Ekonomski Recnik - Miomir Jaksic

PC REÈNIK Ovaj re~nik sadì 1100 osnovnih pojmova koji se naj~e{}e sre}u u ud`benicima i ekonomskoj literaturi. Pojmovi su obra|eni leksikonski - kao krat kr atke ke de defi fini nici cije je i ab abec eced edir iran anii su su,, a mo mogu gu se pr pret etra raì ìva vati ti i po na nazi zivu vu od odre redn dnic icaa u programu ACROBAT READER . Autori:

prof. dr Miomir JAK[I] mr Nikola FABRIS mr Alesandra PRA[ÊVI] EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADU. Ad valorem porez - porez koji je proporcionalan vrednosti izdataka. Advaloremtarifa-poreznauvozobra~unatkaoprocenatvrednostiuvoza. Adaptivna o~ekivanja - pokazuju da pojedinci formiraju svoja budu}a o~ekivanja polaze}i od prose~nih vrednosti posmatrane pojave u pro{losti. Agregatna kriva ponude - koli~ina proizvoda koju su firme spremne da proizvode po razli~itim cenama. Agregatn Agreg atnaa kri kriva va tra tra`nj `njee - raz razli~ li~ite ite ko kombi mbinac nacije ije niv nivoa oa cen cenaa i kol koli~i i~ina na za koj kojee su trì{te roba i trì{te novca u ravnoteì. Agregatna ponuda - ukupna vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u privre pri vredi di za ras raspol poloì oìvom vompon ponudo udom m kap kapital itala, a, rad radaa i teh tehnol nologi ogije je (ta (tako| ko|ee poz poznat nat i kao potencijalni GDP). Agregatna tra`nja - suma tra`nji za teku}im proizvodom od strane svakog sektora privrede koji kupuje: doma}instava, privrede, vlade i kupovina u inostranstvu. Agregatn Agreg atnaa vre vredno dnost st - uku ukupna pna vre vredno dnost st nek nekee pro prome menlj nljive ive za ek ekono onomij mijuu kao celinu;npr.dru{tveniproizvodjeagregatnavrednostzaposmatranuprivredu.

1

Miomir Jak{i} - PC ESEJ

Agreg Agr egat atni ni ~a ~aso sovi vi - uk ukup upni ni br broj oj ~a ~aso sova va ra rada da sv svih ih ra radn dnik ikaa u pr priv ivre redi di u da dato tom m vremenskom periodu. Agregatni ciljevi - varijable koje dru{tvo postavlja za svoje ciljeve; npr. inflacija, nezaposlenost i dr. Agregatn Agreg atnii pri prihod hod - uku ukupni pni pri prihod hod kog kogaa su ost ostvar varili ili svi fak faktor torii pro proizv izvodn odnje je u privredi u datom vremenskom periodu. Akordni sistem - sistem u kome su radnici pla}eni odre|enom sumom za jedinicu koju proizvedu. Aktivisti~ka makroekonomija - makroekonomsku politiku smatra za rezultat ideolo{ki motivisanih odluka lidera razli~itih politi~kih partija. Partije reprezentuju dolednost razli~itih preferencija koje se ti~u makroekonomskih makroekonoms kih varijabli. Aktivizam - upotreba instrumenata monetarne i fiskalne politike da bi uticali na promenu privatne potro{nje. Ovaj pristup ekonomskoj politici je podvrgnut kritici monetarista. Akumulacija kapitala - rast zaliha postrojenja i opreme. Alternativni tro{kovi - tro{kovi za firmu kori{}enja sopstvenih inputa u odnosu na zaradu koju bi ti inputi mogli ostvariti u najpovoljnijem slu~aju. Analiza varijanse - test koji proverava obja{njen varijabilitet regresione analize kori{}enjem F statistike. Analiza vremenskih serija - tehnika predvi|anja budu}ih vrednosti vremenskih serija razmatranjem samo pro{lih podataka o vremenskim serijama. Anticikli~na politika - politika kreirana radi otklanjanja fluktuacija u poslovnom ciklusu. Antidampin{keobaveze-tarifekojeseprimenjujunaodre|enuzemljukao kazna za dampin{ka dobra.

2


Agreg Agr egat atni ni ~a ~aso sovi vi - uk ukup upni ni br broj oj ~a ~aso sova va ra rada da sv svih ih ra radn dnik ikaa u pr priv ivre redi di u da dato tom m vremenskom periodu. Agregatni ciljevi - varijable koje dru{tvo postavlja za svoje ciljeve; npr. inflacija, nezaposlenost i dr. Agregatn Agreg atnii pri prihod hod - uku ukupni pni pri prihod hod kog kogaa su ost ostvar varili ili svi fak faktor torii pro proizv izvodn odnje je u privredi u datom vremenskom periodu. Akordni sistem - sistem u kome su radnici pla}eni odre|enom sumom za jedinicu koju proizvedu. Aktivisti~ka makroekonomija - makroekonomsku politiku smatra za rezultat ideolo{ki motivisanih odluka lidera razli~itih politi~kih partija. Partije reprezentuju dolednost razli~itih preferencija koje se ti~u makroekonomskih makroekonoms kih varijabli. Aktivizam - upotreba instrumenata monetarne i fiskalne politike da bi uticali na promenu privatne potro{nje. Ovaj pristup ekonomskoj politici je podvrgnut kritici monetarista. Akumulacija kapitala - rast zaliha postrojenja i opreme. Alternativni tro{kovi - tro{kovi za firmu kori{}enja sopstvenih inputa u odnosu na zaradu koju bi ti inputi mogli ostvariti u najpovoljnijem slu~aju. Analiza varijanse - test koji proverava obja{njen varijabilitet regresione analize kori{}enjem F statistike. Analiza vremenskih serija - tehnika predvi|anja budu}ih vrednosti vremenskih serija razmatranjem samo pro{lih podataka o vremenskim serijama. Anticikli~na politika - politika kreirana radi otklanjanja fluktuacija u poslovnom ciklusu. Antidampin{keobaveze-tarifekojeseprimenjujunaodre|enuzemljukao kazna za dampin{ka dobra.

2


Antitrus Antit rustov tovska ska pol politi itika ka - uob uobi~a i~ajen jen ter termin min za pol politi itiku ku ko konku nkuren rencij cijee u SAD SAD,, ona zaokruàva vladine politike koje su kreirane da promovi{u konkurenciju me|u preduze}ima. Apresija Apres ijacij cijaa - sma smanje njenje nje vre vredno dnosti sti str strane ane val valute ute izr izraè aène ne u dom doma}o a}ojj val valuti uti.. Relativni porast vrednosti jedne valute u odnosu na druge valute; npr.: apresijacija dolara u odnosu na Nema~ku marku tokom 1980-1985, zna~ila je da se za 1 dolar moè kupiti vi{e nema~kih maraka nego pre. Apsolutna prednost - situacija u kojoj je pojedinac ili zemlja efikasnija u proizvodnji dobra u pore|enju sa drugim pojedincem ili zemljom. Apstinencija - odlaganje (uzdràvanje od) sada{nje potro{nje radi akumulacije kapitala koja }e u budu}nosti omogu}iti ve}u potro{nju ili dalju akumulaciju kapitala. Klasi~arska teorija kapitala po kojoj je kapital produkt uzdràvanja kapitalista od potro{nje. Asimetri~na informacija - razli~it nivo informacija dostupnih razli~itim ljudima u ekonomskm odnosu ili razmeni. Situacija u kojoj jedan u~esnik transakcije ima vi{e informacija od drugoga o kvalitetu proizvoda, ili usluge koja je predmet kupoprodaje. Aukcija - mesto na kome profesionalni kupci po posebnim pravilima kupuju i prodaju robe, ili hartije od vrednosti. Autokore Autok orelac lacija ija - pro proble blem m koj kojii se jav javlja lja u reg regres resion ionoj oj ana analiz lizii sa vre vremen menski skim m seri se rija jama ma,, ka kada da sl slu~ u~ajn ajnaa gr gre{ e{ka ka im imaa is isti ti zn znak ak,, ililii me menj njaa zn znak ak ~e ~esto sto;; to re rezu zult ltir iraa u preuveli~anim vrednostima vrednostima t testa i nepouzdanom R2 i F testu. Automatsk Auto matskaa stabi stabilizac lizacija ija - karak karakteris teristika tika ekon ekonomije omijeuu kojo kojojj pore poreski ski priho prihodi di zavise od nivoa dohotka; ekonomija se stabilizuje smanjenjem poreza kada opada dohodak. Automatski stabilizator - automatske promene poreza i tro{enja koja se javljaju tokom poslovnog ciklusa kojima se teì da se fluktuacije realnog GDP-a stabilizuju; npr. promene poreza i vladinih jednostranih pla}anja koje se javljaju kada se nivo dohotka menja. Oni pomaù stabilizaciji privrede. Autonomna veli~ina - nezavisna od nivoa dohotka, npr. autonomna potro{nja. 3


Autonom Auton omni ni izd izdaci aci - izd izdaci aci ko kojiji su odr odre|e e|eni ni fak faktor torima ima raz razli~ li~iti itim m od tek teku}e u}egg dohotka. Autsajder-osobakojaneradiuodre|enojfirmi;tooteàvadobijanjeposla u toj firmi, mada bi on prihvatio i niù nadnicu. Averch-Johnson (A-J) efekat - preveliko ili nedovoljno investiranje u preduze}a, ili opremu kada je javna (op{ta) korisnost odre|ena previsoko ili prenisko. Bandwagon Bandwa gon efe efekat kat - sit situac uacija ija kad kadaa poj pojedi edinci nci kup kupuju uju nek nekoo dob dobro ro zat zatoo {to ga kupuju drugi pojedinci. Bankarske Bankar skerez rezerv ervee - uku ukupne pneban bankar karske skerez rezerv ervee min minus us poz pozajm ajmice iceban banaka akaod od centralne banke. Barijere ulasku - sve ono {to onemogu}ava ulazak preduze}a na trì{te. Barometarska firma - oligopolisti~ka firma koja kao barometar svojim pona{anjempredskazujepromenecenaitro{kovaunekojindustrijskojgrani. Barometars Barome tarsko ko pre predvi dvi|an |anje je - met metod od pre predvi dvi|an |anja ja pos poslov lovnih nih cik ciklus lusaa pom pomo}u o}u vode}ih ekonomskih indikatora. Barter - trgovina robama i uslugama bez kori{}enja novca. Benchmarking - utvr|ivanje kako druga firma radi neke stvari bolje (jeftinije) i njihovo kopiranje u cilju pobolj{anja poslovnog rezultata. Beta koeficijent - racio varijabiliteta prinosa redovnih akcija u odnosu na varijabilitet prose~nog prinosa na sve akcije. Bilans teku} Bilans teku}ih ih transa transakci kcija ja - raz razlik likaa vre vredno dnosti sti izv izvoza oza i vre vredno dnosti sti uvo uvoza za koj kojoj oj sa dodaje neto faktor dohotka iz inostranstva i neto transferi tra nsferi iz inostranstva. Bilateralnimonopol-situacijaukojojpostojejedankupacijedanprodavac na trì{tu. Bilateral Bilate ralni ni trg trgovi ovinsk nskii bil bilans ans-- vre vredno dnost st uvo uvoza za man manje je vre vredno dnost st izv izvoza ozaizm izme|u e|u dve zemlje. 4


Bretonvudski sistem - me|unarodni monetarni sistem formiran nakon Drugog svetskog rata; bazira se na fiksnim kamatnim stopama, mada su ponekad dozvoljena uskla|ivanja kamata. Bruto doma}i proizvod (engl. GDP) - mera svih teku}ih proizvedenih finalnih dobara i usluga u privredi tokom odre|enog perioda vremena. Bruto investicije - ukupna suma investicija, uklju~uju}i i one koje slu` za zamenu otpisanog kapitala. Bruto nacionalni proizvod (GNP) - mera agregatnog nacionalnog proizvoda. Postoje dve razlike izme|u dve mere, koje se obe ti~u stranih transakcija. GNP uklju~uje strane zarade doma}ih korporacija i dràvljana koji rade u inostranstvu; GDP ne uklju~uje ove stavke. Obrnuto, GDP uklju~uje zarade koje poti~u iz teku}e proizvodnje u zemlji koji pripada stranim dràvljanima i stranim firmama, dok GNP isklju~uje ove stavke. Brzina opticaja novca - koliko puta se novac obrne u ekonomiji: jednaka je nominalnom dru{tvenomproizvodu podeljenom sa nov~anom masom. Brzina opticaja novca je racio nominalnog dohotka (PQ) i nov~ane mase (M); predstavlja prose~an broj puta koji se nov~ani stok koristi za pla}anje u toku godine. Inverzno od brzine opticaja novca (M/PQ) je relativni odnos nov~ane mase prema nominalnom dohotku. Budètska linija - maksimalne kombinacije dva dobra koje potro{a~ moè kupiti, uzimaju}i u obzir budètsko ograni~enje i trì{ne cene dva dobra. Budètskalinijaje kriva pozitivnog nagiba, me|uzavisnost budètskog suficita na y osi i racia proizvodnje na x osi. Pozitivan nagib se javlja zato {to vi{i racio proizvodnje pove}ava poreske prihode i stoga budètski suficit. Budètski ciklus - vreme u kome se federalni budèt predlaè, modifikuje, propisuje i primenjuje. Budètski deficit - suma za koju su dràvni izdaci iznad poreskih prihoda. Budètski deficit je vi{ak dràvne potro{nje nad dràvnim rashodima. Budètski limit - maksimalna potro{nja dràve za odre|enu budètsku stavku, npr. za odbranu, koja je dozvoljena zakonom. Budètski suficit - suma za koju poreski prihodi nadma{uju tro{enja. 5


Budètsko ograni~enje - dohodna ograni~enost li~nih izdataka na dobra i usluge. Budu}a o~ekivanja - metod formiranja o~ekivanja ~iji je cilj da predvidi budu}e pona{anje neke ekonomske varijable koriste}i ekonomski model koji obja{njava vezu izme|u te i nekih drugih varijabli. Budu}e trì{te - trì{te koje se posluje robama koje }e biti isporu~ene u budu}nosti. Budu}i ugovor - (engl. Futures) ugovor o kupovini odre|ene valute odre|enog datuma. Bum-brzirastrealnogGDPa,obi~noprednakrajekonomskeekspanzije. CAD tehnika - omogu}ava istraìva~ima i inènjerima da dizajniraju nove ili promenjene proizvode ili komponente na kompjuterskom ekranu. CAMtehnika-omogu}avaistraìva~imaiinènjerimadadajuinstrukcijeu mreì integralne ma{ine ili da proizvode prototipove novih ili izmenjenih proizvoda. Carina - porez na uvoz. Carinska unija - podru~je slaobodne trgovine po op{toj spolja{njoj tarifi. Cena marginalnog ko{tanja - metod koji kojim se odre|uje da preduze}e odredi cenu koja je jednaka marginalnom tro{ku. Cena - odnosi se na odre|eno dobro i defini{e se kao koli~ina novca ili nekog drugog dobra koju pojedinac mora da plati da bi obezbedio dobro. Cena u senci - marginalno vrednovanje inputa ili autputa za firmu. Cenovna diskriminacija prvog stepena - prodaja svake jedinice proizvoda odvojeno i odre|ivanje maksimalne mogu}e cene za svaku pojedina~nu prodaju. Cenovna elasti~nost ponude - procentualna promena ponu|ene koli~ine podeljena procentualnom promenom cene. 6


Cenovna elasti~nost tra`nje - procentualna promena koli~ine traène robe podeljena procentualnom proemnom njene cene, dok su sve druge varijable funkcije tra`nje konstantne. Cenovna elasti~nost tra`nje u ta~ci - u odre|enoj ta~ci na krivoj tra`nje, meri se: (delta Q/delta P) (P/Q). Cenovni {ok - promena cene klju~ne robe, kao {to je ulje, obino izazvane oskudicom, koja izaziva pomeranje krive uravnoteènja cene; tako|e se ponekad zove i {ok ponude. Centralizovani kartel - formalni dogovor oligopolista o odre|ivanju monopolskih cena, alokaciji proizvodnje i podeli profita. Centralna banka - dràvna institucja koja kontroli{e monetarnu politiku ve}ine zemalja. Ceteris paribus - analiza pretpostavlja da su sve druge stvari jednake; odnosi se na drànje svih drugih promenljiva konstantim dok se jedna promenljiva menja. Cikli~na nezaposlenost - deo nezaposlenih ~iji se broj menja tokom poslovnogciklusa. Nezaposlenost koja je prisutna na vrhu ekspanzije nazivase prirodna stopa nezaposlenosti. Cikli~na nezaposlenost je uzrokovana recesijom, kada je stopa nezaposlenosti iznad prirodne stope nezposlenosti. Rezultat je fluktuacija u nivou ekonomske aktivnosti i iz njih proisteklih fluktuacija u tra`nji industrije za radnicima. Cikli~ne fluktuacije - velike ekspanzije i kontrakcije ve}ine ekonomskih vremenskih serija koje se ponavljaju nakon odre|enog broja godina. Cikli~ni deficit - iznos deficita koji prevazilazi strukturni deficit, koji je definisan kao deficit koji bi postojao da se privreda nalazi na nivou prirodne stope dru{tvenog proizvoda. Cikli~ni deficit je razlika izme|u stvarnog i strukturnog deficita. To je udeo u budètskom deficitu koji je rezultat niskog nivoa ekonomske aktivnosti jedne privrede. Ciljna funkcija - funkcija koja se optimizira u linearnom programiranju.

7


Ciljna inflacija - stopa inflacije koju centralna banka planira za odre|eni period. Ciljna zona deviznog kursa - podru~je u kome kreatori politike poku{avaju da odrè vrednost svoje valute. Ciljne zone su zajedni~ki odre|ene od strane razvijenih zemalja. Cobb-Douglasovaproizvodnafunkcija-proizvodnafunkcijakojaimaoblik Q = AKaLb, pri ~emu su Q, K i L fizi~ke jedinice proizvodnje, rada i kapitala; A, a, b parametri koji se empirijski procenjuju. Cost-benefit analiza - ocenjivanje projekta koje se bazira na tro{kovima i koristima izvednim iz njih. Crowding out - pad privatnih investicija usled rasta dràvnih izdataka. îst oligopol - oligopol u kome su proizvodi firmi u privrednoj grani homogeni. Damping - me|unarodna cenovna diskriminacija pri kojoj se proizvod prodaje po niòj ceni u inostranstvu u odnosu na cenu u zemlji. Nastaje kada strana preduze}a prodaju robe po cenama ispod prose~nog tro{ka ili ispod cene na doma}em trì{tu. Deficit prirodne stope nezaposlenosti - razlika izme|u poreskih prihoda i rashoda dràve koja bi postojala kada bi ekonomija bila na prirodnoj stopi nezaposlenosti. Deficiti blizanci - izraz koji se odnosi na situaciju u kojoj se zajedno pojavljuju budètski i spoljnotrgovinski deficit. Definiciona jedna~ina - jedna~ina u modelu sa vi{e jedna~ina koja je identitet i istinita po definiciji. Definisanje trì{ta - demarkacija geografskih regiona i kategorija dobara i usluga kojima preduze}a konkuri{u. Deflacija - sniènje op{teg nivoa cena, ili negativna stopa inflacije. Deflator li~ne potro{nje - deflator koji se koristi one delove dru{tvenog proizvoda koji otpadaju na li~nu potro{nju. 8


Delfi metod - metod predvi|anja baziran na ispitivanju menad`menta firme i spoljnih eksperata (odvojeno) i suo~avanje njihovih stavova u nadi da }e posti}i kosenzus u predvi|anju. Depozitne institucije - finansijski posrednici ~ija je glavna pasiva u obliku depozita. Ove depozitne institucije uklju~uju poslovne banke, {tedionice i kreditne asocijacije, zajedni~ke {tedne banke i kreditna udruènja. Depresijacija-pove}anjevrednostistranevaluteizraènoudoma}ojvaluti. Deo kapitala koji se svake godine potro{i: smanjenje vrednosti aktive tokom vremena; za kapital, to je iznos za koji se kapital fizi~ki istro{i u datom vremenskom periodu. Deregulaciona kretanja - po~ela su krajem 70ih, smanjenjem dràvne regulacije kontrolom cena i ulaskom u mnoge privredne grane. Devizni kurs - cena jedinice strane valute izraèna u jedinicama nacionalne valute. Vrednost valute jedne zemlje izraèna u stranoj valuti. Devizno trì{te - trì{te na kojem se vr{i kupovina i prodaja nacionalnih valuta. Dezekonomija obima - opadaju}i prinosi su sitacija u kojoj u dugom roku raste prose~ni ukupni tro{ak sa rastom proizvoda preduze}a. Dezinflacija - smanjenje stope inflacije. Dezintermedijacija - preusmeravanje sredstava iz bankarske {tednje, kada se pove}ava kamatna stopa na dràvne hartije od vrednosti, ili neke druge obveznice, zbog regulacije koja je spre~avala banke da pove}avaju kamatnu stopu da ne bi konkurisale dràvnim obveznicama. Diferencijalna kamatna stopa - prose~na kamatna stopa u minus prose~na strana kamatna stopa. Diferencirani oligopol - oligopol u kojem firme prodaju diferencirane proizvode. Diferencirani proizvodi - proizvodi koji su sli~ni, ali nisu identi~ni i koji zadovoljavaju istu osnovnu potrebu. 9


Diferenciranje proizvoda - napor firme da proizvede proizvod koji }e se razlikovati od istog tipa proizvoda konkurenata. Difuzija - {irenje inovacije kroz ekonomiju. Difuzioni indeks - indeks koji meri procentualnu promenu 12 vode}ih indikatora. Dinami~ka komparativna prednost - promene komparativne prednosti tokom vremena koje poti~u od investicija u fizi~ki, ljudski kapital I tehnologiju. Dinami~ni multiplikator - iznos za koji se pove}ava proizvodnja tokom odre|enog vremenskog perioda kao rezultat pove}anja potro{nje za jedan dolar. Diskontna stopa - kamatna stopa koja se koristi za diskontovanje budu}ih pla}anja kada se ra~una sada{nja diskontovana vrednost. Diskontna stopa za uskla|ivanje rizika - vi{a diskontna stopa koja se koristi za kalkulisanje sada{nje vrednosti neto-cash flowa ili povra}aja od investicionog projekta da bi se kompenzovao rizik. Diskontovanje-procespretvaranjabudu}egpla}anjausada{njuvrednost. Diskreciona distribucija verovatno}e - stepeni dijagram sa stubi}ima koji pokazuje verovatno}u svakog mogu}eg ishoda neke odluke, ili strategije. Diskreciona fiskalna politika - politika koja menja poreze i dràvnu potro{nju kao poku{aj da se uti~e na nivo proizvodnje i nezaposlenost. Diskreciona fiskalna politika obuhvata promene u politici poreza ili tro{enja koju zakonom ili administrativnim akcijama zahtevaju dràvni organi . Diskreciona politika - svaku makroekonomsku situaciju razmatra kao jedinstvenu i nikad ne reaguje na isti na~in na razli~ite, ili iste situacije. Diskriminacija cena - odre|ivanje razli~itih cena za razli~ite koli~ine proizvoda, u razli~ito vreme, za razli~ite grupe kupaca, ili na razli~itim trì{tima, kada ove razlike u ceni nisu opravdane razlikama u tro{kovima.

10


Diskriminacija cena tre}eg stepena - formiranje razli~itih cena za isti proizvod na razli~itim trì{tima sve dok je marginalni prihod poslednje jediniceproizvoda prodate na svakom trì{tu jednaka marginalnom tro{ku proizvoda. Distribucija verovatno}e - lista mogu}ih re{enja odluke ili strategije i verovatno}a sa kojom se svako od njih de{ava. Dividenda - prinos ostvaren od vlasni{tva nad nekom hartijom od vrednosti. Dividendni prinos - dividenda odre|ena kao procenat cene akcije. Dobici od trgovine - pobolj{anja dohotka, proizvodnje ili satisfakcije koja se duguju razmeni dobara i usluga. Dobitak - rezultat ili konsekvenca svake kombinacije strategija igra~a u teoriji igara. Dodatna rezerva - iznos rezerve koji banka drì iznad obavezne rezerve. Dodatna vrednost - vrednost proizvodnje firme minus vrednost intermedijarnih proizvoda. Dodatna vrednost je vrednost rada i kapitala koji se ulaè u odre|enoj fazi procesa proizvodnje. U trgovini uklju~uje plate radnika i kapitalni dohodak (kamata, profit i amortizacija) vlasnika trgovinskih firmi, ali ne uklju~uje tro{kove prodatih proizvoda. Dohodak faktora - zarade proizvodnog faktora koje uklju~uju nadnice i profite. Dohodna elasti~nost tra`nje - procentualna promena tra`nje za nekim proizvodom podeljena sa procentualnom promenom dohotka potro{a~a, dok su sve ostale varijable nepromenjene. Dohodna elasti~nost tra`nje u ta~ci - dohodna elasti~nost tra`nje na odre|enom nivou dohotka, meri se: (delta Q/delta I) (I/Q). Dohodna nejednakost - disparitet u nivoima dohotka izme|u pojedinaca u privredi.

11


Dohodni efekat - pove}anje tra`nje za nekim proizvodom koje nastaje kao rezultat pove}anja realnog dohotka. Iznos za koji }e se smanjiti traèna koli~ina usled pada realnog dohotka izazvanog rastom cena. Dominantna strategija - najbolja, ili optimalna strategija za igra~a bez obzira na strategije ostalih igra~a. Dràvna nabavka - proces u kome vlade kupuju robe i usluge. To su kupovine novih roba i usluga od strane federalne, dràvnih i lokalnih vlada. Dràvno budètsko organi~enje - povezuje dràvnu potro{nju sa tri izvora finansiranja potro{nje: poreski prihodi, emisija obveznica i {tampanje novca. Drugi izvod - Izvod izvoda; utvr|uje se istim pravilima diferenciranja, koja se koriste za utvr|ivanje prvog izvoda. Drvo odlu~ivanja - grafi~ka tehnika koja se koristi za prikazivanje i analiziranjemogu}ihmenadèrskihodlukainjihoviho~ekivanihrezultatapod uticajem specifi~nih okolnosti. Dualna skala - grafik na kome je vreme na horizontalnoj osi, dok su razli~iti obimi na levim i desnim vertikalnim osama radi pore|enja kretanja dve promenljive tokom vremena. Dualna terorema - teorema po kojoj je optimalna vrednost primarne ciljne funkcije jednaka optimalnoj vrednosti dualne funkcije. Dualni problem - inverzno re{enje primarnog linearnog modela programiranja. Dugirok-minimalniperiodvremenatokomkogasesviinputikojigeneri{u fiksne tro{kove mogu da uskla|uju. To je vremenski period u kome su svi inputi varijabilni. Dugoro~na ravnoteà - situacija u kojoj je agregatna tra`nja jednaka agregatnoj ponudi i o~ekivanja pojedinaca su realna. Dugoro~na ravnoteà je situacija u kojoj je ulazak i izlazak iz industrije potpun i ekonomski profiti su nula sa cenom jednakom prose~nom ukupnom tro{ku.

12


Dugoro~ni prose~ni tro{ak (engl. LAC) - minimalni tro{ak po jedinici proizvodnje na bilo kom nivou proizvodnje, kada firma moè da utvrdi bilo koji èljeni obim kapaciteta; LAC=LTC/Q. Dugoro~ni ugovor o radu - dogovor izme|u firme i radnika koji utvr|uje nominalnu nadnicu za jednu, ili vi{e godina. To je dogovor, eksplicitan ili implicitan, izme|u poslodavaca i radnika koji odre|uje uslove radnog odnosa u dugom vremenskom periodu. Dugoro~ni ukupni tro{ak (engl. LTC) - minimalni ukupni tro{kovi proizvodnjerazli~itihnivoaautputakadafirmamoèdautvrdibilokojièljeni obim kapaciteta. Duopol - oligopol u kojem postoje samo dve firme. Durbin-Watsonovastatistika-statistikakojasekoristidabiseutvrdilodali postoji autokorelacija. Dvodelna tarifa - praksa odre|ivanja cene u kojoj potro{a~i pla}aju inicijalni ra~un za pravo da kupe proizvod ili uslugu, kao i deo ra~una za svaku jedinicu proizvoda koga kupuju. Efekat istiskivanja - smanjenje jedne komponente potro{nje kao posledica pove}anja druge komponente potro{nje: kada dràvna potro{nja raste, raste i kamatna stopa, {to vodi smanjenju investicija. Efekato~ekivanja-padutra`njitokomdeflacijezbogo~ekivanjada}edo}i do daljeg pada cena koji }e voditi odlaganju potro{nje da bi se kupilo u budu}nosti po niòj ceni. Efektivna poreska stopa - odnos poreza poreskog obveznika i njegovog ukupnog dohotka. Efikasna nadnica - nadnica vi{a od one koja bi izjedna~ila ponu|enu i traènu koli~inu odre|ena od strane poslodavaca da bi pove}ala efikasnost radnika, na primer, smanjenjem izbegavanja od strane radnika. Egzogene varijable - varijable ~ija je vrednost odre|ena nezavisno u modelu (moraju se odrediti da bi model uo{te mogao da se re{i) sa vi{e jedna~ina. 13


Ekonometrija - empirijsko procenjivanje i testiranje ekonomskih relacija i modela. Ekonometrijski model - grupa jedna~ina koja pokazuje neke relacije koje postoje u ekonomiji ~iji parametri se odre|uju na bazi statisti~kih ispitivanja posmatranih veli~ina u pro{losti. Sve jedna~ine mogu biti posebno izra~unate pokazuju}i nivo inflacije, nezaposlenosti i drugih veli~ina pri alternativnim ekonomskim politikama. Ekonomija obima - sniènje tro{kova koje nastaje kao rezultat, na primer, zajedni~ke proizvodnje dva ili vi{e proizvoda umesto da oni budu nezavisno proizvedeni. Ekonomija obima - rastu}i prinosi je situacija u kojoj se prose~ni ukupni tro{ak smanjuje u dugom roku sa rastom prozvodnje preduze}a. Primer: dvostrukouve}anjeulaganjaizazivavi{enegodvostrukouve}anjeproizvoda. Ekonomija ponude - {kola ekonomske misli koja pretpostavlja da do porasta realnog dru{tvenog proizvoda dolazi kada se smanje marginalne poreske stope. To rezultira u pove}anju radne inicijative, pove}anju {tednje i radnih napora. Uticaj ekonomije ponude je bio vaàn kada je R. Regan predloìo kongresu smanjivanje poreskih stopa 1981, koji je rezultirao u guranju deficita iz ravnoteè u veliki deficit. Ekonomija rastu}ih prinosa - slu~aj kada se obim proizvodnje pove}ava u ve}em procentu u odnosu na inpute. Ekonomska interakcija - obuhvata razmenu dobara i usluga izme|u ljudi. Ekonomska promenljiva - bilo koja ekonomska mera koja moè da uzima razli~ite vrednosti. Ekonomska regulacija - dràvna regulacija kojom se odre|uju cene ili uslovi ulaska preduze}a uprivrednu granu. Ekonomska renta - cena ne~ega {to ima fiksnu ponudu. Ekonomska tablica - fiziokratska koncepcija kruènja dobara i usluga u privredi izme|u tri klase - prva koncepcija op{te makroekonomske ravnoteè, koja ukazuje na me|uzavisnost aktera kroz kupovine i prodaje.

14


Ekonomska teorija regulacije - teorija po kojoj regulacija rezultira iz pritiska raznih grupa (lobija) da se podrì neki vid biznisa, za{tite potro{a~i, radnici i okruènje. Ekonomske fluktuacije - promene realnog GDP-a koje vode devijacijama ekonomije u svom dugoro~nom trendu rasta. Ekonomski model - obja{njenje kako ekonomija ili deo ekonomije funkcioni{e. Ekonomski profit - prihod firme minus ekonomski tro{kovi. Obuhvataju razliku izme|u ukupnih prihoda i ukupnih tro{kova, gde ukupni tro{kovi uklju~uju oportunitetne tro{kove bez obzira da li su implicitni ili eksplicitni. Ekonomski rast - ispitivanje uzroka i posledica stalnog rasta dru{tvenog proizvoda. Razli~ite stope ekonomskog rasta tokom dugog perioda mogu promeniti redosled nacija u tabeli nivoa ìvotnog standarda. Ekonomski razvoj - proces razvoja kojim zemlje pove}avaju svoje dohotke per capita i postaju industrijalizovane; odnosi se i na ekonomsku disciplinu koja prou~ava ovaj proces. Ekonomski tro{kovi - alternativni ili oportunitetni tro{kovi. Ekskluzivne teritorije - ~ini region na kome proizvo|a~ ograni~ava distibucijuiliprodajusvojihproizvodanajednogprodavcanavelikoilimalo. Ekskluzivno poslovanje - uslov u ugovoru kojim proizvo|a~ ne dozvoljava prodavcu na veliko da prodaje robu konkurentnom proizvo|a~u. Ekspanzija - period izme|u dolje recesije i narednog vrha, koju ~ini op{ti rast proizvoda i zaposlenosti. Period u ekonomskom ciklusu u kome se privreda kre}e od minimalnog stepena aktivnosti ka maksimalnom. Ekspanziona putanja - geometrijsko mesto ta~aka tangenti izotro{kovne linije i izokvante koja pokazuje optimalnu kombinaciju inputa. Eksperimentalna ekonomija - grana ekonomije koja koristi labaratorijski eksperiment za analizu ekonomskog pona{anja.

15


Eksplicitni tro{kovi - aktuelni tro{kovi firme u slu~aju kupovine ili otkazivanja kupovine nekog inputa. Eksplicitno tajno sporazumevanje - otvorena kooperacija preduze}a radi zajedni~ki korisnih odluka o cenama i proizvodnji. Eksterna dizekonomija obima - situacija u kojoj rast industrije izaziva pad prose~nog ukupnog tro{ka pojedina~nog preduze}a zbog nekih eksternih faktora; to odgovara opadaju}oj dugoro~noj krivi industrijske ponude. Eksterna dizekonomija potro{nje - tro{kovi prevaljeni na neke pojedince koji nastaju kao rezultat potro{nje nekih drugih pojedinaca bez ikakve kompenzacije. Eksterna dizekonomija proizvodnje - tro{kovi prevaljeni na neku firmu kao rezultat ekspanzije proizvodnje neke druge firme bez ikakve kompenzacije. Eksterna ekonomija potro{nje - beneficije koje uìvaju neki pojedinci kao rezultat potro{nje nekih drugih pojedinaca bez davanja kompenzacije. Eksterna ekonomija proizvodnje - beneficije koje uìvaju neke firme kao rezultat ekspanzije proizvodnje drugih firmi bez pla}anja kompenzacija. Eksternalije- negativniilipozitivniefektipo pojedinceili firmekaorezultat proizvodnje ili konzumiranja nekog proizvoda od strane neke druge firme ili nekog drugog pojedinca. Situacija u kojoj se tro{kovi proizvodnje ili koristi potro{nje dobra prevaljuju na druge koji ne proizvode niti tro{e to dobro. Elasti~na tra`nja - tra`nja u kojoj je cenovna elasti~nost ve}a od jedan. Elasti~nost autputa - procentualna promena autputa iliukupnog proizvoda podeljena procentualnom promenom kori{}enog varijabilnog inputa. Elasti~nost - meri procentualnu promenu jedne promenljive za jedan procenat promene druge promenljive;npr., elasti~nost tra`nje novca u odnosu na kamatnu stopu. Emisioniporez-obra~unavasepreduze}imakojazaga|ujuokolinuibazira se na koli~ini zaga|enja koje emituju.

16


Endogene varijable - varijable ~ija vrednost je odre|ena re{avanjem modela sa vi{e jedna~ina. Evropski monetarni sistem - sistem kamatnih stopa po kome su evropske valute fiksno me|usobno povezane i fleksibilne u odnosu na ameri~ki dolar, japanski jen i druge valute. Faktori proizvodnje - rad, kapital i drugi inputi u proizvodnju dobara i usluga. Faktorski inputi - ekonomski elementi koji u~estvju u stvaranju dru{tvenog proizvoda, prvenstveno rad i kapital. Drugi faktori su: istraìvanje i razvoj, obrazovanje i specijalna obuka kadrova. Veza izme|uproizvodnje i faktorskih inputa data je proizvodnom funkcijom. Faza izlaska - postepano smanjenje dràvne regulacije ili trgovinskih barijera. Federalni dug - ukupna suma postoje}ih zajmova koje duguje federalna vlada. Fenomen J krive - tendencija da zemlja u kratkom roku pove}a uvoz vi{e nego izvoz u slu~aju devalvacije, a tek kasnije dolazi do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita. Fer igra - igra ili opklada u kojoj postoji 50% {ansi da se dobije ili izgubi. Fiksne poslovne investicije - investicije preduze}a u fizi~ki kapital kao {to su fabrike i oprema. Fiksni devizni kurs - sistem u kome je devizni kurs fiksiran za duì vremenski period. Fiksni inputi - inputi koji ne mogu biti promenjeni odmah ve} tokom odre|enog vremenskog perioda. Fiksni porez - poreski sistem u kome postoji konstantna poreska stopa za sve nivoe dohotka koji se oporezuje. Fiksni tro{kovi - tro{kovi proizvodnje koji ne zavise od proizvedene koli~ine. 17


Filipsova kriva - inverzna zavisnost inflacije i nezaposlenosti, utvr|ena na osnovu podataka krajem XIX-og i po~etka XX v. sa britansku privredu. Finalni proizvodi - svi proizvodi i usluge proizvedeni i prodati preko trì{ta u odre|enom vremenskom periodu, bez onih koji su preprodavani. Isto {to i dru{tveni proizvod. Finalnodobro-novodobrokojenepodleèdaljemprocesuprenego{tose proda potro{a~u. Finansijska deregulacija - politika s kraja sedamdesetih koja dozvoljava finansijskim institucijama da svojim klijentima ponude mnoge finansijske inovacije. Finansijski kapital - fondovi koji se koriste za kupovinu zakup ili izgradnju fizi~kog kapitala. Finansijski posrednici - institucije koje primaju nov~ana sredstva od {tedi{a i daju zajmove kona~nim korisnicima. To moè biti firma koja kanali{e fondove onih koji {tedeka investitorima uzimaju}idepozitei daju}izajmove. Finansijsko posredovanje - davanje zajmova i prikupljanje sredstava od {tedi{a, naj~e{}e preko depozita. Finansijsko trì{te - organizovano trì{te gde se kupuju i prodaju hartije od vrednosti i sekjuritizacije. Firma - organizacijakoja kombinujei organizuje resurse u cilju proizvodnje i prodaje proizvoda i/ili usluga. Fiskalna politika - dràvna politika koja teì da postigne odre|ene ciljeve koriste}i dràvne prihode i rashode. Fiskalna politika obuhvata vladine planove za tro{enje, poreze i zaduìvanje. Fiskalna stabilizaciona politika - kori{}enje dràvnog tro{enja i poreskih politika radi delovanja na nivo ekonomske aktivnosti. Fleksibilni akcelerator - teorija po kojoj se na racio kapital/o~ekivana proizvodnja moè uticati preko tro{kova kapitala.

18


Fleksibilni devizni kurs - sistem u kome se devizni kurs moè svaki dan menjati. Formula za ra~unanje rasta - stopa rasta realnog GDP-a za radni ~as jednaka je proizvodu udela kapitala u dohotku i stope rasta kapitala po ~asu rada uve}ano za stopu rasta tehnologije. Frikciona nezaposlenost - kratkoro~na nezaposlenost koja poti~e od normalnih promena na trì{tu. To je nezaposlenost u periodu koji radnici provedu prelaze}i sa posla na posao ili kada traè posao. Frikciona nezaposlenost pojavljuje se tokom traènja posla pojedinaca koji su dali otkaz na prethodnom poslu i dolaze na trì{te rada. Funkcija nagodbe rizika i povra}aja - kriva koja pokazuje razli~ite kombinacije rizika i povra}aja izme|u kojih je menadèr ili investitor indiferentan. Funkcija produktivnosti - veza izme|u proizvodnje u toku jednog sata i uoènog rada i kapitala. Pokazuje nivo proizvodnje koji moè biti ostvaren sa datom koli~inom faktorskih inputa. Funkcija trì{ne tra`nje - odnos koji identifikuje determinante ukupne ili agregatne tra`nje za proizvodom. Funkcija tra`nje za proizvodima firme - relacija koja identifikuje determinante tra`nje za proizvodima firme. Uklju~uje: cenu proizvoda, broj potroà~a, dohodak potro{a~a, cenu supstituta i komplementarnih proizvoda, ukuse i druge zna~ajne faktore za firmu. Funkcionalne oblasti studija poslovne adiministracije - ekonomske discipline u koje spadaju ra~unovodstvo, finansije, marketing, upravljanje kadrovima i proizvodnja. GDPdeflator-nominalniGDPpodeljenrealnimGDP-om;merinivocena dobaraiuslugauklju~uju}iirealniGDPrelativnouodnosunabaznugodinu. Gifenovo dobro - inferiorno dobro kod kojeg je pozitivni substitucioni efekat manji nego negativni dohodni efekat tako da se smanjuje kupovina proizvoda kada opada njegova cena.

19


Gini koeficijent - indeks nejednakosti dohotka koji se kre}e izme|u nule (za perfektnu jednakost) i jedinice (za apsolutnu nejednakost); defini{e se kao odnos povr{ine izme|u Lorencove krive i krve perfektne jednakosti i povr{ine izme|u linija perfektne jednakosti i perfektne nejednakosti. Glasa~ki paradoks - situacija kada agregatni glasovi ne odraàvaju preferencije gra|ana zato {to su izloèni mno{tvu razli~itih uticaja. GNPdeflator-razlikaizme|urealnoginominalnogdru{tvenogproizvoda. GNP - trì{na vrednost proizvedenih i u odre|enom vremenskom periodu prodatih proizvoda, izuzev preprodatih. Grabe`ljivo odre|ivanje cena - aktivnost preduze}a kojom se cene odre|uju ispod prelomne ta~ke, da bi se konkurencija istisla sa trì{ta. To je prodavanje ispod nivoa prose~nog varijabilnog tro{ka da bi se istisnula konkurencija sa trì{ta ili obeshrabrili novi koji èle da u|u na trì{te. Gradualizam - pristup dezinflaciji koji uvodi postepene korake u obaranju inflacije. Grafik vremenske serije - grafik koji prikazuje neku varijablu tokom odre|enog vremenskog perioda, vreme se obi~no predstavlja na X osi. Grani~na sklonost {tednji - promena {tednje koja je prouzrokovana promenom dohotka za 1 dolar. Grani~nasklonostpotro{nji-promenapotro{njedokojejedo{lozato{toje dohodak pojedinca pove}an za jedan dolar. Gre{amov zakon - lo{ novac, niske vrednosti, izbacuje iz opticaja dobar novac. Gre{ke u koordinaciji - situacije u koima po{to su njihove akcije nezavisne, ljudi propu{taju da rade na na~in koji je zajedni~ki koristan. Gvozdeni zakon plata - predvi|anje da }e nadnice uvek teìti izjedna~enju na egzistencijalnom nivou.

20


Hazard - na trì{tu osiguranja situacija u kojoj pojedinac kupuje osiguranje protiv nekog rizika i kasnije preuzima aktivnosti kojima pove}ava taj rizik; analognesusituacijekadapostojeasimetri~neiformacijenadrugimtrì{tima. Hedìng - pokrivanje valutnog rizika. Herfindal-Hir{manov indeks (HHI) - indeks koji uzima vrednosti izme|u0 i 10,000 ukazuju}i na koncentraciju u industriji; ra~una se sumiranjem kvadratatrì{nihu~e{}asvakefirmeuindustriji.Merakoncentracijeindustrije dobijena kao zbir kvadrata trì{nog u~e{}a svih u~esnika. Heteroskedasti~nost - problem koji se javljau regresionoj analizi unakrsnih podataka, kada gre{kanije konstantna; rezultira u neta~nojstandardnoj gre{ci i neta~nim statisti~kim testovima. Hiperinflacija - ekstremno visoka inflacija koja dostiè 100%, ili vi{e mese~no. U najteòj hiperinflaciji rast cena dostiè i nekoliko hiljada procenata mese~no. Hipoteza ìvotnog ciklusa - teorija po kojoj ljudi poku{avaju da izjedna~e svoju potro{nju tokom ìvotnog veka. Ova hipoteza smatra da mladi i penzioneri tro{e vi{e nego {to zara|uju, a da sredove~ni {tede da bi sebi obezbedili odgovaraju}u potro{nju u starosti. Pokazuje da odluke o {tednji i potro{nji doma}instava odslikavaju plan za optimalnu putanju potro{nje tokom ìvota, pod pretpostavkom ograni~enosti njihovih resursa. Hipoteza o akceleratoru - nivo neto investicija zavisi od promena o~ekivanog obima proizvodnje, jer firme teè da odrè fiksnim racio èljeni kapital/o~ekivani obim proizvodnje. Hipoteza o efikasnom trì{tu - trì{ta se uskla|uju dovoljno brzo i tako se trenutno elimini{u profitne prednosti. Hipoteza permanentnog dohotka - teorija po kojoj potro{nja zavisi od dugoro~nog prose~nog dohotka koji pojedinci o~ekuju da prime; npr., ako dohodak pojedinaca pada, ili raste tokom poslovnog ciklusa, tada }e njegov teku}i dohodak biti ispod, ili iznad permanentnog dohotka tokom recesije i ekspanzije. [tednja pojedinaca }e rasti i opadati sa kretanjem teku}eg dohotka.

21


Hipoteza prirodne stope - pomeranje agregatne tra`nje nema dugoro~ne efekte na realni dru{tveni proizvod. Histerezis hipoteza - prirodna stopa nezaposlenosti automatski sledi stvarnu stopu nezaposlenosti; ako je teku}a stopa nezaposlenosti smanjena teku}om ekonomskom politikom, prirodna stopa nezaposlenosti }e automatski opasti. Histerezis - svojstvo promenljive da, usled dejstva {oka i udaljena od svoje inicijalne vrednosti, ne}e pokazati tendenciju se na nju vrati ~ak i kada je {ok pro{ao. Stalno prisutna visoka stopa nezaposlenosti u mnogim evropskim zemljama dovela je mnoge ekonomiste da tvrde da se u stanju nezaposlenosti ispoljava histerezis. Horizont planiranja - vremenski period dugog roka u kome firma moè da izgradi bilo koji èljeni obim kapaciteta. Horizontalni merdèr - kombinacija dve firme koje prodaju isti ili sli~ni tip proizvoda. I faza proizvodnje - oblast rastu}eg prose~nog proizvoda varijabilnog inputa. Identifikacioni problem - problem izvo|enja krive tra`nje iz posmatrane relacije cena - koli~ina {to rezultira u preseku razli~itih i neuo~enih krivih tra`nje i ponude. Igra~i - donosioci odluka u teoriji igara (ovde oligopolisti~ke firme ili njihovi menadèri) ~ije pona{anje poku{avamo da objasnimo i predvidimo. II faza proizvodnje - oblast od maksimuma prose~nog proizvoda varijabilnog inputa do ta~ke u kojoj je marginalni proizvod inputa nula. III faza proizvodnje - oblast negativnog marginalnog proizvoda varijabilnog inputa. Implicitna zakupna cena - obuhvata kamatna pla}anja na pozajmljena sredstva radi kupovine kapitala plus depresijacija kapitala za dati period vremena.

22


Implicitni BNP deflator - indeks cena dobara i usluga koji su uklju~eni u BNP. Predstavlja racio nominalni dru{tveni proizvod/realni dru{tveni proizvod. Implicitni tro{kovi - vrednost (u slu~aju najbolje alternative) inputa koje koristi firma. Implicitni ugovor - neformalni dogovor izme|u firme i njenih klijenata ili izme|u firme i zaposlenih. Impotentnost deflacije - nemogu}nost realnog dru{tvenog proizvoda da reaguje na pove}anje nov~ane mase prouzrokovano padom cena. Imputacija - marginalisti~ka tehnika pripisivanja - vrednovanja faktora proizvodnje (Mengerova dobra vi{eg reda) na osnovu njihovog doprinosa vrednosti proizvoda. Inènjerska tehnika - metod procenjivanja dugoro~nih prose~nih tro{kova firme pomo}u odre|ivanja optimalne kombinacije inputa kori{}enih da se proizvedu razli~iti nivoi proizvodnje uz kori{}enje postoje}e tehnologije i postoje}ih cena inputa. Indeks cena - dobija se kada se podeli prose~ni nivo cena u posmatranoj godinisanivoomcenaistihproizvodaubaznojgodini;npr.,indekspotro{a~kih cena je odnos prose~nog nivoa potro{a~kih cena u posmatranom mesecu podeljen sa nivoom istih cena u baznom mesecu. Indeks potro{a~kih cena - indeks cena koji je jednak trenutnoj ceni potro{a~ke korpe potro{nih dobara i usluga bazirane na jednoj godini. Indeks potro{a~kih cena meri maloprodajne cene fiksne korpe (nekoliko hiljada) dobara i usluga koje kupuju doma}instva. Indeksprofitabilnosti (engl. PI) - odnos sada{nje vrednosti neto cash-flowa projekta i inicijalnog tro{ka projekta. Indeks proizvo|a~kih cena - meri cene na veliko - oko 3000 stavki. Indeksirane obveznice - obveznice na koje se pla}a fiksna realna kamatna stopa. Njihova nominalna kamatna stopa je jednaka fiksiranoj realnoj kamatnoj stopi uve}anoj za teku}u stopu inflacije. 23


Indikatori ka{njenja - vremenske serije koje prate ili kasne za kretanjima nivoa op{te ekonomske aktivnosti. Indirektni porezi - porezi na promet i porezi na potro{nju. Indirektni poslovni porezi su porezi kao {to su porezi na promet koji se napla}uju na proizvode kada se prodaju. Indirektni poslovni porezi - porezi koje pla}aju preduze}a i koji se tretiraju kao tro{kovi poslovanja. Na primer porez na promet, akcize, vlasni~ki porez i dr. Individualna kriva tra`nje - grafi~ki prikazana relacija izme|u cene i traène koli~ine proizvoda od strane pojedinca u odre|enom vremenskom periodu. Individualni dohodak - dohodak koji se direktno pla}a pojedincima; uklju~uju}i dohotke od rada, transferna pla}anja, i deo dohodaka od kapitala koji se ispla}uju pojedincima. Indukovana {tednja - deo {tednje koji se javlja kao reakcija na promenu dohotka. Indukovana potro{nja - deo potro{nje koji se javlja kao reakcija na promenu dohotka. Industrijalizovana zemlja - zemlja sa velikom industrijskom bazom koja je relativno bogata po svetskim standardima kroz realni GDP per capita. Industrijska politika - obuhvata vladine politike kao kreiranje subvencija i poreza radi ohrabrenja proizvodnje u odre|enoj industriji. Industrijski sindikat - sindikat organizovan u datoj industriji, ~iji su ~lanovi razli~itih zanimanja. Inferiorno dobro - dobro za kojim se tra`nja smanjuje kada dohodak raste i pove}ava se kada dohodak pada. Inflacija - stalno kretanje navi{e cena najve}eg broja proizvoda.

24


Inflacija ponude - pove}anje cena do kog dolazi zbog pove}anja tro{kova poslovanja koji nisu povezani sa akcleracijom nominalnog dru{tvenog proizvoda. Inflacija tra`nje - prouzrokovana stalnim pomeranjem udesno agregatne krive tra`nje. Inflatorni porez - prihod koji dràva dobija od inflacije; isto kao i sinjora`, posmatran iz perspektive doma}instava. Informaci Inform aciona ona sup super er mag magist istral ralaa - mog mogu}n u}nost ost da ist istra` raìva iva~i, ~i, fir firme me i pot potro{ ro{a~i a~i koriste biblioteke, datoteke, i marketin{ke informacije kroz nacionalnu kompjutersku mreù i da imaju na raspoloènju ogromnu koli~inu informacija. Injekcija - deo dohotka koji se tro{i na nepotro{na dobra; npr.: privatne investicije, dràvna potro{nja i dr. Inkrementalna analiza - analiza dodatnog (inkrementalnog) prihoda u odnosu na dodatne tro{kove prilikom dono{enja odluka. Inkrementalni tro{kovi - ukupno pove}anje tro{kova kao rezulat sprovo|enja odre|ene menadèrske odluke. Inokosna firma - firma u kojoj je jedan j edan pojedinac vlasnik. Inovacija - primena novih znanja na na~in kojim se kreiraju novi proizvodi ili se zna~ajno menjaju stari. Input - resurs upotrebljen u proizvodnji proizvoda ili usluga. Insajd Insa jder er - os osob obaa ko koja ja ve ve}} ra radi di za pr pred eduz uze} e}ee i im imaa od odre re|e |eni ni ut utic icaj aj na po poliliti tiku ku plata i zapo{ljavanja. Insajder-autsajd Insajder-a utsajder er mode modell - obja{ obja{njava njava histe histerezis rezisuu nezap nezaposle oslenosti nosti.. Radni Radnici, ci, tzv. insajderi (~lanovi sindikata) su jedina grupa koja uti~e na pogodbe o realnoj nadnici. Radnici - autsajderi (oni koji traè posao) ne uti~u. Recesija izaziva da insajderi postanu autsajderi. Posle recesije, sa manjim brojem insajdera, realna nadnica raste i nezaposlenost ostaje ista.

25


Instrumenti trì{ta novca - hartije prodate na finansijskom trì{tu koje imaju kratke rokove dospe}a obi~no manje od godinu dana, malu fluktuaciju cene i obi~no minimalan rizik. Interm Inte rmed edijijarn arnoo do dobr broo - do dobr broo ko koje je po podl dle` eèe da daljljem em pr proc oces esuu pr pree ne nego go {t {too se proda potro{a~ima. Intermedijarno targetiranje monetarnog agregata -strategija monetarne politike kojom se ciljaju targeti nov~anog rasta, sa kona~nim ciljem kontrole nivoa ekonomske aktivnosti. Interna stopa prinosa projekta - diskontna stopa koja koja izjedna~ava sada{nju vrednost neto cash-flowa sa inicjalnim tro{kovima projekta. Internacionaliz Internacio nalizacija acija ekon ekonomsk omskih ih aktivn aktivnosti osti - kori kori{}enj {}enjee posl poslovnih ovnih mogu}nosti da se proizvodi prodaju u inostranstvu i/ili da se u inostranstvu kupuju komponente i delovi. Internalije - obuhvataju proces obezbe|ivanja podsticaja tako da se eksternalije ura~unavaju interno od strane firmi ili potro{a~a. Internet - skup hiljada kompjutera, biznisa i miliona ljudi u svetu me|usobno povezanih u servisu koji se zove World Wide Web (WWW). Interval pouzdanosti - interval u okviru kojeg verujemo da se nalazi prava vrednost parametra (obi~no pri 95% verovatno}i). Intervencije na deviznom trì{tu - kupovine i prodaje strane valute od strane dràve na deviznim trì{tima sa namerom da se uti~e na devizni kurs. Intraindustrijska trgovina - trgovina diferenciranim proizvodima. proizvodima. Invencija - pronalazak novog znanja. Investicija - kupovine finalnih roba od strane firmi plus kupovine novo proizvedenih od strane doma}instava. Investicije su deo BNP namenjen kupovinama od strane sektora preduze}a, ~emu se dodaje i stambena izgradnja. Investicini poreski kredit - smanjenje poreza za firme koje kupuju nova investiciona dobra koji je proporcionalan izdacima za dobra. 26


Investiciono-{tedni jaz - razlika izme|u nivoa investicija i nivoa {tednje u privredi. Investiranje - dovodi do promena koli~ina zaliha iz dana u dan. IS kr kriv ivaa - kr kriv ivaa ko koja ja po poka kazu zuje je ko komb mbin inac acijijee do doho hotk tkaa i ka kama matn tnee st stop opee za ko koje je je trì{te dobara u ravnoteì; svugde du` IS krive tra`nja za proizvodima jednaka je njihovoj ponudi. Ispitivanje potro{a~a - ispitivanje uzorka potro{a~a o tome kako bi reagovali na odre|ene promene cene ili drugih determinanti tra`nje konkretnog proizvoda. Istraìva~ki poreski kredit - smanjenje poreskog optere}enja za firme koje vr{e istraìva~ke poslove. Istraìvanje promatranjem (opaànjem) - skupljanje informacija o preferencijamapotro{a~aposmatranjenjihukupoviniikori{}enjuproizvoda. Iteracija - kompjuterska simulacija nekog modela sa setom slu~ajno odre|enih varijabli. Izbor - izbor izme|u alternativnih dobara, usluga ili aktivnosti. Izjedna~avanje cena faktora - izjedna~avanje cene rada i cena kapitala u zemljama kada su ona uklju~ene u slobodnu trgovinu. Izlomljen Izloml jenaa kri kriva va tra tra`nj `njee - mod model elkoj kojii pok poku{a u{ava va da obj objasn asnii cen cenovn ovnuu rig rigidn idnost ost isti~u}i krivu tra`nje sa prelomom na nivou preovla|uju}e cene. Izotro{kovna linija - pokazuje razli~ite kombinacije dva inputa koja firma moè kupiti za dato budètsko ograni~enje. Izokvanta - kriva koja pokazuje kombinacije dva inputa koje obezbe|uju istu koli~inu proizvoda. Izotro Izo tro{ko {kovna vna lin linija ija - kom kombin binaci acije je dva inp inputa uta koj kojee rez rezult ultira iraju ju ist istim im uku ukupni pnim m tro{kovima. Izvedenatra`nja-tra`njafirmezainputom,ilifaktoromproizvodnjekojije neophodan za proizvodnju proizvoda koji firma prodaje. 27


Izvedeni izdaci - izdaci determinisani prvenstveno teku}im dohotkom. Izvesnost Izvesn ost - sit situac uacija ija u koj kojoj oj je una unapre predd poz poznat nat rez rezult ultat at odl odluke uke;; sit situac uacija ija bez rizika. Izvoz - prodaja dobara i usluga u inostranstvu. To je ukupna vrednost dobara i usluga koje ljudi u jednoj zemlji prodaju ljudima u drugoj zemlji. Japans Jap anski ki me menad nad`me `ment nt tro tro{ko {kova va - sis sistem tempro proizv izvodn odnje je u ko kojem jem fir firma ma sta startu rtuje je sa targetiranim tro{kovima baziranim na trì{nim cenama pri ~emu firma veruje da }e potro{a~i kupovati proizvod i zbog toga nastoji da proizvod proizvede prema targetiranim tro{kovima. Javne koristi - prirodni monopoli koji snabdevaju elektri~nom energijom, vodom, gasom, PTT uslugama, i lokalnim transportnim uslugama. Javni infrastrukturni projekti - investiciona ulaganja u one objekte kojima dràva èli da pobolj{a blagostanje dru{tva. Javni izbor - primena mikroekonomske teorije dono{enja odluka na makroekonomsko makroekonoms ko kreiranje politike. Javni proizvodi - proizvodi ili usluge koji imaju dve karakteristike: nekonkurentnost i neisklju~ivost. nekonkurentnost Jedini~na elasti~nost - tra`nja za koju je elasti~nost jednaka jedinici. Jedini~ni kapitalni tro{kovi - tro{kovi kapitala za preduze}e nastali kori{}enjem jedinice kapitala u odre|enom vremenskom perodu, izraèno kao % od ukupnog kapitala. Na ove tro{kove uti~e kamatna stopa, stopa amortizacije i poreski tretman investicija, amortizacije i profita. Jedna~ina razmene - ima oblik MV=PT i predstavlja identitet agregatne tra`nje (MV) i agregatne ponude (PT). Jedna~ine redukovane forme - pokazuju re{enje modela vi{e jedna~ina i iskazuju (obja{njavaju) endogene varijable modela sama egzogenim varijablama.

28


Jednostavna regresiona analiza - egresiona analiza sa samo jednom nezavisnom ili eksplinatornom varijablom. JITproizvodnja-sistemproizvodnjekojijeuvelaTojotaukojemsvakideoi komponenta stiù u trenutku kada su neophodni za proizvodnju. Kamatna stopa - iznos koji se prima za pozajmljeni dinar za jednu godinu; obi~no se izraàva kao procenat zajma. Kamatna stopa na nov~ana sredstva je stopa po kojoj banke pozajmljuju jedna drugoj. Kantijon efekat - obja{njava posledice injekcije novca na strukturu cena (relativne cene), a ne samo nivo cena (apsolutne cene), jer novcem raspolaù pojedinci sa razli~itim potrebama, {to uti~e na promenu strukture cena. Kapital - fabrike, unapre|enjem kultivisana zemlja, ma{ine i druga sredstva, oprema i strukture koje se koriste u proizvodnji dobara i usluga. Kapitalna dobit - rast na trì{tu vrednosti svake imovine iznad cene koja je prvobitno za nju pla}ena. Kapitalna dobit se realizuje kada je imovina stvarno prodata. Kapitalna dobra - kapitalni resursi - fabrike, ma{ine i oprema koje se koriste za proizvodnju drugih dobara. Kapitalni gubitak - smanjenje vrednosti trì{ne vrednosti bilo koje imovine ispod cene koja je prvobitno pla}ena. Kapitalni prihod - suma profita, zakupnina i kamata. Kapitalni ra~un - deo platnog bilansa koji sadrì direktne investicije i trgovinu kratkoro~nim i dugoro~nim hartijama od vrednosti. Kapitalno {tedna tehnolo{ka promena - tehnolo{ka inovacija kojom se smanjuje koli~ina kapitala potrebna za proizvodnju date koli~ine proizvoda datom koli~inom radne snage. Kapitalno budètiranje - proces planiranja tro{kova koji polazi od prihoda, ili prinosa tokom odre|enog broja godina. Kapitalno intenzivna proizvodnja - ona u kojoj se koristi relativno visoki nivo kapitala po radniku. 29


Kartel - grupa proizvo|a~a u istoj industriji koja koordinira odluke o cenama i proizvodnji. Kartel trì{nog u~e{}a - dogovor izme|u oligopolista da podele trì{te. Kauzalnost - veza uzroka i efekta izme|u promenljivih u kome jedna promenljiva odre|uje drugu. Keficijent korelacije - pokazatelj stepena kovarijacije izme|u izme|u dve varijable; pozitivni ili negativni kvadratni koren koeficijenta determinacije u jednostavnoj regresionoj analizi. Kejnzijanska {kola - {kola makroekonomske misli koja se bavi razmatranjem tra`nje makroekonomskih politika - prvenstveno fiskalnim politikama koje deluju preko multiplikatora - radi smanjenja nezaposlenosti i podsticanja privrednog rasta. Kejnzijanska revolucija - promene u makroekonomskom mi{ljenju ograni~ene velikom depresijom i radom Dòna Majnarda Kejnsa koje su vodile ve}em uvaàvanju agregatne tra`nje. Kembrid`ki pristup - verzija kvantitativne teorije novca koji fokusira tra`nju novca (Md = k⋅P ⋅y). Klauzulaìvotnihtro{kova-klauzulakojomsevezujeporastplatazaporast cena, naj~e{}e indeks potro{a~kih cena. Koeficijent determinacije - odnos obja{njenog prema ukupnom varijabilitetu zavisne varijable u regresionoj analizi. Koeficijent varijacije - standardna devijacija podeljena sa o~ekivanom vredno{}u. Koficijent ekvivalentneizvesnosti - racio odre|ene vrednosti koji je jednak o~ekivanom riziku, ili neto prinosu investiranja koji je kori{}en za procenu rizika. Koincidencija èlja - uslov koji je potreban za razmenu u nenov~anom sistemu; da bi se trgovina postigla, neophodno je prona}i osobu koja ima predmet koji druga osoba èli i èli ono {to ta osoba ima. 30


Koincidiraju}i indikatori - vremenska serija koja se pomera podudarno sa promenama op{te ekonomske aktivnosti. Koluzija (tajni dogovor) - formalni ili neformalni dogovor izme|u oligopolistaonivoucenauciljuograni~enjailieliminisanjakonkurencijedabi se maksimizirao profit. Komitet federalnog otvorenog trì{ta - komitet koga ~ini sedam ~lanova Saveta guvernera i dvanaest predsednika federalnih banaka, koji odlu~uje o monetarnoj politici. Komparativna prednost - teorija koja isti~e da se me|usobna spoljnotrgovinska razmena bazira na me|unarodnim razlikama u raspoloìvosti i ceni resursa. Komparativna prednost - situacija u kojoj pojedinac ili zemlja mogu da proizvedu jedno dobro efikasnije nego drugo dobro u pore|enju sa drugim pojedincem ili zemljom. Komparativna statistika - metoda ekonomske analize koja poredi dva ravnote`na stanja, pri~emu se ignori{e stanjeizme|udveravnote`ne situacije, kao i vreme i put iz neke tranzitorne ta~ke do finalne ravnoteè. Kompenzacija - sva pla}anja koja radnik prima uklju~uju}i i posebna davanja. Kompenzativne razlike nadnica - razlike u nadnicama ljudi sli~nih ve{tina, kojesebazirajunanekojkarakteristiciposla,kao{tosurizi~nost,neprijatnost, ili smenski rad. Komplementarno dobro - dobro koje se tro{i ili koristi zajedno sa nekim drugim dobrom. Kompozitni indeks - indeks formiran kao ponderisani prosekindividulanih indikatora. Naj~e{}e se sastoji od 12 vode}ih indikatora, 4 prate}a i 6 indikatora ka{njena. Kompozitni tro{kovi kapitala - prose~an odnos tro{kova duga i deoni~kog kapitala firme. 31


Konglomerat - firma koja prodaje veomarazli~itetipoveproizvoda; zove se i diversifikovano preduze}e. Konkurentna industrija - industrija koju karakteri{e veliki broj preduze}a koja prodaju isti proizvod kao i slobodan ulazak i izlazak preduze}a. Konkurentno trì{te - trì{te na kome nijedno preduze}e nema mo}i da uti~e na trì{nu cenu dobra. Konkurentski reper - pore|enje efikasnosti proizvodnje firme u odnosu na proizvodnju konkurenata. Konstantna stopa prinosa - slu~aj u kome se proizvodnja menja u istoj proporciji sa promenom inputa. Konstantni prinosi - pokazuju da porast svih inputa za odre|eni procenat (npr. 100%) izaziva rast proizvoda za isti procenat (100%). Konstantni prinosi su situacija u kojoj je u dugom roku prose~ni ukupni tro{ak konstantan sa promenom proizvodnje. To je situacija u kojoj proizvodnja i kapitalni inputi rastupoistojstopi,takodajeracioproizvodnjeikapitalnihinputakonstantan. Kontestabilnotrì{te-trì{tenakomejestrahodkonkurencijedovoljanda ohrabri preduze}a da se konkurentno pona{aju. Kontrola cena - vladin zakon ili regulacija kojom se odre|uje ili limitira cena odre|enog dobra. Kooperativnirezultat-ravnoteàuigriukojojsuigra~islaùdasara|uju. Koordinaciona anomalija - javlja se kada nema privatne inicijative da se deluje zajedni~ki kako bi se izbegle akcije koje vode dru{tvenim tro{kovima. Korisnost - numeri~ki indikator preferencija pojedinaca kod kojih vi{i nivo korisnosti predstavlja vi{i nivo preferencija. Korporacija - firma koju karakteri{e ograni~ena odgovornost vlasnika, kao i odvojenost vlasni{tva od mend`menta. Kousova teorema - stav po kome }e privatni pregovori izme|u pojedinaca dovesti do efikasnog re{enja eksternalija u odnosu na ono bazirano na definisanim vlasni~kim pravima. 32


Kratak rok - vremenski period u kojem se ne mogu promeniti fiksni inputi. To je vremenski period kada je najmanje jedan input fiksan. Kratkoro~na Filipsova kriva - kriva koja pokazuje vezu izme|u nezaposlenosti i stope inflacije za datu o~ekivanu stopu inflacije. Kratkoro~na kriva ponude perfektno konkurentne firme - rastu}i deo firmine kratkoro~ne krive marginalnog tro{ka iznad njene krive varijabilnog tro{ka. Kratkoro~na ravnoteà - situacija u kojoj je agregatna tra`nja jednaka kratoro~noj agregatnoj ponudi, za data o~ekivanja (o~ekivanja ne moraju biti ostvarena u kratkoro~noj ravnoteì, kao {to se zahteva u dugoro~noj ravnoteì). Kredibilitet - poverenje u vladine namere da vodi zacrtanu politiku. Kretanje po krivi - situacija u kojoj promena promenljive na jednoj osi izaziva promenu promenljive na drugoj osi, ali se poloàj krive zadràva. Kriti~na vrednost - vrednost uzeta iz tabele rasporeda verovatno}e (na primer t raspored) koja se koristi da se proveri zna~aj testa. Kriva agregatna tra`nja/inflacija - obrnuta zavisnost izme|u inflacije i agrgetne koli~ine dobara i usluga traènih za te stope inflacije. Kriva agregatne ponude - makroekonomski analogna krivi agregatne ponude pojedina~nog trì{ta, koja pokazuje nivo raspoloìvog proizvoda za svaki nivo cena proizvoda. Kriva agregatne tra`nje pokazuje ukupan proizvod preduze}a koji }e biti ponu|en za svaku vrednost nivoa agregatnih cena. Kriva agregatne tra`nje - meri tra`nju za ukupnim proizvodom za svaku vrednost agregatnog nivoa cena. Kriva agregatnih izdataka - veza izme|u sume ~etiri makroekonomska izdatka (C+I+G+NX) i agregatnog dohotka. Kriva cenovnog uskla|ivanja - fiksna kriva koja pokazuje nivo inflacije u privredi u datoj ta~ki vremena. Pomera se navi{e kada je realni GDP iznad 33


potencijalnog GDP-a, naniè kada je realni GDP ispod potencijalnog GDP-a; pomera se i sa promenom inflacije ili cena sirovina. Kriva dugoro~neponudeprivrednegrane - kriva odre|ena presecima kriva tra`nje koje se pomeraju u desno i odgovarajuvih kriva kratkoro~ne tra`nje. Kriva dugoro~nog prose~nog ukupnog tro{ka - kriva koja sledi pravac kriva prose~nog ukupnog tro{ka u kratkom roku, pokazuju}i niì prose~ni ukupni tro{ak za svaku proizvedenu koli~inu, sa {irenjem firme u dugom roku. Kriva indiferencije - kriva koja pokazuje kombinacije dva dobra koje potro{a~u pruàju istu korisnost. Kriva izvozne ponude - kriva koja pokazuje koli~inu izvozne ponude po razli~itim cenama. Kriva normalnog rasporeda - kriva oblika zvona koja prikazuje verovatno}u da }e neki rezultat biti u odre|enom nizu rezultata. Kriva pojedina~ne tra`nje - kriva koja pokazuje odnos izme|u traène koli~ine dobra od strane pojedinca i cene dobra. Kriva ponude - koli~ina proizvoda koje su firme voljne da prodaju po odre|enoj ceni. Kriva ponude rada - veza koja pokazuje koli~inu rada koju su radnici voljni da ponude za odre|enu nadnicu. Kriva proizvodnih mogu}nosti - pokazuje razli~ite kombinacije proizvoda koji mogu biti proizvedenisa resursimasa kojimaraspolaèjednaekonomija. Kriva siroma{tva - procena minimalne koli~ine godi{njeg dohotka potrebnog porodici da bi izbegla ekonomske te{ko}e. Kriva trì{ne tra`nje - horizontalno sumiranje svih pojedina~nih kriva tra`nje za dobrom; upro{}eno se naziva i kriva tra`nje. Krivatra`nje-grafi~kiprikazinverznevezeizme|uceneitraènekoli~ine. Kriva tra`nje rada - negativno nagnuta kriva koja pokazuje koli~inu rada koju su preduze}a spremna da angaùju za razli~ite nadnice.

34


Kriva tra`nje za uvozom - kriva koja pokazuje koli~inu uvoza koji se traì za razli~ite cene. Kriva u~enja - pokazuje opadanje prose~nog tro{ka sa rastom kumulativnog ukupnog autputa tokom vremena. Kriza dugova - situacija u kasnim 70im i ranim 80im u kojoj su zemlje u razvoju imale probleme sa vra}anjem svojih me|unarodnih obaveza. Kru`ni tok ekonomske aktivnosti - tok resursa od vlasnika resursa ka firmamaiobrnutitokproizvodaiusluga.Novacsekre}eodfirmikavlasnicima resursa i obrnuto od vlasnika resursa ka firmama kada se kupuju proizvodi i usluge. Kru`ni tok - kruènje tokova dobara i novca u jednoj privredi, uslovljeno samostalno{}u privrednih subjekata. Kupon - fiksna suma za koju se onaj koji pozajmljuje obavezuje da je plati vlasniku obveznice svake godine. Kurnoov model - model koji koristi pristup ~ija je pretpostavka da svako preduze}e o~ekuje od drugih preduze}a da zadrè konstantnu proizvodnju kao odgovor na akcije koje preduze}e preduzima. Kvantitativna jedna~ina novca - jedna~ina koja povezuje nivo cena i realni dru{tveni proizvod sa koli~inom novca u opticaju i brzinom opticaja novca: koli~ina novca u opticaju pomnoèna sa brzinom opticaja novca je jednaka nivou cena pomnoènim s realnim dru{tvenim proizvodom. Kvantitativna teorija novca - klasi~na teorija po kojoj - nivo cena proporcionalan koli~ini novca. Umonetaristi~kojverzijikvantitativnateorijajeteorijanominalnogGNP. Kvota-dràvnoograni~enjebrojaproizvodakojisemoèuvesti,iliprodati. Lagranòva funkcija - funkcija formirana od originalne funkcije cilja koju firme teè da maksimiziraju ili minimiziraju Lagranòv multiplikator pomnoèno sa funkcijom ograni~enja izjedna~eno sa nulom. Leg monetarne politike - vremenski period od momenta preduzimanja odre|eneakcijeodstraneCentralnebankedomomentakadataakcijapo~inje da deluje. 35


Li~na {tednja - deo li~nog dohotka koji nije potro{en, niti upotrebljen za pla}anje poreza. Li~ni dohodak - dohodak koji prima pojedinac iz svih izvora (nadnica, kamate, transferna primanja); nacionalni dohodak umanjen za korporacijski neraspodeljen profit, korporacijske poreze, penziono osiguranje, a uve}an za transferna pla}anja. Licenciranje - zahtev za licencu (ovla{}enje) ili dozvolu da se u|e ili ostane u poslu, profesiji ili trgovini. Limitiranje cena - utvr|ivanje niè cene od one pri kojoj postoji maksimiziranje profita od stranefirme,da bi se obeshrabrio ulazkdrugihfirmi na trì{te. Linearno programiranje - matemati~ka tehnika za re{avanje problema maksimizacije ili minimizacije kada postoji vi{e ograni~enja, ciljna funkcija koja se optimizira, pri ~emu su ograni~enja linearna. Linearnost - situacija u kojoj je linija prava i sa konstantnim nagibom. Linija450- pokazuje jednakostagregatnih izdataka i agregatnog dohotka. Linija grebena - linija koja razdvaja relevatan (tj, negativnog nagiba) od nerelevantnog (pozitvnog nagiba) dela izokvante. Linija opstanka - predstavlja minimalni iznos potro{nje koji je potreban da bi stanovni{tvo opstalo. Linijazadràvanja kapitala - predstavlja koli~inaproizvodapo radnom~asu koja - potrebna da bi se zadrào nivo kapitala po radniku pri postojanju smanjenja ili rasta radne snage. Ljudski kapital - akumulirano znanje i ve{tine pojedinca. Ljudski kapital je akumulacija investicija u {kolovanje, obu~avanje i zdravlje kojima se pove}ava produktivna sposobnost ljudi. LM kriva - kriva koja pokazuje kombinacije dohotka i kamate za koje je trì{te novca u ravnoteì; na svim ta~kama LM krive ponuda novca jednaka je tra`nji za novcem. 36


Logisti~ki menad`ment - spajanje na korporativnom nivou prodaje, transporta, skladi{tenja, distribucije i funkcija pruànja usluga klijentima, radije nego da postoje razdvojene na divizionim nivoima. Lorencova kriva - kriva koja pokazuje vezu izme|u kumulativnog procenta stanovni{tva i procenta ukupnog dohotka koju je zaradio svaki kumulativni procenat. Meri nejednakost dohodaka. Lu~na dohodna elasti~nost - dohodna elasti~nost tra`nje u odosu na dva nivoa dohotka; moè se izra~unati: (Q2 - Q1)/(I2 - I1) (I2 + I1)/(Q2 + Q1). Lu~na elasti~nost tra`nje - cenovna elasti~nost tra`nje u odnosu na dve ta~ke na krivoj tra`nje; moè se izra~unati: (Q2 - Q1)/(P2 - P1) (P2 + P1)/(Q2 + Q1). Lu~na unakrsna elasti~nost tra`nje - unakrsna elasti~nost tra`nje za proizvodom X u odnosu na dva nivoa cena proizvoda Y; moè se izra~unati: (Qx2 - Qx1)/(Py2 - Py1) (Py2 + Py1)/(Qx2 + Qx1). M1 - mera ponude novca. Sadrì gotovinu plus likvidne depozite. Dve druge mere, M2 i M3 su {ire. One uklju~uju sve komponente M1 plus neke dodatne depozite banke koji nisu ili su ograni~eno likvidni. M1 je uì koncept nov~ane mase; koli~ina novca koju drè ljudi plus vrednost njihovih ~ekovnih ra~una. M2 - {iri koncept nov~ane mase; uklju~uje koncept M1 plus {tedni depoziti i sertifikati kod komercijalnih banaka i hartije od vrednosti na trì{tu novca. M2 je zbir M1, {tednje i oro~enih depozita. Makroekonomija - agregatno prou~avanje najzna~ajnijih ekonomskih varijabli. Makroekonomija je grana ekonomije koja prou~ava funkcionisanje i probleme ekonomije kao celine - ekonomski rast, inflaciju, nezaposlenost i ekonomske fluktacije. Makroekonomske eksternalije - situacija kada jedan ekonomski subjekt name}e svoje tro{kove drugim ekonomskim jedinicama bez pla}anja nadoknade. Maksimizacija korisnosti - pretpostavka da ljudi poku{avaju da dostignu najvi{i mogu}i nivo korisnosti za dato budètsko ograni~enje.

37


Maksimizacija profita - pretpostavka da firme poku{avaju da ostvare najve}i mogu}i nivo profitabilnosti (ukupni prihodi minus ukupni tro{kovi) za datu proizvodnu funkciju. Maltusova ravnoteà - situacija u kojoj je proizvodnja jednaka egzistencijalnom nivou proizvoda jer se uravnoteènje stanovni{tva bazira na potro{nji hrane. Marginalni dru{tveni tro{ak - marginalni tro{ak proizvodnje sa aspekta dru{tva kao celine. Marginalni proizvod rada - promena proizvodnje koja poti~e iz jedini~nog pove}anja ulaganja rada. Marginalni tro{ak (engl. MC) - promena ukupnih tro{kova ili ukupnih varijabilnih tro{kova po jedinici promene autputa. Marginalna analiza - postulat da se optimizacija pojavljuje kada se marginalna korisnost aktivnosti izjedna~i sa marginalnim tro{kom. Marginalna dru{tvena korisnost - marginalna korisnost potro{nje dobra sa aspekta dru{tva kao celine. Marginalna korisnost dobra - dodatna satisfakcija potro{a~a koja poti~e od kori{}enja dodatne jedinice tog dobra. To je dodatna korisnost koja poti~e od dodatne jedinice potro{nje dobra. Marginalna poreska stopa - promena ukupnog poreza podeljena promenom dohotka. Marginalna poreska stopa je stopa po kojoj se porez pla}a za svaki dodatno zara|eni dinar. Marginalna privatna korisnost - marginalna korisnost potro{nje dobra sa aspekta pojedinca. Marginalna sklonost {tednji - porast {tednje pri jedini~nom rastu raspoloìvog dohotka. Marginalna sklonost {tednji je promena {tednje izazvana datom promenom dohotka; MS[= 1 - marginalna sklonost potro{nji (MSP).

38


Marginalna sklonost potro{nji - nagib funkcije potro{nje, koji pokazuje promene potro{njekoje poti~uiz date promene dohotka. Marginalna sklonost potro{njijerastpotro{njeuzrokovanjedini~nimrastomraspoloìvogdohotka. Marginalna sklonost proizvoda rada - promena ukupnog prinosa koja poti~e od rasta ulaganja rada. Marginalna sklonost uvozu - promena uvoza izazvana datom promenom dohotka. Marginalnastopapovla~enja-deodohotkakojinijepotro{ennapotro{nju; deo dohotka koji ide na {tednju, pla}anje poreza i uvoz. Marginalna stopa tehni~ke supstitucije (engl. MRTS) -apsolutna vrednost nagiba izokvante. Jednaka je odnosu marginalnih proizvoda dva inputa. Marginalni prihod (engl. MR) - promena ukupnog prihoda po jedinici promene prodate koli~ine. To je promena ukupnog prihoda izazvana jedini~nim rastom prodate koli~ine. Marginalni prihod proizvoda - marginalni proizvod varijabilnog inputa pomnoèn marginalnim prihodom od prodaje extra proizvedenog autputa. Marginalni prinos - dodatni prinos povezan sa prodajom dodatne jedinice proizvoda. Marginalni prinos proizvoda za bilo koji input je ekstra prinos koji preduze}eostvarujekori{}enjemdodatnejedinicetoginputa,dokdrugiostaju konstantni. Marginalni prinos proizvoda kapitala - promena ukupnog prihoda koja poti~e od jedini~nog porasta kapitala. Marginalni privatni tro{ak - marginalni tro{ak sa aspekta privatne firme ili pojedinca. Marginalni proizvod (engl. MP) - promena ukupnog proizvoda po jedini~noj promeni kori{}enog varijabilnog inputa. To je pove}anje ukupnog proizvoda koje nastaje kao rezultat dodavanja ekstra jedinice ulaganja (pri ~emu koli~ina drugih inputa ostaje konstantna). Marginalni proizvod kapitala - vrednost ekstra jedinice u konstantnim cenama koju firme proizvode u toku odre|enog perioda sa dodajnom 39


jedinicom kapitala podeljeno sa ukupnom vredno{}u kapitala. Marginalni proizvod se izraàva u %; npr., ako ma{ina vredna 1000 dolara proizvede ekstra proizvod od 150 dolara bez zapo{ljavanja dodatnih radnika tada je marginalni proizvod kapitala 15%. Marginalni proizvod rada - dodatni proizvod koji firma moè proizvesti u toku jednog sata od strane jednog radnika. Marginalni tro{ak - ekstra (dodatni) tro{ak proizvodnje dodatne jedinice proizvoda. Marginalni tro{ak je promena ukupnog tro{ka koja poti~e od jedini~ne promene proizvedene koli~ine. Marginalni tro{ak resursa - porast ukupnog tro{ka izazvan zapo{ljavanjem dodatne jedinice varijabilnog inputa. Matemati~ka ekonomija - razmatranje formalnih (jedna~inama izraènih) odnosa izme|u ekonomskih varijabli u ekonomskim modelima i njihovih teorijskih implikacija. Matrica dobitaka - tabela koja pokazuje mogu}e ishode ili rezultate svake strategije. Maximin kriterijum - pravilo odlu~ivanja u uslovima neizvesnosti prema kome bi onaj koji odlu~uje trebalo da odredi najgori mogu}i rezultat svake strategije i da prihvati strategiju koja mu obezbe|uje najbolji od najgorih mogu}ih rezultata. Me{ovita privreda - trì{na ekonomija u kojoj dràva ima veliku ulogu. Me|unarodna monetarna nezavisnost - ideja da sistem fleksibilnog deviznog kursa daje zemlji spososbnost da vodi nezavisnu monetarnu politiku u odnosu na druge zemlje. Me|unarodna transferna pla}anja - pla}anja preko me|unarodnih granica u formi poklona, doznaka i pomo}i. Me|unarodna trgovina - obuhvata razmenu dobara i usluga izme|u ljudi i preduze}a iz razli~itih zemalja.

40


Me|unarodne rezerve - me|unarodno prihva}ena sredstva kojim svaka zemlja moè pokriti spoljnotrgovinski deficit. Najzna~ajniji tipovi me|unarodnih rezervi su: zlato, dolar i specijalna prava vu~enja. Me|unarodni efekat istiskivanja - javlja se kada ekspanziona fiskalna politika smanjuje neto izvoz pove}avaju}i kamatnu stopu i devizni kurs. Vi{a doma}a kamatna stopa privla~i priliv kapitala iz inostranstva, koji indirektno pomaè finansiranju budètskog deficita stvorenog ekspanzivnom fiskalnom politikom. Me|unarodni Monetarni Fond - me|unarodna agencija, osnovana posle Drugogsvetskogrataradipomo}izemljamasaproblemimauplatnombilansu i radi obezbe|enja ravnomernog funkcionisanja me|unarodnog monetarnog sistema. Me|uzavisnost tra`nje - odnosi supstitucije i komplementarnosti sa proizvodom firme. Menadèrska ekonomija - primena ekonomske teorije i nauke o odlu~ivanju na razmatranje kako organizacija moè da najefkasnije dostigne ciljeve. Menad`ment totalnog kvaliteta (engl. TQM) - konstantno pobolj{avanje kvaliteta proizvoda i procesa firme tako da se konzistentno pove}ava vrednost isporuka potro{a~ima. Konstano postavlja pitanje kako se ne{to moè u~initi jeftinije, brè ili bolje timskim radom. Meni tro{kovi - odnose se na bilo koji tip tro{kova do koga u preduze}u dolazi sa promenenom cene svojih proizvoda. Metod Lagranòvog multiplikatora - tehnika za re{avanje problema ograni~enja u optimizaciji, formiranjem Lagranòve funkcije i tretiranjem ovog problema kao problema bez ograni~enja. Metod najmanjih kvadrata - statisti~ka tehnika za procenjivanje linije regresije kojom se minimizira suma kvadrata vertikalnih devijacija ili gre{aka zapaènih ta~aka od regresione krive. Mikroekonomija - grana ekonomijekoja istraùje pojedina~no odlu~ivanje preduze}a i doma}instava i na~ine njihovog odnosa u industrijama i trì{tima. Razmatranje ekonomskog pona{anja individualnih jedinica koje odlu~uju, 41


kao {to su pojedina~ni potro{a~i, vlasnici resursa, i poslovne firme u slobodno-trì{nom sistemu. Minimalna nadnica - nadnica za sat rada ispod koje je nezkonito platiti radnika. Minimalninivoefikasnosti-najniìnivoproizvodnjenakome}edugoro~ni prose~ni ukupni tro{ak biti minimalan. Minimax kriterijum àljenja - pravilo odlu~ivanja u uslovima neizvesnosti po kome bi onaj koji donosi odluku trebalo da selektuje strategije koje minimiziraju maksimalno àljenje ili oportunitetni tro{ak lo{e odluke. Model ìvotnog ciklusa - tip modela potro{nje okrenute budu}nosti koji pretpostavlja da ljudi baziraju svoju potro{nju na o~ekivanom ìvotnom dohotku, a ne na osnovu svog trenutnog dohotka. Model akceleracije - model poslovnog investiranja koji u svojoj jednostavnoj formi povezuje nivo investicija sa stopom promena proizvodnje. Kompleksnije forme uzimaju u obzir tro{kove uskla|ivanja i tro{kove pozajmljivanja. Model ciklusa proizvoda - teorija po kojoj firma koja uvodi inovacije moè da izgubi svoje izvozno trì{te pa ~ak i doma}e zbog stranih imitatora koji imaju niè tro{ove proizvodnje. Model dugoro~ne konkurentne ravnoteè - model industrijskih preduze}a u kome slobodan ulazak i izlazak obezbe|uju ravnoteù u kojoj je cena jednaka minimumu ukupnog prose~nog tro{ka; ekonomski profiti su u toj ta~ki jednaki nuli. Model - formalni matemati~ki iskaz ekonomske teorije. Modeljavnogizbora-modelpona{anjadràvekojipretpostavljada~lanovi dràvne upravenastoje da maksimiziraju sopstvenoblagostanje - npr. da budu ponovo izabrani. Model konkurentne ravnoteè - model koji pretpostavlja maksimiziranje korisnosti od strane potro{a~a i maksimiziranje profita od strane preduze}a.

42


Model maksimizacije prodaje - model po kome oligopolisti~ke firme teè damaksimizirajuprodajenakon{tojezara|enaadekvatnaprofitnastopakoja je zadovoljila vlasnike akcija. Model nepromenljivih nadnica - ukazuje da tro{kovi promena cena spre~avaju uskla|ivanja cena kada se tra`nja menja. Model odre|ivanja cene kapitala - metod odre|ivanja tro{kova deonice koji se dobija kao kamatna stopa bez rizika plus beta keficijent pomnoèn sa premijom rzika prose~ne deonice. Model permanentnog dohotka - model potro{nje okrenute ka budu}nosti koji pretpostavlja da ljudi razlikuju privremene promene svojih dohodaka i permanentnih promena svojih dohodaka; permanentne promene imaju veliki efekat na poto{nju. Model principal-agent - opisuje ugovorni odnos izme|u dve osobe u kojem se me|usobni ciljevi razlikuju. Principal èli neku radnju koju treba da preduzme agent. Model ravnoteè - pretpostavlja da je ekonomija uvek u ravnoteì u ta~ki preseka krive ponude i tra`nje, a naro~ito na trì{tu rada. Model vrednosti dividende - metod koji izra~unava tro{kove akcijskog kapitala firme prekoracia dividendepo akcijiprema ceni akcijeplus o~ekivana stopa pove}anja dividendi. Monetaristi~ka {kola - {kola makroekonomske misli po kojoj su promene ponude novca primarni uzrok fluktuacija realnog GDP-a i inflacije. Monetarizam je {kola ekonomske misli koja se suprostavlja dràvnoj intervenciji u cilju stabilizacije ekonomije. Monetarna baza - gotov novac plus rezerve. Monetarna impotencija - opisuje nemogu}nost realnog dru{tvenog proizvoda da reaguje na pove}anje realne nov~ane mase. Monetarna politika - dràvna politka koju vodi centralna banka koja poku{ava da uti~e na odre|ene varijable, menjaju}i ponudu novca i/ili kamatnu stopu.

43


Monetarni transmisioni kanal - preporuka kako promene monetarne politike mogu da deluju na realni GDP. Monopol - forma trì{ne organizacije u kojoj samo jedna firma prodaje proizvodzakoganepostojibliskisupstitut.Situacijaukojojjednopreduze}au grani prodaje proizvod koji nema bliskog supstituta. Monopolisti~ka konkurencija - trì{na struktura koju karakteri{e mnogo preduze}a koja prodaju rali~ite proizvode u grani u kojoj je slobodan ulazak i izlazak. Forma trì{ne organizacije u kojoj postoji mnogo prodavaca diferenciranih proizvoda i ulazak ili izlazak iz privredne grane prili~no lak u dugom roku. Monopson - situacija u kojoj postoji jedan kupac odre|enog dobra ili usluge na datom trì{tu. Moralni hazard - rastu}a verovatno}a gubitka kada ekonomski subjekt moè da neke od svojih tro{kova prebaci na druge. Multifaktorska produktivnost - stopa rasta proizvodnje po satu rada, umanjena za doprinos drugih faktora posebno kapitala, sirovina i energije, ili drugih faktora proizvodnje. Multikolinearnost -problemu regresionojanalizi koji nastajekada su dveili vi{e nezavisnih varijabli visoko korelisane; dovodi do preteranih standardnih gre{aka i uti~e na statisti~ke testove. Multilateralna trgovina - trgovina izme|uvi{e od dvapojedincailizemlje. Multilateralni pregovor - pregovaranje vi{e zemalja istovremeno. Multiplikator autonomnih izdataka - promene ravnote`nog proizvoda za jedini~nu promenu autonomnih izdataka. Multiplikator depozita - pove}anje depozita banke pri rastu rezervi banke za jedinicu. Multiplikator - odnos promene realnog GDP-a i promene linije agregatnih izdataka.

44


Multiplikator uravnoteènog budèta - odnos promene realnog GDP-a i promene kupovina dràvekada su onepovezane sa ekvivalentnom promenom poreza. Multiplikatorska neizvesnost - neizvesnost oko ta~ne vrednosti multiplikatora; koristi se kao argument protiv aktivisti~ke stabilizacione politike; npr., po{to svaki ekonometrijski model daje razli~itu vrednost multiplikatora, tada su kreatori ekonomske politike nesigurni oko njegove vednosti i efekata. Nacionalizacija - preuzimanje privatnih firmi od strane dràve. Nacionalna {tednja - agrgatni dohodak minus potro{nja minus dràvna potro{nja. Nacionalni dohodak i ra~uni proizvodnje - zvani~ni vladini pokazatelji komponenti GDP-a i agrgatnog dohotka. Nacionalni dohodak - dohodak koji je rezultat proizvodnje proizvoda i usluga; ~ist nacionalni dohodak minus indirektni porezi. Nacionalni dohodak jesuma svih zaradasvih faktora proizvodnje koji poti~uiz teku}eproizvodnje. Nadnica - cena rada definisana tokom odre|enog vremenskog perioda. Nagib - jednak koli~niku promene varijable na vertikalnoj osi prema promeni varijable na horizontalnoj osi. Najniì nivo cena - odre|uje vladina politika koja utvr|uje minimalnu dozvoljenu cenu dobra. Najpovla{}enija nacija - princip kojim sve zemlje uklju~ene u pregovore GATT-a primenjuju iste tarifne stope kao zemlja sa najniìm tarifnim stopama. Nash ravnoteà - ravnote`na situacija u kojoj je svaki igra~ odabrao svoju optimalnu strategiju, uz datu strategiju izabranu od drugog igra~a. Neanticipirana inflacija - deo teku}e stope inflacije, koji pojedinci nisu o~ekivali da }e se pojaviti. Dobija se kao teku}a stopa inflacije minus o~ekivana stopa inflacije. Ako pojedinci o~ekuju da godi{nja inflacija bude 10%, a teku}a inflacija je 12%, tada je neanticipirana inflacija 2%. 45


Necenovna konkurencija - konkurencija bazirana na varijaciji proizvoda, reklamiranju, i uslugama pre nego na ceni. Neelasti~natra`nja-tra`njazakojujecenovnaelasti~nostmanjaodjedan. Neformalna ekonomija - deo ekonomije koga karakteri{e neregularno i nelegalno poslovanje. Negativne eksternalije - obuhvataju situaciju u kojoj tro{kove ima pojedinac/firma koji ne proizvodi niti tro{i neko dobro. Negativni odnos - situacija u kojoj rast jedne promenljive - povezan sa smanjenjem druge promenljive; naziva se i inverzna povezanost. Negativno nagnuta kriva ponude rada - situacija u kojoj dohodni efekat nadma{uje supstitucioni efekat rasta nadnice {to uzrokuje negativan nagib krive ponude rada i uzima negativne nagibe na vi{im nivoima dohotka. Neisklju~ivanje-situacijaukojojnikonemoèdaizbegnepotro{njudobra. Nekooperativni rezultat - ravnoteà u igri u kojoj se igra~i ne mogu dogovoriti i umesto toga prate svoje pojedina~ne podsticaje. Nenegativnaograni~enja-ograni~enjakojaspre~avajunegativnevrednosti re{enja u problemu linearnog programiranja. Neobja{njena varijacija - suma kvadrata devijacija svake razmatrane vrednosti zavisne varijable od njoj odgovaraju}e procenjene vrednosti. Neoklasi~na {kola rasta - pristup makroekonomiji koji koristi agregatnu prozvodnu funkciju i formulu rasta u opisivanju dugoro~nog rasta, nagla{avaju}i agregatnu ponudu pre nego agregatnu tra`nju. Neplanirane zalihe - deo zaliha koje preduze}e ne moè da proda kada predvi|ena potro{nja manja od proizvodnje. Nepostojanje suparni{tva - situacija u kojoj vi{e ljudi moè da tro{i dobro, ne smanjuju}i koli~inu dostupnu drugim potro{a~ima.

46


Neprijateljsko preuzimanje - situacija u kojoj investitori kupuju veliki deo kompanije i menjaju menadère. Nerazvijena industrija - nova industrija koja se moè podsta}i protekcionisti~kim merama. Neregularni ili slu~ajni uticaj - nepredvidljiva varijacija serije podataka kao posledicarata,prirodnihkatastrofa,{trajkovaidrugihnepredvidljivihuticaja. Nesavr{ena konkurencija - monopol, oligopol i monopolisti~ka konkurencija. Netarifne barijere - sve vladine akcije sem carina kojima se smanjuje uvoz, kao {to su kvote i standardi. Neto cash-flow projekta - razlika izme|u cash prihoda i cash izdataka tokom realizacije projekta. Neto dohodni faktor - razlika izme|u doznaka faktora dohotka iz inostranstva i pla}anja faktora dohotka dohotka strancima. Neto investicije - bruto investicije minus depresijacija. Neto izvoz - vrednost dobara i usluga prodatih u inostranstvu minus vrednost dobara i usluga kupljenih od ostatka sveta; izvoz minus uvoz. Neto izvoz je vi{ak izvoza u odnosu na uvoz. Neto nacionalni proizvod - neto trì{na vrednost proizvedenih proizvoda i usluga u odre|enom vremenskom periodu. Neto proizvod - fiziokratska koncepcija vi{ka koji jedino stvara poljoprivreda i koji je jednak razlici ukupnog proizvoda i ulaganja (avansa) u poljoprivredu. Neto sada{nja vrednost projekta (engl. NPV) - sada{nja vrednost procenjenog toka cash-flowa projekta, diskontovana firminim tro{kom kapitala, minus inicijalni tro{ak projekta. Neto strana sredstva - razlika izme|u sredstava dràvljana koja su u inostranstvu i sredstava koja stranci poseduju u zemlji. 47


Neto strane investicije - vi{ak izvoza nad uvozom, odnosno neto izvoz. Neto transferi iz inostranstva - razlika izme|u primljenih transfernih pla}anja i transfernih pla}anja drugim zemljama. Nevidljiva ruka - ideja slobodne interakcije ljudi na trì{tu dovode ekonomijunaèljenidru{tvenirezultat;pojamjeuveoA.Smitisvojemoderno utemeljenje je na{ao u prvoj teoremi ekonomije blagostanja. Nezavisnost centralne banke - mogu}nost vlasti centralne banke da donose odluke o monetarnoj politici uz malo me{anje vlade koja je na vlasti. Nivo cena - prose~ni nivo cena u privredi. Nominalna kamatna stopa - kamatna stopa koju pla}a banka, odnosno zajmoprimci; npr. kada klijent plati kamatnu stopu od 12% na zajam, tada je nominalna kamatna stopa 12%. Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa nekorigovana stopom inflacije. Nominalna rigidnost - faktori koji spre~avaju fleksibilnost nominalnog nivoacena,kao{tosutro{kovimenija,iliradniugovorisarazli~itimvremenom isticanja, koji uti~u na to da se firmi ne isplati da menja nominalni nivo cena. Nominalne rigidnosti su nefleksibilnosti nadnica i cena. Nominalna vrednost kapitala - kapital koji }e biti pla}en kada obveznica dospe na naplatu. Nominalni dru{tveni proizvod - vrednost dru{tvenog proizvoda u teku}im cenama. Nominalni GDP- bruto nacionalni proizvod bez korekcija inflacije; isto {to i GDP; vrednost svih dobara i usluga novo proizvedenih u zemlji tokom odre|enog vremenskog perioda - jedne godine. Normalna dobra - dobra koja potro{a~ kupuje vi{e sa rastom dohotka. Normalni profiti - suma obra~unatih profita kada su ekonomski profiti jednaki nuli. Normalno dobro - dobro za kojim se tra`nja pove}ava sa rastom dohotka i pada sa padom dohotka. 48


Normativna ekonomija - ekonomska analiza kojom se daju preporuke za ekonomsku politiku. Nov~ani multiplikator - multiplikator po kome se ponuda novca menja zbog promena nov~ane baze. Nov~ani multiplikator ukazuje na porast ponude novca za jedini~ni rast monetarne baze. Nova klasi~na {kola - {kola makroekonomije po kojoj su cene perfektno fleksibilne, o~ekivanja su racionalna, zbog ~ega anticipirana monetarna politika ne}e imati efekta na privredu. To je verzija novog klasi~nog modela, bazirana na tri pretpostavke: ravnote`ne cene, nesavr{ene informacije i racionalna o~ekivanja. Teorija realnih poslovnih ciklusa je drugi tip novog klasi~nog modela. Nova me|unarodna ekonomija obima - rastu}a produktivnost koja je rezultatfirmineintegracijecelokupnogsistemanjenihproizvodnihoperacijau celom svetu. Novac - sve ono {to se obi~ajno prihvata kao sredstvo pla}anja u kupovini dobara i usluga i pla}anju obaveza i poreza. Novac je sve ono {to se prihvata kaosredstvorazmene. Novactako|esluìi za izraàvanje vrednostii jedinice. Novajlije - ljudi koji su nezaposleni jer su postali deo radne snage i jo{ uvek traè posao. Novi Kejnzijanci - obja{njavaju rigidnost cena i plata kao konzistentne sa li~nim interesima firmi i radnika, za koje se pretpostavlja da imaju racionalna o~ekivanja. Novoindustijalizovana zemlja - zemlja ~iji je rast brz na osnovu razvoja industijske baze. Nulta stopa produktivnosti - ta~ka preseka linije kapitala i funkcije produktivnosti i pokazuje stabilnost kapitala po satu. O~ekivana dobit - prinos od nesigurne investicije koja se obra~unava merenjem dobitaka ili gubitaka mogu}nostima da do njih do|e. O~ekivana korisnost - zbir svih mogu}ih korisnosti kao rezultat neke odluke, ili strategije i verovatno}a njihovog ostvarenja. 49


O~ekivana realna kamata - realna stopa koju pojedinci o~ekuju da plate na sredstva koja su pozajmili, ili da je prime za sredstva koja su plasirali, posle eliminisanja inflacije iz nominalne kamatne stope. Primer: ako pojedinci prime kamatu od 10%, a o~ekuju stopu inflacije od 7%, onda je realna kamatna stopa 3%. O~ekivana stopa inflacije - stopa inflacije za koju se o~ekuje da }e se pojaviti u budu}nosti. Vremenski period za koji se ona pretpostavlja zavisi od pojedia~nih subjekata.Sindikat moèposmatratitrogodi{njiperiod i zahtevati trogodi{nje ugovore o radu, ali investitor moè posmatrati period od 30 godina. O~ekivana vrednost - zbir svih mogu}ih rezultata neke odlukeili strategije i verovatno}a njihovog ostvarenja. O~ekivani profit - ponderisani prosek svih mogu}ih profita koji mogu rezultirati iz nove investicije, pri ~emu se verovatno}a koristi kao ponder. Obaveza - neka vrednost koju pojedinac ili preduze}e duguju nekom drugom. Obavezna rezerva - deo depozita koji su banke obavezne da drè kod centralnebanke.Obavezne rezerve su rezerve koje propisujecentralna banka, a moraju da ih drè poslovne banke; njihov iznos se dobija kada se ukupan iznos depozita pomnoì sa stopom obavezne rezerve; npr., banka koja ima depozite u iznosu od 100 milona dolara mora dràti 10 miliona dolara obaveznih rezervi, ako je stopa obavezne rezerve 10%. Obavezno ograni~enje - varijabla koja je u potpunosti iskori{}ena u odre|enoj ta~ki. Obilnost kapitala - vi{i nivo kapitala u jednoj nego u drugoj zemlji. Obilnost rada - niì nivo kapitala po radniku u odnosu na druge zemlje. Obja{njenja varijacija - zbir kvadrata devijacija svih ocenjenih vrednosti zavisne varijable. Obra~unska jedinica - standardna jedinica u kojoj cene mogu biti izraène i njihova vrednost pore|ena tokom vremena.

50


Obveznica - finansijski ugovor kojim se utvr|uje specifi~na ispata glavnice i kamate na zajam odre|enog datuma u budu}nosti. Obveznicekorporacija-formalnepriznanicekojimasepriznajedugikojim se korporacija obavezuje da godi{nje ispla}uje fiksnu sumu novca sve do trenutka dospe}a kada ispla}uje inicijalno pozajmljenu sumu (glavnicu). Odliv mozgova - emigracija visokokfalifikovanih radnika iz siroma{nijih zemalja u industrijske zemlje. Odnos duga i GDP-a - ukupna suma neizmirenih zajmova koje federalna dràva duguje podeljena nominalnim GDP-om. Odnosnovcaidepozita-deonovcakojiljudiujednojprivredièledadrèu odnosu na svoje depozite; jednak je odnosu novca i depozita. Odnosi razmene - koli~ina uvoznih proizvoda koju privreda dobija za jedinicu izvoznih proizvoda. Ogra|ivanje - proces koji je u Engleskoj u XV i XVI v. zna~io ukrupnjavanje poseda i prelazak sa sva{tarske proizvodnje na monokulturnu poljoprivrednu proizvodnju, prvenstveno sto~arstvo radi dobijanja vune za razvoj tekstilnih manufaktura koje su bile osnova nastaju}e industrije. Ograni~ena likvidnost - situacija u kojoj ljudi ne mogu da pozajmljuju radi uravnoteènja svoje potro{nje kada im je dohodak nizak. Ograni~ene informacije - situacija u kojoj preduze}a nemaju potpuna saznanja o uslovima na trì{tu, npr. promenamau tra`nji njihovih proizvoda. Ograni~enje likvidnosti - javlja se kada finansijska institucija ne dozvoljava pojedincu da pozajmi koliko èli, iako se mo`da o~ekuje pove}ani dohodak u budu}nosti. Ograni~enje proizvodnje - nemogu}nost upotrebe nekih resursa ili odre|eni minimalni zahtevi koji moraju biti ispunjeni. Okunov zakon - veza izme|u nezaposlenosti i racio proizvodnje. Prema originalnoj verziji Okunovog zakona 1% smanjenja (pove}anja) zaposlenosti rezultirau%smanjenju(pove}anju)dru{tvenogproizvodaza3%.Sadase~ini da je realnije 2%. 51


Oligopol - forma trì{ne organizacije u kojoj postoji nekoliko prodavaca homogenog ili diferenciranog proizvoda i gde je ulazak ili izlazak iz privredne grane teàk. Bliì je monopolu nego potpunoj konkurenciji jer ga karakteri{e nekoliko preduze}a (dva ili tri) i relativno zanemarljive te{ko}e ulaska. U proizvodnji, oligopolska trì{ta mogu imati ili standardizovane ili diferencirane proizvode. Oligopol je karakteristika grane u kojoj nekoliko preduze}a prodaje isti proizvod uz ograni~en ulazak drugih preduze}a. Op{ta ravnoteà - situacija u kojoj istovremeno postoji ravnoteà na svim trì{tima u zemlji. Op{tinivocena-prosekcenasvihdobaraiuslugauzdavanjeve}egpondera stavkama na koje se vi{e tro{i. Op{ti sporazum o carinama i trgovini (GATT) - me|unarodni sporazum i organizacija kreirana da promovi{e zajedni~ko smanjenje carina i drugih barijera trgovine me|u zemljama. Opadaju}a marginalna korisnost - smanjenje dodatne korisnosti koja poti~e od dodatne jedinice dobra, u meri u kojoj se dobro sve vi{e koristi. Opadaju}a marginalna korisnost novca - opadanje dodatne korisnosti koja je rezultat pove}anja dohotka . Opadaju}i prinosi - situacija u kojoj proizvodnja raste u manjoj proporciji nego inputi. Predstavljaju situaciju u kojoj uspe{an rast u kori{}enju jednog inputa, uz konstantne druge inpute, izaziva smanjenje dodatne proizvodnje sa dodatnom jedinicom tog inputa. Opadaju}i prinosi rada - situacija u kojoj se dodatni porast proizvoda koji poti~e od dodatne koli~ine rada smanjuje sa pove}anjem ulaganja rada; opadaju}a marginalna produktivnost rada. Operacije na otvorenom trì{tu - kupovina i prodaja obveznica od strane centralne banke sa ciljem da izmeni ponudu gotovine, M1 ili nivo kamatne stope. Kada centralna banka èli da pove}a ponudu novca tada kupuje obveznice, a kada èli da smanji tada prodaje. Operativni leverid` - odnos ukupnih fiksnih tro{kova firme i njenih ukupnih varijabilnih tro{kova. 52


Oporavak - period koji nastupa neposredno nakon recesije u kojem privreda po~inje da se kre}e ka ekspanziji. Oporeziv dohodak - dohodak pojedinca umanjen za poreska oslobo|enja i dedukcije. Oportunitetni tro{ak - tro{ak naredne najbolje odba~ene alternative koja nije izabrana, jer je ne{to drugo izabrano. Optimalno re{enje - najbolje od mogu}ih re{enja. Optimizacija ograni~enja - maksimiziranje ili minimiziranje ciljne funkcije prema ograni~enjima. Organizacija - struktura ljudi, kao {to je porodica, ili koled`, kroz koju ljudi mogu da razmenjuju dobra i usluge van formalnog trì{ta. Oro~ena sredstva - sredstva poloèna kod odre|ene finansijske institucije koja se ne mogu odre|eni vremenski period podizati. ORT bilans (engl. Oficial reserve transaction) - platnobilansni deficit, ili suficit koji uklju~uje trgovinu robama i sekjutirizacijama; svaki takav deficit mora biti kompenziran odlivom me|unarodnih sredstava. Ortakluk - firma koju poseduje vi{e nego jedna osoba u kojoj partneri odlu~uju podelom firminog dohotka me|u sobom i zajedni~ki su odgovorni za gubitke preduze}a. Osiguranje za slu~aj nezaposlenosti - program davanja nadoknade pojedincima koji su ostali bez posla. Osnovna linija - putanja kretanja ekonomske promenljive koja bi postojala bez uticaja promene politike. Osnovna sredstva - svi finalni proizvodi koji se koriste u poslovanju i nisu namenjeni prodajim, npr. ma{ine, oprema, kancelarijski name{taj i dr. Osposobljavanje na radnom mestu - pobolj{anje ve{tina zaposlenih u preduze}u dok u njemu rade. 53


Otkrivanje cene - proces kojim trì{te utvr|uje ravnote`nu trì{nu cenu. Otvorena ekonomija - ekonomija u kojoj postoji razmena rada, kapitala i obveznica sa drugim ekonomijama. Otvoreno trì{te - trì{te dilera dràvnim hartijama od vrednosti u Njujorku.Komitetotvorenogtrì{ta~ini12~lanovasapravomglasa;7~lanova je iz Saveta guvernera i 5 su predsednici regionalnih banaka Federalnih rezervi. Ovla{}ene naknade - zakonski odre|ene naknade koje firma mora da obezbedi zaposlenima. Ovla{}enotro{enje-transfernapla}anjapojedincimaizvladinogprograma u kojima se ukupna vrenost transfernih pla}anja menja sa svakom promenom broja osoba koje dobijaju pomo}. Papirni novac - novac napravljen od papira koji nema nikakvu unutra{nju vrednost. Parametar-ne{to{tojeuzetokaopoznatouanalizi.Naprimerupotro{noj funkciji C= a + bq, autonomna potro{nja a i grani~na sklonost potro{nji b su parametri. Mnogo je napora uloèno u ekonomiji u ispitivanju efekata promena pojedina~nog parametra. Parcijalni izvod - marginalni efekat na zavisnu promenljivu multivaraijacione funkcije koji rezultira iz promene jedne od nezavisnih varijabli dok druge ostaju konstante. Pareto efikasnost - situacija u kojoj nije mogu}e u~initi svoju situaciju boljom bez pogor{anja tu|e situacije. Paritet kupovne mo}i - teorija koja smatra da su devizni kursevi odre|eni na taj na~in da izjedna~avaju kupovnu mo} u razli~itim zemljama. Patent - pravo koje se garantuje pronalaza~u od strane federalne dràve za ekskluzivno kori{}enje inovacije u periodu od 17 godina. Peak-load utvr|ivanje cene - situacija u kojoj firma odre|uje vi{u cenu u periodu ekonomske ekspanzije u odnosu na onu van ovog perioda.

54


Penziono osiguranje - sistem u kojem pojedinci pla}aju dràvi dok rade, a dràva pla}a njima kada odu u penziju. Perfektna konkurencija - forma trì{ne organizacije u kojoj postoji vi{e firmi koje prodaju homogeni ili identi~ni proizvod i svaka od firmi je suvi{e mala da uti~e na cenu dobra. Perfektno elasti~na ponuda - ponuda za koju cenovna elasti~nost beskona~na, ukazuju}i na beskona~an odgovor ponu|ene koli~ine na promenu u ceni i zbog toga je kriva ponude horizontalna. Perfektno elasti~na tra`nja - tra`nja za koju je cenovna elasti~nost beskona~na, ukazuju}i na beskona~ni odgovor na promenu u ceni i zbog toga je rkriva tra`nje horizonatlna. Perfektno neelasti~na ponuda - ponuda za koju je cenovna elasti~nost nula, ukazuju}i da nema odgovora ponu|ene koli~ine na promene cene i zbog toga je kriva ponude vertikalna. Perfektno neelasti~na tra`nja - tra`nja za koju je cenovna elasti~nost nula, ukazuju}i da nema odgovora na promenu u ceni i zbog toga je kriva tra`nje vertikalna. Permanentni dohodak - prose~ni dohodak koji pojedinci o~ekuju da prime u duèm vremenskom periodu, obi~no se dobija kao funkcija pro{lih dohodaka. Piguov efekat - direktna stimulacija autonomne potro{nje koja se de{ava kada deflacija cena pove}ava nov~anu masu i time blagostanje. Jo{ se naziva efekat realnog bilansa. Plafoniranje cena - vladina kontrola cena kojom se odre|uje maksimalna dozvoljena cena dobra. Praksa odre|ivanja cene utvr|ivanjem cenovnog targeta I zatim razvijanjem proizvoda koji }e dozvoliti maksimiziranje ukupnog profita pri toj ceni. Plan i kontrola - regulacije i ograni~enja koje dràva koristi da bi popravila trì{nu nesavr{enost.

55


Platni bilans - ra~un transakcija izme|u zemlje i ostatka sveta; uklju~uje informacije o vrednosti trgovine robama i uslugama kao i o transfernim pla}anjima. Podela rada - podela rada na razli~ite zadatke sa grupama radnika specijalizovanih za svaki od tih zadataka. Podsticaj - plan kojim se ljudi motivi{u na akciju, obi~no tako da se pove}a ekonomska efikasnost. Podsticajna regulacija - metod regulacije kojim se cene odre|uju za nekoliko godina unapred, zatim se dopu{ta preduze}ima da zadrè sve dodatne profite ili da imaju gubitke tokom tog vremenskog perioda. Pogre{na selekcija - situacija u kojoj proizvodi, ili usluge niskog kvaliteta istiskuju sa trì{ta kvalitetnije proizvode, ili usluge kao posledica asimetri~nih informacija izme|u kupaca i prodavaca. Pojedinac nesklon riziku- pojedinac za koga se marginalna korisnostnovca smanjuje; on ili ona ne}e prihvatiti ni pravi~nu opkladu. Pojedinac neutralan u odnosu na rizik - pojedinac za koga - marginalna korisnost novca konstantna; on ili ona su indiferentni na pravi~nu opkladu. Politi~ki kredibilitet - verovanje javnosti da }e kreatori ekonomske politike sprovesti objavljenu politiku. Politi~ki poslovni ciklus - poslovni ciklus koji je rezultat kori{}enja fiskalne ili monetarne politike od strane politi~ara radi delovanja rezultat izbora. Politika konkurencije - sve dràvne akcije s ciljem promocije konkurencije me|u firmama u jednoj privredi. Polje mogu}nosti - polje koje uklju~uje sva mogu}a re{enja za data ograni~enja. Pomeranje krive - promene u poziciji krive koja je ~esto prouzrokovana promenama varijabli koje nisu predstavljene na osama.

56


Pomeranje proseka - tehnika u kojoj je predvi|ena vrednost vremenskih serijaudatomperiodujednakaprose~nojvrednostivremenskihserijauve}em broju prethodnih perioda. Ponovljene igre - igre zatvorenikove dileme ponovljene vi{e puta. Ponuda - cena po kojoj bi prodavci èleli da prodaju svoje proizvode na aukcionim trì{tima. Ponuda novca - glavni instrument monetarne politike. Ponuda novca po konceptu M1 sastoji se od novca u sektoru stanovni{tva plus ~ekovni ra~uni. Ponuda novca je suma gotovog novca (metalnog i papirnog novca) koju poseduje javnost i depoziti kod banaka. Ponuda rada - veza izme|u koli~ine ponu|enog rada i nadnice. Poravnanje potro{nje - ideja po kojoj i pored fluktuacije dohodaka ljudi poku{avaju da stabilizuju potro{nju iz godine u godinu. Poreska stopa - procenat od od dohotka, ili prodaje koji je pla}en dràvi u formi poreza. Poreski kredit na zara|eni dohodak - deo poreza na dohodak preko koga pojedinci sa niìm dohotkom koji rade primaju sredstva od vlade ili smanjenje svojih poreza. Poreski prihod - ukupan iznos koji dràva dobija na ime poreza; dobija se kada se poreska stopa pomnoì sa poreskom osnovom. Poreski razred - niz oporezivih dohodaka koji se oporezuju po istoj stopi. Porez na dohodak gra|ana - porez na sve forme dohotka koje pojedinac ili doma}instvo primaju. Porez na dohodak korporacija - porez na obra~unate profite korporacija. Porez na dohodak porez - porez na nadnice i plate pojedinaca. Porez na imovinu - porez koji se pla}a na vrednost imovine koju poseduje pojedinac. 57


Porez na kapitalnu dobit - porez na rast vrednosti sredstava. Porez na promet - porez koji se pla}a na vrednost robe kada se kupuje. Portfolio diversifikacija - {irenje oblika aktive radi smanjenja rizika. Portfolioinvesticije-investicijestranacamanjihod10%vlasni~kogudelau firmi. Posebne privilegije - kompenzacije koje radnik prima pored direktnih nov~anih pla}anja za period rada: osiguranje, pravo na penziju, godi{nji odmor, porodiljsko odsustvo i bolovanje. Poslovni ciklus - kratkoro~ne fluktuacije realnog GDP-a i zaposlenosti. Poslovni ciklus je odstupanje nivoa proizvodnje od njegovog dugoro~nog trenda i traje tri do ~etiri godine. Poslovni ciklus dostiè svoj vrh kada realni dru{tveni proizvod dostigne maksimum, posle toga opada i dostiè minimalnu vrednost, zatim ponovo raste. Periodukomesedru{tveniproizvodkre}eme|unajvi{einajnièvrednosti zove se recesija. Poslovni profit - prihod firme umanjen za eksplicitne ili ra~unovodstvene tro{kove. PotencijalniGDP-dugoro~nitrndrastarealnogGDP-auprivrediodre|en raspoloìvom ponudom kapitala, rada i tehnologije. Realni GDP odstupa od potencijalnog GDP-a na vi{e i na niè. Potpuno alocirani prose~ni tro{kovi - zbir prose~nih varijabilnih tro{kova proizvodnje normalnog ili standardnog obima proizvodnje i prose~ni ###. Potragazaposlom-razlogzanezaposlenostpokomenesigurnostnatrì{tu rada i ograni~ene informacije kojima radnici raspolaù zahtevaju da ljudi potro{e vreme traè}i posao. Potro{a~ka klinika - laboratorijski eksperiment u kojem je u~esnicima data odre|ena suma novca i zamoljeni su da ih potro{e u simuliranoj radnji da bi se videlo kako reaguju na promene cena i druge determinante tra`nje. Potro{a~ki izdaci - kupovina proizvoda i usluga od strane doma}instava za svoje potrebe. 58


Potro{a~kivi{ak-razlikaizme|uonoga{tosupotro{a~ispremnidaplateza odre|enukoli~inu proizvodai onoga {tostvarno pla}uju. Razlika izme|u onog {to je pojedinac spreman da plati za dodatnu jedinicu proizvoda -marginalna korisnost- i trì{ne cene dobra; za trì{te u celini, to je suma svih individualnih potro{a~evih vi{kova ili povr{ina ispod krive tra`nje, a iznad trì{ne cene. Potro{na funkcija - pozitivna veza izme|u potro{nje i dohotka. Potro{na ravnoteà - nivo dohotka pri kojem linija agregatne potro{nje se~e liniju od 45 stepeni. Tako|e se zove i ravnote`ni dohodak. Potro{nja - kupovine finalnih dobara i usluga od strane doma}instava. Potro{nja je tra`nja sektora doma}instava za proizvodom za teku}upotro{nju. Izdaci za potro{nju sastoje se od kupovina trajnih potro{nih dobara (automobili, televizori), dobara teku}e potro{nje (hrana i novine) i usluga. Povezivanje u mreù - formiranje privremenih strategijskih alijansi gde svaka firma u~estvuje svojom najboljom konkurento{}u. Povla~enje - deo dohotka koji se povla~i iz potro{nje i ide za poreze, uvoz i {tednju, a ne na potro{na dobra. Pozitivna ekonomija - ekonomska analiza koja obja{njava {ta bi se u ekonomiji desilo i zbog ~ega, bez davanja preporuka o ekonomskoj politici. Pozitivnapovezanost-situacijaukojojjerastjednepromenljivepovezansa rastom druge promenljive; naziva se i direktna povezanost. Pozitivne eksternalije - situacija u kojoj koristi ima neko ko nije uklju~en niti u proces proizvodnje, ni potro{nje dobra. Pozitivni nagib - nagib krive ve}i od nule, koji pokazuje pozitivnu ili direktnu vezu izme|u dve promenljive. Pravilo 5% - koristi Federalna trgova~ka komisija i Ministarstvo pravde SAD da bi definisali trì{te na kome se preduze}a takmi~e: ako u grupi preduze}a sa odre|enom kategorijom dobara svi promene svoje cene za 5% i profiti im se zna~ajno pove}aju, tada ta preduze}a ~ine odre|eno trì{te.

59


Pravilo fiskalne politike - propis kojim se obezbe|uje da instrumenti politikeodgovaraju stanjuprivrede.Automatski stabilizatori su primer pravila fiskalne politike. Pravilo konstantne stope monetarnog rasta - monetarna politika u kojoj Centralna banka odràva stopu monetarnog rasta konstantnom. Pravilo maksimizacije korisnosti - pokazuje da potro{a~ maksimizira korisnost tako {to bira kombinaciju proizvoda kod kojih je odnos marginalne korisnosti i cene jednak za sve proizvode. Pravilo monetarne politike - preporuka kolika bi trebalo da je stopa inflacije, ponuda novca, ili drugi instrumenti monetarne politike koji uti~u na inflaciju, realni dohodak, ili druge pokazatelje stanja ekonomije. Pravilo povratne veze - skup stabilizacionih politika koje odgovaraju na makroekonomske doga|aje kao {to su nezaposlenost, inflacija i dr. Preimu}stvo - neka vrednost koju poseduje pojedinac ili preduze}e. Prelomna ta~ka - ta~ka u kojoj su prihodi jednaki ukupnim tro{kovima. Premija rizika - pove}anje o~ekivane ili traène stope povra}aja na rizi~ne investisticije iznad stope povra}aja na nerizi~nu aktivu, da bi se konpenzovao rizik. Pretpostavka fleksibilne cene - pretpostavka da se cene brzo uskla|uju kao odgovor na promene u ponudi ili tra`nji. Pretpostavka konstantnih cena - pretpostavka da se cene ne prilago|avaju brzokaoodgovornapromenuponude,ilitra`nje;ovapretpostavkasekoristiu teoriji ekonomskih fluktuacija. Pretpostavka racionalnih o~ekivanja - pretpostavka da ljudi predvi|aju budu}nost isto onako uspe{no kao i kreatori ekonomske politike. Price maker - firma koja ima mo} da nametne trì{tu svoju cenu, umesto da prihvata trì{nu cenu za datu. Price taker - situacija u potpunoj konkurenciji kada svaka firma nema uticaja na cenu proizvoda koji prodaje i moè da proda bilo koju koli~inu pri

60


datoj trì{noj ceni. To je firma koja prihvata trì{nu cenu za datu. Ne moè uticati na trì{nu cenu zato {to je trì{te konkurentsko. Prihodno orjentisane carine - carine kod kojih je osnovni cilj da obezbede prihode za dràvni budèt. Prilago|avaju}a politika - odnosi se na monetarnu i fiskalnu politiku koje su suo~ene sa nepovoljnim {okom ponude i teè da pove}aju stopu rasta nominalnog dru{tvenog proizvoda i elimini{u smanjenje racia proizvodnje prouzrokovano {okom ponude. Prilago|eno R2 - koeficijent vi{estruke determinacije prilago|en smanjenju stepena slobode po{to je vi{e zavisnih varijabli uklju~eno u regresiju. Principal-agent problem - problem koji nastaje jer agenti (menadèri) firme mogu da teè da maksimiziraju svoje dobiti (kao {to su plate) pre nego profite ili vrednost firme, {to je interes vlasnika ili principala. Prirodna stopa dru{tvenog proizvoda - pokazuje nivo koji bi ekonomija mogla proizvesti kada bi se nalazila na prirodnoj stopi nezaposlenosti. Ne postoji tendencija ni rasta ni smanjenja stope inflacije. Prirodna stopa nezaposlenosti - minimalni odrìv nivo nezaposlenosti ispod koga inflacija po~inje da ubrzava svoj rast. Pri ovoj stopi ne postoji tendencija ni rasta ni opadanja stope inflacije. Prirodna stopa nezaposlenosti je stopa nezaposlenosti koja postoji u normalno vreme kada ne postoji ni recesija ni bum i kada je realni GDP jednak potencijalnom GDP-u. Prirodnimonopol-situacijaukojojpostojijednopreduze}eugraniukome prose~an ukupni tro{ak se smanjue za ceo obim proizvodnje i kome je nivo minimalne efikasnosti ve}i od veli~ine trì{ta. Slu~aj kada ekonomija obima izaziva da samo jedna firma snabdeva ~itavo trì{te. Prirodni nivoi proizvodnje, zaposlenosti - u monetaristi~kom modelu su odre|eni realnim faktorima ponude: kapitala, veli~ine radne snage i nivoa tehnologije. U na{em jednostavnom modelu, prirodne stope proizvodnje, zaposlenosti i nezaposlenosti su na svom klasi~nom nivou za ove promenljive (nezaposlenost je ograni~ena na frikcione i strukturalne forme). Privredna grana - obuhvata preduze}a koja proizvode sli~ne proizvode. 61


Problem primala - originalni problem linearnog programiranja maksimiziranja (npr. profita) ili minimiziranja (npr. tro{ka). Problem Sever-Jug - odnosi se na geografsku disperziju dohodaka: severne zemlje teè da budu relativno bogate, dok su ju`ne relativno siroma{ne. Problem slobodnog jaha~a - problem koji se javlja u slu~aju javnih dobara: pojedinci koji ne u~estvuju u tro{kovima obezbe|enja javnog dobra ne mogu biti isklju~eni iz kori{}enja tog dobra. Proces inovacije - uvo|enje novog ili pobolj{anog proizvodnog procesa. Produkciona kriva - pokazuje maksimalnu mogu}u proizvodnju dva proizvoda sa resursima sa kojima raspolaè ekonomija. Produktivnost - op{ti izraz koji ~esto zna~i prose~an nivo proizvodnje ostvaren od strane jednog zaposlenog za jedan sat. Nove ma{ine i oprema pove}avaju produktivnost rada omogu}uju}i radnicima da proizvode vi{e. Produktivnost rada - proizvod po radnom ~asu. Profit - ukupni prihod koji dobije firma minus ukupni tro{kovi. Profitna margina - razlika izme|u cene i potpuno alociranog prose~nog tro{ka proizvoda. Programi pomo}i stanovanju - dràvni programi koji obezbe|uju subvencije ili siroma{nim porodicama da iznajme ku}e ili izvo|a~ima radova da grade ku}e siroma{nima. Progresivno oporezivanje - vrsta poreza kod koga se poreska stopa pove}ava u proporciji sa pove}anjem dohotka. Proizvo|a~ki vi{ak - razlika izme|u cene koju firma dobija za dodatni prodati proizvod i marginalnih tro{kova istog. Za trì{te kao celinu to je zbir vi{kova svih pojedina~nih fimi, odnosno povr{ina iznad krive ponude i ispod trì{ne cene. Proizvodna dobra - sirovine, kapitalna oprema i drugi inputi koje firme koriste u proizvodnji dobara i usluga koje zahtevaju kupci. 62


Proizvodnafunkcija-krivakojapokazujekoli~inuproizvodakojamoèbiti proizvedena za datu koli~inu inputa. To je jedna~ina, tabela ili grafik koja pokazuje maksimalni autput koji firma moè da proizvede u vremenskom periodu sa jednim setom inputa. Proizvodna inovacija - uvo|enje novog ili pobolj{anog proizvoda. Proizvodni pristup - menadèrska tehnika u kojoj odluke donose menadèri pojedinih proizvoda. Proizvodni proces - razli~iti odnosi kapital/rad koje firma moè koristiti za proizvodnju proizvoda. Proizvodni target - cilj proizvodnje proizvoda i usluga u planskim ekonomijama. Proizvodnja - transformacija inputa ili resursa u autput ili dobra i usluge. Promena traène koli~ine - kretanje du` odre|ene krive tra`nje kao rezultat promene cene dobra, dok su sve ostale varijable nepromenjene. Promena tra`nje - pomeranje krive tra`nje kao rezultat promene dohotka potro{a~a, ukusa, ili bilo koje druge necenovne determinante proizvoda. Promenezaliha-promenaustanjusirovina,delovaigotovihproizvodapod uticajem poslovanja. Proporcionalna carina - carina koja se pla}a u srazmeri sa koli~inom uvezenih proizvoda. Proporcionalni porez - porez koji se pla}a proporcionalno broju prodatih proizvoda. Proreska sposobnost - na~elo po kome pojedinci sa niìm dohotkom treba da pla}aju vi{i porez od onih sa niìm dohotkom. Prose~an proizvod - ukupni proizvod podeljen sa koli~inom varijabilnih inputa.

63


Prose~na poreska stopa - ukupni pla}eni porez podeljen sa ukupnim dohotkom koji podleè oporezivanju. Prose~na ukupna cena ko{tanja - propisani metod kojim se utvr|uje da preduze}e zahteva cenu jednaku prose~nom ukupnom tro{ku. Prose~ni fiksni tro{kovi - ukupni fiksni tro{kovi podeljeni sa obimom proizvodnje. Prose~ni prihod - ukupni prihod podeljen koli~inom. Prose~ni proizvod rada - proizvedena koli~ina podeljena koli~inom uloènog rada. Prose~ni ukupni tro{kovi - ukupni tro{kovi podeljeni sa obimom proizvodnje. Mogu se dobiti i kao zbir prose~nih fiksnih i prose~nih varijabilnih tro{kova. Prose~ni varijabilni tro{kovi - ukupni varijabilni tro{kovi podeljeni sa obimom proizvodnje. Protekcionizam - politika koja ograni~ava uvoz da bi za{titila doma}e proizvo|a~e. Prva teorema ekonomije blagostanja - stav da iz konkurentnih trì{ta rezultira efikasni rezultat; naziva se i teorema nevidljive ruke; definicija efikasnosti koja se u teoremi koristi je Pareto efikasnost. Putanja zavisnosti - situacija u kojoj pozicija ravloteè zavisi od putanje prethodnih, istorijskih doga|aja. Q Regulacija - politika Centalne banke SAD koja je ograni~avala kamatnu stopu koju komercijalne banke mogu pla}ati na depozite. Sli~na politika ograni~avala je visinu kamatne stope koju mogu platiti i druge {tedne i finansijske insitucije. Kada je trì{na kamatna stopa prevazilazila maksimalno propisanu kamatnu stopu dolazilo je do dezintermedijacije. Ra~unovodstveni profit - ukupni prihod minus ukupni tro{kovi koji ne uklju~uju implicitne oportune tro{kove; to je definicija profita koju obi~no koriste preduze}a. Ra~unovodstveni tro{kovi - istorijski eksplicitni tro{kovi. 64


Racio`rtvovanja - ukupni gubitak proizvodnje tokom dezinflacije podeljen sa smanjenjem stope inflacije. Racio cena/marginalni tro{kovi - razlika izme|u cene i marginalnih tro{kova podeljenu sa cenom. Ovaj indeks je indikator trì{ne mo}i, kada je 0 tada ne postoji nikakva trì{na mo}. [to je ve}i to postoji ve}a trì{na mo}. Racio cene/dohodak - odnos cene proizvoda na zalihama i godi{njeg prihoda po proizvodu. Raciokoncentracije-raciokojipokazujeprocntulaniudeoprodaje4,8i20 najve}ih firmi u prodaji ukupne grane. Racio proizvodnje - odnos teku}e i prirodne stope proizvodnje. Njegove promene su povezane sa promenama zaposlenosti. Promene su odre|ene vezama IS-LM modela i agregatne ponude. Postoji vi{e koncepata koji ga defini{u na nivou 100%, npr. prirodna stopa nezaposlenosti, deficit pune zaposlenosti i dr. Racio zaposlenost-stanovni{tvo - odnos zaposlenih radnika u odnosu na radno sposobno stanovni{tvo. Racionalizacija radnih mesta - razlog za nezaposlenost po kome je ponu|ena koli~ina rada ve}a od traène koli~ine jer su realne nadnice previsoke. Racionalna o~ekivanja - o~ekivanja formirana na osnovu svih svih raspoloìvih i relevantnih informacija o varijablama koje se predvi|aju. Pretpostavlja se da ekonomski agenti koriste sve informacije: oni razumeju vezu izme|u razmatranih promenljivih i promenljivih koje se predvi|aju. Rad - obuhvata fizi~ku energiju, ve{tinu i mentalne sposobnosti koje ljudi pridodaju proizvodnji dobara i usluga. Rad - broj radnih ~asova u kojima ljudi proizvode robe i usluge. Radna snaga - obuhvata sve one koji su ili zaposleni ili nezaposleni. Radnidohodak-sumanadnica,plataiposebnihprivilegijakojaseispla}uje radnicima. 65


Radnici koji napu{taju posao - ljudi koji su nezaposleni jer su napustili svj prethodni posao. Radnici koji su izgubili posao - nezaposleni koji su izgubili svoj prethodni posao. Radniksadelimi~nimradnimvremenom-nekokoradiizme|ujednog~asa i punog radnog vremena nedeljno. Radno intenzivna proizvodnja - proizvodnja u kojoj se koristi relativno niì nivo kapitala po radniku. Radno-{tedne tehnolo{ke promene - tehnolo{ke inovacije kojima se smanjuje iznos potrebnog rada za proizvodnju date koli~ine proizvoda kori{}enjem date koli~ine kapitala. Raspoloìvi dohodak - dohodak koji stoji na raspolaganju pojedincima za potro{nju i {tednju. Li~na primanja umanjena za poreze. To je dohodak kojim doma}instva raspolaù za potro{nju nakon pla}enih poreza I dobijenih transfera od dràve. Rastu}i oportunitetni tro{ak - situacija u kojoj ve}a proizvodnja jednog dobra zahteva odustajanje od pove}anja proizvodnje drugog dobra. Ravnoteà trì{ta rada - situacija u kojoj je koli~ina ponu|enog rada jednaka koli~ini traènog rada. Ravnote`na cena - cena po kojoj se izjedna~avaju traèna i ponu|ena koli~ina. Ravnote`na kamatna stopa - kamatna stopa kojom se izjedna~ava sumu udela potro{nje, investicija i neto izvozasa udelom GDP-a dostupnog za nevladinu potro{nju. Ravnote`na koli~ina - koli~ina koja odgovara ravnote`noj ceni. Ravnote`na nadnica - nivo nadnica kod koga ne postoji pritisak za promene. To je nivo koji se dobija u preseku krive ponude i krive tra`nje za radnom snagom.

66


Ravnote`na veza rizika i dobitka - pozitivna veza izme|u rizika i o~ekivane stope dobiti na sredstva i vzana je za ~injenicu da osoba koja preuzima ve}i rizik mora biti i kompenzovana ve}im dobitkom. Ravnote`ni budèt - budèt u kome su poreki prihodi jednaki vrednosti potro{nje. Ravnote`ni devizni kurs - devizni kurs komplementaran sa uravnoteènim platnim bilansom, po{to su sva neophodna prilago|avanja zavr{ena. Realna kamatna stopa - kamatna stopa koju pojedinci pla}aju za pozajmice, ili dobijaju za depozite umanjena za stopu inflacije; npr., ako je nominalna kamatna stopa 12%, a stopa inflacije je 10%, realna kamatna stopa je 2%. Realna kamatna stopa je nominalna kamatna stopa minus anticipirana stopa inflacije. Realna koli~ina novca - ukupna koli~ina novca podeljena sa indeksom cena. Realna nadnica - cena rada o~i{}ena od inflacije, nasuprot nominalnoj nadnici koja uklju~uje inflaciju. Realna rigidnost - faktor koji ~ini firme neosetljivim na promene realnih plata (plata prema cenama), ili relativnih plata (jednih plata u odnosu na druge plate). RealniBNP-meriagregatniautputukonstantnojvrednostidinaraizbazne godine. Realnideviznikurs-prose~ninominalnideviznikursizme|ujednezemljei zemalja sa kojima trguje u koji je uklju~eno prilago|avanje zbog razli~itih stopa inflacija. Realni dru{tveni proizvod - vrednost dru{tvenog proizvoda u konstantnim cenama. Realni GDP - mera vrednosti svih novo proizvedenih usluga i proizvoda u zemlji tokom odre|enog vremenskog perioda, bez inflatornog ra~unanja. Recesija - period pada realneekonomskeaktivnosti. Defini{ese kaoperiod u kome realni dru{tveni proizvod opada u dva ili vi{e kvartala za redom. 67


Recesijapo~injeposledostizanja{picaitrajesvedokseprivredakre}edodna, a tada ponovo po~inje oporavak. Recipro~na tra`nja - uzajamnost tra`nje partnera koji trguju dobrima. D`. St. Mil je ovim obja{njavao nejednaku deobu dobitaka u trgovini dvaju zemalja. Rediskontnastopa-kamatnastopapokojojbankepozajmljujusredstvaod Centralne banke. Redistribucioni efekat - uti~e na tra`nju zbog redistribucije dohotka izme|u du`nika i poverilaca tokom perioda deflacije. Ukoliko du`nici vi{e smanje svoju potro{nju nego {to je pove}aju kreditori tada }e agregatna potro{nja opasti. Regresiona analiza - statisti~ka tehnika za procenjivanje kvantitativne veze izme|u ekonomske varijable koju èlimo da objasnimo (zavisne varijable) i jedne ili vi{e nezavisnih varijabli. Regresiona kriva - kriva dobijena minimiziranjem suma najmanjih kvadrata vertikalnih odstupanja svih ta~aka podata od krive. Regresivni porez - porez kod kojeg se poreska stopa smanjuje kako se pove}ava dohodak pojedinca. Regulatorno ka{njenje - vremenski period koji je neophodan da bi se donela odluka o regulatornoj politici. Reinènjering - radikalna promena svih procesa u firmi kako bi se dostigli veliki dobici u brzini, kvalitetu, usluzi i profitabilnosti. Relativna cena - cena nekog proizvoda upore|ena sa cenama drugih proizvoda. Relativna elasti~nost - situacija u kojoj je elasti~nost jednog proizvoda ve}a od elasti~nosti nekog drugog proizvoda. Relevantnitro{kovi-tro{kovikojebitrebalorazmotritiprilikomdono{enja menadèrske odluke; oportunitetni tro{kovi. Rental kapitala - cena koju traì vlasnik opreme za iznajmljivanje na odre|eni vremenski period. 68


Restrikcije doma}eg zadovoljenja - zahtevi da deo proizvoda bude proizvedn u nekoj oblasti da bi se kvalifikovala za nulte tarife me|u zemljama u slobonoj carinskoj zoni. Revolucija racionalnih o~ekivanja - promena u na~inu makroekonomskog razmi{ljanja tokom sedamdesetih, koje pretpostavlja da ljudi koriste}i sve informacije koje su im dostupne racionalno predvi|aju budu}nost. Rezerva - deo depozita koji komercijalne bankedrè kod centralne banke. Rezidual - deo koji preostaje posle izdvajanja svih poznatih izvora koji su uticali na stopu rasta dru{tvenog proizvoda, uklju~uju}i i pove}anje radne snage i kapitalne opremljenosti, kao i uticaj obrazovanja, istraìvanja i drugih faktora. Rigidna nadnica - nemogu}nost nominalne nadnice da se prilagodi nivou koji bi odrào ravnoteù na trì{tu rada. Rikardijanska ekvivalentnost - stanovi{te da sada{nja promena u porezima ne}e uticati na smanjenje potro{nje zato {to pojedinci pretpostavljaju da }e se poresko optere}enje njihove dece kretati u suprotnom smeru. Risk-seeker - pojedinac za koga marginalna korisnost novca raste; on bi prihvatio pravi~nu okladu, pa ~ak i neke nepravi~ne. Rizik - situacija u kojoj postoji vi{e od jednog mogu}eg rezultata za odlu~ivanje i verovatno}a svakog mogu}eg rezultata je poznata ili moè biti procenjena. Robna trgovina - trgovina robama koje su u fizi~kom obliku, kao {to su nafta, ìto, ili kompjuteri. Robni novac - dobro kori{}eno kao novac koje ima neku unutra{nju vrednost u nenov~anom kori{}enju. Robni trgovinski bilans - vrednost robnog izvoza minus vrednost robnog uvoza. Rok dospe}a - dan kada se vra}a glavnica zajma. 69


Rukovo|eno plivanje - sistem koji kombinuje fiksne i plivaju}e devizne kurseve, u kome se dozvoljava fluktuiranje deviznog kursa od ravnoteè, ali ne trajno udaljavanje. Sada{njadiskontovanavrednost-vrednostusada{njostibudu}ihpla}anja. Samokoriguju}e snage - inherentnte snage u ekonomiji, posebno fleksibilnost cena, koje pokre}u privredu ka prirodnoj stopi proizvodnje bez dràvne intervencije. Sektorski spoljnotrgovinski deficit - vrednost uvoza minus vrednost izvoza u nekom sektoru industrije. Sekularni trend - dugoro~ni rast ili smanjenje u serijama podataka. Sezonskanezaposlenost-nezaposlenostkojasezonskivariratokomgodine kao rezultat sezonske promene u ponudi, ili tra`nji za radnom snagom. Sezonske varijacije - fluktuacije ekonomske aktivnosti koje se redovno pojavljuju svake godine zbog vremena i dru{tvenih obi~aja. Simpleks metod - matemati~ka tehnika za re{avanje problema linearnog programiranja. Sindikat radnika - organizacija radnika, organizovana radi pove}avanja nadnica i pobolj{avanja uslova rada svojih ~lanova. Sindikat zanata - sindikat organizovan da reprezentuje pojedina~no zanimanje, ~iji su ~lanovi iz razli~itih privrednih grana. Sinjora` - prihod koji dràva prima od inflacije, jednak je stopi inflacije pomnoènoj sa nov~anom bazom. Sinjora`jeiznosrealnihresursakupljenihodstranedràvenovokreiranim novcem. Sistem deviznog kursa - skup pravila kojima se organizuje odre|ivanje deviznih kurseva me|u valutama. Sistem federalnih rezervi (FED) - centralna banka SAD, koja kontroli{e kreiranje novca u SAD.

70


Sistem fiksnog deviznog kursa - sistem me|unarodnih deviznih kurseva u kome su se zemlje sloìle da zadrè ranije odre|ene vrednosti svojih valuta u odnosu na druge valute. Sistem fleksibilnog deviznog kursa - me|unarodni monetarni sistem u kome se devizni kursevi odre|uju na inostranim deviznim trì{tima i vlada se nije sloìla da ih fiksira. Sistemskirizik-riziknakapitalnomtrì{tukojiinvestitorinemogusmanjiti diverzifikacijom portfolia. Slobodan ulaz i izlaz - kretanja firmi unutra i napolje grane koja nisu blokirana regulacijom, drugim preduze}ima, ili nekom drugom barijerom. Slobodno determinisana cena - odre|ena je interakcijom pojedinaca i preduze}a na trì{tu. Snobovskiefekat-situacijaukojojnekiljuditraèmanjekoli~inedobra{to ga vi{e ljudi konzumira, da bi bili druga~iji i ekskluzivni. Socijalna regulacija - dràvna regulacija u oblastima poput za{tite prirodne sredine, zdravstva i dr. i usmerena je na regulaciju eksternalija. Socijalno osiguranje - transferno pla}anje, koje ne zavisi od nivoa dohotka lica. Specijalizacija - situacija u kojoj su resursi, npr. rad, koncentrisani na odre|eni posao. Spoljnotrgovinski deficit - vi{ak uvoza proizvoda i usluga u odnosu na izvoz proizvoda i usluga. Spoljnotrgovinski suficit - identi~an neto izvozu, odnosno vi{ak izvoza nad uvozom. Sredstvo razmene - predmet koji je op{te prihva}en kao sredstvo pla}anja dobara i usluga. Stabilizaciona politika - op{ti izraz za monetarnu i fiskalnu politiku. Svaka politika koja teì da uti~e na nivo agregatne tra`nje. 71


Stagflacija - situacijau kojojpostoje visokainflacija i visokanezaposlenost. Standardna gre{ka regresije - standardna gre{ka zavisne varijable (Y) od regresione linije. Standardnaklasifikacijaindustrije(SITC)-klasifikacijakojadeliindustriju u odre|ene grane radi statisti~kih potreba. Statisti~ka razlika - razlika izme|u kalkulacije realnog dru{tvenog proizvoda kori{}enjem potro{nog principa i dohodnog principa zbog gre{aka i neprijavljenih podataka. Stepen operacionog levridà - procentualna promena profita firme podeljena sa procentualnom promenom obima proizvodnje, ili prodaje; prodajna elasti~nost profita. Stepeni slobode - broj vrednosnih podataka, ili jedinica uzorka minus broj ocenjenih parametara u regresonoj analizi. Stok - ekonomska veli~ina koja ozna~ava posedovanje neke jedinice ili agregatne veli~ine u odre|enom vremenskom periodu. Na primer: kapitalni stok, nov~ana masa i dr. Stok vrednosti - metod ~uvanja kupovne mo}i kada prihodi i izdaci nisu sinhronizovani. Stopa depresijacije - godi{nje ekonomsko i fizi~ko raba}enje kapitala; npr., ako pojedinac kupi kola za 5000 dolara, a ona slede}e godine vrede 4000 dolara tada je stopa depresijacije 20%. Stopa inflacije - procentualni porast op{teg nivoa cena u datom vremenskom periodu, obi~no godinu dana. Stopa nacionalne {tednje - deo GdP-a koji se {tedi, niti se tro{i niti se tro{i na dràvne izdatke; jednak je odnosu nacionalne {tednje i GDP-a, ili je jednak jedan minus u~e{}e potro{nje minus u~e{}e vladinih kupovina u GDP-u. Stopa nezaposlenosti - broj onih koji su ostali bez posla (ili su privremeno otpu{teni), a aktivno traè posao, podeljen sa zbirom zaposlenih i nezaposlenih. Stopa nezaposlenosti je racio nezaposlenih prema ukupnom broju radnosposobnih (u %). 72


Stopa obaveznih rezervi - procenat depozita koje banke moraju da drè u obliku rezervi. Stopa prinosa - godi{nji prihod investicije podeljen sa njenim ukupnim tro{kovima.Tojeprinosnauloènasredstvaizraènkaoprocenatodprodajne cene. Stopa radne snage - racio ukupne radne snage (zaposleni plus nezaposleni) i radne populacije stanovni{tva. Stopa siroma{tva - procenat ljudi ispod krive siroma{tva. Stopa tehni~ke supstitucije - stopa po kojoj jedan input moè biti zamenjen sadrugimtakodaseodrìistiobimproizvodnje;jednakjenagibuizokvante. Stopa udela radne snage - odnos (u %) radne snage i radno sposobne populacije. Stopa vremenskih preferencija - dodatna jedinica koju je pojedinac voljan radije da sad kupi i konzumira nego godinu dana kasnije. Strana kupovina inputa - kupovina delova ili komponenti u inostranstvu da bi se smanjili tro{kovi porizvodnje i pove}ala konkurentnost. Strane direktne investicije - investicije kod kojih najmanje 10% direktnog vlasni{tva imaju stranci. Strategija hladne }urke - pristup dezinflaciji koji polazi od iznenadnog i stalnog smanjenja nominalnog dru{tvenog proizvoda i stope rasta. Strategija izvoza - dràvno podsticanje ekonomskog razvoja ustanovljavanjem otvorena politike trgovine i rastu}eg izvoza. Strategija uvozne supstitucije - politika trgovine kreirana da ohrabri lokalne firme da proizvode dobra koja se obi~no uvoze u zemlju. Strategije - potencijalni izbori koje mogu napraviti igra~i (firme) u teoriji igara.

73


Strategijska kriva marginalnog prihoda - kriva marginalnog prihoda izvedena iz strategijske krive tra`nje. Strategijska kriva tra`nje - kriva tra`nje (negativnog nagiba) u koju firme uklju~uju svoje pretpostavke o pona{anju konkurentskih firmi. Strategijska trgovinska politika - politika dràve koja ima cilj da obeshrabri strane firme sa velikom ekonomijom obima da otvore svoje filijale. Strategijsko pona{anje - pona{anje firmi koje uzima u obzir trì{nu mo} i reakciju drugih firmi. Strategijsko pona{anje - plan aktivnosti igra~a ili oligopoliste, nakon uzimanjauobzirsvihmogu}ihreakcijadrugih,po{toseonitakmi~ezaprofitili druge prednosti. Struktura - metod analiziranja trì{ne mo}i u industriji na osnovu strukture industrije. Strukturalisti~ka hipoteza -prirodna stopa nezaposlenosti je visoka zbog specifi~nih problema u poslovanju privrede, naro~ito na trì{tu rada, uklju~uju}iprevisokerealnendnice,visokebeneficijezaslu~ajnezaposlenosti, preveliku dràvnu potro{nju i regulaciju, visoke marginalne poreske stope, regionalne neravnoteè i dr. Strukturalne (bihervioristi~ke) jedna~ine - jedna~ine kojima se obja{njavaju (identifikuju determinante) veze u modelu. Strukturna nezaposlenost - deo nezaposlenosti koja postoji i kada se ekonomija nalazi na nivou prirodne stope nezaposlenosti. To je dugoro~na nezaposlenost kao rezultat strukturnih problema kao {to su nedovoljna kvalifikacija, promena u tra`nji za pojedinim kategorijama radnika, nedovoljna radna inicijativa i dr. Strukturni deficit - deo budètskog deficita koji bi postojao ~ak i kada bi ekonomija bila na potencijalnom nivou proizvodnje. Strukturni deficit je nivo budètskog deficita koji bi postojao kada bi realni dru{tveni proizvod bio jednak potencijalnom dru{tvenom proizvodu; zove se i deficit pune zaposlenosti.

74


Stvarni devizni kurs - prilago|ava se razlici u stopi inflacije izme|u dve zemlje. Stvarni poslovni ciklus - ciklus teku}eg realnog dru{tvenog proizvoda zbog fluktuacija u prirodnoj stopi dru{tvenog proizvoda. Pristup stvarnog poslovnogciklusa je obja{njava poslovni ciklusu proizvodnji i zaposlenostikao rezultat tehnolo{log {oka, ili {oka ponude. Substitucioni efekat - porast traène koli~ine dobra koji - rerzultat samo pada njegove cene i nezavistan je od promene realnog dohotka. Supstitucioni efekat - iznos za koji se kupljena koli~ina smanjuje kao rezultat porasta cene, posmatran nezavisno od promena nivoa dohotka. Supstitut - proizvod koji ima brojne karakteristike kao i drugi proizvod i moè da ga zameni u potro{nji. [ok ponude - promena u koli~ini proizvoda koje su firme voljne da proizvode po postoje}im cenama. Npr., pad proizvodnje kukuruza je do{ao kao posledica skoka cena nafte 1973/74. [ok terapija - naglo uvo|enje slobodnog trì{ta u centralno planske privrede. [ok tra`nje - promena jedne od komponenti agregatne tra`nje koja vodi promeni agregatne tra`nje/krive inflacije. [tedni depozit - ra~un kod finansijske institucije koji je vrlo likvidan, ali se ne moè lako upotrebiti za kupoprodajne transakcije. T statistika - odnos vrednosti procenjenog parametra i njegove standardne devijacije ili gre{ke. T test - test zna~ajnosti za procenjeni parametarkori{}enjem t distribucije. Ta~ka zatvaranja - nivo proizvodnje pri kome je cena proizvoda jednaka prose~nom varijabilnom tro{ku firme. Tabela individulane tra`nje - tabelarno prikazana relacija izme|u cene i traène koli~ine proizvoda od strane pojedinca u odre|enom vremenskom periodu. 75


Tabela tra`nje - tabelarni prikaz tra`nje koji pokazuje cenu i traènu koli~inu za odre|enu robu. Tangentna ta~ka - jedina zajedni~ka ta~ka za dve krive u kojoj se one dodiruju. Targetiranje nominalnog GDP-a - monetarna politika kojom centralna banka da odrì konstantan rast nominalnog GDP-a. Targetna zona - kada neka varijabla, npr. devizni kurs pre|e dozvoljene granice fluktuacije tada centralna banka preduzima intervenciju. Tehnika preìvljavanja - metod odre|ivanja postojanja rastu}ih, opadaju}ih ili konstantnih prinosa u zavisnosti da li u~e{}e autputa velikih firmi u proizvodu privredne grane (uz pore|enje sa u~e{}em proizvoda malih firmi) raste, opada ili ostaje isto tokom vremena. Tehnike poravnavanja - metod naivnog predvi|anja u kome su budu}e varijable vremenskih serija predvi|ene samo na osnovu nekih proseka njihovih pro{lih vrednosti. Tehnolo{ka promena - pobolj{anje tehnologije tokom vremena. Tehnolo{ke promene uklju~uju promene u tehnolo{kom znanju i nova znanja o poslovnoj organizaciji. Tehnologija - sve {to pove}ava koli~linu proizvoda koja moè biti proizvedena za datu koli~inu kapitala i rada. Teku}i ra~un - deo platnog bilansa koji uklju~uje izvoz i uvoz roba i usluga, kao i transfere i poklone. Teorema o neefikasnosti politike - teorema Nove klasi~ne makroekonomije ukazuje da sistematske akcije monetarne i fiskalne politike kojimasemenjaagregatnatra`njane}euticatinaproizvodizaposlenost~akni u kratkom roku. Teorema o srednjem glasa~u - teorema po kojoj }e se sredina politi~kih preferencija reflektovati na vladine odluke. Teorija firme - postavka po kojoj primarni cilj firme da maksimizira blagostanje ili vrednost firme.

76


Teorija igara - teorija koja ispituje izbor najbolje ili optimalne strategije u konfliktnim situacijama. Teorija igara - grana primenjene matematike koja se mnogo koristi u ekonomiji uklju~uju}i analizu interakcije preduze}a koja uzimaju u obzir akcije jednih i drugih. Teorija kontestabilnih trì{ta - teorija po kojoj ~ak i privredna grana koju ~ini jedna ili nekoliko firmi, moè da funkcioni{e kao da je konkurencija perfektna, ukolio je ulazak apsolutno slobodan i ako je izlazak potpuno besplatan. Teorija nove trgovine - obuhvata modele me|unarodne trgovine bazirane na monopolisti~koj konurenciji, diferencijaciji proizvoda i ekonomiji obima koja se pojavljuje 70ih i 80ih godina. Teorija pariteta kupovne mo}i - po ovoj teoriji cene istih proizvoda u razli~itim zemljama treba da su iste, a mogu se razlikovati samo za iznos transportnih tro{kova i carinskih barijera. Teorija potro{a~ke tra`nje - prou~avanje determinanti tra`nje za posmatranim proizvodom. Teorija realnih poslovnih ciklusa - makroekonomska teorija koja isti~e da su promene u potencijalnom dru{tvenom proizvodu primarno prouzrokovane promenama stvarnog dru{tvenog proizvoda; promene potencijalnog dru{tvenog proizvoda su ~esto prouzrokovane promenama u tehnologiji. Teorija regulacije na osnovu javnog interesa - teorija po kojoj se regulacija preduzima da bi se osiguralo da ekonomski sistem funkcioni{e na na~in konzistentan sa javnim interesom i uz otklanjanje trì{nih nedostataka. Terminskaprodajadeviza-dogovordasekupiodre|eniiznosstranevalute po kursu dogovorenom u sada{njosti odre|enog datuma u budu}nosti. Test zna~ajnosti - test kojim se utvr|uje da li postoji zadovoljavaju}e zna~ajna veza izme|u zavisne i nezavisne varijable(i) u regresionoj analizi. Totalna faktorska produktivnost - racio realne proizvodnje i inputa svih pojedina~nih faktora proizvodnje, a posebno sa radom i kapitalom. U imeniocu mogu biti kombinovani rad, kapital i neke druge veli~ine. 77


Trì{na ravnoteà - situacija u kojoj je cena jednaka ravnote`nom tro{ku i koli~ina kojom se trguje je izjedna~ena sa ravnote`nom koli~inom. Trì{na snaga - snaga preduze}a da odredi svoju cenu bez gubitka svog celokupnog trì{nog u~e{}a. Trì{na struktura - konkurentsko okruènje u kome kupci i prodavci proizvoda deluju. Trì{ni eksperimenti - poku{aji firme da proceni tra`nju za proizvodom, promenom cene i drugih determinanti tra`nje za proizvodom na stvarnom trì{tu. Trì{ni nedostaci - ekonomska neefikasnost koja poti~e od postojanja monopolske mo}i na neperfektno konkurentnim trì{tima, zbogeksternalija, i zbog postojanja javnih dobara. Trì{te - sporazum po kome se vr{i ekonomska razmena izme|u ljudi. îne ga stvarni i potencijalni kupci i prodavci odre|enog proizvoda. Trì{terada-trì{tenakomepojedincinudesvojradfirmamaurazmenuza nadnice i plate. Tra`nja-koli~inaproizvodakojuljudièledakupepodatojceni.Tra`njaje veza izme|u cene i traène koli~ine, kojom se pokazuje koliko }e odre|enog dobra ljudi hteti da kupe za datu cenu, ukoliko je sve drugo jednako. Tra`nja novca - veza izme|u kamatne stope i koli~ine novca koji pojedinci èle da drè pri datoj kamatnoj stopi. Tra`nja rada - odnos izme|u koli~ine traènog rada preduze}a i nadnice. Trajna nezaposlenost - situacija u kojoj visoki nivo nezaposlenosti moè trajati dugi niz godina. Trajno dobro - dobro koje moè biti uskladi{teno i moè pruàti usluge (sluìtinameni)nesamougodiniukojojjekupljenove}uduèmnizugodina. Transakcioni tro{kovi - ekstra tro{ak (iznad cene prodaje) u obliku novca, vremena. Firme postoje da bi izbegle mnoge transakcione tro{kove. 78


Transakcioni tro{kovi - tro{kovi kupovine i prodaje na trì{tu uklju~uju}i i traganje, pregovaranje i sastavljanje ugovora. Transferna cena - cena koju jedno odeljenje organizacije mora platititi da bi dobilo proizvode, ili usluge od drugog odeljenja istog preduze}a. Transferna pla}anja - pla}anja koja nemaju za protivuslugu proizvode, ili usluge, npr., socijalno osiguranje. Transferno pla}anje je preraspodela fondova od strane dràve pojedincima. Transferno odre|ivanje cene - odre|ivanje cene posrednih proizvoda prodatih od strane jednog semi-autonomnog dela preduze}a drugom semi-autonomnom delu istog preduze}a. Tranzitorni dohodak - razlika izme|u teku}eg i permanentnog dohotka. Trgovinski bilans - vrednost izvozaminus vrednost uvoza.Trgovinski bilans meri razliku izme|u uvoza i izvoza u platnom bilansu. Trgovinski deficit - rast uvoza iznad izvoza. Trgovinski rat - sukob izme|u dràva vezan za trgovisnku politiku, koji rezultira u uvo|enju protekcionizma za deo, ili sve proizvode neke druge zemlje i protekcionisti~ki odgovor druge zemlje. Triì{ne gre{ke - ozna~avaju bilo koju situaciju u kojoj trì{te ne obezbe|uje efikasni ekonomski rezultat i u kojoj postoji potencijalan prostor za delovanje dràve. Tri{na ekonomija - ekonomija koju karakteri{u slobodno odre|ene cene i slobodna razmena dobara i usluga. Tro{kovi duga - neto kamatna stopa koju pla}e firma na pozajmljena sredstva. Tro{kovi plus - naj~e{}e kori{}en model odre|ivanja cena, gde se odre|eni iznos dodaje na ukupne tro{kove proizvodnje. Tro{kovi prodaje - izdaci (kao {to je reklamiranje) koje firma ima da bi uticala na potro{a~e da potro{e vi{e na njene proizvode. 79


Tro{kovi/proizvodnja/profit - metod odre|ivanja obima proizvodnje pri kojem firme odre|uju obim proizvodnje targetiraju}i profit na bazi ukupnih prihoda i ukupnih tro{kova firme. Tvrdnja o neefektivnoj politici - tvrdnja da anticipirana monetarna politika ne}e imati efekta na ekonomiju. U~e{}e neto izvoza - deo GDP-a koji je jednak neto izvozu; jednak neto izvoz podeljenom sa GDP-om ili X/ Y. U~e{}e vladinih kupovina - procenat GDP-a koji se koristi za vladine kupovine; jednako je odnosu odnosu vladinih kupovina i GDP-a ili G/Y. U~e}a organizacija - organizacija koja vrednuje kontinuirano u~enje i pojedina~no i kolektivno, i veruje da konkurentska prednost poti~e od i zahteva kontinuirano u~enje u eri informacija. U~enje kroz rad - situacija u kojoj radnici postaju spretniji rade}i odre|eni posao vi{e puta. Udeo investicija - deo GDP-a koji se koristi za investiranje; jednak je odnosu investicija i GDP-a ili I/Y. Udeo potro{nje - deo GDP-a koji se koristi za potro{nju; jednak odnosu potro{nje i GDP-a ili C/Y. Ugovor o akcijskom kapitalu - u~e{}e u vlasni{tvu u firmi u kojoj pla}anja vlasnicima akcija zavise od profita preduze}a. Ugovor o odloènom pla}anju - ugovor izme|u radnika i poslodavca kojim seradnikpla}amanjeodmarginalneproduktivnostikadajemlad,doksekada ostari pla}a vi{e od svoje marginalne produktivnosti. Ukr{tena cenovna elasti~nost tra`nje - odnos procentualne promene traène koli~ine jednog dobra i procentualne promene cene drugog dobra. Ukupna radna snaga - svi zaposleni i nezaposleni, isklju~uju}i one koji ne rade i ne traè posao, a uklju~uju}i armiju. Ukupni fiksni tro{kovi (engl. TFC) - ukupne obaveze firme za vremenski period za sve kori{}ene fuksne inpute. 80


Ukupni prihod (engl. TR) - cena po jedinici proizvoda pomnoèno prodatom koli~inom. Dobija se kao proizvod cene pomnoèn sa koli~inom prodatih proizvoda. Ukupni proizvod (engl. TP) - ukupni autput proizveden kori{}enjem razli~itih koli~ina inputa kada su fiksne koli~ine drugog. Ukupni tro{kovi (engl. TC) - ukupni fiksni tro{kovi plus ukupni varijabilni tro{kovi. Ukupni tro{kovi - zbir fiksnih i varijabilnih tro{kova. Ukupni varijabilni tro{kovi (engl. TVC) - ukupne obaveze firme u vremenskom periodu za sve varijabilne inpute koje firma koristi. Unakrsna analiza - analiza velikog broja jedinica u istom vremenskom trenutku (engl. cross section analysis). Unakrsna elasti~nost tra`nje - procentualna promena tra`nje za proizvodom X podeljena sa procentualnom promenom cene proizvoda Y, pri ~emu su konstantne sve ostale determinante tra`nje. Unakrsna elasti~nost tra`nje u ta~ci - unakrsna elasti~nost tra`nje za dobromXpriodre|enojcenidobraY;merise:(deltaQx/deltaPY)(deltaPY / delta QX) Unakrsni podaci - podatak iz uzorka porodica, firmi, ili nekih drugih ekonomskih jedinica posmatran u odre|enoj vremenskoj ta~ki, na primer u odre|enoj godini Unilateralna liberalizacija - ukidanje spoljnotrgovinskih barijera jedne zemlje bez recipro~nog ukidanja od strane neke druge zemlje. Upra`njena radna mesta - situacija u kojoj preduze}a poku{avaju da radna mesta popune, ali ne mogu da prona|u odgovaraju}e radnike. Upravljanje trgovinom - situacija u kojoj vlada preuzima akcije da promovi{e ili smanji trgovinu odre|enid dobrima, obi~no odre|uju}i targete za izvoz i uvoz.

81


Upravljanje valutom - na principima plivaju}eg deviznog kursa je sistem u kome je ponekad deviznom kursu dozvoljeno da odgovori na dejstvo trì{nih sila, a nekad Centralna banka interveni{e uti~u}i na devizni kurs. Uslovljavanje-obavezekojesename}uzemljamaodstraneMMF-akojesu vezane za reforme cena ili sniènje dràvnog budètskog deficita, da bi primile sredstva zajma. Uslovna verovatno}a - verovatno}a da }e desiti jedan doga|aj ukoliko se desio neki drugi doga|aj. Utopija - naslov dela T. Mora, po kome je celokupno negativno odre|enje prema nastaju}em kapitalizmu dobilo karakter utopijskog; kod T. Mora odnosi se na grad - mesto, koga nema, pa se i u {irem smislu to osmi{ljavanje dru{tva koga nema. Utvr|ivanje cena za presti`ne - metod utvr|ivanja cena namernim odre|ivanjem visokih cena da bi se privukli potro{a~i orijentisani na presti`. Utvr|ivanje cene - situacija u kojoj preduze}a planiraju da odrede cene za dobra prodata na istom trì{tu. Uvoz - ukupna suma vrednosti dobara i usluga koje ljudi u jednoj zemlji kupuju od ljudi iz drugih zemalja. Uvoz su proizvodi i usluge proizvedeni u zemlji A, a potro{eni u nekoj drugoj zemlji. Uvozne carine - porez na uvezenu robu. Uvozne kvote - kvantitativna ograni~enja uvoza. Valuta - novac u svojoj fizi~koj formi: metalni i papirni novac. Varijabilna kamatna stopa - menja se usled promena na finansijskom trì{tu, za razliku od fiksne kamate koja je nepromenljiva. Varijabilniinputi-inputikojiselakomogupromeniti.Varijacijaproizvoda - razlike u nekoj od karakteristika diferenciranih proizvoda. Varijabilni tro{kovi - tro{kovi koji variraju sa obimom proizvodnje.

82


Varijabla odluke - varijabla koju firma moè varirati da bi optimizirala ciljnu funkciju. Verovatno}a - mogu}nost (verovatno}a) da }e se doga|aj dogoditi. Vertikalna integracija - koprodukcija dve firme u kojoj jedna daje proizvode za proizvodnju druge. Vezivanje - zahtev da potro{a~ koji kupuje proizvod tako|e kupi i proizvod koji mu je neohodan za kori{}enje prvog. Vi{ak - situacija u kojoj je ponu|ena koli~ina ve}a od traène. Vi{ak kapaciteta - situacija u kojoj preduze}e proizvodi ispod nivoa na kome je prose~ni ukupni tro{ak minimalan. Vi{ak tro{kova - situacija u kojoj su tro{kovi proizvodnje vi{i od minimalnog prose~nog ukupnog tro{ka. Vi{estruka ravnoteà - situacija u kojoj postoji vi{e od jedne mogu}e ravnoteè. Vi{estruka regresija- regresiona analiza sa vi{e oddvenezavisne varijable. Vladinegre{ke-situacijaukojojvladapogor{avastanjeuodnosunatrì{nu soluciju, iako postoje i gre{ke trì{ta. Vladine kupovine - kupovine dobara i usluga deosu teku}eg proizvoda koji koristi dràvni sekor - federalna dràva, kao i dràva i lokalne vlade. Vladino tro{enje - odnosi se na vladine izdatke za kupovine, jednostrana pla}anja i nov~anu pomo}. Vlasni~ka prava - prava raspolaganja, prodaje imovine, proizvoda, ili sredstava. Vo|stvo cena - cenovno odre|ivanje od strane preduze}a u privrednoj grani gde druga preduze}a prate lidera. To je forma trì{nog, tajnog dogovora uoligopolisti~kimfirmamapokomefirmakojasluìkaoliderucenamainicira promenu cene I druge firme u privrednoj grani je uskoro slede. 83


Vode}i ekonomski indikatori - vremenske serije koje teè da prethode promenama u nivou op{te ekonomske aktivnosti. Vrednosno odre|ivanje cene - prodaja kvalitetnih roba po niìm cenama od prethodnih. Vrednost firme- sada{nja vrednost svih o~ekivanih budu}ih profita firme. Vremenska nekonzistentnost - situacija u kojoj kreatori ekonomske politike postavljaju novu ekonomsku politiku, ali je onda menjaju, jer se gra|ani pona{aju u skladu sa starom. Vremenska nekonzistentnost opisuje isku{enja kreatora ekonomske politike da odstupe od ekonomske politike koju su prvobitno prihvatili. Vremenska vrednost novca - shvatanje da jedan dolar primljen ili pla}en u budu}nosti nije vredi manje nego 1$ pla}en ili primljen danas. Vremenske serije - podaci koji pokrivaju odre|eni vremenski period; Npr. podaci o dohotku i potro{nji od 1900. godine predstavljaju vremensku seriju koja pokazuje kakva je veza izme|u ove dve varijable. Vremenske serije - vrednosti varijabli ure|enih hronolo{ki, po danima, nedeljama, mesecima, kvartalima ili godinama. Vrh - najvi{a ta~ka u realnom GDP-u pre recesije. Za{tita - smanjenje rizika, obi~no kupovinom budu}ih ugovora radi garantovane cene nekoliko meseci unapred. Zadovoljavaju}e pona{anje - teorija firme po kojoj menadèri nisu spososbni da maksimiziraju profite ve} mogu da se bore samo za neki zadovoljavaju}i cilj u obliku prodaje, profita, rasta, trì{nog u~e{}a itd. Zahtev-cenapokojojbiprodavcièlelidaprodajunaaukcionomtrì{tu. Zajam - obuvata sredstva koja nose kamatu banci koja ih pozajmljuje pojedincima ili firmama. Zakon jedne cene - pokazuje da se uz niske tranportne tro{kove, kada ne postoje trgovinske barijere, isto dobro prodaje po istoj ceni u dve razli~ite zemlje, ukoliko je cena u istoj valuti. 84


Zakon o intelektualnoj imovini - {titi vlasni~ka prava nad idejama i invencijama; to su zakon o patentima, zakon o autorskim pravima i zakon o za{titnim znacima. Zakon opadaju}ih prinosa - Zakon za koji je utvr|eno da je uvek empirijski ta~an, da nakon odre|ene ta~ke, marginalni proizvod varijabilnog inputa opada. Zakonponude-tendencijarastaponu|enekoli~inedobrasarastomcene. Zakontrì{ta-Sejovzakonpretpostavljauzajamnostponudeitra`nje,tako da je uvek agregatna tra`nja jednaka agregatnoj ponudi, jer se istovremeno stvaraju dobra i kupovna mo} onih koji }e ih kupiti. Zakon tra`nje - inverzna veza izme|u cene i traène koli~ine dobra u odre|enomvremenskomperiodu.Tojetendencijasmanjenjatraènekoli~ine dobra sa rastom cene. Zakonodavstvo minimalne nadnice - zakon koji odre|uje najniù nadnicu, ili cenu rada. Zamka likvidnosti - situacija u kojoj je kamatna stopa po mi{ljenju svih na minimalnom mogu}em nivou, a vrednost obveznica je relativno visoka. Tada svi pojedinci o~ekuju da }e pasti vrednost obveznica i niko ne drì obveznice. Dràva tada ne moè nikome da proda obveznice da bi stabilizovala ekonomiju i kamatnu stopu. Zarade - obra~unati profiti preduze}a. Zatvorena ekonomija - ekonomija koja ne trguje robama, uslugama i kapitalom sa drugim zemljama. Zatvorenikova dilema - igra u kojoj individualne inicijative vode neoptimalnom re{enju. Ukoliko bi pojedinci kooperirali postigli bi optimalni rezultat. To je situacija u kojoj svaki igra~ u oligopolisti~koj igri usvaja svoju dominantnu strategiju, ali bi mogao i bolju kada bi igra~i sara|ivali. Zdruèna ponuda - tip proizvodnje u kome se proizvode dva ili vi{e dobra zajedni~kim inputima - faktorima, pa se alokacija tro{kova mora vr{iti 85

Ekonomski Recnik - Miomir Jaksic

Recommend Documents