1. Baumgarte Baumgartenovo novo određenj određenje e estetike estetike
Svaka saznajna disciplina zavisi od dve epistemološke epistemološke pretpostavke: 1. Mora fiksirati predmet svog istraživanja istraživanja da bi ga odredila kao autonoman i nezavisan predmet; 2. Mora pronai odgovarajuu metodu koja je u stanju da obezbedi tu autonomnost. !o je metodi"ko zasnivanje discipline koje omoguuje saznajnoj disciplini da razgrani"i svoj predmet od drugi# disciplina. Svaka nauka ima pravo da odredi predmet svog istraživanja ali$ pri tom$ mora dokazati da njen predmet postoji %ili ga pokazati&. 'esta su osporavanja estetike kao postojee discipline jer$ prema nekima$ ima nepostojei predmet ( umetnost; nije mogue dokazati da postoje estetska iskustva koja bi bila zajedni"ka svim vrednim umetni"kim delima. !ermin poti"e od gr"ke re"i aist#esis koja zna"i oset$ senzacija$ "ulno opažanje. )rci su upotrebljavali re" aiest#esis da bi ozna"ili senzaciju koja je istovremeno opažanje i proces saznanja. *e" estetika u izvornom obliku zna"i oseajnost u dvostrukom smislu$ u smislu "ulnog opažanja %perceptio& i oseajnog aspekta naše afektivnosti. +leksandar )otlib ,aumgarten$ -ajbnicov -ajbnicov u"enik$ prvi je upotrebio izraz izraz estetika u smislu filozofske discipline$ discipline$ najpre u magist magistar arsko skojj tezi tezi .ilozofske meditacije o nekim aspektima pesni"kog dela 1/0.$ a zatim u svom velikom delu 2stetika $ "iji je prvi deo objavljen 1/3.$ a drugi 1/4. ,aumga ,aumgarte rtenn polazi polazi od tradic tradicion ionaln alnee razlik razlikee izme5u izme5u aiest# aiest#eta eta kao "inje "injenic nicaa oseaj oseajnos nostiti i noeta noeta kao "injen "injenica ica inteligencije. +iest#eta se spoznaju "ulnim opažanjem$ a noeta višom saznajnom moi$ umom ili razumom. 6vu razliku koristi u lajbnicovskoj perspektivi. -ajbnic je razlikovao metafizi"ku realnost du#ovnog sveta od fenomenalne realnosti koja se pojavljuje "ulima. 7spravlja -okovu tezu 8ne postoji ništa u razumu što pret#odno nije bilo u "ulima9 sa dopunom 8osim samog razuma9. razuma9. jegova jegova teorija po"iva po"iva na racionalni racionalnim m pretpostavkam pretpostavkama$ a$ ali ne pori"e pori"e zna"aj "ulnog i individualnog. 'ulno saznanje je niže od logi"nog. 6vim uzdizanjem opažanja na rang du#ovnosti$ on otvara mogunost za ogransko povezivanje "ulnog i pojmovnog. jegova koncepcija je bila dosta složena te ga savremenici nisu razumeli. !u e pomoi filozofija ristijana
a bi se njima upravljalo neop#odne su dve filozofske nauke: logika i prakti"na filozofija. 'itavu filozofiju deli na teorijsku i prakti"nu. !eorijska filozofija u"i o tome šta se može spoznati$ a prakti"na "emu treba težiti i šta izbegavati. ?nutar teorijske filozofije možemo spoznati dušu$ svet i ,oga pa se ona deli na tri discipline: psi#ologiju$ kosmologiju@fiziku$ teologiju. od svake možemo razlikovati prakti"nu i teorijsku stranu. akon prou"avanja ove tri discipline ostaje još nešto neobu#vaeno$ izvesna svojstva koja pripadaju biu$ i predmet su ontologije. Sve tri discpline zajedno sa ontologijom
teorije "ulnog opažanja&. ,aumgarten odvaja estetiku od logike$ ona postoji pored logike jer im se ne poklapaju sistematska središta$ niti se podudaraju nji#ova podru"ja istraživanja. stetika se bavi nižom sposobnošu spoznaje$ logica facultatis cognoscitivae inferioris. 6na ne može da se takmi"i sa razumom$ ali daje saznanje koje je analogno razumskom saznanju. stetika ispituje "ulno spoznaju koja može dovesti do razuma. 6tkriva zakone "ulne spoznaje da bi i# u"inila normama umetni"kog stvaranja$ ispituje niže saznajne moi i upravlja nji#ovu aktivnost na stvaranje i prosu5ivanje lepote i umetnosti. stetika je deo gnoseologije$ tj.niže gnoseologije. 6na je mla5a sestra logike . >efinicija iz Meditacija : 8>efinicija ve postoji$ i lako je sada izmisliti naziv za njen predmet$ jer su još gr"ki filofozi i crkveni oci uvek pomno isticali razliku izme5u estetskog i noetskog; pri tom je dovoljno jasno da se kod nji# estetsko ne svodi samo na "ulno opažanje$ jer se i ono što je u odsustvu "ulno saznato$ kao što su fikcije$ po"astvuje tim imenom. >akle$ noetsko$ ono što podleže višoj saznajnoj sposobnosti$ predmet je logike$ a estetsko "ulne spoznaje ili estetike.9 ,aumgartenova zasluga je u filozofskom zasnivanju estetike$ a njegov najvei doprinos filozofiji je u njegovom razumevanju i obrazloženju izvornog smisla "ulnosti u njenom prvobitnom zna"enju koje je imala gr"ka re" aiest#esis. stetsko iskustvo ,aumgarten ne svodi na umetni"ko$ niti estetiku na filozofiju umetnosti. Sfera estetskog obu#vata "ulni i oseajni život "oveka$ umetnost je samo jedan deo. ?metnost je jedan oblik "ulnog saznanja i to njegov savršeni oblik %perfectio cognitionis sensitivae&. 6vo savršenstvo "ulne spoznaje pruža zadovoljstvo ljudima. !o je lepota. ontradikcija: kako "ulna spoznaja može biti savršena kad je ona u okviru racionalizma po definiciji odre5ena kao mutna i zbrkanaC ,aumgarten novu disciplinu naziva estetikom zato što lepotu s#vata kao svojstvo predmeta koji se opažaju "ulima$ a ideju lepog svodi na konfuzno opažanje$ tj. oseanje. akle$ savršenstvo može biti s#vaeno samo poput razuma$ ono izmi"e "ulima. Stoga lepo mora biti takvo savršenostvo da ga "ula mogu opažati$ na jedan konfuzan i nejasan na"in. Ma5utim$ ,aumgarten dozvoljava mogunost "ulnog savršenstva$ koje može biti univerzalno pri#vaeno. ontradikcija: ne može biti "ulnog savršenstva pošto "ula nisu u stanju da s#vate ideju. ,aumgarten je naslutio nešto od prave prirode lepog kad je preoznao da se ono sastoji od dva elementa kombinovana u jednom odnosu koga razum ne može s#vatiti$ pa zato za#teva pomo "ula. !ime je prokr"io put dubljim i ta"nijim teorijama koje su došle kasnije.
7deje su ve"ni i nepromenljivi uzroci pojavni# stvari; sve pojavne stvari imaju neko svoje svojstvo po tome što u"estvuju u ideji tog svojstva$ koja je prisutna u pojavnim stvarima$ kao uzrok u svojoj posledici 'ulne stvari su promenljive i propadljive$ a ideje su ve"ne i nepromenljive i nalaze se u odnosu na pojedina"ne stvari kao jedno u odnosu na mnoštvo *azlika izme5u lepog predmeta i samog lepog koje je nepromenljivo i ve"no ( ontološki i pojmovno lepo 6dredbe ideje koje je karakterišu u njenom biu: 1. 6na je prvo
2. 0. D. .
6na je ve"na 6na je nedeljiva 6na je nepomešana 6na je celovita i nepromenljiva
-epe stvari postoje samo svojim u"estvovanjem u ideji lepog >a bismo razumeli odakle ideja dolazi$ potrebno je osvrnuti se na Blatonovu teoriju ideja koja je "vrsto povezana sa njegovim kriti"kim pristupom prema umetnosti; za razliku od +ristotelovog uverenja da su ideje nerazdvojne od stvari i sadržane u njima$ Blaton veruje u postojanje nat"ulnog sveta koji se može do#vatiti samo mišljenjem; Blaton veruje u ideju kao suštinu stvari koja baca svoj odraz u "ulni svet; ti odrazi idealni# suština su sve što znamo Blaton ukazuje na to da postoje nivoi stvarnosti: svet ideja nalazi se na vr#u$ ispod njega je svet zajedni"kog iskustva$ a na samom dnu leži svet umetnosti >akle$ za njega je svet umetni"kog stvaralaštva nešto još niže vrednosti od "ulnog sveta %8obrog@ontos$ na kojoj duša treba da se uspinje; ono je izvor apsolutne vrline; u ovoj unutrašnjoj #ijerar#iji "ulna lepota nalazi se na samom dnu$ a iznad nje se nalaze forme$ proizvodi umetnosti ajviša je ideja dobra; ispod nje su ideje istine$ znanja$ lepote$ pravde$ vrline Mi možemo da saznajemo svet ideja zato što su se sve ideje ve uro5enje u našoj duši; Blaton smatra da se kroz proces u"enja polako 8priseamoE ideja kpje postoje u našoj duši FBlatonova kritika mimeti"kog pesništva 3. Platonova kritika mimetičkog pesništva
Blaton govori o svom vi5enju umetnosti izme5u ostalog i u dijalozima 7jon i >ržava$ u prvom se bavi pre svega pesni"kom veštinom i njenom te#ni"kom stranom$ te$ kao ni u prvim poglavljima >ržave platon još nema toliko oštar stav prema umetnosti 6n zamera Besnicima$ pre svega Gomeru to što: 1. 6 bogovima govore loše$ antgropomorfiziraju i# 2. Brikazuju Gad i time slave borbeni moral ratnika 0. ? tragedijama prikazuju kako pravedni ljudi stradaju a to je moralno nepri#vatljivo Blaton redukuje dozvoljene pesni"ke vrste na #imne$ po#valne pesme i ode jer one veli"aju osobine i dela bogova i junaka; u H knjizi >ržave$ Blaton zauzima mnogo radikalniji stav i za#teva da pesnici budu proterani iz idealne države$ svestan pogubnog uticaja umetnosti na mlade Aa razliku od +ristotela$ Blaton govori o umetnosti ne sa ciljem da je objasni$ ve je koristi kao povod za kritiku; posmatrajui umetnost s obzirom na pojam mimesisa %podražavanje&$ njegov interes za umetnost je$ pre svega$ pedagoški i moralni; umetnost štetno uti"e na mlade i prema tome može razoriti "vrste temelje idealne države Blaton ne vidi bezinteresni karakter umetnosti i u njoj maštu i umetni"ku slobodu; fokusirajui se na vaspitno=moralni aspekt umetnosti$ za njega je ona puko fotografisanje$ preslikavanje Blaton kritikuje umetnost sa tri aspekta: 1. 6ntološki aspekt ( može se rei da Blaton ovde razlikuje tri nivoa postojanja$ u smislu koliko bia je prisutno u postojeim stvarima; u tom pogledu svet ideja je na aksiološki najvišem nivou; ideje su ve"ne$ apsolutne i
nepromenljive forme i uzori svega što postoji; na sledeem stupnju su konkretni predmeti u prostoru i vremenu$ ali su oni samo odrazi ve"ni# ideja; na kraju$ na najnižem stupnju i sa najmanjom vrednošu nalazi se umetnost kao odraz konkretne stvari i podražavanje podražvanja; sve vreme Blaton posmatra umetni"ko stvaranje u kontekstu mimesisa i vrednuje ga negativno; Blaton za primer uzima krevet; ideju kreveta kao ve"nu formu stvorio je bog i ona važi za sve krevete ikada stvorene$ najopštija je; krevet kao predmet stvorio je zanatlija$ ali u kontekstu mimesisa ( podražavajui njegovu ideju; ipak on je opipljiv i oko njega se može obii i videti sa svi# strana; za razliku od njega$ krevet koji je slikar naslikao popdražavajui konkretan predmet$ može se videti iz samo jednog ugla i zato je slika senka senke i trea od istine$ aksiološki na najnižem stupnju kod Blatona 2. pistemološki aspekt ( Blaton deli sve umetnosti na: mimeti"ku@reproduktivnu$ npr. slikarstvo$ poeti"ku@produktivnu$ npr. ar#itektura$ #remati"ku@upotrebnu$ zanati; u desetoj knjizi Sokrat se pita ko bolje poznaje uzde ili 5em ( slikar$ kova" koji i# proizvodi ili konjanik koji i# koristi; zaklju"uje da slikar ima najmanje znanja o stvari jer samo podražava ono što vidi$ ali "ak i# ni proivo5a" ne poznaje onoliko koliko onaj ko i# koristi 0. Bsi#ološki@afektivni aspekt ( Blaton uo"ava dva dela duše: razumni@umni ( logistikon i nerazumski; umetnost uti"e upravo na ovaj nerazumski deo duše koji u sebi nema protivlek za njeno štetno delvoanje; Blaton smatra da poezija može pokvariti i one koji su ja"i i bolji od drugi#
4. Platonovo razumevanje lepog
Gipija vei$ rani Blatonov dijalog$ jedno je od prvi# zapadni# svedo"anstava o tematici lepote. Smatra se da je u njemu u malome odre5en sveukupni diskurs za razmatranje lepog sve do 1I.veka. starogr"ki pojam lepote znatno je širi od pojma lepog u savremenom smislu$ povezan je sa eti"kim i istinitim. )lavni likovi dijaloga su Sokrat i Gipija$ a metod koji Blaton koristi je dijalekti"ko ispitivanje. Sokratov metod = sagorovnika dii iznad "ulni# stvari i dovesti ga do sagledavanja sveta ideja. 6vo je #eurisit"ki dijalog jer otkriva. Bredmet "itavog dijaloga je raspravo o tome šta zna"i biti lep$ gr".kalos. me5utim$ i Sokrat i Gipija izbegavaju da govore o lepom u esteti"kim kategorijama$ ve ga povezuju sa onim što je dobro$ #vale vredno$ gr".agatos. 6no u "emu se razlikuju dva sagovornika jesu na"ini na koje oni pokušavaju da ozna"e nešto kao lepo; argumentacija im je sasvim razli"tita. Gipija posmatra lepo u odre5enom kontekstu$ on na pojedina"nom primeru može da tvrdi da li je nešto lepo ili nije i da to obrazloži; stoga njegova definicije možemo nazvati katalogijzacijom. S druge strane$ Sokrat pokušava da izoluje sam termin lepote$ i odredi ga kao pojam; kada se pita šta je lepota samo po sebiC$ Sokrat zapravo želi da da njenu definiciju. Gipija prvi po"inje i kaže: 1. -epo je lepa devojka ( ovom definicijom Gipija uo"ava lepotu pojedina"ne stvari; ovo je jedan razumski zaklju"ak$ sa najmanjom spekulacijom u odnosu na ostale definicije; Gipija misli da ova definicija ima težinu jer se poziva na konvenciju argumentom svi tako misle; Sokrat e dati kontraargument i rei da lepi mogu biti isto tako i lonac$ kobila$ lira; o"igledno je da su Gipijini primeri relativni i zavisni od situacije; u pitanju je B*SB!7<7S!7'7 pogled na lepo ( nekome je nešto lepo u odre5enoj situaciji$ nekome nije; ovde se tako5e uvodi i momenat stepenovanja lepote %kada se Sokrat pozove na jedan Geraklitov fragment&: i najlepši majmun ružniji je od "oveka$ i najlepši "ovek ružniji je od bogova 2. -epo je zlato ( u ovoj definiciji nalazimo onaj anti"ki spoj lepog i dobrog@vrednog; Gipijin argument je da "emu god zlato pridodamo$ ono poveava njegovu vrednost; Sokrat ipak opet realtivizuje stvari govorei da nije za sve predmete zgodno da budu od zlata; neki se bolje izra5uju u slonova"i$ drvetu.. a ovom mestu u dijalogu Gipija iznosi i tezu da je lepo ono što ne"emu prili"i$ ali tu ideju dalje ne razra5uje. ? ovom primeru$ zlato se javlja kao simbol izvesne opštosti$ a Sokrat odbacuje mogunost opšteg primera; iz definicije lepog isklju"uje materiju. 0. -epo je lepo@pristojno proveden život ( za anti"kog )rka$ pristojan život zna"io je "astan život$ proveden u relativnom blagostanju$ u"estvovati u politi"kom životu polisa i biti ugledan; budui i sam )rk$ Gipija smatra ovu tezu neoborivom; sokrat e naravno i nju oboriti ( za primer uzima +#ila koji je radije poginuo nego tako
D. .
J. /.
proveo život; Sokrat teži opštosti i njegove odgovore karakteriše spekulativnost. *ei da je nešto lepo zna"i nai uzrok lepi# stvari; mi znamo nešto ako mu znamo uzrok i poreklo. -epo je ono što je uvek i svuda lepo. -epo je ono što je primereno@što prili"i ( gr".to prepon; Sokrat uvodi u dijalog jednu distinkciju koja je tako karakteristi"na za )rke: izgledati lepo i biti lep; )rci prave tu razliku izme5u privida i bia; za nas ova razlika možda nema težinu jer je naš pojam lepote mnogo uži od starogr"kog. 6bojica se odri"u ove definicije. -epo je ono što je korisno ( gr".#resimon; stvari su lepe ako ispunjavaju svoju funkciju i na taj na"in opravdavaju svoje postojanje i dopunjuju svoje bie; Blaton ovde anticipira nešto o "emu e +ristotel govoriti kao o svrsi; moralni aspekt se opet uplie ( mnoge stvari su korisne za nešto što nije dobro$ zato se pravi distinkcija: -epo je korisno sa dobrom svr#om ( #resimon=ofelimon; ovde se vidi Blatonov filozofski stav; nešto ne može biti lepo ako nije dobro -epo je zadovoljstvo putem "ula slu#a i vida ( Sokrat u ovoj definiciji izdvaja onaj sloj zna"enja lepog koji je nama primarno od interesa i zato se ova teorija može smatrati jedinom esteti"kom u dijalogu; dijalog se završava re"enicom Sve lepo je teško.
Sokrat$ implicitno$ ima 0 principa u oblikovanju definicije lepog: 1. +ko odredimo šta je lepota$ to odre5enje mora biti univerzalno i primenjivo na svaku pojedina"nu stvar 2. -epo mora biti apsolutno lepo$ bezuslovno 0. -epota sama mora u najmanju ruku biti uzrok lepog$ ono zbog "ega su lepe stvari lepe Blatonovo odre5enje lepog mora se posmatrati u skopu njegove filozofije i naro"ito ontologije; u skladu sa njegovom filozofijom$ suština svi# stvari nalazi se u nji#ovim idejama$ koje su ve"ne$ nepromenjive i aksiološki na najvišem nivou u odnosu na pojavne stvari %edar$ >ržava$ Gipija vei& Sokrat u dijalogu Gipija vei nagoveštava svoj stav o tome da je ideja lepote stalna za razliku od pojedina"nog lepog; sve stvari imaju svoju ideju$ a Blaton izdvaja ideje >obrog$ 7stinitog i -epog kao najviše ijedna konkretna stvar ne može dostii apsolutnu vrlinu$ ako ne sadrži i druge dve Starogr"ki princip kalokagatie ( spoj dobrog i lepog !eroja lepote koju Blaton iznosi u edru naziva se još i organskom teorijom lepote; ona se odnosi pre svega na lepotu besede i govori o skladu delova kako me5u sobom$ tako i sa celinom; pravi analogiju sa živim biima i kaže da je beseda koja je krivo na"injena nalik "oveku bez glave ili ruke ? )ozbi lepota je ideja koja pret#odno iskustvu postoji u našoj svesti i zbog toga je mi prepoznajemo u predmetnim stvarima. 5. Aristotelovo određenje mimesis a
Aa razliku od Blatona koji tek uzgred pominje pitanje lepote u delovima svoji# dijaloga$ +ristotel ima delo koje je u potpunosti posveeno umetnosti. >alje$ +ristotelov pojam umetnosti je mnogo širi nego Blatonov; obojica referišu na pojam mimezisa$ ali dok je kod Blatona on kritikovan$ +ristotel daje objektivniju i slobodoumniju sliku. Aa Blatona suština stvari je u idejama$ koje su nezavisne od ovog sveta$ za +ristotela je suština stvari u njima samima; sve stvari sadrže entele#iju ( unutrašnju svr#u$ kojom teže da izrastu u svoj pojam i budu idealne$ što one u stvarnosti nikada ne mogu biti; na to mesto dolazi umetnost; "ini se da ona može bolje da artikuliše taj unutrašnji smisao nego sama priroda$ da idealizuje. ? toj napetosti te#ne=fizis$ ljudska stvaralaška delatnost može da stupi u konkurentan odnos sa prirodom. Suština umetnosti je mimezis. Sve umetnosti: ep i tragedija$ komedija i ditiramb$ i najvei deo auletike i kitaristike prikazuju podražavajui. Me5u njima postoji trostruka razlika: oni podržavaju razli"itim sredstvima %ritam$ govor$ #armonija&$ razli"ite predmete$ razli"itim na"inom. Sve zajedno podražavaju ritmom$ govorom i #armonijom %auletika i kitaristika ( #armonijom i ritmom$ umetnost igra"a ( samo ritmom$ epopeja@pesništvo ( samo govorom %nevezanim ili u metrima&; B6>*+K+<+L L B*+<6 M*7-6 BS7+ + M!+*; umetnost ditirambska i nomska$ tragedija i komedija (
služe se i ritmom i muzikom i metrom; ditirambska i nomska ( svim sredstvima u isti ma#$ tragedija i komedija ( samo delimi"no. ?metnici podražavaju ljude koji delaju %bolje ( u tragediji$ gore ( u komediji$ ili sli"ne nama&. Aa razliku od Blatona$ kod +ristotela podržavanje ne mora imati negativan uticaj. a"ini podražavanja:
pripovedanje ( preko neke li"nosti ili sam pesnik sva lica koja podražavaju vrše neku radnju %drama&.
ema mešavine kao kod Blatona. Bodražavanje je uro5enu "oveku od detinjstva. Svi ljudi oseaju zadovoljstvo kada gledaju tvorevine podražavanja. eke stvari nerado gledamo u prirodi$ ali kada su naslikane onda nam "ine zadovoljstvo$ sticanje saznanja "ini zadovoljstvo. + ako posmatra" nije ranije video naslikani predmet$ svidee mu se zbog te#nike i sl. 6seanje #armonije i ritma nam je prirodno dano. Besništvo je podeljeno prema osobinama pesnika ( #imne i enkomije su pevali oni koji su podražvali plemenite ljude$ a rugalice one koji opevaju dela loši# ljudi. omedija je podražavanje niži# karaktera$ onogo što je ružno$ a smešno je samo deo toga %greška i rugoba koja ne donosi bol&. popeja i tragedija podražavaju ozbiljne radnje$ a razlikuju se prema metru$ obliku$ pripovedanju$ dužini. !ragedija je podražavanje ozbiljne i završene radnje koja ima odre5enu veli"inu$ govorom koji je otmen i poseban za svaku vrstu u pojedinim delovima$ licima koja delaju a ne pripovedaju; a izazivanjem sažaljenja i stra#a vrši pro"išavanje takvi# afekata. *adnje imaju dva uzroka ( misli i karaktere. Bodražavanje neke radnje je pri"a %gradivo$ siže$ fabula& i "ini sastav doga5aja. !ragedija nije podražavanje ljudi ve radnje i života$ sree i nesree. >oga5aji i pri"a su cilj tragedije; bez radnje nema tragedije$ a bez karaktera se može. Besnikov zadatak je da izlaže ono što se moglo dogoditi %mogue po zakonima verovatnosti ili nužnosti&. Bostoji razlika izme5u pesnika i istori"ara. Besništvo je više filozofska i ozbiljnija stvar$ ono govori o onome što je opšte$ a istoriografija o pojedina"nom. Besnik ne mora da se vezuje za utvr5ene pri"e %može i za izmišljene&. !reba da pokaže svoju stvarala"ku snagu više u radnji nego u sti#ovima. >oga5aji izazivaju stra# i sažaljenje kad se razvijaju protiv o"ekivanja. Breokret %peripetija& je okretanje radnje protivno onome što se namerava. Složena radnja podražava doga5aje koji izazivaju stra# i sažaljenje. Sažaljenje izaziva onaj koji nezasluženo pati$ a stra# onaj ko je sli"an nama. Besništvo je za onoga ko je veoma obdaren ili strasno temperamentan. psko pesništvo je podražavanjem pripovedanjem u sti#ovima. Bri"e se vezuju za jednu$ jedinstvenu$ završnu radnju. e sme da li"i na istorijska dela %treba da prikaže radnju a ne jedno vreme; Gomer je opevao samo deo !rojanskog rata&. popeja crta duševni život$ puna je patni$ ima iste delove kao tragedija sem muzi"ki# kompozicija i pozorišnog aparata. ? epopeji može postojati više istovremeni# doga5aja. Besnik sme vrlo malo da govori %jer tada ne podražava&. !reba prikazivati$ kao i u tragedijama$ ono što je "udno$ ali i bezrazložno.
Sklop najlepše tragedije treba da bude složen$ i to takav da podražava doga5aje koji izazivaju stra# i sažaljenje. 7z toga proizilazi da "estiti ljudi ne treba pred našim o"ima da doživljavaju pad iz nesree u sreu$ jer to ne izaziva SiS; ni r5avi iz nesree u sreu$ jer je to protivno zadatku tragedije. Sažaljenje izaziva samo onaj ko nezasluženo pati$ a stra# onaj ko je nama sli"an. Brema tome$ junak tragedije je "ovek koji se ne isti"e ni vrlinom ni pravednošu i ne
pada u nesreu zbog zloe ili nevaljalsta ve zbog neke pogreške@krivice$ a to je lice koje ima ugledan život. ? redu je da tragedije imaju nesrean kraj. 'etiri na"ina izazivanja stra#a i sažaljenja. !reba da se izaziva samim sklopom radnje. e treba od tragedije o"ekivati svako uživanje$ nego samo ono koje je za nju osobito. *adnje koje izazivaju SiS moraju vršiti lica koja su me5usobno prijatelji ili neprijatelji ili ni jedno ni drugo. +ko bolne radnje nastanu me5u prijateljima ili porodicom %brat na brata$ sin na oca i sl.& ( to je gradivo koje pesnik treba da traži. 'etiri na"ina izazivanja SiS:
eko sa znanjem ne izvrši radnju %najlošija$ nedostaje pat#os& eko sa znanjem izvrši radnju 7zvršavanje u neznanju %sledi prepoznavanje koje izaziva uzbu5enje& eko namerava da izvrši radnju$ ali do5e do prepoznavanja$ pa ne izvrši
leos je vrsta bola koja se javlja u slu"aju o"igledne destruktivne ili bolne povrede koje neka osoba ne zaslužuje$ bilo da tu nepravdu predosea ili ne. ognitivna komponenta eleosa jasno se vidi iz +ristotelove definicije:pojedinac mora$ da bi osetio eleos ili pat#os$ doneti moralni sud u situaciji gde je neka osoba nepravedno izložena nekoj nesrei tj. patnji; instiktivna reakcija na tu5i bol pripisuje se osnovnoj ljudskoj sposobnosti za empatiju$ ali to nije dovoljno za oseanje eleosa; to oseanje sažaljenja je moralno$ samim tim ljudsko$ ali i karakteristi"no za bogove. -judi oseaju sažaljenje za one koji su im sli"ni$ bilo po godina$ karakteru$ naravi$ porodici; postoji i svest da nas može zadesiti isto oseanje. Sli"nost izme5u onoga ko sažaljeva i predmeta sažaljenja bazira se na principu ranjivosti i samo trenutne razlike u stepenu sree. Svr#a mimezisa u tragediji je da se postigne katarza u gledaocu; to ne bi trebalo da se postigne efektima scene ili muzike$ ve pomou poruke samog dela$ kroz oseanje eleosa i p#obosa. '. Aristotelova de"ini#ija tragedije s osvrtom na tri strukturna dela "a&ule
!ri dela pri"e su preokret$ prepoznavanje i patos. Breokret %peripetija& jeste okretanje radnje protivno onome što se namerava$ a to se vrši po verovatnosti ili nužnosti. Brepoznavanje je prelaženje iz nepoznavanja u poznavanje$ pa zatim u prijateljstvo ili u neprijateljstvo s onim licima koja su odre5ena za sreu ili nesreu. ajlepše prepoznavanje biva kad u isti ma# nastaje i preokret %kao u dipu&. Brepoznavanje može biti i prema neživom ili ma kakvom predmetu$ predmet prepoznavanje može biti i to da li neko nešto u"inio ili nije. ajvažniji je ovaj prvi na"in prepoznavanja$ kao u dipu$ jer on izaziva ili sažaljenje ili stra#. 7ma prepoznavanje gde se samo jedno lice otkriva drugom ili kada oba lica treba da se otkriju. Batos je radnja koja donosi propast ili bol ( umiranja pred o"ima gledalaca$ slu"ajevi prevelikog bola$ ranjavanja i sli"ni# stradanja. Bet na"ina prepoznavanja:
Bo znacima ( od ro5enja$ dobiveni 6na koja udesi sam pesnik ( neumetni"ki Bo seanju Bo zaklju"ivanju Bo krivom zaklju"ivanju drugog lica
ajboji su oni gde se iznena5enje razvija iz same radnje %bez znakova i grivni&. a drugo mesto dolaze ona nastala iz zaklju"ivanja. (. Aristotelovo određenje kvalitativni% delova tragedije
? tragediji se koristi otmeni govor ( onaj koji ima ritam$ #armoniju i pesmu. ako podražavanje vrši više lica koja delaju$ nužno je da scenski ukras bude sastavni deo tragedije$ zatim muzi"ka kompozicija i govor %dikcija&$ jer se tim sredstvima vrši podražavanje. *adnja ima dva uzroka: misli i karakter. Bodražavanje neke radnje jeste pri"a %gradivo$ siže$ fabula&. Bri"om zovemo sastav doga5aja$ a karakterima ono po "emu licima pripisujemo ovakve ili onakve osobine. Svaka tragedija mora imati šest sastavni# delova po kojima ona ima ovakvu ili onakvu osobinu. >va od ovi#
pripadaju sredstvima podražavanja$ jedan na"inu podražavanja$ a tri predmetima podražavanja. 6vim elementima su se poslužili svi pesnici u svim vrstama tragedije. ajvažniji je sklop doga5aja. !ragedija nije podražavanje ljudi ve podražavanje radnje i života$ sree i nesree. -ica ne delaju zato da bi podražavala karaktere$ ve radi delanja uzimaju da prikazuju i karaktere. Aato su doga5aji i pri"a cilj tragedije. ,ez radnje nema tragedije$ a bez karaktera može. Bored toga$ najvažniji delovi kojima nas tragedija osvaja su sastavni delovi pri"e: preokreti@peripetije i prepoznavanja. a drugo mesto dolaze karakteri. a tree mesto dolaze misli$ a to zna"i moi govoriti iscrpno i prikladno %u delima stariji# pesnika lica govore kao državnici$ a u delima noviji# kao besednici&. arakter je ono što izažava odre5enu volju$ ono što neko bira ili izbegava. a "etvrto mesto dolazi dikcija ( sposobnost izražavanja posredstvom re"i. Beti deo je muzi"ka kompozicija i najvažniji je ukras. Bozorišni aparat pruža zabavu$ ali je najmanje umetni"ki i najmanje bitan za pesni"ku umetnost. Ler tragedija vrši uticaj i bez javnog prikazivanja i vez glumaca; to je bitnije za režisersku umetnost. !o su$ dakle:
Bri"a @ sklop doga5aja ( tragedija je podržavanje neke završene i cele radnje koja ima izvesnu veli"inu. elo je ono što ima po"etak$ sredinu i svršetak. 6no što "ini lepotu je veli"ina i poredak. Bri"e treba da imaju odre5enu dužinu$ ali toliku da se lako pamti. Bri"a nije jedinstvena ako uzima za predmet jedno jedino lice. !ragi"ka pri"a treba da podražava jednu radnju$ i to celu. arakteri ( moraju biti dobri$ verodostojni$ realisit"ni$ dosledni$ verovatni$ prirodni ili lepši od toga@idealizovani Misli ( ono "ime se dokazuje da nešto jeste ili nije$ nešto što potvr5uje i nazna"uje opštu maksimu )ovor %dikcija& ( ekspresija karaktera kroz re"i; metafora najja"e sredstvo Muzi"ka kompozicija ( #orske pesme bi trebalo da budu integralni deo tragedije$ a ne samo interludiji Scenski aparat ( najmanje ima veze sa literaturom
