ТЕМА: ГОВОРНЕ ГОВОРНЕ ИГРЕ
1. Игра ( гласови који ћуте) Фланелографи Фланелографи слике за р или други глас, који ће нам ослу!ити за игру ( ри"а, радио, тротинет, тр отинет, тру"а, клавир ), за глас # ( #а$а, #араа, #етка, #авка, е#урка, ма#ка ма#ка ), за глас % ( %ин, %ак, %унгла, %унгла, о%ак, до%, "е% ) итд. &асита# тра!и да де'а ро#итају са егови* усана ( које он окреће а ре# се не #ује) $та је ре#ено и да рона+у слику тог редмета, да именују то $то је на сли'и и да је ставе на флонелограф. Тако Тако де'а најре дискримини$у глас, до"ију визуелну редставу настанка гласа и изгледа редмета а осле сама артикули$у глас глас именују редмет. -е'а се тако и ме+усо"но играју. Игра мора усети ако су де'а ре тога разгледала слике игра#ке, игра#ке, именовала и*, оисивала и* и сл.
1. Игра ( гласови који ћуте) Фланелографи Фланелографи слике за р или други глас, који ће нам ослу!ити за игру ( ри"а, радио, тротинет, тр отинет, тру"а, клавир ), за глас # ( #а$а, #араа, #етка, #авка, е#урка, ма#ка ма#ка ), за глас % ( %ин, %ак, %унгла, %унгла, о%ак, до%, "е% ) итд. &асита# тра!и да де'а ро#итају са егови* усана ( које он окреће а ре# се не #ује) $та је ре#ено и да рона+у слику тог редмета, да именују то $то је на сли'и и да је ставе на флонелограф. Тако Тако де'а најре дискримини$у глас, до"ију визуелну редставу настанка гласа и изгледа редмета а осле сама артикули$у глас глас именују редмет. -е'а се тако и ме+усо"но играју. Игра мора усети ако су де'а ре тога разгледала слике игра#ке, игра#ке, именовала и*, оисивала и* и сл.
/. Изми$0амо сли#не ре#и ( ИТ2 3И4Е ИТ2) римовае
&асита#
-е'а
кос...................... кос................................... ......................... ......................... .......................... .......................... ................. .... "ос нос........................ нос.................................... ......................... .......................... .......................... ......................... ............... ... нас -у$ка................... -у$ка............................... ......................... .......................... .......................... ................... ...... кру$ка Миле....................... Миле.................................... .......................... ......................... ......................... ....................... .......... иле дете....................... дете................................... ......................... .......................... .......................... ........................ ........... лете мама.................... мама................................. ......................... ......................... .......................... .......................... ............... дама сека....................... сека.................................... .......................... .......................... ......................... ......................... ............. дека
итд. 5едом како како де'а седе стоје или како које зна, док се има $та ( и мо!е ) изми$0ати римовати, све дотле дотле док се и нека есми'а не нарави.
6
7. 8равимо оре+еа
&асита# ка!е (а осле и де'а)9
:ело као,као ... -у"око као, као ... &редан као, као ... ;рно као, као ... -о"ар као, као ...
-А 4Е -А 4Е -А 4Е -А 4Е -А 4Е
-е'а одговарају9
снег, млеко, сир, латно море, "унар, река, вир, руа мрав, #ела, +ак, радник уга0, гавран, о%а#ар, ноћ мајка, *ле", сун'е, дан
итд. редом како де'а седе (мо!е и у *ору).
. Игре антонимима ( суротно) &асита# ка!е (а осле и де'а)9
-е"ео Те$ко &исоко <е Мали -ан
3И4Е 3И4Е 3И4Е 3И4Е 3И4Е 3И4Е
-е'а одговарају9
мр$ав лако ниско ру!ан велики ноћ
=
6. 8равимо сти*ове есме &асита#9 Моја лутка сава. -е'а9 4ер је "оли глава. &асита#9 -о+е једно ме#е а ми ре#е ... -е'а9 -о"ро ве#е, а уте#е.
=. >а!и огре$но да исадне сме$но
-е'и се најре исри#а не$то на ову тему да "и с*ватила 'и0 и на#ин игре9 8о$ла не!ана да куи *ле" а оти$ла у ки!ару и куила 'иеле. 8осле се вратила у $колу а је лео дору#ковала киге а затим се уутила кући да куи виси"а"у, јер је "ио месе' де'ем"ар. >од куће је села на своје место у клуи и слу$ала $та у#ите0и'а ри#а. <ео је одговарала на сва мамина итаа а је мама о*валила своје ку#е $то тако лео зна $та тре"а да радити ... 8осле оваквог увода и о"ја$еа игра се мо!е изводити. &асита#9 8ослала мама не!ану да куи *ле" а она оти$ла у ... -е'а9 >и!ару &асита#9 >уила кигу а се вратила у ... -е'а9 8о0е 2во се мо!е овезати са нонсенсном ки!евно$ћу.
? ?. Игра @@>о сам ја
Прва варијанта -ете казује ри#а $та је оно и $та ради. Изми$0а не$то др!ећи неку слику игра#ку редмет. То је идентифика'ија са неким не#им, а истовремено и ерсонифика'ија у анимирау игра#ки. -ете мо!е "ити о$тар, сао"раћаја', $офер, лекар, војник, ратник итд. Игра је огодна за ве!"е говорног стварала$тва.
Друга варијанта -е'а су у двори$ту арку $уми о0у (мо!е и у радној со"и) а се крију иза дрвећа, грм0а и гласају се као ти'е !ивотие. -руга де'а ога+ају ко се то јав0а. Игра се мо!е изводити ако де'а знају како се која ти'а !ивотиа јав0а.
Трећа варијанта -е'а имитирају кретае неке ти'е !ивотие или рад неког занатлије и сли#но а осматра#и (друга груа) казују о којој ке !ивотии ре# или о коме се ради $та тај ради (антомимика).
A A. Измисли не$то на задану ре# (две три)
Измишљамо на реч ''стои!а'' &асита# о#не а де'а настав0ају оним редом како седе стоје. Ако неко дете не мо!е да измисли ни$та, онда настав0а дете до ега. Из игре мо!е исасти (из круга изаћи) оно дете које није могло измислити ни$та или ак оно дете које је знало да не$то измисли. Изми$0ае мо!е "ити у о"лику једне или ви$е ре#ени'е. 3ајре се само о једна ре#ени'а изми$0а. А осле се мо!е изми$0ати и ри#а о столи'и (говорно стварала$тво). &асита#9 толи'а је за седее. -ете до ега9 толи'у рави мајстор. -ете до ега9 толи'а је за лутку. итд. редом 9 2во је столи'а за васита#и'у. 2ва столи'а је за дете. толи'а је зелена, дрвена, мала, велика ... итд. редом 9 док се има $та казивати о столи'и.
Измишљамо на "ве речи: стои!а # мајстор толи'у рави мајстор. 2н се зове столар. 8рави и столове. толи'а се рави у фа"ри'и. Тамо раде радни'и. толи'е се раве од дрвета, гво!+а, ласти#не масе, лете се од рућа, раве се од ко!е (фоте0е) и од латна (наслоа#е). толи'е могу "ити разни* "оја. Мајстор "оји столи'е зелено, !уто, "ело, итд. Мале столи'е су за лутке, веће су за де'у а највеће за 0уде.
B B. Игра @@Асо'ија'ија на ре#@@
$а%и нешто на &осе"у изговорену реч свог "руга &асита#9 Медвед !иви у $уми. -ете до ега9 у $уми !иве и друге !ивотие и ти'е. -ете до ега9 8ти'е лео евају. итд. редом9 4а волим да евам. 8евамо у вртићу. C вртићу се играмо. Играмо се заједно. Dаједно једемо. 4а волим да једем мед. Мед воли и медвед. Медвед воли и кру$ке. И ја волим кру$ке. >ру$ке су слатке. латко се рави од воћа. итд. редом док се круг не завр$и (и де'и не досади да изми$0ају) јер је ри#а ракти#но незавр$ива иако је у о#етку те$ка, док се де'а не навикну и не с*вате како се тре"а (мо!е) играти и за"ав0ати. Мо!е се играти и "а'аем додаваем лоте (корела'ија са физи#ким).
1E
1E. Изми$0амо ре#и на два гласа Речи са гасовима Г( F< на о#етку ре#и 9 глава глина гледати глумити гласати глиста глума' гладан, итд. F< у средини ре#и 9 одглавити заглавити огледало огласити егла магла игла 'игла рингла , итд.
Речи са гасовима )Т Т на о#етку ре#и 9 стани'а столи'а сто стан стена стићи сту" стрина струја , итд. Т у средини ре#и 9 ласта &ласта глиста триста ресто место тесто уста уста 5астко , итд. Т на крају ре#и 9 маст кост ласт *раст мост вест "рест "олест , итд. Gогу се изми$0ати и ре#и на три гласа. 5е'имо ре#и са гласовима H Т5 9 страна' стрина струја стра!а строг страдати, итд. или 9 одстранити устрелити истругати "истрити :истри'а инструмент, итд.
2вако изми$0ае ре#и мо!е се равити у разли#итим ком"ина'ијама на два три гласа. Изми$0ае се мо!е усе$но сровести ако се користе радно игровна средства или осле о"раде неке есме ри#е које су садр!але неке од отре"ни* за игру ре#и.
11 11. Игра @@Исто није исто@@
*та све гори -рво гори + сијали'а гори, лама гори, ватра гори, ећ гори, свећа гори, не"о гори (од сун'а), #ело гори (од темературе), ли'е ми гори (зајаурено), 'ело тело ми гори (од темературе), кре#ана гори (кре# се рави), кућа гори (кад се заали), зем0а гори (од врућине јаре лете !еге), вазду* гори (кад је лета !ега), море гори (кад се заали нафта о ему)...
Изврши ра"у ко#ио веран ас (ку#е) а ми донео ас (ојас) и о"ратно. Мирко узео лук (стрела) и огодио лук ("и0ка) и о"ратно. Ми$а јури ми$а (и о"ратно 9 ми$ а де#ак Ми$а). <ука (де#ак) ојео лука и о"ратно (оре+ати9 лук а -е#ак ). <ука (ристани$те) <ука (име) лука ("и0ка). 8еро, еро дај I и друге варијанте (еро, 8еро, дајI -ај еро, 8ероI , 8еро дај ероI , 8еро, дај 8ероI).
1/ 1/. 2смисли "есмислено
-е'и се казује не$то из нонсенсне ки!евности и тра!и се од и* да осмисле оно сто је алоги#но ре#ено. Мо!е се узети нека есма или ри#а, а могу то "ити само оједини искази. Игра се изводи уз кори$ћее радно игровни* средстава, драматиза'ију и сли#но.
Прича Н,ОП,-$Е
@@Jајде да "удемо неријате0иI@@ рекао је леи Fрдан великом Мали$и. @@3ајре морам да те измлатим, о$то си "ез итаа на"рао разну кору моји* ја"ука у твоме врту@@ одговорио је велики Мали$а леом Fрдану. @@C реду, измлати ме, ја се с тим отуно не сла!емI@@ &елики Мали$а је на то из0у"ио и изгрлио леог Fрдана. @@4ао јаоI C омоћI@@ евао је леи Fрдан док га је велики Мали$а све "е$е грлио. @@Е, сад кад се овако лео нисмо соразумели, рекао је велики Мали$а леом Fрдану, зака#ићемо оет дрво на ја"уке које сам о"рао, а нека се тамо скувају у комот.@@ @@Идеја није до"ра, сагласио се леи Fрдан, само морам отићи у гара!у да донесем соли за комот.@@ Тако се два до"ра ријате0а нису лео договорили и од тада се сваког дана састајали а #ак и у $колу нису и$ли заједно.
17 17. Игра @@2 коме је ре#@@ (Dагонетае и одгонетае) Игра се изводи, о"и#но, осле о"раде неког розног или сти*овног текста и везује се за садр!ај и ликове у ему. Dагонетку мо!е оставити васита# а де'а (нај#е$ће *орски) одгонетају. Могу и сама де'а загонетати (ако су уве!"ана) а друга одгонетају ($то је лак$е). 2"и#но се олази од де'и ознати* загонетки а се осле раве и нове оригиналне властите загонетке. Игра се мо!е организовати на разли#ите на#ине9
1. &асита# остави загонетку о је!у, зеки, итд.(већ рема о"ра+иваном тексту) а де'а одгонетају.
/. 3ајре васита# (а осле де'а) извла#е из неке кутије тор"е сли#и'у коју разгледа само онај који остав0а загонетку загонета. 2д ве$тине загонетаа и сосо"ности остали* да одгонетају зависи ток игре.
7. &асита# или неко дете завла#и руку у тор"у (кутију неку) наиава оиава игра#ку и ако је тако тактилно реозна, остав0а одговарајућу загонетку, ви$е оисно казујући $та наиава додирује , све донде док неко дете не одгонетне о #ему се ради. Изву#ена игра#ка (да је сви виде) је доказ равилног (не) загонетаа одгонетаа.
. Те!ина и карактер игре, из"ор текстова и игра#ки, на#ин загонетаа и одгонетаа, све то зависи од узраста и уве!"аности де'е.
1
6. Игра се мо!е овезати са "огаћеем ре#ника де'е (именовае !ивотиа, назив еног кретаа) и ве!"ама артикула'ије (имитовае гласаа те !ивотие), итд.
=. Мо!е се изводити и у корела'ији рада из други* о"ласти а роратити одговарајућом музиком, еваем, физи#ким окретима те !ивотие и сл. томе.
?. Dагонетке могу "ити сти*оване (#итаве есми'е или о"и#но римовае два три сти*а) или розне.
A. 4една загонетка, оготову ако је то #итава есма или ри#а, мо!е исунити 'елу игру рад (занимае) са де'ом9 3азорова есма -уга, есма -руга &елимира Мило$евића, есма Kу"ивоја 5$умовића Има један (загонетае о ми$у, ноју, зе'у, лији, слону) народна риоветка Тамни вилајет, загонетке есми'е о реи, загонетке о месе'има, сату итд. (има и* разни*).
16 1. >ако се ко јав0аL
(Fоворна игра омоћу сли#и'а а уз кори$ћее ономатоеја) ;и09 5азвој #ула слу*а, ве!"е "ис.римина!ије+ и арти.уа!ије гасова/ 0ето" ра"а: ма1и узраст само имитује гасае &ти!е ии %ивотие на си!и а среди казује раду (глагол) како се то гласае зове. ва де'а изговарају ономатоеју у *ору.
Изво1ее игре &асита# риреми сли#и'е веће слике игра#ке моделе сим"оле разни* ти'а, !ивине и !ивотиа. 2"јасни де'и да ће свако узети о једну слику, али тако да други не виде ста је на ој на'ртано (сем васита#а). 2стали тре"а да огоде рема имитовау гласова и кретаа (антомимика) детета које др!и сли#и'у игра#ку, о којој се ти'и !ивини !ивотии ради. >ад огоде, онда сви имитују глас и кретае те ти'е или !ивотие. -е'и се, истовремено, мо!е оказати како се нека од ови* !ивотиа или од домаће !ивине мами зове к се"и (да се на*рани) а како се тера гони од се"е. Mивина се ва"и. 8осле се де'а одсти#у да #ине и то.
Ма'а мјау#е9 мјау мјауN мами се са9 ма' ма'N гони се са9 ис $и',
>у'а лаје9 ав авN мами се9 ку' ку' ку'оN гони се са9 мар$ #и"е, >ока кокода#е9 ко ко, коко даN мами се ва"и се са9 'ррр, тик тикN а гони се са9 и$, и$.
1=
4аге "леји9 "е, "е "еN мами се са9 тр,тр (вазду* се ису$та "рзим отвараем затвараем о"еју усни и треереем језика),
4аре вре#и9 ме, ме меN мами се са9 сик сикN а гони се са9 #к #к (језик се ревија на редим не'има док се вазду* увла#и, као кад се јав0а !а"а' у "ари). Теле му#е9 муу му му, 8расе 'и#и9 квик гиу, гиу квикN мами се са9 гудо гудо, ги' ги',### ### (вазду* се увла#и)N а гони се са9 у$, тут, Магаре а#е9 и *а, и *а, >о ври$ти9 м***,*и *и *и (вазду* се ису$та кроз нос)N 2в'а "леји9 "еее, "е "е, мами се са9 "ррр,"ррр "р "р,$к к$, 8атка ква#е9 ак, ак ак, Fуска га#е9 га, га га, 8уунак уу#е9 уу уу, у у уI Fугутка гу#е9 гууу, гу гуI Fавран гракће9 гра кра, гра краI Oук ћу#е9 ћуууу, ћу ћуI Pавка #акиће #ав#е9 #ав, #ав #авI >укави'а кука9 ку ку, кукуI &ра"а' !ив#е9 !ив, #ив, %ивI
Fрли'а гр#е9 гррр,гр грI
1? 82<2&И;Е CD 8ЕМЕ И 85ИPЕ 23/ 4врча. и мрав ;вр#ак до+е зими мравима, молећи и* да му узајме које зрно !ита да се ре*рани како не "и умро од глади. Мрави га уита$е9 Qта си летос радиоL вирао сам одговори он. вирао сиL А ти сад играј да те глад ро+е. Jајде, гу"и се исред на$и* вратаI -е'у најре уознајемо са садр!ајем "асне (то се мо!е радити са сваким узрастом и у "ило које годи$е до"а) уз кори$ћее слика или игра#ки и рименом методе разговора, методе игре и демонстра'ије9 оказујемо игра#ке, демонстрирамо кретае мрава и гласае 'вр#ка који се изле!ава. Мо!емо одма* рећи на имровизирану драматиза'ију то (рекривен не#им) или разает #ар$ав или неки маи $атор, редстав0а мравиак, мрави тр#карају около, !уре и доносе вуку *рану (зрно !ита, мрву *ле"а, влат траве) или $то друго и трају то у свој мравиак исод стола. C неком углу, исод неког дрвета (#ивилук) или !"уна (столи'а) ле!и 'вр#ак и ева свира (виолина, гитара, усна *армоника и сл.). -о$ла је зима, ветар фију#е и дува (де'а изводе одговарајуће ономатоеје) мрави су на окуу у своме дому мравиаку (исод стола, #ар$ава, $атора) раде не$то и једу, ри#ају (додирују се као мрави ри сусрету у о0у). Мравиаку рилази уморан и гладан, розе"ао 'вр#ак, у ру'и једва др!и виолину, ку'а на врата и сла"им гласом једва #ујно (ти*о говорее) моли9
1A
-ајте ми не$то да једем... Fладан сам... А мрави га у *ору, гласно итају (гласно говорее)9 Qта си летос радиоL 3а 'вр#ков з"уен одговорRRвирао самSS, могуће су разне варијанте реаговаа мрава и завр$етка игре9 да га од"ију као у "асни, да се смилују и ри*вате као госта ове зиме, да 'вр#ак о"ећа да ви$е неће ленствовати, да им 'вр#ак свира за *рану коју "и му дали итд. Током игре и осле е, одсти#емо де'у да изми$0амо ослови'е о раду9 >о лети *ладује, зими гладује. Fде си евао летос евај и зимусI казале #еле "ум"ару кад је "ио до$ао да резими код и* а га итали $та је летос радио те се није за зиму старао, а он рекао да је евао. >о ради тај има. >о не ради тај нема. Mиви као трут (не ради ни$та). >о рано рани две среће гра"и. Dрно о зрно ога#а, камен о камен ала#а. <еом је све те$ко. :о0е је ситом у раду него гладном у *ладу.
1=. )то ву.ова 3а тему RRстра*SS ослови#ки исказану9 RRC стра*у су велике о#иSS , мо!емо редвидети разноврсне о"лике кори$ћеа розни* и сти*овни* текстова о стра*у и то роткати одговарајућим ослови'ама9 C стра*у су велике о#и. 2дсекле су ми се ноге од стра*а. Dанемео од стра*а. Cко#ио се од стра*а. тра* грани'у #ува. 2н је стра* и треет за нас. 3е ла#е :е!анова (оног који "е!и) мајка већ тојанова (оног који стоји)... и тако да0е.
1B
1?. Пас
и егова сен.а
>ористећи садр!ај ове ознате "асне за ве!"е ри#аа де'е уз озори$те сенки или неко друго радно игровно средство, одсти#емо де'у да се рисете и ка!у уотре"е и неку ослови'у која одговара тој !ивотии и радно игровној ситуа'ији9 >о тра!и веће, изгу"и из вреће. 2н ће те !една реко воде ревести (реварити). 2н иде уз воду (ради не$то наоако).
1A. О
ву.у
&ук длаку меа, али ћуд никада. &оле се као вук и лиси'а (мрзе се). Fладан као вук (курјак). Ми о вуку,а вук на вратима (ка!е се онда када се ојави онај о коме се "а$ тада не$то говори).
1B. (ав
и !рв
Cз ову "асну иду ослови'е о уорности, знау, истрајности9 Cм 'арује, снага кладе ва0а. 2д једног удара ду" не ада. Ти*а вода "рег роди.
/E
DАF23ЕТ>Е
/E. Имам доказ да те воли
/1. 3ије музи#ар, а свира,
он је с то"ом кад те "оли, стигао је од сви* рије иако ти ро+ак није. етиће се де'а сва, он ти ка!е9@@ре'и а а а I@@ >о је тоL Qта је тоL ) (лекар)
на сред трга дирингира. 2н ома!е, он се сме$и, а ка!ава кад се гре$и. Dнак је дао @@*ајде здраво@@, ти ће$ десно, ја ћу раво. (ао"раћајни мили'ионер)
//. 3ије ма#ак, није ти'а,
/7. 3осим "елу кау и "ело одело, за сто риремам најва!није јело. (8екар)
сав у 'рном, 'рна ти'а, #итав дан о крову *ода, није о"лак није рода. 8осве #удан занат има, он се "ави око дима. (-има#ар)
/. ;рвенкаић мали, с им се не $али I ( Qи"и'а)
/=. 3ема главе ни језика,
а све 0уде оу#ава, аметна је зна најви$е, од руком се разлистава. (>ига)
/6. >ад те умор савлада а о#и су снене, ти у со"у у+е$ и ота!и$ мене. (>ревет) /?. тари седи деда све једнако гледа кроз розора два. (3ао#аре)
/1 /A. 3оћу "листа, ноћу "дије, на твој јастук сре"ро лије, место сун'а које сава, ли'е твоје о"асјава. 5ећи ће му да не светли раном зором рви етли. Qта је тоL >о је тоL (Месе')
71. >ад адне меки снег
с де'ом се еу уз "рег, низ "рег јуре кола "ез то#кова, за узде и* де'а др!е, од самог су ветра "р!е. (анке)
77. ви је туку "ију је ногом и "а'ају из руку. (<ота)
76. -ва крака ми имамо
и о$тра су о"а, отре"не смо свуда где се се#е ро"а. (Маказе)
/B. 2'а нема, мајке нема, а свако се јутро ра+а. (ун'е)
7E. 8осле ки$е, кад сун'е засија, седам "оја у луку се сија. (-уга) 7/. 3ије ти'а, а ни змај ни вила, лети, али не окреће крила, сти!е "рзо на све #етири стране, јер га ватром и оје и *ране. (Авион)
7. >ад сам гладна ја сам *ладна, а када се наједем, тада и вас грејем. (8ећ)
7=. &оли куус воли зе0е, детелина му весе0е, дугоу$ко "ели тр"у$ко. (Dе')
// 5ЕTА<И;Е -елови ду!и* ре+али'а (или 'еле ако су краће) могу се користити и у раду са мла+им узрастима, оготову кад се ретворе у раве говорне игре. :о0е је кад се и*ово казивае рорати неким радно игровним средствима. Могу се користити за ве!"е уотре"е глагола, за ве!"е интона'ије, дискримина'ије и артикула'ије гласова, за уотре"у *иер"ола, за ве!"е ритма казиваа итд.
/7
7?. (де'а се играју ре+али'а, мо!е и мла+и узраст). 8рво ми ка!емо детету уз 'рте!е или другу игра#ку и одговарајуће окрете.
Иде једна камила. Иде друга камила. Иде трећа камила. Тр#и једна камила, итд. редом за другу и трећу. тоји једна камила, итд. редом за другу и трећу. 8и$ки једна камила, итд. редом за другу и трећу. >аки једна камила, итд. редом за другу и трећу. 4еде једна камила, итд. редом за другу и трећу. ава једна камила, итд. редом за другу и трећу. 8ре!ива једна камила, итд. редом за другу и трећу. 8ије једна камила, итд. редом за другу и трећу. 3оси једна камила, итд. редом за другу и трећу. <е!и једна камила, итд. редом за другу и трећу.
8рема 'рте!у де'а сама казују $та која камила(и како то) ради.
2вакве се ре+али'е могу равити са де'ом, као говорне игре, и за друге !ивотие, и то "ез игра#ки, са средим и старијим узрастима9
7A. 8ева један голу" ... гу, гу гууу гу. <ети други голу" (уз окрете летеа ма*аа рукама). 4еде трећи голу" (уз окрете к0у'аа к0уном) итд. редом9 ку'а лаје, етао кукури#е, лети вра"а' и сл.
/
56/Пите 8ита зе0ани'а 8ита сирни'а 8ита кромиру$а 8ита дро"у$а 8ита јајара 8ита савија#а 8ита за0еву$а 8ита "ундевара 8ита кајмаку$а 8ита "азлама#а А#ак ита Tул ита <уфт ита Qам ита >рем ита <еа ита.
/6
78/$о.а и &иићи
8ии, ии, ии, иI Мама, мама, где си тиL >око, коко, коко даI Ево, де'о, ту сам јаI
8ии, ии, ии, иI Fладни смо ти мама миI коко, коко, коко даI Мени зрно, вама два.
8осле уознаваа де'е са садр!ајима ове окретне игре, методом разговора а уз оказивае слика или лутки илића и коке, изводи се игра уве!"аваа артикула'ије груе гласова 8И, МА, >2.
-е'а се у*вате за руке, евају за (са) васита#ем и крећу се у такту и ритму есме.
-ок евају, изговарају ре#и, де'а изводе одговарајуће окрете9 ... где си ти ($аке изнад о"рва о#ију,окрети та!еа маме)N ии, ии, ии, и ($акама оона$ају отварае и затварае к0унића, као да говоре)N коко, коко, коко да (ма$у рукама крилима)N мени једно вама два (одигну и ока!у један два рстића).
/= :524А<И;Е И<И 5АD:5А4А<И;Е
:ројали'е или раз"рајали'е су говорне игре које се већином састоје од "есмислени* "есојмовни* ре#и, нај#е$ће оре+ани* једна исод друге а, онекад, ли#е и на есме з"ог ритма казиваа ре+аа ре#и. лу!е као средства раз"рајаа у де#ијој игри. Uима се раз"раја одре+ује ко ће рви о#ети игру, ко ће иза#и нао0е, ући у круг, ко ће коју улогу римити у игри или драматиза'ији.
/?
72/Петови Три се етла о"и$е на оовом "уи$ту. 4едан ре#е9 и$ I -руги викну9 Ми$ I Трећи вели9 Ти !мури$ I
79/Е!и # &е!и # &е! Е'и, е'и, е', ја сам мали зе'. Ти си мала реели'а, е'и, е'и, е' I
75/,&а # а&а # у& Аа, аа, у, C нас зелен ћу. >о се рви јави, "иће му о глави.
/A :5DА<И;Е
:рзали'е су игре ре#има и звуковима асо'ија'ијама у којима гласовно онав0ае има улогу развијаа меморисаа, односно користе се за то да се све на"рајајуће ре#и изговоре "ез гре$ке. C "рзом изговору и онав0ау најмае од три ута, ова звуковна сли#ност доводи до #ести* гре$ака. C настојау да и* нау#е "ез гре$ке, де'а се, у ствари, играју, а играјући се изо$травају моћ заа!аа.
/B
. Игра
1. C двори$ту трава, на трави дрва9 једанут дрва, дваут дрва, триут дрва. /. 8екар је екао ите у ећи. 7. &одоно$а је возио воду и вино из великог водовода. . 8екар 8етар ојео 8авлову иту оред 8ириног лота летеног рићем, а оио ун е*ар ива и итао 8авла о$то ита. 6. 2д "ата коита ра$ина о о0у ле!и. =. &ози ека аку са оком у саони'ама9 саони'е скок, еку с ногу, аку у "ок, оку у #ело, сви у смет снега. ?. Ми$ уз у$ку, ми$ низ у$ку. A. вака сврака скака на два крака... B. Pетири #ав#ића на #ан#ићу #у#ећи #ијућу... 1E. Туре "уре гура, туре "уре ва0аN "о0е "ула "уре ва0а, нег@ $то Туре "уре гура...
7E
6. а.у.уљено Dакуку0ено, замуму0ено, задевећено, задесећено9 3ико га не мо!е раскуку0ити, размуму0ити, него онај који га је закуку0ио, замуму0ио, задеветио, задесетио.
=. Пу% &о%урио 8о уту 8о!урио 8е#урку 8ро"удио 8у!е, 8у!е... 8у! I 8ет 8ута 8осрнуо 8утем 8раг 8реврнуо 8реломио 8рут I
71
<Е>ИP>Е ИF5Е (5е#има)
C лекси#ке игре могу се у"ројати разне де#ије сло"одне игре или на$е активности са де'ом с 'и0ем "огаћеа и*овог ре#ника. -у$ко 5адовић и* зове сме$не или #удне ре#и. Игре ре#има могу "ити логи#ког, али и нонсенсног зна#еа. 3а"рајамо само неке9
1. Измишљае и римовае речи ( наро#ито окретне игре намеене овоме9 0ескае руку, до"а'ивае лоте, изво+ее разни* ради скакаа, метаа, играа).
/ / Измишљае и .азивае синонима ( ре!имо за ићи). C играма о аровима де'е или о редовима (једни насурот други*)9 иде, тр#и, лети, лови, мили итд.
7. Измишљае и .азивае анонима (о аровима и редовима)N не"о зем0а, мало велико, "рзо соро, раво криво, "ело 'рно, ла#е смеје се.
. Измишљае и .азивае станишта %ивотиа (голу" !иви у голу"арнику, #ела у #еларнику...).
6. Прављее нонсенсни; речи у .ом<инованој ве%<и са =оноош.им играма (де8Ете8Е, 8Е#е8Е,и8<ле8И, ро852ле82ће82,о82ло82вка82 итд.).
7/
?.>ако ка!емо, $та је то, како се зове тоL >ад се зем0а тресе зем0отрес.
2но $то кола од "лата "рани "лато"ран.
2но сто нас од грома "рани громо"ран.
2но $то нас "рани од ки$е ки$о"ран.
2но $то нас "рани од сун'а сун'о"ран.
>ад нас "оли зу" имамо зу"о"о0у.
А кад нас "оли глава главо"о0у итд.
77.
3еке окретне игре са де'ом у рве три године !ивота
A. 4у&.ае
-ок дете др!имо на колену, ми ногом 'укамо евајући9 2а, 'уа, танана, рука ти је малена. 3ога до колена (дединог) глава до рамена (дединог)
2а, 'уа, танана, оа 'уа малена. 2а, 'уа, 'у, Ми$а на калу I
B. Ташунаљ.е >та&шаи!е+ &љес.аи!е?
Та$и, та$и, танана, ко$у0и'а малена, Ми$и до колена, кума је донела.
80есни, 0есни, 0ес I Тресни, тресни, трес I 80ес, 0ас, Трес, трас I
7.
<АFА5И4Е То су розна или сти*ована казиваа нонсенсног садр!аја ознати* аутора а #е$ће из народне ки!евности. -е'а воле да слу$ају лагарије, да и* осмо$0ају, а и о"и#не ри#е да ретварају у нонсенсне . >ад на утовау у ревозним средствима, на летовау или зимовау, *оћемо да користимо лагарије као говорне игре, онда једноставно де'и редло!имо9 @@Jајде да #ујемо ко ће нај"о0е и најви$е налагати (измислити) @@. 4едан о#не @@лагати@@, други до ега настави и тако редом док се не ис'ри тема лагаа ри#аа.
76. 6E. -а вам евам $то истина није
-а вам евам $то истина није9 гуска воду из ре$ета ије, крма#а се на сламу оела и илиће за со"ом овела. ви расићи сламу #еркају а илићи крма#у сисају.
(итература
