Alati Za e Ucenje

2010 Univerzitet u Kragujevc Kragujevcu u 145010-TEMPUS-2008-RS-JPHES-ETF-JP-00059-2008

LMS u E-učenju

Nemanja Đelošević

Discla Disclaime imer: r: This This bookle booklett was develop developed ed as a part part of activi activitie tiess on proje project ct 145010 145010-TEMPUS-2008-RS-JPHES-ETF-JP-00059-2008 DEVELOPMENT OF LIFELONG LEARNING FRAMEWORK IN SERBIA Kragujevac 2010

LMS u E-UČ ENJU ENJU

2010

Sadržaj

1. 2.

UVOD ...................................... ......................................................... ...................................... ...................................... ....................................... ....................................... ...................................... ................... 3 INFORMACIONA-KOMUNI INFORMACIONA-KOMUNIKACIONA KACIONA TEHNOLOGIJA I DRUŠTVO ................................ ................................ 4 2.1 Nastavni proces i u čenje....................................... .......................................................... ...................................... ...................................... ................................... ................ 6 3. E - LEARNING .................................... ........................................................ ....................................... ...................................... ...................................... ...................................... ....................... .... 7 3.1 Definicija e-learning-a .................................................. ..................................................................... ....................................... ....................................... ........................... ........ 7 3.2 Vrste e-learning-a ......................................... ............................................................ ...................................... ...................................... ...................................... ........................ ..... 13 3.3 Prednosti e-learninga ................................................ ................................................................... ...................................... ....................................... ............................ ........ 14 3.4 Nedostaci e-learninga...................................... ......................................................... ...................................... ...................................... ..................................... .................. 15 3.5 Klasifikacija Klasifikacija e-learning-a .............................................. ................................................................. ...................................... ....................................... ........................ 18 3.6 Kvalitet u nastavi podržanoj podržanoj informacionom tehnologijom tehnologijom .................................. .................................. 19 3.7 Tehnologija i alati alati za e-learning .................................... ....................................................... ....................................... ................................... ............... 21 3.7.1 Razvoj tehnologije za e-learning ....................................... .......................................................... ...................................... ......................... ...... 21 3.7.2 Standardi e-learninga .............................................. ................................................................. ...................................... ...................................... ....................... 22 3.7.3 Web Course Tool (WebCT)...................................... ......................................................... ...................................... ...................................... ................... 23 3.7.4 Courseware alati ..................................... ........................................................ ...................................... ...................................... ...................................... ....................... 23 4. LEARNIN LEARNING G MENAGEMEN MENAGEMENT T SYSTEM SYSTEM (LMS) (LMS) ...... .......... ......... .......... .......... ......... ......... .......... .......... ......... ......... .......... .......... ......... ......... ....... 25 4.1 Sadržaj (Content)................................ ................................................... ...................................... ...................................... ...................................... .................................. ............... 27 4.2 Saradnja (Collaboration) ....................... .......................................... ...................................... ...................................... ....................................... ............................ ........ 27 4.3 Claroline LMS.................................... ....................................................... ...................................... ...................................... ....................................... ..................................... ................. 28 4.3.1 Pedagoški model na kojem se temelji Claroline..................................... ..................................................... ................ 28 4.4 Tehničke karakteristike karakteristike upravljanja Claroline-om ...................................... ...................................................... ................ 33 4.4.1 Interaktivni materijali ...................................... ......................................................... ...................................... ....................................... ............................ ........ 34 4.5 Pregled post ostojećih obrazovnih platformi................... platformi...................................... ....................................... ............................... ........... 36 4.5.1 A Tutor ....................................... .......................................................... ...................................... ...................................... ...................................... ...................................... ..................... 36 4.5.2 Blackboard ..................................... ........................................................ ...................................... ...................................... ...................................... ................................. .............. 37 4.5.3 Moodle................. Moodle.................................... ...................................... ...................................... ...................................... ....................................... ....................................... ....................... .... 39 4.5.3.1. Poreklo imena Moodle.................................... ....................................................... ...................................... ...................................... ......................... ...... 40 4.5.3.2. Osnovni principi u razvoju ................................. .................................................... ...................................... ...................................... ................... 41 4.5.3.3. Statistički podaci .................................... ....................................................... ...................................... ...................................... .................................... ................. 41 5. INSTALACIJA I PRAKTI ČNA PRIMENE CLAROLINE-a U PROJEKTU „VIRTUELNA UČIONICA U OKVIRU PREDMETA “INFORMACIONI SISTEMI“ ....................................... ............................................ ..... 43 5.1 Instalacija Claroline-a ............................. ................................................ ...................................... ...................................... ...................................... ............................ ......... 43 5.2 Praktična primena Claroline-a u projektu projektu „Virtuelna učionica u okviru predmeta “INFORMACIONI SISTEMI” ............................................. ................................................................ ...................................... ......................... ...... 50 5.3 Primena sistema sistema za upravljanje učenjem u predmetnoj nastavi........................... ........................... 54 6. ZAKLJUČAK..................................... ........................................................ ....................................... ....................................... ...................................... ...................................... ............................. .......... 55

2

ĐELOŠEVIĆ NEMANJA


2010

Sadržaj

1. 2.

UVOD ...................................... ......................................................... ...................................... ...................................... ....................................... ....................................... ...................................... ................... 3 INFORMACIONA-KOMUNI INFORMACIONA-KOMUNIKACIONA KACIONA TEHNOLOGIJA I DRUŠTVO ................................ ................................ 4 2.1 Nastavni proces i u čenje....................................... .......................................................... ...................................... ...................................... ................................... ................ 6 3. E - LEARNING .................................... ........................................................ ....................................... ...................................... ...................................... ...................................... ....................... .... 7 3.1 Definicija e-learning-a .................................................. ..................................................................... ....................................... ....................................... ........................... ........ 7 3.2 Vrste e-learning-a ......................................... ............................................................ ...................................... ...................................... ...................................... ........................ ..... 13 3.3 Prednosti e-learninga ................................................ ................................................................... ...................................... ....................................... ............................ ........ 14 3.4 Nedostaci e-learninga...................................... ......................................................... ...................................... ...................................... ..................................... .................. 15 3.5 Klasifikacija Klasifikacija e-learning-a .............................................. ................................................................. ...................................... ....................................... ........................ 18 3.6 Kvalitet u nastavi podržanoj podržanoj informacionom tehnologijom tehnologijom .................................. .................................. 19 3.7 Tehnologija i alati alati za e-learning .................................... ....................................................... ....................................... ................................... ............... 21 3.7.1 Razvoj tehnologije za e-learning ....................................... .......................................................... ...................................... ......................... ...... 21 3.7.2 Standardi e-learninga .............................................. ................................................................. ...................................... ...................................... ....................... 22 3.7.3 Web Course Tool (WebCT)...................................... ......................................................... ...................................... ...................................... ................... 23 3.7.4 Courseware alati ..................................... ........................................................ ...................................... ...................................... ...................................... ....................... 23 4. LEARNIN LEARNING G MENAGEMEN MENAGEMENT T SYSTEM SYSTEM (LMS) (LMS) ...... .......... ......... .......... .......... ......... ......... .......... .......... ......... ......... .......... .......... ......... ......... ....... 25 4.1 Sadržaj (Content)................................ ................................................... ...................................... ...................................... ...................................... .................................. ............... 27 4.2 Saradnja (Collaboration) ....................... .......................................... ...................................... ...................................... ....................................... ............................ ........ 27 4.3 Claroline LMS.................................... ....................................................... ...................................... ...................................... ....................................... ..................................... ................. 28 4.3.1 Pedagoški model na kojem se temelji Claroline..................................... ..................................................... ................ 28 4.4 Tehničke karakteristike karakteristike upravljanja Claroline-om ...................................... ...................................................... ................ 33 4.4.1 Interaktivni materijali ...................................... ......................................................... ...................................... ....................................... ............................ ........ 34 4.5 Pregled post ostojećih obrazovnih platformi................... platformi...................................... ....................................... ............................... ........... 36 4.5.1 A Tutor ....................................... .......................................................... ...................................... ...................................... ...................................... ...................................... ..................... 36 4.5.2 Blackboard ..................................... ........................................................ ...................................... ...................................... ...................................... ................................. .............. 37 4.5.3 Moodle................. Moodle.................................... ...................................... ...................................... ...................................... ....................................... ....................................... ....................... .... 39 4.5.3.1. Poreklo imena Moodle.................................... ....................................................... ...................................... ...................................... ......................... ...... 40 4.5.3.2. Osnovni principi u razvoju ................................. .................................................... ...................................... ...................................... ................... 41 4.5.3.3. Statistički podaci .................................... ....................................................... ...................................... ...................................... .................................... ................. 41 5. INSTALACIJA I PRAKTI ČNA PRIMENE CLAROLINE-a U PROJEKTU „VIRTUELNA UČIONICA U OKVIRU PREDMETA “INFORMACIONI SISTEMI“ ....................................... ............................................ ..... 43 5.1 Instalacija Claroline-a ............................. ................................................ ...................................... ...................................... ...................................... ............................ ......... 43 5.2 Praktična primena Claroline-a u projektu projektu „Virtuelna učionica u okviru predmeta “INFORMACIONI SISTEMI” ............................................. ................................................................ ...................................... ......................... ...... 50 5.3 Primena sistema sistema za upravljanje učenjem u predmetnoj nastavi........................... ........................... 54 6. ZAKLJUČAK..................................... ........................................................ ....................................... ....................................... ...................................... ...................................... ............................. .......... 55

2



2010

1. U v vo d Vreme u kojem živimo i poslovi koje svakodnevno obavljamo zahtevaju od nas fleksibilnost, spretnost, brzo u čenje i prilagodjavanje situaciji. Poslovi u kojima se jednom savladano znanje primenjuje na isti na čin do kraja radnog veka, sve su redji. Pojedinci pokušavaju raditi na sebi - upisuju informati čke kurseve, škole stranih jezika i sate plesa. Kako tehnologija zaista ulazi u sve sfere čovekovog života, pitanje je vremena kada ćemo se početi oslanjati isključivo na nju. To znači da ce doći trenutak kada će se računi plaćati samo putem računara i Interneta. Neće biti više potrebe za šalterom u banci i redom, jer će svi uspešno koristiti tehnologiju za obavljanje tih poslova. Postupno zamenjivanje "klasičnog" obavljanja poslova s onim online (pla ćanjem, naručivanjem, kupovanjem, učenjem) već se dešava. Mladi ljudi, upoznati s tehnologijom, radije biraju njene prednosti. Jedna od prednosti je, na primer, sređivanje računa iz sopstvenog doma, preko interneta, bolje nego stoje ći u redu neke banke. Starije generacije kojima je tehnologija nedostupna ili strana još uvek pak održavaju uobi čajene načine plaćanja odlascima u banke, pošte, trgovine. Generacije koje dolaze – pomeri će ove granice upotrebe tehnologije još dalje. Zato je važno da već sad počnemo pedagoški, metodički i nastavno oblikovati materijale kroz koje ćemo te mlade ljude odgajati i edukovati za budu ćnost utemeljenu na informaciono komunikacionoj tehnologiji. Claroline sistem za upravljanje u čenjem jedan je od alata kojim možemo unaprediti nastavu, škole, rad nastavnika i način podučavanja. Jednostavnost upotrebe takvog alata čini ga dostupnim i nastavnicima koji nisu stručnjaci na ra čunaru, omogućavajuci im veće fokusiranje na kvalitet nastave i nastavnih materijala nego na tehni čki deo rada s takvim alatom.

3



2010

2. I n f or maciono- k omunik aciona t ehnol o gi j j a i d r ru š t tv vo Na svakom koraku, internet i informacione tehnologije menjaju mnoge aspekte života života kako u Srbiji, Srbiji, tako i drugde u svetu. Živimo, kupujemo, kupujemo, radimo, radimo, upravlja upravljamo mo i komuniciramo novim na činima koje nam je omogu ćila tehnologija. Informaciona komunikaciona tehnologija tehnologija najprodornija je tehnologija tehnologija današnjice. Ona nalazi primene u svakoj grani privrede, privrede, te u svim podru čjima školstva i podloga je za uspe uspešn šnoo delov delovan anje je svih svih druš društv tven enih ih i drža državn vnih ih struk struktur tura. a. Ta se tehn tehnolo ologi gija ja pojavljuje u svim glavnim funkcijama poduzetništva: istraživanju, razvoju, projektovanju, proizvodnji, administraciji, marketingu. Svojim mogu ćnostima prikupljanja, pothranjivanja, prenošenja i obrade svih vrsta informacija toliko unapredila sve grane privrede i sve javne delatnosti da se ve ć i današnje društvo u razvijenom svetu može nazvati informacionim društvom. Informaciono komunikaciona tehnologija (ICT) daje dobre temelje za kre1ativnu i delotvornu upotrebu upotrebu znanja. Znanje Znanje i inteligentno korišćenje informacija su klju čni faktori ‘nove’ privrede te umesto umesto naziva informaciono društvo društvo u svakodnevni govor ulazi i pojam društvo znanja. Informaciona i komunikaciona tehnologija je postala ne samo nezaobilazni deo u razvoju našeg društva, ve ć staza kojom to društvo korača prema budućnosti. Prema tome, mladi koji se danas nalaze u osnovnim i srednj srednjim im školam školamaa i oni koji će u sastav sastav redovnog redovnog školov školovanj anjaa tek ući, svoj životni životni i radni vek će provesti u aktivnom kontaktu s informacionom i komunikacionom tehnologijom i tokom školovanja škol ovanja moraju biti za to pripremljeni. Osposobljavanje i školovanje mladih ljudi danas ne sme izostaviti ICT iz procesa obrazovanja. Primena tehnologija dovela je društvo u takav stadijum da se ICT veštine uz znanje čitanja, pisanja i računanja počinju smatrati elementarnom pismenošću (slika1). Do sada škole su ipak bile izuzete od ove informacijsko-tehnološke revolucije. One su većim svojim delom ostale nepromenjene, uprkos brojnim reformama i povećanju ulaganja u računare i mreže. Način na koji su organizovane škole i na čin podučavanja nisu se bitno bitno promenili godinama, pa čak i vekovima.

1 Bates,

A.W., Upravljanje tehnološkim promenama: strategije za nastavnike visokog školstva

4



2010

Slika 1. Izgled učionice 200 godina stare škole iz Danske

Bates ide tako daleko da tvrdi «kada bi se student iz trinaestog veka iznenada zatekao u današnjoj učionici, verovatno bi odmah znao gde je»1 Prema njemu, čak i u savremenim nastavnim disciplinama, kao što su prirodne

nauke ili mašinstvo danas se primenjuje metodologija nastave, utemeljena na laboratorijskim vežbama i demonstracijama, koju su postavili Thomas Huxley i von Humboldt u devetnaestom veku. veku. Problem nije u prevelikom o čekivanju od tehnologije u obrazovanju. Težina ovog poduhvata leži u činjenici da potpuna i kvalitetna primena tehnologije u organizaciji nastave zahteva temeljno restruktuiranje konvencionalnog okruženja u kojem se odvija nastava i u čenje (bilo kojeg nastavnog predmeta). Traži radikalne primene u metodologiji i organizaciji org anizaciji nastave. Mnoge škole imaju tek tek jednostavnu jednostavnu primenu tehnologije na samom vrhu vrhu tradicionalnog načina rada, što se činilo jednostavnijim rešenjem od reorganizacije i istraživanja mogu ćnosti koje pruža tehnologija. Posledica je tek marginalni napredak. Primena tehnologije u nastavi nije samo tehničko pitanje. Ona traži odgovore na temeljna pitanja o nastavnim metodama, prioritetima u finansiranju, te ciljevima i svrhama škola. Istovremeno je važno, pri definisanju obrazovnih ciljeva uzeti u obzir nove mogu ćnosti koje pruža tehnologija. Nove tehnologije interneta i multimedija ne samo da unapređuju okruženje u kojem se predaje i uči, već ga iz temelja menjaju. Sama integracija informaciono komunikacionih komunikacionih tehnologija u nastavni proces povlači za sobom pitanje stru čnosti nastavnika i profesora. ICT veštine osobe koja kreira kurikulum, definiše nastavni proces od presudnog su uticaja na kvalitet obrazovanja. Osposobiti i stru čno usavršiti nastavnike, pripremiti ih za proces celoživotnog učenja, praćenja trendova i promena u informacionim i komunikacionim tehnologijama, stepenica stepenica je koja ko ja se ne može mož e preskočiti.

5


LMS u E-UČ ENJU

2010

2.1 Nastavni proces i u č enje Budući da je u središtu procesa učenja i podučavanja sam čovek, ne smeju se zanemariti priroda čovekovog učenja, te uticaj novih tehnologija na učenje. Pri kreiranju nastavnih procesa, u čenja i podučavanja podržanih tehnologijama često se zanemaruju ili vrlo površno oblikuju metodički i pedagoški aspekti istih. Ako je metodičko i pedagoško oblikovanje prisutno, vrlo često je fokus na osobi koja kreira kurs, u drugi plan stavljajući «krajnjeg korisnika», osobu kojoj je sam sadržaj namenjen, učeniku. Uvodjenjem tehnologije u proces učenja umesto promene i preoblikovanja postojećih metoda (modela) proučavanja i obrazovanja, došlo je do prenosa postojećih modela u novo okruženje (prelazak iz klasi čne učionice u virtuelnu). Mnogi predavači, profesori, učitelji koji su se i odvažili koristiti bilo koju vrstu pomoći računara u realizaciji nastave nisu samim time unapredili proces učenja, a ni podučavanja. Postoje različiti tipovi u čenja, zavisno od toga šta se uči, okruženju u kojem se učenje odvija i karakteristikama osobe koja u či (učenika). Važno je uo čiti kompleksnost procesa učenja. Posmatramo li znanje kao veli činu koju pojedinac stiče procesom učenja, veličinu koja varira od jedne osobe do druge, i sam proces učenja tada svodimo na metafore sticanja, apsorbcije ili gradnje. Znanje obi čno proizlazi iz situacije u kojoj se pojedinac zatekao, znanje se deli i zajedni čki stvara zavisno od okolnosti u kojima se i sa kime osoba nalazi. U osnovi znanja uvek su odredjene informacije koje pojedinac direktno (suo čen s pojavama, procesima, predmetima realnog sveta) i indirektno (preko tudjeg iskustva, posredstvom slike, crteža, teksta..) prima i prerađuje, te na taj na čin postiže sopstveni razvoj. Ipak, znanje ne treba ograničiti i reći da je ono samo rezultat aktivnosti koju vrši pojedinac, već i sam gradivni element te kognitivne delatnosti. Učenje se odvija kroz izazove ili preispitivanje sopstvenih odluka, kroz problemske situacije, kroz postavljanje pitanja, kroz posmatranje vlastite okoline, te svesno i nesvesno imitiranje modela iz nje. J elavic definiše učenje kao «aktivnost (iskustvo) kojom pojedinac postiže relativno trajnu promenu svog ponašanja»2 Te promene, dakle, nastaju pod uticajem primljenih i prera đenih informacija. Poenta je u tome da osoba koja uči, opšta i gotova znanja dovede na ivicu ličnog iskustva, te na temelju toga doživljava promenu ponašanja. Kako bi ovladala tim opštim i gotovim znanjima osoba koja uči (učenik) mora ih uočiti, povezati sa ličnim iskustvom, otkriti šta one znače na ivicu konkretnog, osetiti (mirisom, sluhom, vidom, ..). Tek se takvim učenjem osoba se razvija, jer ono 2

Jelavic, F., Didaktika,

6


LMS u E-UČ ENJU

2010

što pre nije mogla ( ili ne tako dobro) sada može. Učenje uvek predstavlja integraciju osećajno-praktičnog i misaono-teorijskog. Moderna teorija učenja shvata učenje «kao individualno traganje za smislom i primenjivošću»3 Učenje je mnogo širi pojam od obrazovanja odnosno vaspitanja. Obrazovanje možemo definisati kao namerno, intencionalno, pedagoški (didakti čki) osmišljeno i organizovano učenje, odnosno iskustvo pojedinca koje se o čitava u porastu (količinom i kvalitetom) znanja i veština, te razvoju sposobnosti. Nesumnjivo je da će se takvo učenje u nastavnom procesu i odviti. No, pitanje je da li je to ono učenje koje je nastavnik hteo? Danas obrazovanje i podučavanje treba smestiti u nove okvire, u skladu s mogućnostima i potrebama savremenog pojedinca i okolnostima u kojima uči. Odgovarajućim programiranjem, računari imaju sposobnost donositi individualne naredbe. Ono što pri izradi nastavnih materijala podržanih tehnologijom treba uzeti u obzir su važne različitosti medju osobama koje podučavamo. Poput učenja, i podučavanje je kompleksan poduhvat. Dobar u čitelj u tom procesu mora uravnoteženo i optimalno rasporediti sve elemente bitne za odre đeni zadatak učenja. Naravno da osim odluka učitelja, važni faktori za uspešno podu čavanje često su izvan njegovog vidokruga (iskustvo u čenika sa tom temom, njegovo opšte znanje, učenikova reakcija na tehnologiju, emotivno stanje, starost, pol, spremnost ili nespremnost na saradnju sa drugim u čenicima, okruženje u kojem se edukacija odvija, prisutnost drugih pojedinaca u tom okruženju).

3. E - l ear nin g 3.1 DEFINICIJA E - LEARNINGA Jedan od ustaljenih pojmova u području informaciono-komunikacione tehnologije je e-learning. Šta je e-learning? Možda bi prikladnije pitanje bilo šta predstavlja slovo «e» u e-learningu? Brojne su interpretacije ovog naziva, ali čini se da ponajmanje ‘e’ ovde predstavlja elektronsko učenje. E stoji za: Experience learning (iskustveno u čenje), Everywhere learning (učenje „svuda“ – geografska fleksibilnost), Enhanced (povećano, bolje) i Extended learning (prošireno učenje). Pod e-learningom uobičajeno se podrazumeva izvođenje obrazovnog procesa uz pomoć informaciono-komunikacione tehnologije (korišćenjem elektronskih medija kao što su CD-ROM, DVD i internet). 3

Bates, A.W., Upravljanje tehnološkim promenama: strategije za nastavnike visokog školstva

7


LMS u E-UČ ENJU

2010

To znači da u ustaljeno poimanje obrazovanja kao interakcije na relacijama u čeniksadržaj-nastavnik treba uključiti i tehnologiju (slika2). U- Učenik N- Nastavnik S- Nastavni sadržaj T- Tehnologija

Slika 2. Dopunjeni didaktički trougao: Učenik, nastavnik, nastavni sadržaj i tehnologije

Tako sve više korisnika upotrebljava usluge e-bankarstva ili e-trgovine, a neretko se čuje za e-vladu, e-obrazovanje, e-pravosu đe, pa čak i za e-Srbiju. Dugo čekani cilj programa e-Srbija treba da srpsko društvo transformiše u informaciono društvo. Krajem prošle godine je bilo dosta naznaka da će godina koja sledi doneti niz poboljšanja koja bi za rezultat imala stvaranje povoljnih uslova za razvoj eSrbija. Dosta toga je najavljivano još za 2006. godinu, ali je nažalost malo toga zaista i realizovano. Tako se i za e-learning to jest e-u čenje ili u širem smislu e-obrazovanje, može re ći da je reč o izvođenju obrazovnog procesa uz pomoć ICT, to jest računara i vrlo često i Interneta. Postoji više razli čitih definicija e-learninga, a one obi čno zavise od profesije i iskustava osoba koje ih koriste. Ove definicije se najčešće mogu svrstati u jednu od dve grupe:

8


LMS u E-UČ ENJU

2010

Grupa "tehničkih" definicija stavlja naglasak na tehnologiju (na "e" deo u imenu). Primer jedne od "tehničkih" definicija glasi:

·

"E-learning je bilo koji oblik u č enja, poduč avanja ili obrazovanja koji je potpomognut upotrebom rač unarskih tehnologija, a posebno ra č unarskih mreža baziranih na Internet tehnologijama."

Grupa "pedagoških" definicija ima naglasak na obrazovanju, to jest na u čenju i podučavanju ("learning" deo u imenu). Jedna od takvih definicija je:

·

"E-learning je interaktivan ili dvosmeran proces izmeđ u nastavnika i uč e nika uz pomoć elektronskih medija pri č emu je naglasak na proces uč enja dok su mediji samo pomoć no sredstvo koje upotpunjuje taj proces.

Odnosno, e-obrazovanje je izvođ enje obrazovnog procesa uz pomoć ICT , pri tome se ne sme staviti naglasak samo na tehnologiju i zanemariti važnost kvalitetnog učenja i podučavanja. To pre svega zavisi od toga da li će razvoj Informacionog društva, a u okviru toga i e-obrazovanja kao bitnog segmenta, zaista predstavljati naše strateško opredeljenje i prioritet države u narednom periodu ili će ostati samo kao inicijativa na papiru. Stvaranje povoljnog ambijenta predstavlja, pre svega, zaokružena zakonska regulativa koja u dovoljnoj meri prati sve specifi čnosti e-društva, na prvom mestu mislimo na adekvatna telekomunikaciona infrastruktura ali i mere koje će uticati na pristupačnost cena IC opreme i pristupa internetu. Naravno, i u klasi čnim oblicima obrazovanja se koristi neki medij (govor, pisani tekst, crtež, slika,...) i neka tehnologiju (npr. štampe), ali su oni bili toliko uobičajeni i toliko deo kulture društva, da ih ono uopšte nije bilo svesno. Kada se u prošlosti u učionicu uvodila tehnologija u obliku grafoskopa, projektora itd, predstavljanje odredjenih sadržaja se unapredilo. Učenik je jasnije mogao videti o čemu se radi, medjutim, metodologija nastave u suštini je ostala nepromenjena. Takvi mediji nazvani su audio vizuelnim pomagalima, upravo zato što oni nisu mogli zameniti nastavne metode nego su im samo pripomagali. U e-learningu, informaciono-komunikaciona tehnologija, na stepenu razvoja na kojem je danas, može zameniti sve ranije koriš ćene medije koji su u procesu obrazovanja već korišćeni. Tako se u svrhu obrazovanja pomo ću računara može prezentovati tekst, zvu čni materijal, statički ili dinamički vizuelni materijal koji opet može biti snimljen ili prethodno kreiran na računaru. To se može izvoditi u u čionici u kojoj su prisutni i učenici i nastavnik. U tu svrhu su razvijeni razni programi od kojih se neki koriste samo za prezentaciju materijala i eventualno njihovo interaktivno korišćenje (npr. programirani testovi), dok drugi uklju čuju i kontrolu rada učeničkih računara. 9


LMS u E-UČ ENJU

2010

E-learningom se naziva i samostalna upotreba pripremljenih materijala koje u čenik izvodi i na nekoj drugoj lokaciji. Pri tom su materijali bili prethodno pripremljeni i dostavljeni učeniku na CD-ROM-u ili sli čnom mediju, ili ih on koristi putem interneta. Takav e-learning često je dopuna onoj nastavi koja se izvodi u u čionici, što se naziva “blended learning” (mešano učenje), “mixed mode” (mešani oblik) ili «hibridno ucenje». U slučaju kad je celi proces obrazovanja osmišljen tako da se izvodi putem interneta, e-learning postaje jedan od oblika obrazovanja na daljinu. Tu je e-learning logi čan nastavak u razvoju obrazovanja na daljinu koji su i ustanove i polaznici oberu čke prihvatili kao rešenje modernog doba. Pri tom je internet rešio probleme komunikacije izmedu ustanove i polaznika i distribucije materijala na puno komforniji način nego bilo koja ranije poznata tehnologija. Ovo je posebno važno jer u današnje vreme mnogi odrasli, zaposleni ljudi imaju potrebu za razli čitim vrstama obrazovanja koje će im pomoći da mogu obavljati svoj posao ili da u njemu mogu napredovati. Zbog svojih porodičnih i poslovnih obaveza oni više ne mogu u školske klupe na uobičajen način, te predstavljaju sve veću populaciju »atipi čnih« polaznika, čije se potrebe za obrazovanjem mogu idealno rešiti uz pomoć online programa. Vrlo je važno pitanje kvaliteta materijala i procesa u edukaciji školaraca, studenata, zaposlenih ljudi. Na sam proces obrazovanja važno je osvrnuti se u ovako širokom kontekstu iz razloga što se danas sve češce govori o celoživotnom obrazovanju i celoživotnom učenju. Trend životnog obrazovanja i potreba za stalnim stru čnim usavršavanjem i doškolovanjem, posledica je sve bržeg razvoja tehnologije i promena na radnom mestu. Te promene danas u mnogim strukama traže kontinuirano obnavljanje znanja ste čenih u redovnom obrazovanju, a posebno znanja stečenih tokom studija. Još jedan od razloga za upotrebu tehnologija u nastavi uopšteno jeste sticanje veština za potrebe posla i u svakodnevnom životu. Osposobiti u čenike za rad s informacionom tehnologijom koja će verovatno imati središnje mesto u njihovom budućem poslu i svakodnevnom životu je neizostavan element obrazovnog plana. Činjenica je da za osobu koja nije ovladala veštinama rukovanja tehnologijom danas se ne može reći da je obrazovana. Od obrazovane osobe se očekuje da zna upotrebljavati internet za komunikaciju, tražiti web stranice na kojima se nalaze relevantni i pouzdani podaci iz podru čja kojim se bavi, te eventualno da zna pripremiti multimedijalne prezentacije kako bi lakše ispoljio svoje znanje. Uklapanje tehnologija koje to omogućavaju u nastavni proces, najlogičniji je način da učenici steknu te veštine. Posebna se pažnja mora dati upravo samoj izradi i pripremanju materijala, jer je učestala pojava u komercijalnom i nekomercijalnom e-learningu, stav da više novca i više računara osigurava kvalitet obrazovnog procesa.

10


LMS u E-UČ ENJU

2010

Istovremeno i nove generacije mladih učenika odraslih uz računare imaju potpuno drugačiji način poimanja tehnologije, pa se ne sme zanemariti ni taj aspekt podučavanja(učenja). Nerealno bi bilo očekivati da školarci (učenici) ili studenti, koji su odrasli uz tehnologiju, prihvate školsku tablu, kredu i pisanje na predavanjima, kao najzastupljeniju metodu u čenja. Nastavnici u obrazovnim ustanovama prestaju biti jedini autoritet (što implicira i brojne druge poteško će u ‘profesorskoj profesiji’, ali koji nisu tema ovoga rada). Učenicima su dostupni i drugi izvori informacija, koje treba naučiti kako ih u potpunosti iskoristiti. Mladi se razvijaju kao samostalne osobe, navikle na interaktivan odnos sa svetom, reklame, svetla, boju, brzinu, trenutnu uslugu i komunikaciju. Vreme tretiranja učenika kao sunđera koji upijaju tuđe reči je odavno prošlo. U školskim klupama danas sede savesni mladi pojedinci koji imaju potrebu za izražavanjem vlastite ličnosti i potrebu za saradnjom i komunikacijom s drugim ljudima oko sebe. Učenici (u najširem smislu reči) će sve više komunicirati uz pomoć računara, na različite načine, a koji će biti određeni prirodom problema koji žele rešiti, te načinom učenja koji im odgovara. Načini učenja postaju svakim danom sve razli čitiji. Pojedinac može imati jedan ili više omiljenih na čina učenja kod obavljanja različitih zadataka. Uzme li se u obzir još koliko varijacija u na činu učenja postoji između pojedinaca, postaje jasna potreba oblikovanja procesa obrazovanja tako da svaki pojedinac iz njega dobija potrebno. Okruženje u kojem ljudi uče mora ih osposobiti da rade samostalno, da komuniciraju nastavnim pomagalima, da u radu sarađuju s kolegama, da uče pod nadzorom nastavnika, iskusnije osobe ili instruktora, ali i da se sami nađu u ulozi nadzornika ili instruktora ako sarađuju s nekim manje iskusnim. Woodill navodi kako bi se e-learning zapravo trebao zvati e-teaching! 4 (e-poducavanje). Pojam e-learninga podrazumeva dva bitna elementa: 1. pokušaj izazivanja procesa uč enja elektronskom tehnologijom, 2. prać enje rezultata i uspeha uč enika. To je podučavanje korišćenjem elektronskih sredstava. Ljudi uče pri koriš ćenju tehnologije, ali to ne mora biti nužno intencionalno u čenje, ono koje se očekivalo da će «stupiti na snagu» samim prezentovanjem obrazovnog sadržaja. Proces koji smo nazvali učenjem, ne mora podrazumevati da se učenje zaista i odvija. Korektnije bi možda bilo, razmišljati o e-learningu kao e-teachingu – podu čavanju. Učitelj (nastavnik, profesor) može izložiti gradivo najbolje što zna, ali to svejedno ne zna či da će se učenje zaista i dogoditi. Robotika, veštačka inteligencija, razvoj softvera i mnoge druge grane kompjuterske tehnologije kroz zadnje decenije uspele su veštački dobiti, oponašati različite ljudske aktivnosti. Tako danas postoje stotine kompanija koje ulažu u 4

Woodill G., Where is the Learning in e-learning?: a critical analysis of the e-learning industry, 6 str

11


LMS u E-UČ ENJU

2010

razvoj čovekolikih robota, softvera koji razlikuju instrukcije putem glasa i sli čno. U toj poplavi softverskih dostignuća, nažalost najlošije je prošlo obrazovanje. Takmičenje u stvaranju što bogatije i novim karakteristikama oplemenjene programske podrške, te objektnoorijentisani dizajn (prenosivost, «reusability» višestruka upotrebljivost) usmerilo je i e-learning industriju u tom smeru (naglasak na e-learning objektima, modulima). Posledica je bila zanemarivanje «online» pedagogije, novih uslova u kojima se edukacija odvija i stvaranja kvalitetnih materijala za istu. Iz opisane tržišne utakmice proizašla je nova kategorija programske podrške – sistemi za upravljanje sadržajem u čenja – Learning Content Management Systems. Komercijalni davaoci e-learning usluge u EU takođe upotrebljavaju sisteme za upravljanje učenjem u izradi e-learning nastavnog materijala. Sledeći tekst deo je promotivnog materijala takvog davaoca usluge. Experience learning: • tretira polaznika kao rešavaca problema • prikazuje simulirane, stvarne situacije, č ineci edukaciju interaktivnom • omoguć ava polazniku smislenu procenu znanja i testiranje (ulazno i izlazno) • omoguć ava polazniku da dobije pravovremenu pomoć mentora • dopušta polaznicima da sara đ uju međ usobno i sa stru č njacim ,koji ujedno i prate korisnikov napredak i njegova dostignu ć a

E-learning karakterišu i sledeća svojstva: a)edukacija je efikasna, dakle uz minimalno utrošeno vreme postiže se maksimalni uč inak b) edukacija je efektivna, postiže uč inak od kojeg ce preduzeć e i zaposlenici imati velike koristi c) troškovi se smanjuju prose č no do 40%, a vreme školovanja i do 60% u odnosu na klasicnu nastavu d) nivo znanja nakon edukacije mora biti već a ili barem jednaka alternativnom klasič nom uč enju u uč ionici. e) omoguć ava istovremenu distribuciju znanja, na nivou organizacije i poveć ava korisnost informacije

Iz samog sadržaja, bogatog «velikim» re čima i obećanjima o potocima znanja nakon što «kupite bogati multimedijalni e-learning CD», u velikoj ve ćini slučajeva kriju se plitko prezentovani sadržaji. Mnoštvo flash animacija i zvu čnih efekata daleko je od dobre edukacije. Takvi sadržaji moraju biti interaktivni, nuditi dodatnu pomoć, omogućavati testiranje i praćenje napretka te upozoravati u čenika na celine koje nije dobro savladao. Navedeni elementi samo su do celine koja traži stabilne pedagoške, psihološke, vaspitno-obrazovne temelje. Ti temelji su preduslov za stvaranje okruženja u kojem se odvija učenje. 12


LMS u E-UČ ENJU

2010

3.2 VRSTE E-LEARNINGA E-learning uključuje mnogo različitih tehnologija i načina za komunikaciju u čenika i nastavnika, u radu ćemo predstaviti tri vrste e-learninga: ·

·

·

Elektronsko učenje koje se izvodi u u čionici u kojoj su prisutni studenti i nastavnik. Postoje razvijeni programi tzv. classroom aid, neki se od njih koriste za prezentaciju materijala bez interakcije, drugi uz interakciju - npr. programirani testovi, a treći su u mogućnosti uključiti kontrolu rada studentskih računara. Samostalno korišćenje pripremljenih materijala koji se izvode na nekoj drugoj lokaciji. Kod ovakvog načina elektronskog u čenja materijali su dostavljeni studentima na CD-ROM-u ili nekom sli čnom mediju ili ih student koristi putem Interneta. Ovakav oblik u čenja je dopuna klasičnoj nastavi koja se izvodi u učionici i u literaturi se naziva bleneded learning ili mixed mode. Celi proces učenja je osmišljen da se izvodi putem Interneta, a time elearning postaje jedan od oblika obrazovanja na daljinu. Tu je Internet rešio probleme komunikacije izmedu ustanove i studenta i distribuciju materijala na komforan način. Ovo rešenje su ustanove i polaznici prihvatili kao rešenje modernog doba.

Danas možemo reći kako su u trendu dva oblika e-learninga koji pripadaju tre ćoj vrsti, a to su: Learning Management System (LMS) i videokonferencije putem Interneta. LMS je sistem za upravljanje e-learning okruženjem i on omogu ćava: ·

· · · ·

uvođenje učesnika e-learninga u sistem kao i njihovu organizaciju kroz članstvo u grupama, uvođenje SCORM kompatibilnog interaktivnog ili pasivnog sadržaja, organizovanje polaznika sadržaja i mentora po razredima, medusobnu komunikaciju učesnika, izvođenje on-line nastave, testiranja i pra ćenja i statistika rada grupa polaznika.

E-learning je zadnjih godina u mnogim slu čajevima i primenama podbacio u svim stadijumima svoje implementacije. Poteškoce su raznolike.

13


LMS u E-UČ ENJU

2010

Poteškoce u pocetnom kreiranju e-learninga : loše anticipirani stvarni problemi ili potreba za e-learningom, loša analiza problema i potreba, neprikladne strateške i dizajnerske odluke u područ jima kao što su struktura kursa, odabir metoda i medija koji ć e se koristiti, te upravljanje kursom i evaluacija.

Poteškoce u kreiranju upustva i razvoju: Izostanak temeljnog sistema upustva, podbacivanje u razvoju važnih elemenata sistema upustva, manjak evaluacije i revizije sistema a time i izostanak poboljšavanja sistema

• Poteškoce u implementaciji :

Problemi u reprodukciji i distribuciji, loša implementacija i upotreba e learninga koji je i došao do «krajnjih korisnika. Pri implementaciji e-learning sistema neke od kljucnih komponenti su: · · ·

sistem za upravljanje učenjem, sadržaj i saradnja

3.3 Prednosti e-learninga ·

·

·

·

14

Vremenska i prostorna fleksibilnost – studenti u če nezavisno od vremena i prostora, a time obrazovanje postaje dostupno i onima kojima dolazak u učionicu ne bi bio mogu ć. Interakcija između studenta i nastavnika koja se odvija putem ra čunara (email, forumi) često je neposrednija i intenzivnija nego komunikacija u razredu. Pitanja se postavljaju slobodnije, bez straha od autoriteta nastavnika i tako mogu doći do izražaja i «povu čeni» studenti koji slabije komuniciraju uživo. Komunikacija i grupni rad na zajedni čkim projektima izme đu studenata međusobno čime se razvijaju socijalne i komunikacione veštine gde dolazi do izražaja konstruktivistički princip u čenja. Korišćenje interaktivnih sadržaja za učenje i različitih medija (tekst, slika, zvuk, video, animacija, simulacija) za prezentovanje sadržaja i dostupnost ĐELOŠEVIĆ NEMANJA

LMS u E-UČ ENJU

2010

sadržaja 24 sata online. Uz to, sadržaji za u čenje mogu biti prilago đeni pojedinim studentima, na primer mogu se dodati sadržaji za one s nižim nivoom predznanja, kao i za napredne studente koji žele nau čiti više.

3.4 Nedostaci e-learninga Najveći izazovi ili problemi kod e-learninga su to što je teško motivisati studente da upišu online kurs ili program, aktivno u čestvuju u njegovom izvođenju i uspešno ga završe kao i zavisnosti od tehnologije, uz to što i predugo traje izrada samih elearning sadržaja za učenje. Mnogi e-learning programi ne uspevaju, to jest veliki broj polaznika odustaje i nikad ne završi program do kraja. U po četku razvoja e-learninga stepen odustajanja studenata (drop-out rate) je iznosio čak više od 60%, pokazatelj je nekih svetskih iskustava. Postoje brojni razlozi ovakvog neuspeha. Jedan od najvećih problema je sama priroda e-learninga ili online paradigme učenja. Za razliku od tradicionalnog u čenja, vrlo je lako odustati jer se od polaznika ne očekuje da se pridruže učenju "u razredu" to jest na nekom određenom mestu gdje ih čekaju kolege i nastavnik, nego to čine najčešće s posla ili od ku će. Kako su polaznici uglavnom prezaposleni i optere ćeni brojnim drugim obavezama, potrebna je vrlo visok nivo samodiscipline i motivacije da savesno obavljaju svoje e-learning zadatke. Pri tome se zbog nedostatka kontakta u živo kod studenata može javiti osećaj usamljenosti i izdvojenosti. Zbog spomenutih nedostataka potrebno je kod e-learninga posvetiti posebnu pažnju motivaciji studenata i angažovati nastavnike ili tutore koji će pratiti njihovo napredovanje, neprestano im pružati podršku i pomo ć pri učenju i podsticati ih da ispune svoje zadatke. Isto tako, vrlo često je e-learning sadržaj zapravo Internet verzija tekstualnih priručnika s tek ponešto grafike. Takvi sadržaji su polaznicima zamorni za čitanje s ekrana, pa i dosadni. Stoga je potrebno posebnu pažnju posvetiti dizajnu i izradi interaktivnih i multimedijalnih sadržaja za u čenje. Kod koncepta e-lerninga u pitanju je integracija ICT u obrazovni proces, na različite načine i u razli čitim količinama. Otvoreno učenje i obrazovanje na daljinu stariji su koncepti obrazovanja u odnosu na pojavu ICT-a (javljaju se još krajem 19. veka). E-learning čini svaki obrazovni program koji koristi ICT kako bi unapredio nastavni proces. On-line obrazovanje na daljinu je uži pojam od e-learninga i podrazumeva programe koji se u potpunosti ili u najve ćem delu zasnivaju na nastavnom procesu.

15


LMS u E-UČ ENJU

2010

Pojam obrazovanje na daljinu podrazumeva prostornu udaljenost izmedu nastavnika i studenta, koja se opet može savladavati na različite načine. Za savladavanje te prostorne barijere mogu se koristiti različiti mediji, od kočija koje su prevozile pisma pa do Interneta. E-learning znaci korišćenje novih multimedijalnih tehnologija i Interneta za unapređenje kvaliteta učenja. Multimedijalne tehnologije podrazumevaju tekst, zvuk, sliku i film, koji zajedno obogaćuju izvore znanja. Internet nam omogu ćuje brz pristup raznim uslugama i resursima. E-learning obuhvata sve što i learning, uz dodatne mogućnosti koje donose ICT, on ubrzava razvoj u čenja na daljinu. Učiti se može na fakultetu, kod kuće, na poslu ili u školi. Bitne karakteristike e-learninga su: zasnovan je na tehnologiji (ICT), ali je pedagoški orijentisan, predstavlja socijalni proces koji zahteva interakciju i saradnju među ljudima i uslovljava organizacione promene i uvo đenje učitelja/tutora treninga. · · ·

E-learning može biti koristan u ostvarenju ličnih potencijala, takođe smanjuje razlike izmedu pojedinaca i grupa i nudi znanja koja su potrebna zaposlenima i organizacijama. Kad se govori o e-learningu treba spomenuti dva klju čna pojma: sadržaj i upravljački sistem. Upravlja čki sistem je generička softverska aplikacija koja se još naziva Learning Management System (LMS), koji pre svega omogućuje korisniku upotrebu elearninga, odnosno pohađanje on-line kurseva, seminara i drugih obrazovnih sadržaja. Prema istraživanjima (Training Magazine, 2002), ukupni troškovi u čenja (elearning u odnosu na learning) se mogu smanjiti od 50% - 70 %. Uštede u vremenu se procenjuju na 35% do 45% (Deloitte Consulting). On-line seminari su multimedijalni sadržaji, u interakciji su korisnika i sistema i omogućuju učenje preko Interneta. Tu se ne radi samo o suvoparnim tekstovima, već se korisnici nauče određenim sadržajima, a potom se navode na rešavanje niza zadataka. Često pritom, posebno kad korisnik zapadne u određene poteškoće, sistem mu omogućuje pomoć i to na način da sistem odradi ono što je on sam trebao (simulacija), naravno ako korisnik zatraži pomoć sistema. On-line seminari imaju i mentora, osobu koja je ekspert za odre đeno područje i koja uz pomo ć sistema stoji na raspolaganju korisnicima za učenje.

16


LMS u E-UČ ENJU

2010

Oni su zadržali elemente tradicionalnog učenja, pri tome daju korisnicima mogućnost biranja mesta i vremena za u čenje. Motivi zbog kojih organizacije na zapadu sve više koriste e-learning za obrazovne potrebe su: ·

· ·

· ·

organizacije žele svojim zaposlenima pružiti mogu ćnost odabira vremena za učenje, takođe žele im produžiti efekte classroom treninga nakon što je nastava završena, velika je brzina implementacije e-learninga u organizacijama, mogućnost brze distribucije istovrsnog sadržaja na istom nivou unutar organizacije bez obzira koliko pojedini delovi organizacije bili prostorno udaljeni jedni od drugih, smanjuju se troškovi putovanja i smeštaja na mestu održavanja učenja, i mogucnost implementacije manjih modula e-learninga, i to višestruko.

Razlika između klasičnog učenja (learning) i elektronskog u čenja (e-learning) je i u percepciji obrazovanja. Kod klasičnog učenja imamo interakciju na relaciji u čeniksadržaj-nastavnik, a kod elektronskog u čenja u tu interakciju uključujemo još i ICT. U zemljama kao što su Australija i Kanada veliku su ulogu u obrazovanju odigrale tehnologije poput radija i televizije, a danas je to Internet.

17


LMS u E-UČ ENJU

3.5

2010

KLASIFIKACIJA E – LEARNINGA

E-learning kao oblik obrazovanja postoji na više nivoa: -kao potpuno samostalan oblik, ali i kao -sastavni deo ili dopuna klasičnog obrazovanja. Kategorija

Opis

Tehnologije

Klasična

Nastava (najčešće

nastava

predavačka) u učionici (Word) za pripremanje nastave.

Ne koriste se, osim tekst procesora

(f2f, f ace to

face) Nastava uz

ICT tehnologije se

Prezentacije (PowerPoint)

pomoć ICT

koristi uglavnom zato

Multimedijalni CD-ROM-ovi

da bi se poboljšala

Web site za kurseve s hipermedijalnim

klasična nastava

sadržajima za učenje (courseware) Programi na web-u za testiranje (test za samoproveru znanja i provere znanja) E-mail i mailing liste Forum

Hibridna

Kombinacija klasične

LMS (Learning Management Systems) -

nastava

nastave u učionici i

sistemi za upravljanje u čenjem

nastave uz pomoć ICT

CBT/WBT (Computer/Web Based

tehnologija

Training) Videokonferencije

Online

Učenje i podu čavanje

Predmeti (kursevi) koji se dostavljaju

obrazovanje

odvija se isključivo uz

putem Interneta (kao Web site ili

pomoć ICT

pomoću LMS)

tehnologije; nema f2f

Videokonferencije

nastave Tabela 1. Tabelerni prikaz pripadajuće tehnologije e-learning kontinuuma 18


LMS u E-UČ ENJU

2010

Klasifikacija se vrši najčešće na osnovu stepena razlikovanja od tradicionalnih strategija učenja, i uobičajeno je navesti dva pristupa: hibridno obrazovanje ili prelazni model nastave ( hybrid learning, mixmode ) - kombinacija klasične nastave u učionici i nastave uz pomoć ICT. e-obrazovanje (e-learning) - oblik nastave pri kojem studenti uče samostalno i online ·

·

Proširena klasifikacija ili "vremenska crta" e-obrazovanja prikazuje obrazovanje kao kontinuum na čijem je levom kraju klasična ili tradicionalna nastava ( f2f – face-to-face predavanja). Iskorak prema e-learningu zapo činje uvođenjem ICT u f2f nastavu. Ovakav "najprimitivniji" oblik e-learninga predstavlja, na primer koriš ćenje PowerPoint prezentacija pri predavanjima u razredu ili koriš ćenje web stranica sa informacijama o nekom predmetu. U centralnom delu "vremenske crte" koji se odnosi na e-learning je hibridna nastava ili prelazni pristup u čenju. Online obrazovanje kao samostalan oblik nastave smešten je na desnom kraju ovog kontinuuma (slika 3.).

Slika 3. E-learning kontinuum

Kao što se iz vidi iz slike 3, e-learning i u čenje na daljinu se često izjednačavaju. Moramo naglasiti da nije reč o istim oblicima obrazovanja: postoje vrste e-learninga koje se ne odvijaju online, a isto tako postoje i oblici učenja na daljinu koji ne koriste ICT. Idući s leva u desno po "vremenskoj crti" e-learning u obrazovnim kategorijama koristi sve više ICT tehnologije (tabela 1).

19


LMS u E-UČ ENJU

2010

3.6 KVALITET U NASTAVI PODRŽANOJ INFORMACIONOM TEHNOLOGIJOM U obrazovnom gradivu podržanom tehnologijama postoji nekoliko udžbenika kvaliteta. Prema Bates-u, u kontekstu visokoškolskih ustanova, to su sadržaj, proizvodnja multimedija, instrukcijski dizajn, te potpora studentima. 5 Navedene elemente ne treba ograničiti samo na obrazovno gradivo podržanom tehnologijama u visokoškolskim institucijama. Njihovo značenje, uz manje izmene, odražava kvalitet i u kontekstu srednjoškolskog obrazovanja kroz upotrebu e learninga. Sadržaj obuhvata gradivo koje je propisano i neizostavno u nastavnom procesu. U srednjim i osnovnim školama tu postoje norme propisane od strane Ministarstava obrazovanja i sporta, a koje obuhvataju znanja, sposobnosti i veštine koja u čenici stiču na pojedinim nivoima školovanja. Nastavnici, profesori, predava či su oni koji većim delom oblikuju tu strukturu prema vlastitom nahođenju. Proizvodnja mutimedija podrazumeva pitanja jasno će i valjanosti oblikovanja grafičkih rešenja, zvuka, tona. Valja se zapitati jesu li u potpunosti iskoriš ćene mogućnosti svakog medija kao što su video, tonski zapis, tekst, ra čunarska obrada. Elementi nastavnog gradiva izloženi na ovaj na čin moraju biti povezani i struktuirani, a dizajn interfejsa prihvatljiv, razumljiv, intuitivan. Instrukcioni dizajn objedinjuje koncepte tehnologije i obrazovanja. Instrukcioni dizajner proverava ispravnost obrazovnih ciljeva istovremeno nadziru ći njihov razvoj i implementaciju za koje su zaduženi grafički dizajneri i programeri. Nažalost, koncept instrukcionog dizajna u e-learningu se vrlo retko ispravno tuma či. Razlog tomu leži u složenosti procesa i lošem razumevanju pedagoških zahteva elearninga. Definicije instrukcionog dizajna su brojne i raznolike. Instrukcioni dizajn je proces u kojem je u č enje, a ne tehnologija, u središtu razvoja e-learninga.

To je organizacioni proces prevo đenja opštih principa u čenja u instrukcione materijale i učenje. Usko gledano, instrukcioni dizajn može se posmatrati kao proces organizovanja izvora učenja kako bi se osigurala pojava planiranog učenja kod učenika i to onog učenja koje je nastavnik i nameravao. U procesu instrukcionog dizajna postoje standardizovani modeli kojih se dizajner može držati.

5

Bates, A.W., Upravljanje tehnološkim promenama: strategije za nastavnike visokog školstva, str. 46

20


LMS u E-UČ ENJU

2010

Brojni autori pri izradi e-learning kurseva spominju i često se referenciraju na model ADDIE6: Analysis (analiza), Design (dizajn), Development (razvoj), Implementation (implementacija) i Evaluation (vrednovanje). Osim ovog modela, postoje i neki ređe korišćeni: Algo-Heuristic, Dick I Carey model, Robert Gagné's ID model i dr. Međutim, ADDIE je i u akademskim krugovima najkoriš ćeniji model u instrukcionom dizajnu. Postižu li se na temelju gradiva planirani obrazovni u činci? Kakva je kombinacija korišćenih medija u gradivu i daje li njihova upotreba najdelotvornije rezultate? Definisanje uloge nastavnika u odnosu na tehnologijom podržano nastavno gradivo? Kakav je kvalitet i priroda interakcije osobe koja u či i obrazovnog gradiva? To su tek neka od pitanja na koja instrukcioni dizajn mora dati odgovore. · ·

·

·

Potpora studentima je u visokoškolskom okruženju nešto značajnija u odnosu na obrazovanje i obrazovne materijale podržane tehnologijom u srednjim školama. Tiče se pitanja dostupnosti gradiva, materijalnih zahteva za studente (kupovina softvera, opreme), tehničkih poteškoca i davanja povratne informacije. U srednjoškolskom kontekstu, reč je dakle o tradicionalnoj nastavi (održavanje nastave gde su učenici i nastavnik u u čionici u stvarnom vremenu, ne može se zameniti isključivo udaljenim obrazovanjem), potpomognutoj tehnologijom u određenim aspektima. Sve nabrojane elemente važno je uzeti u obzir pri oblikovanju nastave podržane interaktivnim tehnologijama. Kvalitet nastavnog, obrazovnog procesa ne sme se zanemariti niti olako shvatiti jer njeni učinci (ili izostanak istih) uti ču na stručnost, mogućnosti daljeg obrazovanja i zapošljavanja učenika.

3.7 Tehnologija i alati za E-learning 3.7 .1 Ra z v vo j t j t ehnol o gi gi j j e z a e-l ear nin g

U počecima razvoja e-learninga na visokoškolskim ustanovama Internet je uglavnom služio kao mesto memorisanja virtualnog studenta kao i ''digitalnog 6 Siemens, G., Instructional design in Elearning, (30.09.2002), http://www.elearnspace.org/Articles/Instructiona lDesign.htm , (23.11. 2005)

21


LMS u E-UČ ENJU

2010

udžbenika''. Nastavnik je imao problem ažuriranja materijala na serveru, a ono se sprovodilo ručnom metodom sastavljanja sadržaja u nekom HTML alatu. PowerPoint prezentacije su se pretvarale u HTML stranice. Sve te materijale trebalo je preneti na server putem FTP klijentskog programa. Komunikacija izmedu studenata se uglavnom obavljala putem e-maila, a kasnije i putem foruma. Zatim se javljaju kvalitetnija rešenja za upravljanje sadržajem (Contents Management System) s mogućnošcu izmene dela sadržaja na serveru. Sledeći korak je pojava sistema koji omogu ćavaju registraciju korisnika/studenata, a na taj način se broj korisnika ograni čava samo na polaznike kurseva. U daljem razvoju ugrađeni su pregledi korišćenja sistema, čime je bilo mogu će pratiti kada i šta korisnik sistema koristi. Takve sisteme, koji upravljaju e-learning okruženjem nazivamo LMS (Learning Management System) sistemima. Prikaz razvoja primene ICT-a u obrazovanju kroz vreme i u odnosu na složenost prikazana je na slici 4. LMS

Zatvoreni web portal Dinamički web Web portal PPT prezentacije u Primeri-FTP Slika 4. Razvoj primene ICT-a u obrazovanju

3.7 2 . 2 S t ta nd ar d di e-l ear nin ga ga

Standardi omogućuju brz i bezbolan prelazak sa jednog courseware alata na drugi. Standard je vrlo bitan kod e-learninga, treba ga poštovati, kako bi izbegli da obrazovni sadržaj napravljen u jednom alatu ne bude izgubljen zato što je proizvođač softvera propao, što se doga đa na tržištu. Trenutno je na tržištu nekoliko standarda za razmenu sadržaja sa courseware alatima, a najpopularniji je SCORM (Shareable Content Object Reference Model) koji predstavlja skup tehničkih specifikacija baziranih na radu AICC (Industry CBT Committee), IEEE LTSC (Learning Technology Standards Commitee) i IMS Global Consortium organizacija, a ideja je bila kreirati jedinstveni ''model za sadržaj''. Specifikacije su razvijene kroz SCORM inicijativu, a standard se i dalje razvija i distribuira preko ADL (Advanced Distributed Learning) organizacije. 22


LMS u E-UČ ENJU

2010

SCORM je standard koji sistemima za učenje putem Interneta omogućava uvoz, izvoz, upotrebu, deljenje i pronalaženje sadržaja na standardizovan na čin. Postoje na tržištu programi koji omogu ćuju unos SCORM-u u skladu sa sadržaja, tako da sadržaj nije potrebno unositi u samom alatu, što je ponekad zahtevno. IMS Global Learning Consortium (http://www.omsproject.org/) je pokrenuo projekte pod nazivom National Learning Infrastructure Initiative, a sponzoriše ga organizacija za promociju obrazovnih tehnologija Educause, danas je IMS prerastao u medunarodnu organizaciju za formalnu edukaciju i korporativno obrazovanje.

3.7 .3 W eb C our se T ool ( l ( W We bC T T )

WebCT je softverski alat namenjen za e-learning, a pre svega je namenjen održavanju nastave na daljinu. Alat takode može poslužiti kao dopuna za nastavu u učionici. Razvijen je na Univerzitetu Britisch Columbia u Kanadi pre nekoliko godina. Prema nekim istraživanjima WebCT zadovoljava najviše kriterijume u izradi i odražavanju nastave na daljinu. Predznanja potrebna korisnicima ovoga alata su: osnove korišćenja računara, poznavanje koncepta rada Interneta i koriš ćenje osnovnih internet servisa. Oprema koju je potrebno obezbediti za koriš ćenje WebCT je: računar sa pristupom Internetu, web čitač Internet Explorer (ili neki drugi) i licenca za koriš ćenje ovoga alata. WebCT omogućuje: objavljivanje multimedijalnih obrazovnih sadržaja, međusobnu komunikaciju polaznika i njihovu komunikaciju sa nastavnikom (forum, chat, whiteboard i e-mail), on-line testove, kroz koje polaznici mogu izvršiti samoprocenu znanja s mogućnošču automatskog ocenjivanja i praćenje aktivnosti polaznika on-line nastave kroz mnogobrojna statisti čke izveštaje: vreme zadržavanja na pojedinim lekcijama, broj poseta pojedinim lekcijama, broj poruka odaslanih na forume i vreme u čestvovanja na chatu. · ·

·

·

3.7 .4 C our sew ar e al at i

E-learning je danas nemoguće zamisliti bez courseware alata. Oni nisu zamena za klasične knjige i udžbenike ve ć isključivo kao dopuna u nastavi. Courseware alati služe jasnijoj prezentaciji gradiva, druga čijem načinu sistematizacije znanja i mesto su komunikacije. Oni neće nikada zameniti komunikaciju s ''ljudskim bi ćem''. Svi ti alati zavise od predava ča. Ako je on dobar uz njihovu pomoć bi će još bolji, ako je loš, sami po sebi oni mu ne će pomoći da bude bolji, osim ako ne poradi na materijalima, načinu prezentacije i prilago đavanju novom mediju. 23


LMS u E-UČ ENJU

2010

Jedna od definicija courseware alata je: Obrazovni softver dizajniran za edukaciju. Izraz je dobijen spajanjem course (kurs) i software (softver) 1. Svi courseware alati sastoje se iz dva osnovna dela: prostor za nastavnika i prostor za studenta. · ·

Ova dva prostora povezuje znanje. Prostor za studenta predvi đen je za najbolju prezentaciju znanja, a prostor za nastavnika najjednostavnijem unosu znanja u taj prostor. Dalja podela prostora za nastavnika je: prostor za autora materijala, prostor za administratora sistema i prostor za predavača. Osoba koja je autor materijala nije nužno i osoba koja će predavati. Osobe koje su autori materijala najčešce su autori udžbenika i pri unosu materijala mogu im pomoći i druge osobe, ako nisu vešti u rukovanju računarom. U svetu je definisana nova struka (dizajneri obrazovnih medija) koji su vešti prilagođavanju nastavnog gradiva courseware alatima. Uloga predavača je predavati gradivo, podsticati komunikaciju i sara đivati sa studentima radi boljeg savladavanja gradiva. Predavač može korišćenjem naprednijih mogućnosti ovih alata pratiti studentski napredak, izlagati gradivo sinhronom komunikacijom ili učestvovati u diskusionim grupama. Kako bi takvi alati ispravno radili nužna je osoba koju nazivamo administrator. Ona je vešta u održavanju softverske i hardverske opreme. Administrator prati rad celog sistema, dodeljuje dozvole korisnicima i izra đuje sigurnosne kopije. Danas su na tržištu dostupni mnogi courseware alati, i to komercijalni i besplatni alati. Dva najbolja besplatna alata su: Moodle i Claroline . Oni omogućavaju unos željenog sadržaja, prikazivanje istoga polaznicima, diskusione grupe i provere znanja. Komercijalna rešenja su vrlo skupa, i u skladu su sa standardom za razmenu podataka, a neka od poznatijih su: WebCT, BlackBoard i IntraLearn 3

24


LMS u E-UČ ENJU

2010

4 Lear nin g M ana gement S y st em ( LM S S ) LMS (Learning Management System) je komplet standardizovanih komponenti za učenje, koje su osmišljene tako da povežu učenje sa postojećim informatičkim sistemom unutar organizacije ili putem web portala za učenje. Svrha mu je da ustanovi, preduzeću, razredu, grupi u kratkom vremenskom roku pruži centralizovano okruženje u čenja putem računara, koje ne zavisi od geografskog razmeštanja pojedinca, njihovog predznanja, ulogama u posmatranoj instituciji... Softver koji cini osnovu LMS-a upravlja svim elementima nastave, evidentira sve parametre potrebne za praćenje procesa. Na temelju tih parametara mogu će je u svakom trenutku pratiti napredak zaposlenog pojedinca ili grupe, te na kraju edukacionog procesa, pouzdano meriti i analizirati u činak pojedinca. LMS se nalazi na vrhu piramide u strukturi modela E-learninga. Danas se nijedan ozbiljniji sistem elektronskog u čenja ne može se zamisliti bez takvog složenog softvera. On omogućava isporuku sadržaja za u čenje, njegovo praćenje, izveštavanje i administriranje sadržaja učenja, praćenje napretka polaznika, međusobnu komunikaciju mentora i polaznika i studenata me đusobno (slika 3). Funkcije LMS-a su: prijava i naplata, testiranje, upravljanje procesom, korisni čke funkcije, monitoring i praćenje i administratorske funkcije.

25


LMS u E-UČ ENJU

Ekspert za alate

2010

Razvijeni sadržaji

Ekspert za sadržaj

Administrator

Ekspert za dizajn

Instalacija sadržaja

Tim za razvoj sadržaja Modul za praćenje

Modul za administraciju

LMS Modul za upravljanje sadržajem

Polaznik 1

Polaznik 2

Polaznik 3

Modul za saradnju

Mentor 1

Mentor 2

Tim za razvoj sadržaja Slika 5. E-learning i LMS

Funkcija prijave i naplate omogućuje autorizovanu prijavu i proveru prijave, sprovodi naplatu (ako su u pitanju javni portali). Funkcija testiranja sprovodi se kroz kvizove vezane uz lekcije i testove vezane za više lekcija zajedno. Funkcija upravljanja procesom obuke se odnosi na module, lekcije i seminare. Korisničke funkcije omogućuju korisnicima planiranje i pra ćenje vlastitog razvoja (komunikacija s mentorom i ostalim clanovima grupe, uvid u status korisničkog računa, on-line pomoć, rečnik i slično.). Monitoring i praćenje omogućavaju određivanje članova virtualnog razreda, praćenje napretka svakog člana grupe, komunikaciju sa svim članovima virtualnog razreda. Administratorske funkcije obuhvataju aktivnosti kao što su kontrola sadržaja, evidencija, back up, izveštaj i sli čno.

26


LMS u E-UČ ENJU

2010

U svetu rapidno raste broj LMS rešenja koji se po kvalitetu i mogu ćnostima znatno razlikuju. Korisnik sistema pristupa sa svog računara i uključuje se u proces nastave u vreme kada to njemu najviše odgovara, ukoliko je kreator «kursa» tako definisao nastavni proces. Prema programu nastave bira se modul za učenje i pristupa nastavi (lekciji). Proces je kontrolisan i praćen od strane LMS-a. Evidentira se vreme pristupa modulu, uspešnost nastavnih koraka, provedeno vreme, završni rezultati. Podaci se pothranjuju u bazu podataka i dostupni su za analizu i prezentaciju različitim korisnicima (vo đa projekta, mentor nastave, management - upravljanje...). Sistem prati sve polaznike unutar predvi đenog vremena, omogućava komunikaciju po sistemima: „jedan na jedan“ (one to one), „jedan na sve“ (one to all), „svako prema svakom“ (all to all), pruža uvid u podatke prethodnih nastava i iskustva polaznika iz drugih grupa.

4.1 Sadržaj (Content) Sadržaj je ključni deo procesa učenja. Modeli e-learninga pružaju multimedijalno iskustvo učenja služeći se slikom, zvukom(glasom) i animacijom. Moduli za učenje ne moraju nužno biti stati čki već kreativno osmišljeni te zahtevima učenja prilagođeni, auditivno i vizuelno s primenom interaktivne povratne veze koja korisnika (učenika, studenta) vodi prema cilju kroz simuliranu («real life“ – iz stvarnog života) situaciju. U tom procesu sve greške se studentu signaliziraju tokom samog postupka. Te trenutne povratne informacije tako đer su sastavni deo obrazovnog procesa. Polaznik do cilja može do ći samo ako je sve korake ispravno napravio. Svakom modulu se pristupa onoliko puta koliko je potrebno da konačan rezultat bude zadovoljavajući. Obrazovni proces može biti orijentisan na studenta ili na nastavnika. U e-learning obrazovanju valja uravnoteženo koristiti i jedan i drugi oblik rada.

4.2 Saradnja (Collaboration) Komunikacija unutar sistema je višedimenzionalna. Primarni cilj komunikacije jeste saradnja (collaboration) polaznika i mentora nastave, te polaznika međusobno. Kako su ove dve metode usmerene ka istom cilju, postiže se sklad procesa komunikacije. Saradnja omogućava nadzor sistema i pospešuje učenje, jer udaljene stanice za učenje povezuje u zajednicu okupljenu s istim ciljem. 27


LMS u E-UČ ENJU

2010

Na taj način rezultati pojedinca su bolji jer postoji odre đen nivo uspeha koji stimuliše/motiviše polaznike da postignu veći individualni uspeh. Razmena iskustava i saveta je od neprocenjive važnosti. Alati saradnje jesu e-mail (elektronska pošta), forum (pitanja/odgovori/komentari), chat (direktna diskusija), white board (sredstvo virtuelne učionice).

4.3 Claroline LMS CLAROLINE je besplatan Learning Menagement System; online system za upravljanje učenjem baziran na PHP-u i MySQL-u. Claroline je razvijen na IPM-u Institut de Pédagogie universitaire et des multimedias of the UCL, Université Catholique de Louvain, a dalje se razvija u saradnji IPM-a i ECAM-a; Institut Supérieur Industriel iz Belgije. Prema jednom od autora Claroline-a, stvarajuci ovaj alat, cilj im je bio «omoguciti nastavnicima da ovladaju tehnološkim alatima u pedagogiji i obrazovanju, te slobodu i kreativnost u implementaciji pedagoških principa.7 Naziv Claroline dolazi od «Classroom on line» iliti ‘Online učionica’. Na tržištu danas postoji mnoštvo sistema za upravljanje u čenjem, veliki broj tih sistema je komercijalan. Claroline je open-source softver te se nalazi pod GNU licencom. GNU licenca (General public licence) osigurava slobodu deljenja i menjanja takvog softvera, čime on postaje besplatan za sve svoje korisnike. Claroline je kompatibilan sa Windows, Macintosh i Linux okruženjem, tj. sa svim sistemima koji nude mogućnost korišćenja web pretraživača.

4.3.1 P ed a goš k ki mod el na k o j em se t emel j i C l la r ol ine

Autori Claroline su za dinami čki model učenja, prema kojem su kreirali i razvijali ovaj LMS, odabrali pojednostavljen model u čenja sa 5 komponenti. Osoba koja uči (učenik, student) primljene informacije transformiše vlastitim aktivnostima u znanje, na koje se nadograđuje sledeći proces. U tom kružnom procesu neizostavni faktori su: · ·

7

motivacija i interakcija – funkcionalna (iz okoline) i relacijska (od drugih studenata i nastavnika).

Lebrun M., http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm, (08. 11. 2005 )

28


LMS u E-UČ ENJU

2010

Kako bi prezentovani model učenja bio otvoren i primenjiv, autori su se oslonili i na osnovne principe podučavanja čiji autor Merrill tvrdi da se učenje odvija prema sledećim nacelima 8: 1. Učenje se promoviše kada je u čenik uključen u rešavanje «stvarnih» («realworld » problema) – informacije i motivacija 2. Učenje se promoviše kada se postojeće znanje aktivira i koristi kao temelj za novo znanje – informacije i motivacija 3. Učenje se promoviše demonstriranjem novog znanja u čeniku – informacije i aktivnost 4. Učenje biva promovisano kroz u čenikovu praktičnu primenu istoga – informacije i stvaranje 5. Učenje se unapređuje integrisanjem novog znanja u u čenikov svet – stvaranje i motivacija Osim samog procesa učenja, ovaj model omogućuje sticanje određenih društvenih sposobnosti kao što su sposobnost timskog rada, komunikacija, samostalnost i skupljanje informacija. Informacije

Znanje obuhvata vrlo širok raspon pojmova. Znanje se može odnositi na znati kako nešto učiniti, znati nešto na teoretskoj osnovi i znati kako biti. U čestala je pojava da se pod znanjem podrazumevaju informacije. Danas društvo znanja, informaciono društvo postaje i društvo u čenja. Važno je pri implementaciji tehnologija u proces u čenja razlikovati informacije i davanje informacija od podu čavanja i učenja. Kao što je već rečeno, izraditi PowerPoint prezentaciju prepunu informacija ne zna či realizovati e learning. Preneti sadržaj i informacije tek je prvi korak u realizaciji kvalitetnog procesa podučavanja. Valja osmisliti scenario, pedagoški pristup, definisati ciljeve u čenja i način vrednovanja i evaluacije napretka. Predvideti i u skladu s tim razvijati na čin na koji se sa pređašnjih znanja i veština dolazi do novih, važan je element u oblikovanju procesa podučavanja i učenja. Alati koji se učenicima daju na raspolaganje, a korišćenjem istih se stiču nova znanja, trebaju biti dobro osmišljeni i adekvatni za odre đenu materiju. Sami sadržaji i izvori informacija koli činom i strukturom trebaju se optimizovati, oblikovati u module, gradivne elemente takve veličina da ih u čenici mogu preraditi. 8

Merrill, D., First principles of instruction

29


LMS u E-UČ ENJU

2010

Unutar Claroline postoje alati kao što su dokumenti i linkovi, najave, ciljevi i početna stranica kursa (predmeta). Kroz te alate i funkcionalnosti mogu se ostvariti prethodno nabrojani važni faktori u procesu nastave. Motivacija

Kvalitetno oblikovan proces podu čavanja ne sme zanemariti motivaciju učenika. Na učenikovu motivaciju uti če njegovo poimanje budu ćih stvarnih, životnih situacija i zadataka koje će morati izvoditi kako bi stekao nova znanja i veštine. Autori Claroline-a uzelisu u obzir sledeće faktore u motivaciji u čenika: razumevanje sposobnosti koje će učenik u budućnosti steći, interesi i vrednosti zadataka i osećaj doraslosti zadatku. Znanje o aktivnostima i zadacima je važno radi sticanja osećaja sigurnosti i doraslosti izvršavanju zadataka. Važno je učeniku ukazati na njegove već postojeće sposobnosti, veštine i znanja. Na motivaciju veliki uticaj ima i jasno definisanje ciljeva, te ilustracija i naglašavanje važnosti sticanja novih znanja i sposobnosti. Naglasiti kontekst u kojem će novo znanje biti primenjeno te jasno izraziti namere u procesu podučavanja. ·

·

·

Aktivnosti

Kvalitetno učenje ne nastaje samo prenošenjem («ulivanjem») sadržaja iz knjiga u glavu učenika. Kvalitetno učenje ne nastaje niti samo kroz grupni rad i saradnju. Proces učenja uvek zahteva «unutrašnju», ličnu aktivnost, primanje i prera đivanje novih znanja u vlastitu, postojeću kognitivnu strukturu. Čovek ne uči online, čovek uči za sebe, tvrdi Lebrun 9. Dakle, znajući da se najvažniji deo procesa učenja ne odvija kroz tehnološke alate niti se temelji samo na pedagoškom pristupu, studentu, učeniku se mora dati mogu ćnost da sam obavi taj «unutrašnji» misaoni rad, preradi novo iskustvo, zadatak i otkrije što još treba učiniti. Tek time učenik postaje svestan svoga znanja i napretka; kroz vlastitu misaonu aktivnost. Nastavnik treba predložiti razli čite načine prolaženja kroz informacije – vežbe, načine analiziranja, u nastavu uključiti dodatne aktivnosti i angažovanje u čenika – pretraživanje interneta i knjiga. Učeniku treba omogućiti sticanje novih znanja kroz vežbe, prezentovati dodatne materijale, problemske situacije i primenu, te osmisliti aktivnosti kojima je svrha demonstracija ili stvaranje nečega. 9

Lebrun M., http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm , (08. 11. 2005)

30


LMS u E-UČ ENJU

2010

Slika 6. Opis dela sistema Claroline: nastavnički alati platforme

Važno je osigurati mogućnost samostalnog rada ali i situacija koje zahtevaju saradnju i interakciju, razmenu mišljenja i stavova o posmatranoj temi. Claroline u ovom pogledu nudi alate kao što su opis predmeta (course description), vežbe (exercises), putevi učenja (learning path), zadaci (assignments) i forumi. Interakcija Učenik

kroz proces u čenja mora dobiti priliku za saradnju s drugim u čenicima. Saradnja se može ostvariti kroz: 1. pozitivnu međuzavisnost ciljeva, 2. negativnu međuzavisnost ciljeva. Pozitivna međuzavisnost ciljeva može se ostvariti postavljanjem zadataka i ciljeva pred učenike u takvom obliku gde jedan uspe, uspeće svi (timski duh). S druge strane, negativna međuzavisnost ciljeva predstavljena je «naticanjem», rivalstvom koje proizilazi iz uspeha (ili boljih rezultata) jednoga od uspeha drugoga, ostalih. Sama saradnja i interakcija ima veći učinak na efektivnoj distanci funkcionisanja pojedinca nego na njegovoj produktivnosti. Učeniku je potrebna potpora, osećaj da neko obraća pažnju, te prati njegov rad i potrebe 10. 10

Lebrun M., http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm , (08. 11. 2005)

31


LMS u E-UČ ENJU

2010

Pri odabiru i izradi zadataka kojima je svrha promocija saradnje me đu učenicima, važno je da su obaveze prigodne i smislene, da zbilja zahtevaju timski rad. Nastavnik treba posticati kriticko razmišljanje, respektovati razmatranje problema iz različitih perspektiva, dati povratnu informaciju u čeniku i dovoljno vremena za usvajanje sadržaja. Za nastavnika je važno održati ravnotežu izmedu fleksibilnosti, s jedne strane i ograničavanja, s druge, u procesu podu čavanja. Grupe korisnika, forum, wiki, najave neki su od alata implementiranih u Claroline koji omogućuju ostvarivanje nabrojanih ciljeva. Stvaranje Učenje,

sticanje novih sposobnosti i savladavanje veština jesu ciljevi podu čavanja. No, osim samog znanja kao kvantitete, važan pokazatelj uspešnog u čenja (i podučavanja) jesu «produkti». Pod pojmom produkti misli se na nešto stvoreno, izrađeno na temelju znanja nastalog procesom u čenja. Osim korišćenja LMS-a, učeniku se treba dati prilika da sam nešto razvije, stvori, istraži, stupi u interakciju s okolinom izvan okvira platforme. Nastavnik je taj koji treba prepoznati i negovati postoje ća i nova znanja u čenika, dati mu priliku da stvara, gradi, piše. Kroz «stvaranje» učenik dovodi opšte i gotove ideje na nivo ličnog iskustva, te na temelju toga doživljava promenu ponašanja – uči. Osim toga, učenik se treba naći i u (problemskoj) situaciji iz koje će moći zaključiti o vlastitim sposobnostima, veštinama, znanju koje mu još nedostaje i stručnosti. Tu se već stvaraju temelji za javljanje novih pitanja, znatiželju, izazove u čenika a samim tim i za motivaciju i želju za daljim radom, istraživanjem i ličnim napretkom. Neki od alata unutar Claroline kroz koje nastavnik može realizovati ove ciljeve su: zadaci, vežbe, forum, dokumenti i putanje u čenja. Pedagoški model prema kojem je osmišljen Claroline LMS i potpora implementirana u obliku alata unutar Claroline dati su na slici 7.

slika 7. Pedagoški model Claroline-a (http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm) 32


LMS u E-UČ ENJU

2010

Jasno je da kod sistema za upravljanje sadržajem postoji nastojanje da se sistem «modulira», a time i olakšava posao nastavniku (kreatoru kursa, predmeta). Kod Claroline je ipak o čito da ni pedagoška komponenta nije izuzeta iz procesa oblikovanja alata jer postoji jasna veza izme đu nastavnih potreba i ciljeva te sredstava kojima se do tih ciljeva dolazi. Koristeći forum za komunikaciju, najave za pružanje informacije u čeniku u svakom trenutku, vežbe, putanje u čenja za usmeravanje procesa u čenja ka željenom cilju, zadatke i druge alate, nastavnik je u mogućnosti iskoristiti sav potencijal Claroline-a i unaprediti sposobnosti učenika.

4.4 Tehni čk e karakteristike upravljanja Clarolineom Pre detaljnijeg opisa mogu ćnosti Claroline, valja razjasniti da postoji više na čina rada tj. više nivoa ovlašćenja unutar LMS-a. Korisnik se na platformu može prijaviti kao administrator, kao profesor ili kao student. Aministrator je osoba koja ima sva ovlaš ćenja nad alatom, pristup svim mogu ćim postavkama platforme, ima mogućnost menjanja korisnika i grupa, konfigurisanja elemenata interfejsa, menjanja postavki kao što su jezik, vizuelno oblikovanje interfejsa, ograničavanje prava pristupa korisnicima, pra ćenje statistika sistema i mogućnost nadogradnje sistema. Administrator može korisniku dodeliti ovlaš ćenja nastavnika. Ovlašćenja nastavnika (course manager) su manje u odnosu na administratora i tiču se uglavnom kreiranja predmeta (kursa), stvaranja korisnika i korisni čkih grupa, korišćenja alata potrebnih u nastavi i realizacija nastave. Veći deo tehničkih elemenata vezanih za interfejs nastavničkom profilu je nedostupan, a moglo bi se re ći i nepotreban, s obzirom na to da kad se jednom definišu zadaci sistema, nema više potrebe koristiti administratorske mogućnosti. Nastavniku ostaje, kako je ovaj LMS i zamišljen – više vremena za fokusiranje na oblikovanje kurikuluma, pripremu materijala, oblikovanje gra đe, osmišljavanje koraka nastavnog procesa i kvalitetnu realizaciju nastave. Studentski profil prijavljivanja na platformu «vidi» samo ono što nastavnik omogu ći i postavi. Nastavnik tako od svih ugra đenih alata bira koje u datom trenutku želi koristiti, tj. postaviti kao dostupne studentu – sve ostale student uopšte ne vidi (slika 8).

33


LMS u E-UČ ENJU

2010

Slika 8. Alati na platoformi dostupni (vidljivi) studentu – definirani od strane nastavnika

Nastavnik (course manager) određivanjem dostupnih alata usmerava i vodi proces, no učenik/student je onaj koji tempira vreme i brzinu svog rada, na čin apsorbcije građe i realizaciju zadataka. Kroz takav oblik samostalnosti u radu, učenik stiče i vežba (osim planirane nastavne materije) socijalne veštine koje su u društvu znanja tražene Primer: kritičko razmišljanje, nezavisno donošenje odluka, staloženo reagovanje na nepredvidive situacije i efikasnu komunikaciju. · · · ·

4.4.1 I nt er ak t ti v ni mat er i j j al i

Interaktivno – ono što uklju čuje ljude koji rade zajedno i uti ču jedni na druge. Kompjuterski termin – ono što pušta konstantan prolaz informacija u oba smera izmedu računara i korisnika. 34


LMS u E-UČ ENJU

2010

Interaktivni materijali u nastavi informatike podrazumeva nastavnu građu, zadatke, vežbe, primere, učenicke radove i komunikaciju (nastavnik – u čenik, učenik – učenik, računar – u čenik) uz pomo ć računara i tehnologije. Osmisliti i oblikovati interaktivne materijale čija ce upotreba unaprediti nastavni proces, kvalitet stečenog znanja i biti dobra podloga za budu će učenje, nije jednostavno. Danas postoje institucije koje su posvetile deo svog vremena i resurse istraživanju takvih materijala, oblikovanju kurikuluma. Jedan od vodećih primera je UNESCO koji u svojim istraživanjima o upotrebi ICT-a u obrazovanju i izradi kurikuluma nudi odre đene primere koje nastavnici mogu iskoristiti11.

11 UNESCO, Information and communication technology in education,

http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001295/129538e.pdf (03.12. 2005)

35


LMS u E-UČ ENJU

4.5

2010

Pregled postojeć ih obrazovnih platformi

4.5.1 A Tut or ATutor je open source platforma razvijena za podršku sistemima za obrazovanje. Zasnovana je na vebu i omogu ćava upravljanje sadržajem namenjenim obrazovanju. Prilikom kreiranja ovog rešenja njegovi tvorci su imali na umu potrebu da njihov proizvod bude korinicima veoma lak za upotrebu. Administratorima omogu ćava laku instalaciju, programerima koji žele da dodaju nove funkcionalnosti omogu ćava jednostavnu integraciju, a krajnjim korisnicima, profesorima i studentima pruža jednostavan interfejs za postavljanje sadržaja, njegovu distribuciju i razmenu, i učenje u veoma prilagodljivom, dinamičnom okruženju. Kao i ve ćina proizvoda ove namene i ATutor podržava glavne standarde ove oblasti. Standardi vezani za nač in pristupa, dostupnost (accessibility) · · · · · · ·

W3C WCAG 1.0 W3C WCAG 2.0 W3C ATAG 2.0 US Section 508 Italy Stanca Act IMS AccessForAll 2.0 draft ISO FDIS 24751

Standardi vezani za pogodnosti koriš ć enja i razmenu podataka (interoperability) · · · · · ·

36

IMS Content Packaging 1.1.2+ SCORM Content Packaging SCORM 1.2 LMS RTE3 IMS Question Test Interoperability (QTI) 1.2/2.1 IMS Common Cartridge 1.0 W3C XHTML 1.0


LMS u E-UČ ENJU

2010

Slika 9. ATutor demo – Početni ekran za studente

Proizvod je solidno dokumentovan od strane ljudi koji su ga razvili. Takone postoji mogućnost da korisnici svoje iskustvo podele sa drugim članovima ostavljajući komentare na forumu sajta. ATutor omogu ćava korisnicima da razmenjuju poruke preko internog email naloga, što poboljšava komunikaciju izmenu participanata u procesu učenja. 4.5 2 . 2 Bl ack boar d d

Blackboard za razliku od prethodno predstavljenog alata nije opensource rešenje. Da bi se dodala nova funkcionalnost mogu se koristiti Blackboard Building Blocks. Instaliran je u preko 2 hiljade akademskih ustanova. Akcenat je stavljen na tri ključne oblasti ove platforme koje obuhvataju mnoštvo alata koji olakšavaju upravljanje sadržajem i koriš ćenje istog. Upravljanje sadržajem kurseva, komunikacija i ocenjivanje.

37


LMS u E-UČ ENJU

2010

Upravljanje sadržajem: Upravljanje sadržajem – cilj je omogu ćiti efektivno i efikasno kreiranje, postavljanje i arhiviranje sadržaja ·

·

Autorizacija sadržaja – alat za editovanje sadržaja sa bogatim korisni čkim okruženjem Prilagonavanje sadržaja – aktivacija sadržaja kada je to potrebno

·

Nastavne jedinice – povezivanje lekcija i kontrola navigacije kroz te lekcije

·

Komunikacija: Asinhrona komunikacija – povezivanje sadržaja iz razli čitih foruma, tema u celinu Sinhrona komunikacija – virtuelne u čionice, sinhrona interakcija preko Chat-a Grupni rad – svaka grupa može da ima svoj prostor za razmnu podataka, virtualnu učionicu, grupni email koji omogu ćava de se poruke lako šalju unutar grupe ·

·

·

Ocenjivanje: Ocenjivanje i izveštavanje – profesori mogu automatizovati proces ocenjivanja i prikaza rezultata, kreirati svoju bazu pitanja Assignments – kreiranje formi koje omogu ćavaju automatsko prikupljanje odgovora od studenata i skladištenje u Gradebook Gradebook – testovi studenata se mogu čuvati u tzv. Gradebook –u i kasnije obrađivati Izveštavanje – praćenje rada studenata ili neke grupe ·

·

·

·

Blackboard je veoma dobro rešenje, korisnički interfejs je veoma dopadljiv, ali sama činjenica da nije besplatan često opredeljuje potencijalne kupce na neku drugu, besplatnu platformu. U razvoju su ispoštovani standardi IMS, SIF (Schools Interoperability Framework), SCORM, i NLN (The National Learning Network)

38


LMS u E-UČ ENJU

2010

4.5 .3 M ood l le

Moodle je besplatna, open source platforma za elektronsko obrazovanje. Često se naziva i Course Management System (CMS), Learning Managemenat System (LMS) ili Virtual Learning Enviroment (VLE). Do novembra 2008. u svetu je registrovano više od 45 hiljada sajtova koji se zasnivaju na Moodle platformi sa približno 24 miliona korisnika i preko 2 miliona kurseva. Idejni tvorac Moodle platforme je Martin Dougiamas, administrator WebCT (Course Tools - virtualno okruženje za obrazovanje ( virtual learninig enviroment ) u vlasništvu kompanije Blackboard) na Curtin univerzitetu u Australiji. Nastao kao posledica izučavanja upotrebe opensource rešenja u obrazovanju zasnovanom na Internetukoje je Martin Dougiamas izučavao na doktorskim studijama. Moodle je počeo da se razvija 1999 godine, a 2001. godine se menja arhitektura samog sistema koja je i do danas ostala ista. Poslednja verzija ovog programa je 1.9.3 (official release) od 15. oktobra. Kreiran je poštujući pedagoške principe, sa ciljem da omogući profesorima lako kreiranje online kurseva i stvaranje efektivne i efikasne zajednice korisnika sistema za elektronsko obrazovanje a studentima lako pristupanje sadržajima istih bez obzira na lokaciju i vreme. Razvijen je korišćenjem PHP-a koji i sam predstavlje besplatno rešenje. Koristi se za kreiranje, modifikovanje i upravljanje sadržajem na vebu pa zapravo predstavlja veb CMS. Po mnogim anketama koje su objavljene na Internetu moodle predstavlja jednu od najprihvaćenijih platformi u svom segmentu. Jednostavna instalacija i eksploatacija ovaj proizvod čine veoma prihvatljivim rešenjem i za studente i profesore ali i za ljude čiji je posao održavanje aplikacije. Poseban naglasak kod svih besplatnih rešenja, rešenja otvorenog koda, je stavljen na dokumentaciju i podršku u eksploataciji. S obzirom da kreatori ovakvih aplikacija nisu odgovorni za eventualne štete nastale upotrebom njihovih proizvoda često za takva rešenje ne postoji dobra dokumentacija a ni podrška od stane tvoraca rešenja. Tvorci moodle platforme su shvatili da takav pristup ne može dovesti do ve će upotrebe njihovog proizvoda i iz tog razloga su posebnu pažnju posvetili dokumentaciji i uopšte podršci za instalaciju, razvoj ali i krajnju upotrebu. Online zajednica na zvaničnom sajtu moodle.org broji skoro 600 hiljada registrovanih korisnika.

39


LMS u E-UČ ENJU

2010

Slika 10. Početna strana zvaničnog moodle sajta, http://moodle.org

Korisnicima je pored dokumentacije i liste naj češće postavljanih pitanja (FAQ) na raspolaganju i forum gde mogu pronaći odgovore na svoja pitanja ali tako ne mogu otvarati nove teme i pitanja. Posebna stavka na moodle.org je i lista dodatnih modula i plugin-ova koji se mogu ugraditi u svaki sajt zasnovan na moodle platformi.

4.5.3.1. Poreklo imena Moodle

Reč Moodle predstavlja akronim od Modular Object-Oriented Dynamic Learning Enviroment. Drugo mogu će tumačenje imena Moodle je vezano za jedan od osnovnih principa kod kreiranja same platforme koji je objašnjen u tački 4.5.3.2.

40


LMS u E-UČ ENJU

2010

4.5.3.2. Osnovni principi u razvoju

Jedan od osnovnih principa kojim se rukovodilo u razvoju Moodle platforme je olakšati proces učenja. Često su studenti opterećeni odlaskom na fakultet, slušanjem predavanja jer se sve dešava u striktno za to predvinenom vremenu i mestu (posebno ako je to vreme rano ujutro i mesto slušanja daleko od mesta stanovanja studentima to teže pada) i oni nemaju nikakav uticaj na to već moraju poštovati pravila. Moodle i njemu slični sistemi omogućavaju da student u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta pristupi nekim sadržajima kursa, obaveštenjima, polaganju ispita. Studiranje na daljinu kao jedan od sve popularnijih metoda studiranja omogu ćava manje stresno učenje jer studenti nemaju pritisak da moraju biti na odrenenom mestu u odreneno vreme a tako lakše i efikasnije organizuju svoje vreme, kao takav moodle predstavlja svojevrsnu improvizaciju procesa klasi čnog studiranja. Razmena iskustva je veoma bitan koncept u procesu u čenja. Omogućavajući studentima da aktivno učestvuju u kreiranju sadržaja kurseva, ostavljaju svoja iskustva i komentare vezane za neki predmet, doganaj znatno se unaprenuje proces.

4.5.3.3. St at ist ički podaci

Kao što se može videti na slici 11. zajednica korisnika Moodle platforme je svakog meseca sve veća. Internacionalizacija sajova zasnovanih na ovoj platformi još više doprinosi njegovoj popularnosti, tako da ga korisnici van engleskog govornog područja (u softverskoj industriji naj češće korišćenog jezika) mogu koristiti na svom maternjem jeziku. Trenutno je Moodle lokalizovan na preko 73 jezika u 193 zemlje.

41


LMS u E-UČ ENJU

2010

Slika17.Kretanje broja registrovanih korisnika (http://moodle.org/stats/)

Ne postoji ograničenje u broju servera koji jedna ustanova može da ima i nije redak slučaj da organizacije imaju više od jednog Moodle servera. Postoje sajtovi koji imaju prijavljeno više od 40 hiljada studenata i 19 hiljada kurseva, jedan od većih sajtova je i Open University iz Velike Britanije koji ima 200 hiljada korisnika u svom sistemu za obrazovanje na daljinu. Trenutno broj registrovanih sajtova je 46 hiljada, i postoji preko 25 miliona korisnika.

42


LMS u E-UČ ENJU

2010

5 . I nst al aci j j a i pr ak t ti č na pr imena C l la r ol ine-a u pr o j ek t tu „V ir t tu el na uč ionica u ok v vi r u pr ed met a “ I IN NF FO RM AC I IO N I I S I IS S T T E EM M I I“ “ 5.1 Instalacija Claroline-a Za instalaciju Claroline-a na računaru je potrebno imati: • Web server (apache) • PHP 4.3 ili noviji • MySQL 3.23 • MTA (Mail transport agent) Skinuti sve što je potrebno za instalaciju Claroline može se uraditi sa stranice http://www.claroline.net/download.htm , gde postoje dve komprimovane verzije (jedna za Windowse, a druga za Unix, Linux i Mac OS X) Komprimovani instalacioni paket za Claroline treba prebaciti na server, što se može učiniti nekim ftp (file transfer protocol) klijentom (npr. Filezillom). Dekomprimovanjem će nastati datoteka index.php i direktorijum Claroline.Index.php i claroline direktorijum se trebaju prebaciti u public_html direktorijum (tj. u web sedište na serveru). Index.php datoteka ostaje izvan direktorijuma Claroline. Nakon toga, potrebno je pokrenuti web pretraživa č i ukucati adresu:

Npr. http://localhost/claroline193/claroline/install U web pretraživa ču pojaviće ce se stranica prvog koraka instalacije Clarolinea: S tim što je možda jednostavnije instalirati ‘WAMP’ paket programa u okviru koga se nalaze Apache, MySQL i PHP.

43


LMS u E-UČ ENJU

2010

slika 9. Odabir jezika pri instalaciji Claroline

Prvi korak sastoji se si iz odabira jezika za koriš ćenje Clarolinea. Ukoliko neki od zahteva potrebnih za rad Claroline-a (npr. PHP postavke)nije ispunjen, sistem će to javiti.

slika 10. Prihvatanje licence

Drugi korak je prihvatanje licence. Nakon prihvatanja licence, sledi postavljanje baze podataka koju će Claroline koristiti. Preporu čljivo je da se baza kreirana s Claroline ne deli s drugim aplikacijama.

44


LMS u E-UČ ENJU

2010

slika11. Analiza svega što je potrebno za rad Claroline

slika 12. Kreiranje MySQL baze

45


LMS u E-UČ ENJU

2010

slika 13. Formiranje MySQL baze

Ako je baza kreirana pre samog postavljanja Clarolinea (create database claroline;), onda ce sistem javiti upozorenje da ta baza već postoji, ali ce postojeću „prepisati“

slika 14. Formiranje Administratorskog Ra č una

Potrebno je urediti administratorski račun(account). Ovo je vrlo važno, jer administrator je osoba koja ima pristup čitavoj platformi i postavkama sistema. Postavljanje osnovnih pravila čitavog sistema administrator može i naknadno urediti, nakon postavljanja Claroline-a i prijavljivanja (log in) u sistem. 46


LMS u E-UČ ENJU

2010

Ali, već ovde se može odabrati postavka kao što je mogu ćnost samostalne registracije na sistem ili jezik.

slika 15. Uređ ivanje Platforme

Na žalost ne postoji mogućnost postavljanja srpskog jezika kao glavnog jezika. .

slika 16. Dodatne informacije pri instalaciji

47


LMS u E-UČ ENJU

2010

S obzirom da su sve stavke definisane, administratorski račun postavljen, baza podataka stvorena, preporučljivo je pogledati jos jednom te podatke, koji su ispisani u sledećem koraku.

slika 17. Poslednja provera pre instaliranja

Time je završena instalacija Claroline-a sistema za upravljanje učenjem. 48


LMS u E-UČ ENJU

2010

Početna strana izgleda kao na slici 18. Prijavom administrator može otvoriti korisnički račun za nastavnika (ili više njih), koji onda može samostalno kreirati predmete (courses) i prijavljivati korisnike na njih.

slika 18. Poč etna strana Claroline

49


LMS u E-UČ ENJU

2010

5.2 Prakti čn a primena Claroline-a u projektu „Virtuelna uč ionica u okviru predmeta “INFORMACIONI SISTEMI”

slika 19. Sadržaj predavanja

slika 20. Administratorski nalog

50


LMS u E-UČ ENJU

2010

slika 21. Obaveštenja o predmetu nastave

slika 22. Prikaz studenata koji pohađ aju kurs

51


LMS u E-UČ ENJU

2010

slika 23. Opšta obaveštenja

slika 24. Uređ ivanje nastave kursa

52


LMS u E-UČ ENJU

2010

slika 25. Prikaz naloga jednog od studenata

slika 26. Registrovanje na kurs

53


LMS u E-UČ ENJU

2010

5.3 Primena sistema za upravljanje uč enjem u predmetnoj nastavi Logičan je početak primene računara i sistema za upravljanje u čenjem upravo u nastavi informatike. No, tehnologija se razvija i nudi mogu ćnosti za unapređivanje nastave matematike, fizike, istorije, jezika, ostalih prirodnih i društvenih nauka, modeliranja i simulacija, merenja, inženjerstva i brojnih drugih predmeta obrazovanja. Nakon sticanja osnovne ICT pismenosti, a s razvojem tehnologije, te propratne metodičke i pedagoške literature za nastavnike, nema razloga da se u čenicima na raspolaganje ne stave računari i na drugim predmetima. Ukoliko i kada škole budu opremljene s potrebnom opremom, biće moguće osmisliti kurikulume oslonjene na ra čunare i sisteme za upravljanje u čenjem. Tako se u nastavi prirodnih nauka, u čenicima može omogućiti tablično prikazivanje i računanje podataka merenja (npr. radne knjige i radni listovi MS Excela). To je način za demonstriranje kako menjanje jedne varijable u sistemu uzrokuje promene u ostatku sistema. Od učenika se može tražiti izrada razli čitih dijagrama i grafikona na temelju podataka u radnom listu. Učenici bi mogli provoditi eksperimente u kojima merenje obavlja ra čunar, a podaci se mogu procesuirati i menjati upotrebom ICT alata. Samostalno definišu glavne parametre „stvarne životne situacije“, formiraju model, istražuju ga, interpretiraju rezultate i odreduju koliko je model prikladan i odgovara li stvarnoj situaciji. Jedan od danas vrlo slikovitih i prakti čnih primera jeste upotreba interaktivnih animacija za simuliranje određenih problemskih situacija (npr. Gibanje nabijene čestice u homogenom magnetnom polju). Nastava društvenih nauka može se obogatiti davanjem zadataka učenicima u kojima moraju stvarati izveštaje i seminare uz pomoc ICT alata. U čenici vole dodavati slike, grafikone, fotografije i druge podatke u izveštaje i referate koje stvaraju. Upotrebom odgovarajućih grafičkih paketa učenicima se daje prilika samostalnog stvaranja originalnih umetničkih dela.

54


LMS u E-UČ ENJU

2010

6. Z AK L J U UČ A Č K Tradicionalni pristup nastavi kao načinu sticanju znanja prenosom (predavanjem) od nastavnika prema studentu ima slabosti i nedostataka, pogotovo zbog nedovoljnog podsticanja studenata prema aktivnom usvajanju znanja. Obrazovni sistem bi trebao probuditi interes studenata za samostalno u čenje i osposobiti ih za doživotno obrazovanje koje se name će kao nužni preduslov uspešnog delovanja u budućem društvu znanja. Iako je vrlo čest slučaj da studenti bolje vladaju ICT veštinama od nastavnika, svetska iskustva pokazuju da nedostatak ICT veština kod nastavnika nije osnovni problem pri uvođenju e-learninga. Kao najveći problem najčešće se javlja nedostatak institucionalne vizije i definicije smernica za upotrebu novih tehnologija u nastavi kao i nedostatak odgovarajuće tehničke i stru čne podrške nastavnicima. Stoga je neophodno da se na svim nivoima upravljanja obrazovnog sistema (strategijsko, taktičko i operativno) usvoji strateški dokumenti kojim će se odrediti šta se želi postići uvođenjem ICT u nastavni proces i razraditi sistem tehni čke i stručne podrške nastavnicima u procesu implementacije e-learninga. U sklopu Lisabonske deklaracije Evropska Unija je još 2000 godine donela odluku o razvoju e-learninga i postavila, izme đu ostalih, zadatak stvaranja on-line sistema učenja i obezbeđivanje njegove podrške do 2002 godine. Tako đe je doneta odluka o podržavanju razvoja curriculuma koji integrišu nove metode u čenja zasnovane na ICT. Pod okriljem Evropske komisije za obrazovanje (European Comission for Education and Training) usvojen je zajednički E-learning program 2004 – 2006 koji uključuje četiri podprojekta: promocija digitalne pismenosti, Evropski virtualni kampusi, e-udruživanje škola u Evropi, transverzalna promocija e-learninga u Evropi. Svetski trendovi su osnivanje Virtuelnih univerziteta, koji nude potpuno on-line obrazovanje i sticanje kvalifikacija putem e-u čenja. Vrlo često ovi univerziteti su nastali modernizacijom dopisnih oblika nastave, a zbog geografskih obeležja imaju dugu tradiciju i vrlo su brojni u SAD i Kanadi. Me đutim, poslednjih godina takvi univerziteti se intenzivno javljaju i na evropskom prostoru, pružaju ći mogućnosti on-line obrazovanja koje vrlo uspešno podržava sistem bazi čnog akademskog obrazovanja kao i sistem doživotnog u čenja. Nastojeći nadoknaditi brojne zaostatake u primeni ICT u našem obrazovnom prostoru visokog obrazovanja, Na primer, na Pedagoškom fakultetu u Somboru je početkom 2007 godine je započeo projekt PeF e-lerning.

55


LMS u E-UČ ENJU

2010

Projekat PeF e-lerning ima za cilj razvoj informaciono-komunikacione infrastrukture Fakulteta, primenu ICT u nastavi, poslovanju i nau čnom radu, razvoj potrebnih ljudskih potencijala, razvoj novih studija koji se temelje na ICT, podizanje kompetentnosti somborskog fakulteta za uklju čivanje u međunarodne projekte i slično. Aktuelni projekat uvođenja e-learninga na Pedagoškom fakultetu u Somboru prirodno se naslanja na projekt e-Univerzitet, tako da će se kroz njegovo pokretanje olakšati ostvarivanje pojedinih ciljeva projekta e-Univerzitet. Projekt uvođenja PeF e-learninga na tom fakultetu ima i izuzetnu važnost za uspešno sprovođenje Bolonjskog procesa, posebno u aspektu poboljšanja i osiguranja kvaliteta nastave. Nadamo se da će se ovaj proces što pre proširiti po svim fakultetima u našoj zemlji. U današnjem društvu nemogu će je zaobići informaciono komunikacione tehnologije i njihovu upotrebu. Informatička pismenost stoji uz bok veštini čitanja i pisanja. Sve je veći broj poslova u kojima je jedan od glavnih zahteva poznavanje rada na računaru. Generacije koje su danas u školskim klupama, kao i generacije koje tek dolaze rastu uz tehnologiju. Njihov doživljaj mašine, robota, i ra čunara različit je od shvatanja istoga kod odraslih koji su rad s računarom počeli praktikovati unazad zadnjih deset godina. Veliki deo njihovog rada s računarom odvija se kroz igru, bez nadzora roditelja ili nastavnika. Zbog načina na koji su računari i celokupna tehnologija implementirana u naš život nije ni mogu će osmisliti potpuno nadgledanu okolinu za to. Učenici danas samostalno rade s računarima, hrabro i spretno istražuju mogu ćnosti računara, i tom tempu njihovog „upijanja“ moraju se prilagoditi i nastavnici. Često će učenik čuti i pro čitati nešto što nastavnik ne zna. Često će tu biti i brojnih pitanja za nastavnika. Nemoguće je uvek biti spreman za sve. No, kao autoritet i osoba koja vodi i usmerava nastavni proces, nastavnik se mora truditi koliko je u njegovoj mo ći pratiti aktuelnosti iz sveta tehnologije. S obzirom na munjevitu brzinu kojom se promene zbivaju, taj zadatak i nije lagan. Zato je važno za nastavnika da i sam kroz pripreme za nastavu, pa i samu nastavu u či. Nastavnik mora biti u kontaktu sa kolegama iz drugih škola, koristiti alate kojima ce unaprediti nastavu, u čenike zainteresovati i privoleti na rad. U današnjim udžbenicima iz računarstva veliki do gradiva tiče se istorije računara, brojevnih sistema i poprili čne količine teorije kojom u čenici često budu razočarani. Toj građi se često i u prevelikoj meri pribegava, možda zbog neadekvatnih uslova u školi i u čionici ili možda jer jednostavno nedostaje kvalitetne nastave, metodi čkih udžbenika i materijala koji bi nastavnicima pomogli. Stoga je važno sarađivati s kolegama nastavnicima, svežim idejama, predlozima, i ći na stručna usavršavanja, međusobno sarađivati i u čiti. Proces učenja se ne završava stupanjem iza katedre.

56


LMS u E-UČ ENJU

2010

Često

se susrećemo sa interpretacijom nastavničke profesije kao lagane, jer ..“ima mnogo praznika, jer kad se jednom napišu pripreme, samo se ponavlja isto svake godine..“. Ovoj zamci nijedan predmetni nastavnik ne bi trebao podleći, a ponajmanje nastavnik informatike. Važno je prepoznati smer u kojem će edukacija kroz buducnost ići, te pripremati nastavnike za uspešno praćenje tih promena. Obrazovanje više ne možemo smestiti isklju čivo u kontekst tradicionalne u čionice. Svetski trendovi u informaciono komunikacionim tehnologijama smeštaju e-learning na jedno od vode ćih mesta. Tehnologija, putovanja s jednog kraja sveta na drugi, promene, protok informacija, odvijaju se takvom brzinom, da se u određenim situacijama ni e learning više ne smatra doraslim zadatku. Tako danas već postoji i pojam m-learninga koji se odnosi na učenje uz pomoć mobilne tehnologije. Sistemi za upravljanje u čenjem značajan su element e-learninga. Treba prepoznati njihove mogucnosti, te kao nastavnik kreativno pristupiti iskoriš ćavanju tih potencijala u nastavi. Sve je ve ći broj fakulteta zainteresovanih za implementaciju e learninga u sopstvene sisteme obrazovanja. Brojne državne institucije od ministarstava do istraživačkih ustanova prepoznaju važnost e-learninga kao jedne od vodećih grana u informacionom društvu. Cilj ovog diplomskog rada jeste ukazati kako su promene stigle, i vreme je da počnemo te promene prihvatati i ugrađivati u nastavu, te na taj na čin pripremati mlade stručnjake, mlade inženjere, od kojih će neki i sami raditi u nastavni čkoj struci, kao edukatori. Podučavanje i rad s u čenicima izazovan su i zahtevan posao. Često se to ne čini tako. Nijedan posao, ukoliko ga obavljamo s minimalno utrošene energije nije zahtevan. Postavimo li visoke ciljeve, dižemo nivo vlastitih o čekivanja, otkrivamo da uvek možemo bolje, više, postajemo svesni sami sebe i svojih mogu ćnosti. Kroz ovaj diplomski rad želeo sam opisati jedan mali deli ć nastavnih alata kroz koji kao edukatori možemo unaprediti ne samo posao koji radimo, ili koji ćemo raditi, nego dati i priliku da otkrivamo, kreiramo, učimo, rastemo. Posao koji je izazov pruža zadovoljstvo jer iz vlastitih uspeha (i neuspeha) imamo priliku svaki dan naučiti nešto novo. U tom vlastitom rastu i upoznavanju imamo priliku istovremeno uticati na mlade umove, podučiti ih; kritički razmišljati, rasuđivati, logički zaključivati i stvarati.

57


LMS u E-UČ ENJU

2010

Literatura Joseph M. Firestone, Enterprise Information Portals and Knowledge Menagement

·

Bates, A.W., Upravljanje tehnološkim promenama: strategije za nastavnike visokog školstva, CARNet (2004.)

·

Jelavic, F., Didaktika, (1998.)

·

Lebrun M., http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm, (08. 11.2005)

·

Merrill, M.D., First principles of instruction. Paper presented at the Assocation for Educational Communications and Technology(AECT). Denver,Colorado(2000)

·

Siemens, G., Instructional design in Elearning, (30.09.2002), http://www.elearnspace.org/Articles/InstructionalDesign.htm (23.11.2005)

·

UNESCO, Information and communication technology in education, http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001295/129538e.pdf (03.12.2005)

·

·

Woodill G., Where is the Learning in e-learning?: a critical analysis of the elearning industry, (2004.) http://www.e-learningguru.com/wpaper.htm (08.11.2005) http://www.elearnspace.org/Articles/open_source_part_1.htm (08.11.2005.)

·

http://www.elearnspace.org/Articles/open_source_part_2.htm (08.11.2005.)

·

·

V. Sotirović, Informatičke tehnologije, Tehnički fakultet ''Mihajlo Pupin'', Zrenjanin, 2004

·

·

58

Ulf-Daniel Ehlers, Jan Martin Pawlowski; Handbook on Quality and Standardisation in E-Learning D. Mandić, M. Ristić, Web portali i obrazovanje na daljinu u funkciji podizanja kvaliteta nastave, Mediagraf, Beograd, 2006.


Alati Za e Ucenje

Recommend Documents