UNIVERZITET U NOVOM SADU Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin
ELEKTRONSKO UČENJE Dr Dragana Glušac
Zrenjanin, 2008.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________ 2
Knjiga je u radnoj verziji i namenjena je isključivo za besplatno distribuiranje studentima master studija u cilju njihove poslediplomske nadogradnje znanja.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________ 3
1. Elektronsko učenje 1.1. Obrazovne potrebe digitalnog društva
P
rva decenija 21. veka je na izmaku. Deca u školskom uzrastu, od nižih razreda osnovne škole, preko maturanata, pa do studenata, i onih koji uče uče uz rad, podrazumevaju računar
kao deo svog životnog prostora. Računar je postao neprikosnoveni
izvor
zabave u smislu individualnih ili kolektivnih igara, medijuma za muziku, filmove, komunikaciju sa geografski udaljenim sagovornicima, kao sredstvo dopisivanja, i tako dalje. Sveobuhvatno, računar postaje punopravni deo njihovih života, i to sa kako sa aspekta privatnih delatnosti, tako i sa profesionalnog
aspekta.
Realan
i
neminovan
zaključak
je
da
je
implementacija računarske filozofije u nastavne procese neizbežna. Brz tehnološki napredak ljudske civilizacije uzrokuje evolucione potrebe za promenama u obrazovnom konceptu. Svetski su prihvaćeni novi standardi u oblasti obrazovanja koji su u znatnoj meri pomerili staromodna shvatanja i koncepte nastave. Modernizacija obrazovne tehnologije kao sastavnog dela nastavnog procesa neminovni su u ovom tehnološkom trenutku.
Pojam znanja se menja. Savremeno obrazovanje zahteva
transformaciju “aktivne
"tradicionalnog
izgradnje
znanja”,
modela gde
su
reprodukcije nastavnici
i
znanja" učenici
u
model
partneri
u
zajedničkom delovanju na izgradnji baze znanja koju treba usvojiti. Ono što novo doba nameće samo po sebi je ono što se u svetu naziva “Life Long Learning” gde je aktivni pojedinac prinuđen da
individualno transformiše
prikupljene informacije u znanje. Tome ga treba naučiti, i to ne samo da samostalno nalazi informacije, nego i da upravlja njima, analizira ih i pretvara u korisno znanje. Uloga nastavnika u školi samim tim postaje nešto drugačija: on više nije centar učionice u kojoj se odvija frontalna nastava već saradnik, instruktor ili "trener" koji pomaže učenicima da uče na svoj
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________ 4
način i uspešno prerade informacije u znanje. Osnovni zadatak nastavnika jeste naučiti učenike kako učiti, drugim rečima stvoriti informacijski pismene učenike, buduće
informacijski
pismene stručnjake u
svom
području.
Informacijski pismena osoba razume ulogu računara kao saradnika u procesu traženja i obrade informacija, ali je isto tako svesna kako uspešnost tog procesa zavisi najviše od nje same, a ne od tehnologije koju koristi. Novi naraštaji učenika, tzv. Net-generacija, zahteva novi pristup učenju “fokusiranom na učeniku”, To je više od samog prilagođavanja različitim stilovima učenja; to je predavanje komandi samog učenja u ruke učenika.
♦
Ovo učenje se odlikuje ne samo većom autonomijom učenika,
nego je i veći naglasak na aktivno učenje, gdje ključne uloge imaju kreiranje, komuniciranje i participiranje, i izmenjenim ulogama nastavnika do te mere da nestaje razlika između nastavnika i učenika u potpunosti.♥
1.2. Pojam elektronsko učenje
P
ojam "elektronsko učenje" je jedan od danas najkorišćenijih sintaksi u procesu modernizacije obrazovanja u svetu. Koriste se razne definicije elektronskog učenja. Česta su pogrešni konteksti
elektronskog učenja, učenja na daljinu, i ostalih. Po definiciji
Američke
asocijacije ASTD (American Society for Trainers and Development) E učenje je metodologija kojom se ”nastavni sadržaj ili aktivnosti u učenju isporučuju uz pomoć elektronskih tehnologija" (eng. instructional content or learning experiences delivered or enabled by electronic technology) (ASTD, 2001). Time se objedinjuju svi diversifikativni nazivi za elektronsko učenje: §
Elektronsko učenje (E learning),
§
Web utemeljeno učenje (Web Based Learning),
§
Web utemeljena nastava (Web Based Instruction),
♦
O'Neill, G. & McMahon, T. (2005). Student-Centred Learning: What Does it Mean for Students and Lecturers? http://aishe.org/readings/2005-1/oneill-mcmahon-Tues_19th_Oct_SCL.html ♥
Downes, S. (2005). Are the Basics of Instructional Design Changing? http://www.downes.ca/cgi-bin/page.cgi?db
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________ 5
§
Vežbanje utemeljeno na Internetu (Internet Based Training),
§
Raspodeljeno učenje (Distribute Learning),
§
Napredno raspodeljeno učenje (Advanced Distributed Learning),
§
Udaljeno učenje (Distance Learning),
§
On-line učenje (On-line Learning),
§
Mobilno učenje (Mobile Learning),
§
Upravljano učenje (Remote Learning), i dr.
E-learning, ili elektronsko učenje, prisutno je i funkcioniše u praksi već desetak godina kao učenje olakšano i pojačano korišćenjem informacione i komunikacione tehnologije. Takvi uređaji obuhvataju računar, CD-ROM-ove, digitalnu
televiziju, prenosne i
džepne računare
i mobilne telefone.
Komunikacija omogućuje upotrebu Interneta, elektronske pošte, diskusionih grupa, i sistema za kolaborativno učenje. E-learning se koristi i za učenje na daljinu, kroz mrežu intraneta, i može se smatrati komponentom fleksibilnog učenja. Kada se učenje odvija ekskluzivno preko mreže, tada se naziva online učenje. Kada se učenje distribuira mobilnim uređajima kao što su mobilni telefoni, prenosni i džepni računari, tada se učenje naziva mlearning. Mobilno učenje (m-learning) i učenje preko mreže (on-line learning) su dva podskupa elektronskog učenja (e-learning). Sva tri ova skupa pripadaju učenju na daljinu*.
Brown, T. H. (2004). The Role of m-Learning in the Future of e-Learning in Africa? In Distance Education and Technology: Issues and Practice. Hong Kong. *
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________ 6
Slika . Različiti oblici učenja i njihov međusobni odnos U formalnom smislu e-učenje uključuje brojne strategije učenja i tehnologije koje podržavaju proces učenja i to one poput CD-ROM uređaja i medija, zatim nastave izvođene na računaru, videokonferencijskih sistema, nastavnih sadržaja za učenje koji su isporučeni uz pomoć satelitske komunikacije i mreža obrazovanja. U njima se vrši individualna razmena informacija i sticanje znanja onih koji učestvuju u takvom procesu. U načelu to je učenje zasnovano na elektronskoj tehnologiji, oblikovano tako da omogućava sticanje znanja i veština ne samo učenika u formalnom procesu učenja i poučavanja, već i svim kategorijama korisnika u tzv. procesu celoživotnog učenja i poučavanja, a to znači učenja uz rad, prekvalifikacija i dokvalifikacija za nova zanimanja, i sl.
1.3. Psihološke osnove elektronskog učenja
U
čenjem se, kao kompleksnim procesom, bave psihologija i pedagogija. najširem
Pod
smislu
pojmom
„Učenje“
aktivnost
podrazumevamo
pojedinca
koja
u
rezultuje
usvajanjem određenih znanja, veština i navika. Rezultati učenja, prema
ELEKTRONSKO UČENJE Blumu,
mogu
biti
____________________ 7
vezani
uz
razvoj
sposobnosti
na
spoznajnom
(kognitivnom), doživljajnom (afektivnom) i praktičnom (psihomotornom) području. Učenje je širi pojam od obrazovanja i poučavanja. Učenjem se stiče određeno znanje, ali i stavovi i vrednosti. Stavovi su stečene tendencije reagovanja na određeni način prema nekome ili nečemu. Vrednosti su ljudska uverenja koja usmeravaju ponašanje, mišljenje i doživljavanje pojedinca prema nekim temeljnim obeležjima njegove okoline. Vrednosti su vezane uz materijalno i duhovno područje socijalnog života pojedinca, životnu okolinu, etiku i moral i sl. Na primer, polaznik nastave informatike
može
imati
određene
stavove
prema
učenju
sadržaja
informatike, a takođe i na određeni način vrednovati obrazovanje kao više ili manje bitan činiilac kompletnog razvoja. U zavisnosti od nivoa usvojenosti sadržaja i mogućnosti da učenik usvojene sadržaje praktično koristi govorimo o sledećim nivoima rezultata učenja: - prepoznavanje je mogućnost identifikacije činjenica i pojava s kojima se pojedinac ranije susretao (npr. prepoznavanje tačnog odgovora na pitanje u testu s ponuđenim odgovorima); - prisećanje i reprodukcija odnose se na mogućnost samostalnog prizivanja u sećanje i ponavljanja (naglas, napismeno i drugačije) nekih ranije usvojenih sadržaja; - rešavanje problema iz informatike na kojem je stečeno određeno znanje; - snalaženje i prilagođavanje u novim uslovima povezano je s definisanjem problema u novim situacijama, razradom načina njihovog rešavanja, kreativnim pristupom i inoviranjem u primeni ranije stečenih znanja, stvaranjem novih znanja, kao i s prilagođavanjem okoline svojim potrebama i ciljevima, uvažavajući društvene, etičke, ekološke i druge vrednosti. Bihevioristički pristup objašnjavanju procesa učenja razvijen je u prvoj polovini 20. veka, a prema njemu je učenje povezano sa stvaranjem asocijacija između određenih podražaja i reakcija organizma. Biheviorizam je pokazao na važnu ulogu potkrepljivanja ili nagrađivanja u procesu učenja. Ukoliko se nagrađuju ili potkrepljuju određene reakcije na specifične
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________ 8
podražaje, onda se takve potrepljivane reakcije češće pojavljuju. Ukoliko nagrada za određene reakcije izostaje, onda se takve reakcije gase ili postaju sve ređe. Kognitivni pristupi učenju takođe potiču iz prve polovine 20. veka i uglavnom se zasnivaju na teorijskim postavkama o razvijanju kognitivnih shema ili misaonih struktura koje reprezentiraju određene spoljne ili unutarnje pojave ili procese. Učenje je povezano sa sticanjem novih shema i prilagodbom shema novim potrebama. Asimilacija je proces pretvaranja iskustva u unutarnje predstave i nove sheme koje su tako oblikovane da se uklapaju u postojeće znanje. Akomodacija je proces prilagođavanja i menjanja postojećih shema kako bi se moglo prihvatiti novo iskustvo. Za delotvorno poučavanje upotrebom kognitivnih teorija važno je, između ostaloga, prethodno utvrditi vrstu i razvijenost shema koje učenici poseduju te oblikovati proces i sadržaj učenja na način da se dalje razvijaju, menjaju i dopunjuju njegovog
postojeće razvoja
sheme. Sheme
postaju
sadržajno
koje
pojedinac
poseduje
tokom
sve
bogatije,
složenije
i
više
strukturirane. Osim spomenutih pristupa učenju, koji su više usmereni prikupljanju informacija, proces učenja može se oblikovati i kao rešavanje problema. Od mnoštva informacija u okolini veća je verovatnost da će biti primećene i korištene one koje omogućuju učeniku ispunjavanje određenih potreba i /ili rešavanje problema s kojima se suočava. Proces rešavanja problema pozitivno utiče na identifikaciju i razlikovanje korisnih i nepotrebnih informacija, pamćenje korisnih informacija koje su potrebne za dolazak do rešenja, kao i razvoj veština kroz oblikovanje i pamćenje strategije kojom se problem može rešiti. Poučavanje se, dakle, može unaprediti ukoliko je oblikovano kao rešavanje problema. Korištenjem analogije između učenja i rada računara moguće je promatrati učenje kao proces obrade informacija. Kod pamćenja možemo razlikovati
senzornu
memoriju,
kratkoročno
i
dugoročno
pamćenje.
Senzorna memorija vrlo kratko vreme (oko jednu sekundu) pohranjuje sadržaje koje registruju pojedina čula. Sadržaji kojima je usmerena
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________ 9
pozornost prelaze u kratkoročno ili primarno pamćenje. Kratkoročno pamćenje ima ograničeni kapacitet i obično je ograničeno na 5-7 elemenata (pojmove, predstave i sl.). Ono što se nalazi u kratkoročnom pamćenju učenik može svesno razmatrati i na osnovi tih sadržaja planirati i oblikovati svoje reakcije. Kod poučavanja je potrebno prilagoditi količinu informacija ograničenjima
kratkoročnog
pamćenja
i
podstaknuti
aktivnosti
koje
pospešuju prenošenje informacija iz kratkoročnog ili primarnog u dugoročno ili sekundarno pamćenje. Analizom, primenom i/ili ponavljanjem sadržaja koji se nalaze u kratkoročnom pamćenju povećava se verojatnost njihovog trajnijeg pohranjivanja u dugoročnom pamćenju ili sekundarnom spremištu. U elektronskoj nastavi, kao jedna od kognitivnih teorija učenja, posebno je popularan konstruktivistički pristup učenju prema kojem znanje nastaje aktivnošću učenika, a proces učenja se sastoji u (re)organizaciji shema kojima učenik reprezentuje određene elemente u svojoj fizičkoj i socijalnoj okolini. Budući da učenici sami stiču i "konstruišu" svoje znanje, nastavnici bi ih u tome samo trebali voditi i usmeravati. Zadatak je nastavnika da učenicima osiguraju potrebne izvore informacija i druge materijale kojima će sopstvenom aktivnošću izgraditi svoje znanje. Znanje se, pak, stiče u socijalnom kontekstu te je
šira društvena sredina u kojoj učenik stiče
znanja od velike važnosti za proces učenja. S vremenom nastavnici pokušavaju osamostaliti učenike koji trebaju naučiti kako sami učiti (engl. learn to learn). Za primenu ovog modela učenja u praksi važno je podsticati oblikovanje novih pojmova ili konstrukata kod učenika koji se povezuju sa ranije usvojenim shemama i ugrađuju u složene strukture na osnovi kognitivne aktivnosti i praktičnom iskustvu i delovanju učenika. 1.1.
Konstruktivistička teorija učenja
1.2.
Bihejvioristička teroija učenja
1.3.
Pijažeova teorija učenja
1.4.
Neuronska teorija učenja
1.5.
Teroija učenja MOZAK?
1.6.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________10
1.4. Kogitivni proces u Elektronskom učenju Kognitivne terije učenja bave se ključnim idejama koje objašnjavaju kako to čovek uči: §
Ljudska memorija ima dva kanala
za procesuiranje informacija –
visuelni i auditorni; §
Ljudska memorija ima limitiran kapacitet za obradu informacija;
§
Proces učenja je kompleksan mentalni proces;
§
Nova znanja i veštine se moraju aktivno primenjivati na konkretnim problemima. Visuelna i auditorna
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________11
2. ELEKTRONSKA OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA 2.1. Obrazovna tehnologija • • • •
Ø
Nastava. Elementi nastave: nastavnik, učenik, nastavni sadržaji, i obrazovna tehnologija. Uobičajeno značenje
reči
tehnologija
jeste
metodologija
projektovanja i proizvodnje nekog proizvoda. Pojam «obrazovna tehnologija» široko se upotrebljava nekih 40-ak godina u pedagogiji, a odnosi
se
na
sistematski
obrazovni
proces
potkovan
naučnim
metodama usmeren ka postizanju cilja obrazovanja. Međunarodno udruženje AECT definisalo je obrazovnu tehnologiju 1977. godine: «Obrazovna tehnologija je kompleksan integralni proces koji uključuje ljude, procedure, ideje, uređaje i organizaciju za analiziranje problema, planiranje, implementiranje, evaluaciju i provođenje rešenja o tim problemima, u situacijama u kojima je učenje svrsishodno i upravljano»*. Termin «nastavna tehnologija» odnosi se na koncepte, teoriju i polje rada, a fokusira se na olakšavanje učenja putem tehnologije, pod uslovom da je učenje «svrsishodno i upravljano», kako je i stojalo u ranijoj definiciji polja
(AECT,
1977).
Iako
se
«obrazovna
tehnologija»
i
«nastavna
tehnologija» ponekad upotrebljavaju kao sinonimi, reč je o širim i užim procesima. Nastava je uža od obrazovanja, u smislu da se odnosi na situacije koje su svrsishodne, tj. u kojima je učenik usmeren na specifične ciljeve ili zadatke postavljene od nekog drugog, i više upravljane, tj. u nastavi se koriste metode i resursi planirani i vođeni od nekog drugog. Tako je nastava podskup obrazovanja, a nastavna tehnologija podskup obrazovne tehnologije. Svrha obrazovne tehnologije je u tome da pomogne u *
Dušan Kljakić, mr sc. „IZGRAĐIVANJE KONCEPTA OBRAZOVNE TEHNOLOGIJE“Pedagoška akademija Sarajevo
ELEKTRONSKO UČENJE povećanju uspešnosti
____________________12
obrazovanja
i
procesa učenja, pod čime
se
podrazumeva: Ø
Bavljenje učenikom. Upoznavanje učenikove dispozicije ličnosti, kao što su: preferencije, interesovanja, aktiviranje pojedinih saznajnih procesa i sposobnosti.
Ø
Postizanje
postavljenih
obrazovnih
ciljeva.
Cilj
obrazovanja
određuje sadržaje, organizaciju, metode, metodologiju realizacije i kriterijume vrednovanja. Ciljevi obrazovanja i nastavepodređeni su opštem cilju koji se razrađuje prema vremenskom razdoblju u kojem ga je moguće ostvariti. Cilj određuje sadržaj, sadržaj određuje metode, tehnike i sredstva nastavnog rada. Ø
Poboljšanje kvaliteta i kvantiteta učenja učenika. Organizacija rada i izvođenje nastave značajno utiče na karakter učenika koji će odgovarati potrebama digitalnog društva. Korišćenjem savremene obrazovne tehnologije funkcije nastavnika postaju složenije i zahtevaju više rada i uloženog napora, ali se to sve nadoknađuje postizanjem boljeg '' kvaliteta učenika''.
Ø
Organizacija oblika, sredstava i metoda rada. Efikasnu nastavu koja unapređuje misaonu aktivnost učenika obogaćuju nastavni oblici, metode i sredstva. Aktivno učešće, samostalnost učenika u sticanju znanja i njihovoj primeni uslovljeno je kombinacijom oblika nastavnog rada, uvođenjem novih metoda rada, te primenom klasičnih i savremenih nastavnih sredstava.
Ø
Vrednovanje rada učenika. Osnovni zadatak vrednovanja je da odredi
do
kog
nivoa
su
ostvareni
ciljevi
obrazovanja.
Ono
podrazumeva samo ono što čini razvoj ličnosti potpunijom i uslovljava njeno napredovanje. Osim ove opšte konstatacije cilj vrednovanja je i otkrivanje eventualnih problema te preduzimanje odgovarajućih mera za njihovo saniranje.* Poslednjih godina desile su se mnoge promene u teoriji i praksi obrazovne tehnologije. Novo razumevanje procesa čovekovog učenja i *
Soleša D. “Obrazovna tehnologija” Sombor 2000.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________13
prirode samog znanja izazvali su pedagoge da ponovo razmisle o osnovnim konceptima na koje se oslanjaju nastavne metode. Napredovanja u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji (ICT) izmenila su i proširila mogućnosti za podršku učenju u učionici i učenju na daljinu. Što više ima digitalizovanih resursa za učenje, tim se jednostavnost i ekonomičnost njihovog prenosa povećava, a sve to predstavlja novi izazov ustaljenim mišljenjima o načinu kreiranja, pohranjivanja i korišćenja resursa. Osavremenjivanje obrazovne tehnologije menja tok radnog procesa, oslobađajući pri tom nastavnika od dnevnih rutinskih zadataka i pružajući mu dodatne mogućnosti delovanja zasnovanog na saradničkom odnosu sa učenicima, i svih dostupnih izvora znanja, medija i nastavnog gradiva kao sastavnog dela učenja.
2.2. Pedagoške tehnologije
karakteristike
elektronske
obrazovne
Kakve promene i mogućnosti donosi E učenje u pedagoškom smislu? To su pre svih: a) Pre svega to je fleksibilnost vremena i mesta pohađanja nastave. Dok je u tradicionalnom sistemu obrazovanja
geografska podudarnost
bila nužnost obavljanja nastave, danas je to sasvim nebitan detalj. Nije nužno da su svi učesnici u procesu obrazovanja na istom mestu i u isto vreme. Naravno, u delu formalnog školovanja, ova tvrdnja je samo momenat dopunskog rada sa učenicima, gde ih treba navikavati i pre svega naučiti da se informacije mogu steći i na ovaj način, na šta će naići u nekom kasnijem životnom trenutku. Većina savremenih profesija i profesionalnih udruženja, uključujući i socijalni rad, zahteva od svojih članova da prođu određene treninge tokom vremena kako bi zadržali licencu
za rad ili
omogućili
sebi
rad na novim
poljima prakse.
Kontinuirano obrazovanje zauzima važno mesto u institucijama, pošto proces promena u pružanju usluga zahteva i adekvatan trening osoblja. Razvojem novih tehnologija, posebno Interneta, stvaraju se uslovi za dopunsko obrazovanje, „učenje na daljinu”. [5]. Razlikujemo nekoliko vrsta izvođenja nastave s obzirom na vreme i mesto:
ELEKTRONSKO UČENJE •
isto
____________________14
vreme, isto
mesto
(klasične
učionice sa
multimedijalnim
prezentacijama) •
isto vreme, različita mesta (videokonferencije, sobe za ćaskanje [chat rooms])
•
različita vremena, isto mesto (radne stanice, oglasne ploče [eng. bulletin boards])
•
različita vremena, različita mesta (elektronska pošta, mrežni forumi, video konferencije, 'shared' baze podataka, inmdividualna mrežna mesta za učenje)
b) Individualan pristup učenicima. Usmerenost na polaznika (pogodan za obrazovanje odraslih), insistiranje na razvijanju mišljenja, sticanju novih veština. Osnovna karakteristika e učenja je visok stepen individualzianosti nastave. Premeštanje učenika iz grupe u klasičnoj učionici, gde je neko tiši neko glasniji, neko brže napreduje, neko sporije, pred monitor računara u njegovom prirodnom okruženju predstavlja korenitu promenu u obrazovnoj filozofiji.
Apsolutno
okolnosti. Tempo i
su
drugačije
psihološke,
dinamika rada se
didaktičke
i
metodičke
prilagođava individui, količina
informacija u jednici vremena takođe, spoljne smetenje su svedene na minimum. Naravno, ovo važi ipak za više stadijume školovanja (visoko obrazovanje). c) Sledeći pedagoški aspekt jeste interaktivnost u komunikaciji: učenik učenik; učenik
- nastavnik; učenici - nastavnik. Da bi e-učenje bilo
uspešno, mora omogućiti nekoliko načina komunikacije: •
diskusioni forumi i brza razmena podataka,
•
elektronska pošta
•
audio komunikacija
d) Očiglednost nastave. U procesu kreiranja obrazovnih softvera postoji jedan hronološki redosled aktivnosti. Prvi korak u njemu jeste odabiranje pogodnog
nastavnog
sadržaja
softver.
Maksimalno
iskorištavanje
računarskih mogućnosti jeste pre svega približavanje učeniku nevidljivih, udaljenih
ili
apstraktnih
pojmova
i
pojava
Obiljem
multimedijalnih
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________15
mogućnosti računarskih animacija i simulacija dobija se na ostvarivanju jednog od osnovnih nastavnih principa u nastavi - očiglednosti. Pojam koji učenik treba da usvoji jeste Na osnovu navedenog istraživanja i analize stranih iskustava, sa aspekta učenika se mogu sistematizovati neke prednosti elektronskog učenja: •
Pojednostavljuje se znatno distribuiranje podataka potrebnih za
učenje, ali i druge važne podatke. Korisnici elektronskog učenja (studenti i učenici) mogu pristupati tim materijalima s mesta i u vremenu koje njima najviše odgovara, na primer: od kuće, s fakulteta. •
Brzo prilagođavanje učenika na ovakav vid učenja
Kod ovakvih rešenja studenti se ne boje da će pogrešiti već slobodno istražuju i isprobavaju sva rešenja., a razliku od klasičnog učenja s instruktorom, gde često postoji strah od greške. •
Individualizacija učenja
Učenik ili može pratiti gradivo onim tempom koji mu odgovara, dinamikom koja mu odgovara, i na način koji prilagođava sam sebi. Ovde nema opterećenja koje postoji kod klasičnog učenja gde se pojedinac mora prilagođavati grupi. •
Visoka motivisanost učenika i pamćenje nastavnih sadržaja
Vizuelnost, multimedijalnost, i interaktivnost su elementi koji znatno utiču na povećavanje motivacije učenika za rad na času. Percepiranje gradiva na način koji je u učenikovoj svesti blizak igri, utiče na veći i duži nivo održavanja pažnje, i bolje zapamćivanje tako obrađenog nastavnog sadržaja.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________16
Слика 1. http://www.e-learningforkids.org/index.html
2.3. Savremeni oblici komunikacije u nastavi Proces
komunikacije
u
savremenom
obrazovanju
uključuje
predavača/instruktora, polaznike nastave, sadržaje koji se razmenjuju i komunikacijske kanale ili medije. Komunikacija u obrazovanju ima dve temeljne sadržajne komponente: (1) informacijsko-spoznajna komponenta i (2) socijalno-emocionalna komponenta. Učenik iz oba navedena područja ima određene informacijske potrebe, prima i interpretira obe kategorije informacija te reaguje na njih i šalje takve informacije drugima.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________17
S obzirom na komunikacijske kanale koji se koriste, poruke koje se razmenjuju između učesnika komunikacije u nastavi informatike mogu biti verbalne (izgovorene i pisane reči) i neverbalne (boja glasa, izrazi lica, gest, držanje
i
kretanje, predmeti
koje
osoba
koristi, estetska dimenzija
nastavnog materijala, ponašanje u vremenu itd.). Nadalje, u svakoj komunikaciji “emitor” nastavnik nešto otkriva o sebi, govori o svom odnosu prema sagovorniku i pokušava na njega uticati na različite načine. Komunikacija može biti jednosmerna i dvosmerna. Objavljivanje knjige ili sadržaja na webu, kao i emisija na radiju ili televiziji, bez kontakta s primaocima, primeri su jednosmjerne komunikacije. S druge strane, razgovor udvoje, komunikacija u grupi i nastava u razredu primjeri su dvosmerne komunikacije jer učesnici obostrano šalju i primaju verbalne i neverbalne poruke. Komunikacijski kanali odgovaraju načinima senzornog primanja poruka (vizuelni, auditivni, taktilni itd.), vrstama poruka (lingvistička/verbalna i neverbalna komunikacija) i medijima za njihovo prenošenje koji mogu biti prirodni (npr. glas, izrazi lica itd.) i tehnički- u konkretnoj situaciji ,računarski. Komunikacija se odvija putem slanja i primanja poruka. Nastavnik šalje informacije i prima ih od polaznika, a polaznik nije samo primalac, već je i pošiljalac informacija. Povratne informacije ili feedback pokazuju na to kako je neka poslata informacija prihvaćena i interpertirana od strane primatelja učenika. Povratne informacije su vrlo važne jer omogućuju kontrolu procesa razmene poruka i interakcije između učesnika. Osnovni princip komunikacije u obrazovanju je da pošiljalac treba poruku prilagoditi primatelju. Za prilagođavanje poruke primatelju obično se koristi pojam informacijskih filtera koji mogu biti sledeće vrste: -
perceptivni filter uslovljava koje informacije polaznik nastave prima različitim senzornim kanalima i na koji način (npr. vezano uz privlačenje pažnje, čitljivost sadržaja, estetiku itd.);
-
kognitivni filter određuje u kojoj su meri polaznicima razumljive informacije koje im predavač/instruktor prezentuje;
ELEKTRONSKO UČENJE
-
____________________18
emocionalni filter utiče na to što polaznik nastave osećaj i doživljava u vezi informacija koje dobiva tokom nastave;
-
asocijacijski filter povezan je sa tzv. slobodnim asocijacijama koje se kod polaznika mogu pojaviti u vezi pojedinih informacija.
Osim informacijskih filtera, na komunikaciju utiče i tzv. "buka" ili "šum" u komunikacijskom kanalu. Buka se može pojaviti kod oblikovanja poruke
(npr. nerazgovetna, nerazumljiva ili dvosmislena poruka),
prilikom njenog prenosa (gubitak delova poruke, ometajući signali i informacije) kao i kod primanja poruke. U nastavnoj komunikaciji važni su i pojmovi autoritarne i demokratske komunikacije, kao i pojam komunikacijske klime. Autoritarna komunikacija po pravilu se sastoji od korištenja nadređenog položaja, moći ili uticaja predavača/instruktora koji određuje koje sadržaje i na koji način učnici trebaju
usvojiti.
osobnosti,
Demokratsku
interesa
i
komunikaciju
samostalnosti
polaznika
karakterše
poštovanje
nastave,
mogućnost
obostranog uticanja, prilagođavanje predavača/instruktora potrebama i željama polaznika, odnos ravnopravnih, razvijanje demokratske kulture u odnosima između polaznika, podsticanje polaznika na iznošenje mišljenja i davanje predloga, kao i na slušanje i uvažavanje drugih polaznika. Komunikacijska klima je opšta atmosfera u kojoj se odvija komunikacija tokom obrazovnog procesa, a može varirati s obzirom na doživljeni osećaj i manifestovanu slobodu izražavanja, otvorenost i iskrenost, srdačnost i prihvatanje drugih, međuosobne odnose, nivo kooperativnosti itd. U savremenoj nastavi postoji više funkcija koje obavljaju nastavnik i učenik istovremeno*: 1) Proceduralne funkcije U odnosu na postavljene ciljeve nastave, uzimaju se u obzir i individualne i grupne saglasnosti oko načina realziacije ciljeva. Razmenjuju se iskustva,
*
Pedagogija za XXI vijek, Prof. dr Nemanja Suzić
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________19
postiže se konsenzus oko potrebnih informacija za sam start. Uzimanje u obzir svih mišljenja, osećaja, sagledavanje uslova rada. 2) Interpersonalne funkcije Usaglašavanje principa, normi o ponašanju tokom komunikacije. Animiranje pojedinaca na aktivno učestvovanje, davanje podrške takvim učenicima. Harmonizacija, odnosno insistiranje na principu kompromisnih rešenja. Ukratko: stvaranje pogodne emocionalne radne klime. 3)
Funkcije
jačanja
ličnosti
-
samosaznanje,
samorealizacija,
samoaktuelizacija, i samoprocena. Raznolikošću metoda komunikacije nastava se osvežava, modernizuje, i pažnja učenika se shodno tome povećava. Koncepcija savremene nastave podrazumeva model nastave u kojem se nastavni sadržaji prezentuju učenicima pored tradicionalnih načina i putem ICT tehnologija. Pri tome je osnovni zahtev koji se postavlja pred učesnike obrazovnog procesa posedovanje računara s priključkom na lokalne i Internet mrežu. Kada je reč o programskoj podršci koja se koristi prilikom edukacije putem Interneta, najčešće se koriste tzv. Courseware alati, koji omogućuju skladištenje obrazovnih sadržaja na Web Serveru i njihovo povezivanje, komunikaciju medju učesnicima obrazovnog procesa, upravljanje učenjem te proveru znanja putem raznih testova za samoproveru. Takav koncept nastave zasniva
se
na
korišćenju
savremene
računarske
i
komunikacione
tehnologije, uz poseban akcenat na interaktivnost i prilagodjavanje učenja potrebama pojedinca. Podrazumeva korišćenje multimedijlanih materijala, konsulatacije sa profesorima, protok elektronske pošte medju učesnicima, postojanje foruma, online testiranje i dr. Prednosti ovakvog metoda distribucije materijala za učenje su: brza distribucija, učenici preko WWW pristupaju ponudjenom materijalu, moguće je uključiti hipermedijalne materijale, servis mogu koristiti pojedinci ili grupe istovremeno,
mogućnost
povezivanja
„linkovanja”,
multimedijalnost
sadržaja, jednostavnost obnavljanja i publikacije sadržaja, mogućnost
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________20
administriranja pristupa, interaktivnost sadržaja itd. Komunikacija sa profesorom se odvija na sledeće načine: •
E-mail je najjednostavniji oblik asinhrone interakcije i najčešće se koristi samo kao dodatak uz druge oblike komunikacije. Prednosti korišćenja e-maila: jednostavnost pri korišćenju, komunikacija je privatna, omogućava dovoljno vremena za razmišljanje i odgovor.
•
On-line forumi kao i liste omogućuju javne rasprave, šalju se pitanja, odgovori, razmjenjuju mišljenja, moguće je otvoriti vlastitu diskusijsku grupu po odredjenoj temi. Ovaj način komunikacije omogućava da velike datoteke ne zauzimaju prostor na našim diskovima, omogućavaju obučavanje prepiskom, upotrebom prenosa fajlova, za prenos materijala kursa, i formiranje oglasnih tabli za komunikaciju sa profesorom.
•
Chat omogućava sinhronu komunikaciju baziranu na tekstualnim porukama preko Interneta ili Intraneta u stvarnom vremenu i omogućava povezivanje svih učesnika u online procesu, razmenu informacija izmedju profesora i studenata, odgovor na postavljena pitanja i dr.
•
Videokonferencije
Deljene
aplikacije
(Whiteboards)
je
način
sinhrone interakcije u kojem učenici učestvuju u zajedničkom radu na softverskoj aplikaciji. Postoje dva načina korišćenja podjeljene aplikacije: kao sredstvo učenja kako se koristiti aplikacija i za učenje koncepata i veština. Prednosti ovakvog načina interakcije su simuliranje stvarnosti i podsticanje zajedničkog učenja. 2.3.1. Komunikacija u nastavi putem Share alata - NetSupport School PRO* NetSupport School PRO je share alat namenjen radu učionici. Njegova namena je prevashodno
nadgledanje, kontrola, osmatranje,
opažanje, režiranje, jednom rečju upravljanje nastavnim procesom. *
http://computer.alice.it/Downloads/PC/Internet/FTP/59355.content
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________21
Nakon jednostavnog prezentovanja gradiva,
profesor-tutor može da
pruži svakom učeniciku na njegovom računaru svoj radni ekran, na kom i dalje vrši akcije vezane za nastavni sadržaj. Potom nastavnik, prešavši na deo časa gde učenici individualno ili u grupi rade na računarima zadatu vežbu, ima apsolutnu kontrolu rada svih učenika na svom ekranu.
Osnovni izgled prozora po startovanju NetSupport-a
Izgled prozora po aktiviranju komande Add student i odabiranju komande Browse
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________22
Izgled prozora po završetku pronalaženja računara u mreži
Izgled prozora za praćenje rad svih uključenih računara
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________23
Slanje zadataka, odnosno dokumenata učenicima Po završetku rada učenici moraju aktivirati komandu Save, čime se vrši automatsko snimanje dokumenta na mesto na kom je primljen preko mreže, potom profesor
komandom Collect Work from Students, posle
čega će slediti niz prozora u kojima treba potvrditi
markirane komande,
čime će se urađeni zadatak snimiti na mesto odakle je poslat – na glavni računar . Kod profesora izgled “primljenog”foldera po otvaranju će izgledati ovako:
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________24
Unutar svakog foldera, koji ujedno predstavlja računar nalazi se rešen zadatak, odnosno vraćen dokument. Pri snimanju studenti-učnici ne smeju da snimaju dokument pod drugim imenom i na drugom mestu, već pod istim pod kojim je primljen, jer ga praktično pri rešavanju zadatka prepravljaju-dopunjuju, a glavni računar praktično vraća isti dokument sa drugim sadržajem.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________25
2.3. Uloga nastavnika u elektronskoj nastavi Otpor nastavnika prema e nastavi Elektronsko učenje donosi mnoge prednosti ali i problema samom nastavniku. Pored redovnih obaveza pripremanja nastave, sada je opterećen time da svoje nastavne materijale mora pripremati u elektronskoj formi. Ovakav problem je najveća kočnica u celokupnom procesu informatizacije nastave. Nastavnik treba da bude skocentrisan na što bolji transfer znanja učeniku i na to da u njima izgradi informacijski zdravog korisnika. Pri tome mora sam biti informacijski pismen, i da bez tegoba koristi IC tehnologije. Najveći strah se javlja kod nastavnika starije dobi koji nisu odrastali, školovali se i najveći deo svog radnog veka odradili u digitalnom svetu. Rešenje
je
pre
svega u
strateškim potezima institucija. Pre svega
standardizaciji takve nastave (licencirani softveri, programi obučavanja, uvođenje obaveznih informatičkih predmeta na pedagoškim fakultetima). Planiranje i organizovanje e nastave Predstavljanje nastavnih sadržaja Autorima će biti potrebna velika pomoć da bi se nastavni sadržaji adekvatno predstavili putem računara. Ovde je potrebno uskladiti nastavne sadržaje sa kako
novim tehnologijama, što može predstavljati veliku teškoću
autorima
nastavnih
sadržaja,
tako
i
administratorima
sistema
elektronskog učenja, jer je osim “pisanog meterijala” sada potrebno pronaći i uključiti slike, audio i video zapise, simulacije... Isto tako, potrebno je shvatiti da se nove tehnologije tako brzo usavršavaju da je potrebno konstantno praćenje dešavanja na polju informatike kao nauke. Međutim, treba izbeći negativnu improvizaciju i "svaliti" sav teret na pleća nastavnika već stvari institucionalno rešiti. Softveri za nastavu moraju biti licencirani, što znači imati dozvolu od najvišeg državnog tela za primenu u nastavi. Kao takvi, nastajali bi kao rezultat saradnje predmetnih nastavnika, školskih psihologa i pedagoga, i tima programera. Samo tako se može dobiti
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________26
kvalitetan proizvod primenjiv u nastavi. Kutikulumom bi se predvidelo u kom domenu nastavnim može da bude kreator elektronskog materijala a u kom se mora isključivo pridržavati obukom datih instrukcija. Metodika e nastave U težnji da se iz osnova prenebregne tradicionalni frontalni nastavni pristup, individualističke teorije elektronskog učenja su otišle u drugu krajnost: potpuno se zanemaruje socijalna komponenta. Međutim ako proces nastave ima za cilj celokupan razvoj ličnosti, didaktički osmišljenim radom se moraju stvoriti uslovi za socijalni razvoj ličnosti. Upravo e nastava daje takvu mogućnost: razvoj individue u socijalnoj atmosferi. Dok Internet potpomaže individualno učenje, istraživanja pokazuju da posredstvom nastavnika ta interakcija u stvarnom vremenu povećava efikasnost i upotpunjuje nastavu. Učenicima je potrebno usmerenje, a to je povratna informacija od strane nastavnika ili mogućnost ostvarivanja diskusije sa okruženjem. Bez interaktivnosti i povezanosti s ostatkom sveta, obrazovanje na daljinu postaje bezlična i veštačka, neprirodna forma učenja. Savremeni didaktički tokovi, i sama priroda savremene nastave zahteva manje frontalnog načina rada na času, odnosno njegovo komponovanje sa savremenim
oblicima:
organizovanjem
učenika
u
parove
grupe,
ili
individualni rad. Frontalni oblik u nastavi svakako i dalje postoji,a li u narednom periodu bi trebao biti modifikovan, odnosno primenjen samo u kombinaciji sa ostalim nastavnim oblicima. Na časovima treba sprovoditi: nastavu putem prezentacije, vođenu nastava, samostalno učenje i učenje u grupi putem projekta. Evaluacija znanja učenika U sistemu uvođenja ICT u nastavu
veoma je važno uskladiti načine
ocenjivanja u svim institucijama na kojima se sprovodi elektronsko učenje. Potrebno je kreirati tako povezane sisteme, da je moguće dobiti sve potrebne informacije o načinu ocenjivanja Za administratore sistema elektornskog učenja, značajno je pitanje opreme koja im je dostupna prilikom postavke sistema elektornskog učenja.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________27
Takođe, značajno pitanje je i na koju adresu postaviti nastavne sadržaje, da bi korisnicima iz celog sveta, nastavni materijala bili lako i brzo dostupni. 5. Pitanja standardizacije. Problem predstavljaju nestandardizovani modeli podataka, nestrukturirani sadržaji kao i
nekompatibilnost obrazovnih platformi. Naime, obrazovni
sadržaji oblikovani u jednom sistemu sasvim su neupotrebljivi ostalim, njemu nekompatibilnim sistemima. Zbog svega toga postoji potreba za standardizacijom i evaluacijom E učenja. To je složen proces koji se događa na nekoliko nivoa i koji obuhvata brojne aspekte koje treba razmotriti. U procesu e obrazovanja načini za verifikaciju i evaluaciju elektronskih publikacija su jedan od važnih segmenata za uspešnu primenu eLearning-a na našim prostorima i predstavlja jedan važan proces koji zahteva puno rada i istraživačkih aktivnosti.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________28
3. KONFIGURACIJA SISTEMA ZA ELEKTRONSKO UČENJE
3.1. Arhitektura sistema za elektronsko učenje
3.2. Standardizacija sistema elektronskog učenja
P
roces pripreme i izdavanja nastavnog materijala za potrebe sistema za elektronsko učenje treba i mora biti organizovan tako da materijal može biti lako nađen, preuzet i korišten od
strane korisnika sistema, dakle "učenika". Osnovni problem u procesu uvođenja elektronskog učenja jeste nedostatak
kompatibilnosti
među
platformama:.
kursevi
razvijeni
i za
određeni sistem ne mogu se lako uklopiti u slične sisteme drugih proizvođača. Razvoj sadržaja je zadatak koji iziskuje velik broj pomoćnih sredstava. Čak i kada su okviri predstavljanja sadržaja ( npr. HTML) prilagođavanje
sadržaja se gotovo uvek moraju prerađivati kako bi se ti
sadržaji uklopili u logiku nove platforme. U većini slučajeva organizacija i isporuka sadržaja su usko povezane sa logikom platforme. Kako bi se rešila ova
situacija
omogućavanje
poslednjih
godina
predloženo
je
razmene
sadržaja.
Standardi
o
nekoliko strukturi
rešenja
za
sadržaja
će
omogućiti pojavu autorskih alata nezavisnih od platforme sa odgovarajućim prednostima kako za dobavljače tako i za korisnike obrazovnih sadržaja. Naime, kako bi se kurs preneo iz jednog sistema u drugi potrebno je preneti sve
elemente
tog
kursa
(lekcije,
testovi,
simulacije,…)
zajedno
sa
pripadajućim "metapodacima". S druge strane, na toj novoj platformi mora se
ponovo stvoriti struktura polaznog kursa.AICC-ov odbor za učenje uz
pomoć računara
doprineo je standardizaciji strukture kurseva svojim
"Smernicama za interoperabilnost" (Guidelines for Interoperability [4]). Prema AICC-u delovi kursa koji se mogu prenositi kako bi definisali
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________29
strukturu kursa definisani su kao elementi strukture. Postoje dva tipa elemenata strukture: -
Jedinice
pridruživanja,
najmanji
obrazovni
elementi
koji
semogu
prezentovati učeniku/studentu (npr. HTML stranica, simulacija, test ). - Blokovi (eng. blocks) koji grupišu jedinice pridruživanja i druge blokove. Postoji još jedan element, a to je cilj
koji se koristi za definiciju uslova
kursa. Jedinice pridruživanja, blokovi i ciljevi su elementi kursa. Ova specifikacija je nezavisna od broja elemenata strukture kursa tj. moguće je dodati neograničeni broj blokova strukturi. Sledeći prikaz je načinjen na osnovu AICC –ove referentne structure organizovanja nastavnih programa: Nivo
Ime
Opis
1
Curriculum
Skup srodnih kurseva
2
Course
Jedinica poučavanja. Cilj kursa predstavlja ono što bi student trebao znati kako bi izvršio niz veština ili savladao određenu količinu znanja.
3
Chapter
Smislena
podela
kursa.Skup
poglavlja
podela
poglavlja.Skup
ili
lekcija. 4
Subchapter
Smislena
lekcija
ili
modula. 5
Module
Logički skup lekcija (jedna ili više).
6
Lesson
Jedinica poučavanja koja je logična podela pglavlja, podpoglavlja.
7
Topic
Logična podela lekcije.
8
Sequence
Deo lekcije gde veliki deo prikazanih slika ostaje nepromenjen dok lekcija napreduje. Svaka
studentova
interakcija
ili
aktivnost
vezana uz lekciju ima vizualni prelaz (visual carry-over) inertia).
iz
prethodne aktivnosti
Sekvence
su
obično
(visual
razdvojene
praznim ekranom. 9
Frame/Screen
Smislena vizualna predstava nekog pojma i
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________30 svaka interakcija vezana uz nju. Sadržaj jedne prezentacije koja se pojavi u jednom trenutku tokom lekcije.
10
Object
Deo ekrana ili okvira. Jednostavni objekti mogu biti grafički,
tekstualni
ili
logički.
Grafički
i
tekstualni objekti imaju atribute prikaza, a logički atribute ponašanja.
3.3. Projektovanje sistema E učenja Proces razvoja elektronske nastave uključuje sledeću hronologiju događaja:
6.1.1. Faza projektovanja 6.1.2. Faza razvoja sistema 6.1.3. Faza procene 6.1.4. Faza revizije
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________31
4. VRSTE ELEKTRONSKOG UČENJA 4.1. ORS n “Softver u oblasti obrazovanja predstavlja intelektualnu tehnologiju i
naziva se obrazovni računarski softver (ORS), koji obuhvata programske jezike i alate, određenu organizaciju nastave i učenja, a koji se bazira na logici i pedagogiji.” n Pod pojmom obrazovni računarski softveri podrazumevaju se gotovi kompjuterski programi, koji se mogu koristiti u okviru sadržaja nastave, a koji pomažu i usmeravaju individualnu fazu učenja.
Klasifikacije obrazovnog računarskog softvera Kriterijumi klasifikovanja: n metode učenja, n funkcije u procesu obrazovanja, n samostalnost u upravljanju, n načini korišćenja kompjutera i n klasifikacije po predmetima. U većini klasifikacija navode se isti modeli ili tipovi softvera, ali je u zavisnosti od kriterijuma klasifikovanja i rangiranja objašnjena njihova posebnost Klasifikacija softvera je izvršena prema sledećim kriterijumima: didaktičko – metodičkim kriterijumima, pedagoško – psihološkim kriterijumima, kibernetičkim kriterijumima, informatičko – kompjuterskim kriterijumima, nastavno strategijskim kriterijumima .
n n n n n
Didaktičko – metodički kriterijumi klasifikacije ORS
n n n
stvaraju se takva okruženja, u kojima deca čitaju i pišu, što im pomaže da nauče da lakše, bolje i savremenije komuniciraju, stvaraju se okruženja u kojima deca da bi uspešno rešila zadate probleme, moraju da savladaju tehniku čitanja, na taj način stvоreni su uslovi za lako čitanje, a posebno pisanje zadataka.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________32
Na osnovu ovoga može se izvršiti klasifikacija obrazovnog računarskog softvera, a koja obuhvata: n okruženja za nastavnike, za realizaciju prakse, n obrazovni kompjuterski softver za specijalno obrazovanje (obrazovanje hendikepiranih), n interaktivna jezička okruženja, n kompleti instrumenata jezičkog alata, n kompjuterski podržani testovi. Pedagoško – psihološki kriterijumi klasifikacije ORS Prema pedagoško – psihološkim kriterijumima, ORS se deli na: n
n
n
n n
nastavničke programe – namenjeni su za stručno osposobljavanje i usavršavanje nastavnika za praktičnu realizaciju nastavnog procesa i zadataka, programe za samostalno obrazovanje – učenje – namenjeni su onim korisnicima koji žele da svoje znanje upotpune uz redovne planove i program, programe za razvoj veština i navika – omogućava korisnicima da određene aktivnosti, koje se ne mogu ponavljati jednostavno i lako, u realnom vremenu i prostoru, steknu pomoću ovog programa, programe za modeliranje različitih situacija, programe bazirane na modelima i metodama igara
Kibernetička klasifikacija ORS samostalnost korisnika u upravljanju softverom: n n n n n n n n n
upravljački obrazovni računarski softver, tutorski obrazovni softver, dijagnostički obrazovni računarski softver, obrazovni računarski softver za vežbanje, obrazovni računarski softver tipa banke podataka, obrazovni računarski softver tipa eksperimenta, obrazovni računarski softver simulacije, softverski alati, inteligentni tutorski sistemi.
Kompjuterski kriterijumi klasifikacije ORS n kompjuter kao učitelj, n kompjuter kao korisničko sredstvo za rad, n kompjuter kao sredstvo koje korisnik uči da bi on učio sebe i druge, n istraživanje i otkriće.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________33
Kompjuter kao učitelj
n n n n n
Dril i vežbanje Tutorski programi Simulacije i stvaranje modela Rešavanje problema Obrazovne igre
Kompjuter kao korisničko sredstvo za rad n Pretraživanje podataka n Obrada teksta n Primenjeni programi n Kompjuterski vođeno učenje n Kompjuter kao instrument ili laboratorija Kompjuter kao sredstvo n Istraživanje i razvoj n Prilagođavanje učenja n Interakcija talentovanih n Tutorski programi Ad hoc klasifikacija n rešavanje problema, n traženje informacija, n vežba ili uvežbavanje, n vođenje i poučavanje, n upotrebu kompjutera kao sredstva za računanje, n kontrola učenika, n testiranje, n linearna strategija, n intarzična strategija, n adaptivna strategija, n Dean Brown – ovu strategiju, n Sokratov dijalog, n simulacija, n igre, n umetnički dizajn i kompozicija.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________34
METODOLOGIJA PROJEKTOVANJA ORS Faze projektovanja ORS-a Izbor sadržaja Da li su nastavni sadržaji pogodni za modelovanje ? IZBOR SADRŽAJA
Faze projektovanja ORS-a PRIKUPLJANJE INFORMACIJA OBRADA MATERIJE
PRIPREMA MATERIJALA
propusti
DIZAJN
PROCES TEST FAZA PROGRAMIRANJA
REZULTATI TEST FAZE
zadovoljavajući
IZRADA PRATEĆE DOKUMENTACIJE
EVALUACIJA ORS-a
Mogu li se jasno navesti razlozi zašto je opravdano projektovati model? Visok nivo apstrakcije sadržaja Realni sistemi nisu dostupni Softverski model je napredniji i/ili jeftiniji u odnosu na druga didaktička sredstva ... Izrada prateće dokumentacije - kataloga Svrha: vodič za instalaciju i pravilno korištenje softvera Obavezni elementi kataloga: naziv modela, vrsta modela, školski predmet, nastavna tema, oblast, uzrast kojem je namenjen, didaktičko i tehničko uputstvo EVALUACIJA ORS-a U svetu dva termina: software review
software evaluation.
Osnov za pravilno vršenje evaluacije: Čvrsti standardi kriterijuma za vrednovanje Izbegnutost subjektivizma Svrha evaluacije:
ELEKTRONSKO UČENJE § § § § § § §
____________________35
Standardizacija šema i obrazaca za izradu ORS-a Preporučljivost softverskih alata i metoda Kvalitetno didaktičko sredstvo Metode, tehnike i instrumenti vrednovanja Formativno vrednovanje Da li je ORS u skladu sa nastavnim planom i programom? Da li je obezbeđeno upeavljanje obrazovnim procesom?
Sumarno vrednovanje ORS-a - Da li su unapred zadati obrazovni ciljevi ostvareni i kako? Tehničko vrednovanje § Pouzdanost ORS-a § Fleksibilnost programa § Kvalitet efekata (grafike, animacije, zvuka) § Kvalitet propratne dokumentacije § Način pakovanja i rukovanja Obrazovno vrednovanje Utvršivanje obrazovnih i vaspitnih efekata koje ostvaruje ORS. Postupci i instrumenti u vrednovanju ORS-a Postupci: § deskripcija i kataloška evidencija, § pažljive recenzije (procene), § sistematično vrednovanje, § podaci o nepreporučenom ORS-u u kome su utvrđeni nedostaci (škart). Instrumenti: funkcionalna ček lista (kao recenzentski instrument), tabelarni prikaz- ček lista. Ček lista Datum: 1.Pregled osnovih karakteristika:Nastavni predmet:Nastavna oblast:Obrazovni nivo:Nastavna oblast:Nastavna jedinica:Naziv programa:Naziv medijuma:Školska godina:Vrsta obrazovno računarskog softvera:Kraći opis programa:Jezik:Prateći materijal:Podaci o hardveru:Programski jezik/alt:Mogućnost kopiranja:Da li postoji izvorna dokumentacija (model prvog reda):Broj programa na medijumu:Cena:Vrsta pakovanja:Prodavac: 2.Programsko tehničke karakteristikeDa li su potrebna tehnička predznanja:Da li u softveru ima grafike,zvuka,animacije, senzora i dr.Zahtevane norme tehnike programiranja:Ocena: 3.Didaktičke karakteristikeCilj programa:Pretpostavke za učenje:Mogući efekti učenja(nastave):Potrebno vreme (priprema/izvršavaje):Norme predmetne didaktike:Ocena:Interaktivne norme:Ocena:Isticanje pojedinačnih aspekata: 4.Pedagoško-didaktičke impresije: 5.Iskustva iz nastave:
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________36
Recenziranje softvera Ispravnost prezentacije sadržaja: program mora biti bez sadržajnih, informativnih, računskih, gramatičkih i sintaktičkih grešaka. Prezentacija sadržaja: pedagoško oblikovanje sadržaja mora se izvesti u konsekventnoj, sažetoj i logičkoj formi, da omogući izlaganje nastavnog sadržaja i vežbi na potrebnom nivou korisnika, tako da učenje uz kompjuter omogući postizanje željenog efekta. Korišćenje tehnologije: ponuditi dokaze da primena kompjutera u nastavi i učenju daje veće efekte nego drugi oblici nastave i učenja. Implementacija u učionici: obrazovni računarski softver može biti efikasan ako se lako integriše u tradicionalnu nastavu, a predmetni nastavnik ga može jednostavno upotrebiti i podići kvalitet nastave. Pogodnost korištenja: ORS se jednostavo pokreće i koristi njegov sadržaj Odnos prema nastavnom programu: sadržaj ORS-a se direktno uklapa u nastavni program. Interakcija: interakcija je efektno postignuta i obezbeđuje dijalog sa korisnikom na osnovu čega se bolje uči. Nivo izlaganja: obrazovni sadržaj je izložen na podesnom nivou razumljivosti za korisnike kojima je namenjen. Pouzdanost: na ORS ne mogu da utiču programerske i tehničke greške u korištenju. Upravljanje procesom korištenja: korisnik (učenik ili nastavnik) može da kontroliše nivo, brzinu rada zadržavanje sekvenci, da se kreće kroz program unapred ili unazad i sl. Odgovori korisnika: program korektno vrednuje odgovore korisnika i na osnovu njih vrši daljnja podešavanja daljeg toka odvijanja nastave ili učenja. Na osnovu datih odgovora, program daje pedagoški sud o korisniku. Cilj: proklamovani ciljevi su ostvareni. Motivacija: ORS je podsticajan. Preporuke: softver predviđa da na osnovu diferencijalne povratne sprege daje korisniku preporuke da prekine rad na kompjuteru i da iz drugih izvora prikupi potrebna znanja. Pomoć za korisnika: program predviđa da korisniku pomogne da dođe do tačnih rezultata, različitim putevima (direktno davanje odgovora ili posebnim programom pomoći). Mogućnost modifikacije: predmetni nastavnik može da modifikuje određene programa shodno sopstvenim potrebama ili podešavanjima prema učenicima. Univerzalnost: sadržaj obrazovnog softvera nema predrasuda o potencijalnim korisnicima, u pogledu rase, pola, kulture, etničke pripadnosti, stereotipa... Dokumentacija za nastavnika: dokumentacija namenjena nastavnicima je jednostavna, dobro organizovana i lako razumljiva. Prateća dokumentacija: postoje prateći materijali koji su oslonci za korisnika, podesni i efektni.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________37
Boje zvuk, grafika, animacija: upotreba navedenih efekata na psihološki podesan način doprinosi većim efektima nastave ili učenja. Ekransko oblikovanje: dizajniranje ekrana je efektno podešeno, odmerenom količinom teksta, bez komplikovanih grafičkih rešenja. Sistem menadžmenta: ugrađeni sistem upravljanja omogućuje efikasno rukovanje svim aspektima primene ORS-a.
ORS KAO SIMULACIONA TEHNIKA n
Fishman 1996: Računarska simulacija je eksperiment uzorkovanja koji se izvršava pomoću računara.
n
U srcu svake računarske simulacije nalazi se model koji obuhvata veličine čije su vrednosti nepredvidljive i zato moraju da se uzorkuju iz odgovarajuće populacije. Model se predstavlja upotrebom računarskog programa, a program u stvari uzorkuje slučajne promenljive, izvršava proračune modela i izveštava o ishodu, obično u obliku jedne ili više brojčanih vrednosti. Ovakav opis odgovara svim simulacionim modelima.
n
Suština simulacije u edukativne svrhe se ogleda u eksperimentalnom modelu fenomena koji se izučava. Simulacija u kojoj učenik određuje model naziva se model izgradnje simulacije – u zatvorenoj eksperimentalnoj proceduri na bazi serije podataka sa izmišljenom strategijom istraživanja, učenik dobija zadatak da konstruiše ili rekonstruiše model. U eksperimentalnoj proceduri učenik u radu sa ovim tipom softvera treba da identifikuje razne varijable i da odredi njihove približne odnose, a da na osnovu njih odredi – konstruiše model i da ga eksperimentalno proveri.
n
Simulacije u kojima se učeniku daje model sa kojim će raditi zovu se simulacije ponašanja. Simulacije ponašanja se pojavljuju u tri tipa: n Dinamička simulacija – omogućava učeniku da menja parametre modela i da proverava naučne i svoje pretpostavke. n Metodološka simulacija – omogućava učeniku da sazna razliku između rezultata dobijenih simulacijom i realnim eksperimentom. n Operativna simulacija – podrazumeva simulaciju eksperimenata, sredstava ili procesa sa zadatkom da se istakne cilj ili da se pronađu relacije među zavisnim varijablama.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________38
Prednosti treninga odnosno vežbanja pomoću simulacija su: n omogućavaju vežbanje radom, usavršavajući značajno kvalitet vežbi u odnosu na čitanje materijala sa kursa, n snabdevaju početnika sa poboljšanim operacionim veštinama, obično neostvarivim bez meseci ili godina rada na poslu, n skraćuje vreme koje početnik provede na poslu da bi ostvario ekspertske operacione veštine, n skraćuje period treninga, n omogućava osvežavanje i modernizovanje veština koje se tereniraju, n dozvoljava korisniku tačan pristup nivou korisnikovih operacionih veština.
Simulacije su još efektivnije zbog sledećih osobina i pogodnosti: n
n
n
n
n
Povećavaju odnos učenik – nastavnik sa 1:1, na 10:1 ili više, smanjujući enormno cenu koštanja, i pri tome još uvek ostvarujući učenje jedan – na jedan. Skraćuju vreme vežbi i / ili povećavaju nivo naučenih veština i automatski optimizuju individualno učenje. Rad na standardnom PC – ju i preko Web – a povećava efekte učenja na daljinu. Omogućavaju da gradivo održi korak sa ubrzano promenljivom tehnologijom, promenom proizvoda i drugim izvorima koji se menjaju. Simulacija može biti garancija da će ostati sa studentom tokom celog kursa i nastaviti da radi sa njima, dok nastavnik ne može.
Kvalitetan edukacioni program: n “Imati jasnu predstavu o tome šta želimo da studenti nauče primenom simulacije. n Treba znati šta želimo da studenti dožive, jer je to glavni razlog korišćenja simulacije. n Jasno objasniti studentima svrhu simulacije, koji su njihovi zadaci i koja su naša očekivanja. n Suštinu simulacije prikazati u detalje i tačno, odnosno težiti realizmu. Robert E. Morgan tu navodi primere koji su vezani za simulacije svemira, gde su simulacije tako urađene da omogućavaju učenicima “odlazak” na drugu planetu, ali samo jednu određenu, a ne na sve planete u svemiru. S druge stane, kako nisu mogli da realno simuliraju živi svet ili aktuelan život, nisu se ni trudili da to prikažu bilo kako.
ELEKTRONSKO UČENJE
n
n
n
n
n
n
n
n
n
____________________39
Iako su detalji bitni, da bi se stekao ukupan osećaj realnosti, često je bolje kreirati većim ono što se želi prikazati. Fizičke karakteristike okruženja simulacije moraju probuditi studentovu maštu, znači simulacija treba biti takva da on stvarno stekne utisak da je astronaut ili vojnik u srednjem veku, i slično. Potpuno okruženje prostora je bitno u simulaciji. Manje očigledno postojanje učionice je bolja simulacija. Svemiski brod je više svemirski brod ako je okružem zidom i plafonom. Nije neophodno predstaviti čitav prostor, ali bilo koja simulacija mora uključiti prostor u koji će ući učenik. Vezano za bilo koji zatvoreni prostor, velika briga treba biti preduzeta da bi se obezbedilo bezbedno okruženje, sa lakim pristupom izlazima, za studente i nastavnike. Uprkos vrednosti zatvorenog okruženja, moguće je simulirati velike objekte ili zone jednostavnim obrisom njihovih linija sa maskirnom trakom na dnu ili belom bojom konture. Studenti onda mogu imati realnu predstavu o veličini objekta na osnovu kontura.
Jedna od vrednosti dobre simulacije je mogućnost za razvoj koncepta i konceptualizacije, zbog čega je bitno da rad bude organizovan prema odgovarajućim nivoima razumevanja. Razlika između programera simulacije i studenata u simulaciji, ogleda se u različitim fizičkim jedinicama za kreiranje simulacije, aktivnog dela simulacije i dela za trening – vežbu ili druge aktivnosti, ali tako da oni ipak nisu odvojeni delovi simulacije. Simulacija omogućava put za pamćenje koncepata i ideja. Ispravno urađena simulacija, je vrsta događaja koja dozvoljava studentima proučavanje glavnih sadržaja. Omogućiti studentima da sa obukom prisvoje simulaciju. Obuka ne mora biti potpuna – dovoljno je da studenti postanu karakteri koje pretpostavljaju da trebaju da budu. Simulacija mora biti zabavna, pri čemu nije neophodno žrtvovanje suštine simulacije zbog zabave.”
ELEKTRONSKO UČENJE
5.
____________________40
PRIMERI SISTEMA ZA ELEKTRONSKO
UČENJE 5.1. MOODLE Статички наставни материјали као што су текстуалне стране, веб стране, линкови, каталози и лабеле представљају основу сваког онлајн курса. Додавање статичког наставног материјала у Moodle окружење, првенствено пружа могућност одлучивања о томе на који начин ће наставни материјал бити разматран на курсу и на који начин ће се он употребљавати. У окружењу Moodle задаци, часописи и лекције омогућавају креирање таквог наставног материјала са којem učenici I nastavnici ostvaruju интеракцију. Интеракција је занимљивија и углавном ефектнија него када се курсеви састоје само од статичког наставног материјала који ће učenici моћи само да посматрају. Лекције могу да заузму место већини статичких веб страна, будући да се оне састоје од веб страна са питањима на крају сваке стране. Упитник и избор пружају могућност наставницима да процене učenike, њихов став око наставе и њихово задовољство курсом. Иако се најчешће креирање неког онлајн курса започиње коришћењем статичког наставног материјала, следећи корак би углавном требало да буде питање: „Како курс допунити интеракцијом“, тј. који интерактивни наставни материјал би требало употребити да би онлајн курс био ефектнији и занимљивији. [12]. Moodle је jedno od софтверскih решењa за kreiranje и одржавање онлajн наставног материјала путем Интернета. Пројекат је у стању континуираног развоја с наменом подршке тзв. образовном окружењу друштвеног конструкционизма (гледиште у којем друштво активно изграђује нова знања у интеракцији са својим окружењем). Moodle је расположив као софтвер отвореног кода (под GNU Public Licencom). У основи то значи да је Моодле заштићен ауторским правом, али имате неке додатне слободе. Дозвољено вам је копирање, коришћење и мењање Moodle под условом да пристанете на то да ћете омогућити другима приступ отвореном коду; нећете мењати или уклонити оригиналну лиценцу или обавештење о ауторском праву, и да ћете применити исту лиценцу на било које деривирано решење (производ рада). Moodle ће радити на било којем рачунару који може покренути PHP, и које подржава неку од познатијих база података (посебно MySQL). Реч Моодле је акроним од Модуларно Објектно-орјентисано Динамичко Образовно Окружење (енг. Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment). То је такође и глагол који описује процес полаганог
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________41
проласка кроз неку материју, трудећи се да радите само кад баш то желите (или морате), уживајући у раду који вас води ка дубљој спознаји и креативности. Тај глагол најбоље описује начин настанка и развоја самог Моодле система, као и начин на који студенти и предавачи могу приступити образовном процесу при учењу на даљину. Moodle је бесплатни систем за учење који омогућава креирање моћних, флексибилних и занимљивих доживљаја у онлајн учењу. Израз "oнлајн курс" често означава секвенцијалан низ (серију) веб страница, неких слика, можда неколико анимација и онлајн постављени квиз. Ипак, онлајн учење може бити много занимљивије него онлајн курс. Израз "доживљај у онлајн учењу" означава активнију, привлачнију улогу за студенте и наставнике. То означава веб странице које могу бити претраживане по било којој наредби, курсеви са живим ћаскањем међу студентима и наставницима, форуме, онлајн радионице које омогућавају студентима да сарађују и међусобно се оцењују. Све ове особине креирају амбијент за активно учење, пуно различитих врста интеракција између студента и студента, и студента и наставника. Ово је врста корисничког искуства којом се Moodle одликује. 5.2
Филозофија МООDLE Moodle је дизајнирана да подржава стил учења који се назива педагогија социјалног конструкционизма. Филозофија социјалног конструкционизма верује да људи уче боље када су у интеракцији са наставним материјалом, израђују нове материјале за друге и међусобно комуницирају са другим студентима у вези наставног материјала. Разлика између традиционалне наставе и филозофије сооцијалног конструкционизма је разлика између предавања и дискусије. Moodle не захтева да се социјално конструкционистички метод користи за креирање курсева. Ипак, најбоље подржава овај метод. На пример, Moodle омогућава додавање пет врсти статичког наставног материјала. То је материјал који студенти читају, али немају никакву интеракцију са: текстуалним странама, веб странама, линковима са било чим на вебу (укључујући материјал на сајту Moodle), поглед на неке од каталога курса, лабеле које приказују неки текст или слику. Ипак, Moodle такође омогућава додавање шест врсти интерактивног наставног материјала. То је наставни материјал са којим студенти имају интеракцију, уношењем текста, одговарањем на задата питања, додавањем датотека: задаци (датотеке које ће бити прегледане од стране наставника и/или студента, избори (питање), часопис/новине (онлајн часопис), лекција,
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________42
тест (онлај тест), упитник (са резултатима, доступан наставницима и/или студентима). Moodle такође омогућава и пет врсти активности међу студентима. Ови се користе за креирање социјалног наставног материјала: ћаскање, форум, речник, Wiki, радионице. СТАТИЧКИ НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛ У МООDLE ОКРУЖЕЊУ Статички наставни материјали су ресурси који студенти читају, али не делују на њих, као што су веб странице, слике, Adobe Acrobat документи итд. 6.1 Које се врсте статичког наставног материјала могу додавати? Статички наставни материјали су ресурси који студенти читају, али немају интеракцију са њима. Коришћењем падајућег менија Додај ресурс могу се креирати: текстуалне стране, веб стране, линкови, погледи у неки од каталога курса, лабеле које приказују неки текст или слику. Линкови до ових ресурса се појављују тамо где смо их додали. Изузетак је лабела, која не приказује линк. Уместо тога приказује текст или слику коју смо додали у лабелу. На слици 5. је пример теме „Радни лист (Excel) и формулари“ са курса Информатика и рачунарство, приказан са линковима и лабелама у окружењу Moodle . Слика 5. Пример теме „Радни лист и формулари“
6.2 Датотеке Moodle омогућава сваком са привилегијама креатора курса да додаје датотеке на сајт или неки курс. То се ради помоћу линка Датотеке у блоку Администрација (слика 6.). Слика 6.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________43
На систем за е-учење Moodle се могу додавати различите врсте датотека. Мора се пазити на то, да ће датотеке бити доступне веб читачима корисника, и размислити, да ли кориснички веб читачи могу отворити такве додате датотеке. Слике, MP3 датотеке, Flash датотеке, Adobe Acrobat документи и други типови датотека који се могу наћи на вебу, се могу слободно користити као датотеке за додавање. Могу се додавати и датотеке које се не могу отварати помоћу веб читача. У том случају, датотека мора бити отворена помоћу неке друге апликације на рачунару корисника. Ако се нека таква датотека дода, мора се означити линк помоћу којег ће датотека моћи да се преузме. 6.3 Текстуалне стране Креирање текстуалне стране се врши из падајућег менија Додај ресурсе, помоћу опције Текстуална страница (слика 7.). Текстуална страна се може креирати на било ком курсу укључујући и на насловној страни сајта. Појављује се линк до стране која је креирана. Страна се смешта у Moodle базу података. Слика 7. Назив „Текстуална страница“ означава не обликовану страницу, која садржи само текст. Moodle текстуалне стране се могу обликовати у неколико формата (облика). Сваки од тих формата има своје предности и недостатке. Формати који се могу користити за обликовање текста су: Moodle ауто-формат, Plain (чист) текст формат, Markdown текст формат. 6.4 Веб стране Moodle омогућава креирање веб страна, као и копирање и додавање HTML кода са других веб страна које се налазе у систему Moodle. Веб стране омогућавају више могућности него било који текстуални документ, укључујући и могућност укључивања Java и другух активних кодова у страну. Креирање веб стране се врши из падајућег менија Додај ресурсе, помоћу опције Веб страница (слика 8.). Слика 8. Није потребно познавати HTML да би се креирала веб страна у Moodle окружењу. Када се веб страна креира, Moodle приказује
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________44
WYSIWYG (What You See Is What You Get) словни процесор на екран. Словни процесор омогућава коришћење иконица за обликовање веб стране (слика 9.). Слика 9. Moodle словни процесор омогућава: избор изгледа и величине фонта, додавање линкова ка другим веб ресурсима, додавање слике, креирање табела... 6.5 Линкови На Moodle сајту се помоћу линкова могу приказати други садржаји са Интернета. Такође се могу креирати и линкови према датотекама унутар курса. Тражени садржај помоћу линка се може приказати на истој страни или у новом прозору. Када се користи садржај са других сајтова мора се водити рачуна о легитимитету коришћења таквог садржаја. На слици 10. је пример коришћења линка Check Box Form Field у теми „Радни лист (Excel) и формулари“ са курса Информатика и рачунарство који ће жељени садржај отворити у новом прозору . Слика 10. 6.6 Каталог Додавање каталога је други начин за приказивање датотека које смо додали курсу. Једноставније је направити каталог и у њега сместити све датотеке које се користе на курсу, него правити линкове за сваку датотеку појединачно. Ако је потребно преузимање датотека са курса, најједноставније је направити каталог из којег се може преузети потребни материјал. На слици 11. је пример каталога са датотекама које се могу преузети у теми „Радни лист (Excel) и формулари“ са курса Информатика и рачунарство. Слика 11. 6.7 Лабеле
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________45
Теме и курсеви су организовани унутар поглавља. Лабеле помажу у организовању материјала унутар поглавља, доприносећи вишем нивоу организовања. Лабела може да садржи већу количину текста, слика или неки други садржај који се може поставити на веб страну. То је заправо HTML документ. Основна улога лабела јесте да организују насловну страну курса. Креатори курсева користе текстуалне лабеле да би организовали садржај курса. Такође, лабела може да садржи и графику којом се, додавањем на почетак сваке теме, доводи до веће заинтересованости за одређени курс. На слици 12. је пример лабела којом је представљена организација насловне стране у теми „Радни лист (Excel) и формулари“ са курса Информатика и рачунарство. Слика 12. ИНТЕРАКТИВНИ НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛ У МООDLE ОКРУЖЕЊУ Интерактивне наставни материјал курса омогућава студентима интеракцију са наставником/инструктором, са системом за учење и другим студентима. Moodle не категоризује активности на „статичке“ и „интерактивне“. Све активности се додају из падајућег менија Додај активност након што се Укључи уређивање (слика13.). Слика 13. То је наставни материјал са којим студенти имају интеракцију, уношењем текста, одговарањем на задата питања, додавањем датотека: задаци (датотеке које ће бити прегледане од стране наставника и/или студента, избори (питање), часопис/новине (онлајн часопис), лекција, тест (онлај тест), упитник (са резултатима, доступан наставницима и/или студентима). 7.1 Задаци То је активност која се извршава студент заврши додељени задатак, он извршио задатак, предајом датотеке на путем. Након прегледа датотеке студент задатак.
офлајн, изван Moodle. Када извести инструктора да је преглед или неким другим добија оцену за извршени
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________46
Након логовања као наставник, задатак се може додати из падајућег менија Додај активност. Након чега се појављује прозор за додавање задатка (слика 14.). Слика 14. 7.2 Избори Избор је углавном једно или питање са више избора које инструктор поставља одељењу. Резултати могу бити познати целом одељењу или између студента и наставника. Избори представљају добар начин за добијање повратних информација од студената у вези наставе. Они се могу додати онда када је потребно или се могу скривати до одговарајућег момента. Избор је активност дизајнирана да буде једно или питање са више избора које се поставља одељењу. Студенти се одлучују за један одговор. Оно се користи као стимуланс за размишљање о постављеној теми, за добијање сазнања о томе како студенти гледају на правац којим се креће курс или за добијање дозволе од одељења за даље кораке. Активност се може ограничити на одређени временски период. 7.3 Часопис Онлајн часопис се може креирати за сваког студента. Часопис могу видети само студент који га пише и инструктор. Часопис је прикључен уз курс у којем се појављује. Он је приватан. Сваки часопис представља једну онлајн страну, са скоро неограниченом дужином. За сваку тему се креира посебан часопис.
7.4 Лекција Лекција је најкомплекснија и најмоћнија врста активности. Лекција је у суштини серија веб страна које представљају информације и питања. Углавном, свака страна у лекцији је кратка и завршава се са једним или више питања у вези материје која је обрађивана на истој. У зависности од одговора студента зависи да ли ће моћи да пређе на
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________47
следећу страну лекције. Ако је дати одговор тачан, студент прелази на следећу страну. Уколико није, поново је на истој страни лекције. Када се лекција креира све њене странице ће бити поређане у логичком реду. Логички ред је онај ред страна у лекцији који ће студенти моћи да виде, ако студент одговори тачно на свако питање он успешно заврашава лекцију. Лекција може бити оцењивана или не. Основна улога лекције је да учи, а не да тестира. Оцене лекција дају повратне информације о ефективности сваке стране, и омогућују студентима увид у сопствени прогрес. Приликом креирања лекције, врше се следећа подешавања: генерална подешавања, опције у вези оцена, контрола тока, обликовање лекције, контрола приступа. Лекција се може додати из падајућег менија Додај активност. Након чега се појављује прозор за додавање лекције (слика 15.). Слика 15. 7.5 Тестови Moodle нуди флексибилан конструктор тестова. Свако питање је потпуно обликована веб страна која укључује сваки валидни HTML код. То значи да питање може да укључује текст, слику, звук, филм, односно све оно што веб страница може да садржи. На већини курсева, квиз или тест представљају финални догађај. У Moodle креирање и оцењивање тестова је веома брзо. То значи да се тестови могу слободно користити од почетка до краја курса. Тест се може користити као: кратак тест након сваког читања задатка, да бисмо били сигурни да су студенти завршили читање, практичан тест, омогућити неколико покушаја док студенти не одговоре тачно, тада квиз постаје и практични и материјал за учење, упитник, затражити од студената да оцене своје разумевање, задовољство са курсом или инструктором. Тест се може додати из падајућег менија Додај активност. Након чега се појављује прозор за додавање теста (слика 16.). Слика 16.
ELEKTRONSKO UČENJE
____________________48
7.6 Упитник Упитник у Moodle састоји се од питања о понашању студената током учења, а специјално током одржавања курса, и о искуству које су студенти стекли у току курса. Moodle омогућава креирање пет различитих упитника. Питања у упитнику су дизајнирана тако да се могу помоћи приликом процене студената. Питања и избори у упитнику су целина и не могу се исправљати. Неки од упитника су: COLLES (Constructivist On-Line Learning Environment Survey) стварни, преферирани, преферирани и стварни, ATTLS (Attitudes To Thinking and Learning Survey), Критични инцидент. Упитник се може додати из падајућег менија Додај активност. Након чега се појављује прозор за додавање упитника (слика 17.).
Слика 17.
7.2. Claroline 7.3. WEB CT 7.4. Joomla
ELEKTRONSKO UČENJE
Napomene Slika na naslovnoj strani: Slika brain
____________________49
