1 Dr Iva Draškić Vićanović Estetika Estetika izučava filozofsko fundiranje estetskog fenomena, dakle fenomena lepote uopšte i umetničkog dela. kako budemo proučavali istoriju filozofije videćete da ima ljudi koji smatraju da je potpuno irelevantno izučavati pojam lepoga van umetnosti, jer je ona produkt ljudske duhovnosti. Ima i novijih estetičara koji smatraju da je veoma relevantno govoriti o oneome što je lepo i što nas okružuje.Prirodno lepo. Ljudski lepo. Sve ono što nas dira u dnevnom kodu. Kako? Zašto? Sekundarna Literatura ISTORIJA ESTETIKE Katarina Everet Gilbert i Helmut Kun ČETVOROTOMNA ESTETIKA Danko Grlić ISTORIJA ESTETIKE Vladislav Tatrikijevič SAVREMENA ESTETIKA Gvido Morpurgo Taljabue (Tadliabue) TEORIJA O LEPOM U ANTICI Ernesto Grasi Primarna Literatura Platonovi dijalozi GOZBA Platon FEDAR Platon DRŽAVA Platon 2, 3, 10 knjiga POETIKA Aristotel POHVALA HELENI Gorgija LAOKOON Lesing Imate dva pedagoška puta: Problemski Istorijski Estetika je jedna od najmladjih filozofskih disciplina.Kao filozofska disciplina ona se formalno izdvaja u XVIII veku.Kada se govori o filozofskim disciplinama uvek možemo da razlikujemo: Formalno ( zasnivanje fil. discipline sa imenom, odredjenem, metodama) Suštinski (kada se zaista postavi to pitanje (u ovom slučaju problem lepote) ili estetskog fenomena) Suštinsko i formalno se nekada poklapa, ali mnogo češće to nije slučaj. Tako da imamo suštinsko radjanje ove fil. discipline još u antičkoj Grčkoj u 6 veku pne sa Pitagorejcima. Alexander Gottlieb Baumgartner je izdvojio estetiku kao fil. disciplinu i dao joj ime po starogrčkoj reči aesthetics ( čulni doživljaj ili opažaj). Ime je dao po toj reči jer je smatrao da kada govorimo o lepoti ili umetnosti nemamo posla sa diskurzivnom svešću.U estetski fenomen se ne može ući diskurzivno. Ono što je ključ estetskog doživljaja jeste suočavanje. Ne diskurzivno (podrazumeva racionalno račlanjujuće mišljenje koje se odvija korak po korak) ili intelektualno.1 1
Subjektivno ima dve konotacije. Kada ste rekli verovatno ste mislili: ‚‚Meni se dopada, a vama ne. ‚‚ Kada kažete: "Ovo je lepo" vi po Kantu postavljate zahtev za tudjim saglašavanjem. Možete reći "Meni se ovo svidja", ali reći "Ovo je lepo" je zahtev za opštom saglasnošću.Vi ste verovatno mislili na "De gustibus (et coloribus) non est disputandum". Filozofska koncepcija subjektivnog polazi od toga da je lepota kao takva počiva na svesti čoveka, ali pošto su principi funkcionisanja ljudske svesti zajednički
2 Od antike do danas postoje dva koloseka izučavanja estetike : Metafizike lepog Filozofija umetnosti Estetski fenomen kao takav podrazumeva: Lepotu ljudskog Lepotu prirodnog Lepotu ljudi Lepotu umetničkog dela Hegel2 i Benedeto Kroče3 smatraju da se problemom lepog van umetnosti ne treba baviti.Smatrali su da lepota kao takva nije relevantna tema za filozofsko izučavanje. Hartman obara Hegelovsko-Kročeansku tezu i on tvrdi da je, pored umetnosti, apsolutno relevantan predmet za izučavanje i ljudski i prirodno lepo. Da sve to dira našu svest i sve je to nešto što nas provocira.Uvek je zanimljivo pitanje ljudske lepote.Grci vide lepotu kao drugu stranu dobra i imate čuvene predfilozofske stavove sedam mudraca koji kažu da ako sebi izgledate ujutru ružno u ogledalu da treba da učinite nešto dobro, a ako vidite lepo onda vas to takodje obavezuje da činite dobra dela da ne bi izneverili onu sliku.Po tom ključu se razvija i Grčka filozofija koja smatra da je moralno dobro i lepota blisko povezani.Što se potpuno razvelo u modernoj filozofiji. Npr. kod Sartra gde je lepo jednako zlu. Grci veruju u jedinstvo lepote i dobrote. Što je donekle u pravu, jer nemate poročne i zle ljude koji lepo izgledaju.Možete prevariti prirodu do dvadeset i pete, ali posle sve to nekako isplivava. Nikolaj Hartman u svojoj Estetici daje pojam četvorostruke analize i rasčlanjava predmet izučavanja.Deli estetski fenomen na: Estetski predmet (prirodno, ljudski, umetnički lepo) Estetski akt - Račva se na : Akt recepcije (prijem u svest)4 Istorija filozofija se više bavi Aktom recepcije, jer je on donekle zanimljiviji za fil. analizu pošto je svima dostupan. Stvaralački akt ( Koji je proces stvaralaštva? Ostaje obavijen tajnom i manje interesantan filozofima, jer nije svaki čovek stvaralački nastrojen .Grci kažu da je pesnik stvaralac obavijen velom manije i kako Sokrat kaže "Pesnici ne znaju manje više uniformni negde ćemo se svi dotaći u proceni lepote. Kant je kruna takvog razmišljanja, jer on jeste subjektivista, ali on svojom koncepcijom ruši sofističku tezu "De gustibus (et coloribus) non est disputandum" 2 Georg Wilhelm Friedrich Hegel (August 27, 1770 – November 14, 1831) was a German philosopher, one of the creators of German Idealism. His historicist and idealist account of reality as a whole revolutionized European philosophy and was an important precursor to Continental philosophy and Marxism 3 Benedetto Croce (February 25, 1866 – November 20, 1952) was an Italian critic, idealist philosopher, and occasionally also a politician. He wrote on numerous topics, including philosophy, history, methodology of history writing and aesthetics, and was a prominent liberal, although he opposed laissezfaire free trade. 4 Recipijent – onaj koji prima lepotu
3 šta čine."Ono što se danas naziva darom Grci nazivaju manija ili zanos. Kod Grka ne postoji negativna manija.) Estetski je doživljaj. Estetičko podrazumeva misao (estetički esej, estetička literatura,estetičko promišljanje) Estetski fenomen podrazumeva lep estetski predmet.Entitet.Ma šta to bilo.Najopštiji ontološki fil. pojam je entitet koji uključuje u sebe sve. Ontologija (Ontos – biće) – Izučavanje susštine odnosno bića svega što jeste. Imate tu terminološku distinkciju: Biće – princip ili susština onoga po čemu sve jeste ono što jeste Bijstvujuće – sve ono sve jeste Gnoseologija – (Gnose – fil. disciplina koja se bavi saznanjem, problemom znanja) Epistemologija – (episteme – znanje) nauka o spoznaji stvarnosti, teorija saznanja Etika – (etos – običaj) deo filozofije koja proučava i procenjuje moral pojedinca, naroda, ili društvene klase. Aksiologija – nauka o vrednostima Metafizika – nešto što je iznad fizike.Termin se javlja u post-Aristotelovskom periodu.Termin je smislio Androniks sa Rodosa i dao taj naziv Aristotelovoj knjizi koja se ranije zvala "Prva filozofija".Postoje dva objašnjenja zašto je dato to ime toj knjizi.Jedno je da je dobila to ime jer je išla posle "Fizike".To je malo verovatno. Po Aristotelu je to vizija nečeg što je večno i nepromenjivo.I kada se kaže metafizička suština onda se misli na nešto što je večno i nepromenjivo.Kasnije se promenilo od Hegela na ovamo. Ono što je filozofski i kulturološki zanimljivo je da stari Grci imaju pojam umetnosti od nas.Oni prave krucijalnu razliku izmedju Likovnih umetnosti ( koriste pojam tehne5 ) Pojam tehne podrazumeva slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu, krojača, obućara i druge zanate.Reč tehne se može prevesti kao veština ili umetnost.Podrazumeva umetnost proizvodjenja po nekim pravilima.Za moderano shvatanje ovoga pojma nedostaje ideja talenta ili dara.Grci imaju termin "manija".Koji podrazumeva dotaknutost odozgo ili "End heon" kako Grci kažu.Oni smatraju da Likovne umetnosti nisu dotaknuti manijom.U Helenizmu se to tek menja. Poezije i muzike (Grci kažu pojesis (akcenat na poslednjom slogu) koji znači stvaralaštvo, ali se u Grčkoj koristi za literaturu u stihovima i potpuno drugačiji tretman i način mišljenja Grci imaju prema njima.Grci vide veliku sličnost izmedju pesnika i proroka.Po ključu zajedničkog elementa manije (akcenat na poslednjom slogu) Prorok6 proriče u zanosu, a pesnik piše u maniji.Još jedan 5
Grci bacaju akcenat na poslednji slog ( Harmonija, Teorija, Tehne) Ako želite da zvučite sofisticirano možete tako da govorite. 6 Prorok koga su Grci poštovali bila je Pitija (grč. Πυθία), u grčkoj mitologiji i povijesti, svećenica i proročica u Apolonovu hramu koji se nalazio u Delfima, starogrčkom svetištu. Ime potječe od starog naziva za Delfe (grč. Pytho) ili od zmije pitona.[1] Pitija je proricala tako što bi sjedila na tronošcu raspukline u stijeni iz koje su izlazile opojne pare te je padala u trans. Godine 1998. geolozi su pronašli dvije podzemne udubine ispod tog hrama iz kojih izbija plin etilen. Taj plin u manjim količinama kod osoba izaziva euforiju, a u većim količinama taj plin je halucinogen koji potiče vizije i zapanjujuće stanje osobe. Pod utjecajem tih para Pitija bi padala u trans i omamljena izgovarala dvosmislene rečenice.
4 razlog zbog koga su mislili da je pesništvo slično proročanstvu je psihagogija (zavodjenje i sa pozitivnom i sa negativnom konotacijom).Pesnik je u stanju da zavede dušu.Grci smatraju da je moć reči velika.Termin psihagogija se vezuje i za pesništvo i za muziku ( Orfej) 7 Grci ne vide moralnu dimenziju likovne umetnosti i tu su oni skrajnuti.Pesnik je bitniji, jer ima tu sposobnost da popravi ljude.Grci smatraju da poezija daje jedno vrhunsko saznanje.8 Grci kao društvo imaju jaku predrasudu prema onima koji za život zaradjuju radom ruku.nazivaju ih "Banausos".Taj prezir će se nastaviti kroz renesansu.Tek protestanti su iznedrili neku etiku, estetiku i lepotu rada. Ta predrasuda se nastavila do danas.Niko ne želi da postane fizički radnik ili rudar. Jedina distinkcija je to što slikari, vajari i arhitekte ne spadaju u taj koš više. Prva estetička teorija se iznedrila od PITAGOREJACA. PITAGOREJCI (Pitagorejsko bratstvo) Filozofsko bratstvo.Neki ih nazivaju sektom.Rodonačelnik je Pitagora. 6 vek pre nove ere.Pitagora je jedan od najkontraverznijih filozofa tada.Nije sačuvano nažalost ništa od Pitagorinih djela Jedino Pitagorejci priznaju ženu kao umno biće.9 Primaju ih kao članove bratstva.Pitagorina žena Teana je bila jedan od članova.Bili su politički veoma moćni. Grci imaju jedan atipični stav prema znanju.Oni su fil. bratstvo koje krije svoje znanje.Smatraju da ne treba dati svakom znanje da ga ne bi zloupotrebio.Kao egipatski sveštenici Sve bitne funkcije su držali tada (6-5 vek pne) .Imaju jednu mafijašku odanost, a kolevka njihovog bratstva je Sicilija.Imate tumačenja da je tu baš koren držanja reči i poštovanja.naravno ne bih poredila, ali imate takva razmišljanja.Smatraju da je najviša duhovna vrednost prijateljstvo (ne homoseksualna veza, već iskreno prijateljstvo) Priča o dva pitagorejca.Damon i Fintija10 Dionisija(430-367 p.n.e),tiranina Sirakuze(grad na Siciliji),koji je prema gradanima vrlo svirepo postupao,pokusao je da ubije Damon i na taj nacin da oslobodi Sirakuzu od tiranije.Ali strazari ga uhvate pred palatom i dovedu ga pred Dionisija,koji naredi da ga na kriz razapnu.Tada Damon od tiranina zatrazi tri dana odgadanja svoga pogubljenja radi udaje sestre.Dobrovljno se javlja Fintija. - Tiranin pristade . Treceg dana Damon je nekim slucajem na povratku bio sprijecen,pa je ocajavao zbog prijatelja svoga.Odredeni trenutak je dosao..Damon se nije pojavio,te tiranin zapovijedi da Fintiju povedu na gubiliste.I upravo kada su svi drhtali za zivot Fintija,Damon je dotrcao da spasi prijatelja.Ganut ovim divnim prijateljstvom,Dionisije ih pušta obojicu.
7
Funkcija pesnika je da čini bolje ljude u polisima. Aristofan (Žabe) Poezija je bilža filozofiji od istorije, jer nam daje znanje o opštem Aristotel (Poetika) , jer istoričari insistiraju na nebidnim detaljima, a pesnik, kao i filozof, izvlači suštinu i daje celoj priči logiku i ritam zbivanja. 9 Jedina skupina žena koje su bile visoko obrazovane su HETERE (naglasak na poslednjem slogu).Hetera znači prijateljica.One nisu prostitutke.Adekvatan termin iz evropske kulture je kurtizana.Izdržavane su dugo i plaćane mnogo.Čuvena hetera Aspazija se udala za Perikla.Nije klasična prostitucija, ali jesu žene koje su živele slobodno i menjale partnere.Hetere su bile jedine žene sa kojima se moglo pričati.Obična žena živi u GINECEUMU - ženskim odajama (muškarac u ANDRONU – muške odaje) i služi za radjanje dece.Ne postoji komunikacija sa ženama i muškarci se ne zaljubljuju u svoje žene. PORNE – najjeftinije prostituke 10 opjevanog u Šilerovoj pjesmi Jemstvo 8
5 Promovisao je učenje o seobi duša..(Metenpsihoza).Njihov stan je da sila i snaga koju ima duša i koja se oslobadja smrću odlazi negde i da se ta energija ne vezuje.Smatraju da postoji odredjeni broj duša i da se te duše sele iz tela u telo.Duša se skriva u svim oblicima (životinja, biljka, čovek). Pitagorejska sekta se vezuje za Orfičko bratstvo (religijska sekta, dok su Pitagorejci filozofsko bratstvo) koje se vezuje za mit o Orfeju.Orfej muzikom krši zakone fizike.Orfičko bratstvo daje prednost duši u odnosu na telo i to je nasledje koje će preuzeti Pitagorejci, pa Platon, pa Hrišćanstvo. Duša je vitalni princip u čoveku, telo je nebitno. U Homerovim spevovima je telo ono što nosi atribute vitalnosti, a ne duša. To je nešto što Grci nazivaju sukob PSIHE11 i SOMA12. Pitagorejci su nosili belo.Dan su počinjali slušanjem muzike i jako su vodili računa o hrani.U principu su bili vegetarijanci.Iz dva razloga: Da ne bi pojeli sebi neku blisku dušu u obliku životinje Imali su problem pročišćavanja organizma i nisu jeli ništa što nadima Bavili su se medicinom, muzikom, matematikom i filozofijom. Grci nemaju cifre.Oni tačkama crtaju brojeve,Deset je tetratriks.Tako da je fascinantno da su i mogli da se bave matematikom, ali nemojmo o tome. Pitagorejci polaze od muzike i dolaze do zaključka da visina tona zavisi od dužine žice.Ono što je za njih bilo fascinantno je to da se odnosi medju tonovima mogu odrediti brojem.Prosti brojevi su suština odnosa medju brojevima.Dolaze do zaključka da kada je zvuk prevodiv na broj da je čitavo ustrojstvo svemira i sveta prevodivo na broj.Da su brojni odnosi nešto što definiše zbivanja u svetu. Pitagorejci za arhe13 uzimaju broj. Element od koga je univerzum satkan su monade14. Uveli su u estetiku termin kosmosa15.Doživljavaju kao sredjenu površinu koja je lepa. Javlja se i pojam haosa.Kad Homer kortisti termin haosa on misli na nešto neuredjeno, neskladno i ružno. Nebeska tela su rasporedjena po eteru i kreću se po matematički utvrdjenim putanjama. I tim svojim kretanjem nadražuju eter, negde ga uznemiravaju i on tako uznemiren produkuje zvuk.Odatle proizilazi čuvena pitagorejska harmonija svera ili muzika svera koju obično smrtno uho ne može da čuje.Tvrde su nam bubne opne, dakle nismo dovoljno suptilni da prodremo u to, ali veliki obdareni pojedinci prodiru u taj zvuk.Skidaju ga za nas i omogućavaju nam da negde to doživimo.16 Sa teorijom svera dolazimo do prvog naučnog, estetičkog i filozofskog pokušaja odredjenja lepote. Ja sam vam rekla na prošlom času da definicija lepote ne postoji.
11
Duša Telo 13 Princip svega što jeste 14 Jedinice 15 Потиче из грчког термина κοσμος (Космос), што значи између осталог, "ред", али и "Орнамент" [1] и противно je концепту хаоса. 16 Iva Draškić je navela Betovena kao primer. 12
6 Piitagorejci odredjuju lepotu kao sklad delova jedne celine.I dolazimo do termina simetria17 (naglasak na poslednjem slogu) i harmonia18 (naglasak na poslednjem slogu). Ako lepotu vežemo samo za složene entitete, šta ćemop onda sa prostim? Plotinovo zamerka se odnosila na to da ne možemo reći da nisu lepi sjaj, zlato itd.Druga implikacija je bila to da je lepota objektivno svojstvo predmeta.Da ona pripada predmetu.Da je skrivena u njemu.Od XVIII veka se potpuno drukčije razmišlja. Da li su lepe zato što se dopadaju ili se dopadaju zato što su lepe? Da li idemo od svesti ka predmetu ili obrnuto.Pitagorejska teorija je da lepota počiva u predmetu i da se može matematički definisati i misle da je lepota predmet saznanja. Ona se može spoznati diskurzivnom svešću. Ono što je reperkusija19 pitagorejske teorije u umetničkoj prakse jeste način na koji Grci rade skulpture i muziku. Grci imaju pravila u muzici (nomoi) koji proilaze iz pitagorejske teorije. SOFISTI Sofista na starogrčkom znači mudrac.Ima jednu pozitivnu konotaciju na početku, ali putujući učitelji svojim radom će dovesti do toga da ta reč poprimi negativnu konotaciju i da počinje da znači mudrijaš, sveznalica, onaj koji se nadmudruje, onaj koji pokušava da vas ubedi da je crno belo, a belo crno zato što je spretan i dobar govornik.Platon je taj koji je dao negativnu konotaciju svemu tome. Imali su velike retorske sposobnosti i bili su eksperti u veštini dokazivanja.Bili su putujući učitelji, koji su naplaćivali svoje znanje.U antičkoj Grčkoj je to bio jedan novum i smatralo se jednom vrstom prostituisanja. SOKRAT (u Ksenofontovim sećanjima o Sofistima) Gori su od bludnica. Hegel je prvi ukazao na to da su oni u stvari bili prosvetitelji Grčke.Jako dugo stoji taj animozitet prema sofistima.Hegel ih rehabilituje upravo sa ovom tezom. Pitagorejci su zatvarali znanje, smatrajući da tako čuvaju moć.To je onaj egipatski model. Stariji sofisti Protagora i Gorgija (koji su i najbitniji;ime je dobilo lošu konotaciju zahvaljujući mladim sofistima) su bili strahovito dobro plaćeni.Oni su se obogatili tim poslom. Sa jedne strane vlada animozitet prema njima, a sa druge su strahovito popularni i traženi. Političko ustrojstvo Grčke je bilo dobro za rad sofista i po tom ključu su omiljeni i traženi.Oni nude ono što ljudima treba.Ako ste bogati platićete svom sinu sofistu da ga podučava filozofiji i retorici i bićete sigurni da će on biti vojskovodja ili da će nešto postići u životu. Postoji i jedan filozofski razlog zbog koga njih preziru Sokrat i Platon i ta vrednosna struja u Grčkoj koji je u suštini bitniji.Platon smatra da Sofisti instrumentalizuju znanje, odnosno da ga koriste za neku drugu svrhu.I da instrumentalizuju filozofiju.Tretiraju je kao sredstvo u svrhe političke moći.Što je oprema Platonovom mišljenju strahovito opasna stvar.Po Platonu i Aristotelu filozofija koja je kraljica nauka mora da se tretira kao nešto što je samo sebi svrha.Platon smatra da je jako loše kada se znanje instrumentalizuje. Sokratov princip je bio da primi i uči sa svakim mladim čovekom, ali da proceni da li je on pošten i čestit. 17
Skladan raspored neke celine u prostoru Skladan raspored neke celine u vremenu , kao i sklad u duhovnim odnosima 19 Odraz 18
7 Relativizam20 je sofistička etiketa.On je suština sofističkog učenja. Postoje tri vrste relativizma: 1. Gnoseološki ili saznajni relativizam (problem istine i saznanja)21 2. Etički relativizam ( za različite narode, na različitim geografskim širinama nisu dobre iste stvari.Imaju različito poimanje morala22) Šta pokreće čoveka na čin? Razum ili afekti i strasti. To je polarizacija mišljenja koja je ostala do danas.Sofisti smatraju da je pokretač ljudskog tela strast.Sokrat izlazi sa čuvenom tezom: "Vrlina je znanje i čovek kada zna šta treba da radi on će to sigurno i uraditi."23 3. Estetički relativizam (De gustibus non est disputandum 24Svako ima svoju percepciju lepote.Čovek kao individua. De gustibus stoji kada se govori o čulni ili nepčanom ukusu.Kada je u ppitanju estetski ukus onda nije to tako banalno i jednostavno) Protagora je vinovnik relativizma. Protagora (Cenio ga je Platon; najstariji sofista) Filozofski potkovan i moralno čist čovek.Mnogo je putovao.Prvi čovek kome je spis25 spaljen javno.Njegova teza je: Ánthrōpos métron. (grč) Homo mensura (lat) "Čovek je mera svih stvari.Onih koje jesu da jesu i onih koje nisu da nisu." Znači da se u odnosu na čoveka mere vrednosti.Protagora hoće da kaže da ne postoje vrednosti po sebi.Dobra po sebi, istina po sebi, lepota po sebi.Sve je relativizovano i dovedeno u vezu sa čovekovom svešću. Kako tumačiti pojam čoveka.Imate dva koloseka.Platonov i Aristotelov.Šta je Protagora podrazumevao pod terminom čovek? Platon misli da je u pitanju krajnji, individualni subjektivistički relativizam i da je Protagora imao na umu čoveka kao individuu. Aristotel misli da Protagora ima na umu čoveka kao takvog dakle čoveka uopšte.Da se sve vrednosti dovode u vezu sa čovekovom svešću an general. Gorgija iz Leontina26 (Sicilija) Bilo mu je već oko 60 godina kada je 427. st. e. bio poslat u Atinu na čelu izaslanstva grada Leontina koje je trebalo da Atinjane zamoli za pomoć u svetlu agresivne politike Sirakuze na Siciliji.Atina nije bila u dobroj poziciji da pruži pomoć, ali je Gorgija očarao Atinjane svojim retorskim umećem i oni su uradili sve što je on od njih tražio. akon toga nastanio se u Atini, verovatno zbog toga što je njegov retorički stil počeo da uživa ogromnu popularnost u Atini te zato što sticao značajnu dobit od svojih javnih nastupa i 20
Opšta relativizacija vrednosti.I istine i dobra i lepote. Platon smatra da je Protagorin stav neodrživ.Da on podrazumeva da je istina za jednog čoveka jedno, za drugog drugo i da do istine ne možemo doći u jednom zajedničkom prostoru.Da ona ne postoji kao vrednost objektivna i po sebi.Platon to objašnjava time što je za Protagoru ključna spoznaja na koju se čovek oslanja estezis (čulna spoznaja) i da je tu Protagora napravio grešku.Platon smatra da je prava spoznaja noezis (umna spoznaja) koja nas može dovesti do istine. 22 Odnos prema starcima,seksualni moral,moral muškarca, moral žene, moral deteta, moral roba 23 Euripidova Fedra kaže: "Ja znam da ne treba da ridim ono što radim, ali ne mogui drugačije, jer me strasti vuku." 24 O ukusima se ne raspravlja 25 Spis o bogovima 26 Grci nemaju prezimena nego samo imena i grad odakle potiču 21
8 predavanja o govorništvu. Prema Aristotelu, među Gorgijinim učenicima bio je i Isokrat, kasnije jedan od najznamenitijih atinskih govornika. Osnivač je retorike koja se tretira od onda kao umetnost.Ima svoju tehničku i maničnu stranu. Retorika ( retoreuo – držim govor tako da se ne rasplinjavam u govoru i tako da ubedim slušaoca u ono što sam naumio) služi za formiranje i razbijanje ljudskih mnenja27. Grci su jedini narod koji imaju bőginju retorike koja se zvala Peito. Reč je nešto u šta se Grci kunu, u šta veruju.Čitavo njihovo političko ustrojstvo je bilo zasnovano na retorici i evo umetnička teorija je bila intonirana tonom psihagogije i moći reči.(npr Gorgija – Pohvala Heleni) Gorgija ima zanimljive stavove po pitanju analize same retorike i po pitanju stvaralačkog čina u samoj retorici. Retorika ima: maničnu stranu (Dobar govornik ima sposobnost da nasluti mnenje auditorijuma i da uspostavi most sa njim i da govori tako da onaj drugi ima utisak da je retor samo formulisao nešto što je ovaj sam mislio) tehničku stranu (Govor treba da bude koncipiran iz kratkih i precizno formulisanih rečenica.Dobar govornik ume da varira.Da se vraća na temu, ali u variacijama.Takve rečenice se usecaju u svest slušaoca poput sečiva noža) Gorgija se tretira kao čovek koji je ustanovio jednu varijantu teorije umetnosti u antičkoj Grčkoj.Poznata kao iluzionistička ili apatetička (apate – iluzija) teorija umetnosti On govori o opravdanoj obmani kada je umetnost u pitanju.Obmana nije sama po sebi loša ako je ona sredstvo za neki dobar cilj. Po tom ključu Gorgija počinje da priča o umetnosti i kaže: Pesništvu, drami i glumi cilj nije istina nego zadovoljstvo, a sredstvo da se postigne to zadovoljstvo je obmana odnosno iluzija.Tragedija izaziva obmanu pri kojoj je onaj koji je obmanuo pravedniji od onog koji nije obmanuo, a onaj koji je obmanut mudriji od onoga koji nije obmanut. POHVALA HELENI Sa ovim Gorgijinim spisom imamo prvi put psihagogiju kao jedan relevantan filozofski estetički entitet koji Gorgija uvlači u estetičku teoriju.Tipičan je pokušaj od strane sofista i odbrane Helene, jer se ona dugo smatrala bludnicom i ženom koja je ostavila iza sebe haos odlazeći sa Parisom.Legenda i mit joj priznaju samo lepotu. Pohvala Heleni (citat) Jer ili odlukom slučaja, naredjem bogova, zaključkom sudbine učini što učini. … Ne možemo je kriviti ako je silom ugrabljena.Rečima nagovorena 28, ljubavlju osvojena29 … Ako je reč bila ta koja je nagovorila i zavarala njenu dušu, ni u tom slučaju nije teško sastaviti odbarnu i pobiti optužbe lako.Reč je veliki moćnik koji sasvim sićušnim i posve nevidljivim telom izvršava najbožanstvenija dela.Može naime i strah zaustaviti i bol 27
po sofistima Prvo mesto u antičkoj literaturi koje insitira na svemoći reći (psihagogija) 29 pripisiju psihagogiju i pogledu, jer je ljubav ta koja nastaje kao posledica divljenja lepoti.Znači zavodjenje rečju i zavodjenje slikom.Za umetnost tada veoma relevantna. 28
9 otkloniti i radost izazvati.Da je to tako dokazaću.Sveukupno pesništvo smatram i odredjujem kao govor u stihu.30 U one koji ga slušaju udje jeza pune strave, sućut mnogosuzna i čežnja dragobolna.31 … Koji dakle razlog preči da bi do Helene mogli doći slavospevi kada više nije bila mlada, kao to da je bila silom oteta.32 … Reč koja je nagovorila dušu prisilila je onu koju je nagovorila da se pokori onome što se govori i da odobri ono što se radi.33 ... Podsredstvom vida duša prima(upija) otiske na svoj karakter.34 … Sa druge strane kada slikari i od mnogo boja i ljudskih tela uspeju izraditi jedno telo razveseljuju vid, a pravljenje kipova ljudi i bogova slatku bolest pruža očima.Sa druge strane mnogi prizori u mnoge usadjuju ljubav i žudnju za mnogim delima i telima.Ako je dakle Helenino oko ushićeno Aleksandrovim telom izazvalo želju i žudnju za ljubavlju u njenoj duši šta je u tome čudno. Kroz pojam psihagogije Gorgija objedinjuje poeziju i likovnost.Što je atipično za Grčku teoriju umetnosti.(Podela umetnost u Grčkoj – 3. strana skripte) Po njemu i reč i slika imaju moć zavodjenja duše.Snaga reči i snaga pogleda.35 Hipija i Kalikle Fizis ( prirodno pravo) i Nomos (društveni zakon;ljudska institucija) Hipija36 smatra da su svi ljudi braća i jednaki, a da je nomos ono što stvara veštačke razlike medju ljudima.I da to idealno stanje koje nam je Bog dao ljudska institucija kvari. Hipija se tretira kao anticipacija Rusoove37 političke teorije i teorije morala.Ruso je tvrdio da su svi ljudi jednaki i dobri po prirodi i da samo plodovi ljudske civilizacije i kulture su ti koji uništavaju odnose medju ljudima. Kalikle smatra da je prirodno stanje bolje od onoga što je po nomosu, ali to prirodno stanje vidi drugačije.Za Kalikla su svi ljudi nejednaki, različiti .Jači ili slabiji.Bolji ili lošiji.Lepši ili ružniji. Nomos omekšava prirodne razlike medju ljudima i koja se trudi da svakome da isto.Ona onemogućava one koji trebaju da vladaju (jači, bolji, lepši).U čemu se vide potonje anticipacije Ničea. 30
Preko poezije nam Gorgija govori kolika je moć reči. Povezuje i poeziju sa prorokovanjem. 32 Aludira na to što je ona bila u zrelim godinama.Helena (42-43 godina) – Paris (27-28 godina) i to da je možda bila u krizi srednjih godina.Sofisti su užasno moderni i bliski savremenom načinu mišljenja. 33 Primer Gorgijanja (preteranog kićenja teksta) 34 Gorgija potom navodi primer kako se ratnik uplaši kada vidi jačeg neprijatelja i da zbog strave u duši koji mu pogled izaziva beži prestravljen. 35 Platon objedinjuje poeziju i slikovnost kroz pojam mimezisa. 36 Hipija iz Elide (grč. Ἱππίας) bio je grčki sofista, rođen polovinom 5. veka st. e. i, prema tome, mlađi savremenik Protagore i Sokrata. 37 Žan-Žak Ruso (fr. Jean-Jacques Rousseau; Ženeva, Švajcarska, 28. jun 1712. — Ermenonvil, Francuska, 2. jul 1778), bio je švajcarsko-francuski filozof, pisac, politički teoretičar i samouki kompozitor iz doba prosvetiteljstva. Žan Žak Ruso je bio najuticajniji filozof prosvetiteljstva. 31
10 Hegel će pokušati da tragičnu krivicu Antigone tumači po ovom ključu Fizisa i Nomosa. SOKRAT Sokrat ima osobinu, koja je užasno retka, da ceo život radi ono što govori.Misli ono što govori i radi ono što misli. Sokratov otac je bio vajar (banausos) i sam Sokrat je bio vajar.Stalno su mu primeri iz skulpture.Majka mu je bila babica.38 i jedini lik u Grčkoj kulturi koji naziva sebe Feneretinim sinom.Grci sebe odredjuju po mestu odakle potiču, a onda imenom oca. Feministkinje se kunu u Sokrata upravo zbog ovog momenta. Inače je bio čovek koji se ne brine o porodici, nema odnos prema zaradjivanju novca.39 Sokrat je mišljenje iznosio u razgovorima sa omladinom na Atenskim trgovima gde ih je podučavao dobru i vrlini.Bio je veoma popularan kod atinske omladine Optužen je da ne veruje u bogove i da kvari omladinu.Osudjen je na smrt kukutom, ali ne želi da pobegne, jer drži da je optužba nepravična. Njegova žena je bila Ksantipa koja je ostala kao pojam zle žene. Posle jedne svadje sa Sokratom koji Ksantipu uopšte nije konstatovao ona mu je istresla lavor vode na glavu.Na to je Sokrat samo rekao: - Naravno.Posle grmljavine sledi kiša. Sokrat smatra da ako čovek radi na sebi i ako je on dobar da će sve biti u redu i sa decom. Da nema potrebe baviti se vaspitanjem dece na bilo koji drugi način. Ne naplaćuje svoja predavanja, a bolji je retoričar od Sofista. Znanje je za Sokrata svetinja i ono je samo sebi svrha i samo sebi cilj i nikada se ne sme upotrebljavati u neke druge svrhe. Komplikovano je rekonstruisati Sokratovu filozofiju jer on nikada nije ništa napisao i sve što se zna o njemu zna se preko Platona i Ksenofonta. Misli se da Platon nije relevantan ivor informacija o Sokratu jer je bio veliki um i zato što ga je bio nadišao.Tako da je njegova interpretacija Sokrata više Platon nego Sokrat. Dok drugi misle da je ksenofont bio isuviše minoran lik koji nije mogao da dobro predstavi Sokratovu misao.Tako da smo mi u haosu i vakumu. Postoji nešto što je etablirano mišljenje. Sokrat ne želi da piše jer misli da knjiga ćuti kada je nešto pitate.Najviše ceni dijalog. Misli da se pisanjem urušava filozofski duh. ODBRANA SOKRATOVA (citat pogovora Miloša Djurića) У Хелади беше више пророчишта у којима се свештеници или свештенице у мантичкој екстази, у пророчном заносу објављивали оно чиме их је Аполон надахнуо. Образац таква пророчишта било је питско пророчиште у Делфима, где је Питија, девојка свештеница, пророковала. Она би се најпре опрала у извору Касталији и обукла дугачку хаљину, па би унишла у најсветије место, спалила за жртву ловорова лишћа и јечменога брашна, напила се из извора Касотиде, сажвакала неколико ловорових листова и села на троног над гротлом, па би омамљена опојном паром што се из протла дизала, говорила обично неповезане 38 39
majeutika- babička vještina Živeo je boemskim životom
11 речи и реченице. Свештено лице које би до троношца стајало саставило би од тих реченица одговор, обично у стиховима. Одговор што га је Херефонт донео из пророчишта гласио је: „Мудар је Софокле, мудрији је Еурипид, а од свих људи најмудрији је Сократ" 40 Na to se Sokrat začudio, mada je u pitanju bila ironija i samoironija.Potom razgovara sa drugim pametnim ljudima da bi video da li je Pitija pogrešila.Prva struka sa kojom je razgovarao su Državnici41.Sokrat dolazi do zaključaka da oni nisu najmudriji. "Nisu mudri zato što misle da sve znaju" Razgovara onda sa Pesnicima i dolazi do zaključaka da oni nisu najmudriji. "Pesnici ne znaju šta čine" Razgovara onda sa Majstorima (danas Strručnjacima) i dolazi do zaključaka da oni nisu najmudriji, jer oni znaju samo svoju usku struku i na osnovu onoga što znaju misle da znaju sve. Sa rezignacijom pristaje na Pitijin sud da je najmudriji. "Znam da ništa ne znam." U "Odbrani Sokratovoj" su objedinjeni i poezija i slikarstvo po ključu mudrosti. Sokrat je susštinski osnovao i logiku i etiku, mada je to formalno uradio Aristotel. Sokratova metoda se sastoji iz dva koraka: 1. Ironija (grč. Ejronea) – otklon prema sopstvenom znanju i znanju onog drugog 2. Majeutika – poradjanje istine iz trudne duše.Polazi se od predpostavke da znanje već postoji u svesti i duši i da mu samo treba pomoći da dodje do njega.42 Sokratova metoda ima jednu drugu dimenziju koju je uočio Aristotel je naziva epagoge (indukcija43) Istim hodom Sokrat razmišlja o problemu lepote. Ispituju se pojedinačni slučajevi i traži se ono što je slično i svemu zajedničko u pojedinačnom da bi se formirao pojam o stvari. Kada se ispituje pojam44 žene poredimo više žena odbacujemo individualne različitosti, a zadržavamo se na opštostima. Sokrat je kriv što se danas gleda na pojam o stvari kao ono što je opšte i svemu zajedničko. I fenomenu lepote pristupa induktivno i pokušava da odredi šta je to lepo po sebi kao takvo. Hipija I ili Hipija Veći (Ἱππίας I). O lepom. (dijalog konstruisan po pričanju prof. Draškić) S – Šta je lepo? H – Lepa je žena. S – Pitam te za opštu lepotu. H – Lepo je zlato. S – Da li je lepši štit od zlata45 ili gvožđa? Da li je bolja kutlača od zlata ili kutlača od smokvinog drveta kada kuvamo čorbu? 40
Jedan od retkih konciznih Pitijinih odgovora koja je odgovarala uvek U Grčkoj su se smatrali kao umni ljudi 42 U potpunosti antiempirijska teorija 43 metodski hod od pojedinačkog ka opštem 44 Misao o suštinskom svojstvu nekog entiteta. 41
12
Prepon ( lat. Decorum) – prikladnost, prilagodjenost svrsi ili funkcionalnost. Kod žena je prepon svrha radjanja, a kod konja brzina.Na estetskom nivou proilagodjenost svrsi jeste samo vizulna tj. žena treba da izgleda kao da može da radja, a konj kao da je brz. Kategorija prepona će zaživeti u modernoj umetnosti u estetici Bauhausa46.Termin funkcionalnost se tada pojavljuje.I tu se upravo lepota izvodi iz funkcije.Iskristalisana funkcija dovodi do lepote. Grci nemaju portret i idu ka opštem i zajedničkom ( "Niobida na umoru", "Miloska Venera") Sva dela su koncipirana metodom indukcije.Tada postoji i zakon Helanodika (Olimpijskih sudija) koji zabranjuje da se pravi lik pobednika ukoliko to ne učini triput.Jednom je to uspelo Miloju iz Krotona koji je bio izuzetno lep čovek.Oni ne žele ružnoću, ali oni ovim metodom ne postižu veliku i glamuroznu lepotu. Tebanski zakon sankcioniše i kažnjava ako neko crta ljudski lik na način da podstiče mane tog lika i uveliča ih. To je bio zakon protiv karikature. Grci su imali dva slikara (Pauson47 i Pirejik48) koji su slikali, za ono vreme ružne stvari. Osudjeni su na bedu i siromaštvo.Smatrali su ih umobolnim, a Pirejika su zvali riparograf (slikar izmeta). Školski primer racionalizma u etici je Sokrat. Definiše vrlinu kao znanje.Pokretački princip čoveka na akciju je razum. "Ako znam šta treba da radim ja ću to i uraditi." Ima puno prilika u životu kada ljudi znaju šta treba da rade, a rade nešto potpuno drugačije.Sokrat smatra da nije u pitanju pravo znanje. "Ako je u pitanju pravo znanje ja ću morati da postupim po tome. " Sokrat smatra da je razum ili pravo znanje dovoljno snažno da odredi naše moralne postupke i da bude spiritum movens u životu. Da bi odredio razliku izmedju pravog znanja i onog koje nije pravo znanje Sokrat govori o veštini merenja i kaže da ljudi rade sledeće.Da kada procenjuju šta treba da urade u stvari ne mere dobro i da malo dobro koje im je u vremenu blizu predpostavljaju velikom dobru koje im je hronološki daleko. Uvodjenje mere estetizuje etiku.Još jedna estetizacija etike je čudna kod Sokrata.Njegova teza je da je vrhunski umetnički proces vajanje sopstvenog moralnog karaktera.Mnogo lepša umetnost od vajanja kamena, koji je mrtav, je vajanje sopstvenog moralnog karaktera.Smatra da je to proces koji traje celoga života. Jednom mu je fiziognomičar Zopir, sirski vrač, kazao Sokratu da mu iz lica čita da je pun 45
Злато има знатну специфичну тежину, доста високу температуру топљења и кључања и сразмерно малу тврдоћу 46 Bauhaus je bila škola za arhikteturu i primijenjenu umjetnost u Njemačkoj, koju je osnovao arhitekt Walter Gropius 1919. godine u Weimaru.Cilj je te škole bio stvaranje novog odnosa između industrije i umjetnosti, nastavnici su trebali probuditi u svojim učenicima kreativne talente, i zajednički sa učenicima tragati za novim tehnikama, novim materijalima i novim oblicima koje će se primjenjivati u arhitekturi, namještaju i uporabnim predmetima. 47 Slikao ružne ljude 48 Slikao berbernice, pijacu
13 požuda. Ova izjava teško je padala na dušu Sokratovim prijateljima, ali ih on razvedri odgovorom: »Istinu govori Zopir ali ja sam te požude savladao«. Ova filozofija je bila u duhu grčke kalakagtije49 Kod Ksenofonta50 je ostao razgovor izmedju Parasija i Sokrata.Parasije se čudi što Sokrat hoće na slici da prikazuje dušu, a ona nema ni boje ni uopšte ičega vidljivog, Sokrat mu svojim načinom objašnjava koliko se pogled i izraz lica mijenjaju prema duševnom stanju, te se i Parasije najzad uvjerava da je i u liku na slici mogućno prikazati različna duševna stanja. Do istog uvjerenja dovodi i vajara Klitona.
Duša ima moć da modeluje lik. Duša nema boju i oblik. Duša ima snagu da isijava.
SOKRATSKE ŠKOLE Sokratske škole poštuju pravilo da se živi i radi onako kako se misli i govori. One pokušavaju da žive sopstvenu filozofiju I Kiničarima i Kirenjanima je krajnji cilj Aurtakeja (Samodovoljnost; duhovni mir) Sokratske škole: 1. Kiničari51 Osnivač je Antisten.Počeo je kasno da se bavi filozofijom.Platon ga u svojim dijalozim opisuje kao glupog i smatra za njega da nema filozofski senzibilitet. (dijalog Antistena i Platona; prepričala prof Draškić) ANTISTEN Ne razumem Platone o čemu govoriš.Nikako ne mogu da vidim to tvoje konjstvo. PLATON Nemaš oko kojim se vidi konjstvo Antistene.52 Kiničari misle da se do aurtakeje dolazi askezom. "Čulnog zadovoljstva se bojim više nego ludila." Antisten Kiničari su slični hipicima.Žive siromašno i idu u pocepanoj odeći. Mislili su da je sve što je prirodno u redu i da se ne treba stideti prirode.Vršili su nuždu i vodili ljubav na javnom mestu, zato su ih na kraju i prozvali "psima". (citat dijaloga "Odbrane Sokratove"; prepričala prof Draškić) SOKRAT Vidim (Antistene) kako kroz rupe na tvom ogrtaču prosjajuje sujeta. Diogen iz Sinope ili Diogen iz bureta.Poznat je kao Diogen iz bureta jer je tokom svog života bio prodan kao rob, gde je morao da živi u buretu.Po njemu sve što je
49
kalokagatija (gr. lep i dobar) fil. udruženost onoga što je lepo sa onim što je dobro, moralna leota i dobrota, moralan i u isto vreme lep naćin života (etički ideal starih Grka). 50 Njegovi dokumenti su relevantniji za ono šta se stvarno dešavalo kod Sokrata pošto je bio lošiji filozof i pošto je stvarno zapisivao dijaloge koje je vodio Sokrat 51 Naziv dobili (κυνικός od κύων = pas) i zbog toga što je Antisten osnovao školu u vežbalištu Kinosarg 52 Hoće da kaže: Glup si Antistene.
14 fizis53 je dobro, a sve što je nomos54 je loše.On je prvi veliki kritičar ljudske civilizacije i kulture i pokušava da odbaci sve što je smislio ljudski um i sve što je plod ljudske civilizacije.Pije iz ruke, jer ne želi čašu, ako mogu da živim u buretu neću u kući itd.Njegova logika je : "Što mi manje treba to sam srećniji." Njegov otac je držao javnu mjenjačnicu i zbog falsifikovanja novca je morao da pobegne.Hteo je da pridje Antistenu, ali on nije hteo da ga primi zbog njegove prošlosti.Pošto je stalno dolazio i trpeo i batine od strane Antistena on ga je prihvatio. Diogen je lučonoša kiničke škole. Kad se sunčao na Kranionu, prišao mu je Aleksandar Makedonski i rekao: “Zatraži što god želiš!” Ovaj reče: “Skloni se sa sunca!” Aleksandar je tada rekao: "Da nisam Aleksandar voleo bih da sam Diogen." Kinička škola ima jedan dosledan stav prema umetnosti, a umetnost je nešto što je nomo (ljudska institucija) i samim tim nepotreban luksuz. Imaju mekši stav i Antisten i Diogen prema pesnicima.Antisten tvrdi da Homer ljude uči vrlini i da ih odvraća od poroka.Platonova teza će biti potpuno drugačija.Diogen piše parodije na tragedije po ključu razlike fizis – nomos.Radio je Edipa, Medeju, Helenu itd. Pokazuje da ljudi stradaju zbog sukoba fizisa i nomosa.Čitava tragična zbivanja se dešavaju zato što se ličnost povinuje principima kulture i civilizacije, a ne živi po prirodi. 2. Kirenjani Kirenjani (po gradu Kirenu u Libiji) i najznačajniji predstavnik i osnivač je Aristip iz Kirena Sokrat ga ne priznaje za svog učenika zato što je prodavao znanje i smatraju ga sofistom.Aristip je protagonista antičkog hedonizma.55 Smatra da je vrhunska vrednost ljudskog života zadovoljstvo.Misle da se do aurtakeje dolazi ako se život proživi sa što više čulnih zadovoljstava.Antički hedonizam i kod Aristipa i Epikura je umereni hedonizam.Princip antičkog hedonizma je princip mere.Zamerali su Aristipu što nije proveo poslednje dane Sokratovog života sa njim nego sa heterom Lajdom na ostrvu Egimi.U filozofskom smislu polazi od sofističke teorije saznanja i smatra da se saznanje temelji na čulnom osećaju.I da su najjači i najintenzivniji čulni osećaji zadovoljstvo i bol.Smatra da je igra zadovoljsta i bola krunska vrednost ljudskog života.Transponuje gnoseološki kriterijum na aksiološki. Msli da je zadovoljstvo jedino ono što je dobro po prirodi stvari , a svako drugo dobro je dobro po konvenciji.(odnos Fizis – Nomos) Aristip uvodi meračku veštinu u analizu zadovoljstva. Pravi hedonizam se sastoji u odmeravanju manjeg ili većeg zadovoljstva.Samo zadovoljsto ako predje meru automatski prelazi u bol. Aristip odbacuje umetnost, jer ne donosi dovoljno zadovoljstvo i uz to je plod nomosa. PLATON Jedan je od najvećih filozofa uopšte.Antičke Grčke sigurno.Sa Platonom i Aristotelom ulazimo u ontološki period u Grčkoj filozofiji gde suština odnosno problem bića dolazi u centar zbivanja.Sokratsko – Sofističko vreme se naziva antropološki period jer je čovek u centru interesovanja.Njegov etos. 53
prirodno pravo ljudska institucija 55 grč. hēdonē - užitak,zadovoljstvo 54
15 Pravo Platonovo ime bilo je Artistoklo, a ime Platon, kojim on kasnije uvek sebe naziva, dobio je od učitelja gimnastike zbog širokih pleća (πλατύς = širok). Platon je rodom bio Atinjanin, po ocu Aristonu vodio je poreklo od Kodra, mitskoga atinskog kralja, a po majci Periktioni od Solona, znamenitoga atinskog zakonodavca. Po svome socijalnom poreklu pripadao je, dakle, atinskoj aristokratiji. Kao mlad je imao literarne ambicije i rekao je da u trenutku kada je upoznao Sokrata je spalio sve svoje pesničke pokušaje.Iako voli umetnost on je u potpunosti odbacuje i bori se protiv njenog lošeg uticaja na mlade ljude56. Osnovao je filozofsku školu u Akademovom vrtu. Tako se Platonova škola prozvala Akademija (Ἀκαδήμεια), i tako su reči "Akademija" i "gimnazija" dobile značenje koje imaju danas. Bio je involviran u politička zbivanja i donekle je po vokaciji politički reformator. Stalno je pokušavao da in vivo stvori jednu državnu tvorevinu koja bi bila idealna.Njegov državni koncept je ono što bi trebalo da bude.Potpuno drugačiji od Aristotela koji je analizirao države kakve jestu. Verovao je da će uspeti da prevaspita tiranine i da ih nagovori na svoj državni koncept. U svojoj školi Platon je podučavao mnogobrojne učenike iz svih krajeva Grčke i odgajao pokoljenje koje je trebalo da raširi ili po mogućnosti i ostvari njegove etičke i političke ideje. Počeo je podučavati Dionisija, ali kada je Dionisije shvatio da Platon pokušava da mu oduzme veliku količinu vlasti, prodao ga je kao roba. Školski termin za Platonovu filozofiju je objektivni idealizam. Ključni ontološki termin, po Platonovom poimanju bića, je ideja (ejdos).Zato i termin idealizam.Objektivni zato što ejdosi, po Platonu, postoje i po sebi.Nezavisno od svesti čovekove i njegove percepcije. Teorija znači posmatranje57.U strarogrčkom jeziku posmatranje ima konotaciju umnog i duhovnog posmatranja na stvari.Kada je u pitanju Platonova teorija ideja reč ima potpuno značenje umnog i duhovnog posmatranja.Platonovi ejdosi se mogu samo umom posmatrati nikako čulima. Ejdos (forma, oblik) Postoji par suprotnosti, je kada kažemo forma opet mislimo na čulnu formu koja se čulima vidi.Ovde ima značenje supstencijalne ili suštinske forme koja se čulima ne opaža nego samo umom, dok je Morfe ima značenje čulne forme. Platon od ejdosa pravi biće i za njega ejdosi zaista postoje. To filozofi zovu hipostaza58. Po Platonu suštine su ejdosi, a sve što jeste u čulnom iskustvu su mimeme 59. Sve što u iskustvu jeste odraz ili senka sveta ideja ili ejdosa.
56
Sličan odnos prema umetnosti imao je i Lav Nikolajevič Tolstoj Reč teatar je izvedena iz reči teorija.(na slovenačkom se teatar kaže gledališče) 58 hipostaza (gr. podmetanje, stavljanje pod; stavljenost pod;) 1. podloga, osnova; 2. biće, supstancija; 3. hemijski: mokraćni talog; 4. medicinski: zastajnje krvi: 5. fil. opredmetljavanje, popredmetljavanje, opredmetljenje, popredmetljenje nekog svojstva, nekog pojma, uopšte nečega apstraktnog. 59 mimema (grč) – odraz ili senka, od nje je nastala i reč mimezis. 57
16 Na Platona su uticali Pitagorejci sa teorijom boja, Sokratov opšti pojam je podignut na malo viši nivo,Elejska filozofska škola i čvrstog razlikovanja Parmenidovog i Zenonovog izmedju dokse60 i noezisa61. Doksa i Noezis su dva saznajna nivoa.Čula mogu da variraju od osobe do osobe.Zato i postoji put noezisa. Platon je bio opterećen svojom homoseksualnošću.Imao je užasan problem sa tim i borio se protiv njega. Na kraju je došao do stava platonske ljubavi;sa tezom da je ne treba konzumirati. Platon, za razliku od Sokrata, razlikuje predmete doksa i noezisa.Ispituju se empirijski elementi, pa se dolazi logički do opšteg pojma. Predmet dokse je čulni i spoznajni. Predmet noezisa je konjstvo kao takvo. Oko za konja je doksa. Oko za konjstvo je noezis. Osnovna teza Elejske škole (Parmenid i Zenon) je da kretanja uopšte nema. Kretanja nema na nivou noezisa, a suština njegove teze je da mi ne treba da verujemo čulima.62 Zenonove aporije Prvi dokaz (aporija63) ovako glasi: pokrenuto telo, pre nego što uspe da stigne na cilj, mora najpre da dospe do sredine puta, a pre nje mora najpre da dospe do sredine njegove prve polovine, i tako dalje u beskonačnost. Svako telo, da bi sa jednog mesta dospelo na drugo, moralo bi stoga da prevali beskonačno mnogo rastojanja. Ali, ono što je beskonačno ne može se preći ni u jednom datom vremenu. Prema tome, nemoguće je sa jednog mesta dospeti na drugo, pa je i kretanje nemoguće. Primer Zenonove Dihotomije koja znači deobu u beskonačnost sa ciljem da dokaže da kretanja uopšte nema. Druga aporija: Ahil, ono najbrže, ne bi mogao da sustigne ono najsporije, kornjaču, ukoliko ona ima neku prednost. Jer da bi je stigao, Ahil bi morao prvo da dospe na tačku na kojoj se ona nalazila kada je započeto trčanje, zatim na tačku do koje je ona u međuvremenu stigla, a potom tamo gde je ona dospela dok je on nadoknađivao ovo drugo izmicanje, i tako dalje u beskonačnost. Sve se gleda na nivou noezisa. Treća aporija: strela koja leti u svakom se trenutku nalazi na jednom određenom mestu prostora; ono što se nalazi na jednom mestu prostora miruje; dakle, strela koja leti miruje u svakom trenutku, prema tome, ne kreće se. Grešku, u svim aporijama, je na nivou noezisa otkrio Aristotel.Zenon je napravio grešku u različitom tretiranju prostora i vremena,jer on deli prostor beskonačno u konačnoj jedinici vremena. (Citat Platonovog sedmog pisma – ispričala prof Draškić) Kao što u iskustvu ne postoji nikad idealna (supstencijalna) forma kružnice… 60
doksa (star. grč) – čulna spoznaja nezis (star. grč) – umna spoznaja 62 Kopernik je uradio sličnu stvar kada je ubedio ljude da se Sunce ne okreće oko Zemlje nego Zemlja oko Sunca. 63 nedoumica 61
17 Podrazumeva da pojmovi supstencijalne forme su uvek savršeniji u odnosu na svet iskustva. Po njemu stvari nastaju ovako: 1. Ideja stola 2. Majstor koji je napravio sto 3. Slikar stola (po Platonu treći od istine) Po Platonu umetnost je senka senke ili podražavanje podražavanja.Sve to ide direktno iz njegove teorije ideja.To je bitan kriterijum po kojem će Platon odbaciti umetnost. Ejdosi su idealne supstencijalne forme koje funkcionišu i kao uzori (paradigme64) Oni su i kriterijumi vrednosti. Uvek procenjujemo nešto što vidimo u iskustvu na osnovu poredjenja sa ejdosom koji imamo u svesti. Platon daje primer žene i toga kako ko odredjuje da li je lepa ili ružna. Platon je kao i pitagorejci zagovornik metenpsihoze. I njegova teza je da je duša gledala supstencijalne forme, da ih ima u sebi i da ih se seća65. Platonova ideja dobra ima najveću ontološku težinu, jer smatra da se po ideji dobra prepoznaje ejdos. Ako je stolar dobar on je stolar uopšte. Ako nije dobar stolar on i nije stolar. Ako je slikar dobar on je slikar uopšte. Ako nije dobar slikar on ispada iz ejdosa slikara. Ako je čovek dobar on je čovek uopšte. Ako nije dobar čovek on nije čovek uopšte, jer ispada iz supstencijalne forme. Ideja dobra je kičma bića.Ima najveću ontološku težinu, jer najbitnija je ideja dobra. Postorji i triuujmvirat Platonskih ideja: Dobro (dobro jeste i istina) Istina (istina emanira (isijava) lepotu) Lepota (lepota je jedina supstencijalna forma koju možemo da vidimo) Ima filozofa koji smatraju da je Platonova ontologija suštinski estetična, zato što je ejdos definisan kao oblik i vi možete govoriti o jednoj estetizaciji stvari. Ejdosi su večni i nikada ne menjaju formu.Supstencijalne forme su metafizičke suštine stvari i one ne propadaju. Kod Platona lepota zauzima visoko mesto, dok umetnost ima nisko mesto.Što je čudno. Obično, u istoriji filozofije, ljudi koji vrednuju lepotu vrednuju i umetnost. Platon je jedini koji razdvaja ova dva koloseka, pa je Metafizika lepog jedna stvar, a Filozofija umetnosti potpuno nešto drugo. Ovaj apstraktan odnos Ideja i stvari, Platon je pokušao da približi i našoj mašti kroz alegoriju poznatu kao Mit o pećini. U njemu on opisuje ljude privezane u pećini tako da 64
Paradigma je obrazac za ugled, model po kojem se nešto gradi ili stvara. U naučnoj teoriji, najopštiji model po kojem se grade pojedini principi. 65 Sa filozofskog stanovišta najslabije mesto u Platonovoj filozofiji je teorija sećanja (rekla prof Draškić)
18 uvek gledaju u njenu unutrašnjost. Iza njih je vatra, a nešto ispred nje promiču razne stvari. Ljudi su u stanju da vide samo senke tih stvari na zidu ispred sebe i ne znaju za drugo. Međutim, ako se neko od njih oslobodi i izađe iz pećine video bi stvari u svetlu sunca, što bi potpuno promenilo njegovu sliku sveta. Senke na zidu više za njega ne bi bile prave stvari. Za Platona, ova priča o izlasku iz pećine govori o mogućem usponu čoveka od sveta čulima opažljivih stvari do Sveta Ideja. Platonova filozofska metoda sae naziva dijalektika66. Putem argumenata, razlučivanja i na taj način ubedjuje slušaoca da mora da prihvati njegovu argumentaciju makar se njegova čula tome protivila. U renesansi dolazi do rehabilitacije čulnosti u umetnosti i potpunog odustajanja od čulnosti u nauci. Dijalektika kao metoda ima svoju maničnu i tehničku stranu. Dijalektika kao manija (kod Platona) jeste njegova erotologija i on podrazumeva divljenje lepoti kao nešto što je uslov u prohod u svet ideja.Nema (po Platonu) kvalitetnog bića koje je slepo za lepotu. Po Platonu samo ono što je lepo može se voleti.Lepota je definisana nešto što izaziva ljubav.Platon je prvi koji vezuje lepotu i ljubav. Da bi čovek postigao bilo šta u životu potreban je erotski naboj i bez erotskog naboja ne postoje dobri filozofi. Ima šest etapa koje duša prelazi na putu divljenja lepoti: 1. Divljenje lepoti jednog čulnog pojedinačnog tela 2. Divljenje za lepotu telesnosti kao takve ( slikari i vajari) 3. Divljenje lepoti ljudske duše ALKESTIDA Alkestidu, najlepšu Pelijevu kćer, prosili su mnogi kraljevi i prinčevi. Ne želeći da dovede u opasnost svoj politički položaj, odbijajući mnoge prosce, jer je jasno da može zadovoljiti samo jednog, Pelija objavi da će kćer dati onome koji uspe da upregne divljeg vepra i lava u jedna kola i da ih tako upregnute povede na trke. Na to Admet, kralj Fere, pozva Apolona, koji je po Zeusovoj naredbi morao raditi kod njega godinu dana kao čuvar stoke, i upita ga: »Nisam li s tobom postupao onako kako sam bio dužan tvojoj božanskoj glavi?« »Jesi, doista«, potvrdi Apolon, »i ja sam ti pokazao svoju zahvalnost time što su ti se ovce bliznile«. »Ali kao poslednju milost«, preklinjao ga je Admet, »molim te pomozi mi da dobijem Alkestidu, učini da ispunim uslove koje je postavio Pelija.« »Sa zadovoljstvom ću zadovoljiti tvoju želju«, odgovori Apolon. Tako Admetu Herakle pomože da nauči kako se pripitomljuju divlje životinje, pa je Admet ubrzo izveo na trke u Jolku kola u koja su bile upregnute divlje zveri.1 b) Ne zna se zašto je Admet propustio da prinese običajne žrtve Artemidi pre nego što se oženio Alkestidom, ali boginja je požurila da ga kazni. Kad je podnapiven vinom, namirisan i ukrašen cvećem, te noći ušao u sobu svoje mlade, on ustuknu od užasa. Na bračnoj postelji nije ga čekala divna naga devojka, već sklupčane zmije koje su siktale. Admet odjuri da pozove u pomoć Apolona, koji je posredovao kod svoje sestre u njegovu korist. Admet brže prinese zaboravljenu žrtvu i sve se dobro svrši, pa čak Apolon dobi obećanje od Artemide da Admet suđenog dana može izbeći smrt pod uslovom da neko iz njegove porodice iz ljubavi prema njemu dragovoljno pristane da ga zameni. c) Ovaj kobni dan došao je ranije nego što je Admet očekivao. Hermes je jednog jutra doleteo u dvorac da ga vodi u Tartar. Zavladala je opšta pometnja; ali je Apolon dobio malo vremena za Admeta time što je opio tri Suđaje i tako odložio trenutak prekidanja niti njegovog života. Admet ode žurno svojim starim roditeljima, zagrli im kolena i poče ih moliti naizmenično da pristanu da umru umesto njega. Nijedno ne htede da pristane, navodeći da im život još pruža dosta slasti i da on treba da bude zadovoljan svojom sudbinom, kao i svako drugi. d) Tada, iz ljubavi prema Admetu, Alkestida popi otrov i njen duh siđe u Tartar, ali je Persefona to loše 66
Dijalektika (starogrčki διαλεκτική τέχνη, dialektiké téchne, umijeće razgovaranja i raspravljanja, latinski ars dialectica, umjetnost vođenja razgovora) ubedjujem, razlučujem i zaključujem .Osnivačem dijalektike se smatra Zenon sa svojim aporijama.
19 primila, smatrajući da nije dobro da žena umre umesto muža. »Odlazi gore na vazduh!« viknu ona. e) Neki ovu priču pričaju drukčije. Oni kažu da je sam Had došao po Admeta i da je, kad je ovaj pobegao, Alkestida dobrovoljno zauzela njegovo mesto; ali iznenada je naišao Herakle sa novom batinom od divlje masline i izbavio je.
Platon koristi ovaj mit kao dokaz da je duhovna komponenta ljubavi jača od čulne. 4. Divljenje duhovnosti ljudskoj uopšte (ulazimo u prostor morala) 5. Divljenje lepoti jedne pojedinačne nauke (Grci se bave naukom iz same lepote saznanja.Sve se promenilo sa Frensisom Bejkonom67) 6. Divljenje prema lepoti mudosti, i time se dolazi do sveta ideja. Platon u knjizi "Država" kaže da pesnike (misli i na likovne umetnosti) treba ovenčati lovorovim vencem, ali ujedno i što je pre moguce, na lep način isterati ih iz drzave.Oni su nepoželjni jer kvare omladinu. Deseta knjiga "Države" Platon polazi od toga da svaka stvar ima svoj ejdos. (citat Države) Sve mnogobrojne pojedinačne stvari kojima dajemo isto ime za sve njih postoji jedan jedinstveni oblik (ejdos) … Majstor zanatlija68 podražava supstancijalnu formu kada pravi krevet odnosno sto on ima u glavi ejdos stola. … — A hoćemo li i slikara69 nazvati tvorcem i izrađivačem kreveta? — Nipošto. — Pa kako ćeš ga onda zvati s obzirom na krevet? — Čini se — reče on — da je najbolje ako za njega kažemo da je podražavalac onoga što su oni stvorili. — Dobro — rekoh. — Svakog onoga ko uradi nešto što prema pravoj prirodi te stvari stoji na trećem mestu nazvaćemo, dakle, podražavaocem. Platonova teorija umetnosti jeste mimetička70 , jer će istim pojmom tretirati i poeziju i slikarstvo.To je prvi put u istoriji ljudske misli da se slikarstvo i poezija povezuju kroz jedan pojam. …
67
Франсис Бејкон (на нашим просторима такође познат и као Френсис Бекон), (енгл. Francis Bacon) је рођен (22. јануара 1561. у Лондону а умро је 9. априла 1626. такође у Лондону. Био је енглески филозоф, државник и есејиста. Бејкон се сматра претечом емпиризма.On je prvi rekao da je znanje moć. 68 Po Platonu on je drugi od istine ili bića 69 Po Platonu umetnost biva tretirana kao treća od istine, jer podražavaju dela majstora, a ne ejdos.Umetnost je senka senke odnosno mimema mimeme. 70 mimezis – podražavanje,predstavljanje; Rimljani su preveli ovaj termin kao imitacio što nije dobro, jer upućuje na direktno imitiranje,a ne na suštinsko hvatanje oblika.
20 — Reci mi sad ο slikaru još ovo: pokušava li on da podražava ono što zaista postoji, ili dela zanatlija? — Dela zanatlija — reče on.71 — A da li onako kakva jesu ili kakva samo izgledaju72?I to mi tačno odredi! … — Kako slikarska umetnost postupa sa predmetima? Da li ih ona podražava onakve kakvi oni zaista jesu i postoje, ili onakve kakvima se oni pojavljuju i izgledaju? Da li je ona podražavanje izgleda ili stvarnosti? — Ona podražava izgled — odgovori on. … — Svaka umetnost koja podražava daleko od istine i to je, kako se čini, sve što ona može da izrazi,jer od svake stvari obuhvata samo jedan mali deo i to samo njen izgled (sliku)73. ... — A da li se zna za neki rat koji bi za vreme Homera i pod njegovim zapovedništvom ili po njegovom savetu bio srećno vođen74? — Ne zna se ni za jedan. … — Veština podražavanja je, dakle, bezvredna (phaule),vezuje se za bezvredno i rađa ono što je bezvredno. Platon postavlja retorsko pitanje:- Šta se lepo i lako podražava? Uvek je mnogo lakše imitirati budalu, čoveka sa jakom gestikulacijom, nego onoga sa svedenom.Platon aludira na to da se podražavanje vezuje za ono što je bezvredno i da se uvek podražava jak afekat, jak gnev, zaljubljenost (po njemu takodje loša), bes, jaka tuga i sve ono što je loše u čoveku je lakše podražavati.tvrdi da pesnici podhranjuju onaj afektivni deo ljudske duše.Onaj deo duše koji, po Platonu, ne valja. … — A inače je sa nama kao sa zaljubljenima i, kao što se oni, iako s mukom, ipak uzdržavaju od svoje nekadašnje ljubavi koju više ne smatrahu korisnom, tako se i mi klonimo ljubavi prema poeziji Vidi se koliko snažno deluje poezija da je se prosto plaši. (Kraj citata deset knjige "Države") Platon je prvi filozof koji analizira ljudsku dušu. Negde govori da je duša ( moderno svest) podeljena na dva segmenta: 1. Razumni 2. Požudni U nekim dijalozima kaže da se duša sastoji iz tri dela: 1. Razum 2. Volja 3. Požuda 71
Primer kako Platon zatvara dijalog kada mu je stalo do njegove teze.Umesto da sagovornik postavi neko pitanje on se jednostavno slaže. 72 Platon je voleo egipatsko slikarstvo.Zato što slikaju u modelu pogled sa ivice kocke.An fas, profil i iz ptičije perspektive. Zeuksid je naslikao grožđe tako verno da su ptice doletele i htele da ga kljucaju.Platon ga kritikuje u svojim dijalozima. 73 Na isti način tretira i Homera. 74 Platon zamera Homeru manjak poznavanja vojne veštine.
21 Pitagora jos kaze da covecanstvo ima tri sloja, a to su pozudni, častoljubivi i mudri. Pitagorina anegdota o stadionu za olimpijske igre. Jedni dolaze na stadion da bi se takmicili, jedni da bi gledali a treci da bi nesto prodavali. Tako u zivotu. Jedni se radjaju da bi nesto iskamčili, zaradjuju da bi trošili75. Platon76 misli da svi imamo sve.Svaki segment duše postoji u svakom čoveku, jedan će biti odredjujući. Svaki segment duše ima sebi adekvatnu vrlinu.Razumni segment duše ide ka mudrosti i može da dohvati vrlinu mudrosti.Voljni segment duše može da postigne hrabrost.Požudni deo duše može da postigne vrlinu umerenosti. Platon smatra da je središte razumnog dela duše mozak, voljnog u srcu, a požudni u donjem trbuhu u crnoj džigerici. Kod Platona postoji beskrajno estetizovana psihologija. Svaki segment duše postiže sebi svojstvenu vrlinu.Kada se sve to uskladi oni stupaju u odnos harmonije i proishodi četvrta krunska vrlina duše: PRAVIČNOST. Pravičnost biva tretirana kao lepota duše. Mnogi Platonovi dijalozi su posvećeni tome da je ljudska duša besmrtna, jer je verovao u metempsihozu77. (citat po pričanju prof Draškić) Svaka stvar propada od njoj svojstvenog zla. Žito od budji, drvo od truleži, gvoždje od rdje78.Po logici stvari ljudska duša bi trebala da propada od njoj svojstvenog zla i ružnoće, a to je nepravičnost.Medjutim vidimo da su najistrajnije i najžilavije upravo takve ljudske duše u životu. Jedan od argumenata da je ljudska duša besmrtna, jer ona ne može da propadne ni od svoje rdje. Platon transponuje u potpunosti šemu koju je napravio u analizi ljudske duše na državu. Platon je ustanovio političku filozofiju, ali za razliku od Aristotela nije mislilac koji analizira empirijske tvorevine. Platonova koncepcija države je, rekli bismo posle Tomasa Mora79, utopijska.On konstruiše onakvu državu kakva bi trebalo da bude, a ne onakvu kakva negde empirijski jeste. Bitnu funkciju u njegovoj državi imaju pedagozi, oni koji se bave vaspitanjem mladih ljudi, jer oni treba da prouče mlade ljude i da vide koji segment duše u njima preovladjuje. Oni koji su prepoznati kao požudni idu na najkraće obrazovanje, jer im ono ne treba.Od njih treba napraviti taj prvi sloj ljudi u državi.Ekonomski stub države. 75
Isto je mislio i Platon i Aristotel. Osnivač psihologije kao filozofske discipline 77 Metempsihoza je izraz grčkog porekla sa značenjem "prenošenja duše" (psihe) iz jednog tela u drugo. Slični koncepti su seoba duša, preporađanje i reinkarnacija, s jedinom razlikom što se u metempsihozi duša može useliti i u različite životinje i biljke, radi očišćenja od grehova iz pređašnjeg života.U seobu duša verovali su npr. pitagorejci i Platon, a takođe sačinjava bitan element hinduizma, budistizma i nekih drugih religija. 78 Od nečeg što ga iznutra izjeda. 79 Sir Thomas More (February 7, 1478[1] – July 6, 1535), also known as Saint Thomas More, was an English lawyer, social philosopher, author, statesman and noted Renaissance humanist. 76
22 Proces obrazovanja častoljubivih traje nešto duže i drugačije je koncipiran.Oni treba da budu odbrana države.Treba ih vrbovati za vojsku. Neki smatraju da je Platonov državni koncept totalitarni80. Platon misli da nije bitno šta pojedinac voli da radi, nego šta je dobro za državu. Svaki čovek treba da radi ono što najbolje ume, a ne ono što najviše voli. Džon Lok81 smatra da je individua najbitnija u državi i da država postoji zbog gradjanina. I da su najvažniji lična sreća, pravo i imovina. U državi postoje tri sloja ljudi: 1. Požudni 2. Voljni 3. Razumni Harmonijski produkt sva ta tri soja je Pravičnost.Znači imamo lepu,pravičnu i dobru državu.Jednu kalokagatiju82 na delu kojoj nije potrebna umetnost.To je toliko lepa i savršena tvorevina da surogati lepota, kao što je umetnost, tu nisu potrebni. Sa druge strane Platon se dvoumi kako i da li upotrebiti umetnost u procesu vaspitanja omladine.Zanimljiv je, jer je on prvi mislilac koji govori o cenzuri. Misli da bi neke delove Homerovih epova trebalo skloniti da ih mladi ne bi čitali. Oštrica Platonove kritike je uperena prvo na ono šta pesnici govore, na formu i na efekte svega toga.Na zalivanje afektivnog segmenta ljudske duše. Kritikovanje umetnosti sa etičke strane (citati druge knjige "Države" po pričanju prof Draškić) Pesnici pevaju da su umerenost i pravičnost lepe i dobre stvari, ali mučne i pune tegoba. Dok su neumerenos i nepravičnost slatke i prijatne samo ih zakon i javno mišljenje zabranjuju. … Zla mnoga je lako postići put do njih je gladak, a kraj gde stanuju blizu, ali pred vrlinu bogovi znoj postavise (citat Hesioda od strane Platona u "Državi". Deo koji bi odmah valjalo cenzurisati) … Moramo nadzirati mitotvorce… … Najveći deo mitova koji se danas pripovedaju treba izbaciti. ( kraj citata druge knjige "Države)
80
U totalitarnim državama je sreća zajednice bitnija od sreće pojedinca. Џон Лок (енгл. John Locke, 1632 — 1704), енглески филозоф. Оспоравао учење o „урођеним идејама“; заступао сензуалистичку теорију сазнања (дух је по рођењу „tabula rasa“; „ничег нема у интелекту што претходно није било у чулима“), којом је утемељена емпиристичка традиција у енглеској филозофији (Оглед o људском разуму). Његова политичка филозофија, заснована на природноправној доктрини, садржи класичне формулације темељних начела либерализма 82 kalokagatija (gr. lep i dobar) fil. udruženost onoga što je lepo sa onim što je dobro, moralna leota i dobrota, moralan i u isto vreme lep naćin života (etički ideal starih Grka). 81
23 Teodiceja - Riječ "teodiceja" (lat. theodicea) sastavljena je od dvie grčke riječi: Θεός (Theós, Bog) i δίκη (díkē, pravednost), a znači opravdanje Boga, bogoopravdanje, aludirajući na jedno od glavnih pitanja teodiceje, pitanje postojanja zla u svijetu. Sam naziv teodiceja skovao je G. W. Leibniz,koji je rekao da je ovo najbolji od svih svetova.Ismejan od Voltera u Kandidu. Platonu se ne dopada to što pesnici govore da su bogovi spiritum movens zla u svetu.Drži da je to pogubno za omladinu.Platon tvrdi da dobro biće ne donosi zlo. (citati druge knjige "Države" po pričanju prof Draškić) Dobro biće ne donosi zlo, tako i bog nije kako misli svetina83. ... — Onda takvu grešku ne smemo primiti ni od Homera — rekoh — ni od bilo kog drugog pesnika koji greši kad govori da: Leže bureta dva u Zevsovu dvoru, iz jednog daje darove zle, a iz drugog darove dobre. Kome iz bureta oba gromoviti pomeša Zevs, taj će ovde naići na zlo, a onde na dobro. Koga obdari bedom, u ruglo uvali toga, te ga čemerna glad po ubavoj progoni zemlji.35 — Ne treba verovati ni u ono što kaže na drugom mestu da je Zevs uzročnik dobra ali i zla.
( kraj citata druge knjige "Države) (citati treće knjige "Države" po pričanju prof Draškić)
više bih voleo biti paor i sluga onom, koji i sam svoga imanja nema negoli vladati mrtvima što ne vide sunca. da se pokaže stan i smrtnog i besmrtnog roda truo i strašan, od koga i sami zaziru bozi Avaj, i u dvoru Hadovu nekakve duše ima, i senke ima, al' nikakva nema života3 jedini on da je svestan, a drugi blude ko senke Zamolićemo, dakle, Homera i druge pesnike da se ne ljute što ta i slična mesta brišemo, ne zato što nisu pesnička, i što mnoštvo ne uživa u tome da ih sluša, nego baš zato što ukoliko su više pesnička, utoliko manje treba da ih slušaju mladići i ljudi koji treba da budu slobodni i da se više plaše ropstva nego smrti.
Po Platonu što veće uživanje izaziva poezija veći je efekat isušivanja razuma84. … Opasno je prikazivati jake afekte i podavati se njima.Kako prikazivati jake afekte tako se i podavati njima. Stavio je u isti koš i kukanje i zapomaganje i smeh … Ako se neko jako smeje onda to izaziva veliku promenu. Po Platonu to urušava dignitet i dostojanstvo čoveka, jer ljudi time gube autoritet. … 83 84
Hože da kaže da je Bog uzrok samo dobru. Suprotno Aristotelu koji misli da umetnost pročićuje i pomaže unutrašnje psihičke snage.
24 — Utoliko bolje za tebe, jer istinu moramo poštovati.Ako smo ranije ispravno govorili da bogovima laž nije potrebna, a da je ljudima potrebna samo kao lek, onda je jasno da laž treba ostaviti lekarima i da se neupućeni njome ne smeju služiti. — To je jasno. — Ako, dakle, ikome dolikuje da laže, onda to pripada vladarima85, pa i to jedino na korist države, ukoliko ovoj preti opasnost od spoljnih neprijatelja ili od sopstvenih državljana. Svima ostalima laž mora biti zabranjena, pa ako građanin pred svojom vlašću laže, reći ćemo da je počinio veću krivicu nego bolesnik koji je obmanuo svog lekara, ili učenik koji je pred učiteljem gimnastike prikrio nedostatke svog tela, ili mornar kad krmanošu ne kaže istinu ο stanju broda, ili ο sebi, ili ο posadi. … Zar nisi primetio da svako podražavanje, ako se neguje od detinjstva i nadalje, postaje navika i druga priroda, i to u držanju tela, ili u načinu govora, ili u načinu mišljenja? — Naravno da sam to primetio. — Nećemo dopustiti da mladići, ο kojima se staramo i koji treba da postanu vrli ljudi, kao muškarci podražavaju žene, pa bilo da je u pitanju mlada ili stara, bilo da se svađa sa svojim mužem ili sa bogovima, ili je ohola, jer misli da je srećna ili da je žena koju je snašla nesreća, i bol i tuga. Još manje će smeti podražavati ženu bolesnu ili zaljubljenu, ili ženu koja se porađa. … — Ni rđave ljude, mislim strašljivce i one koji rade suprotno od onoga što smo sad pomenuli, koji grde, psuju i opadaju jedan drugoga, pijane ili trezne, niti drugo što ovakvi ljudi bilo recima bilo delom čine sami — Dalje. Smeju li podražavati konje kako ržu, ili bikove kako buču, ili reke kako žubore, ili more kako buci, ili grmljavinu i druge slične stvari? — Ne smeju, jer smo im zabranili da besne i da se ponašaju kao ludi. ( kraj citata treće knjige "Države) Platonov stav prema umetnosti u poznijim godinama omekšava.Dopušta umetnosti da postoji u državi pod cenzurom.Platon kaže da ne bi bilo loše za čoveka da uživa u posmatranju apstraktnih geometrijskih oblika. (u slikarstvu ) Krug, prava ili boja86. ARISTOTEL Velikan ontološkog perioda Grčke filozofije. Aristotel se rodio 384. godine pne. u Stagiri na poluostrvu Halkidici. Njegov otac Nikomah bio je dvorski lekar makedonskoga kralja Amintasa III. Pohadjao je Platonovu akademiju. Filip II je za vaspitača i učitelja sinu Aleksandru pozvao Aristotela. U makedonskoj prestonici Peli predavao je Aleksandru političke i filozofske nauke. Aristotel je bio i politički vezan za Makedoniju i bio je zastupnik Panhelenizma87. Smatrao je da jedino makedonski dvor ima snagu da to uradi.Kao protagonista takve politike imao je ozbiljan problem kada je umro Aleksandar Makedonski.Tada je bio u 85
Jedini deo gde se slažu Platon i Makijaveli. Vizija apstraktnog slikarstva. 87 panhelenizam (grč. pan, Hellenes Heleni, Grci) težnja za ujedinjenjem svih grčkih plemena u jednu narodnu državu. 86
25 Atini i bio bi osudjen na smrt da nije pobegao govoreći da ne želi da da se Atina po drugi put ogreši o filozofiju88.Aristotel je smislio princip ezoteričnih89 predavanja koja su se držala ujutru za one posvećene koji su u materiji, a egzoterična popodne ljudima koji nisu bili toliko u materiji i koji su trebali da se privuku. Aristotel je pisao ezoterične i egzoterične spise.Sačuvali su se samo egzoterični i beskrajno komplikovani.Pisdao je i dijaloge koji se nisu sačuvali. Osnovao je školu koja se zvala Likeji (po parku u Atini) ili peripatetička škola90 Dela:"Organon"(sakupljeni Aristotelovi logicki spisi),"Poetika"(O pesnickoj umetnosti),"Retorika","Nikomahova etika"(Nikomah je bio njegov otac),"Politika","Metafizika","Fizika","O dusi". Njegovi naslednici su učili po njegovim knjigama i po knjigama koje su pisane na osnovu njegovih dela. A, on je prvi koji je objektivno opisao svo dotadašnje znanje. Naglasak na "objektivno", jer drugi filozofi su pisali dela, pesme, dijaloge... Aristotel je pisao udžbenike, u kojima je prvi put uredno pobrojao sva dotadašnja znanja (i, naravno, dopisao otkrića do kojih je i sam došao). Osnovao je logiku i etiku kao filozofsku disciplinu. METAFIZIKA91 Aristotelova fizika počinje čuvenom kritiko Platonove teorije ideja.Tvrdi da Platon nije u pravu zato što odvaja ejdose od čulnih pojedinačnosti. Konjstvo postoji negde po sebi i za sebe razlučeno od čulnih pojedinačnih konja. Ženstvo postoji negde nezavisno i starije od čulima dostupnih individualnih pojavnih žena.Aristotel je ovom svojom kritikom utabao put kojim će se čitati Platon vekovima. Platon nigde ne kaže da su ejdosi odvojeni.Aristotel ga tako čita i po tom ključu ga kritikuje. Aristotelova teza je da opšte prebiva u pojedinačnom. Aristotel će pojmu lepote prići na isti način.Neka stvar ili neko biće lepše je utoliko ukoliko više opštosti stoji u pojedinačnom.Reperkusije Aristotelovog odredjenja lepote su veoma snažne u renesansnom slikarstvu. Isti put ima i kada govori o umetnosti. Po njemu je umetnost prikazivanje onog opšteg u pojedinačnom. Odnos materije i forme.Materija je tek mogućnost da bi nešto bilo kada je oblikuje forma ona Skok od materije ka formi je ključni ontološki skok.Prelazak od onoga što nije ka onome što jeste.Što je aktualnost. Dynamis-energeia jesu Aristotelovi termini, prevedeno je kasnije kao potent što je blisko sa današnjim terminom potencija.Naravno ovde su u igri i druga dva uzroka: 88
Aluzija na Sokratovo pogubljenje. Ezoterično – zatvoreno, teško razumljivo; Egzoterično – lako razumljivo 90 peripatetizam (grč. peri-pateo šetam se i pritom raspravljam) fil. učenje i način učenja peripatetika; Aristotelova filozofija, peripatetička filozofija. 91 Metafizika je filozofska disciplina koja raspravlja o onome što je iza i iznad svake realnosti i iskustva. To je učenje o bitku. Metafizika je najvažnija filozofska disciplina i često se izraz metafizika koristio umjesto naziva filozofija (antički grčki filozofi su često svoje filozofske spise nazivali "Metafizika"-na primjer Aristotel), da bi se objasnilo ono što nije dio svakodnevnog iskustva. Riječ je grčkog porijekla (meta-iza i fizis-priroda). Usko vezana za metafiziku je ontologija (opća metafizika). 89
26 Počelo kretanja Svrha kretanja Za razliku od Platona, njegova vizija prirode je dinamička.Smatra se da je Platonova podela zaključna.Da je on ontološki napravio podelu na dva sveta: Svet ideja Svet odraza Aristotel čitavu prirodu vidi kao oblikotvorni hod od materije ka formi. On daje primer neobradjenog kamena koji poprima oblik pod uticajem majstora, a onda iz tog glačanog komada izvlačimo stub Hermesa. Svaka formirana materija je mogućnost za neki viši stadijum formiranja. Krajnja svrha ili forma svih formi je bog. Čitavu prirodu vidi kao jedno stremljenje materije ka formi uvis.Svaka formirana materija je neka gola forma za neki drugi vid formiranja. Aristotel tu uvodi pojam entelehije92 (naglasak na i ).Entelehija predpostavlja apetit materije ka formi.Materija iznutra imanentno stremi ka formi.Teži da bude oblikovana, jer bez toga ne može da opstane. Lepota je, za Aristotela, sklad materije i forme, a ružnoća pretezanje materije nad formom.Ukoliko materija pruža otpor formi to doživljavamo kao ružno, a ukoliko je forma savladala materiju to doživljavamo kao lepo. Aristotel se nigde ne pita šta bi bilo da preteže forma nad materijom. Plotin će reći da što je više forme to je više lepote. ARISTOTELOVA93 ETIKA I POLITIČKA FILOZOFIJA Svaka etika, pa i Aristotelova se vrti oko problema sreće i problema vrline. Za njega je idelni sistem monarhija sa vladarem koji ima u vidu opšte dobro. Lošiji sistem je oligarhija94 i onda princip demokratije i republike. MONARHIJA OLIGARHIJA DEMOKRATIJA I REPUBLIKA Nije u pitanju da li vlada jedan ili grupa ljudi nego da li ti koji su na vlasti imaju u vidu opšte dobro. U grčkoj ne postoji etika koja je istrgnuta iz političke filozofije. Problem individualne ljudske sreće i vrline se posmatra u kontekstu državne zajednice. (citat po pričanju prof Draškić)
92
entelehija (gr.)fil. neprekidna radinost ili delatnsot, naročito duha; stvarnost, realnost; kod Aristotela: aktivni princip koji ono što je moguće stvara,zatim usavršava i, najzad,od toga pravi cilj svog žiovota; viša energija koja sama sebi određuje pravac; ili viša delatnost koja svoj cilj ima u sebi (za razliku od materije koja nosi u sebi samo mogućnost postojanja). 93 Bio je protiv demokratije, jer je mislio da vodi u tiraniju. 94 oligarhija (gr...) vladavina malog broja plemićkih (aristokratskih) porodica; oligokratija
27 Čovek nije zver ni bog da može sam.Svoju sreću i vrlinu konstituiše u zajednici.Ima ih koji su zveri ili bogovi. … Svetina misli da je sreća u postizanju čulnih zadovoljstava, u novcu, bogatstu, časti.Svetina to misli, ali to nije tako.Sreća je za čoveka poklapanje habitusa95 i energije. … Čovek ne može da bude srećan, kroz razvijanje habitusa, ukoliko ne razvija sopstvenu specifičnu prirodu svojstvene čoveku kao takvom (umnost).Time se postiže sreća i vrlina. … Vrlina je mera izmedju dve krajnosti. … Mera sredina izmedju dve krajnosti je vrhunac kvaliteta. … Sa jedne strane zaostajanje za merom je škrtost.Sa druge strane preterivanje mere je rasipnost.Vrlina koja drži centar koja je mera izmedju dve krajnosti je darežljivost. … Izmedju poniznosti odnosno samopodcenjivanja zaostajanja za merom i oholosti kao podcenjivanja drugih na uštrb sebe u sredini kao mera krajnosti i vrhunac kvaliteta stoji vrlina ponosa96. … Izmedju kukavičluka i lude smelosti stoji vrlina hrabrosti97. … Između nanošenja nepravde i trpljenja nepravde stoji vrlina pravednosti. Aristotel, za razliku od Platona, smatra da je za čoveka dobro da ispoljava svoju afektivnu prirodu. Aristotel je prvi koji definiše logički status estetskog fenomena (lepote). Takodje je prvi postavio pitanje logičkog statusa lepota.Da li je ona objektivna ili subjektivna. U "Organonu" se pita: "Da li je lep kvalitet ili relacija?" On misli da je lepota kvalitet.Stoji na pitagorejskom stanovištu. Aristotel u jednom trenutku skače sam sebi u usta i decidno kaže da je lepota kvalitet. (citat "Poetika") Zatim, ono što je lepo, bilo to živo biće bilo svaka stvar koja je sastavljena iz pojedinih delova, treba ne samo da te delove ima dobro poredane, nego da ima i određenu veličinu, ne ma kakvu, jer ono što čini lepotu, to je veličina i poredak. 95
U filozofiji se pojam koristi na različite načine: 1. kao intelektualni/duhovni habitus: označava potpuno kognitivne sposobnosti, kao znanje, osjećaji, doživljeno, ono što ga u osnovi čini mentalno onakvim kakav jest 2. kao opisivanje takozvanog socijalnog okoliša: habitus se u tom smislu koristi na način kako se koristi u sociologiji. U filozofiji on nosi konotaciju statusa koji je poželjno dostići. Tu je habitus nešto što se može steći. 96 Cenim sebe, ali cenim i druge. 97 Sokrat je bio pojam hrabrog čoveka za Grke.
28 Zato ne bi mogla biti lepa ni veoma sitna životinja — jer gledanje gubi jasnoću kad se približi granici neprimetnog — ni veoma krupna — jer gledanje ne biva u isti mah, nego jedinstvo i celina iščezavaju gledaocima iz vidika, na primer kad bi životinja imala dužinu od deset hiljada stadija (blizu dve hiljade kilometara). Zato, kao što kod telesa i kod živih bića (da budu lepa) treba da bude izvesna veličina, ali takva da se može pogledom obuhvatiti, tako i priče treba da imaju određenu dužinu, ali toliku da se lako pamti. (kraj citata) Negde do XVIII veka logički status lepote se tretira kao kvalitet U ovoj misli Aristotel je najavio ideju euritmije98. Kategorija euritmije će se pojaviti u Helenizmu na teorijskom nivou. Lisip99 ruši Polikletov100 kanon i ima ideju da delo treba prilagoditi pogledu posmatrača i napraviti odstupanja od simetrije zarad euritmije.Zarad sklada sa pogledom, sa recipijentom. Kada poredimo Aristotela i Platona mi ćemo reći da je njihova teorija umetnosti mimetička. Aristotel se odvaja od shvatanja umetnosti kao tehne (kao zanata, majstorstva), ali još uvek nemamo ideju ili stav da je i likovna umetnost plod nadahnuća.To će tek iznedriti helenizam.Helenistička filozofija dolazi do toga da su i ruke vajara i slikara dotaknute dahom bogova. U "Fizici " Aristotel kaže da umetnost dovršava ono što je priroda započela.Plotin će imati istu tezu koju će još razraditi.Mikelandjelo je mislio da je skulptura otimanje oblika iz kamena. U "Metafizici " Aristotel kaže da su priroda i umetnost dve najvažnije pokretačke sile u svetu.S tom razlikom što priroda ima princip kretanja u samoj sebi, a umetnost proizvodi stvari čija je forma u umetnikovoj svesti (duši). Aristotel kaže da umetnost podražava prirodu ( mimezis prirode ili fizisa) Za Grke je fizis: 1. ono što samo u sebi ima princip da raste i razvija se Natura naturans 2. onaj sklop i sastav nekog entiteta koji ga čini onim upravo što jeste (sinonim za suštinu) 3. Već stvorena priroda na koju nije uticao čovek (potok,šuma,livada) Natura naturata Baš zato je i Aristotelova izjava da umetnost podražava prirodu ima dublje značenje. 98
euritmija (gr. rima)pravilno i lepo držanje u kretanju, ravnomernost, skladnost (napr.u plesanju, muzici, pesništvu itd.); pravilna i lepa srazmernost među delovima jedne celine uopšte; medicinski: pravilnost krvotoka ili bila. 99 Лисип је вајар из позног класичног периода (4. век пре нове ере) у уметности старе Грчке. Наследио је славног Поликлета.Лисип је био лични вајар Александра Великог. Једна Лисипова скулптура Александра данас стоји у Лувру у Француској. Лисип се сматра великим вајарем, који је зајдено са Скопасом и Пракистелом наговестио долазак хеленистичке ере. 100 Poliklet (grč. Πολύκλειτος (Polýkleitos)) bio je grčki kipar i teoretičar iz Arga (djelovao između 460. i 420. pr. Kr.). Oblikovao uglavnom brončane figure atleta koji su idealnim proporcijama ljudskoga tijela postali uzor kiparima antike. Sam Poliklet je u svojoj teoretskoj raspravi dao mjere za skladnu kompoziciju idealnih proporcija (tzv. "Grčki kanon"). Ideja proračunatog reda postala je okosnica cijele kulture antičke Grčke. Jedan od zakona njegova kakanona je da u savršeno tijelo 7 puta mora stati glava.
29 Njegova teza je da je umetnost mnogo bliža filozofiji nego istorija.Baš zato što podražava suštinu, što podražava opšte, što podražava ritam i logiku zbivanja.Znači po njemu umetnost podražava supstencijalnu formu ili ejdos. Aristotel hoće da kaže da umetnost dejstvuje kao stvaralačka sila i podražava uzroke, principe, suštinu i paradigme101 stvari. Aristotel, za razliku od Platona, decidno povezuje poeziju i likovne umetnosti. (citat "Poetika102") Kako je pesnik podražavalac baš kao slikar ili koji drugi likovni umetnik, nužno je da on svagda podražava jedno od ovoga troga: ili stvari kakve su bile ili' kakve jesu; ili kakve su prema kazivanju i verovanju ljudi; … Uopšte, čini se, pesničku umetnost donela su dva, i to u ljudskoj prirodi zasnovana , uzroka. Jer, podražavanje je čoveku urođeno još od detinjstva, i on se od ostalih stvorenja razlikuje po tome što on najviše naginje podražavanju i što prva svoja saznanja podražavanjem stiče; zatim, svi ljudi osećaju zadovoljstvo kad posmatraju tvorevine podražavanja. Po Aristotelu pesničku umetnost odnosno podražavanje su iznedrila dva uzroka. Spoznaja103 (Čovek najbolje spoznaje, saznaje neku stvar, ovladava njome kada je podražava; Aristotel-Poetika) Zadovoljstvo104 (Podražavanje donosi zadovoljstvo ljudskom biću; AristotelPoetika) … Svi ljudi osećaju zadovoljstvo kad posmatraju tvorevine podražavanja. Dokaz je za to onaj utisak što ga u nama ostavljaju umetnička dela. Ima stvari koje nerado gledamo u njihovoj prirodnoj stvarnosti, ali, kad su naročito brižljivo naslikane, onda ih sa zadovoljstvom posmatramo, na primer: oblike najodvratnijih životinja i mrtvaca. Aristotel ovde izlazi sa tezom da je mimezis,podražavanje, umetnost nešto što je sui generis.Nešto što je autonomno samo po sebi.Što ima svoje principe.I odvaja se od pukog mimetizovanja prirode. Isto tako nešto što je prelepo u prirodi bude bezveze kada se podražavata. npr. Zalazak sunca, duga itd. … Umetnost je bliža filozofiji od istoriografije, jer podražava ono što se moglo dogoditi po zakonima verovatnosti i nužnosti, a istoriografija prikazuje ono što se dogodilo, a možda je irelevantno za susštinu zbivanja. … Umetnost je davanje opšteg u pojedinačnom. Ključ umetničkog i razlika u odnosu na filozofiju je paradigmatsko u pojedinačnom. … 101
Paradigma je obrazac za ugled, model po kojem se nešto gradi ili stvara. U naučnoj teoriji, najopštiji model po kojem se grade pojedini principi. 102 Bila je potpuno nepoznata sve do renesanse. 103 gnoseološki aspekt 104 hedonistički aspekt.Aristotel ne beži od zadovoljstva.Po njemu nije problem u zadovoljstvu kao takvo, već je problem iz čega izvlačim zadovoljstvo.
30 Istina u umetnosti ne mora biti adekvatna istini svakodnevne stvarnosti … Slikar koji je naslikao konjsku nogu pogrešno ne mora da znači da je pogrešio u umetničkom smislu. npr. Konj koji je naslikao Teodor Žeriko.ili Ptica od Konstantina Brankušija ili Konstantina Brankuzija105
Konstantin Brankuši Teodor Žeriko Ptica … (citati iz "Retorike") Platon odbacuje retoriku kao jednu veštinu koja radi protiv prevaih vrednosti.Aristotel rehabilituje retoriku.Uočava sličnost izmedju logike i retorike. Suština retorike je logička figura entimem106 Следећи цитат је пример ентимема. "Не постоји закон против компоновања музике кад неко уопште нема идеја. Музика Вагнера је, стога, савршено легална." —Марк Твен. Три дела: 1. Не постоји закон против компоновања музике кад неко уопште нема идеја. (премиса) 2. Музика Вагнера је, стога, савршено легална. (закључак) 3. Вагнер нема идеја. (имплицитна премиса) … Aristotel visoko vrednuje muziku i misli da je pogodna kao pedagoško sredstvo. 105
Konstantin Brankuši ili Konstantin Brankuzi (rum. Constantin Brâncuşi, 19. februar 1876. Hobita kod Targu Žijua— 16. mart 1957, Pariz) bio je rumunski vajar koji je radio i stvarao u Francuskoj i Rumuniji. Jedan je od najuticajnijih vajara s početka XX veka. Smatra se da je u tradiciji modernizma razvio skulpturalnu apstrakciju i otvorio put za nadrealizam i minimalizam 60ih godina .[1] Njegova djela se nalaze u muzejima širom svijeta, počev od Francuske, SAD, Rumunije i Austrije. 106 Ентимем је појам који се користи у реторици. То је cкраћени силогизам (троделни дедуктивни логички аргумент) са неизреченом претпоставком која мора бити тачна како би премисе водиле до закључка. У ентимему, део аргумента недостаје јер се подразумева.
31
Meka supstanca mlade duše upija iz muzike etos107. … Veličina pesnika i filozofu je sposobnost primanja utisaka. Tvrdi da je supstanca njihove duše mekana.Da su mlade duše u pitanju. misli da i kod pesnika i filozofa preovladjuje crna žuč (mélas – crn + cholē – žuč) koja je po definiciji erotična. (kraj citata) (citati iz "Poetike") Tragedija je, dakle, podražavanje ozbiljne i završene radnje koja imao dređenu veličinu , govorom koji je otmen i poseban za svaku vrstu u pojedinim delovima, licima koja delaju a ne pripovedaju108: a izazivanjem sažaljenja i straha vrši pročišćavanje takvih afekata . Aristotel naglašava da mora postojati jedinstvo radnje i jedinstvo vremena. Aristotel insistira na jedinstvu radnje, pominje jedinstvo vremena, a jedinstvo mesta uopšte ne pominje.U renesansi je to dodao Julius Ćezare Skaliđero109. … tragedija naročito ide za tim110 da joj se radnja izvrši za jedan obilazak sunca ili samo za nešto malo preko toga,epopeja je, što se tiče vremena, neograničena. (kraj citata) Katarza111 bukvalno na grčkom znači pročišćenje.U pitagorejskoj umetničkoj teoriji se pojavljuje kao pročišćavanje duše.Za razliku od Platona koji misli da je pogubno izazivanje afekata, Aristotel smatra da je izazivanje pročišćavanja afekata dobro za ljudsku dušu. Uzburkavanje afekata da bi se pročistili, čak i u "Politici" kaže da je to dobro za državu. Onda se postavlja pitanje, o kojem se mnogo raspravljalo.Na koje afekte misli Aristotel? Da li na sažalenje i strah ili ih uzima kao primer ostalih afekata za koje je sposobna ljudska svest. Dobri poznavaoci Starogrčkog kažu da je Aristotel mislio na samo strah i sažaljenje. Da li je katarza pročišćenje ili da li se čovek oplemenjuje.Postoje tvrdnje da katarza može i jedno i drugo, ali pedagoška funkcija umetnosti je pod velikim znakom pitanja. Katarza se oslanja na princip antičke Grčke medicine i Hipokrata na princip homeopatije112 da se isto istim leči.
107
Etos, reč od koje potiče naziv etika, ono što je običajima od davnina ustanovljeno da važi za ljudsko delanje i ponašanje. 108 "licima koja delaju a ne pripovedaju" – јер лица која делују изазивају већу катарзу 109 Julius Ćezare Skaliđero (23. април 1484 - 21. октобар 1558) је италијански научник и лекар највећи део своје каријере пробео је у Француској. Користио је открића и достигнућа ренесансног хуманизма да би бранио Аристотела. 110 znači "ide za tim" i nije baš conditio sine qua non 111 katarza (gr.) medicinski : čišćenje, ispražnjavanje creva; fil. moralno čišćenje i uzdizanje duše iznad svih telesnih, čulnih strasti i prljavština (po Aristotelu cilj tragedije). 112 homeopatija (gr. sličan, bolest) lečenje davanjem malih doza onih sredstava protiv neke bolesti koja bi, u zdravom čoveku, izazvala tu istu bolest,
32 Imate tu jedan veliki problem, jer u čemu je razlika u gledanju jedne dobre predstave i gledanja giljotiniranja?Gde je diferencia specifica? Drugo tumačenje je dala psihoanaliza.Zašto dolazi do pročićenja? Zato što se problem dovodi do svesti.To je glavna teza psihoanalize.Osvestite svoj problem i rešićete ga. Samo mislim da su oni to predimenzionirali.Mada ne zvuči loše. Lesing i Šiler misle da se prečišćavanje vrši preko zadovoljstva u posmatranju predstave ili čitanju. Znači katarza ide preko zadovoljstva.Što je donekle i najbliže Aristotelovom mišljenju. Problem katarze nas vodi do problema tragične krivice113 i ko su heroji tragedije? Zašto tragični junak strada? Ko je tragični junak? Zašto baš on? Zašto baš on? Da li postoji krivica ili krivice nema? Lanac stradanja u tragediji je daleko staršniji nego krivica od koje se pošlo. Onda imate tu diskrepancu izmedju krivice i stradanja. Ko su heroji tragedije? (citati iz "Poetike") Prema tome, preostaje samo jedan čovek po sredini . A takav je onaj koji se ne ističe ni vrlinom ni pravednošću, niti pada u nesreću zbog svoje zloće i svog nevaljalstva nego zbog neke pogreške (krivice) , a to je lice koje uživa znatan ugled i živi srećnim životom, kao Edip, i Tijest, i uopšte ugledni članovi takvih porodica. Tumačeno na mnogo načina. (kraj citata) Ko su heroji tragedije? Dosta ljudi misli da su ti ljudi malo bolji od nas i da su moralno kvalitetniji likovi.Upravo ta rigidnost u tom prostoru izaziva lanac tragičnih stradanja. (npr. Antigona) Tu se donekle ova teza oslanja na mit o kobnom Hibrisu. Nešto sam bolji od običnih smrtnika, bogovi me ne vole.Približio sam se bogovima i hoće da me unište. Jedno fil. tumačenje je da je princip tragičnog zbivanja jedan od principa ustrojstva sveta. HELENIZAM Helenizam je veoma zanimljiva epoha, jer je slična savremenom svetu. Dolazi do razbijanja Grčkog polisa i Aleksandrovim osvajanjem dolazi do otvaranja velikih prostora i jednu elementarnu nesigurnost čoveka pojedinca.Antički Grk se osećao dobro i sigurno u svom polisu. Dolazi do neke egzistencijalne usamljenosti koju prvi put podrazumeva helenizam. Tada se i pojavljuje termin kosmopolita koji su smislili stoičari sa tezom da je filozofu ili obrazovanom čoveku domovina svaka država i da je on gradjanin kosmosa. Dolazi do cepanja etike i politike koje definiše epohu helenizma114. 113 114
Intelektualističko mišljenje je da nekakva krivica tu postoji. Moja sreća i moja vrlina su moja stvar, a država ne mora da utiče na sve to.
33 Pojavljuje se strah od smrti kao fil. problem.Antički Grci kao da nemaju taj problem, barem ne na fil. nivou koji pokušava da reši Epikur. Prvi put počinju dase tretiraju pesnik i likovni umetnik kao srodni po principu manije115. Helenistička filozofija dolazi do toga da su i ruke vajara i slikara dotaknute dahom bogova. Pausanija116, jedan od mislilaca epohe helenizma, kaže da je vajarevo delo plod božanskog nadahnuća kao i pesnikovo. Lukijan kaže: "Pred Fidijom, Mironom, Polikletom, Praksitelom treba poviti kolena kao pred bogovima koji su stvorili." Lukijan kasnije dodaje: "Koliko se god mi divili Fidiji, niko od mladih neće pozeleti da postane Fidija". Kalistrat (sofista) kaže da bogovi šalju božansko nadahnuće pesnicima, ali isto tako i ruke slikara i vajara dodirnute su božanskim dahom. Filostrat kaže da slikarska i pesnička umetnost sadrži mudrost117. Dion (Hrisostom) Hrizostom118 spaja i element nadahnuća i mudrosti.Konstruisao je i čuveni spor odnosn agon.Ko je veći umetnik? Fidija ili Homer? Odlučuje se za Homera, jer su mu sredstva savršenija, šira i slobodnija119. Prvi put počinje i interesovanje za ličnost umetnika.Pokušavaju iz ličnih sklonosti i osobina da objasne umetnost koju je stvorio.Sve postaje predmet interesovanja.Šta voli da jede, sa kime se druži, porodica, seksualne sklonosti, bračni i ljubavni život. Tu kao da postoji pozadinska odbrana od nečijeg talenta. Prvi put imate, na teorijskoj ravni, etabliran pojam originalnosti.Počinje da se razmišlja o tome pozitivno.U klasičnoj Grčkoj nije bilo poželjno da budete novi nego je bilo bolje da budete nečiji nastavljač.Da se nadovezujete na neku tradiciju.Da radite onako kako se pre radilo. Helenizam je raskrstio sa tim načinom razmišljanja ne samo u umtnosti, nego i u filozofiji. Prvi put Epikur tvrdi da nije ničiji učenik,jer su Grci voleli da se nadovezuju na prethodnike.U predsokratovskom periodu veliki mislioci i ne potpisuju svoje spise, jer nije bitno ko je pisao nego šta se reklo. Lisip120 takodje tvrdi da nije ničiji učenik.Da je on taj koji počinje svoju umetničku praksu. Prvi put slikarstvo ulazi u obrazovanje mladih.
115
Kod Aristotela i Platona to je bio mimezis. Pauzanija (rodjen oko 420 pne) bio je ljubavnik pjesnika Agathona.Pojavljuje se u Platonovoj "Gozbi". 117 Prvi put se znanje pripisuje vajarima i slikarima.Do tada se ono priznavalo samo pesnicima. 118 Hrizostom znači zlatousti; to je grčki atribut kada je neko dobar govornik. 119 Slobodnija od elemenata fizičkog rada. 120 Лисип је вајар из позног класичног периода (4. век пре нове ере) у уметности старе Грчке. Наследио је славног Поликлета.Лисип је био лични вајар Александра Великог. Једна Лисипова скулптура Александра данас стоји у Лувру у Француској. Лисип се сматра великим вајарем, који је зајдено са Скопасом и Пракистелом наговестио долазак хеленистичке ере. 116
34 Dolazi i do socijalnog izdizanja slikara, mada to i nije opšta pojava.Apel, slikar slika Aleksandra Makedonskog koje se nisu sačuvale, je bio slan u diplomatske misije. Slično kao i Jan van Ajk. U helenizmu počinju da se sakupljaju dela likovne umetnosti.Na početku male statuete, novac, knjige.Ciceron je sakupljao knjige i smatrao je da se odao poroku zato što kolekcionira knjige sa suviše strasti. Tri najjače fil. struje helenizma koje su u potpunosti obeležile helenizam su: 1. Stoicizam Osnivač ovog pravca je grčki filozof Zenon (333-264. pne.), iz današnje Larnake. Ostali predstavnici su: Hrizip, Seneka121, Epiktet (O njegovom životu je veoma malo poznato. Zna se da je bio Epafroditov rob. Negdje nakon Neronove smrti gospodar je Epiktetu podario slobodu.Epiktet je bio učenik Gaja Muzonija Rufa (latinski: Gaius Musonius Rufus), rimskog filozofa i umjerenog predstavnika stoicizma.Po naredbi rimskog cara Domicijana, i Epiktet je 94. godine, pored ostalih filozofa i matematičara, prognan iz Rima. Nastanjuje se u Nikopolu na Epiru, gdje osniva svoju filozofsku školu.) i car Marko Aurelije.Stoicizam je dobio ime po reči stoa (kod nas se
prevodi kao trem). Mediteran vapi za stoama i zbog sunca i zbog kiše.To je jedna arhitektonska iznudica koja je logična. S tim što su stoičari dobili ime po čuvenoj STOA POIKILE122.To je bila ukrašena i oslikana stoa gde su počeli da se skupljaju. Osnovna ontološka ideja im je da svetom vlada usud.Determinizam je to u filozofiji. Imate sudbinsko odredjenje.Logos vlada svetom i sudbini se pobeći ne može pobeći.
Slika stoe Rimljani kažu fatum.Otuda i termin fatalizam. Sudbina vodi one koji to hoće, a vuče one koji to neće. Seneka Teza stoičara, koja je i karakteristična za helenizam, je da se filozofijom treba baviti zbog etike.Sve ono što je ontologija je u funkciji etosa i ovladavanja čoveka samim sobom. Čuvena metafora stoičara o filozofiji kao bašta (fizika) ograda (logika) plodovi (etika)
121
Луције Енеја Сенека Филозоф (лат. Lucius Annaeus Seneca, рођен око 4. п. н. е. у Кордоби — умро 65.), римски књижевник, главни представник модерног, „новог стила" у време Неронове владавине.Неронов учитељ. Чувене његове речи су: „Човек је несрећан онолико колико мисли да јесте“. 122 napisano kako je rekla prof Draškić
35 Stoičari se donekle nadovezuju na kiničku školu.Pored autarkeje stoičarima je cilj ataraksija123. Njihov ključni cilj je borba protiv afekata (strah i mržnja). Kako ? Putem askeze, kao i kiničari.Stoičari su sofisticiraniji i produhovljeniji od kiničara i ne govore samo o fizičkoj askezi nego i o duhovnoj. Imaju sokratski stil življenja i odevanja. Dva ključna problema svake etike su problemi: Sreće Vrline Stoičari smatraju da je vrlina apsolutno dovoljan uslov za sreću.Ako imate vrlinu vi ste srećni. Tu se pojavljuje teza, koju će posle naslediti Spinoza124 i Kant, a to je da je moral jedini prostor za ljudsku slobodu. Ne zavisi od mene koliko ću živeti, ali od mene zavisi da dok živim živim kao čovek. Seneka Suština greha je da ja pravim izuzetak za sebe. Kant Po stoičarima irelevantna dobra koja nisu vrednosti sama po sebi, jer ne možemo da ih kontrolišemo, su: lepota bogatstvo zdravlje Njihova je ideja kosmopolitizma125.
123
Ataraksija (grčki: ataraxia, od prefiksa "a-" i tarasein, uznemiravati) je starogrčka riječ koja znači: duševni mir, osjećaj smirenosti, neuznemirenosti, nepomućenosti.Osobiti značaj dobiva kod grčkih filozofa u razdoblju helenizma, koji slijede Demokritovo učenje da je ataraksija najveće dobro koje čovjek u životu može postići; ona je također cilj filozofije, tj. žudnje za mudrošću: mudrac je onaj koji je postigao duševni mir, a ne onaj koji je postigao spoznaju svijeta.Ataraksija je kod helenističkih filozofa različitih smjerova trajno stanje potpune duševne smirenosti, ravnodušnosti, nepodložnosti uzbuđenjima. Stoici također koriste riječ apatija; to međutim nije apatija u današnjem smislu riječi. Mudrac, koji je postigao stanje ataraksije, nije nezainteresiran, tup, bezvoljan. Iako uvijek čuva svoj unutarnji mir, on može biti aktivan i uživati u životu. (To je slično koncepciji wu-wei, "aktivnog nedjelovanja", u kineskom taoizmu.) 124 Baruch de Spinoza (Amsterdam, 1632. - Den Haag 1677.) Benedikt de Spinoza, kojega su njegovi sinagoški svećenici nazvali Baruh Spinoza, bio je znan i kao Bento de Spinoza ili Bento d'Espiñoza u društvu u kojem je odrastao. S Renéom Descartesom i Gottfriedom Wilhelmom Leibnizom, bio je jedan od najvećih filozofa racionalista sedamnaestog stoljeća. Smatra se osnivačem modernog biblijskog kriticizma. Njegovo najveće djelo je Etika. U ljeto 1656. godine židovska ga je zajednica ekskomunicirala zbog njegovih shvaćanja prirode Boga i tumačenja biblijskih knjiga. Ekskomunikacija je popraćena prokletstvom kojemu je po žestini malo sličnih u povijesti. 125 Kosmopolitizam (od grčkog: kosmos = svet i polites = građanin) je ideja po kojoj humani i prosvećeni ljudi uspostavljaju odnose bez obzira na nacionalne, verske i državne granice i unapređuju opšteljudske odnose; zagovaranje zajedništva, sloge ljudi i naroda celoga sveta kao nadvladavanje nacionalnih, međunacionalnih i drugih podela. To je stav po kojemu su svi ljudi pre svega „građani sveta“, a ne pripadnici različitih kolektiva poput lokalnih, regionalnih, nacionalnih i drugih zajednica.
36 Stoicizam je mnogo važan kao temelj za potonje hrišćanstvo.(Askeza, odricanje od zadovoljstava, pronalaženje unutrašnjeg mira, determinizam) Ciceron126 je bio stoički orijentisan. Odnos stoičara prema umetnosti veoma liči na Platona.Suštinski princip umetnosti je mimezis.Ono što diskredituje umetnost u njihovim očima je to što uznemirava.Ona ih uznemirava i podiže, a to nije nešto što se ne može kontrolisati.Po tom ključu i oni odbacuju umetnost i uz to se protivi putu duhovne askeze. 2. Epikurejska Ime je dobila po osnivaču Epikuru127. Epikur osporava postojanje svojih prethodnika u filozofiji i on je doveo u pitanje postojanje čuvenog atomiste Leukipa128.On priznaje samo Demokrita129. Epikur je atomista i želi da sebi smanji broj prethodnika.Ovde verovatno treba više verovati Aristotelu nego Epikuru. Demokritova teza je bila da se atomi kreću po unapred utvrdjenim putanjama, dok Epikur tvrdi da atomi imaju mogućnost da dekliniraju sa prave linije. Nepredvidivo kad i zašto. Tako je uveo pojam slučaja u ontologiju zbog otvaranja slobodnog prostora čoveku u etici. Epikur je ponovo revitalizovao prefinjeni kirenski hedonizam. Epikur daje primat duhovnim zadovoljstvima nad fizičkim, jer misli da su jača i bitnija za čoveka. Ne prezire fizička. Njihov cilj je dolazak do autarkeje i ataraksije sistemom probranih i oduhovljenih zadovoljstava. Epikur odbacuje umetnost jer smatra da nije dovoljno snažno zadovoljstvo zbog toga što je iluzionističko (zbog elementa apate130). Epikur uveravao učenike da se bogovi, iako postoje, ne mešaju u stvari ovoga sveta. Njegova misao je najavila DEIZAM (Deizam znači vjerovanje u postojanje Boga, u racionalnom smislu, bez vezanja za ijednu od trenutnih religija. Deisti ne vjeruju da se Bog prikazao čovjeku kroz riječi iz Biblije, Kur'ana i ostalih knjiga. Deisti se ne slažu sa vjerovanjima Ateista da Bog ne 126
Marko Tulije Ciceron (lat. Marcus Tullius Cicero; Arpin, 3. siječnja 106. pr. Kr. - Formijan kod Gajete, 7. prosinca 43. pr. Kr.), državnik, odvjetnik, politički teoretičar, filozof i najveći rimski govornik. 127 Epikur (grč. Ἐπίκουρος, Epikouros, Samos, 341. pr. Kr. - Atena, 270. pr. Kr.), bio je filozof iz helenističko-rimskog razdoblja. Znanošću se počinje baviti s četrnaest godina. Napisao je oko 300 znanstvenih radova. Njegova djela nisu sačuvana u cjelini. O njemu je najviše pisao njegov sljedbenik iz Rima: Tit Lukrecije Kar. Njegovo poznato djelo je "O prirodi stvari". Mjesto gdje je Epikur predavao zvalo se "Epikurov vrt". 128
Leukip (5. vijek p.n.e.) bio je začetnik atomizma, filozofskog mišljenja da je sve sastavljeno od raznih neuništivih, nedjeljivih (atomos-nedjeljiv) elemenata zvanih atomi.Nisu sačuvana nikakva pisana djela koja bi se mogla pripisati Leukipu, jer su njegova pisanja sadržana u djelima njegovog poznatog učenika Demokrita. U principu, ne moguće je pronaći mišljenja o kojima se Leukip i Demokrit nisu slagali. Leukip je rođen u Miletu (ili neki kažu u Eleji, jer se njegova filozofija može dovesti u vezu sa elejskom filozofijom), bio je savremenik Zenona, Empedokla, Anaksagore koji su pripadali jonskoj školi filozofije. Njegova slava je tako zasjenjena Demokritovom, koji je sistematizovao svoje poglede o atomima, da je Epikurej sumnjao u njegovo postojanje, prema Diogenu Laertiju. Ali, Aristotel i neki drugi filozofi su mu pripisali otkriće atomizma. 129 doktorska disertacija Karla Marxa bila je razlika između učenja Epikura i Demokrita 130 na grckom iluzija
37 postoji. Riječ Deizam potiče od latinske riječi Deus što znači Bog.Deizam je bio popularan u dobu prosvećenosti.Volter je bio deista. Deisti vjeruju u sljedeće stvari i principe: Bog je napravio svemir i sve u njemu, navio ga kao sat i distancirao se od njega. Bog se ne prikazuje niti je postojao u ljudskoj formi Čovjek se ne može približiti Bogu ni kroz jednu religiju ili rituale Bog nema odabrani narod Čuda se ne događaju)
Smrti se ne treba plašiti, jer dok mi postojimo, dok osećamo131 smrti nema.Kad smrt dodje onda više nema nas. Epikur Problem smrti se pojavio sa filozofijom atomizma.Demokrit je izašao sa tezom da se duša, kao i sve, raspada.Dezintegriše se u atome. 3. Skepticizam132 Skepticizam je filozofska orijentacija u okviru helenističko-rimske filozofije. Njeno pojavljivanje vezano je uz filozofa Pirona133 i njegove bliže, ili kasnije, sledbenike kao što su Timon, Enesidem, Agripa, Sekst Empirik i drugi. Piron polazi od sofista (strana 6.) i dolazi do teze da u suštini kada vi hoćete bilo kada da o nečemu donesete sud da ćetwe uvek imati isti broj dokaza za i protiv. Mudar čovjek će se uzdržavati (epoch134, epohe) od izricanja bilo kakvih sudova, kako o stvarima tako i o djelovanjima (teorija i praksa); tek tada može postići duševni mir (ataraxia, ataraksija). On će se konformistički pokoravati običajima sredine u kojoj živi, bez potrebe za uvjerenjem kako su ti običaji bolji od drugih, kako je bilo što po sebi dobro ili lijepo. (Pironov konformizam) Piron i skeptičari dele sve vrednosti na fizis i nomos (kao i sofisti) i oni dolaze do teze da ne postoje vrednosti koje su fizis i da je sve pitanje konvencija.Umetnost otpada po ovom ključu kao irelevantna. Ne treba razraditi svaki detalj do dosade nego treba nešto ostaviti zaključivanju slušaoca135. Teofrast136 131
Senzualistički kriterijum postojanja.Izjednačavanje bića sa osećanjem. Ime je dobila po reči skepsa što znači sumnja. 133 Piron iz Elide (oko 360- oko 270. pr.Kr.), grčki filozof, osnivač skepticizma. Naučavao je samo usmeno. O njegovom učenju se može saznati iz djela njegovog sljedbenika Rimljanina Seksta Empirika Pironove postavke. Mnogo je putovao, i sa vojskom Aleksandra Makedonskog došao je do Indije. Upoznao je različite narode i ljude, njihove raznolike nazore i običaje. Iako je Grčka u to doba bila pobjednička sila, kako svojim oružjem tako i snagom svoje kulture (helenizam) koju nameće poraženim narodima, Piron je zaključio da se ne može tvrditi kako su neki nazori ili običaji bolji od drugih. Taj relativizam osnova je njegovog učenja. 134 U XX. stoljeću, pojam epohe ima ključni značaj u misli Edmunda Husserla, osnivača fenomenologije 135 Ova teza se može tumačiti i kao anticipacija estetike nedovršenog 136 Теофраст (право име Тиртам), филозоф, књижевник, рођен 370. п. н. е. на острву Лезбосу, један од најцитиранијих аутора антике. Прво је био Платонов ученик, али је после његове смрти напустио његову и прешао у Аристотелову школу. Аристотел га је именовао за вођу и наследника своје 132
38
Slikar Apel je bio bolji od Protogena jer zna kada treba skinuti ruku sa slike. Plinije Stariji137 Skica je naročito zanimljiva za oko posmatrača zato što tu dolazi do izražaja umetnikova originalnost. Plinije Stariji Non finito (nedovršeni) radovi ima strahovitu filozofsku moć, jer negde dotiče suštinu.Više nego tropo finito (predovršeni) radovi. LISIP Lisip јe vaјar iz poznog klasičnog perioda (4. vek pre nove ere) u umetnosti stare Grčke. Nasledio јe slavnog Polikleta.Lisip јe bio lični vaјar Aleksandra Velikog. Lisip se smatra velikim vaјarem, koјi јe zaјedno sa Skopasom i Prakistelom nagovestio dolazak helenističke ere.Preformulisao je Poliktetov kanon (po kanonu sedam glava ide u jedno ljudsko telo).Misli da telo mora da bude vitkije, glava manja. Suštinska teza je da princip lepote nije simetrija.Nije sklad delova jedne celine kao što je Poliklet mislio (takvo mišljenje ima korene u pitagorejskoj teoriji lepote) Lisip menja pojam lepote u pravcu euritmije138. Lisip ide na tu varijantu da će se postići lepota skulpture ukoliko se prilagodi oku posmatrača.Termin će kasnije definisati čuveni rimski arhitekta Marko Vitruvije. Nema lepote bez svesti posmatrača. Nikolaj Hartman
Lisip Kupidon перипатетичке школе, за старатеља свом сину и за наследика библиотеке. 137 Gaj Plinije Sekund, poznatiji kao Plinije Stariji (latinski Gaius Plinius Secundus Maior; 23. - 79.), antički pisac i ugledan znanstvenik koji je napisao djelo Naturalis Historia. Poginuo tokom erupcije vulkana. 138 skladan odnos medju delovima jedne celine i izmedju delova i te celine.
39 Na gnoseološkom planu kada govorimo o spoznajnom odnosu svesti i predmeta estetika nedovršenog podrazumeva jače uvlačenje svesti u proces recepcije. Horacije je jedan od rodonačelnika racionalističke poetike odnosno racionalističke teorije umetosti koja se odnosi na poeziju koja će harati 17 vekom (Rasin, Kornej).Pisao je ode, satire i epode.Najznačajnije delo mu je "O poetskoj umetnosti". Smatra da je suština poetskog postupka u poštovanju racionalnih pravila.Znači suština poezije počiva na pravilima. Horacije smatra da pesnik mora imati filozofsko obrazovanje. Horacijeva pravila jedinstvo radnje jednostavnost ne sme da narušava harmoniju zaključivanje mora da mu bude ispravno i ne protivrečno U estetici imate dva pristupa: 1. Heteronomiju139 - umetničko delo se gleda kao sredstvo za neku drugu svrhu 2. Autonomiju140 - umetnost je sama sebi svrha Ut pictura poesis.141 Horacije Horacijeva teza je da poezija ima dve funkcije ili da donosi korist142 ili da zabavlja143. Hedonizam se u estetici, u ovom trenutku, i u renesansi tretira kao bliži autonomnom zasnivanju estetike nego moralna pedagoška funkcija.Što on i jeste. Postoji samo jedna slikarska umetnost, ali koliko su različiti Zeuksid, Polignot, Apel, Parasije? Postoji samo jedna vajarska umetnost, ali koliko su različiti Poliklet, Miron, Fidija, Lisip, Praksitel? A ipak svaki od njih je savršen. Ciceron Ciceron ovde uvidja da je estetski princip suštinski individualan.Zakon lepote postoji, ali je jedan, individualan i neponovljiv.Ne možete ga transponovati na dr. slučaj.To je nešto što je danas aksiom.U estetici ovu Ciceronovu misao tumačimo kao anticipaciju toga. Pitali su Cicerona: - Šta bi za vas bio savršen govornik?Koji bi bio propisani stil za savršenog govornika? Ciceron je odgovorio: - Nema propisanog stila za savršenog govornika, ali savršen govornik je onaj koji ume za svaku pojedinu priliku podesi svoj stil. 139
heteronomija (gr. zakon) 1. zavisnost od tuđih zakona; 2. fil. nesamostalnost čovečjeg razuma i volje; odredjeno nečim drugim 140 autonomija – odredjeno sobom 141 Pesma je kao slika.Ovom rečenicom Horacije poredi poeziju i slikarstvo. 142 misli se na moralnu korist.Platonova pedagoška funkcija poezije. 143 klasična hedonistička teza umetnosti
40
Ciceron odredjuje retora kao umetnika.Stoji vrlo koherentno sa predhodnom tezom. Ciceron otvara problem odnosa zamisli i izvodjenja umetnosti.Tvrdi da samo treba preneti unutrašnji lik koji postoji u svesti umetnika144.To je već gotova forma po Ciceronu. Implicitna teza ovde je da sve već postoji in interiore homine (u duhu umetnika), a da je prevodjenje u materijal irelevantno. Dion Hrizostom145 smatra da forma nije jasna i dovršena sve dok umetnik potpuno ne završi rad u materiji. Arhitekta Marko Vitruvije je definisao pojmove simetrije i euritmije.Smatra da je ljudsko telo uzor za arhitektonsku tvorevinu (Organicizam146). Transponovanje Poliktetovog kanona na arhitekturu. Postoji i funkciolistička struja (Bauhaus). Marko Vitruvije je važan zato što je uveo i kategoriju ljupkosti.Ženstveno i minuciozno lepo.Ljupko je kategorija koja se najviše protivi uzvišenom (veliko, snažno, muževno). Lepota se tretira ili kao nešto izmedju ili kao objedinujuća kategorija. Dion Hrizostom govori o razlici izmedju slikarstva i poezije. Dion Hrizostom pokušava da odvoji poseban estetski prostor za obe ove umetnosti. Pesnik, po Hrizostomu, stvara u vremenu, dok likovni umetnik nema vreme kao mogućnost. Lesing kaže da likovni umetnik ima prostor, a da ga pesnik nema. Likovni umetnik, po Hrizostomu , ne može da zavarava.Ne može da stvara iluziju čarima reči.Nema mogućnost psihagogije. Filostrat147 je prvi čovek koji pominje maštu. (grč. fantazija i lat. imaginacio) Filostrat polazi od kritike mimezisa.On smatra da podražavanje nije suština umetničkog postupka.Nije suština umetnosti u podražavanju već vidjenog nego da umetnik stremi ka idealu.Ka onome nevidjenom. I da mu je za to potrebna mašta.Mašta je onaj segment svesti na koji se oslanja umetnik tokom rada. Sada se pojavljuje ideja da, pored razuma, u svesti postoji poseban organ koji je zadužen za lepotu.Ta ideja će ponovo zaživeti u XVIII veku sa britanskom estetskom školom i ostaviće traga u Kantovoj estetici.
144
Benedeto Kroče misli da je intuicija jednaka ekspresiji. Dion Hrizostom (drevni grčki: Δίων Χρυσόστομος, latinski: Dio Chrystostom), poznat i kao Dion iz Pruse ili Dion Kokcejan (Dio Cocceianus, cca. 40–cca. 120) bio je grčki orator, pisac, filozof i historičar, poznat kao jedan od najuglednijih intelektualaca u Rimskom Carstvu u drugoj polovici 1. vijeka. Od njegovih djela je sačuvano osamdeset govora, nekoliko pisama, humoristički esej o kosi te razni fragmenti. Njegov nadimak Hrizostom doslovno znači "Zlatousti" 146 Podražavanje organskih formi u arhitekturi. 147 Filostrat ili Lucije Filostrat (Lucius Philostratus, cca. 170 - 247) je bio grčki sofist rodom iz Atene poznat kao autor nekoliko važnih književnih djela sa kraja antičkog perioda. Otac mu se također zvao Filostrat i također bio poznat kao sofist. Vjeruje se da se doselio u Rim gdje je postao članom kružoka buduće carice Julije Domne. Za nju je napisao biografsko djelo Život Apolonija iz Tijane, poznato kao glavni izvor podataka o Apoloniju iz Tijane. Osim toga je napisao zbirku biografskih eseja Životi sofista, djelo Gymnasticus posvećeno Olimpijskim igrama i zbirku erotske poezije Epistolae. 145
41 On pominje termine fantazija i imaginacija, ali im ne daje tu snagu i temeljnost koju če on imati kasnije u estetici.
Filostratovi primeri su minotaur148 i kentaur149. Na njima fantazija nije bila preterano snažna i moćna nego je kombinovao vidjene elemente u kompozitno nevidjena bića. Dosta loš primer. Plutarh150 se vraća Aristotelovom problemu umetničke istine i istine podražavanja i istine fakticiteta (stvarnosti). Plutarh se pita šta se dešava sa ružnoćom u stvarnosti kada postane predmet podražavanja.Tema mu je odnos onoga što se podražava i podražavanog. Smatra da ružnoća ne može postati lepa, ali da ipak prima od virtuoznosti stvaraoca izvestan odsjaj. Jokastino mrtvo telo ima estetsku dimenziju kada se izlije u srebru i bronzi Plutarh Primer je možda malo krnji, jer Plutarh tu ne stavlja akcenat na proces transponovanja. Na skulptorski postupak.Nego se ima utisak da on akcentuje baš sjaj materijala.Moguće je da on i nije tako mislio. Sve do renesanse skulptura se ne odredjuje po samom skulptorskom postupku, nego imate pet pojmova za pet različitih materijala. Kamen
Drvo
Vosak
Metal
Glina
Pseudo Longin je uveo u estetiku pojam uzvišenog. Pseudo Longin ili Lažni Longin.On je napisao čuveni spis o uzvišenom koji je dugo bio pripisivan novoplatoničaru Longinu.Onda su došli, po nekim elementima, do toga da je nemoguće da je Longin napisao taj spis. On odredjuje uzvišenost kao nešto suviše veliko ili suviše silno što obuzima ljudsku dušu. Savladjuje je i izaziva divljenje. 148
Minotaur (grč. Μινόταυρος, Minótauros = minojski (kretski) bik) u grčkoj mitologiji mitološko je biće koje je polubik i polučovjek 149 Kentauri (grč. Κένταυροι, Kéntauroi)) bića su iz grčke mitologije. Kentaur je polukonj i polučovek koji šeće šumama i voli samoću 150 Mestrije Plutarh (rođen oko 46. umro 127) bio je starogrčki istoričar, biograf i esejist. Rođen u gradiću Heroneja u grčkoj oblasti Beotija, verovatno za vreme vladanja rimskod cara Klaudija, Plutarh je proputovao čitav mediteranski svet, uključujući i dve posete Rimu. Imao je veliki broj uticajnih rimskih prijatelja, među njima i Soscija Senecija i Fundana, koji su obojica bili poznati Senatori, kojima je posvetio neka od kasnijih dela. Najveći deo života proveo je u Heroneji, i bio je posvećen u misterije grčkog boga Apolona. Međutim, njegove dužnosti kao starijeg od dva Apolonova sveštenika u proročištu u Delfima (gde je bio odgovoran za interpretiranje Pitijinih proricanja) očigledno mu nisu uzimale mnogo vremena – vodio je vrlo aktivan društveni i građanski život i napisao veliki broj spisa, od kojih mnoga sačuvana do danas.
42 Bitno kao anticipacija potonje distinkcije kategorije uzvišenosti u britanskoj filozofiji XVIII veka.Gde imate i terminološku distinkciju sublime151 i greatness152.I Kantove distinkcije na matematički i dinamički uzvišeno. Pseudo Longin smatra da književnost izaziva osećaj uzvišenosti.Da se pravio direktan most izmedju umetnika, pisca i recipijenta gde se prenosi osećaj uzvišenosti direktno. Pseudo Longin smatra, kao Ciceron, da je suština estetskog doživljaja u unutrašnjosti čoveka (in interiore homine) i da je transponovanje u materijal tu potpuno irelevantno. PLOTIN (Novoplatonizam) Plotin (grčki: Πλωτίνος, latinski: Plotinus) (204-270) je bio helenistički filozof iz 3. veka koji se smatra začetnikom novoplatonizma. Postojao je veliki sukob novoplatoničara i hrišćana, jer su hrišćani prepoznavali novoplatoničare kao neke recidive antičke filozofije.Što oni i jesu i smatrali su da oni urušavaju suštinski duh hrišćanstva.Hipatija153 je bila linčovana na smrt zbog toga što je bila novoplatoničarka. Sa četrdeset godina, Plotin stiže u Rim, gde osniva svoju filozofsku školu. Tu stiče mnoge učenike, poput Porfirija154, Amelija, Kastrikusa Firmusa, Evstohija Aleksandrijskog. Plotin je nameravao da ostvari ideju Platonove Države i podigne idealni filozofski grad koji bi u čast svog velikog učitelja nazvao Platonopolis. Rimski car Galijen mu je čak izdao dozvolu da na ruševinama jednog grada u Kampanji osnuje filozofski grad, međutim, ljudi s dvora su uspeli sprečili Plotinov poduhvat, onemogućivši osnivanje Platonopolisa. Glavno Plotinovo delo naziva se "Eneada". Bio je ponajviše pod uticajem Platona, ali u njegovoj filozofiji takođe ima raznih aristotelovskih i pitagorejskih elemenata. Ključna gnoseološka spozajna kategorija kod Plotina je ekstaza. Problematična spoznajna kaategorija koja ne podrazumeva diskurzivni hod.Što je i suština Grčke filozofije. Plotinova estetika i ontologija se u potpunosti poklapaju.Što je retkost.U filozofiji imate jedan ontološki sistem koji je natopljen estetikom.Njegova ontologija je ujedno i estetika. Plotinov filozofski sistem naziva se sistem emanacije155. Njegova ključna teza je da suština svega što jeste Jedno (po Plotinu sa velikim slovom), nemislivo, neizrecivo, nesaznatljivo156. Plotin nikada ne govori o spoznaji Jednog.To je po njemu nemoguće. To Jedno (najčešći primer koji Plotin daje je Sunce) isijava stvaralačku energiju iz sebe i stvara obruče postojanja. 151 152
uzvišeno kao silno uzvišeno kao veličinu
153
Хипатија из Александрије (грч. Ὑπατία, око 370 — 415) је била грчки[1] научник, прва историјски позната жена која се бавила математиком, астрономијом и филозофијом. Po njenom životu je snimljen film AGORA (2009) 154 bitan kao doksograf (Doksografija (grč. δόξα = "mišljenje, stanovište" + γράφω = "pisati, opisivati") je termin koji se upotrebljava za dela antičkih istoričara koji opisuju mišljenja i stanovišta ranijih filozofa i naučnika. Ovaj je termin prvi put upotrebio Hermann Diels. Premda doksografija ne predstavlja posebnu naučnu ili filološku disciplinu, njen značaj je veoma veliki.) 155 isijavanja ili izviranja 156 Postoji velika sličnost sa Parmenidom
43 Prvi ontološki obruč koji isijava Jedno Plotin naziva NUS odnosno UM. Racionalni princip koji vlada svetom. Do Nusa prodire spoznajna moć. U Plotinovoj fil. je to ekstaza. Drugi ontološki obruč je DUŠA KOSMOSA.Sinonim koji Plotin koristi za dušu kosmosa je fizis157. U poslednjem obruču emanacije, gde se Jedno zamorilo i gde je njegova stvaralačka energija posustala, se nalazi MATERIJA.Po Plotinu sinonim za ružnoću, za zlo i za nebiće. Njegova filozofija je matematička.Idemo od svetlosti ka mraku, od lepote ka ružnoći, od forme ka amorfnom, od bića ka nebiću. Slično vam je i u okeanu.Što su blići svetlosti oni su i lepši i oblikovaniji.Kako idete u dubinu nailazite na amorfne organizme koji se malo i kreću.Osećate da što dalje od Sunca to nailazite na manje života.Tačno dobijete Plotinovu viziju sveta.Mikelandjelov čitav umetnički poduhvat je vizuelizacija novoplatonizma. Čovek kao biće je negde izmedju Materije i Duše kosmosa.On je dvostruko biće satkano od duše i tela (veoma blisko Platonovoj filozofiji shvatanje čoveka kao bića koje je neudobno zatvoreno u ljušturu) I otuda ljdska muka.Niti smo očišćeni od ljušture telesnosti niti smo oslobodjeni duše pa da počivamo u amorfnom mraku kao kamenje. Hrićanstvo će dodati još jedan veliki teret ljudskoj čulnosti.Da nas ona navodi u greh. Plotin decidno govori da je Jedno isto što i lepota.Da je suština bića lepota.Ukoliko više jeste utoliko je lepše. Plotinova tabela dobrih i loših stvari svetlost materija biće nebiće lepota ružnoća snaga formiranja nepostojanje forma kao takva amorfnost duhovnost zlo Način do koga se može doći (stopiti) sa Jednim je ekstaza158. Ekstaza je Plotinu ključna gnoseološka kategorija i zato se Plotin tretira kao mističar i racionalista. Plotin je, po pričanju svojih učenika, imao više ekstaza. On ih opisuje kao potpuno iracionalan doživljaj sebe kao dela celine (kao dela univerzuma). Kada se govori o Plotinovom sistemu emanacije tu nema nikakvog evolucionizma.Nema protoka vremena.To je anatomski presek stanja.To je ontološka anatomija.Zato što je koncepcija vremena, sve do Aurelija Avgustina159, u antici ciklična.Nema promene ni na bolje, ni na gore.Nema linearne koncepcije na koju smo mi moderni navikli.
157
Kod Plotina priroda je zakonitost koja upravlja prirodom. (podsetiti se na str. 28) izlazak van sopstvene svesti 159 Aurelije Augustin (Tagasta 13. novembar 354. - Hippo 28. august 430) je bio kršćanski svetac. 158
44 Plotin daje prvu kritiku pitagorejske teorije lepote ( teorije koju Vladislav Tetrakijevič zove velikom teorijom) Ako lepotu vežemo samo za složene entitete, što su radili pitagorejci, šta ćemo onda sa prostim? Plotinovo zamerka se odnosila na to da ne možemo reći da nisu lepi svetlost160, sjaj, jedan muzički ton161, munja, zlato. Sa Plotinom počinje da ulazi u igru kategorija svetlosti i sjaja koja će u potpunosti obojiti srednjovekovnu estetiku. Plotin kritikuje teoriju simetrije i harmonije sa aspekta analize ljudskog lica. Jedno isto ljudsko lice, sa istim odnosom delova neki put nam deluje lepo, a neki put i ne. Plotin Plotin govori o emaniranju unutrašnje duhovnosti.Želi da kaže da je lepota nešto više od simetrije i harmonije i da ona dolazi iznutra. Plotin odredjuje lepotu kao prožimanje materije duhovnošću.Što više forme u materiji to više lepote. Kosmos je lep utoliko ukoliko je prožimanje svetlošću, duhovnošću, formom.Lepota kosmosa je dakle sam proces emanacije Jednog.Sve ono što je materija nije lepo. Duhovnost provejava kroz ruzicastu kozu Plotin Dokaz ontološkog principa bića upravo je lepota. Plotin Umetnik je pozvan da dovrši ono što je duša kosmosa ostavila nedovršeno.Tu je krunska pozicija umetnika u Plotinovom fil. sistemu.To imate još samo kod Šelinga162. Plotin, kada je reč o umetnosti, napravio fuziju izmedju Platona i Aristotela.Zu je on više Aristotelovac.Plotin koristi Platonove termine, ali koristi Aristotelova gledišta.U Plotinov sistem je ušla i teorija o metenpsihozi163. Umetnost dovršava ono što je priroda započela. Aristotel 160
Светлост је део спектра електромагнетног зрачења из опсега таласних дужина видљивих голим оком. Некад се каже и видљива светлост што би био плеоназам да се термин светлост не користи и у ширем смислу да означи електромагнетно зрачење било које таласне дужине (рецимо ултаљубичасти зраци, које човек не види голим оком, а који изазивају флуоресценцију разних материјала, често се називају црним светлом). Са данашњег становишта светлост би се савршено уклопила у питагорејски модел лепоте. 161 To je dosta disutabilno u estetici.Da li je lep jedan ton ili niz tonova? 162 Fridrih Vilhelm Jozef fon Šeling, (nem. Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling; 27. januar 1775 — 20. avgust 1854) je bio nemački filozof.Bio je blizak romantičarima. Izraziti predstavnik idealizma u novoj filozofiji. Udaljava se od Fihtea, razvija principe objektivno-idealističke dijalektike prirode kao živog organizma. 163 Metempsihoza je izraz grčkog porekla sa značenjem "prenošenja duše" (psihe) iz jednog tela u drugo. U seobu duša verovali su npr. pitagorejci i Platon, a takođe sačinjava bitan element hinduizma, budistizma i nekih drugih religija
45
Na ovoj tezi Plotin temelji svoj filozofski stav o umetnosti. Duša164 u sebi ima izvestan nemir i ima želju i potrebu da iskaže ono što je videla dok je boravila u nusu. Plotin To je potpuno platonska i pitagorejska vizija metenpsihoze.Negde u svemu tome leži princip o održanju energije. Slaba tačka kod Plotina i Platona je to što su neke duše rdjave kada su sve boravile u nusu? Plotin kaže da su se neke više isprljale dok su padale dole.Mada je to slaba odbrana teze. Funkcija umetnika, po Plotinu, je da duhom prožima mrtvu materiju.Dajući time i život i biće.Plotinovi primeri su kamen, ali se kroz njegovo prizmu mogu posmatrati i druge umetnosti. Umetnost, po Plotinu, dovršava ono što je duša kosmosa ostavila nedovršeno. Plotin smatra da je sve što je vredno u umetnikovom duhu.Ne da transponovanjem u materiju umetnik neće ništa dobiti, nego će i izgubiti. Lepota statue nije u objektivnim delovima, odnosu pojedinih delova i u boji nego u viziji umetnika koja ima moć da udahne život u kamen. Plotin Isijavanje duhovne forme u mrtvu materiju je, po Plotinu, umetnčka lepota. Misija umetnika ima ontološku funkciju.On dovršava proces.Tako da se govori o metafizičkoj funkciji umetnika odnosno ontološkoj misiji u Plotinovom sistemu. Plotin tvrdi da umetnost ne podražava čulni i fizički svet (Natura naturata ) nego Nus i ideje Nusa (znači paradigme stvari165) Ružno, po Plotinu, je ono što je puko materijalno, grubo, neobradjeno, amorfno. (Plotin daje primer iz muzike npr. Jednoličan sled neobradjen glasova166.) Ružnoća, po Plotinu, je nebiće. Više je lepote, po Plotinu, u umetnikovoj viziji nego u artefaktu167. SREDNJOVEKOVNA FILOZOFIJA
164
Misli na umetničku dušu Aristotelovo mišljenje 166 Prof Draškić ima odmah asocijaciju na turbo folk 167 U estetici se to naziva kreacionističko stanovište.Gde se lepota i vrednost vezuju za stvaralački princip in interiore homine, a ne za artefakt.Šeling ima potpuno drugo mišljenje. 165
46 Hrišćanstvo je, u mnogome, duhovnom i fil. smislu proizašlo iz filozofije stoičara.(strana 34) Nasledjuju ideju kosmopolitizma i zahvaljuju njemu hrišćanstvo i pobedjuje druge religije.Ono se obraća svima.Potom i princip askeze.I čulne i duhovne. Odnos prema čulnosti nasledjuju u mnogome na liniji antičke filozofije Pitagorejci, Platon, Plotin.Vidite kako se to ulilo u hrišćansku misao. Shvatanje čoveka kao ostrige u ljušturi. Sukob duha i tela. Hrićanstvo dodaje još jedan minus čulnosti, jer nas ona (čula) navode u greh. Ta suprotnost (unutrašnje i spoljašnje) zaživela i u hrišćanskoj estetici.
Ružna i gruba spolja Lepa iznutra Crkva Sant apollinare in classe Takodje vidljivo u hrišćanstvu je Platonska vizija postojanja dva sveta.Telesnom i onom preko. Po definiciji, u hrišćanstvu, sve što je vezano za čulnost, za telesnost, za ovozemaljski život je zlo. Što više patimo ovde to ćemo više dobiti na drugom svetu.To je nešto što ima korene u platonističkom učenju. Ono što je bitno različito je odnos prema vremenu. Do Aurelija Avgustina168 na vreme se gledalo kao na ckluse. On je uveo linearnu koncepciju vremena.To je bitna demarkaciona linija izmedju antike i hrišćanstva. Linearna podrazumeva kretanje u vremenu i kroz vreme.Uglavnom, u filozofiji, se podrazumeva progres. Suština je podložna promeni kroz vreme169. Hegel Hrišćanska filozofija se deli na: 1. Patristika (1 – 8 vek) Ime je dobio prema reči patres (sveci oci) Zato u tom periodu promovišu filozofiju crkveni oci. Aurelije Avgustin je bio najznačajniji od njih. Gnostici170 Zagovaraju znanje u odnosu na veru.Oni smatraju da je znanje bitnije od vere.Jesu hrišćani, a u stvari ruše osnovne principe hrišćanske duhovnosti. 168
Aurelije Augustin (Tagasta 13. novembar 354. - Hippo 28. august 430) je bio kršćanski svetac. Darvinova teorija evolucije je Hegelijanska. 170 Gnose (Starogrčki) - Znanje 169
47 Apologeti Apologija (grč. odbrana) Apologeti su oni koji brane hrišćanstvo od onih koji drugačije misle, u tom momentu od filozofa, tako što napadaju filozofiju i fil. mišljenje.(Tertulijan171) 2. Sholastika172 (9 do renesanse) Filozofija je povučena sa ulice i proučava se samo u školama Rana Visoka Pozna Estetika srednjeg veka se vraća na predaristotelovske pozicije.Razdvaja se priča o lepoti i priča o umetnosti. Aristotel i helenistička estetika idu sa tezom da je rodno mesto lepote umetnost. Revitalizovan je Platonov animozitet prema umetnosti. Lepota prirode i lepota ljudska je veliki problem za hrišćanske mislioce.Smatraju da je paganski diviti se lepoti prirode i lepoti ljudskog tela.Za njih je to paganski i grešno. Zašto? Zato što se lepota po definiciji obraća čulima.Razražuje čula i, prema hrišćanskom načinu mišljenja, navodi na greh. Toma Akvinski i Aurelije Avgustin koji polaze od pitagorejske koncepcije.Da se lepota ne obraća samo čulima nego i razumu.Po principima simetrije, harmonije, broja, proporcije. U duhu hrišćanske misli i to je problematično.Zato što je i razum taj koji je ohol.Razum je ono što je nepoželjno u hrišćanskoj duhovnosti.
Giovanni Bellini 171
Tertulijan (Kvint Septimije Florencije), (rođen u Kartagi, oko godine 160 – umro u Kartagi, oko godine 240). Stekao solidno i široko obrazovanje posebno govorništva. Dobro je poznavao pravo, ipak se ne zna da li je bio advokat. Oko godine 197 obraća se na kršćanstvo. Sveti Jeronim svojedobno tvrdi kako je bio i svećenik, što je malo vjerojatno. Uskoro postao vođa tertulijanaca posebne frakcije.Njegova čuvena misao je "credo quia absurdum" (verujem jer je besmisleno) Zanimljiv je za estetiku, jer baca drvlje i kamenje na umetnost, posebno pozorište. 172 Sholastika (grč. σχολή, lat. schola, dokolica > učeno razlaganje > škola; scholasticus, učenjački i učenjak)
48 Sv. Franja u zanosu (pred lepotom prirode) Ova slika je renesansni odgovor na čitavu srednjovekovnu filozofiju. S druge strane javlja se ambivalencija173. Ko je tvorac lepote? Bog. Zašto nam je poslao lepotu bog? Zašto da uzmičemo od lepote kada nam je bog daje sa nekim razlogom? I onda je to pat pozicija. Definitivno se prema ličnom senzibilitetu orijentišu i brane. Samim tim imate i ambivalentni stav prema umetnosti.Zato što uznemirava našu duhovnost i odvraća nas od naše okrenutosti ka Bogu.Sa druge strane prepoznata je velika moć umetnosti174 da privuče duše vernika Bogu. Vasilije iz Cezareje Vasilije iz Cezareje (grč. Βασίλειος Καισαρείας, oko 330–379), poznat je i kao Vasilije Veliki.On pokušava da obrani pitzagorejsku teoriju lepote i da je vrati u igru. I da vrati teoriju harmonije.On smatra da je to najjača teorije i on se "obračunava" sa Plotinom. Njegova teorija lepote je koncipirana kao kritika Plotinove. Vasilije iz Cezareje smatra da se može govoriti o harmoniji, ali kada imamo prost entitet onda govorimo o skladu tog prostog entiteta sa svešću posmatrača175. Pseudo-Dionisiјe Areopagit Pseudo-Dionisiјe Areopagit (ili samo Pseudo-Dionisiјe) јe ime koјim se označava anonimni autor teoloških spisa na grčkom јeziku, koјi su nastali oko 500. godine a sačuvani su pod imenom Dionisiјa Areopagite, prvog hrishćanskog episkopa Atine. Svrha traktata i pisama bila јe da se neoplatonska filozofiјa pomiri sa hrišćanskom teologiјom i mističkom praksom. Ovi su spisu ustanovili neoplatonsku tendenciјu u velikom segmentu srednjovekovne hrišćanske doktrine i duhovnosti – posebno u Zapadnoј Evropi – koјa јe odredila njen religiјski i bogoslužni karakter. Istoriјska ispitivanja nisu uspela da sa sigurnošću utvrde autorsvo ovih spisa. Pseudo-Dionisiјe Areopagit, u svom delu "O božanskim imenima", tvrdi da je jedno od božanskih imena,božanskih atributa SJAJ (starogrčki Adlaja). Termin Adlaja se prvi put pojavljuje kao bitna estetička kategorija. Pseudo-Dionisiјe Areopagit tvrdi da je jedno od božanskih imena i izraz božanske lepote. Pseudo-Dionisiјe Areopagit je bio neoplatoničar i jasna je nit koja vezuje njega i Plotina. On definiše lepotu kao proporciju (simetrija i harmonija), ali i sjaj.
173
Амбивалентност (или подељеност) је истовремено постојање у једној личности сасвим супротних емоција, тежњи и ставова у односу на неки објект (особу, предмет, идеју или ситуацију) 174 posebno likovnih umetnosti 175 U estetici se to naziva relacionizam. Vasilije iz Cezareje učimo kao relacionistu u filozofiju.Relacionizam je pravac u fil. koji primarnim smatra odnos medju pojmovima, objektima, stvarima.
49 Boetije ili Boecije Boetije (ili Boecije) (lat. Anicius Manlius Severinus Boethius) (Rim 480-Pavija 524. ili 525) je bio rimski hrišćanski filozof s početka 6. veka. Nadimak "poslednji Rimljanin" je dobio zbog izuzetne privrženosti antici. Bio je savetnik na dvoru kralja Teodorika176.Biva optužen za veleizdaju i bačen u tamnicu.U tamnici je proveo preko dvadeset godina da bi na kraju bio pogubljen. U tamnici piše svoj spis "O filozofskoj utesi".U spisu se obraća filozofiji kao nekome ko ga teši.(Umu, Razumu, Principu) To je bilo čudno, jer je bio hrišćanin i upravo zbog toga ga i zovu "poslednji Rimljanin".Uspeo je da se u svojoj muci okrene filozofskom mišljenju. Aurelije Avgustin Aurelije Augustin (Tagasta 13. novembar 354. - Hippo 28. august 430) Živahan i vitalan čovek koji je do tridesete godine sav okrenut čulnom životu i čulnim uživanjima i kada je prešao u hrićanstvo potpuno se promenio.Postoji čuvena prepiska sa ženom koju je voleo i sa kojom je imao dete koja je bila zbunjena njegovom transformacijom. Pretrpeo je uticaje pitagorejaca, Platona i Plotina.Filozofski je izuzetno bitan. Uveo je linearnu koncepciju vremena u filozofiju. Linearna koncepcija vremena podrazumeva progres. Ono što je obeležilo čitav duhovni prostor od 4. veka do danas je linearna koncepcija vremena.Kruna zbivanja je Hegel sa linearno progresivnom koncepcijom. Linearna koncepcija vremena se uklopila u hrišćansku misao Aurelija Augustina.Sa tom tezom da će doći carstvo božije.Da će zavladati država božija.Da će doći ljudi koji poštuju i vole boga do preziranja samoga sebe, a ne oni koji vole sebe do preziranja boga177. Avgustin se trudi da opravda lepotu. Sa filozofsko-hrišćanskih pozicija da je uklopi u taj sistem mišljenja. Izlazi sa tezom, koja je zbunila mnoge umove, da je Bog stvaralac lepote, uzor i paradigma lepote178 . Po njemu je lepota kosmosa dokaz da sve što vidimo je Božije delo. Jedan ozbiljan estetizam u hrišćanskoj filozofiji. Opravdanje ružnoće je veliki problem koji se nametnuo Avgustinu.Otkuda onda ružno?
176
Teodorik Veliki, poznat i pod latinskim nazivom Flavius Theodoricus (rođen 454. godine, umro 30. kolovoza 526. godine) je bio kralj Ostrogota (488-526), regent Vizigota (511-526) i vladar Italije. Rođen je godinu dana nakon što su se Ostrogoti oslobodili hunske vlasti. Bio je sin kralja Teodemira. Nibelunzi su rad anonimnog pjesnika nastao oko 1200. godine. Po njima je Richard Wagner napravio čuveni Nibelungov ciklus od 4 operete. Nazivan je "Germanska Ilijada". Teodorik Veliki je jedan od junaka tog epa. 177 Pod bogom on misli na sistem vrednosti. 178 Kao Platonov Ejdos
50 Lepa je celina.Ružno je samo ono što je istrgnuto iz konteksta. Aurelije Augustin Mi nismo bog da možemo da vidimo celinu i zato se nama pojedine stvari istrgnute iz konteksta čine ružnim.Njegov gnoseološki argument je to da nema ružnog ne bi mogli da spoznamo lepotu179.Kod Avgustina je ružnoća ratio essendi180 i ratio cognosendi181. Da li su stvari lepe zato što se dopadaju ili se dopadaju zato što su lepe? Aurelije Augustin Njegov odgovor je da se stvari dopadaju zato što su lepe.Lepota je objektivno pripadajuća. Smatra da se lepota može matematički utvrditi.Da je sve u simetriji i proporciji. Pravi i skalu geometrijskih figura po lepoti.Najlepše geometrijsko telo mu je krug. Prema Augustinu i Bog stvara prema odnosima proporcije, simetrije i prema odnosima broja. Smatra da je divljenje lepoti prirode je u funkciji divljenja božijem delu.Dakle kada se mi divimo prirodi mi činimo čast Bogu. Ne smemo zastajati na slici182. Aurelije Augustin Uvek moramo da imamo svest da prohodimo kroz sliku.Kakva god ona bila (pejzaž, ljudsko telo, umetničko delo).Da smo svesni da je ono samo veo koji nam je Bog poslao. Uvek prohodimo kroz sliku i idemo ka ljudskoj promisli.Ne sme se zastajati na slici da se ne bi izgubili na božijim tragovima i time se naša duša prlja. Jao onima! Koji umesto tebe vole tvoje nagoveštaje i gube se medju tragovima. Aurelije Augustin Odnosi prema umetnosti Postoji ambivalencija odnosa.Postoje mrzitelji i branitelji umetnosti. Jedan od najglasnijih mrzitelja umetnosti kao takve je Apologet183 Tertulijan. 179
Liči na Lajbnicovu Teodiceju Teodiceja (novolat. theodicea — bogoopravdanje; od grč. θεός - bog + grč. δίκη - pravo, pravednost) je grana filozofije i teologije koja pokušava da pomiri postojanje zla i patnje na svetu sa postojanjem svemogućeg dobrog božanstva. 180 ratio essendi — разлог бивствовања, 181 ratio cognoscendi — разлог спознавања 182 Suština estetskog odnosa, po Hartmanu, je zastajanje pred slikom. 183 Patristika se deli na Gnostike Apologete
51 Tertulijan (Kvint Septimije Florencije), (rođen u Kartagi, oko godine 160 – umro u Kartagi, oko godine 240). Stekao solidno i široko obrazovanje posebno govorništva. Bio je čovek grubog nastupa, tvrdog rečnika.Govori protiv umetnosti i filozofa. Njegova čuvena misao je "credo quia absurdum" (verujem jer je besmisleno) Jako je bitan, jer je izašao sa tom tvrdom postavkom o primatu vere nad razumom.Vera je odnos zajednice prema istini.Potpuno je drugačija ravan primanja istine od razuma.Viša logika od naše pojedinačne (verujem iako je apsurdno) je Tertulijanova (verujem jer je apsurdno). Značajan je za utemeljenje hrišćanske duhovnosti i ogradjivanje njenog prostora od prostora filozofije. Pozorište ga, od svih umetnosti, najviše užasava. Zaštitnici pozorišne umetnosti su Bahus i Venera.Ujarmljeni djavoli strati i požude. Tertulijan Osudjuje umetnost kao laž i pretvaranje.Osudjuje i apate i mimezis. Nervirali su ga glumci koji su igrali žene. Boetije ili Boecije (strana 49) prema umetnosti nema pozitivan odnos. On grdi muze koje ne nude lek nego slatki otrov.Boecije je platoničko-stoički nastrojen.184 I trnjem strasti ubijaju plodno seme razuma.185 Psihagogija je jako problematična za hrišćanski koncept, ali sa druge strane je psihagogija umetnosti prepoznata kao moćno sredstvo da se duša vernika privuče Bogu. Umetik ne želi da nas prevari.Njegova namera nije laž186.Lažni Hektor je istinski tragični glumac.On ne može ni biti istinski tragični glumac, ako nije lažni Hektor. Aurelije Augustin Aurelije Augustin tvrdi da umetnost može privući Bogu duše pomoću lepote. Strast i obmana u umetnosti mogu biti sredstva za prikazivanje istine187 koja je cilj. Aurelije Augustin Ako je lepa i zavodnički čarobna lakše će privući dušu istini i Bogu. Aurelije Augustin Lepota i psihagogija je u funkciji privlačenja duša Bogu. Manjkavost njegove estetičke teorije je to što stalno insistira na tome da je umetnost sredstvo. Umetnik, po Augustinu, izvršava božiji nalog i ne sme biti toliko ohol da sebe smatra slobodnim stvaraocem. Etablirano mišljenje u estetici je da postoje viša čula. 184
Boecije je platoničko-stoički nastrojen. Potpuno Platonski argument. 186 To će Hartman nazvati derealizacija u pozorištu.Imate rampu, scenu.Ponudjeno vam je da to nije istina.Niko ne želi da vas prevari. 187 Božije promisli 185
52 Vid Sluh Niža čula: Dodir Miris Nepčani ukus Fakat je da se umetnost ne obraća nižim čulima.Lepota se po definicij obraća višim čulima. Augustin izdvaja viša čula i govori o njima kao čulima koja imaju uvid u celinu predmeta, dok ostala nemaju.Toma Akvinski će ih povezati sa razumom. Objašnjenja književnosti u estetici Kao transponovanje jezika u vizuelnu formu Kao transponovanje jezika u auditivnu formu Objašnjenje koje govori o posebnom prostoru jezika i elementu jezika.Po kojopj čitalac razmišlja u jezičkoj formi i ima lepotu jezičke forme kao takve188 Sa sholastikom ulazimo u estetiku svetlosti i sjaja189. Aglaja se prevodi na latinski čitavom lepezom termina Lux – svetlost, sjaj Lumen – Svetlost Splendor –Sjaj Illumino – Osvetljen Lucidus – Prosvetljeno Lustro – Sjajno Claritas – Jasnoća190 Učitelj Tome Akvinskog Albert Veliki definiše lepotu kao sjaj forme koji sija nad harmoničnim delovima materije.U ovoj teoriji spaja teoriju harmonije (pitagorejci) i kategoriju sjaja (Pseudo-Dionisiјe Areopagit).Conditio sine qua non je harmonija. Kategorija svetlosti i sjaja ima tri ključne funkcije u srednjovekovnoj sholastičkoj filozofiji: 1. Imaju moć da očaravaju čula.Ujedno i prednost i mana. 2. Oni se prepoznaju kao zračenje energije tvorca191.I kao takvi sredjuju i oblikuju svemir.192
188
Najmanje zastupljeno objašnjenje, ali i najdraže prof Draškić.Objašnjenja književnosti nije nešto što je predavala.Rekla ih je tokom neke rasprave. 189 Pseudo-Dionisiјe Areopagit – 48. strana 190 Odatle i ime Klara, a kod nas Jasna 191 Energija se prepoznaje, kao kod Plotina, kao zračenje energije tvorca 192 Vrhunska ontološka funkcija svetlosti i sjaja.Gde imate svetlosti imate reda, lepote i biće.
53 3. Svetlost i sjaj imaju i gnoseološku funkciju.Oni su kategorije koje olakšavaju saznanje. Ikonoborstvo Ikonoborstvo je verski pokret protiv ikona, freski, kipova, relikvija i drugih vizuelnih predstava i verskih objekata u okviru sopstvene religije. Tokom istorije se uglavnom javljao u judaizmu, hrišćanstvu i islamu. Ikonoborci najčešće smatraju da je klanjanje ikonama idolopoklonstvo.U istočnom hrišćanstvu se ikonoborstvo javilo u 6. i 7. veku, da bi tokom jednog perioda u 8. veku postao državnom politikom Vizantije. Na Sedmom Vaseljenskom Saboru 843. godine u Nikeji ikonoborstvo osuđeno kao jeres193, a ikone su ponovo uvedene kao predmet poštovanja. Tokom hrišćanske reformacije u 16. veku u Evropi, ponovo se javio pokret ikonoborstva među protestantima koji su iništavali verske slike i objekte.U sunitskom islamu je zabranjeno predstavljanje svetih likova Božjih poslanika. Stoga se u islamskim bogomoljama od likovnih ukrasa uglavnom nalaze ornamenti i arabeske. Ikonofili – oni koji vole ikone Ikonomasi – (ikonomahija) borci protiv ikona Ikonoklasti – (ikonoklastija) protivnik postojanja ikona u crkvi ili ikonoborci Narod u Vizantiji se podelio i imali ste ulične obračune ikonofila i ikonoklasta. Vrlo su retke slike Boga.npr Mazaćio, Mikelandjelo i Vilijem Blejk.
Vilijem Blejk Mikelandjelo Prauzrok stvari – Bog Stvaranje Adama Retko ko ulazi u okršaj sa prikazivanjem Boga. Sv. Toma Akvinski
193
Argumente su formulisali Jovan Damaskin i Teodor Studit.Njihova teza je bila da Hrist (Bog) ima i ličnost (ipostas) i taj ipostas možemo da slikamo, a da ne oskrnavimo njegovu suštinski sakralnu prirodu.
54 Sv. Toma Akvinski (lat. Thomas Aquinas, tal. Tommaso d'Aquino; Roccasecca kod Aquina oko 1225. - samostan Fossanova, kod Rima 1274.), italijanski dominikanac, filozof i teolog.Spada u visoku sholastiku. Tek u XIX veku je njegovo učenje postalo zvanično učenje katoličke crkve. Bio je kabinetski filozof i čovek koji nije poznavao život.Glavno delo mu je "Zbornik teologije". Kada negira nečiju tezu daje je onako kako je ona data194 i tada je pošteno ruši. Toma je ostao poznat po svojoj tezi da je filozofija195 ancila196 teologije. Toma, u duhu hrišćanske teologije, više vrednuje veru od razuma. Spoznaja na veru je viša od diskurzivne razumne spoznaje.I zato je filozofija ancila teologije. Toma kaže da nam je vera data po milosti božijoj na poklon.I zato je više vrednuje. Filozofija nam dolazi iz prirodne svetlosti ljudskog uma i zato je niža.To je logika sholastike. Lepe su one stvari koje se dopadaju kada ih gledamo. Toma Akvinski Reč "kada" ne treba shvatati u vremenskom smislu.Nije Toma hteo da kaže da dok god gledamo neki entitet on je lep, a da kada se okrenemo prestaje da bude. Reč "kada" ukazuje na relacionizam.Lepota se dakle dešava u tom odnosu. Osobine lepote, po Tomi, su potpunost i dovršenost. U gnoseološkoj ravni Toma nam je zanimljiv, jer uočava kategoriju neposrednosti kao načina na koji spoznajemo lepotu. Neposrednost je bitna za kontakt sa lepotom. Toma Akvinski Lepota se dopada neposredno.Odmah ili nikako. Toma je tvrdio da lepota svetlost i sjaj produbljuju i olakšavaju spoznaju. Toma kaže da se lepota odnosi samo na viša čula197.Po njemu viša čula su viša, jer su blisko povezana sa razumom. Toma kaže da je čovek jedino biće koje se divi lepoti.Lav se raduje plenu, ali da bi ga proždrao.Nema odnos prema lepoti plena.Tu pravi distinkciju izmedju ljudi i životinja. Kod Tome lepota postaje diferencia specifika (latinska reč napisana po Vuku) ljudskosti.Ono što odvaja čoveka od ostalih bića.Imate niz mislilaca koji slično misle. Toma Akvinski je poštovalac Aristotelove filozofije.On je prekrojio Aristotelovu "Metafiziku".Zanimljiva je činjenica da Toma Akvinski nije imao priliku da čita Aristotelovu "Poetiku" uopšte.Ona se pojavila tek u renesansi. 194
To je osobina koja je retka kod filozofa Po Tomi filozofija je plod prirodne svetlosti ljudskog uma.U XVIII veku kada je nešto plod prirodne svetlosti ljudskog uma to se smatra vrhuncem kvaliteta. 196 najčešće se prevodi kao sluškinja; tačno na latinskom znači pomoćnica. 197 vid i sluh (vidi stranu 52) 195
55 On je pokušao da razmišlja o umetnosti aristotelovski.Negde će reći ono što je u potpunosti Aristotelov duh, a negde će se potpuno otudjiti od njegove misli. Savršeno podražavanje je lepo čak i kada je predmet koji se podražava ružan. Toma Akvinski Svi ljudi osećaju zadovoljstvo kad posmatraju tvorevine podražavanja. Dokaz je za to onaj utisak što ga u nama ostavljaju umetnička dela. Ima stvari koje nerado gledamo u njihovoj prirodnoj stvarnosti, ali, kad su naročito brižljivo naslikane, onda ih sa zadovoljstvom posmatramo, na primer: oblike najodvratnijih životinja i mrtvaca. Aristotel (Poetika) Za Tomu je poezija najniža medju svim naukama. Ona198 je nebitna i beskorisna.Niti iz Boga proizilazi, niti se na njega odnosi. Toma Akvinski RENESANSA Renesansa je jedno od najkreativnijih razdoblja u književnosti i umjetnosti koje je označilo prekid sa srednjim vijekom. Vremenski se određuje od 1453 godine (pad Carigrada) do 16 veka u Evropi. Ona je jedan od najkrupnijih pokreta u kulturi zapadne Evrope, koji je doveo do preokreta u nauci, filozofiji, književnosti i likovnim umetnostima. Italija je zemlja u kojoj je umetnost renesanse našla svoj najviši izraz, jer je u njoj najprije došlo do razvoja gradova i gomilanja bogatstva u pojedinim gradanskim porodicama. Za filozofiju je bitan pad Carigrada, jer gomila Grka beži od Turaka na zapad.Nose sa sobom vredne rukopise i tako prvi put postaju dostupni originalni Platonovi i Arestotelovi rukopisi.Stigla je prvi put "Poetika" i Platonovi dijalozi. Ime renesansi je dao Djordjo Vazari199.Za nju se kaže da je jedina epoha koja je sama sebi dala ime. Ono što je jako prepoznatljivo u renesansi je rehabilitacija čulnosti.Povratak vere u lepotu ljudske čulnosti je renesansna. Pogledati na sliku na strani 47. Više nije paganski diviti se lepoti prirode i svega drugog. Renesansa podrazumeva i rehabilitaciju razumskog principa kod čoveka200. 198
Poezija Ђорђо Вазари (итал. Giorgio Vasari, 30. јул 1511 - 27. јун 1574) је био италијански маниристички сликар и архитекта. Радио је у галерији Уфици (итал. Uffizi). Значајан је као историчар уметности. Његово дело Le vite de' piu eccellenti architetti, pittori, et scultori Italiani (Животи славних италијанских архитеката, сликара и вајара) представља збирку од приближно 200 биографија. Дело је посвећено Козиму де' Медичију. Први пут је објављено 1550. и прерађено 1568. године. Вазаријево вредновање венецијанске уметности обојено је његовом великом пристрасношћу према свему што долази из Фиренце. Такође, због обожавања Микеланђела потцењује вредност других. Ипак, упркос извесним нетачностима, Вазаријева књига је изузетно значајан извор информација који се односи на историју ренесансне уметности. 199
56
Kada govorimo o preporodu Grčke duhovnosti u renesansi onda moramo da se podsetimo da u grčkoj kulturi postoje dve struje mišljenja: 1. Homerski – koji tretira čulnost kao ono što definiše biće i život 2. Pitagorejsko-orfičnu – koja je tome protivna U renesansi se misli konkretno na preporod Homerske tradicije. Sa druge strane, u nauci, renesansa ima stravičan otklon prema čulima.Nauka se vratila Platonovim principima.Sva velika naučna otkrića prkose čulima i čulnosti (Kopernik201, Galileo Galilej202) Jedna od filozofskih misli koja je obojila epohu renesanse je neoplatonizam.Znači Platon i Plotin u sprezi, ali renesansna recepcija svega toga.Taj neoplatonizam je na najuzbudljiviji način zaživeo u skulpturama Mikelandjela Bunarotija. Renesansu karakteriše velika umetnička produkcija.Što se tiče filozofske misli, ako je poredimo sa srednjim vekom, imate lakši pad.Misao i estetika epohe renesanse nije komplikovana.Renesansa je više epoha prakse, nego spekulativna epoha. Prvi put se u jednom pojmu objedinjuju sve likovne umetnosti pod terminom arti del disegno203.Crtež je zajednički imenilac svih likovnih umetnosti. Prvi put u istoriji čovečanstva likovni umetnik uspeva da se izbori protiv etikete zanatlije i socijalnog statusa zanatlije. Tada se na likovne umetnosti gledalo potpuno drugačije nego danas. Mikelandjelo ima ljut okršaj sa ocem zato što želi da bude skulptor. Leonardo da Vinči ima sukob sa ocem zato što želi da bude slikar. Da bi se odvojila od zanata umetnost trči u zagrljaj nauci.To je jedan od razloga zašto se toliko koristi linearna perpektiva u ranoj renesansi.To je i pomalo preterano u ranoj renesansi.Precizno se radi i ono što treba i ono što ne treba.Ima mode, ima duha likovnog, ali ima i ovoga. Kao da pokušavaju da kažu: "Mi smo naučnici!Mi radimo mozgom!" Tu je bio ključ, a ond i naravno odlično poznavanje ljudske anatomije.I još jedan od razloga vraćanja antičkom i kontrapostu204. Svest da su umetnici nešto treće i posebno se nije još pojavio. Pozna renesansa počinje sa ozbiljnim učenjem umtnosti i u XVII veku osnivaju se umetničke akademije205. 200
Kod Plotina se treba osloboditi i telesnosti i misaonosti; hrićanskog – oni koji su siromašni duhom njihovo je carstvo nebesko. 201 Njegova teorija o heliocentričnom sistemu je proizišla iz Platonske anti-čulne matematičke naučne tradicije. 202 sa principom inercije 203 crtačke umetnosti.Kasnije termin evoluira u likovne umetnosti. 204 Контрапост (итал. contrapposto - супротност) се односи на положај људског тела у стојећем ставу, у коме човек стоји ослоњен на једну ногу, док је друга благо савијена. Кукови чине линију која се благо спушта ка савијеној нози, док рамена чине косу линију која се спушта ка правој нози. Ту настаје супротност, по којој је настао и назив позе, иначе веома омиљене код уметника. "Откривена" је у V веку пре нове ере у такозваној раној фази, или строгом стилу уметности старе Грчке.(primeri kontraposta strana 58) 205 Prvo likovne
57 Sve do renesanse skulptura se ne odredjuje po samom skulptorskom postupku, nego imate pet pojmova za pet različitih materijala. Kamen Drvo Primeri kontraposta
Doryphoros- Poliklet206
Vosak
David - Mikelandjelo207
Metal
Glina
Leda i labud208 kopija od Cesare Cesto pošto je izgubljen Leonardov original
U kamenu rade statuari. Skulptori rade u drvetu. Kaleatores su oni koji rade u metalu. Fiktores oni koji rade u glini. Enkausti su oni koji rade u vosku.209 Renesansa je bitna i kao epoha kada počinje ozbiljno da se ulaže u umetnička dela.Zbog finansijske krize i čestih bankrota najsigurnije ulaganje postaje ulaganje u likovnu umetnost. Neoplatonička akdemija u Firenci Marsilijo Fićino210 i grupa renesansnih humanista211 ( Andjelo Lambrodjini Policijano, Grof Djovani Piko de la Mirandola) su bili jedni od osnivača Neoplatoničke akademije u Firenci.To su uspeli da urade uz pomoć gospodara grada Cosimo de Medici212.On je želeo da osnuje Akademiju, po uzoru na Platonovu, koja bi oživotvorila antičku tradiciju. 206
450-400 BC. Najpoznatiji Polikletov kip kojim je umjetnik postavio kanon muške ljepote u grčkom kiparstvu posebice zbog idealnih proporcija tijela – tzv. Grčki kanon. 207 stvoren izmedju 1501 i 1504 208 1515-1520 209 Latinske nazive (koji su napisani po Vuku Karadžiću) za klasifikaciju vajara prof Draškić neće pitati. 210 Marcilio Ficino (lat. Marsilius Ficinus) (Figline Valdarno, 1433. - Careggi, kraj Firence, 1499.), italijanski svećenik, liječnik, filozof, astrolog i humanist.Prijevodima Platona i drugih klasičnih grčkih autora pridonio je poznavanju grčke filozofije u renesansnoj Italiji i ostatku Europe 211 Naziv je dobio po latinskoj reči humaniora (nisam siguran da li je dobro spelovana) koja znači poznavanje velikih ljudskih dela, jer renesansni čovek treba da se razvije kao takav.Ne samo um.Ne samo telo. 212 Cosimo di Giovanni de 'Medici (ital. Cosima di Giovanni de ' Medici) (1389 - 1464, bio je prvi iz dinastije Mediči koji su vladali Firencom skoro tokom cele renesanse.
58 Nadahnut predavanjima bizantinskog filozofa Pletona, odlučio je pribaviti čitavu zbirku Platonovih djela i učiniti Firencu središtem platoničkih studija. Bitno je reći da neoplatonična akademija nije bila škola strogo govoreći.To su antičke gozbe (simposioni) gde se ozbilno jede i pije, druži i priča, ali fokusirano. Imate zadatu temu i onda se govori o nekom problemu platonizma. Ili se čitaju Platonovi dijalozi. Ili se komentarišu prevodi. Jedan od ljudi koji je od detinjstva prisustvovao tim gozbama je Mikelandjelo Bunaroti.On nije samo kao umetnik zadojen neoplatonizmom nego je i kao čovek bio rastrzan tim problemom duše i tela. Ono što su bitne karakteristike neoplatonizma je snaga duše u odnosu na telo.Posebno u portretu. Ono što je bitna razlika izmedju Platonovog i Plotinovog platonizma i renesansnog je koncepcija duše.U staro vreme duša se posmatra kao vitalna sila. Renesansa doživljava dušu daleko individualnije i ta duša postaje moja i lična. Žanr koji je iznedrila renesansa je autoportret.Vizuelizacija sopstva. Kako se krećemo kroz renesansu prvo se radi profilni portret (simbol moći, ugleda;ne postoji kontakt očima) Tročetvrinski portret Anfas portret (kontakt očima;duša se otvorila) Autoportret (vizuelizacija samosvesti) Marsilijo Fićino govori o mojoj duši.O mojoj ličnoj duhovnoj supstanci.
Parmedjanino213 Autoportet u konveksnom ogledalu kasna renesansa
213
Parmigianino ili Il Parmigianino, pravog imena Girolamo Francesco Maria Mazola (Parma, 1503. – Casalmaggiore, 1540.), bio je italijanski slikar i bakrorezac; istaknuti predstavnik manirizma.Djelovao je u Parmi, Rimu i Bologni, gdje je pod utjecajem Correggia hladnim koloritom slikao mitološke i sakralne kompozicije erotične elegancije. Najpoznatija djela su mu Dugovrata Madona; Autoportret u konveksnom ogledalu i zidne slike u vili Sanvitale kraj Parme.
59 Renesansna skulptura i slikarstvo stalno pokušavaju da izraze dušu kao oblikotvornu snagu.Kao nešto što modeluje telo.
Leonardo da Vinči Leonardo da Vinči je napisao značajnu estetičku studiju "Traktat o slikarstvu"."Traktat o slikarstvu" je značajan kao doprinos estetici uopšte, ali u njemu je pomešan jedan ozbiljan pristup poblemu sa infantilnim argumentima koji idu u prilog njegovoj emociji prema slikarstvu.Jer je on želeo da dokaže da je slikarstvo najviše i najzančajnije od svih likovnih umetnosti. Leonardova osnovna teza je da je slikarstvo vrednije od ostalih arti del disegno, ali po prvi put, u istoriji estetike, Leonardo izlazi sa smelom tezom da je vrednije i od poezije. Prvi argument Leonarda zašto je slikarstvo vrednije od ostalih arti del disegno: Slikarstvo je najznačajnije od svih umetnosti zato što se obraća najplemenitijem čulu214. Leonardo uzima u obzir da skulptura zauzima prostor i da ima taktilno svojstvo,a slikarstvo je u većem stepenu apatetička215 umetnost.Što je po njemu prednost. Čulo vida je kod svih ljudi isto, a poeziji je potreban prevod Leonardo da Vinči Drugi argument Slikarstvo služi upoznavanju216 prirode217. Slikarstvo je u potpunosti originalno.U književnosti je kopija218 isto što i original. Leonardo da Vinči U vajarstvu odliv219 je isto što i original. Leonardo da Vinči Kada govori o prednosti slikara nad vajarom kaže kako slikar može da slika lepo obučen, a vajar se znoji i prlja220.
214
Čulu vida apate – iluzija 216 slikarstvo ima i gnoseološku dimaenziju. 217 misli na Natura naturans – stvaralačka priroda; Natura naturata – stvorena priroda (strana 28.) 218 Već postoji Gutenbergova štamparija. 219 Prećutkuje mermer i sve dr. vrste vajarstva, jer želi da odbrani slikarstvo. 220 Po ovoj tvrdnji pesnici bi trebali da budu najviše na Leonardovom pijadestalu, jer se oni najmanje i prljaju. 215
60 Jedna bitna kategorija koja je zaživela u renesansi je kategorija mimezisa221. Leonardo mnogo govori o ogledalu i o miezisu kao odrazu u ogledalu.Insistira na tome da je odraz u ogledalu222 jako dobar za proučavanje matematičke perspektive.To je na liniji potrebe renesansnog umetnika da bude shvatan kao naučnik. Leonardo aristotelovski gleda na mimezis, ne platonički. Umetnik se u renesansi tretira kao alter deus223.Koji nastavlja stvaralački posao224. Umetnost stvara svet koji bez nje ne bi postojao. Leonardo da Vinči To je ozbiljna estetička teza.Da je umetnost svet za sebe.Sui generis225.Tu imamo i naglašenu ontološku funkciju umetnika.Dešava se nešto novo, drugo, posebno. To je jedan poseban prosto, koji je biće za sebe, koji ima svoje zakone i tu je Leonardo veoma bitan, jer formuliše tu ideju.Npr Maneov Doručak na travi. Ne pratimo logiku dešavanja, nego logiku dešavanja na slici.
Doručak na travi Edouard Manet, 1814. Imate i tu priču o genijalnosti koja počinje da živi u renesansi.Genius znači duh. Stvaralačka snaga duha. Mimezis nije, za Leonarda, imitiranje prirode nego je prodiranje u suštinu stvarnosti i izvlačenje te suštine na videlo. Slikar, po Leonardu, treba da prikaže i nameru ljudske duše kada radi portret.Emanaciju duše. Postavlja se i pitanje: 221
mimema (grč) – odraz ili senka; Leonardo ne insistira na bukvalnom prenošenju ili imitiranja onoga što jeste.Kada on govori o podražavanju prirode on govori o podražavanju skrivenih zakona u prirodi i koje treba umeti pročitati i predstaviti na slici (Natura naturans). 223 drugi bog; onaj koji stvara. 224 Plotinova teza 225 svoje vrste, svojevrstan, poseban 222
61 Da li je perspektiva226 prikaza istina ili je to laž? Renesansna koncepcija istine je intonirana individualizmom i subjektivizmom.Ono što je ljuto kritikovao Platon. Renesansa je poslednja epoha gde imate velikane umetnike, nauke i filozofe. To je kasnije otišlo u potpuno dva različita pravca. Ipak u renesansi umetnike još uvek zovu nadimcima Donatelo227 (deminutiv od imena Donato) ili Botičeli228 i to je bio u tom trenutku izraz društvenog nipodoštavanja. Bihejvoralna tehnika ili tehnika ponašanja koja je obeležila epohu renesanse i kojaj e dobila jedan fil. nivo u renesansi je SPREZZATURA229.Nju je iznedrio Baltazare Kastiljano230 u knjizi "Dvoranin".U njoj se iskristalisala ta bihejvioralna tehnika. Zahtev tada modernom čoveku da se ponaša u svakoj prilici nonšalantno, sa lakoćom (con gratzia) i da ostavlja utisak da sve što radi radi sa lakoćom.Nikakva senka napora ne sme da se vidi. To je jedna tehnika koja je beskrajno estetizovana, artificijalna i vi stalno morate da se ponašate kao da vam je sve što radite strahovito lako.Podrazumeva navežbanost i nisu dozvoljene improvizacije. Umetnici treba da otkriju zakone kojih se priroda držala stvarajući Leone Batista Alberti231
Leon Battista Alberti Palata Rucellai
Leon Battista Alberti Crkva S. Francesco
Leon Battista Alberti Crkva S. Andrea
Leon Battista Alberti je pree Leonarda utemeljio je ideal svestrana čovjeka - uomo universale232. 226
Perspektiva od Djota do Manea podrazumea jednog posmatrača, u jednom trenutku iz jednog ugla.Pikaso se približava egipatskom modelu i Platonovoj koncepciji. 227 Donato di Niccolò di Betto Bardi (deminutiv od imena Donato je Donatelo) (c. 1386 - 1466) 228 Botičeli se stvarno zvao Alessandro di Mariano di Vanni Filipepi, poznat je širokim masama kao Sandro Botticelli ili Il Botticello "Malo bure" ili "Burence" ; (c. 1445 – 1510) 229 čita se Sprecatura 230 Baldassare Castiglione (Castico kod Mantue, 6. prosinca 1478. - Toledo, 7. veljače 1529.), talijanski državnik i književnik.Humanističku obrazovanje stekao je u Milanu. Obavljao je diplomatske i vojne zadatke za feudalne vladare kojima je služio, a bio je i papinski nuncij u Madridu. Pisao je latinske stihove, talijanska pisma, pjesme. Glavno djelo mu je "Dvoranin", rasprava u dijalozima u kojima se razlažu shvaćanja o savršenom liku renesansnog gospodara. 231 Leon Battista Alberti (Genova, 1404. - Rim, 1472.), italijanski humanist, pesnik, slikar, skulptor, graditelj, pravnik i matematičar.Koristi mimezis kao princip probijanja u natura naturans.
62 Alberti smatra da je mimezis otkrivanje zakona kojih se priroda držala i da umetnik treba da prodre u principe kako je priroda stvarala. Umetnik, po Albertiju, nema slobodu stvaralašta nego njegovim postupcima upravlja nužnost.Baš zato što ima obavezu da udje u zakonitosti prirode i da otkrije naturu naturans.Onda on radi onako kako mora, a ne onako kako bi hteo. Umetnik je čovek koji stvara po zakonima nužnosti, a ne slobode. Lepota je sila koja um ili čula233 priziva i opčinjava. Marcilio Ficino234 Lepo je jedini pojam, koji kod Platona, prohodi od čulnog do umnog. Sama draž vrline, oblika ili glasa koji duše preko pogleda ili sluha k sebi prioziva i opčinjava najispravnje se naziva lepim. Marcilio Ficino To je Fićinovo odredjenje lepote gde on želi da bude platoničar.Ipak koncepcija duše je drugačija nego kod Platona. U srednjom veku i renesansi je interesantan status Aristotela.Njegov autoritet je bio neverovatan i sve do epohe renesanse on je bio autoritet i u filozofiji i u nauci.Za to je bio zaslužan Toma Akvinski (strana 53.) Njegova filozofija je temelj koncepcije nauke u srednjem veku.Ono što se desilo u renesansi je rušenje Aristotelove filozofije. Aristotel biva bačen u zapećak kao filozof, ali gomila Grka beži od Turaka na zapad.Nose sa sobom vredne rukopise i tako prvi put postaju dostupni originalni Platonovi i Arestotelovi rukopisi.Stigla je prvi put "Poetika" i Platonovi dijalozi. Poetika izaziva potpunu euforiju.Aristotel je umro kao filozof u prostoru nauke i metafizike, ali je zaživeo neverovatno kao teoretičar umetnosti. Sav taj talas mržnje prema njemu i njegovim stavovima treba tumačiti kao obračun sa autoriteto kao takvim. Renesansa je inače epoha koja pokušava da raskrsti sa autoritetima. Svi učeni ljudi, svi humanisti u renesansi osećaju potrebu da se odrede negde prema problemu mimezisa i to na dva načina: Podražavanje kao podražavanje antičkih uzora u umetnosti.Da li raditi kao velikani ili biti svoj? To je velika dilema u renesansi. Mimezis kao podražavanje prirode Jedan segment humanističkog obrazovanja je uzeo površan vid pukog kopiranja antike.
232
Renesansni čovjek, koji se nazivaju Univerzalni čovjek, Talijanski Uomo Universale, ideal koji se razvio u renesansnoj Italiji od pojma izražene po jednog od svojih većina ostvaren predstavnika, Leon Battista Alberti (1404-1472), 233 I um i čula – bitan segment platonizma 234 Marcilio Ficino (lat. Marsilius Ficinus) (Figline Valdarno, 1433. - Careggi, kraj Firence, 1499.), italijanski svećenik, liječnik, filozof, astrolog i humanist.Prijevodima Platona i drugih klasičnih grčkih autora pridonio je poznavanju grčke filozofije u renesansnoj Italiji i ostatku Europe
63 Da bi dokazali da ste obrazovani vi biste napisali pesmu kao Horacije i nikako drugačije.To je negativan tok koje je uzelo humanističko obrazovanje, a u retorici da se kopira Ciceron. Postoji grupa humanista koja se protivi kopiranju antike.To su inače bili i članovi novoplatoničke akademije u Firenci. (Andjelo Lambrodjini Policijano235 i Grof Djovani Piko de la Mirandola) Ne možete dobro trčati ako stavljate svoje noge u tragove tudjih stopa. Ne možete biti ni dobar pesnik ako podražavatae i počinje da se ističe originalnost kao vrednost. Andjelo Lambrodjini Policijano Na pitanje: Šta je umetnost? Kako objasniti umetnost? počinju da se konstituišu dva tabora: 1. Tabor hedonista ( misle da je zadovoljstvo suština umetnosti i njena krajnja svrha) 2. Tabor moralista ( misle da je cilj i funkcija umetnosti moralna pouka i da ako je nema umetnost nema svrhu ) U estetici imate dva pristupa: Heteronomiju236 - umetničko delo se gleda kao sredstvo za neku drugu svrhu Autonomiju237 - umetnost je sama sebi svrha Vinćenco Madji Najizrazitiji moralista u tom trenutku.Kamen temeljac moralizma u renesansi. Nemoguće je da je cilj tragedije očišćenje od afekata sažaljenja i straha.Da je tako u tom slučaju bi tragedija pripremala ljude za zločin. Vinćenco Madji On smatra da bi trebalo da se očistimo od svih drugih afekata da bismo spremili dušu za uzdizanje do vrline. Lodoviko Kastelvetro238 Poezija239 ima za cilj samo da zabavi i osveži dušu.To uživanje nije sredstvo 235
Polcijano je bilo brdo ispod kojeg se rodio Andjelo Lambrodjini heteronomija (gr. zakon) 1. zavisnost od tuđih zakona; 2. fil. nesamostalnost čovečjeg razuma i volje; odredjeno nečim drugim 237 autonomija – odredjeno sobom 238 Lodovico Castelvetro (ca. 1505 - 1571) bio je važna figura u razvoju neo-klasicizma, osobito u drami. Njegovo čitanje Aristotela je dovelo do rasprostranjenog usvajanja pravila o jedinstvu mesta, vremena i radnje .Njegov poetica d'Aristotele vulgarizzata e sposita je bila najpoznatiji italijanski renesansni komentar na Aristotelovu poetiku. Imao je problema sa Crkvom. Proglašen je za jeretika u 1557 i živeo je u progonstvu do kraja života. 239 Govori se o poeziji, ali se generalno misli na umetnost. 236
64 za neku drugu svrhu. Vrlinu i pouku. Lodoviko Kastelvetro Pesnik mora da stvara novo.Nešto sasvim izvorno i potpuno različitog od onoga što je do tada uradjeno. Lodoviko Kastelvetro On je jedan od ljudi koji su utemeljili i kategoriju originalnosti. Djirolo Mofrakastoro 240 Djirolo Mofrakastoro je iz Verone.Potiče iz porodice u kojoj su svi bili lekari i filozofi. On odbacuje i hedonističku i moralističku varijantu, jer smatra da to nije bitno. Misija pesnika je sveta.Njegova funkcija nije samo da zabavi i pouči nego da pomoću mimezisa prenese božansku harmoniju u ovaj svet. Djirolo Mofrakastoro Pesnik podražava opštu zamisao241 i daje nam stvari onakve kakve bi trebale da budu, a ne onakve kakve empirijski jesu. Djirolo Mofrakastoro Leonardo kada prikazuje lepu ženu on prikazuje paradigmu majke.To je nešto što je Frakastoro ponudio svojom teorijom. Julius Ćezare Skaliđero242 Razume Aristotelov pojam mimezis puko platonički i misli da to ne može da bude neko bitno odredjenje.Podržava Aristotela, ali mu mimezis kao pojam deluje besmisleno.Po njemu mimezis ne može biti suština poezije jer je pesnik mnogo značajniji. Misli da je pesnik ALTER DEUS243 koji daje lepšu sliku i postojećeg i nepostojećeg. Za pesnika nije bitan sadržaj nego forma. Da je Herodotova istorija napisana u stihovima to bi bilo pesničko delo. Julius Ćezare Skaliđero Pojam forme je opširna tema.Kod Skalidjera je data dosta jeftino. Bolje je podražavati Vergilija nego prirodu. Julius Ćezare Skaliđero 240
Po mišljenju prof Draškić najbolji estetičar renesanse. Platonov ejdos 242 Julius Ćezare Skaliđero (23. април 1484 - 21. октобар 1558) је италијански научник и лекар највећи део своје каријере пробео је у Француској. Користио је открића и достигнућа ренесансног хуманизма да би бранио Аристотела. 243 Drugi Bog. 241
65
Stanje u kojem umetnik stvara je nazvao Trezno pijanstvo. Misli da je katarza reč koja u poetici ničemu ne služi. Pjetro Aretino244 Pjetro Aretino besni protiv pukog učenaštva.Ormana punih knjiga.Sličan je futuristima245. Smatra da pravila u književnosti ne postoje. Ima tezu da se poezija radja iz prirodne živahnosti na osnovu poznavanja samih stvari. Jedan od najvećih protivnika Mikelandjelovog "Strašnog suda" je bio Pjetro Aretino.
Strašni sud Mikelandjelo On je bio uz klerikalne krugove koji su tvrdili da duše ne mogu biti na strašnom sudu gole.Posle im je Mikelandjelov učenik nacrtao velove i italijani su ga prozvali "Gaćaš" ili "Čakširaš". Frančesko Patricija alias Franjo Petrić246
244
Pietro Aretino (Arezzo, 1492. - Venecija, 1556.), talijanski književnik.Proslavio se kao pisac duhovitih, raskalašenih komedija, šokantnim dijalozima i razmatranjima o neobuzdanu renesansnom životu dvora, bordela, samostana i ulice, a ponajviše oštrim pamfletima uperenim protiv moćnika. Pisao je po narudžbi, za honorar, nemilosrdno nasrčući na pokazana protivnika. Kao preteča modernog novinarstva, nametnuo se javnosti lecima i satirama, cinično ucjenjujući i besramno laskajući. Pape, moćnici i najbolji umjetnici plaćali su njegovo pero. Ariosto ga je nazvao "bičem vladara", a sam je izjavljivao kako se s perom i listom papira ruga cijelom svemiru.Ostavio je šest knjiga pisama, satirične pjesme, opscene dijaloge kakvi su na primjer “Razgovori”, u kojima iskusna kurtizana poučava mladu rimsku prostitutku, zatim komedije “Dvorski posli”, ”Dvorski maršal”, ”Licemjer”, ”Talanta”, “Filozof” i jednu tragediju. Aretino je pisao mnogo, ali mu gotovo sva djela imaju prigodan karakter i neposredan praktičan cilj 245 Futurizam je kulturni pokret nastao početkom 20. veka u Italiji, a stekao je poklonike i u drugim zemljama, naročito u Rusiji.Svoje područje interesa i djelovanja futuristi nisu ograničili samo na književnost, slikarstvo i kiparstvo, nego su istraživali i druge vidove umetnosti, pozorište, muziku, arhitekturu, ples, fotografiju, film, čak i gastronomiju, a domišljali su se i posve novima: godine 1921. objavljen je Manifest taktilizma, umjetnosti opipa. 246 Franjo Petrić (također u varijantama Franjo Petrić, Petriš, Petris, Petričević, Petrišević; lat. Franciscus Patricius, tal. Francesco Patrizi da Cherso), (Cres, 25. travnja 1529. - Rim, 6. veljače 1597.), hrvatski filozof, polihistor, humanist i učenjak.
66 On je bio student u Padovi.Bio je zarobljen i jedno vreme je veslao na Galiji.na kraju je završio kao profesor u Ferari. On je veliki kritičar Aristotelove "Poetike". Po Petriću je pesništvo dar i ne može se naučiti. Više od 900 godina od radjanja poezije u Grčkoj rodila se misao o njoj.Kako je onda Homer mogao pevati na osnovu naučenog i na osnovu veštine? Franjo Petrić Poezija je stvaranje onog što prethodno nije postojalo247. Franjo Petrić Djordano Bruno Djordano Bruno (Nola, siječanj 1548. - Rim, 1600). Italijanski renesansni filozof, materijalist i dominikanac rođen u mjestu Nola. U dobi od šesnaest godina, 1565 ulazi u dominikanski red, gdje se posvetio studiranju teologije Svetog Tome Akvinskog i aristotelove filozofije. Iste godine mjenja ime Filippo u Djordano. Zbog "glasnih misli" od kojih neke bijaše o heliocentrizmu, beskraju svemira i strukturi atoma, g. 1566 mladog Djordano imna problema sa inkvizicijom Katoličke crkve. Osumnjičen zbog jeresi, napušta samostan Minerva u Rimu i petnaestak godina luta po Evropi. Predaje u Veneciji, Ženevi, Toulouseu, Parizu, Londonu, Oxfordu, Wiesbadenu, Wittenbergu, Frankfurtu, Pragu. Ponovo dolazi u Veneciju (1591.) na poziv patricija Monceniga, koja ga denuncira Papinskoj inkviziciji, koja ga hapsi i 1593. dovodi u Rim, gdje ostaje pod istragom sedam godina, biva osuđen na smrt i kao jeretik spaljen na trgu Campo de' Fiori 1600. godine. I on je protivnik knjiških moljaca i onih koji slepo prate aristotelova pravila. Aksiologija, 3 Alexander Gottlieb Baumgartner, 1 ALKESTIDA, 19 ALTER DEUS, 66 Andjelo Lambrodjini Policijano, Grof Djovani Piko de la Mirandola, 59 apate, 8, 37, 53, 61 Aristotel, 1, 4, 8, 11, 12, 17, 21, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 37, 46, 48, 56, 64 Ataraksija, 36 Aurelija Avgustina, 45, 48 Aurelije Augustin, 45, 48, 50, 51, 52, 53 Bauhaus, 12 Benedeto Kroče, 2, 41 Biće, 3 Bijstvujuće, 3 247
Ontološka funkcija poezije
Boetije ili Boecije, 50 Ciceron, 35, 37, 41, 43, 65 Damon i Fintija, 5 Danko Grlić, 1 Deizam, 38 Demokrit, 38 Dion Hrizostom, 41 Djirolo Mofrakastoro, 66 Djordano Bruno, 68 dokse, 16 Doručak na travi, 62 Džon Lok, 22 Ejdos, 16 entimem, 31 epagoge, 12 Epiktet, 35 Epikur, 34, 37, 38
67 Epistemologija, 3 Ernesto Grasi, 1 Etika, 3 euritmija, 29 Filostrat, 34 Fizis, 10, 15 Franjo Petrić, 68 Futurizam, 67 Galileo Galilej, 57 Gnoseologija, 3 Gorgija, 1, 6, 8, 9 Gorgija iz Leontina, 8 Gvido Morpurgo Taljabue, 1 harmonia, 6 Hartman, 2, 39, 53 Hegel, 2, 6, 10, 48, 51 HETERE, 4 Hipija, 10 Hipija iz Elide, 10 homeopatija, 32 Homer, 6, 14, 34, 68 Hrizip, 35 Ikonoborstvo, 54 Isokrat, 8 Jan van Ajk, 34 Julius Ćezare Skaliđero, 32, 66, 67 kalakagtije, 13 Kalikle, 10 Kalistrat, 34 Kant, 2, 36 Katarina Everet Gilbert i Helmut Kun, 1 katarza, 32 Kiničari, 14 Kirenjani, 15 Kopernik, 57 Kosmopolitizam, 36 Ksantipu, 10 Ksenofonta, 11, 13 Leon Battista Alberti, 63, 64 Leonardo da Vinči, 58, 61, 62 Leone Batista Alberti, 63 Lesing, 1, 33, 41 Leukip, 37 Lisip, 29, 34, 39, 40, 41 Lodoviko Kastelvetro, 65 Lukijan, 34
Majeutika, 12 Makijaveli, 24 Marko Aurelije, 35 Marsilijo Fićino, 59, 60 Metafizika, 3, 18, 26 Metempsihoza, 22, 46 Metenpsihoza, 5 Mikelandjelo, 29, 55, 58, 59, 60, 67 mimezis, 16, 20, 29, 30, 34, 37, 53, 62, 63, 64, 65, 66 Mit o pećini, 18 monade, 5 Natura naturans, 29, 61, 62 Natura naturata, 29, 47, 61 Neoplatonička akdemija u Firenci, 59 noezisa, 16 Nomos, 10, 15 Paradigma, 17, 29 Parmedjanino, 60 Parmenid, 16 Pausanija, 34 Peito, 8 Piron, 38 Pitagora, 4, 21 Pjetro Aretino, 67 Platon, 1, 5, 6, 7, 8, 10, 11, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 31, 46, 47, 58, 63 PLATON, 15 Plinije Stariji, 39 Plotin, 27, 29, 43, 44, 45, 46, 47, 58 Plutarh, 42, 43 Pohvala Heleni, 1, 8, 9 Poliklet, 29 PORNE, 4 Prepon ( lat. Decorum), 12 Protagora, 6, 7, 8 Pseudo Longin, 43 Pseudo-Dionisiјe Areopagit, 50 Relativizam, 7 Renesansa, 57 sedam mudraca, 2 Šeling, 46 Seneka, 35, 36 Šiler, 33 simetria, 6
68 Sir Thomas More, 22 sofisti, 6, 38 SOKRAT, 6, 10, 14 Spinoza, 36 SPREZZATURA, 63 sukob PSIHE i SOMA, 5 Sv. Toma Akvinski, 55 teodiceja, 23 Teofrast, 39
Tertulijan, 48, 52 Toma Akvinski, 49, 53, 55, 56, 57, 64 Tragedija, 8, 32 Trezno pijanstvo, 67 Vasilije iz Cezareje, 49 Vinćenco Madji, 65 Vladislav Tatrikijevič, 1 Zenon, 16, 17, 18, 35 Zopir, 13
