Lozanov metoda LOZANOV METODA® 5 x brže ŠKOLA STRANIH JEZIKA MOGI JE PRVA I JEDINA ŠKOLA STRANIH JEZIKA U SRBIJI KOJA ORIGINALNO RADI PO UNAPREDJENOJ METODI DOKTORA GEORGIJA LOZANOVA® Najbrža i najefikasnija najefikasnija metoda za učenje učenje stranih jezika po nobelovcu doktoru doktoru Georgiju Lozanovu. Učite minimum 5 puta brže !tedite i vreme i novac a strani jezik garantovano PROGOVARATE! UBRZANO UČENJE STRANIH JEZIKA PO LOZANOV® METODI "etoda po dr Lozanovu opisana je kao "#$%e&'" (e)*+ # ,e-*( $.e)# . #o metodi doktora doktora Lozanova Lozanova strani jezik učite minimum 5 puta brže i !tedite 5 semestara. semestara. $vet u kome %e živeti na!a deca menja se 5 & brže od na!ih !kola. Uzmimo za primer '()$*U "+,("+,-*U. )eca u ruskim !kolama ve% uče /& brže matematiku u odnosu na klasične sporovozne metode0 za godinu učenja nauče kao na!a deca za / godina u klasičnom !kolstvu. #rocenat naučenog naučenog gradiva po metodi dr Lozanova je izme1u 2/ i 253 i po kursu progovarate preko preko 4.5// reči. Neki od na!ih polaznika polaznika su čak čak reči brojali i zapisivali zapisivali ih u svoje lične rečnike. rečnike. #osle prvih / časova progovarate i primenjujete preko /0511 re2'0 / časova se zavr!ava za 5 do 6 nedelja. #reporučujemo 7/ časova 84 nivoa8 da bi se dobila jedna celina. T* 3"e 4e V( +*br* +*4' 3 $-že"e b'-* +e # $.e)#6 $avremeno doba ima ne tako prijatnu alternativu. L"#+e 7*"' $# *).*re' %re( *.'( 3"'( *2e7#"e $.e) %r'-'7 dok one koji se slepo drže starih verovanja i načina učenja u budu%nosti očekuju očekuju nezaposlenost nezaposlenost očaj i siroma!tvo siroma!tvo jer poslovi koji koji su vekovima postojali postojali polako nestaju. Novi načini i metode metode učenja hitno su potrebni za +*br*b') $.'8 -"#+' . U2e"e "e %r*,e$ 7*"' )r"e ,e* ž'.*)0 9ni koji se ne usavr!avaju i koji ne znaju : posta%e oni koji nemaju.
9vde je zastupljen zdravorazumski pristup : oslobodite se dogme učenja po tradicionalnim metodama okrenite se najboljem pristupu od svih i otvorite svoj um za inovacije. #re početka učenja zajedno postavljamo cilj; progovaranje minimum 4./// reči. #ostavljeni cilj svaki put prema!ujemo< Novi model učenja je: kako učiniti nemoguće mogućim. I mi taj model primenjujemo.
D*7)*r Ge*r'" L*3*. %re%*3* "e $-e+e4e9 L'2e $)'-*.e #2e" P*3')'. #)'," (#3'7e : barokna muzika čini da se leva i desna moždana hemisfera sjedinjuju i pruža gotovo //3 : tnu efikasnost učenja. *lasična muzika otvara emocionalna vrata ka super pam%enju. Vž*$) %r*(ee +'('7e $).e $.7'8 ;1 ('#) < na taj način se pažnja polaznika konstantno zadržava na najvi!em nivou. U-*# %r*=e$*r : (*+er)*r : su!tinu da profesor napusti ulogu predavača i postane motivator trener aktivator koji %e prvenstveno polaznike osloboditi $,=+>+ od progovaranja stranog jezika i koji %e svakom polazniku vratiti samopouzdanje putem podsticaja da na časovima punim pozitivne atmosfere $+" uči kroz igru i zabavu. +tmosfera ispunjena zabavom proizvodi veoma mnogo lične kreativnosti. ?ta je to !to čini učitelja velikim@ o
o
o
o
$posobnost da učeniku pomogne da uči sam. )a zasniva ve%inu učenja na AnesvesnomB : pozitivan stav ton govora jezik tela plakati i uredjenje prostora neki su od vitalnih delovi u procesu učenja. Upotreba jednostavnih reči i konciznih rečenica. O UČENJU9 V& 2r*b' (*37 +rž' 7-"#2 V&e -'2e re.*-#,'"e # #2e"#0 o
o
o
Učenje je najzabavnija i najsjajnija igra u životu. To sva deca znaju od rođenja. U to prestaju da veruju onda kada i stariji uvere da je učenje veoma težak posao. !eđutim" pojedinci zadržavaju stav da je upravo učenje jedina igra u životu koja je vredna igre. Te pojedince nazivamo genijima.
=azmi!ljanjem čitavim mozgom a ne samo levom hemisferom izo!travaju se sva čula.
Ljudski mozak je:
C Dleksibilniji od superkompjutera C $posoban da u sekundi zapamti E činjenica svake sekunde do kraja 'a!eg života
C Ukoliko ga koristimo na pravi način sa vremenom postaje sve bolji C 'a! mozak se nalazi u svakoj %eliji 'a!eg tela ne samo u glavi.
Učenje engleskog ruskog nemačkog ili bilo kog drugog jezika je najefikasnije onda kada je zabavno. $vako je u mogu%nosti da bilo kada i u bilo kom dobu nauči bilo !ta od 5 do 4/ puta brže i od / do // puta efikasnije. ,e metode učenja su jednostavne lako se savladavaju zabavne su zdravorazumske i delotvorne. )obro je poznato da bebe uče najlak!e i najbolje. 9tvorenog su uma razigrane i energične pa jezik uče sa neverovatnom lako%om. Feba koja odrasta u porodici u kojoj se govori nekoliko jezika nauči%e sve jezike vrlo lako. )obra vest je ta da ukoliko želite da usvojite osnovne strategije načina na koji bebe uče možete učiti i brže od njih. Na koji način@ $lobodno pravite gre!ke. )eca ne brinu kako %e zvučati da li %e izgovoreno biti gramatički ispravno i sa savr!enim izgovorom. 9na se samo prepu!taju i govore. Napredak i uspeh polaznika bi%e u direktnoj korelaciji da se prihvati nepoznato i da se zvuči luckasto. o
Febe uvek pronalaze reči ili fraze koje stalno ponavljaju. ,o je idealan način da se jezik nauči. D#*r*2* %(4e"e ' e(*,'"e9 )ugoročno pam%enje je tesno povezano sa emocionalnim mozgom odnosno limbičkim sistemom pa zbog toga lak!e pamtimo informacije koje su vi!e emocionalno obojene. ato se skoro svi se%amo svoje prve ljubavi0 o
Upoznavanje sa 'a!im mozgom i načinom na koji on takve informacije obradjuje glavni je uslov za savr!eno učenje i pam%enje.
L"#+$7' (*37 "e %*%#) #$%.* +'.0 (mocionalne potrebe svakog od nas se razlikuju. (mocije igraju veoma važnu ulogu u procesu učenja. 9ne predstavljaju ključ sistema pam%enja ljudskog mozga. #rimera radi emocionalni sadržaj neke prezentacije ima važnu ulogu u tome koliko %e slu!aoci mo%i da upiju ideje i informacije iz te prezentacije. O)7-""e $)re$9
Hak 6/3 pote!ko%a tokom učenja je povezano sa stresom. U7*-'7* $.-+)e $)re$> $.-+4e)e ' )e&7*4e # #2e"# . $trah je taj koji celokupnu energiju 'a!e ličnosti najvi!e uni!tava. ato je osobama koje doživljavaju neuspeh potreban drugačiji pristup. 9snovni strah kod ve%ine nas je strah od neuspeha. Ne#$%e8 %re+$).-" '$7-"#2'.* %r'-'7# + $e 3%*2e '$%*2e)7> ' )* (** %(e)'"' 2'! $trah je oduvek bio svuda oko nas i jedino ako mu mi to dozvolimo krade nam ponos. Tipovi moždanih talasa : Feta +lfa ,eta i )elta;
. F(,+ ; : 45 herca u sekundi : stanje potpune svesnosti 4. +LD+ ; 6 : 4 herca u sekundi : stanje Iopu!tene svesnostiA . ,(,+ ; J : E herca u sekundi : rana faza spavanja : obrada dnevnih informacija J. )(L,+ ; /5 : herca u sekundi : duboki san A-= $)"e karakteri!e opu!tena svesnosti ili budnost koja stimuli!e inspiraciju utiče na ubrzano usvajanje činjenica i pojačava pam%enje. ,o je tako1e moždani talas u kome 'a! um sanjari a ma!ta slobodno leti tj stanje ose%aja prijatnosti. $a podsvesnim delom uma najbolje nas povezuju +lfa moždani talasi sa talasnom dužinom od 6 do 4 herca u sekundi. U alfa kao i u teta stanju postižemo najve%i napredak u superpam%enju a ose%amo i pojačanu mo% kreativnosti i koncentracije. *ako bi svi polaznici postigli alfa stanje neophodno je #$%*r')' mozak– radi bržeg učenja.$a brzine od 45 herca !to je beta stanje potrebno je spustiti ga na 6 herca odnosno alfa stanje. 9)=(K(N( '=$,( "U-H*-> =-,"9'+ )9#=-N9$( 9#U?,+NU ,(L+ U"-=UU )-$+N( $,-?+'+U F(,+ 9$M-L+M-( - $,'+=+U $,+N( 9#U?,(N( FU)N9$,- *9( +*9 #9G9)U( L+*9" UH(NU N9'-> -ND9="+M-+. Naučnici su dokazali da je najidealnija muzika za ubrzano učenje upravo barokna muzika jer su alfa moždani talasi jednaki njenom glavnom ritmu od 7/CE/ udaraca u minuti.
L"#+$7' (*379 "ozak svakog čoveka je sinergetski i ima beskrajno veliki potencijal za stvaranje novih misli kreativno razmi!ljanje i re!avanje apsolutno svih problema. *ada se skladno služimo levom i desnom moždanom hemisferom na! mozak je i do // puta delotvorniji i jači. 9n je nadmo%niji savr!eniji i inteligentniji od svakog računara. "ozak je snabdeven sa vi!e od /3 kiseonika koji se nalazi u telu.
Naučnica )r )ajmond tvrdi da su ljudski mozgovi dinamičniji i mogu doživljavati promene u bilo kom uzrastu od rodjenja pa do kraja života. )a li %e se menjati na pozitivan ili negativan način zavisi od toga koliko je sredina u kojoj se razvijaju stimulativna. Levu hemisferu mozga pretežno koriste oni koji se služe alfabetskim znacima zapadni sistemO dok oni koji su odrasli u tradicionalnoj mikronezijskoj polinezijskoj i melanezijskoj kulturi gde nema pisanog jezika koriste pretežno komunikaciju putem zvuka bogatu ritmom igrom rimom pesmom i holističkim čulom vida.
MO?DANE HEMIS@ERE
Nobelovac #ro$esor %odžer &peri iz *alifornije je kasnih 7/Cih godina 4/. veka dokazao da dve strane mozga imaju tendenciju da podele intelektualne funkcije. #rilikom odstranjivanja jedne strane druga strana preuzima funkciju odstranjene i u istom trenutku se deli na dva nova dela0 #ogledajte interesantan animirani film o radu desne i leve hemisfere; *ada ne bi bio naboran zapremina mozga corte&CaO bi iznosila oko 4 kvadratna metra. Nabori su posledica razvoja hiljadama godina. )okazano je da su obe moždane hemisfere u su!tini distribuirane po celom mozgu i da imaju sposobnost da pokrivaju sva područja mozga.
De$ 8e('$=er #)'2e prostorno poimanje ritam trodimenzionalnost boje sanjarenje imaginaciju ge!talt celovitostO. Le. 8e('$=er *(*#4. -7* br)"e logikom rečima nizovima analizama brojevima listama. 'eoma često čujemo izgovore poput Aide mi lo!eB ili A nisam talentovanB !to nije istina. $tepen kori!%enja na!ih kompletnih mentalnih sposobnosti zavisi isključivo od na!eg ume%a kako da im pristupimo. Memorijski tragovi
#rotokom misli ili porukom od jedne moždane %elije ka drugoj formira se elektromagnetna staza. ,akve staze poznate su kao memorijski tragovi. $vaka na!a nova misao smanjuje otpor duž te staze. ?to če!%e budete terali misli da prolaze tom stazom put %e biti sve lak!i. ?to vi!e puteva i staza utabate i koristite 'a!e %e razmi!ljanje biti brže jasnije i efikasnije. Granice ljudske inteligencije ne postoje. edino ograničenje u dana!nje vreme je to da ljudi ne koriste pun potencijal svog mozga. U proseku kapacitet mozga koji ljudi koriste iznosi otprilike 53. Nikola ,esla je koristio oko 23 a op!te je poznato koliki doprinos je dao čovečanstvu< &amo jedan neuron 'u ljudskom mozgu i inače ima () milijardi* ima mogucnost povezivanja kao kada bismo napisali broj ( sa +, nula iza njega. -a ceo mozak broj permutacija bi bio napisan kao ( sa nizom nula dugačkim ()" miliona kilometara/
S)'-*.' #2e"9 $vrha modela učenja po dr Lozanovu je pronalaženje kombinacije ličnog stila učenja svakog pojedinačnog polaznika i njegovih talenata a zatim pružanje upravo onoga !to je polazniku potrebno. U isto vreme clij je da se podstakne razvoj kompletnih sposobnosti polaznika. Načini na koje najlak!e opažate informacije : jeste li uglavnom vizuelni auditivni kinestetički ili taktilni tip učite li najbolje gledanjem slu!anjem kretanjem ili dodirivanjem. 8#remda čula ukusa i mirisa mogu biti važni za neke poslove kao !to su degustiranje vina i me!anje parfema ta dva čula se ne ubrajaju u glavna čula u stilovima učenja8. $vi mi imamo svoje jake strane pa samim tim i svoj lični stil učenja. O "e -'2 #%r.* 7* ' & %*)%'$0 $vaki stil je jedinstven u odnosu na bilo koji drugi. Nema boljih ili lo!ijih. #oznavanje jedinstvenog ličnog stila je ključ za uspe!no učenje ili rad. $vaki čovek ima svoj stil koji mu je omiljen.
K7* $3)' *('-"e' $)'- #2e" 7*+ $.*"'8 %*-3'7 #itajte ih. ,o je najprostije. Na taj način %e se i granice izme1u profesora i polaznika otkloniti. Način govora dosta govori o ličnom stilu učenja:
.
*ada biste od osobe koja je vizuelni tip zatražili uputstva o pravcu ona bi 'am lako mogu%e nacrtala mapu. 'izuelni tip voli slike i dijagrame. a njega jedna slika predstavlja hiljade reči. Ukoliko takvom tipu osobe tražite poklon nikako ne%ete pogre!iti ako se opredelite za knjigu. 'izuelni tipovi su uglavnom uredni organizovani i vole lepo da se oblače. 4.
+uditivni tip ne voli da čita knjige. ,akve osobe vole da slu!aju muziku ili razgovore. +uditivni tip uvek pita za odre1ene informacije. *ada kupuje auto ne kupuje ga zbog samog izgleda ve% ga kupuje zbog ozvučenja koje je u njemu. a ovaj tip osoba upravo kasetofon ili neki cd predstavljaju pravi poklon. . ,ip osobe koja uvek voli da je u pokretu nazivamo >aptički tip. ,akva osoba %e 'as zagrliti ukoliko se sudarite : naletite jedno na drugo. 9ve osobe usvajaju nove ionformacije prema ose%aju. Najbolje %e učiti kada su u potpunosti uključeni kada eksperimenti!u kre%u se i doživljavaju. ,aj stil učenja često se naziva ikinestetičkoCtaktilni. -dealan poklon za ovakve osobe je laptop ili neki sličan ure1aj. U proseku stilovi učenja kod ljudi su zastupljeni na slede%i način; 'izuelni stil : 423 učenje putem slikaO +uditivni stil : J3 učenje pomo%u zvuk i muzikeO >aptički stil : E3 učenje pomo%u kretanja dodirivanja i činjenjaO MAPE UMA9 ?ta su mape uma@ o
o
o
"ape uma predstavljaju alat za brže učenje i trajno pam%enje. Ljudski mozak voli ključne reči. K-"#2e re2' odmah odvajaju bitno od nebitnog. Na taj način se pažnja zadržava samo na bitnim informacijama. #ogledajte mapu #=($(N, $-"#L( ,(N$( prosto sada!nje vremeO;
C sredi!te mape je crtež $upermena. -staknuto je slovo A$B. $lovo A$B u 'a!oj memoriji odmah asocira na $+)+?N( '=("(. C iz centralnog crteža se granaju pojmovi vezani za crtež. 9ni se crtaju i pi!u u !to vi!e različitih boja. #ojmovi su prikazani u #9-,-'N-" +$9M-+M-+"+. Ukoliko je slika simpatična vickasta i golica nam ma!tu mozak je momentalno pamti< #rimer; pogledajte crtež ovce na mapi sa $upermenom. 9nomatopeja ovce je F( a vreme #resent $imple ,ense gradi se od glagola BE. +socijacija na ovcu i njeno AbeB utiče da trajno zapamtimo na koji način se gradi sada!nje vreme.
SAVRŠENO PAMENJE9 Napi!ite bilo kojih / pojmova na papir. *asnije kada uvežbate ovu jednostavnu tehniku to može biti i // pojmova. Na primer; C lopta C mi! C laptop C ku%a C avion C >olivud
C bazen C kafa C maserka C dolar #oku!ajte da zapamtite ovih / pojmova u roku od jednog minuta ba! ovim redosledom. Neki od 'as %e uspeti dok mnogi ne%e. Lako je pamtimo u slikama0 *ako@ amislite ogromnu !arenu loptu sa raznobojnim kruži%ima na njoj. Na vrhu lopte se nalazi mi! koji ne!to kucka na laptopu. - oni kre%u da lete mi! na velikoj !arenoj lopti i sa laptopom i dolaze na krov neke ku%e. $tiže crveni avion sle%e na krov ku%e i preuzima putnike. ,ako oni lete do >olivuda primiču se brdu na kome pi!e velikim zlatnim slovima : >olivud< -zlaze iz aviona pravo na bazen. ,u ih čeka vru%a kafa sa predivnim mirisom 8osetite to8. - mlada lepa maserka koja prilazi mi!u da ga izmasira. Na kraju on njoj daje zlatni dolar. $ad kad imate žive slike u 'a!oj glavi celog vezanog dogadjaja koji se ispričao kao pričica bez gre!ke %ete navesti svih / pojmova po redosledu. 9vo su samo neki od principa savr!enog pam%enja. 9vde su navedeni kao ilustracija.
A$*,'",'"e9 ?to vi!e povezujete : to vi!e učite. "ozak skladi!ti informacije pomo%u asocijacija. $vi ljudi na ovom svetu imaju asocijativni korteks. 9n je sposoban da medjusobno povezuje slične podatke iz različitih fioka se%anja. a razvijanje neotkrivenih sposobnosti na!eg mozga prvenstveno je potrebno naučiti kako da informacije slažemo # *br$,'( i pomo%u snažnih $*,'",'". ,o je glavni korak potreban za pobolj!anje pam%enja. 'rlo lako se može zapamtiti da april ima / dana uz pomo% rime; A/ dana ima septembar april jun i novembarB
: sve to je zapam%eno i skladi!teno u desnoj hemisferi na!eg mozga koja je zadužena za rime. -li čak taktilno : dodirom prstiju; $tegnite !aku u pesnicu. #ogledajte : sva udubljenja na vrhu !ake predstavljaju mesece koji imaju / dana dok su ispupčenja meseci sastavljeni od dana. Debruar je izuzetak sa svojih 46 tj 42 dana.. )esna hemisfera je takodje zadužena i za ovo. Uzmimo primer iz osnovne !kole : deca vrlo te!ko pamte !ta su $,+L+*,-,- a !ta $,+L+G"-,-. 'ečiti problem je !ta je dole a !ta visi odozgo@ nate li 'i@ amislite sada sliku u 'a!oj glavi da stalaG"-,- : G"-PU poput gmizavaca po pe%ini i ta slika %e učiniti da zauvek zapamtite da su stalagmiti : gmizavci i da se nalaze dole< $tala*,-,- : zamislite ih kako se klate sa plafona pe%ine. Lako je zar ne@ $ada prime%ujete kako se preko asocijacija savr!enog pam%enja i mapa uma dolazi do jednostavnih rezultata. S.e *.*> #7-"#2#"#4' ' $)r#2' +e*> %r)' ,e-*7#%# (e)*+# +*7)*r Ge*r'" L*3*.> &)* 3"e+* +"e .r8#$7e re3#-))e! Za kraj: onaj koji oseća želju da leti nikada ne može pristati na puzanje.
A7* $e '7+ e %re+"e)e V' $)e %*be+'7! PROGOVORITE STRANI JEZIK ! Š7*- $)r'8 "e3'7 MOGI 1;; /; C; 15; 1;; /; CC ;; 1F1 1 / / '=*(*'0,*0r$ Pr. $%e,'"-'3*. &7*- # Srb'"' 3 '+'.'+#-# $).# ' r+ # (-'( r#%( +* %*-3'7
Lozanov metoda LOZANOV METODA® 5 x brže ŠKOLA STRANIH JEZIKA MOGI JE PRVA I JEDINA ŠKOLA STRANIH JEZIKA U SRBIJI KOJA ORIGINALNO RADI PO UNAPREDJENOJ METODI DOKTORA GEORGIJA LOZANOVA®
