uvoĊenje niza samousluţnih automata, meĊu kojima su svakako najbrojniji bankomati. Zanimljivo je napomenuti, da su u mnogim poštanskim upravama bankomati prilagoĊeni uslugama pošte tako da su u dijapazonu usluga bankomata zastupljene i usluge koje su karakteristiĉne za klasiĉne poštanske usluge, kao što su slanje novca poštanskom uputnicom, predaja pazara, prodaja vrednosnica i telefonskih kartica i sl. Osnovni koncept bankomata je u nekim zapadnim zemljama narušen dodavanjem novih funkcija, što je prouzrokovalo stvaranje multifunkcionalnih sistema. Ovakav trend je primetan naroĉito u razvoju samousluţnih automata i multifunkcionalnih bankomata upravo u poštama. Ipak cilj je uvek isti, zamena ţivog rada automatizovanim radom u 24 satom reţimu rada sistema. Finansijske transakcije predstavljaju osnovnu funkciju bankomata, kojom se korisnicima omogućava raspolaganje novĉanim sredstvima sa bankarskih depozita. Finansijske transakcije mogu biti:  isplata gotovine sa depozitnih raĉuna (tekućih, štednih i deviznih raĉuna),  uplata gotovine na depozitne raĉune,  polaganje depozita po osnovu pazara,  davanje naloga i instrukcija za transfere sredstva sa raĉuna na raĉun,  gotovinsko i bezgotovinsko plaćanje raĉuna za robu i usluge i polisa osiguranja,  punjenje novĉanih kartica sa elektronskim depozitom (electronic purse),  menjaĉki poslovi - konverzija iz jedne u drugu valutu. Nefinansijske usluge bankomata omogućavaju korisnicima da na jednostavan naĉin servisiraju svoje novĉane depozite i mogu biti:  izdavanje ili zamena debitnih i kreditnih kartica,  naruĊbina ĉekovnih blanketa,  izdavanje ĉekovnih blanketa,  aţuriranje podataka o vlasniku depozita, kao što je npr. promena adrese i sl.,  štampanje izvoda o stanju depozita,

148

Elektronsko poslovanje  itd. Pruţanje informacija je fundamentalna usluga bankomata, pošto je sastavni deo svake usluge, bez obzira na tip i oblik bankomata. Savremeni bankomati su multimedijalni ureĊaji koji omogućavaju da se korisnicima pruţi niz informacija (kako bankarskih tako i nebankarskih, odnosno poštanskih) koristeći kako vizuelne (ekran ureĊaja) tako i audio sisteme. Bankomati mogu da pruţe sledeće informacije (usluge):  uvid u stanje depozita,  pregled kursne liste,  pregled kamatnih stopa (internih i eksternih),  informacije za otvaranje depozita kod banke,  informacije o naĉinima raspolaganja sredstvima sa depozita,  informacije eksternog tipa - reklame drugih pravnih subjekata,  i niz drugih informacija. Savremeno bankarstvo se sve više okreće novom vidu komunikacije sa bankarskim klijentom, koje se zasniva na konsultativnoj osnovi. Cilj je da se klijenti upute kako na najracionalniji i najefikasniji naĉin mogu da uposle sredstva na njihovim depozitima. Ovaj kvalitetno novi bankarski posao je takoĊe prešao u nadleţnost bankomata, tako da su moguće sledeće usluge:  analiza poreskih obaveza i sugerisanje naĉina za plaćanje obaveza,  prodaja ţivotnog osiguranja,  prodaja polisa osiguranja imovine,  pregled mogućih investicionih ulaganja, itd... Na kraju pregleda mogućnosti bankomata treba razbiti jedno pogrešno prezentiranje pojma "bankomat", koje se svodi na to da je to samousluţni ureĊaj za isplatu gotovine (cash dispenser). Ovakav pojmovni aspekt upravo se odomaćio u našoj praksi, a što je još gore i u "struĉnoj" literaturi. S toga na ovom mestu treba dati pravu definiciju bankomata: "ATM uređaji ili bankomati su multifunkcionalni uređaji za samouslužno pružanje bankarskih usluga i to kako finansijskih tako i nefinansijskih usluga."

7.9.3. VRSTE BANKOMATA Tipologija bankomata je višestruka. Na osnovu njihove funkcionalne odreĊenosti, osnovana podela bankomata bila bi na multifunkcionalne (sa mnoštvom usluga) i bazne modele (sa jednom ili dve usluge). Tipologija bankomata je sledeća:  Na osnovu mikro lokacije, bankomate delimo na :  Lobby - koji se instaliraju u foajeima banaka i pošta,  Indoor - za instalaciju u posebnim namenskim prostorijama banaka i pošta,  Outdoor - koji se instaliraju na prometnim javnim mestima.  Na osnovu instaliranih funkcija, bankomati mogu biti:  Cash dispenser ureĊaji - za isplatu gotovine,  Info-bankomati - za pruţanje informacija i davanje odreĊenih bankarskih naloga,  Bankomati za menjaĉke poslove - za konverziju valuta,  Bankomati za plaćanje raĉuna,  Bankomati za polaganje depozita,

149


Bankomati za deponovanje pazara, Card dispenser ureĊaji – za izdavanje (prodaju) telefonskih kartica ili kartica elektronskih novĉanika,  Samousluţni ureĊaji za prodaju vrednosti - bankomati za prodaju odreĊenih vrednosti npr. polisa osiguranja, maraka ili koverata,  Multifunkcionalni bankomati - ureĊaji koji su obuhvatili više gore navedenih funkcija u jednu objedinjenu celinu - ureĊaj.  Na osnovu broja povezanih bankomata, postoje:  pojedinaĉni bankomati  bankomati povezani u lokalnu mreţu (LAN)  bankomati povezani u širu mreţu (WAN)  Na osnovu reţima rada moţemo ih podeliti na:  Off-line ureĊaji - koji nemaju vezu sa raĉunarskim Host-om banke već rade nezavisno. Ovakav naĉin rada povećava rizik eksploatacije bankomata zbog odloţene i naknadne kontrole njihovog rada.  On-line ureĊaji - koji su povezani preko raĉunarske mreţe sa raĉunskim Hostom banke, tako da je sistem zaštite i kontrole podataka pojednostavljen i siguran.

7.9.4. DELOVI BANKOMATA I NAĈIN FUNKCIONISANJA Bankomati su ureĊaji za pruţanje bankarskih usluga koje pokreće i kontroliše mikroprocesor, koji moţe, a ne mora, biti u vezi sa nekom bankarskom raĉunarskom mreţom. Bankomati su ureĊaji modularnog tipa, tako da zavisno od namene mogu biti razliĉito i opremljeni.

Zvu~nik audio sistema Sigurnosna kamera

Modul za izdavanje kartica

Ekran Funkcionalni tasteri O

P E N

^ ita~/pisa~ kartica

Otvor za gotovinu

Numeri~ka tastatura (PIN Pad) 1

2

3

4

5

6

7

8

9

*

0

0

0

Otvor za polaganje depozita $

Slika - Zidni bankomat cach dispenser sa modulom za polaganje depozita

150

Elektronsko poslovanje 7.9.4.1. PROCESOR BANKOMATA Osnovni deo svakog bankomata je mikroprocesor. Danas se u bankomate ugraĊuju Pentium procesori. Današnji softver kao i korisniĉki zahtevi za multimedijalnim prikazima su izuzetno zahtevni, tako da se osnovna hardverska konfiguracija obogaćuje sa odgovarajućom RAM memorijom, CDROM ureĊajima, video karticama visoke rezolucije, soundblaster karticama i sl.

7.9.4.2. TASTATURA BANKOMATA Tastatura je osnovni ureĊaj za komunikaciju korisnika i bankomata. Pored ove korisniĉke, postoji i operaterska ili kontrolna tastatura kojom se vrši reprogramiranje bankomata i njegova kontrola u pozadinskom radu. Korisniĉka tastatura moţe biti razliĉitog oblika što zavisi od funkcije i namene samog bankomata. Oblici tastature mogu biti sledeći:  PIN Pad - numeriĉka tastatura za unos PIN-a (Personal Identification Number -liĉni identifikacioni broj) ili iznosa promene (12 tastera),  Funkcionalna tastatura - na većini modela bankomata postoje samo funkcionalni tasteri sa strogo definisanim funkcijama, odnosno transakcijama koje su dostupne korisnicima,  Alfanumerička tastatura - ovakva tastatura je veoma retka u konfiguracijama većine modela bankomata,  Touch-screen tastatura - ovo je specifiĉni oblik tastature, koji je predstavljen tzv. virtualnim testerima na ekranu monitora bankomata koristeći touch screen tehnologiju,  Kombinovana tastatura - ovaj oblik tastature je kombinacija dve ili više gore navedenih tastatura. Najĉešće se pojavljuje kombinacija touch-screen i funkcionalne tastature.

7.9.4.3. MONITORSKI EKRAN BANKOMATA Monitorski ekran bankomata moţe biti korisniĉki i kontrolni. Korisniĉki ekran je kolor monitor veliĉine od 14" do 15", dok je kontrolni monitor manjih dimenzija i ne mora biti kolor. Video rezolucija ekrana monitora se sve više prilagoĊava komplikovanim i zahtevnim standardima multimedijalnih prezentacija. Cilj je da se korisnik bankomata usmerava kroz transakcije uz potpunu podršku grafike i video animacije. Kao poseban vid zaštite ekrana monitora bankomata mogu se ugraĊivati filteri tvz. "vizuelni zasloni", koji omogućavaju vidljivost ekrana samo pod 90 stepeni, odnosno svako odstupanje veće od 5 stepeni od vertikale ekrana vizuelno ga zatamljuje. Na ovaj naĉin obezbeĊena je diskrecija korišćenja bankomata, kao osnovni postulat bankarskog kodeksa zaštite tajnosti uloga. Pored vizuelnih zaslona kao poseban hardverski dodatak bankomata postoje i tvz. “touch screen zasloni”, koji se montiraju direktno na ekran monitora i koji obezbeĊuju da se dodirom ekrana sa prstom ruke simulira pozicioniranje i aktiviranje kursora u unapred grafiĉki ureĊenom korisniĉkom interfejsu. I na kraju monitorski ekrani su najosetljiviji deo bankomata, pošto su ĉesto pod udarom vandala. Kako bi se ova pojava spreĉila u novije vreme se u bankomate ugraĊuju tvz. “security zasloni”, koji su fiziĉki otporni ĉak i na udarce ĉekića.

151


7.9.4.4. ŠTAMPAĈI Štampaĉ moţe biti opciono rešenje, iako je uglavnom standardno rešenje. Štampaĉi se u bankomatima koriste za izdavanje potvrda o izvšenoj transakciji i za štampanje izveštaja. Jedinica za snabdevanje papira moţe imati rezerve za štampu više hiljada dokumenata. Najĉešće se koriste rolne papira tvz. beskonaĉni papir. Kako bi se omogućilo ravnomerno i precizno izdavanje potvrda o izvršenoj transakciji štampaĉi bankomata su snabdeveni sa stacioniranim automatskim katerom (noţem), koji seĉe papir posle poslednje odštampane poruke i automatskim fiderom papira, koji omogućava izbacivanje, odnosno izdavanje potvrde korisniku. Savremeni bankomati su snabdeveni sa specijalnim senzorskim sistemom, koji obaveštava korisnike i operatere o nestanku papira za štampu potvrda i izveštaja.

7.9.4.5. JEDINICA ZA ELEKTRIĈNO NAPAJANJE BANKOMATA Elektriĉno napajanje ureĊaja vrši se iz gradske elektriĉne mreţe. Zbog vaţnosti da ureĊaj bude stalno u pogonu, bez obzira na eventualne prekide elektriĉnog napajanja, danas se u svaki bankomat ugraĊuju sistemi neprekidnog napajanja tvz. UPS ureĊaji (Uninterruptible Power Supply), koji pored osnovne, imaju još dve funkcije:  kontrola i stabilizovanje napona koje bankomati koriste iz gradske mreţe, pošto su moguće promene napona koje mogu veoma ozbiljno da oštete, pa ĉak i unište deo ili kompletan ureĊaj bankomata,  mogućnost programiranja rada bankomata da se ukljuĉuje i iskljuĉuje u odreĊeno programirano vreme.

7.9.4.6. KUĆIŠTE BANKOMATA Svi proizvoĊaĉi bankomata projektuju njihova kućišta u skladu sa visokim standardima ergonomskog dizajna. Pored ovog korisniĉkog zahteva za dizajnom postoji i zahtev da konstrukcija i kućište omoguće jednostavno korišćenje, lako servisiranje i jednostavnu manipulaciju sa kasetama za novac. Zavisno od konstrukcije kućišta postoje sledeći oblici:  kabinet bankomati, koji su slobodnostojeći i koji se montiraju u predvorju banaka ili pošte,  bankomati postavljeni ili ugraĊeni u piedestal, koji se instaliraju kako u predvorju banaka ili pošte tako i na javnim mestima, pa i u slobodnom prostoru,  bankomati koji se ugraĊuju u zid tvz. through the wall bankomati, što je najĉešći oblik cash dispenser ureĊaja. Kućišta bankomata se uglavnom prave od nerĊajućeg ĉelika, koji je otporan na sve oblike vandalizma, pruţa visok stepen sigurnosti od kraĊa i lak je za odrţavanje higijene samog ureĊaja. Poseban sistem konstrukcije kućišta bankomata se primenjuje kod bankomata koji rade sa gotovinom, pošto se u takve ureĊaje ugraĊuju specijalni sistemi zaštite u obliku sefova za primljeni

152

Elektronsko poslovanje novac ili sefovska vrata za modul cash dispensera. Sefovi mogu biti obezbeĊeni posebnim sistemom mehaniĉke ili elektronske brave sa specijalnim kodom. Panel korisni~kog interfejsa bankomata

[ipka-drà~ panela korisni~kog interfejsa Funkcionalni tasteri

Supervizorski ekran

pored displeja

Modul za audio kontrolu

Monitor

Modul za prihvatanje kartica

Tastatura

îta~ kartice Printer za {tapanje potvrda i

Modul za izdavanje

izve{taja

nov~anica

Modul za elektri~no napajanje

Kaseta za odba~ene nov~anice

Bezbedonosn a sef vrata bankomata

Kasete za nov~anice

Glavni prekida~

Prednja kabinetska vrata

bankomata

bankomata

Ra~unarski procesor

Slika – Konfiguracija modula i ureĊaja u lobby bankomatu (prednja strana) Proseĉne dimenzije kućišta i teţina bankomata su sledeće:  širina - od 600 do 900 mm  visina - od 1.500 do 2.000 mm  dubina - od 600 do 900 mm  teţina - od 200 do 1.000 kg. Proseĉne dimenzije korisniĉkog dela preko koga korisnici komuniciraju sa bankomatom su:  širina - od 600 do 800 mm  visina - od 750 do 850 mm

153

Elektronsko poslovanje Za rad bankomata veoma je vaţno odrţavanje uslova mikroklime u samom kućištu ureĊaja s obzirom da su elektronski ureĊaji sistema podloţni kvarovima na visokim i niskim temperaturama kao i pri visokoj vlagi vazduha. Zbog toga se u kućišta bankomata ugraĊuju klima ureĊaji kada se radi o bankomatima koji se instaliraju u slobodnom prostoru na javnim mestima.

îta~ kartice Modul za audio kontrolu

Modul za prihvatanje kartica Supervizorski/operaterski ekran Modul za izdavanje

Printer za {tampu

nov~anice

potvrda i izve{taja

Kaseta za odba~ene

Modul za

nov~anice

elektri~no napajanje bankomata

Kabinetska zadnja vrata bankomata

Sigurnosna sef vrata bankomata Ra~unaski procesor bankomata

Glavni prekida~

Kasete za nov~anice

bankomata

Slika – Konfiguracija modula i ureĊaja u lobby bankomatu (zadnja strana)

7.9.4.7. MODUL ZA AUTOMATSKU ISPLATU GOTOVINE Modul za automatsku isplatu gotovine se ugraĊuje u bankomate cash dispenser-e. Njegova funkcija je da zahtevanu i odobrenu isplatu gotovog novca realizuje izdavanjem korisniku odgovarajuće apoenske strukture. Modul za izdavanje novca je specijalno projektovan da moţe da manipuliše, kako sa starim, tako i sa novim banknotama (novĉanicama). Modul za automatsku isplatu gotovine sastoji se od:  apoenskih kaseta kojih moţe biti najviše do pet,  posebne kasete za tvz. odbaĉene novĉanice u koju moţe da stane do 300 novĉanica,  procesorskog dela modula za gotovinu koji nadzire izdavanje novĉanica i vrši logiĉku kontrolu apoenske strukture banknota,  senzorskog sistema za detekciju novĉanica prilikom izdavanja sa automatskim fiderom za "izbacivanje" novĉanica iz bankomata,  senzorskog sistema za kontrolu koliĉine banknota u apoenskim kasetama (kontejnerima za novac)

154

Elektronsko poslovanje  senzorskog sistema sa automatskim fiderom za povlaĉenje novĉanica koje nisu u odreĊenom vremenkom intervalu preuzete od korisnika prilikom izdavanja i  sefovskog kućišta sa elekronskom i mehaniĉkom bravom sa senzorskim i alarmnim sistemom za kontrolu bezbednosti modula. Modul za izdavanje gotovine moţe da ima od 1 do 5 apoenskih kaseta za banknote. Kapacitet kaseta se kreće od 1.000 do 4.500 banknota. Poseban kontejner za vraćene novĉanice koristi se za odlaganje novĉanica za koje je prilikom isplate detektovana greška u toku transakcije ili je došlo do nepodizanja izdatih novĉanica od strane korisnika u odreĊenom vremenskom intervalu. Snop novĉanica se ubacuje u ovu kasetu koja je opremljena mehaniĉkom ili elektronskom bravom i dostupna je samo ovlašćenim licima banke, odnosno pošte.

Slika - Punjenje bankomata

Slika – ObezbeĊivanje punjenja bankomata Izdavanje novĉanica vrši se u sveţnjevima, pri ĉemu postoji dvostruka detekcija da bi se spreĉilo izdavanje slepljenih novĉanica. Novĉanice se korisniku izdaju u jednom snopu, koji moţe da sadrţi maksimalno do 20 novĉanica (banknota). Uz novĉanice korisniku se izdaje i štampana potvrda o preuzimanju novca. Punjenje bankomata sa novcem vrše ovlašćeni radnici banke ili pošte, tako što prazne kontejnere vade iz modula i zamenjuju ih sa punim kontejnerima sa banknotama. Inaĉe svaki kontejner ima i specijalnu mehaniĉku ili elektronsku bravu kako bi se zamena kontejnera dodatno obezbedila.

155

Elektronsko poslovanje 7.9.4.8. MODUL ZA AUTOMATIZOVANO POLAGANJE DEPOZITA Modul za automatizovano polaganje depozita sluţi za prijem i skladištenje novĉanica ili za deponovanje novĉanih pazara koji su upakovani u standardizovane koverte. U suštini postoje dva modula: jedan za prijem novĉanica i drugi za prijem pazara. Modul za prijem i deponovanje novĉanica ugraĊuje se u bankomate koji pruţaju usluge:  plaćanja gotovim novcem,  deponovanja gotovog novca na neki od novĉanih depozita i  bankomate koji obavljaju menjaĉke poslove. Modul za deponovanje novĉanica sastoji se od:  kasete - kontejnera za odlaganje novĉanica kojih moţe biti najviše do pet,  posebne kasete za tvz. odbaĉene novĉanice koje su nevaţeće ili je utvrĊen falsifikat uloţene novĉanice (opciono rešenje),  procesorskog dela modula za deponovanje novĉanica koji nadzire ulaganje novĉanica i vrši logiĉku kontrolu ispravnosti novĉanica,  senzorskog sistema za detekciju novĉanica prilikom ulaganja sa automatskim fiderom za ubacivanje novĉanica u odgovarajući kontejner,  senzorskog sistema za kontrolu koliĉine banknota u kontejnerima,  senzorskog sistema sa automatskim fiderom za povraćaj novĉanica korisniku za koje se utvrdila neispravnost ili falsifikat (opciono rešenje),  sefovskog kućišta sa elektronskom i mehaniĉkom bravom,  senzorskim i alarmnim sistemom za kontrolu bezbednosti modula. Modul za deponovanje novĉanica prima banknote, vrši njihovu kontrolu ispravnosti i usmerava ih (deponuje) u odgovarajući kontejner. Kontejneri za deponovanje mogu da prime do 1.000 novĉanica. Postoje moduli koji "prepoznaju" novĉanice i na taj naĉin vrše njihovu selekciju i odlaganje u odgovarajuće kontejnere. Moduli su snabdeveni posebnim sistemom za zaštitu od falsifikata, koji moţe da sadrţi sisteme provere za više vrsta banknota, što je veoma bitno za pravilno funkcionisanje bankomata za menjaĉke poslove. Uz ove sisteme opciono se ugraĊuje i sistem za povraćaj korisniku neispravnih ili falsifikovanih novĉanica, kao i sistem za odlaganje takvih novĉanica u poseban kontejner za neispravne novĉanice. Modul za deponovanje novĉanih pazara ili tvz. "noćni trezor" omogućava ulaganje standardizovane koverte sa novcem, ĉekovima ili drugim dokumentima. Modul se sastoji od sledećih delova:  kasete - kontejnera za deponovanje koverata sa pazarom,  procesorskog dela modula za deponovanje i evidentiranje koverata,  štampaĉa serijskog broja uloţenog koverta, koji štampa broj direktno na uloţenom kovertu pre njegovog ubacivanja u kontejner,  senzorskog sistema za detekciju koverta prilikom ulaganja sa automatskim fiderom za ubacivanje u kontejner,  senzorskog sistema za kontrolu koliĉine koverata u kontejneru,  sefovskog kućišta sa elektronskom i mehaniĉkom bravom,  senzorskim i alarmnim sistemom za kontrolu bezbednosti modula. Kontejner za deponovanje koverata sa pazarom moţe da primi u proseku 300 koverata maksimalne debljine do 12 mm. Prilikom svakog ulaganja koverta specijalni štampaĉ obeleţava svaki koverat sa serijskim brojem ulaganja, koji se ujedno štampa i na potvrdi o prijemu pazara, koju korisnik dobija preko korisniĉkog štampaĉa. Treba napomenuti da serijski broj nije jedini podatak,

156

Elektronsko poslovanje koji se štampa na kovertu i na potvrdi, ali je vodeći broj za raspoznavanje uloţenog depozita. Ostali podaci se štampaju na osnovu podataka koje su navedene na kartici korisnika ili unosom traţenih podataka od strane korisnika preko tastature prilikom obavljanja transakcije ulaganja depozita. Modul za prijem pazara moţe opcijono da poseduje i dispenser koverata za izdavanje koverata (omotnica) u koje se pakuje pazar i koje se potom ulaţu u bankomat (noćni trezor). Praktiĉno korisnik moţe da traţi od bankomata da mu izda koverat u koji će da upakuje svoj pazar i da izvrši transakciju ulaganja pazara u depozit bankomata.

îta~ kartica Modul za izdavanje koverata

Modul za prihvatanje kartica Printer za {tampu izvoda

Printer za {tampu potvrda i izve{taja

Modul za izdavanje

Supervizorski/operaterski ekran

nov~anica Kaseta za odba~ene

Kabinetska zadnja vrata

nov~anice

bankomata Modul za audio kontrolu

Kaseta za koverte

Modul za elektri~no napajanje

Ra~unaski procesor bankomata Kasete za nov~anice

Kaseta za depozite Sigurnosna sef vrata bankomata

Slika – Konfiguracija modula i ureĊaja u zidnom bankomatu (zadnja strana)

7.9.4.9. ĈITAĈ DEBITNIH I KREDITNIH KARTICA Bankomati u svojoj osnovi komuniciraju sa korisnicima preko identifikacionih kartica debitnih i kreditnih kartica. Što ne znaĉi da bankomate ne mogu da koriste i korisnici koji nemaju odgovarajuće kartice. Debitne i kreditne kartice daju svojim korisnicima pravo da mogu da koriste usluge bankomata i da se prilikom korišćenja putem njih predstavljaju i saopštavaju svoju kreditnu poziciju, odnosno finansijski potencijal. Ĉitaĉi debitnih i kreditnih kartica, u zavisnosti od medija kartice, mogu biti:  ĉitaĉi magnetnog zapisa,

157

Elektronsko poslovanje  ĉitaĉi smart tehnologije,  laserski ĉitaĉi i  bar-kod ĉitaĉi. Pored ĉitaĉa postoje i ureĊaji za upisivanje (kodiranje) podataka na medij kartice. Inaĉe treba napomenuti da u tom sluĉaju ureĊaji, koji mogu da upisuju podatke na medij kartice se ujedno i ĉitaĉi medija. Osnovni delovi modula za ĉitanje/kodiranje debitnih i kreditnih kartica su: * motorizovani sistem za uvlaĉenje i vraćanje kartice, * sistem za ĉitanje i upisivanje podataka sa/na karticu, * sistem za dekodiranje i enkodiranje zapisa na mediju kartice, * sistem za odlaganje nevaţećih kartica (opcijono) i * sistem za seĉenje nevaţećih i falsifikovanih kartica (opcijono). 7.9.4.10. VIDEO KAMERA Video kamera se opciono ugraĊuje u bankomate i to onda kada se ţeli postići maksimalni sistem zaštite korisnika i bankomata, prilikom raspolaganja sredstvima sa bankarskih depozita. Funkcija kamere je da snimi korisnike prilikom odreĊenih novĉanih transakcija, npr. podizanja gotovine. Video kamere se instaliraju u posebnom delu bankomata i njihov objektiv, iako se nalazi u korisniĉkom delu ureĊaja, sakriven je zatamljenim transparentnim staklom. Da bi se izbegla kondenzacija vodene pare ili zaleĊivanje objektiva, kao opcija se moţe naruĉiti staklo sa grejaĉem za prostor u kome se nalazi kamera. Kamere za nadgledanje bankomata imaju dve osnovne funkcije da odvrate pljaĉkaše (psihološki efekat) i da lakse indetifikuju prestupnika. Postoje dva osnovna tipa kamera za nadgledanje. Jedna je kamera koja snima uţivo, a drugi tip je koji snima slike koje je moguće kasnije pregledati. Kamere ugraĊene u ATM se aktiviraju kada se vrši transakcija. One imaju široki optiĉki ugao, nije izloţena direknoj sunĉevoj svetlosti i dobro je zaštićena od vandalizma. Slike snimljene kamerama se mogu slati Internet mreţom gde se mogu gledati online. U unutrašnjem prostoru bankomata, s konstantnom koliĉinom osvetljenja koriste se klasiĉne kamere standardne ili visoke rezolucije, zavisno od funkciji kamere, kao što su najviše korištene DVC kamere DVC-CAMSC204LX i DVC-CAM-SC205HX. Ako je koliĉina osvetljenja u unutršnjem prostoru promjenjiva dobro je koristiti elektronsku dan/noć kameru DVC-CAM-SC291SH-DN. U unutrašnjem nadzoru ĉesto se javlja problem jakog pozadinskog osvetljenja pa u takvim situacijama treba koristiti WDR kamere ili, minimalno, kamere s ExDR funkcijom. U vanjskom prostoru je naroĉito izraţeno promenjivo osvetljenje. U situacijama kada postoji spoljašnja rasveta, a nema IR rasvete, mogu se koristiti elektronske dan/noć kamere koje noću prelaze u c/b mod ili Ex-view i Low light kamere koje snimaju u boji. Ako je rasvjeta promjenjiva, a u okolini nema adekvatne spoljne rasvjete i koriste se IR reflektori, koriste se dan/noć kamere s IC filterima, npr., DVCPRO-CAM-SC601HX-DN.

7.9.4.11.

AUDIO SISTEM

Audio sistem je takoĊe opciono rešenje za bankomate. U bankomate se ugraĊuju dve vrste audio sistema: muziĉki audio sistem i voice modul sistem.

158

Elektronsko poslovanje Muziĉki audio sistem obezbeĊuje da se preko zvuĉnika, koji se ugraĊuju u bankomate reprodukuje popularna muzika u cilju stvaranja prijatne i opuštene atmosfere za korisnike usluga bankomata. Voice modul sistem obezbeĊuje da se preko zvuĉnika, koji se ugraĊuju u bankomate reprodukuju nasnimljene poruke za korisnika koje mu omogućavaju da se pripremi za sledeću radnju ili zvuĉne naredbe da izvrši neku od transakcija. Ovaj modul se ugraĊuje u bankomate kako bi se omogućilo korišćenje ovih ureĊaja i slepim osobama.

7.9.4.12.

ALARMNI SISTEM

Alarmni sistem, iako opciono rešenje, je sastavni deo skoro svakog bankomata, a pogotovo onih koji se montiraju na otvorenom prostoru (javnim mestima). Alarmni sistem ima zadatak da zvuĉnim signalom obezbeĊuje bankomat, kako od vandalizma, tako i od kraĊe novca. Alarmni sistem sastoji se od senzorskog sistema, koji kontroliše i aktivira se na svako neovlašćeno otvaranje zaštitnih vrata bankomata, sefovskog prostora, vrata elektronskog prostora, kao i nasilno pomeranje bankomata sa svog mesta.

7.9.4.13.

ANTI-VANDAL VRATA

Kao dodatna zaštita od vandalizma i ekstremnih vremenskih uslova na bankomatima se mogu instalirati i tvz. anti-vandal vrata, koja pokrivaju korisniĉki deo bankomata. Anti-vandal vrata su transparentna i otporna na sve udarce. Inaĉe ova vrata se otvaraju ubacivanjem i dekodiranjem identifikacione kartice korisnika (debitne ili kreditne kartice) u ĉitaĉ kartica koji se nalazi ispred vrata. Alarmni sistem i video nadzor se takoĊe koriste protiv napada ali imaju više funkciju da uplaše i odvrate poĉinioca od vandalizma.

Slika - vandalizam

7.9.5. ZAŠTITA PRISTUPA BANKOMATU Najĉešći sistem zaštite pristupa bankomatu obavlja se preko identifikacije korisnika putem korisniĉke šifre tvz. PIN-a (Personal Identification Number). Korisniĉka šifra moţe da bude

159

Elektronsko poslovanje upisana na identifikacionoj kartici korisnika (debitnoj ili kreditnoj kartici) u okviru medija za komuniciranje. U tom sluĉaju predstavljanje korisnika bankomatu i odobrenje za rad sa uslugama bankomata vrši se dekodiranjem korisniĉke šifre i proverom njene validnosti na bankarskom raĉunarskom Host-u. Kao dodatno obezbeĊenje u trenutku predstavljanja, moţe se koristiti sistem provere korisniĉke šifre preko naloga koji korisnik unosi preko PIN Pad-a. Tada se vrši uporeĊenje ukucane šifre sa kriptovanom šifrom zapisanom na mediju kartice. Ovakav sistem zaštite se koristi samo kod off-line, dok se kod on-line bankomata koristi sistem personalizacije na bankarskom raĉunarskom Host-u. Na bankomatima koji ne koriste debitne i kreditne kartice za obavljanje bankarskih transakcija i upita u novĉane depozite koristi se sistem unosa korisniĉkih šifara putem PIN Pad-a18. Kod ovih bankomata veoma velik problem predstavlja odjava korisnika, pošto mnogi korisnici zaborave da se odjave po završetku operacija sa bankomatom putem posebnog funkcionalnog tastera. Kao rešenje na bankomatima se moţe ugraditi senzorski sistem za korisniĉki pristup (fiziĉku pristup bankomatu), koji evidentiraju korisnikov odlazak i automatski ga odjavljuju sa sistema poništavajući njegovu korisniĉku šifru i onemogućavajući da je neko drugi zloupotrebi. Sistem zaštite pristupa bankomatu predstavlja sistem logiĉke zaštite, koja se obavlja aktiviranjem algoritma za kontrolu korisniĉke šifre, interno u procesorskom delu bankomata, i proverom njene validnosti u bazi podataka banke kod koje se nalazi konkretni novĉani depozit. Korisniĉki šifra ili "kod" poznat je samo vlasniku novĉanog depozita i potrebno je obezbediti da taj podatak ostane nepoznat drugim licima. Zbog toga se prilikom unosa podataka broj korisniĉke šifre ne prikazuje na ekranu niti se uopšte moţe registrovati u bankomatu. TakoĊe se prilikom slanja korisniĉke šifre na proveru validnosti na bankarski raĉunarski Host vrši njeno algoritamsko dekodiranje i enkodiranje prilikom prijema šifre od strane banke. Isti postupak dekodiranja i enkodiranje vrši se i u suprotnom smeru slanja korisniĉke šifre. Logiĉka kontrola unosa korisniĉke šifre omogućava više pokušaja unosa koda, s tim što će u sluĉaju odreĊenog broja neuspelih pokušaja bankomat zadrţati i deponovati karticu. Kao poseban vid zaštite od otkrivanja korisniĉke šifre sluţe i neke fiziĉke zaštite samog bankomata kao što su: zaštitna krila na kućištu bankomata, koja omogućavaju pristup bankomatu samo korisnika i ekrani sa zaslonom, koji obezbeĊuju vidljivost monitora samo korisniku. Pored bankomata sa gore navedenim sistemima zaštite pristupa postoje i bankomati koji su otvoreni prema svim korisnicima, kao što su npr. bankomati za menjaĉke poslove ili plaćanje raĉuna. Logiĉka kontrola pristupa tim bankomatima se vrši iskljuĉivo na osnovu provere validnosti novĉanica koje se koriste za plaćanje ili koje se ulaţu po osnovu konverzije u drugu valutu. I pored velikog zalaganja banaka da povećaju sigurnost svojih ureĊaja za automatsku obradu podataka, opet imamo napade i razne vrste prevara. Sa novom savremenom tehnologijom pored novih oblika zaštite dolaze i novi oblici kraĊa i prevara. Prevara moţe da se vrši i od strane zaposlenih u poslovnoj banci, nekom ugostiteljskom objektu, u glavnom to je organizovana grupa ljudi ĉija organizacija ĉesto ima meĊunarodni karakter. Pljaĉka i zloupotreba na ATM-ovima podrazumeva :  Pljaĉkanje osoblja koje puni ATM-ove  KraĊa indetifikacionog broja PIN19-a  KraĊa presretanjem elektronskih podataka PIN Pad - numerička tastatura za unos korisničke šifre, koja se koristi ujedno i za unos ostalih numeričkih nardbi kao što je npr. iznos. 19 PIN - Personal Indetification Number 18

160

Elektronsko poslovanje  KraĊa laţnim elektronskim transakcijama  KraĊa novca iz ATM-ova od strane zapošljenih u banci  Provala i kraĊa ĉitavih ATM-ova  Vandalizam na ATM-ovima  Korišćenje laţnih bankomata Jedan od najĉešćih zloupotreba je neovlašćeno snimanje bankovnih kartica, takozvani skimming. Skimming prestavlja proces "skidanja" originalnih podataka sa magnetne trake na kreditnim karticama i kopiranje ovih podataka drugu laţnu karticu, i to bez znanja vlasnika kartice. Nakon pribavljanja podataka sa prave kreditne kartice, izraĊuje se nova laţna koja se zatim koristi na razliĉitim mestima (prodavnice, kafei, bankomati...) radi kraĊe novca sa raĉuna pravih vlasnika kartice i raĉuna. Da bi se ova kriminalna aktivnost uopšte mogla poĉiniti, potrebno je da se preuzmu podaci sa platne kartice (kako bi napravili kopiju). Najĉešće se koriti metoda skimming bankomata – za skimming kriminalci koriste sopstvene ĉitaĉe kartica (skimmer-e) koje nadograĊuju na postojeće bankomate u kombinaciji sa skrivenim beţiĉnim kamerama pomoću kojih dolaze do PIN-a. Sa podacima preuzetim sa kartice i PIN-om korisnika, raĉun korisnika moţe biti vrlo brzo nakon toga "poĉišćen", tako da je takoreći nemoguĉa akcija samog vlasnika raĉuna. U ovom sofisticiranom naĉinu kraĊe, lopovi podizu novac sa bankomata posle nekog vremena, kada obave veoma sloţen softverski posao usklaĊivanja kartica i PIN-ova. Ovo je najĉešće organizovani meĊunarodni kriminal. Kartice se snimaju u jednoj drţavi, lazne kartice se prave u drugoj a novac podiţe u trećoj npr.

Slika br.6. - Bankomati ispravan i sa opremom za kraĊu Drugi naĉin koji se koristi za "ĉišćenje" raĉuna je tempirani nestanak struje u bankomatu nakon što je klijent ubacio karticu i ukucao PIN. Vlasnik kartice bi, nakon ĉekanja, odustao i maknuo se od bankomata, nakon ĉega bi lopov završio transakciju. Koristi se i "libanonska petlja", ureĊaj koji se postavi u otvor za karticu, gdje je blokira, a nakon toga jedan od lopova pristupa klijentu i nudi mu pomoć... Postoje sluĉajevi gde kriminalci postavljaju i cele laţne bankomate kojima upravljaju daljinski. Korisnik ubaci karticu u laţni bankomat, ureĊaj mu je oĉita i onda vrati uz izvinjenje da trenutno nema novca. Sliĉno ovoj metodi ima sluĉajeva gde se postavljaju ureĊaji pored bankomata koji navodno sluţe za utvrĊivanje ispravnosti kartice. Ĉak su zabeleţene i kraĊe ĉitavih bankomata. Ĉitav bankomat se vadi recimo iz zida i stavlja na neko teretno vozilo prenosi na sigurno mesto gde se klasiĉno obija ...

161

Elektronsko poslovanje Banke se pored raznih vrsta osiguranja, osigurava i od pljaĉke. Ţrtve skimminga ne plaćaju ceh koji dugoprstići naprave laţnim karticama već banke snose trošak. Stoga su i one jako zainteresovane za spreĉavanje prevara. U tom smislu danas u svetu postoji široki front borbe protiv zloupotreba u radu bankomata na internacionalnom nivou u obliku godišnjih konferencija sa ovom temom razmene iskustava, organizovanjem posebnih agencija za praćenje ovih pojava, organizivanjem posebnih odeljenja za ove oblike kriminala pri policijskim upravama itd.

7.9.6. KARAKTERISTIKE SOFTVERA BANKOMATA Softver koji se koristi u bankomatima moţemo klasifikovati u ĉetiri kategorije:  operativni sistem,  upravljaĉki softver koji je ujedno i razvojni softver,  komunikacioni softver i  aplikativni softver bankomata. Najrasprostranjeniji operativni sistem za rad bankomata, danas u svetu, je UNIX platforma koja kombinuje prednosti multitasking kernela u realnom vremenu i omogućava odgovarajuću ekstenziju za grafiĉku podršku visokih performansi. Ipak ova platforma se polako potiskuje sa novim generacijama Windows NT platformi, koje su projektovane za pravi multitasking sistem rada i koje pruţaju daleko bolje i fleksibilnije sisteme za grafiĉku i video podršku. Komunikacioni softver je prilagoĊen svim operativnim platformama i postoji široki spektar komunikacionih protokola koji se mogu koristiti, što prevashodno zavisi od naruĉilaca bankomata. Softver za rad bankomata ima za cilj da obezbedi:  rad osnovnih funkcija bankomata,  kodiranje i dekodiranje kriptografskih zapisa,  logiĉku kontrolu pristupa bankomatu,  logiĉku kontrolu rada pojedinih modula instaliranih u bankomatu,  obezbeĊenje štampe na korisniĉkim printerima,  obezbeĊenje štampe na “jurnal” printerima i  komunikaciju bankomata sa Host-om banke.

Upravlja~ki softver mreè bankomata

Komunikacioni softver

Aplikativni softver za rad bankomata

Softver operativnog sistema

Slika – Funkcionalni dijagram softvera za bankomate

162

Elektronsko poslovanje 7.9.6.1. SOFTVERSKA KONTROLA SISTEMA Za kontrolu sistema bankomata koriste se posebni programi (tipa Network monitoring) koji pruţaju funkcije kontrole i daljinskog upravljanja rada bankomata. Ovo su veoma znaĉajni delovi softverskih paketa za upravljanje radom bankomata, pošto se bankomati nikad ne instaliraju kao zasebne funkcionalne jedinke, nego su deo nekog već postojećeg sistema ili oni sami saĉinjavaju zasebnu mreţu, koja samostalno preko koncentratora komunicira sa bankarskim Host-om. Funkcije i osobine programa za kontrolu sistema su:  Inicijalizacija i poĉetne procedure za pokretanje rada bankomata.  Ponovo uspostavljanje rada bankomata nakon odreĊenih greški npr. kvar u komunikacionoj liniji.  Praćenje dogaĊaja na bankomatu, npr. promene stanja, akcije mreţnog kontrolnog programa nad bazom podataka, itd. Informacije se selektivno štampaju na kontrolnom operatorskom štampaĉu.  Upozorenje operateru na nedostatak ili znaĉajnije smanjenje zaliha banknota u kasetama kao i upozorenje za sluĉaj prepunjavanja depozitne kasete.  Praćenje stanja neaktivnih bankomata.  Periodiĉne promene komunikacijskih kodnih kljuĉeva. Automatizacijom voĊenja izveštaja o stanjima bankomata pozadinskom operateru je omogućeno da posveti maksimalnu paţnju na raspoloţivost i stanje bankomata. UreĊaji za monitoring bezbednosti bankomata se sastoje od sigurnosne jedinice za monitoring i sigurnosne jedinice za snimanje podataka. Ĉak i kada je bankomat ukraden ili iskljuĉen sa komercijalnog izvora napajanja, sigurnosna jedinica za monitoring i sigurnosna jedinica za snimanje podataka će biti operativne i snabdevaće se iz pomoćnih izvora napajanja. Transmisija informacija se prenosi beţiĉno i tako je moguće pratiti lokaciju bankomata. UreĊaj za monitoring bezbednosti bankomata ukljuĉuje :  Detektor za nalaţenje pojava potrebnih za bezbednost.  Jedinica monitoringa potrebne za dobijanje informacija za bezbednost.  Jedinice za snimanje informacija potrebnih za gore navedenu jedinicu monitoringa.  Sigurnosna operativna kontrola.  Pomoćni izvor napajanja sa konstantnim naponom, i vrši ispravku ukoliko napon sa komercionalnog izvora napajanja nije konstantan i ometa rad bankomata.  Liniska kontrola za transmisiju, prenosi podatake do monitoring centra, ţiĉana komunikaciona linija.  Beţiĉna komunikaciona linija za transmisiju, prenosi podatake do monitoring centra, koristi se kada linika kontrola u prekidu. UreĊaji za monitoring sigurnosti sadrţe mnoštvo jedinica za obradu ili mehanizame za obradu, kao sto su mehanizmi za rad sa novcem, modul za automatsku isplatu gotovine, modul za automatizovano polaganje depozita i tako dalje. Poboljšanje sigurnosti bankomata se postiţe kontinualnim snimanjem TV kamerama. Ranije bankomati nisu imali sistem kontrole bezbednosti kao danasnji, nije se mogao pratiti rad bankomata ako bi izvor napajanja bio iskljucen ili linijska komunikacija sa monitoring centrom prekinuta. Nije bio moguć monitoring ukoliko je bankomat ceo ukraden. Danas su ti nedostatci otklonjeni. Bankomati danas sadrţe pomoćne izvore napajanja, mogu da rade u off-line, poseduju wireless tehnologiju odnosno beţiĉnu tehnologiju i u stalnom su kontaktu sa monitoring centrom. Bankomati danas mogu kontinualnio da snimaju i šalju video i audio zapis, ĉak i ukoliko su ukradeni.

163

Elektronsko poslovanje Sigurnosna monitoring kontrola normalno šalje podatke kroz liniju kada je bankomat prikljuĉen na nju. Ukoliko se prekine komunikacija odnosno linija, informacije za kontrolu rada se šalju beţiĉno preko sigurnosnih komunikacionih jedinica. Kada se komercijalni izvor napajanja prekine, sistem prelazi na pomoćni sistem napajanja koji snabdeva elektriĉnom energijom ceo sistem kao i sigurnosne ureĊaje za monitoring , i sigurnosna kontrola monitoringa sve informacije ponovo šalju beţiĉno. Linijska kontrola obavlja prenos podatka sa centrom za monitoring i glavnom kontrolom. Glavna kontrola kontroliše jedinicu za obavljanje transakcija preko koje korisnici obavljaju poslovanja, kontroliše jedinicu za skladišćenje, mehanizam za oĉitavanje kartica, mehanizam za štampanje izveštaja, mehanizam za štampanje štedne knjiţice, mehanizam za izdavanje i primanje novĉanica, i kovanica. ATM poseduju sisteme za detekciju vibracija ili vrućina. Ukoliko se alarmira ATM sigurnosna kontrola za monitoring prvo potvrĊuje prisustvo ili odsustvo glavne kontrole i liniske kontrole. Zatim se povezuje sa monitoring centrom. Podatci sa sigurnosne monitoring kontrole i jedinice za snimanje podataka se nalaze u tzv. crnoj sefovski blindiranoj kutiji, tako da kad se i ceo bankomat ukrade podatci o tom dogaĊaju će biti smešteni i zakljuĉani u toj kutiji.

7.9.7. MREŢA BANKOMATA Bankomati kao samostalni i nezavisni ureĊaji su retkost u svetu. Oni su uvek deo neke raĉunarske mreţe i to kao posebna mreţa koja je vezana za bankarski Host ili kao deo šire bankarske raĉunarske mreţe. Konfiguracija lokalne mreţe bankomata moţe biti modelirana kao niz bankomata koji preko koncentratora mreţe, komunicira sa bankarskim raĉunarskim Host-om. U ovom sluĉaju sve lokalne mreţe su povezane sa Host-om direktno, što praktiĉno znaĉi da nema nepotrebnih meĊukoraka u komunikaciji. Nasuprot tome, mnogo ĉešće se tvz. WAN mreţe koje sa Host-om komuniciraju preko koncentratora na koji ulazi više lokalnih mreţa i to kako šalterskih tako i mreţa bankomata. Zanimljivo je napomenuti da je arhitektura mreţa izuzetno fleksibilna, tako da se bankomati mogu povezati u isto vreme sa više bankarskih Host-ova. Ovo je veoma znaĉajna ĉinjenica kada su u pitanju bankomati koji pruţaju usluge klijentima više banaka. Povezivanje bankomata sa jednim ili više Host-ova se obavlja sa razliĉitim komunikacionim protokolima npr.: X.25, X.28, SNA, Token Ring, Ethernet ili TCP/IP i zavisi od komunikacione platforme konkretnog bankarskog Host-a. Vlasnici bankomata ili mreţe bankomata mogu biti banke, ali i ostali zainteresovani poslovni subjekti. Pošte su u svetu najĉešći eksterni vlasnici bankomata, koji svoje ureĊaje izdaju zainteresovanim bankama na korišćenje dopuštajući da korisnici bankarskih usluga mogu da ih obave upravo na njima. Na gornjem dijagramu prikazan je model mreţe bankomata u savremenoj poštanskoj jedinici. Pošte su u veoma velikoj strateškoj prednosti nad bankama, s obzirom na disperziju svojih ekspozitura i razruĊenost njihove mreţe (postojanje pošte u svakom mestu). S druge strane, pošte u svetu su uglavnom i vlasnici najvećih telekomunikacionih i raĉunarskih mreţa i informatiĉkih resursa neophodnih za podizanje velikih i rentabilnih mreţa bankomata.

164


KONCENTRATORI / HOST SERVER / RADNA STANICA

POZADINSKI [TAMPA^

[ALTERSKA RADNA MESTA

BANKOMATI U [ALTER SALI

Podizanje gotovine

Upit stanja

Multifunkcionalni

Uplata na ra~un

Informacioni

EKSTERNI ZIDNI MULTIFUNKCIONA LNI BANKOMATI

Slika - Model lokalne mreţe bankomata u poštanskoj jedinici

7.9.8. TROŠKOVI I EFEKTI UVOĐENJA BANKOMATA Stalna neizvesnost na trţištu bankarskih usluga, povećana konkurencija i rizik daju veliki znaĉaj analizi troškova. Od nje izuzetno zavisi odluka za nabavku i instaliranje bankomata u cilju povećanja konkurentnosti i boljeg korišćenja bankarskih resursa. Dobrom analizom troškova moguće je sagledati finansijske efekte i izbeći nepotrebne troškove. Na osnovu adekvatne troškovne analize uvoĊenja bankomata lakše ćemo sagledati sledeće domene bankarskog poslovanja:  analizu i ocenu rizika uvoĊenja bankomata,  ocena bilansa stanja nakon odgovarajućeg broja instaliranih bankomata,  politika bankarskog poslovanja sa aspekta uvoĊenja i eksploatacije bankomata,  mogućnost investiranja u nove bankomate,  mogućnost odobravanja kredita za uvoĊenje bankomata kao nove tehnologije, itd. Za ocenu troškova i efekata uvoĊenja i korišćenja bankomata neophodno je troškove investicionih ulaganja uporediti sa manuelnim radom šalterskih bankarskih i poštanskih sluţbenika.

165

Elektronsko poslovanje 7.9.8.1. OCENA TROŠKOVA UVOĐENJA BANKOMATA Globalno posmatrano struktura investicionih ulaganja za uvoĊenje bankomata je sledeća:  50 % ukupno uloţenih sredstava su troškovi instaliranja samog ureĊaja i  50 % se odnosi na troškove sigurnosti sistema i ureĊenja ambijenta u kojem se instaliraju bankomati. Treba napomenuti da je ovakav odnos troškova investicionih ulaganja uslovljen savremenim uslovima poslovanja, koji se moraju obezbediti kako bi se postigao najoptimalniji radni reţim, pa samim tim i pozitivni efekti radnog angaţovanja. U troškovima obrade tipiĉne (operativne) transakcije uĉestvuju:  kapitalni troškovi koje ĉine troškovi ureĊaja i opreme kao i troškovi instaliranja, a koji su zastupljeni sa 42% u ukupnim troškovima,  troškovi odrţavanja, sa uĉešćem 37% ukupnih troškova i  troškovi hardverske i softverske podrške transakcija sa uĉešćem od 21% u ukupnim troškovima. Sledeći primer to jasno ilustruje20:  ukupni projektovani troškovi ATM-a iznose 30.000 USD,  ukupni troškovi zaposlenog blagajnika godišnje iznose 18.000 USD,  broj projektovanih transakcija po blagajniku u toku godine je 39.600 (broj dnevnih transakcija 150 x 264 radna dana u toku godine),  troškovi po transakciji koje realizuje blagajnik iznose 0,45 USD,  troškovi po transakciji koje realizuje ATM za razliĉite volumene transkacija su sledeće: Proseĉan broj transakacija u toku meseca 2.000 4.000 6.000 8.000 10.000

Troškovi po jednoj transakaciji 1,25 USD 0,63 USD 0,42 USD 0,31 USD 0,25 USD

Ovaj primer sugeriše da ispod 6.000 transakcija u toku meseca, transakcioni troškovi ATM su veći od iste vrste troškova koje uslovljava rad blagajne sa ljudskom radnom snagom, za isti obim aktivnosti. MeĊutim, zbog opadajućih troškova eksploatacije ATM sistema, porasta korišćenja u obavljanju transakcija i rasta troškova radne snage, obezbediće se ostvarivanje planirane rentabilnosti prilikom uvoĊenja. Ako se poĊe od podataka da se na bankomatima danas u svetu proseĉno ostvaruje preko 5.000 transakcija meseĉno, porast troškova radne snage blagajnika na 0,65 USD uĉiniće ih konaĉno troškovno rentabilnim. Prema tome, osnovna karakteristika troškova ovog sistema je u tome da su troškovi transakcija obrnuto srazmerni broju izvršenih transakcija preko ovog sistema. UvoĊenje ATM-a je opravdano samo pri neprekidnom porastu obima realizovanih transakcija i

A. Živković – Primena savremene kompjuterske tehnologije u bankarstvu, Poslovna politika 6/90, str. 52. 20

166

Elektronsko poslovanje porasta troškova (plate i ostala davanja) radne snage, jer je oĉigledno da svaki obim transakcija ne osigurava ekonomsku opravdanost ovog sistema. Prikazan primer nije referentan kada bi problem postavljanja odnosa troškovi - efekti uvoĊenja i eksploatacije bankomata posmatrali u privredama sa izraţenim konjukturnim trendovima, kao što je privreda u našoj zemlji. Ipak, osnovni postulati i relativni odnosi troškovi - efekti ostaju kao parametar, koji svakako treba imati u vidu, kada se pristupa uvoĊenju bankomata.

7.9.9. EFEKTI UVOĐENJA BANKOMATA Efekti uvoĊenja i eksploatacije bankomata bi trebali da budu u skladu sa postavljenim ciljevima. To znaĉi da treba oĉekivati sledeće efekte21:  poboljšanje kvaliteta usluga banke kroz smanjenje vremena ĉekanja na uslugu, efikasnije obavljanje same usluge i stavljanje usluge na raspolaganje korisnicima tokom 24 sata dnevno 7 dana u nedelji,  stvaranje uslova za skraćenje radnog vremena ekspozitura banaka i pošta i njihovo oslobaĊanje od "fiziĉkih" poslova uz otvaranje mogućnosti korišćenja ekspozitura banaka i pošta za plasiranje novih "proizvoda" i servisa koje banke i pošte nude trţištu,  smanjenje troškova pri davanju odreĊenog broja usluga krajnjim korisnicima i  obezbeĊenje prihoda za banku ili poštu kroz naplatu provizije za davanje usluga koja se bazira na korišćenju nove opreme, odnosno usluge. Na osnovu izvršenih istraţivanja u zemljama gde se bankomati masovno koriste došlo se do zakljuĉka da troškovi obavljanja jedne transakcije na bankomatu iznose jednu petinu troškova za obavljanje te iste transakcije u ekspozituri banke ili pošti. Na osnovu podataka koje pruţa VISA sistem, uštede se kreću u proseku od 0,78 do 1,16 USD po jednoj transakciji (na osnovu evropskih troškovnih standarda). Prednost bankomata je i u uštedi vremena, jer se na njima moţe opsluţiti veći broj klijenata, što stvara mogućnost opsluţivanja većeg broja klijenata bez povećanja broja ekspozitura banaka ili pošta, broja šaltera ili sluţbenika koji ih opsluţuju, kao i smanjenje trajanja radnog vremena. Kao dokaz moţe da posluţi primer jedne banke u Turskoj (YKB -Yapi Kredit Bank) u kojoj je uvoĊenjem bankomata broj ekspozitura opao sa 595 na 300, dok je broj osoblja smanjen za 25 %, tako da su ostvarene uštede u jednoj godini pokrile kompletnu investiciju. Kao poseban vid efektivnosti investicija u bankomate treba svakako obratiti paţnju i na prihode koji se ostvaruju pri eksploataciji bankomata. Eventualni prihodi koji se mogu ostvariti uvoĊenjem bankomata se svode na naplatu provizije za korišćenje ATM ureĊaja. Provizija moţe biti naplaćena od:  svakog korisnika koji obavi transakciju na bankomatu i  samo onih korisnika koji koriste karticu koju nije izdala banka koja je vlasnik bankomata.

7.9.10.

IZBOR MIKROLAKOCIJE ZA POSTAVLJANJE BANKOMATA

Dušan Dželebić - Savremeni sistemi kori{}enja kartica putem ATM i EFT-POS terminala, 12 savetovanje, UBJ 1996. godine, str. 3. 21

167

Elektronsko poslovanje Izbor mikrolokacije za instaliranje bankomata je veoma vaţna odluka za ĉije donošenje je izuzetno znaĉajno uzeti u obzir sve parametre, koji mogu biti presudni za efikasan rad i eksploataciju ureĊaja. Izbor mikrolokacije je dosta sloţen proces odluĉivanja koji je nemoguće izvesti bez uvaţavanja niza kriterijuma opravdanosti i efektivnosti. Osnovni postulati koje treba uvaţavati pri izboru mikrolokacije za instaliranje bankomata bi se mogli definisati na sledeći naĉin:  Obratiti paţnju na to da se 80% svih transakcija obavlja na putu za posao, na poslu, tamo gde ljudi stanuju ili kupuju.  Proveriti konkurenciju na mestima oko planiranih mikrolokacija za montiranje bankomata.  Razmotriti mogućnost da se instaliraju dva bankomata jedan pored drugog. Ovo će uĉiniti da se korisnici osećaju sigurnije, da imaju 100% garanciju da će sistem raditi u svako doba. Psihološki efekat ove ĉinjenice znatno povećanje korišćenje automata.  Ne zaboraviti da pojam pogodnost zavisi od trţišta: za nekoga ko ţivi van grada voţnja od nekoliko kilometara je pogodnost, dok za stanovnika grada pogodnost znaĉi udaljenost od nekoliko stotina metara. Procedura za izbor mikrolokacije bankomata je sledeća: Izbor kriterijuma za procenu bezbednosti, vidljivosti i saobraćajnog toka. OdreĊivanje rejtinga svakog kriterijuma prema njegovoj vaţnosti za uspeh ili neuspeh instalacije i konaĉno celog projekta uvoĊenja bankomata. Bezbednost je, na primer, od većeg znaĉaja za spoljašnje instalacije ili bankomate na ulazu sa slobodnim pristupom, nego za instalacije u predvorju banaka i pošte. Procena mikrolokacija na bazi ovih kriterijuma. PoreĊenje razliĉitih mikrolokacija. Odluĉivanje za konaĉni izbor. Donja tabela, koja prikazuje strateške mikrolokacije, ukazuje na pogodnost instaliranja bankomata izvan prostorija pošte, na ulazu, u predvorju pa ĉak i na radnom mestu, radi ostvarenja postavljenih ciljeva: Cilj

Spolja

Poboljšanje usluga korisnicima Olakšavanje rada korisnicima Produţeno radno vreme Smanjenje troškova Manje opterećenje na šalteru Smanjenje guţve u predvorju Otvaranje novih/ ekskluzivnih trţišta Promocija progresivnog imidţa

x x x x x x x x

Na ulazu x x x x x x

U predvorju x x

x

x

Na radnom mestu x

x x

x

Pri izboru mikrolokacije za instaliranje bankomata moţe se u proces odluĉivanja ukljuĉiti neka od matematiĉkih modernih metoda višekriterijumske analize, kao što su Topsys, Prometej i sl. Sam proces izbora najoptimalnije mikrolokacije svodi se na sledeće:

168

Elektronsko poslovanje  Potrebno je dodeliti odreĊenu vrednost svakoj mikrolokaciji, za svaki kriterijum, prema tome koliko se slaţe sa subjektivnim kriterijumima ocenjivaĉa ili u poreĊenju sa drugim mikrolokacijama. Vrednosti se rangiraju od 1 do 10.  Svakom kriterijumu dodeliti teţinski faktor od 1 do 10. Ovaj faktor je baziran na tome koliko je svaki kriterijum kritiĉan za opšti uspeh instalacije.  Na osnovu analize formirati tabelu sa rangiranjem mikrolokacija. Kriterijumi koji daju vrednost svakoj mikrolokaciji i stvaraju njenu teţinu u višekriterijumskoj analizi na osnovu podataka Olivetti korporacije (jednog od vodećih proizvoĊaĉa ATM ureĊaja) mogu biti sledeći: 1. Vidljivost bankomata u odnosu na ostale objekte u njegovoj blizini. 2. Opšta atraktivnost mikrolokacije na osnovu trţišnog istraţivanja. 3. Gustina stanovništva u blizini mikrolokacije. 4. Blizina i obim prometa prodavnica na mikrolokaciji. 5. Saobraćajni promet u blizini mikrolokacije. 6. Lakoća prilaska bankomatu. 7. Bezbednost mikrolakcije. 8. Troškovi servisiranja, s obzirom na specifiĉnosti odreĊene mikrolokacije. 9. Troškovi zakupa prostora i instaliranja bankomata na odreĊenoj mikrolokaciji. 10. Dostupnost i raspoloţivost mikrolokacije za instaliranje bankomata. 11. Mogućnost parkiranja u okolini mikrolokacije. 12. Prisutnost konkurencije na datoj mikrolokaciji. 13. Procena aktivnosti konkurencije u budućnosti na odreĊenoj lokaciji. 14. Starosni profil klijenata koji će gravitirati ka odreĊenoj mikrolokaciji. 15. Obrazovni nivo klijenta koji gravitira ka odreĊenoj mikrolokaciji. 16. Demografska kretanja na odreĊenoj mikrolokaciji. 17. Raspoloţivost poslovnog prostora

7.9.11.

VIZUELNA KASTIMIZACIJA BANKOMATA

Vizuelna kastimizacija bankomata je veoma vaţan faktor pozicioniranja vlasnika bankomata na trţištu usluga. S toga je veoma vaţno markentiški odabrati najefikasniji oblik vizuelne kastimizacije bankomata Poštanske štedionice a.d. i pošte, koji će u svesti korisnika usluga biti ne samo prepoznatljiv nego i “pozitivno prijatan”. Vizuelna kastimizacija ima dva aspekta: kastimizacija samog vizuelnog izgleda bankomata i pravilan izbor logotipa sistema odnosno davanje “trademark” znaka sistemu lokalne mreţe bankomata. Kastimizacija izgleda bankomata ima za cilj da se markentiški dizajnira bankomat koji će biti ne samo prepoznatljiv na trţištu usluga nego i dovoljo prihvatljiv sa aspekta korisnika usluga. Kastimizacija izgleda podrazumeva konfiguraciju sledećih kategorija22:  Boja – Sve površine na bankomatu što ukljuĉuje kabinet i korisniĉki interfejs moraju biti u zaštićenim bojama Poštanske štedionice a.d. i pošte.  Završna obrada – Sve površine bi pored osnove boje trebale biti tretirane i sa drugim dizajnerskim finišima kao što su teksture, nivo sjaja, obrada površine i sl., u cilju dodatnih efekata koje to moţe proizvesti u svesti proseĉnih korisnika usluga. Kastimizacija izgleda je preuzeta iz Projekta za finansijski upravlja~ki centar i mreù bankomata NCR-a, Beograd 1998. godine 22

169

Elektronsko poslovanje  Alternativne površine – za kabinet i korisniĉki interfejs mogu se obezbediti alternativni materijali, kao što su plastiĉni laminat, melamin, drvo i sl., ukoliko bankomat treba uklopiti u odreĊeni enterijer ili eksterijer mikrolokacije.  Alternativni oblici – Alternativni oblici za korisniĉki interfejs obuhvataju embosiranje ili graviranje zaštićenog imena sistema bankomata, kao i menjanje opšteg oblika komponenti korisniĉkog interfejsa (redizajniranje osnovnog oblika), dodavanje ekrana, korpe za otpatke i sl.  Grafika – Implementiranje zaštićenog logotipa vlasnika bankomata ili mreţe kao i propagandno-informativnih tekstova u cilju podizanja opšteg izgleda bankomata.

7.9.12.

SOFTVERSKA KASTIMIZACIJA BANKOMATA

Softverska kastimizacija bankomata sastoji se iz nekoliko segmenata:  Kreiranje algoritma softverske sprege u interaktivnoj komunikaciji korisnika sa bankomatom.  Kreiranje algoritma softverske sprege u interaktivnoj komunikaciji bankomata sa HOSTom  Kreiranje korisniĉkog softverskog interfejsa, sa ili bez multimedijalnih dodataka.  Kreiranje softverskog rešenja monitoring sistema unutar pojedinaĉnog ureĊaja kao i monitoringa ukupne lokalne mreţe bankomata.  Kreiranje algoritma otkaza transakcija usled kvara ili prekida veze. Model komunikacionog toka funkcionisanja bankomata treba da se sastoji od sledećih softverskih algoritama:  Osnovni meni – autentikacija korisnika bankomata  Gotovinska isplata  Brza gotovinska isplata  Prenos sredstava sa raĉuna na raĉun  Narudţbina ĉekovnih blanketa  Prikazivanje i izdavanje izvoda stanja  Promena PIN-a U centru ukupne softverske aplikacije nalazi se komunikacioni interfejs bankomata, koji obezbeĊuje komunikaciju unutar hardverskog sistema bankomata i upravljaĉkog centra lokalne mreţe bankomata. Na vrhu zvezdaste strukture nalazi se korisniĉki interfejs bankomata, koji ima posebnu podgrupu aplikacija preko kojih se vrši multimedijalna podrška, koja obezbeĊuje komfornu komunikaciju korisnika sa ureĊajem. Preko upravljaĉkih funkcija korisniĉkog interfejsa, posredstvom komunikacionog interfejsa vrši se komunikacija sa hardverskim procesingom bankomata, koji obezbeĊuje hardverski rad ureĊaja. S druge strane, sve ove transakcije se prate i vodi se njihova logistiĉka podrška u okvirima monitoring sistema, kao zasebne softverske aplikacije, koja preko komunikacionog interfejsa obezbeĊuje nadgledanje celokupnog sistema funkcionisanja u okviru upravljaĉkog centra lokalne mreţe bankomata. Globalni model komunikacionog toka funkcionisanja bankomata mogao bi se definisati na osnovu sledećeg dijagrama:

170


Multimedijalni interfejs

Korisni~ki interfejs bankomata

Monitoring sistema

Komunikacioni interfejs bankomata

Hardverski procesing bankomata

Upravlja~ki centar mreè bankomata

U suštini, upravljaĉki centar lokalne mreţe bankomata predstavlja osnovnu logistiĉku podlogu ukupnog softverskog funkcionisanja bankomata. Preko ovog softverskog paketa obezbeĊuje se rad nezavisnih softverskih modula u samom ureĊaju (korisniĉki interfejs, hardverski ineterfejs, monitoring i komunikacioni interfejs), njihova meĊusobna sprega i usaglašenost funkcionisanja, kao i komunikacija sa bazama podataka radi aţuriranja odnosno odobrenja transakcija.

7.10. POS SISTEMI EFT/POS (Electronic Funds Transfer/Point-Of-Sale) je novi bezgotovinski sistem plaćanja koji se ostvaruje preko trgovaĉke i usluţne mreţe sa elektronskim registar kasama-terminalima, koji su povezani sa bankarskom informatiĉkom mreţom. To praktiĉno znaĉi da korisnici na mestu kupovine vrše plaćanja robe i usluga putem direktnog prebacivanja iznosa sa svog raĉuna na raĉun prodavca, preko kompjuterskog maloprodajnog terminala prikljuĉenog na bankarsku mreţu. EFT/POS obezbeĊuje sledeće usluge:  verifikaciju ispravnosti ĉekova,  autorizaciju kreditnih i debitnih kartica,  direktno zaduţenje (ONLINE prenos sredstva sa raĉuna kupca kod njegove banke na bankarski raĉun prodavca) .

171


7.10.1.

KOMPONENTE POS SISTEMA

U osnovi POS sistemi su najjednostavniji vid elektronskog bankarstva, s obzirom da imaju odreĊenu dozu nezavisnosti i samostalnosti od ostalih sistema, kao i dosta pojednostvaljenu hardversko-softversku platformu funkcionisanja. Komponente POS sistema u najširem smislu su sledeće:

Slika – Konfiguracija POS terminala u trgovini u sklopu registar kase 1. POS terminali su klasiĉni terminali ili (najĉešće) modifikovane registar kase (ElektronicCash registar system) koje obezbeĊuju terminalsku funkciju i povezani su sa koncentratorima. Mogu biti vlasništvo banaka ili prodajne mreţe. 2. Koncentratori primaju informacije od mnoštva terminala sa iste lokacije kombinujući i usmeravajući ih za jednostavniji prenos preko individualne komunikacione linije radi smanjenja troškova prenosa ĉak i do 70 %. Ovi ureĊaji imaju za zadatak da poveţu više sporih terminala u brzu liniju za prenos informacija. Savremeni koncentratori su veoma moćni i mogu opsluţivati i po nekoliko stotina terminala. 3. Komunikaciona mreţa obezbeĊuje protok informacija izmeĊu koncentratora i sviĉerskog centra odnosno banke. Uglavnom se koriste iznajmljene poštanske linije (komutirana veza), a u novije vreme i zasebne raĉunarske mreţe za paketski transfer informacija. Ove druge su daleko pouzdanije od prvih, s obzirom na visok tehniĉki standard i savršen protokol transfera informacija. Privatne komunikacione mreţe mogu biti vlasništvo banaka, trgovaĉkih i usluţnih organizacija, kao i internacionalnih ili nacionalnih telekomunikacionih sistema. S obzirom na visoke investicione troškove formiranja sopstvene komunikacione mreţe najekonomiĉnije je ići na model iznajmljivanja prikljuĉaka ili celih delova postojećih raĉunarskih mreţa za brzi paketski transfer informacija. 4. Sviĉerski centar ima funkciju da razvodi (usmerava) informacije o novĉanim transakcijama od POS terminala, preko koncentratora i bankarskog raĉunskog centra prodavca do bankarskog raĉunskog centra kupca, s jedne strane i s druge, da distribuira povratne informacije o novĉanim transakcijama od bankarskog raĉunskog centra kupca do bankarskog raĉunskog centra prodavca.

172

Elektronsko poslovanje Uloga sviĉerskog centra je i da usmerava informacije o robnim transakcijama do raĉunskog centra prodavca, kao i da razvodi povratne informacije nazad do POS terminala o stanju robnih zaliha prodavca. 5. Bankarski raĉunski sistemi prodavca i kupca primaju sve potrebne informacije o raĉunima koji su neophodni za identifikaciju i obavljanje transakcija na tekućim raĉunima ili bankarskim kreditnim depozitima kupaca, kao i da prate informacije o finansijskim rezultatima transakcija kupaca i prodavaca. 6. Alternativni sistemi za autorizaciju ĉekova, kreditnih i debitnih kartica predstavljaju uslugu POS sistemu, kada je nemoguća elektronska komunikacija prodavca sa nekog lokalnog trţišta i bankarskog raĉunskog sistema. Alternativni sistemi pruţaju mogućnost komunikacije prodavaca robe i usluga telefonskim putem sa bankama kupaca kako bi se izvršila verifikacija i sravnjenje njegovih bezgotovinskih plateţnih instrumenata.

7.10.2.

VRSTE POS UREĐAJA

Osnovna podela POS ureĊaja je na on-line i off-line ureĊaje. U praksi najviše je off-line ureĊaja, s obzirom da bi za povezivanje velikog broja POS ureĊaja bila neophodna velika telekomunikaciona infrastruktura. Praktiĉno on-line ureĊaji se pojavljuju kod velikih trgovaĉkih i usluţnih privrednih sistema gde je telekomunikaciona infrastruktura sistemski rešena preko organizovanja lokalne mreţe, sa svim gore navedenim komponentama POS sistema. Off-line ureĊaji se, s druge strane pojavljuju kao najširi front POS sistema sa alternativnim rešenjima autentifikacionog/autorizacionog upita i prenosa podataka.

Slika – Prenosni POS terminal Tipologija POS ureĊaja je sledeća:  sa aspekta prihvatanja kartica:  standardni POS ureĊaji koji prihvataju kreditne i debitne kartice bez obzira na medij kartice;  smart POS ureĊaji za prihvatanje kartica – elektronskih novĉanika;

173

Elektronsko poslovanje  multifunkcionalni POS ureĊaji koji prihvataju sve oblike i medije kartica;  sa aspekta funkcionalnog sklopa:  POS ureĊaji koji su sastavni deo trgovaĉkih registar kasa;  POS ureĊaji u obliku ĉitaĉa kartica koji funkcionišu u sprezi sa personalnim raĉunarima;  prenosni off-line ureĊaji;  prenosni on-line ureĊaji koji mogu biti povezani preko fiksne ili mobilne GSM telefonske mreţe;  POS ureĊaji kao poseban hardverski dodatak telefonskim aparatima.

7.10.3.

MREŢE POS UREĐAJA

POS ureĊaji mogu biti u vlasništvu trgovaĉkih, usluţnih i bankarskih organizacija. Bez obzira na vlasniĉku strukturu kao i oblik povezivanja (on-line ili off-line) više POS ureĊaja predstavlja mreţu koja moţe imati fiksnu telekomunikacionu ili alternativnu infrastrukturu. Fiksna telekomunikaciona infrastruktura podrazumeva da je mreţa POS ureĊaja povezana sa lokalnim host-om (koji moţe biti trgovaĉki ili bankarski) sa fiksnim linijama. Ovakav oblik povezivanja je svojstven velikim trgovaĉkim, usluţnim i bankarskim sistemima koji imaju potrebe da poveţu svoja prodajna mesta, pošte, ekspoziture i po drugim osnovama poslovanja. S druge strane, postoje zasebne i samostalne lokacije POS ureĊaja koje se povezuju sa osnovim sistemima ukoliko ima potrebe i mogućnosti za takva povezivanja koja se ogledaju u profitnim perspektivama.

Slika – Provlaĉenje bankarske kartice kroz POS terminal Alternativna telekomunikaciona infrastruktura mreţe POS ureĊaja koristi se u sluĉajevima ispada on-line sistema ili kao jedino komunikaciono rešenje. Alternativni sistemi mogu biti organizovani preko Centara za autorizaciju, CALL centara ili preko informatiĉkih dial-up centara. Organizovanje alternativnih sistema mreţe POS ureĊaja je dosta sloţen tehnološki i tehniĉki proces koji zahteva obezbeĊenje adekvatne propusnosti i dostupnosti mreţe.

174


7.10.4.

FUNKCIONISANJE POS SISTEMA

Sama transakcija plaćanja sa karticom na POS terminalu obavlja se u dva koraka:  prvi je autentifikacija kartice i korisnika, koja se obavlja u okviru POS terminala mada postoje i sistemi za autentifikaciju preko on-line upita u bazu podataka izdavaoca kartice (što je u svetu retko primenjen model)  drugi je autorizacija plaćanja koja se obavlja takoĊe u dva koraka:  ukoliko je iznos plaćanja do limita naznaĉenog na kartici odnosno limita prodajnog mesta ne vrši se autorizacija i  ukoliko je iznos plaćanja preko jednog od ova dva limita vrši se autorizacija u on-line kominikaciji sa Host-om izdavaoca kartice ili nekim od ovlašćenih Centara za autorizaciju (ovlašćeni provajder izdavaoca kartice). Algoritam komunikacionog toka transakcije plaćanja preko POS sistema je prikazan u posebnom separatu na kraju rada koji se zove Prilog 2. Na osnovu reţima rada, POS ureĊaje moţemo podeliti na:  Off-line terminale – koji nemaju vezu sa raĉunarskim Host-om i na kojima se transakcije plaćanje obavljaju u off-line reţimu rada samo do odreĊenog limita plaćanja. U sluĉaju većih iznosa plaćanja koriste se alternativna sredstva autorizacije plaćanja putem telefonske komunikacije sa Centrom za autorizaciju izdavaoca kartice.  On-line terminale - koji su povezani preko raĉunarske mreţe sa raĉunskim Host-om izdavaoca kartice.

Slika – Osnovni elementi POS terminala

175


7.10.5.

PREDNOSTI POS SISTEMA

U osnovi razvoja POS sistema su pored postojanja sofisticiranih informatiĉkih kapaciteta i razvijeni instrumenti bezgotovinskog naĉina plaćanja - ĉekovi, kreditne i debitne kartice. S druge strane veoma vaţna je uloga odnosa banaka i maloprodajne/usluţne mreţe, odnosno njihova zaiteresovanost za prihodovanje preko ovih sistema. U razvijenim zemljama banke i finansijske organizacije POS sisteme uglavnom razvijaju u saradnji sa prodajnom i usluţnom mreţom, kako zbog visokih incijalnih troškova, tako i zbog potrebe zajedniĉkog markentiškog nastupa prema korisnicima sistema - zajedniĉkim klijentima banaka i trgovinsko-usluţnih delatnosti. Prednosti postojanja POS sistema za banke su ogromne i mogu se podvesti pod sistem sveukupnog razvoja bezgotovinskog naĉina plaćanja, što praktiĉno znaĉi sledeće:  sve veća upotreba bezgotovinskih naĉina plaćanja u obliku plastiĉnog novca (kreditnodebitne kartice);  smanjenje prometa novĉane dokumentacije (ĉekovi, doznake, specifikacije i sl.);  povećavanje depozitnih fondova banaka, pošto klijenti nemaju potrebu da podiţu velike gotovinske sume radi plaćanja robe i usluga - praktiĉno klijenti svoja sredstva troše u momentu kupovine robe ili usluga;  stabilizacija depozitnog potencijala banaka;  povećanje kreditnog potencijala banaka. S druge strane, EFT/POS sistem je veoma atraktivan kao samostalni razvojni projekt trgovaĉkih i usluţnih delatnosti, s obzirom da zadovoljava brzu bezgotovinsku naplatu prodaje, smanjuje troškove platnog prometa i obezbeĊuje potpunu kontrolu poslovanja sa zalihama i finansijskim tokovima. Trgovaĉke i usluţne delatnosti, meĊu koje se svakako ubrajaju i pošte, koje imaju veliki obim ĉekova u realizaciji, pa samim tim i gubitke pri njihovoj naplati, spremne su da plate visoke incijalne troškove uvoĊenja POS sistema kako bi smanjili svoje troškove. UvoĊenje potpuno automatizovanih blagajniĉkih terminala na periferiji POS sistema sa ĉitaĉima kreditnih i debitnih kartica (magnetne i smart tehnologije) omogućava potpunu kontrolu finansijskih tokova trgovaĉke i usluţne mreţe u pravcu optimizacije obrtnih sredstava neophodnih za uspešno i solventno poslovanje preduzeća. Pored ĉitaĉa kartica u novije vreme, kao standardni ureĊaj POS terminala, isporuĉuju se optiĉki ĉitaĉ BAR koda, po sistemu Evropske numeracije artikala (Europe Artical Numeration - EAN), kojim se oĉitavaju šipkasti kodovi na robi ili pošiljkama u pošti. Svrha optiĉkih ĉitaĉa BAR kodova sa robe je u brţem i većem protoku klijenata preko šaltera/blagajne (povećava se brzina realizacije) i mogućnost voĊenja zaliha na skladištu, optimizacije zaliha u pravcu prilagoĊavanja stvarnim potrebama, kao i trace & tracing sistem praćenja pošiljka u poštanskom saobraćaju.

176


Slika – Portabl prenosni POS terminali Inaĉe u poslednje vreme, sve više su u upotrebi tkz. “beţiĉni terminali POS sistema” koji rade na principu terminala koji je u vezi sa matiĉnom bazom finansijskog provajdera preko GSM sistema (Global System for Mobile Communication). Na ovaj naĉin POS sistem dobija novu dimenziju koju moţemo okarakterisati kao mobilni POS terminal. Ovaj sistem naroĉito je vaţan za neke od usluţnih delatnosti, kao što su taksi sluţba, restorani ili poštanski saobraćaj (npr. poštonoše koji na kućnom pragu korisnika preko ovog ureĊaja naplaćuje neku od usluga). Kupci - klijenti POS sistema, ovaj vid elektronskog bankarstva rado prihvataju, s obzirom da ne moraju da nose velike koliĉine gotovog novca sa sobom, pa samim tim se smanjuje rizik poslovanja sa gotovim novcem. U suštini POS sistemi mogu uz minimalne troškove, ne samo da poveţe interese kupaca i prodavaca, nego i da obezbedi jedan novi kvalitet u pruţanju usluga na finansijskom trţištu. Pre svega omogućavajući kupcima roba i usluga da na savremen naĉin vrše plaćanja, kao i da koriste bonitete u prodaji koje obezbeĊuju novi naĉini plaćanja (bonusi pri plaćanju debitnim i kreditnim karticama). S druge strane, prodavci će lakše i efikasnije da dolaze do sredstava realizacije, tako da će im i ponuda robe i usluga biti bogatija i prilagoĊena uslovima trţišta i traţnji kupaca. Na kraju, banke će imati potpunu kontrolu nad sredstvima depozita i finansijskim tokovima, što praktiĉno znaĉi da će imati veći i kvalitetniji kreditni potencijal, koji će davati nove impulse privrednim tokovima. Ovaj finansijsko-usluţni krug (klijent - prodavac robe i usluga - banka) biće osnovna formula upravljanja kvalitetom ne samo u pruţanju usluga, nego i u kretanju ka osnovnom cilju - globalnom blagostanju društvene zajednice.

7.11. MREŢE BANKOMATA I POS-OVA Bankomati i POS ureĊaji nemaju veliki znaĉaj i ulogu kao samostalni ureĊaji, s toga se povezuju u lokalne mreţe, a preko njih u šire nacionalne ili svetske mreţe. Nivo mreţnog povezivanja je u zavisnosti od profitnih interesa vlasnika ureĊaja, kao i mogućnosti da se preko mreţne dostupnosti nametne ostalim privrednim subjektima u svim sferama poslovanja. Mreţe bankomata i POS-ova, s obzirom na vlasniĉku i makroekonomsku lokaciju, mogli bi podeliti na:

177

Elektronsko poslovanje  lokalne mreţe – mreţe bankomata i POS-ova jedne finansijske institucije ili provajdera;  šire lokalne mreţe – mreţe bankomata i POS-ova više finansijskih institucija ili provajdera koji su našli zajedniĉki interes u nastupu na trţištu usluga;  jedinstvene nacionalne mreţe – mreţe bankomata i POS-ova svih finansijskih institucija ili provajdera u jednoj nacionalnoj ekonomiji;  globalne internacionalne mreţe – mreţe bankomata i POS-ova svih finansijskih institucija ili provajdera u široj internacionalnoj ekonomiji. Osnovni nukleus, gore navedene podele mreţa, su lokalne mreţe. U okviru lokalne mreţe pojavljuju se dva podsistema: mreţa bankomata i mreţa POS ureĊaja. Ova dva podsistema su komplementarna sa stanovišta resursa koje koriste (linije, hardver, softver baze podataka i sl.), mreţne organizacije, alternativnih mreţnih sistema, instrumenata raspolaganja u obliku novĉanih i kreditnih kartica i sl. S toga se u istoj lokalnoj mreţi koriste svi raspoloţivi resursi za rutiranje, procesing i realizaciju transakcija kako bankomata tako i POS ureĊaja. To ne znaĉi da se ne mogu zasebno organizovati mreţe bankomta i POS-ova, s tim da treba imati u vidu da se u tim sluĉajevima dupliraju kapaciteti u nekim segmentima mreţnog opsluţivanja.

7.11.1.

LOKALNA MREŢA BANKOMATA I POS-ova

Lokalna mreţa bankomata i POS ureĊaja ima sledeće komponente:  Bankomati – koji mogu biti u off-line i on-line reţimu rada.  POS ureĊaji – koji mogu biti u stalnoj vezi sa provajderskim Host-om preko fiske ili GSM veze ili kao nezavisni ureĊaji koji mogu biti fiksni ili prenosni.  Komunikaciona mreţa – preko koje se obavlja transakciona komunikacija izmeĊu bankomata i POS ureĊaja, s jedne strane, i provajderskog Host-a, s druge strane.  Upravljaĉki switch centar – predstavlja srce sistema lokalne mreţe pošto se preko njega obavljaju sve transakcije, njihovo rutiranje, arhiviranje, kontrola kompletnog transakcionog procesa (monitoring), kao i omogućavanje veze sa eksternim subjektima i drugim lokalnim i globalnim mreţama.  Alternativni podsistemi mreţe – kao što je akceptanstska mreţa primalaca kartica i Centra za autorizaciju koji predstavlja alternativni oblik komunikacije kada su veze sa Upravljaĉkim switch centrom u prekidu i to pre svega kada je u pitanju poslovanje preko POS sistema. U globalnom smislu u lokalnu mreţu bankomata i POS ureĊaja moţe se podvesti i podsistem akceptantske mreţe – prodajna mesta akceptanata kreditnih i debitnih kartica banaka i drugih finansijskih institucija.

7.11.1.1.

UPRAVLJAĈKI SWITCH CENTAR MREŢE BANKOMATA I POS

Upravljaĉki centar mreţe ATM/POS predstavlja srce sistema samousluţnih ureĊaja pošto omogućava konekciju i procesing transakcija izmeĊu bankomata i POS ureĊaja i baza podataka Host-a banke izdavaoca novĉanih kartica. U suštini upravljaĉki centar predstavlja switch centar lokalne mreţe ATM/POS. Pored ove osnovne funkcije da obezbeĊuje vezu perifernih samousluţnih ureĊaja i Host-a, upravljaĉki centar mreţe ATM/POS obezbeĊuju veze sa drugim lokalnim mreţama

178

Elektronsko poslovanje direktno ili preko jedinstvenog switch centra, kao i veze sa stranim sistemima kartica preko njihovih elektronskih centara za autorizaciju transkacija.

Nacionalni switch centar

INO sistemi

H ost

ATM

POS Upravlja~ki switch centar

ATM

POS

Centar za autorizaciju

ATM

Akceptant

Akceptant

POS

Akceptant

Slika – Model lokalne mreţe ATM/POS Funkcije Upravljaĉkog centra lokalne mreţe ATM/POS su sledeće:  Inteligentni kontrolor mreţe ATM/POS – Osnovni zadatak Upravljaĉkog centra je da nadgleda i upravlja mreţom ATM/POS, odnosno da ima kontrolu nad svakim ureĊajem u mreţi. Monitoring mreţe podrazumeva kako stanje na samoj mreţi, tako i stanje i pogonsku spremnost svakog ureĊaja na mreţi.  Multi-vendor support – Upravljaĉki centar treba da obezbedi podršku za rad ATM/POS ureĊaja na mreţi bez obzira na proizvoĊaĉa tih ureĊaja ukoliko se radi o licenciranim proizvoĊaĉima od strane velikih sistema (npr. VISA-a)  Procesing novĉanih kartica – Ovo je najvaţnija funkcija Upravljaĉkog centra koji mora ne samo da rutira transakcije i podatke od ATM/POS ureĊaja do Host-a i nazad, nego i da obradi transakciju kako bi ona bila adekvatno prihvaćena i evidentirana u bazi podataka konkretnog korisnika. Procesing pored obrade same transakcije obuhvata evidentiranje i praćenje izgubljenih kartica, zaboravljenih PIN-ova, kreiranje crnih listi za kartice i sl.  Personalizacija novĉanih kartica – Ovo je pridodata funkcija koja moţe ali ne mora biti sastavni deo Upravljaĉkog centra. Personalizacija novĉanih kartica podrazumeva kreiranje i izdavanje kartice koja je kastamizirana za korisnika, pošto su na nju preneti podaci o korisniku kako na licu kartice tako i na njenom magnetnom mediju, kao što su: primarni broj raĉuna, PIN, datum vaţenja kartice, limiti, restrikcije i sl.

179

Elektronsko poslovanje  Kontrola rada sistema – Ova funkcija treba da obezbedi kontrolu rada sistema, praćenje statusa ureĊaja na mreţi ATM/POS, praćenje transkacija, oporavak sistema u sluĉaju greške i sl.  Generisanje izveštaja – Upravljaki centar treba da generiše niz izveštaja na osnovu razliĉitih kriterijuma, koji se odnose kako na finansijsko poslovanje tako i na rad mreţe.  Key menadţment – Upravljaĉki centar lokalne mreţe takoĊe ima funkciju definisanja, ĉuvanja i upotrebe tajnih i javnih kljuĉeva za kriptovanje PIN-a kao i kriptovanje poruka koje se prenose mreţom.  Zaštita sistema – Upravljaĉki sistem takoĊe ima posebne sistem za zaštitu podataka koji se prenose na mreţi kao i zaštitu integriteta lokalne mreţe koja se manifestuje kroz hardversko-softversku zaštitu sistema. Upravljaĉki centar ATM/POS mreţe preko modula za Network Management omogućava uvid u rad celokupne mreţe na tehniĉkom i transkacionom nivou. Na tehniĉkom nivou operaterima je omogućen uvid u status komunikacione linije svakog ureĊaja, stanje novca u kasetama, kao i informaciju o tehniĉkoj ispravnosti ureĊaja i oĉekivanim intervencijama (zamena papira, ribona i sl.) Na transakcionom nivou raspoloţive su informacije o obavljenim transakcijama. Monitoring mreţe u Upravljaĉkom centru je snaţna alatka za servisiranje ukupne mreţe ATM/POS, kao i za voĊenje menadţmenta mreţe u cilju postavljanja optimalnih rešenja za funkcionisanje svih elemenata u mreţi. Upravljaĉki centar moţe da ima tri reţima rada:  On-line komunikacija omogućava stalnu komunikaciju izmeĊu perifernih ureĊaja i Hosta banke, tako da se autorizacija svake transkacije obavlja na Host-u;  Off-line reţim rada podrazumeva da ne postoji komunikacija izmeĊu ATM/POS ureĊaja i Host-a (ili je ona u prekidu) tako da se autorizacija obavlja u privremenoj bazi podataka Upravljaĉkog centra, a po uspostavljanju veze sa Host-om vrši se aţuriranje podataka u centralnoj bazi podataka;  Stand-alone je reţim rada kada je u prekidu veza izmeĊu ATM/POS ureĊaja i Upravljaĉkog switch centra. Tada se ne vrši autorizacija transakcija nego se vrši isplata do limita koji je definisan za taj reţim rada ili je definisan na samoj kartici. Hardverski kapaciteti za postavljanje Upravljaĉkog switch centra zavise od veliĉine mreţe ATM/POS, protoka podataka i protokola koji se koristi za paketski prenos podataka. U Upravljaĉkim switch centrima obiĉno se instaliraju dvoprocesorski RISC raĉunari koji mogu da obezbede brz i bezbedan prenos podataka u mreţi. Softver za Upravljaĉki switch centar i mreţu ATM/POS sastoji se iz dva segmenta: Front Office i Back Office softver. Front Office softver obezbeĊuje rad na samim ureĊajima i prenos podataka preko switch centra do Host-a. S druge strane Back Office softvera se koristi za generisanje izveštaja, menadţment mreţe i ureĊaja na njoj, generisanje PIN-ova i sl.

7.11.1.2.

ALTERNATIVNI PODSISTEMI MREŢE BANKOMATA I POS-ova

Danas u svetu postoji niz mogućih modela za alternativne podsisteme mreţe bankomata i POS ureĊaja. Najĉešći mogući podsistemi mreţe bankomata i POS ureĊaja su sledeći: 1. Akceptantska mreţe primalaca novĉanih kartica – predstavlja nukleus razvoja retail elektronskog bankarstva, s obzirom da kao sistem za obuhvat kartica postoji toliko dugo koliko i

180

Elektronsko poslovanje sama kartica. Akceptant je primalac novĉane kartice koji omogućava, da se u njegovoj prodajnoj mreţi roba i usluge mogu vršiti plaćanja sa novĉanim karticama. Akceptanstka mreţa je off-line mreţa, s obzirom da ne postoji veza izmeĊu prodajnog mesta i banke izdavaoca novĉane kartice, tako da su plaćanja ograniĉena sa limitom tog prodajnog mesta ili limitom koju ima korisnik za plaćanje sa odreĊenom vrstom kartice. Praktiĉno, korisnik moţe da plati robu i usluge sa novĉanom karticom do odreĊenog limita bez autorizacije, a preko tog definisanog limita uz telefonsku autorizaciju sa bankom izdavaocem novĉane kartice. Svako prodajno mesto u akceptanstskoj mreţi opremljeno je sa Imprinterom, spravom pomoću koje se vrši štampanje podataka o korisniku novĉane kartice koji plaća robu i usluge na raĉunu, tzv. slipu. Na taj naĉin ujedno se vrši i autentifikacija korisnika pošto se njegovi podaci štampaju na slipu da bi u poslednjoj fazi ovog naĉina bezgotovinskog plaćanja, korisnik njihovu verodostojnost overio svojim potpisom. Da bi se omogućila štampa podataka o korisniku na slipu preko Imprintera, personalni podaci na licu novĉane kartice moraju da budu embosirani – reljefno utisnuti. Procesing plaćanja u akceptantskoj mreţi predstavlja ekstenzivan posao za svaku banku, koji se sastoji od dva segmenta:  Centra za autorizaciju, preko koga se vrši autentifikacija i autorizacija plaćanja  Centra za elektronsku obradu podataka u kojem se vrši obrada slipova, elektronsko evidentiranje transakcija plaćanja i arhiviranje slipova. Procesing novĉanih kartica koje se realizuju kroz akceptantsku mreţu, banke mogu da obavljaju samostalno ili preko provajderskih firmi koje obavljaju ove poslove za druge banke. 2. Centar za autorizaciju je veoma vaţna karika u lancu komunikacija izmeĊu primalaca novćanih kartica i banke izdavaoce kartice. Centri za autorizaciju po pravilu pokrivaju samo akceptantsku mreţu koja je u “vlasništvu” banke. Njihov rad moţe biti potpuno automatizovan uvoĊenjem CTI rešenja, u obliku govornih tehnologija ili poluautomatski sa operaterskom posadom. Pored autorizacije transakacije plaćanja ovi centri mogu da obavljaju i druge poslove, kao što je online evidentiranje svih autorizovanih transakcija, alterantivna podrška u poslovima realizacije plaćanja sa ĉekovima i sl. 3. CALL centar predstavlja sistem koji je po svojoj spoljnoj fizionomiji veoma sliĉan Centru za autorizaciju. Call centri su podsistem mreţe bankomata preko koga se obezbeĊuje konekcija sa drugim bankama radi alternativnih autorizacija transkacija, kao i obezbeĊenje podrške za korisnike usluga u pravcu rešavanja reklamacija. 4. Check-Clearing House predstavlja alternativni model za procesing ĉekova. Preko njega se vrši procesing i arhiviranje ĉekova koji se primaju u mreţi primalaca ĉekova ili u akceptatskoj mreţi sa POS ureĊajima. Procesing u ovim centrima obavlja se automatizovano preko optiĉkog ĉitanja ĉekova. Modeli koji predviĊaju arhiviranje ĉekova za više banaka na jednom mestu i korišćenje novih metoda digitalnog arhiviranja skeniranjem dokumenata su novost, koja se ĉesto koristi u razvijenim zemljama sveta. 5. Mreţa stand-alone terminala je prava alternacija mreţe EFT/POS ureĊaja, pošto se radi o ureĊajima preko kojih se obavljaju bezgotovinska plaćanja sa novĉanim karticama i ĉekovima do odreĊenih limita, s obzirom da ovi ureĊaji/terminali rade u off-line reţimu rada u odnosu na banke.

181

ATM


POS

H o st

CALL centar

Upravlja~ki switch centar

Stand-alone terminali

Check Clearing House Javne govornice Centar za autorizaciju

GSM

Kablovska TV

Akceptant

Akceptant

Akceptant

Slika – Model alternativnih podsistema mreţe ATM/POS 6. Mreţa javnih telefonskih govornica moţe da bude alternativni podsistem mreţe bankomata i POS ureĊaja, s obzirom da se novĉane kartice mogu koristiti za plaćanje telefonskih razgovora u javnim telefonskim govornicama, kao i za plaćanje robe i usluga preko sistema za elektronsku telefonsku trgovinu (Electronic Phone Commerce). U svim razvijenim zemljama sveta ovaj podsistem je znaĉajno doprineo kako razvoju novĉanih kartica tako i razvoju mreţe bankomata i POS ureĊaja. 7. Mreţa mobilne telefonije u novije vreme dobija sve više na znaĉaju i stvaraju se modeli preko kojih se ostvaruje podsistemska konekcija sa ostalim sistemima elektronskog bankarstva. Kao alternativna novĉana kartica u mobilnim telefonima moţe da posluţi SIM kartica koja obezbeĊuje potpunu autentifikaciju korisnika dok se autorizacija usluga i plaćanja moţe obavljati kroz GSM mreţu. 8. Kablovska TV mreţa takoĊe moţe da bude podsistem mreţe bankomata i POS ureĊaja s obzirom da se autentifikacija korisnika kablovske televizije moţe obavljati preko posebnog ureĊaja u kablovskim dekoderima sa novĉanim karticama. S druge strane, kablovska TV mreţa kao zatvoren i kontrolisan sistem distribucije TV signala moţe da posluţi za razne vidove plaćanja u okvirima ovog sistema korišćenjem modela Homebanking sistema. Zajedniĉka osnova svih pobrojanih alternativnih podsistema mreţe bankomata i POS ureĊaja je Upravljaĉki centar mreţe koji vrši procesing transakcija za sve podsisteme i preko koga se obavlja konekcija, kako sa drugim sistemima van lokalne mreţe, tako i sa raĉunarskim Host-om banke, odnosno bazama podataka korisnika bankarskih usluga.

7.11.1.3.

JEDINSTVENA NACIONALNA MREŢA BANKOMATA I POS-ova

Dosadašnja praksa u radu sa ATM/POS terminalima je ukazala da se u uslovima organizovanja dela poslova od interesa za izdavaoce kartica i vlasnike lokalnih mreţa, ostvaruje najniţa cena koštanja transakcija, a time i najniţi trošak ukupnog sistema, a sa aspekta korisnika

182

Elektronsko poslovanje usluge kvalitetnija usluga. Tako da se formiranjem jedinstvenog centra za rad sa karticama ostvaruju sledeći ciljevi23:  povećanje broja izdatih kartica i brţi razvoj savremenog sistema bezgotovinskog naĉina plaćanja,  povećanje efikasnosti korišćenja lokalnih mreţa ATM/POS s obzirom da se na ovaj naĉin stvaraju uslovi za prijem kartica, izdanja jedne banke, u EFT terminalu druge banke,  podizanje nivoa kvaliteta usluge korisnicima tako što će im se omogućiti korišćenje svih raspoloţivih ATM/POS ureĊaja u zemlji,  smanjenje koliĉine gotovog novca u opticaju, kao i ĉekova po tekućim raĉunima graĊana, što za posledicu ima povećanje sredstava na raĉunima banaka,  standardizacija procesa, podataka, hardvera i softvera u lokalnim mreţama ATM/POS, koje se ukljuĉuju u jedinstvenu mreţu - davanje licenci i dozvola za rad u nacionalnoj mreţi,  jedinstven i usaglašen sistemski, tehniĉki i marketinški nastup prema okruţenju u zemlji i inostranstvu, što neposredno doprinosi brţem razvoju i afirmaciji ovog sistema bezgotovinskog plaćanja,  za banke izdavaoce kartica, kao i za banke vlasnike lokalnih mreţa ovi poslovi postaju rentabilni, odnosno po ovim poslovima se ostvaruje odreĊeni profit. Osnovna opredeljenja banaka koja se moraju poštovati pri formiranju Jedinstvenog centra za rad sa novĉanim karticama u zemlji (u daljem tekstu: JCK) su sledeća24:  JCK, kao neprofitnu organizaciju, formiraju finansijske institucije u zemlji, koje se bave poslovima sa karticama i imaju interes za postojanjem JCK-a,  u JCK-u se mogu obavljati samo oni poslovi koji ispunjavaju sve od niţe navedenih uslova:  za njihovo obavljanje su zainteresovani svi koji uĉestvuju u finansiranju njegovog rada,  JCK se ne postavlja kao konkurent bankama koje raspolaţu lokalnim mreţama ATM/POS,  ukljuĉenjem posla na nivo JCK-a zadovoljen je princip ekonomiĉnosti, odnosno postiţe se smanjenje cena usluga.  preko JCK-a se omogućava slobodno korišćenje u mreţi na nacionalnom nivou sledećih kartica:  internacionalnih bankarskih kartica (VISA, MASTERCARD),  ostalih internacionalnih kartica (AMEX, DINERS, ...),  YUBA kartica.  JCK treba da omogući svim domaćim bankama, koje su na njega vezane, direktnu vezu sa autorizacionim centrima inostranih banaka,  JCK obezbeĊuje standardizovanost pristupa nacionalnom centru, kao i povezivanje i funkcionisanje lokalnih mreţa ATM/POS. Operativni poslovi SWITCH centra JCK-a su25:

Projektni zadatak za izradu Projekta Jedinstvenog centra za rad sa platnim karticama u zemlji, grupa autora, UBJ Beograd 1998. godine, str. 1. 24 Ibidem, str. 3. 25 Ibidem, str. 4 23

183

Elektronsko poslovanje  povezivanje lokalnih mreţa ATM/POS za rad sa karticama u zemlji i inostranstvu putem efikasne komunikacione mreţe, protoka i obrade informacija,  autorizacija transakcija koje se obavljaju u jedinstvenoj nacionalnoj mreţi povezanoj sa bazama podataka meĊunarodnih platnih sistema. Autorizacija će se vršiti prvenstveno elektronskim upitima uz mogućnost uspostavljanja i "voice" tehnologije za sve kartice koje idu preko JCK-a.  formiranje, odrţavanje i korišćenje datoteka prometa, naknada, izuzetaka, crnih lista, statistiĉke osnove obraĉuna,  obezbeĊenje zaštite od svih vrsta rizika koji prate ovaj posao, posebno u delu autorizacije, mogućnosti zloupotrebe, oštećenja, sporova,  obrada podataka o prometu kao osnov za meĊusobne obraĉune ucesnika i plaćanja. Cenar nema formu "clearing house", osim ako se stvore sistemski, zakonski uslovi, ali mora obezbediti sve preduslove (datoteke zaduţenja i odobrenja) za obavljanje kliringa i prenose sredstava.  servis za tehniĉke intervencije u mreţi putem ekipe mobilnih stuĉnjaka, odnosno mreţe ovlašćenih i obuĉenih servisera koji po prijavi intervenišu u delu opreme u nadleţnosti JCK-a (do servera banaka koji kontrolišu rad njihovih lokalnih mreţa ATM/POS),  razvoj softvera za podršku sistemu, uz mogućnosti prilagoĊavanja zahtevima korisnika, odrţavanja i intervencija uz što manju zavisnost od eventualnih dobavljaĉa ĉija uloga se mora svesti samo na oblast licenciranog softvera,  formiranje i odrţavanje "Backup" sistema sposobnog da obezbedi sigurnost posla bez zastoja, zaštitu podataka i osnovu za rešavanje reklamacija u strogo propisanoj formi. U sistemske poslove JCK-a spadaju26:  kreiranje, razvoj, usaglašavanje, uvoĊenje, primenjivanje i kontrola primene jedinstvenih standarda koji su neophodni za obavljanje ovih poslova i izdavanje licenci za prikljuĉenje lokalnih mreţa ATM/POS. Standardi moraju obuhvatiti proizvode i procese uz potpunu usaglašenost sa meĊunarodnim okruţenjem, odnosno preko JCK-a se mora obezbediti kompatibilnost sistema.  definisanje, usaglašavanje i kontrola primene politike tarife naknade za usluge JCK-a i principe obraĉuna i plaćanja meĊu uĉesnicima u prometu sa karticama,  voĊenje zajedniĉke razvojne politike,  voĊenje jedinstvene politike prema zakonodavcima u cilju stvaranja povoljnog normativnog okvira i efikasne zakonske regulative,  predstavljanje jugoslovenskog bankarstva u oblasti kartiĉarstva u zemlji i inostranstvu na organizovan, struĉan ireprezentativan naĉin u cilju afirmacije posla, bankarstva i zemlje,  organizovanje edukacije radnika, seminara, predavanja, studijskih putovanja,  aktivnosti propagande, promocije i reklame proizvoda i usluga u oblasti kartiĉarstva kao i doprinos afirmaciji posla, animiranju uĉesnika i pomoć pojedinim bankama u ovom delu.  struĉna pomoć ĉlanovima JCK-a kod izbora opreme,  analiza svih zloupotreba u mreţi, formiranje preporuka ĉlanicama za prevazilaţenje ovog problema, definisanje zahtevanog nivoa zaštite u mreţi. Na osnovu ovako definisanih poslova JCK-a poslovi koji ostaju u domenu lokalnih mreţa ATM/POS, odnosno pojedinih banaka i drugih finansijskih institucija, ni jednog trenutka ne smeju biti ugroţeni ni narušeni tako da je neophodno ostvariti njihovu kompatiblnost i kooperativnost sa 26

Ibidem, str. 5.

184

Elektronsko poslovanje poslovima JCK-a. Na taj naĉin moţemo definisati i poslove koji ostaju u nadleţnosti lokalnih mreţa ATM/POS, odnosno banka i drugih finansijskih institucija koje se bave poslovima izdavanja novĉanih kartica i procesingom poslova u lokalnim mreţama ATM/POS:  odnose sa korisnicima kartica (definisanje uslova izdavanja i korišćenja, ugovaranje, izdavanje, statusi, personalizacija itd.),  odnose sa akceptantima u sopstvenoj mreţi (ugovaranje, personalizacija, instaliranje POS-ova, obuka, plaćanja),  poslove sa drugim bankama i izdavaocima (obraĉuni, plaćanja, reklamacije),  poslove vezane za izgradnju, razvoj, opsluţivanje i nadzor lokalnih mreţa ATM/POS,  obezbeĊenje veze sa JCK-om (prikljuĉak i komunikacija). Sistem funkcionisanja JCK-a moţe se sagledati iz sledećeg primera: ''Ukoliko korisnik sa platnom karticom banke A plaća robu i usluge na POS uređaju u lokalnoj mreži banke B, transakcija autentifikacije i autorizacije plaćanja obavlja se preko JCK-a na Host-u banke izdavaoca konkretne novčane kartice. Akceptant novčane kartice u čijem prodajnom mestu se nalazi POS uređaj preko koga je izvršena transakcija za uslugu plaćanja robe i usluga novčanom karticom plaća 3 % od ukupnog iznosa plaćanja vlasniku POS uređaja, koji je u ovom slučaju u vlasništvu mreže ATM/POS banke B. Od tih 3 % vlasniku POS uređaja pripada 2 %, dok izdavaocu novčane kartice pripada 1 %. Od ovih iznosa se oduzima i jedan mali iznos na ime troškova za rutiranje transakcije preko JCK-a, s tim što odnos između prethodna dva iznosa ostaje isti.''

ATM

POS

DINERS B

A 0

N 1

VISA Master Card

K

AkceptantI

ATM

POS

ATM B

A 0

N 2

K

JCK

B

A 0

N 4

AkceptantI

POS AkceptantI

ATM

POS

K

ATM B

A 0

N 3

K

P

[

AkceptantI

POS AkceptantI

Slika – Model nacionalne mreţe ATM/POS

185

Elektronsko poslovanje Na osnovu ovog primera veoma je lako precizirati osnovne ciljeve komercijalizacije ovih poslova na globalnom nivou:  Što veći broj izdatih novĉanih kartica – obezbediće fiksne prihode koje ima svaki izdavalac novĉanih kartica (u našem primeru 1 %).  Što veća lokalna mreţa – kako bi što veći broj korisnika lokalne novĉane kartice koristio usluge lokalne mreţe i kako bi velika i razuĊena lokalna mreţa bila dostupnija i korisnicima novĉanih kartica drugih izdavaoca.

7.12. HOMEBANKING SISTEMI Poslovna filozofija lokacijskog pribliţavanja usluga korisnicima nametnula je ubrzani razvoj elektronskog kućnog bankarstva. Razvoj telekomunikacionog servisa u pravcu digitalizacije još više je otvorio vrata homebanking servisima u obliku digitalnih govornih tehnologija i sistema telefonskih govornih automata. S druge strane, globalizacija telekomunikacija preko postavljanja mreţe svih mreţa INTERNET-a definitivno je omogućila Internet virtuelno bankarstvo kod kuće. Poĉetkom osamdesetih godina, pojavili su se prvi CTI sistemi, koji su integrisali raĉunarsku tehniku i tehnologiju sa telefonskim servisima. Na ovoj platformi nastali su mnogi korisniĉki servisi koji su omogućili komunikaciju korisnika usluga sa davaocima preko telekomunikacionih sredstava i to u poĉetku preko telefona, kao najrasprostranjenijim sredstvom komunikacije, da bi sada bili svedoci razvoja Internet kao najnovijeg vida komunikacije. Homebanking je sistem za direktno korišćenje bankarskih i poštanskih usluga kod kuće, pošto omogućava neposredan transfer sredstava, informacija i naloga putem telefonske mreţe, dakle bez pisanja pratećih dokumenata.

7.12.1.

CILJ UVOĐENJA ELEKTRONSKOG KUĆNOG BANKARSTVA

Filozofija savremenog bankarstva zasniva se na totalnom lokacijskom i funkcionalnom pribliţavanju korisnicima usluga preko samousluţnih bankarskih sistema, kao što su bankomati, POS ureĊaji i homebanking sistemi. Razvojem i globalizacijom telekomunikacija, homebanking sistemi dobijaju apsolutni primat u svetu, s obzirom da obezbeĊuju korisnicima finansijskih usluga da od kuće ili sa radnog mesta putem telefona ili personalog raĉunara komuniciraju sa svojom bankom i koriste niz bankarskih usluga. Cilj banaka je da privuku što veći broj korisnika usluga, a da im cena obrade svake transakcije bude što niţa, dok korisnici ţele da imaju što veći konfor u korišćenju bankarskih usluga i da ih mogu koristiti sa svakog mesta i u svako vreme (24 sata dnevno). S toga bi mogli da definišemo sledeće ciljeve, potrebe i koristi uvoĊenja sistema kućnog bankarstva:  privlaĉenje novih korisnika usluga, pre svega “elitnih” korisnika – mlaĊe starosne dobi i relativno viših novĉanih primanja;  obezbeĊenje nove kvalitetnije ponude usluga prema komitentima (pravnim subjektima);  sniţavanje cene koštanja transakcija;  sniţavanje cene koštanja same usluge;  obezbeĊenje dodatnih prihoda preko naplate korišćenja pojedinih servisa, prodaje oglasnog prostora i sl.

186


7.12.2.

RAZVOJ GOVORNIH (VOICE) TEHNOLOGIJA

Pod govornim tehnologijama podrazumevaju se tehniĉka rešenja raspoznavanja govora, veštaĉkog generisanja govora i kodiranja govornog signala. Sve tri vrste govornih tehnologija koriste se za izgradnju sistema automatizacije telefonskih informacionih usluga tzv. audiotex sistema. U literaturi, audiotex sistemi se prikazuju kao most izmeĊu raĉunarskih sistema i klasiĉne telefonske mreţe. Telefonski aparat je preko telefonske mreţe vezan na specifiĉan hardverski dodatak raĉunara, koji pod kontrolom softvera omogućava konverziju alfanumeriĉkih podataka iz datoteka u govorni signal koji se ĉuje u slušalici telefona. Praktiĉno na ovaj naĉin raĉunar “govori” informacije, jer je to jedini naĉin da se prenesu informacije od njega do terminala koji nema video displej i da se završi petlja komunikacije. U okviru govornih tehnologija postoje dva sistema za prijem podataka na liniji telefon raĉunar:  impulsni ili tonski signal - pomoću brojĉanika (impulsni signal) analognog telefona i tipki (tonfrekventni signal) digitalnog telefona, i  raspoznavanje govornih komandi preko dekodiranja odreĊenog broja izolovanih reĉi ili fraza. Danas je u masovnoj upotrebi simbioza ova dva sistem, s obzirom da je uznapredovala sigurnost komunikacije i prepoznavanja dekodiranja poruke. Nedovoljnost stepena pouzdanosti ogleda se u sistemima masovnog opsluţivanja, gde su greške npr. u sistemima novĉanih transakcija, pa ĉak i informacija, nedopustive. S druge strane, odziv sistema primenom govornih tehnologija moţe biti:  sinteza tekstualne informacije (ASCII koda) iz baze podataka u govornu poruku, putem kreiranja veštaĉkog (sintetizovanog) govora iz neograniĉenog reĉnika, i  dekodiranje govornog koda dobijenog na osnovu analize i snimanja odreĊenog ograniĉenog skupa govornih fraza, koje su unapred snimljene. Sinteza govora predstavlja potpunu automatizaciju sistema govornih tehnologija i za sad se komercijalno primenjuje uglavnom za anglosaksonsko, germansko i špansko govorno podruĉje s obzirom na ĉinjenicu da veći deo zemalj sveta gravitira ka tom govornom podruĉju. Ali ipak trazvoj tehnologije i tehnike ide u pravcu postaljanja novih standard koji će omogućiti simbiozu svih jezika i dijalekta u ove servise. Drugi sistem predstavlja rešenje interaktivnog govornog odziva koji kao odziv koristi ograniĉeni broj govornih fraza u obliku digitalnog koda na disku raĉunara. Sistem rada ovog sistem je sledeći: pod nadzorom upravljaĉkog aplikativnog softvera, program za dekodiranje putem interfejsa uzima govorni digitalni kod i dekodira govorni signal u prirodni oblik (tonski signal) i šalje ga preko telefonske linije do telefonskog aparata. Primena tehnologije interaktivnog govornog odziva je veoma raširena u automatizaciji bankarskog poslovanja u razvijenim zemljama sveta. Ovaj sistem spada u kategoriju homebanking sistema i u svetskoj literaturi obeleţen je kao Phone Banking ili ĉešće kao Telebanking sistem. Automatizacija se sastoji u tome da klijenti banke posredstvom telefonskog aparata, sa bilo kog mesta i u bilo koje doba dana, mogu da uspostave vezu sa svojom bankom radi dobijanja informacija ili ostvarivanja odreĊenih bankarskih usluga putem jasno definisanog protokola komunikacije sa raĉunarom banke. Danas se u svetu sve više pored informativnog servisa telebanking sistema forsiraju i servisi transakcionih usluga, kao što su davanje nefinansijskih naloga i ostvarivanje novĉanih (bezgotovinskih) transakcija.

187

Elektronsko poslovanje Danas govorne tehnologije su znaĉajan segment CTI ponude većine svetskih ponuĊaĉa hardversko-softverskih rešenja. Sinteza tekstualnih informacija u govornu poruku, putem kreiranja veštaĉkog (sintetizovanog) govora, kao i obrnuti proces sinteze govora u tekstualne informatiĉke forme, postali su svakidašnjica na mnogim govornim podruĉjima. Ovo je upravo tehniĉkotehnološka osnova za snaţan razvoj ovih servisa baziran na Internet thin-client arhitekturi. Dobar primer je razvoj IP telefonije na Internetu i njeno snaţno potiskivanje ostalih oblika tehnologije upravo zbog kvalitetnog, a višestruko jeftinijeg servisa.

7.12.3.

INTERNET BANKARSTVO

Ţivimo u svetu masovne eksplozije elektronskih medija, globalizacije trţišta i poslovanja, ĉiji je zajedniĉki imenitelj postao Internet, kao nova filozofija komuniciranja - "filozofija globalnog sela". Kao znaĉajan servis Internet-a pojavljuje se homebanking u obliku virtualnog kućnog bankarstva. Razvoj personalnih raĉunara i njihovo sve veće prisustvo u domovima korisnika finansijskih usluga predstavlja resurs koji treba iskoristiti kao polaznu osnovu razvoja homebanking sistema. Internet bankarstvo (Internet banking) predstavlja vid interaktivnog elektronskog bankarstva koje se zasniva na korišćenju globalne kompjuterske mreţe - INTERNET-a. Ovaj vid bankarstva još se naziva Cyber banking, Virtual banking ili On-line banking. Internet nudi bankama veoma mnogo mogućnosti, mada se još uvek ova globalna mreţa koristi uglavnom u promotivne svrhe. Danas su sve banake prisutne na INTERNET-u i nude razliĉite vrste servisa. 1995. godine nove standarde u korišćenju ovog vida bankarstva postavila ameriĉka banka Security First National Bank, koja je ovu raĉunarsku mreţu iskoristila kao kanal za distribuciju svojih usluga. Ubrzo su ovaj primer sledile i druge banke, tako da je pored homebanking servisa, komitentima tih banaka ponuĊen i wholesale bankarski servis u obliku berzanskih servisa. Tradicionalno bankarstvo podrazumeva da banka ima šalter i radno vreme, a to je upravo ono isto vreme kada zaposleni graĊanin takoĊe radi i nije u mogućnosti da ode do šaltera i obavi svoje bankarske poslove. Problem kolizije radnog vremena banke i korisnika idealno se moţe rešiti uvoĊenjem elektronskog bankarskog servisa. Internet radi non-stop i to je upravo ono što je korisniku potrebno jer u tom sluĉaju nije vezan za doba dana, već moţe da bira i prilagoĊava vreme kada će obavljati poslove sa bankom. Prednosti korišćenja Internet-a za poslovne aktivnosti su brojne :  troškovi su niski,  trţište je veliko (praktiĉno ceo svet),  profit je veći zahvaljujući većem broju korisnika,  kraći je ciklus poslovanja,  brţi su korisniĉki odgovori,  poboljšan je kvalitet usluga,  prezentiranje je kontinuirano (24 ĉasa dnevno), itd. Internet sve znaĉajnije utiĉe na naĉin savremenog poslovanja i donosi nove izazove pred današnje banke. Brojni su zahtevi koje treba ispuniti radi postizanja uspešnog poslovanja na Internet-u, kao npr. lakoća korišćenja aplikacija, sigurnost liĉnih informacija, integracija sa postojećim sistemima, prihvatanje standarda otvorenih sistema itd. Internet bakarstvo predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja direktno sa radnog mesta, javnog mesta, iz porodične kuće posredstvom Internet-a (praktično sa bilo kog mesta na planate gde se može uspostaviti konekcija sa Internetom).

188

Elektronsko poslovanje Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bankarstvu :  nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladišteni na klijentovom hard disku (veća sigurnos pri obavljanju transakcija),  pristup banci i raĉunu je moguć sa bilo kog mesta na svetu, pod uslovom da na tom mestu postoji raĉunar prikljuĉen na Internet,  banka brine o odrţavanju sopstvenog hardverskog, softverskog i sistema zaštite,  moguće je i obavljanje on-line transakcija. Glavni ograniĉavajući faktori koji ograniĉavaju pristanak potrošaĉa na ovu vrstu tehnologije su sigurnost i privatnost. Sa tehniĉke taĉke gledišta, neke banke su ovaj problem već rešile, ali ostaje ĉinjenica da je ponašanje potrošaĉa više voĊeno potrošaĉkom percepcijom nego tehniĉkim ĉinjenicama. Neprihvatanje da se bankarske transakcije obavljaju preko Internet-a postoji, pre svega, iz straha da kljuĉne finansijske informacije budu otkrivene, zloupotrebljene i nda mogu da naprave štetu klijentu. Što se izlaska na Internet tiĉe, banke nisu baš mnogo ţurile da stave svoje servise na raspolaganje putem javne mreţe. Ĉitav posao je tekao usporeno i u fazama. Ovo treba razumeti, jer su po svojoj prirodi banke konzervativne institucije koje pre svega zavise od poverenja svojih korisnika. Igranje sa poverenjem nije dopušteno i banke su u ovaj posao ušle fazno i to kroz nekoliko koraka : 1. Prvi korak je sagledavanje prednosti, problema i nedostataka. Na Internet su prvo izašle banke koje nisu imale mnogo šta da izgube, tj. male banke koje su u novoj tehnologiji videle šansu da zaposednu deo trţišta pre nego što se velike banke upuste u ovaj posao. U tom trenutku se pojavljuju i prve virtuelne banke koje na opšte iznenaĊenje postiţu fantastiĉne uspehe. 2. U drugom koraku postavljaju se samo informacije. Svakako da je oprezan nastup velikih banaka bio za oĉekivanje, jer poverenje sticano generacijama ne moţe da se prokocka nekim nekim nesmotrnim potezom. Ipak iskustva su se pokazala odliĉnim. Trţište prihvata ovakav naĉin rada, a banke u njemu vide mogućnosti kakve niko nije oĉekivao. Ipak samo davanje informacija nije dovoljno jer virtuelne banke su poĉele da nude ĉitavu paletu usluga i, što je za velike bankarske sisteme postalo opasno, da masovno povlaĉe korisnike. Sada izlazak na Internet ne predstavlja više puku novotariju već uslov za opstanak i banke kreću da investiraju u razvoj poslova na Internet-u. 3. Treći korak predstavlja dvosmernu komunikaciju,ali ipak strah ĉini svoje. Banke se ustruĉavaju da svoje poslove masovno ponude trţištu, ali je pritisak korisnika toliko jak da ni strah od mogućih provala više nije dovoljan. Posebno je velike pritisak od strane virtuelnih banaka koje jedino i posluju preko Internet-a. Njihovo poslovanje je toliko jeftino (transakcija preko Internet-a predstavlja 3% vrednosti transakcije u realnom okruţenju) da konkurencija postaje neizdrţiva. 4. Ĉetvrti korak je omogućavanje bankarskih transakcija. Banke se potpuno otvaraju za poslovanje na Internet-u. Osnovni ciljevi primene Interneta kao distribucionog kanala su:  da celokupna usluga moţe biti ponuĊena u odgovarajućem kvalitetu sa manjim troškovima.  da korisnici mogu kontaktirati sa bilo kog mesta na svetu i u bilo koje vreme. Ovo znaĉi da banke i finansijske institucije mogu povećati marketinšku zonu bez gradnje novog poslovnog prostora za svaki novi region. U odnosu korisnika i banke Internet sluţi kao most za poslovno povezivanje. U zavisnosti od stepena poverenja izmeĊu korisnika i banke moguće je ostvariti više nivoa komunikacionog povezivanja. Nivoi komunikacije mogu biti:

189












Informativno predstavljanje je jednosmerna komunikacija gde se banke preko Internet-a samo predstavljaju svojim postojećim ili novim potencijalnim korisnicima. Uglavnom su sve banke zastupljene sa svojim prezentacijama i to ima manje-više reklamni karakter. Informacije i prezentacije uz dvostranu komunikaciju korisnika i banke. Najjednostavniji metod dvostrane komunikacije je preko e-mail poruka. Ovo je i najĉešće korišćen metod. Pored ovoga postoji mogućnost da se neki servisi stave na raspolaganje korisnicima, tako da se njima moţe pristupiti interaktivno a oni imaju karakter slobodnih podataka ili podataka marketinškog karaktera. Ovaj naĉin razmene informacija omogućava brzu i efikasnu distribuciju podataka. U koliko se korisnik identifikuje i autentifikuje moţe mu se staviti na raspolaganje odreĊeni set informacija koje banka proceni da treba da budu dostupni spoljnjim korisnicima. Praktiĉno ovako se mogu dobiti sve informacije opšteg karaktera koje se mogu dobiti na šalteru banke, a nisu poverljive prirode. Programska interakcija banke i korisnika je viši nivo komunikacije banke i korisnika. Ovde se već zahteva identifikacija i autentifikacija korisnika i banke. To već znaĉi da se koristi neki od metoda zaštite uz korišćenje kartice kao sredstva za identifikaciju. Pri ovim transakcijama se dobijaju podaci privatnog i poverljivog karaktera. Bankarske transakcije. Ovo je najviši nivo komunikacije banke i komitenta.

Kada se govori o Internet bankarstvu, podrazumevaju se dva oblika rada : takozvani on-line bankarski servisi. Zahteva instalaciju softvera na “klijentu”, odnosno na PC-ju korisnika, pa se naziva i “softverski baziran” . Bez tog softvera korisnik ne moţe da radi. Samim tim on je ograniĉen na rad samo sa jednog personalnog raĉunara Internet bazirano bankarstvo. Podrazumeva pristup bankarskom servisu sa bili kog raĉunara koji se konektuje na Internet, od kuće, sa posla ili sa putovanja, bez posebnog

190

Elektronsko poslovanje softvera. Postoje banke koje su 100% na Internet-u, odnosno nemaju “fiziĉku prezentaciju” kancelarije, šaltera. Bankarstvo koje one nude je, takoĊe, Internet bazirano bankarstvo. U literature, kao i u bankarskom poslovanju ĉesto se pravi greška pri izjednaĉavanju pojmova Internet bankarstvo i on-line bankarstvo. Oba pojma oznaĉavaju obavljanje bankarskih transakcija iz kuće. Asorptiman bankarskih usluga im je gotovo identiĉan, kao i sistemi zaštite. I tu je kraj sliĉnostima. Razlike meĊu njima znatno su veće. Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (CyberBanking) predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kuće, posredstvom Internet-a. Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bankarstvu :  nije potreban specifiĉan softver i ne postoje podaci uskladišteni na klijentovom hard disku (veća sigurnost pri obavljanju transakcija),  pristup banci i raĉunu je moguć sa bilo kog mesta na svetu (pod uslovom da na tom mestu postoji raĉunar prikljuĉen na Internet),  banka brine o odrţavanju sopstvenog hardverskog, softverskog i zaštitnog sistema,  moguće je i obavljanje on-line transakcija. Banke koje koriste Internet bankarstvo u svom poslovanju su: SFNB, Wells Fargo, Bank of America, Hansa Bank…

On-line bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskih transakcija direktnom vezom klijenta i banke uz pomoć specijalizovanog softvera. Dakle, potreban je poseban softver instaliran na klijentovom raĉunaru sa koga se jedino i mogu obavljati transakcije i na kome se će nalaziti podaci o izvršenim promenama. Pri obavljanju bankarskih transakcija u on-line bankarstvu :  potreban je specijalan softver (Microsoft Money, Manage Your Money, Quicken softver, …) koji se ugraĊuju u raĉunar klijenta,  klijent je ograniĉen na obavljanje transakcija sa sopstvenog raĉunara,

191


klijent posluje sa dve strane : sa bankom i softverskom kompanijom (kompanije instaliraju i odrţavaju softverske programe),  klijentovi podaci o bankarskim transakcijama ostaju na hard disku i nisu otporni na eventualne napade iz okruţenja ( mogućnost pljaĉke, ubacivanje kompjuterskih virusa,…),  potreban je novac za kupovinu softverskih programa,  potrebno je vreme za instaliranje softverskih programa, kao i vreme za ovladavanje softverskim programima. Jedna od banaka koja nudi usluge on-line bankarstva fiziĉkim licima je britanska NetWest banka, kao i banke Citi Bank, Chase Manhattan… Banke su na vreme shvatile, da nije dovoljno da njihove Internet prezentacije samo dobro izgledaju. Danas, Internet prezentacije moraju pruţati i nešto više. One moraju biti interaktivne, multimedijalne i omogućavati kompletno poslovanje direktno na Internet-u. Iz pomenutih razloga, banke su u svom Internet poslovanju uvele niz inovacija (virtuelne poslovnice, specijalno finansijskosoftverske programe koji brinu o budţetu klijenata, ulaganjima). Ipak, i pored pomenutih inovacija, banke su gotovo uniformne u ponudi bankarskih usluga i proizvoda. Primera radi, banke sa podruĉja SAD, posluju iskljuĉivo sa rezidentima SAD, u ameriĉkim dolarima i ne obavljaju menjaĉke poslove. Za razliku od ameriĉkih banaka, evropske banke imaju liberalnije uslove poslovanja.U svom Internet poslovanju one mogu obavljati i poslove menjaĉkog karaktera, kao i poslove sa rezidentima drugih drţava. Bankarski proizvodi i usluge koje nudi većina svetskih banaka u svom Internet poslovanju su:  otvaranje i korišćenje ĉekovnih raĉuna,  plaćanje raĉuna elektronskim putem,  korišćenje sistema kreditnih kartica (Visa, Master Card i ostali sistemi platnih kartica),  trgovina hartijama od vrednosti,  obustave plaćanja (Stop Payment),  otvaranje i korišćenje tekućih raĉuna,  menjaĉki poslovi (samo u evropskim bankama),  otvaranje i korišćenje zajmovnog raĉuna (Loan account),  provera stanja na raĉunima klijenata,  provera transakcija iz prethodnog perioda na svim raĉunima klijenata,  elektronski transferi izmeĊu raĉuna,  E-mail korespodencija (dostavljanje svih najvaţnijih informacija za klijentovo poslovanje: informacije sa svetskih berzi, informacije o aktivnostima banka, informacije o stanju klijentovih ulaganja),  otvaranje i korišćenje depozitnih raĉuna,  obavljanje brokerskih usluga za klijente banke,  odobravanje hipotekarnih i ostalih kredita,  savetodavna funkcija. Bankarsko poslovanje na Internet-u je brzo, efikasno i ekonomiĉno. Otvaranje raĉuna u Internet bankama je potpuno besplatno. Provizije za plaćanje raĉuna elektronskim putem su minimalne ili u većini Internet banaka potpuno besplatne. Ostale provizije za Internet bankarske proizvode i usluge su identiĉne ili manje od provizija u takozvanom tradicionalnom (filijalnom) bankarstvu.

192

Elektronsko poslovanje 7.12.3.1.

PREDNOSTI I NEDOSTATCI INTERNET BANKARSTVA

Internet bankarstvo ima brojne prednosti u odnosu na takozvano tradicionalno (filijalno) poslovanje banaka. Prednosti se, uglavnom, ogledaju u vremenskoj i prostornoj neograniĉenosti, brzini obavljanja transakcija, niskoj ceni i širokom asorptimanu bankarskih proizvoda i usluga. Osnovne prednosti su: Neograniĉeno radno vreme Internet banke: Osnovna prednost Internet banke jeste njihovo neograniĉeno radno vreme (24 sat dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godišnje). U tradicionalnom bankarstvu za obavljanje bankarskih usluga non-stop bilo bi potrebno angaţovati tri smene ljudi da svakodnevno rade 365 dana u godini i to u široko razgranatoj bankarskoj mreţi. Potreban broj ljudi za obavljanje non-stop poslovanja bio bi izuzetno velik, kao i troškovi ovakvog naĉina poslovanja. Prostorna neograniĉenost Internet bankarstva: Većina ljudi bira najbliţu banku. Danas ljudi mogu da imaju banku unutar svoga doma, bez obzira gde god ţive. Internet bankarstvo je moguće obavljati sa bilo kog mesta na svetu. Potrebno je da korisnik ima otvoren raĉun u nekoj banci koja pruţa usluge Internet bankarstva, da na mestu iz kog obavlja poslovanje postoji raĉun sa pristupom Internat-u i da korisnik zna sve šifre koje su mu potrebne za ulazak u Internet banku i njegov raĉun. U klasiĉnom bankarstvu korisnik je vezan za mesto i zemlju gde postoji filijala banke u kojoj ima otvorene raĉune. Brzo obavljanje transakcija: U tradicionalnom bankarstvu potrebno je utrošiti vreme za dolazak i odlazak u filijalu banke, zatim vreme za ĉekanje u filijalama, vreme za popunjavanje obrazaca, ĉekova i ostalih dokumenata, kao i vreme za obavljanje samih transakcija. Internet bankarstvo je daleko brţi naĉin za obavljanje bankarskih poslovanja. Za poslovanje u Internet banci potrebno je samo vreme za prijavljivanje u Internet banku i vreme za obavljanje bankarske transakcije. Niska cena obavljanja bankarskih transakcija: Internet bankarstvo je najjeftiniji oblik obavljanja bankarskih transakcija. Provizije koje se plaćaju za obavljanje bankarskih usluga u Internet bankarstvu su iste ili niţe od onih u tradicionalnom bankarstvu. Za obavljanje kvalitetnog bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu je potrebno daleko više ljudi, poslovnog prostora i opreme, nego u Internet bankarstvu. Samim tim i troškovi obavljanja bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu su daleko veći od onih u Internet bankarstvu. Nedostaci Internet bankarstva najviše su izraţeni u odsustvu sigurnosti pri obavljanju poslovanja,nepostojanju zakonske regulative, nedostatku privatnosti, otuĊenosti i odbojnosti prema inovacijama i opasnosti od zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne svrhe.Sigurnost, odnosno nedostatak sigurnosti i sistemi zaštite ne Internet-u su krucijalni faktori rasta i razvoja Internet-a. Ti faktori su veoma vaţni i za funkcionisanje i razvoj Internet bankarstva. Sa rastućim publicitetom otvorenih mreţa kao što je Internet i elektronskom razmenom informacija i novca izmeĊu geografski udaljenih lokacija, obezbeĊenje transakcija postaje od kljuĉne vaţnosti. Banke koje koriste elektronsku razmenu podataka u zatvorenim mreţama (Internet) osiguravaju se utvrĊivanjem identiteta i autorizacijom ljudi koji pristupaju mreţi. U otvorenim mreţama, postojeći mehanizmi tehniĉke i pravne zaštite nisu dovoljni da spreĉe neautorizovan pristup i hakerske upade. OdreĊenim kriptografskim tehnologijama koje ukljuĉuju digitalni potpis, definiše se nova infrastruktura ĉija je osnovna prednost viši nivo integriteta poruke i verifikacija pristupa.

193


7.13. MONITORING SAMOUSLUŢNIH SISTEMA U cilju ostvarenja kvalitetnih usluga u samusluţnim sistemima neophodan je monitoring samousluţnih ureĊaja koji podrazumeva: monitoring transakcija, monitoring mreţa, video nadzor na bankomatima, alarmni ureĊaj, ostali oblici zaštite od zloupotrebe, kontrola ispravnosti bankomata i POS terminala, uvid u trenutno stanje, zapis o dogaĊajima na bankomatu. Osnovne funkcije monitoringa mreţe ATM/POS su :  Tehniĉko-funkcionalni prikaz mreţe i statusa ATM/POS-ova (trenutan uvid u finansijsko i tehniĉko stanje ATM/POS-ova).  Ţurnalizacija (data log) svih transakcija i dogaĊaja na ATM-u (lako pronalaţenje spornih transakcija i dogaĊaja).  Nadzor utroška gotovine i ostalih potrošnih materijala na ATM-u (pomoć sluţbi punjenja i opsluţivanja ATM-ova).  Kontrola od zloupotrebe (direktan uvid u zloupotrebe na ATM/POS-u). Mreţni upravljaĉki centar (NMC - Network Management Centar) obezbeĊuju da se ne jednom mestu vodi kompletan monitoring rada mreţe. Ovaj centar ima privilegovan pristup svim ĉvorištima, ĉime mu je omogućeno da zahteva prekidanje ili ponovno uspostavljanje telekomunikacione linije i saobraćaja na njoj. Centar moţe da traţi izveštaje i informacije o kvarovima u ĉvorištima tako da se na taj naĉin ostvaruje detaljan pregled situacije na celokupnoj mreţi. Centar nije neophodan za rad mreţe, ali je znaĉajno sredstvo za dugoroĉno funkcionisanje sistema. Moguće je postojane i više centara na mreţi što zavisi od topologije i veliĉine mreţe. privatne mreţe po pravilu imaju samo jedan upravljaĉki centar. Mreţni upravljaĉki centar je mreţni resurs koji obezbeĊuje :  Operativno upravljanje mreţnim resursima radi zadovoljavanja dinamiĉkih zahteva.  Udaljeno konfigurisanje mreţnih ĉvorova.  Izolaciju neispravnih elemenata mreţe i odrţavanje funkcija mreţe.  Statistiĉko sakupljanje podataka, procesiranje i izveštavanje, u cilju daljeg planiranja upravljanja mreţom.  Podrška centralizovanom odrţavanju tesnih i kontrolnih aktivnosti.  Analiza performansi mreţe i iskorišćenosti resursa.

Analiza kvaliteta usluga u samousluţnih sistema se moţe vršiti pomoću sistema za monitoring mreţnog saobraćaja. Monitoring saobraćaja podrezumeva snimanje inteziteta mreţnog saobraćaja na svim radnim stanicama, ĉvorištima i ulazno-izlaznim taĉkama. Monitoring parametara serverskih sistema podrazumeva snimanje glavnih parametara koji pojedinaĉno ili u celini mogu prikazati nihov rad. Za monitoring se koriste TCP/IP protokoli iz kojih se vrši ekstrakcija pomenutih parametara. Parametri sistema koji se mogu dobiti preko datog modela a monitoring – analizu kvaliteta usluga za internet i mobilno bankarstvo veoma su vaţni u procesu analize internog sistema i donošenje pravih odluka i sticanja prednosti na trţištu koje ima oštre zahteve. Prikupljanje informacija o radu jednog mreţnog sistema se, u ovom modelu, zasniva na pripremi standarda za SNMP (Simple Network Managemant Protocol) RMON ( Remote Monitor), Syslog servisa, kao i Round Robin alata. Osnovni razlog za izbor ovih servisa je njihova podrţanost od strane najvećeg broja aktuelnih proizvoĊaĉa hardvera i softever. 194

Elektronsko poslovanje SNMP je protokol aplikativnog nivoa koji sluţi za razmenu upravljaĉkih informacija izmeĊu mreţnih ureĊaja. Pogodan je za upotrebu zahvaljujuci konceptu organizacije koja se zasniva na ĉetiri osnovna elementa : stanica (NMS-Network Managment Station), agent (NMA-Network Management Agent), baza (MIB- Management Information Base) i protokol (NMP- Network Management Protocol). Razmena podataka se vrši izmeĊu agenta i stanice koja povezana sa bazom. Agent moţe biti „gost‟ bilo kog mreţnog ureĊaja (ruter, sviĉ, hab, server, operativni sistem...) koja podrţava SNMP. SNMP je pogodan za snimanje inteziteta saobraćaja, brojnih ulaznih ili izlaznih paketa, broja broadcast poruka itd.

Slika - Monitoring mreţe RMON je ekstanzija standardizovanih MIB-ova ĉija je najvaţnija osobina – mogućnost kreiranja statistike analiziranjem svakog frejma na mreţnom segmentu. Ovim se moţe postići proaktivan monitoring u sluĉaju distribuiranih LAN mreţa. Bitna osobina RMON-a je mogućnost lokalnog ĉuvanja prikupljenih podataka. Syslog je servis kojim je moguće pratiti aktivnost elemenata u kome je aktivan. Pogodan je za upotrebu, bez obzira da li se radi o mreţnom ureĊaju, serverskom procesoru ili posebnoj aplikaciji. Podatci o aktivnostima se sortiraju lokalno i mogu se preuzimati od strane stanica za monitoring u definisanim vremenskim intervalima ili po aktiviranu odreĊenog dogaĊaja, poput trenutka u kome buffer Syslog-a na mreţnom elementu popunjen.

195


Slika - Princip rada SNMP protokola Round Robin alati sluţi za standardnu statistiĉku analizu dogaĊaja koji su zabeleţeni u logovima servera ili stanica za monitoring. Njihov princip rada je "prebrojavanje" definisanih dogaĊaja koji su snimljeni u log-ovima. Statistika se neće "osveţavati" ukoliko se ne pojavi nova beleška o pojavi dogaĊaji za koje je definisano "prebrojavanje". Ova klasa alata je interesantna za primenu u monitoringu, upravo zbog svoje osobine direktne "zavisnosti" od realizacije odreĊenih dogaĊaja. Kvalitet usluga u Internet i mobilnom bankarstvu u velikoj meri zavisi od performansi mreţnog saobraćaja. Zbog toga je bitno da analiza kvaliteta ukljuĉi parametre koji se obiĉno primenjuju u analizi mreţnog sistema u poslovima administracije mreţe, a to su :  Intenzitet ukupnog saobraćaja na mreţi,  Intenzitet mreţnog saobraćaja klasifikovan po servisima koji sluţe za pruţanje usluga prema klijentima,  Intenzitet mreţnog saobraćaja klasifikovan po servisima koji se obavljaju u pozadinskim poslovima, tj. poslovima koji se obavljaju u okviru samog sistema banke. Povećanje broja transakcija po odreĊenom tipu servisa uslovljava veći nivo iskorišćenja mreţnih resursa, kao što je ukupan nivo saobraćaja na odreĊenima ulaznim linijama, broj ulaznih konekcija na serverima, procesorsko opterećenje servera, nivo iskorišćenja bafera na ruteru, sviĉevima i drugim komponentama. Ovi nivoi mogu uticati na stepen zauzetosti sistema, što se odrţava na mogućnost da, u sluĉaju većeg opterećenja, klijenti koji su postavili zahteve za uslugom, budu odbijeni, odnosno da se naĊu u stanju otkaza, posmatrano sa aspekta teorije masovnog opsluţivanja. Intuitivno se moţe zakljuĉiti da je monitoring mreţnog saobraćaja u jakoj vezi sa bezbednosnim aspektom rada mreţe. Shodno predhodno navedenim ĉinjenicima, moţemo definisati tri stanja sistem, odnosno njegovih komponenti, posmatrano sa stanovišta zahteva za uslugom – normalno, stanje intezivnih zahteva, stanje preopterećenosti.

196


Slika – model monitoringa samusluţnih sistem Model za monitoring i analizu usluga samusluţnih sistema podrazumeva realizaciju sledećih pripremnih koraka :  Formiranje tima za monitoring, koja je u bliskoj saradnji sa administrativnim osobljem mreţnog sistema,  Definisanje nivoa ovlašćenja za pristup mreţnom sistemu,  Blokadu portova za sve servise van upotrebe i izvan nivoa ovlašćenja za pristup po grupama korisnika, kao i u pristupnim taĉkama sistema,  Definisanje taĉka koncentracija u kojima je potrebno vršiti monitoring. Preporuĉuje se da se monitoring vrši u svim taĉkama koncentracija, zbog bliskosti zadataka sa bezbednosnim merama. Model podrazumeva instalacija jednog host-a sa ulogom NMS-a (Network Managment Station) koja moţe prikupljati podatke od agenata.

197


8. ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE DOKUMENTACIJE Papirna dokumentacija koja je juš uvek veoma prisutna u stvaranju, obradi i razmeni informacija. Zbog svog velikog obima postaje sve teze pristupacna a zauzima veliki i skup prostor. I ako je uvodjenje elektonskih informacionih sistema smanjila papirnu dokumentaciju, daljom automatizacijom neophodno je papirnu dokumentaciju svesti na nepohodni minimum. Da bi se izradila adekvatna organizacija arhiviranja i koriscenja dokumenzacije u poslovnom sistemu, potrebno je ispitati radne procese i sistem odlaganja razlicitih dokumenata. Takodje se mora steci utisak o postojecoj dokumentaciji, o njenom kretanju i mestima gde je sve potrebno koristiti te informacije. Dobro organizovana arhiva je jedna od vaţnih karika uspešnog poslovanja. Naime,arhiviranje je proces pohrane dokumentacije u trajnu ili privremenu arhivu koja će biti dobro organizovana i pregledna, te omogućiti zaposlenima vrlo brz i efikasan pristup. U arhivi se vode pasivni dokumenti koji se mogu dobiti na uvid i kopirati - aţuriranje arhive podrazumijeva ukljuĉivanje novog dokumenta u nju,a pretraţivanje arhive pak znaĉi traţenje dokumenta po odreĊenim kriterijima. Bazu podataka saĉinjavaju razliĉiti podaci potrebni za svakodnevni rad firmi koje se bave elektronskim arhiviranjem (grupirani srodni podaci ĉine bazu podataka) takoĊe se moţe pretraţivati i aţurirati, kao celina ili pojedinaĉne datoteke. Bazu dokumenata saĉinjavaju dokumenti koji su u svakodnevnom opticaju (aktivni) – korisnik ih poziva, menja, šalje i generira nove dokumente. Ove firme koristi veliki broj razliĉitih korisnika koji koriste razliĉite podatke, kreiraju dokumente, aţuriraju ih i razmjenjuju . U bazi korisnika su sadrţani podaci o korisnicima aţuriranje i pretraţivanje se odnosi na dodavanje novih korisnika, brisanje ili menjanje statusa pojedinihkorisnika. Dokument ima logiĉku i fiziĉku strukturu: • logiĉka (apstraktna, interna) struktura - kaţemo da je sadrţaj dokumenta povezan hijerarhijom objekata (naslovi, odlomci, slike, tabele, …); • fiziĉka (prelom, eksterna) struktura -sadrţaj dokumenta povezan je hijerarhijom preloma (stranica, stupac, polje, …).

8.1. RAZLOZI ZA SKLADIŠTENJE U ELEKTRONSKOJ FORMI ILI U SAVREMENIM MEDIJIMA Prošlost nam je ostavila evidenciju razliĉitih sadrţaja na razliĉitim medijima (drvo,kamen,papir). Danas u poslovnom svetu dominira evidencija elektronskih podataka, koja povećaju produktivnost i komunikaciju sa klijentima i smanjenje ukupnih troškova poslovanja. Dodatni razlozi za oĉuvanje dokumentarnog materijala na savremenim medijima: -dostupnost dokumenata: to mislimo vreme i mesto nezavisnost, kao i dokumenti su lako dostupne putem Interneta kada i gde treba dostupnost dokumenata: -mogućnost daljinskog pristupa elektronskim dokumenti arhivirani na centralnoj lokaciji, bez dodatnih troškova intervencije,reprodukciju i distribuciju dokumenata -smanjenje troškova povezanih sa arhivom: cene poslovnog prostora, dokumenata na papiru, troškovi štampanja i fotokopiranja dokumenata i vreme provedeno u potrazi za dokumentima u arhivi, oni su znaĉajan udeo u poslovanju svake kompanije, iako se retko mere i

198

Elektronsko poslovanje stoga su manje uoĉljivi; -zaštita od gubitka i oštećenja dokumenata: originalna dokumenata se obiĉno nalaze u datotekama i postoji mogućnost nekontrolisanog posuĊivanja dokumenata iz arhive i mogućnost da se nikada na vrate na svoje mesto, -olakšana kontrola nad upotrebom dokumenata: elektronski dokumentarni sistemi koji upravljaju dokumentima obezbeĊuju preciznu kontrolu nad upotrebom dokumenta i beleţe svaki pristup, izmenu ili prikaz dokumenta koji predviĊa reviziju i sledljivost tokom perioda ĉuvanja, -odredba integritet i aktuelnost dokumenata:preko sistema za elektronsko arhiviranje i upravljanje dokumentima moguće je stalno dodavanje novih priloga osnovnim dokumentima tako da uvek imamo pristup najnovije verzije dokumenata ili datoteka i sveobuhvatne informacije, - bolje upravljanje radnih procesa: elektronskom arhiviranju dokumenata se moţe pristupiti iz aplikacije za obavljanje specifiĉnih poslovnih procesa. Uprkos mnogim navedenih prednosti, moramo biti svesni nedostataka koje pruţa elektronsko arhiviranje u odreĊenom formatu.

8.2. OSNOVE SNIMANJA DOKUMENATA Kompanije imaju sve više papirnih dokumenata prilikom arhiviranja – dokumenta pretvaraju u elektronski oblik i tako ih dobro ĉuvaju. Njihova svrha je da olakša i ubrza pristup za pretragu. To je od kljuĉne vaţnosti da se pronaĊe opisni elementi dokumenata (tj. indeksa, meta-podataka i pretraţivanje atribute), putem raĉunara prikazuju se dokumenti i svaki dokument je jedinstveno opisan. Pre više godina ljudi su morali da ruĉno unose atribute za pretragu, što predstavlja veliki proces. Istraţivaĉi u ovoj oblasti traţe da optimizujete automatsko prepoznavanje sadrţaja dokumenata. Mnoge oblasti iz ove perspektive su poboljšane zbog razliĉitih algoritama i metoda koji omogućuju ovu uslugu. Ipak smo svesni ĉinjenice da hardver i softver tehnologija nikada u potpunosti ne moţe da zameni ljudski rad. Generalno razlikujemo najmanje tri naĉina za arhiviranje dokumenata o tome kako,bez obzira na naĉin na koji ţelite da pristupite dokumentima u elektronskoj arhivi: -snimanje paketa dokumenata, -snimanje datoteka, -snimanje pojedinaĉnih dokumenata. Paketni režim rada.Skeniranje dokumenata koji se nalaze uvezani u paketu. U paketu su odloţeni,jer je omogućeno da se kasnije pogledaju u arhivi (na primer, primljenih u datom trenutku). Paketna prerada se najĉešće koristi kada se korisnici odluĉuju za prenos velike koliĉine dokumenata sa papira u elektronski arhiv.Frekvencija u uvid u ovih dokumenata je relativno mala, tako da procedure i procesi potrebni za identifikacija svakog pojedinaĉnog dokumenta, u većini sluĉajeva ne bi bila ekonomski odrţiva. Snimanje datoteka. Sva dokumenta koja pripadaju odreĊenom dogaĊaju poslovanja, ĉine celinu dosije. Dokumenta koja pripadaju dosijeu, proizvedena u razliĉitim periodima ĉesto su povezani i meĊusobno spakovana. Cilj je istovremen pristup svim dokumentima u dosijeu.Najtipiĉniji primeri dosijejskog arhiviranja, na primer, razliĉite vrste ugovora dokumenata, kadrovske evidencije, dokumentacije, zakonskih procedura i sl. Ako se odluĉimo za dosjejsku obradu dokumenata u elektronskom arhivu, uvek imamo mogućnost da vidimo samo punu datoteku. Ako hocemo da

199

Elektronsko poslovanje selektivno pristupimo pojedinaĉnim dokumenatima u dosijeu, moramo izdvojiti odreĊeni fajl i pojedinaĉni dokumenat koji je relevantno opisan ili ima sliĉnosti sa unetim parametrima. Na taj naĉin, uputstvo za unos atributa verovatno oduzima previše vremena i da je razumno da se uvedu i elementi sistema za automatsko identifikovanje sadrţaja dokumenata. Snimanje pojedinaĉne dokumentacije.Koristi se za najzahtevnije procese za snimanje i obradu dokumenata, koji obezbeĊuju najefikasnije pretrage. Svaki dokument je kompletna jedinica. Za Svaki amandman ili promenu stvara se novi dokument ili dok originalna ostaje nepromenjena. Jedan dokument je opremljen sa toliko podataka da moţe se naći veoma lako. Usluge firmi koje se bave elektronskim arhiviranjem daju odgovore na sledeća pitanja: - kako urediti i isprazniti zatrpan arhivski prostor; - kako izbjeći troškove kopiranja i faksiranja dokumenata; - kako uspostaviti elektronski arhiv poslovne dokumentacije; - kako jednostavno i troškovno uĉinkovito upravljati elektronskim arhivom; - kako izbjeći dodatne investicije za strojnu i programsku opremu; - kako osigurati središnji sustav arhiviranja kod poslovanja na više lokacija. Usluge ovih firmi su svim preduzećima i organizacijama koje ţele jednostavno i ekonomski isplativo upravljati elektronskim arhivom vlastitih dokumenata. Sigurno pohranjeno, uvek dostupno. U njihovim sistemima se sigurno i pouzdano ĉuvaju sve vrste poslovnih dokumenata u elektronskom obliku. Potrebni dokumenti su uvek brzo i jednostavno dostupni. Bitne prednosti mreţnog elektronskog arhiva nad klasiĉnim oblicima arhiviranja su: - Brz pristup dokumentima u arhivu. Dokumentima pristupamo na sajtu firmi. Nakon obavljene prijave u njihov sistem, odmah moţemo zapoĉeti s pretraţivanjem dokumenata koji su nam potrebni. - Jednostavno pretraţivanje dokumenata u arhivu. Dokumenti u mreţnom elektroniĉkom arhivu ureĊeni su i razvrstani na osnovi jasnih poslovnih pravila. Dokumente pretraţujemo po dodijeljenim atributima na temelju kojih smo ih razvrstali u arhivu. Postupak pretraţivanja ne traje duţe od nekoliko sekundi i već imamo pristup traţenim dokumentima. - Lakša i brţa distribucija dokumenata. Dokumenta koja se ĉuvaju u elektronskom arhivu mogu se jednostavno i brzo distribuirati. Ĉlanovima radne grupe ili osobama koje traţe uvid u dokumenta,jednostavno se i brzo šalju putem e-pošte. Na taj naĉin se izbegava stvaranje dodatnih papirnih kopija poslatih poštom ili faksom. - Manji arhivski prostor. Pretvaranjem papirnih dokumenata u elektronski oblik bitno smanjujemo prostor koji je potreban za ĉuvanje papirnatih dokumenata. UvoĊenjem elektronskog arhiva osloboĊen prostor moţemo upotrebiti u druge svrhe. Na taj naĉin izbegavamo i dodatne troškove rada koji su povezani s ureĊivanjem i upravljanjem papirnom arhivskom graĊom. - Sigurnost dokumenata u arhivu. Elektronskim arhivom izbegavamo opasnost uništenja dokumenata zbog nepravilnog naĉina ĉuvanja. Ĉuvan je papirnog ili mikrofilmovanog arhiva u neadekvatnim uslovima povećava mogućnost gubitka informacija i uništenja originala. Mreţni elektronski arhiv štiti nas od gubitka podataka i u sluĉaju većih nepogoda poput poplava, poţara i potresa.

200


8.3. REVIZIONA SIGURNOST DIGITALNE ARHIVSKE DOKUMENTACIJE Kroz fazu odluĉivanja o uvoĊenju ICT tehnologija postoji mnoštvo pitanja koja zahtevaju pojašnjenje pre nego što se i stupi u konkretno planiranje projekta. Informacioni sistemi za digitalizovanje, arhiviranje i rad sa elektronskom dokumentacijom su kompleksni sistemi i njihova najbitnija osobina, kako za same korisnike tako i za sluţbe koje vrše kontrolu poslovanja, je reviziona sigurnost arhivske graĊe. Pod tim se podrazumeva nemogućnost manipulacije i promene dokumenta od trenutka njegovog importovanja ( digitalizovanja ) u sistem do momenta arhiviranja i naravno nemogućnost manipulacije već arhiviranim dokumentom. Reviziona sigurnost arhivske graĊe je moguća samo kroz obezbeĊivanje revizione sigurnosti kompletnog procesa, aplikativnog softvera, hardverskih komponenti i medija za skladištenje. Pored zakonskih regulativa koje postoje ili već ne postoje na nivou drţave, struĉni savezi koji se bave ovom problematikom definisali su deset globalnih normativa koji moraju biti ispunjeni da bi arhiva bila reviziono sigurna i imala svoju pravnu snagu. -Svaki dokument mora da se u nepromenjenom obliku arhivira. - Nijedan dokument ne sme da se izgubi na putu u arhivu ili u samoj arhivi. -Svaki dokument mora da bude moguće pronaći i prikazati odgovarajućim tehnikama. -Taĉno onaj dokument koji je traţen mora da bude i pronaĊen. -Dokument ne sme da bude uništen dok ne istekne njegov predviĊeni rok ĉuvanja. -Dokument mora u istovetnom izgledu i formi kako je arhiviran da bude prikazan i odštampan. -Dokument mora u prihvatljivom vremenskom roku da bude pronaĊen i prikazan. -Sve akcije u arhivi, koje prouzrukuju promene u organizaciji i strukturi iste, moraju da se protokoliraju, jer ponovno vraćanje u staro stanje mora da bude moguće. -Elektronske arhive moraju tako da se urede, da bi se obezbedila migracija na nove platforme, medije, aplikativne softverske verzije i druge komponente bez gubitaka informacija. -Sistem mora da omogući korisniku da primeni sve vaţeće zakonske regulative kao i sve interne odredbe preduzeća o ĉuvanju, sigurnosti i zaštiti arhivske graĊe u predviĊenom roku ĉuvanja.

8.4. SOFTVER ZA ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE Osnovne funkcije softvera za elektronsko arhiviranje su: -uĉitavanje dokumenata (tekstualnih, grafiĉkih, hipertekstualnih i multimedijalnih); -prepoznavanje putem razliĉitih tehnologija kao što su: OCR (Optical Character Recognition), OMR (Optical Mark Recognition), ICR (Intelligent Caracter Recognition), VR (Voice Recognition), prevoĊenje skeniranih dokumenata u formu pogodnu za dalju digitalnu obradu; -markiranje - dodeljivanje markera svakom dokumentu u odabranom sistemu oznaka, na osnovu kojeg moţe biti jednoznaĉno identifikovan; -pretraţivanje - pronalaţenje dokumenta ili grupe dokumenata koji odgovaraju postavljenim zahtevima izraţenim kroz upite po odreĊenom kriterijumu.

201

Elektronsko poslovanje Ove osnovne funkcije mogu biti proširivane u zavisnosti od tokova informacija u samoj ustanovi, ili u zavisnosti od potreba distribuiranja dokumenata unutar/van ustanove ka svojim bivšim, sadašnjim ili potencijalnim korisnicima (npr. potvrde o poloţenim ispitima i sl.), revizije ili arhiviranja.

8.5. UĈITAVANJE DOKUMENATA – SAMOOPISUJUĆI DOKUMENT Elektronski dokument je polazna osnova u razumevanju rada sistema elektronskog upravljanja dokumentima i elektronskih arhiva. Standard koji je uveden u svetu je elektronski dokument visokog kvaliteta. Elektronski dokument visokog kvaliteta predstavlja samoopisujući dokument objekt koji pored stvarnog dokumenta u sebi sadrţi kompletne informacije o dokumentu. Kompletan proces nastajanja, memorisanja, skup opisnih kriterijuma i referenci vezanih za dokument, kao i odreĊeni algoritmi koji preko ĉek suma ispituju nepromenjenost dokumenta smešteni su u header komponenti dokumenta. Ove informacije vezane za dokument garantuju visoki stepen sigurnosti samog dokumenta i iskljuĉuju mogućnost manipulacije na samom dokumentu. Samoopisujući dokumenti se sastoje iz proizvoljne sadrţajne komponente (pojedinaĉnog objekta, container-a, liste itd.) i jedne header komponente povezane sa sadrţajnom komponentom popunjenu samoopisujućim atributima. Samoopisujući dokument nosi sa sobom sve vaţne opisujuće podatke i moguće ga je proveriti na promenu. Header komponenta poĉinje po pravilu sa neutralnim opisom osobina i atributa koji mogu da se oĉekuju u njegovom sadrţaju. Na ovom opisu se bazira samo objašnjavajući karakter dokumenata. Podaci koji bi trebalo da se smeste u header dokumenta su: -Broj i redosled atributa, njihovih imena i formata, -Jedinstven broj dokumenta (Unique Identifier), koji sigurno obezbeĊuje jedinstvenost i jednoznaĉnost dokumenta, -Datum i vreme nastanka dokumenta, -Autor dokumenta, -Pripadajući elektronski arhiv, -Dokument tip sa svojim opisujućim kriterijumima, kome dokument pripada, -Naĉin izrade i reprodukcije dokumenta, -Indeksni kriterijumi, koji identifikuju i opisuju dokument, -Checksum, koji obezbeĊuje kontrolu promene dokumenta. Samoopisujući dokumenti mogu i u off-line situaciji da se obrade korektno. Korišćenjem samoopisujućih dokumenata moţe da se osigura kreiranje i jedna dugoroĉna i reviziona sigurnost arhiviranih dokumenata. Samoopisujući dokumenti dozvoljavaju ponovno kreiranje sistema za upravljanje u sluĉaju problema sa istim. Za samoopisujuće dokument objekte i arhitekture postoje razliĉiti standardi kao DFR (Document Filing and Reatrieval - ISO 10166), SGML (ISO 8879), ODA (Open Document Architecture - ISO 8613), CORBA - objektni model i DMA – dokument model. Pojedini arhiv sistemi memorišu kompletno okruţenje zajedno sa dokumentima i na taj naĉin obezbeĊuju samoopisujuću funkcionalnost.

202


8.6. PREPOZNAVANJE DOKUMENATA OCR - Optical caracter recognition Optiĉko prepoznavanje karaktera je postupak koji skeneru omogućava da prepozna tekst pisan specijalnim oblikom slova. Pomoću optiĉkog prepoznavanja znakova, skenirani tekst se moţe izmeniti, formatirati i saĉuvati u obliku teksta, a ne slike. Iako program za optiĉko prepoznavanje ne moţe da prepozna sve znakove, on ipak prepoznaje većinu, a ostatak markira, kako bi korisnik mogao da ih proveri. HCR (Handprint Caracter Recongnution) Ova vrste tehnologije vrši prepoznavanje i oĉitavanje rukom pisanog teksta OMR (Optical Mark Recognition) Optiĉko prepoznavanje oznaka se koristi za prepoznavanje oznaka na standardizovanim testovima koji su bar jednom popunjavani. (Obrasci koji se koriste za ove testove se obiĉno nazivaju "mehurasti" zato što korisnici popunjavaju kruţiće.) Sliĉni obrasci se koriste i za popunjavanje drugih upitnika i testova, recimo zdravstvenih kartona kod lekara ili korisniĉkih anketa. Kod OMR tehnologije sistem kod npr. skeniranja ĉita vrednost ili simbole ili oznake na za to unapred pripremljenom standardizovanom obliku dokumenata (prijave na fakultetama, ankete...). Kod OMR tehnologije prepoznavanje ima samo dve izlazne vrednosti a to su: ili je izabrano ili nije. Unutar konfiguracije radnih modela sistem se moţe prilagoditi na naĉin, koji omogućava dodatnu analizu podataka (statistika) i ne samo indeksnu vrednost. Uglavnom se OMR upotrebljava za konzistentnu obradu podataka na osnovu standarda ili oblika, koje su usvojene unutar specifiĉne organizacije. Kao primer OMR tehnologije moţe posluţiti bar kôd koji je najrašireniji oblik prepoznavanja identifikacionih podataka danas u upotrebi.

203


Slika 1. Šema nakojoj se zasniva elektronsko arhiviranje dokumenata MICR (Magnetic Ink Character Recognition) Koriste se u posebne svrhe kod povratnih dokumenata (dokumenata koji se vraćaju pošiljaocu popunjeni dodatnim informacijama) kakvi su na primer ĉekovi. Prilikom štampanja ĉekova, za štampanje broja ĉeka, broja banke, broja raĉuna i iznosa ĉeka koristi se specijalno magnetno mastilo. Prilikom obrade ĉekova, ovi podaci se, pomoću specijalnih MICR skenera unose u raĉunar, što uveliko ubrzava i olakšava obradu finansijskih dokumenata. ICR (Intelligent Caracter Recognition) ICR tehnologija je još u razvoju ali nudi, uz standardno oĉitavanje simbola, i oĉitavanje rukom pisanih tekstova. Obrada slike Kod obrade slike je u većini primera zamišljena digitalizacija klasiĉnog arhiva, kao transformacija iz digitalno-tekstualnog oblika ili zahvate podataka skeniranjem. Razlika je u tome, da je konverzija kod digitalnih podataka racionalnija jer kod zahvata ulaznih podataka u oblik skeniranja dolazi do mnoštva prostorsko opterećujućih faktora (senke, nepotrebni podaci, rezolucija). Obrada slike jedan je od najraširenijih i najprihvatljivijih formata digitalizacije klasiĉnog arhiva, ali je zbog sve većih zahteva za boljim kvalitetom i prostorno opterećujuća.

204


Slika 2. Proces elektronskog arhiviranja dokumenata

VR (Voice Recognition) Proteklih nekoliko godina poĉela se razvijati tehnologija za prepoznavanje govora i time automatizam konverzije iz audio formata u tekstualni oblik. Ovakva rešenja više spadaju u delokrug optimizacije poslovanja ali ne treba zanemariti uĉinak konverzije iz audio u tekstualni oblik, gde je vidna razlika u iskorišćenju prostora.

8.7. MIKROFILMOVANJE Osnovni zadatak savremenih informacionih sistema je da omoguće metode informisanja, odnosno da se informacije prikupljaju u skladu sa potrebama korisnika. IzmeĊu ostalog, to znaĉi da dobar informacioni sistem treba da omogući brz pristup traţenoj informaciji i lako rukovanje medijumom na kome se informacija nalazi. Znaĉajan korak u usavršavanju i poboljšanju efikasnosti poslovanja i operativnog rada predstavlja uvoĊenje mikrofilma.Mikrofilm predstavlja u razmeri umanjenu reprodukciju originala na filmu kao medijumu i kao takav uspešno rešava neke od problema vezanih za druge nosioce informacija kao što su papir i magnetni medijum. Za korišćenje ovako memorisanih informacija potrebni su optiĉki ureĊaji koji mikrosnimke uvećavaju radi ĉitanja ili izdavanja na papiru. Zahvaljujući svojim osnovnim osobinama, mikrofilm ima niz prednosti u odnosu na druge medijume: -omogućava veću gustinu memorisanja informacija, -informacije se memorišu u svom izvornom, analognom obliku, -pronalaţenje informacije je brzo i jednostavno,

205

Elektronsko poslovanje -ĉuvanje informacija na mikrofilmu je pouzdanije (pod relativno jednostavnim uslovima, vek trajanja je preko 500 godina), -informacije na mikrofilmu zauzimaju pri odlaganju i ĉuvanju mnogo manje prostora (postiţe se ušteda u prostoru od 98%), -mikrofilm je znatno jeftiniji od drugih nosilaca informacija, -postiţu se velike uštede u troškovima materijala, transporta, opreme za odlaganje i vremenu nalaţenja informacija. Jedno od najpogodnijih sredstava za arhiviranje i prenošenje informacija svakako je mikrofilm. U uslovima savremene tehnike i tehnologije, mikrofilm tehnika predstavlja ne samo jednu od racionalnih tehnika već pruţa mogućnost, na prvom mestu, organizacionih i tehnoloških unapreĊenja i rešenja. Zbog toga, uvoĊenje mikrofilm tehnike treba tretirati ne samo kao tehniĉki nego, pre svega, organizacioni problem. Organizacija mikrofilmskog sistema zavisi od organizacione strukture i povezanosti organizacija koje treba da obuhvate sistem. U većini sluĉajeva pojavljuje se veći broj organizacija koje su istovremeno i izvor i korisnik informacija, u vidu raznih dokumenata (crteţa, akata, dosijea, i dr.).Navedeni primeri potvrĊuju efikasnost primene mikrofilmske tehnike, pa se moţe zakljuĉiti da se ovde radi o jednom od sredstava racionalizacije, ali ĉije ostvaranje ne zavisi samo od troškova investicija već, moţda, više od shvatanja i angaţovanja da se ona dosledno sprovede.

8.7.1. Mikrofilm u radnom procesu Pod ovim podrazumevamo snimanje dokumentacije odmah posle prve obrade. Takva dokumentacija se mora arhivirati, odnosno odlagati, jer se dalja obrada predmeta vrši na osnovu mikrofilmskog snimka. Na taj naĉin se izbegava obimno odlaganje na radnom mestu i u arhivi. Zagarantovana je potpunost dokumentacije, a pomoću odreĊenih sistema moguće je sreĊivanje po oblastima rada. Manipulacija za korišćenje mikrofilma je daleko jednostavnije nego pri traţenju originalnog dokumenta. Podaci i tekstovi nagomilani u memorijama raĉunara mogu se pre dobiti na mikrofilmu nego što bi ih odštampali brzi štampaĉi raĉunara.

8.7.2. Mikrofilm umesto starih arhiva. Kada je reĉ o snimanju originalne arhivske dokumentacije, snimanja pasivne arhive se preporuĉuje kao potreba oslobaĊanja, uglavnom, velikog arhivskog prostora koji se ne moţe osloboditi na drugi naĉin. Sistem sreĊenosti arhive se bez ikakve izmene moţe preneti na mikrofilm. Treba samo snimati one materijale ĉije ĉuvanje propisuje zakon što pak nalaţu interesi radne organizacije.

206


Slika 3. Mikrofilm I Mikrofilmovanje

8.7.3. Mikrofilm kao sredstvo sigurnosti. Smisao sigurnosnog snimanja je da se vaţni dokumenti obezbede od gubljenja. Mikrofilmovi ili duplikati mikrofilmova ovih i ovakvih dokumenata se mogu ĉuvati na odgovarajućim mestima. Troškovi prostora su zanemarljivi. Primeri sigurnosnog snimanja: 1. ObezbeĊenje pravnog zahteva. 2. Osiguranje dokumenata od istorijske vrednosti. 3. Osiguranje poslovnih podataka. Pored najveće gustine pakovanja mikrofilm kao medij ima niz drugih prednosti, kao što su memorisanje podataka u njihovom prirodnom obliku, samo umanjene i svedene na istu veliĉinu, pogodne za pronalaţenje, za arhiviranje i korišćenje. Ušteda u arhivskom prostoru su najlakše merljive (iznose 98% u odnosu na papir) i u vreme stalnog porasta cene poslovnog prostora nikako nisu zanemarljive.MeĊutim, ostale pogodnosti koje pruţa korišćenje mikrofilma je humaniziranje radnog procesa u arhivama i dokumentaciji, brţe i taĉnije informisanje, lakše distribuiranje informacija, njihovo obezbeĊivanje i zaštita od elementarnih nepogoda ili prosto gubljenja i oštećenja. U sluĉaju radnih organizacija od vitalnog znaĉaja za zajednicu, sigurnost i zaštita projekata trasa i ostale dokumentacije je od neprocenjivog znaĉaja.

207


9. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U TRANSPORTU Elektronsko poslovanje se pojavilo još poĉetkom 80-ih godina prošlog veka ali je ubrzani razvoj doţivelo u poslednjih pet godina. Masovni razvoj i primena Interneta uticali su na motivaciju sve većeg broja korisnika da, u potrazi za ekonomiĉnijim i efikasnijim radom, koriste i mogućnosti koje pruţa elektronsko poslovanje. Elektronsko poslovanje (e-poslovanje) je razmena standardizovanih elektronskih poruka izmeĊu fiziĉkih i pravnih lica u pregovaranju, ugovaranju, kupovini, prodaji, plaćanju, komuniciranju sa upravom i sudovima i u svim drugim poslovnim transakcijama, a za koje je zakonom dozvoljena njegova primena. Za razvoj elektronskog poslovanja potrebni su neki osnovni preduslovi, kao što su: primena Interneta za postavljanje veb sajtova sa katalozima ponuda, cenovnicima i aplikacijama za komuniciranje sa klijentima, poznavanje alata za razvoj aplikacija za elektronsko poslovanje, razvijena telekomunikaciona infrastruktura, usvajanje propisa za elektronsko poslovanje i motivacija menadţera. Javlja se efekat lavine i e-poslovanje postaje norma ţivota u savremenom društvu. Skoro sve razvijene zemlje su usvojile propise o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu, pristupile obrazovanju sertifikacionih tela i organa za akreditaciju sertifikacionih tela, poĉele sa izdavanjem graĊanima “inteligentnih kartica” za bezbedno ukljuĉivanje u e-upravu i sl. E-poslovanje ima veliki znaĉaj i vrlo široko podruĉje uticaja. Na osnovu prvih iskustava u razvoju e-trgovine, e-uprave i e-bankarstva, moţe se zakljuĉiti da oni otvaraju velike mogućnosti i poĉinju da donose kvalitetne promene u poslovanje i u svakodnevni ţivot i rad ljudi. One se ogledaju u:  stvaranju novih delatnosti i usluga i proširivanju trţišta,  brzom vraćanju sredstava uloţenih u e-poslovanje,  povećavanju efikasnosti i i ekonomiĉnosti rada i rastu konkurentnosti,  smanjivanju svih troškova, jer su elektronske transakcije neuporedivo jeftinije. Na primer, eplaćanje je 100 puta jeftinije od klasiĉnog,  racionalizaciji organizacije rada, polazeći od zahteva koje postavlja e-poslovanje, kao novi i racionalniji model poslovanja,  pribliţavanje funkcija uprave graĊanima i bitno unapreĊivanje odnosa graĊanin i uprava. To omogućuju elektronski servisi za postavljanje pitanja, podnošenje prijava, dobijanje potvrda ili uverenja, plaćanje taksi, poreza i kazni, aţuriranje sopstvenih podataka i sl.  proizvodi i usluge namenjeni prodaji se izlaţu, biraju, naruĉuju, plaćaju i pripremaju za isporuku preko Interneta u okviru e-trgovine,  obavljanje pojedinih poslova više nije vezano za lokaciju na kojoj se nalazi sedište firme, banke ili organa uprave i razni servisi postaju dostupniji graĊanima preko raĉunara, info kioska, telefona i sl.,  radno vreme više nije fiksno i transakcije se mogu obaviti tokom 24 ĉasa i svih 365 dana u godini,  povećava se zadovoljstvo korisnika usluga i kupaca,  ostvaruju se ogromne uštede u trošenju vremena graĊana i otvaraju mogućnosti da graĊani više svog vremena koriste za produktivan rad, kvalitetnu dokolicu i sl.,  plaćanje se obavlja elektronskim novcem, platnim karticama i sl. i kupac, iz bezbednosnih razloga, ne mora da drţi kod sebe gotov novac,

208


sigurnost poslovanja se obezbeĊuje i primenom elektronskog potpisa. Svi ovi, kao i niz drugih korisnih efekata, utiĉu na sve intenzivnije i dinamiĉnije uvoĊenje elektronskog poslovanja. E-poslovanje je nesumnjivo vodeći trend i karakteristika savremenog ţivota i rada. Ono je u našoj sredini manje prisutno u odnosu na postojeća znanja i potrebe. Struĉni potencijali postoje, ali inercija u politiĉkim i poslovodnim strukturama usporava razvoj e-poslovanja. Naše društvo je proteklih decenija zaostajalo u praćenju savremenih tehnoloških trendova i zato e-poslovanje treba iskoristiti kao jednu od šansi za ubrzani razvoj. Elektronsko poslovanje, e-business, je skup poslovnih aktivnosti koje su elektronski bazirane, koje se odvijaju online, i posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija ( a posebno Interneta ) i koje podrazumevaju:  optimizaciju poslovnih procesa (proizvodnje, marketinga, veleprodaje, distribucije, prodaje, naplate, isporuke, dopune zaliha i td);  unapreĊenje odnosa sa ciljnim grupama (klijentima, zaposlenima, dobavljaĉima, distributerima) i  unapreĊenje ostalih poslovnih servisa podrške (banke, advokatske agencije, raĉunovodstvene agencije, zakonodavstvo i vladine agencije). Elektronsko poslovanje se zasniva na: online informacijama i bazama podataka, softverskim proizvodima ( koji su uglavnom usmereni ka Web-u ), resursima telefonije, resursima raĉunarskih mreţa ( Internet, Web, intranet, ekstranet ).

9.1. GLOBAL LOCATING SYSTEM Pri realizaciji elektronskog poslovanja posebnim kanalima i protokom informacija postoje izvesne modifikacije izloţenih elementa tradicionalnog poslovanja i to u skladu sa samim “elektronskim“ konceptom: sam proizvod; mesto prodaje proizvoda je ĉesto web prezentacija i ona predstavlja lokaciju na kojoj se posetilac upoznaje sa proizvodom ili uslugom; naĉin prihvatanja porudţbine i novca, provera kredibiliteta su takoĊe online bazirani; postoje i adekvatni korisniĉki servisi, online podrška, podrška e-mailom, FAQ itd. Prilikom realizacije elektoronskog poslovanja veoma je bitno postići kompatibilnost sa tradicionalnim poslovanjem i time upotpuniti celokupno poslovanje. Elektronsko poslovanje integriše digitalnu komunikaciju, e-commerce/ trgovinu, on line istraţivanja i primenu svake vrste poslovanja i aktivnost putem mreţe. Jedno rešenje praćenja robe na globalnijem i geografski mnogo širem nivou je RTLS – Real Time Location System. Firma SkyBitz pod sloganom ''Pratite vaše objekte brţe , jeftinije i lakše'' predstavlja svoj integrisan sistem koji se sastoji od mobilnog terminala – interfejsa prema tagovima i drugim senzorima, satelitske veze do komunikacionih satelita i od satelita ka zemaljskim stanicama ( Gateway ). Zemaljske stanice su povezane sa centrom za obradu podataka koji ima izlaz na Internet preko koga se podaci dostavljaju autorizovanim korisnicima putem web-a, email-a ili na drugi naĉin.

209


9.1.1. DISPEĈERSKI CENTRI – OSNOVA ELEKTRONSKOG PRAĆENJA VOZILA U TRANSPORTU Praćenje pošiljaka u realnom vremenu, odnosno vozila koja vrše njihov transport, plus prenos kljuĉnih podataka dovodi do unapreĊenja transparentnosti globalnog transportnog lanca i do smanjenja logistiĉkih troškova. Praćenje pošiljaka koje ljudi šalju je jedna od stvari na koju se kurirske kompanije strogo fokusiraju, jer korisnici ĉesto govore o ĉinjenici koja pokazuje da je praćenje pošiljaka jedna od stvari koju oni najviše traţe od kurirskih kompanija. Kljuĉni je razlog racionalnog poslovanja voznog parka razumevanje uzroka svih troškova koje uzrokuje korišćenje vozila. Mnogo je faktora koji utiĉu na iskorišćenost vozila te je pravilna i pravovremena analiza troškova nuţni razlog ozbiljnog i uspešnog poslovanja.

Slika 1. Dispečerski centar opremljen vrlo skromnom tehničkom opremom neophodnom za njegov uspešan rad Stalni nadzor i dinamiĉko upravljanje voznim parkom u realnom vremenu, ostvaruje znatnu uštedu zbog veće produktivnosti, a time i povećava konkurentnost na sve dinamiĉnijem trţištu. Ma kako ovo zvuĉalo atraktivno, mogućnosti primene podataka o taĉnom poloţaju se ovde ne završavaju. Naime, razvijeni su sistemi za praćenje vozila koji podatak o svojoj lokaciji putem mreţe mobilne telefonije šalju u poseban nadzorni centar. Jednostavnim internet logovanjem u ovaj centar, dobićete informaciju o trenutnom poloţaju, a sluţbe nadzora su povezane i sa nadleţnim institucijama. Pomoću sistema satelitskog nadzora moguće je dobiti informacije o trenutnom poloţaju, ali i o kretanju i zadrţavanju vozila u proteklom periodu jednostavnim pritiskom na dugme. Ovi podaci pruţaju osnovu za analizu putanja i racionalizaciju utroška goriva kroz koje je lako ostvariti uštede u troškovima prevoza. Pored toga, u sluĉaju kvara vozila pomoć se moţe uputiti na taĉnu lokaciju i time znaĉajno uštedeti na vremenu.

210


9.1.2. Sistem za automatsko praćenje vozila – APV Ukratko, pod “Praćenjem vozila“ se podrazumeva usluga, kod koje se pomoću GPS / GSM / GPRS tehnologije obezbeĊuje korisniku uvid preko interneta u podatke svog vozila ili voznog parka. Usluga omogućuje dobijanje informacija o vozilu u bilo kojem trenutku, kao što su trenutni poloţaj, brzina, istorijat putanja, preĊena kilometraţa i druge. Sistem za automatsko praćenje vozila APV predstavlja savremeni sofisticirani sistem koji u sebi integriše efikasni alarmni sisem vozila i sistem za precizno odreĊivanje lokacije vozila. Sistem koristi najsavremeniji sistem za odreĊivanje pozicije vozila – GPS (Global Positioning System) i razliĉite radio komunikacione sisteme za prenos podataka. Sisetm za Automatsko praćenje vozila se sastoji od tri celine (Slika 2)27: 1. Oprema ugraĊena u vozilo koja sluţi:  kao efikasan alarmni sistem,  za prijem GPS signala i odreĊivanje lokacije vozila,  za prijem i prenošenje signala od Kontrolnog centra ka vozilu i obratno. 2. Komunikacioni sistem za prenos informacija izmeĊu vozila i Kontrolnog centra. Prenos podataka se vrši korišćenjem GSM mobilne telefonske mreţe i to servisa kratkih poruka (SMS servis), kao i data kanalom. 3. Oprema i softver ugraĊeni u Kontrolni centar koji omogućavaju prikladno prikazivanje dobijenih podataka i upravljanje celim sistemom. Oprema ugraĊena u svako vozilo stalno prima GPS signale sa satelita i na osnovu njih precizno odreĊuje lokaciju vozila. Oprema instalirana u vozilo prenosi 'alarmne' signale i preciznu poziciju vozila u Kontrolni centar preko komunikacione mreţe. Instalirana oprema ima mogućnost imobilizacije ukoliko to situacija i procedura nalaţu.

9.1.2.1. GPS GPS je skraćenica od "Global Positioning System" - Sistem za globalno pozicioniranje. Sluţi za taĉno odreĊivanje poloţaja neke taĉke (ili poloţaja u odnosu na neku taĉku) na Zemljinoj kugli. Osnovu sistema ĉini mreţa GPS satelita ĉiji je vlasnik Pentagon. Sluţbeno ime sistema je NAVSTAR i originalno je bio namenjen za vojne svrhe, ali je 1980. stavljen na raspolaganje i za civilne potrebe. Razvoj sistema je poĉeo 1973. godine, prvi satelit lansiran je 1978, sadašnji broj od 24 aktivna satelita dostignut je 1994, a sistem proglašen potpuno operativnim 1995. godine. Proseĉan vek jednog satelita je desetak godina a odrţavaju se i zamenjuju sredstvima iz budţeta Ministarstva odbrane. Osim svemirskog segmenta, sistem ĉine i kontrolni segment (mreţa zemaljskih kontrolnih stanica sa glavnim centrom u Colorado Springsu, Kalifornija) i korisniĉki segment – GPS prijemnici korisnika širom sveta. GPS satelliti obiĊu jedan krug oko Zemlje za 12 sati, orbitirajući na visini od 20.200km i krećući se brzinom malo iznad 11.200km/h. Koriste solarnu energiju a imaju i baterije koje im obezbeĊuju rad u periodima kada su na tamnoj strani Zemlje. Korekcije orbite obavljaju se

D. Marković, Lj. MrĊenović, B. Stanivuković.: ‟‟Sistemi i grupe za bezbednost u poštanskom i telekomunikacionom saobraćaju‟‟, Zbornik radova XXII nauĉno struĉni simpozijum o novim tehnologijama u poštanskom i telekomunikacionom saobraćaju, Saobraćajni fakultet, Beograd, 2004. 27

211

Elektronsko poslovanje pomoću malih raketnih bustera. Teţina jednog satelita je oko 900kg a sa raširenim solarnim panelima preĉnik mu iznosi oko 5m. Snaga predajnika je samo 50 vati ili i manje od toga. Sateliti emituju radio signale sa oznakama L1 i L2. Civilni GPS sistem koristi frekvenciju L1 - 1575.42Mhz, UHF opseg. Signali mogu da proĊu kroz oblake, staklo ili plastiku ali ne i kroz zgrade i većinu ĉvrstih objekata. (Slika 3) Svi GPS sateliti imaju satove podešene na isto vreme, za preciznost se brinu po dva atomska ĉasovnika na svakom od njih. Svaki od satelita neprestano emituje signale u kojima su smeštene tri osnovne vrste informacije: pseudorandom kod, efemeris podaci i tzv. almanah. Kada GPS prijemnik dobije signal, on uporeĊuje razliku izmeĊu momenta slanja i trenutnog vremena. Na osnovu te razlike, koja predstavlja vreme putovanja signala od satelita do prijemnika, odreĊuje se udaljenost satelita. Obradom signala sa najmanje tri satelita metodom triangulacije moguće je precizno utvrditi poziciju prijemnika na Zemljinoj kugli. A ako se potrudimo da budemo uz prijemnik, onda će to biti i naša pozicija. Tri satelita su ustvari dovoljna za odreĊivanje 2D koordinata, odnosno geografske širine i duţine. Za odreĊivanje treće dimenzije - nadmorske visine potrebni su signali sa najmanje ĉetiri satelita. (Slika 3)

Obilazak oko Zemlje za 12h

Slika 3. Način rada satelita Kad se ovi podaci kombinuju sa vremenom moţe se izraĉunati brzina kretanja, preĊeni put, brzina penjanja ili spuštanja, vreme potrebno da se stigne do cilja, itd. GPS prijemnik to i radi: neprestano vredno prima signale, pamti, uporeĊuje, proraĉunava...i daje nam potrebne rezultate. Današnji ureĊaji su izuzetno taĉni, zahvaljujući paralelnom multikanalnom dizajnu svojih risivera. Dvanaestokanalni paralelni risiver moţe istovremeno da prati 12 satelita, što je i maksimalan broj GPS satelita iznad jedne Zemljine hemisfere. Što je veći broj satelita koji se prate, to je veća taĉnost izraĉunate pozicije. Oni su po prvom ukljuĉenju u stanju da brzo lociraju satelite i da potom odrţavaju zadovoljavajući prijem i u nepovoljnim uslovima, u gustom rastinju ili meĊu visokim graĊevinama.

212

Elektronsko poslovanje Ipak, odreĊeni atmosferski uslovi i razni izvori grešaka mogu da utiĉu na taĉnost odreĊivanja pozicije. Garmin-ovi prijemnici imaju proseĉnu taĉnost u granicama od 15m, 95% vremena. Prednosti GPS praćenja vozila:  usluge dostupne sa bilo koje lokacije preko Interneta,  voĊenje voznog parka ĉini pregledno, lako za planiranje i kontrolu,  jedinstven fond mapa,  smanjenje troškova funkcionisanja motornih vozila,  minimalizacija prazno preĊenih kilometara,  spreĉavanje ilegalnih puteva,  smanjenje administracionih troškova,  jednostavna i brza kontrola vozaĉa motornih vozila.

9.1.2.1.1.Mogućnosti GPS sistema Nakon pristupa na internet stranicu za praćanje vozila pomoću korisniĉkog imena i lozinke korisnik ima uvid u podatke koji su pristigli na server raĉunare sa GPS ureĊaja koji su ugraĊeni u vozila korisnika. Na osnovu primljenih podataka u okviru oba paketa omogućene su sledeće funkcije (Slika 5):  Osnovne funkcije:  praćenje vozila u realnom vremenu,  pregled istorije kretanja,  prikaz brzine kretanja,  prikaz mesta zaustavaljanja,  praćenje potrošnje goriva, nivo goriva u rezervoaru, praćenje broja obrtaja i temperature motora (samo kod kamiona i u okviru Pro paketa),  Izveštaji:  elektronski putni nalog - za odreĊeno vozilo i ţeljeni interval formira se tabela: adresa i vreme polaska i dolaska, trajanje voţnje,  trajanje voţnji i pauza - sumira se dnevna upotreba vozila, dobija se koliko je vozilo ukupno korišćeno u toku dana, nedelje, meseca ili godine,  preĊena kilometraţa - suma preĊenih kilometara za bilo koji period,  prekoraĉenja brzine - podesi se ţeljena vrednost maksimalne brzine i kreira se izveštaj, gde i kada je došlo do prekoraĉenja, kolika je bila maksimalna vrednost i koliko je trajalo prekoraĉenje,  izveštaj nedozvoljenih zona - podešavaju se zone koje vozila ne smeju napustiti ili gde ne smeju ulaziti, ukoliko vozaĉi ne poštuju ove zone, ovim izveštajom se dobiju informacije, kada je došlo do prelaska u nedozvoljenu zonu, koliko je tamo vremena provedeno i koliko kilometara je preĊeno van zone,  detaljan izveštaj - adresa i vreme polaska i dolaska, trajanje voţnje, duţina pauze, preĊeni broj kilometara, maksimalna i proseĉna brzina.  Dijagrami  dijagram brzine,  dijagram preĊenog puta,  dijagram dnevnog korišćenja vozila.

213

Elektronsko poslovanje 9.1.2.1.2.WAP Omogućeno je praćenje vozila pomoću mobilnog telefona. Nakon logovanja sa korisniĉkim imenom i lozinkom dobijaju se najbitniji podaci o vozilima. Omogućen je pregled trenutne pozicije vozila (adresa), prikaz pozicije na mapi kao i kratak izveštaj o dnevnoj upotrebi vozila (mesta zaustavljanja, preĊeni put, vreme voţnji...). Izvršena je potpuna optimizacija wap stranice, u cilju što manje upotrebe GPRS komunikacije. Kada su kurirska vozila opremljena GPS tehnologijom, oprema u kancelariji moţe da koristi da odmah pronaĊe gde je to vozilo taĉno u svakom trenutku. Nekada, pošiljke su se pratile na drugi naĉin. Sam kurir koji je prevozio odreĊene pošiljke se javljao na taĉno odreĊenim lokacijama, i tako se znao sam tok kretanja pošiljaka. Danas, sa razvojem same tehnologije, i primenom GPS ureĊaja na vozila kurirskih organizacija, koje je postalo dosta jeftinije, pošiljke se prate na drugi, mnogo jednostavniji, i brţi naĉin. Kao i ranije, i danas se pošiljke skupljaju u zakljuĉke, koji su kodovani prema mestu gde se transportuju. Ti zakljuĉci se zatim smeštaju u vozila, koja su za razliku od pre, pracena putem GPS-a, a kako same kompanije znaju koje vozilo transportuje koje zakljuĉke, one mogu da ih prate preko svojih ureĊaja. Korisnici koji ţele informaciju o tome gde se njihova pošiljka nalazi, kontaktiraju kurirsku kompaniju preko koje su poslali svoju pošiljku, i mogu u svakom trenutku da saznaju, na više naĉina, gde se nalazi njihova pošiljka: putem internet sajta, putem SMS poruke, elektronskom poštom... Moderna GPS tehnologija je napravljena tako da je softver kurirske kompanije integrisan sa tim ureĊajima. Zatim, sve što treba da uradite je da korisnik pristupi internetu i proveri status svoje pošiljke. Jednostavno, korisnik unese referentni broj koji je dobio s‟ obzirom na vreme predaje svoje pošiljke u polje “GPS praćenje” na sajtu svoje kurirske kompanije, i pošiljalac dobija informaciju gde se trenutno nalazi pošiljka.

Slika 5. Satelitsko praćenje vozila

214


9.1.2.1.3.Veza GPS-a i kurirskih organizacija, evolucija naĉina praćenja Razlog zbog kojeg sve više i više kurirskih kompanija sada nude opciju “praćenje pošiljaka” je da su se troškovi GPS praćenja dosta snizili u poslednje vreme. Sada, individualna GPS jedinica, pametni telefoni sa GPS mogućnostima, kao i same kurirske jedinice su mnogo pristupaĉnije nego sto su bile u prošlosti. Kurirske kompanije sada uglavnom vide da dobijaju na zadovoljstvu svojih klijenata i da je vredelo troškova za realizaciju ovog sistema. GPS praćenje pošiljaka postaje standard na kome se odrţava cela industrija. Ako korisnik naiĊe na kurirsku kompaniju koji ne nudi GPS praćenje stavlja se na razmišljanje da li je ili ne ta kompanija ona sa kojom sam korisnik ţeli da posluje. Danas, veliki broj kurirskih kompanija nudi besplatno praćenje pošiljaka svojm klijentima.

9.1.2.1.4.Praćenje pošiljaka kompanije - Track and Trace Sistem za elektronsko praćenje poštanskih pošiljaka ("Track and Trace") omogućava korisniku poštanskih usluga da u svakom trenutku sazna gde mu se pošiljka nalazi, odnosno njen status (uruĉena, vraćena, preusmerena). Trenutno se mogu pratiti sledeće pošiljke: vrednosno pismo (oznaka pošiljke VV); paket (oznaka pošiljke CC); post-ekspres pošiljke (oznaka pošiljke PE); pošiljke kompanije Neckermann (oznaka pošiljake NP-neckermann paket; oznaka pošiljke NVneckermann pismo); preporuĉena pošiljka za inostranstvo (oznaka pošiljke RR). Trenutno se radi na omogućavanju praćenja EMS pošiljaka (oznaka pošiljke EE). Uslugu elektronskog praćenja poštanskih pošiljaka korisnik ostvaruje predajom pošiljke, koja je predviĊena da se prati, radniku pošte. Informaciju o statusu pošiljke, korisnik trenutno moţe saznati pretragom sajta ili pozivom Informativnog servisa Pošte. Ukoliko postoji digitalizovan potpis u bazi, korisnik moţe videti isti. U sadašnjoj situaciji elektronsko praćenje pošiljaka u polazu za inostranstvo moguće je do Izmeniĉne pošte. Kompletno praćenje pošiljaka za/iz inostranstva biće moguće uskoro, nakon što se poveţu sistemi "Track and Trace" I "IPS (International Postal System)".

Slika 4. prijemni (identifikacioni) broj

215

Elektronsko poslovanje Svaka pošiljka u sistemu ima svoj prijemni (identifikacioni) broj. Unošenjem prijemnog broja i pritiskom na dugme "PronaĊi" pokrećete postupak pretrage. Rezultat pretrage je prikaz promena statusa za traţenu pošiljku:

1)datum 2) vreme 3) mesto 4) faza 5) status. 9.1.2.1.5.Pasivno GPS praćenje vozila Pasivan princip praćenja vozila bazira se na pamćenju odreĊenih taĉaka kojima je vozilo prolazilo, a ne celokupnog puta. Sve informacije skladište se u GPS ureĊaj, te se kao takve mogu na kompjuteru obraditi. Informacija dobijena ovom metodom je statistiĉke prirode, jer njime se mogu pratiti kretanja vozila, ali snimljeni podaci nisu u stvarnom vremenu, vec se gleda uĉestalost preĊenih mesta i sl.

9.1.2.1.6. Aktivno GPS praćenje vozila Ova metoda se koristi kada se ukazuje potreba za informacijom o poloţaju koja je funkcija vremena. Znaĉi imamo periodiĉno osveţavanje informacija (npr. svake sekunde), te na taj naĉin moţemo detaljno pratiti kretanje vozila. Osim poloţaja vozila, informacije koje se šalju mogu biti i brzina, smer i sl.

9.1.2.1.6.1 Osnovne komponente sastava za aktivno praćenje vozila Da bi sastav u celini bio funkcionalan potrebne su sledeće stvari: 1. prenosni GPS ureĊaj, 2. komunikaciski sastav (prijemnik/odašiljac), 3. geografske karte u digitalnom obliku. Sastavi kao takvi su jednostavni za primenu, jer pri nabaci sastava za GPS praćenje dobija se ureĊaj sa veĉ uĉitanim kartama i sve što je potrebno je prikljuĉiti ureĊaj na napajanje u vozilu, a kao komunikaciski sastav mu moţe posluţiti i mobilni telefon.

9.1.2.1.7.Koordinirano praćenje TakoĊe spada u GPS praćenje vozila, osim što u ovom sluĉaju postoji mogucnost da se informacije o poloţaju dele meĊusobno izmeĊu vozila. Ova opcija je takoĊe uspešno korištena u sprezi sa GPS fishfinder-om koji pomaţe ribarima u potrazi, praćenju i ulovu riba. Sastav kao ovakav je sofisticiraniji nego ostali zato jer nudi opcije kao što su dubina mora, vremena plima i oseke itd. No, uprkos svemu osnovna funkcija GPS sastava je ista za svaku kombinaciju.

216

Elektronsko poslovanje Informacije se mogu kretati samo meĊu krajnjim korisnicima ili prema centralnoj stanici koja te podatke obraĊuje te mapira dobivene podatke cele situacije na karti, te je time omogućeno voĊenje akcijom i jednog centra. Primena se takoĊe nalazi i u vojsci gde jedinice mogu meĊusobno komunicirati meĊusobno razmenjujuci informacije o poloţaju iako se ne nalaze više u vidokrugu. To je moguće danas zato jer, taĉnost odreĊivanja poloţaja se gleda u santimetar.

9.1.2.2. AVL sistem Fox za satelitsko praćenje i kontrolu vozila AVL (Automatic Vehicle Location) sistem Fox (Slika 7.) omogućava daljinsko lociranje i praćenje vozila u zemlji i inostranstvu pomoću sistema globalnog pozicioniranja (GPS), mreţe mobilne telefonije (GPRS servis) i Interneta. Sistem takoĊe obezbeĊuje i automatsku kontrolu ureĊaja u vozilu, navigaciju, glasovnu komunikaciju i centralizovano upravljanje voznim parkom. Lokacija vozila se odreĊuje pomoću GPS prijemnika instaliranog u vozilu koji daje podatke o poziciji, brzini i smeru kretanja što omogućava praćenje i izveštavanje u realnom vremenu. (Slika 2.) Podaci o vozilu se šalju ka dispeĉerskom centru preko GSM mreţe i Interneta gde korisnik preko kompjutera moţe nadgledati zaposlene i vozila i analizirati izveštaje o poziciji i stanju vozila. (Slika 8) Vozaĉ u toku voţnje, moţe da identifikuje trenutnu poziciju svog vozila na ekranu navigacionog ureĊaja, prenosnog raĉunara ili PDA ureĊaja. Sistem je tako projektovan da automatski šalje upozorenja o skretanju vozila sa naznaĉene putanje, prekoraĉenju brzine, o startu motora, nivou goriva, broju obrtaja, naponu akumulatora, aktiviranju ugraĊenog alarma, otvaranju vrata i o drugim dogaĊajima koje definiše sam korisnik. U svakom terminalnom ureĊaju nalazi se po jedna SIM kartica, koja omogućava prenos podataka. Intenzitet i koliĉina ostvarenog GSM/GPRS saobraćaja kontrolišu se podešavanjem parametara slanja ureĊaja. UreĊaji imaju mogućnost automatskog prilagoĊenja parametara slanja u skladu sa kretanjem vozila. U sluĉaju detektovanja alarmnog stanja ureĊaji mogu poslati alarmnu SMS poruku Korisniku. U ureĊaje se za sluĉaj prekida glavnog napajanja postavljaju rezervne baterije koje obezbeĊuju do 4 sata anatomije u radu ureĊaja.

Slika 7. GPS/GPRS uređaj Fox

  

Glavne funkcije su: Pozicioniranje vozila preko satelita i praćenje kretanja na mapi u realnom vremenu, Automatska kontrola putanje i ureĊaja u vozilu, Alarmiranje u sluĉaju neregularnih i kritiĉnih stanja vozila,

217

Elektronsko poslovanje  Daljinsko upravljanje radom ureĊaja, daljinska provera stanja vozila,  Centralizovano upravljanje voznim parkom  CAN (FMS) bus interfejs (opcija). Osnovne karakteristike ovih sistema su:  Stalna veza dispeĉerskog centra sa svim vozilima bez obzira na njihov bro,j  Periodiĉni ili trenutni prenos podataka o vozilu na zahtev korisnika preko GPRS servisa ili SMS poruke,  Mogućnost efikasnog planiranja putanje vozila i znaĉajnog smanjenja troškova,  Jednostavna i brza instalacija i jednostavno korišćenje,  Navigacija pomoću navigacionog ureĊaja (opcija),  Glasovna komunikacija i razmena sluţbenih tekstualnih poruka (opcija),  Merenje temperature u tovarnom prostoru (opcija),  Minimizovanje cene slanja podataka u domaćoj GSM mreţi i mreţi u romingu. Funkcionalne karakteristike GPS/GPRS sistema su:  Prenos podataka preko GPRS i SMS tehnologije - GPS podaci - podaci o stanju vozila i dogaĊajima na vozilu - periodiĉno (automatsko) slanje GPS podataka na osnovu: - vremenskog intervala [s] - preĊene razdaljine [m] - promene pravca kretanja [°] -promene stanja vozila (poĉetak kretanja, zaustavljanje vozila) - trenutni GPRS i SMS transfer na zahtev korisnika - mogućnost logovanja podataka dok je vozilo u romingu - slanje podataka u realnom vremenu ili odloţeno: - periodiĉno po isteku podešenog vremena - jednom dnevno u podešeno vreme - automatsko alarmiranje putem SMS-a  Glasovna komunikacija putem GSM mreţe  Merenje i detekcija statusa vozila - start motora - nivo goriva u rezervoaru - broj obrtaja motora - prekoraĉenje brzine - detekcija stanja ugraĊenog alarma vozila - detekcija stanja senzora (upozorenje i alarm) - otvaranje/zatvaranje vrata - nivo napona akumulatora  Sleep mod (prelazak u puni reţim rada u sluĉaju starta motora, aktiviranje alarma, Shock sensora, promene digitalnog ulaza, pada ili gubitka napona, prijema SMS poruke ili Voice poziva)  Jednostavna promena sistemskih parametara preko serijskog porta, GPRS-a i SMS-a  Daljinska promena firmvera Ovaj sistem je prvenstveno namenjen preduzećima sa sopstvenim voznim parkom kao što su autoprevoznici i špediteri, ali ga moţe koristiti svako ko ţeli da poboljša kontrolu nad voznim parkom, poveća kvalitet usluga i unapredi sigurnost vozila. Pomoću Fox sistema korisnik moţe

218

Elektronsko poslovanje locirati najbliţe raspoloţivo vozilo i preusmeriti ga prema tenutnim potrebama prevoza i na taj naĉin povećati iskorišćenje prevoznih kapaciteta. Fox sistem pomaţe prevoznicima da unaprede blagovremenu realizaciju prevozne usluge, da reaguju na potencijalna zakašnjenja i brţe ispune zahteve klijenata. Sem toga, njegovom primenom unapreĊuje se efikasnost prevoza zbog mogućnosti brzog reagovanja u neoĉekivanim situacijama kao što su zastoj saobraćaja, kvar vozila ili saobraćajna nezgoda. Na osnovu izveštaja o vremenu provedenom na svakoj lokaciji, prevoznik moţe profesionalno da reši prigovore u pogledu usluge i da osigura taĉnu naplatu. Zahvaljujući analizi podataka o kretanju vozila i istoriji dogaĊaja, prevoznici mogu optimizovati maršrute i red voţnje.

9.1.2.3. Kontrolni centar kao deo APV-a, njegova uloga, i karakteristike samog APV sistema Prenos podataka izmeĊu vozila sa jedne strane i Kontrolnog centra gde se vrši obrada i prezentacija podataka je ostvaren korišćenjem GSM mobilne telefonske mreţe Poruke od Kontrolnog centra i/ili od vozila se prenose preko GSM mreţe do SMS Servera. Nakon toga, SMS Server šalje primljene poruke na oznaĉenu adresu – odreĊeno vozilo ili Kontrolni centar. Kontrolni centar ima ulogu integratora celog sistema, koja se ogleda u sledećem: 

Prati kretanje vozila, prima podatke o njegovom tehniĉkom stanju, brzini i putanji kretanja,  Prijem i slanje informacija ka korisnicima sistema putem GSM mobilne telefonske mreţe,  Prikupljanje i obrada svih informacija iz objekata u Sistemu,  Obaveštavanje nadleţne sluţbe o nastanku alarmnog dogaĊaja. Organizovan u vidu LAN mreţe u Ethernet topologiji sa TCP/IP protokolom uz mogućnost proširivanja u WAN mreţu ili povezivanja sa Internet provajderom. -Zaštita vozila se ogleda u sledećem: satelitska zaštita vozila je usluga kod koje se GPS / GSM / GPRS tehnologija iskorišćava sa glavnim ciljem da se vozilo u koji je ugraĊen sistem zaštiti od kraĊe, odnosno da se korisnik vozila zaštiti od napada ili od drugih nepredviĊenih okolnosti. -Prednosti GPS alarma : Najveća prednost satelitske zaštite vozila je ta, što je u bilo kojem trenutku omogućeno pozicioniranje vozila od strane dispeĉerskog centra, na alarme koje GPS ureĊaj šalje dispeĉeri reaguju u najkraćem roku, po potrebi se daljinski blokra motor vozila i šalju se deţurni organi SUP-a na lice mesta. Ovi mogućnosti pruţaju jedinstveno visok nivo sigurnosti koji se ne moţe uporediti sa bilo kojom drugom mehaniĉkom, elekronskom tehniĉkom zaštitom (klasiĉan alarm, brava volana...) Osnovni razlozi za implementaciju Sistema APV su:  Sigurnost, adekvatna zaštita i eksploatacija vozila i tovara koji se transportuje,  Pravovremena reakcija i obaveštavanje odgovarajućih sluţbi prilikom incidentnih situacija. Sistem za Automatsko praćenje vozila (APV) je namenjen za:  Precizno odreĊivanje lokacije u prostoru,  Alarmiranje vlasnika/vozaĉa u sluĉaju pokušaja obijanja ili kraĊe vozila,  Obaveštavanje Kontrolnog centra o pokušaju kraĊe vozila i lokaciji vozila u tom i kasnijim trenucima,  Imobilizacija ukradenog vozila automatski ili na zahtev iz Kontrolnog centra,

219

Elektronsko poslovanje  Organizovanje efikasne sluţbe za pronalaţenje vozila i njegovo vraćanje vlasniku. Ovako koncepiran sistem omogućava:  otkrivanje pokušaja kraĊe vozila u realnom vremenu. Nakon kraĊe precizno se prati kretanje vozila i vrši nadzor njegovih vitalnih elemenata (motora, koĉnica, vrata, poklopac motora i dr.)  registrovanje u realnom vremenu incidentnih dogaĊaja kao što su prekoraĉenje brzine kretanja, statusi motora itd.  trenutno obaveštavanje centra o nastanku alarmne situacije u vozilu kao što su napad na vozaĉa, medicinski problemi i dr. UvoĊenjem sistema ostvaruje se:  smanjenje štete prouzrokovane kraĊom vozila,  poboljšanje sigurnosti vozila i bezbednosti putnika,  poboljšanje sigurnosti tovara koji se transportuje,  praćenje radnih aktivnosti vozaĉa. Podaci o lokaciji vozila prikazuju se na digitalnoj mapi podruĉja koje je od interesa za APV sistem. Osim ovoga softver omogućava praćenje i drugih statusnih podataka za posmatrano vozilo. Ovi podaci su preko WAN mreţe ili Internet-a dostupni svim zainteresovanim i ovlašćenim licima u kompaniji. U cilju kompletne sigurnosti prilikom praćenja odreĊenih materijala (novca, vrednosnih stvari i sl.) moţe se obezbediti da svi podaci budu skriveni i dostupni samo za to ovlašćenim licima. (Slika 8)

Slika 8. Neki od softvera koji se koristi u kontrolnom centru u cilju praćenja vozila Kontrolni centar je nadleţan za:  praćenje kretanja i statusa vozila koja su od interesa na posmatranoj teritoriji,

220


  

prijem signala iz svih vozila u sistemu i njihovo stavljanje preko LAN\WAN mreţe na raspolaganje svim zainteresovanim i ovlašćenim licima, slanje komandnih signala i poruka vozilu koje je u alarmnoj situaciji u cilju njegovog imobilisanja, obaveštavanje Interventne sluţbe o nastalom alarmnom dogaĊju i koordinaciji rada u vezi spreĉavanja kraĊe, nalaţenja ukradenog vozila i sl. izmeĊu Interventne sluţbe, policije i drugog potrebnog osoblja, obaveštavanje svih nadreĊenih sluţbi o nastalom dogaĊaju, memorisanje svih relevantnih podataka za svako vozilo koje je u njegovoj nadleţnosti, pripremu i izradu odgovarajućih izveštaja, analiza i potvrda, programiranje osnovnih parametara opreme u vozilima, telekomunikacione opreme i njihovo reprogramiranje tokom vremena.

9.2. PRIMENA RFID TEHNOLOGIJE U SISTEMU ZA AUTOMATSKU IDENTIFIKACIJU I REGISTROVANJE VOZILA Sistem za automatsku identifikaciju i registrovanje vozila Falcon EVR (engl. Electronic Vehicle Registration) omogućava automatsku kontrolu ulaza, daljinsko praćenje vozila i centralizovano upravljanje voznim parkom, primenom RFID tehnologije. Ovaj sistem je prvenstveno namenjen kontroli ulaza u vozni park, garaţu ili autobusku stanicu i drumskom transportu, odnosno gradskom i meĊugradskom saobraćaju i daljinskom nadzoru kretanja vozila po unapred definisanoj putanji. Pored toga, ovaj sistem se moţe primeniti za kontrolu i praćenje proizvodnog procesa i robe u magacinu, praćenje kontejnera i zaštitu od kraĊe. Falcon sistem se sastoji od: RFID taga sa jedinstvenim ID brojem koji se postavlja na vozilo, RFID ĉitaĉa sa antenom, koji je instaliran na kontrolni punkt, i identifikuje RFID tag prilikom prolaska vozila na udaljenosti od nekoliko metara, GPRS terminala i centralnog servera. Sistem je zasnovan na UHF RFID tehnologiji ĉime je omogućena brza i pouzdana identifikacija RFID taga na velikom rastojanju od ĉitaĉa. RFID ĉitaĉ prepoznaje i prihvata podatke sa taga u okviru jedne milisekunde. GPRS terminal šalje registrovane podatke sa RFID taga centralnom serveru. Svaku identifikaciju taga, sistem povezuje sa podacima o vozilu smeštenim u centralnoj bazi podataka i beleţi ih zbog dalje obrade. Ovaj sistem proverava identitet vozila i u zavisnosti od konfiguracije, otvara rampu ili registruje prolaz vozila i šalje podatke centralnom raĉunaru u realnom vremenu. Podaci se mogu slati kablom ili beţiĉnim putem preko integrisanog GPRS terminala, korišćenjem mreţe mobilne telefonije i Interneta. Prikupljeni podaci dozvoljavaju analizu kretanja vozila frekvencije saobraćaja i kontrolu reda voţnje. Oni su i preduslov za planiranje maršruta i reda voţnje i efikasno upravljanje voznim parkom. Primenom EVR sistema Falcon povećava se efikasnost rada i prevoza zbog automatizacije kontrolnih procedura i mogućnosti brzog reagovanja u neoĉekivanim situacijama kao što su: zastoj saobraćaja i kvar vozila. Sistem je veoma ekonomiĉan za korišćenje na velikom broju vozila zahvaljujući niskoj ceni pasivnih RFID tagova, jednostavnoj ugradnji, jeftinom prenosu podataka i mogućnosti korišćenja postojeće uliĉne infrastrukture za postavljanje Falcon ĉitaĉa i antena. RFID tagovi i ĉitaĉi su naĉinjeni tako da podnesu ekstremne temperature, dnevnu svetlost, vlaţnost i vibracije. RFID tag ima jedinstveni kod za svako vozilo, pa ga je praktiĉno nemoguće kopirati i zloupotrebiti.

221

Elektronsko poslovanje M-RFID servis je servis gde se preko javne mobilne telekomunikacione mreţe omogućava oĉitavanje informacija sa proizvoda koji sadrţe RFID tag. Ĉitaĉ je instaliran u mobilni telefon ili PDA ureĊaj. Ovo je sasvim novi pristup jer za razliku od dosadašnjih realizacija RFID tehnologije, RFID tagovi su sada fiksirani dok je RFID ĉitaĉ pokretan. U budućnosti, kada RFID tagovi postanu dovoljno jevtini i kada se budu nalazili na svim proizvodima koji nas okruţuju, korisnik će jednostavnim prinošenjem mobilnog telefona objektu sa RFID tagom moći brzo i jednostavno da oĉita mnoge korisne informacije. Ovim servisom je moguće, pored ostalog, dobijanje informacije o redu voţnje skeniranjem oznaĉenog RFID autobuskog taga. RFID ĉitaĉ pristupa podacima preko GSM, CDMA ili WCDMA telekomunikacione mreţe. EPC podatak predstavlja identifikaciju svakog proivoda, odnosno vozila. Osnovne komponente mobilne RFID mreţe su:  RFID tag ugraĊen u proizvod, na vozilo,  RFID ĉitaĉ ugraĊen u mobilni telefon,  Lokalni ONS server (engl. Object Naming Service je globalni server iz koga se na osnovu EPC podatka dobija adresa na kojoj se nalaze ţeljeni podaci na EPC-IS serveru),  Nacionalni ONS server,  EPC-IS server (engl. EPC-Information Services) je baza podatka koju formira proizvoĊaĉ,  EPC-DS server (engl. EPC-Discovery Services je baza podataka u kojoj se nalazi celokupna istorija EPC taga, tj. ĉuvaju se podaci o svakoj izvršenoj promeni).

9.3. SISTEM ZA AUTOMATSKO PRAĆENJE VOZILA Sistem za automatsko praćenje vozila APV predstavlja savremeni sistem koji u sebi objedinjuje alarmni sistem vozila i sistem za odreĊivanje lokacije vozila. Sistem koristi savremeni sistem za odreĊivanje pozicije GPS (Global Positioning System), kao i komunikacione sisteme za prenos podataka. Sistem se sastoji iz tri dela, a to su: oprema ugraĊena u vozilo, komunikacioni sistem za prenos informacija izmeĊu vozila i Kontrolnog centra (prenos podataka se vrši korišćenjem GSM mobilne telefonske mreţe i to servisa kratkih poruka) i oprema i softver ugraĊeni u Kontrolni centar, koji omogućavaju prikazivanje podataka. Oprema ugraĊena u svako vozilo prima GPS signale sa satelita i na osnovu njih se odreĊuje pozicija vozila. Prenos podataka izmeĊu vozila sa jedne strane i kontrolnog centra gde se vrši obrada i prezentacija podataka je ostvaren korišćenjem GSM mobilne telefonske mreţe. Podaci o lokaciji vozila prikazuju se na digitalnoj mapi podruĉja, koje je od interesa za APV sistem.

9.4. TELEMATSKI SISTEMI U TRANSPORTU Osnovni zadatak svakog transportnog preduzeća je pruţanje transportnih usluga. Transportnu uslugu potrebno je obaviti sa što niţom cenom koštanja transporta, koja nastaje kada je obezbeĊena maksimalna proizvodnost transportnih sredstava. Nivo proizvodnosti rada transportnih sredstava zavisi u velikoj meri od organizacije transportnog procesa, stepena

222

Elektronsko poslovanje zaposlenosti voznog parka, kao i od nivoa tehniĉke ispravnosti vozila, odnosno sposobnosti voznog parka za rad. Dobra organizacija transporta podrazumeva precizno planiranje i dobru organizaciju eksploatacije transportnih sredstava. Za analizu ostvarenih rezultata rada voznog parka koristi se sistem izmeritelja i pokazatelja rada transportnih sredstava koji definišu sve elemente u procesu rada voznog parka. Za dobijanje tih pokazatelja koriste se podaci o radu transportnih sredstava ĉijom se obradom dobijaju informacije koje predstavljaju jedan od bitnih elemenata u procesu upravljanja. Informacije su strateški resurs u savremenom preduzeću. Kvalitet donetih odluka zavisi od kvaliteta raspoloţivih informacija. Primenom raĉunara svi podaci koji su neophodni za dobijanje infrmacija, na osnovu kojih se donose upravljaĉke odluke, se daleko lakše i preciznije obraĊuju. Mogućnost pojave greške postoji samo u procesu unošenja tih podataka u raĉunar. Pored toga u raĉunaru se formira elektronska baza podataka koja omogućava znatno lakše i brţe pronalaţenje ţeljenog podatka, a takoĊe se vrši i aţuriranje postojećih podataka. Sve sluţbe transportnog preduzeća povezane su preko raĉunarske mreţe ĉime se stvara mogućnost dobijanja svih informacija neophodnih za uspešan rad. Sa razvojem savremene raĉunarske tehnike pojavila se mogućnost ugradnje mini raĉunara u sama vozila koji sluţe za sakupljanje podataka vezanih za rad vozila i vozaĉa (ovi raĉunari su danas deo standardne opreme kod većine vozila). Za obradu podataka koriste se odgovarajući softveri. Telematski sistemi predstavljaju trenutno najveće dostignuće u primeni raĉunarske i telekomunikacione tehnologije. Ovi sistemi pruţaju mogućnost povezivanja sa tahografima, ĉitaĉima broja obrtaja, meraĉima potrošnje goriva i razliĉitim senzorima koji se postavljaju na vozilo u cilju dobijanja svih potrebnih podataka. Svi ti podaci se, uz primenu ovih sistema, mogu beţiĉnim putem prenositi do baze. Time se omogućava nadgledanje tehniĉkog stanja vozila za vreme obavljanja transportnog zadatka i preduzimanje odreĊenih mera u sluĉaju pojave nepredviĊenih situacija. Pored toga, ovi sistemi omogućavaju elktronsko unošenje podataka o transportnom procesu koje se ispisuje vozaĉu na ekranu postavljenom u vozilu na poĉetku ili tokom radnog dana. Time se omogućava unošenje odreĊenih izmena vezanih za transportni proces koje mogu nastati tokom obavljanja transporta, kao i dobijanje povratnih informacija od strane vozaĉa koje se odnose na obavljene isporuke robe ili nešto drugo. Ovi sistemi imaju sposobnost odreĊivanja najbolje varijnte prevoznog puta na osnovu trenutnih uslova u saobraćaju sa aspekta potrošnje goriva, vremena putovanja i troškova. Telematski sistemi pruţaju sve potrebne informacije sa velikom pouzdanošću na osnovu ĉije analize se mogu doneti odgovarajuće upravljaĉke odluke u cilju povećanja proizvodnosti voznog parka a samim tim i minimiziranja cene koštanja transporta što je i osnovni cilj pri obavljanju transportnih usluga. Inteligentni transportni sistemi, ĉiji je podsistem telematika, imaju za cilj da potpomognu upravljanje distrabucionim i prevoznim procesima. Ovi sistemi obezbeĊuju potrebne alate i mehanizme kojima se ostvaruje bolje upravljanje na transportnoj mreţi, veća bezbednost vozila, pomaţe vozaĉima pre i za vreme trajanja prevoza i ĉini putovanje mnogo prijatnijim. Telematika objedinjuje moderne informacione i telekomunikacione tehnologije u cilju ostvarivanja velikih mogućnosti koje nudi savremeno društvo. Primena transportnih telematskih sistema ima veoma vaţnu ulogu u obezbeĊivanju opšte mobilnosti i tako omogućava savremenom poslovanju da zadovolji zahteve konkurentnog trţišta. Najrazvijeniji i najmoćniji telematski sistemi doprinose razvoju transportnih procesa pruţajući mogućnost za efikasnije upravljanje istim. Pravilna upotreba ovih sistema moţe dovesti do znaĉajnih poboljšanja u proizvodnosti i efikasnosti rada voznih parkova, smanjenja transportnih troškova, troškova rada vozila i potrošnje goriva. Time se takoĊe smanjuje uticaj vozila na okolinu i povećava njihova bezbednost. Temeljno upravljanje prevoznim

223

Elektronsko poslovanje procesima, bilo uz pomoć telematskih sistema ili neki drugi naĉin, je kljuĉ za dobru produktivnost i proizvodnost. Znaĉajne finansijske koristi i koristi koje imaju korisnici usluga se mogu ostvariti pravilnim korišćenjem ovih telematskih sistema. Savremeni informacioni sistemi podrazumevaju postojanje odreĊene opreme – raĉunara, monitora, štampaĉa, itd. (hardver), niza postupaka i procedura koji pokreću mašine, vrše memorisanje i razne obrade podataka – programa (sistemski i aplikativni softver), ljude raznih struka (sistem analitiĉara, operatera, programera) koji rade u tom sistemu (lifeware), i organizaciju (organware). Telematski sistemi predstavljaju sastavni deo savremenih informacionih sistema. Uz pomoć telematskih sistema vrši se prikupljanje odreĊenih podataka sa vozila, njihovo memorisanje, obrada i prenos do korisnika. Analizom ovih podataka dobijaju se informacije znaĉajne za donošenje odgovarajućih upravljaĉkih odluka u cilju poboljšanja efikasnosti sistema i iskorišćenja raspoloţivih resursa. Većina telematskih sistema koji se pojavljuju na trţištu koriste se u podprocesu realizacije i funkcionisanja transportnog procesa. Na osnovu podataka koji se dobijaju od ovih sistema mogu se odrediti transportni uĉinci (transportovana koliĉina robe, izvršeni transportni rad, iskorišćenje resursa), kvalitet usluge, troškovi i prihod. Time se stvara mogućnost poreĊenja izlaznih rezultata na trţištu u pogledu ponuĊenih kapaciteta, kvaliteta usluga i sl. Primena telematskih sistema doprinosi bezbednijem, pouzdanijem i efikasnijem transportu tako što:  Pomaţe prevoznicima u izbegavanju kašnjenja, zagušenja u saobraćaju i nepotrebnih prevoza,  Preusmerava saobraćaj sa preopterećenih puteva na alternativne vidove saobraćaja kao što su ţeleznica i vodni saobraćaj,  Smanjuje broj saobraćajnih nezgoda,  Povećava produktivnost,  Smanjuje se vreme transportnog procesa,  Bolje iskorišćava kapacitet raspoloţive infrastrukture,  Potpomaţe integraciji transporta,  Smanjuje potrošnju energije,  Smanjuje zagaĊenje ţivotne sredine.

9.4.1. Osnovne komponente telematskih sistema U osnovne komponente telematskih sistema spadaju: hardver – ureĊaji koji su fiziĉki postavljeni na vozilu i u sluţbi u kojoj se vrši prikupljanje podataka, prenos podataka – naĉin na koji se svaki podatak koji je prikupljen prenosi na vozila do sluţbe za prikupljanje podataka, upravljaĉki softver – naĉin na koji se ovi prikupljeni podaci pretvaraju u niz korisnih informacija neophodnih za uspešno poslovanje samog preduzeća. Postoji veliki broj razliĉitih telematskih sistema. Svaki od tih sistema predstavlja razliĉite kombinacije navedene tri osnovne komponenete.

9.4.2. On-board kompjuter On-board kompjuter predstavlja najbitniji deo telematskog sistema u vozilu. Pojavljuje se u razliĉitim oblicima u zavisnosti od proizvoĊaĉa, ali nije potrebno poznavati sve u vezi tog sistema da

224

Elektronsko poslovanje bi se on mogao uspešno koristiti. U osnovi predstavlja elektronsku jedinicu koja sadrţi u sebi softver za ĉitanje i memorisanje podataka sa vozila i/ili za ĉitanje podataka sa GPS prijemnika, a takoĊe vrši i kontrolu prenošenja podataka. Ovaj deo sistema moţe takoĊe da prima podatke od ostalih izvora, kao što je terminal za vozaĉa, i moţe se posmatrati kao jedan personalni raĉunar u vozilu. Neki od ovih on-board kompjutera obezbeĊuju funkciju praćenja toka putovanja preko raĉunara uz istovremeno praćenje rada vozaĉa na razliĉite naĉine. Ostali on-board kompjuteri predstavljaju jednostavne elektronske kontrolne jedinice postavljene ispod istrument table na vozilu. Satelitsko praćenje (GPS) i funkcija mobilne komunikacije (GSM) mogu biti objedinjeni u okviru savremenijih ureĊaja. Ti ureĊaji su ponekad fiziĉki povezani tako da omogućuju ĉitanje podataka o vozilu i vozaĉu, kao što su potrošnja goriva, brzina kretanja i ubrzanja. Pristup ovim ureĊajima omogućen je ubacivanjem smart kartice (kartica za identifikaciju vozaĉa ili kartice za beleţenje podataka se nazivaju Smart karticama iako one jedino omogućavaju memorisanje podataka i nemaju ugraĊene nikakve inteligentne funkcije) od strane svakog vozaĉa i samo uz pomoć ove kartice je moguće vršiti upravljanje sistemom. Ovakva vrsta kompjutera pomaţe da se ostvari bolja efikasnost potrošnje goriva korišćenjem posebnih sistema uz pomoć vozaĉima u toku voţnje. Na ekranu se ispisuju podaci vezani za putovanje i trenutnu potrošnju goriva. Skidanje podataka se obavlja potpuno automatski po povratku vozila u bazu, mada postoji i mogućnost skidanja podataka preko GSM mreţe za ona vozila koja obavljaju transport bez povratka u bazu. TakoĊe, po potrebi, pruţa mogućnost ugradnje i GPS prijemnika u cilju dobijanja podataka o lokaciji vozila u odabranom trenutku vremena ili za kasniju analizu istih.

9.4.3. GPS prijmnik GPS prijemnik obiĉno predstavlja pasivni ureĊaj koji ponekad liĉi na radio prijemnik. Omogućava ĉitanje signala sa do 12 satelita i moţe i moţe utvrditi poloţaj vozila bilo gde na Zemlji u podruĉju od 10 do 20 metara ili od 1 do 5 metara ukoliko se koriste diferencirani GPS. GPS prijemnik treba locirati tako da ima otvoreni pogled ka satelitima i zato je najbolje postaviti ga na krovu kabine vozila ili odmah iza vetrobranskog stakla (dobavljaĉi sistema daju preporuke u vezi sa mestom postavljanja ovog prijemnika). Ukoliko je prijemnik u mogućnosti da primi signal sa 3 satelita, onda je to sasvim dovoljno da obezbedi podatke potrebne kompjuteru za odreĊivanje lokacije vozila. Pojedini mobilni telefoni i terminali za vozaĉe imaju ugraĊene GPS prijemnike. Neki od ureĊaja imaju mogućnost povratnog prenosa podataka do baze preko satelita. GPS ne moţe da funkcioniše u zatvorenim prostorijama ili ispod zemlje. Neki od razvijenih sistema za sigurniju upotrebu, prenose poslednju poziciju koja je saĉuvana u memoriji ukoliko vozilo nije u mogućnosti da prima signal. GPS prijemnik mora znati gde su sateliti (njihov poloţaj) i koliko su daleko (udaljenost). Prijemnik od satelita prikuplja dve vrste kodiranih informacija. Jedan tip informacija, podaci iz almanaha, sadrţe pribliţni poloţaj satelite. Ti se podaci kontinuirano prenose i spremaju u memoriju prijemnika tako da on zna orbite satelita gde bi koji satelit trebao biti. Zbog kretanja satelita, podaci iz almanaha se moraju periodiĉki aţurirati novim informacijama. Kad GPS prijemnik nije duţe vreme ukljuĉen, podaci iz almanaha su zastareli, te će mu trebati malo duţe vreme da pronaĊe satelite.

225

Elektronsko poslovanje 9.4.3.1. Terminal za vozaĉa/tastatura Postoje veliki broj razliĉitih mogućnosti vezanih za ovu vrstu hardverskih ureĊaja. Veći dobavljaĉi telemaskih sistema su razvili mnogo razliĉitih terminala, pri ĉemu se neki od njih danas uspešno koriste u vozilima. Sa druge strane, manji dobavljaĉi su razvili terminale posebno prilagoĊene prevoznim procesima. Veliki broj PDA (Personal Digit Assistant – liĉni digitalni pomoćnik) ureĊaja je našlo upotrebu u vozilima jer njihova primena dovodi do smanjenja troškova. Potrebno je oprezno razmisliti o tome gde postoji mogućnost njihove primene u zavisnosti od prevoznih potreba. Terminali za vozaĉe su obiĉno sastavljeni od ekrana i tastature, ili manje table sa brojevima i drugim specifiĉnim simbolima. Oni daju sledeće mogućnosti:  Ispisivnje tekstualnih poruka na dva naĉina,  Elektronski prikaz podataka na ekranu, prilagoĊavanje potrebama, prikazivanje grešaka, nedostataka, mehaniĉkih neispravnosti i stvarnog vremena isporuke,  Saveti koji prevozni put da se koristi (u sluĉaju da ne postoji navigacioni ureĊaji u vozilu),  Pregled bar kodova,  Ulazni podaci o radu vozaĉa – poĉetak rada, vreme utovara, kašnjenja, vreme ĉekanja, vreme istovara,  Elektronsko beleţenje podataka o vremenu rada.

9.4.3.2. Navigacioni ureĊaj Navigacioni ureĊaj se odnosi na ekran unutar kabine vozaĉa ili na elektronski modul koji daje instrukcije vozaĉima u vezi sa odredištem bilo grafiĉki, verbalno ili korišćenjem oba naĉina. Ova usluga moţe biti obezbeĊena i preko mobilnih telefona koji poseduju GPS. Postoji i ureĊaj za praćenje prikljuĉnih vozila. Ovaj ureĊaj predstavlja zasebnu jedinicu namenjenu prikljuĉnim vozilima. Obiĉno su postavljene unutar vodootporne i posebno izdvojene i obezbeĊene kutije. Ove kutije su nezavisne i u sebi sadrţe GPS prijemnik, komunikacioni modul, kontrolnu elektroniku i baterije. Baterije se pune za vreme dok je prikljuĉno vozilo spojeno sa vuĉnim. Njihov kapacitet bi trebao biti dovoljan za rad od nekoliko nedelja, obzirom na to da se prikljuĉna vozila mogu nalaziti u stanju mirovanja toliko dugo.

9.4.4. Prenos podataka Prenos podatka – predstavlja naĉin na koji se vrši prenos podataka do i od vozila. Najbolji naĉin za prenos podataka za pojedine prevozne procese zavisi od toga koliko se trenutno podataka zahteva, od zahteva pokrivenosti podacima, i od toga koliko je prevoznik spreman da izdvoji finansijskih sredstava za ovu svrhu. Najĉešće primenjivani naĉin prenosa podataka je preko mreţe mobilnih telefona (GSM) ili preko SMS (Short Message Service – beţiĉni naĉin prenosa tekstualnih poruka. SMS je sastavni deo GSM tehnologije. Predstavlja dvosmerni servis za sakupljanje i prosleĊivnje poruka sa maksimalnom veliĉinom poruke od 160 karaktera. SMS je široko rasprostanjen u komercijalnim telematskim sistemima u vozilima za slanje i prijem podataka o poloţaju vozila i tekstualnih poruka). Neki od sistema su zasnovani na satelitskom prenosu

226

Elektronsko poslovanje podataka. Ukoliko se podaci ne zahtevaju trenutno, onda se oni mogu skidati sa vozila po njegovom povratku u bazu prenosom podataka kablovskom ili beţiĉnim putem.

9.4.5. Upravljaĉki softver Ova komponenta telematskih sistema vrši pretvaranje prikupljenih podataka u niz informacija pomoću kojih se operativno upravlja prevoznim procesom ili radom vozila i vozaĉa mnogo efikasnije nego ranije. To moţe biti jednostavan paket koji daje izveštaj o radu, oprema za grafiĉko i tekstualno prikazivanje, ili moţe biti sistem za praćenje porudţbina. Moţe se upravljati uz pomoć jednog PC raĉunara preko raĉunarske mreţe ili preko web sajta. Ipak ono što je najvaţnije je da ovaj softver mora da omogući direktno prikazivanje preciznih podataka koji su neophodni bez dodatne analize pojedinih delova. TakoĊe je potrebno da bude jednostavan za upotrebu, pouzdan i ne previše tehniĉki zahtevan. Dobar softver treba da poseduje sledeće karakteristike:  Da bude jednostavan za korišćenje,  Da poseduje veoma kvalitetnu dokumentaciju ili dobar sistem za pomoć u njegovom korišćenju,  Da ima veliku brzinu rada,  Da daje raznovrsne izveštaje. Jedan od ovih upravljaĉkih softvera je Fleet Manager Professional 8 koji je napravljen sa ciljem da se što je moguće bolje iskoriste savremeni on-board kompjuteri koji su ugraĊeni u vozila u cilju kvalitetnijeg upravljanja transportnim procesom. Ovaj proces predstavlja tzv. klijent-server koji se moţe koristiti pomoću jednog PC raĉunara ili preko odgovarajuće lokalne mreţe ili preko Interneta. Primena ovog softvera pruţa mogućnost praćenja i upravljanja karakteristikama rada vozila i vozaĉa, kontrolu komunikacionih troškova, pruţanja izveštaja o troškovima rada voznog parka, aktivno i pasivno (u odreĊenim trenucima vremena) praćenje vozila i vozaĉa, davanja izveštaja o komuniciranju i slanju poruka, planiranje prevoznih puteva, davanja izveštaja o odrţavanju vozila, ukazivanja na potrebe obavljanja odreĊenog servisa na vozilu i dr. Fleet Manager Professional 8 softver ima mogućnost davanja sledećih izveštaja:  Iveštaj o aktivnostima vozila i vozaĉa u vremenskom periodu – prikazuje sve informacije vezane za prevozne procese koje se odnose na vozilo i vozaĉa u grafiĉkoj formi na vremenskoj osi, ove informacije mogu da se odnose na 24 sata ili se one mogu prikazati na ĉasovnom nivou,  Iveštaj o realizaciji po putnom nalogu – prikazuju za svaku realizaciju putnog naloga: ime vozaĉa, tip vozila, vreme poĉetka/kraja voţnje, vreme voţnje, vreme dangube, vreme trajnja parkiranja, maksimalna brzina, proseĉna brzina, rastojanje prevoţenja, oĉitavanje kilometarsata,  Dnevni izveštaj o realizaciji po putnom nalogu – prikazuje na dnevnom nivou: vreme poĉetka/kraja svake voţnje, trajanje voţnje, vreme voţnje, vreme dangube, vreme trajanja parkiranja, vreme stajanja vozila, rastojanje prevoţenja, prevozne puteve, ĉasovi rada motora,  Izveštaji o prevoznim putevima – prikazuju tip prevoznog puta, trajanje voţnje i vrednosti prekoraĉenja planiranog trajanja,  Potrošnja goriva – prikazuje datum, koliĉinu, potrošnju,  Bodovanje vozaĉa – vrši se na osnovu definisane grupe parametara.

227

Elektronsko poslovanje Postoji širok opseg raspoloţivih mogućnosti za kombinovanje razliĉitih gledišta na osnovne komponente sistema. Podela ovih mogućnosti na sledeće specifiĉne primene:  Prikupljanje podataka o vozilu i vozaĉu,  Praćenje vozila,  Praćenje prikljuĉnih vozila,  Tekstualne poruke,  Informacije o realizaciji transportnog procesa i isporuci robe,  Informacije o uslovima u saobraćaju,  Navigacija pomoću on-board kompjutera.

9.4.6. Telematski sistemi za praćenje vozila Kao i sistem za prikupljanje informacija o vozilu, i sistem za praćenje vozila se pojavio još pre mnogo godina. U poĉetku ovi proizvodi (poznati kao Automatic Vehicle Location - AVL) su korišćeni za praćenje visoko obezbeĊivanih tereta usled ralativno visokih vrednosti. Usled smanjenja troškova komuniciranja i hardvera, kao i usled povećanja konkurencije, ova tehnologija se poĉela sve više koristiti u cilju upravljanja voznim parkovima od strane velikog broja prevoznih preduzeća. Ovaj sistem razvijen je poslednjih godina u interesu povećanja bezbednosti i efikasnosti kontrole. Cilj je zaštita vozaĉa, tereta i vozila od provala i kraĊe, praćenje i registrovanje putnog pravca zbog osiguranja i statistike, kao i hitna intervencija u sluĉaju neispravnosti na motornom vozilu, nekog tehniĉkog problema ili pogoršavanja zdravstvenog stanja vozaĉa. Ova tehnologija omogućava da se vozilo lokalizuje dosad nezamislivom taĉnošću. Ukoliko se GPS koristi sa diferenciranjem taĉnost moţe biti i do 5 m. Usled širokog opsega ovih proizvoda koji su raspoloţivi bilo je veoma teško dobavljaĉima da se izdvoje od svojih konkurenata, pa su zato ulagani veliki napori kako tehiĉki tako i oni vezani za marketing. Poznavanje trenutne lokacije vozaĉa ili u odreĊenom trenutku vremena i komuniciranje sa njima, radije preko tekstualnih poruka nego glasovnim putem, obezbeĊuju koristi koje mogu doprineti ukupnom poslovanju preduzeća.

9.4.7. Primena sistema za potrebe bezbednosti vozila, vozaĉa i tereta Sistemi za praćenje vozila mogu biti korišćeni za spreĉavanje i otkrivanje vozila i tereta koji su ukradeni, kao i za povećanje bezbednosti vozila. Tipiĉne zaštite koje nudi sistem su:  Dugme alarma koje daje mogućnost vozaĉu da signalizira svojoj autobazi odmah i diskretno u sluĉaju ozbiljnog problema vezanog za liĉnu bezbednost i bezbednost robe. U tom sluĉaju se policija moţe obavestiti i moţe se pratiti lokacija vozila u svakom trenutku. Ovo se pokazalo kao efikasan alat i za zaštitu vozaĉa i zaštitu tereta. Skriveni mikrofon se takoĊe ponekad koristi u pojedinim sluĉajevima prevoza, kao što je prevoz novca,  Svako zaustavljanje vozila se daljinski moţe utvrditi na osnovu promene uslova rada vozila, npr. brzine, prevoznog puta, vremena putovanja. Ovo zaustavljanje moţe biti propraćeno zakljuĉavanjem vrata, zvuĉnim signalom i obiĉno se koriste onda kada je potreban visok nivo zaštite vozaĉa i vozila,  Svako ovaranje vrata moţe biti zabeleţeno i praćeno informacijom o vremenu i lokaciji na kojoj je do toga došlo. Neovlašćeno otvaranje vrata na prikljuĉnom vozilu tokom transporta

228

Elektronsko poslovanje moţe biti otkriveno, naroĉito ukoliko je podrţano posebnim izveštajem. Postavljanje pouzdanih i zaštićenih prekidaĉa na vratima prikljuĉnog vozila i njihovim povezivanjem sa on-board kompjuterom koji se nalazi u kabini vozaĉa, zahteva ekspertsko znanje inţenjera,  Nekoliko velikih dobavljaĉa telematskih sistema u okviru njih omogućava praćenje ukradenog vozila. Ovi sistemi mogu detektovati da se vuĉno ili prikljuĉno vozilo kreću izvan odreĊenog geografskog podruĉja za vreme obavljanja prevoznog procesa. TakoĊe, pruţa mogućnost praćenja ukradenog vozila. Preko odgovarajućeg ureĊaja ova se informacija prosleĊuje do policije kako bi ona bila u mogućnosti da locira ukradeno vozilo korišćenjem odgovarajuće opreme vozila,  KraĊa vozila izvan granice vozila je problematiĉna. Vozaĉi u stranoj zemlji se mogu suoĉiti sa velikim brojem logistiĉkih problema. Jedan ureĊaj pruţa mogućnost vozaĉu da u sluĉaju incidenata alarmira sluţbu Eurowatch-a preko jednog broja telefona. Eurowatch uspostavlja vezu sa policijom na lokalnom nivou i prati vozilo korišćenjem podataka sa opreme za praćenje koja je postavljna na vozilu,  UreĊaji za identifikaciju vozaĉa, kao ovi što se ĉesto koriste u sistemima za praćenje vozaĉa i vozila, mogu imati i ulogu ureĊaja za spreĉavanje pokretanja vozila koji je povezan sa sistemom za zaustavljanje vozila. Ovi ureĊaji ne obezbeĊuju potpunu zaštitu vozila ali oteţavaju njihovu kraĊu. Primer jednog sistema za praćenje vozila je Nav-Sky Nova GPS sistem. Sistem Nav-Sky Nova GPS je inteligentan sistem nadzora motornih vozila, koji je razvijen koristeći tehnologiju GPS + GSM sistema, i najsavremenijih mikrokontrolera. Sistem Nav-Sky Nova GPS se sastoji od mobilne jedinice, baziĉne stanice i softvera sa digitalnom kartom koji sluţi kao pogon baziĉnoj stanici.

9.4.8. Telematika i transportni proces Osnovna uloga telematike u transportnim sistemima je obezbeĊivanje odreĊenih podataka vezanih za transportni proces ili za rad vozila i vozaĉa, memorisanje, obrada i prenos tih podataka do korisnika. Time se stvara mogućnost dobijanja informacija na osnvu kojih se donose odgovarajuće upravljaĉke odluke znaĉajne za poboljšanje kvaliteta funkcionisanja transportnog sistema. Telematski sistemi predstavljaju sastavni deo informaconih sistema u transportnim preduzećima. Kao takvi omogućavaju dobijanje odreĊenih podataka za izraĉunavanje izmeritelja rada u prostoru i vremenu na osnovu kojih se ocenjuje rezultati rada grupe vozila ili ukupnog voznog parka u cilju donošenja odgovarajućih odluka koje će dovesti do povećanja kvaliteta transportnih usluga. Za dobijanje tih podataka mogu se koristiti razliĉiti izvori. Pre svega misli se na ureĊaje koji predstavljaju sastavni deo standardne opreme vozila kao što su tahografi i ĉitaĉi broja obrtaja. Pored ovih ureĊaja, na vozilu mogu biti ugraĊeni i meraĉ potrošnje goriva, CAN-BUS mreţa za dobijanje razliĉitih podataka vezanih za rad vozila ili razni drugi elektronski davaĉi ulaznih signala sa kabine ili šasije vozila (npr. senzori). Povezivanjem ovih ureĊaja sa on-board kompjuterom postavljenim u vozilu omogućava se precizno sakupljanje i prikazivanje svih podataka koji su sa njih raspoloţivi. Prebacivanjem ovako dobijenih podataka u sluţbi za njihovu obradu, najĉešće preko GSM mreţe, i korišćenjem odgovarajućih upravljaĉkih softvera formira se ĉitav jedan niz izveštaja znaĉajnih za donošenje odgovarajućih odluka vezanih za upravljanje voznim parkom. Na taj naĉin se ostvaruje kompletan uvid u rad pojedinih vozila i voznog parka u celini i utvrĊuju se pojedini

229

Elektronsko poslovanje delovi prevoznog procesa koje je potrebno posebno razmatrati u cilju otklanjanja odreĊenih nedostataka ili se identifikuju vozaĉi kojima je potrebna dodatna obuka kako bi se smanjili odreĊeni troškovi pre svega oni vezni za potrošnju goriva. Tahografi, kao jedan od mogućih izvora podataka, imaju mogućnost prikazivanja sledećih veliĉina:  Trenutna brzina kretanja vozila,  Trenutan broj obrtaja motora,  Brojĉanik odometram  Vrsta radnog vremena vozaĉa i suvozaĉa. Sa analognog zapisa tahografa, po prekidu ili završetku voţnje, mogu se dobiti sledeći podaci:  Promene brzine tokom voţnje,  Promene broja obrtaja motora tokom voţnje,  Vreme kada su registrovane vrednosti posmatrane veliĉine,  Broj preĊenih kilometara,  Vremena voţnje i vremena drugih aktivnosti. Uz pomoć ovih podataka i podatak o koliĉini prevezenog tereta koji se dobijaju preko senzora ili iz dokumenata vezanih za transport, moţe se izraĉunati ostvareni trasnportni rad koji predstavlja izlaz iz transportnog procesa na osnovu koga se utvrĊuje efikasnost sistema a samim tim i njegov kvalitet. Na osnovu ovih podataka kao i ostalih podataka dobijenih sa CAN-BUS mreţe (potrošnja goriva, nagla ubrzavanja i koĉenja, rad motora u praznom hodu, promena stepena prenosa i sl.) mogu se izvući odgovarajući zakljuĉci vezani za stil voţnje vozaĉa, vremena rada, brzine vozila i prekoraĉenja dozvoljene brzine, nepoštovnja propisa u vezi sa dozvoljenim vremenima rada posade vozila a takoĊe se moţe vršiti i kontrola vozaĉa sa aspekta potrošnje goriva. Većina ovih podataka moţe biti dostupna u realnom vremenu preko sistema koji koriste GSM mreţu za prenos podataka. MeĊutim, što je veća koliĉina podataka koja se prenosi preko ovog sistema veći su troškovi komuniciranja pa je za prenos podataka u realnom vremenu potrebno izabrati one podatke koji su zaista trenutno potrebni, dok se ostali podaci mogu preuzeti sa vozila po povratku u bazu. Na taj naĉin se znatno smanjuju troškovi prenosa podataka. Znaĉajan broj podataka moţe se dobiti ugraĊivanjem senzora na vozilo koji se postavljaju na zahtev korisnika kao dodatna oprema na vozilu. Podaci se sa ovih senzora prenose na on-board kompjuter gde se memorišu za potrebe dalje analize. Senzori se mogu postaviti na tovarni prostor vozila u cilju odreĊivanja teţine ili zapremine tereta koji se prevozi, mada se zbog velikih troškova korišćenja senzora kao izvori ovih podataka ĉešće koriste dokumenta vezana za transport. Postavljanje senzora na vratima prikljuĉnog vozila moţe se koristiti za utvrĊivanje neovlašćenog otvaranja tovarnog prostora koje moţe biti signalizorano preko on-board kompjutera i sistema za praćenje vozila. Pomoću senzora mogu se dobiti informacije o svakom otvaranju vrata koje su praćene informacijama o vremenu i lokaciji na kojoj je do toga došlo koje se dobijaju preko GPS sistema. Za zaštitu vozila i vozaĉa mogu se koristiti i druge vrste zaštitinih ureĊaja (alarm) pomoću kojih se signalizira problem (ovo se obiĉno koristi kod robe visoke vrednosti). Uz pomoć kartice za identifikaciju vozaĉa moţe se spreĉiti pokretanje vozila ĉime se onemogućava njegova kraĊa. Postavljanje senzora je posebno znaĉajno za odreĊivanje temperature na kojoj se prevozi roba i za signalizaciju u sluĉaju pada temperature ispod dozvoljene vrednosti kako bi se blagovremenim reagovanjem spreĉilo oštećenje robe. Time

230

Elektronsko poslovanje se takoĊe štite i interesi preduzeća u sluĉaju da klijent ima primedbe na kvalitet isporuĉene robe (davanjem dokaza da je roba isporuĉena na ispravan naĉin). Telematski sistemi mogu se takoĊe koristiti i za dobijanje podataka o vremenu dolaska ili odlaska sa mesta utovara ili istovara i za utvrĊivanje uzroka pojave odstupanja od plana rada pri ĉemu je potrebno izvršiti integraciju sa softverom za dispeĉiranje i rutiranje. Klijenti dobijaju informacije o vremenu dolaska vozila i na taj naĉin se povećava kvalitet usluge ĉime se utiĉe na kvalitet celokupnog transportnog sistema. UtvrĊivanjem lokacije vozila uz pomoć ovih sistema stvara se mogućnost sakupljanja robe u povratku u sluĉaju pojave naknadnog posla za vreme obavljanja transportnog zadatka. Vozaĉi dobijaju informaciju u vidu tekstualnih poruka od strane rukovodioca koja se odnosi na lokaciju gde treba da svrate u povratku radi preuzimanja robe koja nije bila planirana prilikom polaska vozaĉa na obavljanje transportnog zadatka, ĉime se ostvaruje bolje iskorišćenje vozila. Informacije ovog tipa mogu se dobiti i preko sistema za informisanje o realizaciji transportnog procesa gde postoji mogućnost sukcesivnog slanja informacija vozaĉima vezanih za obavljanje transportnog zadatka. Sve ovo dovodi do smanjenja ukupnih troškova, povećanje kvaliteta usluge i boljeg iskorišćenja raspoloţivih resursa ĉime se povećava kvalitet transportnog sistema a samim tim se ostvaruje i veći profit što predstavlja krajnji cilj svakog poslovnog sistema.

9.4.8.1. Fleet Board sistem Primer sistema koji se koristi u vozilima Mercedes Benz je Fleet Board sistem, koji u suštini predstavlja telematski Internet servis razvijen u svrhu kvalitetnijeg upravljanja voznim parkom. Ovaj sistem pruţa razliĉite vrste usluga svojim korisnicima. U zavisnosti od odluke klijenata o uslugama koje će koristiti odreĊuju se potrebni hardverski ureĊaji koje je potrebno postaviti na vozilo. Fleet Board sistem pruţa sledeće mogućnosti i usluge svojim korisnicima: 1. Praćenje vozila:  Ovabeštenje o redovnim servisima,  Upravljanje sistemom u sluĉaju pojave otkaza,  Operativne analize (analize stanja),  Tekstualno komuniciranje,  Beleţenje podataka vezanih za putovanje,  UtvrĊivanje lokacije vozila. 2. Obavljane transporta:  Plan rada za pojedine prevozne puteve,  Upravljanje pošiljkama i obaveštenje klijenata,  Praćenje odvijanja transportnog zadatka,  Analizu obavljenog transporta. Osnovne komponente Fleet Board sistema su:  Telefonski aparat,  Komunikacioni modul,  Prekidaĉi za promenu funkcije Fleet Board sistema,  GPS antena,  Fleet Board GSM antena,  GSM primopredajni ureĊaj,  Fleet board kontrolna jedinica,

231


Kompjuter povezan sa terminalom za vozaĉe, Terminal za vozaĉe: ekran/tastatura.

Fleet Board kompjuter je sa jedne strane povezan sa GPS antenom koja se postavlja na retrovizor suvozaĉevog mesta i koja se koristi za odreĊivanje trenutne lokacije vozila. Podaci koji se smeštaju na ovaj kompjuter mogu biti raspoloţivi vlasniku vozila. Prijem i slanje podataka se vrši putem GSM mreţe. Za prenos podataka moţe se koristiti i GPRS koji predstavlja poseban sistem u okviru GSM mreţe. Umesto protoka podataka preko stalne veze, ovaj paket koristi mreţu jedino onda kada se pojave podaci koje treba preneti. Podaci se prenose do mreţe pomoću Internet Protocol tehnologije koja omogućava prenos podataka bez direktnog povezivanja na prijemnik. Podaci se tako sakupljaju u pravilnom redosledu za prenos na prijemnik. Zahvaljujući ovoj tehnologiji omogućeno je istovremeno korišćenje kanala za prenos podataka od strane više korisnika ĉime se bolje iskorišćava kapacitet GSM mrţe. TakoĊe ovakav naĉin prenosa podataka je jeftiniji obzirom na koliĉinu informacija koje se prenose.

232


10. RIZICI I BEZBEDNOST U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU BANKARSKIH I POŠTANSKIH SISTEMA Internet je javna mreţa dostupna svima. Zbog toga se u cilju njegovog korišćenja u savremenom poslovanju moraju pronaći mehanizmi koji će obezbediti:  zaštitu tajnosti informacija,  integritet informacija i  autentiĉnost informacija. Banke i njihovi komitenti se pri korišćenju elektronskih sistema susreću sa problemom obezbeĊenja potpune sigurnosti, tajnosti i postojanosti podataka. Veza korisnika i banke putem Internet-a prikazana je na Slici 8.1.

Slika 8.1. Veza korisnika i banke putem Internet-a Sistemi zaštite su delo ljudi, a dobro je poznato da sve što ljudski rod napravi, ljudski rod moţe i da pokvari.Ništa drugaĉije nije i sa sistemima zaštite na Internet-u. Opasnosti koje nastaju u korišćenju Internet-a mogle bi se klasifikovati u sledeće kategorije:  neautorizovan ulazak u sistem – neautorizovane aktivnosti pristupanja sistemu,  neovlašćen pristup resursima sistema – neovlašćene aktivnosti pri pristupanju resursima sistema od strane legitimnog ili nelegitimnog korisnika,  razotkrivanje podataka – pristupanje ili ĉitanje informacija na neautorizovan naĉin,

233


neautorizovana modifikacija podataka – modifikacija, brisanje ili uništavanje podataka na sluĉajan ili neautorizovan, nameran naĉin, poricanje realizovanih aktivnosti – svesno odbijanje priznanja realizovane aktivnosti, laţiranje aktivnosti – falsifikovanje neke aktivnosti kao aktivnosti legitimnog uĉesnika.

10.1. IDENTIFIKACIJA I ANALIZA RIZIKA Pod rizicima (opasnostima) podrazumevaju se vanredni dogaĊaji usled ĉijeg ostvarenja moţe doći do ekonomski štetnih posledica za pojedine osobe, odnosno banke. Identifikacija, analiza i upravljanje rizicima,usmereni su na elektronsku maloprodaju bankarskih proizvoda i usluga, kao što su već pominjani ATM, POS sistemi, samousluţno bankarstvo, i dr., zbog veće izloţenosti riziku u odnosu na zatvorene meĊubankarske sisteme plaćanja. Brze promene u informacionim tehnologijama koje utiĉu na prilagoĊavanje bankarske tehnologije u sferi Internet bankarstva, u znaĉajnoj meri utiĉu da lista rizika nikad ne moţe biti potpuna. U ovakvim okolnostima potrebno je identifikovati postojeće rizike u cilju upravljanja rizicima, kao i praćenje pojavnih oblika novih rizika. Specifiĉni rizici sa kojima se banke suoĉavaju u poslovanju sa elektronskim novcem, mogu se grupisati prema kategorijama rizika :  operacioni rizik,  reputacioni rizik,  pravni rizik,  tradicionalni bankarski rizici i  rizici internacionalnog elektronskog poslovanja.

10.1.1.

Operacioni rizici

Mogući su razliĉiti oblici operacionih rizika, kao što su rizici sigurnosti (pouzdanost i integritet sistema); rizici dizajniranja, implementacije i odrţavanja sistema; rizici zloupotrebe proizvoda i usluga od strane korisnika. 1. Rizici sigurnosti: Operacioni rizici sigurnosti pojavljuju se u vezi sa kontrolom sistema raĉunovodstva, informacija pomoću kojih banka komunicira sa okruţenjem, transfera elektronskog novca, kao i spreĉavanja pronevera – falsifikata. Za banku postaje sve kompleksnija kontrola pristupa sistemu usled proširenja kompjuterskih kapaciteta, geografske disperzije pristupnih taĉaka sistemu, korišćenja razliĉitih komunikacionih puteva, korišćenja javne mreţe Internet-a i dr. Narušavanje sistema sigurnosti moţe dovesti do pogrešnog prikazivanja obaveza banke, ili neautorizovani pristup sistemu banke moţe rezultirati direktnim gubicima i sl. Usled neadekvatne sigurnosti, hakeri preko Internet-a mogu pristupati, pretraţivati i koristiti pouzdane informacije, ili pak mogu uništiti podatke ubacivanjem virusa. Od strane zaposlenih takoĊe su moguće zloupotrebe ili ne namerne greške, koje se spreĉavaju uvoĊenjem posebnih sistema kontrole i autorizovanog pristupa podacima. TakoĊe je prisutan rizik falsifikovanja elektronskog novca,koji se moţe preventivno spreĉiti raznim vrstama kontrola, tehniĉkim i tehnološkim zaštitama. 2. Rizici dizajniranja, implementacije i odrţavanja sistema:Dizajniranje i implementacija sistema predstavlja kljuĉnu fazu u razvoju sistema Internet bankarstva i elektronskog novca. Zbog toga se rizici koji mogu nastati neadekvatnom primenom ove faze,

234

Elektronsko poslovanje mogu manifestovati u prekidu ili usporavanju sistema, što se veoma nepovoljno moţe odraziti na korisnike usluga. Banke se ĉesto opredeljuju za spoljne provajdere i eksterne eksperte za implementaciju, funkcionisanje i podršku poslovanja sa elektronskim novcem. Ovakva orjentacija banke je po pravilu ekonomski opravdana, imajući u vidu iskustva spoljnih saradnika. MeĊutim, i pored niza prednosti ovo opredeljenje banke nosi sa sobom mnoge rizike. Moguće je da provajderi nisu dovoljno struĉni da obezbede usluge koje se od njih oĉekuju, ili nisu u mogućnosti da modernizuju svoju tehniĉko-tehnološku osnovu u skladu sa zahtevima koji se pred njih postavljaju. Zbog intezivnog razvoja informacionih tehnologija, treba raĉunati na rizike koji se mogu javiti u narušavanju operativne aţurnosti sistema, zbog zamene zastarele tehnologije. TakoĊe je moguće da osoblje banke nije dovoljno pripremljeno za promenu tehnologije i naĉina rada, što se moţe odraziti na funkcionisanje sistema. 3. Zloupotrebe proizvoda i usluga od strane korisnika: Poslovanje sa elektronskim novcem nije imuno na zloupotrebe od strane korisnika usluga, bilo da se radi o nameri ili nehatu. Rizik ove vrste se povećava kada banka neadekvatno edukuje korisnike svojih usluga u pogledu mera sigurnosti prilikom verifikacije transfera elektronskog novca. Osporavanje autorizacije transakcija se moţe javiti kao posledica nedovoljne edukacije. Personalne informacije korisnika usluga (broj kreditne kartice, brojevi raĉuna u banci i sl.) moraju biti posebno zaštićene prilikom transakcija elektronskog novca.

10.1.2.

Reputacioni rizik

Reputacioni rizik se odnosi na negativne posledice javnog mnjenja za banku, koji rezultira u gubitku obezbeĊivanja sredstava za finansiranje ili gubljenju korisnika usluga. Ova vrsta rizika moţe da kreira trajni negativni javni imidţ ukupnih bankarskih operacija, što slabi sposobnost banke da uspostavlja i odrţava veze sa korisnicima usluga. Reputacioni rizik moţe nastati kao posledici preduzimanja akcija banke koje imaju za posledicu gubitak javnog poverenja u sposobnost banke da obavlja svoje funkcije, a time i gubitak poverenja u mogućnost uspešne realizacije preduzetih akcija. Ukoliko postoje problemi sa komunikacionim mreţama, što oteţava pristup korisnika usluga njihovim sredstvima ili izveštajnim informacijama o stanju njihovih raĉuna, moţe doći do znaĉajnog narušavanja imidţa banke. Reputacioni rizik moţe biti direktna posledica povećanoj izloţenosti ostalim kategorijama rizika, posebno operacionom riziku. Reputacioni rizik moţe nastati kada bankarski sistemi ili proizvodi ne zadovoljavaju oĉekivanja i prouzrokuju široko rasprostranjene negativne javne reakcije. Reputacioni rizik moţe nastati i u sluĉaju kada korisnici usluga nisu upoznati sa potrebnim informacijama o korišćenju usluga, odnosno proizvoda banaka. Banka moţe biti izloţena ovoj vrsti rizika i zbog prestupa, malverzacija i obmana treće strane, koje se odraţavaju na nesigurnost finansijskog sektora.

10.1.3.

Pravni rizik

Pravni rizik najĉešće nastaje u sluĉaju kada prava i obaveze strana koje uĉestvuju u finansijskim transakcijama nisu do kraja pravno regulisane. MeĊutim, do pravnog rizika moţe doći pri narušavanju pravila, propisa ili uobiĉajene prakse, odnosno ne poštovanjem zakona.

235

Elektronsko poslovanje Putevi transakcija elektronskog plaćanja mogu biti atraktivni za pranje novca, ukoliko pravila za spreĉavanje pranja novca nisu razraĊena. Banke ukljuĉene u poslovanje sa elektronskim novcem, moraju posvetiti posebnu paţnju identifikaciji korisnika usluga i njihovoj pravnoj zaštiti. Garantovanje pravne zaštite od strane banke treba da obuhvata, ne samo postojeće oblike transakcija i usluga, već i sve druge vidove koje će banka razvijati u budućnosti. Banke povezuju svoj Internet sajt sa sajtovima klijenata, što moţe biti izazov za hakere za razne vrste zloupotreba prema korisnicima bankarskih usluga, koje se mogu spreĉavati korišćenjem digitalnog sertifikata.

10.1.4.  





Tradicionalni bankarski rizici

U ovu grupu rizika spadaju: Kreditni rizik se odnosi na korisnika kredita i mogućnost da se ne izvrši obaveza u pogledu iznosa otplate kredita ili roka otplate. Rizik likvidnosti nastaje u sluĉaju kada banka nije u mogućnosti da izvršava dospele obaveze koje nastaju u uslovima elektronskog poslovanja. Kao posledica ovakvog stanja, poverioci mogu pokretati pravne radnje protiv banke. Rizik kamatne stope odnosi se na smanjenje kamatnih stopa do stepena u kome negativna kretanja kamatnih stopa smanjuju vrednost imovine u zavisnosti od ne ispunjenih obaveza u elektronskom novcu. Trţišni rizik je rizik gubitka, posebno u delu vanbilansnih pozicija, koji proistiĉe iz kretanja cena. On je karakteristiĉan i za devizni kurs, a imajući u vidu njegove oscilacije, banke koje vrše plaćanje u formi elektronskog novca u stranoj valuti, izloţene su riziku.

10.1.5.

Rizici internacionalnog elektronskog poslovanja

Internet bankarstvo i elektronski novac ne poznaju geografske barijere, tako da se trţišna ekspanzija širi izvan nacionalnih granica. Rizici koji su karakteristiĉni za nacionalno bankarstvo, takoĊe su relevantni za voĊenje internacionalnog Internet bankarstva, s tim što ovi rizici mogu biti još naglašeniji. Primera radi, banke se mogu suoĉiti sa razliĉitim zakonskim i regulativnim zahtevima, kada posluju sa korisnicima usluga izvan nacionalnih granica. U sluĉaju Internet bankarstva mogući su posebni pravni zahtevi koji vaţe za pojedine zemlje. Ne saglasnost sa razliĉitim nacionalnim zakonodavstvima kao na primer: zaštita potrošaĉa, zakoni o spreĉavanju pranja novca i sl., mogu izloţiti banku pravnim rizicima. Najĉešći postojeći rizici, koji se javaljaju korišćenjem Internet-a u poslovne svrhe su moguće povrede integriteta i poverljivosti podataka, kao i dostupnosti sajta. Na narednim slikama su prikazani mogući uzroci i posledice, koje se u odreĊenoj meri mogu preneti na osiguranje.

236


Slika 8.2. Povreda integriteta Povrede integriteta: Pod pojmom integriteta se podrazumeva da podaci, informacije i razne usluge smeju da budu izmenjeni iskljuĉivo od strane ovlašćene osobe ili institucije. Šta se sve moţe dogoditi u sluĉaju brisnja ili menjanja podataka od strane neovlašćenih lica prikazano je na Slici 8.2.

Slika 8.3. Povreda poverljivosti podataka Povrede poverljivosti podataka: Poverljivost podataka podrazumeva da podaci, informacije i razne usluge smeju da budu dostupni iskljuĉivo ovlašćenim osobama ili institucijama. To je jako osetljivo pitanje koje ukoliko mu se ne pristupi krajnje ozbiljno moţe dovesti do poptunog gubitka poverenja kupaca i rušenja ugleda jedne kompanije (Slika 8.3.).

237

Elektronsko poslovanje Dostupnost sajta: Dostupnost podrazumeva da podaci, informacije i razne usluge moraju biti dostupni u ţeljenom vremenskom trenutku. Izuzetno opasni Denial-of-Service (DoS) napadi mogu u trenutku da dovedu do velikog pada vrednosti akcija jedne kompanije (Slika 8.4.).

Slika 8.4. Dostupnost sajta 10.2. KRIPTOGRAFIJA U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU Tokom stoleća, kriptografija se razvijala i koristila kao alat u zaštiti informacija, naroĉito u vojnim, diplomatskim i drţavnim komunikacijama uopšte. Imala je dugu i fascinantnu istoriju uspona i padova doseţući ĉak i do odluĉujućih uloga u ishodima ratova. Najbolji primer za to je dešifrovanje Nemaĉke Enigma mašine u Drugom svetskom ratu. Javni interes za kriptografiju dramatiĉno je porastao uvodjenjem tzv. kriptografije javnih kljuĉeva u 1976. god., tj. asimetiĉnih algoritama za oĉuvanje bezbednosti informacija, ĉime se dobila mogućnost postizanja tajnosti informacija bez prethodne razmene tajnog kljuĉa putem sigurnog komunikacionog kanala. S druge strane, u modernoj informatiĉkoj eri kada se informacije obraĊuju, prenose i ĉuvaju u elektronskoj formi u velikim komunikacionim i kompjuterskim mreţama, one postaju izloţene ĉitanju, kopiranju i neautorizovanoj promeni. Kriptografske tehnike obezbeĊuju sredstva koja osiguravaju tajnost i inegritet, kao i druga srodna svojstva vezana za oĉuvanje sigurnosti informacija. Vremenom, komercijalne i civilne kriptografske aplikacije su napredovale od aplikacija klasiĉnih komunikacionih sistema kao što su kablovska telefonija, telegrafija, televizija i beţiĉne komunikacije do aplikacija vezanih za mobilnu beţiĉnu telefoniju i razliĉitie servise na integrisanim komunikacionim mreţama, kao što je Internet, kao i aplikacija vezanih za elektronske medicinske datoteke, elektronsku razmenu podataka, elektronsko bankarstvo i trgovinu, ukljuĉujući tzv. smart (“pametne”) kartice i elektronski novac. To zaista nepregledno podruĉje, odnosno skoro kompletna aktivnost najznaĉajnijih svetskih tokova, nuţno zahteva bezbednost informacija. Osnovni elementi kriptografije su: šifrovanje, dešifrovanje i kljuĉ. Šifrovanje je transformacija originalne poruke pomoću odgovarajućeg postupka u neĉitljivu formu za sve, sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za dešifriranje. U postupku

238

Elektronsko poslovanje šifrovanja, u mehanizam šifrovanja ulazi originalna poruka i specifiĉan sadrţaj koji se zove kljuĉ. Dešifrovanje je inverzna transformacija kojom se od šifrovane poruke uz pomoć kljuĉa i mehanizma za šifrovanje dobija ponovo originalni ili izvorni oblik poruke(Slika 8.5.).

Slika 8.5. Šematski prikaz šifrovanja i dešifrovanja Postoje dve vrste šifrovanja : 1. Simetriĉno šifrovanje (Šifrovanje tajnim kljuĉem) – Podrazumeva da su kljuĉ za šifrovanje i kljuĉ za dešifrovanje isti, što znaĉi da i pošiljalac i primalac poruke koriste isti tajni kljuĉ. (Slika 8.6.).

Slika 8.6. Šematski prikaz simetriĉne kriptografije 2. Asimetriĉno šifrovanje (šifrovanja javnim kljuĉem) – Podrazumeva dva kljuĉa: javni, moţe se slobodno distribuirati i šalje se kroz mreţu, i tajni koji je dostupan samo njegovom vlasniku. Iako su razliĉiti, kljuĉevi su meĊusobno povezani odreĊenim transformacijama. Poznavanje jednog kljuĉa i algoritma transformacije ne omogućava dobijanje drugog kljuĉa. Najbitnije je da se tajni kljuĉ u celom postupku komunikacije nigde ne šalje jer ne postoji potreba da bilo ko sem njegovog vlasnika bude upoznat s njim. Što znaĉi da moţete bilo

239

Elektronsko poslovanje kome da pošaljete šifrovanu poruku ako znate javni kljuĉ osobe kojoj šaljete, a samo primalac svojim tajnim kljuĉem moţe da dešifruje poruku (Slika 8.7.).

Slika 8.7. Šematski prikaz asimetriĉne kriptografije Ovaj sistem predstavlja rešenje za prva dva uslova koja smo na poĉetku ovog teksta postavili - zaštitu tajnosti informacija i oĉuvanje njihovog integriteta. ObezbeĊenje autentiĉnosti informacija tj. definisanje i provera identiteta pošiljaoca postiţe se upotrebom digitalnih potpisa i digitalnih sertifikata. Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentiĉnost sadrţaja poruke (dokaz da poruka nije promenjena na putu od pošiljaoca do primaoca), kao i da obezbedi garantovanje identiteta pošiljaoca poruke.Osnovu digitalnog potpisa ĉini sadrţaj same poruke. Pošiljalac primenom odreĊenih kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne duţine stvara zapis fiksne duţine (pr. 512 ili 1024 bita) koji u potpunosti oslikava sadrţaj poruke.To praktiĉno znaĉi da svaka promena u sadrţaju poruke dovodi do promene potpisa. Ovako dobijen zapis on dalje šifruje svojim tajnim kljuĉem i tako formira digitalni potpis koji se šalje zajedno sa porukom. Potpis ili drugi oblik autentikacije obiĉno se zahteva kako bi se utvrdila autentiĉnost potpisnika i njegove namere da se obaveţe sadrţinom dokumenta koji potpisuje. Najĉešći oblik potpisa je svojeruĉni. MeĊunarodne konvencije i jednobrazna pravila su poslednjih nekoliko decenija prihvatile pravilo po kome se smatra da se potpis moţe dati i u drugoj formi pod uslovom da je ista „saglasna sa pravom zemlje u kojoj je konkretni dokument izdat“. Ovakva formulacija, na primer, moţe da se naĊe u konvencijama o prevozu robe morem (Hamburška pravila 1978.god.) i Konvenciji UN o odgovornosti preduzetnika transportnih terminala (1991.god). U oba ova dokumenta se navodi da se potpis moţe dati „svojeruĉno, u obliku faksimila ili druge odgovarajuće verodostojne isprave koja se daje na bilo koji drugi naĉin“. Pristup funkcionalne ekvivalentnosti prvi put je jasno odreĊen UNCITRAL-ovim Modelom zakona o elektronskoj trgovini, a osnovna mu je svrha da se elektronskom dokumentu i elektronskom potpisu priznaje pravna snaga u onoj meri u kojoj su funkcije pisane isprave sa svojeruĉnim potpisom. U skladu sa tim, novim zakonskim reformama nije svrha da proglase elektronski zapis pisanom ispravom , već da se izjednaĉi njihova pravna snaga pod uslovom da elektronski dokument moţe da ispuni funkcije koje se oĉekuju od onoga u pisanom obliku. Osnovna funkcija elektronskog potpisa je da obezbedi:  autentiĉnost (Authentication) – utvrĊivanje identiteta osobe koja je potpisala dokument;  integritet (Integrity) – utvrĊivanje da nije isprava menjana nakon potpisivanja;

240


neporicivost (Non-repudation) – onemogućavanje naknadnog povlaĉenja ili poricanja potpisa. Elektronski potpis je generiĉki pojam koji podrazumeva ĉitav niz razliĉitih vrsta digitalno prikazanih podataka poput ispisanog imena na kraju e-maila, skenirane slike ruĉnog potpisa, tajnog PIN koda, kompjuterski skladištenog otiska prsta ili digitalnog potpisa. Polazeći od funkcionalnog pristupa, elektronski potpis se moţe definisati kao niz bitova koji oznaĉavaju neĉiji identitet i nameru, a da bi imao pravnu snagu mora da na zadovoljavajući naĉin obavlja odreĊene finkcije. Osim već spomenutih osnovnih funkcija, od elektronskih potpisa ĉesto se traţi i da ispunjava dodatne zahteve:  mora da bude jedinstven za osobu koja ga koristi – tehnologija izrade ne sme da dopusti pojavljivanje više istih potpisa za razliĉite osobe  mora da bude pod iskljuĉivom kontrolom osobe koja ga koristi – treba spreĉiti mogućnost zloupotrebe kraĊom sredstva i/ili podataka za izradu potpisa  treba da omogući proveru identiteta korisnika – s obzirom na to da elektronski potpisi ne moraju jasno da upućuju na neko ime ili prezime, neophodno je osigurati drugu mogućnost provere identiteta(npr.pomoću sertifikata)  treba da postoji veza izmeĊu potpisa i potpisane isprave – ruĉni je potpis fiziĉki smešten na dokumentu, dok je kod elektronskih potpisa tu vezu potrebno posebno uspostaviti (npr.hash funkcijom u sluĉaju digitalnih potpisa). S obzirom na tehnologiju izrade razlikujemo tri osnovne vrste elektronskih potpisa:  skenirani ruĉni potpis - kao što to sam naziv kaţe, skenirani ruĉni potpis je slika ruĉnog potpisa i predstavlja najjednostavniji oblik elektronskog potpisivanja. Takav potpis ne zadovoljava ni osnovne funkcije da bi mogao da ima pravnu snagu jednaku svojeruĉnom potpisu i zato nema vaţnije mesto u savremenom elektronskom poslovanju.  biometrijski potpis - podrazumeva skladištenje bioloških karakteristika pojedinca u elektronskom obliku i njihovo korišćenje za identifikaciju (npr. otisci prstiju, mreţnjaĉa oka, prepoznavanje glasa, DNK provera). S obzirom na visok nivo sigurnosti i zaštite, te na efikasnost, brzinu i praktiĉnost tih tehnologija, u budućnosti se oĉekuje rašireno korišćenje biometrijskih elektronskih potpisa.  digitalni potpis - niz znakova u digitalnoj formi (obiĉno duţine 1024 bita) dobijen primenom asimetriĉne kriptografije. Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentiĉnost sadrţaja poruke (dokaz da poruka nije promenjena na putu od pošiljaoca do primaoca), kao i da obezbedi garantovanje identiteta pošiljaoca poruke. Upotreba digitalnog potpisa podrazumeva sprovoĊenje postupka izrade i postupka provere (verifikacije) potpisa. Nakon što smo oznaĉili tekst koji ţelimo potpisati, posebnim software-om iz njega je potrebno proizvesti hash, odnosno, saţetak poruke. Ne radi se o logiĉkom, već o matematiĉkom saţetku poruke koji, nezavisno od duţine poruke, uvek mora biti iste veliĉine. Hash algoritam spada u jednosmerne funkcije, što znaĉi da iz njega nije moguće rekonstruisati izvornu poruku. Digitalni potpis nastaje kada privatnim kljuĉem potpisnika (pošiljaoca) šifrujemo hash te se on pridodaje izvornoj poruci i šalje primaocu.

241


Slika 8.8. Kreiranje digitalnog potpisa Primalac koji raspolaţe porukom i pridruţenim digitalnim potpisom treba još da nabavi javni kljuĉ potpisnika poruke. Hash funkcija primenjena na odreĊeni tekst uvek proizvodi identiĉan krajnji rezultat i provera digitalnog potpisa se temelji na toj karakteristici. Javnim kljuĉem potpisnika primalac će dešifrovati digitalni potpis i tako dobiti hash koji će uporediti s hashom dobijenim neposredno iz primljene poruke. Ako su ta dva hash-a jednaka znaĉi da je poruku potpisao vlasnik privatnog kljuĉa i da poruka u komunikacijskom procesu nije menjana.

Slika 8.9 Provera digitalnog potpisa

242


Primer digitalnog potpisa dat je nastavku:

--- BEGIN PGP SIGNATURE --Version:2.6.2 owHtjukioedSftkuk+38Gtuzer+BeZgui79L03flĉopertUNj@UuhX2soUspaufVsfopŠ u8tby1kUXTGsFhAgsEYa 0/eed9+59917j3nsS17746789Retyiop47987HgiuopŠtrvgui0456/ajW/7rlIBrj/Zbf WrtopHGz467/opšthikkuekopBV562Rmj2ndFrt 1d8dNmyvvq12K7tj89opLxf --- END PGP SIGNATURE--Glavni problem asimetriĉne kriptografije je identifikacija pošiljaoca poruke, pa se najveći rizik u primeni tehnologije digitalnog potpisa ogleda u nesigurnosti primaoca poruke obzirom na to pripada li neki javni kljuĉ osobi koja je naznaĉena kao potpisnik. Infrastruktura javnog kljuĉa rešava ovaj problem i omogućava razmenu podataka (i novca) posredstvom, u osnovi vrlo nesigurne mreţe, kao što je Internet. Suština je u posredovanju autoriteta od poverenja, koji izdaje potvrdu (sertifikat) o identitetu uĉesnika elektronske razmene podataka (potpisnika), te u postojanju aţurne javne evidencije svih sertifikata. Infrastruktura javnog kljuĉa (Public Key Infrastructure –PKI) je skup izdavanja, provere i upravljanja sertifikatima koji sluţe za identifikaciju uĉesnika u elektronskoj komunikaciji. Osnovni elementi PKI skupa su: ● sertifikator (Certification Authority - CA) ● registrator (Registration Authority - RA) ● popis sertifikata (Certificate Repository – CR) Okosnicu PKI skupa ĉini sertifikator, kao nezavisna treća strana, koja ima za cilj osigurati poverenje pruţajući garanciju da odreĊeni javni kljuĉ pripada upravo odreĊenoj osobi. Nakon podnošenja zahteva izdavalac sertifikata proverava identitet potpisnika, izraĊuje njegov privatni i javni kljuĉ, te mu dostavlja sertifikat i privatni kljuĉ, a potpisnik će pri prvoj komunikaciji primaocima svojih poruka kao dokaz identiteta poslati sertifikat. Sertifikat je u formi elektronskog dokumenta, a najĉešće se smešta zajedno sa privatnim kljuĉem na smart kartici. Izdavalac sertifikata duţan je staviti javni kljuĉ vlasnika sertifikata na raspolaganje svim zainteresovanim osobama. Registrator je subjekt koji izdaje sertifikate sertifikatorima i vrši nadzor nad njihovim radom, a u nekim sluĉajevima moţe biti zaduţen i za proveru zahteva za izdavanje sertifikata. Popis sertifikata mora pruţati aţuran pregled svih izdatih i nevaţećih sertifikata. U praksi najĉešće funkcioniše po principu umreţenog skupa evidencija svih izdavalaca sertifikata , što omogućuje jednostavan pristup korisnicima koji ţele proveriti identitet potpisnika i njegov javni kljuĉ. Smisao PKI infrastrukture je uspostavljanje poverenja, a to je usko vezano uz pitanje odgovornosti za štete koje mogu nastati npr. zbog neovlašćene upotrebe privatnog kljuĉa ili ne aţurnog potpisa sertifikata. Ako koristite sistem šifrovanja javnim kljuĉem i ţelite da nekom pošaljete poruku, morate prvo dobiti njegov javni kljuĉ. MeĊutim, kako moţete biti sigurni da je to zaista njegov kljuĉ? Rešenje ovog problema postiţe se upotrebom digitalnih sertifikata. Moţemo ih nazvati i

243

Elektronsko poslovanje digitalnom liĉnom kartom, jer oni zaista to i jesu - digitalna liĉna karta u cyber prostoru, sredstvo kojim će te vi ili osoba sa kojom komunicirate dokazati identitet na Internet-u. Osnovni format digitalnog sertifikata prikazan je na Slici 11.10. Pošto na Internet-u nema policije koja bi proverila vaše podatke i izdala vam liĉnu kartu, pojavile su se kompanije koje imaju ulogu „treće strane‟, CA (Certificate Authority) ĉija je uloga da provere i utvrde neĉiji identitet i nakon toga mu izdaju digitalni sertifikat.

244

Elektronsko poslovanje

Recommend Documents