САДРЖАЈ 1
ДРЖАЊЕ ТЕЛА И ОДСТУПАЊЕ ОД НОРМАЛНОГ СТАВА
3
1.1
ДРЖАЊЕ ТЕЛА
4
1.2
КИЧМЕНИ СТУБ
6
2
СКОЛИОЗА — SCOLIOSIS
9
2.1
ФУНКЦИОНАЛНЕ
9
2.2
СТРУКТУРАЛНЕ
9
2.3
ИЗЛЕЧЕЊЕ СКОЛИОЗЕ
3
ВЕЖБЕ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ СКОЛИОЗЕ
3.1
СКОЛИОТИЧНО ЛОШЕ ДРЖАЊЕ - ДЕСНА ГРУДНА (ФУНКЦИОНАЛНИ СТАДИЈУМ)
11
12 12
3.1.1
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ ЛЕЖЕЋИ НА ТРБУХУ (СЛ. 177—188)
12
3.1.2
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ ЛЕЖЕЋИ НА ЛЕВОМ БОКУ (СЛ. 189—193)
16
3.1.3
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ ЧЕТВОРОНОЖНИ (СЛ. 194—203)
18
3.2 3.2.1 3.3
ТЕЖИ СТАДИЈУМ ДЕСНЕ СЛАБИНСКЕ СКОЛИОЗЕ ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ ЧЕТВОРОНОЖНИ (СЛ. 209—215) СКОЛИОТИЧНО ЛОШЕ ДРЖАЊЕ - ЛЕВА СЛАБИНСКА (ФУНКЦИОНАЛНИ СТАДИЈУМ)
21 21 23
3.3.1
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ ЛЕЖЕЋИ НА ТРБУХУ (СЛ. 216—225)
23
3.3.2
ЧЕТВОРОНОЖНИ ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ (СЛ. 226—230)
26
3.4
ТЕЖИ СТАДИЈУМ ЛЕВЕ СЛАБИНСКЕ СКОЛИОЗЕ
28
3.4.1
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ ЧЕТВОРОНОЖНИ (СЛ. 242—246)
28
3.4.2
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ СЕДЕЋИ СА ОПРУЖЕНИМ КОЛЕНИМА (СЛ. 247-251 )
30
СКОЛИОТИЧНО ЛОШЕ ДРЖАЊЕ – ЛЕВА ТОТАЛНА (ФУНКЦИОНАЛНИ СТАДИЈУМ)
32
3.5 3.5.1
ПОЧЕТНИ ПОЛ. СТОЈЕЋИ ПОРЕД РИПСТОЛА ЛИЦЕМ ПРЕМА РИПСТОЛУ (СЛ. 252)
32
3.5.2
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ ЛЕЖЕЋИ НА ДЕСНОМ БОКУ (СЛ. 253)
32
3.5.3
ПОЧЕТНИ ПОЛ. ЛЕЖЕЋИ НА ТРБУХУ РУКАМА САВИЈЕНИМ НА ПОТИЉКУ (СЛ. 254)
33
3.5.4
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ ЧЕТВОРОНОЖНИ (СЛ. 255)
33
3.5.5
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ ЛЕЖЕЋИ НА ЛЕЂИМА (СЛ. 256)
33
3.6
ДЕСНА ГРУДНА, ЛЕВА СЛАБИНСКА КОМПЕНЗАТОРНА СКОЛИОЗА
34
3.6.1
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ СТОЈЕЋИ НА РИПСТОЛУ ЛИЦЕМ ПРЕМА РИПСТОЛУ (СЛ. 257)
34
3.6.2
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ ЧЕТВОРОНОЖНИ (СЛ. 258)
34
3.6.3
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ ЛЕЖЕЋИ НА ТРБУХУ (СЛ. 259)
35
3.6.4
ПОЧЕТНИ ПОЛ. СТОЈЕЋИ ПОРЕД РИПСТОЛА ЛИЦЕМ ПРЕМА РИПСТОЛУ (СЛ. 260)
35
2
1
Држање тела и одступање од нормалног става
У одржавању усправног, нормалног става човечијег тела учествују активне и пасивне снаге организма и сила земљине теже. Активне снаге организма представљају мишићи, а пасивне — лигаменти, кости и зглобови. При свим активностима организма, ове снаге морају бити у равнотежи и сваки њен поремећај доводи до нарушавања нормалног става. Најлакше се ова равнотежа ремети на рачун активних снага организма, тј. Мишића који попуштају из разноразних разлога, а најчешће су у питању замор, разна обољења односно патолошка питања. Као последица њиховог слабљења настаје веће оптерећење пасивног апарата, те временом и он почиње да слаби и да губи своју улогу. Најчешће ове промене погађају кичмени стуб, што је сасвим разумљиво, када се зна колико је његово оптерећење при одржавању усправног става тела. Да би се лакше схватио значај корективног рада најбоље је најпре описати нормалан став тела, који је од већине аутора прихваћен. Тешко је тачно одредити шта је нормалан став, али ако се пође од чињенице да он не сме ни на који начин да потпомаже формирање лошег држања, онда је лакше одлучити се за оно мишљење које каже да је најбољи такозвани лежеран усправан став. Било је, наиме, и таквих мишљења, по којима изразито активан усправан став изискује велику енергетску потрошњу, те услед тога брже доводи до замора. Зато, не треба претеривати ни у једном смислу. Наиме, залажемо се за лежеран усправан став, при којем је тежина тела распоређена равнoмерно на обе ноге. Енергетска потрошња је, захваљујући у основи лежнером усправном ставу, незнатна, те је истовремено и могућност појаве замора мања. Треба при томе водити рачуна и о утицају силе земљине теже, јер мишићна напетост мора бити довољна да је надвлада. То ће бити могуће само онда ако су поједини телесни сегменти у таквом односу да линија теже сваког од њих пада на површину ослонца који представља део тела на којем овај сегмент почива. На пример, ако тежишна линија главе не пада унутар ослонца који јој чини врат, онда ће глава падати напред, те се сад морају ангажовати одговарајући мишићи који својим затезањем те спречавају. Да би став читавог тела био стабилан, морају дакле и сви његови делови, један у односу на други, да буду у стабилној равнотежи. Може закључити да се усправни став најлакше одржава ако вертикална оса која пралази кроз тежиште читавог тела пролази и кроз најважније зглобове. Позната је класична поставка по којој линија тежишита човечијег тела треба да спаја средину уха са средином раменог зглоба, затим, додирујући зглоб кука, да прође кроз колени зглоб на споју његове предње и средње трећине и да се најзад заврши на око 3—4 цм. Испред осовине скочног зглоба. Посматрајући из профила, или, боље речено у сагиталној равни пут ове линије, приметиће се истовремано да кичмени стуб не представља једну вертикалну линију, већ да се примећују извесне кривине. Ове кривине се називају физиолошким јер се развијају након рођења, у току прве и друге године живота. Оне настају под утицајем тежине горњиих делова тела, а са циљем боље амортизације при извођењу многих покрета, као и при утицајима различитих других оптерећења на кичмени стуб. Кичмени стуб је састављен из пршљенова којих укупно има 33 или 34. Према појединим специфичностима грађе и облика деле се на: — — — — —
Седам Дванаест Пет Пет Четири
(7) вратних, који чине вратни део кичме, (12) леђних, који чине леђни део кичме, (5) слабинских који сачињавају слабински део кичме, (5) крсних, који су срасли у једну, крсну кост, и (4) или пет (5) тртичних, представљају целину као тртична кост.
3
1.1
Држање тела
Међутим, постојање ових физиолошких кривина у сагиталној равни не значи да се оне не могу јавити и у патолошким размерама. Наиме, највеће удаљење од замиишљене вертикалне линије која би додиривала најистуреније делове тела са задње стране, не сме бити у вратном делу веће од 3—4, а у слабинском делу веће од 4—5 цм. Ако се особа посматра са задње стране, из такозване фронталне равни, онда кичмени стуб мора бити потпуно прав, без и најмањих одступања. Рамена морају бити на истом нивоу, углови лопатица такође, а оне саме морају бити подједнако удаљене од кичме и приљубљене уз грудни кош. Даље, такозвани Лоренцов троугао (троугао раста), који чине руке спуштене низ тело и сама ивица грудног коша односно део карличног појаса, мора бити облика равностраног троугла. Да би дошли до свих ових података треба најпре оценити држање тела и обележити при том све тачке које могу послужити као оријентација. Оцењивање држања тела почиње посматрањем особе у целини са одстојања 2—3 м како би се добила општа слика њеног држања, конституције и односа појединих делова тела. То посматрање се врши са бочне стране (сагитална раван) и са задње односно предње стране (фронтална раван). Особа која се посматра треба да је боса и скинута до испод кукова, тако да је са задње стране видљив седални урез. После добијања опште слике о стању тела, приступа се мерењу појединих физиолошких кривина. Добијени резултати ће послужити оцењивању држања тела и утврђивању евентуалних деформација. За ово мерење потребни су: — висак — Лењир — Дермограф
(са што тањом врпцом), (што тањи и ужи), (оловка за кожу, крејон за обрве или слично).
Посматране са бочне стране (сагитална раван) Сл. 21 — Са бочне стране особе коју меримо висак се полако примиче са задње стране према кичменом стубу све док врпца виска не дотакне неки део тела. У том положају висак се умири и лењиром мери одстојање од врпце виска до појединих делова тела дуж кичменог стуба. Уколико врпца виска додирује грудни део кичметног стуба и належе у седални урез, прво се мери одстојање у вратном и слабинском делу, дакле постојеће физиолошке кривине. Нормално је да та одстојања буду у вратном делу, као што је већ речено, 3—4 цм. Уколико су она већа од наведених вредности ради се о одступању од нормале. Ако је слабинска кривиина јаче изражена — одстојање веће од 4—5 цм. Ради се о лордотичном лошем држању. У случају да је леђна кривина јаче изражена, онда се ради о кифотичном лошем држању. Чест је случај да су и једна и друга кривина јаче изражене и тада се ради о кифо-лордотичном лошем држању. У овом положају се утврђује још и да ли постоји ротација трупа, у коју страну и у којој је мени изражена. Извесна одступања од нормале се могу утврдити посматрањем у фронталној равни, али ће се мерити у овом положају.
4
Ту се мисли првенствено на: - Кириласте лопатице (лењиром се мени удаљеноист доњег врха лопатице од Грудног коша), - Издубљене груди (мери се удубљење до нивоа грудног коша), - Испупчене груди (мери се висина избочине у односу на ниво грудног коша).
Посматрање са задње стране (фронтална раван) Слика. 22 — У овом положају особа је окренута леђима, са мало размакнутим али паралелним стопалима, у свом уобичајном ставу. Прво треба дермографом обележити тртне наставке кичменог стуба целом његовом дужином. Дермографом се још обележава унутрашња ивица лопатица, као и њихов доњи угао Треба обратити пажњу и на симетричност леђа и леђне мускулатуре. Да би се утврдила евентуална одступања од нормале, захтева се од испитиваног да горњи део тела повије унапред, јер у том положају могућа одступања долазе јаче до изражаја (ребарна грба итд.)
(слика. 23). Важно је такође одредити да ли је карлица у водоравном положају, што се постиже обележавањем задњих бедрених бодљи, а затим се обичним посматрањем или либелом одређује положај карлице, према њиховом нивоу. Посматрање са предње стране (фронтална раван). У овом положају посматра се мусукулатура, симетричност, развијеност и облик грудног коша и то најпре при нормалном, а затим и при дубоком удаху (равне груди, издубљене груди итд.). У овом ставу треба обратити пажњу и на рамена, њихов положај и њихову мускулатуру, као и на положај врата. Положај карлице може и у овом случају да се утврди само треба претходно дермографом обележити предње горње бедрене бодље. Одступање од нормалног става Велики је број узрока који могу довести до поремећаја у држању тела. Свакако да се они највише одражавају на мишићном и лигаментозном апарату и коштано-зглобном систему, те ће од тога зависити и каснија подела на степене у развоју тих деформација. И поред великог броја постојећих узрочника, они се могу груписати у две основне групе: a. унутрашњи (енидогени), и b. спољашњи (егзогени). У ендогене узрочнике можемо убројати различите конституционалне аномалије, поремећаје система жлезда са унутрашњим лучењем, хипотонична и стања
5
мускулатуре у целини, различита обољења унутрашњих органа која се одражавају и на периферији, односно површини леђа, итд. Међутим, ако се на ове узрочнике не може утицати — далеко је већи број егзогених, спољашњих узрочника ових одступања од нормалног става, на које се може често врло успешно деловати. Према врсти узрочника, постоје и одговарајуће деформације, тако да се разликују: -
урођене и стечене деформације.
Урођене деформације могу имати основни узрок у самом заметку, ембриону, када се називају примарним, или узроци могу бити у ближој околини ембриона, у ком случају се називају секундарним. Стечене деформације могу бити различитог порекла. Међутим, код деце је у највећем броју случајева у питању рахиитис. То је обољење које настаје услед недостатка витамина »Д«, а као једна од главних последида је слабост коштаног система и могућност појаве деформације. Ово обољење настаје нарочито код деце која живе у скучним градским условима, без довољно могућности за излагање дејству сунца. Познато је да сунчани спектар садржи ултраљубичасте зраке који су неопходни за активирање провитамилут »Д«, који се налази у кожи у неактивном стању. Наравно, поред овога, од великог је значаја и правилна и целисходна исхрана. Поред рахитиса постоји и читав низ других узрока који су у стању да доведу до настајања деформација. Тако, то могу бити и различите повреде, најчешће преломи, код којих настају померања, дислокације коштаних окрајака, те може доћи до скраћивања екстремитета. Затим, разна хронична обољења која изискују дуготрајно мировање, што такође доводи до слабости мускулатуре у целини, тешка исцрпљујућа стања, анемије тежег степена, итд. Посебну улогу у настајању деформација могу играти и поремећаји статике и разне лоше навике, које деца врло лако усвајају и против којих се треба одлучно борити. То је, на пример лоше седење у школској клупи, ношење школске торбе стално у истој руци, погрбљен положај поред стајању и седењу итд. Према томе јасно је да сви до сада наведени утицаји могу да се јаве као узрочници настајања различитих телесних деформација, те да је потребно обратити велику пажњу приликом прегледа и испитивања деце. Само правовремено откривање ових одступања представља гаранцију успеха. Овде се рана дијагноза поставља као најважнији елеменат успешног лечења, а затим упоран и предан рад свих фактора, укључујући посебно наставника физичког васпитања и саму децу. Без њихове најприсније и најтоплије сарадње, пуне међусобног поверења и вере у успех свих оних мера које се заједнички предузимају, сигурно неће бити онаквих резултата какви се нормално могу очекивати. Облици поремећаја, локализација и њихова корекција
1.2
Кичмени стуб
Познато је да је кичмени стуб основни носилац усправног става, те према томе и тежине свих горњих делова тела. Баш зато, он представља веома честу локализацију различитих деформација, које могу захватити или читав кичмени стуб или само његове поједине делове. Осим тога, ове деформације се могу појавити у две, већ поменуте, основне равни: у сагиталној и у фронталној. Некад се могу наћи деформације само у једној од ових равни, али некад деформације могу бити у обе равна истовремено, што свакако представља компликованији случај за корекцију. У развоју деформација кичменог стуба могу се углавном разликовати више стадијума, која се одређују одговарајућим потребама, јер су условљени оштећењем појединих
6
елемената локомоторног апарата који имају учешћа у одржавању усправног става. Као што је познато у овоме учествују активне снаге организма — мишићи и пасивне снаге — лигаменти, зглобне везе и коштани делови. Зависно од тога који су елементи више оштећени разликују се и поменути стадијуми у развоју деформација кичменог стуба. Ако је оштећена једино мускулатура онда је то почетна, функционална деформација. Ако поред мускулатуре дође и до промена на лигаментозном или коштаном систему онда је то стадијум структуралне или фиксиране деформације. Пошто је у првом случају ослабљена искључиво мускулатура, то се пре свега може лако утврдити, а самим тим и за релативно кратко време редовног и упорног вежбања у потпуности кориговати. Да би се утврдило да је заиста у питању функционалнии стадијум, треба тражити да испитивана особа активно напрегне мускулатуру, да заузме усправам став. Уколико се том приликом примећена деформација изгуби, онда је то важно и за дијагнозу и за прогнозу, јер то значи да нема тежих промена на другим елементима, те се може одмах приступити корекцији постојећег стања. Уколико при активном затезању мускулатуре не дође до потпуног ишчезавања деформације, онда се може са сигурношћу констатовати да се не ради о почетном стадијуму, већ да је у питању тежи, фиксирани стадијум. У циљу тачног одређивања стадијума треба заузети став висећи, тј. Да се обема рукама ухвати за једну од виших пречки на шведским лествама и да се потпуно пасивно опусти, висећи на рукама. Ако тада дође до нестајања или изразитог поправљања деформације, онда је то непотпуно фиксирани стадијум, што значи да поред мишића постоје промене и на лигамнтозном апарату. И у овом случају може се приступити систематском раду на корекцији постојеће деформације уз претходно истезање — редресман (Сл. 24).
Најзад, ако се ни приликом примењивања овог последњег испитивања не примете никакве промене онда се свакако ради о (лофинитивном, структуралном стадијуму у коме долази до промена на костима, те услед тога и до немогућности заузимања нормалног става, односно до немогућности потпуног или делимичног поправљања деформације. У овим случајевима је дошло до промене облика кичмених пршљенова, у смислу заостајања њиховог развоја на једној страни, на којој су они услед постојеће деформације приљубљени и нормалног развоја на оној страни на
7
којој су они нормално удаљени један од другог. Крајњи ефекат оваквог процеса је настанак клинастог облика самих пршљенова, при чему врх клина односно његова база бивају на различиту страну окренути. То ће зависити од врсте саме деформације, односно у којој се равни она развија. Пре него што се упустимо у описивање појединих деформација кичменог стуба било којег стадијума, морамо нагласити да је, без обзира о којем се стадијуму деформације ради, обавезно консултовати лекара. То је потребно да се не би поткрало неко друго обољење којег ни сама особа нити њени родитељи нису свесни. Постојање таквог скривеног обољења диктирало би и одређени третман саме деформације. Према томе, неконтролисани рад би донео веома тешке последице, с обзиром да физичке вежбе, ма колико оне биле употребљене у терапеутске односно корективне сврхе, представљају оптерећење извесних важних система у човечијем организму. Тако дакле консултација са лекаром може да помогне да се правилно усмери у раду, пошто ће без обзира на горе поменуте моменте, налаз лекара бити од великог значаја и у одређивању самог стадијума деформације. Он може путем рентгенског снимка и других метода које се данас користе да пружи потребне податке о општем и локалном стању, што ће бити од неоцењиве вредности за практичан рад. На тај начин, без обзира да ли се ради о урођеним или стеченим деформацијама, моћи ће третман да се започне што пре, а зна се да је рана дијагноза и рани почетак рада на одстрањењу деформација један од основних фактора за успех читавог комплекса примењених корекционих мера. Осим тога, често ће бити важна и примена такозване опште медикаментне или неке друге терапије, којом ће се убрзати поправљање стања. Некад ће за успех корективног рада бити важна и нека хируршка ортопедска интервенција која ће имати за циљ да олакша примену вежби, јер ће се деформисани део довести у повољнији положај. То исто ће важити и за деформације које су у фиксираном стадијуму, код којих ће се примењивати опште вежбе за јачање мускулатуре као услов да евентуална хируршка интервенција спречи успешно даље погоршање стања. То не значи да ће се у школи примарно третирати овакви случајеви. То су најчешће особе које после одређеног периода болничког лечења и извесних успеха у рехабилитацији, долазе у школу ради наставка редовног школовања. Тада се не сме остати пострани већ напротив — уз помоћ и консултација лекара — наставити и даље рад у оквиру редовне наставе или посебних часова јер ће се на тај начин допринети ако ништа друго, бар заустављању процеса. У циљу отклањања било којег стадијума у развоју деформација, користи се више почетних положаја, како основних, тако и изведених. Међутим, при описивању појединих деформација и примера вежби за њихово отклањање изнећемо само најкарактеристичније положаје који највише доприносе поправљању ових деформација. То, наравно, не значи да се у одређеним случајевима не могу применити и други почетни положаји. Такође, у датим вежбама нисмо инсистирали на употреби разних ситних реквизита (лоптице, лопте, чуњеви, палице итд.), јер сматрамо да ће сваки наставник моћи да их користи у датом моменту, како би њима допунио изнете вежбе, наравно тамо где је то могуће. Посебно треба нагласити да смо код сваког комплекса вежби изнели и вежбе истезања (редресације), које се примењују код нешто тежих стадијума у развоју деформација, са циљем претходног истезања скраћених елемената. После ових вежби могу се дати све вежбе које се примењују у почетном стадијуму, тј. Које имају за циљ искључивио јачање ослабљених мишићних група. Вежбе треба изводити свакодневно. У почетку, сваку вежбу поновити 5—6 пута, а затим постепено повећавати број понављања на 10—15 пута, па и више у складу са могућностима особе која их изводи. Интензитет и време трајања вежби треба такође прогресивно повећавати, пазећи на одморе између појединих вежби.
8
2
Сколиоза — scoliosis
Кривина кичменог стуба која се назива сколиозоан, настаје у фронталној равни, за разлику од до сада поменутих, које су биле у сагиталној равни. Код сколиозе девијација може бити у леву или у десну страну, међутим може постојати и тзв. Компензаторно искривљење код кога је у једном делу кичмени стуб искривљен на пример у леву, а у суседном у десну страну. Сколиоза је једна од најчешћих деформација кичменог стуба. Врло ретко се јавља као урођена али је зато велики број различитих негативних утицаја који доводе до настанка стечених сколиоза. Прави узрок сколиоза није ни до данас у потпуности решен, мада се велики број аутора бавио овом проблематиком. Сколиоза се може јавити као последица читавог низа обољења или бити само њихов пропратни симптом. Изузетно она сама може бити основно обољење. Не треба сваку латералну девијацију кичме сматрати сколиозом у правом смислу, јер она то постаје тек тада када применом уобичајених тестова не долази до корекције. Према савременим схватањима сколизе се деле на: функционалне и структуралне
2.1
Функционалне
Функционалне сколиозе су углавном редуктибилне, јер нема промена на коштаним деловима кичменог стуба. Ако је узрок познат и ако се може отклонити, онда се такве сколиозе могу кориговати у потпуности. Ове врсте сколиоза настају најчешће као последица лошег држања тела, односно лоших навика (неадекватно ношење школске торбе, лош положај при седењу у школској клупи, неодговарајућа постеља итд.). (слика 172, 173). Поред тога узрок сколиозе може бити поремећај статике, затим различите периферне одузетости појединих мишићних група што доводи до асиметрије њихове затегнутости, затим неуромишићни бол, итд.
2.2
Структуралне
Структуралне сколиозе представљају тежа оштећења, јер нису више редуктибилне, због постојећих промена на коштаним деловима. Тела пршљенова се на конкавној страни кривине приближавају, заостају у развоју, деформишу и уврћу око уздужне осовине. Јавља се и деформација ребра, тзв. »ребарна грба« са задње стране на конвексној, а са предње на конкавној страни. Обично на месту извртања настаје примарна кривина, док се конпензаторно јављају кривине на суседним деловима кичменог стуба, углавном на супротну страну. У овој групи су најчешће тзв. Идиопатске сколиозе, чији узрак није познат, а карактеристично је да се јављају, у иначе здраве деце и напредују заједно са растом
9
организма или се спонтано појављују још у најранијем добу живота. Због тога ова врста сколиозе заслужује посебну пажњу и може се донекле ублажити, само ако се на време примети и започне са корекцијом од самог почетка, па све до момента када дође до потпуног завршетка окоштавања и раста. У групу структуралних сколиоза спадају још и урођене, конгониталне сколиозе и најзад тзв. Торакогене сколиозе, које настају као последица различитих обољења плућне марамице, ребара, евентуалних оперативних захвата на грудном кошу итд. Ток када се са сигурношћу утврди која је врста сколиозе у питању онда се може приступити даљем испитивању самих клиничких манифестација, односно њиховој корекцији. Према својој локализацији, односно према величини захваћених делова кичменог стуба могу се разликовати: Тотална сколиоза, код које долази до искривљења читавог кичменог стуба у леву или десну страну. Да ли ће се сколиоза окарактарисати као лева или десна зависиће од тога у коју је страну окренут конвекситет кривине. Парцијална сколиоза, која захвата само поједине делове кичменог стуба, тако да се разликује, на пример, вратна, леђна или слабинска сколиоза. Међутим, она може бити проширена и на два суседна дела кичменог стуба, али кривљење је само у једну страну. У овим случајевима може се уочити лева или десна вратна, леђна или слабинска сколиоза. Компензаторна сколиоза, код које се у једном делу кичмени стуб криви у десну, а у суседном делу у леву страну. Она у том случају има облик слова »С«, те се назива још и »С-сколиоза«. Неки је аутори називају »дуплеx«, као што ону, која се истовремено јавља у сва три дела кичменог стуба — али увек у супротну страну, називају »триплеx«. Као и код осталих деформација кичменог стуба, разликују се и у овом случају већ поменути стадијуми у њеном развоју, од којих ће за нас бити најважнији функционални стадијум, или сколиотично лоше држање.
Потребно је напоменути да у класификацијама појединих аутора, па и оних чије смо мишљење прихватили, овај тип лошег држања није поменут. Међутим, постојање сколиотичног држања је данас чињеница па ће, као и код раније описаних деформација, бити дате основне карактеристике и овог типа лошег држања: глава је искривљена у једну страну (што зависи од клиничке манифестације сколиозе), раме је нешто повишено на конвексној страни, истакнутија и ближа лопатица кичменом стубу на конвексној страни, простори ограничени линијом унутрашње стране руку и грудним кошем и боковима (такозвани Лоренцови троугли) неједнаки, трбух млитав и испупчен, јаче изражена глутеална мускулатура на једној страни, једна нога у лако савијеном положају (флексији) или у хиперекстензији (слика 174).
10
Уколико се ради о функционалном стадијуму, односно о лошем држању, сви ови знаци добрим делом нестају приликом заузимања активног става затезањем мускулатуре леђа или трупа у целини. То исто се може констатовати приликом подизања руке на конкавној страни или претклоном трупа (слика 175). Разумљиво је да се све ове промене погоршавају уколико се дозволи да се ово стање и даље развија.
2.3
Излечење сколиозе
Код сколиотичног лошег држања, основно је вршити корекцију статике, и то како при мировању, тако и при ходању. Том приликом се могу користити различита помагала која ће, пасивно, са своје стране доприносити извесној корекцији и која неће дозволити тла се умањује ефекат примењених вежби Тек тада се почиње са активним вежбама и комплетним ангажовањем особе, сходно њеним могућностима. Основни задатак који ће се примењивати биће тонизирање, јачање истегнутих мишића, испупчене, конвексне стране. Треба користити све почетне положаје који могу бити од користи, водећи рачуна да се у почетку рада орјентишете на такве положаје који ће захтевати минимум напора и утрошка енергије. Тек касније, паралелно са поправљањем објективног и субјективног стања, могу се користити и други, напорнији почетни положаји. Често ће бити веома тешко да се изабере прави почетни положај, јер ће, нарочито код компликованијих случајева, долазити до поправљања стања у једном делу, а до погоршања у другом делу кичменог стуба. Ово се посебно односи на такозване компензаторне или »Ссколиозе« те ће се у практичном приказу вежби о овоме посебно водити рачуна (слика 176). Осим поменутих гимнастичких вежби, код сколиозе се у одређеном моменту може врло корисно применити пливање, захваљујући већ пометнутим позитивним особинама и утицајима воде. Овде је посебно важно »корективно пливање«, јер није довољно само детету дати да плива, већ треба пливање тачно искористити само у посебном облику који омогућава поправљање деформације. Зато је необично важно стрпљиво утврдити које врсте покрета у води детету корисите, па настојати да оно усвоји и редовно примењује само оне покрете који су оправдани са аспекта корекције.
11
3 3.1
Вежбе за отклањање сколиозе Сколиотично лоше држање - десна грудна (функционални стадијум)
3.1.1 Почетни положај лежећи на трбуху (сл. 177—188)
Приликом давања вежби за ову врсту сколиозе, уосталом као и код других облика, треба увек имати на уму да покрети руку делују више на горње партије, док покрети ногу више делују на доње партије кичменог стуба. Ово не искључује могућност и комбиновања покрета оба екстремитета према локализацији деформације на кичменом стубу, о чему и овде треба водити рачуна.
Вежба 1 У почетни положај ослонити се рукама на карлицу. Снажним истезањем кичме, са главом лицем према подлози, повлачити рамени појас доле. Ово истезање треба да претходи свакој вежби код деформација кичме, а посебно оних које су локализоване у грудном делу.
Вежба 2 У почетни положај лева рука је изнад главе, а десна поред тела. Дизати главу и рамени појас заједно са рукама, уз што јаче истезање кичменог стуба.
Вежба 3 Из почетног положаја радити исто као у вежби 1 са отклоном у грудном делу кичме.
12
Вежба 4 Из почетног положаја лева рука опружена изнад главе, десна савијена у лакту поред тела. Уз елонгацију кичме подизати главу и леву руку, а десном вршити снажан притисак подлактицом на подлогу. У каснијем периоду може се комбиновати са отклоном према десној страни, што притиском десне подлактице треба спречити.
Вежба 5 Из почетног положаја лева рука опружена, десна савијена у лакту и шаком ослоњена на образ. Одижући главу од подлоге померати је према десној страни, што се притиском десне шаке у потпуности спречава. Истовремено леву руку савијајући мало у лакту, шаком повлачити према доле.
Вежба 6 Из почетног положаја десном руком у одручењу са мало савијеним лактом ослонити шаку на зид, прстима окренутим према горе. Лева рука је у узручењу. Као у свим вежбама снажно елонгирати кичмени стуб, одижући главу и леву руку пружајући лакат десне шаке, вући шаком према горе по зиду уз покушај отклона према десној страни.
13
Вежба 7 Из почетног положаја лева рука је поред тела, длан окренут надоле. Сувежбач даје одговарајући отпор на подлактици, а вежбач покушава испружену леву руку да дигне уназад (у заручење).
Вежба 8 Из почетног положаја лева рука је изнад главе, а десна опружена у страну у висини раменог појаса. Сувежбач даје одговарајући отпор, а вежбач покушава опружену десну руку да привуче телу. Да би се појачала ефикасност вежби, почетни положај се може нешто изменити, тако да је горњи део тела изван шведске клупе која служи као подлога. Главни ослонац је на трбуху, а помагати се још и ослањањем лактовима на медицинку или други погодан предмет који је нешто нижи. Ноге су фиксиране.
Вежба 9 Из поменутог почетног положаја дизати гомњи део тела мало изнад хоризонтале. Лева рука је опружена, а десна је у висини рамена са савијеним лактом, тако да надлактица и подлактица чине угао од 90°. Длан је окренут надоле.
14
Вежба 10 Из почетног положаја дижући рамени појас ставити преплетене шаке на потиљак. Десни лакат затим повлачити што више нагоре засулком трупа, а леви лакат се при томе повлачи до средине ослонца.
Вежба 11 Из почетног положаја дизати горњи део тела са прстима преплетеним на потиљку. Уврћући дланове унапред, не раздвајајући прсте, опружати руке. Истовремено правити отклон удесно.
Вежба 12 Из почетног положаја преплести прсте на леђима и дизати гоњи део тела. Затим правити отклон удесно, са истовременим опружањем и дизањем руку, не раздвајајући их.
15
3.1.2
Почетни положај лежећи на левом боку (сл. 189—193)
Вежбе на боку код сколиозе су веома напорне, те се дају тек кад је пацијент у стањи да их поднесе без тешкоћа. У прво време могу се олакшати тако што би само рамени појас био ван подлоге, ослоњен на погодан предмет. Касније, померајући се све више на горе ослобађа се цео горњи део тела. Ноге код овог положаја морају бити фиксиране или руком сувежбача или помоћу неке справе. Треба обратити пажњу да столица на коју се вежбач ослања лактом не буде превише ниска, тако да се деформација не би положајем више потенцирала.
Вежба 2 У почетном положају десна рука је ослоњена испред трбуха на подлогу. Лева рука је ослоњена шаком испод десног пазуха. Не одупирући се руком одићи главу и рамена.
Вежба 3 У почетном положају лева рука је изнад главе опружена на подлози. Затим савијајући леву руку у лакту ослонити главу на њу. Дизањем главе подићи и лакат од подлоге. Ноге су фиксиране.
16
Вежба 4 Из почетног положаја дижући горњи део тела од подлоге, леву руку опружати изнад главе, а десну руку повући у заручење назад и доле. Ноге су фиксиране.
192
Вежба 5 Из почетног положаја одижући горњи део тела од подлоге преплести прсте на потиљку. Лактове поставити што више уназад. Десном шаком давати отпор покрету.
17
3.1.3 Почетни положај четвороножни (сл. 194—203)
Вежба 1
Из почетног положаја са боковима на потколеницама ослонити се испруженом левом руком. Десна рука ослоњена подлактицом о подлогу са лактом удаљеним од тела. Подизати горњи део кичме са опруженом левом руком уз елонгацију кичме. Десна рука остаје на подлози.
Вежба 2 Из почетног положаја, као у вежби 1, десну подлактицу одигнути од подлоге и одводити у страну. Лева рука остаје на подлози. Касније се може комбиновати са подизањем и леве руке.
Вежба 3 Из почетног положаја, као у вежби 1 Одизати грудни део кичме, уз елонгацију, са рукама као у почетном положају.
18
Вежба4 У почетном положају ослонити се на чело, руке преплетених прстију на потиљку. Опружајући грудни део кичме до хоризонтале давати отпор шакама.
Вежба 5 У почетном положају лева рука опружена изнад главе, десна косо горе. Елонгиран кичмени стуб дизати са рукама до хоризонтале.
Вежба 6 Из почетног положаја повлачећи бокове уназад, руке преплести на потиљку. Направити отклон у грудном делу кичме удесно дајући истовремено отпор десном руком покрету.
19
Напомена: Сед са опруженим коленима се може такође користити код функционалних сколиоза локализованих у грудном делу кичме. Уз неколико примера (слика 200-203) могу се самоиницијативно одабирати положаји руку дати у претходним положајима.
20
3.2
Тежи стадијум десне слабинске сколиозе
3.2.1 Почетни положај четвороножни (сл. 209—215)
Вежба 1 Из почетног положаја леву руку савити у лакту, дохватити десно раме преко главе.
Вежба 2 Из почетног положаја доћи у сед на пете, истегнути обе руке што више унапред и пребацити леву преко десне.
Вежба 3 Из почетног положаја десно колено повлачити што више напред између шака. Горњим делом тела се ослонити на бутину десне ноге, уз истовремено истезање леве руке напред и горе.
Вежба 4 Из почетног положаја обе руке поставити нешто испред раменог појаса прстима окренутим према унутра. Савијајући труп према подлози, лактове задржати у што вишем поожају. Померати се према напред, брадом изнад саме подлоге.
21
Вежба 5 Из почетног положаја савити прсте ногу и подићи бокове до потпуног опружања ослонца на цела стопала. Грудни део кичме повлачити према бутинама. Касније ставити леву руку испред десне.
213
Вежба 6 Из почетног положаја, померити бокове према напред и ослонити се шакама испред раменог појаса. Спуштати грудни део кичме до пуног опружања раменог појаса.
Вежба 7 У пoчетном положају десну шаку поставити поред десног колена, леву испред раменог појаса. Горњим делом тела ићи у отклон према десној руци, леву руку померати унапред и одићи је до хоризонталног положаја.
22
3.3
Сколиотично лоше држање - лева слабинска (функционални стадијум)
3.3.1 Почетни положај лежећи на трбуху (сл. 216—225)
Вежба 1 У пoчетни положај леву ногу изврћући у поље одводити у страну. Десну ногу гурати уназад и надоле, не одваја јући је од подлоге.
Вежба2 Из пoчетног положаја направити отлон читавим горњим делом тела улево. Левом шаком дохватити лево колено.
Вежба 3 У пoчетни положај горњи део тела и опружену леву ногу повлачити улево. Отклон треба да је у пределу појаса. Десна нога остаје на тлу.
Вежба4 Из пoчетног положаја леву ногу савијајући у колену и изврћући у поље натколеницу, одножити. Покрет се одвија изнад саме подлоге. Десну ногу опружену одићи од подлоге.
23
Вежба 5 У пoчетни положај савити обе ноге у колену. Натколеница и потколеница чине угао од 90°. Обе бутине одићи од подлоге, не мењајући однос бутине и потколенице.
Вежба 6 У пoчетни положај савијене ноге у коленима као у вежби 5. Целом површином потколеница и унутрашњим ивицама стопала снажно притискати ногу о ногу.
Вежба 7 У пoчетни положај обе ноге опружене подићи од подлоге. Ако се сколиоза не коригује, леву ногу мало одножити.
Вежба 8 У пoчетни положај елонгирати кичмени стуб, (дићи главу, рамени појас од подлоге, лицем према подлози. Леву ногу савијену у колену одићи од подлоге, па опружити. Спуштајући горњи део трупа, спустити опружену ногу у пoчетни положај
24
Вежба 9 У пoчетни положај леву ногу потискивати у страну, а сувежбач даје отпор. Горњи део тела је фиксиран десном страном о неки чврст предмет. Може и са укрштеним стопалима (десно преко левог). Без сувежбача особа покушава да изведе покрет са чврсто фиксираним стопалима.
Вежба 10 Из пoчетног положаја обе ноге мало подићи од подлоге и повлачити их улево.
25
3.3.2
Четвороножни почетни положај (Сл. 226—230)
Вежба 1 У пoчетни положај леву ногу опружати у леву страну. Стопало је окренуто унутрашњом ивицом ка подлози, а прсти напред. Горњи део тела треба да буде што више у миру.
Вежба 2 Из пoчетног положаја савијену леву ногу повлачити према грудном кошу. Стопало не додирује подлогу.
Вежба 3 Из пoчетног положаја дизати бокове до потпуног опружања колена и ослонцем целим стопалима о подлогу. Из тог положаја леву ногу дићи у страну.
26
Вежба 4 У пoчетном положају лево колено испред десног. Десну ногу опружити у колену и подићи је до хоризонталног положаја.
Вежба 5
Из почетног положаја леву ногу опружену одножити, подићи је од тла до висине бока.
27
3.4
3.4.1
Тежи стадијум леве слабинске сколиозе
Почетни положај четвороножни (Сл. 242—246)
Вежба 1 Из пoчетног положаја незнатно повући бокове према напред. У том положају слабински део кичме што више увити па га затим максимално подићи према горе.
Вежба 2 Из пoчетног положаја ослонивши се на прсте ногу подићи бокове до опружања колена. Затим лево стопало померати напред за једну дужину стопала. Колено леве ноге мора остати опружено.
Вежба 3 Из пoчетног положаја провлачећи леву ногу савијену између шака опружити потколеницу. Руке су испружене у лактовима, ослоњене целим дланом на подлогу.
28
Вежба 4 Из пoчетног положаја десну ногу опружати по поду и одводити је према левој страни уз истовремено седање на леву пету.
Вежба 5 Из пoчетног положаја прећи у сед поред десне потколенице померајући бокове што више уназад.
29
3.4.2
Почетни положај седећи са опруженим коленима (сл. 247-251 )
Вежба 1 У пoчетном положају ослонити се длановима на карличну кост. Потискујући шакама карличне кости, вући рамена надоле. Кичму снажно истезати. Колена морају остати опружена.
Вежба 2 У пoчетном положају шакама обухватити бутине са доње стране. Опружити кичмени стуб, привлачити се рукама савијајући лактове. Колена остају опружена.
Вежба 3 Из почетног положаја савитии ноге у коленима и окренути табан према табану. Опружити кичмени стуб, а рукама потискивати бутине према ван.
30
Вежба 4 У пoчетном положају леву ногу савијати у колену одводећи је у страну уз унутрашњу ротацију бута. Доћи до препоинског седа.
Вежба 5 У пoчетни положај прво десну па леву ногу савити у колену тако да пета савијене ноге буде што ближе седалној површини. Супротну ногу опружену у колену одножити. Вршити отклон и засук трупа према опруженој нози.
31
3.5
Сколиотично лоше држање – лева тотална (функционални стадијум)
Пошто се релативно често може срести и тотална сколиоза у једну или у другу страну, ми ћемо у следећих неколико вежби дати примере коришћења различитих почетних положаја за леву тоталну сколиозу, с тим што ће свака од описаних вежби послужити као основ од којег ће сваки наставник одабрати онај положај и оне вежбе које му буду одговарале према сваком поједином случају.
3.5.1 Почетни пол. стојећи поред рипстола лицем према рипстолу (сл. 252)
Вежба 1 У почетном положају десном руком Се ухватити за пречку више од леве. Скинути затим ноге са пречке рипстола И доћи у висећи положај. Одводити обе ноге у леву страну.
3.5.2 Почетни положај лежећи на десном боку (сл. 253)
Вежба 1 У почетном положају лева рука је ослоњена на тло испред груди, а десна испод левог пазуха. Подизати горњи део тела, што више од тла.
32
3.5.3
Почетни пол. лежећи на трбуху рукама савијеним на потиљку (сл. 254)
Вежба 1 Из почетног положаја подићи главу, лактове и рамени појас од тла, радити отклон у леву страну истовремено са левом ногом.
3.5.4
Почетни положај четвороножни (сл. 255)
Вежба 1 Из почетног положаја лево колено повлачити испред руку. Истовремено испружену десну руку и подићи до хоризонтале.
3.5.5
Почетни положај лежећи на леђима (сл. 256)
Вежба 1 Из почетног положаја леву ногу савијати у колену и бутину привлачити десном руком према грудном кошу. При томе десна нога остаје опружена у колену целом површином на подлози.
33
3.6
Десна грудна, лева слабинска компензаторна сколиоза
Најзад, завршавајући излагање о вежбама за сколиозу, ево као и у претходном случају, неколико примера коришћења различитих почетних положаја и за компензатрому сколиозу. Вежбе које ће бити описане односиће се на десну грудну у комбинацији са левом слабиниском сколиозом, али свако ће моћи да одабере и одговарајући положај и корисне вежбе и за други облик компензаторне сколиозе.
3.6.1
Почетни положај стојећи на рипстолу лицем према рипстолу (сл. 257)
Вежба 1 У почетном положају левом Руком се ухватити за једну Пречку више него десном. Доћи у висећи положај. Одводити обе ноге у леву страну.
3.6.2
Почетни положај четвороножни (сл. 258)
Вежба 1
У почетном положају истовремено подизати леву руку напред и удесно, а десну ногу назад и улево. Оба екстремитета подизати до висине трупа.
34
3.6.3 Почетни положај лежећи на трбуху (сл. 259)
Вежба 1 У почетном положају руке су на потиљку са преплетеним прстима. Подизати лактове и горњи део тела уз отклон у десну страну. Обе ноге опружене у колеми померати у леву страну.
3.6.4
Почетни положај стојећи лицем према рипстолу
(сл. 260)
Вежба 1 У почетном положају лева рука је у висини рамена, а десна за једну пречку ниже. Стопала су удаљена од рипстола. Повлачити бокове уназад гурајући рамена надоле. Десну ногу опружену у колену померати улево не ослањајући је на тло.
35
