Elasticnost Cijena i Tacka Pokrica-SeleskovicE

 INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK 

INTERNATIONAL UNIVERSITY TRAVNIK 

INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK  EKONOMSKI FAKULTET TRAVNIK 

Elastičnost cijena i tačka pokria SEMINARSKI RA!

"re#$et% Teorija i politika cijena

Mentor: Prof. dr. Ibrahim Jusufranić Jusufrani ć

Student: Elmir Selesković Selesko vić Br. indeksa: E-39!"

#ravnik$ mart %&!'.

Sa#r&aj

()*+ ....................................................................................................................................... % !. E,S#I/*S# 0IJE/ .................................................................................................... 3 !.!. 1ratkoro2na i duoro2na elasti2nost 4i5ena.................................................................. 6 %. 0JE/*)/ E,S#I/*S# P*#78/JE I P*/(+E ..............................................  %.!. 05enovna elasti2nost otra;n5e ....................................................................................  %.!.!. 1lasifika4i5a....................................................................................................... " %.!.%. ,u2na 45enovna elasti2nost otra;n5e................................................................ < %.!.3. (nakrsna 45enovna elasti2nost otra;n5e u 5edno5 ta2ki.................................. !& %.%. 05enovna elasti2nost onude...................................................................................... !! %.%.!. 1lasifika4i5a..................................................................................................... !% 3. #1 P*17I= ............................................................................................................ !3 >1,J(1 ........................................................................................................................ !" ,I#E7#(7 ....................................................................................................................... !'

UVO!

1

+a bi se uoće molo ovoriti o elasti2nosti 4i5ena i rim5enama onude i otra;n5e na tr;i?tu$ neohodno 5e rvo definirati same o5move onude i otra;n5e. >akon onude i otra;n5e 5e ekonomski model odre@ivan5a 4i5ene na tr;i?tu. >akl5u2ak  modela 5e da će u tr;i?no5 ekonomi5i 5edini2na 4i5ena Aa odre@eno dobro varirati dok se ne smiri u ta2ki d5e će koli2ina ko5u Aahti5eva5u ku4i o trenutno5 4i5eniC biti 5ednaka koli2ina isoru2eno5 od strane roiAvo@a2a o trenutno5 4i5eniC$ ?to reAultira tr;i?nom ravnote;om 4i5ene i koli2ine. etiri osnovne Aakonitosti onude i otra;n5e su: !. %. 3. 6.

ko otra;n5a raste$ a oskrba osta5e neromi5en5ena$ to vodi do vi?e ravnote;e 4i5ena i koli2ina vi?e 4i5ene robeC. ko se otra;n5a sman5u5e$ a oskrba osta5e neromi5en5ena$ to vodi do ni;e ravnote;e 4i5ena i koli2ina ni;e 4i5ene robeC. ko onuda raste$ a otra;n5a osta5e neromi5en5ena$ to vodi do ni;e ravnote;e 4i5ena i koli2ina ni;e 4i5ene robeC. ko onuda ada$ a otra;n5e osta5e neromi5en5ena$ to vodi do vi?e ravnote;e 4i5ena i koli2ina vi?e 4i5ene robeC.

'( ELASTI)NOST CI*ENA

2

 /akon ?to su definirane osnovne Aakonitosti onude i otra;n5e u nastavku će biti obra@ena i  rim5ena onude i otra;n5e na tr;i?tu. 1orisnost rim5ene onude i otra;n5e u raksi direktno 5e ovisna o brAini reak4i5e istih na rom5ene na tr;i?tu. >asiurno 5edna od na5va;ni5ih rom5ena na tr;i?tu ko5a direktno ut5e2e na rom5ene onude i  otra;n5e 5est rom5ena 4i5ena. 1ako rom5ene 4i5ena na tr;i?tu ut5e2u na krivu onude i  otra;n5e romatra se indikatorom ko5i Aovemo koefi4i5ent elasti2nosti. IA samoa se naAiva mo;e Aakl5u2iti da ova5 indikator m5eri ut5e4a5 rom5ene 4i5ene na tr;i?tu na onudu i  otra;n5u i m5eri intenAitet ut5e4a5a elasti2nostC.

Elastičnost potra&nje   45enovnu elasti2nostC m5eri ut5e4a5 rom5ene 4i5ena na tr;i?tu na koli2inu dobara i uslua ko5a se na tom istom tr;i?tu otra;u5e uA ceteris paribus uv5et sve ostale vari5able na tom tr;i?tu dr;imo neromi5en5enimaC. PokaAu5e nam intenAitet reak4i5e  otra;ivane koli2ine na rom5enu 4i5ene. *ća formula lasi: elastičnost potražnje = postotna promjena tražene količine / postotna promjena cijene

Elastičnost pon+#e  m5eri reak4i5u onude na tr;i?tu Abo novonastalih rom5ena 4i5ena i ra2una se kao: elastičnost ponude = postotna promjena ponuđene količine / postotna promjena cijene

'('(

Kratkoročna i #+,oročna elastičnost cijena

3

1od analiAe onude i otra;n5e nu;no 5e raAlikovati kratki i dui rok$ odnosno kod utvr@ivan5a veli2ina rom5ene onude i otra;n5e otrebno 5e Anati koliko 5e vremena bilo  otrebno Aa rom5enu. Kratki rok   se odnosi ulavnom na raAdobl5a do odinu dana$ a #+,i rok   se definira kao raAdobl5e ko5e 5e otrebno otro?a2ima i roiAvo@a2ima da se otuno rilaode romi5eni 4i5ene.( ravilu se kratkoro2ne i duoro2ne krive onude i otra;n5e Aa nekim dobrom Ana2a5no me@usobno raAliku5u. 1od veliko bro5a dobara 5e 45enovna elasti2nost otra;n5e mnoo veća u duom roku neo u kratkom roku navike$ oveAana dobraC. Me@utim$ s nekim se dobrima doa@a uravo surotno$ odnosno otra;n5a 5e u duom roku man5e elasti2na neo u kratkom. 7adi se ulavnom o tra5nim dobrima i dohodovne elasti2nosti se raAliku5u u duom i kratkom roku.

Slika '( a- .en/in% kratkoročna i #+,oročna kri0a1 2- A+to$o2ili% kratkoročna i #+,oročna kri0a

Posmatra5ući Sliku !a$ mo;e se vid5eti da u kratkom roku$ orast 4i5ene ima tek mali u2inak  na koli2inu otra;n5e Aa benAinom. )oAa2i će mo;da voAiti man5e$ ali neće Dreko noći  romi5eniti vrstu automobila ko5i voAe. Me@utim$ u duom roku voAa2i će o2eti voAiti man5e automobile ko5i man5e tro?e$ a će u2inak rom5ene 4i5ene biti veći. +akle$ otra;n5a 5e elasti2ni5a u duom neo u kratkom roku. Posmatra5ući Sliku !b$ mo;e se vid5eti da kod otra;n5e Aa automobilima imamo obrnuti slu2a5. ko 4i5ena automobila oraste$ otro?a2i će u o2etku ododiti kuovinu novih automobila$ a će bro5 rodanih automobila na odinu Anatno asti. Me@utim$ duoro2no$ stari će automobili dotra5ati i trebat će ih Aami5eniti$ a će odi?n5a koli2ina ko5a se otra;u5e  orasti. +akle$ otra;n5a 5e u duom roku man5e elasti2na neo u kratkom roku.

%. C*ENOVNA ELASTI)NOST "OTRA3N*E I "ONU!E

4

4('(

Cjeno0na elastičnost potra&nje

05enovna elasti2nost otra;n5e enl.  price-demand elasticity$ n5em. Preiselastizität der   NachfrageC redstavl5a m5eru ostotne rom5ene tra;ene koli2ine ko5a reAultira ostotnom  rom5enom 4i5ene. 7a2una se koristeći sl5edeću formulu:

 /a rim5er$ 45enovna elasti2nost otra;n5e od &$ da5e nam informa4i5u da se s ovećan5em 4i5ene od !F tra;ena koli2ina na tr;i?tu sman5u5e Aa &$F.

Gaktori ko5i ut5e2u na elasti2nost otra;n5e su: aC /u;nost dobara ko5a se tra;e - dobra out hrane i or5eva mora5u se kuovati neovisno o n5ihovo5 4i5eni i kuovno5 moći$  bC +ostunost sustituta - ukoliko se dobra 2i5a 5e 4i5ena orasla mou Aami5eniti nekim druim dobrom kravl5e ludilo$ teletina - iletinomC tada 5e n5ihova elasti2nost veća$ 4C )ri5eme dostuno Aa reak4i5u - vremensko raAdobl5e unutar ko5e moramo reairati na  rom5enu 4i5ene$ dC (dio u otro?a2evom bu@;etu - dobra ko5a ima5u velik udio u otro?a2evom dohotku su elasti2na.

4(4('( Klasi5ikacija 5

Mou se raAmotriti tri osnovna slu2a5a 45enovne elasti2nosti otra;n5e: aC Potra;n5a 5e elastična ako 5e ostotna rom5ena tra;ene koli2ine veća od ostotno  ovećan5a 4i5ene. 1od elasti2ne otra;n5e relativna rom5ena tra;ene koli2ine 5e veća od relativne  rom5ene 4i5ena.!  bC Potra;n5a 5e je#inično elastična ako 5e ostotna rom5ena istov5etna i kod 4i5ene i kod  otra;n5e. 1od 5edini2ne elasti2nosti otra;n5e relativne rom5ene tra;ene koli2ine i 4i5ena su  5ednake.% 4C Potra;n5a 5e neelastična ako 5e ostotna rom5ena tra;ene koli2ine man5a od  ostotno ovećan5a 4i5ene. 1od neelasti2ne otra;n5e relativna rom5ena tra;ene koli2ine man5a 5e od relativne  rom5ene 4i5ena.3

Slika 4( 6ra5o0i elastičnosti potra&nje

1 Prim5er elasti2ne otra;n5e: ko se ri orastu 4i5ena od ! F tra;ena koli2ina sman5i Aa re4imo 3 F tada se radi o

elasti2no5 otra;n5i. 2Prim5er 5edini2no elasti2ne otra;n5e: ko se ri orastu 4i5ena od ! F tra;ena koli2ina sman5i tako@er Aa ! F$ otra;n5a

ima 5edini2nu elasti2nost. 3Prim5er neelasti2ne otra;n5e: ko se ri orastu 4i5ena od ! F tra;ena koli2ina sman5i Aa re4imo &.3 F otra;n5a 5e

neelasti2na. 6

#ako@er$ mou se osmatrati i dva ekstremna slu2a5a: slu2a5 savr?eno neelasti2ne i savr?eno elasti2ne otra;n5e.

Sa0r7eno neelastična potra&nja  5e ona d5e tra;ena koli2ina ne reaira na rom5ene 4i5ena  beA obAira na to kolika ona bila1oefi4i5ent savr?eno neelasti2ne otra;n5e 5ednak 5e &.Hraf  savr?eno neelasti2ne otra;n5e 5e rava4 okomit na as4isu. Sa0r7eno elastična potra&nja   5e ona kod ko5e beskona2no mala rom5ena 4i5ena iAaAiva  beskona2no veliko ovećan5e tra;ene koli2ine.1oefi4i5ent savr?eno elasti2ne otra;n5e 5ednak   5e lus beskona2no.Hraf savr?eno elasti2ne otra;n5e 5e rava4 aralelan s as4isom.

Slika 8( 6ra5o0i sa0r7eno neelastične i sa0r7eno elastične potra&nje

to 5e kriva otra;n5e olo;eni5a to 5e elasti2nost otra;n5e veća i obrnuto$ ?to 5e krivul5a  otra;n5e strmi5a to 5e i elasti2nost otra;n5e man5a.

7

%.!.%. L+čna cjeno0na elastičnost ,u2na 45enovna elasti2nost se ne ra2una u 5edno5 ta2ki$ neo na intervalu iAme@u dvi5e ta2aka  o formuli:

 E  P  =

∆Q ∆ P 

⋅

 P % +  P ! Q% + Q!

Za#atak '( 7eresi5skom analiAom o4i5en5ena 5e sl5edeća funk4i5a otra;n5e:  K 3"& L 3P. aC *dredite otra;ivanu koli2inu ri 4i5enama od "&$ <& i !&& 1M$ te rika;ite rafi2ki funk4i5u otra;n5e. bC /a somenutim raAinama 4i5ena odredite elasti2nost otra;n5e i interretira5te 5e. 4C ( kolikom će ostotnom iAnosu rom5ena 4i5ene od !F unutar rasona od <& do !&& 1M uArokovati rom5enu otra;n5e

Slika 9( Anali/a ":;-

8

 E  P  =  E  P  =  E  P  =

∆Q ∆ P 

⋅

 P  Q

=

& − "&

!&&

!%& − !&& "&

"& − !%& <& ⋅

!&& − <& !%& !%& − !<& "& <& − "&

⋅

⋅

= −

= −%

!<&

= −!

ko ri 4i5eni od !&& 1M 4i5ena oraste Aa !F$ otra;ivana koli2ina će se sman5iti Aa F. ko ri 4i5eni od <& 1M 4i5ena oraste Aa !F$ otra;ivana koli2ina će se sman5iti Aa %F. ko ri 4i5eni od "& 1M 4i5ena oraste Aa !F$ otra;ivana koli2ina će se sman5iti Aa !F.

 E  P  =

∆Q ∆ P 

⋅

 P % +  P ! Q% + Q!

=

"& − !%& !&& + <& ⋅

!&& − <& "& + !%&

= −3

ko u intervalu iAme@u <& i !&& 1M do@e do orasta 4i5ena od !F$ otra;n5a će se u  ros5eku sman5iti Aa 3F.

Za#atak 4( Istra;ivan5e 5e okaAalo da 5e o4i5en5ena otra;n5a Aa 5ednom kn5iom P K '& L &$' . aC *dredite 4i5enu i koli2inu ri ko5ima kriva otra;n5e si5e2e koordinatne osi. bC Je li otra;n5a 45enovno elasti2na ili neelasti2na na raAini od '& kn5ia 4C IAra2una5te 45enovnu elasti2nost Aa sl5edeće kombina4i5e 4i5enakoli2ina kn5ia: 693&$ %<"&. dC *dredite kombina4i5u 4i5enakoli2ina ri ko5o5 5e 45enovna elasti2nost otra;n5e  5edini2na.

1oristeći Aadanu krivu otra;n5e$ dobivamo sl5edeće odatke: 9

 P  = &$

Q = !&&

Q = &$

 P  = '&

+akle$ ta2ke res5eka s koordinatnim osima su &$'&C i !&&$&C Q = '&$ P  = '& − &$' ⋅ '& = %!  E  P  =

∆Q ∆ P 

⋅

 P  Q

=

& − !&& %! ⋅

'& − & '&

= −&$6%9<'

Postotna rom5ena otra;ivane koli2ina 5e man5a od ostotne rom5ene 4i5ene$ a se otra;n5a smatra neelasti2nom (

 P  Q = 69  3&  E  P  =

∆Q ∆ P 

⋅

 P  Q

=

& − !&& 69 ⋅

'& − & 3&

= −%$33333

 P  Q = %<  "&  E  P  =

∆Q ∆ P 

⋅

 P  Q

=

& − !&& %< ⋅

'& − & "&

= −&$""""'

>a kombina4i5u 693& otra;n5a 5e elasti2na$ a Aa kombina4i5u %<"& neelasti2na.

10

 E  P  = −! ∆Q ∆ P 

= −!$6%<'

 P  = '& − &$'Q Q = M$ P  = M

− ! = −!$6%<' ⋅

'& − &$'Q

Q

− %Q = −!&&

Q = &  P  = 3

4('(8( Unakrsna cjeno0na elastičnost potra&nje + je#noj tački ∆Q x

 E  xy

=

Q x ∆ P   y

=

∆Q x ∆ P   y

⋅

 P  y Q x

 P  y

(nakrsna 45enovna elasti2nost otra;n5e u 5edno5 ta2ki okaAu5e  ostotnu rom5enu otra;ivane koli2ine dobra ko5a nasta5e kao reAultat ostotne rom5ene 4i5ene oveAano dobra

11

 E  xy

>

&

 E  xy

=

&

 E  xy

<

&

Sustituti /eovisna dobra  

1omlementi

4(4( Cjeno0na elastičnost pon+#e 05enovna elasti2nost onude enl.  price-supply elasticity$ n5em. Preiselastizität des  AngebotsC redstavl5a m5eru ostotne rom5ene u koli2ini ko5om se oskrbl5u5e tr;i?te$ a ko5a reAultira iA rom5ene 4i5ene roiAvoda.

Gaktori ko5i ut5e2u na elasti2nost onude su: aC 7asolo;ivost kaa4iteta roiAvodn5e - ukoliko se roiAvodn5a mo;e ovećati uA minimalne tro?kove otrebnih novih utro?aka Aa ro4es roiAvodn5e kako bi se na tr;i?tu rodalo vi?e uA vi?e 4i5ene tada 5e onuda elasti2na$  bC )ri5eme dostuno Aa reak4i5u - u roku od !& - ! dana oduAeća ne mou svo5u  roiAvodn5u rilaoditi novim 4i5enama na tr;i?tu nove metode roiAvodn5e$ radne sm5eneC već to iAisku5e dul5e vremensko raAdobl5e. ( su?tini$ 45enovna elasti2nost onude okaAu5e ostotnu rom5enu onu@ene koli2ine dobra ko5a nasta5e kao reAultat ostotne rom5ene 4i5ene.

7a2una se o formuli: ∆Q

 E S 

=

Q ∆ P 

=

∆Q ∆ P 

⋅

 P  Q

 P 

+io rom5ena u koli2ini oskrbl5enosti robom i Abo rom5ene vlastite 4i5ene mo;e le;ati u  omi4an5u resursa u n5eovu roiAvodn5u od oduAeća i industri5a ko5e se ukl5u2u5u u oskrbu  roiAvodima ko5i su blisko oveAani lede roiAvodn5eC s roiAvodom. 12

4(4('( Klasi5ikacija Mou se raAmotriti tri osnovna slu2a5a 45enovne elasti2nosti onude: aC Ponuda 5e elastičnakada 5e ostotna rom5ena nu@ene koli2ine veća od ostotne  rom5ene 4i5ena.6  bC Ponuda 5e  je#inično elastičnakada su ostotne rom5ene nu@ene koli2ine i 4i5ena  5ednake. 4C Ponuda 5e neelastičnakada 5e relativna rom5ena nu@ene koli2ine man5a od rom5ene 4i5ena."

 E  P 

>!

 E  P 

=!

 E  P 


Elasti2na onuda Jedini2no elasti2na onuda /eelasti2na onuda

4Prim5er elasti2ne onude: ko se 4i5ena dobra oveća Aa ! F a nu@ena koli2ina Aa re4imo 3 F$ onuda 5e

elasti2na. 5Prim5er 5edini2no elasti2ne onude: ko orast 4i5ena od !

F uAroku5e isti toliki orast nu@ene koli2ine$

 onuda 5e 5edini2no elasti2na. 6Prim5er neelasti2ne onude: ko orast 4i5ena od ! F

uAroku5e orast nu@ene koli2ine od re4imo &. F$

 onuda 5e neelasti2na. 13

#ako@er$ mou se osmatrati i dva ekstremna slu2a5a: slu2a5 savr?eno neelasti2ne i savr?eno elasti2ne onude.

Sa0r7eno elastična pon+#a 5e ona kod ko5e i na5man5a rom5ena 4i5ena uAroku5e  beskona2no veliki orast onude. Hrafi2ki se rikaAu5e rav4em aralelnim s as4isom$ dok   5e E  lus beskona2no. Sa0r7eno neelastična pon+#a  5e ona kod ko5e nu@ena koli2ina ne reaira na rom5ene 4i5ena. Hrafi2ki 5e rikaAana rav4em aralelnim s ordinatom dok 5e E  K &.

Slika <( 6ra5o0i elastične pon+#e

14

3.

TA)KA "OKRI=A

#a2ka okrića 5e ona koli2ina roiAvoda kod ko5e 5e ukuan rihod 5ednak ukunim tro?kovima tro?kovima rodanih roiAvoda$ t5. rashodimaC. *erativna dobit kod ta2ke  okrića 5ednaka 5e nuli. Menad;ment 5e vrlo Aainteresiran Aa kon4et ta2ke okrića 5er na temel5u tih odataka mou se doni5eti Ana2a5ne odluke$ kao nr. koliko roiAvoda treba  rodati da se ostine odre@eni iAnos oerativne dobiti$ koliko roiAvoda treba rodati da se ostvari odre@eni iAnos neto dobiti$ koliko roiAvoda treba rodati da se oravda ovećan5e tro?kova romo4i5e$ kako sman5en5e roda5ne 4i5ene mo;e ut5e4ati na oerativnu dobit$ itd. )rlo va;na informa4i5aAa svako menad;era5e koliko roiAvodamora rodati da se iAb5ene ubitak. *dnosno$koliko mora rodatida 5e oerativna dobitnula. ( svakom slu2a5uotrebno  5e navestineke osnovne retostavkeko5e su va;ne Aa rim5enu ta2ke okrića.  /a5va;ni5e retostavke su sl5edeće: N rom5ena raAine rihoda i tro?kova roiAlaAi samo Aborom5ene bro5a roiAvedenih i  rodanih roiAvodaO N ukuni tro?kovi di5ele se na fiksnu komonentu ko5a nevarira s rom5enom raAine oututaC i vari5abilnu komonentuko5a varira rom5enom raAine oututaO N kada se reAentira rafi2ki ona?an5e ukuno rihoda iukunih tro?kova 5e linearnoO N roda5ne 4i5ene$ vari5abilni tro?kovi o 5edini4i i fiksni tro?kovi u okviru 5edno relevantno obu5ma i raAdobl5aC sukonstantniO N analiAe se odnose na 5edan roiAvod$ kada se radi o vi?eraAli2itih roiAvoda tada se  retostavl5a konstantna roor4i5arodanih roiAvodaO N svi rihodi i tro?kovi se usore@u5u beA uAiman5a u ra2unvremenske referen4i5e nov4a. +a bi se moao koristiti kon4et ta2ke okrića otrebno5e rafi2ki i analiti2ki rikaAati elemente relevantne Aa iAra2unta2ke okrića. Hrafi2ki rikaA 5e vrlo rikladan Abo viAualne  er4e4i5e o ta2ki okrića. /akon toa otrebno 5e iAra2unati osnovne elemente ta2keokrića. #a2ka okrića na52e?će se rikaAu5e sl5edećim rafi2kimrikaAom:

15

Slika >( 6ra5ički prika/ tačke pokria

>a ra2unan5e ta2ke okrića o analiti2ko5 metodi otrebno5e definirati osnovne elemente i formule Aa iAra2un koli2ine irometa kod ko5e se ostvaru5e ta2ka okrića. Simboli Aa ra2unan5e ta2ke okrića: N 4 K roda5na 4i5ena o 5edini4i roiAvoda$ N vt K vari5abilni tro?kovi o 5edini4i$ N m4 K marinalna kontribu4i5a o 5edini4i 4 - vtC$ N F m4 K ostotak marinalne kontribu4i5e m4  4C$ N Gt K fiksni tro?kovi$ N  K koli2ina rodanih 5edini4a oututa$ N *d K oerativna dobit$ N /d K neto dobit$ N (t Kukuni tro?kovi )t  GtC$ N ( K rihod od roda5e.

Gormule Aa ra2unan5e ta2ke okrića:  rihodi - vari5abilni tro?kovi - fiksni tro?kovi K oerativna dobit 4 Q  C - vt Q C - Gt K *d  Q 4 - vtC K *d  Gt m4 Q  K *d  Gt 1oli2ina rodanih roiAvoda kod ko5e se ostvaru5e ta2kaokrića 5e:  K *d  Gt  m4C Marinalna kontribu4i5a 5e raAlika iAme@u 5edini2ne roda5ne4i5ene i 5edini2nih vari5abilnih tro?kova ko5a dorinosi okriću fiksnih tro?kova. Jednom kada su okriveni fiksni tro?kovi marinalna kontribu4i5a ovećava oerativnu dobit.  K Gt  m4 16

Prihod rometC kod ko5e se ostvaru5e ta2ka okrića: P K Gt  m4  4C Budući da 5e m44 ostotak marinalne kontribu4i5e$ tada 5e: P K Gt  Fm4 Postotak marinalne kontribu4i5e 5e ostotni udio marinalnekontribu4i5e u 5edini4i roda5ne 4i5ene.

ZAKL*U)AK   /akon ?to smo definirali osnovne Aakonitosti onude i otra;n5e $ te obradili i rim5enu  onude i otra;n5e na tr;i?tu$ Aakl5u2ili smo da korisnost rim5ene onude i otra;n5e u raksi direktno ovisi o brAini reak4i5e istih na rom5ene na tr;i?tu. >asiurno 5edna od na5va;ni5ih rom5ena na tr;i?tu ko5a direktno ut5e2e na rom5ene onude i  otra;n5e 5est rom5ena 4i5ena. 1ako rom5ene 4i5ena na tr;i?tu ut5e2u na krivu onude i  otra;n5e romatra se indikatorom ko5i Aovemo koefi4i5ent elasti2nosti. IA samoa se naAiva mo;e Aakl5u2iti da ova5 indikator m5eri ut5e4a5 rom5ene 4i5ene na tr;i?tu na onudu i  otra;n5u i m5eri intenAitet ut5e4a5a elasti2nostC.

17

LITERATURA !. Besanko$ Braeutiam$ %&&. %. Rornren$ 0. #.$ +atar$ S. M.$ Goster$ H.$ 0ost 44ountin$ Prenti4e Rall$ %&&3. 3. Paul . Samuelson i illiam +. /ordhaus$ TEkonomi5aT$ Mate$ >areb$ %&&&. 6. UUU.oslovni.hr . UUU.efu.hr  ". UUU.efA.hr 

18