Organizovani Kriminal

Univerzitet »Union-Nikola Tesla« FAKULT FAKULTET ET ZA Z A PRAV PRAVO, BEZBENO!T BEZBENO! T " #ENA$#ENT »KON!TAT"N VEL"K"« - N"%

!E#"NAR!K" RA Pre&'et( Osnove bezbednosti Te'a( Organizovani kriminal

Pro)esor(

!t*&ent(

dr Mile Stojković

Tamara Tamara Marković

Bro+ in&eksa( MB 38-P/20!

!a&ra+( "vod ########################################### ################################################################### ############################################### ############################################## ##################################### ############## 3

# PO$%M & '()&*&+&$% O,%*&.O%*O ,&M&*%1% #########################  2# OB1&+& &SPO1$%%*$% O,%*&.O%*O ,&M&*%1% #################### ! 2## "slovi koji ogod4j4 nastank4 i razvoj4 organizovnog kriminala ############! 2#2# Osnovne karakteristike organizovanog kriminala############################################ 5 2#3# Terorizam kao oblik organizovanog kriminala ####################################### 6 3# %,%T(,&ST&7*& OB1&+& O,%*&.O%*O ,&M&*%1% ######### 8 3## &legalne migraije i trgovina lj4dima##################################################### 8 3#2# Prostit4ija ########################################################################################## 8 3#3# Trgovina drogom ################################################################################# 9 3## &legalna trgovina or4:jem ################################################################### 0 3#!# ,eket ################################################################################################# 0 3#5# Pranje nova ######################################################################################  3#6# or4ija ############################################################################################ 3#8# ,a;4narski kriminal############################################################################ 2 # T,%*S*%+&O*%1*& O,%*&.O%*& ,&M&*%1 ############################## 2 ## 'e
2

Uvo& Organizovani kriminal danas redstavlja jedn4 od najveći> retnji sig4rnosti gra?ana svi> dr:ava sveta# Organizovani kriminal kao dr4@tveno negativna ojavaA ve@toA brzo i 4se@no se transvaćena krivi;no-ravna deC ojedinaa iz razni> oblasti oliti;kogA rivrednog i ravnog :ivota# ToA naravno dodatno zadaje veće  roblemeA ;ineći ga er vidova organizovanog kriminalaA doneto je niz va:ni> me?4narodni> dok4menataD me?4narodni>A m4ltilateralni>A regionalni> i bilateralni> konvenija i 4govoraA deklaraijaA rezol4ija zajedni;ki> stavova# +ilj ovog rada je da sak4i i sistematiz4je materijal 4glavnom iz domaće literat4re za organizovani kriminalA da razmotri ojavne i karakteristi;ne oblike organizovanog kriminala#

. PO/A# " EF"N"0"/A OR1AN"ZOVANO1 KR"#"NALA 'e ojmova kojim se oeri@e 4 >4manitarnim na4kama# *jegovo oreklo nas vodi 4 (nglesk4 s o;etka 8# veka kada je delatnost jedne bande kradljivaa na ;ijem se ;el4 3

nalazio $onat>an Fild nazvana 4ravo tim imenom# riminalni> bandi bilo je i ranijeA ali ova  je okazala neke sei GGgazdaGG kasnije  ronalazio i vra;ao vlasniima 4z velik4 naknad4A 4 rotivnomA rodavao i> je reko svoje mre:e ne samo 4 (ngleskojA nego i 4 )ran4skojA HolandijiA Belgiji# Fild je imao za@tit4 tada@njeg engleskog kralja eorge-a Prvog i tek kada je ovaj 4mroA biva ot4:en i obje@en 2# maja 629# godine# Tako je djelatnost jedne bande koja je kriminalne delatnosti obavljala kao  biznisA sa me?4narodnim vezama i od za@titom najvi@e vlasti dobio naziv GGorganizovani kriminalGGA da bi se kasnije ovaj izraz o;eo 4otrebljavati 4 najrazli;itijem kontekst4A @to ;esto stvara velik4 kon<4zij4# 'ana@nje stanje organizovanog kriminala ;ini borb4 rotiv te dr4@tveno atolo@ke ojave vrlo slo:enom i te@kom# Organizovani kriminal ima svoj4 seivaćena ovim roblemom# Teroristi;ki naad na Sjedinjene %meri;ke 'r:ave # setembra 200# godine je razotkrio da s4 terorizamA kor4ija i odmićivanje instr4menti organizovanog kriminala koji reti da orimi lanetarni zna;ajA i da 4grozi ostanak ;ovekaA ekonomije i :ivotne okolineA kao i osnovana dostign4ća i vrednosti lj4dske ivilizaije# onvenija rotiv transnaionalnog organizovanog kriminala koja je otisana 4 Palerm4 2000# godine sadr:i de krivi;ni> delaA radi neosrednog ili osrednog ostvarivanja na4;ne ili neke dr4ge materijalne koristi# I  Organizovani kriminal se mo:e oisati kao oblik vladavine nezakonitog tr:i@ta# " bitiA radi se o kriminalima ojedinima koji rade 4 mre:ama i koji del4j4 na legitimnom i nelegitimnom tr:i@t4#GG Organizovani kriminal je vrsta bezakonite radnje 4 kojem ostoji organizaijska str4kt4ra sli;na kororaiji ili 4dr4:enj4 GG 2# Osnovni ilj organizovanog kriminala je stianje materijalne koristi ili do>otka# Primeri kriminalni> organizaija s4D T%1&$%*S% M%)&$%A $%P%*S( $%".(A P&,%T& itd# 'o>odak se sti;e rodajom drogeA rostit4ijomA krij4m;arenjem or4:jaA @veromA iratstvo 4 m4zii i vatnij4 deevaA od koji> barem 5 moraj4 biti is4njeni da bi se jedan krivi;ni sl4;aj mogao nazvati organizovanim kriminalom# 1 Konvencija UN-a protiv transnacionalnog kriminala, Palermo 2000. godine 2 www.bs.wikipedia.org 

Ti 4slovi s4 sledećiD # 2# 3# #

da je kriminal rez4ltat delovanja vi@e lia da svako od ti> lia ima 4narijed odre?eni kriminalniC zadatak  da je lanirano da aktivnost traje d4:e ili neodre?eno vrijeme da se delovanje odvija 4z rimjen4 jednog ili vi@e oblika interne kontrole i disilin4 dr:ava !# da je ilj vr@enje te@ki> krivi;ni> dela 5# da se kriminalna delatnost lanira i vr@i 4 me?4narodnim razmjerama 6# da se koristi nasilje i dr4gi metodi zastra@ivanja 8# da se koriste rivredne ili oslovne str4kt4re djelatnostiC 9# da se koristi ranje nezakonite dobiti 0# da ostoji 4tiaj na olitik4A medijeA izvr@n4 i s4dsk4 vlast ili dr4@tvenoekonomske rilike # da je motivisano stianjem dobiti ili moći 'a bi ovaj sl4;aj bio kvali
2. OBL"0" "!POL/AVAN/A OR1AN"ZOVANO1 KR"#"NALA 2..

Uslovi ko+i 3o4o&*+* nastank* i razvo+* or4anizovno4 kri'inala

Organizovani kriminal te:i da se ermanentno razvija i nastoji da 4sostavi ili 4;vrsti već  ostojeće veze sa odre?enim organima koji će m4 garantovati veći steen sig4rnosti i  ro@irenje olja kriminalisti;ke delatnosti kroz ojedine oblike legalnog oslovanja# .bog toga ostoji oasnost da i oni vidovi organizovanog kriminalnog delovanjaA koji nis4 4sostavili vez4 sa dr:avom i njenim organimaA rerast4 4 oblike organizovanog kriminala# .bog nedostatka artikalaA ili 4sled dejstva sive eknomijeA revisoke ene 4 legalnoj rodajiA gra?ani otro@a;iC s4 rimorani da k44j4 na rnom tr:i@t4# Pris4stvo GGsive ekonomijeGG 4 većem obim4A 4 odre?enom smisl4A redstavlja ovoljan 4slov za ojav4 organizovanog kriminalaA a 4koliko ojedine koji donose ro 4zroka i oja;an4  rimen4 adekvatni> reresivni> mera 4 sklo4 otkrivanja krivi;ni> dela i nji>ovi> 4;inilaa i stro:ije kaznene olitike# GGSiva ekonomijaGG 4 svojoj eksanziji ve@to se ovez4je sa odgovaraj4ćim obliima organizovanog krimnala# Pored ojedinaaA red4zećaA organizaija i gr4a kao s4bjekt GGsive ekonomijeGG mo:e se ojaviti i dr:avaA bilo svojim asivnim odnosom rema nekim vidovima GGsive ekonomijeGGA ili kao aktivan s4bjekt konkretne delatnosti# GGSiva ekonomijaGG nije ratila na@eg vremenaA već je ratila svi> ekonomski> sistema# GG Siva ekonomija odraz4mijeva one ekonomske delatnosti ojedina gr4a ili organizaijaA nad kojima legalna dr:avna vlast nema kontrol4# Ovim delatnostima riadaj4 ilegalno  rivre?ivanjeA raznovrsne nov;ane transakijeA koje neretko imaj4 legaln4 vata ili !

delimi;no za>vata dad:bine koje bi joj ina;e riadale GG 3# GGSiva ekonomijaGG i organizovani kriminalitet isoljavaj4 se 4 vid4 GGranja novaGGA gde se oet dolazi do izvr@enja odre?eni> krivi;ni> dela iz oblasti rivrednog kriminala# " sklo4 globalni> 4slova koji ogod4j4 nastank4 i razvoj4 organizovanog kriminalaA treba istaći one ojave koje s4 4 direktnoj vezi sa organizovanim obliima kriminalne delatnostiA naro;ito 4 oblasti oćeg i rivrednog kriminalaD              

ratno okr4:enjeA ekonomska blokada odnosa sa s4sednim dr:avamaA  rekid ekonomski> odnosa sa s4sednim dr:avamaA in oslovni> sistema i dr# red4zećaA smanjena kredibilnost banakaA @ek4lativno ona@anjeA te:nja bogati> i d4:nika za devalvaijomA rvi> da bi 4većali vrijednost kaitalaA a dr4gi> da bi obezvredili d4govanja#

Svi navedeni oblika kriminala i dorinose njegovom rerastanj4 4 organizovani kriminal# ada govorimo o vezi organizovanog kriminala sa organima vlasti i dr:avnim organimaA ne mo:e se 4 svakoj sit4aiji i ;initi odgovornom dr:ava za nastale 4slove koji ogod4j4 nastank4 i razvoj4 organizovanog kriminala# Mnogi 4slovi nastali s4 voljom moćni> i neodgovaraj4ći> rist4a 4 re@avanj4 ekonomski>A sig4rnosni> i dr4gi> roblema 4 dr4@tv4#

2.2. Osnovne karakteristike or4anizovano4 kri'inala Organizovani kriminal nastoji da 4 razli;itim metodama odmićivanjem i dr# vidovima kor4ijeA 4eneA ritisiA izn4de i sl#C do?e do najvi@i> organa vlastiA kako bi osig4rali @to veće 4st4ke i veći dr4@tveni stat4s za @e organizaija# Organizovani kriminal svojim delovanjem omog4ćava stvaranje 4se@ni> kriminalaaA koji na osnov4 ste;ene moći i slaveA osti:4 odre?eni dr4@tveni 4gled koji del4je ovratno na organe vlastiA oliij4 i  ravos4?e# Organizovani kriminal odraz4mijeva ostojanje odre?eni> veza sa dr:avom njenim organimaA oliti;kim artijama i 4tiajnim rivrednim sistemima# eza sa dr:avnim i dr4gim organima ne odr:ava ela kriminalna organizaijaA već samo ojedini njeni ;lanoviA 4glavnom iz samog vr>a organizaijeA koji ne 4;estv4j4 4 neosrednoj realizaiji kriminalne aktivnostiA već se redstavljaj4 kao o@teni i lojalni gra?ani# 3"., #o$kovi%. &1''(). *rgani+ovani kriminalitet. & deo). #eograd, Policijska akademija. str. 1. 

ovoriti o ostojanj4 veze organizovanog kriminala 4 ostojećim vi@eartijskim sistemima nije mog4ćeA a da se ne sagleda 4loga i odre?eni zna;aj oliti;ki> artija i stranaka# To se odnosi na one artije i stranke koje imaj4 oliti;ki 4tiaj 4 dr4@tv4 i odre?eni stat4s 4 str4kt4ri vlasti# *e mo:e se zaostaviti ni mog4ćnost 4sostavljanja veza izme?4 organizovanog kriminala i ostojeći> rivredni> i s4bjekata# Ova veza omog4ćava stvaranje nezakonite dobitiA legalizaij4 kriminalne delatnosti i odre?en4 za@tit4A  jer r4kovodeći lj4di 4 rivrednim i segmenata dr:ave i njeni> sig4rnosni> str4kt4ra# To je naj;e@će osledia neoznavanja s4@tine i sadr:aja organizovanog kriminala i njegovog ogre@nog interretiranjaA naro;ito 4 oblasti 4sostavljeni> veza kriminalni> organizaija sa dr:avom i njenim organima#

2.5. Teroriza' kao o6lik or4anizovano4 kri'inala ,azni oblii teroristi;ki> delatnosti ris4tni s4 4 mnogim zemljama sveta i karakteri@4 i> organizovanostA ob4;enostA oremljenostA br4talnost i ne>4manost# Terorizam je ris4tan 4 svim dr4@tveno-oliti;kim sistemima i 4 svim a m4 je izazivanje stra>aA anike i nesig4rnosti kod lj4di s iljem nast4anja oasnosti za sig4rnost zemlje# Terorizam je do:ivio izvjesn4 trans i te>ni;ki> na4ka# Savremeni terorizam kao vid organizovanog kriminalaA te:i da ostvari odre?ene oliti;keA  oliti;ki>A ravos4dni>A oliijski> i rivredni> str4kt4raA i 4baivanjem dobro riremljeni> teroristi;ki> gr4a na teritorij4 dr4ge zemljeA 4 ilj4 ostvarenja lanirani> iljeva# Prostorno delovanje kriminalne teroristi;ke aktivnosti ne oklaa se sa teritorijom dr:ave koja je 4 srezi sa kriminalnom teroristi;kom organizaijom# Ova srega omog4ćava realizaij4 teroristi;ki> akija na rostorima dr4ge dr:ave# Terorizam kao oblik organizovanog kriminalaA odraz4meva ostojanje dobro organizovane i str4kt4risane kriminalne organizaijeA koj4 oblika organizovanog kriminala#

5. KARAKTER"!T"7N" OBL"0" OR1AN"ZOVANO1 KR"#"NALA 5..

"le4alne 'i4ra8i+e i tr4ovina l+*&i'a 

Jver lj4dimaA od4vek je oznata radnja ris4tna na ijeloj zemaljskoj k4gli# Me?4timA tek 4  osljednje vrijeme ova nezakonita aktivnost kao da orima znakove eidemije# Ovaj transnaionalni kriminalA na ovaj ili onaj na;in oga?a sve zemlje svijeta# GG &zme?4 60 i 00 miliona migranata tra:i bilo kakav ristojan :ivot van grania svoje domovine# 'r4gi odai govore da jo@ najmanje 20 miliona be:i od rata ili s4 tokom ratova roerani iz svoji> zemalja# Svi oni :ele naći svoje mesto od s4nem 4 zemljama 4 kojima se navodno ne kr@e lj4dska  ravaA gde ostoji slobodan rotok kaitalaA gde ima dovoljno osla i >raneA gde navodno svako ima svoj4 @ans4 da 4se G G# Trgovina lj4dima jedan je od najgori> zlo;ina na@eg dobaA jer se trg4je lj4dskim bićimaA ;ime se ;ini neroenjiva ovreda lj4dski> rava# M4@kari s4 naj;e@će :rtve zbog risilnog radaA :ene zbog rostit4ijeA a djea zbog rosja;enja i rodaje orodiama bez djee# oja se rava kr@eK      

sloboda i dostojanstvo ojedinaA sloboda kretanja A  ravo na odl4;ivanje i izborA  jednakost me?4 lj4dimaA  ravo na :ivotA rad i obrazovanjeA  ravo na zdravlje

Trgovina lj4dima je osebno ne>4man i ini;an oblik kriminala# Lrtve ovog oblika kriminala većinom s4 :ene# ada je neka osoba vrbovanaA otetaA rodanaA reba;ena 4 dr4gi grad ili zemlj4 i zatim stavljena 4 roski zaosleni;ki odnos nakon r4:anjaA naj;e@će ilegalneA migraijske GGomoćiGGA re; je trgovanj4 lj4dima#

5.2.

Prostit*8i+a

Prostit4ija je od4vek bila jedan od izvora ri>oda organizovanom kriminal4A ali mnogo izra:enija 4 o;etnom eriod4 nego danas kad je organizovani kriminal ostao zna;ajan ekonomski i lokala 4 kojima GGradeGG devojke iz MoldavijeA ,4m4nskeA "krajineA Belor4sijeA ,4sijeA $4goslavijeA aza>stana i Ma?arske GG!# GG Proenj4je se da 4 &ndiji radi gotovo 8 miliona rostit4tki# " *izozemskoj rostit4ija ;ini ;ak ! 4k4ne ekonomje# " Hrvatskoj rema gr4bim roenama ima oko 3!00 rostit4tki koje na godin4 zara?4j4 30 miliona (4ra oko 29 miliona k4naC GG 5#

 /rpa atora &2002). U456, 7asopis +a teorij i praks sigrnosti. arajevo8 9ederalno ministarstvo ntra$nji: poslova. str. 10. ! /rpa atora &2002). U456...op. cit. str. 1. (

'obro organizovane kriminalne gr4e ve@to koriste rostit4ij4 za svoj4 koristA a te@ka ekonomska sit4aija i otreba da se obezbede n4:na sredstva za :ivotA direktno s4 4 4zro;noj vezi sa @irenjem rostit4ije ;iji akteri ronalaze nove oblike kriminalnog delovanja# " svojim nastojanjima da s4zbij4 rostit4ij4 vlasti mnogi> dr:ava odelili s4 se oko ogleda na korene i 4zroke rostit4ije# .a neke je temeljni kriva otra:njaA a za dr4ge on4da# .a one koji analiziraj4 otra:nj4 va:ni s4 razni arametriA nr# neravnomernost broja :ena i m4@karaa nr# 4 ini tren4tno ima 60 miliona vi@e m4@karaaA nego :ena @to je lodno tlo za rostit4ij4C#

5.5.

Tr4ovina &ro4o'

 *edozvoljeni biznis sa trgovinom drogama donosi ogromne roeroina 4 %merii relazi 30 milijardi# GG&legalna ind4strija droga osl4je 4tem odele na 4vozA velikorodaj4 i malorodaj4A i organizirana je i koordinisana od strane brojni> kriminalni> organizaijaA a ne od nekakve kriminalne elite GG6# GGPodai &nterolaA oliije mnogi> zemaljaA te ojedina istra:ivanja 4kaz4j4 na ilegalno transortovanje droge tzv# morskim 4tevima# Ti 4tevi vode od zemalja roizvo?a;a do zemalja otro@a;a droge# HeroinA kokainA i kanabis s4 bez s4mnje najkriminogenije droge# To se mo:e nedvojbeno zaklj4;iti o zalijenjenim koli;inamaA ilegalnom tr:i@t4 i brojem narkomana na svet4 GG8#  *iz istra:iva;a iz4;avalo je str4kt4r4 sistema distrib4ije >eroinaA kokaina i mari>4ane# Poslovi sa >eroinom s4 najbolje organizovani jer ostoji nekoliko sindikata koji s4 monoolisali 4voz >eroina 4 S%'# *a vr>4 iramide trgovine >eroinom 4voznii s4 koji koordiniraj4 4voz 4 S%'# "voznii gotovo nikada ne vide i ne dodirn4 >eroinA nji>ov zadatak   je da obezbede da ;ista droga 4 većim akovanjima stigne do kriminalni> sindikata koji obavljaj4 oslove velerodaje# Trgovina drogom i sve veći ri>odi koji donosi oti;4 kriminal i terorizamA i retnja s4 svetskoj stabilnostiA a oseban je roblem narkotika 4 %odi od droge tako veliki da je verovatno kako se većina veliki> me?4narodni> kriminalni> red4zeća oslanja 4 odre?enoj meri na nova od droge kako bi oeraija#

5.9.

"le4alna tr4ovina or*+e'

eliki ratovi 20# veka s4 ovećali legaln4 trgovin4 or4:jem# Me?4timA kraj Hladnog rata i  relazak sa me?4narodni> na lokalne i regionalne kon
GG "loga "jedinjeni> naija 4 borbi rotiv ilegalne rodaje lakog i r4;nog or4:ija je ;vrsto 4temeljena# *edavna odl4ka eneralne sk4@tine da o;ne rad na soraz4m4 o trgovini or4:ijem je klj4;ni korak ka kontroli me?4narodne trgovine or4:ijem# Ta rodajaA rema  roenama Svetske organizaijeA dovodi do vi@e od 300 smrtni> sl4;ajeva dnevnoA ka:e str4;njak za lako or4:je it ra4s# Prodava je sreman da lati znatno vi@e od tr:i@ne eneA  jer o zakon4 nema ravo da k4i to or4:ije GG9# Pobolj@ani transort kom4nikaija 4z omoć &nternetaA ro@irili s4 domet trgovine lakim or4:ijem# $edan broker koji rasola:e mobilnim tele
5.:.

Reket

,eket ili izn4?ivanje nova je sistemska raksa izn4?ivanja zastra@ivanjemA ri ;em4 se obi;no reti naadom na li;nost ili 4ni@tenje imovine# 'anas s4 ris4tna dva na;ina izn4?ivanja novaD  

tra:enje od :rtve da redovno laća organizaiji tako @to neoznati izvr@ila 4 ime te organizaije reti silomA :rtva li;nim ost4ima daje ovod izn4?iva;ima ili 4skoj oslovnoj zavisnosti rema organizaiji kojoj se islać4je nova za GGza@tit4GG#

,eketA koji je do nedavno bio neoznat ojam na na@im rostorimaA izgleda da sve vi@e 4zima ma>a# otovo svakodnevno ;4jemo da se reket doga?a na raznim nivoima vlasti 4 na@oj zemlji# .akoni 4 na@oj zemlji ne sominj4 ojam reketa# S dr4ge straneA mnogo je toga @to nije redvi?eno zakonomA ali i 4 raksi se 4o@tee ne rimenj4jeA onda samo mo:emo zamisliti koliko stvara rostora za malverzaije ne@to @to nije zakonom sankionisano i o>rabr4jeA i ose@4je sve one koji se :ele baviti tim vidom kriminala o4t kor4ijeA reketiranja i sl#

5.;.

Pran+e nov8a

GGPranje novaGG je roes kojim neko okriva ostojanjeA ilegalno oreklo ili ilegaln4 4otreb4  ri>oda da bi ga zatim rikazao tako da on izgleda legitiman# GGPranje novaGG odnosi se na delatnost kriminalaa koji te:e da GGo;isteGG nova ste;en kriminalnim aktivnostima rljavi novaC kako bi se izg4bio trag o njegovom orekl4#

,azvoj metoda GGranja novaGG zavisi od sosobnosti organizaije i reakije ravos4?a# Pri tome treba 4zeti 4 obzir sledeće
 on4?ene mog4ćnostiA sosobnost ;lanova kriminalni> gr4aA

' www.voanews.com 10



kvalitete ekserata i savetnikaA



komlikovanost bankarski> i transakija#

 *a osnovi ovi> kriterij4maA savremene kriminalne organizaije sve ;e@će se oredelj4j4 za GGranje novaGG koje ima karakter me?4narodne
5.<.

Kor*38i+a

"o@teno od kor4ijom se odraz4meva zlo4otreba javne sl4:be radi li;ne koristi# Prema %nić oldstein4A GG od kor4ijom se odraz4meva kako davanje nova ili dr4gi> materijalni> dobaraA rivilegija i sli;noA s namerom da rimatelj ;ini ili del4je o :elji onoga koji daje i odmićivanje dr:avni> sl4:benika i dr4gi> osoba na 4tiajnim olo:ajimaA tako i kori@tenje vlastitog dr4@tvenog olo:aja <4nkijeC da bi se risvojile ili nekome omog4ćile neke rotivravne rivilegije i / ili materijalna dobit GG 0# " novije vreme isklj4;ivo se nagla@ava ekonomska analiza od od sl4:beA @to onda za osledi4 ima oremećaj 4 4slovima tr:i@ne 4takmie i 4k4n4 raionalnost ekonomskog  ona@anja# or4ija 4 nekim zemljama redstavlja ozbiljan ekonomski i oliti;ki roblem# or4ija je karakteristi;na za zemlje 4 tranziiji# " oslednji> nekoliko godina na raznim nivioma okren4ta je oliti;ka akija s4zbijanja kor4ije# Me?4narodne organizaijeA ojedine vladeA me?4narodne nevladina 4dr4:enja i organizaijeA te istakn4ti ojedini iniirali s4 izrad4 dok4menata i konkretne akije za njeno s4zbijanje# or4ija je neri>vatljiva 4 normalnom tr:i@nom nadmetanj4 i treba je eliminisati#

5.=.

Ra>*narski kri'inal

,a;4narski kriminal redstavlja oblik kriminalnog ona@anjaA kod koga se kori@tenje komij4terske te>nologije i in sistema isoljava kao na;in izvr@enja krivi;nog delaA ili se ra;4nar 4otrebljava kao sredstvo ili iljA ;ime se ostvar4je neka 4 krivi;no  ravnom smisl4 osledia# GG Tamno olje ra;4narskog kriminaliteta je veoma veliko i odre?4j4 ga tri
zaletena te>nologijaA koja ote:ava otkrivanje takvog kriminalitetaA



nesosobnost istra:iteljaA

10 #., Petrovi%, /roa+d, ". &200). Kriminologija. arajevo, Pravni


:rtve vode ra;4na o merama osig4ranja i većina se ne oseća 4gro:enima zbog takvi> dela GG#

,a;4narski kriminal o;eo je da raste @ezdeseti> godinaA a njegova ra@irenost jo@ 4vek je veliko itanje# GG %dlerA M4eller i 1a4
ra;4narska revara E ronevera ;4vani> odataka ili obmanjivanje 4 zakonitim transakijama 4z mani4laij4 odataka ili rogramiranjeA koje ima za osledi4  rotiv-ravn4 korist o;initelja ili treće osobe



ra;4narska @ij4na:a E neovla@ten rist4 ra;4narskim odaima sa namerom iskori@tavanja bazaA koje s4 vlasni@tvo vlade ili dr4ge agenije ili rivatnika



ra;4narska sabota:a E o@tećenjeA onesosobljenje odataka ili rograma



ra;4narsko >akerstvo 4ad 4 sistemC E je delo kod kojeg se radi o nedozvoljenom  rist44 bazi odataka sa destr4ktivnom ili zlom namerom koja ima motiv za  rotivravn4 imovinsk4 koristA ili tako?e ra;4narsk4 @ij4na:4



kra?a kori@tenog vremenaA rograma i ma@inske oreme E ne odraz4meva samo neovla@ten4 4otreb4 ra;4narskog vremena vreme odre?eno za 4otreb4A koje neko lati nr# za rist4 &nternet4A a neko dr4gi ga 4otrebljava bez dozvole  retlatnikaCA nego i nedozvoljeno koiranje rograma i kra?a ra;4narske oremeGG2#

Po;initelj ovog kriminala mog4 biti iz razli;iti> dr4@tveni> gr4aD st4dentiA amateriA teroristi ili ;lanovi organizovanog kriminala# .bog razli;itog zakonodavstva i inkriminaijaA ovaj kriminal se ;esto ve:e za ostale oblike kriminala bele kragneA koji je veoma te@ko otkriti#

9. TRAN!NA0"ONALN" OR1AN"ZOVAN" KR"#"NAL Transnaionalni organizovani kriminal mo:e se objasniti kao dr4@tveni> tokovaA transnaionalni organizovani kriminal o;eo je da redstavlja ozbiljnij4 bezbednosn4 retnj4 već4 nego re# " tom  eriod4 dolazi i do romi@ljanja koneta bezbednostiQ 4 st4dijama bezbednosti# Bezbednost se vi@e ne razmatra isklj4;ivo 4 manirimaQ realizmaA već se relazi na dr4giA mo:e se rećiA vi@i nivo# Osim dr:aveA kao revaćen 4 glavnim teorijskim str4jama st4dija bezbednosti# Pre togaA 11 #., Petrovi%, /ora+d, ". &200)...op. cit. str. 1(1. 12 #., Petrovi%, /ora+d, ". &200)...op. cit. str. 1(2 12

govorimo o oslediama transnaionalnog organizovanog kriminalaA kao i o sek4ritizaiji  omen4tog naija za borb4 rotiv organizovanog kriminala# 'elovanj4 organizovani> kriminalni> gr4a od4vek je osvećivana velika a:njaA kako 4 dr4@tvenim na4kama i medijimaA tako i 4 4ktavaQ dvadeseti> godina RR veka kada na4;nii o;inj4 da disk4t4j4 o rad4A iljevima i str4kt4ri mae oderC )rensisa )ord oole )renis )ord +oollaC iz 962# godine# *ovoza>4ktavanjeQ ri;e o organizovanim kriminalnim gr4ama o;inje devedeseti> godina RR veka# Pod 4tiajem savreme- ni> dr4@tveni> kretanjaA odnosno od 4tiajem globalizaije dolazi do novog  oimanja organizovanog kriminala# On o;inje da redstavlja ozbiljnij4 bezbednosn4 retnj4 nego ikada re# " rilog ret>odnom stav4 id4 mnogi razloziA o;ev od novi> i br:i> na;ina transorta robe i mobilnosti lj4diA reko stalnog razvoja kom4nikaioni> i in sistemaA a sve do osledia svetske trgovine# *avedeni razlozi omogli s4 organizovanim kriminalnim gr4ama da e aktivnosti koji se ;esto ominje 4 razli;itim radovima jeste zavr@etak Hladnog radaA odnosno rasad Sovjetskog Saveza i $4goslavijeA kada s4 se brojne dr:ave na@le 4 stanj4 nazvanom GtranziijaGA bez jasni> roisa i ;vrsti> ograni;enja# " tako >aoti;nom okr4:enj4A ekonomski ostati ;esto je zna;ilo E 4zeti i@tolj i zgrabiti @ta se mo:e da bi se re:iveloQ#  T4ma;enje da transnaionalni organizovani kriminal TOC redstavlja bezbednosn4  retnj4 odr:ala je i administraija Bila lintonaA biv@eg redsednika Sjedinjeni> %meri;ki> 'r:ava S%'C# " redsedni;koj odl4iA donetoj oktobra 99!# godineA nagla@eno je da TO4gro:ava globalni trend ka mir4 i slobodiA 4r4@ava slabe de mokratijeA oslablj4je snag4 dr:ava 4 razvoj4 i redstavlja retnj4 na@im naorima da

13 =a vi$e inkim ?r@ava- ma krajem AA veka i po>etkom AA veka pogledati stdij8 ritc:leB, ?. &200') The Origin of Organized Crime in America: The New York City Maa, 189119!1, New Cork, Dondon8 4ot- ledge. =a vi$e in
13

izgradimo bezbedniji i 4se@niji svetQ# Tako?eA 4 redsedni;koj odl4i istakn4to je da transnaionalni organizovani kriminal redstavlja retnj4 o naionalne interese S%'# ! " st4dijama bezbednosti t4ma;enje TO kao bezbednosne retnje redstavlja konet koji se javlja nakon zavr@etka Hladnog rata # Osim navedenog roblemaA 4 disk4rs st4dija  bezbednosti 4laze i teme koje se ne odnose na konvenionalne retnjeA tj# teme koje izlaze iz okvira tradiionalnog s>vatanja bezbednostiA kao @to s4 ekolo@ka bezbednostA migraijeA soijalni roblemiA izbeglie i interno raseljena liaA nezaoslenost i sl# 'isk4rs se dodatno  ro@ir4je nakon # setembra 200# godine# Organizovane kriminalne gr4e ovez4j4 se sa teroristi;kim gr4ama i ostaj4 ekstremni> iljeva# " tom svetl4A TO redstavlja novi ti  bezbednosne retnjeA koja se jo@ naziva netradiionalna ili mekaQ bezbednosna retnjaA ;ime se 4sostavlja distinkija 4 odnos4 na tradiionalne bezbednosne retnjeA koje s4 se re svega odnosile na rat i oasnost od invazije# Tako?eA dolazi i do sek4ritizaije transnaionalnog organizovanog kriminala#5  *ajbolje rimere nalazimo 4 4otrebi seijalni> vojni> jedinia S%' i elike Britanije devedeseti> godina RR veka 4 borbi  rotiv narko-kartela 4 $4:noj %meriiA kao i kori@ćenje tr4a *%TO 4 %vganistan4 za borb4  rotiv krij4m;arenja ilegalni> narkotika #Mo:emo omen4ti i odl4k4 ':or:a B4@aA biv@eg  redsednika S%'A iz 2005# godine o kojoj je odl4;eno da 5#000 ;lanova *aionalne garde "S *ational 4ardC omogne ostalim dr:avnim agenijama 4 re@avanj4 roblema ilegalne imigraije na granii izme?4 S%' i Meksika# TradiionalnoA dr:ave s4 re@avale svoje bezbednosne izazoveA rizike i retnje vojnim merama# 'anas se sit4aija ro menilaA a s4 i odgovori na bezbednosne retnje dr4ga;ijiA a 4otreba vojni> mera ;esto roizvodi s4rotne e# Treba naomen4ti i to da organizovani kriminal ne redstavlja retnj4 koja se javila kao rez4ltat globalizaije# Ona  ostoji od tren4tka 4sostavljanja grania# " $aan4 već ;etiri veka kriminalne aktivnosti kontroli@4 klanovi $ak4ze ak4zaC 6# $edina razlika je 4 tome @to se svet menjaA a organizovani kriminal se rilago?ava tren4tnim dr4@tvenim tokovima# " eri globalizaije TO je ostao zna;ajniji nego ranije osledie s4 oasnijeC i tog razloga je bitno 4tvrditi to 1! Predsedni>ka odlka dos- tpna je na slede%em link8 :ttp8IIki aktL kojim se odreMeno politi>ko pitanje ajno +a opstanak +ajed- nice i tako se preme$ta van polja  kome va@e tvrMena pravila pona$anja. Ukoliko se kao re+ltat takvog je+i>kog akta &odnosno sekriti+j%eg pok$aja) svoje specijalne mere, koje ina>e ne bi bile smatrane pri:vatljivim  demokratskom dr$tv, sve- doci smo procesa spe$ne sekriti+acije &Pojmovnik be+bednosne kltre, 200'8120). 1 =a interaktivn pre+entacij o Fak+a klanovima pogledati link8 :ttp8IIwww1.strat
1

da li onA na koji na;in i za@toAredstavlja retnj4 o naionaln4 i m?4narodn4 bezbednost# Tako?e treba naomen4ti i zbog ;ega TO redstavlja dr4ga;iji ti bezbednosne retnje o dr:av4A dr4@tvo i gra?aneA od konvenionalni> retnjiA kao @to s4 rat ili oasnost od invazije#  *a ime A TO treba osmatrati iz dr4ga;ijeg 4gla i to je jedan od razloga zbog kojeg se ravi razlika izme?4 Qtvrdi>U i U meki> U bezbednosni> retnji# lavne teorijske str4je 4 st4dijama  bezbednosti razlik4j4 se 4ravo o tome kako odgovaraj4 na roblem transnaionalnog organizovanog kriminala#

9..

e)inisan+e transna8ionalno4 or4anizovano4 kri'inala

Transnaionalne organizovane kriminalne gr4e na svetskom tr:i@t4 del4j4 sli;no kao i m4ltinaionalne komanijeA tj# 4o;avaj4 rednosti za stianje veći> ro narkotika mnogo ni:eA a to oet dovodi do ostojanja većeg broja konz4menata# & transnaionalne organizovane kriminalne gr4eA kao i m4ltinaionalne komanije del4j4 raionalnoA 4 sklad4 sa svojim strate@kim iljevima# Odgovor dr:ava mo:e biti razli;itred4kija tra:nje karakteristi;na za evroske dr:aveC ili red4kija on4de karakteristi;na za S%'C# Odgovor zavisi od toga kako dr:ava rist4a borbi rotiv trgovine drogama# %trib4t transnaionalniQ dodaje se kako bi bio nagla@en me?4narodni elementA tj# kako  bilo nagla@eno to da organi-zovane kriminalne gr4e del4j4 izvan grania naionalni> dr:avaA ri ;em4 se me?4sobno ovez4j4 i stvaraj4 kriminalne mre:e# Prvi 4t 4otrebljen je na Petom kongres4 "jedinjeni> naija za revenij4 kriminala i tretmana rest4nika 96!# godineA 4 disk4siji koja se bavila roblemom dimenzija kriminalitetaA transnaionalnog i naionalnog# %trib4t je vi@e 4otrebljivan kako bi transnaionalni organizovani kriminal  bio obja@njen 4 kriminologijiA a ne 4 rav4# "otrebljen je i 4 rasravi o relić4ćim vezama izme?4 organizovanog kriminalaA kriminala belog okovratnikaQ rivrednog kriminalaC i kor4ije# Osnovna teza bila je da ostoje odre?ene kriminalne gr4e koje imaj4 isti ili sli;an ilj kao i ostali me?4narodni akteri već smo omen4li m4ltinaionalne komanijeC E maksimalno ovećati slobod4 akije ili delovanja i 4manjiti e graniaA tj# smanjiti rizikeA ovećati ro naija za borb4 rotiv transnaionalnog organizovanog kriminala# " onvenijiA krivi;no delo osed4je svojstvo transnaionalnogQ onda kada jeD 1( Konvencija Ujedinjeni: naci- ja +a borb protiv transna- cionalnog organi+ovanog kriminala dostpna je na8 :ttp8IIwww.t+ilastvor+.org.rsI :tmlOtr+IP4*POK*NN FIkonvencijaOnOprotiv org krim lat pd<  1!

aC 4;injeno 4 vi@e dr:ava  bC 4;injeno 4 jednoj dr:aviA ali je veći deo riremaA laniranjaA r4kovo?enja ili kontrole obavljen 4 nekoj dr4goj dr:avi C 4;injeno 4 jednoj dr:aviA ali je 4 njega 4klj4;ena gr4a za organizovani kriminal koja se bavi kriminalnim aktivnostima 4 vi@e dr:ava dC 4;injeno 4 jednoj dr:aviA ali s4 bitne osledie nast4ile 4 nekoj dr4goj dr:avi# " onveniji je 4svojena i @iroka de zlo;ina ili krivi;ni> dela 4tvr?eni> 4 sklad4 sa ovom konvenijomA radi zadobijanjaA osredno ili neosrednoA naija rotiv transnaionalnog organizovanog kriminala i do4nski> rotokolaA 200C#

ZAKL/U7AK  'anas organizovani kriminalA kao dr4@tveni retnji za ekonomsk4 i soijaln4 stabilnost i sig4rnost dr:avaA ali i za ;itav4 me?4narodn4 zajedni4A da njegova internaionalizaija dovodi do ozbiljni> imlikaija 4 me?4sobnoj saradnji dr:avaA a ost4ak njegovog razja@njavanjaA sre;avanja i dokazivanja je d4dgotrajan i te:ak osao koji od oni> koji se rotiv njega bore za>teva velik4 sremnost i odl4;nost# ,e@avanje roblema organizovanog kriminala se 4 s4@tini iak sastoji samo 4 njegovom dr:anj4 od odre?enom kontrolomA jer danas ne ostoji dr:ava koja je 4sela da ot4no s4zbije organizirani kriminaltet bez obzira kakvo zakonsko re@enje rimenjivala# Borba rotiv i organizovanog kriminala je 4 osnovi m4ltidisilinaranA me?4resorski i d4goro;ni rojekat koji ima za ilj da omogne 4 ostvarivanj4 @iri> iljeva demokratijeA dobrog 4ravljanja i ekonomskog roseriteta svake dr:ave #" s4rotstavljanj4 i organizovanom kriminal4A iz4zev reresivnogA otrebno je razviti i veoma va:n4 reventivn4 dimenzij4# Jirokim sektrom reventivni> meraA mora se 4smeriti svi rasolo:ivi otenijali za eliminaij4 4zroka i 4slova koji ogod4j4 nastank4 organiziranog kriminalaA odnosno najvećoj mog4ćnoj meri limitiranje mog4ćnosti za nji>ovo ostojanje# *eo>odno jeA red4irati otro@nj4 roizvoda koje n4de kriminalni klanovi kroz stim4lisanje roizvodnje legalni> organa# 1

'elovanje na s4zbijanj4 organizovanog kriminala nije i ne sme biti obaveza samo oni> dr:avni> tela kojima ta obaveza roizlazi iz delokr4ga radaA već delovanje na s4zbijanj4 svi> oblika organizovanog kriminala i kor4ija treba biti dr4@tvena akija naj@iri> razmera 4 koj4 će se 4klj4;iti sva dr:avna telaA kao i zainteresovane organizaijeA rivredni s4bjektiA nevladine organizaijeA gra?ani itd#

Literat*ra(

#

B#A Petrović orazdA M# 200C# riminologija# SarajevoD Pravni dr4gs#Q The Economist Mar> 6t> 2009CA # 2!E30# # (lmanA +# 2008C ,ealism#Q &n Security Studies: An Introduction, ed#P# Filliams#  *e orkA 1ondonD ,o4tledge# !# )4k4miA S# 2008C Cocaine Trafficking in Latin America: EU and US Policy  Resonses# B4rlingtonD %s>gate P4blis>ing +omanV# 5# leniA M# 2008C  !ekmafi"a: #riminal $e% granica# BeogradD Sami- zdat B92# 6# H4rrellA %# 998C Se4ritV in 1atin %meria#Q International AffairsA6 3C# 8# $aksonA *# 2008C Se4ritV#Q &n Politics in a &e'eloing (orld, ed#B4rnellA P# and ,andallA # OWttD//-#nn#om/2005/PO1&T&+S/0!/!/immigration/ X5# maj 2005Y# 0# MassariA M# 2008C Transnational organized rime beteen mVt> and realitVD T>e soial onstr4tion o< a t>reat#Q &n rgani%ed Crime and the Challenge to  &emocracy, ed# %ll4mA )# and SiebertA ,# *e orkA 1ondonD ,o4tledge# # M#A Bo@ković# 998C# Organizovani kriminalitet# & deoC BeogradD Poliijska akademija# 2# Z#A &gnjatović# 998C# Organizovani kriminalitet# && deoC BeogradD Poliijska akademijaA 1

3#

# !#

onvenija "*-a rotiv transnaionalnog kriminalaA Palermo 2000# godine #voanes#om #bs#ikiedia#org

1(