UNIVERZITET “UNION“ U BEOGRADU FAKULTET ZA INDUSTRIJSKI MENADŽMENT KRUŠEVAC
PREDMET:
KOMUNIKACIONE KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE
UČENJE NA DALJINU -seminarski rad-
Kandidati: Obradović Ljubiša 09/06 Rajković Saša 55/06 Stanković Ivica 56/06
Mentor: Prof. dr Zoran Nikolić
Kruševac, 2008. god.
1
SADRŽAJ 1. UVOD ............................................. .................................................................... .............................................. .............................................. ..................................2 ...........2 2. VREMEPLOV OBRAZOVANJA……………………………………………………..3 OBRAZOVANJA……………………………………………………..3 3.UČENJE NA DALJINU I E-UČENJE …………………………………………........6 3.1 Karakteristike sistema za učenje na daljinu …………………………………..7 4. UČENJE PREKO INTERNETA INTERNETA ……………………………………………………....8 5.LINK DISTANCE DISTANCE LEARNING SYSTEM ............................................ ................................................................... .........................9 ..9 5.1.Korisnici sistema …………………………………………………………………9 5.2.Mogućnost 5.2.Mogućnost isporuke gotovih sadržaja ……………………………………………9 6. PREDNOSTI UČENJA NA DALJINU …………………………………………….10 7.OBRAZOVANJE NA DALJINU KOD NAS ………………………………………11 8.Pet razlicitih tipova obrazovanja Content Management System-a (CMS) …………....13 8.1. “Čist” CMS …………………………………………………………………....13 8.2. Weblog Weblog Content Management Server ………………………………………13 8.3. CMS orijentisan orijentisan ka saradjivanju saradjivanju (C-CMS ili Groupware) Groupware) …………………....13 8.4. Content-Community-Collaboration Management Sistemi (C3MS) …………...14 8.5.Wiki 8.5.Wiki Sistemi .............................................. ..................................................................... .............................................. ...................................14 ............14 9. ZAKLJUČAK ………………………………………………………………………16 PRILOG 1 ........................................... .................................................................. .............................................. .............................................. .........................17 ..17 PRILOG 2 …………………………………………………………………………..19 PRILOG 3 …………………………………………………………………………..20 10.LITERATURA 10.LITERATURA ........................................... .................................................................. .............................................. .............................21 ......21
2
1. UVOD S obzirom da se nalazimo u vremenu velikih promena, vremenu u kojem tehnologija u svim svim oblast oblastima ima života života svakod svakodne nevno vno napred napreduje uje,, tako tako napre napreduj dujee i područ područje je obrazo obrazovn vnih ih tehnologij tehnologija. a. Pre svega, svega, samo obrazovanje obrazovanje postaje postaje potrebnije potrebnije nego ikad. Osim klasičnog klasičnog obrazovanja, pojavljuje se potreba sticanja novog znanja, kako u školi, fakultetu, tako kasnije i na radnom mestu. Predviđa se da će svaki svaki radnik morati proći kroz proces proces sticanja novog znanja i potpuno novih veština barem dvaput u toku svoje karijere. To je rezultat stalnih promena tehnologije i procedura na radnom mestu. Dobar primer za to jeste uvođenje kompjuterske tehnologije u gotova sva područja ljudske delatnosti. Uvođenje obrazovnih tehnologija pruža nove mogućnosti razvoja komunikacija među ljudima. Tako se razni dopisni tečajevi i slični projekti nastoje zameniti klasičnim oblikom obrazovanja u učionici. Ovakvi oblici obrazovanja, učenja kod kojih nema neposrednog kontakta osobe koja vodi proces obrazovanja (učitelj, mentor) i osoba koje obrazovanje primaju (učenici, studenti) naziva se ''udaljeno'' obrazovanje (engl. ''Distance Education'') ili ''učenje na daljinu'' (engl. ''e – Learning''). Ovakvo obrazovanje našlo je svoju primenu u različitim situacijama, npr. kada učenici nisu u mogućnosti prisustvovati predavanjima zbog posla ili geografske udaljenosti. Učen Učenje je na dalji daljinu nu om omog oguć ućav avaa stal stalno no učen učenje je (life (lifelo long ng lear learni ning ng), ), stud studen enti ti se profesionalno, nezavisno usavršavaju na mestu i vremenu koje sami odaberu, prolaze kroz materijal za učenje onom brzinom i onoliko puta koliko žele. Kada se govori o učenju na daljinu često je u upotrebi niz termina: Distance Learning , ), Online (On Distance Training Training , Distance Education , eLearning (e-Learning, e-Learning, „e“Learning „e“Learning ), line ) Education , Virtual Instruction , Virtual Education . Shva Shvata tanj njee ovih ovih term termin inaa kao kao sino sinoni nima ma nije nije sluč slučaj ajno no.. Svim Svimaa njima njima zaje zajedn dnič ičko ko je da pretpostavljaju proces učenja u kojem su izvor znanja i primalac fizički udaljeni i u kojem je njihov njihov odnos odnos posredova posredovann primenom primenom ICT-a, ICT-a, a pojedinačn pojedinačnoo oslikavaj oslikavajuu nijansiran nijansiranje je opcija opcija unutar samog procesa učenja na daljinu.
3
2. VREMEPLOV OBRAZOVANJA Odlazeći unazad, sve do samih početaka edukacije, naš “Vremeplov Obrazovanja” prikazuje najsjajnije trenutke u istoriji učenja i obrazovanja (posebno podatke vezane direktno za obrazovanje na Zapadu): Na samom početku… Adam je dobio prvu lekciju, od Boga : prekrši zakon i platićeš cenu toga. Ili, na samom početku... Pre postanka pisanih reči (tzv. era pra-pismenost), sve što su ljudi naučili naučili prenošeno je usmenim putem. 3000 pre Hrista/B.C. egipatske "škole hramovi." Sveštenici su podučavali religiju, pisanje, tadašnje nauke. 2000 pre Hrista /B.C. Prve zvanične škole u Kini. 1500 pre Hrista/B.C. Sveštenici u Indiji podučeveju religiju, pisanje, filozofiju, nauke. 850preHrista/B.C. Nastaje epsko delo Homerova Ilijada & Odiseja, koje ima ogroman značaj u okviru edukacije iz oblasti grčke istorije i mitologije. U Grčkoj pristup učiteljima imali su većinom samo slobodni ljudi (nikako robovi). 550 pre Hrista/B.C. Konfučije, presvetli kineski učitelj i filozof. Veliki Veliki deo kineskog društva danas je zasnovan na njegovim učenjima baziranim na strukturi moralnosti. U njegovom učenju naglašen je značaj dobrote, ljubaznosti, darežljivosti, poštovanja prema starijim osobama, itd. 400 pre Hrista/B.C. Sofisti, lutajući učitelji u Grčkoj, podučavali su ljude kako da se raspravljaju koristeći logiku. Veliki filozof Sokrat drži predavanja na javnim trgovima svima onima koji žele da slušaju ili učestvuju u raspravi. On visoko vrednuje traganje za pravom istinom, u odnosu na odnošenje pobede korišćenjem argumenata argumenata (suviše jednostavno po njemu), i ohrabruje ljude da misle svojom glavom. 387,355preHrista/B.C. Platon & Aristotel osnivaju škole u Atini. Platonova škola nosi naziv “Akademija”. Obe škole su fokusirane na istinu. Platon piše Republiku, opisujući sopstvenu viziju savršenog društva i obrazovanja, zasnovanih na socijalnom stanovištu. 100 pre Hrista/B.C. Organizovan je prvi program edukacije. Dvojica rimljana, poznatih kao Ciceron i Quintilian, imaju ideje koje su i dalje u upotrebi u savremenom zapadnom društvu. društvu. Ciceron tvrdi da bi obrazovanje trebalo proširiti na umetnosti i nauke. Quintilian kaže da bi obrazovanje trebalo zasnovati na sposobnosti ušenika da uči. 0 B.C./A.D. Isus podučava u Jerusalimu. 105 posle Hrista/A.D. U Kini su izumeli papir. 500-1500 posle Hrista/A.D. Ovaj period je u zapadnoj kulturi poznat pod nazivom “Srednji Vek”. To je era veoma sporog napretka ali su se ipak dešavali neki pomaci kada je u pitanju obrazovanje. U tzv. sobama za pisanje, monasi su kopirali veoma važne tekstove prepisujući ih rukom. Katolička crkva ima veoma veliki uticaj na sve vidove učenja tokom ovog perioda. Sveštenici podučavaju religiju, pisanje i nauke. 500 posle Hrista/A.D. Nalanda, veliki budistički univerzitet u Indiji, predstavlja dom za više od 10,000 studenata. To To 4
je najveće rezidencijalno mesto za učenje uz privremeni smeštaj u istoriji toga vremena. Predmeti su obuhvatali I religiozna učenja kao i filozofiju, gramatiku, medicinu. 999 posle Hrista/A.D. Avicenna, Iranski vodeći mislilac u oblasti medicine, piše Zbornik medicine/The Canon of Medicine/. Ovaj rad kao i ostali koje su napisali arapski, severno afrički i španski mislioci, imao je veliki uticaj na Evropske obrazovne ideje. 1000 posle Hrista/ A.D. Arapska škola i učenje. Evropljani uče Arapski sistem brojeva, koji se još j oš uvek koristi na današnjem zapadu. Sveštenici podučavaju religiju, pisanje i nauke. 1000 posle Hrista/ A.D. Arapska škola i učenje. Evropljani uče Arapski sistem brojeva, koji se još jo š uvek koristi na današnjem zapadu. Sveštenici podučavaju religiju, pisanje i nauke. 1150-1250 Osnovani tzv. "Moderni" univerzitieti: 1150 god., Paris/Sorbonne. 1209 god, Cambridge. 1249 god., Oxford. Sveti Toma Toma Akvinski, katolički teolog, aktivno radi na konceptu skolastike u Parizu. Univerzitieti počinju da nude mogućnost sticanja diplome iz različitih oblasti i predmeta. 1450 Patentirana je prva mašina za štampanje. štampanje. Ovo otkriće utiče na razvoj razvoj i poboljšanje pismenosti time što knjige postaju dostupnije i to širim društvenim slojevima. 1499 Desiderius Erasmus, Holandski nastavnik, počinje sa pročavanjima starih dokumenata. On savetuje nastavnike u Evropi da razmišljaju o literaturi a ne da je samo čitaju ili, prema potrebi, pamte određene delove. 1500 Period renesanse koji zahvata i čitav 17-ti vek, označava početak obnovljenog interesovanja za učenje. Italija se ističe kao posebno aktivna tokom dotičnog perioda. Sve više žena počinje da se obrazuje, iako je to i dalje nedostupno većini populacije, bez obzira na pol. Mnogo važnih matematičkih tekstova je prevedeno na korisne jezike, što je j e predstavljalo izuzetan podstrek daljem učenju i razvoju celokupne nauke. 1592 Počinje se sa izvođenjem Šekspirovih dela u Engleskoj. Pozorište je mesto gde filozofske ideje mogu biti naučene sa pozornice, pozornice, pomažući nepismenoj publici da se razvija razvija i razmišlja. 1620-te Izumeli su prvo računalo/ručno/ što je znatno pojednostavilo bavljenje matematikom.. 1690-te Mozak predstavlja prazan, prazan, neobradjeni komad škriljca. Engleski Engleski pesnik i filozof John Locke raspravlja o činjenici da smo rodjeni sa praznim umovima, a da obrazovanje treba postepeno da dovede do njihovog razvoja – i da, prema tome, obrazovanje treba započeti još u ranom detinjstvu. 1799 Prva "moderna" "moderna" osnovna osnovna škola. Johann Pestalozzi, Pestalozzi, Švajcars Švajcarski ki predavač predavač,, počinje počinje da osniva osniva škole širom Švajcarske Švajcarske i Nemačke Nemačke koje koriste tzv. tzv. “ciljne “ciljne lekcije”, lekcije”, sva čula i izražajnos izražajnostt kako bi pomogle deci pri učenju. 1837 Otvoreno prvo obdanište od strane Friedrich-a Francuskog, kao mesto gde mala deca mogu da uče i napreduju u razvoju pre polaska u osnovnu školu. 1926 Progra Program m pod imenom imenom Semes Semestar tar na Moru Moru predst predstavl avljao jao je prvo prvo organ organizo izovan vanoo studij studijsko sko putovanje sa 504 američka studenta. Prva stanica na tom putu je bila: Yokohama, Yokohama, Japan. 5
1951 Televizija kao učitelj. Jack LaLanne edukuje amerikance o važnosti obaveznog svakodnevnog svakodnevnog vežbanja . To je nastavio da radi pune 34 godine. 1960-te Uređaji na bazi multi-medija osvajaju učionice. Projektori sa slajdovima i filmskom trakom, kao i kasetofoni su uobičajena stvar. 1970-te Poja Pojava va elek elektro trons nski kihh ma mate tema matič tički kihh kalk kalkul ulat ator oraa tzv tzv. digi digitro trona na izaz izazva vala la je stra strahh me među đu predavačima da će studenti i učenici zaboraviti da rade osnovne matematičke operacije. Istorija je dokazala da su bili potpuno u pravu.. Rane 1980-te Televizija u učionici. Činjenica da su jeftini VCR uređaji postali lako dostupni za rezultat je imala da učenje putem videa bude standardna pojava. 1980-te Popularizacija društvenih koledža i tzv. tzv. tehničkih škola. Ovo je perfektno rešenje za one ljude koji žele dodatno obrazovanje bez upisa na univerzitete. Kasne 1980-te Kompjuteri dolaze u škole. U školama se mogu primetiti modeli proizvedeni od strane Apple-a and IBM-a, ali će proći još neko vreme pre nego postanu korisni za većinu studenata 1991 Charter škole. U.S. država Minnesota, koju su sledile i ostale države članice, donosi zakon koji dozvoljava rad školama koje ne poštuju standardna pravila./curriculum. Kasne 1990-te Razvoj intern interneta eta omo omogu gućav ćavaa kom komuni unika kacij cijuu kao i trenut trenutan an pristu pristupp Intern Internet et menja menja sve. Razvoj informacija, bilo kojoj osobi širom sveta, putem konekcije. Sadržaj se dopunjava i evoluira neverovatnom brzinom tako tako da je moguće baviti se istraživanjima na bilo koju temu pa čak i virtuelno. Razvijaju se kursevi za E-learning/elektronsko učenje putem kojih je polaznicima omogućeno da uče on-line.
6
3.UČENJE NA DALJINU I E-UČENJE Iako je tek od skoro ušao u širu upotrebu, sistem učenja na daljinu svoje početke beleži još pre više od 100 godina. 1892. godine Penn State University, USA (www.psu.edu) (www.psu.edu) je sa još dva univerziteta razvio sistem za dostavljanje materijala za učenje u ruralnim predelima Sjedinjenih Američkih Država kao način pristupa širem krugu studenata koji nisu mogli da poh pohađ ađaj ajuu univ univer erzi zite tet. t. Kami Kamion onet etim imaa je dist distri ribu buira irana na pošt poštaa sa ma mate terij rijal alim imaa za učen učenje je studentima koji su živeli daleko od obrazovnih centara, ali su želeli da se obrazuju. Sa tehnološkim razvojem, pojavile su se nove mogućnosti za učenje na daljinu: obrazovne emisije na radiju (1920), nastavna televizija (1950), korišćenje satelita (1970) i kablovske televizije (1980) za brz prenos obrazovnih multimedijalnih materijala na daljinu. Zajednička karakteristika svih ovih sistema jeste da su bili jednosmerni i asinhroni. Učenici su slušali ili gledali obrazovne kurseve, ali ni na koji način nisu mogli da postave pitanje predavaču ili razmene mišljenja sa učenicima na drugom kraju sveta koja su u isto vreme pratili ista predavanja. Ova situacija se izmenila uvođenjem sistema video konferencija (sredinom 1980), ali je u to vreme ovaj sistem bio veoma skup i dostupan uskom krugu ljudi. Pojavo Pojavom m jeftin jeftinih ih ličnih ličnih računa računara ra pojavl pojavljuj jujuu se materi materijali jali za učenj učenjee koji koji koriste koriste mogućnosti računara – da se naprave lekcije koje osim teksta nose i zvuk, sliku ili filmske zapise, ali i mogućnost da se naprave interaktivni obrazovni materijali i testovi znanja i veština. Ovi obrazovni materijali se u početku distribuiraju na disketama, kasnije na kompakt diskovima i putem Interneta. Učenje uz pomoć računara dobija naziv elektronsko učenje (skraćeno e-učenje, eng. e-learning). Nove mogućnosti za jeftino snimanje i montiranje filmova filmova ili obradu obradu zvuka zvuka i slike, slike, ranije ranije dostup dostupne ne samo samo profes profesion ionaln alnim im produc producen enats atskim kim kućama sada su postale pristupačne školama i nastavnicima, svima kojima je dostupan lični računar. Otvorene su mogućnosti da multimedijalne obrazovne sadržaje prave široki krugovi nastavnika, a pojavom Interneta i mogućnost da se ovi sadržaji razmenjuju širom sveta. Mnoštv Mnoštvoo ideja ideja i mog mogućn ućnost ost njihov njihovee brze brze razmen razmenee i distrib distribuci ucije je posre posredst dstvom vom Intern Interneta eta značajno značajno je poboljša poboljšalo lo kvalitet kvalitet obrazovno obrazovnogg materijala materijala,, a pojavilo pojavilo se i interesova interesovanje nje za korišćenje novih za individualizaciju procesa učenja. Uočena je mogućnost da se prikaz i dizajn obrazovnog materijala prilagodi učenicima sa posebnim potrebama (npr. korišćenje ispisa vrlo velikim slovima na ekranu za slabovide učenike ili emitovanje zvuka posredstvom računara i zvučnika koji nosi pročitani tekst umesto ispisa teksta). Talentovani učenici zainteresovani za oblasti u kojima postoji veoma mali broj stručnih nastavnika mogu posredstvom Interneta da uče od nastavnika koji se nalaze na drugom drugom kraju kraju sveta. sveta. Moguć Mogućnos nosti ti da se učenje učenje prilago prilagodi di potreb potrebama ama i predis predispoz pozici icijam jamaa pojedinca delovale su neograničeno. Stvarnost je pokazala da su mnoga očekivanja od eučenja bila preterana. Iako je uvođenje e-učenja, naročito u fakultetsko obrazovanje, za mnoge obrazovne institucije postala dobra ekonomska prilika za neke i zakonska obaveza, za sada su mogućnosti koje ovaj vid učenja pruža slabo iskorišćene. Najveću ulogu u brzom razvoju eučenja ima Internet i njegov razvoj. Učeniku je potreban računar i Internet veza da bi mogao da pristupa resursima za učenje koje takođe preuzima sa Interneta. Na Internetu postoji veliki broj broj bespl besplatn atnih ih Web stran stranaa za učenje učenje na daljin daljinu, u, sa izuzet izuzetno no korisn korisnim im i raznov raznovrsn rsnim im sadržajima. Čuveni MIT (Massachusetts Institute of Technology) je postavio otvoreni sistem za pristup svojim nastavnim sadržajima na adresi http://ocw.mit.edu . Za svaku izabranu temu mogu se preuzeti materijali za učenje, ispiti, a opisana su potrebna predznanja i sadržaj kursa. Nek Nekii od ovih ovih kurs kursev evaa imaj imajuu i mu mult ltim imed edij ijal alne ne sadr sadrža žaje je koji koji se nala nalaze ze na adre adresi si http://ocw.mit.edu/OcwWeb/Global/OCWHelp/avocw.htm. Pre pregleda ovih materijala student može da preuzme propratnu dokumentaciju kako bi imao detaljniji detaljniji uvid u materiju. materiju. Drugi primer primer Web lokacije lokacije koja daje pristup obrazovnim obrazovnim sadr sadrža žajim jimaa jest jestee Web loka lokaci cija ja obra obrazo zovn vnee inst institu ituci cije je tehn tehnič ički kihh nauk naukaa „Par „Paris isT Tech“ ech“ http://grad http://graduate uatescho school.pa ol.pariste ristech.o ch.org, rg, koja takođe takođe nudi preuziman preuzimanje je različitih različitih materijala materijala za 7
učenje na francuskom jeziku. Ovi primeri predstavljaju jednosmerne i jednostavne primere еučenja učenja gde ne postoj postojii intera interakci kcija ja između između nasta nastavni vnika ka i učenik učenika, a, niti niti između između učenik učenika. a. Stimulativno okruženje za učenje, bilo u učionici ili na mreži, mora da omogući transfer znanja od nastavnika ka učeniku, ali i mogućnost komunikacije između nastavnika i učenika radi razjašnjavanja i nadogradnje znanja. Učenje u grupi vršnjaka i saradnja učenika pri učenju deo je stimulativnog okruženja za učenje. Da bi se na mreži napravilo ovakvo virtuelno okruženje za učenje, osmišljen je softve softverr koji koji omo omoguć gućava ava pravlj pravljenj enjee i čuvan čuvanje je multime multimedij dijaln alnih ih obraz obrazovn ovnih ih materi materijal jalaa u elektr elektrons onskom kom obliku obliku,, pojed pojedina inačno čno dosta dostavlj vljanj anjee ovih ovih materi materijal jalaa i zadat zadatak akaa učenic učenicima ima i testiranje znanja učenika. Svi rezultati učenja moraju se za svakog učenika beležiti u bazu podataka radi praćenja i analize procesa učenja. Komunikacija između učenika i nastavnika obavlja se elektronskom poštom ili putem foruma na kojima učestvuju, razmenjuju mišljenja i sarađuju svi učenici iz grupe. Ovakav Ovakav zatvor zatvoren en i kontro kontrolis lisan an sistem sistem eučenj eučenja, a, koji koji dobro dobro mod modeli elira ra stimul stimulati ativno vno okruženje za učenje, naziva se Learning Management System (LMS). Dobar LMS sistem treba da bude standardizovan, odnosno treba da podržava SCORM (Sharable Content Object Reference Model) koji predstavlja skup standarda i pravila za učenje zasnovano na Webu .
3.1 Karakteristike sistema za učenje na daljinu Osnovne karakteristike ovakvog modela učenja: obrazovanje ili obuka koja se nudi učenicima na različitom mestu od nastavnika ili izvora informacija programi ili kursevi učenja na daljinu mogu biti prilagodjeni različitim osobinama učenika, a razlikuju se po tehnologiji koja se koristi, po strukturi programa (kursa), po stepenu nadzora polaznika učesnici kod učenja na daljinu: osobe koje kreiraju i distribuiraju materijale za učenje i učenici organizatori kurseva ili programa: obrazovne i naučne institucije za svoje učenike i studente (i za ostale ostale), ), kom kompan panije ije ili njihov njihovii delov delovii za svoje svoje zapos zaposlen lene, e, pojed pojedinc inci: i: konsul konsultan tanti, ti, nastavnici,... polaznici kurseva (programa): 1.odrasli – “netradicionalni studenti” 2.zaposleni bez mogućnosti da pohadjaju nastavu 3.osobe koje zahtevaju više aktivnosti i interakcije kod učenja 4.lica sa fizičkim ograničenjima ili poremećajima 5.osobe geografski udaljene od obrazovnih centara.
8
4. UČENJE PREKO INTERNETA Učenje putem Interneta može se definisati kao oblik edukacije u kojem se nastavni sadržaji prezentiraju polaznicima putem Interneta. Pri tome je osnovni zahtev koji se postavlja pred učesnike obrazovnog procesa posedovanje računara s priključkom na Internet. Kada je reč o programskoj podršci koja se koristi prilikom edukacije putem Interneta, najčešće se koriste koriste tzv. tzv. Courseware Courseware alati, alati, koji omogućuj omogućujuu skladište skladištenje nje obrazovnih obrazovnih sadržaja sadržaja na Web Server Serveruu i njihov njihovoo povezi povezivan vanje, je, kom komuni unikac kaciju iju me medju dju učesni učesnicim cimaa obrazo obrazovno vnogg proces procesa, a, upravljanje učenjem te proveru znanja putem raznih testova za samoproveru. OBUKA ZASNOVANA ZASNOVANA NA WEBU, WBT–WEB WBT–WEB BASED BASED TRAINING TRAINING se vrši objavljivanjem sadržaja za učenje na WEB sajtu (Internet prezentaciji) obrazovne ustanove. Prednosti ovakvog metoda distribucije materijala za učenje su: brza distribucija, učenici preko WWW pristupaju pristupaju ponudjen ponudjenom om materijalu materijalu,, moguće moguće je uključiti uključiti hipermedijs hipermedijske ke materijale, materijale, servis mogu koristiti pojedinci ili grupe istovremeno, mogućnost povezivanja „linkovanja”, multimedij multimedijalnos alnostt sadržaja, sadržaja, jednostavn jednostavnost ost obnavljan obnavljanja ja i publikacij publikacijee sadržaja sadržaja,, mogućnos mogućnostt administriranja pristupa, interaktivnost sadržaja itd. E-mail je najjednostavniji oblik asinhrone interakcije i najčešće se koristi samo kao dodata dodatakk uz druge druge oblike oblike kom komun unika ikacij cije. e. Predno Prednosti sti korišć korišćen enja ja e-mail e-maila: a: jednos jednostav tavnos nostt pri korišć korišćenj enju, u, kom komuni unikac kacija ija je privat privatna, na, omo omoguć gućava ava dovolj dovoljno no vremen vremenaa za razmiš razmišlja ljanje nje i odgovor. Mailing liste su servis sa sličnim oblikom interakcije, prednosti i nedostaci kao email, prednosti poštanskih listi i obezbedjuje jednostavnost jednostavnost u korišćenju, prilagodjenost radu s grupom, omogućava deljenje studenata i organizaciju u nekoliko manjih grupa čiji učesnici imaju odredjene srodne karakteristike. On-line forumi kao i liste omogućuju javne rasprave, šalju se pitanja, odgovori, razmjenjuju mišljenja, moguće je otvoriti vlastitu diskusijsku grupu po odredjenoj temi. Ovaj način komunikacije omogućava da velike datoteke ne zauzimaju prostor na našim diskovima, omogućavaju obučavanje obučavanje prepiskom, upotrebom prenosa fajlova, za prenos materijala kursa, i formiranje oglasnih tabli za komunikaciju sa nastavnikom. Sinhrona na kom komuni unikac kacija ija bazira bazirana na na tekstu tekstualn alnim im Inte Intern rnet et relay relay chat chat (IRC (IRC)) je Sinhro porukama preko Interneta ili Intraneta u stvarnom vremenu i omogućava povezivanje učenika s pribli približno žno jednak jednakim im znanje znanjem, m, ravnop ravnoprav ravnos nostt učenik učenika, a, objekt objektivn ivnos ostt ocene ocene i mog mogućn ućnost ost nadoknadjivanja nadoknadjivanja propuštenog sadržaja. Videokonferencije. Deljene aplikacije (Whiteboards) je način sinhrone interakcije u kojem učenici učestvuju u zajedničkom radu na softverskoj aplikaciji. Postoje dva načina korišćenja podjeljene aplikacije: kao sredstvo učenja kako se koristiti aplikacija i za učenje konc koncep epat ataa i vešti veština na.. Pred Predno nost stii ovak ovakvo vogg nači načina na inte intera rakc kcij ijee su simul simulir iran anje je stva stvarn rnos osti ti i podsticanje zajedničkog učenja.
9
5.LINK DISTANCE LEARNING SYSTEM LINK-ov DISTANCE LEARNING SYSTEM (DLS) - SISTEM ZA UČENJE NA DALJINU je zasnovan na korišćenju savremene ICT tehnologije u gotovo svim elementima proce procesa sa učenja učenja.. Učenje Učenje u mreži mreži računa računara ra preko preko Intern Interneta eta,, odnosn odnosnoo Intran Intraneta eta predst predstavl avlja ja osnovnu ideju ovog sistema. Internet odnosno Intranet se koristi za ostvarivanje uslova za Interakciju korisnika sa sadržajem, predavačima (autorima) i ostalim učesnicima u Distance Learning modelu učenja. Ovo softversko rešenje zadovoljava sve buduće očekivane potrebe održavanja DL kurseva različitih vrsta: kursevi računara, stranih jezika, tematski seminari, poslovni kursevi, predmeti iz tradicionalnog školstva (matematika, fizika, istorija itd.). LINK LINK DLS omo omoguć gućava ava rad „na „na zemlj zemlji“ i“ i kom komple pletno tno upravl upravljan janje je kurse kursevim vimaa na Internetu kao i ostvarivanje dvosmerne komunikacije i razmene podataka. Sistem je generalno namenjen svim organizacijama koje organizuju obuke kadrova ili obrazovnim ustanovama bez razlike. 5.1.Korisnici sistema Sistem pokriva potrebe sledećih glavnih grupa korisnika: Autori, predavači, instruktori, voditelji kurseva, nastavnici Administrativno osoblje, organizatori nastave, adminstratori sistema, menadžeri obuke Studenti, polaznici kurseva, učenici, zaposleni u kompanijama.
Glavni elementi Distance Learning sistema: sistem kreiranja kursa sistem za pripremu kursa - vođenja kroz kurs sistem testiranja sistem praćenja napredovanja korisnika sistem praćenja statusa korisnika. Podsistemi: podsistem za evidenciju korisnika podsistem za kreiranje i upravljanje kursevima podsistem za kreiranje materijala za učenje univerzalni podsistem prikaza materijala podsistem za testiranje podsistem bodovanja, praćenja napredovanja podsistem praćenja korišćenja podsistem organizacije kurseva podsistem komunikacije i obaveštavanja obaveštavanja hijerarhija pristupa podsistem kvaliteta stablo i baza znanja (pojmovnik, Faq, Search).
5.2.Mogućnost 5.2.Mogućnost isporuke gotovih sadržaja Distance Learning System može biti kompletno pripremljen za potrebe Vaše Vaše organizacije za održavanje DL kurseva u sledećih nekoliko oblasti: Računarstvo Strani jezici Prodaja Menadžment Marketing
10
Kvalitet itd.
6. PREDNOSTI UČENJA NA DALJINU Student svoje prednosti vidi u: • smanjenju troškova stanarine i ostalih troškova vezanih za boravak u mestu održavanja studija • mogućnosti da bira studijski program i studira van mesta svog prebivališta bez potrebe za njegovom promenom • izboru škole van fizičkih granica matične zemlje • mogućnosti da radi za vreme studiranja nezavisno od mesta održavanja studija • prevazilaženju nemogućnosti da posećuje tradicionalnu nastavu usled nekog od svojih trajnih ili privremenih fizičkih problema, oštećenja ili bolesti • samoorganizovanju vremena za učenje (visoka motivacija, planiranje vremena i sposobnost sposobnost za analizu i sintezu sadržaja koji se uči) i dr. Učenje na daljinu u odnosu na klasični „tradicionalni” pristup učenju pokazuje sledeće prednosti: • omogućuje stalno učenje (lifelong learning) i profesionalno usavršavanje • učenici uče nezavisno, vlastitim tempom, na mestu i u vremenu koje sami odaberu, na raspolaganju im je veliki broj predmeta, koje nude različite institucije ili nastavnici-pojedinci • vlastiti tempo - učenici prolaze kroz materijal za učenje onom brzinom i onoliko puta koliko žele • mesto učenja može se odabrati – zavisi od medija koji se koristi za distribuiranje materijala za učenje (uči se na poslu, kod kuće...) • dostupnost tema koje ne nude kursevi/programi u tom području – učenici pronalaze i pohadjaju programe koji ih zanimaju, i ako ih ne nude obrazovne ili poslovne institucije u mestu u kojem žive ili rade • učestvovanje u najkvalitetnijim ili najprestižnijim programima – učenik može “pohađati” barem neke kurseve na kvalitetnim institucijama ili koje drže poznati stručnjaci bez promene mesta boravka • odabiranje svog načina učenja – aktivno ili pasivno učenje, različiti nivoi interakcije: “klasični” pisani materijal uz vodjenje vlastitih beleški, interaktivne simulacije, diskusija sa ostalim učenicima (e-mail, telekonferencije, ...), više multimedije - grafike, animacije, zvuka,... • praktičan rad sa različitim tehnologijama – stiču se ne samo informacije o onome što se uči, nego i dodatna znanja i veštine o korišćenju različitih tehnologija, omogućuje se polazniku da postigne i zadrzi nivo “pismenosti za 21. vek” • Samostalno učenje i interakcija – i nastavnici uče od učenika koji samostalno traže izvore informacija.
11
7.OBRAZOVANJE NA DALJINU KOD NAS
9. ZAKLJUČAK Razvoj "Distance learning-a" u svetu danas je dostigao jednu od prelomnih tačaka. Veliki broj svetski priznatih visokoškolskih ustanova u svom programu studija kao obavezan izbor izbor savre savremen menog og načina načina obraz obrazova ovanja nja prime primenju njuju ju ovu katego kategoriju riju učenja učenja,, kao ozbiljn ozbiljnoo organizovane programe koje karakteriše veliki broj polaznika (podaci za 2003 godinu prema Američ Američkoj koj asocij asocijajc ajciji iji za učenje učenje na daljin daljinu, u, ukazuj ukazujuu na oko 3.000. 3.000.000 000 studen studenata ata koji koji primenjuju neku od formi "distance learning" u svom obrazovanju. Nabrojaćemo samo neke od najznačajnijih institucija koje primenjuju u svom obrazovnom radu distance learning: u SAD to su National Techological University, Vestern Governors University, University of Phoenix, California Distant Lerning Program, Columbia Network for Engineering Education, u Evropi The International Council for Open and Distance Education – Oslo, United Kingdom Open University, University, Virtual University Enterprises, University for Industry itd. Uvodjenje obrazovanja na daljinu možemo sagledati i kao evolutivan razvoj novog načina obrazovanja. Učenje na daljinu odnosno "distance learninig" ujedno je izazov i orudje za poboljšanje i unapredjenje obrazovnih procesa kod nas i jedan je od temelja za nove i bolje načine upravljanja znanjem. Intenzivno uvodjenje informacionih tehnologija u obrazovne procese postao je prioritet modernih visokoobrazovnih visokoobrazovnih institucija širom sveta. Dobra svojstva ovog modela toliko su bitna da mnogi ljudi daju prednost ovom načinu obrazovanja. Mnoge obrazovne ustanove usvajaju novu tehnologiju i prilagođavaju svoje postojeć postojećee programe za obrazovanje obrazovanje na daljinu. daljinu. Internet Internet daje obrazovanju obrazovanju potpuno potpuno novu dimenziju. Budućnost još više obećava. Nove tehnologije za prenos govora i slike u realnom vremenu učini će obrazovanje putem Interneta još kvalitetnije i popularnije.
12
PRILOG 1 PROCES ŠKOLOVANJA U VARIJANTI DISTANCE LEARNING Početak rada u Distance Learning-u Nakon obavljenog upisa, polaznici u DL varijanti se unose u Distance Learning System (DLS) i dodeljuju im se prvi kursevi. Sve neophodni materijali za učenje se šalju poštom, u sklopu DL paketa, koji dobijaju svi polaznici u Distance Learning-u. Sadržaj DL paketa · · · · ·
Materijali za učenje na na CD-u Username i password za pristup DLS-u DLS-u Uputstvo za korišćenje korišćenje DLS-a Uputstvo za za izradu seminarskih radova Pravila školovanja školovanja za DL polaznike
Dinamika učenja Polaznik u varijanti Distance Learning sam bira dinamiku i vreme učenja, što znači da nije u obavezi da prati sve kurseve istovremeno. Kursevi se sastoje iz određenog broja nastavnih modula, čije otvaranje i praćenje je vremenski proizvoljno od strane svakog polaznika. Završetak rada iz pojedinih kurseva nije vezano za ostale kurseve. Provera znanja tokom kursa Tokom svakog kursa polaznici u DL varijanti imaju proveru znanja nakon svakog pređenog nastavnog modula. Način provere znanja zavisi od vrste i prirode kursa, a može da se sastoji od: · testa po modulu · seminarskog rada · projekta
Kontinuitet u radu Polaznik je u obavezi da nakon svakog nastavnog modula radi testove i projekte, čime stiče uslov za otključavanje sledećeg modula. Ovime je obezbedjen: · kontinuitet u radu svakog svakog polaznika, polaznika, · sticanje predznanja predznanja za prelazak na sledeće nastavne nastavne module.
Aktivnosti tokom kursa Pored navedenih provera znanja, svakom polazniku je ostavljena mogućnost aktivnijeg učešća u radu i to kroz: · · · · ·
postavljanje pitanja predavaču chat sa predavačima i ostalim kolegama kolegama diskusije sa ostalim polaznicima i kolegama kolegama na forumu predlaganje interesantnih interesantnih web adresa i tutorijala predlaganje novih novih pojmova za rečnik rečnik pojmova i dr. dr.
Sve navedene aktivnosti su implementirane unutar Distance Learning System-a, čime se olakšava rad i korišćenje, i izbegava upotreba dodatnih softverskih rešenja. 13 Takodje, sve navedene aktivnosti se dodatno kreditiraju i posebno vrednuju u konačnoj
10.LITERATURA [1.] www.link-elearning.com/linkd www.link-elearning.com/linkdl/elearning/eLearning.p l/elearning/eLearning.php hp [2.] www.sk.co.yu/200 www.sk.co.yu/2005/04/skin04.html 5/04/skin04.html [3.] www.teol.net/cms/view.php/3242.html [4.] www.clio.co.yu/b-plus/Ed www.clio.co.yu/b-plus/Edukacija.pdf ukacija.pdf [5.] www.elitesecurity.org/t167770 -Ucenje-Na-Daljinu [6.] Nikolić, Z., ’’Komunikacione ’’Komunikacione tehnologije tehnologije ‘’ ,Fakultet za industrijski menadžment, menadžment, ICIM plus – Izdavački centar za industrijski i ndustrijski menadžment plus, Kruševac, 2005. [7.] www.it-akademija.com [8.] www.mingl.org [9.] www.clio.co.yu [10.] www.e-learning.com [11.] www.uticnetba.ba
14
