Etogram ovaca i koza •
•
•
•
Panoramski vid ovaca varira u rasponu od 330 do 360°, a binokularni vid iznosi od 25 do 50°. Smatra se da ovce mogu i da razlikuju o edin edine e bo e kao kao što su: su: crna crna crv crvena ena braon, braon, zelen zelena, a, žuta žuta i bela. Ne poseduju sposobnost akomodacije oka i zato mora da pomeraju i okreću glavu kako bi videle udaljene predmete. Ovo takođe znači da ne razlikuju ni treću dimenziju.
•
•
Mnogo bolje vide vide predmete predmete i pojave na srednjoj i velikoj udaljenosti Vid je osnovno čulo koje koje ovce koriste koriste za komunika komunikaciju, ciju, tako da pri napasanju, ovce ostvaruju minimaian vizuelni kontakt kontakt jedna sa drugom
•
•
•
•
Čak i kad uzimaju hranu, ovce ovce gla glavama vama zauz zauzmu mu takvu akvu po pozi zici ciju ju da mogu da vide susedne ovce. Soci Socija jaln lnaa izol izolac acij ijaa kod ovac ovacaa izaz izaziv ivaa stre stress jak jakog step stepen ena, a, a pris prisus ustv tvo o o ledala u ravo zato omaže. Čulo vida i vizuelni kontakt su od pres presud udno nogg znač značaj ajaa i u repr reprod oduk ukci ciji ji ovac ovaca, a, a gotovo da je uticaj čula sluha i mirisa beznačajan. Čulo ukusa, dodira i vida su od značaja i za odabir paše kod ovaca.
•
•
Tako, čulom ukusa ovce rado za pašu biraju slatke i kisele biljke, dok ih biljke gorkog ukusa odbijaju. Koristeći čula dodira i vida ovce za pašu rado odabiraju sukulentne i mlade biljke.
•
•
•
Kod koza oči prominiraju, a panoramski vid iznosi 320 do 340° dok se binokularni vid kreće u rasponu od 20 do 60°. Ustanovljeno je da koze razlikuju žutu, narandžastu, plavu, ljubičastu boju od niza nijansi sive boje sličnog intenziteta. Poseduju dobro razvijeno čulo mirisa i novu hranu ispituju njušenjem.
•
•
•
•
Ovce i koze kao reživari i osedu u redželudac sa velikim bro em različitih vrsta mikroorganizama koji vare celulozu. To znači da se israna ovaca i koza, kao i ishrana goveda zasniva na unošenju u organizam hrane biljnog porekla. Preživanje čini značajan deo prerade hrane u organima za varenje. Preživanje se zasniva na vraćanju delimično svarene hrane iz predželudca preko jednjaka u usnu duplju.
•
•
•
•
Delimično svaren sadrža bura a ovce i koze zvaću oko jedan minut pre nego što ga ponovo progutaju. Ovo dodatno žvakanje hrane olakšava mikroorganizmima i protozoama u buragu da svare celulozu. Koze i ovce provedu u preživanju više od jedne trećine dana. Mada je fiziologija varenja hrane ista i kod ovaca i koza, ipak se ove dve vrste bitno razlikuju u ponašanju vezanom za pašu.
•
•
•
•
Koze uglavnom brste lisće sa niskog drveća i izdanke drugog niskog rastinja. To ne znači da biljnu hranu isključivo unose bršćenjem, već da će ispoljiti ovaj oblik onašan a ukoliko im se pruži mogućnost. Ustanovljeno je da i kada se oko koza nalazi obilna travnata paša, one se radije odlučuju za bršćenje lišća i izdanaka i da u tož slučaju čak 50 do 80% ukupne količine biljne hrane unesu bršćenjem dok ostatak unesu pasući travu. Međutim, koze se veoma jednostavno gaje i bez mogućnosti da brste.
•
•
•
•
•
Koze mogu biti i isključivo pašne životinje čija se ishrana zasniva samo na napasanju travom. Dva su činioca koja utiču na sposobnost koza da brste. Prvo, gornja usna koza je više pokretna u poređenju sa gornjom usnom ovaca i upravo njom mogu da dosegnu do lišća i izdanaka mladica. Drugo, efikasnost kojom koze vare grubo i suvo lišće veća je nego kod ovaca. Upravo zbog toga što više teže bršćenju pri izboru hrane, koze prelaze i veće razdaljine u potrazi za hranom, tj. za mestima na kojima se nalazi drveće i žbunovi sa kojih mogu brstiti lišće bez obzira što se oko njih nalazi trava.
•
•
•
•
Ovo traganje za lišćem koje će brstiti dovodi povremeno do prekida u unošenju hrane i može se smatrati dodatnim istraživačkim ponašanjem. Zato koze provedu oko 11 sati u toku dana brsteći lišće, a ovce samo oko 8 časova pasući travu. Pri bršćen u sto e na zadn im no ama a prednjim su oslonjene na stable sa kojeg brste lišće. Po ovome se koze i razlikuju od ovaca jer mogu da prežive sušu, dospevajući i do zelene mase koja se nalazi znatno iznad zemlje.
•
•
•
Poseduju posebne receptore za gorak ukus i na paši jedu travu koja je za druge biljojede neukusna ili gorka. Takođe su za razliku od ovaca prekrivene dlakom koja se ne zakačinje i ne kida u pramenovima pri zavlačenju u grubu vegetaciju, na kojoj ovce redovno ostavljaju pramenove isčupane vune. Pri ishrani, koze su sklone i unošenju neodgovarajućeg materijala u svoje organe za varenje, kao što je čest slučaj sa odevnim žbunastom rastinju.
•
•
•
•
•
Suprotno kozama, ovce uglavnom pasu travu i neće se hraniti lišćem i izdancima mladica ukoliko im se ukaže prilika. Njihova jedina opcija je napasanje travom. Ni u kom slučaju ovo ne znači da ovce nemaju svoje posebne sklonosti u pogledu ishrane. Ustanovljeno je da ovce radije pasu detelinu od trave ukoliko im se ukaže prilika. Me ut m, u tom s u a u ovce e o u upne o ne rane u svo organizam uneti oko 70% deteline, a ostatak od 30% nadoknadiće travom.
•
•
•
•
Činjenica da ovce mnogo brže jedu detelinu od trave ukazuje i na to da se lako odlučuju i za svaku drugu zeljastu biljku koja može biti i neodgovarajuća za njihovu ishranu, a ne retko i opasna. To znači da se ovce pretežno odlučuju za onu vrstu biljne hrane koju brže unose i brže žvaću. Pored toga, ovce ispoljavaju jaku sklonost ka detelini u jutarnjim satima, dok se sklonost ka unošenju ispoljavaju kao prema završnom , , . Kao i drugi preživari, tako i ovce izbegavaju da pasu noću i veruje se da je ovo izbegavanje deo urođenog, odbrambenog ponašanja od predatora.
•
•
•
•
Detelina brže prolazi kroz organe za varenje ovaca od trave. Ako ovce u toku dana jedu samo detelinu velika je verovatnoća da će usled brzog prolaska hrane kroz organe za varenje ponovo morati da unose hranu u večernjim satima jer brzo ogladne. Ako u toku večeri jedu travu, usled njenog sporijeg prolaska kroz organe za varenje, manja je verovatnoća da će imati potrebu za noćnim napasanjem. . Ako bi ovce jele samo detelinu tada bi se bezuslovno izmenio odnos mikroorganizama i protozoa u buragu koje vare celulozu i njihov broj bi se smanjio.
•
•
•
Ova promena bi uticala i na smanjenje efikasnosti kojom ovce vare travu. Takva promena bi ovce stavila u veoma nepovoljan položaj i smanjila njihovu mogućnost preživljavanja u uslovima kada detelina, kao izvor hrane, nije na raspolaganju. Ovce su vunom prekriveni preživari čija su prirodna staništa suvi planinski pašnjaci. ograda.
•
•
•
•
U toku laktacije potrebe ovaca za vodom su veće nego bilo koje druge vrste životinja. Pri visokim temperaturama ovce traže hladovinu, a od izuzetnog je značaja da pronađu senovito mesto i da u senci drže glavu. Ako takvo mesto ne nadu, okreću glavu od izvora toplote, tj. sunca, prestaju da se kreću i da pasu. Postaju dremljive i nezainteresovane, ležu na stranu, ispruže se i .
•
•
•
•
•
•
Ovce mogu da pasu i veoma nisku travu, čak i onu čija je visina ispod 1 cm. Ovo im omogućava aktivnost gornje usne koja je veoma pokretna. Travu čupkaju naglim pokretima glave napred i prema gore. Kao i goveda, tako i ovce pasu u 4 do 7 perioda u toku 24 casa. Intenzivno napasanje počinje u ranim jutarnjim satima, a završava se u sumrak. Dinamika napasanja, periodi preživanja i odmaranja slični su kao i kod goveda.
•
•
•
•
•
•
Za razliku od goveda, ovce radije pasu travu, a lišće samo ako je mlado i zeleno. Na pašnjaku provedu od 9 do 11 časova dnevno i prelaze veća rastojanja od goveda i koza, ali postoje i rasne razlike. U proseku, ovce na paši pređu od 3 do 8 km i unesu oko 0,5 do 1,3 kg suve materije. U toku dana moguće je uočiti oko 15 perioda preživanja, što znači da aktivnosti. Broj regurgitirdnih zalogaja je veći nego kod goveda i iznosi oko 800 zalogaja u toku dnevnog preživanja. Za formiranje jednog zalogaja načine oko 80 pokreta vilicama.
•
•
•
Razlike u načinu napasanja omogućavaju ovcama i kozama da ne budu u konkurentskim odnosima u pogledu ishrane i da koriste različitu hranu biljnog porekla. Ovo ih čak čini komplementarnim i zato se često ovce i koze gaje zajedno. Kako koze obično jedu onu biljnu hranu koju drugi preživari ne unose u organizam, kao što su čicak i kopriva, znači da mogu da se koriste i .
•
•
•
Bršćenje lišća, kao način unošenja hrane svojstven kozama, uticalo je da se u pojedinim dolovima sveta koze neopravdano nazovu šumskim štetočinama, pa čak i da se njihovo gajenje zabrani. Međutim, ova krivica za ogoljivanje mnogih šuma ne može se pripisati kozama već neodgovornim odgajivačima koza koji su zarad svoje koristi koristili šume za ishranu svojih stada. Ovce i koze žive u grupama koja se zovu stada.
•
•
•
Grupni način života daje niz prednosti svakoj životinji posebno, kao što je zaštita od predatora, bolji i bezbedniji uslovi za preživljavanje mladunaca i lakše pronalaženje jedinke suprotnog pola u sezoni parenja. Mada odgajivači ovaca stvaraju velika stada ipak postoji mogućnost da se unutar jednog stada oforme manje, diskretne grupe ovaca. Ovca je životinja koja je vezana za svoje sklonište, dobro ga pamti, a ovčara istovremeno, bez upotrebe ograde za njihovo razdvajanje.
•
•
Pored toga, unutar svakog stada ovaca postoje stabilni hijerarhijski odnosi pri čemu neće doći do mešanja ovaca iz stada različitih vlasnika niti na pašnjaku, niti pri povratku u ovčarnike. Ova sklonost ka svojoj teritoriji i svom skloništu prenosi se i na mladunce, tako da će se jagnjići kad odrastu uvek napasati na istom pašnjaku na kojem je pasla i njihova majka i vraćaće se uvek u isti ovčarnik u koji se vraćala i njihova majka.
•
•
•
•
•
•
I kod ovaca i kod koza jako je izražena težnja da stalno budu unutar svog stada i da slede predvodnika. Stado koza je uglavnom malo i čini ga uža porodica ili nešto malo veća familijarna grupa. Koze su veoma znatiželjne životinje kod kojih je veoma razvijeno istraživačko ponašanje. Za čoveka se lako i jako vezuju i smatraju se veoma druželjubivim . Smatra se da je koza životinjska vrsta kod koje je domestikacija najmanje uticala na promenu karakteristika socijalne organizacije socijalnog života. Jedno stado ovaca obično broji nekoliko ovaca, njihovo potomstvo jednog do dva ovna.
•
•
•
•
•
Dok mlade ovce ostaju u izvornoj maternalnoj grupi, mladi ovnovi napušatju grupu i odlaze u monoseksualne grupe. Ako se kojim slučajem desi da većina ovnova u monoseksualnoj grupi ugine, tada se preostali ovnovi priključuju drugim monoseksualnim grupama ovnova. Ako se koze ili ovce izgube uslediće jako oglašavanje. Obe vrste koriste pretnju kao oblik ponašanja koji sprečava direktne . Ujedno se ovakvim ponašanjem smanjuje i mogućnost nastanka teških telesnih povreda.
•
•
•
•
Pretnja, kao oblik ponašanja, je slična kod ovaca i koza i manifestuje se ispružanjem vrata i povijanjem glave prema zemlji. Ako pretnjom ne može da se zaustavi potencijalni rival, tada mužjaci obe vrste (ovnovi i jarčevi) zauzimaju odbrambeni položaj propinjanjem na zadnje noge i spremanjem za napad. Ovnovi se približavaju jedan drugom i udaraju glavama. Suprotno njima, jarčevi se udalje jedan od drugog na razdaljinu od , odnosu na protivnika, okrenu se i jurnu jedan prema drugom udarajući se rogovima.
•
•
•
I ove razlike u agonističkom ponašanju omogućavaju da se ovce i koze napasaju zajedno. U stadima koza je agresivno ponašanje znatno ređa pojava u poređenju sa ovcama. Više od 25% koza u stadu gotovo nikada ne ispolji agresivno ponašanje. Podređene ovce i koze izbegavaju blizinu i direktan kontakt sa dominantnim jedinkama u stadu, a prepoznaju ih ne samo na , .
•
•
•
•
Na paši se ovce nalaze na maloj udaljenosti jedna od druge. Ako se pažljivo posmatraju ovce na paši uočiće se da je ova razdaljina između dve najbliže ovce gotovo jednaka za sve ostale i da predstavlja rasnu karakteristiku. Ova razdaljina između dve najbliže ovce koje se napasaju na planinskim pašnjacima je veća, dok je manja kod ovaca koje se napasaju u ravnicama. bujnija, ujednačenija i kvaliletnija. U stadu ovaca se takođe može zapaziti nekoliko jedinki koje se nezavisno napasaju od drugih i koje su nešto udaljenije od ostalih na paši ali ne suviše.
•
•
•
Te ovce su odgovorne za prepoznavanje granice dela pašnjaka na kojem se napasa njihovo stado. Kada je hladno i vlažno, ovce se zbijaju u gomilu kako bi obezbedile kolektivnu konzervaciju toplote. Koze koje inače žive uglavnom u toplim, sušnim i goletnim područjima se takođe zbijaju u gomilu u podnevnim satima, kada je temperatura najviša.
•
•
Mada ovakvo ponašanje nije najlogičnije i čak izgleda neobjašnjivo i neverovatno, ono ipak ima svoje objašnjenje. Za vreme najvećih vrućina koze se zbijaju u gomilu kada njihov organizam ne može vise da kontroliše odavanje toplote i zato se zbijanjem u grupe smanjuje površina direktnog uticaja i refleksije sunčeve energije nego kada bi svaka koza posebno bila izložena ovim uticajima.
•
•
•
Ponašanje vezano za parenje ovaca i koza veoma je slično. Kao što je to slučaj i kod drugih sisara, ljubavna predigra ovaca i koza u sezoni parenja je veoma oskudna i ne postoje posebni rituali koji su karakteristični za ljubavnu predigru ptica, riba i zglavkara. Pronalazenje parova u sezoni parenja, tj. odgovarajućih mužjaka i ženki, ovnova, jarčeva, ovaca i koza, obavlja uglavnom odgajivač, zapravo vlasnik stada. periodi ponavljaju u toku jesenje sezone parenja.
•
•
•
•
•
•
•
Ovce polno sazrevaju sa 7 do 12 meseci starosti. Reprodukcija ovaca je sezonskog karaktera u toplom klimatskom područu. Ovce vidno manifestuju estrus u prisustvu ovnova. U stabilnom stadu kod ovaca je estrus sinhronizovan, što znači da se većina ovaca jagnji u približno isto vreme. Ovce privlače feromoni koji se nalaze u vosku runa ovnova. Reproduktivno ponašanje se zasniva na njuškanju, guranju, naskakanju i protezanju kičmeneog stuba ovaca. Ovca u polnom žaru trlja vrat i telo o ovna, njuška njegove genitalije i snažno trese repom.
•
•
•
•
Isto je i reproduktivno ponašanje ovnova, sa tom razlikom što su kod ovnova učestaliji konflikti pri kojima dolazi do guranja glavom i udaranja rogovima. Ovan njuši urin ženke u estrusu, izvlači i uvlači jezik, gura se i pokreće unazad. Naslanja se i na bokove ovce i trlja njeno runo. Oglašava se u serijama.
•
•
•
•
Prisustvo ovna u stadu povećava broj ovaca u polnom žaru. Na socijalni rang ovnova utiče velićina rogova, telesna masa i visina, ali znatno utice i starost ovnova. Zato je i smrtnost ovnića starih oko godinu dana u sezoni parenja znatno povećana. Visoko rangirani mužjaci se sakupljaju oko stada ovaca u estrusu i ne pasu sve to vreme, dok mladi ovnici to čine.
•
•
•
•
•
•
U sezoni parenja, ovnovi njuskaju ovce kako bi otkrili koja je u estrusu. Ako su ovce u stadu, onda je ovo otkrivanje estrusa znatno brže. U ovome su najaktivniji mladi ovnovi koji naskaču na ovce u ranim i kasnim stadijumima estrusa, ali se ne pare sa njima. To čine samo visoko rangirani ovnovi. Pojedine rase ovaca se na sredini estrusa okupljaju oko dominantnog ovna o e u na o o pr p o no on c . Između dve sezone parenja ovnovi žive u monoseksualnim grupama, naskaču jedni na druge, a posebno na mlade i podređene ovnove.
•
•
•
Homoseksualnost je kod ovnova gotovo normalna pojava, a njena učestalost iznosi oko 30%. Učestalost pojave homoseksualnosti ovnova raste u heteroseksualnim grupama, a često je i kod ovnova koji su učestvovali u normalnom činu parenja sa ovcama. Međutim, još uvek nije jasno da li na takvo ponašanje i u kojoj meri utiče odnos polova u stadu.
•
•
•
•
U sezoni parenja ovnovi i jarčevi su znatno agresivniji. Sezona parenja kod ovaca prosečno traje 16,7 dana, a kod koza 20,6 dana. U toku estrusa koji obično traje između 18 i 24 časa, kod ovaca i koza je povećana motorna aktivnost i znatno manje vremena provode u odmaranju. Ovce i koze spremne za parenje učestalije se oglašavaju .
•
•
•
•
•
U sezoni parenja jarčevi uriniraju, masturbiraju i ejakuliraju po svom stomaku i prednjim nogama pri čemu se iz urina i sperme oslobađa jak miris koji deluje stimulativno na ženke. U toku ljubavne predigre jarčevi prednje noge trljaju o ženke. Za akt parenja je veoma bitno da jarac oseti miris urina koze. Kada ejakuliraju jarčevi zabace glave prema gore, a kičmu savijaju na dole (ventrofleksija). Jarcev se re u o e ne o ruge grupe pare se sa en ama, a sve vreme poštujući jake zakone dominantne socijalne hijerarhije.
•
•
•
•
Koza u estrusu često skače na druge koze, ali i na nju skaču druge koze, dok kod ovaca ovo nije slučaj. Da bi otkrili ženke u estrusu ovnovi i jarčevi koriste olfaktorne i gustatorne stimuluse. Mužjaci obe vrste njuše urin ovaca i koza u estrusu i kada ih otkriju gotovo da stoje ukočeni sa podignutim glavama i razmaknutim usnama, a gornja usna je takode podignuta. Flehmanovo ponašanje i kod ovnova i jarčeva traje od 10 do 30 sekundi. Ovce i koze u estrusu takođe njuše telo ovnova i jarčeva, a posebno u predelu polnih organa.
•
•
•
•
Ovo međusobno njušenje mužjaka i ženke u predelu genitalija tera ih da oni kruže jedno oko drugog. Potom mužjaci obe vrste počinju da se oglasavaju i da ližu ženke u predelu polnih organa. Dok su seksualno uzbuđeni jarčevi često uriniraju u pravcu svojih prednjih nogu. Mužjaci lako guraju ženke njuškom, a zatim ženka svoju glavu okreće .
•
•
•
•
Ljubavna predigra se završava kada ženka postane nepokretna i kada zauzme položaj koji mužjaku omogućava skok. Ako je ženka spremna za parenje kopulacija nastupa odmah i traje veoma kratko. Pri ejakulaciji mužjak naglo i jako zabacuje glavu u nazad. Posle toga mužjak silazi sa ženke.
•
•
•
•
•
Posle parenja ovnovi protežu svoju glavu i vrat, dok jarčevi ližu svoj penis. Određeno vreme posle parenja većina mužjaka ne pokazuje nikakve znake seksualne aktivnosti (refraktorni period). Posmatranje kopulacije kod drugih ovnova budi takode nagon za parenjem. Jedna od posebnih osobina ovaca je da iznenadno uvođenje ovna u estrusa kod ženki. Mada rezultat prirodnog parenja (pripust) kod obe vrste treba da rezultira koncepcijom, ipak većina embriona propada za 30 do 50 dana od parenja.
•
•
•
•
•
•
Gestacija (graviditet) kod ovaca i koza traje prosečno 149 do 150 dana. Postoje i rasne razlike u dužini gestacije koje iznose od 143 do 151 dan, dok individualne razlike iznose od 138 do 159 dana. Pred jagnjenje i jarenje ovce i koze se izdvajaju iz stada. Posle širenja grlića materice, kod ovaca, porodaj po jednom jagnjetu traje prosečno oko 15 minuta. Pup ana vrpca se a razv a en em, t . po ut ca em te ne agn eta. Mada se ne jagnji uvek u stojećem položaju, ovca koja se jagnji ležeći ustane na jedan minut kako bi se pupčana vrpca prekinula i kako bi se rađanje jagnjeta uspešno završilo.
•
•
•
•
Od rase zavisi da li će ovca pojesti posteljicu posle porođaja. Noposredno posle jagnjenja ili jarenja ovce i koze počinju jako da ližu svoje mladunce. Lizanje mladunaca je u naročito intenzivno kod koza i najviše vremena koza posvećuje lizanju prvog ojarenog jareta. Ovo znači da drugo ojareno jare, koje je obično slabije od prvog, pre počinje da sisa jer nije zaokupljeno pažnjom majke.
•
•
•
Kod ovaca faza lizanja jagnjića traje oko jedan sat u toku kojeg ovca uči kako da razlikuje svoje jagnjiće o jagnjića drugih ovaca. Ako se odmah po jagnjenju jagnje odvoji od majke i ovci se time ne ukaže mogućnost da ga očisti lizanjem, već posle 12 časova od jagnjenja majka ga više ne raspoznaje i ne prihvata kako svoje mladunče. Ovaj proces uspostavljanja veze između majke i mladunčeta je .
•
•
•
•
U navedenom slučaju lizanje mladunaca je u funkciji međusobnog raspoznavanja majke i mladunca. Međutim, lizanje mladunaca je i u funkciji higijenskog ponašanja, tj. održavanja higijene tela mladunca, jer se lizanjem sa mladunca ukloni oko 500 ml zaostale plodove tečnosti. Lizanjem se površina tela mladunca suši i sprečava se gubitak toplote koji bi bio veći ukoliko bi telesni pokrivac bio vlažan. jarići skloni smrzavanju. Ako jagnje ugine ovca brzo gubi interes za hladno i nepokretno telo uginulog mladunca.
•
•
•
Moguće je podmetnuti jare pod ovcu i jagnje pod kozu. Da bi ovaj pokušaj bio uspešan neophodno je podmetanje jagnjeta pod kozu obaviti što pre posle jarenja koze, a jare podmetnuti pod ovcu u periodu do jednog časa posle njenog jagnjenja. Isti je postupak i sa siročićima unutar vrste, tj. isto je i sa podmetanjem jagnjića bez majke pod drugu ovcu ili jarica bez majke pod drugu kozu. premaže amnionskom tečnošću ili posteljicom ojagnjene ili ojarene ženke pod koju se podmeće.
•
•
•
Proces podmetanja tuđih mladunaca pospešuje i masaža grlića materice ojagnjene ovce. Masažu grlića materice ovca doživljava kao porođaj, a podmetnuto jagnje kao svoj porod. Jednom uspostavljena veza između podmetnutog tuđeg jagnjeta ili jareta i doilje ostaje neraskidiva i ovca i koza podmetnuto mladunče odgaja kao svoje. stimulacije koja podstiče oslobađanje oksitocina, a ovaj buđenje materinskog nagona.
•
•
•
Takođe, pomaže i prekrivanje podmetnute jagnjadi kožom uginulog jagnjeta ovce pod koju se podmeće ili prekrivanje majicom kojom su prethodno prekrivana jagnjad ovce pod koju se podmeće jagnje bez majke ili jagnje čija majka nema dovoljno mleka. Jagnjici teško raspoznaju svoje ostrižene majke jer se tada menjaju i boja i izgled i miris majke. Stroga veza koja se uspostavlja između majke i mladunca prilikom koji potiču iz analnog i genitalnog područja mladunca gde majka upravo najintenzivnije liže mladunce.
•
•
•
•
•
Za raspoznavanje mladunaca bitni su i vizuelni stimulusi. Etolozi su osamdesetih godina prošlog veka izveli veoma interesantan ogled. Upotrebili su crni prašak da bi pojedine delove tela jagnjadi obojili crno. Ustanovili su da su sve ovce prvo bile sumnjičave prema svojim jagnjicima i da su ih odbijali kada su im se mladunci približavali ako . Ovo je zabeleženo u 100% slučajeva.
•
•
•
Nešto niži procenat slučajeva neprihvatanja jagnjića od svojih majki zabeleženi su kada su jagnjićima bili crno obojeni kaudalni delovi tela ili prednji deo glave. Sve ovce u ogledu prihvatile su svoje jagnjiće ako su im bile obojene u crno prednje noge. Na osnovu ovog ogleda zaključeno je da je boja glave veoma bitan vizuelni stimulus na osnovu kojeg ovce prepoznaju svoju jagnjad. stimulusi kao što je način blejanja jagnjeta.
•
•
•
Gotovo da se svi jarići oglašavaju istovetno odmah po rođenju, tako da ih koze na osnovu ovog auditornog stimulusa ne mogu raspoznavati. Tek oko 4. dana starosti meketanje jarića počinje da se razlikuje i svaka koza na osnovu oglašavanja može raspoznati svoje jare. Prvih nekoliko dana po jarenju koze se sa svojim jairićima izdvajaju od ostalog stada. . može dozvati svoje jagnje na podoj, ali kako jagnje odrasta tako ga sve ređe zove, a time sve ređe i doji.
•
•
•
•
Ovce sa blizancima dozvoljavaju podoj tek kada su oba jagnjeta istovremeno prisutna. Ovakvo ponašanje ovce ukazuje da ona zna da poseduje dva potomka. Učestalost i dužina podoja se sve više skraćuje kako jagnjići odrastaju, da bi ovca iznenada agonističkim ponašanjem odbila jagnje koje je prišlo da sisa. , , . Nije redak slučaj da se dojni period skrati odlukom vlasnika stada ovaca ili koza.
•
•
•
•
Jagnjići i jarići se rađaju dovoljno zreli u kondicionom smislu, tako da se već posle 15 minuta od rađanja podižu na noge i stoje. Brzo se povećava i sposobnost njihove koordinacije tako da njuškaju svoju majku duž tela sve dok ne pronađu sisu. Većina jagnjića i jarića sisaju u toku prvog sata po rođenju. Pri podoju mladunci glavom udaraju vime čime se povećava pritok mleka.
•
•
•
U početku jagnjići ne raspoznaju svoju majku među drugim ovcama i prilaže bilo kojoj radi podoja. Međutim, istovremeno jagnjići koriste različite stimuluse za raspoznavanje svoje majke. Tako su sa tri nedelje starosti vizuelne oznake za jagnjiće bitnije od auditornih oznaka za raspoznavanje svoje majke.
•
•
•
•
Jedna od glavnih razlika izmedu jagnjića i jarića je ta što jagnjići uvek prate svoju majku dok pase. Suprotno njima jarici ne prate svoju majku dok pase, već su skriveni i u ležećem položaju čekaju njen povratak sa paše. Ovako skriveni ostaju u periodu od jednog časč do osam časova i za to vreme se ne oglašavaju. Po isteku vremena za napasanje koza se vraća sa velikom .
•
•
•
•
Pri povratku koza se ne oglašava uobičajeno meketanjem već posebnim bezvučnim vibrirajućim signalom kako bi najavila jaretu da prihvati svoju majku. Ukoliko se koza oglasi meketanjem, jare se u ležećem položaju ukoči. Ovakvim ponašanjem koza jaretu ukazuje da ne treba da se podiže jer vreba opasnost od predatora, a predatoru je teže da otkrije jare koje leži. nekoliko nedelja. Posle ovog perioda jare sledi svoju majku i oboje mekeću da bi održali kontakt na pašnjaku.
•
•
•
•
Od samog rođenja jagnjići i jarići ispoljavaju oblike ponašanje vezane za igru. Među jagnjićima postoje razlike vezane za pol u načinu ispoljavanja igre. Muški jagnjići su skloni igri koja potseća na međusobne borbe, dok su jagnjići ženskog pola skloni trčkaranju u krug. Na ovaj način mlade ženke fizički jačaju i postaju spretnije u .
•
•
•
•
Divl Divlje je ovce pok pokazuj azuju u jak jako izr izražen aženo o odbr odbram ambe beno no pona ponaša šanj njee u odno odnosu su na preda predato tore re.. Veoma su obazrive sa jako izraženom potrebom da budu uvek u stadu tadu,, a odbr odbram ambe bena na reak eakcija cija je uvek uvek brz brza. Uvek su spremn emne da brane svoje potomke, a jurišaju čak i na sitnije mesojede da bi ih uplašili i otera erali što dalje od mladunaca. Mufl Muflon onii oko oko svog vog stad stadaa izlu izluču čuju ju mokr mokrać aćom om mate materi riju ju nepr neprijijat atno nogg .
•
•
•
•
Mada Mada je odbr dbrambe ambeno no pona ponaša šanj njee u odnos dnosu u na pred predaato torre dome domest stik ikac acijijom om ovac ovacaa znat znatno no uman umanjen jeno o, ipak ipak kod doma domaći ćih h rasa asa ovac ovacaa još još uvek uvek se jasn jasno o ispo ispoljljaavaju aju poje pojedi dini ni obli oblici ci ovog pona ponaša šanj nja. a. Za razli razliku ku od koza, oza, ovce ovce se zbij zbijaju aju u sta stado do kada kada im se pre preda dato torr približava, što olakšava kontrolisanje stada posebno korišćenjem ovčarskih pasa. Kod lakših rasa ovaca antipredatorsko ponašanje više je ispoljeno u . Alarmni, upozoravajući položaj, ovce zauzimaju podižući glavu, a zatim počinju da hodaju brzim i kratkim koracima .
•
•
•
•
•
Reakcija Reakcija upozorenja upozorenja kod kod koza koza započinje topotanjem topotanjem jedne noge, a zatim ispuštanjem jako glasnog zvuka kroz nos koji liči na kijanje. Kada se potencijalni predator približava, na primer pas, koze se razbeže i stado se lako rasturi. Zato se psi ne korist koristee za čuvanje koz koza. a. Ovce su životinje koje koje poseduju nekolik nekoliko o sistema odbrane odbrane i veoma istančanu istančanu pažnju čak i pri napasanju. napasanju. No provo e na vr ov ma r a o a e ma u o ru preg e nost.
•
•
•
•
•
•
•
Sve vreme napasanja i kretanja ovce na pašnjaku su u međusobnom vizuelnom kontaktu. Sigurnost osećaju samo u grupi, a kada oglašavanjem upozoravaju stado na opasnost onda trče prema vrhu brda ili planine. Da bi se održala socijalna ravnoteča neophodan je predvodnik stada. Tri ovce ne čine stado i pri nastupu opasnosti, u trku, one se veoma brzo razdvoje. Upravo zato e na tr ovce na a e sp tat sposo nost ov ars pasa, čuvara stada. Za pravu socijalnu stabilnost stada neophodno je najmanje četiri ovce. Zato se i kaže da stado broji cetiri i vise ovaca.
•
•
•
•
•
Stalnoj pažnji ovaca doprinosi i izuzetno dobro razvijeno čulo vida. Lakse se hvataju ako im se priđe od pozadi prema glavi u pravcu slepe tačke. Pored toga što ovce motre jedna na drugu u toku paše, ustanovljeno je da se kod merino ovaca menja rastojanje i veličina grupe koja pase na jednom mestu u zavisnosti od vrste vegetacije. Dobro razvijeno čulo vida je od značaja za gajenje i postupak sa . Na 1 3 metara razdaljine ovce dobro vide crnu boju i raspoznaju crne jagnjiće i druge crne ovce.
•
•
•
•
•
Ovce pripadaju životinjskoj vrsti veoma osetljivoj na socijalni stres prouzrokovan izolacijom. U zatvorenim objektima se preporučuje upotreba ogledala u odsustvu drugih ovaca. Preporučljivo je ovce gajiti u stadima koja broje više od četiri grla, a za slobodni sistem gajenja potreban je pas ovčar. Ako se ovce gaje u zatvorenim objektima, prisustvo psa je . Za gajenje je najbolje formirati stada sa 40 do 50 ovaca i jednim ovnom ili 25 do 30 ovaca i jednim ovnom.
•
•
•
Za razliku od ostalih vrsta domaćih životinja ovce i koze se gaje uglavnom ekstenzivno u uslovima sličnim onima koji vladaju na njihovim prirodnim staništima. Ovo znači da su kod ovaca i koza ređi problemi vezani za intenzifikaciju gajenja, kao što je to slučaj u svinjarstvu, živinarstvu i govedarstvu. Međutim, ekstenzivan način gajenja ovaca i koza nikako ne garantuje ugrožavaju njihovu dobrobit.
•
•
Mada je gajenjem pod prirodnim uslovima, ovcama i kozama omogućeno da ispolje gotovo sve oblike ponašanja, to ne znači da su pošteđene svih stresnih situacija. Na protiv, ovce i koze koje se gaje ekstenzivno mogu biti izložene ekstremnim klimatskim uticajima, kao što su visoke i niske temperature, oskudici hrane na pašnjaku usled elementarnih nepogoda ili gladovanju usled prenaseljenosti pašnog područja.
•
odgovarajući zaklon.
•
•
•
Kada se ovce prihranjuju potrebno im je obezbediti dovoljnu površinu prostora oko mesta za prihranjivanje. U suprotnom, podređene ovce u stadu odustaju od prilaženja hrani i pre se odlučuju za gladovanje nego za borbu oko mesta za prihranjivanje sa dominantnjim jedinkama. U ekstenzivnim uslovima gajenja ovce i koze nisu poštedene ni od predatora.
•
•
•
Koze ne mogu do prežive hladne zime ukoliko im se ne obezbedi sklonište. Njihov relativno tanak cikični pokrivač i slabo razvijeno potkožno masno tkivo pružaju slabu zaštitu od hladnoće. Za razliku od ovaca koze se znatno bolje prilagođavaju na vrućinu i visoku vlažnost. Kratak i svetao dlačni pokrivač koza lako reflektuje sunčeve zrake.
•
•
•
•
•
Koze su veoma pokretne životinje koje mogu da skaču, da kopaju kanale ispod ograde i zato ih je ogradom teško kontrolisati. One se lako penju uz stepenice, ali se i lako provlace kroz tesne prolaze. Socijalno ponašanje koza je veoma slično socijalnom ponašanju ovaca. Rogovi su takođe od presudnog značaja za socijalnu hijerarhiju. Na pr ro n m stan t ma oze ve u grupama o e su organ zovane na principu socijalne hijerarhije.
