FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONS ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA POLJOPRIVREDU I HRANU
Project GCP/FRY/001/NET
Deve Develop lopm men entt assist ssist ance t o live li vest st ock f ar mer s in mount ai nous ar ea eas s of Pr ij ep epo olj e, e,Sj Sj en enica ica and Tu T ut in in Sa San ndzak dzak r eg egion ion Pomoć u razvoju stočarstva u planinskim oblastima Sandžačkog regiona
RASNI SASTAV
Sjenica,2004.godina 1
SADRŽAJ I GENETIKA I PRIMENA PRINCIPA UZGOJA ŽIVOTINJA—2 1.1 Metode odgajivanja ovaca --------------------------------------------------------- ---------------- 2 1.2 Metode za odabiranje ovaca za priplod----------------------priplod------------------- ---- 7 II UZGOJ OVACA U BAVARSKOJ-------------------------------- 14 2.1 Obeležja plodnosti ---------------------------------------------------------------- --------------------- 18 III NEKE RASE OVACA KOJE SE GAJE U SRBIJI I CRNOJ GORI------20 3.1 Konformacije ---------------------------------------------------- 23 IV NEKE RASE KRAVA ZASTUPLJENE U NEMAČKOJ---- 24 V PITANJA I ODGOVORI------------------------------------------- 34
2
GENETIKA I PRIMENA PRINCIPA UZGOJA ŽIVOTINJA Populacije ovaca su biološke zajednice determinisane kao rase ( u svetu postoji više od 450 rasa ovaca) i zapati kao manje grupe unutar rasa .Rase ovaca imaju veoma složenu složenu naslednu osnovu,sastavljenu od velikog broja različitih gena,koji utiču na ispoljavanje njihovih osobina u različitim uslovima. Neke osobine ovaca se nasleđuju i to su nasledne osobine ,a druge se ne nasleđuju i to su ste čene osobine. Stručnjaci i odgajivači ovaca stvaraju zapate ,rase i tipove ovaca sa pozitivnim naslednim osobinama.Tako se zapati i rase ovaca menjaju postepeno, ali stalno,prelazeći iz kvantiteta u novi kvalitet.
Metode odgajivanja ovaca Metode odgajivanja ovaca podrazumeva sistem parenja,odnosno plansko korišćenje odabranih životinja u reprodukciji,da bi se dobilo potomstvo koje će najviše odgovarati cilju odgajivanja. Postoji više metoda odgajivanja ovaca koji se mogu svrstati u dve osnovne grupe: A ) Metoda odgajivanja u čistoj rasi B ) Metoda ukrštanja Odgajivanje ovaca u čistoj rasi može biti : 1. Van srodstva 2. U srodstvu 3. Linijsko odgajivanje 4. Osvežavanje krvi
Odgajivanje ovaca u srodstvu U poboljšanim uslovima gajenja primenjuje se odgajivanje u srodstvu.To je metoda gde se pare muška i ženska grla koja su u nekom rodbinskom srodstvu.Ova grla imaju zajedničke pretke u nekoj od predhodnih generacija,tako da se nalaze u bližem ili daljem krvnom srodstvu.Odgajivanje u srodstvu je u stvari sakupljanje pozitivnih naslednih osobina u genotipu roditelja. Primena ove metode kod primitivnih rasa ovaca može u velikoj meri ubrzati stvaranje zapata ako se izvrši pravilan izbor roditeljskih parova. O srodstvu ovaca govori se onda kada se njihov isti zajednički predak nalazi u jednoj od najbližih 4-6 generacija nalazi se u umerenom rodbinskom odnosu. Odgajivanje u uskom srodstvu je parenje ujaka i sestričine,strica sa sinovicom i tetke sa nećakom ( 3-4 stepen srodstva) . Parenje brata sa sestrom,roditelja sa decom,babe i dede sa unučadima predstavlja parenje u najužem krvnom srodstvu( 1-2 stepen). Najznačajnije evropske i svetske rase ovaca nastale su primenom odgajivanja u srodstvu i to naročito u najužem krvnom krvnom srodstvu. srodstvu. Odgajivanje u srodstvu zahteva određeno znanje i praksu ,ina če u suprotnom posledice su veoma štetne i mogu da dovedu do : 3
-
Smanjenja plodnosti Smanjenja proizvodnje Rađanje avitalne i mrtvorođene jagnjadi.
Odgajivanje po krvnim linijama i rodovima Linijsko odgajivanje predstavlja poseban oblik odgajivanja u srodstvu gde se pri parenju stalno upotrebljava jedan poznati muški priplodnjak.To je metod reprodukcije u kome se nastoji održati što bliže srodstvo sa istaknutim pretkom, osnivačem linije. Na taj na čin izgradnju populacije ovaca zasnivamo na jednom pretku poznatom po svojim proizvodima osobinama i geneti čkim superiornostima.Takvo grlo je osnivač linije.
Osvežavanje krvi Osvežavanje krvi je poseban oblik ogajivanja ovaca u čistoj krvi. Upotrebljava se onda kada se u jednom zapatu primeti da : - Slabi zdravlje - Smanjuje se otpornost i konstitucija - Kostur postaje prefinjen - Grudi uske - Plodnost i otpornost slabe Ovaj oblik odgajivanja najčešče se koristi kod uveženih rasa ovaca koje u novoj domovini nemaji iste pre svega ekološke uslove kao zemlji postanka,tako da se teže aklimatizuje.
Metod ukrštanja ovaca Ukrštanje ovaca meleženjem ili metizacija je parenje između muških i ženskih grla različitih rasa. Ukrštanje sojeva moguće je samo onda kada se oba soja razlikuju u više osobina.Ova metoda se primenjuje u kao: 1. Industrijsko ukrštanje 2. Meliorativno 3. Potiskujuće(pretapanje) 4. Kombinacijsko Dobijena potomstva su melezi ili metisi. Za ukrštanje se često upotrebljava dve ili više rasa ovaca. Ukrštanje ovaca se sprovodi zbog tri osnovna cilja: 1. Da bi se ukrštanjem dobila nova generacija čije će proizvodne osobine u proseku biti bolje od vrednosti roditeljskih rasa. 2. Ukrštanjem rasa veoma različitih osobina brže se menjaju proizvodne osobine jedne populacije. 3. Ukrštanje je osnova koja omogućava stvaranje nove rase. Najvažnija karakteristika ukrštanje je heterozis koji se javlja kao oblik potomaka ukrštenih rasa.Ukrštanjem melezi imaju izraženije proizvodne osobine.Povećava se proizvodnja mleka,mesa i vune.
Industrijsko ukrštanje 4
Ovo ukrštanje može biti : -
Jednokratno Naizmenično Rotacijsko
Jednokratno ukrštanje je ukrštanje grla dveju rasa da bi se dobili melezi F-1 generacije kod kojih će biti izražena jedna ili više ekonomskih osobina. Sva jagnjad dobijanjem ovim ukrštanjem kako muška tako i ženska koriste se za tov i klanje.Njihove odlike su: 1. 2. 3. 4. 5. 6.
Dobro zdravlje Otpornost prema klimatskim činiocima Otpornost prema obolenjima Bolje iskorišćavaju hranu Brže rastu i postižu veću težinu u istim uslovima gajenja Smrtnost je mala
Unakrsno ili naizmenično ovakvo ukrštanje primenjuje se u ovčarstvu na taj način što se naizmenično ukrštaju dve rase . Jedna generacija ženskih potomaka se pari sa ovnovima jedne rase ,a dobijeno žensko potomstvo se pari sa ovnovima druge rase.Sva muška jagnjad se tove i kolju u cilju proizvodnje mesa. Rotacijsko ukrštanje za razliku od naizmeničnog zahteva tri rase ovaca koje će se koristiti kroz tri generacije tako da se posle svake generacije menja ovan jedne od triju rasa koje su upotrebljene u toj rotaciji.
Meliorativno ukrštanje Meliorativno ukrštanje se primenjuje kada se želi oplemeniti neka rasa ovaca tako da joj se popravi jedna osobina Ili mali broj osobina, a da se o čuvaju osnovne odlike i proizvodne osobine rase.Razlikujemo dva načina ovog ukrštanja : - Kada se primitivna rasa popravlja plemenitom - Kada se plemenitoj rasi dodaje osobina druge plemenite rase Primenom ovakvog ukrštanja popravljaju se eksterijerni nedostatci kao što su: - Uzane grudi I sapi - Ugnuta leđa - Nagnute sapi - A popravljaju se i proizvodne osobine - Masa tela pri rođenju - Ranije stasavanje - Veći porast - Veća masa tela - Povećavaju se tovne sposobnosti Uspeh u ovom radu može se postići samo ako se odaberu dobra ženska grla,rase koja se popravlja i kvalitetni ovnovi rase koja se koristi kao meliorator,a zatim da se obezbedi dobra ishrana,nega,smeštaj i zdravstvena zaštita. 5
Potiskujuće ukrštanje(pretapanje) Primena ove metode je moguća kada se ostvare prilike za intenzivnije stočarstvo tj. kada mogu da se gaje plemenite rase ovaca koje će imati bolje proizvodne osobine od lokalnih rasa na tom područ ju. Suština ove metode je da se ovnovi plemenitih rasa pare sa plotkinjama primitivnih rasa ovaca, čije proizvodne osobine želimo da popravimo.Parenje se vrši kroz 5-6 generacija tako da se ostvari ve ći broj kombinacija meleza.Zatim se odabiraju za dalji priplod. Najkvalitetnija muška i ženska grla se međusobno pare i ustaljuju se željeni tip odnosno nova rasa ovaca.
Kombinacijsko uktštanje – stvaranje novih rasa Kombinacijsko ukrštanje u ovčarstvu se primenjuje u cilju stvaranje nove produktivnije populacije,odnosno rase ovaca.Ukrštaju se dve i više rasa da bi se došlo do kombinovanja gena i stvaranja novog tipa odnosno nove rase sa planiranom proizvodnjom.Kada se koriste dve rase onda je to prosto,a kada se koriste tri rase onda je to složeno kombinacijsko ukrštanje.
B) Kriterijumi selekcije za poboljšanje proizvodnje mesa,mleka i vune Selekcija ovaca predstavlja niz zootehničkih zahvata i mera, koje se sprovode u cilju bržeg i sigurnijeg povećanja i poboljšanja fenotipskih i proizvodnih osobina ovaca.Pod selekcijom se podrazumeva odabiranje roditeljskih parova narednih generacija koje će imati bolje fenotipske karakteristike i veću proizvodnju. To je veoma složen proces pri kojem se jedne životinje favorizuju ,a druge eliminišu da bi se obezbedio cilj proizvodnje. U genetskom smislu selekcijom ovaca se ne stvaraju novi geni ve ć se menja frekfencija gena. Osnova savremene selekcije u ovčarstvu je sigurna i potpuna evidencija o proizvodnim i fenotipskim karakteristikama svake individue. Uspeh u ovčarskoj proizvodnji se može postići ako se precizno vrši kontrola proizvodnih osobina ovaca i ukoliko se povećavaju matična stada i aktivni deo populacije ovaca. Postoje sledeći sistemi selekcije : - Individualna - Familijska - Kooperativna Individualna selekcija primenjuje se kod izbora grla za priplod na osnovu vrednosti pojedinih grla: - Na bazi jednog podatka iz proizvodnje - Na bazi ponovljenih podataka iz proizvodnje za nekoliko godina. Familijska selekcija ova selekcija vrši se na osnovu proseka vrednosti familija i izme đu familija. Kooperativni grupni sistem ovaj oblik selekcije primenjuje se os 1967 godine. Ustanovljen je u Novom Zelandu. Sistem je takav da se formira centralni nukleus gde svaki kooperant daje iz svog stada 2-3 6
visoko produktivnih grla. Kriterijumi za nukleus su jako visoki i traže se najproduktivnija grla po svim proizvodnjama.
Metoda za odabiranje ovaca za priplod Najpoznatije metode za odabiranja ovaca za priplod su: -Odabiranje prema morfološkom izgledu; -Odabiranje prema poreklu; -Odabiranje prema proizvodnim osobinama ( performans test ); -Odabiranje prema potomstvu ( progeni test )
Odabiranje prema morfološkom izgledu Svako grlo odabrano za priplod treba da odgovara , pre svega standardu rase kojoj pripada I da ima izražene primarne I sekundarne polne odlike, čvrstu gradju tela I dobro razvijen kostur. Ova grla moraju biti zdrava jer bolesna grla kraće žive I imaju nisku proizvodnju. Zdrava grla su: -
Živahna; Lako se kreću; Dobro jedu I preživaju; Sluzokože su im crvene Oči su jasne.
Za priplod se ne uzimaju ovce koje imaju slede će osobine: -
dugačak i mršav vrat nedovoljnu dužinu i širinu grudnog koša ulegnuća iza grebena ulegnuća leđa ulegnuće na prelazu slabinskog u krsni deo kratke zašiljene i nedovoljno mišićave sapi prazne butove visoke noge nekorektne stavove nogu slabe papke nedovoljno izražene primarne i sekundarne polne odlike
To su konstitucijske mane koje se prenose na Potomstvo,smanjujući na taj način ovčarsku proizvodnju
7
Priplodno grlo se na osnovu eksterijera ocenjuje po pravilu, odmah posle striže i to tako što se životinja posmatra i opipava rukama iznad korena repa i u predelu grudi.
IZBOR GRLA PREMA PEDIGREU-POREKLU Za izbor grla prema poreklu potrebno je imati podatke najmanje za 3 generacije predaka unazad zajedno sa njihovim proizvodnim osobinama. Na taj način može se videti kakvo je maj čino, a kakvo je očevo poreklo i da li ona i kom stepenu obećavaju sigurnost nasleđivanja. Podatak o poreklu sadrži - broj grla - datum rođenja - pol grla - tip rođenja - broj oca i majke - broj bižnih predaka - prinos mesa,vune i mleka - podaci o prirastu
IZBOR GRLA PREMA PROIZVODNIM OSOBINAMA ( PERFORMANS TEST ) Ovaj metod se sastoji u tome što se ocenjuje proizvodnja vune, mleka i mesa za svako grlo uz kontrolu plodnosti.
OCENJIVANJE PROIZVODNJE VUNE vrši se po proizvodnji mase runa(nepranog) i čiste vunske mase (randman), finoći vlakana, dužini pramena i veličini tela.Prinos vune i kvalitet vlakana ocenjuje se na životinjama pre striže i posle striže kod samo runa. Proizvodnja i kvalitet vune ocenjuje se na zivotinji od oka i to posmatranjem - razvijenosti grla - obraslost vunom - dubina i gustina runa - ujednačenost i finoće vlakana na različitim mestima životinje Ove osobine procenjuju se na plećki, grudima sa strane kod poslednjeg rebra i sapima. Posmatranje sa vrši sa 3-4 metara. Tačne rezultate o prinosu vune dobijemo kontrolom rune posle striže.Kvalitet vune se kontroliše u laboratoriji gre se ispituje - dužina i visina vlakana - vijugavost vlakana - finoća vlakana - jačina i rastegljivost vlakana
OCENA PROIZVODNJE MESA može se vršiti od oka tj. posmatranjem - telesna građe 8
-
razvijenosti i kondicije životinje merenjem njihove telesne mase
Dobri praktičari hvataju grla i obema rukama pritiskaju ovcu odmah iza plećki, na leđima i slabinama,sapima u predelu korena repa i hvataju grudi spreda te tako ocenjuju da li je grlo mršavo ili utovljeno. Za proizvodnju mesa odabiranje roditeljskih parova se vrši na osnovu - broj jagnadi rođenih i ojagnjenih do zalučenja pri svakom jagnjenju - mase tema jagnjadi pri rođenju i zalučenju - ukupne proizvodnje žive jagnjadi i tovu sa 90 dana - broja jagnjadi, žive mere i količine vune za vreme produktivnog života plotkinje. Masa tela mladih grla procenjuje se merenjem .Jagnjad se mere po rođenju , ,a potom svakih 10 dana do zalučenja a potom svakih 30 dana do starosti od godinu dana, a onda tokom prve striže. Masa tela odraslih ovaca meri se posle striže.
OCENA PROIZVODNJE MLEKA se sprovodi na tri načina - observacijom veličine , građe i oblika mlečne žlezde - direktno kontrolom pomužene količine mleka - indirektno preko prirasta jagnjadi Žlezdano vime luči više mleka tako da se posle muže znatno više smanji od mesnatog vimena.Ovce koje imaju veće prostranjije i dublje vime sa razvijenim sisama lu če ve će količine mleka od ovaca sa manjim vimenom i slabo razvijenim sisama.Zato se zadnjih godina vrši selekcija ovaca u pogledu tipa vimena i sisa u cilju koriš ćenje mašinske muže. Direktna kontrola pomuženog mleka sprovodi se merenjima i kasnije određivanjem sadržaja mleka (procena masti i proteina).Radi se u laboratoriji. Indirektna kontrola na osnovu prirasta jagnjadi.Sprovodi se merenjam.
Ocenjivanje plodnosti Je veoma značajan postupak za podizanje nivoa reproduktivnih osobina jednog zapata.Ocenjuje se - vreme ulaska grla u priplod - dužina korišćenja u priplodu - dužina bremenitosti - procenat oplodnje - procena jagnjenja ovaca - masa tela jagnjadi pri rođenju - vitalnosti jagnjadi - broj mrtvo rođenih jagnjadi - mortalitet jagnjadi do zalučenja
9
METODA ODABIRANJA GRLA PREMA POTOMSTVU -PROGENI TESTTestiranjem potomstva utvr đuje se koji ovan ima veću moć u prenošenju svojih osobina da bi se u proizvodnji iskoristio na najbolji način.Pronalaženje ovih grla je veoma značajno pošto od 1 ovna prirodnim parenjem može da se dobije 30-70 potomaka godišnje, a primenom veštačkog osemenjavanja 1000 i više potomaka za isti period. Progeno-testna metoda se koristi u mnogim zemljama iako je veoma skupa.Izbor grla prema potomstvu organizuje se tako što se odabira izvestan broj ovnova 5-10 kojima se dodeljuje podjednak broj ovaca i taj broj može da varira od 20-100 grla.
3. UZGOJ I TIPOVA SEKCIJE DA ODGOVARAJU SPECIFI ČNOJ SREDINI I PRAKSI UPRAVLJANJA Ovčarska proizvodnja na prostorima Peštera je: -
tradicionalna poluintenzivna
Ovce se gaje na način kako su se gajile pre 50 i više godina, u manjim ili većim stadima koja broje od 30-200 ovaca. Mali je broj odgajivača koji gaje 200 i više ovaca.Celokupna proizvodnja prilagođena je klimatskim uslovima koji vladaju na Pešteru gde su zime veoma hladne i duge ,a leta kratka i topla zadnjih godina i veoma suva. Ovce se na proleće teraju u planine u katune i tamo provode vreme sve do prvih snegova.Glavna hrana je ispaša koja je krajem leta i početkom jeseni veoma oskudna pa i u ponekim delovima nedovoljna. Parenje ovaca je sezonski tokom jula i septembra ,a ovce se jagnje krajem decembra i početkom januara. Jagnjad za prodaju stižu prvim prolećnim danima kada im je cena najniža.Parenje je nekontrolisano jer se ovnovi drže celog leta sa ovcama. Posle prodaja jagnjadi počinje muža koje je isključivo ručna ,a od mleka se proizvodi na daleko poznati sjenički sir. Zimska ishrana se bazira na kabastoj hrani uglavnom sena sa prirodnih livada i veštačkih livada uz dodatak zrnaste hrane koja se prizvodi na ovom terenu (ovas i raž) dok se kukuruz kupuje.Ishrana je nedovoljna ,a obroci nisu izbalansirani. Od rasa dominantna je sjenička ovca koja je domaća pramenka ukrštana dugi niz godina sa vinterbergom tako da je to ustvari oplemenjena sjenička ovca. Udeo krvi je oko 25%. U to vreme nije moglo da dođe do oplemenjivanja u većem procentu jer uslovi za gajenje ovaca su bili ekstenzivni pa vinterberg nije mogao duže da se koristi. Tipovi selekcije koji mogu da se primene kog sjeni čke populacije: -
Odgajivanje u čistoj rasi, tip meso-mleko vuna Dodavanje kapi krvi , tip mleko-meso Industrijsko ukrštanje,tip meso mleko
Odgajivanje u čistoj rasi treba primeniti kod onih proizođača koji imaju mogućnosti da pre svega poprave nivo ishrane kod ovaca, da se obezbedi dovoljno količine hrane i koji se opredeljuju za 10
proizvodnju tipa meso-mleko-vuna. Za poboljšanje proizvodnje u zapatu za priplod je potrebno ostavljati potomstvo od najproduktivnijih grla koja - stalno blizne - imaju velike porođajne težine kod jagnjadi - rađaju vitalnu i zdravu jagnjad - imaju veliku proizvodnju mleka koja prevazilazi prosek rase - imaju produženu laktaciju - su otpornja od drugih grla i idt. Naročitu pažnju treba obratiti kod izbora ovnova za dalje parenje jer to moraju biti superiorna grla u svakom pogledu jake i snažne konstitucije, sa veoma izraženim primarnim i sekundarnim polnim karakteristikama.
Dodavanje kapi krvi mogu da sprovedu oni proizvođači koji žele da im proizvodnja mleka-sira bude primarna, a proizvodnja mesa sekundarna.Za primenu ove selekcijske mere potrebni su najbolji uslovi kako u pogledu ishrane, nege i smeštaja tako i zdravstvene zaštite grla U svetu postoji veliki broj mlečnih rasa ovaca kao što su -
istočnofrizijska avasi lakon hios sardinijska plevenska crnoglava
Od gore navedenih rasa u ranijem preiodu uvožena je u našu zemlju istočnofrizijska rasa i plevenska crno glava ovca, ali zbog poluintezivnog gajenja ,ali pre svega zbog nemogućnosti aklimatizacije nemara i nebrige rezultati su bili polovi čni gotovo loši. Društvene firme i poljoprivredna dobra na kojima su se uvezena grla nalazila nisu u potpunosti ispoštovale programa rada pa su kroz nekoliko generacija u potpunosti nestali i dobijeni melezi pa su efekti uvoza u potpunosti izostali. Dve rase koje bi mogle da porave proizvodnju mleka na ovom područ ju, a koje žive u približno istim uslovima ,ali na nešto manjim nadmorskim visinama su francuska rasa LAKON i bugarska PLEVENSKA CRNOGLAVA. Selekcionisana stada lakona u Francuskoj u proseku daju oko 220 kg. Mleka, ovce su prosečne težine oko 55-75 kg. A ovnovi od 80-100 kg.Dobila je ime po mestu Mont da Lakon tj. po masivu na 800 metara nadmorske visine u jugoistočnom delu pokrajine Torn. Odlike ove rase su - čvrsta građa tela - snažna konstrukcija, izražena dubinama i širina trupa - glava obrasla vunom - noge i trbuh slabo obrasli vunom (mana)
Mleko lakona se koristi za proizvodnju čuvenog sira ROKFOR Da bi se dobile što ve će količine mleka jagnjad se kolju sa težinama od 9-14 kg. Plevenska crnoglava ovca je nastala u okolini grada Pleven u Bugarskoj kombinacijom ukrš tanjem između ovaca domaće pramenke i ovnova cigaje i istočnofrizijske rase.Ovce su teške od 60-70kg, a 11
ovnovi mogu biti teški i preko 100kg.Prosečna mlečnost po grlu je 150-160 kg. A ima grla koja daju i preko 400 kg mleka. Odlike ove rase su - krupnoća - dug rep - glava i noge su pokrivene crnom dlakom Uvožena je u Dimitrovgradu i dala je odlične rezultate.Lokalno stanovništvo je voli i rado je čuva naročito zbog visoke mlečnosti. Na ovčarskim farmama ZZ Stočar iz Dimitrovgrada gajena je ova rasa na nadmorskim visinama višim od 1200 metara na Staroj planini. Aklimatizacija je bila odlična, a proizvodni rezultati su bili približno isti kao i u Bugarskoj.
Industrijsko ukrštanje treba primeniti kod onih proizvođača koji žele da se bave proizvodnjom mesa.To mogu biti samo ona gazdinstva proizvođači koji imaju dovoljno koli čine kako kabaste tako koncentrovane hrane. Kod izbora rasa za jednokratno industrijsko ukrštanje treba izabrati grla kojima odgovaraju prirodni i klimatski uslovi Peštera i okoline. Na ovoj visini i u ovim klimatskim uslovima mogu dobre rezultate dati Virtenberg i Pirotska oplemenjena ovca. I među ovim rasama postoji razlika naročito u pogledu ranostasnosti prirasta i porasta gde je rasa Vinterberg neprikosnovena.Ali kada je u pitanju otpornost na bolesti i mogu čnost korišćenja pašnjaka preživljavanje na ekstremno visokim i niskim temperaturama itd. onda je pirotska oplemenjena ovca u prednosti. U Nemačkoj gde je Virtemberg stvoren on se gaji na nadmorskim visinama nižim od 800 metara jer na većim visinama ne daje dobre rezultate. Odlike Nemačkog domaćeg merina-Virtemberga - snažne je konstitucije - čvrstog je kostura i dobre građe tela - dobro podnosi dugo hodanje Težine odraslih ovaca ja od 80-90 kg, a ovna od 130-150 kg. Indeks jagnjenja je oko 170-180% jagnjad su kod rođenja teška 5,5-6,5 kg. Prinos vune je 7-8 kg. kod ovnova , a kod ovaca 4-4,4 kg.
Pirotska oplemenjena ovca nastale je u Pirotu složenim kombinacijskim ukrštanjem ovaca domaće pramenke najpre sa ovnovima Francuske rase merino grla, a dobijena kombinacija je kasnije ukrštena sa ovnovima Virtemberške rase. Težina odrasle ovce je 60-70 kg, a težina ovnova je do 120 kg. Jagnjad su kod rođenja teška od 4-5 kg, a prinos vune je kod ovaca od 3-4 kg, a kod ovnova od 4-6 kg. U ovakvoj proizvodnji kolju se i muška i ženska grla jer ona imaju bolje proizvodne rezultate od proseka obeju rasa zbog izraženog dejstva HETEROZIS efekta.Međusobnim parenjem dobijenih meleza slabiji su proizvodni rezultati. ZAKLJUČAK Pre nego što se neko od vas odluči da primeni u praksi neku od napred navedenih selekcijskih mera neka najpre pokusa kod ovaca i na imanju sledeće -
nahranite dobro i dovoljno svoja stada obrok da sadrži 2-3 kg sena , 0,5 kg kukuruza, 1,0 kg senaže dodajte ovcama mineralno- vitaminske dodatke 12
-
sprovedite preventivu dobijte od njih maksimalnu proizvodnju ne verujte onima koji vam govore da su ovce skromne životinje zasnivajte veštačke livade stare livade i pašnjake podsejavajte bacajte pored stanjaka i mineralna đubriva(200kg po hektaru) čistite korove sa vaših pašnjaka uklanjajte krtičnjake kosite na vreme, praznici ne određuju početak kosidbe kosite zelenu travu pre pupljenja (tada ima najviše proteina).
Koristite savete stručnjaka.
Uzgoj ovaca u Bavarskoj
Merinolandschaf-Virtemberg Merinolandschaf (internacionalno: „Württemberger“) nastao je u 19. veku u regionu južne i srednje Nemačke oplemenjivanjem domaćih rasa ovaca sa španjolskom i južnofrancuskom merino-ovcom. Ova ovca bele je boje, srednjeg do velikog okvira, ima klinastu, dugačku glavu tipično obraslu runom do linije očiju (Schaupe) i široke, viseće uši. Belo runo u tipu je merino vune i fino će od 26-28 mikrona. Jagnjad rano sazreva i ima dobar prirast. Uzgaja se za prelaženje velikih razdaljina i očuvanje pejzaža uz visoke prinose pri različitim itenzitetima držanja. Dobra mišićavost, ranozrelost, vansezonsko gonjenje uz najbolju majčinsku sposobnost. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrastao ovan 125-160 kg 6,5-7,0 kg Odrasla ovca 75-90 kg 4,0-5,0 kg 2,0 – 2,5
Crnoglava mesna ovca Crnoglava mesna ovca nastala je sredinom 19. veka u Vestfaliji ukrštanjem nekih engleskih mesnih rasa kao što su oksford i hempšir sa doma ćim rasama. Ova mesna ovca srednjeg do velikog okvira ima srednje široku glavu s jakim ušima koje stoje postrance. Noge su smeđe do crne boje. Finoća niti jednoličnog belog gustog runa iznosi 30-35 mikrona Uzgaja se kao ranozrela mesna ovca sa sposobnošću ne samo za napasivanje nego i stadno držanje. Uzgaja se u čistoj krvi ili kao očinska pasmina. Poželjne su izražene mesne partije. 13
Odrasli ovan Odrasla ovca
Težina 120-160 kg 5,0-7,0 kg 70-100 kg 4,0-5,0 kg
Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi 2,0 – 2,3
Suffolk (Safolk) Prapostojbina safolka je Engleska, gde je bio uzgojen početkom 19-og veka ukrštanjem sautdaun i norfolk rasa. Danas pripada najvažnijim mesnim rasama i rasprostranjen je širom sveta. Ova mesna ovca srednjeg do velikog okvira ima glavu s dugačkim, tankim i pomalo vise ćim ušima. Noge su crne i nisu prekrivene vunom. Vuna je bele boje, gusta, fino će 30-34 cm. Uzgaja kao ovca koja brzo raste i sposobna je ne samo za napasivanje nego i stadno držanje u intenzivnim uslovima. Uzgaja se u čistoj krvi ili kao o činska rasa. Poželjan je dugačak i širok trup izraženih mesnih partija. Težina Vuna Godišnje ojagnjene jagnjadi Odrasli ovan 120-160 kg 4,0-6,0 kg Odrasla ovca 70-100 kg 3,5-4,0 kg 1,9 – 2,1
Texel (Teksel) Ova rasa izvorno je nastala na ostrvu Teksel u Holandiji sredinom 19-og veka ukrštanjem engleskih rasa lester i linkoln. Spada među najvažnije mesne rase i rasprostranjena je širom sveta. Ova mesna ovca srednjeg do velikog okvira je bele boje izuzev pigmentiranih sluznica, nosa, usana i pojedinih mrlja na snažnim stajaćim ušima. Mišićavost je veoma izražena, gonjenje je sezonsko, finoća niti runa iznosi 33–35 mikrona. Uzgaja se kao mesna ovca sa najboljim klaničkim kvalitetom trupa uz naglašenu sposobnost stadnog držanja i ukrštanja pri intenzivnom načinu držanja. Poželjna je ranozrelost i uska glava. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 115-145 kg 4,0-5,0 kg Odrasla ovca 70-80 k 3,5-4,5 kg 1,8 – 2,0
14
Istočno-frizijska mlečna ovca Ova mlečna ovca nastala je u istočnoj Friziji, gde su 1850. ukrštena dva tamošnja soja marš-ovaca (Groninger i Friesenschaf) pri čemu je stvoren jedinstveni tip ovce. Ova ovca velikog okvira ima plemenitu, laganu glavu ovnovskog profila i dugačke uši usmerene prema napred. Dugačak, tanak rep nije obrastao vunom. Vuna je fino će 32-38 mikrona, čiste je bele ili smeđecrne boje. Poželjna je kao brzorastuća i ranozrela ovca trostrukog korišćenja visoke plodnosti i mlečnosti - 600 kg mleka uz 6% mlečne masti i 5% mlečnih proteina. Također je važan dobar prinos vune.
Odrasli ovan Odrasla ovca
Težina 110-130 k g 70-100 kg
Vuna 5,0-7,0 kg 4,0-5,0 kg
Godišnje ojagnji jagnjadi 2,0 – 2,4
Bela planinska ovca Bavarska bela planinska ovca uzgojena je u pokrajini Verdenfelzer, gde su početkom 20-og veka ukrštane bergamaška rasa ovaca sa autohtonom štajnšaf rasom. Ova potpuno bela ovca srednjeg je do velikog okvira. Ima usku, šutu glavu zakrivljenog profila i dugačke, široke i viseće uši. Noge su jake, papci čvrsti, a dugačka, padajuća, ravna vuna svilenastog odsjaja finoće je 32-36 cm. Uzgajana za držanje u sirovim uslovima planinskih regija velike nadmorske visine, ova domaća ranozrela ovca brze ranozrelosti odlikuje se izraženim vansezonskim mrkanjem. Najbolja majčinska sposobnost garantuje dobre izlazne rezultate uzgoja. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 90-120 kg 6,0-8,0 kg Odrasla ovca 75-85 kg 4,0-6,0 kg 2,0 – 2,5
Smeđa planinska ovca Smeđe planinske ovce nastale su od alpskih planinskih rasa ovaca, a njihova postojbina su Bavarska, Tirol, južni Tirol i Švajcarska. U Bavarskoj se nekad uzgajala za proizvodnju zahtevnog lova čkog lodena.
15
Ova jednobojna smeđa ovca domaće rase srednjeg je do velikog okvira, ima usku, šutu glavu zakrivljenog profila s dugačkim, širokim i visećim ušima. Noge su jake, papci čvrsti, a dugačka, padajuća, ravna vuna svilenkastog odsjaja finoće je 32-36 cm. Uzgajana za držanje u sirovim uslovima planinskih regija velike nadmorske visine, ova domaća brzorastuća ovca brze ranozrelosti odlikuje se izraženim vansezonskim mrkanjem. Najbolja majčinska sposobnost garantuje dobre izlazne rezultate uzgoja. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 85-110 kg 6,0-7,0 kg Odrasla ovca 60-80 kg 4,0-6,0 kg 2,0 – 2,5
Koburška riđa ovca Koburška riđa ovca spada u Landschafen i prvobitno se uzgajala u mnogim srednjogornim regionima Nemačke, naprimer tipovi Coburger Füchse, Eifeler Füchse, Oberpfälzer Füchse, Westerwälder Füchse. Ova ovca srednjeg okvira ima usku glavu koja nije prekrivena vunom, niti ima rogove. Zlatno žute je do crveno žute boje. Duga padajuća glatka vuna ima zlatni do crvenosmeđi odsjaj („zlatno runo“), runo jagnjadi je crvenosmeđe. Uzgaja se kao otporna domaća ovca skromnih zahteva koja se prilagođava napasivanju kao i stadnom držanju. Sezona mrkanja je duga. Regionalni sojevi ove rase treba da ostanu sačuvani. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 80-100 kg 4,0-5,0 kg Odrasla ovca 55-75 kg 3,0-4,0 kg 1,7 – 2,0
Obeležja plodnosti 1.Broj rođene jagnjadi 2.Broj odgojene jagnjadi 3.Korekcija prema starosti prvog jagnjeta i uticaju farme
16
Obeležja plodnosti 2002. godina Rasa
Po jagnjenju rodene jagnjadi
ovce koje su se ojagnjile u % godišnje jagnjenje 2 rod. jagnjadi odgoje ne puta jagnjadi
Merinolandschaf (virt.)
1,73
24,80
215,6
191,9
Crnoglava mesna ovca.
1,69
22,90
207,3
189,0
Suffolk (safolk)
1,75
8,70
190,0
173,7
Texel (teksel)
1,75
3,60
181,0
164,2
Bela planinska ovca
1,50
32,20
198,2
181,5
Smeda planinska ovca
1,66
28,30
213,2
189,9
Koburška rida ovca
1,50
12,20
170,2
154,9
Mlecna ovca
1,92
1,10
193,7
185,7
Provera težine u 105. danu života Vaganje sve muške jagnjadi na uzgojnoj farmi pri starosti od 105 dana života(+/- 14 dana.
17
Rezultati prirasta u 105 dana
2002 težina dn. prir.
R asa Merinolandschaf (virtemberg) C rnogla va mesna ovca S uffolk (safolk) Texel (teksel) B ela planinska ovca S meda planinska ovca K oburška rida ovca Mlecna ovca
kg
g
43,9 45,2 42,6 40,1 33,8 31,6 31,5 37,1
336 372 361 313 273 245 247 301
Provera mlečnosti
Zaključ. laktacija Mleko kg Mast kg Mast % Proteina kg Proteina %
1998 - 2002 117 463 26,7 5,72 23,1 4,96
18
NEKE RASE OVACA KOJE SE GAJE U SRBIJI I CRNOJ GORI BARDOKA OVCA -Najmlečnija rasa u Srbiji i Crnoj Gori u ispitivanjima Dr Nurgina Memišija -Prosek pojedinih stada je 250 kg mleka -Postoje dva soja:bela i žuta -Težina ivaca je 50-55 kg -Plodnost iznosi 1,0
BARDOKA OVAN -Dostiže težinu do 80 kg
I‘L de FRANCE -Francuska tovna rasa -Ovca sa 4 buta,velike mesne partije -Pogodna za ravnicu,traži idealne uslove sa dosta hrane -Težina ovaca 80-100 kg , ovnova od 130-150 kg - Plodnost 150%
19
PIROTSKA OPLEMENJENA OVCA -Jedina plemenita rasa ovaca Srbije I Crne Gore u tipu merina -Drugačiji je naziv domaći Wirtermberg -Odličan za gajenje u brdsko-planinskom područ ju -Težina ovaca 60-70 kg -Plodnost 150% -Mlečnost 60-80 litara
PIROTSKI OPLEMENJENI OVAN -Težina ovna je do 120 kg
SVRLJIŠKA RASA -Pramenka koja živi na svrljiškim planinama -Daje oko 120 litara mleka -Veoma je otporna.Ne zahteva posebne uslove za gajenje i negu -Težina ovce 55-60 kg -Plodnost 120 %
OVAN SVRLJIŠKE RASE -Težina ovna do 80 kg
20
VIRTEMBERŠKA RASA -Uvezena ovca iz Nemačke -Koristi se za proizvodnju mesa -Najviše korišćena u Srbiji I Crnoj Gori kod oplemenjivanja domaćih ovaca -Težina ovce od 80-100 kg -Plodnost 170 % -Postoji i mlečni Virtemberg koji daje do 150 kg mleka
SUFOLK -Engleska tovna rasa uvožena u Srbiju I Crnu Goru za ukrštanje sa cigajom,dala dobre rezultate -Odgajivači je nisu dobro prihvatili pa se nije raširila -Sada je uvezeno jedno stado u Srbiju I Crnu Goru pri poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu -Težina ovaca od 80-100 kg,a ovnova od 120-140 kg
ISTOČNO FRIZIJSKA OVCA -Najmlečnija rasa ovaca na svetu -Prosek za pojedina stada od 600-1200 litara mleka -Zahteva intenzivne uslove gajenja -Glava,stomak i rep obrasli su dlakom -Plodnost je 180 % -Ovce su teške oko 60 kg,a ovnovi oko 80 kg -Živi u malim stadima -Neuspeli uvoz
21
AUSTRALIJSKI MERINO -Rasa za proizvodnju vune i mesa -Prinos runa 8-12 kg
KONFORMACIJE
NEKE RASE KRAVA ZASTUPLJENE U NEMAČKOJ 22
Nemački holštajn (crno-beli)
Nemački crveno-beli holštajn
Nemački Angler (‘Crveno govedo’)
Nemački Jersey (Džersi) 23
Nemački Vorder & Hinterwalder
Nemački Gelbvieh (Nemačko žuto govedo)
Nemački Fleckvieh (‘Simentalac‘)
24
Zastuplljenost rasa u Nemačkoj:
nih goveda u Nema č koj 25% od svih umati če
Raspoređenost simentalca:
Činjenice i podaci za 2002. godinu:
broj goveda:
~ 4.090.000
broj umatičenih krava:
643.314
Ø mlijeka (kg/laktacija):
6.469
Ø masti (%):
4,16
Ø proteina (%):
3,51
dnevni prirast (g/dan): randman (%): odnos kosti - meso:
> 1.350 > 58 1 : 4,61
međutelidbeni interval (dan):
391
mjeseci dob pri prvom teljenju:
30,4
Ø broja somatskih stanica:
< 170.000
25
Prednosti nemačkog Fleckvieh-a(„Simentalac“): •dvonamenska pasmina visoke proizvodnje mleka i mesa •najniži broj somatskih stanica, redovna steonost, brzi rast •izuzetno snažna i zdrava goveda koja se brzo prilagođavaju svim klimatskim uslovima i uslovima ishrane; dokazana na svim kontinentima •visoko vredna muška telad i visoka vrednost trupa •miran i staložen temperament jedinki oba pola •visoka ekonomska efektivnost u sastavu krava-tele postignuta brzim rastom teladi i niskim zahtevima s obzirom na okolinu •idealna pasmina za unakrsna ukrštanja sa čistim mlečnim pasminama
Tradicionalni uzgajivač nemačkog Fleckvieh-a muze 20 do 50 krava i odgaja mladu stoku za obnovu stada i kao podlogu budućeg uspeha farme.
Nakon godinu dana intenzivne ishrane, Fleckvieh junice se tradicionalno drže vani na paši, 24 sata na dan, počevši od proleća sve do kasne jeseni . Ovaj zdravi period rasta je podloga za buduću visoku proizvodnju kombinovanu sa zdravljem i dugovječnosti.
26
Današnja Fleckvieh krava za dvonamensku svrhu sa 60 % vrednosti u mlečnoj i 40 % vrednosti u proizvodnji mesa rezultat je tradicionalno organizovanog intenzivnog uzgoja u trajanju više od 100 godina i preko mnogih generacija uzgajivača.
Između svih mlečnih ili dvonamenskih pasmina, trup Fleckvieh krava postiže najviše prihode putem najviše mase i izvanredne mišićavosti uz niski postotak masti.
dvonamenska pasmina: 60 % mleko + 40 % meso = 100 % profitabilnost !
Nemački Braunvieh (‘Smeđe govedo‘)
27
Raspoređenost smeđeg goveda:
Činjenice i podaci za 2002. godinu:
bro oveda: bro umatičenih krava:
~ 495.000 157.889
Ø mli eka k /laktaci a : Ø masti % : Ø roteina % :
6.784 4 24 3 61
dnevni rirast /dan : randman % : odnos kosti - meso:
> 1.250 > 57 1:488
međutelidbeni interval m eseci dob ri rvom Ø starost ri izluèen u
409 32 0 >65
Prednosti nemačkog smeđeg gov.: •dobroćudna pasmina dvostrukog korišćenja •8.000 do 9.000 kg mleka sa 7% do 8% proteina + masti 28
•visok kvalitet mleka sa izvrsnim ukusom i mogućnošću proizvodnje sira (Kappa Casein B) •idealno se prilagođava različitim načinima držanja i podnosi tropske vrućine jednako dobro kao i ekstremne hladnoće bez ikakvih poteškoća •čvsrte noge sa izuzetno čvrstim papcima osiguravaju nadaleko čuvenu dugovečnost smeđih goveda •izvrsno zdravlje vimena i oblik s najboljom dojnošću Budući da se INTERBOVES nalazi u mestu Altusried, u srcu regije uzgoja nema čkog smeđeg govečeta, odabir Vaših goveda održa će se u neposrednoj blizini našeg ureda. Svaki odabir pratiće stručnjak iz udruženja uzgajivača, čija je članica, od 1968. godine, i naša mlečna farma.
Širom sveta nemačko smeđe govedo poznato je i traženo kao visokoproizvodna pasmina sa sposobnostima aklimatizacije. Pod najekstremnijim uslovima, od tropskih vrućina do oštre klime gorskih predela sa oskudnom krmnom bazom, prilagođene svim načinima držanja, nemačke smeđe krave su bez konkurencije. Uz optimalne uslove one mogu u potpunosti razviti svoje proizvodne sposobnosti.
Uzgoj nemačkog smeđeg goveda bio je oduvek izrazito usmeren na visoku proizvodnju mleka.
29
Kod nemačkog smeđeg goveda iz ekonomskih razloga pridaje se važnost i proizvodnji mesa kao druge komponente iskorištavanja. Nemačko smeđe govedo idealan je izbor za farme srednje veličine u svim klimatskim uslovima s glavnim ciljem-profitabilnom proizvodnjom mlijeka!
Tirolsko sivo govedo
Cinjenice i podaci za 2002. godinu: bro oveda: bro umatičenih krava:
~ 55.000 12.094
Ø mli eka k /laktaci a :
4.798
Ø roteina % :
3 28
dnevni rirast randman % :
/dan :
> 1.200 > 58
30
Sivo tirolsko govedo je tipična planinska pasmina koja je rasprostranjena u područ ju Alpa i Dolomita u Austriji i Italiji. Ova goveda su jednostavna, skromnih su zahteva, poseduju jak instinkt u pronalaženju hrane na pašnjacima i imaju sposobnost efikasne konverzije čak i grube vegetacije.
PITANJA I ODGOVORI
1.Koje starosti treba da bude ovan da bi mogao da osemenjava ovce? Najmanje 2 godine ,najbolje 3-4 godine kada budu gotovi testovi. 2. Zašto se krate repovi kod ovaca ? Zašto se odsecaju repovi jagnjadima? Kako i na koji na čin se to vrši? Kada u kojoj starosnoj dobi se odsecaju repovi jaganjcima? Iz higijenskih razloga i i zbog lakše oplodnje kod prirodnog parenja.Najlakše se vrši gumicama koje se stavljaju između četvrtog i petog repnog pršljenja kod starosti od 7-10 dana. 3.Ovce su postale sitnije i izrodile se, da li ta osobina može da se popravi ? Ovce su sitnije zbog uskog parenja u srodstvu.Ova osobina se popravlja nabavkom novih ovnova druge rase. 4.Ko ocenjuje kvalitet stoke na sajmu a ko u selu i na farmi? Na sajmu kvalitet stoke određuje posebna komisija, a na selu lokalna selekcijska služba. 5.Kolika je normalna potreba za jedan dan ovcama, mineralno- vitaminske smeše? Za bremenite ovce oko 14 gr. A za ostale 6-10 gr. 6.Koliko je potrebno da ovca pojede sena za jedan dan? U zavisnosti od težine .Ovca teška 60kg od 2-3 kg. 7.Kako su napravljeni ovčarnici kod vas otvoreni ili zatvoreni? Tradicionalno zatvoreni i veoma ne fukcionalni. 8.Dali se ovnovi radjaju bez rogova? Da ovnovi se r đaju bez rogova i to je rasna karakteristika. 9.Zašto Vitemberg ovca u Sjenici nije uspela? Zbog neadekvatnog tretmana, loših uslova gajenja počev od smeštajnih uslova pa do ishrane. 10.Šta je bolje davati ovcama, samleveni kukuruz ili koncentrat? Naravno da je bolji koncentrat, ali samo ako je kvalitetan i ako sadržaj odgovara deklaraciji na vreći. 11.Šta je bolje davati samleveni kukuruz ili celo zrno kukuruza? Bolje je davatI samleveno zrno zbog lakšeg varenja. 12.Koliko članova broji udruzenje Čobana u Pirotu? Nema udruženja čobana u Pirotu. 13.Dali preko vas(Institut u Pirotu) možemo da kupimo ovce ili rasne ovnove? Možete. 31
