Velimir Terzic - Slom Kraljevine Jugoslavije 1941

UREDNIK

Vidak Perić

RECENZENTI

Milinko Đurović, g e n e r a l - p u k o v n i k u penziji akademik, Milorad Ehnečić a k a d e m i k . Metod Mikuž dr Vuk Vinaver

Veće naučnih i stručnih radnika Instituta za savremenu istoriju u Beogradu na svojoj sednici od 8. oktobra 1980. godine, na osnovu recenzija akademika profesora dr Metoda Mikuža i dr Vuka Vinavera, preporučilo je izdavanje ovog dela

REDAKTOR, LEKTOR I RECISTRI

OPREMA.

MILUTIN SL'SOVIC

FR.ANJO KOMERlCKl.

pukovnik u penziji

a k a d e m s k i slikar

/3-

0Z6ZS/1

VELIMIR TERZIĆ

SLOM KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1941

Uzroci i posledice poraza

i N A R O D N A KNJIGA BEOGRAD PARTIZANSKA KNJIGA LJUBLJANA - BEOGRAD POBJEDA TITOGRAD

»Idi svojim putem, a neka svet priča šta hoće« Karl Marks

PREDGOVOR

Proteklo je više od 18 godina od pojave moje knjige »Jugoslavija u aprilskom ratu 1941«. U tom periodu nastojao sam da otkrijem što više novih podataka iz postojeće literature i drugih izvora, da bi se na osnovu njih mogli svestranije sagledati glavni uzroci i posledice tako brzog sloma Kraljevine Jugoslavije u proleće 1941. godine. Pri tome sam pokušao da u najkraćim potezima iznesem neke korene poraza koji potiču još iz vremena prvog svetskog rata i njegovog završetka, kada se pristupilo realizaciji ideje o »ujedinjenju« na način koji nije odgovarao interesima i težnjama naroda u novoj zajedničkoj državi stvorenoj 1918. god. No, iako se neki koreni sloma mogu naći i u idejama i zbivanjima još ranije, ipak sam najveću pažnju poklonio unutrašnjoj i spoljnoj politici Kraljevine Jugoslavije od anšlusa 1938. godine, kada je otpočeo buran razvoj, a zatim i rasplet svetske, poglavito evropske situacije, tj. u periodu kada je državna kriza u Jugoslaviji, započeta 1918, uzimala sve šire razmere preteći opstanku zemlje. Zbog toga će čitalac zapaziti da je sam opis toka ovog kratkotrajnog rata potisnut u pozadinu, jer se iz njega ne mogu izvući neka dragocena iskustva u pogledu planiranja i izvođenja operacija, sem pouka kako ne treba raditi u budućnosti. To znači da postoji prostorni nesklad između opisa političkih događaja koji su prethodili ovom ratu i priprema za rat, s jedne, i opisa toka događaja u toku samog rata, s druge strane, jer sam smatrao da je najvažnije otkriti glavne uzroke poraza, a time i njegove posledice. Otuda i podnaslov ove knjige »Uzroci i posledice poraza«. Od plodne delatnosti Komunističke partije Jugoslavije pre rata izneo sam uglavnom ono što se odnosilo na odbranu zemlje, na rešavanje nacionalnog pitanja i unutrašnju i spoljnu politiku, kao i mere koje su protiv njene delatnosti preduzimane uglavnom od sirane merodavnih faktora u bivšoj jugoslovenskoj vojsci Nikako ne smatram da sam u ovom radu izneo sve što je trebalo izneti, niti mi je to bilo moguće, a možda sam iznosio i ponešto što nije bilo potrebno, ali je nesumnjivo da sam težio da bar približno otkrijem istinu o najvažnijim događajima koji čine suštinu predratne jugoslovenske politike i aprilske drame. Zato ni u ovom delu nije sve završeno niti savršeno, jer još ima događaja koji nisu mogli biti sasvim pouzdano objašnjeni i osvetljeni - ostalo je još mnogo toga da se istražuje, otkriva, proverava i novim činjenicama dopunjuje - i tu nema kraja, tim pre što je neosporno da pored pregleda mnogobrojnih dokumenata navedenih u ovom radu, postoje još neki veoma važni izvori (arhive i razni dokumenti) koji još nisu dostupni istoričarima istraživačima kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu, kao i dokumenti koje nisam uspeo da iskoristim ili pronađem.

Prihvalajući se ovoga posla i kao suvremenik i kao učesnik u tome ralu, svestan sam svoje moralno-političke odgovornosti u pogledu istinitosti, vernosti i kritičnosti prema literaturi i izvorima kojima sam raspolagao. U tim petnaestogodišnjim istraživačkim naporima, preda mnom je hio stalno samo jedan cilj - da najsavesnije i najobjektivnije iznesem istorijsku istinu. A da bi slika o potresnoj aprilskoj drami bila što potpunija, o događajima na frontu i u pozadini izneta su i neka sečanja učesnika, očevidaca i starešina na raznim dužnostima, koja mogu doprineti istorijskoj istini i to samo ona koja su mi kao suvremeniku i očevicu mnogih događaja izgledala objektivna. Zato sam nastojao da ne prečutkujem ni mnoge greške, nedostatke i zablude, kao ni paušalne ocene 0 nekim događajima kojih svakako ima ponegde i u našoj posleratnoj istoriografiji, a naročito u širim laičkim krugovima. A poznato je da je traganje za istinom mukotrpno i dugotrajno i da do objektivnog opisa događaja mogu doći samo oni istoričari koji nisu opterećeni predrasudama i koji se neće povoditi za nekim trenutno važećim rasprostranjenim gledištima i stavovima. Pred takvim veoma osetljivim i složenim zahtevima u obradi, ustezao sam se da o navedenim dokumentima i gledištima mnogih pisaca svuda dajem svoje ocene i objašnjenja i da prema njima iznosim svoj stav, ostavljajući čitaocima da sami o tome donose svoj sud. Svoje celovito gledište o bitnim uzrocima poraza izneo sam u odeljku Opšti zaključak, ali je na čitaocima da ocene koliko sam u tome uspeo. A radi detaljnijeg objašnjenja nekih događaja i problema dodalo je 1 17 posebnih priloga. Ovom prilikom izražavam duboku zahvalnost recenzentima: Milinku Đuroviću. gene ral-p ukovniku JNA. akademiku dr Milorađu Ekmećiću, profesoru Univerziteta u Sarajevu, akademiku dr Metodu Mikužu, profesoru Univerziteta u Ljubljani, i doktoru Vuku Vinaveru, naučnom savetniku Instituta za suvremenu istoriju u Beogradu, koji su mi svojim sugestijama i konkretnim primedbama veoma mnogo pomogli da poboljšam kvalitet ovog dela. Takođe zahvaljujem istoričarima dr Petru Kačavendi i dr Miroljubu Vasiću, koji su, na zahtev izdavača, pregledali rukopis pred štampu i dali mi neke korisne primedbe. Posebnu, upravo izuzetnu zahvalnost, dugujem svome školskom drugu iz mladosti i intimnom prijatelju Milutinu Sušoviću, pukovniku JNA u penziji, koji je višegodišnjim upornim zalaganjem sarađivao u obradi ovog rukopisa, a kasnije u njegovoj preradi i konačnoj redakciji uložio veliki trud i ukazao mi lime neizmerna pomoć. Na kraju, osećam obavezu da iskreno zahvalim dr Peri Damjanoviću, direktoru Instituta za savremenu istoriju u Beogradu za značajan doprinos radu na tiaučnoj oceni ovoga dela. 1. maj 1982. godine u Beogradu

VELI MIR

TERZlC

UNUTRAŠNJA POLITIČKA SITUACIJA

STVARANJE ZAJEDNIČKE DRŽAVE Stvaranje nove jugoslovenske državne zajednice 1918. godine predstavlja jedan od najsudbonosnijih p e r i o d a naše novije istorije, jer tada, posle 13 vekova, otpočinje novo d o b a zajedničkog života naših naroda. Iako su uoči proglašenja ujedinjenja postojala dva gledišta: za centralističko i federalističko u r e đ e n j e b u d u ć e države, ipak su narodni zastupnici iz svih naših pokrajina i oblasti odlučili da se ujedinjenje sprovede što pre i da se osnuje država sa centralističkim u r e đ e n j e m , s tim da ustavotvorna skupština odredi konačan oblik vladavine. Međutim, o d m a h posle ujedinjenja izbili su mnogobrojni problemi i sukobi m e đ u klasama novostvorene države, p o s e b n o između vladajuće buržoazije i radničke klase, naročito zbog n e p r a v e d n o postavljenog nacionalnog pitanja. Već tih d a n a prve radosti i velike nade naših ljudi p o ć t l e su da se pretvaraju u velika razočaranja zbog načina na koji je ujedinjenje izvršeno i apsolutističke vladavine prestolonaslednika Aleksandra Karađordevića. Već prvih d a n a posle ujedinjenja, ambiciozni vrhovi p o b e d n i č k e srbijanske buržoazije, ostajući na pozicijama nenasitog klasnog egoizma i uskog nacionalizma, počeli su zajedno sa vladaocem da zavode centralizam, da nemilosrdno guše revolucionarni radnički pokret i da ugnjetavaju nesrpske nacionalnosti, p o s e b n o Hrvate. Tako je nacionalno i socijalno pitanje ubrzo preraslo u p e r m a n e n t n u državnu krizu, koja će trajati sve do aprilskog sloma 1941. U v r e m e rađanja nove jugoslovenske države i n e p o s r e d n o posle toga, njeno državno rukovodstvo imalo je na m e đ u n a r o d n o m i na u n u t r a š n j e m planu veoma m n o g o raznovrsnih teškoća, nevolja i p r o b l e m a koji su novu državu jako potresali tako da je njen položaj bio veoma nestabilan, neizvestan pa i kritičan. Svi susedi, na čelu sa Italijom, koji su imali teritorijalne pretenzije na prigranične oblasti i pokrajine, bili su u stvari neprijatelji njenog nastajanja, a i p o b e d n i č k e imperijalističke sile r a v n o d u š n o su, pa čak i nepovoljno, gledale na n j e n o stvaranje, odugovlačeći m e đ u n a r o d n o priznanje i k o n a č n o određivanje granica. One su bile s p r e m n e da žrtvuju jugoslovenske interese u pogađanju sa Italijom, dok je Vatikan činio k r a j n j e n a p o r e da spasi trulu Austro-Ugarsku. Zato su predstavnici velikih sila u Parizu 13. I 1919. godine delegate Kraljevine SHS (Pašić, Trumbić i Vesnić) priznali s a m o kao delegate

Srbije. Takav stav vidno je pogoršavao i o n a k o v e o m a teško stanje dugotrajnim r a t o m o p u s t o š e n e zemlje koja je u to v r e m e bila zahvaćena r a d n i č k i m štrajkovima, seljačkim b u n a m a , bolestima i n e m a š t i n o m , kao i a k c i j a m a separatista u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Nade i p o m o ć i nije n i o t k u d a bilo. Radilo se biti ili ne biti, tj. da li će vekovne težnje i bezbrojne žrtve i n e i z m e r n e p a t n j e i s t r a d a n j a naših n a r o d a biti, najzad, krunisani u s p e š n i m o s l o b o đ e n j e m i ujed i n j e n j e m , tj. da li će se ratni ciljevi Srbije, postavljeni 7. d e c e m b r a 1914. godine u Nišu, i kasnije Krfskom d e k l a r a c i j o m 20. jula 1917. godine, kao i hrvatske težnje, realizovati s t v a r a n j e m zajedničke nove države ili neće doći do tog velikog istorijskog ostvarenja. U takvim n e p r e d v i đ e n i m p o r o đ a j n i m m u k a m a , r u k o v o d s t v o n o v e zajedničke države, o k r u ž e n o neprijateljima sa svih strana, m e đ u n a r o d n o još nepriznato, u situaciji kad još nisu bile o d r e đ e n e državne granice i kad je stalno pretilo izbijanje novog rata sa agresivnom Italijom, a bez p o d r š k e i p o m o ć i svojih d o j u č e r a š n j i h saveznika ( F r a n c u s k e i Engleske), moglo je da r a č u n a s a m o na s o p s t v e n e snage. Nalazeći se t a k o na pragu haosa i anarhije, o n o je činilo o g r o m n e n a p o r e da p r e b r o d i d u b o k u državnu krizu, kako na spoljnopolitičkom tako i na u n u t r a š n j e m planu. U toj borbi za o p s t a n a k , d r ž a v n o rukovodstvo (iako u z d r m a n o g autoriteta), i pored svih p r e p r e k a , uspelo je da održi novu državu kao celinu služeći se i sredstvima nasilja, tj. u p o t r e b o m vojske i policije, što je imalo dalekosežnih negativnih posledica za kasnije politićko-društvene o d n o s e u zemlji. Posle dugih, višemesečnih pregovora, p o g a đ a n j a i ubeđivanja, ipak su pob e d n i č k e e v r o p s k e imperijalističke sile bile p r i n u đ e n e da iz sopstvenih računa, a n a r o č i t o pred o p a s n o š ć u od uticaja o k t o b a r s k e revolucije, priznaju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), n a j p r e Velika Britanija 1, a F r a n c u s k a 5. j u n a 1919. godine, nadajući se da će ona u b u d u ć n o s t i , kao kapitalistička država, predstavljati b e d e m protiv n a d i r a n j a boljševizma ka j u g o i s t o k u Evrope i, istovremeno, z a j e d n o sa velikim p o b e d n i ć k i m silama biti č u v a r status quo-a na Balkanu protiv revandikacija p o b e d n i č k i h država. Zatim su zvanićni predstavnici nove jugoslovenske države 28. j u n a iste g o d i n e potpisali m i r o v n i ugovor 1 Treba istaći da su Sjedinjene Američke Države priznale novu državu još p o č e t k o m f e b r u a r a 1919. godine. Dr Ante Trumbić, za v r e m e prvog svetskog rata p r e d s e d n i k Jugoslovenskog o d b o r a u L o n d o n u , potpisnik Krfske deklaracije, prvi m i n i s t a r inostranih poslova Kraljevine S H S 1918. godine i ćlan naše delegacije na m i r o v n o j konferenciji u Parizu 1919-1920. godine, kaže: »Naša država nije imala na konferenciji mira (u Parizu 1919-1920) n i j e d n o g pravog prijatelja, nigde pravu p o t p o r u . Mi s m o ipak uspeli, ali je to u prvom r e d u bio rezultat r a d a Srbije i n j e n e vojske« 2 . Drug Tito je rekao: »Ovde se ne radi o tome da li je trebalo doći do stvaranja nove države, odnosno do ujedinjenja. Ne, do ujedinjenja Južnih Slovena je trebalo i moralo doći: to je bila ideja najnaprednijih ljudi u zemljama koje su se nazivale Južno-slovenskim. Radilo se o tome da se ostvari vjekovni san naroda koji su se otresli austrougarskog ugnjetavanja, da budu nacionalno ravnopravni i slobodni u novoj državi.«3. Termin »versajska tvorevina«, koji se često može ćuti ćak i danas, bio je zloupotrebljavan sve do tzv. Splitskog p l e n u m a CK KPJ, koji je održan 9. i 10.

j u n a 1935. tj. p r e VII kongresa K o m i n t e r n e , na kojem je Blagoje Parović istakao tezu da je fašizam glavni neprijatelj ne s a m o r a d n i č k e klase nego i svih d e m o k r a t s k i h slojeva. Na P l e n u m u je utvrđen i novi stav p r e m a državnoj zajednici n a r o d a Jugoslavije. Naime, tada je KPJ prestala da poistovećuje državnu zajednicu sa velikosrpskom hegemonijom i napustila tezu o neophodnosti razbijanja Jugoslavije ( p o d v u k a o V.T.).4 Na velikom n a u č n o m skupu, koji je k r a j e m 1968. godine organizovala Jugoslovenska a k a d e m i j a znanosti u u m j e t n o s t i u Zagrebu p o v o d o m pedesetogodišnjice stvaranja prve jugoslovenske države, svi učesnici su se složili da je neodrživa koncepcija o Jugoslaviji kao veštačkoj »versajskoj tvorevini«. » . . . Komunistička partija Jugoslavije, koja se duže v r e m e zalagala za razbijanje Kraljevine Jugoslavije kao tipične versajske tvorevine i t a m n i c e naroda, sada (tj. od 1935. godine - V.T.) zauzela je drukčiji stav u pogledu nacionalnog pitanja i konstatovala da bi svako razbijanje Jugoslavije išlo samo u korist fašističkim agresorima«5. U svom r e f e r a t u o frontu narodne slobode, Blagoje Parović je na p l e n u m u CK u Splitu 9. i 10. jula 1935. godine, analizirajući u n u t r a š n j e političke o d n o s e u Jugoslaviji i k a r a k t e r d r u š t v e n i h s u p r o t n o s t i koje p r e o v l a đ u j u u tim odnosima, ukazao na to da ne treba suprostavljati pojam narod pojmu radnička klasa, j e r »protiv vladajućeg režima vladajuće buržoazije, d a n a s je cijeli narod (a ne s a m o r a d n i č k a klasa): i hrvatski, i srpski, i slovenački, i n a c i o n a l n e manjine. Naša p r e d s t o j e ć a revolucija po svom k a r a k t e r u - jeste n a r o d n a revolucija... »Splitski p l e n u m je ukazao da »isticanjem stava da pravo na s a m o o p r e deljenje ne m o r a značiti i bezuslovno otcepljenje« i da to p o k a z u j e d a j e u Partiji p o s t e p e n o naraslo saznanje o m o g u ć n o s t i rešavanja nacionalnog pitanja u sklopu jugoslovenske državne zajednice, a ne njenim razbijanjem i stvaranjem patuljastih država . . . « Pol it biro CK KPJ je 1935. ovako izložio n e p o s r e d n e zahteve Partije: »Mi nastavljamo svom snagom b o r b u protiv režima s r p s k o g ugnjetavanja za s l o b o d u i prava ugnjetenih n a r o d a . . . p r a v o s a m o o p r e d e l j e n j a , sve do prava na odcepljenje.mi ne m e n j a m o . Ali ne smemo postaviti težište na otcepljenje, nego potcrtavati da svaki narod ima pravo i treba da sam odluči o svojoj sudbini (podvukao V.T.). Težište se, dakle, postavlja na pravo samoopredeljenja...«® I u toku prvog svetskog rata za o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e jugoslovenskihzemlja izvan Austro-Ugarske u zajedničku jugoslovensku državu zalagali su se i razvijali živu p r o p a g a n d u vlada Kraljevine Srbije i e m i g r a n t i koji su za v r e m e rata izbegli iz H a z b u r š k e Monarhije. Karakteristično je da je Srbija u prvim g o d i n a m a rata u dva navrata istupila sa zahtevom o s l o b o đ e n j a i ujed i n j e n j a jugoslovenskih zemalja i istakla d a j e to njen osnovni ratni cilj. Prvi put je s r p s k a N a r o d n a s k u p š t i n a 7. d e c e m b r a 1914. godine u Nišu d o n e l a sledeči zaključak: » . . . u v e r e n a u rešenost celog srpskog n a r o d a da istraje u svetoj borbi za o d b r a n u svoga svetog ognjišta i slobode, vlada Kraljevine s m a t r a kao svoj najglavniji i u ovim s u d b o n o s n i m t r e n u c i m a jedini zadatak da obezbedi uspešan završetak ovog vojevanja koje je u t r e n u c i m a , kada je započeto, postalo u j e d n o b o r b o m za o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e sve naše n e s l o b o d n e brace Srba, Hrvata i Slovenaca . . . « .

N a r o d n a s k u p š t i n a je drugi put na svom zasedanju, t a k o đ e u Nišu 23. avgusta 1915. godine (tj. u v r e m e kad je i Bugarska napala Srbiju), d o n e l a ovaj zaključak: » .. . Pošto je saslušala izjavu vlade-i o b a v e š t e n j a d a t a u t a j n o j sjednici, n a r o d n a skupština, odajući p o š t u palim j u n a c i m a i ponavljajući svoju rešenost da b o r b u za o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e s r p s k o h r v a t s k o - s l o v e n a ć k o g naroda produži uz svoje Saveznike po c e n u žrtava n e o p h o d n i h za o b e z b e đ e n j e životnih interesa našeg naroda, o d o b r a v a vladinu politiku . . . « 7 . Odgovarajući na a d r e s u N a r o d n o g vijeća, 1. d e c e m b r a 1918. godine, regent Aleksandar se obavezao: »Da će ostati uvijek veran velikim u s t a v n i m i p a r l a m e n t a r n i m i širokim d e m o k r a t s k i m načelima, zasnovanim na o p š t e m pravu glasanja«. Ali, u p o s l e r a t n o j r e v o l u c i o n a r n o j situaciji, koja je posle okt o b a r s k e revolucije nastala u čitavoj Evropi, predstavnici g r a đ a n s k i h stranaka u svim o n d a š n j i m jugoslovenskim p o k r a j i n a m a nastojali su da o n e m o g u ć e odlučivanje r a d n i k a i seljaka i njihovo učešće u vlasti, t a k o da su d e k l a r a c i j e 0 p a r l a m e n t a r n o j i d e m o k r a t s k o j vladavini bili s a m o p r a z n o slovo na p a p i r u - č i s t a prevara. Tako je 1. m a r t a 1919. godine, u k a z o m vlade Kraljevine SHS, o d r e đ e n prvi jugoslovenski p a r l a m e n t , tj p r i v r e m e n o n a r o d n o predstavništvo 8 »Za v r e m e t r a j a n j a improvizirane i p r i v r e m e n e Države Slovenaca, Hrvata 1 Srba, i vladavine N a r o d n o g vijeća SHS u južnoslovenskim z e m l j a m a bivše m o n a r h i j e predstavnici Koalicije (misli se na hrvatsko-srpsku koaliciju - V.T) najviše su zagovarali da se što prije i što brže proglasi i ostvari u j e d i n j e n j e sa Srbijom, dok su starćevićevci, a p o g o t o v o Stjepan Radić, bili u t o m e m n o g o suzdržljiviji. Na k r a j u su u Središnjem o d b o r u . 2 4 r n o v e m b r a , izglasali zaključak o u j e d i n j e n j u »Države SHS« sa Srbijom i C r n o m G o r o m u j e d i n s t v e n u državu Slovenaca. Hrvata i Srba i odašilju delegacije Veća u Beograd da taj zaključak, p r e m a »Naputku«, t a m o p r o v e d e u život. Protiv toga zaključka glasao je j e d i n o p r e d s e d n i k »Hrvatske p u č k e seljačke stranke« S. Radić« 9 . Naročito, t r e b a istaći d a j e N a r o d n o vijeće u Zagrebu m a k s i m a l n o ubrzavalo rad na u j e d i n j e n j u sa Srbije m, nalazeći se pod p r e t n j o m italijanske o k u p a c i j e naših severo-zapadnih i zapadnih oblasti, kao i iz s t r a h a od revol u c i o n a r n o g vala, koji je posle O k t o b r a bio z; hvatio sve jugoslovenske zemlje, p o s e b n o one teritorije koje su dotle b.le pod Austro-Ugarskom. Na kraju t r e b a istaći da se n e o p r a v d a n o rapostavlja 1. d e c e m b a r 1918. godine kada je prvi put stvorena na*.a ajednić.
like Srbije stvori i neka katolička država kao naslednica Austro-Ugarske. Zato su posle velikih natezanja, tek p o č e t k o m j u n a 1919. godine priznali Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Z n a č a j n o je i to što su saveznici p o d pritiskom činjenica (jugoslovenske trupe su držale znatan deo teritorije bivše AustroUgarske), popustili i pored odlučnog nastojanja Italije da se izvrši Londonski ugovor iz 1915. godine. Da li se u takvim uslovima s m e l o čekati da se sprovedu izbori i da se posle njih u skupštini rešava način stvaranja zajedničke države i oblik njenog u n u t r a š n j e g u r e đ e n j a . Mislim da se nije smelo čekati. Zato se u p o t p u n o s t i slažem s k o n s t a t a c i j o m Veselina Đuretića koji je u »Politici« od 27. j u n a 1981. godine na strani 8. između ostalog napisao: » .. .Činimo n e p r a v d u našim najistaknutijim r e v o l u c i o n a r n i m predstavnicima iz godina u j e d i n j e n j a k a d a ih o k r i v l j u j e m o zbog »unitarizma«, odnosno zbog neslagledavanja federalističkih alternativa. Nije k o r e k t a n ni o d n o s p r e m a progresivnim dijelovima nacionalnih buržoazija, izniklih na talasu nar o d n o d e m o k r a t s k e revolucije j e r zapostavljamo činjenicu da su oni sa unitar i z m o m i c e n t r a l i z m o m željeli da prevaziđu n e s p o r a z u m e i s u k o b e u budućnosti, koji su bili neminovni k a k o zbog n e j e d n a k o g kulturno-istorijskog razvitka pojedinih naroda, t a k o i zbog nacionalno-teritorijalne s t r u k t u r e koja je otvarala nepredvidive s u k o b e o k o razgraničenja pomiješanih n a r o d a . »Unitarizam« se tada javljao i kao o d r e đ e n a e v r o p s k a i k a o d o m a ć a politička realnost. Alternativa mu je bila s v e s r p s k o ujedinjenje, a taj s m j e r su stimulisali i veliki saveznici. Događaji koji su slijedili pokazali su snagu ovih dilema, o p t e r e ć u j u ć i zajednički život n e s p o r a z u m i m a i s u k o b i m a između s r p s k o g i hrvatskog istorijskog »prava« na p u n o n a c i o n a l n o objedinjavanje. C r n o g o r s k o »pravo« u ovo d o b a ni na kakav način nije bilo s u p r o s t a v l j e n o s r p s k o m . Ostvarivanje slovenaćkog prava bilo je s k o p č a n o s m e đ u n a r o d n i m p r o b l e m i m a , što je podsticalo jugosloveski imenitelj nacionalne hegemonizacije, k a o o p š t u snagu nužnu radi p o v r a t k a o t u đ e n i h dijelova m a t i c i . . . « Isto tako, p o t p u n o prihvatam sledeći stav Predraga Matvejevića koji je izneo u intervjuu objavljenom u NIN-u br. 1599 od 23. avgusta 1981. na strani 23: » . . . Pripisivati svakom jugoslavenskom o p r e d j e l j e n j u a priori težnju da b u d e n a d n a c i o n a l n o ili želju da se n a m e t n e kao neki privilegovani status, iako je ono, u stvari, p o n e k a d u vrlo nezavidnom položaju; sumnjičiti jugoslovenstvo za unitarizam i kad nije ni n a j m a n j e unitarističko itd. A u pitanju su, zapravo, d r u g e stvari.« U uvodnom izlaganju na 21.sednici Predsedništva SKJ 1. d e c e m b r a 1971. godine drug Tito je naglasio: »Pored toga, rekao sam da se ne slažem da je stalno na jeziku taj unitarizam, pa sam tražio da se jedanput utvrdi o kakvom unitarizmu je riječ. Ako se radi o unitarizmu versajske Jugoslavije, ja sam, razumije se, takode, najoštrije protiv njega. Ako se, pak, radi o ostacima dogmatskog, ja sam, naravno, isto tako protiv njega. Ali, ako se radi o jedinstvu naše zemlje, o Jugoslaviji kao nedeljivoj cjelini - onda sam ja za takav .unitarizam', za takvu jedinstvenu Jugoslaviju. A onda to nije unitarizam, nego jedinstvo - naše jedinstvo«. <0 kakvom je unitarizmu riječ, A'IM br. 1636 od 9. maja 1982; str. 12). Očigledno je da se ovom preciznom tumačenju pojma unitarizam koje je dao drug Tito ne može ništa dodati ni oduzeti.

Sto su n a d e naših n a r o d a izneverene posle u j e d i n j e n j a 1918. g o d i n e istorijska o d g o v o r n o s t p a d a na m o n a r h i j u i buržoaziju, u p r v o m r e d u s r p s k u , koja je unitarizam pretvorila u hegemoniju. Prema tome, unitarizam u smislu istinskog jedinstva i r a v n o p r a v n o s t i naših n a r o d a i n a r o d n o s t i ne t r e b a izjednačavati sa h e g e m o n i j o m . NAPOMENE ' B o g d a n Krizman, Pitanje međunarodnog priznanja jugoslovenske države 1919. torija XX veka, Zbornik radova. III. Beograd, 1962, str. 345 - 384.

godine.

Is-

1 Zapisnici sa s e d n i c a delegacija Kraljevine SHS, br. 253 od 30. j u n a 1920, str. 302. Institut d r u š t v e n i h n a u k a . B e o g r a d . 1960. 5

J o s i p Broz Tito, Politički izveitaj na V kongresu KPJ 1948, »Kultura«, B e o g r a d , 1948. str.

4 Kolektiv a u t o r a : R o d o l j u b Čolaković, P e r o Damjanović, dr Sergije Dimitrijević, K i r o Had i i Vasilev, Mito Hadži Vasilev, dr Dragoslav Janković. P e r o M o r a č a . dr N a j d a n PaSić, J u l i j a n a Vićinac, Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije (PISKJ), ćirilično izdanje, B e o g r a d , 1963, str. 216-217; g e n e r a l - m a j o r Fabijan Trgo. Komunistička partija Jugoslawe i odbrana zemlje (do aprilskog rata 1941), »Vojnoistorijski glasnik« br. 2. B e o g r a d . 1971, str. 12. 5

Jugoslavija nije bila versajska tvorevina. .Gledišta« b r . 4 , april 1969. B e o g r a d str. 617-620.

' Dr D u i a n B i b e r . Kraljevinu Jugoslavija >ia raskršču 1939. godine, •Politika«, 25. s e p t e m b a r 1971, B e o g r a d . Pregled istorije Sa u .-u kmmonsta Jugoslavije, ćirilićko izdanje. B e o g r a d . 1963. str. 216-217 ' Sišic F e r d o . Dokumenti o postanku Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca 1914-1918, Zagreb, 1920, str. 10; Dr Dragoslav Janković, Niika deklaracija (nastajanje programa jugoslavenskog ujedinjenja u Srbijil, Z b o r n i k r a d o v a , Istorija XX veka br. X. B e o g r a d , 1969. 8 Branislav Gligorijević. Parlamentarni sistem u Kraljevini SHS 1919-1929. Zbornik radova. B e o g r a d . 1973, str. 365-388; T o d o r Stojkov, Vnutrašnia politika vladaiućih krugova u Jugoslaviji (1929-1939), Z b o r n i k r a d o v a , str. 389^»10.

® B o g d a n Krizman, Politički život Jugoslavije 1914-1945 - Hrvatske stranke o ujedinjenju. Istorija XX veka. Z b o r n i k r a d o v a . B e o g r a d . 1973.

DELATNOST GRAĐANSKIH POLITIČKIH STRANAKA-DOMINACIJA SRPSKE BURŽOAZIJE Prvi p a r l a m e n t a r n i izbori za Ustavotvornu skupštinu izvršeni su dve godine posle ujedinjenja, tj. 12. n o v e m b r a 1920. godine. Ove izbore je sprovodila koncentraciona vlada Kraljevine SHS, u kojoj su bile zastupljene četiri najjače političke partije: Demokratska (DS), Radikalna (RS), Hrvatska zajednica i Slovenska ljudska stranka (SLS). Prve dve stranke, koje su imale d o m i n a n t a n uticaj u vladi, u svojim p r o g r a m i m a usvojile su unitarističku koncepciju nacionalnog pitanja, zalažući se za centralističko državno u r e đ e n j e sa monarhističkim oblikom vladavine. Na drugoj strani, Slovenska ljudska stranka i Hrvatska zajednica izjasnile su se za monarhistički oblik vladavine, ali sa federalističkim državnim u r e đ e n j e m u kojem bi Hrvati, o d n o s n o Slovenci, imali posebne vlade i predstavnike, uz postojanje j e d n o g centralnog parlamenta. Na parlamentarnim izborima 1920. godine od 12,706.945 stanovnika upisano je 2,480.623 birača, od kojih je glasalo 1,607.265, ili 64,95% birača. Najviše glasova i poslaničkih m a n d a t a dobile su Demokratska stranka (za 319.448 glasova 92 poslanička mandata) i Radikalna stranka (za 284.575 glasova 91 poslanički mandat). Najviše birača apstiniralo je u Srbiji - 43,67%, a n a j m a n j e u Sloveniji-26,5%. Izabrano je u k u p n o 419 poslanika. Stranke koje su se borile za federativno u r e đ e n j e dobile su sledeći broj mandata: Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) za 198.730 glasova 59 mandata, Hrvatska republikanska seljačka stranka (HRSS) za 230.590 glasova 50 poslanika, Jugoslovenska muslim a n s k a organizacija (JMO) za 110.895 glasova 24 m a n d a t a i Slovenska ljudska stranka (SLS), zajedno sa Bunjevcima, za 111.274 glasa 27 mandata. Ustavotvorna skupština, izabrana 28. n o v e m b r a 1920. godine, izglasala je 28. juna 1921. godine Vidovdanski ustav prostom većinom. Pedeset poslanika HRSS nije glasalo, jer ova stranka nije priznavala p r v o d e c e m b a r s k i akt ujedinjenja. Za podneti tekst Ustava glasalo je 223 poslanika, 33 bilo je protiv, a 158 uzdržalo se od glasanja. Nisu glasali ili su glasali protiv poslanici KPJ, HRSS, SLS, Zemljoradničke stranke i drugi. Kasnije - 1. avgusta donet je Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi (skraćeno Zakon o zaštiti države) kada su komunistički poslanici izbačeni iz Narodne skupštine. To je značilo svestrani progon komunista, tako da se KPJ morala povući u ilegalnost. Tim postupkom autoritet Narodne skupštine znatno je opao, jer je Zakon donet nez-

n a t n o m većinom glasova. Ovom Zakonu p r e t h o d i l a je a n t i k o m u n i s t i č k a nar e d b a ministra u n u t r a š n j i h poslova Milorada D r a š k o v i ć a , tzv. Obznana od 30. d e c e m b r a 1920. godine. Tom n a r e d b o m bilo je p r e d v i đ e n o : da se do d o n o š e nja novog Ustava z a b r a n j u j e k o m u n i s t i č k a i svaka slična p r o p a g a n d a i rad komunističkih organizacija, zatvaraju njihove prostorije, z a b r a n j u j u njihovi listovi i publikacije koje bi remetile mir u državi, svi pozivi na generalni štrajk, manifestacije i d e m o n s t r a c i j e za v r e m e zasedanja Skupštine, p r e d v i đ a j u o š t r e m e r e protiv, p o t s t r e k a ć a n e r e d a itd. Prema tome, cilj Obznane bio je da se buržoazija i dinastija učvrste na vlasti i o n e m o g u ć i legalna aktivnost k o m u nista i r a d n i č k e klase. Prema Vidovdanskom ustavu, kralj je bio n e p r i k o s n o v e n a ličnost - nije mu se moglo ništa staviti u odgovornost, niti je m o g a o biti o p t u ž e n i suđen - za njegove p o s t u p k e odgovarala je vlada. I m a o je z a k o n o d a v n u , izvršnu i s u d s k u vlast. Bez njegove p o t v r d e nije se mogao d o n e t i nijedan zakon, a u pogledu m e đ u n a r o d n i h o d n o s a i m a o je o d l u č u j u ć u reč. U stvari, kralj Aleksandar, kao apsolutni vladar, vladao je pod m a s k o m lažnog p a r l a m e n t a r i z m a . Sprovodio je nacionalni unitarizam (na principu: j e d a n narod, j e d n a država) na p o t p u n o p o g r e š n o m gledištu o postojanju j e d n e j e d i n s t v e n e jugoslovenske nacije. Zvanični Beograd priznavao je s a m o »plemenske« razlike. Desetog n o v e m b r a 1927. godine došlo je do stvaranja Seljačko-demokratske koalicije (SDK), tj, između Hrvatske seljačke s t r a n k e (HSS, koja je to ime dobila 1924. godine u m e s t o HRSS). To je bio tzv. blok Radić - Pribićević sa političkom koncepcijom: »Ući ć e m o samo u takvu vladu koja će značiti prom j e n u d a n a š n j e g političkog sistema u d u h u d e m o k r a t i j e , p a r l a m e n t a r i z m a i ravnopravnosti« 1 M e đ u t i m tom koalicijom s t r a n k e se nisu o d r e k l e svoje sam o s t a l n e partijske organizacije, j e r su se njihova s t r a n a č k a vodstva spojila radi zajedničke političke akcije protiv centralističkog režima i b o r b e protiv hegemonističkih e l e m e n a t a iz redova dvorske kamarile. Pošto je kralj Aleksandar, uz p o d r š k u vlade i srbijanskih g r a đ a n s k i h partija, energično o d b i o zahtev SDK od 1. avgusta 1928. godine da se država u r e d i na f e d e r a t i v n o m principu, period od tada, pa i od a t e n t a t a na h r v a t s k e poslanike u N a r o d n o j skupštini, do kraja godine, predstavlja p o s e b n u e t a p u ustavne i državne krize. U toj k r a j n j e n a p e t o j političkoj atmosferi, kada je n e r e š e n o nacionalno pitanje postalo centralni problem, neki prvaci HSS govorili su o nemogućnosti zajedničkog života sa Srbijom, o »dva sveta«, »dve kulture«, o obeležavanju granica između Srbije i Hrvatske p u t e m koji je delio dva carstva - istočno i r i m s k o - o »rastavi« sa Srbijom, o p e r o n a l n o j uniji itd. I velikosrpski separatisti u radikalskim k r u g o v i m a i d v o r s k o j kamarili (koji su predviđali m o g u ć n o s t Velike Srbije) saglašavali su se sa velikohrvatskim separatističkim e l e m e n t i m a koji su isto tako priželjkivali razbijanje države, s a m o s n e š t o d r u k č i j e g a s p e k t a i s drugim pretenzijama, ali se u svojim razbijačkim t e ž n j a m a nisu bitno razlikovali. Treba imati u vidu d a j e vodstvo SDK o d l u č n o ustalo protiv k o m b i n a c i j e o »amputaciji«. Naime, p r e d s e d n i k SDK Svetozar Pribićević je, p o v o d o m takvih glasina, u »Politici« od 7. s e p t e m bra 1928. godine, između ostalog, napisao: » . . . Naša d r ž a v a je s t v o r e n a j e d n i m m e đ u n a r o d n i m u g o v o r o m u k o j e m je n a r o č i t o naglašeno, da su i Srbi i Hrvati i Slovenci iz bivše A u s t r o u g a r s k e m o n a r h i j e s v o j o m s l o b o d n o m o d l u k o m rešili svoje u j e d i n j e n j e sa S r b i j o m u j e d n u d r ž a v u i da je S r b i j a na to u j e d i n j e n j e

pristala. S t v a r a n j e naše d r ž a v e imala je d a k l e m e đ u n a r o d n i značaj. Veliko je pitanje, da li bi njeno rasturanje moglo da ostane unutrašnje pitanje ...«

I drugi prvak, p r e d s e d n i k HSS, Vlatko Maćek je 9. s e p t e m b r a (tj. dva d a n a kasnije) na s t r a n a č k o m z b o r u u Zaprešiću k r a j Zagreba, d a o sličnu izjavu: » . . . Kažem o t v o r e n o , ne i d e m o za lim da r u š i m o državu, ne i d e m o izvan državnih granica. ali u n u t a r ovih g r a n i c a ove d r ž a v e m o r a biti Hrvat jedini g o s p o d a r na h r v a t s k o m teritoriju M o r a imati svoj s a b o r , svoju vladu, ali i u svim o s t a l i m p o s l o v i m a koji o s t a n u u državi zajednički, m o r a biti p u n a r a v n o p r a v n o s t , a ne da m a n j i n a vlada n a d v e ć i n o m k a o ovih z a d n j i h 10 godina. To znaju i oni. I za to se javila treća s t r u j a i kaže: Kad se H r v a t i m a ne da da b u d u s n a m a , kad h o ć e imati svoje, p r o v e s t ć e m o a m p u t a c i j u . Što to znači? Oduzet ć e m o o n o što n a m se svidi - gde je hrvatski n a r o d najgušći i n a j k o m p a k t n i j i , o d r e z a t ć e m o i n e k a idu s milim Bogom, a o s t a l o bit će Velika Srbija. To je isto b r a ć o , kad n e t k o sa m n o m stvori n e k a k v u z a j e d n i c u i d o n e s e svoj i m e t a k na kup. pa n a j e d n o m veli: »Ako ti nije p r a v o idi!« D o b r o b r a t e , ja i d e m . ali d a j mi moje!« O a m p u t a c i j i bi mogli govoriti Srbijanci, da su ovo osvojili, ali nisu. Ali a k o su se p o k a j a l i - mi na žalost m n o g o p u t a - k a ž e m , a k o su se pokajali, mote biti rastava, ali amputacija ne moie biti. . . «2

U takvoj situaciji, posle neuspele audijencije dr Vlatka Mačeka i Sveto/ a r a Pribićevića 4. j a n u a r a 1929. godine, kralj Aleksandar je u k i n u o Ustav i 6. januara zaveo diktaturu« To je bio državni u d a r kralju Aleksandra, tj. akt samovolje kojim su uništeni i najminimalniji ostaci b u r ž o a s k o g d e m o k r a t i z m a . Nerešeno nacionalno, a g r a r n o i r a d n i č k o pitanje izazivalo je t o k o m dvadesetih godina nezadovoljstvo n a r o d a i nestabilnost države, jačala je opozicija ne s a m o KPJ nego i SDK koja je svodila b o r b u na kritiku velikosrpskog režima i o d l u č n o postavljala zahtev za reviziju Vidovdanskog ustava, t a k o da je predstavljala o p a s n o s t za velikosrpsku hegemoniju. Udar je izvršen uz p o d r š k u k r u p n e buržoazije, velikoposednika, vrhova vojske i priznatih crkava. Kraljevu p r o k l a m a c i j u za z a v o đ e n j e d i k t a t u r e vidi Prilog la. U sastav vlade generala Petra Živkovića ušli su predstavnici vojske, bankara, v e l e p o s e d n i k a i industrijalaca, s tim što je i dalje o b e z b e đ e n a prevlast velikosrpske buržoazije. Kralju je kao »nosiocu vlasti u zemlji« o b e z b e đ e n a n e o g r a n i č e n a izvršna, z a k o n o d a v n a i vojna vlast. Z a b r a n j e n e su sve političke partije; sindikalne, n a c i o n a l n e i verske organizacije; zavedena je najstroža cenzura; z a b r a n j e n a je u p o t r e b a nacionalnih i m e n a i a m b l e m a , ugušene su i p o s l e d n j e klice o p š t i n s k e i o b l a s n e s a m o u p r a v n o s t i . Nešto kasnije Kraljevina SHS dobila je naziv Kraljevina Jugoslavija, p r o š i r e n j e i d o p u n j e n Zakon o zaštiti države i uveden specijalni Državni sud za zaštitu države u Beogradu. U svom p r o g r a m u vlada generala Petra Živkovića, pored ostalog, obavila je ostv a r e n j e »duhovnog jedinstva Jugoslavije«, zavođenje reda i discipline i sprov o đ e n j e m e r a za s a n i r a n j e privrede, negirajući p o s t o j a n j e više nacija u Jugoslaviji, proglasivši p o s t o j a n j e j e d n o g jugoslovenskog naroda, t j. da su svi državljani Jugoslaveni, a u stvari p r o d u ž e n o je n a c i o n a l n o ugnjetavanje. Režim je gušio svaki d e m o k r a t s k i pokret, znatno pojačao p r o g o n r a d n i č k e klase i njenih organizacija, p o h a p s i o i p o u b i j a o veliki b r o j partijskih i sindikalnih funkcionera, članova KPJ i SKOJ-a itd 3 . Izdvojeni položaj kralja u ustavnom sistemu i njegova n a d r e đ e n o s t ostalim ustavnim činiocima - uz političke b o r b e u nerazvijenoj d r u š t v e n o j sredini, u z d r m a n o j socijalnim s u k o b i m a i nacionalnim p o d e l a m a - pogodovali su koncentraciji vlasti u njegovim r u k a m a , na osnovu ili m i m o ustavnih propisa, e k s p r o p r i j a c i j o m prava d r u g i h nosilaca odlučivanja.

Kralj Aleksandar je uticao na politički život oslanjajući se i na s t r a n e sile, n a r o č i t o na F r a n c u s k u i Cehoslovaćku, k a o i na finansijske krugove u zemlji i van nje. Regent je, n e p o s r e d n o posle ujedinjenja, d a v a n j e m miga Svetozaru Pribićeviću, uticao da se ne stvori jedinstveni srpski politički f r o n t udruživan j e m radikala i d e m o k r a t a u j e d n u s t r a n k u - jer bi taj snažni politički blok m o g a o da ograniči njegovu m o ć - ne obazirući se na njihovu privrženost monarhiji i centralističko-unitarističkom p r o g r a m u . Njegovom nastojanju naruku su išle i težnje vodstva Radikalne s t r a n k e da sačuva svoju individualnost i tradiciju, a na d r u g o j strani rezerve Hrvatsko-srpske koalicije u D e m o k r a t skoj stranci da ova s p a j a n j e m s r a d i k a l i m a ne ugrozi svoju j u g o s l o v e n s k u orijentaciju. Aleksandar je znao da s političke scene p o t i s n e Nikolu Pašića snažnog m a d a već s t a r o g radikalskog vođu, i s t o v r e m e n o i n e s p o s o b n o g da se suprotstavi vladaru - ali se nije ustručavao da mu ponovo ukaže poverenje i d o v e d e ga na političko p o p r i š t e k a d a su to tražili interesi m o n a r h i j e i s r p s k e buržoazije. Kao i radikalski vođi, n a i z m e n i č n o je p r i m e n j i v a o m e t o đ p r i n u d e i psihološkog o m e k š a v a n j a , u zavisnosti od toga šta je s m a t r a o korisnijim u o d r e đ e n o m t r e n u t k u . H r v a t s k u opoziciju je plašio veštom p r o p a g a n d o m o a m p u t a c i j i Hrvatske, političkim savezima s r p s k e buržoazije s v r h o v i m a slovenaćkog i m u s l i m a n s k o g građanstva, te s hrvatskim disidentima, p o v r a t k o m Habsburgovaca (koga se sam pribojavao), vojnim p r i t i s k o m i p o o š t r a v a n j e m policijskog režima.« 3 ». Tako su u p e r i o d u od 1918-29. g o d i n e stvorena dva politička t a b o r a . Jedan, uglavnom sastavljen od srbijanskih građanskih partija, koji se zalagao za državni unitarizam i centralizam, i drugi tabor, u g l a v n o m »prečanski«, kojeg su obrazovale g r a đ a n s k e partije na ćelu sa HSS. Oba ova t a b o r a su bila u perm a n e n t n o m sukobu sve do aprilskog sloma 1941. godine. U t r e n u t k u zavođenja d i k t a t u r e većina prvaka političkih s t r a n a k a nije se solidarisala sa kraljevim režimom, a nije se ni suprotstavila.Srpske g r a đ a n s k e partije su već bile toliko razbijene i obezglavljene da nisu mogli- predstavljati neku ozbiljniju opoziciju. Deo njihovih političara p o d r ž a o je diktaturu, a kasnije - posle d o n o š e n j a oktroisanog Ustava 1931. godine ušao u r e ž i m s k u stranku, tzv. Jugoslovensku radikalno-seljačku demokratiju, koja je s l e d e č e godine »prerasla« u Jugoslovensku nacionalnu stranku (JNS), u kojoj je taj d e o političara igrao vodeću ulogu, iako je ta stranka služila kao p a r l a m e n t a r n a kamuflaža Aleksandrove d i k t a t o r s k e politike. Očigledno, d i k t a t u r a se oslanjala na vojsku i na s r b i j a n s k e g r a đ a n s k e partije i bogate p r i v r e d n e krugove u Srbiji i Hrvatskoj. (Kraljeva p r o k l a m a c i j a - Prilog lb). Iako je diktatura formalno završena 1931. oktroisanim Ustavom, (v. Prilog la i lb), ona je, de facto, trajala sve do 1935. tj. do stvaranja Udružene opozicije) sa katastrofalnim posledicama, j e r nije uspela da reši nijedan jedini a k t u e l n i p r o b l e m . Umesto da postigne n a c i o n a l n o jedinstvo, kralj Aleksandar je atomizirao s r b i j a n s k e političke stranke, lišio ih njihove snage i p o v e ć a o snagu i dejstvo s t r a n a k a u d r u g i m p o k r a j i n a m a . Na taj naćin, nijedna s r b i j a n s k a politička stranka nije bila dovoljno jaka da predstavlja značajniji d e o b i r a č k o g tela, j e r su se p o č e p a l e u male g r u p e političara sa v o d a m a bez većeg b r o j a pristalica. One su bile s p o s o b n e s a m o da se m e đ u s o b n o t a k m i č e u t o m e ko će se d o m o ć i važnijeg državnog položaja i da se p r e p i r u o k o toga da li Hrvate

treba potćiniti ili se sa njima miriti. One nisu ni pomišljale da rešavaju nacionalno pitanje u celini, a Makedoniju su s m a t r a l e kao koloniju pod nazivom »Južna Srbija«, što je ostalo sve do n a r o d n o - o s l o b o d i l a č k o g rata. Tako je nastalo znatno gore stanje nego što je ranije bilo. Kakvo je stanje bilo u Makedoniji uoči rata može se videti iz Priloga 1. U svom referatu, na svečanoj sednici CK KPJ 19. aprila 1959. godine, d r u g Tito je, između ostalog, rekao: »Monarhistička Jugoslavija bila je, k a o rijetko koja zemlja, p u n a unutrašnjh suprotnosti. U njoj se, od s a m o g njenog postanka, vodila p e r m a n e n t n a b o r b a između eksploatisane r a d n i č k e klase, i m l a d e buržoazije željne brzog bogaćenja, između n a c i o n a l n o ugnjetavanih n a r o d a i a n t i n a r o d n i h režima. Nju su razdirale s u p r o t n o s t i koje su proizilazile i iz kapitalističke eksploatacije sela, iz feudalnih ostataka, iz b o r b e između crkvenih vrhova, itd. Sve te s u p r o t n o s t i pojačavale su se i produbljivale i usled b o r b e imperijalističkih zemalja za stvaranje sfera uticaja i o b e z b e đ e n j a pozicija u našoj zemlji za g r u b o eksploatisanje naših bogatstava i r a d n i h masa. Te s u p r o t n o s t i su postojale od samog početka p o s t o j a n j a versajske Jugoslavije, da bi dostigle n a r o č i t u žestinu 1928. i 1929. godine, u v r e m e političke krize i š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e , u v r e m e većih p o t r e s a u kapitalističkom svetu, k a o što je bila velika e k o n o m ska kriza 1929. godine. 4 Glavna politička borba vodila se između zvaničnog beogradskog buržoaskog centra, nosioca vlasti i ideologije unitarizma i centralizma, i zagrebačkog burloaskog centra, tada zastupnika federalnog uređenja driave. Kao što je ranije istaknuto, Jugoslovenska n a c i o n a l n a s t r a n k a (JNS) bila je i n s t r u m e n t kraljeve d i k t a t u r e i nosilac ideologije: centralizma, unitarizma, intergalnog jugoslovenstva, kao m a s k e za h e g e m o n i j u i d o m i n a c i j u beogradskog b u r ž o a s k o g c e n t r a . Protiv kraljeve d i k t a t u r e istupili su s a m o neki ostaci g r a đ a n s k i h partija s r b i j a n s k e buržoazije, a n a r o č i t o jak i organizovan otvor pružila je S a m o s t a l n a d e m o k r a t s k a s t r a n k a p o d vodstvom Svetozara Pribićevića. Radikalno m e n j a n j e š e s t o j a n u a r s k o g k u r s a nije dolazilo u obzir pod kraljem Aleksandrom. Pre svega, zato što bi j e d n a radikalna p r o m e n a značila ist o v r e m e n o i priznavanje sopstvenog poraza. Ali, već p r e m a r s e j s k o g atentata, nastojalo se da se vladajuća ekipa JNS proširi i ojača g r u p a m a nekih političkih stranaka, koje su, inače, posle š e s t o j a n u a r s k o g u d a r a bile z a b r a n j e n e , a d e o njihovih vodstava zauzeo opoziciono d r ž a n j e p r e m a m o n a r h o - d i k t a t u r i . U k o m b i n a c i j u za p r o š i r e n j e vladajuće ekipe dolazile su s a m o one g r a đ a n s k e političke g r u p e koje su pokazivale sklonost da, uz n e b i t n e političke p r o m e n e svojim u l a s k o m u vladajuću ekipu, d a d u političkom životu u zemlji privid demokratizacije. To su bili vodeći krugovi Radikalne s t r a n k e (grupa o k o tzv. Glavnog odbora, na čelu sa A. Stan<>|i'uivm), Slovenaćki klerikalci (dr A. Korošca) i bosanski Muslimani (dr M. Spahe). Posle marseljskog atentata, kada je sa političke scene iznenada nestao kralj Aleksandar, glavni p r o t a g o n i s t a š e s t o j a n u a r s k o g kursa, p o t r e b a za modifikacijama n e p o p u l a r n o g režima bila je p o t r e b n a i lakše izvodljiva. Namesništvo, u k o m e je o d l u č u j u ć a ličnost bio knez Pavle, relativno brzo je g u r n u l o sa političkog k o r m i l a najveći d e o vodećih ljudi iz JNS u pozadinu. Sama ta činjenica, m a d a se u pogledu političkog i socijalnog p o r e t k a u zemlji ništa bitno nije izmenilo, bila je. u stvari, priznanje n e u s p e h a d o t a d a š n j e po-

litike i doživljena je kao satisfakcija u r e d o v i m a političkih snaga koje su zadržale opozicioni stav p r e m a š e s t o j a n u a r s k o j politici i institucijama m o n a r ho-diktature. Cilj kneza Pavla i njegove najbliže o k o l i n e bio je da se u opozicionim krugovima i širokim n a r o d n i m slojevima p r o b u d e n a d e da će sa novim ljudima i novim k o m b i n a c i j a m a doći do p o b o l j š a n j a političkih i društven o - e k o n o m s k i h prilika u zemlji. Vlada B. Jevtića, koja je d e c e m b r a 1934. zamenila vladu n e p o p u l a r n o g N. Uzunovića, m o r a l a je, m e đ u t i m , da p a d n e relativno brzo i neslavno. Ona je p r a k t i č n o bila prelaz od vlade JNS ka vladi S t o j a d i n o v i ć - K o r o š e c - S p a h o , tj, ka vladi Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). Vlada B. Jevtića je bila n e u s p e š a n p o k u š a j da se sa d e l i m i č n o novim ličnostima i novim p a r o l a m a produži po s t a r o m e . Skupštinski izbori 5. m a j a 1935. bili su prilika da, u p r k o s javnog glasanja i izbornih falsifikata, ipak d o đ e do izražaja raspoloženje biračkog tela. Kao glavni k o n k u r e n t Jevtićevoj i z b o r n o j listi istupila je koalicija starih s t r a n a k a pod i m e n o m Udružena opozicija (UO).s Nosilac o p o z i c i o n e izb o r n e liste bio je dr V. Maćek. Prema zvaničnim i z b o r n i m rezultatima, vladina lista je dobila nešto p r e k o milion i s e d a m s t o hiljada glasova, a Mačekova p r e k o milion i sto hiljada. Kad se u z m e u obzir i veliki b r o j birača koji nije hteo da glasa, o n d a čitav rezultat p e t o m a j s k i h izbora u p u ć u j e na zaključak da je p o b e d a Jevtićeve liste bila vrlo sumnjiva. Milionski b r o j glasova, dat za kand i d a t e opozicije, koju je podržala i KPJ, nije bio toliko o p r e d e l j e n j e za program u d r u ž e n i h opozicionih grupa, nego više izraz nezadovoljstva n a r o d a političkim i socijalnim prilikama u zemlji. P r o b l e m a t i č n a izborna p o b e d a i t e r o r o r g a n a vlasti nad političkim protivnicima. n a r o č i t o na h r v a t s k o m p o d r u č j u , imali su za posledicu o p a s n o zao š t r a v a n j e političkih o d n o s a u zemlji. Verbalna agitacija »stišavanja« političke napetosti, č i m e je istupila Jevtićeva vlada n a k o n svog obrazovanja, praktično se pokazala lažnom i izvrgla se u očiglednu s u p r o t n o s t . Na taj način sudbina Jevtićeve vlade bila je zapečaćena, a time i J u g o s l o v e n s k e n a c i o n a l n e s t r a n k e (JNS). Knez Pavle nije, m e đ u t i m , ni tada, a j o š m a n j e kasnije, želeo da na vlasti vidi p r e d s t a v n i k e U d r u ž e n e opozicije iz Srbije. Dva su razloga bila od presudnog značaja: 1) s m a t r a o je da su redovi Udružene opozicije preplavljeni prip a d n i c i m a levičarskih s h v a t a n j a i 2) želeo je vezivanje za London, d o k su se prvaci Udružene opozicije držali tradicionalnog o s l o n c a na Pariz. Mandat za sastav nove vlade d o b i o je dr M. Stojadinović 8 , do t a d a minist a r finansija u Jevtićevoj vladi. Pored Stojadinovića, glavne ličnosti u vladi obrazovanoj k r a j e m j u n a 1935. bile su dr A. Korošec i dr M. Spaho. Još p r e form i r a n j a vlade njih trojica su imali r e c e p t o novoj političkoj stranci, sa č i m e se u m e đ u v r e m e n u saglasio i prvi n a m e s n i k knez Pavle. Naime, u b r z o po njihovom dolasku na vlast, objavljeno je da su predstavnici triju starih s t r a n a k a - Radikalne. Slovenske ljudske s t r a n k e i Jugoslovenske m u s l i m a n s k e organizacije - odlučili da se ove tri stranke spoje i obrazuju jednu stranku pod imenom Jugoslavenska radikalna zajednica (JRZ). Kao što je JNS t r e b a l o da b u d e m a s o v n a socijalno-politička osnovica ranijih vlada, počev od k o n c e p c i j a Petra Živkovića i B. Jevtića. t a k o je JRZ t r e b a l o da to o b e z b e d i vladi Stojadinov i ć - K o r o š e c - S p a h o . Drugim rećima, tvorevina kralja Aleksandra i j e d a n od njegovih glavnih političkih i n s t r u m e n a t a bila je JNS, a za v r e m e kneza Pavla

i njegove vladavine to je imala da b u d e JRZ. S a m a činjenica d a j e knez Pavle o d g u r n u o JNS svedoči da se on u pogledu taktike o p r e d e l i o za d r u k č i j u unutr a š n j u politiku nego što je to bilo pod kraljem A l e k s a n d r o m 7 . Između JNS i JRZ bilo je i sličnosti i razlika. Sličnosti su se sastojale pre svega u t o m e što su se o b e f o r m i r a l e na temelju o d r e d a b a o k t r o i s a n o g Ustava od s e p t e m b r a 1931. i što su u b e stajale na p r i n c i p u n a c i o n a l n o g i državnog unitarizma. Isto tako, i jedna i d r u g a s t r a n k a f o r m i r a n e su odozgo, od vlasti, uz obilno koriščenje d r ž a v n o g a p a r a t a . S d r u g e strane, m e đ u n j i m a postojale su i dosta z n a č a j n e razlike. Dok je JNS stvarana ne s a m o m i m o starih p r e d š e s t o j a n u a r s k i h s t r a n a k a nego i protiv njih, sa n a m e r o m da im o t m e pristalice, da ih d o k r a j č i (u č e m u je imala v e o m a malo uspeha), JRZ je s t v o r e n a ujed i n j a v a n j e m p r i p a d n i k a tri stare p r e d š e s t o j a n u a r s k e stranke, čija su vodstva imala čak i opoziciono d r ž a n j e p r e m a š e s t o j a n u a r s k o j diktaturi. U stvari, JRZ kao nova režimska stranka, predstavljala je heterogenu političku formaciju koja je bila u službi kneza Pavla. Obrazovanje vlade S t o j a d i n o v i ć - K o r o š e c - S p a h o i JRZ u stvari je trebalo da ostavi utisak da će novi režim likvidirati sistem š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e , a time sprovesti i d e m o k r a t i z a c i j u političkog života u zemlji. Uostalom, s a m a vlada je u tom smislu nastupila. Relativno brzo se, m e đ u t i m , p o k a z a l o da niti je vlada Stojadinovića učinila o n o što je prilikom svog o b r a z o v a n j a proklamovala, niti je JRZ, kao stranka, postala o n o što se n j o m e želelo. Kao ilustracija neprincipijelnosti Stojadinovićeve vlade i o n d a š n j e N a r o d n e s k u p š t i n e može poslužiti okolnost d a j e Stojadinovićeva vlada bila s p r e m n a da s a r a đ u j e sa poslanicima izabranim na Jevtićevoj listi na p e t o m a j s k i m i z b o r i m a - i z b o r i m a p r o v e d e n i m javnim glasanjem, uz t e r o r i falsifikovanje, d a j e većina poslanika izabranih na Jevtićevoj listi podržala novu vladu, iako je Stojadinović, p o r e d kneza Pavla i g e n e r a l a P. Živkovića. bio j e d a n od glavnih a k t e r a koji je, bez imalo sentimentalnosti, o b o r i o sa vlasti B. Jevtića. Uprkos o b e ć a n j a o n o v o m i z b o r n o m z a k o n u i novim s l o b o d n i m izborima sa tajnim glasanjem, Stojadinovićeva vlada je sarađivala sa P e t o m a j s k o m s k u p š t i n o m s k o r o tri i po godine, a izbore za novu N a r o d n u s k u p š t i n u sprovela je p o č e t k o m d e c e m b r a 1938. godine, ali po s t a r o m i z b o r n o m zakonu. Knez Pavle je prihvatio ideju o fuziji radikala, SLS i JMO sa n a d o m da će o b r a z o v a n j e JRZ naterati vodstvo HSS na p o p u š t a n j e , da će se naći neki komp r o m i s između vodstva JRZ i HSS i da će se n a k o n r e š e n j a hrvatskog pitanja i HSS uliti u JRZ. Na taj način stvorio bi se široki jedinstveni f r o n t građanskih snaga protiv j a č a n j a KPJ i n j e n o g uticaja u širokim n a r o d n i m slojevima. Napori činjeni u tom pravcu nisu n i k a k o uspevali. Sef HSS, Vlatko Maček, iako nije o d b i j a o razgovore sa knezom Pavlom ( n o v e m b r a 1936) i Stojadinovićem (januara 1937), nije ni p o m i š l j a o na r e š e n j e hrvatskog pitanja bez p r o m e n e o d r e d a b a O k t r o i s a n o g ustava od s e p t e m b r a 1931, na koje nisu pristajali ni knez Pavle ni Stojadinović. Tako JRZ, ne s a m o da nije uspela da u svoje okvire uklopi i HSS, nego o n a n i k a d a ni je uspela da se konstituiše u jedinstvenu, masovnu i stabilnu političku organizaciju. U tom pogledu JRZ je doživela sudbinu sličnu njenoj p r e t h o d n i c i - JNS. Ona je f o r m a l n o egzistirala k a o jedinstvena politička stranka, a u stvari su vodstva SLS i JMO iskoristila vlast da ojačaju svoje organizacije i pozicije na p o d r u č j u Slovenije, o d n o s n o Bosne i Hercegovine, i pozicije izvesnog dela p r i p a d n i k a Radikalne s t a n k e u Srbiji i

izvan nje. Između Glavnog o d b o r a RS i Stojadinovića, koji je žurio da ojača svoje lične pozicije u vladi i stranci (primajući u JRZ d i s i d e n t e iz d r u g i h stranaka - Acu Stanojevića, M. Trifunovića, dr Lazara Markovića i dr.), d o š l o je već u jesen 1935. do sukoba, a d e c e m b r a iste godine i do o t v o r e n o g razlaza. Prvaci Glavnog o d b o r a su računali da će moći da o b o r e Stojadinovića i da će na čelo vlade doći n e k o od njih (htelo se da to b u d e Miša Trifunović). To je bilo novo d r o b l j e n j e u r e d o v i m a Radikalne s t r a n k e koje je započelo j o š pred kraj života njenog d u g o g o d i š n j e g vođe N. Pašića. Stojadinović se ipak održao na čelu vlade, a p o s t a o je i p r e d s e d n i k JRZ, zahvaljujući p o v e r e n j u kneza Pavla. Zbog toga ga nisu napustili ni šefovi SLS i JMO - Korošec i S p a h o - iako su to od njih tražili članovi Glavnog o d b o r a radikala. Uz p o d r š k u kneza Pavla i svojih p a r t n e r a iz vlade i JRZ, Stojadinović je u s p e o m a r t a 1936. da iz vlade i vojske izbaci svog glavnog k o n k u r e n t a , generala Petra Živkovića, koji je. povezan sa svojim privrženicima u vojsci i sa p r v a c i m a o d b a č e n e JNS, više meseci intrigirao protiv Stojadinovića, pa i kneza Pavla, ciljajući na položaj p r e d s e d n i k a vlade i p o v r a t a k na m e t o d e šestoj a n u a r s k e d i k t a t u r e . Stojadinović se o d r ž a o na vlasti, u stvari, dotle d o k je uživao p o v e r e n j e kneza Pavla i dok je JRZ mogla biti za njega privlačan instrument u u n u t r a š n j o j politici. Međutim, Stojadinović nije o p r a v d a o n a d e kneza Pavla u pogledu k o m p r o m i s a sa Maćekom. Pokazao se k a o n e p o d e s n a ličnost da se s p o r a z u m e v a sa v o đ o m HSS i da svoje razgovore sa njim d o v e d e do obo s t r a n o prihvatljivog k o m p r o m i s a , iako su zaoštravanje m e đ u n a r o d n e situacije i o p a s n o s t od r a t n o g konflikta u Evropi nametali p o t r e b u da se što hitnije s r e d e u n u t r a š n j e političke prilike u Jugoslaviji. U tom smislu, knezu Pavlu su dolazile i sugestije iz V. Britanije, čiju je spoljnu politiku u to v r e m e n a s t o j a o da sledi. Mada je Stojadinovićeva politika približavanja fašističkoj Italiji i nacističkoj N e m a ć k o j o d g o v a r a l a o n d a š n j o j spoljno-politićkoj orijentaciji V. Britanije i težnjama kneza Pavla, ipak je k o p i r a n j e izvesnih pojava i a t r i b u t a fašističkih režima bila stvar s a m o Stojadinovića i njegovih t r a b a n a t a (odredi »Zelenih košulja«, s k a n d i r a n j e » v o d a , . . . voda . . . « i si.). To je, s j e d n e strane, povećavalo o g o r č e n j e u širokim n a r o d n i m slojevima protiv vrhova JRZ i Stojadinovića lično, a s druge, izazivalo p o d o z r e n j e kneza Pavla o a m b i c i j a m a Stojadinovića, u s m e r e n i m čak i protiv s a m o g kneza. Rezultati izbora za N a r o d n u s k u p š t i n u d e c e m b r a 1938. godine d o p r i n e l i su da položaj M. Stojadinovića, i u vladi, i na čelu JRZ, b u d e v e o m a poljuljan. 8 . On je k a o nosilac vladine izborne liste, u k o n k u r e n c i j i sa o p o z i c i o n o m listom, čiji je nosilac o p e t bio Maček, p r o š a o još gore nego njegov p r e t h o d n i k B. Jevtić na p e t o m a j s k i m izborima 1935. Naime, na d e c e m b a r s k i m i z b o r i m a 1938. godine vladina lista dobila je 1,643.783. ili 54% glasova, Mačekova lista 1,364 524 ili 44.90%, a Ljotićeva lista 30.734 ili 1,01% glasova. Sem toga, t r e b a imat i u vidu d a j e za vladinu listu, po direktivi iz Berlina (a po izjavi Herena), glasalo i o k o 120 hiljada folksdojčera, tj. jugoslovenskih g r a đ a n a n e m a ć k e narodnosti, t a k o d a j e Stojadinović na ovim izborima p o b e d i o n e u b e d l j i v o m većinom. Kad se ima u vidu d a j e glasanje bilo javno i da su državni službenici, iz s t r a h a da ne izgube službu, morali dati svoje glasove za vladinu listu, o n d a je jasno da je Stojadinović, u stvari, doživeo n e u s p e h . Za u k l a n j a n j e Stojadinovića iz vlade moglo se, p o r e d ostalog, upotrebiti o b j a š n j e n j e da iza sebe

n e m a p o t r e b n u socijalno-političku osnovicu i da nije politički kvalifikovan za pregovore sa vodstvom HSS o k o rešenja hrvatskog pitanja. Kada je Stojadinović saopštio izborne rezultate knezu Pavlu (naglasivši pri t o m e d a j e vladina lista dobila 300 hiljada glasova više nego Maček), knez o č e v i d n o nije bio zadovoljan, po priznanju s a m o g Stojadinovića posle rata. U spoljno-političkom pogledu Stojadinović je, uglavnom, s p r o v o d i o kneževu liniju, čije je s k r e t a n j e ka približavanju N e m a č k o j i Italiji bilo u skladu sa l o n d o n s k o m politikom. Tek o n d a kada se uvidelo i u L o n d o n u d a j e Stojadinović isuviše d u b o k o zagazio u o d n o s i m a sa Osovinom Rim-Berlin, britanska vlada je, posle d e c e m b a r s k i h izbora 1938. godine, zahtevala da se taj isti Stojadinović (kojeg je 1935. godine predložila knezu da se postavi za premijera) ukloni sa dužnosti p r e d s e d n i k a vlade. Pošto su sasvim neočekivano, noću između 3. i 4. f e b r u a r a 1939. godine, pet ministara podneli ostavke Stojadinoviću, n a v o d n o zbog n e r e š e n o g hrvatskog pitanja, Stojadinović je sutradan, 4. f e b r u a r a , p o d n e o knezu n a m e s n i k u ostavku c e l o k u p n e vlade, koju je ovaj r a d o prihvatio, i o d m a h poverio m a n d a t za sastav nove vlade Dragiši Cvetkoviću, d o t a d a š n j e m ministru u vladi Stojadinovića. Knezu Pavlu nije bilo teško da n a đ e s a r a d n i k e za o b a r a n j e Stojadinovića. Našao ih je ne s a m o u glavnim p r e d s t a v n i c i m a SLS - Antonu Korošecu i JMO - M e h m e d u Spahu, nego i u Dragiši Cvetkoviću d o s k o r a najbližem Stojadinovićevom saradniku. Tako se u poslednjoj deceniji života stare Jugoslavije i po treći put ponovio slučaj da jedan p r e d s e d n i k vlade i i s t o v r e m e n o nosilac vladine izborne liste posle »pobede« na izborima b u d e uklonjen sa vlasti. To se dogodilo P. Zivkoviću ne d u g o posle n o v e m b a r s k i h izbora 1931, B. Jevtiću posle p e t o m a j s k i h izbora 1935. i sada M. Stojadinoviću posle d e c e m b a r s k i h izbora 1938. godine. To su očigledni dokazi d u b o k e krize u koju je sa monarho-diktaturom bio zapao društveno-politički život u s t a r o j Jugoslaviji. Cvetković je sastavio vladu 5. f e b r u a r a 1939. godine »sa specijalnom misijom, da sredi u n u t r a š n j e prilike u zemlji i, pre svega, da reši hrvatsko pitanje« - izjavio je Cvetković 10. m a r t a 1939, jer je njegova vlada na sednici 16. f e b r u a r a kao osnovni zadatak postavila da počne razgovore o rešenju hrvatskog pitanja sa vođom HSS Mačekom. Padom Stojadinovića, o d n o s n o d o v o đ e n j e m Dragiše Cvetkovića na vlast, zaključena je epoha samostalne vladavine JRZ, za koju je knez Pavle izgubio svako interesovanje. Ona mu je bila p o t r e b n a dok je stajao na pozicijama očuvanja Ustava od 1931, a u proleće 1939, kada je u s p o r a z u m e v a n j u sa Mačekom n a p u š t a o tu poziciju, JR7 se sama po sebi gasila i u b r z o nestajala sa političko-društvene pozornice. 8 U pregovorima sa Mačekom, Cvetković je istupao kao predstavnik - opunomoćenik kneza Pavla, tj. krune, a ne kao predstavnik jugoslovenske vlade ili JRZ. Tako se dogodilo da državni poglavar građanske Jugoslavije knez Pavle, u ime srpske buržoazije, pregovara sa zagrebačkim buržoaskim centrom, odnosno sa vrhovima hrvatske buržoazije, o podeli vlasti. Posle S p o r a z u m a Cvetković-Maček (26. avgusta 1939. godine) JRZ praktično je prestaia da postoji, iako nije u k i n u t a ili raspuštena, a vlada Cvetković-Maćek predstavljala je s p o j raznih buržoaskih grupa, sa jedinstvenim ciljem: da se očuva vlast uz p o d r š k u kneza Pavla i a u t o r i t e t a krune. Predsednik vlade Cvetković bio je građanski političar lokalnog značaja, bez ugleda u zemlji i inostranstvu, bez oslonca u nekoj jačoj političkoj grupi

i bez političke veze sa n e k o m od velikih sila. Svoj a u t o r i t e t c r p e o je isključivo iz položaja koji je i m a o i onih koji su ga držali na tom položaju - kneza Pavla i MaCcka Maček ga je podržavao kao \ e o m a slabog političkog partnera, kao p o g o d n u ličnost koja će mu obezbediti s p r o v o đ e n j e težnji hrvatske buržoazije i o d r ž a v a n j e svoga uticaja u Hrvatskoj. Isto tako, hrvatska g r u p a u vladi uglavnom je bila najviše zainteresovana za sprovođenje svoga političkog plana i p r o g r a m a u Hrvatskoj i o b e z b e đ e n j e rastućih pozicija hrvatske burzoazije. Ukoliko je u vladi bilo lica sa izraženim političkim p r o f i l o m , to su bili - izuzev dr Maćeka - m a h o m izraziti anglofili i članovi s l o b o d n o g zidarstva. P r e m a tome, knez Pavle je bio stvarni a u t o r i t e t koji je u s m e r a v a o politiku jugoslov e n s k e vlade. O d m a h posle S p o r a z u m a Cvetković-Maćek, Slovenska ljudska s t r a n k a i Jugoslovenska m u s l i m a n s k a organizacija su se odvojile i. u suštini, protiv Cvetkovića vodile svoju politiku na svome r e g i o n a l n o m području. Tako se u p e r i o d u n a m e s n i š t v a 1934.-1941. d o v r š a v a o p r o c e s r a s p a d a n j a svih građanskih stranaka, sa izuzetkom HSS-a i SLS, koje su i dalje, sve do a p r i l s k o g sloma 1941. ostale jake, k o m p a k t n e i d o b r o organizovane političke s t r a n k e sa jasnim planovima i p r o g r a m i m a . U toku 1939. godine u n u t r a š n j e nezadovoljstvo i spoljna o p a s n o s t sve više su rasli: strepnje, s l u t n j e i psihološka napetost u zemlji d o m i n i r a l i su u svak o d n e v n o m životu - pitalo se: »Sta će biti sutra?« Diplomatije o b e j u r a t u j u ć i h strana, p o s e b n o V. Britanije i Nemačke, vodile su o g o r č e n u b o r b u za pridobijanje Jugoslavije u kritičnom p e r i o d u od jeseni 1940. do aprila 1941. godine. U d v a d e s e t o g o d i š n j e m p e r i o d u zajedničkog života u novoj državi bilo je n u ž n o da se za polaznu tačku u n u t r a š n j e g u r e đ e n j a p r i m e n i usvojeno n a č e l o n a r o d n o g s a m o o p r e d e l j e n j a . Krfska Deklaracija j a s n o je p r e d v i đ a l a da će Ustav koji će d o n e t i Ustavotvorna s k u p š t i n a biti osnova ć e l o m d r ž a v n o m životu, izvor i u t o k a svih vlasti i p r a v a i da će se po n j e m u uređivati c e l o k u p n i državni život. To se m o g l o videti i iz svih zaključaka N a r o d n o g vijeća u Zagrebu, n a r o č i t o iz njegove Adrese 1. d e c e m b r a 1918, kao i iz o d l u k a s r p s k e N a r o d n e skupštinfe. Međutim, do toga nije došlo. Gledajući u Srbiji p i j e m o n t jugoslovenstva i o t v o r e n o , i s k r e n o priznajući n j e n o vodstvo i o d l u č u j u ć u ulogu u velikom delu o s l o b o đ e n j a i u j e d i n j e n j a naših n a r o d a u p r v o m svetskom ratu, s v a k o j e očekivao od srbijanskih vodećih političara - od zvanične Srbije - reč i mišljenje o u n u t r a š n j e m u r e đ e n j u b u d u ć e zajedničke države, nadajući se da će to biti r a z u m n a , d a l e k o v i d n a i realistička o d l u k a ( d o n e t a s h o d n o ranijim dogovorima). Međutim, vodstvo p o b e d n i č k e s r b i j a n s k e buržoazije, na čelu sa m o n a r h o m , u cilju o b e z b e đ e n j a vlasti i dominacije, kao što s m o već istakli, ne uzimajući u obzir nikakve napred navedene faktore, odlučilo se za centralističko i unitarističko državno u r e đ e n j e - s u p r o t n o volji i težnji najvećeg dela naših n a r o d a i, ne poštujući p r a v o n a r o d a na s a m o o p r e d e l j e n j e , p r o s t o je silom n a m e t n u l o većini takav oblik državnog u r e đ e n j a 1918-1921. godine. Time je bilo sve p o r e m e ć e n o , iznevereno, a u n a r o d u , u m e s t o p r v o b i t n o g velikog oduševljenja, u b r z o je nastalo r a z o č a r e n j e i ogorčenje, tako da kralj Aleksandar i kasnije knez-namesnik Pavle, kao n e o g r a n i č e n i vlastodršci, ne shvatajući d u h novog d o b a , držeći se načela i m e t o d a s r e d n j o v e k o v m h vladara u vladanju Jugoslavijom, s n o s e najveću istorijsk' o d g o v o r n o s t i - kao takvi - ne m o g u izbeći najoštriji sud istorije.

N a p o m e n a : K o n k r e t n a d e l a t n o s t vodećih političkih s t r a n a k a iznosiće se u n a r e d n i m o d e l j c i m a p r i l i k o m r a z m a t r a n j a p o j e d i n i h d r ž a v n i h i d r u š t v e n i h p r o b l e m a , s tim š t o će se d e l a t n o s t H r v a t s k e seljačke s t r a n k e i K o m u n i s t i č k e p a r t i j e Jugoslavije, zbog n j i h o v e značajne uloge, izneti i u p o s e b n i m o d e l j c i m a .

NAPOMENE

' Branislav Gligorijević, n d.. str. 494: F e r d o Culinović, Jugoslavija i z m e đ u dva rata, I. Zag r e b . 1961, str. 264, 278-291 ' F e r d o Culinović. n. d., str. 544-547 3

Mala e n c i k l o p e d i j a . 3. Prosveta. B e o g r a d . 1978. str. 710

3a

B r a n k o Petranović, Istorija Jugoslavije 1945-1978. Nolit, B e o g r a d . 1970, str. 77-78.

4 Josip Broz Tito na s v e č a n o j sednici CK KPJ od 19. aprila 1959 - J. B Tito, •Socijalizam«, g o d i n a II. br. 2, B e o g r a d . 1959, s t r 4 i'5. 5 U d r u ž e n u opoziciju sačinjavale su: SDS, HSS, D e m o k r a t s k a s t r a n k a (DS). J u g o s l o v e n s k a m u s l i m a n s k a organizacija (JMO) i Z e m l j o r a d n i č k a s t r a n k a (ZS). Posle izbora, U d r u ž e n u opoziciju n a p u s t i l a je JMO (koja je ušla u JRZ). a aprila 1936. prišia joj je N a r o d n a r a d i k a l n a s t r a n k a INRS) sa glavnim o d b o r o m na čelu Blok n a r o d n o g s p o r a z u m a (BNS) o b r a z o v a n je 1937 undine. T Stojkov. Opoziciju u vreme Sestojanuarske diktature 1929 - /935, Beugrad. 1969. str. 292 4 Dva d a n a p r e p a d a Jevtićeve vlade, Stojadinović je p o d n e o m e m o r a n d u m k n e / u Pavlu o s t v a r a n j u nove političke s t r a n k e koju bi pomagali JLS, JMO i Aca Stanojevic, voda n e k a d a |ake Radikalne stranke Cilj ove stranke bio je da tra/j Maćekovu saradnju, da umanji unutra&nK tr zavice, da zakaže nove izbore i o r g a n i z u j e vladu koja bi p r e d s t a v l j a l a m i š l j e n j a i želje velike većine n a r o d a « , Stojadinovicev m e m o r a n d u m o o b r a z o v a n j u JRZ, 18. j u n a 1935. (Dokumenti u arhivi Univerziteta Kolumbija u Njujorku - Skraćeno UK; M e đ u t i m kasnije je S t o j a d i n o v i ć izneverio o v a j p r o g r a m s t r a n k e - p r i m . V.T.). Dr T o d o r Stojkov, n. d.. str. 320. 7

V Rezoluciji CK KPJ od decembra 1938. godine, i z m e đ u o s t a l o g kaže se: »Snage na koje se o s l a n j a r e a k c i j a u Jugoslaviji i koje su u p o r i š t e o s v a j a č k i h p l a n o v a nem a č k o g i italijanskog fašizma jesu sledeče- vlada Stojadinovića. Jugoslavenska radikalna zajednica ( p o d v u k a o V.T.), fašističke organizacije f r a n k o v a c a u H r v a t s k o j , h o đ e r o v a c a (pristalica S. H o đ e r e koji je za v r e m e S e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e bio šef k a b i n e t a p r e d s e d n i k a vlade Petra Živkovića - kasnije su po o r g a n u »Borba« prozvani »borbaši« i zalagali se za j u g o s l o v e n s t v o centralističkog v e j i k o s r p s k o g tipa), n e m a č k i h fašista, r u s k i h b e l o g a r d e j a c a , k a o i j e d n a g r u p a trockističkih a g e n a t a fašizma. N a s u p r o t t o m e p r o t i v n a r o d n o m f r o n t u r e a k c i j e i r e ž i m a u Jugoslaviji stoji n a c i o n a l n i f r o n t d e m o k r a t i j e koji se o k u p l j a o k o d e m o k r a t s k o g bloka s r p s k e U d r u ž e n e opozicije i Seliaćk o - d e m o k r a t s k e p a r t i j e u zemlji i sloga bi svaki p o k u š a j s t v a r a n j a n a r o d n o g f r o n t a van log bloka izazvao c e p a n j e u t a b o r u d e m o k r a t i j e i t i m e p o m o g a o reakciji. Takvim se p o k u š a j i m a m o r a KP o d l u č n o o p r e t i . Ali demokratski blok može da se suprotstavi frontu reakcije i da osigura pobedu demokratije i nezavisnosti zemlje s a m o u s l u č a j u ako se pretvori u pravi demokratski narodni blok (podv u k a o V.T.) priključenjem svih stranaka i organizacije radničke klase i seljaštva« (AR 1941. ZD. I, d o k , br. 29, str. 124-126). Za M a ć e k o v u listu 1938, glasali su svi p r i p a d n i c i u s t a š k o g p o k r e t a , po direktivi Pavelića. 3 U junu 1940. n e p o s r e d n o p o s l e a d m i n i s t r a t i v n i h izbora u H r v a t s k o j , p r e d s e d n i k vlade Cvetković je izjavio da je z a d o v o l j a n rezultatima koje je postigla JRZ i p o t v r d i o da će se aktivnost ove v l a d a j u ć e s t r a n k e i u b u d u ć n o s t i zasnivati na politici s p o r a z u m a sa H r v a t i m a , nastojeći da p o s t i g n e saglasnost JRZ i SDS, š t o ne zavisi toliko od njega koliko od vođe S a m o s t a l n e dem o k r a t s k e s t r a n k e . . . ( A R 1941. ZD. I. dok. br. 231. str. 686: Documenti Diplomatici Italiani (DDI). IX. 4. d o k 688.

DELATNOST HRVATSKE SELJAČKE STRANKE (HSS)* Delatnost Hrvatske seljačke stranke (HSS), od samog ujedinjenja 1918, bila je u s m e r e n a prvenstveno na rešavanje tzv. hrvatskog pitanja, koje je u unutrašnjoj politici d o m i n i r a l o za sve vreme postojanja p r e d r a t n e Jugoslavije. Zaj e d n o sa nerešenim nacionalnim pitanjem ostalih n a r o d a i narodnosti, u vezi sa socijalnim i e k o n o m s k i m i drugim problemima, o n o je potresalo celokupan život u zemlji i izazivalo p e r m a n e n t n u državnu nestabilnost i stalne unutrašnje potrese koji su se negativno odražavali i na spoljnopolitičku situaciju Jugoslavije. U p e r m a n e n t n o m suparništvu sa vladajućom velikosrpskom buržoazijom, koja je uvek bila na pozicijama svojih egoističko-nacionalnih interesa, ciljevi i težnje progresivnog dela HSS za pravedno rešenje svih otvorenih pitanja bili su p o t p u n o opravdani. Međutim, metodi b o r b e često su varirali u zavisnosti od o d n o s a snaga, stanja unutrašnjih prilika, spoljnopolitičke situacije, pa i stanja, o d n o s n o stavova u n u t a r pojedinih političkih s t r u k t u r a u sam o m vodstvu HSS. Zbog toga su se progresivne i p r a v e d n e težnje ove stranke i hrvatskog n a r o d a preplitale sa neopravdanim, reakcionarnim, a ponekad ekstremističkim i neprijateljskim zahtevima i p o s t u p c i m a vodstva u pogledu održavanja zajedničke države. Pri t o m e treba istaći činjenicu da se nijedan narod ili narodnost u p r e d r a t n o j Jugoslaviji ne može i ne sme optuživati za takvo stanje, jer su svi bili žrtve ne samo buržoazije u celini već i svoje sopstvene buržoazije kojoj su, u granicama mogućnosti, pružale o t p o r n a r o d n e mase, naročito ugnjetena i eksploatisana radnička klasa pod vodstvom KPJ. To znači da su povremeni, duži ili kratkotrajniji k o m p r o m i s i vrhova nacionalnih buržoazija bili stvarani isključivo u njihovom sopstvenom interesu. Prva vlada u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) osnovana je tek 20. d e c e m b r a 1918, s tim što je regent Aleksandar o d l u č n o o d b i o da Nikola Pašić b u d e p r e d s e d n i k vlade, tako d a j e prvi predsednik bio Stojan Protić, a ministar spoljnih poslova Ante Trumbić, koji je u telegramu M. Trifkoviću,

* Napomena. Ovaj odeljak je Iznet z n a t n o opširnije zato Sto je delatnost ove » r a n k e povezana sa aktivnošću ostalih stranaka, tako da se jasnije mogu videti njihovi odnosi i dobili i t o v e m i j a slika o njihovoj m e đ u s o b n o j borbi ili p r i v r e m e n o m savezništvu - r a z u m e se iz čislo političkih razloga - kada je to odgovaralo njihovim t r e n u t n i m i n t e r e s i m a

Ljubi Davidoviću, Svet. Pribićeviću i Joži Smodlaki. prihvatajući resor, između ostalog naveo: »Naše je načelo jedan narod, jedna država ( p o d v u č e n o u originalu) o s n o v a n a na d e m o k r a t s k i m načelima s l o b o d e i jednakosti« 1 . Međutim, »vladini krugovi pokazivali su se j e d n a k o politički kratkovidi p r e m a n a c i o n a l n o m , k a o što su bili preduzetni s o b z i r o m na socijalno pitanje. Oni su se oslanjali na silu i uglavnom takvim sredstvima smatrali da će se osloboditi i j e d n o g i d r u g o g pitanja . . .«2. Kada je k o m a n d a n t zagrebačkog pešadijskog p u k a Teslić u j a n u a r u 1919. godine p o k u š a o da »kratkim putem« riješi n a c i o n a l n o pitanje svojom naredbom koju je zagrebačka š t a m p a nazvala »Kaznene o d r e d b e « , j e r je uglavnom predviđala batinanje, kao n a j p o g o d n i j e sredstvo protiv raznih p r e s t u p a , došlo je do p o j a č a n e reakcije na d r u g o j strani, naročito federalističkog pokreta. Zbog toga je u velikoj N a r o d n o j skupštini 3. f e b r u a r a 1919. godine u Zagrebu vodstvo tog p o k r e t a (po n e k i m o b a v j e š t e n j i m a uglavnom Stj. Radić) odlučilo da uputi »Memorandum« z a p a d n i m silama, p r v e n s t v e n o p r e d s e d n i k u SAD Vilsonu (Wilson W o o d r o w ) »da p o m o g n e do o s t v a r e n j a i priznanja Mirotvorne seljačke neutralne čovjećanske republike Hrvatske« ( p o d v u č e n o u originalu) 3 . Zbog sve većeg zaoštravanja unutrašnje političke situacije i jačanja radničkog pokreta, n a r o č i t o K o m u n i s t i č k e partije Jugoslavije (KPJ) i pristalica federalističkog u r e đ e n j a države, Vesnićeva vlada je noću između 29. i 30. dec e m b r a 1920. godine d o n e l a poznatu »Obznanu« u p e r e n u protiv KPJ i svih protivnika centralističkog u r e đ e n j a države. Zatim je 28. j u n a 1921. godine, u k r n j e m p a r l a m e n t u , d o n e t Vidovdanski ustav (glasalo je u k u p n o 258 poslanika, od kojih 223 za i 35 protiv), tj. sa nešto više od n a d p o l o v i č n e većine. Pošto je Ustavotvornu s k u p š t i n u napustilo 59 poslanika KP, zatim predstavnici Jugosloveskog k l u b a i poslanici tzv. N a r o d n o g kluba, dok su 59 poslanika iz redova Radićeve s t r a n k e i 2 poslanika Hrvatske s t r a n k e prava od početka apstinirali od svakog r a d a u Skupštini, j a s n o je da Vidovdanski ustav nije mogao {Predstavljati p o u z d a n o sredstvo za vladanje n o v o s t v o r e n o m d r ž a v o m i da je nosio izrazito ozbiljne razloge i klice za kasnije n e s p o r a z u m e 4 . Stanje se p o g o r š a l o d o n o š e n j e m tzv. »Zakona o zaštiti države« 1. avgusta 1921, kojim je sa n e z n a t n o m većinom glasova sankcionisana samovolja izvršne vlasti p r e m a svim tzv. »antidržavnim elementima«, p r v e n s t v e n o p r e m a k o m u n i s t i m a i federalistima. Tada je ( p o č e t k o m avgusta iste godine) osnovan Hrvatski blok od HRSS, Hrvatske zajednice i Hrvatske stranke prava sa izrazito federalističkim p r o g r a m o m 5 . Kada su se, na inicijativu engleske vlade, Francuska, Italija, Belgija i Engleska, s p o r a z u m e l e da u proleće 1922. godine sazovu u Đenovi m e đ u n a r o d nu k o n f e r e n c i j u na kojoj će učestvovati delegati vlada svih evropskih država i Sovjetskog Saveza radi »osiguranja m i r a u svijetu«, vodstvo Hrvatskog bloka ( p o s e b n o Stj. Radić) odlučilo je da na tu k o n f e r e n c i j u pošalje svoje delegate »da bi se p r e d tim svjetskim f o r u m o m p o t a k l o »hrvatsko pitanje« i požurilo njegovo rješenje. Ovu m e đ u n a r o d n u k o n f e r e n c i j u u Đenovi iskoristilo je vodstvo Hrvatskog bloka, da »hrvatskom pitanju d a d e svjetskopolitićki karakter« 6 . U Memorandumu Hrvatskog bloka, objavljenom 8. f e b r u a r a 1922. u beogradskom dnevniku »Politika« između ostalog, citirano je:

»U Z a g r e b u , p r i j e s t o l n i c i H r v a t s k e . 14. j a n u a r a 1922. g o d i n e . J a v n o m u m n i j e n j u civiliz o v a n o g svijeta, a s p e c i j a l n o d e l e g a t i m a Đ e n o v s k e k o n f e r e n c i j e . . . Politička nezavisnost H r v a t s k e nije p r a v n o nikad p r e k i d a n a , i u stvari H r v a t s k a je uvijek zauzimala m j e s t o j e d n e države, koja je imala p o s e b n i svoj teritorij, svoj zasebni parlam e n t i svoju z a s e b n u vladu . . . .. . Objava p o t p u n e nezavisnosti H r v a t s k e j e d n o g l a s n o m o d l u k o m h r v a t s k o g a parlam e n t a na d a n 29. X 1918. bila je. d a k l e , s a m o vrlo logična i vrlo p r i r o d n a p o s l j e d i c a više n e g o h i l j a d u g o d i š n j e g a razvoja h r v a t s k e politike i k u l t u r e , tim više š t o je o b j a v l j u j u ć i nezavisnost H r v a t s k e h r v a t s k i p a r l a m e n t izjavio želju, d a o s n u j e j e d n u z a j e d n i č k u d r ž a v u s a Kraljevin o m S r b i j o m i C r n o m G o r o m pod u v j e t o m , da o obliku i u s t a v u te n o v e d r ž a v e d o n e s u odluku n a c i o n a l n e g r u p e , a n i k a k o p o j e d i n a č n o glasanje .. . 7 .

Hrvatski blok, k o m e su prišli i frankovci (predstavnici velikohrvatskog šovinizma), u p r k o s pritiscima centralističke vlade, p o s t a j a o je sve agresivniji, razvijajući svoju a n t i s r p s k u i antijugoslovensku politiku. »U uvjetima j a č a n j a s u p r o t n o s t i između tih protivničkih političkih s t r a n a pojavile su se u državi tri organizacije, koje su, u stvari, bile u d a r n i o d r e d i svojih s t r a n a č k i h zaštitnika«. To su bile: Hanao »Hrvatska nacionalistička organizacija« - koja je okupljala o m l a d i n c e iz buržoaskih i s i t n o b u r ž o a s k i h redova, uglavnom frankovce, koji su, »braneći hrvatstvo«, napadali sve što je bilo jugoslovensko, pos e b n o srpsko), Srnao (»Srpska nacionalna organizacija«, sa sličnim stavovima i z a d a c i m a k a o Hanao, s a m o što je »branila srpstvo«, n a p a d a l a sve što je bilo jugoslovensko, a n a r o č i t o hrvatsko) i Orjuna (»Organizacija jugoslovenskih nacionalista«, k a o » b o r b e n a organizacija« radi fizičkog likvidiranja »protivdržavnih elemenata«, da bi sprečila s p r o v o đ e n j e njihovih vladi nepoželjnih, a »državi štetnih akcija«, a njen politički p r o g r a m bio je o d b r a n a integralnog jugoslovenskog n a c i o n a l n o g unitarizma i postojećeg centralističko-monarhističkog sistema 7 ». M e đ u t i m , ovaj M e m o r a n d u m nije u p u ć e n m e đ u n a r o d n o j konferenciji, jer je Hrvatski blok f o r m u l i s a o »jednu rezoluciju sa sličnim zahtjevom, ali pomirljivijom r e d a k c i j o m , te ju je u p u t i o p r e d s j e d n i k u vlade Nikoli Pašiću, sa p r e d l o g o m da u sastav delegacije Kraljevine SHS za m e đ u n a r o d n u k o n f e r e n ciju u Đenovi b u d e u k l j u č e n a i zasebna delegacija Hrvatske. U toj rezoluciji od 25. f e b r u a r a 1922, između ostalog, kaže se: » . . . 1 1 isto v r i j e m e i z j a v l j u j e m o da se - zahtijevajući za h r v a t s k i n a r o d p r a v o na o v a k v o m e d u n a r o d n o z a s t u p n i š t v o - s m a t r a m o o v l a š t e n i m izabrati o s o b e , koje će poći na konferenciju (u Ženevi - p r i m . V.T.) k a o izaslanici H r v a t s k e i h r v a t s k o g n a r o d a , u d e l e g a c i j u iz međ u n a r o d n o p r i z n a t o g a p o d r u č j a Srba, H r v a t a i S l o v e n a c a . A

Ovakav stav Hrvatskog bloka r a d i k a l s k o - d e m o k r a t s k a vlada proglasila je separatističkim. Navedeni m e m o r a n d u m i objavljeni su u v r e m e k a d a se vlada Kraljevine S H S borila s italijanskim imperijalizmom, koji je n a d i r a o p r e m a Dalmaciji, ugrožavajući u p r a v o hrvatsku teritoriju, što je svakako bilo negativno, ali se ne može tvrditi d a j e Hrvatski blok time istupio separatistički, j e r se u o v o m p o s l e d n j e m m e m o r a n d u m u »ističe nužnost o d r ž a n j a m e đ u n a r o d ne zajednice Srba, Hrvata i Slovenaca, j e r se ovde radilo o federalizmu o š t r o izraženom, na način koji taktički nije bio pravilan, a još m a n j e opravdan«. Pošto je na izborima od 18. m a r t a 1923. godine opozicija dobila veliki b r o j m a n d a t a (naročito HRSS, koja je bila istupila iz Hrvatskog bloka) u vodstvu N a r o d n e r a d i k a l n e s t r a n k e (NRS) i u d v o r s k o j kamarili nastupilo je zaprepašćenje. Zato su »za spas države« počeli p r e d u z i m a t i još drastičnije m e r e da bi očuvali svoje m o n a r h i s t i č k e , e k o n o m s k e pozicije. Govorilo se kako se »s Hr-

vatima ne može, da treba kidati, t a k o da o s t a n e Velika Srbija«, ( p o d v u k a o V.T.) U Zagrebu je š t a m p a n a b r o š u r a Amputacija sa k a r t o m o g r a n i c a m a »Velike Srbije«. Ta granica bi t r e b a l a ići od Virovitice i G r u b i š n o g polja do Siska, uključujući Karlovac, zatim K r k o m do mora, t a k o da bi Hrvatskoj pripalo Hrvatsko p r i m o r j e od Bakra do Rijeke, kao i Slovenija. J u g o i s t o č n o od ove »amp u t a c i o n e linije« prostirala bi se »Velika Srbija«. (O ideji amputacije, kao separatističko-šovinistićkim a m b i c i j a m a velikosrpske buržoazije, čiji je protagonista bio i p r e d s e d n i k vlade Nikola Pašić još za v r e m e rata, biće još govora u kasnijem izlaganju). Nasuprot tome, vodstvo HRSS nije želelo da ide tom separatističkom linijom. Stjepan Radić je na velikoj Zagrebačkoj skupštini 15. aprila 1923. godine, između ostalog rekao: ».. Ali i u p r k o s toga, Hrvati i n a d a l j e hoće, žele i traže p r a v e d a n , i p o š t e n s p o r a z u m sa s r p s k i m n a r o d o m . Oni d r ž e da je taj s p o r a z u m o d m a h m o g u ć , ali ne više niti s Pašicem. niti s r a d i k a l i m a . Hrvali će svaku s u r o v u silu sa s t r a n e Pašića i radikala suzbiti s n a g o m svojega d u h a . n e o d o l j i v o m s n a g o m svoje seljačke r e p u b l i k a n s k e i č o v j e ć a n s k e politike. Neka se t o j politici ne r u g a j u u B e o g r a d u , ier ce im d o s k o r a prisjesti njihov podrugljivi smijeh, b u d u ć i da ce sada u naše m i r o t v o r n o r e p u b l i k a n s k o kolo j a v n u i o t v o r e n o stupiti t a k o đ e r iumadinski i makedonski i crnogorski seljak ( p o d v u č e n o u origninalu). Prelazimo p r e k o Pašića. te ć e m o se pozdraviti s Davidovićem, a k o b u d e i m a o s r c a riješili se Pribićevića. Prelazimo r a v n o k s r p s k o m s e l j a k u - ali ne kao b r a t u , j e r je n e u m j e s n o govoriti o bratstvu, kad n a m g o s p o d s k i Beograd prijeti krvlju i p o k o r i m a . n e g o k a o č o v j e k u , r a d n i k u i m u č e n i ku....5

Posle toga su se delegati N a r o d n e radikalne stranke, na p r e g o v o r i m a u Zagrebu 12. i 13. aprila 1923. godine s vodstvom HRSS (na čelu sa S. Radićem), p r e d s t a v n i c i m a Slovenske ljudske s t r a n k e (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO) sporazumeli: da HRSS ne n a p u š t a svoju d o t a d a š n j u politiku apstinencije b e o g r a d s k e N a r o d n e skupštine, tj. da ljudi iz te s t r a n k e »ostaju vjerni svojoj d o t a d a š n j o j taktici«, da u novu vladu uđu predstavnici SLS. JMO i Bunjevačko-šokaćke stranke, kao neki »centrum« između radikala i opozicije, i da vlada neće sprovoditi o n e o d r e d b e Vidovdanskog ustava koje predstavljaju d e o b u države na oblasti. Sam S. Radić d a o je naziv ovom s p o r a z u m u »Markov protokol«, jer je prvi potpisnik bio Marko Durićić, kao najstariji m e đ u n j i m a . ' 0 Bez obzira na s p o r a z u m p r e m a tzv. »Markovom protokolu«, centralistička r a d i k a l s k o - d e m o k r a t s k a vlada se o d l u č n o suprotstavlja federalizmu HRSS iz nacionalno-ideoloških i klasnih razloga, jer je federalizam za nju postao bauk. S d r u g e strane, HRSS je gajila n e p o v e r e n j e p r e m a Pašićevoj Radikalnoj stranci kako zbog n j e n o g p r o g r a m a , t a k o i zbog s a r a d n j e sa Pribićevićem i D e m o k r a t s k o m s t r a n k o m bez saglasnosti sa HRSS. Radi toga je Radić 14. aprila 1923. na sednici poslanika HRSS u z a g r e b a č k o m p r e d g r a đ u Borongaj o š t r o istupio nazivajući m a g a r c e m Ljubu Jovanovića (sa kojim je ranije vodio polemiku, small ajući ga »mozgom Radikalske stranke«, pa se zbog toga pojavio i naziv Bororigajski magarac«). 1 1 Ovaj Radićev govor izazvao je pravu u z b u n u u Beogradu, tako da se vladina š t a m p a žestoko okomila na njega i HRSS, kako zbog j e d n o s t r a n o g r a s k i d a n j a »Markovog protokola«, tako i zbog u d a r a n j a protiv dinastije i povratka na neprihvatljive pozicije. U takvim uslovima, a i zbog opasnosti od hapšenja, jer je j a v n o v r e đ a o kralja (naročito kraljicu), Stjepan Radić je 21. jula 1923. godine p o b e g a o iz zemlje i u Beću. Berlinu, Parizu i L o n d o n u p o k u š a v a o da p o m o ć u inostranih sila ostvari svoj politički p r o g r a m - federalizam. Najzad je stigao i u Moskvu, tražeći oslonac

za rešenje hrvatskog n a c i o n a l n o g pitanja. Tamo je u j u n u 1924. g o d i n e d a o izjavu o ulasku HRSS u Seljačku international u, Stoje po p o v r a t k u u z e m l j u 14. jula iste godine o v a k o objasnio: « . . . U S e l j a č k o j i n t e r n a c i o n a l i sam r e k a o d a j e Jugoslavija j e d a n švindl. Riječi »Jugoslavija« n e m a n i g d j e u Ustavu. To je ideja S l o v e n a c a i nas H r v a t a j o š više. a po d a n a š n j e m Ustavu postoji s a m o Eshaezija. Kraljevina Srba, H r v a t a i Slovenaca- Mi k a o n a r o d ne s m i j e m o dozvoliti, d a n a m s e n e š t o n a m e ć e v e r s a j s k i m u g o v o r o m . T o t r e b a d a s e r a s ć i s t i . .

. . . Ja sam već 8. prosinca 1920. g. kao i svuda i na svim z a s t u p n i č k i m sjednicama naglasio, da p r i z n a j e m o granice države S H S . . . U n a š o j akciji n e m a ništa protiv Srba .. . 1 2 Pošto je u m e đ u v r e m e n u 26. m a r t a 1924. Svetozar Pribićević sa 14 poslanika istupio iz D e m o k r a t s k e s t r a n k e i o b r a z o v a o Samostalnu demokratsku stranku (SDS) radi č u v a n j a n a r o d n o g i državnog j e d i n s t v a u d u h u »Vidovdanskog ustava«, s u t r a d a n je obrazovana Pašić-Pribićevićeva vlada (»PP-vlada«) n a č e l u s Nikolom Pašićem i Svetozarom Pribičevićem k a o m i n i s t r o m prosvete. Time je f e d e r a l i s t i m a zapretila o p a s n o s t od »parcelacije Hrvatske« (jer je Vidovdanskim u s t a v o m bila p r e d v i đ e n a p o d e l a države na 33 oblasti). Zato su hrvatski poslanici (po o d o b r e n j u Stj. Radića) počeli da dolaze u Beograd, ali je u N a r o d n o j skupštini do 20. m a r t a 1924. od 70 m a n d a t a H R S S n a m e r n o verifikovano s a m o 20, j e r bi u p r o t i v n o m , »PP-vlada« v e r i f i k o v a n j e m m a n d a t a svih hrvatskih poslanika izgubila većinu u Skupštini. Zatim je 21. m a j a 1924. o b r a z o v a n a d r u g a »PP-vlada« sa sličnim sastavom k a o i prva, ali je i o n a odugovlačila verifikovanje m a n d a t a hrvatskih poslanika, t a k o da je tek 27. m a j a verifikovala i ostale m a n d a t e HRSS. Da vlada ne bi ostala u manjini, p r e d s e d nik S k u p š t i n e je istog d a n a zaključio z a s e d a n j e p r e d s t a v n i š t v a do 20. o k t o b r a i tako p r o t i v p r a v n o p r o d u ž i o život ove vlade i o m o g u ć i o joj, da izbegne krizu u koju je bila zapala. Zbog toga je vodstvo Opozicionog bloka (DS, JMO, SLS i HRSS) 29. m a j a 1924. izdalo Proglas, u kojem je o š t r o n a p a l o politiku »PP-vlade«, t a k o d a j e 27. jula 1924. od p r e d s t a v n i k a ovog b l o k a i r a d i k a l s k o g disidenta poslanika Nastasa Petroviča obrazovana Davidovićeva vlada, u kojoj su bila p r e d v i đ e n a četiri ministar; ka mesta za p o s l a n i k e HRSS. Međutim, iako je d o b i l a p o d r š k u u Skupštini, dvorska k a m a r i l a i centralistički političari - uplašeni u l a s k o m hrvatskih p r e d s t a v r i k a u v l a d u - razvili su veliku k a m p a n j u protiv Davidovićeve vlade, t a k o d a j e 15. o k t o b r a 1924. p o d n e o ostavku sa sledečim obrazloženjem (k >jim je, u stvari, o s u d i o n e p o s r e d n o kraljevo m e š a n j e u p a r l a m e n t a r n i život): • Vaše Veličanstvo! Pošto mi je Vaše Veličanstvo izrazilo potrebu da dam ostavku ( p o d v u k a o V. T.) u cilju p r o š i r e n j a vlade za p r o d u ž e n j e naše d a n a š n j e p o l i t i k e m i r a . r e d a , z a k o n a , b o r b e protiv k o r u p c i j e do k o n a č n o g s p o r a z u m a izmet u S r b a . H r v a t a i Slovenaca, s l o b o d a n s a m d a Vam p o d n e s e m o s t a v k u svog ki.bineta«

Tako je 6. n o v e m b r a 1924. o b r a z o v a n a treća »PP-vlada« koja nije imala većinu, pa se nije ni pojavila pred S k u p š t i n o m , već je Ukazom od 10. novembra 1924. r a s p u š t e n a , a za 8. f e b r u a r 1925. raspisani su novi izbori. M e đ u t i m , ta vlada je, u p r k o s svemu, p r e k o vog ministra u n u t r a š n j i h poslova B o ž i d a r a Maksimovića sprovodila oštar ki rs protiv federalistićkih »antidržavnih elemenata«. Tako je o v a j ministar d o b i o n a d i m a k »Boža Kundak«, a njegov ozloglašeni režim »režim kundaka«. 1 3 S m a t r a j u ć i da se HRSS, u cilju s p r o v o đ e n j a svoje »antidržavne politike«, povezala s K o m u n i s t i č k o m i n t e r n a c i o n a l o m s protivjugoslovenskim elemen-

tima u s u s e d n i m zemljama, n a r o č i t o s U n u t r a š n j o m m a k e d o n s k o m revoluc i o n a r n o m organizacijom (VMRO) u Bugarskoj, Pašić - Pribićeviča vlada je 1. j a n u a r a 1925. godine, između ostalog, d o n e l a sledeče zaključke: • 1) da se o d m a h r a s t u r i HRSS, koja je s t u p a n j e m u S e l j a č k u i n t e r n a c i o n a l u p o s t a l a sastavni d e o K o m u n i s t i č k e i n t e r n a c i o n a l e ; 2) da se u b u d u ć e z a b r a n e svi zborovi - k o n f e r e n c i j e i svaki rad ove partije, k a o i izlaženje svih n j e n i h publikacija, knjiga i novina; 3) da se na HRSS n a j s t r o ž e p r i m e n e p r o p i s i čl. 18 Z a k o n a o zaititi b e z b e d n o s t i i por e t k a u državi; 4) da se o d m a h z a p l e n e sve arhive, novine, p u b l i k a c i j e i p r e p i s k a H R S S i 5) da se h i t n o p r e d u z m e krivični p o s t u p a k p r e m a vodstvu HRSS«.

O d m a h posle toga sav policijski a p a r a t u državi bio je stavljen u pokret, t a k o da su u b r z o p o h a p š e n i svi članovi vodstva HRSS, izuzev S t j e p a n a Radića, ali je i on 5. ili 6. j a n u a r a 1925. godine p r o n a đ e n u svom skrovištu u Zagrebu i u h a p š e n . ' 4 Međutim, i n t e r e s a n t n o je d a j e Okružni sud u Zagrebu o d b i o predlog državnog tužioca za p o k r e t a n j e krivičnog p o s t u p k a protiv HRSS zbog veleizdaje. Iako je S. Radić zadržan u zatvoru, a HRSS i dalje ostala pod »Obznanom«, ona je na izborima 8. f e b r u a r a 1925. dobila 67 m a n d a t a , dok je opozicija - i p o r e d policijskog t e r o r a na izborima - dobila nešto više glasova nego vladin centralistički blok. To znači da je federalistički blok o d n e o p o b e d u i p o s t a o otporniji i stabilniji, u p r k o s svakog vladinog t e r o r a . ' 5 Vlada Pašić - Pribićević i dalje je u N a r o d n o j skupštini sprovodila svoju samovolju, Stjepan Radić je i dalje ostao u zatvoru, a pripadnici H R S S su i dalje bili pod u d a r o m vladinih m e r a i o r g a n a vlasti ne birajući sredstva. Pripadnici HRSS s m a t r a n i su k o m u n i s t i m a , ili njihovim bliskim e l e m e n t i m a , iako su pripadnici HRSS dokazivali da su protivnici KPJ. U takvim p r i l i k a m a došlo je do tešnjih veza između vodstva HRSS i onih opozicionih g r u p a koje su istupale protiv Pašić - Pribićevićeve vlade, tj. D e m o k r a t s k a s t r a n k a (DS), JMO i SLS. Tako je k r a j e m f e b r u a r a 1925. godine zaključeno da se p o v e d e zajec nička akcija i f o r m i r a n tzv. Blok narodnog sporazuma i seljačke demokratije. O t o m e je, u ime šefova u d r u ž e n i h opozicionih grupa, 22. m a r t a 1925. godine p r e d s e d n i k D e m o k r a t s k e s t r a n k e Ljuba Davidović u Skupštini p r o č i t a o izjavu da » p a r l a m e n t a r n e stranke, koje su do sada bile u d r u ž e n e p o d nazivom Opozicionog bloka osnivaju stalnu političku zajednicu pod i m e n o m Blok narodnog sporazuma i seljačke (ljudske) demokratije i n a s t u p a j u u N a r o d n o j skupštini kao j e d n a celina u svim p i t a n j i m a u kojima se radi o z a j e d n i č k o j politici ove zajednice. »Kao osnova r a d n o g p r o g r a m a Bloka uzima se deklaracija Davidovićeve vlade od 12. avgusta 1924. g o d i n e i p r o g r a m a t s k a načela koja su d e l i m i č n o izražena u s a o p š t e n j u p r e d s e d n i š t v a HRSS od 24. s e p t e m b r a iste godine. No, u p r k o s velike zaoštrenosti između vlade i opozicije, ipak nisu prestali pokušaji da između njih d o đ e do neke d o d i r n e linije. Pored izjava nekolicine poslanika iz redova h r v a t s k e opozicije, i s vladine strane, o d n o s n o dvora, pokušavalo se da se uspostavi k o n t a k t sa zatvorenim p r e d s e d n i k o m H R S S Stjepanom Radićem. O t o m e je bivši radikalski poslanik Mita Dimitrijević u svojoj knjizi Mi i Hrvati, Beograd, 1939, str. 174 i dalje, d a o nekoliko p o d a t a k a o t o m e k a k o je kralj Aleksandar o t p o č e o akciju da se uspostavi k o n t a k t s zatvorenim Radićem i nagovori da izmeni politički k u r s HRSS. S tim u vezi, do-

šao je predlog vodstva HRSS da kralj Aleksandar primi Pavla Radića u audijenciju, pa je pet d a n a pre audijencije Dimitrijević, n a v o d n o , po drugi p u t posetio S t j e p a n a Radića u zatvoru. Prilikom posete S t j e p a n Radić je izjavio Dimitrijev ie u svoju s p r e m n o s t za s p o r a z u m s r e ž i m o m i izdiktirao direktivu potpredsedniku IIRSS Pavlu Radiću šta će u ime vodstva s t r a n k e i njegovo (Stjepanovo) ime reci u N a r o d n o j Skupštini. U toj o p š i r n o j direktivi, između ostalog, Stjepan Radić je naglasio: • Mi m o ž e m o izvršiti d j e l o n a r o d n o g s p o r a z u m a u s k l a d u s o s j e ć a j i m a i i n t e r e s i m a i srp s k o g i h r v a t s k o g n a r o d a u j e d n o j monarhiji engleskog lipa. Li želji za t a k v o m m o n a r h i j o m e n g l e s k o g tipa H R S S p r i z n a j e s a d a š n j e s t a n j e i sa V i d o v d a n s k i m u s t a v o m k a o već postojeći politički fakt. sa d i n a s t i j o m K a r a đ o r đ e v i c a n a č e l u , t a k o đ e k a o fakt koji mi b e z u s l o v n o priz n a j e m o i s kojim s m o se mi složili k o n a č n o . Taj nas fakt veže izvan svega, kao i j e d i n s t v o d r ž a v e SHS. Ovo t e k s t u a l n o reći«! Zatim je o n a r o d n o m j e d i n s t v u r e k a o : » S m a t r a m o se k a o tri n a r o d a . Hrvati, Srbi i Slovenci, koji h o ć e m o i s r c e m i sviješću da živimo z a j e d n o , j e r s m o u m e đ u n a r o d n o m p o g l e d u jedno i ne m o ž e m o živjeti u m e đ u n a r o d n o m s k l o p u svaki za sebe i o d v o j e n o j e d a n od d r u g o g a . Ovo n a r o č i t o istaci i reći: »Jedinstvo p r e k o noći ne s t v a r a se. o n o je n e p r i r o d n o i mi ga ne o d o b r a v a m o . Ali n a š je ideal, nas H r v a t a , š t o s m o mi svi, nar o č i t o u s e l j a č k o m e l e m e n t u j e d n a n e r a z r i v n a cjelina, e t n i č k a cjelina, sa j e d n i m istim priv r e d n i m i socijalnim i n t e r e s i m a Ali mi s t o j i m o protiv c e n t r a l i z a c i j e « . Još t r e b a reci: »Hrvati prvi put sad našli su se u j e d i n j e n i i s l o b o d n i u svojoj državi i njihov n a c i o n a l n i o s j e ć a j p o č e o je svom s n a g o m da se razvija i on se ne m o ž e i n e d a ugušiti i zbrisati. Istaci stav protiv f r a n k o v a c a naših političkih p r o t i v n i k a j o š iz v r e m e n a H a b s b u r š k e M o n a r h i j e « . Dalje je govorio o p o t r e b i revizije V i d o v d a n s k o g ustava na o s n o v u s p o r a z u m a n a r o d a s r p s k o g , hrvatskog, slovenaćkog. 1 ®

Na osnovi ove direktive, Pavle Radić je već 27. m a r t a , kao p r e d s j e d n i k Hrvatskog seljačkog kluba, kao zamjenik p r e d s j e d n i k a Radića, u svoje ime, u ime c j e l o k u p n o g vodstva i u ime samog p r e d s j e d n i k a S t j e p a n a Radića, u Nar o d n o j skupštini izjavio: • . . p r i z n a j e m o s v e u k u p n o političko stanje, k a k o j e d a n a s p o V i d o v d a n s k o m ustavu sa d i n a s t i j o m K a r a đ o r đ e v i ć a na čelu . . . Ne s a m o po d a n a š n j e m p o l i t i č k o m životu, n e g o i po n a š e m p r o g r a m a t s k o m s h v a ć a n j u s m a t r a m o j e d i n s t v o d r ž a v e izvan svake s u m n j e Mi to jedinstvo, koje s e h o ć e stvoriti p r e k o noći. n e m o ž e m o o d o b r i t i zato. j e r j e o n o n e p r i r o d n o , j e r d o k postoji politička svijest h r v a t s k o g i s r p s k o g n a r o d a , o n d a je to politički f a k a t s kojim ljudi m o r a j u r a č u n a t i Mislim da nije n i k a k v a nesreća, a k o b i s m o se mi s m a t r a l i i p o s e b n i m narodima . P o t r e b n o je. to p o t p u n o lojalno p r i z n a j e m , da ima j a k a realna baza. a to je Ustav .. . Priznajem, u m n o g i m s t v a r i m a je naš Ustav vrlo d o b a r . No. n e g d j e bi se m o g a o da popravi H R S S nije stupila e f e k t i v n o u Seljačku i n t e r n a c i o n a l u , izjavljujem da n i j e s m o imali p r e m a n j o j i da n e m a m o p r e m a njoj nikakvih obaveza i n i k a k v i h o d n o s a , šta ce i n a š Glavni o d b o r ustanoviti p r v o m p r i l i k o m z a čitavu s t r a n k u . .

Međutim, centralističko državno r u k o v o d s t v o s m a t r a l o je b e z n a č a j n o m ovu izjavu Pavla Radića, pa je N a r o d n a s k u p š t i n a istog d a n a usvojila predlog jednog radikalnog poslanika da August Košutić, Vlatko Maček, Josip Predavec, dr Juraj Krnjević, Stjepan Radić i dr Stjepan Košutić po ćL 18 Zakona o zaštiti države ne m o g u biti n a r o d n i poslanici, pa p r e m a t o m e N a r o d n a skupština rešava da se njihovi mandati ponište,18 U takvoj situaciji, p r e m a pisanju Mite Dimitrijevića, d v o r s k o g posrednika između kralja i S t j e p a n a Radića, Pavle Radić je i m a o četiri audijencije kod kralja koji je nastojao da veže HRSS sa radikalima u vladi. Posle toga, 2. aprila, došlo je do s a s t a n k a između Pavla Radića i Nikole Pašića, ali nije došlo do s p o r a z u m a zato što je kralj tražio da Stjepan Radić o d u s t a n e od revizije Ustava, pa je Stjepan Radić sa vodstvom svoje stranke, koje je n a k n a d n o pritvoreno, ostao u zatvoru. 1 9

U novoj izjavi od 22. aprila 1925. (koja je s u t r a d a n objavljena u štampi, a 24. aprila p r e d a t a kralju) Stjepan Radič je. između ostalog rekao: » . . . Mi u b u d u ć e n e ć e m o učiniti ništa što bi otežalo s p o r a / u m S r b a i Hrvata. Srbi i Hrvati se t o l i k o k o m p l e t i r a j u da m o r a j u ići z a j e d n o . Ako su Srbi bolji v o j s k o v o đ e i bolji diplomate, mi opet z n a d e m o graditi ceste i u r e đ i v a t i škole. Srbi su, r e c i m o , b o r c i a mi mirotvorci. Važno je i j e d n o i d r u g o . S a m o već j e d n o m t r e b a početi raditi. A mi to h o ć e m o i neć e m o da sa svoje s t r a n e p o s t a v l j a m o i n a j m a n j e t e š k o ć e z a j e d n i č k o m r a d u sa R a d i k a l n o m s t r a n k o m . Zato mi sada i ne t r a ž i m o revizije Ustava, već p r i h v a ć a m o gledište gosp. Pašića. n e k a se Ustav o p r o b a , na g o d i n u , dvije, tri i više, pa n e k a se o n d a m i j e n j a p r e m a n a r o d n o j p o t r e b i a k o s e t o p o k a ž e d a j e p o t r e b n o . M i n e p o s t a v l j a m o n i k a k v i h d r ž a v n o p r a v n i h zahtjeva i ne k a n i m o ih p o s t a v l j a t i . . . 2 0

Posle ove izjave nastalo je p o g a đ a n j e između HRSS i N a r o d n e r a d i k a l n e stranke, koje je s r e d i n o m jula završeno s p o r a z u m o m , na osnovi kojeg je 18. jula 1925. o b r a z o v a n a radikalsko-radićevska Vlada narodnog sporazuma (u kojoj je Stj. Radić dobio resor Ministarstva narodnog vaspitanja i p r o s v r u i S u t r a d a n 19. jula 1925. S t j e p a n Radić je, p o š t o je izašao iz zatvora, u p u t i o kralju Aleksandru sledeći telegram: »Njegovom veličanstvu kralju A l e k s a n d r u - B e o g r a d . S l a v e n s k o m vidovitošću, d r ž a v n i č k o m o c j e n o m prilika i ljudi, m i r o m uzvišenog roditelja, o d l u ć n o š c u p l e m e n i t o g a z n a č a j a svoga, a u s a v r š e n o m s k l a d u sa sjajnim s l o b o d a r s k i m i u s t a v n o - p a r l a m e n t a r n i m t r a d i c i j a m a d o m a K a r a đ o r đ a , pospješili ste i osigurali ste n a r o d ni s p o r a z u m k a o veliko d j e l o n a r o d n o g izmirenja na s e l j a č k o m o s n o v u r a d a i p o š t e n j a , na u s t a v n o m t e m e l j u zakonitosti, r a v n o p r a v n o s t i i s l o b o d e , a u težnji k vječnim i d e a l i m a čovječnosti, p r a v i c e i mira. Da bog blagoslovi i poživi Vaše veličanstvo i naš cijeli vladalački d o m - S t j e p a n Radić«. 2 '

Kad je nešto kasnije kralj Aleksandar 15. avgusta d o š a o u Zagreb, povod o m proslave 1000-godišnjice hrvatskog kraljevstva, Stjepan Radić je u svom političkom zanosu, pored ostalog, ispevao himnu koja je ovako počinjala: • Hrvatski sokol k Tebi leti, Zvijezdo K a r a đ o r đ e v a d o m a . Iznad oblaka, m u n j a i zvona Pozdrav će Tebi donijeti .«. 22

Kao što se vidi, S t j e p a n Radić je i do tada, a i kasnije m e n j a o svoje stavove, p o n e k a d i u sasvim s u p r o t n o m pravcu. U to v r e m e HRSS p r o m e n i l a je ime u Hrvatska seljačka stranka (HSS). Uskoro posle toga p o n o v o su otpočela trvenja između HSS i N a r o d n e radikalne s t r a n k e ne s a m o zato što hegemonistički sistem nije prestajao, kako je to sam Radić j e d n o m kvalifikovao rećima: »Mi n i s m o u vladi nego pri vladi«, nego i zato što je Radić na raznim s k u p š t i n a m a d r ž a o govore koji se nisu sviđali radikalima i što se k r a j e m m a r t a 1926. godine p r i d r u ž i o opoziciji koja je u N a r o d n o j skupštini p o d n e l a interpelaciju zbog k o r u p c i o n a š k i h poslova R a d o m i r a Pašića, sina p r e d s e d n i k a vlade Nikole Pašića, što je 4. aprila dovelo do pada Pašićeve vlade. Iako je ušao i u novu vladu Nikole Uzunovića, opet kao ministar prosvete, Stjepan Radić je, zbog protesta poslanika »pašićevaca«, posle n e k o l i k o d a n a ( u p r a v o 15. aprila) ispao iz d r u g e Uzunovićeve vlade u koju su ušli neki disidenti iz vodstva HSS, ali su i oni 1. f e b r u a r a 1927. godine ispali iz vlade. 2 3 U borbi protiv c e n t r a l i z m a Radićeva HSS je o š t r o istupila protiv c e n t r a oligarhije i k o r u p c i o n a š k o g režima koji je sprečavao d e m o k r a t s k o r e š e n j e na-

c i o n a l n o g pitanja. Ta b o r b a je dobila n a r o č i t o o š t r e f o r m e ujesen 1927. godine, kada je o b r a z o v a n a Seljačko-demokratska koalicija (SDK) od Radićeve HSS i Pribićevićeve SDS. Tako je d o t a d a š n j i najvatreniji p o b o r n i k m o n a r h i j e i centralizma, b e s k o m p r o m i s n i branilac jugoslovenskog n a c i o n a l n o g unitarizma, Svetozar Pribićević - kad je bio o d g u r n u t sa vlasti - p o s t a o j e d a n od najodlučnijih p r o t i v n i k a dvorske kamarile i centralizma. On je, z a j e d n o sa dot a d a š n j i m svojim najvećim p r o t i v n i k o m S t j e p a n o m Radićem organizovao snažnu političku akciju za o b a r a n j e centralističkog režima i za uspostavljanje federalizma. A t a d a je federalizam i m a o o d l u č n o g p o b o r n i k a i u KPJ koja se oslobodila od ranijih f r a k c i o n a š k i h skretanja, što se vidi i iz n j e n e p o z n a t e Rezolucije o n a c i o n a l n o m pitanju iz 1926. godine. U toj Rezoluciji se, i z m e đ u ostalog kaže: » . . . Imperijalistički režim v l a d a j u ć e s r p s k e buržoazije z a s n o v a n je na politici nacionalnog u g n j e t a v a n j a i e k o n o m s k o g iscrpljivanja n e s r p s k i h nacija . . . I m p e r i j a l i s t i č k a politika v l a d a j u ć e s r p s k e b u r ž o a z i j e izazvala je sasvim o p r a v d a n o silno n e z a d o v o l j s t v o k o d svih nes r p s k i h n a r o d a . I to n e z a d o v o l j s t v o d o š l o je do izražaja u f o r m i r a n j u n a c i o n a l n i h p o k r e t a u Hrvatskoj, Sloveniji. Makedoniji, Vojvodini i C r n o j Gori. Na ćelu svih tih p o k r e t a stoji j o š uvek buržoazija, koja se t r u d i da i n a c i o n a l n o p i t a n j e iskoristi za j a č a n j e svoga u t i c a j a u narodnim masama ...«.

Kao što se vidi, KPJ je postavljala nacionalno p i t a n j e na široj i pravilnoj osnovi, j e r je u Rezoluciji dalje istakla » d a j e buržoazija n e s p o s o b n a da nacionalnu b o r b u d o v e d e do kraja: ona izdaje n a c i o n a l n u b o r b u u o n o m t r e n u t k u , kad nacionalni p o k r e t masa zapreti da p o s t a n e o p a s n o s t za n j e n u klasnu vladavinu .. .«.24 Posle izbora od 11. s e p t e m b r a 1927. u opoziciju protiv vlade Vukićevića istupile su HSS i S a m o s t a l n a d e m o k r a t s k a stranka, a ni radikali ni d e m o k r a t i nisu se slagali sa njime. U borbi o k o osvajanja e k o n o m s k i h interesa, a time i o b e z b e đ e n j a vlasti, centralistički krugovi su - u težnji da uguše federalistićku opoziciju - u s k o r o prešli na o t v o r e n e pretnje. U »Politici« od 7. m a j a 1928. godine j e d a n političar Radikalne s t r a n k e zapretio je S t j e p a n u Radiću da će se »i sami g r a đ a n i ove države o b r a č u n a t i sa njime k a k o znadu«. Zbog toga je Svetozar Pribićević 8. m a j a u N a r o d n o j skupštini rekao: »Ovdje se, dakle, j a v n o prijeti j e d n o m parl a m e n t a r n o m vođi, koji još ima taj specijalni karakter, da predstavlja Hrvate, da će se s njim fizički obračunati. I to čini j e d n a ličnost, koja je bliska m i n i s t r u finansija . . . Današnje s r b i j a n s k e s t r a n k e uzele su svu vlast u svoje r u k e i gnjave p r e č a n s k e k r a j e v e na bezdušan način. Otjerali su sve Hrvate u opoziciju, a od p r e č a n s k i h ljudi uzimaju s a m o one, koji im k u l u č e .. .«. 2S Na to je radikalski poslanik Puniša Račić (sa još 19 radikalskih poslanika) 19. j u n a 1928. godine, tj. uoči s a m o g atentata na S t j e p a n a Radića i h r v a t s k e n a r o d n e poslanike u N a r o d n o j skupštini predložio: » . . . 1. Da se S t j e p a n Radić p r e g l e d a lekarski, te da se u t v r d i da l i j e u n o r m a l n o m stanju ili ne, j e r su mu d o s a d a š n j i p o s t u p c i takvi, da izazivaju s u m n j u , da je n o r m a l a n . 2. Ako l e k a r s k i konzilium ne b u d e utvrdio, da je S t j e p a n Radić u m n o p o r e m e ć e n , o n d a t r a ž i m o d a s e kazni m a k s i m a l n o m k a z n o m , koju p r o p i s u j e Poslovnik N a r o d n e skupštine .. ,«. 28

U nastavku d e b a t e u N a r o d n o j skupštini sledećeg dana, 20. j u n a 1928. godine, n a k o n pretnji radikalskog poslanika vojvode Luna Jovanovića, upućenih federalističkim opozicionim poslanicima SDK rečima:

»Pridite se m e n i a k o smijete!« i T o m e Popovića: »Ako vaš voda, a k o S t j e p a n Radič bruka hrvatski n a r o d i dalje p r o d u ž i s v r i j e đ a n j e m , ja vam j a m č i m da če njegova glava p a s t i . . . « , javio se radi ličnog o b j a š n j e n j a poslanik P t n i š a Račić. On je. b r a n e ć i »interese s r p s k o g nar o d a . i n t e r e s e svoje o t a d ž b i n e « r e k a o : » . . . k a o S r b i n i n a r o d n i poslanik, kad vidim o p a s n o s t p r e m a svojoj naciji i o t a d ž b i n i , ja o t v o r e n o k a ž e m , da ću u p o t r e b i t i i d r u g o oružje, koje t r e b a da zaštiti i n t e r e s e s r p s t v a . « . N a to je dr Ivan P e r n a r uzviknuo: »Opljačkali ste begove«! A Puniša Račić je sa g o v o r n i c e r e k a o : »Tražim g o s p o d i n e p r e d s e d n i ć e , da ga kaznite ili ću ja da ga kaznim. Ko god bi o v d e p o k u š a o da se stavi i z m e đ u m e n e i P e r n a r a p o g i n u ć e ... «

Pošto je p r e d s e d n i k S k u p š t i n e p r e k i n u o s e d n i c u Puniša Račić je izvršio nečuven zločin - u b i o je Pavla Radića i d r a Basaričeka, a teško ranio S t j e p a n a Radića i lakše Ivana G r a n d u i Ivana Pernara. Od zadobijene r a n e Stjepan Radić je 8. avgusta 1928. u m r o u Zagrebu. 2 7 O Radićevoj ličnosti, koja se odlikovala impulzivnošću i često beskomp r o m i s n o m neustrašivošću i govorništvom, a time p o s r e d n o i o delatnosti njegove s t r a n k e do njegove smrti, n a v e š ć e m o još n e k o l i k o p o d a t a k a . Karakteristično je d a j e S. Radić o d m a h posle atentata, ne verujući d a j e u njega u m e š a n i kralj Aleksandar (o č e m u se u javnosti p o t a j n o govorilo), izjavio da »sada postoji s a m o kralj i narod«. On je n a p i s a o i p o r u k u koju je 3 d a n a posle atentata, 23. juna, na p o g r e b u žrtava a t e n t a t a - Pavla Radića i Đ u r e Basaričeka - u njegovo ime p r o č i t a o Svetozar Pribićević, u kojoj naglašava da »HSS ima p o v e r e n j a u kralja i da v e r u j e da će »srpsko-hrvatsko-slovenački narod« i kralj d o n e t i r e š e n j e t e š k o m pitanju koje je p r o u z r o k o v a n o zločinom u Skupštini, iako su tih d a n a predstavnici HSS i SDK j a v n o isticali da je u atentat u Skupštini u m e š a n m i n i s t a r d v o r a Dragomir Janković, a t a j n o su bacali s u m n j u i na kralja Aleksandra. 2 8 Međutim, suprotno ovome s a m o mesec d a n a kasnije (24. jula 1928. godine) S. Radić je d a o sledeću izjavu d o p i s n i k u n o v i n a r s k e agencije »Telegraf union« (»Telegraph union«) iz Berlina: »Hrvati su p o š t e n o priznali d i n a s t i j u K a r a đ o r đ e v i ć a i j e d i n s t v e n u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Oni su se nadali da će im u s p e t i da se sa S r b i m a s p o r a z u m e j u i da će se moći z a j e d n o živeti u Kraljevini Srba, H r v a t a i S l o v e n a c a (SHS) u b r a t s k o j slozi, u k o j o j će svi n a r o d i i sva p l e m e n a , z d r u ž e n a u j e d n u n a c i o n a l n u državu, imati sva p r a v a i p o t p u n o jedn a k u s l o b o d u . I s k u s t v o p o s l e d n j i h tri do četiri g o d i n e d e f i n i t i v n o je nas r a z u v e r i l o da sa srpskim s t r a n k a m a i sa s r p s k i m o d l u č u j u ć i m političkim k r u g o v i m a m o ž e u o p š t e d o ć i do kakvog p o š t e n o g s p o r a z u m a . Ja sam čak u v e r e n da je to i u b u d u ć n o s t i n e m o g u ć e . Hrvali i Srbi dva su r a z n o l i k a n a r o d a , raznolike p r i r o d e i raznolikih tradicija. Oni su (misli na H r v a t e - V. T.) j e d n o m krvi. j e d n o m istorijom i k u l t u r o m vezani sa Z a p a d o m , dok su Srbi vezani sa I s t o k o m . Hrvati su n a r o d e v r o p s k e k u l t u r e . Srbi istoćno-vizantijske. Ako se u z m u u obzir stalni n a p o r i S r b a za a p s o l u t n o m h e g e m o n i j o m u državi, koja se u t o m e sastoji da sva d r u g a p l e m e n a Kraljevine S.H.S. p o t č i n e u k a t e g o r i j u politički p o d r e đ e n i h elem e n a t a B e o g r a d u p o d niži nivo s r p s k e a d m i n i s t r a c i j e , o n d a će se r a z u m e t i z a š t o Hrvati i zaš t o Srbi u H r v a t s k o j koji su bili sviknuti j e d n o j d r u g o j d r ž a v n o j a d m i n i s t r a c i j i i d r u g i m uslovima za državni i javni p o r e d a k , da se oni ne mogu slotili sa Srbima u Srbiji i zašto jugoslovensko drtava u današnjem svom obliku kao jedinstvena driavna zajednica ne može postojati i zašto je ona osuđena da se raspadne. Zahtevi koji su usled t o g a n a č e l n o političkog i m o r a l n o g razilaženja stavljeni od celok u p n o g g r a đ a n s t v a i n a r o d a u H r v a t s k o j i Dalmaciji jasni su i lojalni. Hrvati n e ć e stupiti ni u kakve p r e g o v o r e i n e ć e voditi nikakve r a z g o v o r e sa S r b i j a n s k i m s t r a n k a m a koje potpomažu vladu Velje Vukićevića ili vladu koja bi d o š l a n j e g o v o m p o t p o r o m . U tu S k u p š t i n u , u kojoj je izvršeno o n a k o z l o č i n a č k o delo, n e ć e se Hrvati nikad .vratiti. Oni traže s t v a r a n j e n e u t r a l n e vlade s a p o t p u n o i n t a k t i v n i m političkim l i č n o s t i m a kbje n e p r i p a d a j u n i j e d n o j s t r a n c i i koje u ć e l o m n a r o d u uživaju p o v e r e n j e i p o š t o v a n j e . Ova vlada imala bi taj zadatak da sprovede slobodne izbore za novu skupštinu, koja bi vlada onda trebala da sprovede reviziju ustava i da nanovo sagradi kralje\inu Srba, Hrvata i S/o-

venaca. da je reorganizira na novoj osnovi. Pri ovoi reorganizaciji države Jugoslavije traže Hrvati potpuno odvajanje od Srbije t osnivanje potpuno samostalne države Hrvatske koja bi sa Srbijom bila vezana s a m o personalnom unijom. Srpski krali imao bi biti i kralj Hrvatske Ovo bi bila jedina veza, koja bi u budućnosti vezala Hrvale sa Srbima. U svima drugim pitanjima morala bi biti Hrvatska potpuno nezavisna. Trebala bi imati svoj vlastiti parlament i svoju vlastitu upravu, svoju vlastitu vojsku itd. drugim rećima: trebalo bi da Hrvatska bude slobodna država, slična Irskoj. Ovo potpuno odvajanje Hrvatske od Srbije predstavi/a jednu mogućnost za dalji zajednički život Hrvata i Srba. Vojvodini, Bačkoj. Dalmaciji, Bosni i Hercegoxini i Slavoniji imalo bi se ustupiti pravo da traže prisajedinjenje sa Hrvatskom ili sa Srbijom. Ni za tednu tačku neće Hrvati popustiti od ovih zahteva, koji predstavljaju minimum zahteva. Na p i l a n j e da li se on ne boji vojničke d i k t a t u r e . Radić je o d g o v o r i o da se toga ne boji. »Vojnička d i k t a t u r a bila bi u stvari n a s t a v a k d a n a š n j i h prilika i p o č e t a k p o t p u n o g sloma. Sto se tiče t a l i j a n s k o g pitanja, mi m i s l i m o tia je s p o r a z u m sa Italijom sasvim m o g u ć uz p o t p u n o o č u v a n j e e k o n o m s k o g , k u l t u r n o g i s o c i j a l n o g i n t e r e s a n a r o d a u Dalmaciji. Mi Hrvati ne b o j i m o se Talijana i mi s m o u v e r e n i u to, da ne t r e b a imati nikakvih b o j a z n i r a d i Dalmacije i da Italijani n e m a j u z a p r a v o želju da je o s v o j e n e g o d » sa n a m a žive u s p o r a z u m u i u miru.» 2 9

Ova izjava S t j e p a n a Radića, d a t a n e k o l i k o d a n a uoći njegove smrti, u stvari predstavlja njegov politički testament za njegove političke naslednike, na k o m e su oni zasnivali čitavu svoju političku d e l a t n o s t sve do aprilskog sloma Kraljevine Jugoslavije 1941. »Stjepan Radić je, istina, u s v o m e p o l i t i č k o m d j e l o v a n j u varirao, m i j e n j a o p r o g r a m e , prelazio s jedne p o l i t i č k e linije na d r u g u (od p r v o b i t n o g r e p u b l i k a n s t v a u m o n a r h i z a m nak o n p o m i r e n j a s d v o r o m I925.g itd), ali ipak mu se m o r a priznati, da je n e r i j e t k o n a g l a š a v a o p o t r e b u da H r v a t s k a o s t a n e u j u g o s l o v e n s k o m okviru .. -« 30

U svome g o v o r u na sastanku 4. jula 1971. g o d i n e članovima Izvršnog komiteta CK SKH i d r u g i m n a j o d g o v o r n i j i m političkim f u n k c i o n e r i m a , pored ostalog, d r u g Tito je rekao: » . . . Dozvolili ste Matici (odnosi se na Maticu hrvatsku - p o d v u k a o V. T.) da se pretvori u političku oranizaciju do te m j e r e da ćete sada to teško savladati. Priješla vas je, niste u stanju d a j e zauzdate. Maćekovština je tu preplavila. Ja znam njihove metode. Znam Radića i Mačekovce od prije rata. Radićeva organizacija bila je kulačka oranizacija na vrhovima, a prema sitnom seljaštvu bio je demagog. On je mrzeo komuniste i nije zastupao interese radničke klase. Mi smo mu nudili saradnju, ali s nama nije htio. To što je nastradao u Skupštini, to je tragična stvar, ali se ne može po tome ocjenjivati njegova politika .. ,«3' (Podvukao V. T.). I pored Radićeve smrti, HSS je ostala kompaktna', ali kad je ušla u sastav SDK. Pribićević, k a o drugi p r e d s e d n i k ove koalicije, počeo je da vrši na nju jak uticaj. Između njega i Maćeka, koji je izabran za Rađićevog naslednika, došlo je do r a z m i m o i l a ž e n j a u pogledu d i k t a t u r e . Maćek je prilikom svojih audijencija kod kralja Aleksandra, pre 6. januara 1929. godine, p r v e n s t v e n o zahtevao u k i d a n j e Vidovdanskog ustava i c e l o k u p n o g u n u t r a š n j e g ustrojstva države, a Pribićević je nastojao da SDK o b r a z u j e vladu koja bi sprovela nove izbore. Maćek je p r e d l a g a o kralju isto što i Radić p r e godinu dana, tj. da se o b r a z u j e n e u t r a l n a vlada, na čelu sa jednim g e n e r a l o m (izgleda da je bilo govora o generalu Petru Živkoviću, o k o m e je u svoje d o b a govorio i Radić), koja bi pripremila teren za novi ustav radi priznavanja istorijskih oblasti, sprovođ e n j a novog državnog u r e đ e n j a i iskorenjivanja s t r a n a č k e korupcije. 3 2

Između 20. j u n a 1928. i 6. j a n u a r a 1929. kralj Aleksandar je konsultovao šefove s t r a n a k a kada mu je dr Maček p r e d a o svoje »uvjete«, sa kojima se složio i Pribićević. Kralj je potražio savet p r o f e s o r a S l o b o d a n a Jovanovića, a ovaj je - kada se u p o z n a o sa sadržajem opštih i teritorijalnih uvjeta - r e k a o kralju da je to čisti dualizam, o n a k a v kakav je p o s t o j a o u Austro-Ugarskoj. Na to je Aleksandar rekao: »Ja to, k a o kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, ne mogu da prihvatim«. 3 3 Kad je uvidela da p r e k o svojih s t r a n a k a ne može dalje da se o d u p i r e zahtevima Hrvatske, niti da održi državnu celinu koja joj je bila nužna radi zadovoljavanja svojih interesa, s r p s k a buržoazija je kralju Aleksandru pružila p o t p o r u . Međutim, Svetozar Pribićević, p r e d s e d n i k S a m o s t a l n e d e m o k r a t s k e stranke, već se bio p o t p u n o razišao s kraljem u pogledu državnog u r e đ e n j a . Prilikom njegove prve audijencije jula 1928, tj. n e p o s r e d n o posle atentata u Skupštini, kralj mu je, između ostalog, rekao: » G o s p o d i n e Pribićeviću, izgleda mi da g. Radić odlazi s u t r a u Zagreb. Molim Vas da mu p r e d a t e m o j u p o r u k u , da sutra može u Zagrebu da proklamuje rascep ( p o d v u k a o V.T.) Mi vi Se ne m o ž e m o da o s t a n e m o z a j e d n o sa H r v a t i m a . Neću da i m a m nikakav rat s H r v a t i m a . Pošto ne m o ž e m o da o s t a n e m o z a j e d n o , bolje je da se r a z d v o j i m o . Bolje je da se r a s t a n e m o u miru, kao Š v e d s k a i N o r v e š k a Ako Radić p r i m a m o j p r e d l o g , on m o ž e s u t r a da p r o k l a m u j e otcepljenje. Mi ć e m o o t u d a p o v u ć i t r u p e , a o s l a v i ć e m o t a m o s a m o n e k o l i k o j e d i n i c a na granici, da ne m o ž e da se kaže da s m o te k r a j e v e ostavili Italijanima. Pa k a d t a m o b u d e u r e đ e n a na r o d n a o d b r a n a , povući c e m o i te j e d i n i c e . . . « • Vidite, g o s p o d i n e Pribićeviću, Vi n e ć e t e da p r i z n a t e da je n a j b o l j e da se o d v o j i m o od Hrvata. Sa o n i m š t o će n a m ostati, i m a ć e m o b a r č v r s t u d r ž a v u I m o j p o k o j n i o t a c mi je č e s t o govorio, da se sa H r v a t i m a ne m o ž e m o s p o r a z u m e t i , da su to vekovni neprijatelji S r b a i da s n j i m a ne m o ž e m o voditi z a j e d n i č k u politiku .. ,« 34

O razgovoru kralja Aleksandra sa Pribićevićem prilikom njegove d r u g e audijencije 4. j a n u a r a 1429. godine, kao i o razgovoru kralja Aleksandra sa Vlatkom Mačekom prilikom njegove audijencije 4. i 5. j a n u a r a iste godine može se videti iz sledeče Maćekove interpretacije: ». P r e d s e d n i k k r a l j e v s k o g s u d a je 3. j a n u a r a 1929. g o d i n e t e l e g r a m o m pozvao Pribicevica i m e n e lično na k o n s u l t a c i j u sa k r a l j e m A l e k s a n d r o m . .. .. Nas dvojica s m o se dogovorili p r e n e g o s m o odlučili da p r i h v a t i m o poziv. Stigli s m o u B e o g r a d 4. j a n u a r a . Istog j u t r a ja s a m p r i m l j e n kod Kralja, d o k je Pribićeviću red bio posle p o d n e Moj i n t e r v j u je t r a j a o n e p u n a pola časa, iako je to b i o m o j prvi r a z g o v o r sa k r a l j e m A l e k s a n d r o m . Predstavio sam s e s a u o b i č a j e n i m p o z d r a v o m , p r e n o s e ć i m u m o j e mišljenje i rekavši mu da stav ljam s e b e na n j e g o v o r a s p o l a g a n j e . Za uzvrat, on je p o n u d i o stolicu i, bez uvoda, p i t a o m e d a m u o b j a s n i m t a ć n e u z r o k e n e z a d o v o l j s t v a H r v a t a s a r e ž i m o m . Htio je da sazna da li ima m o g u ć n o s t i da se p o s t i g n e n j i h o v a s a r a d n j a u p o g l e d u o s t v a r e n j a bolje i m i r n i j e d r ž a v e . Ja sam mu d e t a l j n o iznio sve p o t e š k o ć e koje su Hrvati imali protiv r e ž i m a počevši od 1918. g o d i n e Naglasio s a m mu glavni uzrok p o t e š k o ć a , navodeći da d r ž a v n a politika ne s a m o da je r e š a v a n a bez Hrvata, već im je ista škodila i išla na š t e t u njihovih prava i interesa. Pi i n c i p i j e l n o su grešili oni u Srbiji koji su smatrali Jugoslaviju k a o u v e ć a n u Srbiju, više n e g o k a o n o v u držav u s a s t a v l j e n u od više državica. Ja sam mu o n d a n a v e o istorijske reći s t a r o g m a đ a r s k o g d r ž a v n i k a F e r e n c a Deaka (Deak Ferenc) u p u ć e n e F r a n c u J o s i f u (Franz Joseph): »ukoliko je košul ja z a k o p č a n a na p o g r e š a n način, s a m o vam p r e o s t a j e da je o t k o p č a t e i z a k o p č a t e prav im n a č i n o m « Da bi Jugoslavija postala č v r š ć a p o t r e b n o se vratiti unazad na 1918. g o d i n u i p o č e t i sve iz p o č e t k a , ovoga p u t a sa p r a v i m p r e d s t a v n i k o m H r v a t a koji t r e b a biti uzet u obzir. Kralj je s l u š a o u tišini sve š t o s a m i m a o da k a ž e m , p r i p i s u j u ć i n e š t o u svojoj beležniti. Kada s a m završio, o n d a mi je "milostivo« r e k a o da ga m o g u napustiti. Posle toga p o š a o s a m na r u č a k Pribicevicevoj kući kod n j e g o v e p o r o d i c e , gdje s a m ga s a č e k a o d o k se i on ne vrati. Kada se v r a t i o bio je u z r u j a n i ljut na kralja i r e k a o mi da se o d m a h

p o s v a đ a o sa njim. Prišao mu je neshvatljivo na političku situaciju, ističući mu da » n e m a više s l o b o d n o g v r e m e n a od 20 m i n u t a da r a z g o v a r a s a m n o m « k a o p r e d s t a v n i k o m H r v a t a , a i m a o je v r e m e n a s a t i m a razgovarati sa m a n j i m l i č n o s t i m a iz S r b i j e Na o d g o v o r Pribićevica. k r a l j je s a m o z a v r n u o r u k a v e svoje u n i f o r m e p o k a z u j u ć i svoje vene i d o d a o k a o p r i m j e d b u »nem o g u ć e m i j e o d b i t i m o j u krv», n a š t o mu je Pribićević r e k a o » m o r a t e se o p r e d e l i t i da li hoćete da b u d e t e kralj S r b a s a m o ili Hrvata t a k o d e . Ukoliko bi ovo d r u g o bio vaš izbor, o n d a d o đ i t e u Z a g r e b da r e š i m o h r v a t s k a p i t a n j a na licu mjesta« Poslije ovoga Pribićević mi je r e k a o da se o k r e n u o i o t i š a o iz k r a l j e v s k e k a n c e l a r i j e , zat\ a r a j u ć i v r a t a j a k o za s o b o m , ne p r o g o v a r a j u ć i ništa. Poslije m o g r a z g o v o r a sa Pribićevicem p o š a o s a m p r e k o Save b r o d o m za 2U;mun. Tu sam p o s e t i o s t a r o g p r i j a t e l j a S c k u l u Drljevića, imajući n a m j e r u da p r o d u ž i m vozom za Z a g r e b isto veće. Sat v r e m e n a p r i j e m o g odlaska. P r e d s e d n i k k r a l j e v s k o g s u d a p o z v a o m e j e t e l e f o n o m da d o đ e m idućeg j u t r a kod kralja. Na n a š e m d r u g o m s a s t a n k u 5. j a n u a r a A l e k s a n d a r me je pitao d a m u o b j a s n i m m o j u k o n c e p c i j u r e o r g a n i z o v a n e Jugoslavije. J a sam t o o d m a h u r a d i o . R e k a o sam mu da p o s t a j a n j e Jugoslavije zavisi na z a s n i v a n j u istinski f e d e r a l n e baze koja bi sadržala 7 f e d e r a l n i h jedinica u s k l a d u sa istorijskim g r a n i c a m a , k a o š t o su p o s t a j a l e 1918. godine: 1. Slovenija. 2. H r v a t s k a . Slavonija i Dalmacija: 3. B o s n a i Hercegovina; 4. C r n a Gora; 5. Srbija; 6. Vojvodina (južni dio M a đ a r s k e ) : 7. M a k e d o n i j a . Sve o n e t r e b a da i m a j u svoje p o s e b n e vlade i p a r l a m e n t e za n j i h o v e a u t o n m n e stvari. C e n t r a l n a vlada i p a r l a m e n t će p r e u z e t i vlast nad svim o p š t i m s t v a r i m a , povezujući različite n a r o d e u o d n o s u na s t r a n e zemlje k a o j e d n u p r e d s t a v l j a j u ć u državu. Na kraljevu p r i m e d b u u vezi m o g u ć i h o d s t u p a n j a i z m e đ u z a k o n a i u j e d i n j e n j a ja sam o d g o v o r i o da ne v j e r u j e m u t a k v e svađe, j e r bi svi aut o n o m n i zakoni bili o d o b r e n i o d s t r a n e kralja. A l e k s a n d a r nije i m a o ništa d a kaže n a m o j e p o s l e d n j e riječi, n e g o mi je zahvalio na »važne informacije«, d o d a j u ć i o d l u č n o »budi s i g u r a n da s a m t a ć n o u v e r e n da stvari ne m o g u ići na ovaj način«. Uzet ću ih u svoje r u k e i s u g u r a n sam da ja m o g u učiniti k r a j svim n e s l a g a n j i m a . Sa o v o m n e j a s n o m nagovijesti d o p u s t i o je da o d e m . Kada s a m d o š a o do kola. j e d a n od njegovih sluga p o t r č a o je z a m n o m i r e č e da k r a l j želi da se v r a t i m za m o m e n a t . Kada s a m p o n o v o u š a o u n j e g o v u k a n c e l a r i j u n a š a o s a m ga d v e n o g e u d a l j e n o g od vrata. O d m a h s a m mislio da ima n e š t o da mi reče, ali da se ne m o ž e p r i b r a t i d a p r o g o v o r i . P o g l e d a o s a m g a iščekujući n e k o l i k o s e k u n d i , o n d a m i j e d n o s t a v n o r e ć e »ja s a m s a m o želeo da Vam kažem da ne želim Vašu službu ni d a n a više« - s l o b o d n i ste nastaviti put za Zagreb. »Vaše v e l i č a n s t v o to je bila m o j a n a m j e r a i ja ću s t v a r n o uzeti prvi s l o b o d n i b r o d za Z e m u n , a o d a t l e sledeči voz za Zagreb.« U r e d u , »kralj r e ć e p o s l e p r e d a h a , o n d a d o d a d e : » k o n s u l t o v a c u se sa p r o f e s o r o m S l o b o d a n o m J o v a n o v i ć e m . p o z n a t i m s p e c i j a l i s t o m za organizovanje države, p r e m a vašim i z n e s e n i m p r e d l o z i m a « . 3 5

Dr Ferdo C u l i n o v i ć k o n s t a t o v a o je: »1 u r a d i k a l n i m političkim k r u g o v i m a , a - k a k o su č i n j e n i c e p o k a z a l e - i u s a m o m dvoru. pojavila se i stala isticati i ideja o t o m e da se H r v a t s k a »amputira« od o s t a l e države, o č i t o zbog f e d e r a l i s t i č k o g stava većine n j e n i h političkih p r e d s t a v n i k a u S k u p š t i n i . Federalistički političari iz H r v a t s k e o n e m o g u ć i v a l i su. dakle, c e n t r a l i s t i č k o j oligarhiji n e s m e t a n o v r š e n j e d r ž a v n e vlasti, i stoga, d a k l e , t r e b a H r v a t s k u »amputirati« . . . Ta m i s a o o »amputaciji« . . . se javlja u s a m o m d v o r u . Ima p o d a t a k a , iz kojih se d a d e zaključiti, da je i s a m k r a l j A l e k s a n d a r i s t a k a o m o g u ć n o s t »amputacije» H r v a t s k e . . Kralj A l e k s a n d a r K a r a đ o r đ e v i ć p o k a z i v a o j e još za v r i j e m e p r v o g svjetskog r a t a s l a b o p r i k r i v e n i svoj velikosrpski stav .. . 3 e

Međutim, kralj Aleksandar je 6. j a n u a r a 1929. godine svojom Proklamacijom objavio nepovredivost jugoslovenskog n a c i o n a l n o g u n i t a r i z m a i zaveo tzv. šestojanuarsku diktaturu, raspustio Skupštinu i odlućio da p r e s t a n e važnost listava od 28, j u n a 1921. g. (v. Prilog la). Za p r e d s e d n i k a vlade postavio je generala Petra Živkovića, a Z a k o n o m od 3. o k t o b r a 1929. regulisano je: » . . . Službeni naziv države Srba, Hrvata i Slovenaca je: Kraljevina Jugoslavija . . . « Posle toga nastaje p r o g a n j a n j e ne s a m o separatista vel i k o h r v a t s k e političke organizacije »Hanao«, koji su z a j e d n o sa velikohrvaiskim separatističkim elem e n t i m a u inostranstvu produžili da a g u u j u /a uspostavu »nezavisne države Hrvatske«, nego i svih drugih opozicionara, a naročito komunista Samo u razdoblju od 192y. do 1931. godine ubijeni su mnogi komunistički prvaci: Đuro

Daković, Paja Marganović, Josip Debeljak, Risto Samardžic, Bracan Bracanović. Pero Popovič-Aga, Mijo Oreški i dr. 3 7 Lijevo, n a p r e d n o krilo HSS nije bilo odlučan protivnik Jugoslavije. Jedan d e o vodstva s t r a n k e s m a t r a o je d a j e ostanak Hrvata u g r a n i c a m a Jugoslavije moguć a k o se država temeljito p r e u r e d i u pravcu federacije ili k o n f e d e r a c i j e i time se o b e z b e d e interesi h r v a t s k e buržoazije. (Takvo stanovište z a s t u p a o je i dr Ante Pavelić-Zubar, koji je 1918, kao p o t p r e s e d n i k N a r o d n o g vijeća, postigao s p o r a z u m sa s r p s k o m vladom o stvaranju zajedničke države). Međutim. sada su HSS i hrvatska buržoazija bili izigrani. Naime, oni su se nadali da će vlada g e n e r a l a Živkovića omogućiti p r e u r e đ e n j e države na federalističkom principu, koji bi hrvatskoj buržoaziji d a o a u t o n o m n i s a b o r u Zagrebu i hrvatsku zemaljsku vladu. Umesto toga, u novom režimu, koji je p o t e n c i r a o centralizam, srpski d e o vlade predstavljao je s k u p istaknutih političara srpskih g r a đ a n s k i h partija sa kojima je HSS odbijala svaku s a r a d n j u . U stvari, šestojanuarski režim je predstavljao novo izdanje vladavine s r p s k e buržoazije (s tim što je kralj za tu vladavinu p r e u z e o o d g o v o r n o s t na sebe i i s t o v r e m e n o založio svoj lični autoritet), bez obzira što je u tu vladu ušlo i nekoliko članova HSS. U o b r a z o v a n j u takve vlade vidnu ulogu imala je jugoslovenska masonerija, a i velike sile, kojima je bilo stalo da se održi državna celina Jugoslavije. 3 8 Kasnije, oktroisanim Ustavom od 3. septembra 1931. godine sankcionisan je olicijelni jugoslovenski nacionalni unitarizam kao o p r a v d a n j e c e n t r a l i z m a p o t r e b n o g d v o r u i h e g e m o n i s t i ć k i m e l e m e n t i m a o k o njega. Tada je d e k r e t o m proglašeno da u Kraljevini Jugoslaviji postoji s a m o je'dan n a r o d jugoslovenske nacionalnosti. Iako se u ovom oktorisanom Ustavu ne govori o jugoslovenstvu, ipak se iz niza njegovih o d r e d a b a vidi takav nacionalno-unitaristićki stav p r e m a n a c i o n a l n o m pitanju. Ali, u v o đ e n j e m p s e u d o p a r l a m e n t a r i z m a sa N a r o d n o m s k u p š t i n o m i S e n a t o m , tj. o b n o v o m političko-stranaćkog života, stvorene su nove m o g u ć n o s t i za akciju i od strane opozicije protiv centralizma. Naime, d v o r je p o l o v i n o m d e c e m b r a 1931. godine f o r m i r a o tzv. Jugo slovensku radikalno-seljaćku demokratiju, kao vladinu stranku, o k u p l j a n j e m političkih ljudi iz svih ranijih g r a đ a n s k i h političkih stranaka, p o s e b n o iz Radikalne, D e m o k r a t s k e i HSS, a n a s u p r o t njoj razvija se i opozicija. Iako je Sel j a č k o - d e m o k r a t s k a koalicija bila z a b r a n j e n a od 6. j a n u a r a 1929. godine, ona je i dalje delovala, a njena aktivnost se naročito ispoljavala p o d uslovima policijskih p r o g o n a federalističkih »antidržavnih elemenata«. Obnavljajući svoj rad, Izvršni o d b o r ove koalicije sastao se od 5. do 7. nov e m b r a 1932. godine u Z a g r e b u i tom prilikom je usvojena rezolucija (njen nacrt p r i p r e m i o je Ante T r u m b i ć ) poznata pod i m e n o m »Zagrebačke p u n k t a c i j e S e l j a č k o - d e m o k r a t s k e koalicije«. U ovom političkom m a n i f e s t u o š t r o se osuđ u j e s r b i j a n s k a hegemonija, ističe zahtev d a j e vraćanje na 1918. godinu »kao ishodnićku tačku« p r e k a p o t r e b a da se povede o d l u č n a i što bolje organi*ovana b o r b a protiv te hegemonije, da se pristupi n o v o m u r e đ e n j u državne zajednice u kojoj će biti isključena prevlast j e d n o g ili više njenih članova nad ostalima, t a k o da b u d e j e d n a asocijacija interesa, zasnovana na s l o b o d n o j volji njenih članova, i da svaki član u svojoj zemlji, kao i da svi, udruženi u zaj e d n i č k o m s a r a đ i v a n j u na poslovima opšteg interesa zajednice - koji će se s p o r a z u m n o utvrditi - b u d u mogli osigurati p o s e b n e i s k u p n e interese, te zajamčiti n a p r e d a k i procvat m o r a l n o g i materijalnog života n a r o d a srpskog.

naroda hrvatskog i naroda slovenačkog. Posebni interesi inojezičnih manjina p o t p u n o će se zajamčiti. 3 9 »Punktacije« su izazvale naročit odjek zato što se S e l j a č k o - d e m o k r a t s k a koalicija u njima prvi put sasvim jasno i o d r e đ e n o izjasnila za federaciju, a centralistička vlada ih je uzela kao povod za p o o š t r e n j e svojih represalija protiv federalista u svim p r e ć a n s k i m krajevima. 4 0 U ostalim opozicionim krugovima taj politički m a n i f e s t ukazivao je na k o n s t r u k t i v n u s t r a n u politike »prećanske« SDK i vladi izbijao iz r u k u njen d o t a d a š n j i politički adut d a j e »prečanska« opozicija, n a v o d n o , »listom separatistička« i »antidržavna«. Posle objavljivanja »Punktacija« u r e d o v i m a drugih opozicionih krugova počeli su se javljati glasovi o p o t r e b i r a z m a t r a n j a njihove osnovanosti. S m a t r a j u ć i da se »Punktacijama« u d a r a na osnove n j e n e politike i da je takav p o s t u p a k SDK u s u p r o t n o s t i s p o s t o j e ć i m d r u š t v e n i m p o r e t k o m , tako da n a m e ć e p o t r e b u krivičnog g o n j e n j a protiv njihovih autora. Vladu je p o d s t a k l a na oštar istup protiv opozicije zbog sve jače delatnosti iz inostranstva p o t a k n u t i h separatističkih velikohrvatskih e l e m e n a t a . 4 ' U nizu m e r a koje je Srškićeva vlada p r e d u z e ć a protiv svojih p r o t i v n i k a p o v o d o m zagrebačkih »Punktacija« treba istaći p r o c e s protiv Vlatka Mačeka koji je p o č e o 31. j a n u a r a 1933. (kada je zatvoren i d e p o r t o v a n u Čajniće), što je dalo p o v o d a opoziciji, naročito velikohrvatskim separatističkim elementima. da p r o n o s e glasove k a k o vlada progoni Hrvate s v a k o m prilikom. A kad je Maček, p o v o d o m optužnice državnog tužioca 13. aprila 1933. zatvoren u Beogradu, opozicija je organizovala v e o m a j a k u a n t i r e ž i m s k u d e m o n s t r a c i j u angažovanjem velikog b r o j a istaknutih pravnika za njegovu o d b r a n u i upućivanjem velikog broja pozdravnih t e l e g r a m a koji su, u stvari, bili p r o t e s t protiv režima. Posle Mačekove o s u d e na tri godine strogog zatvora na osnovu Zak o n a o zaštiti 29. aprila 1933. vlada je protiv sebe izazvala novi talas p r o t e s t a . Tako se pokazalo da je d o t r a j a l a Srškićeva »politika j a k e ruke« i da je Mačekova p o p u l a r n o s t sve više rasla. Takvo stanje nisu mogle p r o m e n i t i ni tri vlade Nikole Uzunovića u toku 1934. godine. 4 2 Ni prva vlada Bogoljuba Jevtića za vreme Namesništva, posle pogibije kralja Aleksandra u Marseju 9. o k t o b r a 1934. godine nije uspela da otkloni dotadašnju zaoštrenost i nepomirljivost s u p r o t n o s t i s o b z i r o m na o s n o v n a pitanja države, j e r je i ona, posle prvih u m i r u j u ć i h izjava iznetih u Deklaraciji od 3. j a n u a r a 1935. pred N a r o d n o m s k u p š t i n o m , produžila s ranijim političkim k u r s o m bezobzirnosti protiv svih »antidržavnih« k o m u n i s t a i hrvatskih federalista. Razuml jivo je da na takvim o s n o v a m a nije mogla naći »zajednički jezik« s opozicionim e l e m e n t i m a ni u pogledu socijalnog, ni u p o g l e d u nacionalnog pitanja, jer je u p o t p u n o s t i ostala na starim t e m e l j i m a »kraljeve politike«, tj. na p r o d u ž a v a n j u oštrog nacionalno-unitarističkog i centralističkog političkog kursa - u stvari na o s n o v a m a koje su istakli š e s t o j a n u a r s k a diktatura i oktroisani Ustav. Pored p r o g o n a komunista, Jevtićeva vlada se o k o m i l a na s t u d e n t e n a r o č i t o posle studentskih d e m o n s t r a c i j a 6. j a n u a r a i 1. f e b r u a r a 1935. godine, kao i na hrvatske federaliste, n a r o č i t o k r a j e m 1934. p o s l e marsejskog a t e n t a t a i p o č e t k o m 1935. kada su velikohrvatski separatistički elementi izveli nekoliko d e m o n s t r a t i v n i h ispada. Tom prilikom vlada je sprovodila t e r o r protiv m n o š t v a g r a đ a n a i time postigla baš o n o što su f r a n k o v a č k i elementi želeli da izazovu svojim ispadima. I ne s a m o to, ž a n d a r m e r i j a i po-

lici ja razvile su svoju samovolju i o k r u t n o s t i zlostavljanje g r a đ a n a i seljaka i na ostalim delovima Hrvatske gde nije bilo f r a n k o v a č k i h ispada. Takvo pos t u p a n j e ž a n d a r m e r i j e izazivalo je na svim s t r a n a m a u zemlji d u b o k o ogorčen j e - i u srbijanskim opozicionim krugov ima javno je osuđivana takva samovolja vladinih o r g a n a koji su se »izdigli iznad zakona« k a k o se tada govorilo u tim redovima. Po Hrvatskoj i ostalim »prečanskim« krajevima opozicija se prikupljala i sve otvorenije pretila Jevtićevoj vladi, tražeći da p o d n e s e ostavku. Uočavajući o p a d a n j e b r o j a svojih pristalica i naglo j a č a n j e opozicije i njene političke aktivnosti, vlada je pribegla izborima da bi pojačala svoje pozicije, nadajući se da će dobiti većinu samim lim što će izbore sprovoditi javnim glasanjem, uz pretnje, nasilja i falsifikate, kao i uz p r i m e n u izbornog zakona od 10. s e p t e m b r a 1931. sa i z m e n a m a od 24. m a r t a 1933. godine, koji opoziciju dovodi u n e r a v n o p r a v a n položaj. Tako je došlo do p e t o m a j s k i h izbora 1935. godine. 4 3 Prema službenim statističkim p o d a c i m a , lista Bogoljuba Jevtića na petoinajskim izborima dobila je 1,746.982 ili 60.6% od u k u p n o g broja glasača, a lista Udružene opozicije (s dr M a č e k o m na čelu) 1.076.345 ili 37,4%, t a k o da je lista Bogoljuba Jevtića, p r e m a r e a k c i o n a r n o m I z b o r n o m z a k o n u za najveći broj glasova, dobila tri p e t i n e m a n d a t a . Međutim, kad se ima u vidu pod kak\ im uslovima su vršeni izbori, o n d a se može j a s n o zaključiti da režim na ovim izborima nije postigao cilj koji je želeo, već je, u stvari, p o r e t r p e o k r u p a n poraz, tim p r e što je o g r o m n a većina, glasača, naročito u svim n a c i o n a l n o ugnjetenim krajevima, glasala protiv p r o d u ž e n j a ugnjetačke politike jugoslovenske vlade. 4 4 U Rezoluciji CK KPJ od j u n a 1935. kaže se » d a j e i poslije o d b i j a n j a zajedničkog i s t u p a n j a od s t r a n e socijalne d e m o k r a t i j e i opozicije«, s a m o s t a l n a lista r a d n i č k e klase mogla i trebala biti istaknuta. Neisticanjem liste, neostvar e n j e m dovoljnog broja radnićko-seljačkih k a n d i d a t a po srezovima i nedovoljnim javnim i s t u p a n j e m r a d n i č k e klase, otežano je bilo proletarijatu da u ovim izborima istupi pred najširim n a r o d n i m m a s a m a kao ozbiljan pretendent na r u k o v o d e ć u ulogu u n a r o d n o j b o r b i protiv velikosrpskog fašizma . .. Kurs partije na s a m o s t a l n o i s t u p a n j e r a d n i č k e klase na osnovi najšire primjene taktike b o r b e n o g s p o r a z u m a bio je a p s o l u t n o pravilan . . . K o m u n i s t i č k a partija bila je p r i n u đ e n a da na tim izborima ima tek podr e đ e n u ulogu ili, k a k o je r e č e n o u p o m e n u t o j Rezoluciji, da se članovima KPJ stvori neka »prirepaška orijentacija na klipsanje za Ujedinjenom opozicijom i za socijai-demokratskim v o đ a m a .. .« 45 P r e m a tome, j a s n o se vidi da su i vlada i g r a đ a n s k a opozicija i tom prilikom imale j e d n a k stav p r e m a k o m u n i s t i m a , jer su ih njihovi klasni interesi i dalje upućivali da nastavljaju svoj neprijateljski stav, ne želeći sa n j i m a nikakvu bližu političku s a r a d n j u . Do p e t o m a j s k i h izbora (1935) Maček je vodio politiku o š t r e distance prema s l u ž b e n o m Beogradu, a u praksi i p r e m a opozicionom, zbog propalih pokušaja da se usaglase gledišta opozicionih g r u p a u Srbiji i Hrvatskoj, odbacujući bilo kakvu s a r a d n j u sa B e o g r a d o m . Govoreći o razvoju političke situacije u Hrvatskoj posle 1935. dr Ljubo Boban ističe: 'Dogodilo se luko da je Hrvatska seljačka stranka izgubila svoju stranačku fizionomiju i stvarno se pretvorila u jedan pokret, sastavljen od više komponenata, ona se pretvorila u tzv. Hr-

vatski narodni pokret. (, P o d v u k a o V. T.) H r v a t s k a seljačka s t r a n k a , s t i c a j e m okolnosti, nalazila se na čelu ovog p o k r e t a , koji je d a k l e p r e v a z i š a o d i m e n z i j e r a n i j e H S S i u o p ć e s t r a n a č k e dimenzije . . . Želeći da se p r e d s t a v i k a o politički izraz cijele H r v a t s k e , da se u o d n o s u na B e o g r a d i m a j u š t o jače pozicije, vodstvo HSS prihvatilo j e pod svoje o r g a n i z a c i o n e f o r m e sve o n e političke k o m p o n e n t e , koje su bilo s kojih pozicija zauzimale negativan stav p r e m a r e ž i m u i imale isti globalni cilj: r j e š e n j e h r v a t s k o g pitanja. Nalazeći se p r e d p r i o r i t e t n i m z a d a t k o m , n a c i o n a l n i m p i t a n j e m , v o d s t v o H S S nije želelo da se o b r a č u n a v a sa s t v a r n i m p r o t i v n i č k i m političkim k o m p o n e n t a m a a k o su o n e m o g l e biti k o r i š ć e n e u političkoj b o r b i za o s t v a r e n j e p r i o r i t e t n o g cilja. Suradnju sa frankovačkim elementima diktirali su i klasni interesi vodstva HSS. Na taj način se Hrvatska seljačka stranka opteretila ustaškim pokretom kao jednim neugodnim partnerom. Frankovački element formirao se u tzv. Hrvatskom narodnom pokretu kao njegovo desno krilo. ( P o d v u k a o V. T.). Ukoliko se h r v a t s k o p i t a n j e odugovlačilo, u t o l i k o je ovo krilo d o b i j a l o jači u t j e c a j . N j e g o v o m j a č a n j u p r i d o n o s i o je i vanjsko-politićki razvoj, osobito j a č a n j e N j e m a č k e i Italije, za koje je o v o krilo i vezivalo o s t v a r i v a n j e svojih ciljeva. Djelujući u o k v i r u HSS, o n o se spolja pojavljivalo k a o njen sastavni dio, pa su o t u d . s p o l j a gled a n o . identificiralo s a H r v a t s k o m s e l j a č k o m s t r a n k o m . 4 6

Pokušaji opozicionih s t r a n a k a u Srbiji da se s p o r a z u m e j u sa SDK posle »Zagrebačkih punktacija« propali su zato što je SDK zahtevala da se opozicija u Srbiji kao celina izjasni u prilog gledišta koja su o d r ž a v n o m u r e đ e n j u izneta u »Zagrebačkim p u n k t a c i j a m a « , a opozicione s t r a n k e u Srbiji nisu uspevale da f o r m u l i š u takvo zajedničko gledište, sada - u uslovima kada je vlada sprovodila nasilje i k a d a je njen uticaj p o č e o naglo da opada, tj. posle raspisivanja p e t o m a j s k i h izbora d o š l o je do intenzivnijih k o n t a k a t a vodstava opozicionih s t r a n a k a - D e m o k r a t s k e i Zemljoradničke s t r a n k e i SDK - radi d o n o š e n j a zaj e d n i č k e liste, pa su postigli s p o r a z u m da na izbore p o d n e s u zajedničku listu Udružene opozicije, s tim da nosilac k o n d i d a t s k e liste b u d e p r e d s e d n i k SDK, o d n o s n o HSS, Vlatko Maček. Radikalna stranka, JMO i SLS su p r e g o v a r a l e sa p r e d s e d n i k o m vlade B. Jevtićem o učešću na vladinoj listi, a u isto v r e m e su. na inicijativu s t r a n a k a Udružene opozicije, sa njima vođeni pregovori da se p r i d r u ž e Udruženoj opoziciji. Pošto su ovi pregovori propali, Radikalna s t r a n k a i SLS su odlučile da apstiniraju, a JMO je prišla listi Udružene opozicije 4 7 . Unutrašnji politički razlozi za zajedničku akciju opozicije protiv vlade Milana Stojadinovića nametali su se uglavnom zbog sve oštrijeg pritiska režima protiv svih njegovih političkih protivnika. Samovolja i n e o d g o v o r n o s t o r g a n a vlasti, na čelu s Milanom Stojadinovićem. ispoljavala se sve očiglednije. Policijski a p a r a t p o s t u p a o je sve surovije sa p r o t i v n i c i m a režima. Opozicija se nalazila u sve g o r e m položaju, j e r je Stojadinović svojim fašističkim m e t o d a m a p r o g o n i o svoje protivnike, sve tešnje povezujući Kraljevinu Jugoslaviju sa silama Osovine. U takvim uslovima, za r u š e n j e njegovog režima bilo je p o t r e b n o da se organizuje j e d n a m a s o v n a opoziciona politička organizacija - n a r o d n i front - koja će prinuditi i kneza Pavla i Stojadinovića da p r e k i n u p r o t i v n a r o d n u u n u t r a š n j u i spoljnu politiku. S takvim p l a n o m n a j p r e je istupila KPJ i još 1935. p o k r e n u l a tzv. Jedinstvenu radničku partiju, sa ciljem da iegalizuje svoj politički rad i o k u p i šire n a r o d n e mase. O t o m e je na Drugom kongresu KPH (21. do 25. n o v e m b r a 1948.) rečeno: » . . . Tražeći legalne f o r m e političkog rada partija organizira 1935. Jedinstvenu r a d n i č k u partiju, koja se kasnije proširila u Stranku radnog naroda. Oko S t r a n k e r a d n o g n a r o d a - za razliku od Jedinstvene r a d n i č k e partije - okupljali su se ne s a m o radnici, nego i d e m o k r a t s k i raspoloženi g r a đ a n i i

seljaci, koji su p o d uticajem naše partije otpadali od HSS i ostalih građanskih političkih stranaka. S t r a n k a radnog n a r o d a imala je m n o g o širu p l a t f o r m u od Jedinstvene radničke partije . . 4 8 U avgustu 1935. Politbiro CK KPJ je istakao: » . . . Treba ujediniti b o r b u raznih slojeva n a r o d a u m o č a n i jedinstven p o k r e t u Frontu narodne slobode...« O zadacima ovog f r o n t a kaže se: » . . . Fronta n a r o d n e s l o b o d e je istinski i bratski savez sviju protivnika šestojanuarskog režima, a nije nikakav manevar. Organizacije i stranke, koje ulaze u FNS, treba zajednički da izrade p l a t f o r m u zahtjeva i zajednički utvrde zadaće FNS. Komunisti predlažu i zauzeće se za to, da FNS prihvati ove tri glavne zadaće: 1. u n i š t e n j e š e s t o j a n u a r s k o g režima; 2. r a v n o p r a v n o s t m e đ u n a r o d i m a Jugoslavije; 3. s p r e č a v a n j e da se tereti krize p r e b a c e na leđa n a r o d a i poboljšanje položaja širokih n a r o d n i h slojeva na r a č u n bogataša. Slične apele upućivala je KPJ i kasnije. Tako je CK KPJ na P l e n u m u aprila 1936. pozivao na u d r u ž e n j e svih slobodarskih snaga u zemlji da se o b r a z u j e Narodni front, ali građanski političari nisu hteli ni da čuju /a zajedničku političku akciju sa k o m u n i s t i m a , s m a t r a j u ć i ih svojini primarnim neprijateljem. 4 9 Posle p e t o m a j s k i h izbora. Udružena opozicija je bojkotovala N a r o d n u skupštinu, ali se s t r a n k e nisu mogle tešnje povezati i usaglasiti svoja gledišta, iako je ujesen 1935. f o r m i r a n Radni o d b o r opozicije sa tim ciljem. Pošto je odb o r Radikalne stranke r a s k i n u o veze sa JRZ, t a k o da su se radikali p o č e t k o m 1936. godine pridružili s t r a n k a m a Udružene opozicije i ušli u njen Radni odbor, čitava 1936. godina je prošla u m e đ u s o b n o m n a g a đ a n j u Radikalne, Dem o k r a t s k e i Z e m l j o r a d n i č k e stranke, s jedne, i SDK sa ovim s t r a n k a m a , s druge strane. K r a j e m d e c e m b r a 1936. g o d i n e knez Pavle je i n d i f e r e n t n o primio m e m o r a n d u m ovih triju srbijanskih stranaka, u k o j e m su bili izneti osnovni pogledi i sugestije za rešavanje otvorenih pitanja. Posle n e u s p e h a razgovora sa Stojadinovićem s r e d i n o m j a n u a r a 1937. u Brežicama, Maček je p o k u š a o da pojača veze sa Udruženom opozicijom. Posle dužeg pregovaranja, na osnovi n a c r t a Z e m l j o r a d n i č k e s t r a n k e uz korekcije ostalih stranaka, kao i na zahtev Mačeka, šefovi s t r a n a k a obrazovali su tzv. Blok narodnog sporazuma (BNS) i 8. oktobra potpisali Sporazum. »Tim S p o r a z u m o m je bilo p r e d v i đ e n o da će se o b r a z o v a t i k o n c e n t r a c i o n a vlada od onih s t r a n a k a koje imaju . k o r e n j a u n a r o d u ' i da će ta vlada, u saglasnosti s K r u n o m , proglasiti p r i v r e m e n i Osnovni zakon kojim se u k i d a postojeći Ustav. U o v o m O s n o v n o m zakonu. u k o j e m će biti s a d r ž a n i o s n o v n i principi koji su van s p o r a i vredeti do d o n o š e n j a novog Ustava, li principi biće i n k o r p o r i r a n i u n o v o m Ustavu i to: »Jugoslavija je n a s l j e d n a , u s t a v n a i p a r l a m e n t a r n a m o n a r h i j a , u kojoj vlada kralj Petar II iz d i n a s t i j e K a r a đ o r đ e v i c a . a do njegova p u n o l j e t s t v a k r a l j e v s k u vlast vršit ce n a m j e s n i š t v o : g r a đ a n s k e i politićke s l o b o d e i parl a m e n t a r n a vladavina m o r a j u biti z a g a r a n t o v a n e . Istoga d a n a k a d a vlada stupi n a u p r a v u proglasit će se novi izborni z a k o n i raspisati izbori za U s t a v o t v o r n u s k u p š t i n u . Novi Ustav d o n i j e t će se s a m o p r i s t a n k o m većine Slovenaca, većine H r v a t a i većine S r b a u Ustavotvornoj skupštini». 5 0

S p r o v o đ e n j e ovog S p o r a z u m a zavisilo je najviše od kneza Pavla, koji je p r e m a n j e m u od s a m o g početka imao negativan stav, a njegovom sprovode-

nju su se protivili Stojadinović, Korošec i Spaho. Prilikom audijencije kod kneza Pavla, k r a j e m j u n a 1938, Maćek je p o n o v o zahtevao da se raspišu izbori za Ustavotvornu s k u p š t i n u i predložio knezu da prihvati S p o r a z u m od 8. okt o b r a 1937. godine, ali je knez odgovorio da sam o t o m e ne može d o n e t i odluku, da to zavisi od stava d r u g a dva namesnika, d a j e Srbija protiv Sporazuma opozicije i da je položaj Stojadinovićeve vlade stabilan. Maćek je r e k a o da »druga dvojica n a m j e s n i k a ne znaće ništa, niti će postojati a k o bi se prihvatio i realizirao S p o r a z u m opozicije«. 1 Stojadinović je o d b a c i o S p o r a z u m kao bazu za s p o r a z u m s Mačekom. 5 1 Prilikom p o s e t e Mačeka Beogradu, predstavnici Bloka S p o r a z u m a su 15. avgusta 1938. godine doneli novu Rezoluciju kojom je p o t v r đ e n a vernost Spor a z u m u od 8. o k t o b r a 1937. i p o n o v o naglašena p o t r e b a n e o d l o ž n o g u k i d a n j a Ustava. Posle dolaska u Beograd, Maćek je tražio da ga primi knez Pavle da bi ga obavestio o stavu opozicije p r e m a Stojadinovićevoj vladi. Posle izvesnog oklevanja, knez Pavle g a j e ipak p r i m i o u d v o r s k o m vozu na p u t u od Zidanog Mosta do Zagreba 9. o k t o b r a 1938. godine. (Maćek je zbog tog o d u g o v l a č e n j a bio o d u s t a o od audijencije). U svojim Memoarima Maček je naveo d a j e knez Pavle tom prilikom n a m e r n o izbegavao da razgovara o političkim pitanjima, m a d a je. s u p r o t n o tome, u j e d n o m razgovoru sa M. T u p a n j a n i n o m , u m a r t u 1939. godine, izjavio d a j e s knezom Pavlom tada razgovarao o t e r i t o r i j a l n o m a s p e k t u hrvatskog pitanja. 5 2 U Rezoluciji od 15. avgusta 1938. godine na kraju se kaže: •. Jedino u n a r o d n o m režimu i jedino u složnom zalaganju Srba i Hrvata država može naći i m o r a l n u i političku i vojničku snagu, dovoljnu, da odoli k u š n j a m a , koje o d a s v u d navaljuju . . . Kada su ova dva n a r o d a (srpski i hrvatski - p r i m V. T.), svaki za s e b e u raznim v r e m e n i m a i u n e j e d n a k o j b o r b i , pokazali toliko životne snage, j a s n o je. da o n i z a j e d n o m o g u imati d o v o l j n o s n a g e da u s v a k o m s l u č a j u protiv s v a k o g a b r a n e i o d b r a n e svoju s l o b o d u i svoju s a m o s t a l n o s t . P o t r e b n o j e stoga, d a s e o d s t r a n e sve z a p r e k e , koje s p r e č a v a j u s l o b o d n u o r g a n i z a c i j u n a r o d a u slozi, u j e d n o j u r e đ e n o j d r ž a v n o j zajednici. Zato p o z i v a m o sve S r b e i Hrvate, da zbiju svoje r e d o v e , te da se j e d n o m o d l u č n o m , ustr a j n o m i n e p o k o l e b l j i v o m b o r b o m ukloni ova n e n a r o d n a i n a m e t n u t a v l a d a v i n a . . . S a m o z a j e d n i č k a volja i p u n a s o l i d a r n o s t i S r b a i H r v a t a j a m s t v o su bolje b u d u ć nosti naše d r ž a v n e z a j e d n i c e . 5 3

Iz ove, kao i iz Rezolucije od 8. o k t o b r a 1937. godine, i p o r e d m a n j k a v o s t i njihovog sadržaja, n a r o č i t o u pogledu isticanja p r a v a s a m o dva n a r o d a - srpskog i hrvatskog - i zadržavanja m o n a r h i s t i č k o g sistema vladavine - vidi se konstruktivan stav Maćeka, o d n o s n o vodstva HSS i SDK i vodstva s t r a n a k a Udružene opozicije u Srbiji da se o t v o r e n a p i t a n j a rešavaju s p o r a z u m i m a . U letku Radnom narodu grada i sela, od 10. s e p t e m b r a 1939. godine. Inicijativni o d b o r za s t v a r a n j e »Stranke radnog n a r o d a Hrvatske« (za šta se zalagala KPJ - p r i m . V. T.), između ostalog kaže se: • Sav radni narod svesrdno je pozdravio i temeljna načela Bloka opozicije (to je b i o tzv. Blok n a r o d n o g s p o r a z u m a , i z m e đ u SDK i U d r u ž e n e opozicije, koji je izneo svoj opozicioni stav p r e m a S t o j a d i n o v i ć e v o j vladi - V. T.). utvrđena na Konferenciji u Zagrebu 8. listopada 1937. godine ( p o d v u č e n o u originalu), znajući da su s m e r n i c e u t o m a k t u d o b r e i p o u z d a n e za razvitak u n u t r a š n j i h političkih prilika u s m j e r u n a c i o n a l n e r a v n o p r a v n o s t i i d e m o k r a c i je . Radni n a r o d je zahtevao da t radnička klasa preko svog samostalnog političkog pokreta bude uključena u Blok narodnog sporazuma kao rai'nopravan politički faktor ( p o d v u č e n o u originalu) M e đ u t i m , s t r a n k e Bloka opozicije odbijale su o v a j zahtjev, a ni s a m taj Blok nikad nije u s p e o da iz s t r a n a k a koje su ga sastavljale stvori j e d i n s t v e n i i b o r b e n i blok s j e d i n s t v e nim m i n i m a l n i m p r o g r a m o m za o ž i v o t v o r e n j e s v e č a n o p o t p i s a n i h s m j e r n i c a o r e š e n j u na-

rodno-političkih p i t a n j a . . P r o c e s c i j e p a n j a Bloka opozicije u b r z a n je posle izbora od II dec. 1938. Mjesto d a velika n a r o d n a p o b j e d a b u d e p o d s t r e k z a izvojevanje k o n a č n e p o b j e d e , mjesto da ona bude uvod u zajedničku i jedinstvenu b o r b u za oživotvorenje pravilno postavljenih s m j e r n i c a , k a k o su to z a h t j e v a l e najšire n a r o d n e m a s e u č i t a v o j zemlji, vodstva stran a k a Bloka su se sve više u d a l j a v a l a j e d n o od d r u g i h , ne vodeći r a č u n a da se time u d a l j u j u i od n a r o d a . To d o k a z u j e i ulazak p r v a k a b e o g r a d s k e U d r u ž e n e opozicije u S t o j a d i n o v i ć e v u s k u p š t i n u . Kad je d o š l o do prvih razgovora dr M a č e k a i p r e d s e d n i k a vlade Drag. Cvetkovića jaz između većeg dela s r b i j a n s k e U d r u ž e n e opozicije i S c l j a ć k o - d e m o k r a t s k e koalicije prob u d i o se još više i jasnije, z a h v a l j u j u ć i m e đ u s o b n o j b o r b i za vlast i d v o l i č n o s t i vodstava pojedinih opozicionih s t r a n a k a « . 5 4

Posle dolaska Hitlera na vlast u N e m a č k o j 1933. godine, Maćek i vodstvo HSS su se p o s e b n o zalagali da zainteresuju Rim i Berlin za h r v a t s k o pitanje. »Jedan d o b a r d e o vodstva i uticajnih ljudi HSS-a, n a r o ć i t o u krugovima omladine, postaje, m e đ u t i m , vrlo »impresioniran«! d o l a s k o m Hitlera na vlast u Nemačkoj, te se utjecaj fašizma na vrhove HSS od toga d o b a sve više i više pojačavao. Ostali dio tjera sve više logika d o g a đ a j a t a k o đ e r da p o s t a n e rezerva n j e m a č k e i talijanske imperijalističke politike na Balkanu«. 5 5 (Detaljnije o p o k u š a j i m a za rešavanje hrvatskog pitanja p o m o ć u inostranih sila biće izneto u sledečem odeljku »Hrvatsko pitanje kao m e đ u n a r o d n i problem«). NAPOMENE ' 2

F e r d o Culinović. Jugoslavija između dva rala. I, Zagreb, 1961. str. 172-173. Isto, str. 178.

3 Isto, s t r 179-180. Izgleda d a j e to bio prvi p o k u š a j da se h r v a t s k o p i t a n j e postavi k a o međ u n a r o d n i p r o b l e m ( s a m o j e d o tog v r e m e n a S . Radić k u p i o p o t p i s e radi o b r a ć a n j a m i r o v n o j k o n f e r e n c i j i u Parizu koja je p o č e l a 18. j a n u a r a 1919 P o č e t k o m f e b r u a r a iste g o d i n e j e d i n o su SAD priznale n o v o n a s t a l u d r ž a v u S H S - v ideti F. Culinović, isto, str. 298 i 202). P o v o d o m ovog Memoranduma F. Culinović je u cit. d e l u na str. 180 d a o sledeči k o m e n t a r : »Takav a p e l na inostr a n s t v o nije .. bio p o s l e d n j i u k r u g o v i m a o k o S t j e p a n a Radića. Teško je naći o p r a v d a n j e za takvo t r a ž e n j e p o m o ć i sa s t r a n e , ali je j o š teže o d o b r i t i taj apel a k o se iznosi d a j e on u p u ć e n na svog a d r e s a t a n a v o d n o p r e k o t a l i j a n s k e vojne misije u Ljubljani, a d a j e Vilsonu (Wilson Woodrow) izgleda već bilo poznato, k a k o je Stj. Radić i m a o veze s talijanskim š p i j u n i m a u Trstu Cak je dr Ante T r u m b i c izjavio »kako u o v a k v i m a k t u vidi n e š t o s r a m o t n o , s m i j e š n o , što ne bi n a p r a v i l o ni j e d n o dijete«. Zatim Culinović kaže dđ je u n a j m a n j u r u k u š t e t n o po i n t e r e s n a r o d a jugoslovenskih kraieva. a p r v e n s t v e n o hrvatskih, »da se Radić za o s l o b o đ e n j e H r v a t s k e od srpskog j a r m a o b r a ć a o talijanskim i r e d e n t i s t i č k i m k r u g o v i m a , čiji su o r u ž a n i o d r e d i prijetili sam o m Karlovcu, d o k NU Rijeku već zahvatili, k a k o bi k a s n i j e p r e k o i n s c e n i r a n e D a n u n c i j a d e pripremili njenu skoru aneksiju Italiji...« 4 5

Isto, str. 315, 319-320, 336, 344. 348. 351. Isto. str. 364. 367, 372-373.

' Isto. sir. 381 7 11 a

Dr F e r d o Culinović, Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958. str. 65. F. Culinović. Jugoslavija između dva rata, 1. Zagreb, 1961, str. 388-389. F. Culinović, Jugoslavija između dva rata, I. str. 404. 412-416.

» Isto. ,0

Isto.

"

F Culinović, Slom stare Jugoslavije, str. 69. i Jugoslavija između dva rata. 1. str. 419—121.

12

F. Culinović, Jugoslavija između dva rata, I, str. 422-i 436 i Slom stare Jugoslavije, str. 70.

3

F. Culinović. Jugoslavija između dva rata. I, str. 424-434.

14

F. Culinović. n. d.. str. 442-443.

'

" 18

F. Culinović, Slom stare Jugoslavije, str. 72-74. F. Culinović, Jugoslavija između dva rata, I. str. 459-460 i 464—467.

17 F. Culinović. Slom stare Jugoslavije, str. 72-74; Jugoslavija između dva rata. I, str. 471-474; Stenografske beleške Narodne skupštine Kraljevine Srba, Hrvala i Slovenaca, V a n r e d a n saziv za 1925. godinu, B e o g r a d , str. 230-232. Od tada je HRSS dobila ime H r v a t s k a seljačka s t r a n k a (HSS). 18

Stenografske beleške.

. str. 234.

19 Mita Dimitrijević, Prvi kontakt (pismomI između kralja Aleksandra B e o g r a d , 1939, str. 15: F Culinović, Jugoslavija između dva rata, I, str. 475. 20 2

i Stjepana

Radića,

List » H r v a t s k o pravo», 6. avgust 1925, Zagreb; F Culinović. n. d., str. 475-476.

' F. Culinović, n. d., str. 477-478.

22

23

Josip Horvat. Politička povijest Hrvatske 1918-1929. Zagreb, 1938, str. 397. F. Culinović. n. d.. str 481-485.

24 Istorijski arhiv KPJ. II. B e o g r a d . 1950; dr F. Culinović. Slom stare Jugoslavije, str. 75-76; Pregled istorije SKJ. str. 136-137, 113 i 116 25

Stenografske beleške Narodne skupštine SHS sa s e d n i c e od 8. m a j a

28

Stenografske beleške Narodne skupštine SHS od

27

Stenografske beleške Narodne skupštine SHS od 20. j u n a

79-80.

juna

1928. 1928; F. Culinović, n.d., str.

28

Istorija građanskih partija Jugoslavije (IGPJ), II. SUP. B e o g r a d . 1952, str. 4 7 - 4 8 .

29

»Politika«. 30. juli 1928, str. 3, B e o g r a d .

30

F. Culinović, Slom stare Jugoslavije, str. 67-68.

31

Sta je Tito letos rekao hrvatskim rukovodiocima. »Politika«. 9. m a j 1972. B e o g r a d , str. 9.

32

IGPJ. str, 48-49. Enciklopedija Jugoslavije. ', Leksikografski zavod, Zagreb, 1968, str. 14.

33

Košta Pavlović, 1969, str. 52-53. 77.

19

1928.

Razgovori sa

Slobodanom Jovanovićem

1941-1945,

Vindzor,

Kanada,

34

Svetozar Pribićević. Diktatura kralja Aleksandra, d r u g o izdanje. B e o g r a d 1953, str. 73 i

35

Vlatko Maćek. In the Strugle for Freedom. New York. 36, 1957, str. 121-124.

36

F. Culinović, n.d., str. 82.

37

F. Culinović, Jugoslavija između dva rata. II, Zagreb. 1961, s t r 9, 13, 17.

38

IGPJ, str. 50-53.

39

»Novosti«, z a g r e b a č k i d n e v n i k od 8. n o v e m b r a 1932. g o d i n e .

40 F. Culinović. Slom stare Jugoslavije, Beograd. 1949. str. 115 i dalje. 4

'

str. 86; Ivan Ribar. Politički zapisi. II. »Prosveta«,

F e r d o Culinović. Jugoslavija između dva rata. 11, Zagreb. 1961. str. 58.

42

Isto, str. 59-60.

43

Isto, str. 74-76, 83-84, 86.

44

Isto, str. 89.

45

Istorijski arhiv CK KPJ, II. Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919-1937.

44

Dr L j u b o B o b a n . Sporazum Cvetkovič-Maćek, B e o g r a d . 1965, str. 266-267.

47

Isto, str. 17 i 19.

48

Drugi kongres KPH. Zagreb, 1948, str. 101-102.

49

Istorijski arhiv CK KPJ, II

50

Dr L j u b o B o b a n . n. d., str. 21-24: F. Culinović, Slom stare Jugoslavije

"

str. 368 i 392. str. 87-88.

Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetkovič-Maćek, str. 25-26.

52

Isto, str. 26-27.

53

Isto, str. 398-399.

54

.Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata. I, (AR 1941, ZD. I). Vojnoistorijski institut JNA, B e o g r a d . 1969. dok. 85, str. 331-333; AVII, reg. br. 12/3-2, kutija (k.) 6. 65

Drugi k o n g r e s KPH, . . . str.

HRVATSKO PITANJE KAO M E Đ U N A R O D N I P R O B L E M Još 3. f e b r u a r a 1919. godine, na Velikoj n a r o d n o j skupštini (saboru), odlučeno je da se uputi »Memorandum« zapadnim silama, prvenstveno predsedniku SAD Vilsonu, »da p o m o g n e do ostvarenja i priznanja Mirotvorne seljačke neutralne čovječanske republike Hrvatske«, vodstvo Hrvatskog bloka je u proleče 1922. godine odlučilo da na M e đ u n a r o d n u konferenciju u Đenovi pošalje svoje delegate da pred tim f o r u m o m hrvatskom pitanju d a d e »svjetskopolitički karakter«, a predsednik Hrvatske republikanske seljačke stranke Stjepan Radić je jula 1923. godine pobegao iz zemlje i u Beču, Berlinu, Parizu i Londonu pokušavao da p o m o ć u inostranih sila reši hrvatsko pitanje, i kad je. najzad, stigao u Moskvu, on je u junu 1924. godine d a o izjavu o ulasku svoje stranke u Seljačku internacionalu, zbog čega je po povratku u zemlju početkom januara 1925. godine bio p r o n a đ e n i uhapšen, a zatim - posle puštanja iz zatvora i odricanja republikanskog p r o g r a m a - ušao u Pašićevu vladu. Posle krvoprolića u Narodnoj skupštini juna 1928. godine, vodstvo HSS donelo je odluku da, paralelno sa pregovorima s kraljem Aleksandrom, iznese hrvatsko pitanje kao međunarodni problem. (Podvukao V. T.). Ono, u t o m cilju krajem 1928. godine, upućuje u inostranstvo dr Antu Trumbića,' dr Vlatka Maćeka, dr Juraja Krnjevića, a već u januaru 1929. godine, posle proglašenja monarho-diktature, dr Antu Pavelića, sa zadatkom da m e đ u n a r o d n e političke faktore u glavnim političkim centrima Evrope zainteresuju za u n u t r a š n j u politićko-državnu krizu Kraljevine SHS i da se vodstvu HSS, kao legitimnom predstavniku hrvatskog naroda, ukaže pomoć i p o d r š k a u ostvarenju postavljenih političkih ciljeva pred vladajućim krugovima u Beogradu, da bi se rešilo hrvatsko pitanje. Tu, u stvari, razlikujemo tri perioda njegove spoljnopolitičke aktivnosti. Prvi period obuhvata vreme od 1928. do 1935. godine, drugi od 1935 godine do dolaska Cvetkovića za predsednika vlade 1939. godine, i treći period od početka drugog svetskog rata pa do 10. aprila 1941. godine, tj. do proglašenja Nezavisne Države Hrvatske (NDH). U prvom periodu spoljnopolitičke aktivnosti HSS vidno su zapažene misije u glavnim evropskim političkim centrima, i to: Trumbića u Beču, Parizu i Londonu, Krnjevića u Berlinu na Konferenciji I n t e r p a r l a m e n t a r n e unije, dra Vladka Maćeka u Beču i Pragu, dra Antii Pavelića u Beču i Rimu, kao i političkih emigranata: Krnjevića, Košutića, Perčeca i drugih.

T r u m b i č e v a misija u Beču, Parizu i Londonu uoči proglašenja sestojan u a r s k e d i k t a t u r e ( o k t o b r a - d e c e m b r a 1928. godine), imala je za cilj »da pokuša t a m o š n j e političke krugove angažirati protiv s r p s k e hegemonije«. 2 T r u m b i ć je u Beču posetio kancelara I. Sajpela (Sajpel Ignac), a zatim J. Šobera (Schober), koji su mu savetovali u m e r e n o s t u zahtevima p r e m a Beogradu, s tim da se o d r e k n e n a m e r e o otcepljenju Hrvatske i traženja p o d r š k e od Italije. Prilikom bavljenja u Beču, T r u m b i ć se povezao sa g r u p o m bivših a u s t r o u g a r s k i h oficira - Hrvata (general S. Sarkotić, 3 potpukovnik Perčević i drugi), koji su bili zagriženi neprijatelji nove jugoslovenske države i već kao takvi uključeni u m e đ u n a r o d n u zaveru za razbijanje Kraljevine SHS. Da su ovi ljudi u Beču bili njegovi verni saradnici vidi se i po t o m e što su oni bili glavni punkt za vezu, p r e k o kojega je išla njegova pošta za Zagreb Paveliću i Maćeku, i o b r a t n o . 4 T r u m b i ć je iz Beča poslao izveštaj Maćeku i p i s m o Paveliću. On u pismu Maćeku ističe d a j e sa zadovoljstvom u p o z n a o Pavelićeve »ovdašnje prijatelje, naše d o b r e i o t m e n e Hrvate«. 5 Posle Beča, posetio je Pariz i London, gde je najduže boravio i sastajao se sa m n o g i m f r a n c u s k i m i d r u g i m d i p l o m a t s k i m predstavnicima. I pored žive političke aktivnosti od mesec d a n a u Parizu, T r u m b i ć nije naišao na željenu p o m o ć i r a z u m e v a n j e zvanične Francuske, koja je bila saveznik države SHS i glavni garant njenog teritorijalnog integriteta. Iz Pariza je b e z u s p e š n o p o k u š a o da se p r e k o p u n k t a u Beču poveže sa zvanićnim krugovima Nemačke. Ali tu vezu su p r e k o Beča uspostavili sa Rimom i Berlinom Sarkotić i njegov bliski saradnik dr Ante Pavelić. Za v r e m e svog b o r a v k a u Parizu T r u m b i ć je s a m o u s p e o da nagovori pariške b a n k a r e da ne d a j u zajam Kraljevini SHS, kojeg je kralj Aleksandar tražio prilikom posete f r a n c u s k o j prestonici. Krajem avgusta 1928. godine, k a d a se u Berlinu održavala XXV konferencija I n t e r p a r l a m e n t a r n e unije, vodstvo SHS uputilo je Juraja Krnjevića da na licu mesta tumači »hrvatsko pitanje«. Vraćajući se p r e k o Beča u Zagreb, u Beču je i m a o sastanak sa izaslanikom m a đ a r s k e vlade g r o f o m Aporom (Apor Gabor b a r o n ) - sastanak koji je ranije, iz Zagreba, dr Ante Pavelić p r i p r e m i o p r e k o m a đ a r s k o g konzulata. Tada je Mačeku o b e ć a n o da Hrvatska može računati na p o m o ć Mađarske. 6 U o k t o b r u 1930. Maćek je. pod izgovorom da ide na lečenje u Karlove Vari, u stvari p l a n i r a o da se s r e t n e sa e m i g r a n t i m a i izvesnim političkim ličnostima zemalja kroz koje će proći i u kojima će boraviti, da bi ih zainteresovao za h r v a t s k o pitanje. Tako se u Beču sastao sa g e n e r a l o m Sarkotićem ( p r e d s t a v n i k o m g r u p e Sarkotić - Perčević - Perčec), a zatim i sa Krnjevićem i Košutićem, koji su 9. o k t o b r a u tom cilju doputovali u Beč. Maček je p r e k o Sarkotića o b e z b e d i o sastanak, u m e s t o sa austrijskim k a n c e l a r o m (kako je Maček želeo), sa bivšim kancelarom Sajpelom (Saipel Ignac). Na Sajpelovo pitanje: »Da li bi Hrvati za slučaj nezavisne Hrvatske, ušli u užu vezu sa Austrijom i Mađarskom«?, Maćek je na ovo neprijatno pitanje, po Trumbicevim beleškama, nešto odgovorio, »da. a k o bi bila konstelacija, za to bi moglo biti«. Ali je idejno protiv toga. Na sastanku, 9. o k t o b r a , sa Krnjevićem i Košutićem. Krnjević je izvestio Maćeka d a j e p r e d a o M e m o r a n d u m f r a n c u s k o m ministru inostranih poslova A. Brijanu (Brian Aristide) sa ciljem da se pri organizaciji evropskog p o r e t k a m o r a voditi r a č u n a i o srpsko-hrvatskim odnosima.

Pored nekoliko političkih s u s r e l a u Karlovim Varima i Pragu. Maćek se sastao i sa S. Duićem. p r i p a d n i k o m Sarkotićeve e m i g r a n t s k e grupe, a zatim i sa M. Hodžom, predsednikom Agrarne stranke, kao i sa predstavnicima agrarnih s t r a n a k a S r e d n j e Evrope. U povratku, u Linču, p o n o v o se sastao sa Košuiicem i Krnjevićem, a posle izleta u Salzburg na poziv im se p r i d r u ž i o Kežman iz Pariza i Ante Pavelić iz Verone, prateći Maćeka do Vilaha. Prema t o m e može se zaključiti da je cil j ov og Maćekovog političkog p u t o v a n j a u inostranslvo bio da o v a k o podeli uloge svojim sagovornicima, da: »Pavelić vodi politiku sa Talijanima. Košutić između Italije i V. Britanije. Krnjević se drži Engleza, a Kežman da legalno održava vezu sa Francuzima«. 7 Di T o d o r Stojkov piše: t d i p l o m a t s k i m m a đ a r s k i m d o k u m e n t i m a iz toga v r e m e n a navodi se da je h r v a t s k o o p o z i c i o n o v o d s t v o i m a l o k o n t a k t e i sa nali|anski>m vladom, da je Maćek tražio od Musolinija (Mussolini B e n i t o ) novac i o r u ž j e i da je Musolini n a v o d n o s p r e m a n , u slučaju ozbiljnog p o k r e t a u H r v a t s k o j da i n t e r v e n i š e i prizna nezavisnu H r v a t s k u d r ž a v u ,« 8 K r a j e m d e c e m b r a 1928 u Z a g r e b u su se sreli vodeći političari SDK. Maćek i Pribiće vic. sa b r i t a n s k i m p o s l a n i k o m u B e o g r a d u V K e n a r d o n i ( K e n n a r d H o w a r d Wiliam prilikom otvaranja britanske izložbe - prim V T J Do susreta je došlo u jeku v e o m a zategn u t e političke situacije. Tom prilikom Macek |e b r i t a n s k o m p o s l a n i k u izložio plan p r e u r e đ e n j a države p o d e l o r n na s e d a m l e d e r a l n i h jedinica, i to: 1. Slovenija. 2 H r v a t s k a sa Slavonijom i d e l o m B o s n e i s e v e r n o m Dalmacijom. 3 Banal. Bačka i d e o Srerna (Vojvodina). 4 d e o B o s n e H e r c e g o v i n e i južne Dalmacije. 5 Srbija. 6. M a k e d o n i j a , 7. C i n a G o r a sa Sandža k o m i Nov i Pazar) i najjužnijim d e l o m J a d r a n s k o g p r i m o r j a P o r e d te v a r i j a n t e . Maćek je za p r e u r e đ e n j e d r ž a v e izmislio i p o d e l u d r ž a v e na sesi l e d e r a l n i h jedinica ili s a m o na d v a d e l a sa c e n t r i m a »u B e o g r a d u i Zagrebu«. H r v a t s k o m delu p r i p a l e bi s l e d e č e oblasti: Slovenija, H r v a t s k a s.i Slavonijom, cela Dalmacija, cela Bosna i H e r c e g o v i n a i d e o S r e m a i B a č k e Posle razgovora sa M a č e k o m , K e n a r d se s a s t a o sa J P r e d a v e c o r n i Sv Pribicevicem. Pribićević je bio d a l e k o u m e r e n i j i od Maćeka istakavši p o t r e b u šire a d m i n i s t r a t i v n e a u t o n o m i je . . . Na k r a j u s u s r e t a sa K e n a r d o n i Maćek je izneo svoje gledište na o d n o s sa s u s e d m m d r ž a v a m a On se izjasnio, u k o l i k o bi d o š l o do rata protiv Italije, pa Beograd n a r e d i o hrvatsk o m vodstvu da p o v e d e rezerviste u rat, ovi ne bi poslušali Na p i t a n j e i z n e n a đ e n o g Kenarda, da li je to mišljenje i d r u g i h voda SDK Macek je o d g o v o r i o da su svi Hrvati u t o m pogledu ledinstveni. 9

Zvanični krugovi u Beogradu o š t r o su reagovali na n a v e d e n e političke misije prvaka HSS u inostranstvu i na njihove k o n t a k t e sa nekim i n o s t r a n i m d i p l o m a t s k i m p r e d s t a v n i c i m a u zemlji, i to u 1928. godini, kada je u n u t r a š n j a politička kriza u Kraljevini S H S bila dostigla v r h u n a c . Velikosrpska buržoazija, na ćelu sa kraljem, zavela je apsolutistički režim u zemlji, a u v o đ e n j e m oktroisanog Ustava, 3. s e p t e m b r a 1931. u suštini se nije ništa p r o m e n i l o , jer je i dalje ostao n a j k r u ć i centralizam, b r e m e n i t n a c i o n a l n i m bespravijem. Zato je razumljivo što su se narodi Jugoslavije, koji su težili za s l o b o d o m i nacion a l n o m r a v n o p r a v n o š ć u , oduprli d e s p o t s k o j vladavini kralja Aleksandra i njegove d v o r s k e k l i k e ' 0 . Posle š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e hrvatski buržoaski političari nisu više hteli ništa da traž.e od b e o g r a d s k e vladajuće grupe, već su prekinuli sve veze sa Beogradom. Najizraziiiji predstavnik hrvatske buržoazije, dr Vlatko Maček. koristeći n e r e š e n o nacionalno pitanje i m n o g e d r u g e u n u t r a š n j e suprotnosti i slabosti centralističke države, p r e d u z e o je v e o m a široku i s v e s t r a n u političku aktivnost za razbijanje jugoslovenske državne zajednice i stvaranja s a m o s t a l n e Hrvatske. Ogorčen na beogradsku v l a d a j u ć u g r u p u . Maček je tada izjavio: »Nema s p o r a z u m a , n e m a izmirenja« i u ime HSS o t v o r e n o tražio »da se sve zemlje s one strane Drine. Save i Dunava, koje d a n a s sačinjavaju

deo Kraljevine Jugoslavije, v r a t e u stanje 1918. godine kakvo je o n o nastalo s l o m o m Austro-Ugarske Monarhije«, s tim da granica nove Velike Hrvatske b u d e na liniji: Kolor - Drina - S o m b o r " I n t e r e s a n t n o je da je i 1932. u Kupincu, dopisniku »Le Petit Parisien«. R u b o u ( R o u b u n d Louis), ponovio: »Granica bi išla pored Kotora na Jadran, ostavljajući p r e d r a t n u Srbiju i Crnu Goru. popela bi se do S. Mitrovice, prelazeći p r e k o Uzica i Valjeva, pa bi se spustila k Vukovaru, ostavljajući S o m b o r u j e d n o m t a b o r u , Osijek u drugom«.' 2 On je u razgovoru sa britanskim parlamentarcirna, objavljenom u »Manchester Guardian-u« - od 30. L\ 1932, pored ostalog, izjavio: »Nema smisla ubiti j e d n o g bogatog ujaka od koga o č e k u j e t e nasledstvo, kad znate da će, ako ga ostavile s a m o m sebi. s k o r o umreti p r i r o d n o m s m r ć u . Jugoslavija je kao čovek koji boluje od neizlečive bolesti, koji sigurno m o r a umreti. Ta s m r t oslobodiće Hrvate«.' 3 U d r u g o m peridu od 1935. godine, kada su počeli pregovori vodstva HSS sa knezom Pavlom, Francuska i V. Britanija, iako nisu bile zadovoljne spoljnopolitićkom orijentacijom Stojadinovićeve vlade zbog njenog približavanja Nemačkoj. o n e su ipak težile da održe status quo u Jugoslaviji. Njima tada nikako nije o d g o v a r a o ma kakav zaplet na Balkanu, tim p r e što je njihov položaj u tom p r o s t o r u sve više slabio ukoliko se povećavao pritisak N e m a ć k e . Zbog loga o n e nisu podržavale zahteve HSS u pogledu u n u t r a š n j e g u r e đ e n j a Jugoslavije. bez obzira što su u nekim slučajevima njihove vlade s m a t r a l e da su zahtevi HSS opravdani. I Parizu su d e l o m više podržavali opoziciju koja je bila u p e r e n a protiv Stpjadinov ićevog spoljnopolitićkog kursa, a poznato je d a j e Francuska, s vojničkog gledišta, s m a t r a l a d a j e unitarističko u r e đ e n j e u Jugoslaviji najbolja garancija za njenu vojničku stabilnost.' 4 S d r u g e strane, V. Britanija je s m a n j e nervoze pratila Stojadinovićevu politiku približavanja osovinskim silama, a njena službena politika se u odnosu na Jugoslav iju znatnim d e l o m rukovodila istim razlozima kojima se rukovodila i f r a n c u s k a službena politika. Maćek je očigledno bio nezadovoljan takvim stavom, pa je u j e d n o m intervjuu »Dejli Telegrafu« (»Daily Telegraph"), n o v e m b r a 1935. godine, izrazio n a d u da britanska politika u odnosu na Hrvatsku neće slediti politiku koju je u tom pogledu vodila Francuska. On je lom prilikom rekao: •Ali ne v e r u j e m o da ce p r o s v e c e n a b r i t a n s k a >poljna politika učiniti iste g r e š k e zbog kojih je F r a n c u s k a izgubila ljubav koju su Hrvati n e k a d a p r e m a njoj gajili, ij, da b r i t a n s k a spuljna politika n e ć e p o d r ž a t i agresivne m e r e kojima je cilj da p r i k r i v a j u n e z a d o v o l j s t v o sau n j a v a i u c i laZnu l a s a d u jedinstva J u g o s l o v c n s k a u n u t r a š n j a polilika došla je na m r t v u tacku i tu ne moZe biti p o p r a v k e sve d o t l e d o k se naši zahtevi, koji se ne m o g u m e n j a l i , p o t p u n o ne zadovolje Da li je Velika Britanija svesna da H r v a t s k u ne i n i e r e s u j u k o n c e s i j e na p a r ć e ? Mi Iražimo takvo p o t p u n o p r i z n a v a n j e n a c i o n a l n o g s u v e r e n i t e t a da s u t r a š n j a b e o g r a d s k a v lada b u d e u n e m o g u ć n o s t i da o d u z m e o n o š t o bi bila e v e n t u a l n o s p r e m n a tia da d a n a š n j a heogradska vlada-.'5

I s britanske s t r a n e se sve više naglašavalo da je p o t r e b n a u n u t r a š n j a konsolidacija Jugoslavije, s obzirom na sve veće zaoštravanje m e đ u n a r o d n i h odnosa, savetujući i vladi i Mačeku u m e r e n o s t i p o p u s t l j i v o s t . ' 6 Za v r e m e pregovora za re menje hrvatskog pitanja sa knezom Pavlom, njegovim m a n d a t o r o m i zvanićnim predstavnicima jugoslovenske vlade, naročito k r a j e m 1936. i u toku 1939. godine, sve do potpisivanja S p o r a z u m a , vodstvo HSS je p a r a l e l n o ispoljavalo svoju veliku aktivnost i na d r u g o m koloseku. p r e g o v a r a n j e m sa p r e d s t a v n i c i m a stranih sila - Italije, N e m a ć k e i Mađarske, s j e d n e , i Francuske i V. Britanije, s d r u g e strane, da bi p o m o ć u njih ostvarilo

•

svoj cilj. Aktivnost u tim n a p o r i m a oscilirala je i zavisila ne s a m o od s t e p e n a saglasnosti ili nesaglasnosti sa p r e d s t a v n i c i m a jugoslovenske vlade, nego i od razvoja spoljno-politićke situacije. Ukoliko su pozicije jugoslovenske vlade na u n u t r a š n j e m i spoljnopolitićkom planu bile slabije, utoliko su zahtevi vodstva HSS p r e m a njoj bili veći i odlučniji, a aktivnost p r e m a i n o s t r a n s t v u intenzivnija. prelazeći granice koje bi se mogle tolerisati, bez obzira na opravdanost nekih zahteva i tvrdoglavu u p o r n o s t zvaničnih jugoslovenskih krugova da opravdane zahteve ne usvoje. Ta aktivnost je često imala razbijački i nepi i|jtel|ski k a u i k t e r u o d n o s u na državnu zajednicu. Vodstv o HSS težilo je da hrvatsko pitanje prikaže kao m e đ u n a r o d n i problem koji treba p o s m a t r a t i kroz stav velikih sila p r e m a Jugoslaviji u celini i p r e m a h r v a t s k o m pitanju, j e r su o n e na njega različito gledale s o b z i r o m na svoje sopstvene interese. Aktivnost A. Košutića bila je p r v e n s t v e n o orijentisana p r e m a Italiji i Nemačkoj. Ustaška emigracija i emigracija HSS nalazile su se u stalnom, jačem ili slabijem s u k o b u oko uticaja nafiseljenike i o k o toga ko od njih predstavlja hrvatski narod pred i n o s t r a n s t v o m . Dok je Krnjević bio u jačoj konfrontaciji s Pavelićem, vodstvo HSS se interesovalo za k o n t a k t e s Italijom i N e m a ć k o m . Tako je Musolini (Mussolini Benito) u j u l u 1936. godine primio Košutića. izgleda kao Mačekovog izaslanika. Na Musolinijevo pitanje kakav je p r o g r a m HSS, Košutić je. p r e m a rečima Trumbića, odgovorio: »I) H r v a t s k a k a o n e z a v i s n a država, 2) a k o se to ne m o ž e postići o n d a o b r a z o v a n j e f e d e r a c i j e u P o d u n a v l j u u koju bi ušle Austrija, M a đ a r s k a i H r v a t s k a b a r e m sa Slavonijom i, 3) a k o bi se m o r a l o o s t a t i u Jugoslaviji, o n d a a u t o n o m n a H r v a t s k a , ali s v a k a k o sa obalom J a d r a n s k o g m o r a . H r v a t s k a s v a k a k o m o r a dobiti svoj individualitet. Koji bi oblik imala P o d u n a v s k a f e d e r a c i j a , da li s a m o e k o n o m s k i , to je p i t a n j e s p o r a z u m a . U s v a k o m s l u č a j u Hrvatskoj ima da o s t a n e m o r e « Košutić u to v r e m e nije d o b i o n e k u j a č u p o d r š k u , j e r se »Mu solini p r i p r e m a o z a k o r e n i t u p r o m e n u d o t a d a š n j e politike p r e m a Jugoslaviji, o d u s t a j u ć i o d toga d a radi n a n j e n o m r a z b i j a n j u « ' 7 .

U razgovoru je p o k r e n u t o i pitanje ustaške emigracije. P r e m a Košutićevom kazivanju. T r u m b i ć je zapisao d a j e Musolini postavio p i t a n j e Košutiću šta će s ustašama? »Nervozni su i nemirni, svađaju se između sebe i traže posao ili da se vrate kući u Hrvatsku, nalaze se na o t o c i m a Lipari pa i na Stromboli.« Košutić mu je odgovorio da ih nikako ne treba predavati Beogradu, jer bi to bila izdaja. Ako se m o r a j u vratiti kući, o n d a uputiti s a m o n e p o z n a t e da ne bi vlada imala razloga da ih progoni, a biće zadovoljna da na strani ima m a n j e e m i g r a n a t a za atentate. Ako ostale ustaše ne mogu ostati u Italiji, najbolje je da se pošalju na rad u Belgiju ili Južnu Ameriku. 1 8 Prema nekim p o d a c i m a , Maćeku su s r e d i n o m 1936. godine dolazile por u k e od ustaške emigracije, pa i od samog Pavelića i njegovog užeg kruga. Pored ostalog, ti k o n t a k t i su omogućili Maćeku da ima uvid u ciljeve i planove ustaške emigracije i na neki način »kontrolu« nad n j o m . Međutim, njegovi kontakti s tom e m i g r a c i j o m išli su paralelno s k o n f r o n t a c i j o m p r e m a njoj. U to v r e m e Maćeku je došla p o r u k a i od strane M. Lorkovića sa ciljevima i planovima ustaške emigracije. U poruci se tvrdilo kako će Italija pružiti p u n u p o d r š k u ustaškoj o r u ž a n o j akciji u Jugoslaviji bez ikakvih teritorijalnih zahteva ili drugih protivusluga i najavljivao napad u toku 1936, a n a j d a l j e 1937. godine. Prema tom planu, ustaške o r u ž a n e g r u p e upale bi na više m e s t a u Hrvatsku. posle čega bi došlo do opšteg ustanka i proglašenja nezavisne države. U poruci je dalje stajalo da Pavelić priznaje da Maćek u zemlji d o b r o radi, da mu se priznaje vodstvo, da Pavelić ne n a m e r a v a da zavodi d i k t a t u r u ili faši-

zam nego če »Maček biti na čelu kad Hrvatska b u d e svoja«. Za Pribičeviča je r e č e n o d a j e »neprijatelj hrvatskog n..roda, kao i u p o č e t k u . Njega slijedi Krnjević, ali Košutić ne«.Lorković je p o r u č i o da se p o r u k a u ime Pavelića saopšti Maćeku i T r u m b i ć u , a o t o m e je V. Košak obavestio Maćeka. T r u m b i ć je o t o m e zapisao: »Kad mu je p o č e o davali izvješće, bio je M(aček) n e k a k o n e r a s p o l o ž e n , pa k a d a je spom e n u o Pavelića prvi put ili f r a n k o v c e , o n d a je s r d i t o p l a n u o : ,To su fakini, to je bogaža, n e k a idu sa svojih 20.000 glasova, ja ih ne trebam!' M e đ u t i m , kad mu je kazivao k a k o P(avelić) priznaje da d o b r o radi kod kuće, da je on voda n a r o d a i slično, p o k a z i v a o je da mu je drago . . .«'• K r a j e m jula ili p o č e t k o m a v g u s t a iste g o d i n e bivši a u s t r o u g a r s k i m a j o r u penziji Sabljak p r e n e o je Paveiicevu p o r u k u M a č e k u i u p i t a o ga: »Za svaki s l u č a j da se ne bi mogla postići p o t p u n a d r ž a v n a s a m o s t a l n o s t H r v a t s k e , da li p r i h v a ć a t e k o m b i n a c i j u podunavske federacije, u koju bi i H r v a t s k a ušla k a o s l o b o d n a država?«. Maček je o d g o v o r i o : »Prihvaćam, ali s a m o pod u v j e t o m da H r v a t s k a u đ e u tu kombinaciju k a o s a m o s t a l n a država« Maček je p o t v r d i o da bi mu bila n a j s i m p a t i č n i j a kombinacija s Austrijom zato što se o n e k a o s u s e d n e z e m l j e e k o n o m s k i u p o t p u n j u j u , š t o i z m e đ u njih n e m a nikakvih s p o r o v a , š t o p o s t o j e i istorijske veze. Maćek je j o š d o d a o : » N e m a m ništa protiv toga da i Srbija u đ e u tu p o d u n a v s k u k o n f e d e r a c i j u , ali n i k a k o s n a m a . n e g o ona posebno, a Hrvatska posebno«. Na p i t a n j e »Kakvo će biti d r ž a n j e u H r v a t s k o j u slučaju da vojska b u d e mobilizirana?, Maćek je o d g o v o r i o da nije d a o nikakve u p u t e , ali iz r a z g o v o r a sa s e l j a c i m a zna da su svi seljaci r e v o l u c i o n a r n i , po s v o m r a s p o l o ž e n j u , ali svaki na svoj način. T r e b a n a r o d u p r e p u s titi». A na pitanje: »Ako B e o g r a d na vaše z a h t e v e ne popusti, n e g o nastavi k a o i do sada? .Maček je o d g o v o r i o : »Mi ć e m o ih. umciglovati (opkoliti, zahvaliti sa svih strana - V.T.). Evo na p r i m j e r . Vojvodinu s m o posve osvojili. Sad r a d i m o da i ostale k r a j e v e i d e j n o i politički, a o s o b i t o p u t e m »Sloge« o s v o j i m o . Tu s m o već postigli z n a t n e u s p j e h e . Na pr. u B e o g r a d u narod već viče Živio Maćek! Mi k o l a b o r i r a m o i sa d r o m Drag. J o v a n o v i ć e m , koji je više c r v e n nego crn, ali to je naša t a k t i k a . ' 0

U j e s e n 1936. godine Maćek je vodio u m e r e n i j u politiku p r e m a Stojadinovićevoj vladi, pa je zbog njegovih s u s r e t a sa knezom Pavlom i Stojadinović e m nastupilo nezadovoljstvo ustaške emigracije, a n a r o č i t o zbog njegove »sporazumaške politike i priznanja granica države i dinastije«. Njegova audijencija kod kneza Pavla Karađordevića, koji je o d m a h p o š a o u L o n d o n i u nov e m b r u to iskazao kao d o k a z k a k o se država s r e đ u j e i Hrvati p o s t a j u dobri, sve je to njih (Lorković, B. Jelić, A. Artuković i dr. e m i g r a n t i u Berlinu - V. T.) uvjerilo d« Maček je p r i p r a v a n pokorit se Beogradu, što ih ispunjava upravo bijesom. Tu je Jelić prvi put prasnuo, ali strašno«. 2 ' Posle zaključenja italijansko-jugoslovenskog p a k t a o prijateljstvu 25. m a r t a 1937. godine ustaška delatnost u Italiji bila je o n e m o g u ć e n a . Ali, »slijedeći svoju p r a k s u k o n t a k t i r a n j a i i n f o r m i r a n j a na svim s t r a n a m a . Maćek nač e l n o takvu p r a k s u nije n a p u s t i o ni n a k o n t a l i j a n s k o - j u g o s l o v e n s k o g pakta. On je. pri t o m , z a s t u p a o š i r o k u lepezu r e š e n j a koja po svojoj širini ostavljaju m o g u ć n o s t za k o n t a k t e na više s t r a n a . T a k o je s r e d i n o m r u j n a T r u m b i ć z a p i s a o da je r a z g o v a r a o s M a č e k o m . p o v o d o m m o g a p u t o v a n j a u V e n e c i j u ' . . . za slučaj kakva s u s r e t a u Italiji, koji stav i r e b a držati«. S tim u vezi T r u m b i ć je zapisao: » O d n o s n o Italije i s t a k a o je ovo: Mi t r a ž i m o s l o b o d n u Hrvatsku. Ovo s t a n j e ne p r i z n a j e m o i n e ć e m o se prilagodit. Ideal je da d o b i j e m o nezavisnu državu. To je naša najviša želja, ali ne zavisi s a m o od n a s n e g o od d o g a đ a j a . Ako ne m o ž e m o nezavisnost p u n u , a o n d a h o ć e m o da b u d e m o g o s p o d a r i u svojoj kuci u najglavnijim pitan j i m a n a r o d n o g života, a u o n i m a koji bi bili zajednički da i m a m o u d j e l a Dakle i nezavisnu d r ž a v u Hrvatsku, k a o Š v a j c a r s k a . p o d u n a v s k u k o n f e d e r a c i j u ili j u g o s ( l o v e n s k u ) federaciju, sve to zavisi ne s a m o od nas n e g o i od d o g a đ a j a « . 2 2

Još p o č e t k o m m a r t a 1937. Maček se sastao sa Krnjevićem u Gracu (Graz), a pre toga se iz emigracije bio vratio Košutić, ali se o cilju sastanka sa Krnjevićem m n o g o nagađalo. Zna se d a j e Krnjević u julu 1937. godine posetio Lon-

don s a n a m e r o m d a britanskim vlastima p r e d a m e m o r a n d u m kao š t o g a j e već p r e d a o f r a n c u s k o m ministru inostranih poslova Delbosu (Delbos Yvon). Uspeo je s a m o da ga primi vojvotkinja od Atola (Atholl). Izgleda da je cilj njegove p o s e t e bio da b r i t a n s k a vlada pritiskom na Beograd prinudi kneza Pavla i Stojadinovića da postignu sporazum sa Mačekom, ali da do toga nije došlo zbog loga što je Udružena opozicija požurila da sa njim postigne s p o r a z u m . T r u m b i ć je zapisao: »Ništa očekivati od Francuske ni Engleske . . . Francuzi čine ljepše lice Hrvatima! (Delbos pozivlje Krnjevića na razgovore!) s a m o zato da time prijete Beogradu. Englezi pak drže se uvijek rezervirano u pitanju u n u t r a š n j i h prilika u d r u g i m državama«. 2 3 S r e d i n o m januara 1938. Maček se u f r a n c u s k o m konzulatu u Z a g r e b u sastao sa f r a n c u s k i m poslanikom u B e o g r a d u Brižerom (Brugere R a y m o n d ) sa kojim je razgovarao o u n u t r a š n j o j i spoljnoj politici Jugoslavije. Na Brižerovo p i t a n j e o p r o b l e m u u r e đ e n j a Podunavlja i o t o m e kakav je bio položaj Hrvata u Austro-Ugarskoj Monarhiji, Maćek je odgovorio da je »u Monarhiji p o s t a j a l a p r a v n a sigurnost i d o b r a a d m i n i s t r a c i j a m i nije bilo r a v n o p r a v nosti n a r o d a Zbog loga njeni n a r o d i nisu imali interesa da je b r a n e i m o r a l a je p r o p a s t i . I a k o ce se d o g o d i t i i sa Jugoslavijom, a k o Srbi b u d u ustrajali k a o do sada. Hrvati h o ć e da b u d u s u v e r e n i u svojoj kući. bilo to u Jugoslaviji ili izvan nje. Mi s m o svi j e d n o g a m i š l j e n j a o tome. • Na p i t a n j e k a k o gleda na o d n o s e sa Nernačkom i na anSlus ( p r i k l j u č e n j e - Anschluss) Austrije N e m a č k o j . Maček je o d g o v o r i o : - S r p s k i n a r o d ima sve zahvaliti F r a n c u s k o j , zato n e o d o b r a v a s a d a n j u S t o j a d i n o v i c e v u politiku prilaZenja N e m a č k o j Hrvatski n a r o d ima d o sada m a l o zahvaliti F r a n c u s k o | . ali on vidi u N e m a č k o j svoju n e p o s r e d n u i veliku p o g i b e l j . . . Hrvati su viSe protiv Anslusa a Srbi (proti) r e s t a u r a c i j i H a b s b u r g o v a c a . . . 90°o H r v a t a nije z a d o v o l j n o i želi da ide van s a d a n i e d r ž a v e radi prilika u k o j i m a živi Ali da postoji n a d a da se te prilike m o g u izmjeniti i Hrvali zadovoljiti« 2 *

Posle anšlusa Maček je u intervjuu švajcarskom listu »Neue Z ü r c h e r Zeitung«, između ostalog izjavio: »Zbog n j e m a č k e o p a s n o s t i mi s m o više nego ikad s p r e m n i da se s p o r a z u m j e m o sa S r b i m a . . . Ljuto se varaju u B e o g r a d u a k o misle da ce nas n j e m a č k a opasnost primorati da se definitivno prilagod i m o postojećoj situaciji«. 2 5 Iako je vodstvo HSS s m a t r a l o d a j e anšlusom pojačan Stojadinovićev položaj. a pogoršan položaj opozicije, ipak je Maček s m a t r a o da je Stojadinovićeva prednost p r i v r e m e n a . O razgovoru s njim T r u m b i ć je zapisao: »Maćek je iskazao o t v o r e n o k a k o on. i p o r e d politike Stojadinovića sa Berlinom, ne drži da je naš položaj ojačan pače misli da ima m n o g o razloga nadati se da će naše pitanje dobiti i sa međunarodnog gledišta na važnosti«. 2 6 Posle anšlusa j e d a n Maćekov e m i s a r posetio je j e d n o g f u n k c i o n e r a u nernaćkom Ministarstvu inostranih poslova, interesujući se da li bi n e m a ć k a vlada bila s p r e m n a da p o t p o m o g n e pokret za nezavisnom h r v a t s k o m državom, o č e m u je Ministarstvo inostranih poslova o d m a h obavestilo jugoslovensku vladu. Nemački poslanik u B e o g r a d u fon H e r e n pisao je Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu da Maćekove izjave listu »Neue Z ü r c h e r Zeitung«-u »stoje o č e v i d n o u vezi s n e u s p e h o m ranijih s o n d i r a n j a u vezi s približavanjem Hrvata osovini Berlin - Rim. Pri tom je n a r o č i t o k a r a k t e r i s t i č n o kako Maćek pokušava da prikrije slabljenje svojih separatističkih ciljeva usled delovanja anšlusa pod p a r o l o m n e m a ć k e o p a s n o s t i . . ,« 27 Početkom 1938. j e d a n poverenik. čiji su izvešlaji uvek bili taćni. izvestio je: d a j e »dr Andres po nalogu Maćeka bio kod m a đ a r s k o g konzula, koji d a n a s ili sutra p u t u j e u Peštu da i n f o r m i š e vladu o p r i l i k a m a u Jugoslaviji. Andres

je. to sigurnu znam, r e k a o konzulu, da s m o se mi razočarali u politici na demokracijama, pa moli konzula da p r e n e s e p o r u k u dr Maćeka: da se ieli priključiti politici Rim - Berlin ( p o d v u k a o V. T.), k a o i m a đ a r s k o j revizionistićkoj politici, ali da pre toga želi znati uvjete koje Mađari traže od Hrvata. Konzul je o b e ć a o da će doneti m o d a l i t e t e s p o r a z u m a i zajedničke akcije . ..«. Delegat Ministarstva u n u t r a š n j i h poslova Banković, u svom izveštaju od 2. j a n u a r a 1939. iz Beća. govori da je ustaški emigrant Perčević dolazio u Grac i Beč i jednom svom prijatelju izjavio da su »Mađari posle izbora konsullovali i Maćeka o zajedničkoj saradnji na reviziji granica i o d c e p l j e n j a Hrvatske«. Međutim. Maćek je ovom m a đ a r s k o m izaslaniku, navodno, izjavio da bi to bilo nemoguće, j e r se Nemačka i Italija, kao i d r u g e z a p a d n e zemlje, protive slabljenju i razbijanju Jugoslavije. Zbog toga on želi da dobije a u t o n o m a n položaj Hrvatske u okviru Jugoslavije, a da na p o t p u n o o d v a j a n j e Hrvatske od Jugoslavije može pomišljati s a m o u m o m e n t u kada za to b u d u povoljne m e đ u n a r o d n e okolnosti. Dalje je Perčev ić izjavio da će Maćek pred verifikacionu debatu sazvati svoje poslanike izabrane na d e c e m b a r s k i m izborima koji će hrvatsko pitanje postavili na legalnu osnovu i ovlastiti Maćeka za p r e g o v o r e s Beogradom, zbog čega se Maćek razišao s Pavelićem, »iako u osnovi vodi istu politiku«. 2 8 Maćek je p r e k o m a đ a r s k o g konzula u Zagrebu d o b i o gledište m a đ a r s k o g ministra inostranih poslova Kalmana Kanje (Kaiman de Kanva), o uticaju prisajedinjenja Austrije Nemačkoj. On je između ostalog, rekao: Ako bi se .. o s i g u r a o n u r . o n d a bi se n a s t o j a l o da se s p r o v e d e miroljubiva revizijo pariških m i r o v n i h ugovora. Ako to ne uspiie t e š k o ce se moći zapriječiti rat Dakle: mir ili : ral. L p r v o m ce se slućaju m e d u različnim t e r i t o r i j a l n i m p i t a n j i m a n a m e t n u t i i hrvatsku pila n/e. pod p r e t p o s t a v k o m da h r v a t s k o vodstvo ne počini g r i j e š k u da se kak v im s p o r a z u m o m sa B e o g r a d o m s amo o d r e k n e svojih zahtjeva H r v a t s k o p i t a n j e m o r a i dalje vrijediti kao međunarodnu pitanje, a ne k a o u n u l a r n i e piianie Jugoslavije .. ni p o d kojim u.slovom ne napuštali n a c i o n a l n e zahtjeve, biti jako n a c i o n a l n o , a nikada i n t e r n a c i o n a l n o o b o j e n , j e r s koje se god s t r a n e o č e k i v a o s p a s Hrvala, p o m a ž e se s a m o onim narodnim pokretima koji su iako nacionalnu obilježeni. Dakle, nikakva n a r o d n a f r o n t a , nikakve o p ć e n i t e fraze o m e đ u n a r o d nim d e m o k r a c i j a m a , n e g o p r a v o i s l o b o d a za Hrvate« Dalje je Kanja g o v o r i o o t o m e da » f r a n c u s k a vlada ne zaslužuje ni n a j n e z n a t n i j e poverenje, j e r joj je cilj da h r v a t s k o p i t a n j e p r e o b r a t i u opsti j u g o s l o v e n s k o - d e m o k r a t s k i f r o n t , da bi p o m o ć u Hrvata srušila b e o g r a d s k u vladu l a k o da m e s t o nje d o d e vlada n a k l o n j e n a F r a n c u s k o j i Cehoslovaćkoj. a zalim bi o d m a h n a p u s t i l a Hrvate. Zato bi bilo poželjno da se K r n j e vic u d a d u u p u t s t v a da ne p r u ž a p o v o d a da se o n j e m u govori, jer ga s m a t r a j u za pou z d a n i k a f r a n c u s k o g n a r o d n o g f r o n t a , a njegove veze sa B l u m o m (Blum Leon) i d r u g o v i m a bacaju s a m o loše svetio na stav h r v a t s k o g p o k r e t a « . J 8 a

Posle anšlusa britanski konzul u Zagrebu Rap n a j p r e je razgovarao sa Košutićem, a zatim dva puta s Andresom, interesujući se o raspoloženju i gledištima vodstva HSS. jer je Andresa s m a t r a o kao Mačekovog savetnika za spoljnopolitićka pitanja. Rap je p r e p o r u č i o Andresu »umereniju politiku i zbliženje s B e o g r a d o m zbog opasnosti od Velike Nemaćke«, pošto postoji povoljno raspoloženje kod kneza Pavla i Stojadinovića za s p o r a z u m e v a n j i , n a p o m i n j u ći da »kod M a ć e k o v e o k o l i n e postoji n e s l a g a n j e s n j e g o v o m o k o l i n o m i k a o p r i m e r n a v e o Trumbića U o p š i r n i j e m r a z g o v o r u o p o s l e d i c a m a a n š l u s a T r u m b i ć je M a ć e k u o b j a s n i o svoje gledište, na koga da se mi Hrvati u z m o g n e m o kušati oslonili se a k o Srbija nastavi svoju h e g e m o n i j u o v a k o d e s t r u k t i v n o za nas i d o d e j e d n o g d a n a do razlaza ili r a s p a d a Jugoslavije . O N j e m a č k o j m o r a m o voditi r a č u n a .. jer n a m a je na granici, na vratu sa sv im svojim t e r e t o m gravitirajuci p r e m a jugu« Zalim je izneo m i š l j e n j e da se t r e b a »orijentirati p r e m a osovini Rim - L o n d o n koja bi išla p r e k o Pariza . Najprije m o r a m o r a č u n a t i s Italijom a mi Hrvati malen i oslabljen

n a r o d m o r a m o nastojati da u skladu s Italijom u d e s i m o i t o bolje b u d e se m o g l o n a š u bud u ć n o s t . . . Ali Italija n e m a snage, nije d o v o l j n o j a k a da to ostvari. Zato je p o t r e b a s v a k a k o da se z a u z m e i Engleska koja bi dala d o v o l j n o snage a koju bi slijedila i F r a n c u s k a . . . Rap (Rapp T. C.) je izlagao o t o m e k a k o je nastala nova situacija n a k o n anšlusa. Iz svega toga š t o je Englez z a t o o p r e z n o iznio proizlazi j a s n o da n a m on s a v j e t u j e da se približimo današnjoj vladi, da napustimo pasivnost kao štetnu za nas. To je o b r a z l a g a o p o g l a v i t o time š t o je anšlusom p o s t a o ugrožen i položaj Jugoslavije i time u g r o ž e n i o p o s t a n a k ne s a m o S l o v e n a c a i S r b a n e g o i H r v a l a i lo ne s a m o od N j e m a č k e n e g o i od Italije .. V 9

U v e o m a o p š i r n o m razgovoru u b r i t a n s k o m konzulatu u Zagrebu Trumbić je na p r e p o r u k u konzula Rapa da se treba s p o r a z u m e v a t i sa Srbijom, izm e đ u ostalog, rekao: . N'i a n š l u s ni ništa d r u g o ne m o ž e d a n a s više poslužiti da svoje i n t e r e s e ž r t v u j e m o za s o l i d a r n o s t i n t e r e s a sa S r b i j o m , za koju je iskustvo d o s a d a š n j e z a j e d n i c e d o k a z a l o i uvjerilo i p o s l e d n j e g n a š e g č o v j e k a da u B e o g r a d u ne postoji nimalo, n e g o da o v d j e postoji na a p s o l u t a n način s a m o s h v a t a n i e p o s e b n i h s r b i j a n s k i h i n t e r e s a u z ž r t v o v a n j e b e z o b z i r n o naših h r v a t s k i h i n t e r e s a m o r a l n i h i m a t e r i j a l n i h sve do n a š e istrage«. 3 0

I Krnjević je p o k u š a v a o da zainteresuje Forin ofis (Foreign Office) za rešavanje hrvatskog pitanja. Pošto je s r e d i n o m m a r t a 1938. godine d o p u t o v a o u London, on je, na p r e p o r u k u Vikema Stida (Steed Wicham), bio p r i m l j e n od strane Čerčila, ali ga u Forin ofisu nisu hteli primiti, ćak ni na p r e p o r u k u vojvotkinje od Atola i lorda Roberta Sesila (Cecil Robert) člana Gornjeg d o m a V. Britanije. 3 ' Posle b o r a v k a u Londonu, Krnjević se u Zenevi s u s r e o s Jančikovićem koji je nosio Maćekovu p o r u k u . Prenoseći T r u m b i ć u razgovor sa Krnjevićem. J a n č i k o v i ć mu je r e k a o da je Krnjevićeva opća p r i m j e d b a : »Kolika razlika u susretljivosti od zadnjega p u t a i sada. Prije z a k o p č a n o s t , rezervisanost, s o b i č n o m o g r a d o m o n e p a č a n j u u t u d e u n u t r a š n j e stvari! Sad p r i m a n j e , ispitivanje, veliko z a n i m a n j e i t r a ž e n j e čak i M e m o r a n d u m a , bez r e z e r v e o u n u t r a š n j i m p i t a n j i m a . To je posljedica anšlusa, što se o č i t o vidi. Svi ističu k a k o je N j e m a č k a jaka. Radi se na t o m e da se s p o r a z u m e Engleska, F r a n c u s k a . Italija, k a k o bi zaokružile N j e m a č k u i o g r a n i č i l e n j e n u daljnju ekspanzivnost«. Zato je Krnjevič. i z m e đ u ostalog, p o r u č i o Mačeku da ne s t u p a ni u k a k a v d o d i r sa Stoj a d i n o v i ć e m i n j e g o v o m v l a d o m , da n a s t u p i o d l u č n o i o š t r o a k o se s l u č a j n o s a s t a n e sa knezom Pavlom, da se na svaki način p o b i j a »pučku f r o n t u « , jer je to k o m u n i s t i č k i izum, da treba stupiti u akciju, j e r se vanjski svijet zanima za h r v a t s k o p i t a n j e i »da se kroz četiri t j e d n a sazove tzv. H r v a t s k o n a r o d n o zastupstvo, koje će izraditi rezoluciju, da bi je zatim Maćek predložio na j a v n o m z b o r u u Z a g r e b u (dvijesto do t r i s t o tisuća ljudi), gdje bi bila p r i h v a ć e n a aklamacijom«. On dalje p r e p o r u č u j e da se u rezoluciji h r v a t s k o p i t a n j e istakne » o d l u č n o i stvarno« i da niko. osim h r v a t s k o g n a r o d n o g zastupstva, n e m a p r a v a da govori u ime h r v a t s k o g nar o d a , da se o d r e d e »linije h r v a t s k e vanjske politike, o s o b i t o i m a j u ć i o b z i r a na s t a n j e stvor e n o u s r e d n j o j Evropi poslije anšlusa« i »da se n i k a k o ne smije zauzimati stav p r o t i v Njemačke. iako je o n a u p r i j a t e l j s t v u s B e o g r a d o m , n e g o s n j o m t r e b a tražiti veze, a isto t a k o i s Italijom. 3 2

Sporazum u Minhenu i kriza oko Cehoslovaćke uticali su na u n u t r a š n j e prilike u Jugoslaviji, u prvom redu zbog hrvatskog pitanja. U to v r e m e vršene su p r e d i z b o r n e p r i p r e m e u Jugoslaviji, pa je vodstvo HSS u p r e d i z b o r n o j agitaciji ukazivalo na m e đ u n a r o d n e d o g a đ a j e i p o u k e iz razvoja krize u Cehoslovaćkoj. Tako je »Politički vjesnik« 5. n o v e m b r a 1938. godine, između ostalog, pisao da će se izjaloviti Stojadinovićeva n a d a da će mu N e m a č k a omogućiti polovično r e š e n j e hrvatskog pitanja i da će se »jako prevariti i bit će iznenađen brzinom d o g a đ a j a isto onako, kako je Prag bio iznenađen u poslednjih nekoliko tjedna«. »Politički vjesnik« je dalje nastavio:

»Ne b u d e li B e o g r a d p r i s t u p i o r j e š a v a n j u h r v a t s k o g p i t a n j a na osnovi h r v a t s k i h zahtjeva i zadovoljio ih u n j i h o v o j cjelosti i p o t p u n o , zadovoljit će ih p o d p r i t i s k o m vanjskih dog a đ a j a p o d m n o g o težim u v j e t i m a i o k o l n o s t i m a . Cim d o d e do bilo kakvog izmirenja i z m e đ u 4 velesile, h r v a t s k o p i t a n j e i sva d r u g a n e r i j e š e n a p i t a n j a u vezi sa z a h t j e v i m a M a đ a r s k e , Bug a r s k e i Albanije d o ć i će na tapet. B e o g r a d n e ć e imati u p o r i š t e ni kod j e d n e velesile, da bi m o g a o spriječiti da ta p i t a n j a ne d o đ u na t a p e t i ne b u d u r i j e š e n a t e m e l j i t o u smislu pravednih hrvatskih zahtjeva kao i zahtjeva drugih naroda u ovoj d r ž a v i . . . « .

Ovakvih i sličnih pretnji bilo je mnogo. A »Hrvatski dnevnik« je priključenje S u d e t a N e m a č k o j t u m a č i o kao o s t v a r e n j e načela o s a m o o p r e d e l j e n j u naroda33. Još 29. o k t o b r a 1938. godine Maček je u svom s t a n u u Zagrebu p r i m i o ing. Karnelutija, (Carnelutti Amadeo) d o p i s n i k a »Hrvatskog dnevnika«, zvaničnog o r g a n a HSS, i u d u ž e m razgovoru izneo mu svoje poglede na r e š e n j e hrvatskog pitanja i p r e k o njega stupio u d o d i r s italijanskim m i n i s t r o m inostranih poslova, g r o f o m Ćanom (Ciano Galeazzo) da bi se hrvatsko pitanje rešilo p o m o ć u Italije. U tom razgovoru (kojem - p r e m a Karnelutijevoj izjavi »nije prisustvovalo treće lice«), nazvanom Promemoria, Maćek je rekao: »U s a d a š n j e m p o l i t i č k o m u s t r o j s t v u Kraljevine Jugoslavije hrvatski n a r o d se osjeća politički i p r i v r e d n o n e s l o b o d n i m , p o d v l a d a v i n o m Srba, p o t l a č e n , iskorišćavan i razbijen i rasp a r ć a n na r a z n e b a n o v i n e , te stoga za svoj s l o b o d a n i n e o m e t a n razvitak p r e d o č i m a ima d v a cilja. PRVI UŽI CIU ( p o d v u k a o V. T.): U j e d i n j e n j e svih o n i h oblasti u g r a n i c a m a Jugoslavije, p o d s k i p t r o m d i n a s t i j e K a r a đ o r đevića, na k o j i m a žive p r e t e ž n o Hrvati, bez o b z i r a na religiju (katolici i m u s l i m a n i ) . Ove pok r a j i n e bi bile u k o n f e d e r a t i v n o m o d n o s u sa o s t a l i m o b l a s t i m a Jugoslavije, sa s o p s t v e n i m p a r l a m e n t o m , s o p s t v e n i m z a k o n o d a v s t v o m i finansijama, i sa d r ž a v o m Jugoslavijom bi imale z a j e d n i č k o s a m o sledeće: dinastiju, vojsku, c a r i n s k e granice, p o š t u , s p o l j n u politiku i nekoliko d r ž a v n o - f i n a n s i j s k i h u s t a n o v a , k a o š t o su m o n o p o l , takse, p o r e z e itd. Teritorija p o k r a j i n e H r v a t s k e bi o b u h v a t a l a bivšu H r v a t s k u i Slavoniju. Dalmaciju bez italijanske t e r i t o r i j e o k o Z a d r a i Rijeke, d a l j e d e l o v e V r b a s k e i Drinske b a n o v i n e z a p a d n o od linije r. V r b a s - r. Neretva. Ovde se misli na m i n i m a l n i p r o s t o r . Ža oblasti i s t o č n o od r. Vrbasa i Neretve bio bi p r e d v i đ e n plebiscit kojim bi se tamošnje s t a n o v n i š t v o s l o b o d n o izjasnilo da li želi ili ne želi da p r i p a d n e provinciji Hrvatskoj. Dr Maček je o v d e naglasio da on ne r e f l e k t i r a na grad i o k r u g Sarajevo. P r i p a d n o s t d e l o v a V r b a s k e b a n o v i n e provinciji H r v a t s k o j je istorijska, e t n o g r a f s k a , a p r i v r e d n a . . . od o d l u č u j u ć e g značaja. Ovde se nalazi k o l e v k a h r v a t s k i h kraljeva i h r v a t s k e kraljevine. Hrvati m u s l i m a n s k e veroispovesti. izuzimajući inteligenciju, još nisu d o v o l j n o svesni i n a p r e d n i da bi mogli da s h v a t e veličinu i o b i m h r v a t s k o g .. i u j e d i n j e n j e h r v a t s k i h oblasti sa s o p s t v e n i m p a r l a m e n t o m u Zagrebu, te stoga t r e b a cela ova oblast z a p a d n o od linije Vrbas - N e r e t v a da b u d e bez plebiscita d o d e l j e n a Hrvatskoj. Na žalost. Hrvati m u s l i m a n s k e vere j o š ni d a n a s n e m a j u z d r a v e političke svesti i stoga se j o š uvek m o g u da nazivaju Turcima, p o š t o kod njih v e r a ima p r e d n o s t nad političkim o s j e ć a j e m . IDEALNI

CIU

Idealni cilj hrvatskog naroda je slobodna hrvatska republika u napred navedenim graniIpodvukao V.T.). Ako se p o k a ž e da . . . n a p r e d a k ove nezavisne d r ž a v e nije moguć, ili da je nepoželjan s o b z i r o m na i n t e r e s e z a p a d n i h sila. o n d a h r v a t s k i n a r o d p r i s t a j e na z a j e d n i c u sa z e m l j a m a K r u n e sv. S t e v a n a ( M a đ a r s k o m ) . Ova z a j e d n i c a bi se mogla da proširi i na R e p u b l i k u Poljsku, u k o l i k o bi se uspostavile z a j e d n i č k e granice i z m e đ u nezavisnih d r ž a v a Slovaka i Rusina (Malorusa), i kad bi ove m a l e d r ž a v e stupile u g r u p u d r ž a v a K r u n e Sv. S t e v a n a i R e p u b l i k e Poljske. (Ovo su slične ideje koje je r a n i j e z a s t u p a o S t j e p a n Radić - prim. V T). cama

O/'S 7/1 r,LEDIST A ( p o d v u k a o \ I ) Hrvatski n a r o d je d a l e k o od k o m u n i / m a . Većinu n a r o d a ć i n e seljaci koji ne m o g u da b u d u k o m u n i s t i , a i stoga jer: 1) d u b o k o je religiozan i s t r o g o se pridržava katoličke vjere, 2) p o r o d i c u s m a t r a o s n o v n i m n a č e l o m l)udskog života. 3) n j e m u je d u b o k o u s a đ e n a ljubav p r e m a svujoi g r u d i koju o b r a d u j e i koja ga h r a n i i na k o j o j je on p o s e d n i k svoje zemlje, svoga d o m a i imovine. P o t p u n o j e t e n d e n c i o z n o pokazivati hrvatski n a r o d k o m u n i s t i č k i m . Ovo j e kleveta koja ima za cilj da se h r v a t s k o m n a r o d u spreči da d o d e do svoje s l o b o d n e p o k r a j i n e , svoje slobodne države. H r v a t s k a inteligencija n e m a nikakvih o d n o s a sa k o m u n i s t i m a , nil i ce ih pak imati. O n a ce u slobodi naci svoj ideal političkog i p r i v r e d n o g života. H r v a t s k a nacija n e m a p r o l e t a r i lata l velikim g r a d o v i m a radništvo, ćiji se b r o j u p o r e đ e n j u sa b r o j e m seljaka i i n t e l i g e n c i j e p o t p u n o gubi leži ciljevima i idealima ostalog h r v a t s k o g n a r o d a D e m o k r a t i j a je p o t r e b n a da bi h r v a t s k o m s e l j a š t v u bio o t v o r e n put za u č e š ć e u upravljanju svojom d o m o v i n o m . S i m p a t i j e hrv a t s k o g n a r o d a p r e m a Italiji su velike, o n e p o l i č u i/ s a z n a n j a da s a m o Iialija može da s p a s e hrvatski n a r o d u p o l i t i č k o m i p r i v r e d n o m p o g l e d u i o v o s a z n a n j e je dub o k o u s a đ e n o u sve n a r o d n e slojeve« Znajući da je voda m o d e r n e Italije Musolini stvarni a r b i t a r n e u t r a l n i h i i s t o č n o e v r o p s kih država. želj3 je dr M a ć e k a da ga zamoli za p o m o ć za p o s t i z a n j e ciljeva h r v a t s k o g n a r o d a , pri č e m u bi mu on svoje težnje i ciljeve istinito izneo. Dr Maćek o s u đ u j e p i s a n j e dr Krnjevića kojega on k a r a k l e r i š e k a o p a t r i o t u koji iznalazi način k o p bi m o g a o da želje h r v a t s k o g n a r o d a ne o d v e d e do ispunienia. Dr Krnjević bio je o s a m g o d i n a u i n o s t r a n s i v u i put kojim je on t a m o p o š a o ne o d g o v a r a ideologiji hrvatskog n a c i o n a l n o g p o k r e t a . Gornji r a z g o v o r p o č e o je u 9,30 i t r a j a o je do 10,30 časova. Zagreb. 29 o k t o b r a 1938. g o d i n e . "

Posle d e c e m b a r s k i h i / b o r a 1938, uoči o t v a r a n j a skupštine, u Zagrebu su se 15. i 16. j a n u a r a 1939. sastali izabrani poslanici HSS, pod nazivom tzv. »Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva«. Na tom sastanku izdala je sledeča Deklaracija, koja je u p u ć e n a v l a d a m a velikih sila: H r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o , k a o j e d i n o l e g i t i m n o p r e d s t a v n i š t v o h r v a t s k o g nar o d a . i z a b r a n o I I d e c e m b r a 1938. d o š l o je d a n a s . 15 j a n u a r a 1939. godine, u glavni g r a d Zag r e b na s a v e t o v a n j e p o d p r e d s e d n i š t v o m dr Vlatka Maćeka. Posle izveštaja p o s l a n i k a razm o t r e n a je s v e s t r a n o politička situacija i n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o h r v a t s k e d o š l o je do sledečih zaključaka: Svetski rat je završen u s v a j a n j e m p r i n c i p a s a m o o p r e d e l j e n j a svih n a r o d a . H r v a t s k i narod m e đ u t i m izuzimajući t o p r i n c i p i j e l n o p r a v o o p r e d e l j e n j a svakog n a r o d a , n e m a još svote h r v a t s k o d r ž a v n o pravo, koje mu se i p r e rata de ture p r i z n a v a l o i k o j e g a se on nije n i k a d a o d r e k a o A to p r a v o znači da on b u d e g o s p o d a r na svojoj teritoriji. U m e đ u v r e m e n u p r e n e b r e g l o se to p r a v o h r v a t s k o g n a r o d a p o d v a l a m a i silom. To je usledilo d v a d e s e t g o d i š n j o m b o r b o m h r v a t s k o g n a r o d a za o s t v a r e n j e toga prava, i z b o g loga on o d b a c u j c t r a j n i m o t p o r o m ne s a m o nasilnu d r ž a v n u moc. već i o s t a l e s r p s k e političke faktore Prvo laza te boi be završila se u b i s l v o m hrvatskih p o s l a n i k a 'i b e o g r a d s k o j S k u p š t i n i na d a n 20 juna 1928. g o d i n e . Među u b i j e n i m a n a š a o se i voda i učitelj h r v a t s k o g n a r o d a , lično S t j e p a n Radić Pošto se videlo da to sve nije m o g l o da s l o m i j e želju h r v a t s k o g n a r o d a , z a v e d e n a je 6. j a n u a r a 1129 g o d i n e d i k t a t u r a Ta d i k t a t u r a traje još i d a n a s sa r a z l i k o m š t o se apsolutistička golotinja h o ć e d a p r i k r i j e k r a j n j e p r o v i d n i m velom p a r l a m e n t a r i z m a . I m e đ u v r e m e n u je i s r p s k i n a r o d n a j p i e van S r b i | e - a zalim i u s a m o j Srbiji - u video da je život u | e d n o j d r ž a v n o j zajednici sa H r v a t i m a jedino m o g u ć a k o se u takvoj zajednici h r v a t s k o m n a r o d u d a d n e p u n a s l o b o d a i p o t p u n o d a v a n j e prava, k a o i j e m s t v o isto k a o i srpskom narodu. Vlastodržac, u m e s t o da o\ u situaciiu š ć e p a č v r s t o r u k a m a da bi najteži p r o b l e m Jugoslavije resio na z a d o v o l j s t v o Hrvala i Srba, u korist i o č u v a n j a d r ž a v n e z a j e d n i c e , p r e d u z i m a sve da produži h e g e m o n i j u nad h r v a t s k i m n a r o d o m , u p r k o s i želje s a m i h S r b a

I/ uh razloga su izbori od 11, d e c e m b r a r a s p i s a n i po t a k v o m Z a k o n u za koji je tadašnji i sadašnji m i n i s t a r p r e d s e d n i k 1935. godine s l u ž b e n o izjavio da t a j Zakon p r e d a j e izbore policiji u r u k e Na o s n o v u d o k a z a je u t v r đ e n o da su ovi izbori s p r o v e d e n i p o m o ć u t e r o r a , prevare. k o r u p c i j e i falsifikata Z a t o se oni koji su dobili većinu, s t o je o b j a v l j e n o na d a n 10. jan u a r a 1939 g o d i n e u B e o g r a d u , ne m o g u s m a t r a t i n a r o d n i m z a s t u p n i c i m a (predstavnicima). J e d n o takvo s a s t a v l i e n o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o nije ništa d r u g o n e g o j e d a n p o k u š a j više da se prisilni apsolutistički režim p r i k r i j e p o d o g r t a č e m p a r l a m e n t a r i z m a i da se l a k o i d a l j e održi Zbog toga h r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o o d b i j a s v a k u s a r a d n j u sa takvim jednim p r i v i d n i m p r e d s t a v n i š t v o m . H r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o ne m o ž e da prizna z a k o n i t i m takav nasilni i s t r a n i režim koji ne o d g o v a r a h r v a t s k o m n a r o d u Hrvatski n a r o d n i s k u p (sabor) o b j a v l j u j e sve u g o v o r e i o b a v e z e n i š t a v n i m i n e o b a v e z n i m koje n e o d g o v o r n i režimi z a k l j u č e ili p r e u z m u , k a o i a k o to učini u ime h r v a t s k o g n a r o d a . Hrvatski n a r o d je p r u ž i o m n o g o d o k a z a da želi da se politička p i t a n j a na prijateljski način reše. i to po c e n u najvećih žrtava. Ali p r i r o d n o je i r a z u m l j i v o da j e d a n civilizovani narod n e ć e većito i m i r n o da p o d n o s i da mu se o d u z i m a p r a v o b i v s t v o v a n j a i s l o b o d e i da mu se nasilno o t k a z u j e p r a v o da o d r e d u j e svoju s u d b i n u u s l o b o d n o j zajednici s l o b o d n i h naroda. Hrvatski n a r o d je pri svim izborima, k a o i u svim m a n i f e s t a c i j a m a svog n a c i o n a l n o g živoia uvek n a g l a š a v a o svoje neizbrisivo p r a v o na s a m o o p r e d e l j e n j e i to čini i o v o m prilik o m p r e k o svoga legitimnog p r e d s t a v n i š t v a H r v a t s k o n a c i o n a l n o p r e d s t a v n i š t v o i s p u n j a v a j u ć i svoju d u ž n o s t , s k r e ć e p a ž n j u svih o d g o v o r n i h f a k t o r a k a k o ove d r ž a v n e z a j e d n i c e t a k o i svih e v r o p s k i h država, n a r o č i t o velikih sila, na n e o d r ž i v o s t i o p a s n o s t s a d a š n j e g s t a n j a Princip prava i s l o b o d e k a o i savesti i d u ž n o s t i nalaze da se u i n t e r e s u m i r a p r e d u z m u t a k v e m e r e p u t e m kojih ce bili o s i g u r a n o sprovođenje prava samoopredeljenja hrvatskog naroda. Hrvatski n a r o d se n a d a da n e ć e biti prisiljen da p r i s t u p i s a m o o d b r a n i u svojoj osnovanoj težnji da živi u p r a v i č n o m miru. U s u p r o t n o m slučaju h r v a t s k o n a r o d n o predstavništvo o d b a c u j e od sebe, u ime h r v a t s k o g n a r o d a , s v a k u o d g o v o r n o s t za d o g a đ a j e koje bi mogli da n a s t a n u u o v o m d e l u E v r o p e bez njegove krivice. H r v a t s k o n a c i o n a l n o p r e d s t a v n i š t v o d a j e s v o m e p r e d s e d n i k u i vođi h r v a t s k o g n a r o d a , dr Vlatku M a ć e k u . n e o g r a n i č e n o p o v e r e n j e i p o t p u n o s l o b o d n e r u k e , da on u svoje ime sve p o t r e b n o p r e d u z m e d a b i s e ostvarilo p r a v o s a m o o p r e d e l j e n j a h r v a t s k o g n a r o d a - . 3 6

Tom prilikom Maćek je održao govor, u kojem je. između ostalog, rekao: Prilike su vanjske takve, da je u interesu hrv latskog) i srpskog naroda, da nađemo rješenje u granicama države I p o d v u k a o V T.) Blokovi vode b o r b u za g o s p o d s t v o u svijetu Mali n a r o d i sluze kao sitni n o v a c kojim se izravnjavaju računi To n a m n a j b o l j e p o k a z u j e p r i m j e r C e h o s l o v a ć k e . . Za s p o r a z u m t r e b a dvojica R e k a o sam u B e o g r a d u : »Mi h o ć e m o da ostan e m o , da se z a j e d n i č k i b o r i m o . \u a k o Vam nije stalo. Vi ć e l e više izgubiti nego mi Mor a m o p r e m a l o m e tu n a š u b o r b u udesiti i voditi u dva pravca, i to: prvo. o b z i r o m na unutr a š n j e prilike i. d r u g o , o b z i r o m na vanjske prilike Sto se tiče prvoga, t r e b a d r ž a n savez sa svima o n i m a š t o je svijesno i p o š t e n o , što h o ć e da sruši d i k t a t o r s k u vlast. U p o g l e d u drugoga. i r e b a hvatati veze na sve s i r a n e da se u z m o g n e hrv (atsko) pitanje riješiti na zadovoljstvo hrv (atskog) n a r o d a »3e

P r e m a j e d n o j s a č u v a n o j zabelešci iz štaba Firerovog (Führer) z a m e n i k a vidi se da je 12. f e b r u a r a tog f u n k c i o n e r a posetio jedan izaslanik sa Mačekovim p u n o m o ć j e m . l/aslanik je izjavio k a k o je Versajskim ugov o r o m hrvatski n a r o d , koji je u r a t u bio saveznik N e m a ć k e . p r e d a n Srbiji i već 20 g o d i n a vodi b o r b u protiv svoga p o r o b l j a v a n j a . Pob e d a načela o p r a v u n a r o d a na s a m o o p r e d e l j e n j e p r i k l j u č e n j e m Austrije i S u d e l a N e m a č k o j pojačala je s n a g u i h r v a t s k o m p o k r e t u i p o v e ć a l a n a c i o n a l n u svest d r u g i h u g n j e t e n i h nar o d a u Jugoslaviji, što je d o v e l o do a k u t n e krize koja se očituje: u r e z u l t a t i m a p a r l a m e n t a r nih izbora u d e c e m b r u 1938. k a d a je 98°o Hi v ata d a l o svoj glas »za ideju nezavisne d r ž a v e H r v a t s k e - ; r e v o l u c i o n a r n i m p o i a v a m a n a t e r i t o r i j a l n a n a s t a n j e n i m H r v a t i m a ; rezoluciji o d 15 j a n u a r a 1939. u kojot H r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o ističe p r a v o na s a m o o p r e d e l j e n j e i h r v a t s k o d r ž a v n o p r a v o k a o o s n o v u za r e š e n j e h r v a t s k o g p n a n | a i skreće p a ž n j u velikim silama na neodrživ p o l o ž a j H r v a t s k e H r v a t s k o p i t a n j e se ne m o ž e više odlagati i hrvatski n a r o d traži o d l u č n a dela: 400.000 č l a n o v a H r v a t s k e seljačke zaštite s p r e m n o je da siupi u b o r b u za u s p o s t a v l j a n j e . h r v a t s k e nezavisne države' U s k l a d u s o d l u k o m H r v a t s k o g na-

r o d n o g z a s t u p n i š t v a od 15. siječnja 1939 Maćek moli p o m o ć N e m a ć k e , izjavljujući da će .nezavisna h r v a t s k a d r ž a v a biti s p r e m n a da za vječita v r e m e n a n a j t j e š n j e s u r a đ u j e na v o j n o m , p r i v r e d n o m i p o l i t i č k o m p l a n u ' s N e m a č k o m i s p r e m n a je p r i s t u p i t i Osovini i p a k t u protiv K o m i n t e r n e , a k o bi n e m a ć k a vlada bila voljna: pružiti H r v a t i m a m o r a l n u p o m o ć u p r e d s t o jećoj b o r b i za o s l o b o đ e n j e : z a j e d n o sa Italijom preuzeti ulogu a r b i t r a u m o m e n t u k a d a borl>.i b u d e u o d l u i iiiiKni la/i I,ik\• > r j e š e n j e , kaže se na k r a j u beleške, značilo bi uspostavljanje mira u ovom djelu jugoistočne E v r o p e i isključenje uticaja koji u ovaj p r o s t o r d o l a z e sa m i a u e -
Evo šta je o t o m e izjavio Nojhauzen (Neuhasen Franz) posle rata: • O d m a h posle u s p o s t a v l j a n j a p r o t e k t o r a t a N e m a ć k e n a d Č e h o s l o v a č k o m , ing. Košutić iz Zagreba tražio je da mu o m o g u ć i m da p r e g o v a r a sa m n o m u ime M a ć e k a . Predložio je da se p r e g o v o r i vode u Beču. O d b i o sam to i r e k a o da ću za neki d a n s v a k a k o o t p u t o v a t i avion o m za Berlin, ali da se u Beču n e ć u zaustaviti. Dan p o s l e m o g d o i a s k a u Berlin javio mi se u hotelu »Kaiserhof« ing Košutić, koji je t a k o đ e r stigao u Berlin bez m o g a z n a n j a . Razgovor i z m e đ u m e n e i Košutića vodio se u četiri oka. O b j a s n i o mi je da r a z g o v a r a u ime M a ć e k a i z a m o l i o me da mu u d e s i m s a s t a n a k sa G e r i n g o m ( G o e r i n g H e r m a n n ) i H i t l e r o m , j e r će on u ime M a ć e k a zamoliti N e m a ć k u da uspostavi p r o t e k t o r a t n a d H r v a t s k o m , s tim da ovo pren e s e m dalje i u d e s i m d a l j n j e s a s t a n k e .

Odgovorio sam da mu ne m o g u dati nikakove izjave po tom predlogu, ali da ću se postarati da mu u s k o r o d o n e s e m odgovor da li postoje m o g u ć n o s t i za ovakove pregovore. O d m a h zatim otišao sam kod Geringa i izvestio ga o tome. On je mašući glavom rekao: »Mi na ovo ne mislimo - sasvim isključeno!« Zatim je d o d a o da će kroz sat otići kod Hitlera da ga izvesti o tome. P o p o d n e istoga d a n a Gering m i j e r e k a o da sopštim Košutiću: »Nemaćka n e m a nikakvih planova ni n a m j e r a protiv integriteta prijateljske Jugoslavije«. O d b i o je svaku diskusiju po predlogu Maćeka o d n . njegovog predstavnika. Ovaj odgovor p r e n e o sam ing. Košutiću, kojeg niko nije p r i m i o i koji je zatim o t p u t o v a o natrag«. 3 8 R i b e n t r o p ( R i b b e n t r o p Joachim) je 20. m a r t a 1939. p o t v r d i o Canu da su u Berlinu »po prilici p r e m j e s e c d a n a bili Mačekovi o p u n o m o ć e n i c i da bi ispitali stav N e m a ć k e p r e m a h r v a t s k o m p i t a n j u . R i b e n t r o p je u p i s m u n a v e o da se 12. f e b r u a r a n a v o d n o j e d a n Mačekov o p u n o m o ć e n i k o b r a t i o j e d n o m f u n k c i o n e r u iz š t a b a Firerovog z a m e n i k a , s m o l b o m da traži n e m a ć k u p o m o ć u r e š e n j u h r v a t s k o g p i t a n j a i da je ta m o l b a d o s t a v l j e n a R i b e n t r o pu. II toj molbi je n a v e d e n o : » H r v a t s k o p i t a n j e ne m o ž e se više o d g a đ a t i i h r v a t s k i n a r o d zahtjeva o d l u č n a djela. 400.000 n a o r u ž a n i h članova H r v a t s k e seljačke zaštite s p r e m n o j e d a stupi u b o r b u za u s p o s t a v l j a n j e »nezavisne h r v a t s k e države». Pregovori s B e o g r a d o m o rješ a v a n j u h r v a t s k o g p i t a n j a ne p r u ž a j u n i k a k a v izgled »i p o r e d svih n a s t o j a n j a koja se u t o m p r a v c u p r e d u z i m a j u s e n g l e s k e s t r a n e .. .« 3aa

Treći period od dolaska Cvetkovića za p r e d s e d n i k a vlade k a r a k t e r i š e se u p o r e d n i m p r e g o v a r a n j e m sa Cvetkovićem i sa m e đ u n a r o d n i m f a k t o r i m a , o ć e m u će biti govora u sledećem odeljku. Pad Stojadinovićeve vlade 4. f e b r u a r a 1939. izazvao je p r e k r e t n i c u u italijansko-jugoslovenskim o d n o s i m a ; nastalo je u b r z a n o zahlađenje, nepoverenje i p o s t e p e n o udaljavanje od ranije sklopljenih s p o r a z u m a . To n e p o v e r e n j e je d o p r i n e l o p o n o v n o j orijentaciji sila Osovine za razbijanje Jugoslavije, u sklopu opšte osvajačke politike, uz p o d r š k u M a đ a r s k e i Bugarske. Zato je hrvatsko pitanje p o n o v o iskrslo u prvi plan. Vesti o zaoštravanju o d n o s a u Hrvatskoj izazvale su sve veću z a b r i n u t o s t u Rimu. Musolini je izdao n a r e đ e n j e da se izvesne jedinice k o n c e n t r i š u o k o Venecije (Venezia) radi u p a d a u Hr-

vaisku u slučaju da t a m o izbije p o b u n a 3 9 . Ako bi to Nemci sprečavali, bio je s p r e m a n da prihvati b o r b u . Pošto su događaji mogli nastupiti svakog trenutka, p o k u š a o je da p o v e d e p r e g o v o r e sa Mačekom. Sem toga, put A. Košutića, prvog p r e d s e d n i k a HSS, u Prag polovinom m a r t a i j e d n o g dela Mačekovih pristalica u Berlin, u isto vreme, u posetu Geringu (koji ih je u p u t i o na Italijane. a k o ne žele da pregovaraju sa j u g o s l o v e n s k o m vladom - V.T.) izazvao je surevnjivost i n e p o v e r e n j e između N e m a ć k e i Italije, iako je N e m a ć k a zvanićno obavestila Italiju da n e m a nikakvih aspiracija p r e m a Hrvatskoj i da Jugoslavija p o t p u n o p o t p a d a pod italijansku sferu uticaja. 4 0 Posle pada Stojadinovićeve vlade, nova Cvetkovićeva vlada izjavila je da joj je osnovni zadatak rešavanje hrvatskog pitanja, t a k o da je u o d n o s u na hrvatsko pitanje nastala nova u n u t r a š n j a situacija, a na njega su se odnosili i novi događaji u m e đ u n a r o d n i m o d n o s i m a . Tako je »Politički vjesnik«, ističući publicitet koji je u svjetskoj štampi davan h r v a t s k o m pitanju p o v o d o m p a d a Stojadinovićeve vlade, pisao d a j e time »došla do jasnoga izražaja činjenica, da je hrvatsko pitanje doista međunarodno pitanje i da ga beogradski vlastodršci ne mogu rješavati ili prelaziti preko njega, kako ih je volja«. Dalje je ovaj list pisao da će se m e đ u n a r o d n i k a r a k t e r hrvatskog pitanja sve više pojačavati bez obzira na moguće pravce razvoja m e đ u n a r o d n i h o d n o s a 4 1 . Pad Stojadinovićeve vlade i ulazak nemačkih t r u p a u Prag 15. marta izazvali su zabrinutost i u Italiji. O t o m e ministar inostranih poslova Ćano 17. m a r t a 1939. piše: »Duće (Duce) je izvanredno z a b r i n u t i potišten. Prvi put ga vidim u ovakvom raspoloženju. Cak u t r e n u c i m a anšlusa sačuvao je veću prisebnost. Obuzima ga hrvatski problem ( p o d v u k a o V.T.): Boji se da Maček proglasi nezavisnost i stavi se pod n e m a ć k u zaštitu. U tom slučaju n e m a izbora - kaže on - osim ovih: ili ispaliti prvi hitac protiv Nemaćke, ili će nas smrviti revolucija, koju će podići sami fašisti: nitko ne bi m o g a o podnijeti da vidi kukasti križ na Jadranu«. 4 2 U proleće 1939. baš kad su pregovori sa Cvetkovićem zapali u krizu, Maček je p r e k o svojih a g ć n a t a p r e g o v a r a o sa vladom Italije o r e š e n j u hrvatskog pitanja, želeći u j e d n o da zaplaši vladu u Beogradu o t c e p l j e n j e m Hrvatske i razbijanjem Jugoslavije. U izjavi datoj dopisniku »Asošijated presa« (Associated Press) 21. m a r t a 1939. Maćek je, između ostalog, rekao: »Ovo p i t a n j e može se b r z o rešiti. T r e b a uvidjeti da je za H r v a t s k u prilično s v e j e d n o da li će ovo p i t a n j e biti s t a v l j e n o na d n e v n i red od A m e r i k a n a c a ili od Hitlera«

Za v r e m e svog b o r a v k a u Rimu Gering je 15. aprila 1939. u ime Hitlera čestitao Musoliniju za u p a d italijanskih t r u p a u Albaniju. On je t o m prilikom obavestio Musolinija da je o d b i o da primi nekog Maćekovog e m i s a r a i da ga je u p u t i o u Rim, pošto je s m a t r a o »da Jugoslavija s t o p r o c e n t n o ulazi u interesnu sferu Italije«. Iako je žalio za Stojadinovićem, koji je bio bolji p a r t n e r Osovine od njegovog b e z n a č a j n o g naslednika (Cvetkovića), Gering je ipak verovao da će Jugoslavija ostati d o b r o n a m e r n o neutralna. On je tom prilikom izjavio: «Jugoslavija moZe živeti s a m o o n d a a k o se p o v e ž e sa d r u g a dva s u s e d a - Italijom i Nem a ć k o m . Osovina s a m a po sebi ima i n t e r e s da se stvari m i r n o razvijaju u Jugoslaviji. I slučaju r a t a N e m a ć k e s a Z a p a d o m , o č e k u j e m o b l a g o n a k l o n u n e u t r a l n o s t Jugoslavije«. 4 3 O p r e g o v o r i m a sa N e m a ć k o m Kren kaže: »Dio vocstva s m a t r a o je da je s t v a r z a p a d n i h sila izgubljena i da t r e b a s v a k a k o stati na s t r a n u N e m a ć k e i učiniti neki a r a n ž m a n s Nemaćkom. T a k o su se iziažavali i na t o m e insistirali dr P e r n a r i dr A n d r e s . . Kren navodi da je veza sa n e m a ć k o m v l a d o m o d r ž a v a n a p r e k o Dolanskog. koji je bio istaknuti član HSS. ali u j e d n o i agent n e m a ć k e o b a v e š t a j n e službe. Kren kaže da je Dolanski

dovodio u vezu predstavnike Nemaca s Članovima vodstva, a jednom je r e k a o da sledečih d a n a ide u N e m a ć k u . te da je od dr P e r n a r a d o b i o m n o g o loga sto una t a m o posvršavati. Naglašavao |e da s \ e što n a m a donosi, govori i predlaže, čini po d o b i v e n i m u p u t i m a od voćslva. On je i m a o z a d a ć u da voćstvo Sto l e š n j e poveže sa N e m c i m a .. . Maček je i s a m preg o v a r a o s N e m c i m a O t o m poslu je Dolanski p u t o v a o k a o kurir u N e m a č k u te p o s r e d o v a o 0 d o d i r u s N e m c i m a Maćeku. Košutiću i P e r n a r u u cilju v o d e n j a političkih r a z g o v o r a i pregovora«. 4 3 *

J a n k o Tortić, jedan od bliskih Mačekovih s a r a d n i k a (za v r e m e NDH ministar u Pavelicevoj vladi) održavao je u ime voćstva HSS tajnu vezu sa nem a č k i m agentima. O t o m e dr Vladimir Židovec kaže da je cilj n e m a ć k e politike bio u t o m e da se s p o r a z u m e sa HSS-om, da je on »sa z n a n j e m i odobr e n j e m dr Maćeka još u godini 1940, a pogotovu ona prva tri m e s e c a 1941. godine, vodio p r e g o v o r e s Nemcima« da su oni »baš tim p r e g o v o r i m a pridavali najveće značenje«.' 1 4 N e m a č k i inženjer Derfler ( D ö r f l e r Michel koji se p r i v i d n o bavio p r i v r e d n i m p i t a n j i m a u Jugoslaviji, p o s e b n o u H r v a t s k o j - p r i m V.T), u s v o m izveštaju V r h o v n o j k o m a n d i Verm a h t a od 7. nov e m b r a 1940. g o d i n e n a v e o je da njegov rad nailazi na p o d r š k u hrv a t s k o g ruk o v o d s t v a i njegovih v o d e ć i h ljudi, s k o j i m a stoji u s r d a č n i m i p r i j a t e l j s k i m o d n o s i m a , a isto 1 na p o d r š k u n a d l e ž n i h m i n i s t a t a da je p r i l i k o m p o s l e d n j e g j e s e n j e g s a j m a - i m a o čast da u svojoj kući p o z d r a v i v o d e ć e ličnosti jugoslovenske delagacije. m i n i s l t a t r g o v i n e A n d r e s a . s e n a t o r a i p o t p r e d s e d n i k a HSS inž Košutića i u r e d n i k a - H r v a t s k o g d n e v n i k a « . Tom prilikom saglasili su se o m n o g i m p r i v r e d n i m i e k o n o m s k i m p r o b l e m i m a u H r v a t s k o j . Na p u l u /a Beogi ad, na poziv m i n i s t r a A n d r e s a , vozio se z a j e d n o sa njim i n j e g o v i m m i n i s t a r s k i m kolegama u vladinim s a l o n s k i m kolima i l o m prilikom k o n s t a t o v a o »njihovu b e z u s l o v n u orijentaciju na N e m a č k u S u t r a d a n su mu ministri saopštili da su sa r a z g o v o r i m a upoznali kneza Pavla koji je bio z a d o v o l j a n i p r i m i o ga u a u d i j e n c i j u , č i m e su ministri, n a r o č i t o Hrvati, ocenili ne s a m o k a o o d a v a n j e p r i z n a n j a n j e m u (Derfleru), n e g o k a o i svoj u s p e h u izgradnji z a j e d n i č k e j u g o s l o v e n s k e d r ž a v e u t e s n o j p o v e z a n o s t i sa N e m a ć k o m 4 5

Međutim, Maček se o b r a ć a o za p o m o ć i z a p a d n i m d e m o k r a t i j a m a , npr. k r a j e m m a r t a 1939. godine poslao je Jukica kod Krnjevića sa i n s t r u k c i j a m a da se b r i t a n s k o j i f r a n c u s k o j vladi ukaže na hitnost rešavanja hrvatskog pitanja da bi te vlade uticale na krieza Pavla. Tako je u razgovoru sa F. Nikolsom (Nichols Philip) u Forin ofisu 30. m a r t a Krnjević istakao da kao glavni tajnik HSS ima pravo da govori u iine c e l o k u p n o g hrvatskog n a r o d a ; da i on i njegova stranka veruju u uzdržavanje od u p o t r e b e sile kako u d o m a ć i m tako i u m e đ u n a r o d n i m poslov ima, pa su zbog toga r e d o v n o odbijali m n o g e p o n u d e od italijanske i n e m a ć k e vlade da ce podržati njihovu stvar; »da njegovi zemljaci, Hrvati, ne žive s a m o u Hrvatskoj već po čitavoj d a l m a t i n s k o j obali«; da Hrvati u p o t p u n o s t i shvataju o p a s n o s t od p r o m e n e s t a t u s kvoa na Sredozemlju i da bi Italijani mogli lako pokušati da z a u z m u d a l m a t i n s k u o b a l u a k o bi engleska i f r a n c u s k a snaga oslabila u lom p o d r u č j u . Nikols mu je o d g o v o r i o da britanska vlada n i k a k o ne n a m e r a v a da interveniše o k o hrvatskog pitanja, da je od p r v o r a z r e d n e važnosti da Jugoslavija b u d e iznutra u j e d i n j e n a da ne bi došlo do intervenci je bilo koje od diktatorskih sila, što p o t v r đ u j u i p o n u d e Nemaćke i Italije da ne intervenišu i da bi bilo d o b r o da Hrvati pokažu š t o veću pomirljivost k a k o bi došlo do rešenja. Posle Londona Krnjević i Jukić su otputovali u Pariz, gde su s pažnjom saslušali Krnjevićeva izlaganja, ali se ne s p o m i n j e s kim se Krnjević sastao. 4 8 Dok je bila u neizvesnosti u pogledu stava jugoslovenske vlade u vezi s o k u p a c i j o m Albanije, italijanska vlada se živo interesovala za Maćekovu inicijativu da se p o m o ć u italijanske vojske razbije Jugoslavija. Stoga je Ćano r a d o primio M a č e k o v e agente, B o m b e l e s a (Bombelles Josip markiz de) i Karnelutija. On je, na Mačekov zahtev, doveo B o m b e l e s a u vezu s Pavelićem.

Međutim, p o š t u j e Cinear-Marković ponizno primio svršen ćin u Albaniji, Italijani su rešili da t r e n u t n o ne p r e d u / i m a j u ništa što bi tada oslabilo Jugoslaviju. tako da je Cano 2. maja u tom smislu i ubavestiu Maćeka. 4 7 Kad je Namesništvo odbilo pripremljeni sporazum od 27. aprila 1939. Hrvatsko n a r o d n o zastupstvo je na sednici od 8. maja donelo Rezoluciju da se hrvatsko pitanje postavi kao međunarodni problem.*1* Međutim. Musolini je ovlastio Cana da ojača Maćekov pokret. Kad se posle dva d a n a Karneluti vratio iz Zagreba s Mačekovom p o r u k u m da ce odbaciti sporazum s Beogradom i pripremiti pobunu, Canoje s njim 26. maja 1939. sačinio sledeči ugovor, kojeg je nemački generalni konzul Kaše (Kasche Siegfried) 31. maja 1941. iz Zagreba uputio Ministarstvu inostranih p o s l o v a u Berlin, a koji u prevodu glasi: • P a r a l e l n o sa a k t i v n o š ć u za r e š a v a n j e h r v a t s k o g p i t a n j a k a o m e đ u n a r o d n o g p r o b l e m a Maćek je vodio p r e g o v o r e sa C v e t k o v i c e m i kao rezultat tih p r e g o v o r a , bio je postignut spor a z u m 2t> aprila, ali ga je N a m e s n i š t v o s u t r a d a n o d b i l o Zhog loga se 8. m a j a u Z a g r e b u sa stalo H r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o , ko|e )e izdalo rezoluciju u kojoj je, kao i u rezoluciji od 15. januara, izražena p o t r e b a i n t e r v e n c i j e velikih sila u r e š a v a n j u h r v a t s k o g pitania. jer je - h r v a t s k i n a r o d n e p r a v e d n o i bez svoje k r i v n j e i protiv svoje volje isključen iz svake m e đ u narodne suradnje -4e

Pošto poseta kneza Pavla Rimu polovinom maja, p r e m a Ćanovim rećima, nije dala zadovoljavajuće rezultate, jer Beograd nije preuzeo nikakvu obavezu o pristupanju Osovini, Karneluti je 18. maja saopštio Canu Maćekovu poruku, u kojoj je bilo rečeno da on n e m a namjere da se sporazumeva s Beogradom, da želi da nastavi akciju za otcepljenje Hrvatske i da se obavezuje da ce. na zahtev Italije, u roku od 6 meseci podići ustanak i zatražiti italijansku pomoć, zato moli zajam od 10 miliona dinara. 4 9 Cano je odgodio odgovor do povratka iz Berlina. A pošto je u Berlinu stekao utisak da s nemaćke strane ne bi bilo većih p r e p r e k a eventualnoj italijanskoj akciji p r e m a Jugoslaviji, i s obzirom na Maćekovu p o r u k u da želi nastaviti akciju za otcepljenje Hrv atske, Rim je p r o m e n i o ono držanje u odnosu na Jugoslaviju koje je Cano zauzeo u razgovoru sa Bombelesom od 2. maja, pa je Musolini 24. maja - kad je dobio Canov izveštaj o putu u Berlin - ovlastio Cana da Maćekov pokret p o d u p r e novčanim sredstvima. 5 0 Kad se 26. maja vratio iz Zagreba, Karneluti je saopštio Canu da je Maček još odlučnije s p r e m a n za p r i p r e m a n j e ustanka. Tom prilikom formulisan je nacrt sporazuma između Italije i Maćeka koji je predviđao podizanje ustanka u Hrvatskoj i italijansku intervenciju. Zapisnik je poslat u Zagreb da ga Maćek potpiše. 5 1 Tekst s p o r a z u m a glasi: »1 da bi hrvatski p o k r e t p o s t i g a o cilj koji je sebi postavio, p o t r e b a n mu je p e r i o d od 4-6 m e s e c i P o s r e d s t v o m D k a i n c l u t i i a u t v r đ e n o je da će H r v a t s k a seljačka s t r a n k a u slučaju konflikta tražiti d a s e s m e s t a o k u p i r a c e l o k u p n a teritorija čije o s l o b o đ e n j e o n a želi. 2. Po z a v r š e t k u p r i p r e m a koje t r e b a da d o v e d u do u n u t r a š n j e g u s t a n k a na h r v a t s k o j teritoriji, d r Maček c e u p u t n i m o l b u Italiji d a p r e d u z m e vojnu i n t e r v e n c i j u . ? N e p o s r e d n o po o k u p a c i j i o b r a z o v a ć e se vlada sa dr M a č e k o m k a o p r e d s e d n i k o m i l e d n i m italijanskim n a r n e s n i k o m 4 H r v a t s k a će biti s l o b o d n a država p o v e z a n a sa l i a h | o m u n u t a i u t v r đ e n i h g r a n i c a ^ Ministarstvo rata i m i n i s t a r s t v o spoljnih poslova biće z a j e d n i č k o sa Italijom 6 Italija ce da ima | e đ a n garnizon i j e d n o g n a m e s n i k a u s l o b o d n o j h r v a t s k o j državi 7 U v r e m e posle o k u p a c i j e , koja ce se još d e t a l j n i j e utv rdili. o d l u ć i ć e se o p i t a n j u mogućnosti tedne p e r s o n a l n e u n i j e sa ltali|om

8. Kraljevska italijanska vlada ce dr Mačeku, u cilju organizacije u n u t r a š n j e g ustanka. dati zajam u visini od 20 miliona d i n a r a . (U C a n o v o m Diario, str. 106, stoji 21 milion dinara).

Potpisao: u ime italijanske vlade Cano

Potpisao: za dr Maćeka ing. Carnelutti« 5 2

Original se nalazi kod Anfusoa (Anfuso Filippo). N a p o m e n a : S. Kaše u s p r o v o d n o m a k t u od 31. m a j a 1941. n a p o m i n j e da poglavnik Pavelić t a k o đ e p o s e d u j e » p u n o m o ć j e koje j e d r Maćek d a o italijanskom Jevrejinu i n ž e n j e r u Karnelutiju, koji je po nalogu dr Maćeka p r e g o v a r a o sa m i n i s t r o m s p o l j n i h poslova g r o f o m Canom u pogledu pomenutog sporazuma«.

Povodom ovog sporazuma, Ćano je napisao: »Musolini je sav o b u z e t mišlju da na k o m a d e razbije Jugoslaviju i prisjedini H r v a t s k u . S m a t r a da je p o d u h v a t d o s t a lak i. k a k o stvari sada stoje, s m a t r a m da ima p r a v o . U isto vreme mislim na bolje o r g a n i z o v a n j e k o s o v s k i h Albanaca koji bi mogli p r e d s t a v l j a t i nož u bok Beogradu«.53

Musolini je o d o b r i o ovaj plan i za nekoliko d a n a je trebalo da o t p o č n e isplata novca u Cirihu (Zürich). Međutim, Maček je o d b i o da p o t p i š e protokol, s o b j a š n j e n j e m da ponovo vodi pregovore s Beogradom i da treba da izvede načisto još neke tačke protokola. Pre zaključenja ovog ugovora, Maček je održavao vezu sa Canom i preko svoga drugog poverenika - markiza Bombellesa koji se predstavio Canu da govori u ime ustaša, opisujući surovo ponašanje Srba p r e m a Hrvatima i izražavajući želju da Hrvatska postane a u t o n o m n a kraljevina kojom bi upravljao italijanski princ. Da bi ga iskoristio. Cano g a j e povezao sa Pavelićem, koga je Italija smatrala najefikasnijim svojim p r o p a g a t o r o m m e đ u Hrvatima. Italijanski planovi o rušenju Jugoslavije bili su površni - sastojali su se od iredentističkog p o d b a d a n j a albanske manjine u Jugoslaviji do davanja novčane p o t p o r e Mačeku i njegovom separatističkom pokretu. 5 4 Bombeles je stalno podsticao Italijane da Italija preduhitri n e m a ć k u intervenciju u Hrvatskoj, pa je Cano stvarno pomišljao o slanju t r u p a - s l u š a j u ć i savet ovog »poverljivog čoveka«, da preko njega utre put do Maćeka. Međutim, Ćanove nade su propale kad g a j e Pavelić obavestio d a j e n e m a ć k a obaveštajna služba utvrdila d a j e Bombeles beogradski špijun 5 5 . Tada je na pozornicu stupio Karneluti koji se prijavio Canu u velikoj tajnosti kao Maćekov specijalni izaslanik. I on je upozoravao Cana da bi Hrvati, iako su antinemaćki orijentisani, tražili p o m o ć od Nemaćke ako Italija odbaci njihov apel, i molio ga da interveniše da im Beograd da širu samoupravu, u protivnom oni bi se »pobunili protiv Beograda i apelovali na Italiju za pomoć«. Karneluti je r e k a o da bi Hrvati obrazovali hrvatsku republiku koja bi bila povezana sa Italijom e k o n o m s k o m i carinskom unijom, a zatim se sjedinila sa njom. Musolini se saglasio sa tim i r e k a o Canu »da pomaže Hrvate u izvođenju ovih planova«. 5 6 Međutim, Maćek je posle rata tu stvar drukčije predstavio. On kaže: »U m a r t u 1939 p o s e t i o me K a r n e l u l i građevinski p o d u z e t n i k iz Z a g r e b a , koga C a n o s p o m i n j e u svom Dnevniku. U p r k o s njegovog italijanskog p o r e k l a (njegov o t a c n e k a d a je bio italijanski konzul u Z a g r e b u ) K a r n e l u t i je bio p o t p u n o Hrvat, štaviše član S e l j a č k e s t r a n k e Izjavio mi je da je p r i j a t e l j ili r o đ a k (zaboravio sam što) Dina Alfijerija (Dino Alfieri), zamenika m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova, s kojim je n e d a v n o razgovarao. Alnjeri ga je o b a s u o pitanjima o hrvatskim stvarima kao > o mojoj ličnosti. Pošlo ću se u s k o r o opet sastati, doda' •

je Karneluti, želeo je da sazna da Ii |a imam n e š t o p o s e b n o za njega da p r e n e s e Altijeriju. Nisam imao n i k a k v u p o r u k u , ali s a m molio K a r n e l u t i j a da ispila kod Alfijerija da li je s t v a r n o p o s t o j a o tajni C a n o - Stojadinovićev s p o r a z u m On je o b e ć a o da će to pokušati, ali nikada nije d o š a o da mi kaže šta je s a z n a o a k o je išta saznao, a ja ga o t o m e nisam pitao«. 5 7

U izjavi Hoptneru, Maćek je priznao da je Karneluti došao da ga vidi uskoro posle Canovog povratka iz Beograda (22. januara 1939, tj. n e p o s r e d n o posle Rezolucije hrvatskog zastupstva od 15. j a n a u a r a - prim. V.T.). »Mada italijanskog porekla (imao je jednog brata u italijanskoj d i p l o m a t s k o j službi), Karneluti se smatrao Hrvatom«. On je bioćlan Hrvatske seljačke stranke i dopisnik »Hrvatskog dnevnika«, službenih novina. Na svome putu za Trst da vidi jednog rođaka, italijanskog ministra propagande Alfijerija, Karneluti se zaustavio da pita Maćeka da li bi mogao ućiniti štogod za hrvatsku stvar. Maćek je rekao da bi mogao. Mogao bi da sazna šta se desilo između Stojadinovića i Čana. Karneluti je prihvatio misiju i tražio pismeno ovlašćenje. Pismo koje mu je Maćek dao govorilo je samo d a j e donosilac pisma ćlan HSS, i ništa više. Ovaj sastanak bio je u martu 1939. i Maćek nije video Karnelutija ponov o do maja 1939. godine. 5 8 Postavlja se pitanje kako je moguće da Karneluti, prilikom ovog novog susreta u maju nije ništa rekao Maćeku i da ga ovaj nije pitao. Pa o ć e m u su onda razgovarali? Očigledno je da je Karnelutijeva misija uspela - d o n e o je koncept ugovora. I za Ugovor Maćek - Cano od 26. maja 1939. Maćek ima drukčiju interpretaciju, koja se ne slaže sa Canovom u Dnevniku. On kaže da mu je Karneluti d o n e o da potpiše ugovor koji je bio otkucan na mašini na hrvatskom jeziku i da nije imao nikakav potpis, đa nije bilo ni pomena o nekoj italijanskoj subvenciji za njegov pokret niti ikakve izjave koja bi ga obavezivala da digne pobunu. Umesto toga. sporazum je predviđao da bi, u slučaju italijansko-jugoslovenskog rata, Hrvati pozvali italijansku vojsku da im p o m o g n e protiv Beograda. Oni bi tada proglasili Hrvatsku nezavisnom državom vezanu za Italiju personalnom unijom i zajedničkim ministarstv ima n a r o d n e o d b r a n e . Karneluti je rekao Maćeku da može promeniti svaku taćku ovog d o k u m e n t a izuzev jedne, pitanje personalne unije sa Italijom. Maćekova reakcija na sve ovo bila je brza. On je rekao Karnelutiju da ga je poslao u Italiju da prikupi informacije, a ne da ulazi u pregovore ma kakve vrste. Sa ovim, on savi m e m o r a n d u m (ugovor - prim. V.T.), stavi ga u džep i napusti sobu. 5 9 Karneluti je obavestio Cana da Maček nije potvrdio ugovor zato što je obnovio pregovore s Beogradom i što želi da sa Canom razjasni neke tačke, a Bombeles - koji još nije bio otkriven kao špijun - rekao je Canu d a j e Maćek to mogao odbiti zbog drugih obaveza ili zato što je d e m o k r a t a i što želi da izbegne svako sporazumevanje sa fašizmom 6 0 . Kad se Maćek vratio sa o d m o r a iz Slovenije, u Zagrebu su profašistički elementi već šaputali kako je propustio priliku da oslobodi Hrvatsku. 6 1 Hoptner. međutim, pretpostav lja da je Karnelutijeva misija u Rimu bila onakva kakvu je on (Karneluti) opisao, s obzirom na otvorenu Maćekovu pretnju da će tražiti stranu pomoć u borbi Hrvatske za samoupravu. Ipak, on je najviše želeo da postigne autonomiju za svoj narod, prvenstveno u granicama jugoslovenske države, ali da nije bio ni protiv toga da upotrebi druga sredstva da zaštiti svoje Hrvate. 6 2

Po svemu izgleda da je Maček s m a t r a o da je dovoljan potpis njegovog o p u n o m o ć e n i k a Karnelutija i da bi njegov potpis m o g a o da b u d e nezgodan ako bi iskrsla neka o p a s n a situacija: s d r u g e strane, Cano je želeo da vidi i Maćekov potpis da bi bio sigurniji u izvršenju ovog dalekosežnog d o k u m e n t a . Ova p r e t p o s t a v k a može se potkrepiti sledećim č i n j e n i c a m a : 1) N e o s p o r n o je, jer i sam Maćek priznaje, da je slao B o m b e l e s a i K a r n e l u t i j a u Italiju sa » p i s m i m a - i radi »informacija«, da je Karneluti («koji se o s e ć a o H r v a t o m « ) i m a o brata u italijanskoj d i p l o m a t s k o j službi i da se s a s t a j a o i sa italijanskim m i n i s t r o m p r o p a g a n d e Alfijerijem* 3 . N e u b e d l j i v o je da su ti d u g o t r a j n i p r e g o v o r i i o d n o s i bili n a i v n o g k a r a k t e r a kad s e zna d a j e Maćek o t v o r e n o p r e t i o B e o g r a d u s t r a n o m i n t e r v e n c i j o m ; 2) Polovinom m a r t a , kad je N e m a ć k a proglasila p r o t e k t o r a t nad t e š k o m i S l o v a ć k o m . prvi p o t p r e d s e d n i k H S S A. Košutić išao je u Prag »zbog lićnih razloga«, a u stvari da vidi na koji bi naćin i H r v a t s k a mogla p o s t a t i n e m a ć k i p r o t e k t o r a t . U isto v r e m e j e d a n d e o Mačekovih pristalica p o k u š a o je da se s a s t a n e sa G e r i n g o m . ali ih on nije primio, već r e k a o i n j i m a i Canu da t r e b a da p r e g o v a r a j u sa Itali|om a k o n e c e sa s v o j o m vladom, jer Jugoslavija pot p u n o p o t p a d a pod italijansku sferu uticaja; 6 4 3) Posle o k u p a c i j e Albanije. 7. aprila 1939. C a n o je r a d o p r i m i o M a ć e k o v e a g e n t e Bombelesa i K a r n e l u t i j a da bi iskoristio Maćekovu inicijativu da se p o m o ć u italijanske vojske razbile Jugoslavija, a na Maćekov zahtev povezao je B o m b e l e s a sa Pavelicem; 6 5 4) Ugovor od 26 m a j a p r i p r e m a se u v r e m e kad p r e g o v o r i sa C v e t k o v i ć e m d o l a z e u krizu (kad je 28. a p r i l a N a m e s n i š t v o o d b i l o p r i p r e m l j e n i s p o r a z u m Maćek - Cvetković). jer je u s k o r o posle toga Maček S m a j a i p r e k o š t a m p e o b j a v i o da su p r e g o v o r i p r e k i n u l i , okrivljuiuci kneza Pav la. a vec tri d a n a kasnije. 8. maja. H r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o je d o n e l o Rezoluciju u kojoj se traži i n t e r v e n c i j a s t r a n i h sila. v e r o v a t n o u nadi da će Italija intcrvenisaii kad se vec radi na s p o r a z u m u o t o m e . 5) Iako Maćek tvrdi da je u g o v o r ( m e m o r a n d u m ) bio napisan na h r v a t s k o m jeziku, ipak se ne m o ž e p o s u m n j a t i da je original koji se nalazio kod A n f u s o a bio n a p i s a n i na italijanskom jeziku, j e r je pisan u Rimu i t a m o potpisan, tim p r e š t o su ga i Nemci preveli na n e m a ć k i jezik i dostavili n e m a ć k o m Ministarstvu i n o s t r a n i h poslova

Dok je Karneluti radio u Rimu drugi Mačekovi izaslanici Krnjević i Jukić produžili su svoju aktivnost u Berlinu i Parizu, sa z a d a t k o m da ukazuju na hitnost rešavanja hrvatskog pitanja time što bi britanska i f r a n c u s k a vlada vršili svoj uticaj na kneza Pavla. Pri t o m e su u razgovoru sa britanskim i f r a n c u s k i m političarima izjavljivali da i Hrvati i Srbi žele sporazum, da Hrvati n e m a j u nam e r e da se o b r a ć a j u inostranstvu za p o t p o r u i d a j e c e o n a r o d za prijateljstvo sa zapadnim d e m o k r a t i j a m a . Svuda su njihova izlaganja p r i m a n a sa interesovanjem, a u L o n d o n u su primani k o r e k t n o i prijateljski, ali im je stavljeno do znanja da V. Britanija ne želi da se meša u hrvatsko-srpski spor. 6 6 Za v r e m e p r e g o v o r a sa Cvetkovićem o rešavanju hrvatskog pitanja, Maćek je 1. avgusta 1939. godine d a o o p š i r n u izjavu dopisniku a m e r i č k e agencije »Asošiated Pres« (»Associated Press«), koju je u celini objavila a m e r i č k a štampa. Istovremeno, najugledniji američki list »Njujork Tajms« (»The New York Times«) u svom broju od 2. avgusta iste godine p r e n e o je ovu izjavu, koja glasi: »Maćek je za o t c e p l j e n j e H r v a t s k e uz p o m o ć Ra|ha a k o Srbi b u d u u p o r n i « . Kupinec, I avgust. - Dr Vladimir Maćek. vod Hrvata, z a p r e t i o je d a n a s da o t c e p i Hrvatsku od Jugoslav ije - čak i a k o bi to v e r o v a t n o značilo svetski rat' - u k o l i k o njegov n a r o d ne d o b i j e hitno p o t p u n u a u t o n o m i j u . Dr Maček je n e d v o s m i s l e n o izjavio da će H r v a t s k a da se otcepi od Jugoslavije a k o se ne udovolji njegovim z a h t e v i m a za a u t o n o m i j o m . Upitan da li bi takav gest z n a č i o revoluciju, on je odgovorio: .To bi značilo još više - to bi v e r o v a t n o izazvalu svetski rat' Seljački vod je p r i z n a o da bi v e r o v a t n o d o š l o do p r o t e k t o r a t a nad H r v a t i m a . Ta je izjava usledila na p i t a n j e da li s m a t r a da bi Nezavisna H r v a t s k a mogla da o p s t a n e od Srbije. U pogledu uloge koju bi N e m a ć k a . s c v e r o z a p a d m sused Jugoslavije, "đ k a k o su nacisti pripojili Austriju, m o g l a da o d i g r a p r i l i k o m oleepljelija Hrvatski di VI.nek je izjavio: ,U r e d u

- neka bude Nemaćka p u s t i m o je n e k a di Je i z a v e d e red. Neko m o r a zavesti r e d u Jugoslaviji Ako Beograd nije u s t a n j u da z a v e d e red u Jugoslaviji. N e m a ć k a to m o ž e Postoji izvesna slićnost između našeg slučaja i C e h o s i o v a ć k e Isti e l e m e n t i se p o j a v l j u j u u o b e zemlje. N a d a m se da j o š i m a \ r e m e n a da se s p a s e m o . ali se bojim da nije suviše d o c k a n . Kad bi zavisilo s a m o o n a m a . H r v a t s k a bi imala svoju nezavisnost vec o d a v n o ' . Dr Maćek je r e k a o da p o s t o j e velike p o t e š k o ć e na p u t u za s p o r a z u m ' u p o g l e d u njegovih zahteva i b a t a krivicu na o n o što on naziva . B e o g r a d s k a klika' koja se m e š a u t o « " .

O karakteru Mačekovih pregovora za rešenje hrvatskog pitanja kao međ u n a r o d n o g problema u našoj literaturi postoji nekoliko ocena koje se, uglavnom, slažu i u pojedinostima razlikuju. Navešćemo neke: Viktor Novak u svom delu Magnum Crimen, između ostalog kaže: • M e m o a r i g r o f a Ciana s v a k a k o ne o s v j e t l j u j u s a m o p r e g o v o r e i razgovore, p r i j e d l o g e i z a k l j u č e n j a i z m e đ u Ciana i M a ć e k a u 1939. n e g o o n a b a c a j u iz ove p e r s p e k t i v e i sva osvjetljenja na d o g a đ a j e od s a m o g s p o r a z u m a od 24. avgusta (26 avgusta VT.) 1939. do 25 m a r t a , a o n d a n a r o č i t o od 25. m a r t a do 6 aprila 1941. k a o i Maćekov stav u v r i j e m e o k u p a cije Sv a k a k o p a d a u oči z a s t o j u p r e g o v o r i m a sa B e o g r a d o m od m a j a do avgusta, i u ž u r b a n a akcija Karnelutija kod g r o f a Ciana! N e m a s u m n j e da sa svega toga nije još d i g n u t a čitav a zavjesa. ali već i o v o što je slijedilo, u b r z o poslije s p o r a z u m a o b a n o v i n i H r v a t s k o j , uveliko govori. p o s r e d n i m j e z i k o m ne s a m o o kolebljivosti dr Maćeka. n e g o o p r a v o m j a n u s o v s k o m liku p r e p r e d e n o g fiškala, koji ide ka istom cil|u. k a o i Pavelić. s a m o kroz e t a p e i d r u g i m sredstvima i m e t o d a m a Jer. i z m e đ u Pavelića i Maćeka u tim njihov im n a s t o j a n j i m a n e m a nikak ve razlike Naprotiv, oni se d o p u n j u j u i o n d a kad su različni, k a o i o n d a kad su isti«.' 8

Međutim, ovakvo kategoi ic ko u p o r e đ e n j e Maćeka sa Pavelićem nije taćno, jer je Maćek više puta pokušav ao da reši hrvatsko pitanje i u okviru jugoslovenske zajednice. Dr Ferdo Culinović je 1958. godine postavio pitanje da li se može sumnjati u o n o što Cano piše, pa odgovara: • Naprotiv, m n o g e č i n j e n i c e p o k a z u j u da ove Ć a n o v e bilješke o d g o v a r a j u istini. Na to u k a z u j u i poslije r a l a p r o n a đ e n i tajni arhivi fašističkog Rima. P r e o s t a j e j e d i n o o d g o v o r na pitanje da li su Karneluti i B o m b e l e s zaista bili Maćekovi emisari: nisu li se oni m o ž d a krivo predstav Ijali' Na to p i t a n j e d a j u o d g o v o r ne s a m o t a d a n j e o p c e prilike u Hrvatskoj, k a o i o t p r i j e vec poznat Maćekov stav p r e m a c e n t r a l i z m u i h e g e m o n i s t i m a o k o d v o r s k e kamarile, n e g o i okolnost da ima v e o m a m a l o v j e r o j a t n o s t i da bi se Karneluti i B o m b e l e s usudili da na tai naćin varaiu fašističku vladu u Rimu . Preostaje. dakle, zakl/ućak, da Čanovt navodi zaista odgovaraju istim« (podv u č e n o u originalu) To znači da su v e l i k o h r v a t s k i separatistički e l e m e n t i (i u vodstvu HSS) tražili . o s l o b o đ e n j e ' H r v a t s k e na taj naćin š t o su joj p r i p r e m a l i talijanski p r o t e k t o r a t 1 A to je po prilici baš o n o . š t o je lašistićki Rim želio i o s t v a r i o (iako p r i v r e m e n o ! ) za t/v Nezavisne držav e Hrv a t s k e p o s r e d s t v o m sv og d r u g o g a g e n t a - Ante Pavelića. Naprijed n a v e d e n a O k r u ž n i c a .hrvatskog n a r o d n o g p o k r e t a ' (tzv. S t r o g o poverljiva o k r u ž n i c a iz 1939. godine. ko|a ima sličnosti sa ciljev ima tzv m a s o v n o g p o k r e t a 1971. g o d i n e - V.T.) o d a j e d a k l e i po t o m e svoj pravi izvor« 6 9

Za postavku d a j e Maćek u pregovorima sa Canom bezrezervno želeo italijansku intervenciju i da je to bio njegov primarni cilj tvrdi Nikola B Milovanovic. On, između ostalog, kaže: Od n a v e d e n e M a ć e k o v e izjave listu .Dejli E k s p r e s (Dailv E x p r e s s od 10. aprila 1934 V.T.) do ove n a g o d b e n j e g o v o g tajnog izaslanika Karnelutija sa C a n o m ( p r i p r e m l j e n ugovor od 26 m a j a 1939 - V T ) nije p r o š l o ili m e s e c i po d a n a . Pa ipak to vrlo k r a t k o v r e m e bilo je, kao što se vidi, d o v o l j n o da se Maček u b o r b i /a vlasi spusti rta pozicije t o t a l n o g izd a j n i k a h r v a t s k o g n a r o d a , s p r e m n o g da njegovu s u d b i n u p r e d a na milost i n e m i l o s t fašističko! Italiji. Njegovo b u s a n j e p r e d svetom da se bori za i n t e r e s e h r v a t s k o g n a r o d a - koji je, kao i d r u g i n a r o d i Jugoslavi|e. i m a o zaista p r a v o da se bori za svoju s l o b o d u , n a c i o n a l n u ravn o p r a v n o s t i socijalnu p r a v d u - p o k a z a l o se. u sivari. kao prljava b o r b a h r v a t s k e b u r ž o a s k e g r u p e , k o j o j je Maćek bio na čelu za vlast i zadobijanie e k o n o m s k i h pozicija, m a k a r i po c e n u s t r a n o g p o r o b l j a v a n j a . Maćekov se stav. dakle, u suštini vec lada p o k l a p a o sa stavom zloglasnog n e p r i j a t e l j a i izdajnika h r v a t s k o g n a r o d a b u d u ć e g kvislinga i t e š k o g r a t n o g zločinca Ante Pavelića . « 7 0

No, N. Milovanović priznaje d a j e dopisnik »Dejli Ekspresa« (»Dailv Express«) napisao: »Dr Maćek m i j e r e k a o da su n e t a ć n e sve vesti o t o m e da su Nemci ili Italijani p o n u d i l i n e k u p o m o ć Dr Maček i d a l j e vodi p r e g o v o r e koji m o g u d o v e s t i do a u t o n o m i j e H r v a t s k e i do s r e đ i v a n j a prilika u J u g o s l a v i j i . Na p i t a n j e k a k o bi d r ž a n j e z a u z e o da mu se o b r a t e diktatori?« Maćek je o d g o v o r i o : -Ako b u d e d o š a o Musolini i r e k a o : .Slušajte vi, Hrvati, ja ć u u p o t r e b i t i svoj u t i c a j d a vas p o m o g n e m d a d o b i j e t e a u t o n o m i j u ' m i ć e m o reci: Bravo Musolini!' Ako b u d e d o š a o Hitler sa istom p o n u d o m mi ć e m o reci: B r a v o Hitler!' a a k o Cemb e r l e n ( C h a m b e r l a i n Neville) b u d e r e k a o : .Šaljem jednu veliku e s k a d r u u J a d r a n s k o m o r e i save t u j e m S r b i m a da vam d a j u a u t o n o m i j u ' , mi ć e m o o n d a uzviknuti Bravo Cemberlen!' O n o š t o mi t r a ž i m o to je a u t o n o m i j a , ali a u t o n o m i j a u g r a n i c a m a , a ne van g r a n i c a jugoslovenske d r ž a v e . « , 0 a

Prema tome, ova izjava ne može se okarakterisati kao izdaja - V. T. Slično mišljenje o kontaktima Maćeka sa grofom Ćanom dao je Nikola Milovanović u svojoj knjizi Od nuirseljskog atentata do Trojnog pakta, a najoštrija osuda Maćeka izneta je u Predgovoru prevoda Dnevnik grofa Ćana.7} Međutim, ako se u celini posmatraju napori HSS i njenog p r e d s e d n i k a Vlatka Maćeka za rešavanje hrvatskog pitanja kao m e đ u n a r o d n o g problema, izgleda mi da su najispravniji sledeći zaključci dr Ljuba Bobana: »1) kontakti s Rimom nisu bili izolirana, usamljena i jedina akcija vodstva HSS na m e đ u n a r o d n o m planu. Oni su bili sastavni dio šire aktivnosti u s m j e r e n e u raznim pravcima i p r e m a totalitarnim silama i p r e m a zapadnim demokracijama; 2) cilj vanjskopolitičke aktivnosti vodstva HSS. pored ostalog, bio je i u t o m e da se iskorištava antagonizam zainteresiranih zemalja oko Jugoslavije i Hrvatske s ciljem da se postigne veća sigurnost pred opasnostima izvana i radi jačanja pozicija u sukobima s Beogradom. Maček je nastojao da na vanjskopolitičkom planu razbije izolaciju u kojoj se nalazila HSS, što joj je slabilo pozicije u u n u t r a š n j o j politici. Nastojanja da se HSS p r e m a vani izolira bilo je j e d n o od važnih obilježja Stojadinovićeve vanjske politike; 3) kontaktiranja na m e đ u n a r o d n o m planu služila su Maćeku kao orijentacija u toku p r i p r e m a i u toku pregovora s Cvetkovićem i imala su utjecaja na njegove zahtjeve, stavove i taktiku. Iako se vodstvo HSS stvarno p r e m a vani nalazilo u izolaciji. Maćek je ipak pridavao p o s e b n u važnost vanjskopolitičkom faktoru, vjerujući da će razvoj m e đ u n a r o d n i h o d n o s a primorati i zainteresirane sile i vladajuće krugove u Jugoslaviji da se založe za sporazum o hrvatskom pitanju: 4). .. Pokušaji k o n t a k a t a predstavnika HSS s Berlinom jasno su otkrivali činjenicu d a j e Hrvatska »u nadležnosti« Rima. Utvrditi što to stvarno znači, na što je sve s p r e m a n Rim. i kakvi su njegovi ciljevi p r e m a Hrvatskoj, svakako je bilo važno za Maćekovu orijentaciju, kako za odnose p r e m a Rimu tako i za odnose prema Beogradu; 5) . . . Karneluti je s prijedlogom za talijansku intervenciju d o š a o u trenutku prekida pregovora zbog odbijanja kneza Pavla da potvrdi sporazum od 27. travnja. Nakon toga . . . rezolucija Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva 8. svibnja n a p a d n o je naglašavala m e đ u n a r o d n i aspekt hrvatskog pitanja, u formi koja je trebala značiti o p o m e n u i vladajućim krugov ima u Beogradu i zainteresiranim zemljama .. . Nekoliko dana posle rezolucije od 8. svibn ja Karneluti se pojavljuje kod Cana .. , 72 Dalje Boban, s pravom, kaže da Mačekove kontakte s Rimom treba posmatrati »kao jedan isječak iz cjelokupne aktivnosti vodstva HSS u inozem-

stvu, koja je na različitim m j e s t i m a i u različitim m o m e n t i m a imala i različite metode, taktičke ciljeve i svrhu, pa p r e m a t o m e različite m o g u ć e rezultate i posledice . . . Isto t a k o . . . aktivnost u inozemstvu imala je u p r v o m redu za cilj postizanje čvršćih pozicija u o d n o s i m a s B e o g r a d o m « . 7 3 Međutim, i pored ispravnosti n a p r e d navedenih konstatacija, po svemu izgleda da je krajnji strategijski najviše željeni cilj, cilj d e s n o g krila HSS, pa i s a m o g Maćeka, bio da se uspostavi nezavisna Hrvatska, n a r o č i t o u onim periodima kada je u n u t r a š n j a i spoljnopolitička situacija Jugoslavije bila najteža i kada su jugoslovenski vladajući krugovi tvrdoglavo i bezobzirno odbijali da udovolje o p r a v d a n i m zahtevima hrvatskog n a r o d a da d o b i j e istinsku s l o b o d u i r a v n o p r a v n o s t u državnoj zajednici. Do toga k r a j n j e g cilja p o k u š a v a l o se da se d o đ e mirnim, p a r l a m e n t a r n i m p u t e m , p r e k o što šire a u t o n o m i j e do potpunog otcepljenja u p o g o d n o m t r e n u t k u , ne prezajući ni od p r i h v a t a n j a strane intervencije. Da su koreni takvih težnji u o n o v r e m e bili v e o m a jaki pokazali su i nedavni događaji u eri tzv. m a s o v n o g pokreta, kojeg su, na žalost, bili prihvatili i neki revolucionari-učesnici NOR-a, iako su s m e r n i c e tog p o k r e t a ličile na Strogo poverljivu tajnu okružnicu HSS iz 1939. godine, a u p o n e č e m u je i prevazišle, ali u negativnom smislu.

NAPOMENE ' Dr Arne T r u m b i ć . bivši p r e d s e d n i k J u g o s l o v e n s k o g o d b o r a u L o n d o n u za v r e m e p r v o g svetskog rala, p o t p i s n i k Krfskc d e k l a r a c i j e (7. jula 1917j o s t v a r a n j u z a j e d n i č k e d r ž a v e Srba, Hrvata i Slovenaca, prvi m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Kraljevine SHS, izabran je 1927. g o d i n e za poslanika na lisli hrvatskih f e d e r a l i s t a . Posle pogibije p o s l a n i k a H r v a t s k e seljačke s t r a n k e u Nar o d n o j s k u p š t i n i j u n a 1928. T r u m b i ć je z a j e d n o sa Antom Pavelićem preSao u poslanički klub HSS 2 Dr B o g d a n Krizman. Trumbićeva misija u inozemstvu uoči proglašenja Sestojanuarske diktature, »Historijski pregled« b r o j 3, Zagreb. 1962, str. 176. 3 S t j e p a n b a r o n Sarkotić, n e g d a š n j i zloglasni zemaljski poglavar Bosne i H e r c e g o v i n e u p e r i o d u posle prvog svetskog r a t a . n e p r e k i d n o je s a n j a o u o b n o v i A u s t r o - u g a r s k e m o n a r h i j e . Zato je bio o g o r č e n i n e p r i j a t e l j nove j u g o s l o v e n s k e države i z m e đ u dva svetska rata. On je održavao stalnu vezu sa o p o z i c i o n i m k r u g o v i m a Zagreba. Kod njega su u Beču č e s t o svraćali najviši r u k o v o d i o c i vodstva HSS i u s t a š k o g p o k r e t a k a o T r u m b i ć . Maćek, Pavelić, Košutić. Krnjević i d r u g i i sa n j i m a se d o g o v a r a l i o s v o m e politic k o m p l a n u i p r o g r a m u u cilju s t v a r a n j a velike samostalne države Hrvatske. * Dr T o d o r Stojkov, O spoljnopolitićkoj aktivnosti vodstva Seljačko-demokratske koalicije uoči šestojanuarske diktature. Institut d r u š t v e n i h n a u k a . Beograd 1968, str. 312. s Dr B o g d a n Krizman. Trumbićeva misija u inozemstvu, diktature. »Historijski pregled« b r o j 3/1962. Zagreb, str. 180. 6

uoči proglašenja

šestojanuarske

Dr T o d o r Stojkov. n. d. str. 245.

7

Lj B o b a n , Maćek i politika Hrvatske seljačke stranke od 1928-1941. godine, I knjiga »Libern« Zagreb. 1974, str. 52-53. 8

Dr T o d o r Stojkov, n. d.. str. 245.

9

Dr T o d o r Stojkov, n d.. str. 327-328

,0

F Culinović. Slom stare Jugoslavije, Š k o l s k a knjiga. Z a g r e b . 1958, str. 85.

" Dr T o d o r Stojkov. n. d„ str. 328. ,J M. Glojnarić. Vođa govori. »Dantea«. Zagreb, 1936,str. 1 6 1 s t ove knjige i l i . j a n u a r a 1936. d a o saglasnost z a š t a m p a n j e .

Maćek

je lično p r e g l e d a o tek

13 M Glojnarić. n. d.. s t r 143; AVII. reg. br. 1/3, 1.0.10, str. 58. P o z n a t o je da su, p o s l e potpisivanja s p o r a z u m a Cvetković - Maček u avgustu 1939, i prvaci H S S j a v n o izrazili svoje neg o d o v a n j e zbog g r a n i c a B a n o v i n e Hrvatske, zbog toga što o n a nije p o s t a v l j e n a na Drini (videti dela M. Glojnarića Vođa govori i Borba Hrvala, k a o i ilegalni list vodstva H S S »Politički dnevnik« iz p e r i o d a 1938-1941). 14 L j u b o B o b a n . Oko Maćekovih pregowra s grofom Canom. Istorija XX veka, Z b o r n i k radova. VI. B e o g r a d . 1964, str. 311-312.

'» »Daily Telegraph«, 12 XI 1935.. Zbirka Stojadinović. F-3; Lj. B o b a n . n. d., str. 312. ,8

Lj. B o b a n , n. d., str. 313.

" L j u b o B o b a n , Maček i politika Hrvdtske seljačke stranke 1928-1941. godine. I knjiga. »Liber«. Zagreb. 1974, str. 392 i 402. 18 Isto, s t r 402. P r e m a M a ć e k u . T r u m b i ć je z a p i s a o d a j e Musolini p o s t a v i o p i t a n j e Sla će s u s t a š a m a k a o da ih ne m o ž e više držati, pa će ih vratiti kući ili poslati n e k a m o u J u ž n u Ameriku, a da je Košutić i n t e r v e n i s a o da ih n i k a k o ne t r e b a vraćati kući, j e r ih t a m o č e k a j u vješala. ,9

Isto. sir. 403.

20

Isto. str. 404-405.

21

Zbirka T r u m b i ć . p r i m , od 26. XI 1936. o r a z g o v o r u s D. V r a n e š i ć e m ; Lj. B o b a n . n . d . , s t r .

407-408. 22

Lj. B o b a n . Maček i politika HSS. I, str. 414.

23

Isto. str. 418-420.

24

Isto. s t r 416-417; K r i z m a n . Dnevnik. 31. 1 1938.

25

»Neue Z ü r c h e r Zeitung«. 15. m a j 1938.

2

* Lj. B o b a n . n. d„ str. 422.

27 2

Isto. str. 423-424.

" Zbirka S t o j a d i n o v i ć , F-34. 8. X 1938; Lj

28

°

28

B o b a n , Oko Mačekovih pregovora. . ..str. 322.

Lj. B o b a n , Maćek i politika HSS. 1 , . . . str. 426-427. Lj B o b a n . Maćek i politika HSS. I

str. 430-431.

»o Isto. str. 433. 3

' Isto. str. 435.

32

Isto, str. 437-438.

33

»Politički vjesnik« 4 n o v e m b r a 1938. g o d i n e

34

Prevod u AVII, m i k r o f i l m L o n d o n - I I , s n i m a k 305240, 31

m a j a 1941.

36 Diplomatski a r h i v S e k r e t a r i j a t a i n o s t r a n i h p o s l o v a Jugoslavije (DASIP). m i k r o f i l m T-120/1327. serija 2481. s n i m a k br. D517706-517707.

36

Lj. B o b a n , Oko Maćekovih pregovora .

., str. 323.

37

Lj. B o b a n . Maček i politika HSS, 2, sir. 80-81. N o j h a u z e n o v a izjava 15. m a j a 1949. p r e d Državnom k o m i s i j o m za u t v r đ i v a n j e zločina o k u p a t o r a i njegovih p o m a g a č a (DKUZO) u B e o g r a d u . 38

38

» Lj. B o b a n , n.d.. str. 336-337; DGFP. D. VI. dok. 64, p r i m 1.

« Dne\~nik grofa Cana. 19. m a r t 1939, Zagreb, 1948, str. 54-55. 40

Documents on German Foreign Policy fDGFP) D. VI. dok. 205; J a c o b B. H o p t n e r . Yugoslavia in crisis 1934-1941, New York a n d L o n d o n . 1962 - p r e v o d : Jugoslavija u krizi 1941, Š t a m p a n ćirilicom 1964. u Z a p a d n o j N e m a č k o j , str. 194-195. (i u b u d u ć e će se navoditi s t r a n e p r e m a o v o m prevodu). 4 ' » P o l i t i č k i vjesnik« 10. f e b r u a r 1939. godine. 42

Lj. B o b a n , Oko Maćekovih pregovora don, 1947. str. 58. 43 431 44

. str. 328. p r i m 59; Ciano's Diary 1939-1943, Lon-

Nimherski proces ( f r a n c u s k o izdanje) XXIX. str. 53; DGFP. D. VI, dok. 248. AVII. reg. br

1/3-580 - izjava Krena.

AVII, reg. br. 1/3-580. str. 106.

45

Aprilski rat, Zbornik d o k u m e n a t a . I knjiga. Vojnoistorijski institut, B e o g r a d . 1969 (AR 1941. ZD. I), d o k . 299. str. 891-894; AVII. m i k r o f i l m NAV - N - T - 77. reg br. 1312/525-529. 48

Lj. B o b a n , n. d., str. 90-32 i 95.

47

Dnevnik grofa Cana. str. 73.

47> G. Ciano. Diario 1939-1940. 1. Rizzoli Editore. Milano. Roma. 1950. str. 93; Lj. B o b a n . n.d.. str. 342. 48

Lj

B o b a n . Oko Maćekovih pregovora, str. 342.

49

G. Ciano. Diario 1939-1940, I. Rizzoli Editore. Milano. Roma. 1950. str 93; Lj. B o b a n , n. d.. str. 342. 50

Ciano. Diario. str. 105; Lj. Boban, n. d.. str. 342.

81

Lj. Boban, n. d.. str. 342-343.

52

Prevod sa n e m a ć k o g , kopija Pol IV 345 g Rs. N e m a ć k o poslanstvo. Pol 2 N' 3-A 37/41 Prilog 2 - p r e d m e t : Odnosi između d r a Maćeka i Italije; Lj. Boban. Maček t politika HSS. 2, str. I l l ; C i m o . Diario. str. 106. 83

Ciano. Diario, str. 106; Lj. B o b a n . Oko Maćekovih pregovora, str. 343, prim. 119.

54

H o p t n e r , n. d-, str. 197

56 Ciano Galleazzo, Ciano's Diarv 1939-1943, London, str. 247. Walter Hagen, Die Geheime Front. Wien. 1950, str. 209-210. H o p t n e r . n. d., str. 197-198. 88

Ciano. Ciano s Diary, 1939-1943, str 51. H o p t n e r . n. d., str. 198.

" V l a t k o Maček. In Struggle for Freedom. New York, 1957, str. 187 58

Maček - H o p t n e r u ; H o p t n e r . n. d., str. 198-199

69

Maček - H o p t n e r u ; H o p t n e r . str 200

80

Ciano's Diary, 1939-1943, str 96-97; H o p t n e r , n. d, str. 200.

61

Maček - H o p t n e r u ; H o p t n e r . n. d., str. 201.

82

H o p t n e r , n. d., str. 201.

83

H o p t n e r . n. d., str. 198-199; Maček - H o p t n e r u . K a k o s u tekli tajni p r e g o v o r i i z m e đ u Maćeka, o d n o s n o n j e g o v i h o p u n o m o ć e n i k a B o m b e la i Karnelutija, i g r o f a Cana, n a r o č i t o u p e r i o d u p r e k i d a p r e g o v o r a o p o s t i z a n j u s p o r a z u m a sa p r e d s e d n i k o m vlade C v e t k o v i ć e m , može se j a s n o videli iz Dnevnika grofa Cana, od 9, 19. 21.i 30. m a r t a . 5. aprila, 2, 18, 24. i 31. maja, 22. avgusta, 20. s e p t e m b r a i 12. o k t o b r a 1939. godine, str. 48—49, 54-55, 59, 62. 73.78, 80, 82-83, 105, 119, 126 i 21. 22. i 23. j a n u a r a . 9. aprila, 10. m a j a . 5. jula i 6. i 7. avgusta 1940. godine, str. 148. 170, 196, 200 i 202. 64

DGFP. D, VI, d o k , 205, H o p t n e r , n. d., str. 194-195.

66

Dnevnik grofa Cana, Zagreb. 1948. str. 73.

86

Lj. Boban. Oko Maćekovih pregovora

87

Milan Stojadinović. Ni ral ni pak•

88

Viktor Novak, Magnum crimen, Zagreb. 1948. sir

89

Dr F e r d o Culinović. Slom stare Jugoslavije, »Školska knjiga«, Zagreb, 1958, str. 105-106.

70

Nikola Milovanović, Od marseljskog atentata do Trojnog pakta. Zagreb, 1963, str. 105-106.

708

, str

350-351

-Otokar KerSovani«. Rijeka, 1970. str. 584-585.

Isto, str. 189-190.

71

Dnevnik grofa Cana, Zagreb, 1948, str. 10

72

Lj. B o b a n , Maček i politika HSS. 2. str

73

Lj. B o b a n , n. d., str. 118.

117-118.

487.

PREGOVORI VODSTVA HSS SA K R A L J E V S K O M V L A D O M ZA R E Š A V A N J E H R V A T S K O G PITANJA SPORAZUM CVETKOVIĆ-MACEK Kao s t o j e već navedeno, hrvatsko pitanje potiće još od 1918. godine. Za njegovo rešavanje, kao i za rešavanje nacionalnog pitanja u širem smislu, u okviru nove zajednice i ostalih problema koji su potresali tu zajednicu od samog početka pa sve do aprilskog rata, istinski se zalagala samo Komunistička partija Jugoslavije. Istina, u tim n a p o r i m a bilo je lutanja, nesporazuma, nerazumevanja i sukoba, dok je vodstvo HSS, koje je bilo najviše tangirano i zainteresovano, u toj borbi primenjivalo razne taktike, m e t o d e i sredstva. Ono je do šestojanuarske diktature prvenstveno pokušavalo da ga reši ustavnim-legalnim putem, a kad u t o m e nije uspevalo - postavljalo g a j e kao m e đ u n a r o d n i problem, ponekad i na način koji je dovodio u pitanje i opstanak državne zajednice. Glavna p r e p r e k a na tom putu bila je dinastija u sprezi sa vladajućom velikosrpskom i nekim delovima ostalih nacionalnih buržoazija. NTa njegovo rešavanje. o d n o s n o nerešavanje imali su znatnog uticaja i spoljnopolitićki faktori i događaji. Još 1932. godine kralj Aleksandar je Gvidu Kapiu (Cappi Guido Malagola) izjavio: »Hrvatsko pitanje postoji. Ono ne treba ni da se poriče ni da se krije, ali ono nije s m r t o n o s n a bolest za našu zemlju. Mi smo u stanju da ga kontrolišemo. Mi raspolažemo svima sredstvima da bismo mogli to postići. Kad kažem sva sredstva, kažem da sam raspoložen i rešen da ih sva u p o t r e b i m za dob r o zemlje. 1 Konstatujući da su Jugoslaviju pred drugi svetski rat pritiskivali mnogi teški problemi. H o p t n e r kaže da su u njoj »postojali Hrvati, koji su, po gledištu Srba, bili jedna krajnje bučna nacionalna grupa, koja se nije mogla lako asimilovati i čiji su politički zahtevi dovodili u opasnost bezbednost države. Postojale su, takođe, i druge nacionalne manjine, koje su žudele za priznanjem i svojim pokrajinskim zahtevima stvarale nesklad, koji je nekad bio glavno obeležje višenacionalne dvojne monarhije (Austro-Ugarske - V.T). Bilo je tu i nezadovoljnih suseda - Italija, Mađarska i Bugarska - koje su tražile teritorije na štetu J u g o s l a v i j e . . .«2 Ovome pojednostavljenom gledištu treba dodali da su vladajući krugovi Jugoslavije sve to znali, ali su ostajali i gluvi i slepi, s a m o da bi sačuvali svoje uske klasne interese. Pa ipak, bilo je nekih pokušaja sa obe strane - kneza Pavla i njegove vlade i Maćeka, n a j p r e interniranog, a zatim puštenog iz zatvora, da se hrvatsko pitanje p o k r e n e s mrtve

tačke. Naime, o d m a h posle smrti kralja Aleksandra, dok se Maćek nalazio u zatvoru, Maćekov lekar Luj Saler, k o m e je Maćek izneo svoje poglede, p r e n e o je te poglede (bez Mačekovog znanja) n a m e s n i k u R a d e n k u Stankoviću, a ovaj, svakako, knezu Pavlu (tako d a j e na taj naćin ostvaren prvi. ali p o s r e d a n kontakt između kneza i Mače k a). »Maček je bio odlučan, pisao je dr Saler (Shaller Lujo), u svome uverenju da Hrvatska može postojati samo kao deo Jugoslavije. Ako ne bi bila deo Kraljevine, Hrvati bi bili »samo sluge slugu«. ( P o d v u k a o V. T). Maćek je r e k a o da bi voleo da učestvuje u opštim izborima. Lično, priznao je, on je voleo politiku kralja Aleksandra izjutra 6. j a n u a r a 1929, ali nije voleo politiku ljudi koji su ušli u vladu to posle p o d n e « 3 Treba imati u vidu da je Maček d a o ovu izjav u dok je još bio u zatvoru, tj. pod psihološkim i fizičkim pritiskom svoga političkog protivnika, kojeg je trebalo m a l o »omekšati«. Susreti između kneza Pavla (koji se koliko-toliko zalagao za r e š e n j e hrvatskog pitanja, svakako s a m o polovično) i Maćeka nastavili su se poćev od 1935, kada je Maćek na izborima bio šef opozicije, zatim 1936, k a d a g a j e knez pozvao na razgovor na B r d o kod Kranja, i kasnije r e d o v n o u toku 1937. i 1938. godine. U tim nezvanićnim razgovorima Maćek je u p o r n o zahtevao p r o m e n u Ustava i f e d e r a t i v n o u r e đ e n j e države, a knez je to odbijao. Knez je p r e d l a g a o Maćeku da razgovara sa p r e d s e d n i k o m vlade Stojadinovićem i da p o k u š a postići delimično r e š e n j e hrvatskog pitanja. Tako je u j a n u a r u 1937. došlo do sastanka između Stojadinovića i Maćeka u Brežicama. Pošto tada nije zaključen nikakav s p o r a z u m , j e r Maćek nije h t e o da uđe u vladu (svakako zato što Stojadinović nije h t e o da prihvati njegove zahteve i uslove - V. T.), knez Pavle je nastavio k o n t a k t e sa njim u nadi da će ga e v e n t u a l n o ubediti da u đ e u vladu. 4 U tim razgovorima Stojadinović se držao instrukcija koje mu je knez Pavle p r e t h o d n o dao: »Sa Mačekom možete voditi razgovore o svemu, ali s a m o pod uslovom da se Ustav ne m e n j a niti da se zavodi f e d e r a t i v n o u r e đ e n j e države« 5 . U dužem, prilično s r d a č n o m razgovoru, u kojem su r a z m o t r e n a spoljno-politička i u n u t r a š n j a politička pitanja, bilo je najviše saglasnosti i pitanjima jugoslovenske spoljne politike, a u pogledu u n u t r a š n j i h o d n o s a saglasili su se da bi t r e b a l o što pre raspisati o p š t e izbore, »ali svakako ne sa ovim izb o r n i m zakonom«, p r i m e t i o je Maćek, sa čim se Stojadinović saglasio. Sem toga, na Stojadinovićev predlog da se hrvatska emigracija vrati u zemlju, Maćek se saglasio, s tim da t a m o o s t a n e Krnjević, a u pogledu K o n k o r d a t a , Maćek je izjavio: »Mene to pitanje ne interesuje, ali Vam u n a p r e d m o g u reći ovo: ako Vi b u d e t e zastupali Konkordat, ja ću biti protiv njega . . . 6 Ipak, do opštih izbora došlo je tek u d e c e m b r u 1938, tj. s k o r o dve godine posle ovog razgovora i po s t a r o m i z b o r n o m zakonu, s a m o je Stojadinović u n o v e m b r u iste godine o d o b r i o svom ministru Cvetkoviću da »sondira teren« za j e d a n sporazum sa Hrvatima, i to s a m o zato što je knez Pavle bio za ovu misiju, 7 j e r je Cvetković još pred kraj leta 1937. izveštavao d a j e u m o g u ć n o s t i da dva važna Mačekova s a r a d n i k a - P e r n a r a i Košutića - ubedi d a j e d o š l o v r e m e da Maček e n e r g i č n o radi za s p o r a z u m . Ako bi o b e strane činile u s t u p k e i o m o g u ć i l e dogovor, one bi zadale »smrtni u d a r a c svima onim raznoraznim e l e m e n t i m a , koji žele da koriste svaku priliku za rušenje poretka« 8 . Krajem j a n u a r a 1938, o k o tri meseca posle Mačekovog s p o r a z u m a sa tri opozicione s t r a n k e da zajednički r a d e na novom Ustavu Jugoslavije, Cvetković je od Pernara i Košutića saznao da Maćek s m a t r a da njegov s p o r a z u m sa opozicijom nije u s p e o i da »jedino on i Knez Pavle mogu da reše hrvatski pro-

blem«. Zato je Maček u avgustu 1938, kao gost opozicije, posetio Beograd, gde g a j e dočekalo oko 100.000 ljudi. Mada je to bila Mačekova ideja, njegovi prijatelji su smatrali da će iz te posete drugi d e o opozicije izvući veće koristi nego Maćek, ali se Cvetković trudio da ubedi Pernara u nužnost sklapanja sporazuma kojim se Hrvatima obećava da će se, uz nove izbore, čak i s postojećim Ustavom, putem saradnje u novoj Skupštini rešavati njihovi zahtevi.9 U toku 1938, zbog poznatih događaja - anšlusa, Minhenskog s p o r a z u m a i čehoslovačke krize - hrvatsko pitanje postaje sve aktuelnije ne s a m o za Jugoslaviju, nego i za njene susede i velike sile. Tako je jugoslovenski poslanik u Rimu B. Hristić još 29. m a j a 1938. obavestio Stojadinovića da mu je Musolini prilikom ispraćaja Hitlera (koji je posetio Italiju od 3. do 9. maja 1938), pored ostalog, rekao: »Hrvati sada ne mogu ništa da učine«, i da ga je Cano uveravao da mađarski revizionistićki planovi neće uspeti, jer to ne odgovara ni politici nemačkih odgovornih f a k t o r a ' 0 . U izveštaju 2. odeljenja Abvera (Abwehr) od 26. o k t o b r a 1938. o uticaju čehoslovačke krize na Jugoslaviju kaže se da »postoji bojazan da će M a đ a r s k a p o n o v o p o k r e n u t i h r v a t s k o p i t a n j e i gaji se n a d a da će N e m a ć k a uticali na M a đ a r s k u u p r a v c u u z d r t l j i v o s t i . . . V e r u j e se da će S t o j a d i n o v i ć dobiti u p e ć a t l j i v u p o b e d u na izborima, m a d a će Hrvali p o k u š a t i sve da u s p e j u . Postoji p o s e b n a bojazan o d m a k e d o n s k o g p i t a n j a . . . « "

Ukoliko se bližio početak drugog svetskog rata, vodstvo HSS-a je sve više naglašavalo međunarodni karakter hrvatskog pitanja i upućivalo stalne pretnje Beogradu. U svemu t o m e se koristilo progresivnim pogoršanjem spoljno-politićke situacije Jugoslavije, naročito usled ekspanzije osovinskih sila ka Jugoistoku. Pred anšlus Maćek je uputio »apel« zapadnim d e m o k r a t i j a m a , u kojem je naglasio d a j e Stojadinović izdao Hrvate i Slovence, tako da hrvatsko pitanje p o p r i m a karakter m e đ u n a r o d n o g p i t a n j a ' 2 . U organu HSS »Hrvatski dnevnik« br. 866 od 4. X 1938. i br. 948 od 21. XII 1938, pozdravljene su minhenske odluke, o d n o s n o priključenje sudetskih oblasti Nemačkoj, ističući da su Hitler i Musolini priznali princip s a m o o p r e d e l j e n j a n a r o d a i d a j e »Nemaćka - ostvarujući svoje želje za jedinstvo nemačkog naroda - priznala načelo narodnog s a m o o p r e d e l j e n j a i zaustavila se na etičkoj granici. »U t o m e se svakako vidi analogija i težnja da se takvo rešenje postigne i u okviru Jugoslavije. Međutim, posle anšlusa n e m a ć k a vlada je izdala instrukcije svima konzulatima u Jugoslaviji da se ne upuštaju u neko uključenje hrvatske politike u politiku Osovine B e r l i n - R i m . ' 3 Dr Ljubo Boban je konstatovao: »U toku izborne k a m p a n j e za d e c e m b a r s k e izbore, vodstvo HSS naglašeno je isticalo vanjskopolitički faktor i hrvatsko pitanje prikazivalo kao međunarodno pitanje. Pri t o m e su se imale u vidu p o u k e iz događaja u Cehoslovaćkoj. Na zboru HSS u Zagrebu, Maćek je nastavio: »Ako s bilo koga razloga to ne bi uspjelo, vjerujte da hrvatska stvar ni o n d a nije propala, jer ć e m o mi Hrvati naći drugoga puta i načina, da d o đ e m o do svoje slobode .. .«'* Kad je u d e c e m b r u 1938. došlo do izbora, na kojima je Stojadinović dobio mršavu pobedu, ili bolje reći p r e t r p e o poraz,' 5 i pored toga što je Cvetković od svojih ljudi u HSS saznao d a j e Maćek bio d u b o k o razočaran ograničenim uspehom opozicije, i da su Mačekovi saradnici radili »u pomirljivom d u h u da poprave atosferu za razgovore«, ' 6 Cvetković je ocenio d a j e došlo vreme da počne pregovore sa Mačekom, pa je kao m a n d a t o r kneza Pavla o t p u t o v a o u

Zagreb, ali mu je 22. d e c e m b r a , tj. istog d a n a kad je trebalo da se sastane sa Mačekom, Stojadinović n a r e d i o da se vrati u Beograd. Pošto je saznao da je Stojadinović u vladu u m e s t o ministra u n u t r a š n j i h poslova A. Korošca postavio svog o d a n o g prijatelja, u p r a v n i k a grada Beograda Milana Aćimovica, Cvetković se v ratio, a Aćimović je tvrdio knezu Pavlu da Stojadinović n e m a diktatorskih ambicija. 1 7 L zbirci Dokumenti o Jugoslaviji - Srpsko-hn-atsko pitanje i putevi sporazuma š t a m p a n o j u Parizu. Cvetković piše: Poslanički izbori d e c e m b r a I 9 3 8 . s u pokazali d a š i r o k e n a r o d n e m a s e t r a ž e p r o m e n u u t a d a š n j e m s i s t e m u u n u t r a š n j e u p r a v e i r e š e n j e j e d n o g ud najvažnijih p i t a n j a . . . r e š e n j e tzv. h r v a t s k o g p i t a n j a .. Dr Milan Stojadinović .. nije h t e o da izvuče zakliučke iz objavljenih izbora, već je p r i p r e m a n j e m novih m e r a . p r e k o Finansijskog z a k o n a za b u d ž e t s k u 1939. h t e o ( p r o t u u s t a v n i m p u t e m i nasilnim m e r a m a ) da p r o d u ž i i o b e z b e d i svoju d o t a d a š n j u \ lad a u n u . U to v r e m e , po o v l a š ć e n j u N a m e s n i š t v a . s t u p i o s a m u k o n t a k t sa izvesnim h r v a t s k i m političkim k r u g o v i m a , u cil|u t r a ž e n j a j e d n o g m i r n o g i p r a v e d n o g r e š e n j a s r p s k o - h r v a t s k i h o d n o s a D e c e m b r a 1938. na lični zahtev kneza Namesnika,.-otputovao s a m u Z a g r e b , radi priv o đ e n j a u d e l o ove zamisli. Dr S t o j a d i n o v i ć je z n a o za m o j odlazak, za misiiu koju m i j e knez Namesnik d a o . Odobravajući p r i v i d n o ovu m o j u misiju, on je u duši. m e đ u t i m , bio p r o t i v a n ovim n a s t o j a n j i m a . On je još uvek s m a t r a o , da se s a m o o š t r i m m e r a m a , a ne s p o r a z u m o m , m o ž e rešiti o \ a j t a k o v a / a n , u n u t r a š n j i , politički p r o b l e m . « 1 8

Međutim, p r e d s e d n i k vlade M. Stojadinović d r u k č i j e opisuje te događaje: • O d m a h posle izbora, k a d a su Mačekovi poslanici odlučili da ne d o l a z e u Beograd i da sazovu svoj istorijski hrvatski S a b o r u Zagrebu, knez Pavle ne s a m o da nije p o k a z i v a o nikak ve z n a k e n e g o d o v a n j a usled ove s e p a r a t i s t i č k e pojave, n e g o se ž u r i o da hvala vezu sa dr Ma č e k o m Sličnu n a m e r u i m a o je i Dragiša Cvetković, m i n i s t a r s o c i j a l n e politike u m o j o j Vladi Pod izgovorom n e k o g r e s o r n o g posla, on je o t i š a o u Zagreb, da s t u p i u vezu sa dr Mačekom Ovaj se, pak. n a j e n e r g i č n i j e u s p r o t i v i o bilo k a k v o m s a s t a n k u , uz p o r u k u : .Ako Cvetkovic dolazi k a o m i n i s t a r n e k a se vrati natrag, a a k o želi da r a z g o v a r a k a o s r b i j a n s k i političar o n d a n e k a n a j p r e p o d n e s e o s t a v k u u Vladi . . O n d a je p o s e t i o dr Mažuranića, člana JNS. k a o i Kožula. da se kod njega o b a v e s t i o p r i l i k a m a u Z a g r e b u . Cim sam s a z n a o za ovo vrši janje o d s t r a n e j e d n o g č l a n a m o j e Vlade, o d m a h sam m u n e r e d i o . p r e k o b a n a Ružica, d a se s m e s t a vrati u B e o g r a d i da ne p o k u š a v a da vodi bilo k a k v e političke r a z g o v o r e o t o m e Z n a o sam da je brzoplet i p o v r š a n , pa s a m ga na o v a j naćin u p o z o r i o na o s n o v a n r e d da ne petlja ništa sam. na svoju ruku.« 1 9

Bilo kako bilo, Cvetković je sa većim ili m a n j i m p r e k i d i m a i uspesinia nastavio pregovore sa Mačekom, naročito posle p a d a Stojadinovića. Međutim, p o č e t k o m j a n u a r a 1939, Maćek je tražio otcepljenje svih hrvatskih oblasti od Jugoslav ije, tražeći za novu veliku Hrvatsku staru a u s t r i j s k u granicu na Drini, što je svakako otežalo pregovore. Naime, pitanje p r i p a d n o s t i Bosne i Hercegovine u p r e g o v o r i m a Cvetković-Maček javilo se kao jedan od najvažnijih p r o b l e m a , jer je velikohrvatska buržoazija, tražeći »hrvatski životni prostor«, tražila granicu na Drini, tj. staru austrijsku granicu p r e m a Srbiji i Crnoj Gori iz 1914. - pre p o č e t k a prvog svetskog rata. No, posle dugih pogađanja, ovo pitanje je ostalo da se definitivno kasnije reši, uz prigušen revolt i o g o r č e n j e prvaka HSS-a, vrhova katoličkog klera, f r a n k o v a c a i ustaša. 2 0 Na p o r u k u kneza Pavla od januara 1939, u p u ć e n u Maćeku, u kojoj je knez Pavle naglasio p o t r e b u za s k l a p a n j e sporazuma, Maćek, izgleda, nije negativno reagovao kao ranije, dok je Cvetković 2. f e b r u a r a saznao da je Maček o d o b r i o o b r a z o v a n j e o d b o r a za p r o u č a v a n j e srpsko-hrvatskog s p o r a z u m a . Sem toga, saznao je da je s p r e m a n i da uđe u vladu sa m l a đ i m ljudima iz svoje stranke i da u k o a l i c i o n o m kabinetu radi s novom S k u p š t i n o m i z a b r a n o m u d e c e m b r u s tim da se novi izbori održe do jeseni 1939. Maček se, po Cvetko-

vićevim rečima, najlepše izražavao, imao najveće p o v e r e n j e u kneza Pavla i sve polagao na njegovu reć. 2 1 Tako je Cvetković u to vreme, pred pad Stojadinovićeve vlade, a još više posle pada, imao d o b r e izglede za pregovore. U izveštaju nertiaćkog p o v e r e n i k a od 11. j a n u a r a 1939. o razgovoru sa knezom Pavlom kaže se da su se knez Pavle i p r e d s e d n i k vlade Cvetković optimistički izražavali o ishodu srpsko-hrvatskog s p o r a z u m a i da je do ovog sporazumevanja došlo pod pritiskom spoljnopolitičkih događaja. Naglasili su da postoji još dosta teškoća, ali se nadaju da će se otkloniti i da su zadovoljni do sada postignutim rezultatima. Podstaknut sa hrvatske strane, knez je ispoljio s p r e m n o s t da u s k o r o i zvanićno poseti Zagreb. 2 2 Kao što je već navedeno, ukoliko se više pogoršavala spoljnopolitička situacija Jugoslavije i sve očiglednije ispoljavala ekspanzija sila Osovine p r e m a Jugoslaviji u proleće 1939. (naročito posle Hitlerovog govora od 10. j a n u a r a te godine u kojem je istakao princip s a m o o p r e d e l j e n j a n a r o d a - posle otcepljen ja Slovačke, kada je Košutić išao u Prag i Bratislavu »da se o l o m e uveri na licu mesta«), vodstvo HSS-a je još više pojačalo pritisak n a z v a n i č n i Beograd, stalno ističući d a ć e hrvatsko pitanje biti izneto na m e đ u n a r o d n u pozornicu. U tom cilju je 15. i 16. januara 1939. održan sastanak hrvatskih n a r o d n i h zastupnika izabranih na d e c e m b a r s k i m izborima 1938. U Rezoluciji koju su tom prilikom doneli p r e d v i đ e n o je da se ne ide u Skupštinu u Beograd i da se uputi poziv velikim silama za p o m o ć u rešavanju hrvatskog pitanja. Oni su konstatovali da hrvatsko n a r o d n o zastupstvo ima m n o g o više n a d e u Osovinu Rim-Berlin nego u Pariz i London. Na taj način su hrvatsko pitanje postavili kao m e đ u n a r o d n i p r o b l e m u igri velikih sila uoči drugog svetskog rata. 2 3 (Ova Rezolucija izneta je u celini u p r e t h o d n o m odeljku Hrvatsko pitanje kao međunarodni problem). Ova d v o s t r u k a akcija vodstva HSS - pregovori na u n u t r a š n j e m i angažovanje inostranstva na s p o l j n j e m planu - verovatno je nastala kao posledica nestrpljenja posle izbora, od kojih se očekivalo d a ć e o p o z i c i j a o d n e t i p o b e d u i brzo doneti novi Ustav koji bi p r e d v i d e o novo ustrojstvo države, vraćajući se na polaznu osnovu iz 1918. Osim toga, Maćek je, posle p o s e t e Cana Belju i Beogradu u j a n u a r u 1939. izjavio da je Zagreb b r u j a o od prića, da su se Stojadinović i Cano sporazumeli na štetu hrvatskih interesa. 2 4 Pošto je p o s t e p e n o došlo do političkog sukoba između Cvetkovica, Korošca (koga je Stojadinović optužio za n e u s p e h u izborima i uklonio iz vlade) i Stojadinovića, pa i sumnji kneza Pavla u Stojadinovićevu politiku, Stojadinovićeva vlada je pala 4. f e b r u a r a 1939. A tada nastaje neka vrsta prekretnice u politici jugoslovenske vlade na unutrašnjem planu, prvenstveno u pogledu ubrzanja rešavanja hrvatskog pitanja, dok su jugoslovenski m e r o d a v n i faktori verbalno izjavljivali da se p a d o m vlade nije i neće ništa menjati u spoljnoj politici Jugoslavije. Naime, Cvetković je potvrdio n e m a ć k o m poslaniku u Beogradu fon H e r e n u (Viktor von Heeren) d a ć e nastaviti prijateljstvo svoje zemlje p r e m a Nemačkoj, da će se truditi da jača nemaćko-jugoslovenske o d n o s e i obavestio ga da će novi ministar inostranih poslova biti dotadašnji poslanik u Berlinu Cincar-Markovic. Međutim, Heren je žalio Stojadinov ićev pad i slutio da ce u novoj vlasti znatan uticaj imati Hrvati i »Srbi levičari«. pa je zaključio da će biti korisno za Nemaćku a k o p o m o g n e Hrvatima, jer oni imaju jake k u l t u r n e veze s N e m a ć k o m i boje se italijanskog p r o d o r a u jugoslovenske poslove. 2 5 Povodom p a d a Stojadinovićeve vlade poverljivi organ HSS »Politički vjesnik« je k o n s t a t o v a o »da je time došla do jasnog izražaja ćinje-

nica da je h r v a t s k o pitanje doista m e đ u n a r o d n o p i t a n j e i da ga beogradski vlastodršci ne m o g u rješavati ili prelaziti p r e k o njega k a k o im je volja« . . . »Konačno u slučaju p o o š t r a v a n j a sukoba između velesila hrvatsko pitanje igraće veliku ulogu i u k o m b i n a c i j a m a njihova o b a t a b o r a , a Beograd će biti o s u đ e n voditi politiku vazalne države sve dotle dok h r v a t s k o pitanje ne b u d e r j e š e n o kao što t r e b a biti riješeno«. 2 6 U svojoj izjavi u N a r o d n o j skupštini 10. m a r t a 1939. godine, Cvetković je o h r v a t s k o m pitanju, između ostalog, rekao: Deklaracija Kraljevske vlade (koja je o b j a v l j e n a 16. f e b r u a r a - V. T.) j a s n o je obrazložila novu o r i j e n t a c i j u n a š e u n u t r a š n j e politike: o d l u č n o i b r z o p r i s t u p i t i r e š a v a n j u svega onoga, što d a n a s o b u h v a t a p o j a m H r v a t s k o g p i t a n j a . . . Ovo j e iedan o d i z v a n r e d n o važnih problema i n j e g o v o m r e š a v a n j u ima se pristupiti u punoj ozbiljnosti i punoj iskrenosti ( p o d v u k a o V.T.). Ovo je j e d a n p r o b l e m koji se ne m o ž e rešiti j e d n i m p o t e z o m p e r a , a ne m o ž e se rešiti n i j e d n o s t r a n i m a k t o m , već s a m o p u t e m z a j e d n i č k o g političkog d o g o v o r a . Analizujući s a d a š n j e s t a n j e u k o m e se i o v o važno p i t a n j e nalazi, mi m o ž e m o , a mislim da se s tim slažu i n a š a b r a ć a Hrvati, p r e svega k o n s t a t o v a t i da je u p r v o m r e d u p o t r e b n o stvoriti bolje m e đ u s o b n e o d n o s e i veće p o v e r e n j e . G r u b e g r e š k e , u č i n j e n e usled p o g r e š n o g s h v a t a n j a ovoga p r o b l e m a , m o r a j u s e ispravljati. Ovo i s p r a v l j a n j e ima se izvršiti š t o pre. O n o ima da o s i g u r a da se stvori p u n a prijateljska a t m o s f e r a u k o j o j ce se p r e g o v o r i moći m n o g o lakše voditi i sa m n o g o v e ć i m izgledima na u s p e h . . Bilo bi sasvim n e u p u t n o već o v d e sada objavljivati g r a n i c e tog b u d u ć e g , ž e l j e n o g spor a z u m a . O n e će se p o k a z a t i s a m e s o b o m , k a d a se b u d e p r i s t u p i l o r a z g o v o r i m a i p r e g o v o r i m a i z m e đ u m e r o d a v n i h činilaca. Ima stvari koje su izvan diskusije, ima stvari koje m o g u biti p r e d m e t d i s k u s i j a . Ovde nije s a d a m e s t o , a ni m o m e n a t , da u k a z u j e m o na sve detalje; to će biti u č i n j e n o u p r a v o vreme. Glavno je da vam m o g u m i r n o reći. a ja vas m o l i m da to p r i m i t e sa p o v e r e n j e m , vi a i c e l a zemlja, da će Kraljevska vlada, ne sužavajući g r a n i c e ovih r a z g o v o r a , svima s n a g a m a nastojati da se sva pitanja, koja t a n g i r a j u r e š e n j e ovog p r o b l e m a , izvedu na čistinu i da se pogledi i interesi svakoga j a s n o o p r e d e l e . Kad je reć o s p o r a z u m u , o n d a s v a k a k o ne m o ž e biti reći o d i k t o v a n j u j e d n e volje Ovaj p r e d u s l o v m o r a j u p o š t e n o i lojalno ispuniti o b e p r e g o v a r a č k e s t r a n e . Važno je za sve nas. da se j e d n o m za svagda o d b a c e sve p r e d r a s u d e iz prošlosti, da se r a č u n a sa s t v a r n i m č i n j e n i c a m a i da se radi iskreno, o d l u č n o i brzo. Razum m o r a da vlada nad o s e ć a n j i m a . Ako su izvesni krajevi naše d o m o v i n e (bez n j i h o v e krivice i volje), u p r o š l o s t i geografski i k u l t u r n o bili p o d v o j e n i , u t a k v o m e životu razvijali i svoj p o s e b n i n a r o d n i individualitet, pa se posle 20 g o d i n a z a j e d n i č k o g života i d a n a s t a k o o s e ć a j u , o n d a t r e b a r a č u n a t i sa lim č i n j e n i c a m a i tražiti t a k v o r e š e n j e . koje će u okviru ove d r ž a v e realizovati n j i h o v e p o g l e d e i o m o g u ć i t i n o r m a l a n i z a j e d n i č k i život. R e š e n j e u s v a k o m slučaju m o r a biti t a k v o da H r v a t i m a stvori i f o r m a l n u i s t v a r n u ravn o p r a v n o s t u g r a n i c a m a o v e d r ž a v n e zajednice, koju oni ni j e d n i m svojim p o l i t i č k i m a k t o m nisu porekli. S a m o t a k o m o ž e m o učvrstiti Jugoslaviju, n j e n u u n u t r a š n j u snagu, a p r e k o toga i n j e n u o t p o r n o s t i prestiž u m e đ u n a r o d n o m životu. Ako se do o v a k v o g s h v a t a n j a i rezultata, posle 20 g o d i n a našeg z a j e d n i č k o g života ne d o đ e . m o r a l n u o d g o v o r n o s t p r e d n a r o d o m i i s t o r i j o m n o s i ć e oni koji svojim u s k i m i jedn o s t r a n i m s h v a t a n j e m o n e m o g u ć e o v o veliko d e l o k o n s o l i d a c i j e i u n u t r a š n j e g m i r a . . . Kraljevska vlada s m a t r a da se nova o r i e n t a c i j a n a š e u n u t r a š n j e politike ne m o ž e zamisliti bez novih političkih z a k o n a koji bi o m o g u ć i l i n o r m a l i z o v a n j e n a š e g p o l i t i č k o g živo2 ta«. '

U o d n o s u na vladinu deklaraciju Maček je izjavio da u njoj ima izvesnih e l e m e n a t a po kojima se razlikuje od deklaracija p r e t h o d n i h vlada. Međutim, u izjavi u r e d n i k u »Hrvatskog dnevnika« on je rekao: • Nema ničega n o v o g a u o v o j deklaraciji što nije bilo r e č e n o Ona p o m i n j e , istina, hrvatski p r o b l e m , ali nejeaže na koji naćin bi š t o je najvažnije, u o v o j d e k l a r a c i j i n e m a o n i h b a n a l n i h fraza o dinstvu. Bilo bi zaista p o g r e š n o s m a t r a t i ovo k a o korak u n a p r e d , o v o j e d a n polu-obrt n a d o b r u s i r a n u . « 2 '

u izjavama r a n i j i h vlada. se on i m a o rešiti. Ali o n o nacionalnom i driavnom jeali ja ipak nalazim da je

Posle toga u i n o s t r a n o j i d o m a ć o j š t a m p i učestali su glasovi da se Maćek o d r e k a o revizije Ustava i da je s p r e m a n na s p o r a z u m i bez toga. Iako Maćek u tom m o m e n t u stvarno nije p o m i š l j a o na reviziju Ustava, »Hrvatski dnevnik« je u p o r n o d e m a n t o v a o te glasine, ali su se u »Hrvatskom dnevniku« nalazili i napisi u kojima se govorilo o s p r e m n o s t i vodstva HSS da se prihvati i d r u k č i j a p r o c e d u r a za s p o r a z u m . Osvrćući se na pisanje b e o g r a d s k o g lista »Vreme« d a j e Maćek o d u s t a o od zahteva za u k i d a n j e Ustava kao p r e t h o d n i m uslovom za s p o r a z u m , »Hrvatski dnevnik« je pisao: »Poznato je m e đ u t i m , da p r e d s j e d n i k dr Maček nije u t o m e smislu u o p č e d a v a o nikakvih izjava, te da je stoga n e u m j e s n o govoriti o o d u s t a j a n j u od bilo čega .. .« 2S

I opozicija u Srbiji i opozicija u Hrvatskoj s m a t r a l a je d a j e Deklaracija u m n o g o č e m u n e p o t p u n a - nije ništa rekla o suštini hrvatskog p i t a n j a i nije ništa r e č e n o na koji način misli vlada da priđe izvršenju svoga zadatka, tj. koje se p r e t h o d n e m e r e p r e d v i đ a j u koje je vlada nagovestila i u k o m v r e m e n u će se one preduzeti. U debati o b u d ž e t u Ministarstva u n u t r a š n j i h poslova Cvetković je 10. m a r t a još j e d n o m p o t v r d i o gledište izneseno u Deklaraciji o važnosti i hitnosti rešavanja hrvatskog pitanja, k a o i odlučnost vlade da t o m poslu stvarno priđe. Cvetković je izjavio da vlada ovom pitanju p o k l a n j a »svoju naročitu pažnju« i s m a t r a da je to »jedan od izvanredno važnih p r o b l e m a i njegovom rešavanju ima se pristupiti u p u n o j ozbiljnosti i p u n o j iskrenosti«. Vlada je time j o š j e d n o m potvrdila svoju »specijalnu misiju«. 3 0 Osvrćući se na ovu Cvetkovićevu izjavu, »Hrvatski dnevnik« od 12. m a r t a zaključio je: »Nakon j u č e r a š n j e g govora Dragiše Cvetkovića stav hrvatskog n a r o d n o g vodstva ostaje isti koji je bio i n a k o n vladine Deklaracije od 16. februara, j e r se predsjednik dr Maček ravna s a m o p r e m a d j e l i m a i p r e m a garancijama koje za d j e l i m a stoje. A u tom p r o m j e n e nema«. Maćek je s m a t r a o da vlada n e m a p o t r e b n o g autoriteta, ni m o r a l n o g ni stvarnog, pa nije u stanju da ulazi u t a k e o d g o v o r a n p o s a o k a o što je zaključenje s p o r a z u m a HSS, da n e m a p o t r e b n u snagu ni u n a r o d u , ni p r e m a kruni. Za Maćeka je bilo p r v e n s t v e n o pitanje koliko će se u tom pitanju angažovati kruna. Za njegov stav bilo je pres u d n o da li će knez Pavle celu stvar p r e n e t i na vladu i njoj prepustiti odgovornost ili će sve držati u svojim r u k a m a , pri č e m u bi vlada bila s a m o paravan iza koga bi se pravili a r a n ž m a n i između Mačeka i krune. U prvom slučaju, Maček nije i m a o m n o g o šta da o č e k u j e od vlade, pa nije želeo da s takvom vlad o m ulazi u pregovore, a u d r u g o m slučaju bio je s p r e m a n da p r e g o v a r a s knezom Pavlom. »Hrvatski dnevnik« je naglašavao p o t r e b u da se što hitnije pristupi stvarnim k o r a c i m a za postizanje s p o r a z u m a i da se »prihvati svaka p r o c e d u r a koja se pokaže n a j p o g o d n i j o m za postizanje o n o g što se želi, j e r je sigurno da se d a n a s više ne smije izgubiti ni j e d a n čas«. 3 ' Rezervisanost vodstva HSS p r e m a Cvetkovićevoj vladi nastala je zbog toga što nije znala prave n a m e r e kneza Pavla. Posle p r e k i d a k o n t a k t a između kneza i Maćeka u j a n u a r u , kontakti su obnovljeni polovinom m a r t a p r e k o Subašića. Naime, p o č e t k o m m a r t a n e m a č k i konzul u Zagrebu Frojnd (Freundt Alfred) je izveštavao da je Maček »nedavno« p r e k o Subašića u p u t i o knezu Pavlu m e m o r a n d u m , izrađen od pravnih stručnjaka, u kojem je r a z m o t r e n a m o g u ć n o s t da se s p o r a z u m postigne na o s n o v u čl. 116 Ustava, koji bi t a k o form a l n o ostao i dalje u p o t p u n o s t i na snazi. »Po izjavi moga pouzdanika, jednog od najbližih suradnika L' Mačeka. zapisao je dalje Frojnd, knez Pavle je d a o ovaj m e m o r a n d u m na pVoučavanje pravnim stručnjacima koji su ga pozitivno

ocenili«. 3 2 Izgleda da je Snbašić ponovo bio kod kneza Pavla 16. marta i doneo mu četvrti Mačekov predlog o teritorijalnom razgraničenju, po kojemu su bili povećani Maćekov i zahtevi. Tome se usprotivio knez Pavle pa je došlo do prekida pregovora. Naime, knez Pavle se žalio J. Jovanoviću na teškoće u svojim pregovorima s Mačekom: »Mnogo traži. Četiri godine razgovaram s njim, ali ja ne mogu na federativnoj bazi. Staje federativna baza«. Kad mu je Jovanović p r e p o r u č i o da pregovore s Mačekom prepusti Udruženoj opoziciji, knez Pavle je odgovorio: «Ja ću. ali teško .. . Maček je težak pregovarač . . . ne vidi daleko, neće da razume državne interese . . . on gleda uske lokalne .. .« Na Jovanovićevu p r i m e d b u : »Ne on je vod nezadovoljnog n a r o d a hrvatskog . . . kao Gandi«. Knez Pav le je dodao: »Narod bi popustio, ali on tvrda Slovenaćka glava neće . . . sitan, mali, lokalan . . . mozak«. 3 3 Posle poslednjeg kontakta s Mačekom p r e k o Subašića, knez Pavle je odlučio da se pov uče iz prvog plana u kome se do tada nalazio zato što se nije slagao s Mačekovim zahlevima, te je radije p r e n e o pregovore na predsednika v lade Cv etkov ića koji je, posle završetka budžetske debate, mogao da se preorijentiše na osnovni zadatak pregovora, kako je to knez Pavle bio zamislio od samog početka. Kad je Maćek obavešten o predstojećem dolasku Cvetkovića u Zagreb, Maček je na ovu poruku uputio Subašiću da prenese knezu Pavlu da ne može pregovarati s Cvetkovićem ako dolazi kao predstavnik Srba, već samo ako dolazi kao m a n d a t o r krune. Pošto je knez Pavle dolazio kao m a n d a t o r krune, Cvetkoviću je bio otvoren put u Zagreb. 3 4 Prvi susret Cvetkovića i Maćeka 2. aprila imao je s a m o kurtoazni karakter. U toku sledeča dva dana, 3. i 4. aprila politički razgovori tekli su povoljno - razmatrana su sva pitanja koja se odnose na položaj Hrvala u državi i nastojalo se da se udovolji svim njihovim opravdanim težnjama, kako bi se uspostavilo p u n o poverenje Srba, Hrvata i Slovenaca u svim manifestacijama njihovog zajedničkog života. Posle razgovora Cvetković je rekao: »Zasad ide vrlo dobro!« »Hrvatski dnevnik« od 6. aprila pisao je da se »očekuje da će nastavak pregovora značiti d o n o š e n j e odluka bez zavlačenja«. a »Politički vjesnik« br. II. mart-april, 10. april 1939. s m a t r a o je da se ne treba zanositi pretjeranim optimizmom, ali »ipak treba konstatirali da je to prvi razgovor vode hrvatskog naroda s predsjednikom beogradske vlade, koji je dobio ozbiljan karakter«. Samo tri dana posle Maćekovih razgovora s Cvetkovićem, tj. 7. aprila italijanske trupe ušle su u Albaniju, što je jugoslovenska vlada primila kao svršen čin, svakako i zato što nije rešeno hrvatsko pitanje, iako je knez Pavle bio svestan da je time pogoršan spoljnopolitički položaj Jugoslavije, pa je računao da na osnovu toga može iznuditi koncesije od Maćeka. Zato je p r e k o Košutića. koji je došao u Beograd avionom koji mu je poslao u Karlovac, poručio Maćeku da zbog o p a s n e m e đ u n a r o d n e situacije o d m a h pošalje svoje predstavnike u vladu. No, i Maćek je u tome v ideo mogućnost da iznudi koncesije od kneza Pavla. Tri dana posle ove kneževe p o r u k e «Politički vjesnik« je, između ostalog, pisao: S u d b o n o s n i d o g a đ a j i u Evropi i n e p r e s t a n a r a t n a o p a s n o s t stvorili su veliko uzbuđenu: ne s a m u u političkim krugovima, n e g o i u svim n a r o d i m a E v r o p e Naročito je veliko uzbuđenje nastalo u onim zemljama kore nisu iznutra sređene i u kojima narodi nisu zadovoljni l Jugoslaviji u z b u đ e n j e dostiže veliki s t e p e n Ali u m j e s t o da krugovi v l a s i r o d r ž a e a u B e o g r a d u i/ loga p o v u k u p i a v i l a n zaključak i u b r z a n i m t e m p o m riješe h r v a t s k o pitanje na zadovoljstvo Hrvala, a bez obzira na l o r m a l n o s t i i sitne s u k o b e političkih f a k t o r a i s t r a n a k a , oni nisu čini se iz teške s u d b i n e Ceho-Slovaćke ništa naučili« 5 5

Rezultat koji se m o g a o nazreli iz k o m i n i k e a od 4. aprila o razgovorima između Maćeka i Cvetkovića izazvao je nezadovoljstvo Udružene opozicije (UO) zato što se pokazalo da Maćek n e o d s t u p n o zahteva da se n a j p r e utvrdi teritorijalni obim Hrvatske i njene kompetencije, a Udružena opozicija je upravo željela da se ta pitanja odlože za n a k n a d n o s p o r a z u m e v a n j e . S. Jovanović je istakao da način k a k o je Maćek postavio hrvatsko pitanje u razgovorima sa knezom Pavlom znači u isto v r e m e i postavljanje srpskog pitanja. »Sprećiti dr Maćeka a k o se može da ne ide tim p u t e m , ali ne sprećiti ništa što bi moglo da zaoštri o d n o s e između Srba i Hrvata«. S d r u g e strane. Maćek je tražio prekid p r e g o v o r a da bi od opozicije tražio o b j a š n j e n j e o o n o m e što se načelno dogovorio s Cvetkovićem, tj. o teritoriji i k o m p e t e n c i j a m a , pa je poslao Košutića u Beograd, a i vodstvo Udružene opozicije tražilo je da o d m a h d o đ e delegat HSS. Tako su održane tri k o n f e r e n c i j e Košutića s p r e d s t a v n i c i m a UO i JNS. Košutić im je p o d n i o i n f o r m a c i j u da su razgovori imali informativni karakter. da se raspravljalo o svemu, pa i o teritorijalnim p i t a n j i m a i o kompetencijama, d a j e Cvetković izjavio kako ne govori u ime JRZ već kao predsednik vlade i m a n d a t o r k r u n e i da Maćek želi da s p o r a z u m postigne s Udruženom opozicijom, tako da bi se n a j p r e postigla saglasnost o teritorijalnim gran i c a m a i k o m p e t e n c i j a m a , o n d a bi knezu Pavlu m o g a o da p o d n e s e predlog: Ja sam se s p o r a z u m e o s UO i s p r e m a n sam da sa n j o m u đ e m u vladu i sprovedeni rešenje. Zatim je Košutić izjavio da Maćek ne može ulaziti u vladu koja ne bi imala već gotovo r e š e n j e hrvatskog pitanja, j e r neće da vlada radi vlad a n j a već m o r a n a r o d u da da o n o što je o b e ć a o - »vladu ali koja ima da izvede r e š e n j e - inače ne«. 3 6 Ali, knez Pavle nije želeo da s k l a p a n j e s p o r a z u m a i njegovo izvođenje poveri s t r a n k a m a Udružene opozicije iz više razloga. Prvo, zato što bi bilo n e p o v o l j n o p r i m l j e n o u Berlinu i Rimu, jer bi Udružena opozicija mogla izmeniti d o t a d a š n j u spoljnopolitićku orijentaciju Jugoslavije na njihovu štetu; drugo, zato što je i sam knez Pavle bio protiv ma kakve demokratizacije političkog života, pored ostalog, i zato što su N e m a ć k a i Italija p o t p o m a g a l e autoritativni režim u Jugoslaviji - on je u j e d n o m razgovoru sa J. Jovanovićem rekao: »Slobode, slobode . . . , ali neće to N e m a ć k a i Italija, one bi da njih d a m protestovale o d m a h . « 3 7 A knez Pavle je bio k r a j n j e rezervisan p r e m a U d r u ž e n o j opoziciji u velikoj meri u p r a v o zato što su p a r o l e N a r o d n o g f r o n t a p r i h v a t a n e u m a s a m a , pa je s t r a h o v a o da bi dolazak Udružene opozicije na vlast m o g a o dovesti do jačeg širenja levičarskih tendencija, naročito s obzii om na r a s p o l o ž e n j e i težnje omladine. Treći razlog što je knez Pavle bio protiv p r e g o v o r a Udružene opozicije i HSS sastojao se u t o m e što je s m a t r a o da s p o r a z u m t r e b a što pre zaključiti i da se m o r a pristati na p r o c e d u r u koju je Maček tražio, tj, s p o r a z u m o teritoriji i k o m p e t e n c i j a m a Hrvatske, pa se u celoj stvari u p u n o j meri angažovao i sve p r e u z e o u svoje ruke, j e r je s m a t r a o ne s a m o da Udružena opozicija može biti p r e p r e k a za o s t v a r e n j e ovog plana, nego i da nije u stanju zbog svoje heterogenosti, razjedinjenosti i neodlučnosti da zadovolji o b a zahteva - brzinu u izvođenju s p o r a z u m a i s p o r a z u m pod uslovima koje Maček postavlja. Iako je Maček više želeo da u pregovore b u d e u k l j u č e n a Udružena opozicija nego da ih vodi s a m o JRZ, on se nije hteo suviše angažovati i vezati za Udruženu opoziciju da ne bi d o v e o u pitanje svoje odnose s d r u g i m p a r t n e r o m za pregovore - Cvetkovićem i knezom Pavlom, jer je i m a o u vidu stav kneza Pavla p r e m a UO i d r ž a n j e samog vodstva njenih stranaka p r e m a HSS. 3 8

Pošto je knez Pavle d a o garancije da će se ozbiljno pristupiti k o n k r e t n i m r a s p r a v a m a , a Maček učinio koncesiju da ne insistira na o b a v e z n o učešće Udružene opozicije u pregovorima, bio je p r i p r e m l j e n drugi Cvetkovićev put u Zagreb, gde je stigao 15. aprila. U prvim razgovorima p o s t i g n u t a je načelna saglasnost; Cvetković je p o n u d i o spajanje Savske i P r i m o r s k e banov ine i grada Dubrovnika s o k o l i n o m , s tim da se izve s ne k o r e k t u r e izvrše prilikom konačnog p r e u r e đ e n j a države. Maćek je predložio: 1) razgraničenje p r e m a isiorijskim j e d i n i c a m a u smislu rezolucije SDK od 1. avgusta 1928; 2) Hrvatska u ovim granicama: Savska banovina do Sida, srezovi Brčko, Gradačac i Derventa, zatim Savom do Une, Unom do ušća Sane, S a n o m do Jajca, Zenice, Visokog, odatle na granicu P r i m o r s k e banov ine, zatim Dubrovnik do Herceg-Novog. s tim da takvo razgraničenje dolazi u obzir u slučaju da preostali delovi Bosne i Vojvodine b u d u zasebne jedinice, a a k o ne bi bile zasebne jedinice, o n d a 3) granica između Hrvatske i Srbije išla bi od Subotice p r a v o m linijom na Ilok i Savu, zatim do Bosne, Bosnom do pod Sarajevo i odatle na granicu Primorske banovine i do Herceg-Novog. 3 9 Posle sastanka C v e t k o v i ć a s a Korošcem i S p a h o m 16. aprila u Rogaškoj Slatini, Cvetković se s u t r a d a n ponovo sastao sa Mačekom. Tom pr ilikom teškoće su nastale zbog Maćekovih zahteva kojim su tražene teritorije p r e k o Savske i P r i m o r s k e b a n o v i n e i Dubrovnika o ć e m u je o d m a h p o s t i g n u t a saglasnost. a najviše se sporilo o k o dela Bosanske krajine, tzv. »Turske Hrvatske« koju je Maćek tražio Postignuta je saglasnost da se na Hrvatsku sa pojedinih ministarstava p r e n e s u o d r e đ e n e k o m p e t e n c i j e i da se o b r a z u j e vlada koja će imati zadatak da sporazum sprovodi u život i izvrši p r i p r e m e za kon a č n o p r e u r e đ e n j e zemlje, ali se nije raspravljalo o s a m i m k o m p e t e n c i j a m a . Pošto nije postignut s p o r a z u m o teritorijama, čekalo se da Cvetković d o n e s e odgovor na Maćekove predloge. 4 0 Posle Cvetkovićevog odlaska iz Zagreba, Maček je p o n o v o o d l u č i o da pokuša da UO i JNS dobije o d o b r e n j e da s Cvetkov ićem može razgovarati i u ime ovih stranaka, pa su u tom cilju u Beograd poslati samostalni d e m o k r a t i Vild e r i Kosanovic. Oni su u ime Mećeka i SDK u celini tražili da UO i JNS prihvate Maćekov predlog o razgraničenju i da ga ovlaste za razgovore s Cvetkovićem. Međutim, svi predstavnici ovih s t r a n a k a »odbili su da udu sa Dragišom u rad o k o d e o b e zemlje, a pogotovo na naćin na koji je dr Maček izložio stvari u .diktandu' koji je Maćek p r e d a o Vilderu da UO i JNS saopšti - usmeno«. U o d g o v o r u oni su naglasili »da rešavanje hrvatskog pitanja, zadovoljavajući p o t r e b e Hrvata za svojstven r a v n o p r a v a n razvoj u zajednici, čini organski d e o opšteg p r e u r e đ e n j a našeg državnog i n a r o d n o g života; da se to pitanje može resiti s a m o kao delo pravih predstavnika n a r o d a srpskog, hrvatskog i slovenačkog u zajednici sa K r u n o m . . da se predstavnici UO i JNS ne mogu izjašnjavati o radu u k o m e ne sudeluju aktivno i na čiji tok i rezultate n e m a j u uticaja« i da ponavljaiu predlog koji su izneli M a č e k o v o m delegatu Košutiću: »da se u ovom s u d b o n o s n o m času učini apel na Kneza n a m e s n i k a da uzme inicijativu za sastanak takvog f o r u m a i za takav naćin rešavanja« 4 1 Cvetković je 22. aprila i po treći put d o š a o u Zagreb sa o d g o v o r o m na Maćekov predlog o razgraničenju, pa je istog d a n a postigao sa M a č e k o m sledeče: »1) Na osnov u p a r a g r a f a 116. Ustava o d m a h izvršiti s p a j a n j e Savske i Prim o r s k e banov ine s g r a d o m i k o t a r o m Dubrovnik u j e d n u jedinicu pod ime-

num Banovina Hrvatska. Definitivan pak opseg Banovine Hrvatske odredit ce se o d l u k o m n a r o d a p u t e m glasanja u preostalim dijelovima Bosne i Hercegovine, Dalmacije, te Srijema i Vojvodine. 2)Izvršiti o d m a h p r e n o s k o m p e t e n c i j a s Centralne vlasti na Banovinu Hrvatsku tako, da opća nadležnost ostaje zajedničkoj c e n t r a l n o j vlasti za poslove vanjske politike, n a r o d n e o b r a n e i vrhovne državne uprave; poseban po ložaj Hrvatske zagarantirat ce se ustavnom o d r e d b o m - u g o v o r o m . 3) Radi definitivnog p r e u r e đ e n j a države sastavlja se zajednička vlada, koja ima p r i p r e m i t i i provesti nov o u r e đ e n j e državne zajednice. U novostvorenim j e d i n i c a m a bit će osiguran pun reciprocitet Srba i Hrvata i p u n a ravnopravnost vjeroispovjesti na bazi p r o p o r c i o n a l n o g sudjelovanja kroz ustanove. M o m e n a t kada će se to privesti u djelo, odredit će se s p o r a z u m n o s mjerodavnim faktorima.« 4 2 U javnosti nije d a t o nikakvo s a o p š t e n j e o rezultatima razgovora, s a m o je posle sastanka Cvetkovica i Maćeka sutradan, 23. aprila, s a o p š t e n o da ce se opet sastati za dva do tri d a n a . 4 3 Pošto se Cvetković 26. aprila vratio u Zagreb s o d g o v o r o m da Namesništvo ne prihvata stilizaciju sporazuma, naročito na o d r e d b e o plebiscitu u delu Dalmacije (Boka Kotorska) i Vojvodine, Maćek je d a o koncesiju na taj naćin što je ta| d e o s p o r a z u m a formulisan ovako: »Definitivni pak opseg Banov ine Hrvatske odredit će se o d l u k o m n a r o d a p u t e m glasovanja u preostalim dijelovima Bosne i Hercegovine, te Srijema.« 4 4 Posle s a s t a n k a od 27. aprila u kominikeu za javnost r e č e n o je: »Konačni razgovori između g. Dragi se Cvetkovica. p r e d s e d n i k a M i n i s t a r s k o g veča i g. dr Vlatka Maćeka, p r e d s j e d n i k a H r v a t s k e s e l j a č k e s t r a n k e i Seljačko d e m o k r a t s k e kaolictje o rcseniu h r v a t s k o g p i t a n j a završeni su d a n a s u Z a g r e b u . Delinitivna ce se o d l u k a donijeti u n a j k r a ć e m v r e m e n u « . 4 6

Sutradan, 28. aprila. »Hrvatski dnevnik« je, odajući priznanje Cvetkoviću, istakao d a j e »prvi slučaj od kako postoji ova zajednica, da se predsjednik jedne vlade našao na istom t e r e n u s p r e d s t a v n i k o m hrvatskog n a r o d a u ovako važnoj i k r u p n o j stvari .. . Kad je d o š a o na čelo vlade izjavio je da neće taktizirati i da će se ozbiljno prihvatiti posla .. .« 45 Posle u s p e š n o završenih razgovora Maćek je očekivao poziv kod kneza Pavla, pa su i b u d u ć i ministri bili s p r e m n i za put. Prema i n f o r m a c i j a m a nemaćkog poslanstva u Beogradu, navodno, bilo je d o g o v o r e n o da u vlad u uđu 6 predstavnika SDK (4 iz HSS i 2 iz SDS) za resore: trgovine, pravde, socijalnog staranja, građevina i fizičkog vaspitanja, s tim da j e d a n ministar bez portfelja u isto v r e m e b u d e i ban Banovine Hrvatske. Maćeku je, navodno, bilo p o n u đ e n o p r e d s e d n i š t v o vlade, a Cvetković bi zadržao r e s o r u n u t r a š n j i h poslova, a k o bi Maćek prihvatio položaj p r e d s e d n i k a vlade. 4 6 Kako od Cvetkovica nisu stizale nikakve vesti. Maćek je u p u t i o Subašića u Beograd da ispila u č e m u je stvar. Subašić se zadržao tri d a n a u Beogradu, gde se sastao sa knezom Pavlom i Cvetkovićem, kada mu je Cvetković konačno izjav io da Namesni >tvo nije prihvatilo s p o r a z u m o n a k o k a k o je bio formulisan 27. aprila, ali da bi se mogla naći neka d r u g a osnova. Posle povratka u Zagreb 4. maja uveće, Subašić je, posle referisanja vodstvu HSS o svom putu u Beograd, d o b i o zadatak od Maćeka da uputi pismo Cvetkoviću da Maćek s m a t r a da je Namesništvo odbilo s p o r a z u m od 27. aprila, pa je u specijalnom izdanju »Hrvatskog dnevnika« od 5. maja to i p o t v r đ e n o . Međutim, Cvetković

je s u t r a d a n izjavio n o v i n a r i m a da se obostrani predloži, koji su izneti u toku poslednjih d a n a između njega i Maćeka, još uvek nalaze na p r o u č a v a n j u , a to znači da s p o r a z u m nije o d b a č e n , već da se i dalje proučava. Po s v e m u izgleda da je Namesništvo o d b i l o s p o r a z u m ne s a m o zato što se nije složilo sa plebiscitom kako će se odrediti obim teritorije Banovine Hrvatske, nego i zbog protivljenja svih faktora, političkih, vojnih i drugih i onih na vlasti i onih u opoziciji. Oko pitanja teritorijalnog razgraničenja i koncesija Maćeka u Bosni energično se suprotstavljao M. Spaho, kao i sve političke s t r a n k e koje su okupljale Srbe. Sem toga, vojni krugovi su se suprotstavljali f e d e r a t i v n o j organizaciji države, j e r su smatrali da to slabi o d b r a m b e n u m o ć i s p o s o b n o s t zemlje. Prema pisanju lista »Njus Hronikl« (»News Cronicle«) viši oficiri su knezu Pavlu o t v o r e n o stavili do znanja da se ne slažu sa s p o r a z u m o m u smislu Maćekovih zahteva, j e r se time slabi o d b r a m b e n a sposobnost i da u tom slučaju skidaju sa sebe o d g o v o r n o s t za o d b r a n u zemlje. 4 7 Na pitanje dr Lj. Bobana, da li je kao načelnik G e n e r a l š t a b a bio obavešten o p r e g o v o r i m a Cvetkovič-Maćek, general Simović je odgovorio da u toku p r e g o v o r a nije bio obaveštavan i da od Glavnog g e n e r a l š t a b a nije traženo mišljenje u nekoj zvanićnoj formi. »Cvetković me je o t o m e privatno pitao. Bio sam protiv toga da se č e p a Bosna. da Brčko, Mostar, Travnik i neki drugi delovi idu u sastav Banovine Hrvatske« (Izjava od 23. j u n a 1939). 48 Jedan od razloga što je Namesništvo o d b i l o s p o r a z u m od 27. aprila svakako je bio i spoljnopolitićki faktor. Naime, o k u p a c i j e Čehoslovačke i Albanije uticale su na kneza Pavla da požuri s k l a p a n j e s p o r a z u m a sa Mačekom, jer je Maček m o g a o da koristi takvu situaciju za vršenje pritiska na jugoslovensku vladu, a N e m a ć k a i Italija da ga p o m o g n u a k o bi Jugoslavija ispoljila neprijateljstvo p r e m a njima, tim pre što su i Berlin i Rim gajili n e p o v e r e n j e p r e m a Jugoslaviji posle Stojadinovićevog pada. Međutim, pošto se situacija stišala posle p o s e t e Veneciji i Berlinu Cincar Markovića koji je uverio vlade N e m a ć k e i Italije da će Jugoslavija nastaviti prijateljsku politiku p r e m a silama Osovine, nije se m o r a l o žuriti sa s k l a p a n j e m sporazuma, tim p r e što je knez Pavle prilikom p r e d s t o j e ć e g puta u Berlin i Rim želeo da ispita njihov stav p r e m a Jugoslaviji. Na osnovu rezultata svoje p o s e t e on je m o g a o da odredi svoj stav p r e m a Maćeku i koliko se može popuštati Hrvatskoj seljačkoj stranci, tj. brže i više a k o d o d e do u v e r e n j a d a je nepovoljan m e đ u n a r o d n i položaj Jugoslavije i o b r a t n o da ne p o p u š t a a k o je situacija povoljna. S d r u g e strane, Maćek je m o g a o očekivati da će osovinske sile prilikom p o s e t e kneza Pavla pokušati da traže nove koncesi je od Jugoslavije i da će a n t a g o n i z a m Nemaćke i Italije o k o Jugoslav ije biti još više p o d s t a k n u t tako da će i N e m a ć k a i Italija nastojati da j e d n a d r u g o j oslabe pozicije p r e m a Jugoslaviji, pa bi se moglo očekivati da će p o d u p i r a t i rešenje hrvatskog pitanja kao j e d n e od glavnih teškoća Jugoslavije koja je može dovesti u zavisnost od n e k e od sila Osovine. Pošto je Namesništvo odbilo s p o r a z u m od 27. aprila, posle Mačekovog izveštaja o toku p r e g o v o r a sa Cvetkovićem, Hrv atsko n a r o d n o zastupstvo je na sednici 8. m a j a d o n e l o Rezoluciju u kojoj je - kao što je već n a v e d e n o u p r e t h o d n o m odeljku - zaprećeno da će se hrvatsko pitanje postaviti kao međunarodni problem, zato što je hrvatski narod n e o p r a v d a n o i bez svoje krivice i protiv svoje volje isključen od svake m e đ u n a r o d n e s a r a d n j e i što Jugoslavija nije ni do d a n a s obezbedila r a v n o p r a v n o s t Srba, Hrvata i Slovenaca. Na kraju

je Hrvatsko n a r o d n o zastupstvo od jbrilo Maćekov rad i ovlastilo ga »da u ime njegovo p r e m a daljem d r ž a n j u s r p s k o g n a r o d a i p r e m a političkoj situaciji u Evropi donosi p o t r e b n e odluke i p r e d u z i m a sve akcije u u n u t r a š n j o j i spoljnoj politici.« 4 9 Britanski poslanik u B e o g r a d u Kambel (Campbell Sir Roland), u svom izveštaju od 8. m a j a 1939, na osnovu prispelih i n f o r m a c i j a o p r e k i d u razgovora Cvetkovic-Maček. između ostalog, kaže da je Maček, iako je p r e t h o d n o izjavio knezu Pavlu s p r e m n o s t za p r e g o v o r e na bazi postojećeg Ustava, pokušao da postavlja nove uslove koje knez nije m o g a o da prihvati, v e ć j e zatražio od Cvetkovića da učini što može; da je do tog n a v o d n o g s p o r a z u m a između Cvetkovića i Maćeka došlo pod uslovima koji nisu bili poznati javnosti i da je Maćek »nekoliko d a n a kasnije u p u t i o p i s m o - sa čijom je sadržinom upoznao š t a m p u 5. m a j a - kojim je obavestio D. Cvetkovića da, s o b z i r o m da su u m e đ u v r e m e n u primljeni novi predloži iz Beograda, m o r a da pretpostavi da je Namesništvo odbacilo s p o r a z u m koji je između njih postignut. Kampbel dalje kaže: »Ova č u d n a situacija dovela je do, k a k o izgleda, novog zastoja«, iako Cvetković s m a t r a da pregovori nisu prekinuti. Međutim, knez Pavle mu je, u razgovoru 8. maja, r e k a o d a j e ogorčen što je Maček objavio pismo upuć e n o Cvetkoviću, j e r se s t e k a o utisak da je on (knez) jedina p r e p r e k a . Do sada postignuti s p o r a z u m je s a m o j e d n a e t a p a u pregovorima. Zahtevi Maćeka da se u Bosni i Hercegovini održi plebiscit bili su neprihvatljivi, pa se na to odgovorilo p r o t i v p r e d l o g o m da se plebiscit održi u r o k u od godinu d a n a u četrnaest o d r e đ e n i h srezova, r e k a o je knez. Kampbel pretpostavlja da je »do p r e k i d a došlo bilo zato š t o je Cvetković p r e k o r a č i o svoja ovlašćenja, bilo zato što je knez bio nezadovoljan p r e g o v o r i m a u Zagrebu. Knez mu je n a p o m e n u o i to da su ga patrijarh, vojni savetnici i mnogi zvanični i privatni krugovi upozorili da bi p r e d a v a n j e Hrvatskoj velikih srezova koji nisu isključivo hrvatski izazvalo nešto nalik na revoluciju u Srbiji . . . « Zatim Kampbel naglašava da. po njegovom mišljenju, krivicu za zastoj u pregovorima, uglavnom, snosi hrvatska strana, iako gaji »znatne simpatije p r e m a Hrvatima, sa kojima se nije uvek p r a v e d n o postupalo«. »Činjenica da problemi nisu mogli da se rese tokom proteklih godina može se isto toliko objasniti rešenošću Srba da očuvaju svoj dominantni položaj u državi koliko i tvrdoglavim karakteristikama Hrvala ( p o d v u k a o V.T.). Krivica za sadašnji ćorsokak m o r a se, ipak. po m o m mišljenju, pripisati dr Maćeku, koji se pod ozbiljnim o k o l n o s t i m a t r e n u t k a p o n e o otprilike kao seljak koji p r e g o v a r a o prodaji j u t r a zemlje«. U zaključku Kampbel, uglavnom, kaže da n i č e m u ne bi vodilo a k o bi se r e š e n j e m hrvatskog p r o b l e m a stvorio srpski p r o b l e m , j e r bi se u zemlji izazvao »još obziljniji i opasniji rascep nego što d a n a s postoji« . . . »Da su Srbi ispoljili u prošlosti veće r a z u m e v a n j e p r o b l e m a i veću s p r e m n o s t da ga reše na p r a v e d n o j osnovi, on sigurno ne bi nikad d o b i o t a k o a k u t a n oblik kakav ima danas. To više nije svađa između dva o g r a n k a iste rase: to je preraslo u p o b u n u naroda, koji sebe naziva p o s e b n o m nacijom, protiv o m r a ž e n e vladavine Beograda«. Ovom izveštaju Kampbel je priložio i prevod Rezolucije koju su hrvatski poslanici usvojili 8. maja, posle o d b i j a n j a Namesništva da odobri p o m e n u t i nacrt s p o r a z u m a od 27. aprila. 5 0 Analizirajući ovaj izveštaj, analitičari Forin ofisa su uglavnom došli do zaključka, da pored kulturnih, istorijskih i e k o n o m s k i h i drugih razlika između Srba i Hrvata, kao razlog za n e u s p e h u p r e g o v o r i m a navode i sledeče:

• Hrvatski zahtev za f e d e r a t i v n i m u r e đ e n j e m ili vrlo š i r o k o m a u t o n o m i j o m zasniva se na velikom b r o j u žalbi, koje se m o g u rezimirati kao n e z a d o v o l j s t v o zbog v lasli S r b a nad srezov ima n a s t a n j e n i m H r v a t i m a . Tv rdi se d a j e u hrvatskim srezov ima. iako n o m i n a l n o postoji izvesna a u t o n o m i j a , a d m i n i s t r a c i j a u r u k a m a Srba Policija, čiji su oficiri u g l a v n o m Srbi. igra n e p o t r e b n u ulogu u opšloi administraciji. Cenzura, p o t p u n o u r u k a m a s l u ž b e n i k a koje postavlja Beograd, s p r e č a v a bilo kakav oblik političke diskusije K o m a n d n i k a d a r u vojsci sačinjavaju s k o r o isključivo Srbi Isto se t a k o tvrdi da se Hrvatska, k a o bogatija, više oporezuje d o k se na Srbiju, koja je s i r o m a š n i j a , troši više novca, a to je d o v e l o do pritužbi da h r v a t s k a i n d u s t r i j a i p o l j o p r i v r e d a t r p e e k o n o m s k u šlelu zbog povlaščivanja njihovih srpskih k o n k u r e n a t a . Sem toga. postoji s v e o p š t e n e z a d o v o l j s t v o i z b o r n i m z a k o n o d a v s t v o m . Za Maćeka se kaže »da n e m a p o t p u n u vlast nad ć e l o m naciiom, s o b z i r o m da je p r i n u đ e n da traži zlatnu s r e d i n u u politici između f r a n k o v a c a , e k s t r e m n i h s e p a r a t i s t a , s j e d n e s t r a n e , i h r v a t s k i h i n t e l e k t u a l a c a , koji su s p r e m n i da idu d a l e k o u u s t u p c i m a da bi se d o š l o do spor a z u m a s B e o g r a d o m , s d r u g e s t r a n e Predstavnici Srba m o r a j u isto t a k o da vode r a č u n a o s n a ž n i m n a c i o n a l i s t i č k i m o s e c a n | i m a vojske i p r a v o s l a v n e c i k v e « . 5 '

Cini se da su K a m p b e l o v e konstatacije i prednji zaključci analitičara Forin ofisa u osnovi bili objektivni i tačni. Tih dana je »Politički vjesnik« pisao: • d a se od sviju država u Evropi nalazi d a n a s Jugoslavija u n a j o p a s n i j e m i najizloženijem m j e s t u i položaju zbog n e r i j e š e n o g h r v a t s k o g pitanja, jer nerješeno hrvatsko pitanje moći će poslužiti kao najbolja poluga da se otvori prodor na njezinom tijelu, ( p o d v u č e n o u originalu) Mi Hrvati ne s n o s i m o za lo nikakvu o d g o v o r n o s t ni krivicu i m o ž e m o m i r n e d u š e čekali. jer će se h r v a t s k o p i t a n j e m o r a t i riješiti u s k o r o v r i j e m e uz s l o b o d a n p r i s t a n a k Beogr a d a ili protiv njegove volje Ukoliko će se o n o m o r a t i rješavati m e đ u n a r o d n o m p o m o ć i . Hrvati za to n e ć e snositi n i k a k v e krivnje. «

To je bilo u stilu politike vodstva HSS da se stalno operiše sa spoljnopolitičkom o p a s n o š ć u kao a r g u m e n t o m kojim se može pretiti vladi i kruni i iznuditi koncesije. 5 2 Posle odbijanja Namesništva da prihvati s p o r a z u m od 27. aprila i s e d n i c e Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva i njegove Rezolucije, Maček je d o n e o o d l u k u da nastavi ranije započete p r e g o v o r e sa Canom. O p r e g o v o r i m a p r e k o Karnelutija i ugov o r a od 26. m a j a o p š i r n o je izneto u p r e t h o d n o m odeljku Hrvatsko pitanje kao međunarodni problem, pa se ovde neće ponavljati. Uoči sastanka Hrvatskog n a r o d n o g predstavništva, vodstvo Udružene opozicije održalo je 7. m a j a sastanak na kojem je o d l u č e n o da Čubrilović i K r a m e r o t p u t u j u u Zagreb da Maćeku »skrenu pažnju da se na p r e d s t o j e ć e m sastanku Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva ne d o n e s u p r e o š t r e i s u d b o n o s n e o d l u k e i da prenesu zaključak UO na kojoj osnovi je s p r e m n a na s p o r a z u m sa Mačekom, naime, da razgraničenje ide otprilike u s k o m p r u g o m i na Brčko, s tim da se ispravi u pogledu Donje Neretve u korist Srba, a u pogledu kompetencija da se d o g o v o r e Srbi i Hrvati. Vodstvo UO bilo je s p r e m n o da se, i p r e obrazovanja K o n c e n t r a c i o n e vlade, na K r u n s k o m savetu d o n e s u zaključci u pogledu teritorija i k o m p e t e n c i j a , tj. da se s p r o v e d e p r o c e d u r a približno o n a k o kako je Maćek tražio. Nakon kraće diskusije, Maćek je u načelu prihvatio Cubrilovićevo i K i a m e r o v o izlaganje, s tim da bi t r e b a l o da se što p r e sastanu delegati pojedinih g r u p a koje su učestvovale na izbornoj listi opozicije i p r o n a đ u osnovu za dalji rad. S d r u g e strane, »Maćek se s m a t r a obaveznim« - kaže se u izveštaju Gavrilovića i K r a m e r a - »da se o d n o s sa opozicijom pretvori u jednu čvrsto povezanu zajednicu izvan koje niko neće. pa ni on, dr Maćek, moći da vodi ma kakve p o s e b n e akcije ili pravi n e k e aranžmane«. Ali nep o v e r e n j e između UO i SDK bilo je već toliko da je bilo jasno da od sporaz u m a neće biti ništa. Naime, neki članovi su se izjasnili protiv bilo kakvog daljeg rasrpavljanja s Mačekom. neki da Maćek m o r a p r e t h o d n o odbiti dalje

razgovore sa k r u n o m onakvi kakvu su do tada vodeni, neki su se zalagali da se ide u Zagreb na pregovore, pa je »Hrvatski dnevnik« pisao »da je držanje Udružene opozicije bilo u tolikoj mjeri indiferentno ili mlitavo, da je to mogao svako opaziti«, da se ona »pokazala p o t p u n o jedinstvenom, ali na žalost u indiferentnosti«. 5 3 Međutim, ni Maćek ni Cvetković nisu smatrali da je odbijanjem sporazuma od strane Namesništva definitivno prekinuta mogućnost da njih dvojica dovedu sporazum do kraja. Tako je Cvetković. posle povratka kneza Pavla iz Rima, p r i p r e m i o teren za nove susrete sa Mačekom, ali nije žurio, očekujući kneževu posetu Berlinu p o č e t k o m juna. L svojoj usmenoj poruci preko Čubrilovica, Cvetković je predložio Maćeku da se obrazuju četiri teritorijalne jedinice: I) Dravska banovina. 2) Savska i Primorska banovina i kotar Dubrov nik. 3) Vrbaska, Drinska i Zelska banovina, 4) Vardarska, Moravska i Dunavska banovina sa sedištem u Nišu, s tim da banovine p r e m a Ustavu iz 1931. godine i dalje ostanu na snazi, da kompetencije za sve banovine budu iste, da se uz pokrajinske vlade nalaze kraljevski namesnici (u Hrvatskoj to bi bio Maćek) i da se centralni parlament bira na celoj teritoriji. Cvetković i Maćek bili su u vezi i preko L. Markovica. a verovatno je da se Cvetković početkom juna sastao sa Šubašićem u Karlovcu i preko njega poslao p o r u k u Maćeku. Iz Cvetkovićeve izjave novinama »Dr Maćek i ja nismo se rastali, već je nastao, kao što sam vam rekao, mali zastoj u interesu opšte stvari«, može se zaključiti da se mogu očekivati nov i susreti između njega i Maćeka, a i sam Maćek je, posle završene posete kneza Pavla Berlinu, očekivao skori sastanak sa Cvetkovićem. 5 4 Kao što je u p r e t h o d n o m odeljku istaknuto, Maćek nije hteo da potpiše pripremljeni ugovor sa Canom od 26. maja, pre svega zato što su italijanski zahtevi u tom ugovoru preterani, a i zato što nije znao kako će se odvijati pregovori sa Cvetkovićem. pa je preko Karnelutija poručio Canu da treba izvesti načisto neke tačke o o d n o s i m a Italije i Hrvatske. To znači da je Maćek osigurao otvorena vrata za ponovni kontakt sa Canom. ako bi zapeli pregovori sa Cvetkovićem. Sem toga, Maćek je u toku maja mogao da ispita da li je Rim preuzeo kakve obaveze p r e m a knezu Pavlu i kakav ce stav zauzeti knez Pavle p r e m a vodstvu HSS 5 5 . U svakom slučaju, Maček nije želeo da prekida kontakt ni sa j e d n o m pregovaračkom stranom. Posle prekida pregovora i Rezolucije Hrvatskog narodnog zastupstva od 8. maja. Stojadinovićeva grupa je stupila u otvorenu akciju protiv Cvetkovićeve vlade i protiv sporazuma. Stojadinović je smatrao d a j e sporazum između \Ličeka i Cvetkovica definitivno propao,a računajući na podršku Berlina i Rima, nadao se da opet može doci na vlast i da će i knez Pavle biti p r i m o r a n da traži njegovu čvrstu ruku. Zato su Stojadinovićevi saradnici stupili u akciju za pridobijanje poslanika JRZ i u tom cilju 12. juna predali Senatu i Skupštini interpelaciju zbog n a v o d n o protivrečnih izjava Cvetkovića i Maćeka u ßogledu prekida pregovora, pa su poslanici tražili taćna obaveštenja. Konstatujući poznala fakta o sporazumu od 27. aprila u interpelaciji se zaključivalo da se »od priznanja hrvatskog n a r o d n o g individualiteta, došlo do priznavanja posebne hrvatske teritorije, kojoj se priznaje poseban položaj i vlast - protivno Ustavu, koji poznaje samo jednu i nedeljivu Kraljevinu Jugoslaviju«. Zatim se u interpelaciji postavilo nekoliko pitanja Cvetkoviću, m e d u kojima: da li je uopšte moguć sporazum posle Rezolucije Hrvatskog n a r o d n o g zastupštva od 8.

maja? da ne misli gospodin p r e d s e d n i k d a j e svako povlačenje granica hrvatske teritorije u d a n a š n j i m prilikama u stvari povlačenje m o g u ć e državne granice, sa svim teškim posledicama, da li mu je poznato da je Maćek u govoru 8. m a j a krivicu za o t k l a n j a n j e s p o r a z u m a p r e b a c i o na mesto, koje ni u kom slučaju ne bi smelo biti u v u č e n o u d n e v n u političku diskusiju (misli se na Namesništvo, o d n o s n o kneza Pavla - V.T.), a time oslobodio predsednika Kraljevske vlade svake odgovornosti?«, itd. 5 6 Oslanjajući se na p u n u p o d r š k u slovenačkog i m u s l i m a n s k o g dela JRZ, Cvetković je želeo da ide do kraja u likvidaciji Stojadinovićevih pozicija. Pošto je na sednici p r e d s e d n i š t v a i užeg klupskog o d b o r a , zbog zvanićne p r e d a j e interpelacije, zaključeno da se p l e n u m u kluba p r e p o r u č i isključivanje Stojadinovića i 19 poslanika JRZ, Cvetković je nastojao da se Stojadinović ukloni i sa položaja šefa JRZ, što je i s p r o v e d e n o 12. jula na sednici užeg i šireg Glavnog odbora JRZ. naročito zbog toga što je 20 senatora i 80 poslanika Stojadinovieevih pristalica potpisalo proglas, u kojem se isticalo da bi »svaka upotreba i p r i m e n a načela p o d v a j a n j a u u n u t r a š n j e m d r ž a v n o m životu bila za državu štetna i opasna«, d a j e Cvetković s Mačekom vodio p r e g o v o r e na način koji dovodi u pitanje postojeće temelje državnog u r e đ e n j a , da se »ne s m e rešavanjem hrvatskog pitanja otvoriti s r p s k o pitanje, j e r bi time bila poljuljana i sama osnova na kojoj ova država počiva« i d a j e »došao t r e n u t a k da se o k u p e svi oni koji su voljni da se založe za o č u v a n j e jedinstvene države«. Tako je na m e s t o Stojadinovića za p r e d s e d n i k a stranke d o š a o Cvetković, za p o t p r e s e d nika Dž. Kulenović (jer je S p a h o umro), s tim što je Korošec na t o m položaju ostao od osnivanja JRZ. 57 S d r u g e strane, samostalni d e m o k r a t i su stalno u toku p r e g o v o r a nastojali da d o đ e do s p o r a z u m a između Maćeka, UO i JNS, n a r o č i t o k a d a je došlo do p r e k i d a p r e g o v o r a između Maćeka i Cvetkovića. P o č e t k o m juna, kad se već p r i p r e m a o novi susret Cvetkovića i Maćeka, Budisavljević je izradio jedan nacrt za d r ž a v n o p r e u r e đ e n j e , kao k o m p r o m i s n o rešenje koje bi prihvatila HSS i opozicija u Srbiji. Predlogom je bilo p r e d v i đ e n o đa se o b r a z u j u tri jedinice: 1) Slovenija koja bi o b u h v a t a l a Dravsku banovinu; 2) Hrvatska u koju bi ušle Savska, P r i m o r s k a i Vrbaska banovina, s tim što u Hrvatsku ne bi ulazio Dubrovnik, kao ni jedan d e o S r e m a i d e o Vrbaske banovine, i što bi u ovom okviru bila osigurana izvesna s a m o u p r a v a za Dalmaciju i Vrbasku banovinu, da bi se sprečio »ultraplemenski k a r a k t e r vlasti u centru - Zagreba« i 3) Srbija koja bi o b u h v a t a l a preostalih pet banovina. Dok je Maćek prihvatio ovaj predlog, više radi toga da se ne koći inicijativa samostalaca, nego iz uverenja da će ova inicijativa dovesti do kakvog rezultata, dotle je vodstvo UO i JNS s m a t r a l o da se p r e d l o g o m u Hrvatsku u k l j u č u j e više teritorije nego što je to sadržano u Cvetkovićevom predlogu i da se ne može raspravljati o teritorijalnom pitanju dok se ne utvrdi »karakter države - o n o što je zajedničko, j e r je suštastveno pitanje u k o m p e t e n c i j a m a , u o s p o s o b l j a v a n j u države za život, a ne u t e r i t o r i j i . . . « Tako više nije dolazilo u obzir da bi Maćek prekidao svoje veze sa Cvetkovićem i orijentisao se i na Udruženu opoziciju. 5 8 U takvoj situaciji Cvetković i Maćek bili su u n e p r e k i d n i m k o n t a k t i m a p r e k o posrednika, pa, p o š t o su izvršene p r i p r e m e , moglo se očekivati da će doći i do d i r e k t n o g susreta, do kojeg je i došlo k r a j e m juna. Posle toga Cvetković je izjavio n o v i n a r i m a da su »sve stvari na d o b r o m putu« i da se »stvari

razvijaju odlično«. Tako je italijanski poslanik u B e o g r a d u Indeli 22. j u n a izvestio da mu je Cvetković izjavio da su u k l o n j e n e sve o s n o v n e s m e t n j e i da je s p o r a z u m na vidiku. Indeli (Indelli Mario) je dalje izvestio da se govori o p r e d s t o j e ć e m sastanku između Cvetkovića i Maćeka, da još nisu poznate osnovne linije s p o r a z u m a , ali da se ćini d a j e Maćek o d u s t a o od niza svojih početnih zahteva. 5 9 Cvetković i Maćek su se k o n a ć n o dogovorili u pogledu teritorijalnog razgraničenja, a posao oko razrade pitanja p r e n o s a k o m p e t e n c i j a prepustili su s t r u č n j a c i m a - po tri sa svake strane, koji su radili u Rogaškoj Slatini. Dok su Mačekovi predstavnici nastojali da što više osiguraju za Banovinu Hrvatsku, Cvetkovićevi predstavnici težili su da što više o s t a n e u nadležnosti centralne vlasti. Zbog ovih nesuglasica rad pravnih s t r u č n j a k a odvijao se sporo, pa se nije ni moglo očekivati da će poslovi ući u završnu fazu p r e p o v r a t k a kneza Pavla iz privatne posete L o n d o n u (od 16. jula do 4 avgusta). U međuvr e m e n u , došlo je do dva nova susreta između Cvetkovića i Maćeka, 13. i 27. jula, u Vukovoj Gorici. No, k r a j e m jula opet je došlo do zastoja. Naime pravni stručnjaci su se u toku j u n a i jula bili u svemu saglasili, ali su pregovori opet prekinuti zato što su se razišli na pitanju ž a n d a r m e r i j e koju su »Hrvati d u g o smatrali k a o prvoklasan i n s t r u m e n t srpske hegemonije«, pa su hteli d a j e izdvoje ispod zajedničke nadležnosti Ministarstva vojske i m o r n a r i c e , a srpski pregovarači na to nisu hteli da pristanu. »Mačekova reakcija je bila p r e t n j a o t c e p l j e n j e m . Ako Beograd ne može da zavede red u zemlji, N e m a ć k a može, r e k a o je on s t r a n o j štampi. On je video sličnost između h r v a t s k e i češke situacije«. 6 0 Novi zastoj u p r e g o v o r i m a zbog neslaganja o k o statusa ž a n d a r m e r i j e pokrenut je sa mrtve tačke daleko manje zbog želje za kompromisom nego zbog opasnosti rata koji se približavao i sve više pretio da ugrozi opstanak Jugoslavije. Imajući u vidu »čelični pakt« između Nemaćke i Italije od 22. maja 1939. i glasove da će Nemaćka i Sovjetski Savez zaključiti pakt o nenapadanju, primorali su pregovarače da sednu za okrugli sto i nastave pregovore. Pošto se p r e k o Krnjevića (koji se p o č e t k o m avgusta nalazio u Zenevi) uverio da je rat neizbežan, Maček je zaključio da bi i za njega i njegovu s t r a n k u bilo nezgodno a k o bi d o p r i n e o razjedinjavanju zemlje - a k o bi o s t a o u opoziciji p r e m a vladi u v r e m e kad bi n e m a ć k e a r m i j e izvršile agresiju. Zato je sa Cvetkovićem, uz p o m o ć s t r u č n j a k a n a đ e n o p r i v r e m e n o rešenje p i t a n j a žand a r m e r i j e , tj. da o s t a n e u nadležnosti Ministarstva vojske i m o r n a r i c e , s tim da kontrolu njenih s v a k o d n e v n i h delatnosti na teritoriji Banovine vrši ban Hrvatske. Prilikom susreta s Cvetkovićem u vozu u Zidanom Mostu, Maćek je izrazio želju da se zaključi p r i v r e m e n i sporazum koji se kasnije može revidirati, pa je o d l u č e n o da se z a j e d n o sa pravnim s t r u č n j a c i m a sastanu u Božjakovini k r a j Zagreba, gde su i održani sastanci od 16. do 17. avgusta. Ali, na završnoj sednici u Božjakovini p o n o v o je izbio s p o r o k o razgraničenja, koji je pretio da p o n o v o d o đ e do p r e k i d a pregovora. Naime, iako je pitanje granica bilo r e š e n o ranije, sada je Cvetković tražio da se Mostar ne priključi Banovini Hrvatskoj, No, posle oštrog protivljenja Suteja, Cvetković je o d u s t a o od svog zahteva. I n t e r e s a n t n o je da je Sutej 23. f e b r u a r a 1963. godine izjavio dr Ljubu Bobanu da je Maćek uoći zaključenja S p o r a z u m a r e k a o d o p i s n i k u lista »Njuskronkl« (»News Cronicl«) Harisonu da bi Hrvati, da sporazum nije postignut u p o s l e d n j e m času »bili p r i m o r a n i ići svojim putem« i da u slučaju rata ne bi

preostalo ništa d r u g o nego »da zauzmu držanje d i j a m e t r a l n o s u p r o t n o onome Beograda«. 6 0 " Iz Mačekovog intervjua »Njus kroniklu« od 16. avgusta 1939, N. B. Milovanović u n. d., na str. 208, kaže da je Maćek, p o r e d ostalog, izjavio: » . O s n o v n i razlog s a d a š n j e t e š k e situacije leži u t o m e što se ne m o ž e m o s p o r a z u m e t i da r a d i m o sa j e d n i m p a r l a m e n t o m i j e d n i m s e n a t o m koji su, k a o š t o je to s l u č a j sa s a d a š n j i m p a r l a m e n t o m i S e n a t o m , izabrani p u t e m nasilja i falsifikata. Na žalost, b e o g r a d s k a klika, u čijim se r u k a m a d a n a s nalazi v r h o v n a vlast u Jugoslaviji, o d b i l a je da n a m d o p u s t i i n a j m a n j e u č e s t v o v a n j e u n j e n o j d i k t a t o r s k o j vlasti. Ta klika bi p r e pristala da d o d e do r a s p a r č a v a n j a Jugoslavije i da Srbija p o s t a n e j e d n a m a l a b a l k a n s k a država, n e g o š t o bi pristala da sa n a m a podeli d i k t a t o r s k u vlast koju je u z u r p i r a l a ..«

Pošto je Cvetković o d u s t a o od zahteva da Mostar ne uđe u B a n o v i n u Hrvatsku, na s a s t a n k u s t r u č n j a k a u Banskim dvorima, S p o r a z u m je 20. avgusta d o b i o k o n a č n u f o r m u . Pošto je Maćek 22. avgusta obavešten d a j e knez Pavle bez rezervi prihvatio Sporazum, Cvetković i Maćek su 24. avgusta primljeni u audijenciju na Brdu, gde je istog d a n a trebalo da se postigne i s p o r a z u m o o b r a z o v a n j u vlade, pa je uveće tog d a n a izdato s a o p š t e n j e d a j e knez Pavle prihvatio predlog s p o r a z u m a kojeg su mu podneli Maček i Cvetković. Pošto je s u t r a d a n Cvetković sazvao s e d n i c u vlade u B e o g r a d u i na njoj p o d n e o ostavku, 26. avgusta je objavljen S p o r a z u m i o b r a z o v a n a vlada u kojoj je SDK dobila 6 m a n d a t a (HSS - 5 i 1 iz SDS). B. Cubrilović iz Z e m l j o r a d n i č k e stranke, L. Marković i B. Maksimović iz Radikalne stranke, dok su ostale p o r t f e l j e dobili predstavnici JRZ ili v a n s t r a n a ć k e ličnosti. 6 ' Ovaj S p o r a z u m glasi: • S m a t r a j u ć i d a j e Jugoslavija najbolji j e m a c nezavisnosti i n a p r e t k a S r b a . H r v a t a i Slovenaca; u cilju Sto p o u z d a n i j e g i p o t p u n i j e g o č u v a n j a j a v n i h i n t e r e s a . P r e d s e d n i k k r a l j e v s k e v lade Dragiša Cvetković i P r e d s e d n i k H r v a t s k e seljačke s t r a n k e i Seljačke d e m o k r a t s k e koalicije dr Vlatko Maćek, prilazeći r e š a v a n j u h r v a t s k o g p i t a n j a , posle dužih v e ć a n j a . složili su se u s l e d e č e m : I P o t r e b n o je o b r a z o v a t i z a j e d n i č k u vladu. Ova vlada ce po p r i s t a n k u m e r o d a v n i h faktora. a na o s n o v u č l a n a 116 Ustava, izvršiti o b r a z o v a n j e b a n o v i n e H r v a t s k e , na nju sa države p r e n e t i o d g o v a r a j u ć e nadležnosti i d o n e t i političke z a k o n e . Ona će. u saglasnosti sa merod a v n i m f a k t o r i m a , p r i p r e m i t i sve š t o j e p o t r e b n o z a p r e u r e đ e n j e d r ž a v n e z a j e d n i c e . II Savska i P r i m o r s k a b a n o v i n a , k a o i srezovi D u b r o v n i k . Sid, Ilok. B r č k o (Derventa), G r a d a ć a c , Travnik i Fojnica, spojiće se u j e d n u jedinicu koja će se zvati B a n o v i n a H r v a t s k a . Definitivni o p s e g B a n o v i n e H r v a t s k e o d r e d i ć e s e p r i l i k o m p r e u r e đ e n j a države; pri t o m e ce se voditi r a č u n a o e k o n o m s k i m , g e o g r a f s k i m i političkim o k o l n o s t i m a . Tom p r i l i k o m izdvojice se iz g o r e n a v e d e n i h srezova. koji su p r i p o j e n i Banovini Hrvatskoj. o p š t i n c i sela, koja n e m a j u h r v a t s k u većinu. III U novim j e d i n i c a m a k a o i u državi biće o b e z b e đ e n a r a v n o p r a v n o s t S r b a , H r v a t a i Slovenaca, k a o i j e d n a k o p o s t u p a n j e u p o g l e d u njihovog u č e š ć a u v r š e n j u j a v n e službe. Isto t a k o biće o b e z b e đ e n a r a v n o p r a v n o s t u s v o j e n i h i p r i z n a t i h veroispovesti. U s t a v o m će se zajemćiti j e d n a k a o s n o v n a g r a đ a n s k a i politička prava. IV P r e n e c e se u n a d l e ž n o s t B a n o v i n e H r v a t s k e poslovi p o l j o p r i v r e d e , t r g o v i n e i ind u s t r i j e , š u m a i r u d n i k a , građevina, socijalne politike, n a r o d n o g zdravlja, fizičkog vaspilanja. pravde, p r o s v e t e i u n u t r a š n j e u p r a v e : Svi ostali poslovi ostaju u nadležnosti d r ž a v n e vlasti na c e l o j d r ž a v n o j teritoriji. Isto tako o s t a j u u n a d l e ž n o s t i d r ž a v n e vlasti i poslovi koji su od o s o b i t o g z n a č a j a po o p š t e d r ž a v n e i n t e r e s e , kao Sto su s t a r a n j e o d r ž a v n o j b e z b e d n o s t i . s u z b i j a n j e a n t i d r ž a v n e i r a z o r n e p r o p a g a n d e , v r š e n j e policijske o b a v e š t a j n e službe i o s i g u r a n j e j a v n o g r e d a i mira; za d a v a n j e d r ž a v l j a n s t v a n a d l e ž n a je Banovina, osim d r ž a v l j a n s t v a izuzetnim p u t e m i oduzimanja državljanstva, r u d a r s k o z a k o n o d a v s t v o i d r ž a v n a r u d a r s k a p r e d u z e ć a . Pri d a v a n j u r u d a r s k i h koncesija koje i n t e r e s u j u n a r o d n u o d b r a n u p o s t u p i ć e B a n o v i n a s p o r a z u m n o s a v o j n o m u p r a v o m . Ako ne bi d o š l o do s p o r a z u m a , o d l u č u j e Ministarski savet.

i z g r a d n j a i o d r ž a v a n j e d r ž a v n i h s a o b r a ć a j n i h s r e d s t a v a i ostalih d r ž a v n i h o b j e k a t a ; poslovi vera; m e d u n a r o d n i pravni s a o b r a ć a j , s tim da se p r a v n a p o m o ć u v a n p a r n i ć k i m s t v a r i m a vrši d i r e k t n o p r e k o sudova; s p o l j n a trgovina, k a o i trgovina i z m e đ u b a n o v i n a i ostalih delova d r ž a v e ( j e d i n s t v o c a r i n s k o g i trgovinskog p o d r u ć j a ) ; z a k o n o d a v s t v o o m e r a m a i tegovima, o zaštiti i n d u s t r i j s k e svojine, o poslovima p r i v a t n o g o s i g u r a n j a i o s i g u r a v a j u ć i m d r u š t vima; m e n i ć n o pravo, ć e k o v n o pravo, t r g o v a ć k o p r a v o , s t e č a j n o pravo, o b l i g a c i o n o pravo, p o m o r s k o pravo, a u t o r s k o pravo; p r o p i s i v a n j e kazni za p o v r e d u p r o p i s a o p r e d m e t i m a iz n a d l e ž n o s t i države; p o s t a v l j a n j e p u t e m z a k o n a o p š t i h načela p r o s v e t n e politike, k a o i o s n o v n i h n a č e l a o lokalnim s a m o u p r a v a m a ; opšta načela radničkog prava i osiguranja, kao i opšta načela vodnog prava. U cilju o s i g u r a n j a n a r o d n e o d b r a n e o b e z b e d i c c se v o j n o j u p r a v i p o t r e b a n u t i c a j u oblasti p r o i z v o d n j e i s a o b r a ć a j a . Vlada će pristupiti i p r e n o š e n j u nadležnosti sa d r ž a v e na B a n o v i n u H r v a t s k u o d m a h posle o b r a z o v a n j a te Banovine Banovini Hrvatskoj, da bi m o g l a u s p e š n o svršavati p o s l o v e svoje nadležnosti, ima se obezbediti potrebna finansijska samostalnost. Definitivne k o m p e t e n c i j e B a n o v i n e H r v a t s k e o d r e d i ć e s e p r i l i k o m p r e u r e đ e n j a države. V Z a k o n o d a v n u vlast u s t v a r i m a iz nadležnosti B a n o v i n e H r v a t s k e vrše Kralj i S a b o r zajednički. S a b o r sastavljaju zastupnici, koje n a r o d s l o b o d n o bira o p š l i m , j e d n a k i m , n e p o s r e d n i m i tajnim g l a s a n j e m , sa p r e d s t a v n i š t v o m m a n j i n a . U p r a v n u vlast u s t v a r i m a iz. nadležnosti B a n o v i n e H r v a t s k e vrši Kralj p r e k o Bana. B a n a B a n o v i n e H r v a t s k e i m e n u j e i razrešava Kralj. Ban je o d g o v o r a n Kralju i S a b o r u . Svaki p i s m e n i čin Kraljevske vlasti u p o s l o v i m a B a n o v i n e H r v a t s k e p r e m a p o t p i s u j e Ban i snosi o d g o v o r n o s t za isti. S u d s k u vlast u Banovini H r v a t s k o j vrše sudovi. Njihove p r e s u d e i rešenia izriču se i izvršavaju u ime Kralja, na o s n o v u zakona. Državi se o b e z b e đ u j e n a d z o r nad izvršenjem Ustava i d r ž a v n i h z a k o n a od s t r a n e banovinskih vlasti. Za r e š e n j e s p o r o v a n a d l e ž n o s t i i z m e đ u d r ž a v e i B a n o v i n e i za o c e n u u s t a v n o s t i z a k o n a o s n o v a ć e se Ustavni sud. VI Opseg nadležnosti i položai B a n o v i n e H r v a t s k e biće z a g a r a n t o v a n i i n a r o č i t o m ust a v n o m o d r e d b o m , koja se n e ć e moći m e n j a t i bez p r i s t a n k a ove Banovine. VII Vlada će d o n e t i nove p r o p i s e o š t a m p i , o u d r u ž e n j i m a , z b o r o v i m a i d o g o v o r i m a , o izboru n a r o d n i h p o s l a n i k a , k a o i o d r u g i m s t v a r i m a , u k o l i k o je to p o t r e b n o za s p r o v o đ e nje sporazuma«.'*

Na osnovu ovog s p o r a z u m a kraljevski namesnici su istog d a n a (26. avgusta) u ime Kralja doneli: 1) U r e d b u o Banovini H r v a t s k o j , k o j o m je p r e d v i đ e n o : o b r a z o v a n j e B a n o v i n e Hrvatske. p r e n o š e n j e n a d l e ž n o s t i na B a n o v i n u H r v a t s k u , organizacija vlasti u Banovini Hrvatskoj, u p r a v n i sud i n a d z o r , 2) U r e d b u o političkim z a k o n i m a kojim se ukida Zakon o i z b o r u n a r o d n i h p o s l a n i k a za N a r o d n u s k u p š t i n u od 10. s e p t e m b r a 1931. g o d i n e i o v l a š ć u j e Ministarski savet da d o n e s e U r e d b u o izboru n a r o d n i h p o s l a n i k a za N a r o d n u s k u p š t i n u i da n a r e d b a m a sa z a k o n s k o m s n a g o m izmeni Zakon o š t a m p i . Z a k o n o u d r u ž e n j i m a , z b o r o v i m a i d o g o v o r i m a k a o i ostale političke zakone; 3) U r e d b u o p r e n o š e n j u p r o p i s ? U r e d b e o Banov ini H r v a t s k o j na o s t a l e b a n o v i n e koj o m je p r e d v i đ e n o da se propisi N a r e d b e o Banovini H r v a t s k o j m o g u kraljevim n a r e d b a m a proširiti i na o s t a l e b a n o v i n e , s tim što se t o m p r i l i k o m b a n o v i n e m o g u spajali i njihov teritorijalni o b i m m e n j a t i : ' 3 4) Ukaz o p r e s t a n k u m a n d a t a s e n a t o r a , s tim š t o će se izbor s e n a t o r a izvršiti po propisima Z a k o n a o izboru s e n a t o r a , i Ukaz o r a s p u š t a n j u N a r o d n e s k u p š t i n e od 11. s e p t e m b r a 1931 godine, s tim š t o ce se izbor n a r o d n i h p o s l a n i k a »za novu ć e t v o r o g o d i š n j u periodu« n a k n a d n o o d r e d i t i kraljevim u k a z o m , k a o i k a d a će biti sazvana N a r o d n a skupština.* 4

I n t e r e s a n t n o je da je bio p r i p r e m l j e n i Nacrt n a r e d b e k o j o m je bilo predviđeno da vlada s p o r a z u m a izvrši organizaciju Srpske zemlje (nov t e r m i n V.T). U prvom o d e l j k u i čl. 1 bilo je p r e d v i đ e n o »Banovine Vrbaska, Drinska, Dunavska, Zetska i V a r d a r s k a spajaju se u j e d n o pod zajedničkim i m e n o m Srpske zemlje, čije je sedište u Skoplju. Dosadanje b a n o v i n e se p r e t v a r a j u u oblasti, zadržavajući svoje nazive i svoja sedišta.« U d r u g o m o d e l j k u regulisano je » p r e n o š e n j e nadležnosti na Srpske zemlje, u t r e ć e m »organizacija vlasti Srpske zemlje«, u č e t v r t o m »oblasti i njihovo u r e đ e n j e i u p e t o m odeljku »sporovi o nadležnosti (između države i S r p s k e zemlje, kao i između Srpske zemlje i b a n o v i n a - V. T.), nadzor i saradnja. Nacrt je u p r v o m delu sadržavao, uglavnom, iste o d r e d b e koje se nalaze u Uredbi o Banovini Hrvatskoj, a u drugom su n o r m i r a n i organizacija i rad s a m o u p r a v n i h oblasti. Međutim, sasvim je sigurno da ovaj nacrt nije izrađen u d o g o v o r u i spor a z u m n o s vodstvom HSS, jer je p r e d v i đ a o r e š e n j e protiv kojeg je HSS u p r a v o o t v o r e n o istupala, pa nikad nije stupio na snagu. 6 5 Da je S p o r a z u m Cvetković-Maček zaista bio "prva e t a p a " sporazumevanja o d n o s n o n e s p o r a z u m e v a n j a i da je stajao "na staklenim n o g a m a " može se videti iz govora predsednika HSS Vlatka Maćeka kojeg je održao na sednici Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva s a m o tri d a n a posle sklapanja s p o r a z u m a , tj. 29. avgusta 1939. godine. On je t o m prilikom, između ostalog, rekao: »Sazvao s a m vas za d a n a s , da vam položim r a č u n o s v o m u r a d u , o d k a d a s m o se zadnji p u t vidjeli. Vi z n a t e svi, da s m o se posljednji put bili sastali pod d o s t a t m u r n i m o b z o r j e m . S p o r a z u m , koji je u glavnim c r t a m a bio zaključen s a m o i z m e đ u m e n e i p r e d s j e d n i k a vlade Dragiše Cvetkovića, nije bio o d o b r e n , i izgledalo je. da ć e m o mi Hrvati tražiti d r u g e p u t e v e . Sto nam. p r i z n a j e m , ne bi bilo lako. Kasnije su se prilike ipak p r o m i j e n i l e u toliko, da je s a s t a v l j e n a p o s e b n a a n k e t a stručnjaka, koji su nastojali to d j e l o s p o r a z u m a staviti u f o r m u l u , koja će biti prihvatljiva i za n a s i za Srbe. Držao sam, d a j e p a m e t n o i cilju s h o d n o , d a n a č i n i m o z a s a d a b a r e m j e d a n d j e l o m i č a n s p o r a z u m , tj. o n o u č e m u s m o se složili, da to p r o v e d e m o o d m a h , a u č e m u se složili nismo, da to o s t a v i m o za kasnije. Kod s p o r a z u m e v a n j a i u o p ć e kod o d r e đ i v a n j a p o l o ž a j a h r v a t s k o g n a r o d a u d r ž a v n o j zajednici Jugoslaviji od važnosti su dvije stvari: prva je stvar hrvatski n a r o d n i teritorij. Svaki n a r o d m o r a k a o b i t n u o z n a k u svoga bivstva imati svoj n a r o d n i teritorij. Zato je bila m e n i p r v a m i s a o , da o s i g u r a m hrvatski n a r o d n i teritorij, koji ima da i nosi o n o ime. š t o mu p r i p a d a , a to je ime H r v a t s k a . Mi se n i s m o mogli niti u teritoriju složiti i zato s m o u s p o r a z u m u uzeli Savsku i Prim o r s k u b a n o v i n u , te priključili k t o m e teritoriju grad i k o t a r D u b r o v n i k , h r v a t s k e k o t a r e iz Bosne: Travnik, Fojnicu, Brčko, G r a d a ć a c , D e r v e n t u , a iz Slavonije Ilok i Sid. Tim nije p i t a n j e h r v a t s k o g t e r i t o r i j a r i j e š e n o definitivno, j e r s m o stavili u s p o r a z u m naročitu klauzulu, da će se definitivni o b s e g B a n o v i n e H r v a t s k e ustanoviti, kad se b u d e preu r e đ i v a l a čitava d r ž a v n a z a j e d n i c a . A to je posve n a r a v n o . J e r p o s v e d r u k č i j e će izgledati dotični t e r i t o r i j B a n o v i n e Hrvatske, b u d e li u n o v o p r e u r e đ e n o j d r ž a v n o j zajednici r e c i m o i aut o n o m n a Vojvodina ili ne b u d e , d r u k č i j e b u d e ii i a u t o n o m n a B o s n a ili ne b u d e , i t. d . . . . I mi s m o to p i t a n j e ostavili o t v o r e n o . Drugo š t o je važno jest, da n a r o d m o r a imati na s v o m e p o d r u č j u vlast u svojoj ruci. 1 što se tiče te vlasti, to m o g u reći, da s m o mi Hrvati g o t o v o p o t p u n o g o s p o d a r i u svojoj domovini, koja se zove H r v a t s k a . U k o m p e t e n c i j u b a n o v i n e H r v a t s k e p r e n o s i t će se s a d a brzim t e m p o m , a za to t r e b a da se p o b r i n u Hrvati, koji su u z a j e d n i č k o m m i n i s t a r s t v u , - svi poslovi osim poslova vanjskih, vojske, željeznice i pošta, te n e k i h d r u g i h m a n j i h sitnica. I ta k o m p e t e n c i j a nije još definitivna, i ta k o m p e t e n c i j a će se p r i g o d o m p r e u r e đ e n j a p o t p u n o urediti. N a r o č i t o nije d e f i n i t i v n a k o m p e t e n c i j a u p o g l e d u financija, j e r ta za s a d a j o š nije o d r e đ e n a t o č n o . H r v a t s k a financijalna s a m o s t a l n o s t ima se z a g a r a n t i r a t i i bit će za86 garantirana

U ovom govoru jasno se naziru neke ideje koje su iznete u već s p o m e n u toj Strogo poverljivoj okružnici (Prilog 2), kao naglašavanje ime države »Hr-

vatska«, državna zajednica, traženje novih prava, nezadovoljstvo postignutim itd. Osvrćući se na polugodišnjicu S p o r a z u m a , »Hrvatski dnevnik« je pisao da je još sve u razvoju, p r e v i r a n j u i sukobljavanju raznih tendencija, pa nastavlja; »Kad H r v a t s k a d o b i j e svoj p r i r o d n i opseg, k a d a se k o n a č n o i p r a v e d n o riješi p i t a n j e njezinih f u n k c i j a i k a d a u njezin život zahvati Sabor, tek će se t a d a u p u n o j p u n o j m j e r i osjetiti plodovi d o s a d a š n j e b o r b e h r v a t s k o g n a r o d a i s a d a š n j i h n a p o r a p r e d s j e d n i k a dr Maćeka. d a p o s t i g n e m o o n o , š t o još n e m a m o « 8 7

Već p o v o d o m godišnjice »Hrvatski dnevnik« napisao je: »Ali taj S p o r a z u m p r e d s t a v l j a s a m o p o č e t a k u r e đ i v a n j a o d n o s a između naših d v a j u nar o d a . On je . . . tek prva k a r i k a u lancu historijskog razvoja tih o d n o š a j a n a k o n 1 p r o s i n c a 1918. k a d a je sve bilo p o s t a v l j e n o na g l a v u « "

Isti dnevnik je, p o v o d o m dvogodišnjice f o r m i r a n j a Cvetkovićeve vlade, napisao: »Taj je s p o r a z u m p r o g l a š e n k a o d j e l o d r ž a v n e nužde, i t r e b a ga t a k o p r o t u m a č i t i . Njime još nije r i j e š e n o h r v a t s k o p i t a n j e . O s t a o je j o š čitav niz p r o b l e m a koje t r e b a riješiti. Zato je taj s p o r a z u m u H r v a t s k o j i p r i m l j e n k a o uvod u r j e š e n j e h r v a t s k o g pitanja. Osim toga, taj s p o r a z u m j o š nije u cijelosti p r a v e d a n , j e r H r v a t s k a ni d a n a s n e m a svojega S a b o r a , pa p r e m a l o m e ne može ni svoju u n u t r a š n j u organizaciju p r o v e s t i o n a k o k a k o bi je p r o v e l a kad bi laj saziv bio sazvan .. 8 9

Dakle, opet na liniji Strogo poverljive okružnice izdate posle zaključenja Sporazuma. Da nije došlo do p o b o l j š a n j a o d n o s a ni posle više od j e d n e godine posle zaključenja S p o r a z u m a vidi se iz izveštaja n e m a č k o g a m b a s a d o r a u Italiji Ulriha fon Hasela (Hassell Ulrich von) od 16. n o v e m b r a 1940. godine. Boraveći službeno u B e o g r a d u i Zagrebu »radi ispitivanja uslova za n e m a č k o - j u g o s l o vensku p r i v r e d n u saradnju« d o b i o je, p o r e d ostalog, i utiske o u n u t r a š n j e p o litičkom položaju Jugoslavije, koje je dosta objektivno i istinito izneo u pomen u t o m izveštaju. On, uglavnom, k o n s t a t u j e da je Cvetkovićeva vlada slaba i n e h o m o g e n a , da u njoj »Srbi i slovenački sveštenik Korošec i p o t p r e d s e d n i k Maček idu svojim sopstvenim putem«, da su »srpski i hrvatski ministri potpuno uzdržljivi jedni p r e m a drugima«, d a j e uticaj čisto srpski n a s t r o j e n e generalske klike veći nego ikad ranije«, d a j e najgora »duboka provalija koja deli Srbe i Hrvate«, da »vrlo često u Hrvatskoj ne haju za n a r e đ e n j a iz Beograda i da se Hrvati razvijaju k a o država u državi«. Hasel dalje kaže da je knez Pavle uvideo da je kruta nepopustljivost kralja Aleksandra i kasnije Stojadinovića p r e m a Hrvatima bila opasna, pa im je d a o a u t o n o m i j u i ima p o v e r e n j a u njihovo s a d a š n j e vodstvo da je v e r n o Jugoslaviji, tako da radije radi sa njima nego sa Srbima. »To p r i z n a j u i Maček i njegovi ljudi i prilično su zadovoljni C v e t k o v i ć e m ( p o š t o ga s m a t r a j u slabičem), ali istinski čvrsta i iskrena veza za jugoslovensku driavu ne postoji (podv u k a o V. T . ) . . . Već s u m n j a u r a s n u istovetnost i u osnovi različite k u l t u r e i č i n j e n i c a da istorijski nisu n i k a d a p r i p a d a l i j e d n i d r u g i m a , p o j a č a n a p r e p o t e n c i j o m i g r e š k a m a Srba. nag o n e o b a dela države uvek p o n o v o u m e đ u s o b n u s u p r o t n o s t . Na h r v a t s k o j s t r a n i t a k o đ e nisu zadovoljni s g r a n i c a m a i z m e đ u S r b a i Hrvata. Maćek k a o d a n a š n j i vođa H r v a t a saglasio se sa z a j e d n i č k o m d r ž a v o m , ali bez topline i čvrstine. On je, t a k o đ e , zbog ulaska u vladu izg u b i o na t e r e n u u o d n o s u na separatiste.«

Dalje Hasel kaže da su Srbi, Hrvati i Slovenci, zbog s t r a h o v a n j a od italijanskih pretenzija, jedinstveni u želji da N e m a ć k a zaštiti Jugoslaviju od italij a n s k o g n a p a d a i da bi »Hrvati u svakom slučaju gotovo j e d n o g l a s n o pretpostavili priključenje Nemačkoj, npr. kao Slovačka, svakom povezivanju s Itali-

j o m i da nije mali b r o j onih koji bi ovakvo r e š e n j e više voleli nego nastavljanje veza s B e o g r a d o m « 7 0 . Kao što se vidi, ovaj S p o r a z u m je postignut s a m o pet d a n a p r e izbijanja d r u g o g svetskog rata 1. s e p t e m b r a 1939. i tri d a n a posle potpisivanja Pakta o n e n a p a d a n j u između N e m a ć k e i Sovjetskog Saveza. O p r e n o š e n j u kompetencija i s p r o v o đ e n j u S p o r a z u m a neće se izlagati, već će se u s l e d e ć e m odeljku izneti n e k e o c e n e i njegovi rezultati.

NAPOMENE 1 Beleške o razgovoru kralja Aleksandra sa Cvidom Malagola Kapi. m e n t a u arhivi Univerziteta K o l u m b i j a u N j u j o r k u - UK). 2

H o p t n e r , n. d.. str. 41.

3

H o p t n e r . n. d., str. 186-187.

4 Dr Lujo S a l e r - d r u R a d e n k u S t a n k o v i ć u . 21. o k t o b r a 1934 186-187.

I3. a p r i l a 1932 (doku-

(UK); H o p t n e r , n. d.. str.

5

Milan M. Stojadinović. \ ' i rat ni pakt. Rijeka 1970. str. 466.

8

Isto. str. 466—170.

7

Cvetkovič-Hoptneru.

8

Cvetković-knezu Pavlu. 7. avgusta 1937. (UK): H o p t n e r . n. d. str. 188.

9

Cvetković-knezu Pavlu. 30. j a n u a r a i 7. avgusta 1938. (UK); H o p t n e r . n. d., str. 189.

10

H o p t n e r , n. d., str.

188.

Ar 1941. ZD. I, d o k . 9. str. 33: AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 1 1 7 - 1 1 8 .

" AR 1941. ZD. I. d o k . 24, str. 66 AVII. film NAV-N-T-77, reg. br. 1291/1426-27. 12 Ljubo B o b a n . Oko Mačekovth pregovora s grofom Canom, Istorija XX veka. Z b o r n i k rad o v a VI, B e o g r a d . 1964. str. 304-305.

ta Lj. B o b a n , n. d., str. 315. 14

Lj. B o b a n , n. d., str. 318; - H r v a t s k i d n e v n i k , br. 930, 5. XII 1938.

16

Rezultati s k u p š t i n s k i h izbora ( d e c e m b r a 1938 - V. T.) pokazali su, bez o b z i r a na skandalozni Izborni z a k o n i na fizićki i m o r a l n i t e r o r vlade, d u b o k o n e z a d o v o l j s t v o n a r o d n i h m a s a sa p r o t u n a c i o n a l n o m i r e a k c i o n a r n o m p o l i t i k o m vlade S t o j a d i n o v i ć a « (Iz Rezolucije CK KPJ od d e c e m b r a 1938) - Arhiv za r a d n i č k i p o k r e t - ARP, reg. br. 7631/III, 4-1. 1938: AR 1941. ZD. I. d o k . 29. s t r 127 ,e

H o p t n e r . n. d, str. 189.

17

H o p t n e r . n d, str. 190.

18

Sporazum Cvetković - Maček, feljton NIN br. 1075, 15. avgust 1971, str. 60.

19

Isto, str. 60: Milan Stojadinović, Ali rat ni pakt. Rijeka, 1970, str. 511.

20

F e r d o Culinović. Jugoslavija između dva rata. II

21

H o p t n e r . n. d., str. 190; Cvetković - knezu Pavlu 2. f e b r u a r a 1939. (UK).

str

142-143.

22

AR 1941, ZD. I d o k . 30. str. 135: AVII, film NAV-N-T-77. reg. br. 1291/406-408.

23

O t o m e govori i S t o j a d i n o v i ć u n a v e d e n o j knjizi na str 511, nazivajući s a s t a n a k hrvatskih z a s t u p n i k a istorijskim h r v a t s k i m S a b o r o m u Z a g r e b u O Rezoluciji se u istom smislu izjašnjavju H o p t n e r na str. 194 i 195 svog dela. zatim Auswärtiges Ami, dok. 13. kao i Foreign Relations of the Untied Stales 1934-1941. Washington. Governement Printing Office (FRUS). 11939). d o k 82. 24

H o p t n e r , n. d., str. 198; Maćek - H o p t n e r u .

28

DGFP, D, V. d o k . 310. 311 i 385; Lj. B o b a n , n. d. str. 327.

2

' Lj. B o b a n . n. d., str. 333.

27

S t e n o g r a f s k e beležke N a r o d n e s k u p š t i n e . 1939. I. 76; dr Lj. B o b a n , Sporazum Cvetkovič-Maiek, B e o g r a d . 1965, str. 121. 28 Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 123; D. Cvetković, Srpsko-hnatsko pitanje i putevi sporazuma, str 20; »Hrvatski d n e v n i k « br. 105 od 18. f e b r u a r a 1939. 25

Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 125; »Hrvatski dnevnik« br. 106. od 19 f e b r u a r a 1939.

30 Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 127-128. 3

' Isto, str. 129-131.

32

Politisches Archiv des Ausvärtigen Amtes, Pol. IV. 61 Bd. 2, 3. III 1939; dr Lj. B o b a n . n. d.,

str. 139. 33

Zbirka J. Jo\
34

Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 140.

35

-Politički vjesnik« br. 11. m a r t - a p r i l 1939, 10 april 1939. Dr lj B o b a n . n. d., str. 146-147.

38

Dr Lj. B o b a n . n. d., str. 148-150.

37

Zbirka J. Jovanović, b e l e š k a od 16. m a r t a 1939.

38

Dr Lj. B o b a n . n. d., str. 153-154.

39

H i n k o Krizman. Dnevnik. 16. I 1939; dr Lj. B o b a n . n d., s t r 159.

40 4

D r Lj. B o b a n , n. d., str. 159-160.

' Isto. str. 161-162; H i n k o Krizman. Dnevnik, beleška od 21. aprila 1939.

42

M. Glojnaric, Borba Hrvata. Zagreb. 1940. d r u g o izdanje, str. 281; dr Lj. B o b a n . n. d., str

43

»Politika« br. 11098 od 24 aprila 1939.

44

M Glojnarić. n. d., str. 282; dr Lj. B o b a n , n d., str. 163-164.

45

. H r v a t s k i dnevnik« br. 1072 od 28. aprila 1939.

163.

48 H. Krizman. Dnevnik. 28. april 1939; Politisches Archiv des Auswärtiges Amies. Pol. IV. 61 Bd. 2. 26. april 1939; dr Lj. B o b a n . n. d., str. 165 i 164 47 Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 165-166; »News Cronicle« od I. m a j a 1939; »Pester Loyd« od 9. m a j a 1939

48

Dr Lj. B o b a n . n. d.. str. 166, prim. 114.

49

Isto. str. 167-168.

50 Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima, U vrtlogu pitanja. N'in br. 1123. od 16. jula 1972 B e o g r a d , str. 58; H o p t n e r . n. d„ str. 212.

hrvatskog

51

Filis Oti. isto, str. 56; H o p t n e r . n. d., str. 214.

82

"Politički vjesnik« br. 12. m a j 1939; dr Lj. B o b a n . n. d., str. 168.

63

Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 173-176.

54

»Politika« br. 11139 od 7. j u n a i br. 11142 od 10. j u n a 1939. dr Lj. B o b a n , n. d., str.

176-177. 65

Dr Lj. B o b a n , n. d.. str. 179-180.

58

Isto. str. 180-181.

87 Zbirka XL Stojadinović, F—13. zapisnik od 27. j u n a 1939; isto, F-37 - Proglas č l a n o v i m a i prijateljima JRZ, »Politika« 10. jula 1939; dr Lj B o b a n , n. d.. str. 183-185. 58

A V I I . r e g . b r . 22, 1/6; H. Krizman, Dnevnik. 10. j u n i 1939. dr Lj. B o b a n , n. d., str. 185-188.

59

Lj. B o b a n , n. d„ str. 188; DDI. 8 XII. d o k . 255. P r e m a »Politici« br. 11220 od 27. a v g u s t a 1939, do s u s r e t a je d o š l o 27. j u n a . a Maček u n. d., str. 190, s e m o v o g s a s t a n k a 27. j u n a s p o m i n j e i s a s t a n a k 3. jula u S u b a š i ć e v o j kući u V u k o v o j Gorici k a d a je r a d p r e n e t na p r a v n e s t r u č n j a k e . 80 Dr. Lj. B o b a n , n. d. str. 188-189; »Politika« br. 11220 od 27 a v g u s t a 1939; »New York Times«. 2. avgust 1939; V. Maček, n. d., str. 191-192. U izveštaju n e m a ć k o g v o j n o g a t a š e a u Beogr a d u od 21. jula 1939. godine, i z m e đ u ostalog, se kaže: »Za p r o t i v n i k a s u d b i n a je S t o j a d i n o v i ć u d o d e l i l a h r v a t s k o g vođu Maćeka. m a d a on to za prvi m a h nije želeo. Ovaj je t a d a u s p e o b a r to d a S t o j a d i n o v i ć a o b o r i , t i m e što j e izbacio p a r o l u d a j e s p r e m a n d a p r e g o v a r a s a svakim Srbin o m . s a m o ne sa S t o j a d i n o v i ć e m . Niko ne zna šta u stvari Maćek hoće. On je seljački \ .p.' i in tikapitalist i p r o p a g i r a a u t o n o m n u H r v a t s k u po m o g u ć n o s t i sa p r i k l j u č e n j e m II. • S r e m a i Bosne, p r i z n a v a j u ć i s r p s k u dinastiju, a u p r k o s t o m e i sve to pod paroloi »kurtalisati se B e o g r a d a « . (AR 1941. ZD. I. d o k 65. str. 267-268; AVII, m i k r o f i l m VW 1291 /1397-1422).80a 81

Dr Lj. B o b a n , n. d.. str. 189, p r i m . 202. Dr Lj. B o b a n . n. d.. str. 189-190; V. Maček. n. d.. str. 191-192.

62

Dr L j u b o B o b a n , S p o r a z u m Cvetković-Maćek. str. 403^»04; »Politika« br. 11220, 27. avI I I 1' m t n o je da »Hrvatski d n e v n i k « nije d o n e o tekst S p o r a z u m a kad je 26. avgusta objavljen, n a v o d n o Ja ce se objaviti kad se d o b i j e a u t e n t i č a n tekst, iako je bio a u t e n t i č a n . Me'iiiMu II K .. ..u. navodi u svom Dnevniku od 28. avgusta da ga list nije o b j a v i o »valjda radi uvoda, u k o m e sv kaze da M(aček) i C(vetković) p r a v e s p o r a z u m . j e r s m a t r a j u d a j e Jugoslavija najbolji jamac nezavisnosti i n a p r e t k a Srba, Hrvata i Slovenaca«. (Lj. B o b a n , n. d„ s t r 298, p r i m 48). 83 »Službene novine« br. 194 od 26. avgusta 1939. i » N a r o d n e novine« br. 196 od 30. avgusta 1939. 84

» N a r o d n e novine« br. 201 od 5. s e p t e m b r a i »Politika« br. 11220 od 27. a v g u s t a 1939.

85

Dr Lj B o b a n . n. d.. str. 412-418 i 314.

88

Isto. str.409-410; M. Glojnarić, n. d.. str. 347-350.

87

»Hrvatski d n e v n i k « br 1372 od 25. f e b r u a r a 1940

88

»Hrvatski dnevnik« br. 1549 od 22. avgusta 1940.

89

»Hrvatski dnevnik« br. 1718 od 8. f e b r u a r a 1941.

Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 298-299; dr Zivko Avramovski, Izveštaji Ulriha f o n Hasela u poč e t k u n o v e m b r a 1940. godine, »Historijski pregled« br. 2/1973, Zagreb, str. 137.

O C E N E I REZULTATI SPORAZUMA C V E T K O V I Č - M A Ć E K «

Sporazum Cvetković-Maćek je u suštini k o m p r o m i s o podeli vlasti između vrhova srbijanske i hrvatske buržoazije, koji je nastao kao plod d u g o t r a j n i h pregovora i natezanja i kao rezultat koji je neumoljivo nametala opasna i zabrinjavajuća m e đ u n a r o d n a situacija n e p o s r e d n o uoči izbijanja drugog svetskog rata. U tom iscrpljujućem pregovaranju svaka strana je nastojala da što više zaštiti svoje interese, ne otkrivajući sve svoje karte i ciljeve koje će kasnije pokušati da ostvari, u t r e n u t k u kada se ukažu pogodni uslovi. Zato su i posle sporazuma ostali nerešeni mnogi problemi koji će stalno opterećivati unutrašnju političku situaciju Jugoslavije sa svim negativnim r e p e r k u s i j a m a i na njene spoljno-političke odnose, kao i na p r i p r e m e za o d b r a n u zemlje. Zbog toga je p r i r o d n o što su mnogi unutrašnji i spoljni faktori različito gledali, reagovali i predviđali posledice i rezultate Sporazuma. Sama činjenica da je zapostavljeno rešavanje nacionalnog pitanja u celini p o t v r đ u j e konstataciju da se taj složeni p r o b l e m nije mogao rešiti u kapitalističko-buržoaskom sistemu p r e d r a t n e Jugoslavije. U daljem izlaganju izneće se nedostaci S p o r a z u m a i razna o p r a v d a n a i neopravdana mišljenja i tendencije. Da bi se što jasnije sagledao kontinuitet u r a z m a t r a n j u ovog pitanja navešćemo hronološkim r e d o m nekoliko karakterističnih d o k u m e n a t a , razume se, u najsažetijem obliku, bez obzira da li ti izvori potiču iz naše ili strane dokumentacije, ostavljajući čitaocima da ocenjuju njihovu ispravnost o d n o s n o verodostojnost. Posle Sporazuma, u novoj vladi Dragiše Cvetkovića, Maćek je p o s t a o potpredsednik, a dr Juraj Šutej, dr Ivan Andres, dr Boriša Smoljan i dr Josip Torbar postali su ministri. Dr Ivan Subašić postavljen je za bana Banovine Hrvatske. U u s t a n o v a m a Banovine Hrvatske primili su važne dužnosti Mačekovi saradnici i pristalice, od kojih su neki kasnije postali ustaše (na p r i m e r inž. Ivica Frković, dr Vladimir Košak, dr Vladimir Šipuš i drugi). U Banskoj upravi i u aparatu vlasti u Banovini Hrvatskoj bilo je toliko m n o g o ustaških elemenata da su u d a n i m a kapitulacije Kraljevine Jugoslavije i stvaranja NDH vrlo brzo i bez teškoća preuzeli vlast i sve ustanove. Iz političkih razloga, više radi u m i r e n j a vladajućih krugova u Beogradu, u h a p š e n e su neke ustaše (dr

Oršanic, dr Lorković i drugi), ali su pušleni i/ logora već 8. aprila 1941. godine.' Sporazum sa Cvetkovićem odgov u ao je gotovo svim velikim silama sem Italiji. N e m a ć k o j \ ladi bilo je stalo da se održi Jugoslavija koja je već bila postala p o d r u č j e n e m a ć k e e k o n o m s k e eksploatacije. Pored toga što je privredna s a r a d n j a između N e m a ć k e i Jugoslavije bivala sve veća, n e m a ć k a vlada je s n e p o v e r e n j e m gledala na italijanske pretenzije u Jugoslaviji i na ćelom Balkanu. Zato, svakako, treba podvući da je s p o r a / u m Cvetković-Maćek sklopljeni po željama i sugestijama Berlina. Posebno su Nemci insistirali da d o đ e do ovoga S p o r a z u m a radi lakšeg e k o n o m s k o g i političkog p r o d i r a n j a u Jugoslaviju, do kojega je došlo tek posle posete kneza Pavla Hitleru u proleće 1939. Ne t r e b a isticati da su i vlade zapadnih zemalja ( p o s e b n o V. Britanije i Francuske) bile zainteresovane da se sklopi s p o r a z u m i da se očuva celokupnost Jugoslavije. U tom smislu su ulagale p o s e b n e n a p o r e u Beogradu, naročito britanska vlada. Prema n e k i m p o d a c i m a , za Maćeka i vodstvo HSS Sporazum sa vladom Dragiše Cvetkovića predstavljao je samo početnu etapu u težnji da se stvori zasebna država Hrvatska ( p o d v u k a o V.T.). Na primer, Vladimir Kren, u svojoj izjavi za v r e m e istrage, kazao je: • Nakon S p o r a z u m a Maćek-Cvetkovic. Dolan.ski n a m je s a o p ć i o da je Maćek izjavio da je to tek p o č e t a k i da su daljnji ciljevi vodstva HSS-a p r o š i r e n j e S p o r a z u m a te n a s t a v a k politike o s l a n j a n j a na Osovinu. Da bi se to m o g l o izvesti n a i p o t r e b n i j e je što bolje organizovati koja će se p o s t e p e n o n a o r u ž a v a t i koliko je m o g u ć e i n a b a v k o m o r u ž j a od NjemacZaštitu, a *Maćek i K e m f e l j a su izjavljivali u p o v e r l j i v o m k r u g u da je B a n o v i n a s a m o početak, a poslije kad se č v r s t o organizira i postavi na noge, te kad se Zaštita još bolje u r e d i i ojača, t a d a će se p u c a t i s velikim k a n o n i m a i sve r a s k i n u t i sa S r b i m a . .. Oni su s m a t r a l i da je o b r a z o v a n j e B a n o v i n e H r v a t s k e s a m o p r e l a z n a e t a p a u akciji oko okupljanja hrvatskih zemalja . . • Maćek je r e k a o Babicu da je S p o r a z u m s a m o prva e t a p a i provizorij i da će se nastaviti u t o m smislu te da Jugoslavija n e ć e d u g o biti, jer HSS i m a d e u svom p r o g r a m u k a o krajnji cilj o t c e p l j e n j e i s t v a r a n j e p o s e b n e h r v a t s k e d r ž a v e .. . Kod p r o š i r e n j a S p o r a z u m a s v a k a k o ce vojska d o ć i na red i n a j p r i j e će se tražiti da s v a t k o služi u svom k r a j u i da u H r v a t s k o j b u d e s t a r e š i n s k o o s o b l j e s a s t a v l j e n o s a m o od Hrvata, kao i da se i m a d e b r o j n a ekvivalenca oficira i p o d o f i c i r a p r e m a o s t a l i m n a r o d n o s t i m a u v o j s c i . .

U ranije s p o m e n u t o j Strogo poverljivoj okružnici, koja se p r i p i s u j e Mać e k o v o m vodstvu HSS, navodi se. između ostalog, i sledeče: da je Uredba o Banovini Hrvatskoj s a m o prvi taktički cilj iza koga se prikrivaju n a m e r e za definitivno razbijanje Jugoslavije: d a j e o v o m Uredbom srušen sam temelj Jugoslavije, p o š t o je razbijena državna cjelina na dva djela, a beogradski faktori odstupili su od ideje jugoslovenskog jedinstva, tako d a j e time izgubljeno opr a v d a n j e za p o s t o j a n j e jugoslovenske države; da treba izbjegavati riječi Hrvatska Banovina, već se služiti riječima Hrvatska, hrvatska vlada, hrvatski narod itd; da m e đ u n a r o d n a situacija ide u korist Hrvata, j e r se ruši sistem Versaja, a Jugoslavija je veštačka tvorevina toga sistema; da će hrvatsko vodstvo znati balansirati između Osovine i d e m o k r a t i j e , j e r ima ljudi i za j e d n o i za drugo; da je glavno da se sruši Jugoslavija; da ih uveliko p o m a ž e katolička crkva koja stoji na b r a n i k u Hrvatske. N a p r e d izneti podaci ističu p r a v o lice hrvatskog s e p a r a t i z m a u Hrvatskoj, jer je hrvatsko n a c i o n a l n o pitanje postalo sredstvo za razbijanje jugoslovenske države uz p o d r š k u sila Osovine . . . itd. 3 - Videti Prilog 2. Posle S p o r a z u m a Cvetković-Maček i obrazovanja Banovine Hrvatske, vodstvo HSS je u više prilika 1939. i 1940. izjavljivalo » d a j e to s a m o prva eta-

pa«, »da b o r b a nije završena i da ona tek počinje«, da »Hrvatska neće da b u d e a m p u t i r a n a , da nece da b u d e invalid« - aludirajući na granicu na Drini, pošto o d l u k o m o o b r a z o v a n j u Banovine Hrvatske nije u d o v o l j e n o velikohrvatskim ekspanzionistima da dobiju granicu Austro-Ugarske iz 1914. p r e m a Srbiji i Crnoj Gori. 4 U Izveštaju nemačkog poverenika u Jugoslaviji od 31. avgusta, između ostalog, kaže se d a j e o b r a z o v a n j e m vlade Cvetković-Maček i i s t o v r e m e n i m objavljivanjem S p o r a z u m a »bar privremeno« rešen glavni p r o b l e m jugoslovenske d r ž a v e « . . . r e š e n j e za koje se svakako već d a n a s ne može reći d a j e konačno, već se m o r a s m a t r a t i kao p r o v i z o r n o . . . O p r a v n o j osnovi S p o r a z u m a može se reći da o n a za Hrvate, u o d n o s u na njihove p r v o b i t n e zahteve, znači znatan k o m p o r o m i s . Stvaranje Hrvatske banovine sa širokim s a m o u p r a v n i m pravima n e s u m n j i v o predstavlja uspeh, iako su teritorijalne granice m a l o zadovoljavajuće. Oni su se morali odreći plebiscita u Bosni i zadovoljiti se prip a j a n j e m četiri b o s a n s k a granična sreza u Hrvatskoj banov ini, ali m o g u smatrati u s p e h o m što su uspeli da svojoj Banovini pripoje i Dubrovnik koji im je osporavan. U p r a k t i č n o m s p r o v o đ e n j u S p o r a z u m a mogu nastati z n a t n e teškoće, n a r o č i t o u pogledu podele položaja. Hrvati, posle d v a d e s e t o g o d i š n j e opozicije, dolaze u Beograd takoreći »gladni kao kurjaci«, pa sada t r e b a da o b e z b e d e svojim pristalicama položaje i beneficije, a »Srbi neće lako napustiti položaje koje su tako d u g o držali«. 5 Posle izbijanja d r u g o g svetskog rata i p o v o d o m zaključenja S p o r a z u m a Cvetković-Maćek Centralni komitet KPJ izdao je u s e p t e m b r u 1939. godine Proglas, u k o j e m se, pored o c e n e k a r a k t e r a rata koji je o t p o č e o , kaže da su u takvom m e đ u n a r o d n o m položaju velikosrpski hegemonisti bili p r i m o r a n i n a r o d n o m b o r b o m da p o p u s t e zahtevima hrvatskog i drugih n a r o d a Jugoslavije zaključenjem S p o r a z u m a Cvetković-Maćek. »Taj uspeh b o r b e t r e b a da zbije još više r a d n e mase u u g n j e t e n e n a r o d e u borbi za demokratsko oživotvorenje i produbljenje sporazuma ( p o d v u č e n o u originalu). Ali se ne s m e ni časa zaboraviti da velikosrpski hegemonisti nisu d o t u č e n i i da će oni i dalje pokušavati da s p r e ć e razvoj n a r o d n e b o r b e i zadovoljenje zahteva r a d n i h masa, oslanjajući se na n a j r e a k c i o n a r n i j e e l e m e n t e buržoazije u g n j e t e n i h naroda. I već u ovom t r e n u t k u r e a k c i o n a r n i vojni krugovi i š e s t o j a n u a r s k i i stojadinovićevski d e o vlade, na čelu sa Cvetkovićem. iskorišćavaju r a t n u psihozu da smišljenom mobilizacijom o m e t u s p r o v o đ e n j e d e m o k r a t i z a c i j e zemlje. I s t o v r e m e n o oni se p r i p r e m a j u da g u r n u n a r o d e Jugoslavije u imperijalistički rat, ili da u p o t r e b e njihovu snagu za intervenciju protiv r a s t u ć e n e m a ć k e revolucije, u t r e n u t k u kada slom Hitlerovog fašizma p o s t a n e očigledan. Sporazum Cvetković-Maček ne o b u h v a t a d e m o k r a t s k o rešenje svih pitanja za koje su se narodi Jugoslavije borili, pa čak ni p o t p u n o rešenje hrvatskog pitanja; on je stvaran od j e d n o g dela hrvatskog n a r o d a sa velikosrpskim hegemonistima, i zato ni hrvatski n a r o d n e m a stvarne garancije za oživotvorenje ovog Sporazuma. Velikosrpski hegemonisti hoće da o m e t u jedinstvo hrvatskog nar o d a sa ostalim ugnjetenim n a r o d i m a , sa r a d n i č k o m klasom cele Jugoslavije i r a d n i m n a r o d o m Srbije - da bi mogli da slome rastuću n a r o d n u b o r b u i da, za njih u p o g o d n o m t r e n u t k u , i ovaj Sporazum o d b a c e . Da bi se onemogućile sve ove protivnarodne zavere velikosrpskih hegemonista i njihovih agenata, potrebno je da narodi Jugoslavije u zajedničkoj borbi osiguraju demokratsko oživotvorenje i proširenje Sporazuma na ostale ugnjetene narode, što je jedina

stvarna garancija i za punu pobedu hrvatske oslobodilačke borbe« ( p o d v u č e n o u originalu). 5 " Kao što se vidi, u početku se očekivalo da će se S p o r a z u m o m ostvariti neki rezultati i pravilno procenjivalo da ga treba proširiti i poboljšavati zbog ozbiljnih nedostataka, ali pada u oći da se za sve nedostatke okrivljavala samo velikosrpska buržoazija. Ocena da su se reakcionarni vojni krugovi i šestojanuarski i sto jadinovićevski deo vlade, na čelu sa Cvetkovićem. pripremili da gurnu narode Jugoslavije u imperijalistički rat 5 b nije bila realna, jer je i njihova osnovna težnja, sve do marta 1941. godine, bila da Jugoslavija ostane neutralna i da izbegne učešće u ratu. U Valterovom izveštaju od 26. s e p t e m b r a 1939. godine o situaciji u Jugoslaviji, između ostalog, kaže se: ». .. Blok svih opozicionih s t r a n a k a na d e c e m b a r s k i m s k u p š t i n s k i m izb o r i m a 1938. godine, koji su sprovedeni na osnovu starog a r h i r e a k c i o n a r n o g izbornog zakona, d o b i o je mali b r o j m a n d a t a , ali većinu glasova. Sve je to srpskoj buržoaziji pokazalo da o n a ne može i dalje održavati svoj m o n o p o l vlasti i svoju vladavinu sredstvima t e r o r a i oslanjajući se na spoljne snage i bilo je uzrok pada Stojadinovićeve vlade. Stojadinovićevu vladu smijenila je Cvetkovićeva vlada, koja je isprva nastavila staru politiku, ali je u isto vrijeme počela p r e g o v o r e s H r v a t i m a o mirnom rješenju hrvatskog pitanja s m i n i m a l n i m u s t u p c i m a s r p s k o g kapitala. Vladajuće klase Srbije i Hrvatske, kao i cijele Jugoslavije, bojeći se da se država ne r a s p a d n e u n o v o m imperijalističkom ratu i da time o n e ne izgube svoju klasnu dominaciju, postigle su s p o r a z u m o pitanju a u t o n o m i j e Hrvatske. Da bi tako ojačala svoju vladavinu i političku vlast, k r u p n a buržoazija Jugoslavije. p o š t o je riješila protivurjećnosti u svojoj sredini, m o r a l a je da ućini neke u s t u p k e n a c i o n a l n o m p o k r e t u Hrvata i p o k r e t u za d e m o k r a t i j u i ravnopravnost nacija koji se širio po cijeloj zemlji: Hrvatskoj je bila d a t a pokrajinska a u t o n o m i j a ; s t v o r e n a je nova vlada Cvetkovića-Mačeka s d e m o k r a t s k i jim sastavom, koja je počela da ukida m n o g e r e a k c i o n a r n e z a k o n e ranijeg d i k t a t o r s k o g profašistićkog režima. Međutim, k o m p r o m i s n o rješenje hrvatskog pitanja i izvjesna f o r m a l n a demokratizacija režima nisu ni izdaleka doveli đo n a c i o n a l n o g jedinstva Jugoslavije niti do zadovoljenja stvarnih interesa radnih m a s a n a r o d a Jugoslavije. Udovoljavanje zahtjevu hrvatskog n a r o d a za a u t o n o m i j o m Hrvatske ne rješava seljačko pitanje u toj zemlji (mali posjedi, veliki porezi), a hrvatski seljaci su očekivali rješenje tog pitanja. Vlada Cvetkovića-Maćeka čak nije ni pokušala da riješi pitanje nacionalne ravnopravnosti d r u g i h nacionalnosti u Jugoslaviji. iako se pojačao p o k r e t za a u t o n o m i j u Slovenije i Crne Gore. za ravn o p r a v n o s t stanovništva Makedonije, Bosne, Vojvodine itd. N a r o d u nisu vraćeni d e m o k r a t s k a prava i slobode. Radnička klasa, seljaštvo i d r u g e r a d n e mase nalaze se u v a n r e d n o teškoj e k o n o m s k o j situaciji, što izaziva veliko nezadovoljstvo u najširim m a s a m a seljaštva i novo jačanje štrajkaškog p o k r e t a radnika. Vlada Cvetkovića Mačeka je izraz k o m p r o m i s n o g s p o r a z u m a između srpske, hrvatske i slovenaćke buržoazije o zajedničkoj eksploataciji zemlje. Ona se oslanja na dvije najmasovnije s t r a n k e u zemlji - na s t r a n k e Cvetkovića i Mačeka, kao i na srpsku Zemljoradničku stranku. Kao desna opozicija prema vladi ostale su fašističke g r u p e Stojadinovića, Ljotića, H o đ e r e i frankovaca u Hrvatskoj. Sve ove g r u p e vode b o r b u protiv demokratizacije zemlje i protiv bratstva n a r o d a Jugoslavije. Lijevu opoziciju čine d e m o k r a t s k e stran-

ke: Ace Stanojevića, Davidovica, slovenačka opozicija i socijaldemokrati. Ove s t r a n k e su imale rezervisan stav p r e m a s p o r a z u m u o h r v a t s k o m pitanju zato s t o j e on zaključen bez njihovog učešća. Komunistička partija pozdravlja sporazum kao korak naprijed k postizanju nacionalne ravnopravnosti u zemlji, ali ne vidi da je sadašnja vlada spremna du izmijeni reakcionarni kurs prema radničkoj klasi i da obnovi demokratska prava i slobode naroda. ( P o d v u k a o V. T.). Sadašnja vlada će tek pod d e m o k r a t s k i m pritiskom n a r o d n i h m a s a biti p r i n u đ e n a da tim m a s a m a učini izvjesne ustupke. Međutim, m o ž e se očekivati da će o n a u o d n o s u na r a d n i č k u klasu pokušati da nastavi r e a k c i o n a r n u Stojadinovićevu politiku, o ć e m u svjedoče represalije protiv klasnih sindikata i p o d r š k a razbijačkim sindikatima vladinih s t r a n a k a (JUGORAS, HRS), n e o b u h v a t a n j e k o m u n i s t a sada d a t o m a m n e s t i j o m i drugo. Spoljna politika vlade Cvetkovića-Maćeka, za razliku od Stojadinovićeve politike, nije politika potčinjavanja zahtjevima Njemačke i Italije. Ona je proklamovala politiku neutralnosti. U odnosu na SSSR sadašnja vlada nije preduzela ništa za uspostavljanje veza s njim. Ona će biti prinuđena da uspostavi odnose sa SSSR samo pod snažnim pritiskom najširih narodnih masa, koje odavno zahtijevaju najtješnje zbližavanje sa SSSR-omA Podvukao V. T.). Realna je o p a s n o s t da imperijalisti u v u k u Jugoslaviju u novi imperijalistički rat. U s a m o j Jugoslaviji postoje o t v o r e n e a g e n t u r e obiju zaraćenih imperijalističkih strana. Njemački agenti su g r u p e Stojadinovića, Ljotića, Hođere, frankovci, n j e m a č k i K u l t u r b u n d . A buržoazija, zbijena o k o s a d a š n j e vlade, ne predstavlja garantiju n e u t r a l n o s t i Jugoslavije. U vladi ima prijatelja i Italije, i Engleske i Francuske. Pod vladinom p a r o l o m o m i r u i neutralnosti, koja je p o p u l a r n a u n a r o d u , buržoazija koristi sadašnju situaciju da bi na r a t n o j trgovini sa zaraćenim s t r a n a m a stekla veliku dobit. Polazeći od svojih egoističkih klasnih interesa, o n a uvijek može da uvuče zemlju u rat, bilo na j e d n o j ili na d r u g o j strani. Rat n e p o s r e d n o prijeti n a r o d i m a Jugoslavije, bez obzira na zvanično proklamovanu neutralnost. 5 '' Inicijativni odbor za stvaranje Stranke radnog narodu Hrvatkse u letku od 10. s e p t e m b r a 1939. godine, između ostalog k o n s t a t u j e d a j e s p o r a z u m Cvetković-Maček, uza sve njegove nedostatke, nejasnoće i p r i v r e m e n o s t i , j e d a n pozitivni d o p r i n o s rješavanju naših u n u t r a š n j i h narodno-politićkih problema, da on treba da posluži t e m e l j e m za izgrađivanje zajedničke državne organizacije p u t e m n a r o d a i njegovih nedvojbenih predstavnika, ali naglašuje i to, da put i naćin za postizavanje ovog s p o r a z u m a nisu imali d e m o k r a t s k e oblike i karakter, što za s p r o v o đ e n j e u život s a m o g s p o r a z u m a može imati teških p o s l j e d i c a . . . . . . Inicijativni o d b o r prihvaća izjavu vlade Cvetković-Maćek o neutralnosti i smatra, da će se ta n e u t r a l n o s t moći zaista iskreno d o s l j e d n o provoditi s a m o a k o na čelo zemlje b u d e postavljena vlada proizišla iz s l o b o d n o provedenih izbora. Oni s m a t r a j u , d a j e nužno učvrstiti i proširiti Balkanski s p o r a zum, sklopiti savez svih balkanskih zemalja za o d b r a n u njihove nezavisnosti, osiguravši p o t p o r u najvećeg p o b o r n i k a mira, Sovjetske Unije .. .«6 Predsednik bugarske vlade Kjoseivanov, prema izve'laju iialijanskog poslanika u Sofiji od 13. s e p t e m b r a 1939. godine, s m a t r a o je d a j e S p o r a z u m Cvetković-Maček k o b a n po u n u t r a š n j e jedinstvo Jugoslavije, jer predstavlja s a m o j e d n u etapu za dalje u s p o r a v a n j e težnji za jedinstvom, tako da Maćek, s obzirom na to. jedva m o r a da prikrije svoje n a m e r e . Vrlo velika ovlašćenja bana, gotovo j e d n a k a koja ima šef j e d n e države, ipak ne bi bila dovoljna za dekla-

raciju za p o t p u n u nezavisnost Hrvatske, ali je S p o r a z u m o m z a g a r a n t o v a n o učešće u c e n t r a l n o j vlasti i Skupštini u izvesnoj nesrazmeri u korist Hrvata, dok su Srbi isključeni iz u p r a v e Banovine i hrvatskog Sabora. To bi u Srbiji moglo da izazove veliku reakciju, pa čak i državni udar. Predsednik dalje prim e ć u j e n e p o v e r e n j e »srpskog« G e n e r a l š t a b a p r e m a Hrvatima i nezadovoljstvo Hrvata zbog u p u ć i v a n j a hrvatskih jedinica u Makedoniju, koje bi bile zam e n j e n e j e d i n i c a m a iz m a k e d o n s k i h srezova. Najzad, italijanski poslanik upozorava Ćana da treba voditi r a č u n a i o a n t i s r p s k i m osećajima Bugara i o t o m e da su vesti o o b i m u jugoslovenskih vojnih m e r a p r e m a b u g a r s k o j granici p r e t e r a n e ? Međutim, S p o r a z u m je sklopljen sa ciljem da se srpski i hrvatski n a r o d koliko toliko zbliže zato što se očekivalo da će u s k o r o izbiti rat, kao što se stvarno i desilo n e p u n u nedelju d a n a posle potpisivanja Sporazuma. 7 Povodom mobilizacije i rekvizicije koje je jugoslovenska vlada sprovela posle izbijanja drugog svetskog rata na teritoriji Hrvatske, dr J. Krnjević je 13. septembra izdao Okružnicu hrvatskim poslanicima da prisustvuju sednicama kotarskih organizacija HSS 17. septembra (podvukao V.T.), s lim da objasne političku situaciju i p o t r e b u da se hrvatski obveznici odazivaju mobilizaciji koja se sprovodi bez o b / u .i na n e d o s t a t k e i p r o p u s t e koje su činjene. U toj Okružnici on navodi o g o r č e n j e koje je mobilizacija izazvala u Hrvatskoj, optužujući fašiste, velikosi bc. pu cak i komuniste, kako u narod u b a c u j u razne lažne glasine i k a k o su »mobilizacija i rekvizicija s p r o v e d e n i po zastarelom srp s k o m Zakonu vojnom, po k o j e m u se u d a n a š n j e d o b a mobilizacija u s p e š n o sprovesti ne može« .. . »Vodstvo h r v a t s k o g n a r o d a , k a o i cijeli hrvatski n a r o d (su) o d l u č n o za o č u v a n j e m i r a i neutralnosti u k o l i k o do n j e g a stoji, te da ce i u b u d u ć e činiti da r a t n i p l a m e n ne zahvati našu domovinu. Položaj š t o ga zauzima p r e d s j e d n i k dr Maček, o m o g u ć u j e n a m da u istom smislu d j e l u j e m o i na s l u ž b e n u politiku Jugoslavije Kako je vec prije javljeno i sada B e o g r a d s k a v lada o d l u č n o je naglasila svoju n e u t r a l n o s t , d o s l o v n o je r e k a o Krnjević. završavajući svoju O k r u ž n i c u ,Uz h r v a t s k i seljački pozdrav

Međutim, ton kojim je pisana ova o k r u ž n i c a i događaji koji su je izazvali (pobune, n e r e d i i nedisciplina mobilisanih jedinica, kao i o t p o r obveznika da se odazovu mobilizaciji i davalaca stoke i vozila da ispune svoje obaveze), kao i d r u g e o p t u ž b e iznete u njoj ne daju dokaz o objektivnosti dr Krnjevića, iako je S p o r a z u m Cvetković-Maček n e d a v n o bio potpisan. Do sazivanja kotarskih organizacija HSS došlo je na interv enciju ministra vojske kod dr Maćeka i ministra u n u t r a š n j i h poslova, n a r o č i t o posle izveštaja p o t p u k o v n i k a Bojovića o žalosi om stanju u 41. i 17. peš. puku posle aktiviranja, kada je dolazilo ne s a m o do nediscipline u najvećem m o g u ć e m stepenu nego i do otvorenih neprijateljskih a k a t a u p e r e n i h protiv Jugoslavije. Pri t o m e Krnjević o p t u ž u j e Fkomuniste, iako oni nikada ni u jednom pitanju nisu imali isti stav sa fašistima, niti su se sa njima našli na zajedničkoj platformi, pa ni u pitanju mobilizacije. Krnjević n e m a pravo da Zakon o mobilizaciji proglašava zastarelim s r p s k i m zakonom, k a d a je taj zakon izglasan u Skupštini. No d r u g o je pitanje da li je bio savremen.«? 9 U Izveštaju italijanskog poslanika u Beogradu Canu od 27. s e p t e m b r a kaže se da jugoslovenska vlada, kojom rukovodi knez. Pavle, »Zivi od d a n a s do sutra«, bez o d r e đ e n o g p r o g r a m a ; zauzeta s v a k o d n e v n i m poslovima, ona nije s p o s o b n a da, sa n a j m a n j o m m o g u ć o m o p a s n o š ć u po Srbe, primeni S p o r a z u m sa Hrvatima, j e r ni jedna s t r a n a nije zadovoljna, što predstavlja o p a s a n pri-

m e r za d r u g e p o k r a j i n e u zemlji. Knez Pavle je »proigrao sve svoje k a r t e (uključivši kao najglavniju o n u sa Stojadinovićem) na s p o r a z u m u sa Hrvatima, ubrzao ga je i zakl jučio poznatim S p o r a z u m o m , koji je, u stvari, p r e d s t a v l j a o d i s k r e t n u predaju, naročito zbog hitnog nastojanja Engleza i Francuza, koji su ga ubedili u o p a s n o s t j e d n o g k o m b i n o v a n o g nemačko-italijanskog dejstva u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i italijansko-bugarskog dejstva u Makedoniji . . .«'0 Ujedinjena studentska omladina, u svom letku od 17. o k t o b r a 1939. zalagala se protiv rata. za r a v n o p r a v n o s t i slobodu svih n a r o d a , za prava i bolji život m l a d e generacije, za mir, d e m o k r a t i j u , a m n e s t i j u političkih o s u đ e n i k a , ukidanje Zakona o zaštiti države, savez sa SSSR itd, a zatim ističe da Sporazum Cvetković-Maček, ni po načinu kojim se do njega došlo, ni po svojoj sadržim, ne o d g o v a r a zahtevima i raspoloženju najvećeg dela n a r o d n i h masa koje su se g o d i n a m a najiskrenije borile za n a r o d n i s p o r a z u m . Ali, taj Sporazum ipak »predstavlja korak n a p r e d na putu p r e u r e đ e n j a države i konsolidacije o d n o s a m e đ u našim n a r o d i m a . Vlada Cvetković-Maček izjavila je d a j e došla na vlast da reši hrvatsko pitanje i da livkidira teške n e p r a v d e diktatorskih režima koje su n a r o d i m a ove zemlje učinjene za p o s l e d n j i h 10 godina. Zato je potrebno nastavili borbu na ostvarenju i proširenju Sporazuma i ispunjavanju svih demokratskih narodnih zahteva ( p o d v u č e n o u o r i g i n a l u ) . . . « n Nemački poslanik u Beogradu poslao je u Berlin izveštaj nemaćkog Generalnog konzulata u Zagrebu Pov. Ansl. IC br. 10066 od 14. n o v e m b r a 1939, u kojem se, pored ostalog, kaže: S u p r o t n o s t i i z m e đ u H r v a t a i S r b a su k a o i do s a d a vrlo o š t r e . S e ć a n j e na t e r o r kojim je hrvatski p o k r e t r a n i j e suzbijan još je živo u h r v a t s k o m n a r o d u . Ova z a t e g n u t o s t k o b n o se odrazila na vojnu g o t o v o s t Jugoslavije. Mobilizacijske m e r e o t k r i l e su ž a l o s n u sliku d u h a i d r ž a n j a vojske. Vlasti se ne u s u đ u j u da n e k i m r e z e r v n i m j e d i n i c a m a d a j u o r u ž j e u r u k e . Ned o v o l j n a briga za z b r i n j a v a n j e t r u p a dovela je m o r a l i r a s p o l o ž e n j e h r v a t s k i h r e z e r v i s t a na nultu lačku Zbog toga je d o š l o do p o z n a t i h p o b u n a . Slav H r v a t a p r e m a N e m a č k o j nije jedinstven. Inteligencija, s l o b o d n i zidari i liberali naginiu z a p a d n i m silama, a lime i š t a m p a i p r o p a g a n d a . Seljaštvo je o d u š e v l j e n o s o c i j a l n i m prilikama u N e m a č k o j i n a g i n j e nacionalsocijalizmu. S t r a h od u p u ć i v a n j a u F r a n c u s k u za borbu protiv N e m a ć k e . t a k o đ e je d o p r i n e o izbijanju p o b u n a . «

Izveštaju Generalnog konzulata poslanik dodaje da je p r e m a njegovom shvatanju u n j e m u p r o p u š t e n o da se na osnovu hrvatsko-srpske s u p r o t n o s t i izvuku značajni zaključci u pogledu u d a r n e snage j u g o s l o v e n s k e vojske i daljeg razvoja u n u t r a š n j e situacije u Jugoslaviji. »Jugoslovenska vojska nije ni u k o j e m slučaju p o d e s n a za ofanzivu. H r v a t s k o r u k o v o d stvo ima sve i n t e r e s e u t o m e da d o p r i n e s e o b u s t a v l j a n j u mobilizacijskih m e r a . O n o je zbog loga za n e u t r a l n u politiku vlade.«' 2 » . . . Ali na f r a n k o v c e i k l e r o f a š i s t e Maćek nije p u c a o , m a k a r da su oni svakim d a l j n j i m d a n o m Banov ine H r v a t s k e , postajali sve nasrtljiviji, sve to o t v o r e n i j i u n a p a d a j i m a na Jugoslaviju. pa i na s a m u B a n o v i n u Hrvatsku. Kad su p o č e t k o m o k t o b r a 1939. f r a n k o v a č k i i klerofašistićki studenti, p o t p o m o g n u t i o s j e t n o od s t r a n e p r o u s t a š k i h e l e m e n a t a s ulice, napali Ijevičarske s t u d e n t e i n e k o l i c i n u njih teže ranili, policija nije i n i e r v e n i s a l a protiv n a p a d a č a ; režimski listovi u Z a g r e b u ( m a ć e k o v s k i .Hrvatski d n e v n i k ' i f r a n k o v a č k i .Hrvatski n a r o d ) n a j o š t r i j e su napali žrtve, a n a p a d a č e su uzeli o t v o r e n o u o d b r a n u . (Maćek je p r e c u t n o o d o b rio p u c a n j e policije i na s t u d e n t e - d e m o n s t r a n t e u d e c e m b r u 1939. g o d i n e u B e o g r a d u ) . Pronisrpski ispadi ( p o d v u č e n o u originalu) na p o d r u č j u B a n o v i n e H r v a t s k e sve su se više množili. Ustaški i klerofašistićki e l e m e n t i postajali su p o t k r a j 1939. sve r a s p o j a s a n i j i . Sovinizam je izbijao na m n o g o m j e s t a p o t p u n o n e k a ž n j e n o . Nisu bila rijetka ni z l o s t a v l j a n j a političkih p r o t i v n i k a . U n e k i m m j e s t i m a ( k a o na pr. u Gospiću) p r o č u l o se zimi 1939. o sastavljanju .crne liste', na kojoj su n a v o d n o bili p o p i s a n i protivnici n o v o g režima ( B a n o v i n e Hrvatske). o d n o s n o lica - .koja t r e b a usmrtiti'. Možda su takve glasine bile s a m o izmišljotina.

ali vec i s a m o p r o n o š e n j e vijesti o t o m e r a z o t k r i v a l o je kakva je a t m o s f e r a vladala u Banovini Hrvatskoj.«' 3

Nemački poverenik u Jugoslaviji, u svom v e o m a o p š i r n o m izveštaju od 25. novembra 1939. godine o u n u t r a š n j o j političkoj situaciji u Jugoslaviji, između ostalog, kaže da • d v a d e s e t o g o d i š n j a z a t e g n u t o s t i n e p o v e r e n j e između S r b a i Hrvata o m e t a s p r o v o đ e nje S p o r a z u m a i da u p o g l e d u n j e g o v o g t u m a č e n j a p o s t o j e velike razlike i z m e đ u B e o g r a d a i Zagreba. »Usred ove potpuno pomućene situacije u odnosima između Zagreba i Beograda, prasnula je bomba muslimanskog vođe (Džafera) Kulenovića. koji je 6 n o v e m b r a p r e d predstavnicima j u g o s l o v e n s k e š t a m p e izneo zahtev da se jedna posebna administrativna ledinica. Banovina Bosne i Hercego\ine mora stvoriti' ( p o d v u č e n o u originalu). Pošto su i Slovenci postavili zahtev za s t v a r a n j e njihove b a n o v i n e , a k a k o bi i C r n o g o r c i mogli tražiti osnivanje svoje - p e t e b a n o v i n e , s tim da sve b a n o v i n e zahtevaju da se ispuni njihove p o s e b n e želje, to bi išlo na štetu ideje o jugoslovcnsk.it d r ž a n , jer b a n o v i n e - ućau r e n e u sebe ne bi bile e k o n o m s k e ili geografske, već e t n i č k e u đ i m c e A p o š t o na o r a n i c a m a Jugoslavije d e l u j u razne snage iz Italije, M a đ a r s k e i B u g a r s k e , rida bi. u n e d o s t a t k u osećanja jugoslovenske državnosti, u p r a v o u ovim p o g r a n u n i m p o k r a j i n a m a , mogla da n a r a s t u ccntrilugalna nastojanja Zatim se u izveštaju naglašava S tili razloga, dakle, u Beogradu se nastop da se obrazovan/e drugih banovina becuslovno spreći' (podvučeno u originalu) Iznoseći i m n o g e d r u g e s p o r n e p r o b l e m e , n e m a ć k i poslanik k o n s t a t u j e da su Hrvati m n o g o postigli S p o r a z u m o m , ali da su ipak n e z a d o v o l j n i i n e r a s p o l o ž e n i p r e m a B e o g r a d u , uglavnom. iz dva razloga: 1) što h r v a t s k u opoziciju s n a ž n o p o d r ž a v a j u iz i n o s t r a n s t v a , kako sa engleske strane, tako i italijanske ( p o d v u č e n o u originalu), i 2) postojanje jake unutrašnje hnatske opozicije prema Vlaćeku (podvučeno u originalu). Ovde je reč o h r v a t s k o j n a c i o n a l i s t i č k o j grupi koju ideološki vodi Pavelić (iz i n o s t r a n s t v a p r i m V T ) Ta g r u p a traži s t v a r n o p o t p u n u nezavisnost po m o g u e s t v u i s a m o s t a l n u hrvatsku državu . T r e b a k o n s t a t o v a t i da Pavelić u H r v a t s k o j n a r o č i t o kod m l a d e g e n e r a c i j e ima vrlo m n o g o svojih pristalica. Za n e r a s p o l o ž e n j e h r v a t s k e o m l a d i n e k a r a k t e r i s t i č a n je rez.ullat s t u d e n t s k i h izbora na P r a v n o m i E k o n o m s k o m f a k u l t e t u u Zagrebu, na k o j i m a su Mać e k o v e pristalice dobile 254 glasa, leva opozicija 100 glasova, a hrvatski nacionalisti (Paveliieva grupa) 325 glasova ( p o d v u k a o V. T); ova p o s l e d n j a g r u p a bila bi p r e m a t o m e najjača partija Kada je rezultat tih izbora objav ljen, p r e d u n i v e r z i t e t s k o m z g r a d o m u Z a g r e b u m a s a od više hiljada ljudi pevala je h r v a t s k u h i m n u i p r i r e đ e n o je veselje . . » "

U Trećem otvorenom pismu bosansko-hercegovačke studentske omladine od 1 d e c e m b r a 1939. godine, u kojem se zalaže za slobodu, d e m o k r a t i j u i ravn o p r a v n o s t naroda, kao i za a u t o n o m i j u Bosne i Hercegovine, uglavnom se za Sporazum Cvetković-Maček slično kaže kao i u letku Ujedinjene studentske o m l a d i n e (koji je već naveden - V. T.), naime, da taj Sporazum.»nije potpuno i konačno resio hrvatsko pitanje, jer njegovo rešenje nije moguće bez demokratije u celoj zemlji, da nema garantije za održanje tog Sporazuma dok se ne zadovolje opravdani zahtevi drugih naroda i pokrajina za demokratskim preuređenjem čitave zemlje. . . Zato Sporazum Cvetković-Maček znači samo početak i jedan korak naprijed. . , « ' 5 ( p o d v u k a o V. T.). Međutim, b o s a n s k o - h e r c e g o v a č k a o m l a d i n a tražila je a u t o n o m i j u drukćijeg tipa od a u t o n o m i j e koju je tražio Džafer Kulenović. jer je iza pisma stud e n t s k e o m l a d i n e stajala KPJ. V izveštaju i talijanskog poslanika u Beogradu Canu od 6. d e c e m b r a 1939, kaže se da su na izborima 3. i 4. decembra na Zagrebačkom univerzitetu pobedili komunisti na Medicinskom fakultetu, a frankovci na svim ostalim fakultetima. ( p o d v u k a o V. T.). Liste Mačekove HSS svuda su ostale u manjini. U opoziciji p r e m a Maćeku se šire dve e k s t r e m i s t i č k e s t r u j e - f r a n k o v a č k i nacionalisti m e đ u u n i v e r z i t e t s k o m o m l a d i n o m i komunisti m e đ u r a d n i č k o m klasom. » F r a n k o v a č k i nacionalistički p o k r e t bolje s e p r i l a g o đ a v a n e p o m i r l j i v o m m e n t a l i t e t u h r v a t s k e o m l a d i n e koja je - sad kad je h r v a t s k o p i t a n j e u s m e r e n o p r e m a nizbrdici na k o j o j

će ga bili vrlo t e š k o zaustaviti - neosetljiva p r e m a t o r m a l n o m i n e i s k r e n o m M a ć e k o v u jedinstvu, f r a n c u s k o - e n g l e s k o m pokroviteljstvu i p r e m a d e m o k r a t s k i m s t r a n k a m a , na koje se, u stvari, o s l a n j a voda h r v a t s k i h seljaka S e k r e t a r Mačekove s t r a n k e Krnjević stigao je iz Lond o n a z a d o j e n b r i t a n s k i m p r i n c i p i m a . . . « Dalje se kaže da se »u o m l a d i n s k i m k r u g o v i m a u Hrvatskoj, ne s a m o u g r u p i B u d a k a . Pavelićevog z a m e n i k a . o t v o r e n o govori o i t a l i j a n s k o m .pokroviteljstvu nad H r v a t s k o m koja bi t r e b a l o da se p r o s t i r e do Drine, p r i r o d n e g r a n i c e izm e đ u Istoka i Zapada, i z m e đ u katoličkog h n š c a n s t v a i pravoslavlja i t u r s k o g svela - i, ujedno, p o d o k r i l j e m italijanske dinastije, nad Slovenijom i M a đ a r s k o m ' . Dalje se kaže da frank o v a č k e ideje privlače n e k e delove H S S i m a s e .u m n o g o većoj m e r i nego o p r e z n i m a n e v r i i p o s t o j e ć a d e l a t n o s t vodstva ove s t r a n k e koja je sad p r e u z e l a o d g o v o r n o s t za n o v o h r v a t s k o d r ž a n j e p r e m a Beogradu". Zato se, u p o r e d o s a j a č a n j e m s i m p a t i j e p r e m a Mađarskoj, .primeč u j e jača o r i j e n t a c i j a s a m o g M a ć e k a p r e m a Rimu'. Mada je s t r a h od N e m a ć k e j o š uvek preovlađujuci. u o d g o v o r n i m h r v a t s k i m k r u g o v i m a postoji z a b r i n u t o s t zbog »snage i d i n a m i č nosti Italije . . . « , s

U članku Pokušaj velike prevare naroda, š t a m p a n o m u »Proleter-u«, organu CK KPJ, br. 1-2 ( j a n u a r - f e b r u a r 1940), iznet je stav CK KPJ p r e m a Sporaz u m u Cvetković-Maček i politici njihove vlade. U č l a n k u se, između ostalog, kaže: » . . . Narodi Jugoslavije su se borili g o d i n a m a na ćelu sa r a d n . k l a s o m i KP da d o đ e do istinski d e m o k r a t s k o g i n a r o d n o g s p o r a z u m a između n a r o d a Jugoslavije. Srpska i hrvatska kurtoazija su se sporazumele među sohom za spas zajedničkih gospodarskih interesa od mogućih revolucionarnih potresa. Sporazum Uaček-Cvetkovic se tako ispoljio kao prevara radnih masa i ugnjetenih naroda, ( p o d v u č e n o u originalu) . . Buržoazija se n a d a l a da će s p o r a z u m o m između s e b e i d a v a n j e m s l o b o d a svim burž. p a r t i j a m a uspjeti da p r e v a r i n a r o d e u n j i h o v o j b o r b i za nac. s l o b o d u . Naprotiv, n a c b o r b a se još više zaoštrava Drugi naš najglavniji zadatak jeste stati na čelo porobljenog slovenskog, makedonskog i crnogorskog naroda, na čelo hrvatskog naroda, čija je rtac. oslobodilačka borba sada dobila svoj novi suštinski oblik: borba za socijalne zahtjeve seljaštva, za zemlju, za istinsku narodnu demokratiju, za potpuno nac. oslobođenje.. . » ( p o d v u č e n o u originalu). Govoreći o pljački seljaka, d u g o v i m a , p o r e s k i m t e r e t i m a , skupoći, k o n c e n t r a c i o n i m l o g o r i m a , politici n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a Slovenije, M a k e d o n i j e i Crne G o r e i o izigravanju b o r b e h r v a t s k o g seljaštva, u č l a n k u se, d a l j e kaže: »U s v e m u t o m e b i j e d n u i k l e v e t n i č k u ulogu igraju vođi HSS i SDS. Oni »ispod žita« p r o t u r a j u glasove da su protiv konc. logora, da su za s l o b o d e r a d n i h masa, da su protiv r a t a itd. - ali da t a k o h o ć e princ Pavle. S a m i m tim ta g o s p o d a p r i z n a j u da su se slizali sa z a k l e t i m i p r o v j e r e n i m n e p r i j a t e l j i m a n a r o d a . B o r b a protiv svih tih d v o l i č n j a k a koji su za glavnu svoju u l o g u uzeli p r e v a r u r a d n i č k i h , seljačkih i n a c i o n a l n o p o r o b l j e n i h m a s a d e m o k r a t s k i m p a r o l a m a - može se u s p j e š n o voditi s a m o p r e k o k o n k r e t n i h akcija . . . » "

O n e d o s l e d n i m stavovima dr Mačeka i vodstva HSS p r e m a S p o r a z u m u , u n u t r a š n j o j i s p o l j n u j politici Jugoslavije i orijentaciji HSS može se videti iz nekoliko d o k u m e n a t a : Iz Izveštaju italijanskog generalnog konzula u Zagrebu od 18. j a n u a r a 1940. vidi se da HSS u p o t p u n o s t i o d o b r a v a »lojalne i iskrene« izjave p r e d s e d n i k a Maćeka. hrvatskih ministara i vlasti, kao i vodstva HSS u vezi sa p o s e t o m kneza Pavla (Zagrebu - prim. V. T.); da će Maćek i k r e n o slediti sadašnju unutrašnju politiku upravljača, jer su mu d a t a uveravanja da će proširiti k o m p e t e n ciju i teritorijalno p o v e ć a n j e Banovine Hrvatske (dakle revizija S p o r a z u m a V. T.); da će Hrvati i s k r e n o i v e r n o slediti Beograd i u pogledu spoljne politike Srba zato što o d g o v a r a hrvatskim n a m e r a m a - »obezbeđuje prijateljstvo francusko-engleskih d e m o k r a t i j a , saradnju jedne susedne zemlje (Italije) i obezbedenje od ekspanzionističkih težnji druge susedne zemlje ( N e m a ć k e - p o d v u k a o V. T ). Maćek je rekao: »Ako budem pogrešio u spoljnopolitićkim procenama, posledice ću snositi lično ja, a ne hrvatski narod koji, sticajem okolnosti - to je dobro - drži »dva gvozda u vatri«. Hrvatski narod će uvek naći izlaz u politici Pavelića« ( p o d v u k a o V. T.). 18

U Izveštaju italijanskog konzula u Zagrebu Canu od 8. maja 1940. govori se o inicijativi nekih poslanika HSS za zbližavanje sa Nemaćkom, č e m u se usprotivio predsednik Nezavisne d e m o k r a t s k e stranke ministar Budisavljević: »t : n e j a s n o m p r e d l o g u p r e d v i d e n o je da se u o k v i r u Seljačke s t r a n k e o b r a / u j e j e d n a .tolerisana' g e r m a n o f i l s k a s t r u j a k a o s r e d s t v o z a k o r e k t u r u a n g l o - f r a n k o f i l s k o g stava Stranke i sa t e n d e n c i j o m da se o b e z b e d i p o d r š k a lokalnih n e m a ć k i h e l e m e n a t a i i n t e r e s a , da se p r i v u č e g r u p a h r v a t s k i h n a c i o n a l i s t a p r o n e m a č k i h t e n d e n c i j a , k a o i da se oslabi n a j j a č a nacionalistička s t r u j a koju p o d r ž a v a dr Pavelić . . . Kasnije bi se političkoj s t r u j i sa p r o n e m a č k o m o r i j e n t a c i j o m d a o o t v o r e n i j i i službeniji p e č a t od s t r a n e Seljačke s t r a n k e i D e m o k r a t sko-seljačke koalicije (i, e v e n t u a l n o , u d r ž a v n i m okvirima), sa ciljem da se p r i k l a d n i m pril a g o d a v a n j e m koje n a m e ć u b u d u ć e o k o l n o s t i s a č u v a hrvatski integritet i s t r a n k a na vlasti. U vezi s ovim p r i i a g o d a v a n j e m r a z m o t r i o bi se m o g u ć i razvitak u smislu f o r m i r a n j a jugoslovenske d r ž a v n e f e d e r a c i j e (Slovenci, Hrvati, Srbi i Bugari) »kao n e o p h o d n o g u z a j a m n o g n a s t a v k a e k o n o m s k i h o d n o s a sa N e m a ć k o m . ..« Nikakva o d l u k a nije d o n e s e n a . . O č i g l e d n o je da je p r e d l o ž e n o zbližavanje u supr o t n o s t i sa o r i j e n t a c i j o m p r v a k a Seljačke s t r a n k e koji stoje na liniji D e m o k r a t s k e d r ž a v e i zbog loga su u osnovi protivni zbližavanju sa N e m a ć k o m . . . « ' 9

U vreme kad se privodila kraju prva faza velike n e m a ć k e ofanzive u Belgiji, Holandiji i Francuskoj, Maćek se vešto prilagođava novoj situaciji. U svom Izveštaju od 27'. maja 1940, italijanski poslanik u Beogradu, između ostalog, kaže: «.. P o t p r e d s e d n i k M i n i s t a r s k o g saveta Maćek s t a r i j e i poznati voda H r v a t s k e stranke . . V e o m a lukav i s p r e m a n za »duge staze«. P r v e n s t v e n o i. m o g l o bi se reći, isključivo zauzet h r v a t s k i m p r o b l e m i m a , a n a r o č i t o o n i h koji se njega tiču. P r e d u z i m a nagle p o t e z e u s p o l j n o j politici kad mu izgleda da se p o d u d a r a j u sa h r v a t s k i m i n t e r e s i m a , a d r u g i nek se snalaze k a k o znaju. Sve u s v e m u , on u vladi p r e d s t a v l j a b o m b u sa a k t i v i r a n i m u p a l j a č e m M e đ u t i m , o p a s n o s t je d u g o t r a j n a Pre n e k o l i k o meseci je izgledalo da eksplozija može usledili svakog časa Maćek d a n a s p r e d s t a v l j a n e k u vrstu vestalke koja drži u p a l j e n u b u k t i n j u i preti. M e đ u t i m , spoljni d o g a đ a j i su d a n a s jači od njega . . .« 20

Da ne bi p r e k i n u o kontinuitet svojih o d n o s a sa Italijom, tzv. Hrvatski nacionalni komitet je 10. j u n a 1940. godine (tj. na dan kada je Italija objavila rat Francuskoj i Velikoj Britaniji) uputio »Apel« Canu za p o m o ć i podršku Italije pri stvaranju »Nezavisne države Hrvatske«, koji d a j e m o u Prilogu 3. 21 O r i j e n t a c i | a p r e m a N e m a č k o j rasla je sve više. n a r o č i t o posle p o b e d o n o s n e d r u g e faze n e m a ć k i h o p e r a c i j a i kapitulacije F r a n c u s k e u j u n u 1940 godine, a •protusrpski ispadi (podv u č e n o u originalu) na p o d r u č j u B a n o v i n e H r v a t s k e sve su se više m n o ž i l i . . . S r e d i n o m j u n a 1940. o s n o v a n a je u Zagrebu • H r v a t s k a nacionalsocijalistička stranka• ( p o d v u č e n o u originalu), o k o koje su se stali o k u p l j a t i fašistički p r o o s o v i n s k i e l e m e n t i . Iz te s r e d i n e p r o t u r a l e su se s v a k o j a k e a l a r m a n t n e vijesti protiv Kraljevine Jugoslavije, a veličalo se Osovinu. Odatle se p r e n o s i l o sve glasnije k a k o nacistička N j e m a č k a i fašistička Italija t r e b a da d o n e s u Hrv a t s k o j p u n o o s l o b o đ e n j e i da tek s te s t r a n e t r e b a iščekivati n a p r e d a k Hrvatske, itd. Fašizam se tu slavio k a o »nova vjera« i t o m e s l i č n o » . "

Vec u avgustu, kada je Nemaćka bila na vrhuncu moći, a priključila joj se i Italija objavom rata poraženoj Francuskoj u junu 1940, nemaćki poslanik u Beogradu je 30. avgusta iste godine obavestio Vrhovnu k o m a n d u Vermahta da će bećki jesenji sajam posetiti najbliži saradnici hrvatskog vođe i potpredsednika vlade Maćeka, ministar trgovine Andres i potpredsednik HSS A. Košutić, da bi se u razgovoru sa e m i n e n t n i m nemaćkim ličnostima obavestili o n e m a ć k o m slavu p r e m a hrvatskom p r o b l e m u i o italijanskoj politici p r e m a Hrvatskoj. » . . . Obojica se u poslednje vreme pokazuju kao izrazito prijateljski raspoloženi prema N e m a č k o j . . . verovatno će isticati hrvatsku zaslugu za očuvanje jugoslovenske neutralnosti i kao dokaz za to služiće im prijateljski stav hrvatskog rukovodstva p r e m a Nemačkoj. To je s a m o utoliko taćno što

žestoka n e n a k l o n o s t Hrvata da se b o r e za »jugoslovenske interese predstavlja u s a m o j vladi zaista j a k u garanciju protivu svake r a t n e politike. Inače krug o k o Mačeka još i d a n a s izbegava jasnu, p r e m a Osovini prijateljski n a k l o n j e n u politiku i teži da zadobije prijateljstvo N e m a č k e koje bi poslužilo s a m o kao zaštita od Italije .. .« 2 3 U svom p i s m u od avgusta 1940. godine Centralni komitet KPJ, n a p o m i n j u ći da se navršila godina od k a k o su predstavnici s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije 26. avgusta prošle godine sklopili tzv. Sporazum Cvetković-Maček, ističe da su komunisti od s a m o g p o č e t k a izražavali svoju s u m n j u u to da će taj Sporazum d o n e t i koristi h r v a t s k o m n a r o d u , jer je stvoren bez učešća n a r o d a , kao k o m p r o m i s između »srpske i hrvatske gospode«, da je to neka vrsta primirja, pa i saveza s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije u borbi protiv n a r o d a , radi podele vlasti. Međutim, ta samozvana » n a r o d n a vlada« u toku 1940. godine učinila je takva »dela koja n a d m a š u j u i dela p r e t h o d n i k a Stojadinovića, Jevtića« itd. Umesto s l o b o d e i d e m o k r a t i j e , zabranila je r a d n i č k u š t a m p u , stvorila koncentracione logore za o n e koji su joj izgledali opasni, prevarila je n a r o d d a c e ispraviti ranije n e p r a v d e i u m e s t o toga zavodi r e f o r m e po uzoru na italijanski fašizam i n e m a č k i nacional-socijalizam. Ta vlada preti da zabrani d e l o v a n j e klasnog sindikalnog pokreta, ona ispoljava neprijateljsko držanje p r e m a SSSR, iako je uspostavila d i p l o m a t s k e i trgovačke odnose; o n a s a m a diže c e n e životnim n a m i r n i c a m a p u t e m raznih u r e d a b a , liferujući te n a m i r n i c e u neograničenim količinama Italiji i Nemačkoj, gušeći radničke štrajkove. Hrvatska gosp o d a prevarila su hrvatski n a r o d . . . o t k a k o u Hrvatskoj vladaju hrvatska gospoda. hrvatski radni narod grada i sela nije vidio nikakva d o b r a . . . Hrvatska g o s p o d a su kroz 20 godina b o r b e hrvatskog n a r o d a protiv velikosrpske hegemonije i ugnjetavanja stalno d e m a g o š k i trubili da oni vode hrvatski narod u b o r b u za nacionalnu r a v n o p r a v n o s t i slobodu . . . A šta je hrvatski n a r o d vidio u toku ove godine, o t k a k o vladaju hrvatska g o s p o d a ? Umjesto s l o b o d e i d e m o k r a t i j e , hrvatska su g o s p o d a o d m a h počeli m a j m u n i s a t i talijanskim fašistima i n j e m a č k i m nacional-socijalistima, stvarajući u n i f o r m i s a n e organizacije pod nazivom »Seljačke zaštite« i »Građanske zaštite« da p o m o ć u tih četnika teroriziraju n a r o d na selu i u gradu i da se p o m o ć u njih održe na vlasti . . . U Dalmaciji i u m n o g i m d r u g i m krajevima obilazili su od kuće do kuće žandari i zaštitnici (pripadnici »Zaštite« - V. T.) prije izbora, preteći zatvorom i k o n c e n t r a c i o n i m logorima, mobilizacijom i batinama, a k o seljaci neće glasati za liste HSS. U Omišu su plaćali glasove 250-300 din .. ,« 2 4 itd. Dok su bili u opoziciji HSS-ovci su n a p a d a l i korupcionaštvo . b e o g r a d s k e ćaršije'. Osuđivali su svoje političke p r o l i v n i k e za pljačku n a r o d n e i m o v i n e i z g r t a n j e kapitala zloup o t r e b o m držav ne v lasti. A k a d a su, p o s l e S p o r a z u m a C v e t k o v i ć - M a ć e k , s a m i došli na vlast, m n o g i od tih r a n i j e o g o r č e n i h p o b o r n i k a protiv k o r u p c i o n a š t v a upali su i s a m i u to. U javnosti na p o d r u c i u B a n o v i n e H r v a t s k e nije se moglo sakriti k a k o su m n o g i .poslovni ljudi' o t p o č e l i da sve više i s k o r i š c a v a j u svoje političke veze s vladom, k a k o su se i neki članovi iz s a m o g vodstva HSS bogatili tskorišćavajući svoj politički položaj. Bilo je p o z n a t o da su se pri t o m e slali sve jače isticati p o n e k i ljudi o k o s a m o g Mačeka. Pokazalo se da i z m e đ u s t a r i h i novih k o r u p c i o n a š a n e m a n i k a k v e b i t n e razlike.« 2 6

Stab Primorske armijske oblasti, u svom m e s e č n o m izveštaju od 3. oktobra 1940. godine o situaciji na teritoriji ove oblasti, između ostalog, kaže da -Pavelicevska akci|a uzima sve više m a h a , u b a c u j u ć i razne letke i b r o š u r e , u k o j i m a se iznose a l a r m a n t n e vesti i g o v o r i o s i g u r n o m i s k o r o m o s t v a r e n j u h r v a t s k e d r ž a v e uz p o t p o r u sila Osovine Pavelićevci n a p a d a j u vojsku i u c r n i m b o j a m a iznose s t a n j e u n j o j t a k o da će u d a n o m m o m e n t u , ne s a m o o r g a n i r a z n i h vlasti, več i svi vojnici sa o r u ž j e m stupiti na nji-

hovu s t r a n u Pa ipak za p r o t i v d r ž a v n e a k t e vlasti p r e k r š i o c e k a ž n j a v a j u sa po 5 do 10 d a n a zatvora ili n o v č a n o i na l o m e se s a m o o s t a j e , d o k se ova p r o t i v d r ž a v n a akcija sve više š i r i . . . j e r s e d o s a d a nije k o n k r e t n o ništa ozbiljnije p r e d u z i m a l o d a s e o v o m e zlu s t a n e n a p u t . . . S d r u g e s t r a n e , ne m o ž e se govoriti ni da HSS n e š t o k o n s t r u k t i v n o radi. I o n a sa svoje s t r a n e u r a z n i m govorima, d o š a p t a v a n j i m a i u n o v i n s k i m č l a n c i m a p o m i n j e sve veću nezavisnost H r v a t s k e i p r o š i r e n j e H r v a t s k o g teritorija, ističe i n d i v i d u a l n o s t H r v a t s k o g n a r o d a , osniva organizacije .Hrvatskog j u n a k a ' (organizacija s r e d n j o š k o l s k e o m l a d i n e u Hrvatskoj). Osnovali su je i n j o m e rukovodili e k s t r e m n i krugovi k a t o l i č k o g klera koji u p r o g r a m u ima .ostv a r e n j e Starčevićevih k o n c e p c i j a ' (ovo isto g o v o r e i pavelićevci), vrSi i dalje p r e m e š t a n j e nacionalista i p r o g o n i s o k o l e na s v a k o m k o r a k u .. . Na s o k o l e su se o k o m i l i i f r a n k o v c i i HSS . .. Hrvati j u g o s l o v e n s k e o r i j e n t a c i j e i Srbi svakim d a n o m doživljavaju r a z n a šikaniranja . . . S v a k o d n e v n i su s u k o b i i i z m e đ u pristalica HSS, n e k e organizacije su r a s p u š t e n e i u n j i m a se s p r o v o d i reorganizacija, a s v e m u l o m e je uzrok r a z o č a r a n j e č l a n o v a partije zbog n e i s p u n j a v a n j a d e m a g o š k i h o b e ć a n j a vodstva iz v r e m e n a o p o z i c i o n e b o r b e . L'sled toga prelaze n j i h o v e pristalice u p a v e l i ć e v c e i k o m u n i s t e . . « 2 8

Uoči rata, u p r e d v e č e r j u s u k o b a dva imperijalistička bloka, Maček je vodio politiku »ljuljaške«. lavirajući između njih i nastojeći da se ne zameri ni j e d n o j ni d r u g o j strani; zato je i m a o stalno svoje ljude i kod j e d n i h i kod drugih. Do p o č e t k a d r u g o g svetskog rata više se oslanjao na zapadni blok, a posle Hitlerovog p o b e d o n o s n o g p o h o d a po Evropi 1939/40, na sile Osovine kojima ostaje p o t p u n o privržen sve do 1943. kada je bila očigledna p o b e d a antihitlerovske koalicije. Zato se opet brzo p r i k l a n j a anglo s a k s o n s k o m bloku, očekujući da ce - pod njegovim okriljem - preuzeti vlast u NDH u m e s t o Pavelića. Takav je bio put izdaje Maćeka i njegove g r u p e o k u p l j e n e u vodstvu s t r a n k e HSS i povezane sa klerofašistima, f r a n k o v c i m a , u s t a š a m a i d r u g i m terorističkim organizacijama. Kada se r a t n a o p a s n o s t sve više približavala Jugoslaviji, pravci HSS - Maćek, Košutić i drugi - davali su izjave iz kojih se moglo jasno videti da kapitalistička klasa Hrvatske, u slučaju r a t n e opasnosti, neće braniti integritet jugoslovenske države. 2 7 Protestvujući protiv poziva obveznika na vežbu 1939, Košutić je pred skupom hrvatskih zastupnika 8. svibnja 1939. izjavio: »Nije h r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o p i t a n o k a m o sinovi H r v a t s k o g n a r o d a i m a j u ići. gdje imaju služiti, koliko služiti, k a k o imaju p u š k u nositi, n e g o se i m a j u k a o r o b l j e pozvati, kao s t o k u ima ih se vući t a m o u k a s a r n e , o b u ć i ih. n a o r u ž a t i i slati b o g zna k a m o . Hrvatski n a r o d , m e đ u t i m , d o v o l j n o je zrio i d o v o l j n o svjestan svojih n a r o d n i h prava, da o d l u č n o odbije ovakav p o s t u p a k i o v a k v o poniženje«. Na t o m e s k u p u Košutić. Maček i Š u t e j ponovili su svoj zahtev za g r a n i c o m na Drini, uz b u r n o o d o b r a v a n j e i pljesak svih p r i s u t n i h poslanika. 2 8 1 dalje: »Posve je razumljivo, da bi h r v a t s k i n a r o d u t a k v o j situaciji č u v a o s a m o svoju kožu. Jer. b u d i m o iskreni, m o g u li naša b r a ć a (misli na s r p s k i n a r o d - p r i m e d b a V. T.) sa kojom s m o tolika zla doživjeli, apelirali na n a š e b r a t s t v o u ćasu, k a d a im voda d o đ e do grla? Ne! O n d a n e k a s v a t k o p o v u č e k o n s e k v e n c e . H r v a t s k a je prije 20 godina izgubila svoju slob o d u u g r č e v i m a Evrope. O n a u grčevima te iste Evrope, m o r a s a d a dobiti o p e t svoju slo29 bodu.«

Prema Hoptneru: • S p o r a z u m C v e t k o v i ć - M a ć e k od 26. a v g u s t a 1939. g o d i n e tek š t o je bio p o č e o svoj rad na s m i r i v a n j u . Razdor i z m e đ u S r b a i H r v a t a t r a j a o je d v a d e s e t g o d i n a i m a l o je o d g o v o r n i h članova j u g o s l o v e n s k o g d r u š t v a mislilo da bi S p o r a z u m m o g a o p o p r a v i t i š t e t e za v r e m e man j e o d jedne generacije. T r e b a l o b i n a j m a n j e toliko v r e m e n a d a p r o đ e d a s e h r v a t s k e n a d e u s e p a r a t i z a m i s r p s k e c e n t r a l i s t i č k e tradicije p r e o b r a z e u naviku na k o n s t r u k t i v a n zajednički rad za j e d n u u j e d i n j e n u Jugoslaviju Sada. g o t o v o p r e k o n o ć , p u č i n j e g o v e posledice p r o u z r o k o v a t i su r a s c e p d a l e k o većih r a z m e r a n e g o š t o je ikad ranije p o s t o j a o . « 3 0 I dalje: » K r a t k o t r a j n o p o l i t i č k o j e d i n s t v o Jugoslavije, p o s t i g n u t o u s r p s k o - h r v a t s k o m Sporazumu od 1939. nije moglo da izdrži udar osovinske invazije. Namesnistvo je tek bilo počelo da vrši o n o što je m o n a r h i j a t r e b a l o da učini m n o g o g o d i n a ranije - u i e d i n j e n j e n a r o d a u

okviru d e m o k r a t s k i h u s t a n o v a . T r e b a l o je j o š j e d n a g e n e r a c i j a da p r o d e u m i r u da bi se izg r a d i l a d e m o k r a t s k a d r ž a v a i učvrstile veze između m o n a r h i j e i n a r o d a . T r e b a l o je u n a j m a nju r u k u da d o đ e j e d n a nova g e n e r a c i j a patriota, koji bi se s m a t r a l i J u g o s l o v e n i m a . a ne Srbima, H r v a t i m a ili Slovencima; bilo ih je suviše m a l o koji su mislili o celini, a suviše m n o g o koji su mislili o d e l o v i m a . Od svoga p o č e t k a , j u g o s l o v e n s k a država bila je o m e t a n a u s v o m e razvoju od ljudi o g r a n i č e n i h p o g l e d a i lišenih p o t r e b n e gipkosti, koji nisu pokazivali n i k a k v e sposobnosti da rade zajedno za opšte dobro.«3'

Iako u ovim k o n s t a t a c i j a m a ima dosta istine, ipak treba primetiti da H o p t n e r ne shvata pravilno rešavanje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. Dr Ljubo Boban, na kraju svoje knjige Sporazum Cvetković-Maček, pravilno je konstatovao: ». .. O c j e n j u j u c i to ( S p o r a z u m C v e t k o v i ć - M a ć e k - p r i m . V. T.) k a o prvi k o r a k ka razb i j a n j u h e g e m o n i s t i ć k o g sistema. KPJ j e ukazivala n a p o t r e b u d a s e t a j s i s t e m razbije d o kraja i da se pozitivne t e n d e n c i j e S p o r a z u m a p r o š i r e i na d r u g e n a r o d e Jugoslavije. M e đ u t i m , u b r z o s e p o k a z a l o d a S p o r a z u m o d njegovih a k t e r a nije bio p r v e n s t v e n o t a k o z a m i š l j e n , već da je on. zbog o k o l n o s t i u kojima je do njega došlo, bio sklopljen iz d r u g i h m o t i v a i i m a o d r u g e ciljeve. Pokazalo se da su i h r v a t s k a i s r p s k a buržoazija (pa i o n a koja u S p o r a z u m u nije učestvovala, ali g a j e ipak na svoj način o d o b r a v a l a ) sklopile k o m p r o m i s da bi se mogle sigurnije postaviti u o p a s n o s t i m a k o j e su nailazile za Jugoslaviju i b u r ž o a s k i p o r e d a k u n j o j S r p s k a buržoazija stupila je u k o m p r o m i s da bi, koliko je to u n o v o j situaciji bilo m o g u ć e više, ipak o č u v a l a h e g e i n o n i s t i ć k e pozicije, a k o ne više toliko u o d n o s u na H r v a t s k u , a o n d a u o d n o s u na ostali d i o države. I d o k je s r p s k a buržoazija sklopila S p o r a z u m da bi o č u v a l a pozicije, h r v a t s k a j e t o učinila d a b i pozicije stekla . . . « "

U Pregledu istorije Saveza komunista Jugoslavije o S p o r a z u m u se, između ostalog, kaže: «. .. S p o r a z u m o m C v e t k o v i ć - M a ć e k nije bilo r e š e n o n i j e d n o s u š t i n s k o p i t a n j e političkog života u Jugoslaviji. S t v a r a n j e m B a n o v i n e H r v a t s k e nije se ni u č e m u p o b o l j š a o p o l o ž a j h r v a t s k o g n a r o d a . H r v a t s k i n a r o d i, p r e svega, m a s e r a d n o g seljaštva, mogli su se na o s n o v u vlastitog iskustva uveriti da je taj S p o r a z u m bio u i n t e r e s u s a m o h r v a t s k e buržoazije, a da je i p r i v r e d n i i politički položaj r a d n i h ljudi p o s t a o j o š teži. V o d s t v o H r v a t s k e s e l j a č k e stranke nije i s p u n i l o ni jedan od m n o g o b r o j n i h z a h t e v a koje je dugi niz g o d i n a isticalo u s v o m e p r o g r a m u i o k o kojih je o k u p l j a l o m a s e h r v a t s k o g n a r o d a . B a n o v i n a H r v a t s k a je svojim r e a k c i o n a r n i m m e r a m a išla i d a l j e od vlade Milana Stojadinovića. Sve je to u b r z a l o p r o c e s d i f e r e n c i r a n j a u s a m o j H r v a t s k o j s e l j a č k o j s t r a n c i i p r o c e s t r e ž n j e n j a r a d n i h slojeva Hrvatske. S d r u g e s t r a n e , b u r ž o a s k e o p o z i c i o n e p a r t i j e u Srbiji, koje su r a n i j e s H S S s a č i n j a v a l e U d r u ž e n u opoziciju, našle su se posle S p o r a z u m a C v e t k o v i ć - M a č e k u n e z a v i d n o m položaju. V l a d a j u ć o j koaliciji s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije o n e nisu bile p o t r e b n e k a o p a r t n e r i u vlasti; bez o d r e đ e n i h i smelijih k o n c e p c i j a u u n u t r a š n j o j i s p o l j n o j politici, te p a r t i j e su gubile uticai na m a s e r a s p o l o ž e n e za b o r b u . Pokazalo se da su n j i h o v e d e m o k r a t s k e krilatice o men j a n j u Ustava i o sazivanju U s t a v o t v o r n e s k u p š t i n e , o socijalnim i e k o n o m s k i m p r a v i m a nar o d a - o b i č n a d e m a g o g i j a . U takvim u s l o v i m a su n a j a k t i v n i j e u tim s t r a n k a m a p o s t a l e o n e s n a g e koje se u suštini n i k a d a nisu o d r i c a l e u n i t a r i z m a i v e l i k o s r p s k e h e g e m o n i j e i koje su posle S p o r a z u m a C v e t k o v i ć - M a ć e k i s t u p a l e sa šovinističkih pozicija, b r a n e ć i « u g r o ž e n o Srpstvo« i zovuci »Srbe na o k u p « da b r a n e »srpsku B o s n u i H e r c e g o v i n u i Vojvodinu« od »hrvatske opasnosti«. Njihova vodstva r a s p a d a l a su se na g r u p e i k l u b o v e sa sve m a n j i m uticajem u narodu.. Takva politička k r e t a n j a u zemlji u b r z o su pokazala da je s a m o K o m u n i s t i č k a partija ostala i dalje d o s l e d n a svom r e v o l u c i o n a r n o - d e m o k r a t s k o m i a n t i f a š i s t i č k o m p r o g r a m u . N a r o d n e m a s e su se sve više na s v o m vlastitom p o l i t i č k o m iskustvu u v e r a v a l e da je KPJ je13 d i n a istinski d e m o k r a t s k a politička s n a g a u zemlji«.

U n a v e d e n o j oceni se za stanje u Jugoslaviji s p r a v o m o p t u ž u j u i hrvatska, i srpska buržoazija, i sve b u r ž o a s k e partije, a p r e m a n a v e d e n i m d o k u m e n t i ma j a s n o se vidi da su i srpska i hrvatska buržoazija bile n e i s k r e n e j e d n a prema drugoj, čak i n e p o s r e d n o posle zaključenja S p o r a z u m a avgusta 1939. godine, bez obzira na o b o s t r a n e izjave o saradnji i lojalnosti u vladi Cvetko-

vič-Maček. P r e m a d o g a đ a j i m a koji su se odigravali u Hrvatskoj Banovini posle S p o r a z u m a sve do aprilskog rata, u s a m o m ratu i posle njega, m o ž e se utvrditi d a j e dvolično držanje vodstva HSS bilo očiglednije. To p o t v r đ u j e i već p o m e n u t a i u Prilogu 2 data Strogo poverljiva okružnica vodstva HSS iz 1939, n e p o s r e d n o posle S p o r a z u m a , iako se p o n e g d e pokušava da se o s p o r i autentično n j e n o postojanje. U stvari, ta Okružnica je predstavljala o s n o v n u platf o r m u za razbijanje .Jugoslavije koju su sprovodili šovinistički, r e a k c i o n a r n i i separatistički krugovi, n a r o č i t o u Hrvatskoj Banovini. Karakteristično je da su događaji u toku 1971. g o d i n e u Hrvatskoj do 21. sednice Predsedništva SKJ j a s n o pokazali da su ciljevi te p l a t f o r m e bili p o t p u n o slični, pa čak u poneč e m u i prevaziđeni u p o k u š a j i m a za izvođenje k o n t r a r e v o l u c i j e p u t e m tzv. masovnog pokreta (u Okružnici - n a r o d n o g pokreta) O t o m e je u »Vjesniku u srijedu« br. 1029, Zagreb, 19. 1 1972, novinar D. S. na str. 8 - 1 0 izvršio temeljito u p o r e đ e n j e o n o g a što se p r e d v i đ a l o u toj Okružnici sa o n i m što se događalo u toku 1971. godine i što je t r e b a l o još uraditi. U svom članku Nepromijenjena srž nacionalizma - šovinističke i separatističke tendencije u svjetlu »Izvatka iz jedne strogo povjerljive okružnice hrvatskoga narodnog pokreta« iz 1939. g. između ostalog se kaže: » Z a p a n j u j u ć a slićnosl o s n o v n i h a n t i j u g o s l a v e n s k i h i s e p a r a t i s t i č k i h teza j e d n o g a dok u m e n t a iz 1939. g o d i n e i teza koje su se. sve d o n e d a v n o , m o g l e ćuli od g l a s n o g o v o r n i k a tzv. m a s o v n o g p o k r e t a p o k a z u j u , u n a t o ć p o t p u n o različitim p o v i j e s n i m u v j e t i m a u k o j i m a se javljaju, d a j e h r v a t s k i n a c i o n a l i z a m i šovinizam, k a o i nacionalizam i šovinizam u bilo k o j e m n a r o d u , p o j a v a koja je o p a s n a za j e d i n s t v o naših n a r o d a , k a o i za s a m o p s t a n a k h r v a t s k o g a naroda.«34

Za svoju h r o n i k u Anatomija zavjere, a u t o r Đ o r đ e Ličina, u m e s e č n i c i m a zagrebačkog »Fokusa« br. 9, 10, 11, 12, za 1981. i br. 1 za 1982, a nastavlja se dalje, v e o m a o p š i r n o iznosi političku situaciju u SR Hrvatskoj 1971. godine (koristeći se novinskim č l a n c i m a iz jugoslavenske i i n o z e m n e š t a m p e , suds k o m i d r u g o m d o k u m e n t a c i j o m iz tog v r e m e n a , č l a n c i m a iz nacionalističkih glasila i listova antijugoslavenske fašističke emigracije u Z a p a d n o j Evropi i nekim p r e k o m o r s k i m zemljama, te knjigama »Nacije i m e đ u n a c i o n a l n i odnosi« Stipe Suvara i »ideje m a s o v n o g p o k r e t a u Hrvatskoj«Ivana Perića, a osobito izvještajem o stanju u SKH u o d n o s u na p r o d o r nacionalizma u njegove redove, koji je prihvaćen na 28. sjednici CK SKH. 8. svibnja 1972. godine. Autor se t a k o đ e r koristio i d r u g i m p r i s t u p a č n i m d o k u m e n t i m a što govore o borbi protiv nacionalističkih, šovinističkih, separatističkih i kontrarevolucionarnih e l e m e n a t a u zemlji). Iz te o b i m n e h r o n i k e ovde se iznosi s a m o početni d e o iz br. 9181, pod naslovom »Masovni pokret« u slijepoj ulici izdaje, koji na str. 30 i 31 glasi: »Snažna i agresivna eskalacija nacionalizma u SR Hrvatskoj u početku sed a m d e s e t i h godina i p o k u š a j nasilnog i n a u g u r i r a n j a ideologije a m o r f n o g a »masovnog pokreta« u njezin društveno-politički, e k o n o m s k i , k u l t u r n i i javni život imali su sva poznata obilježja organizirane k o n t r a r e v o l u c i j e krajnji cilj koje je bio izazivanje g r a đ a n s k o g rata u zemlji i razbijanje socijalističke, sam o u p r a v n e i n e s v r s t a n e Jugoslavije. U sprezi s h r v a t s k o m fašističkom emigracijom i d r u g i m neprijateljskim e l e m e n t i m a u zemlji, nacionalističke snage, o k u p l j e n e u Matici hrvatskoj kao jezgri »masovnog pokreta« i p o t p o m o g n u t e i o h r a b r e n e od frakcijske skupine u r u k o v o d s t v u SK Hrvatske, p o k r e n u l i su široku zavjeru protiv nacionalnog interesa, s l o b o d e i nezavisnosti hrvatskog n a r o d a i njegove b o r b e za vlas-

titi socijalistički progres, nudeči mu restauraciju g r a đ a n s k o g a klasnog društva i na toj idejnoj osnovi »rješavanje« n a c i o n a l n o g pitanja i »reformu« društveno-političkih i e k o n o m s k i h odnosa. Bio je to z a p r a v o otvoreni poziv na d e s t r u k c i j u koji je t r e b a o stvoriti sve uvjete za politički i privredni kaos u zemlji, p r e t p o s t a v k e za njihovo nacionalističko-separatističke k o n c e p c i j e i, naposljetku, za njihov dolazak na vlast. Propagirajući tezu o hrvatskoj n a c i o n a l n o j državnosti, koja je z a p r a v o vodila dezintegraciji federacije, i zalažući se za neograničeni i nedjeljivi nacionalni suverenitet, dakle za nacionalnu isključivost i netrpeljivost p r e m a drugim n a r o d i m a i n a r o d n o s t i m a , hrvatski su nacionalisti, kao i prije č e t r d e s e t godina, bezobzirno izdali interese svojeg n a r o d a , pokušavši se još j e d n o m poigrati njegovom s u d b i n o m i njegovom historijskom sviješću o s a m o o d r e đ i v a nju i s l o b o d n o m u i r a v n o p r a v n o m u mjestu u socijalističkoj zajednici n a r o d a i n a r o d n o s t i Jugoslavije. Koristeći se političkom taktikom p o s t u p n o g n a s t u p a n j a hrvatski je nacionalizam n a s t o j a o uspostaviti totalitarnu d r u š t v e n u klimu i u takvoj atmosferi nacionalističkog t e r o r a i histerije omogućiti n e s m e t a n i p r o d o r sebi svojstvene ideologije, koja je išla ne s a m o za tim da devalvira i negira tekovine revolucije i p o r a t n o g a socijalističkog razvitka, nego i bila na liniji razbijanja integriteta Jugoslavije. Stanovite realne teškoće, p r o b l e m e , zastoje i kolebanja u razvitku s a m o u p r a v l j a n j a , ali i u m e đ u n a c i o n a l n i m o d n o s i m a , nacionalisti su vješto i smišljeno koristili za p r o p a g i r a n j e svojih političkih teza od kojih su glavne bile: da se Hrvatsku dugi niz godina sistematski i smišljeno ekonomski pljačka i da, zbog toga što se koći njen privredni razvoj i rast. o n a sve više e k o n o m s k i stagnira i u o d n o s u na d r u g e r e p u b l i k e i p o k r a j i n e neprest a n o nazaduje; d a j e Jugoslavija (shvaćena kao s k u p saveznih institucija i kao državna zajednica uopće) t a m n i c a Hrvatske u kojoj se guši svaki osjećaj hrvatstva; da se progoni i dekroatizira hrvatski jezik i k u l t u r a o p ć e n i t o i, k a o v r h u n a c svega, da su Srbi u Hrvatskoj vladajući n a r o d koji je silom n a m e t n u o svoju d o m i n a c i j u . U sklopu takve političke taktike hrvatskog nacionalizma pojavio se i zahtjev za p r e b r o j a v a n j e m na n a c i o n a l n o j osnovi: p o k r e n u t a je n e v i đ e n a haranga protiv Srba u Hrvatskoj, a d r u g e se n a r o d e i n a r o d n o s t i pokušalo, po identičnom receptu, svesti na g r a đ a n e drugog reda. Takvo agresivno n a s t u p a n j e hrvatskog nacionalizma, o p t u ž b e za političku d o m i n a c i j u Srba u H r v a t s k o j i sijanje netrpeljivosti i m r ž n j e p r e m a s r p s k o m n a r o d u , ali i d r u g i m n a r o d i m a i n a r o d n o s t i m a (što je najgori naćin vrijeđanja vlastite nacije) o d m a h su iskoristili srpski nacionalisti i, tražeći organizacijski oslonac u SKD Prosvjeta (po uzoru na svoj hrvatski p a n d a n u Matici hrvatskoj), pozvali »na okup«. Ubrzo su se pojavili različiti pročetnićki elementi, pojedini predstavnici tradicionalističke inteligencije srpske n a r o d n o s t i u Hrvatskoj, koji zagovaraju specific ni nacionalistički separatizam . . . « Prema tome, i ovo je j e d a n od dokaza d a j e Strogo poverljiva o k r u ž n i c a iz 1939 godine poslužila kao osnov na p l a t f o r m a m a s o v n o g p o k r e t a 1971, tim pre što je, u stvari, potekla iz redova HSS .i zdušno p r i h v a ć e n a od ustaša, križara. frankovaca i klerikalskih elemenata. 1/ ovoga i poslednjih d o g a đ a j a na Kosovu, i to u eri izgradnje socijalizma, može se izvući zaključak da su nacionalizam, šovinizam i s e p a r a t i z a m u svim s r e d i n a m a najopasniji predstavnici k o n t r a r e v o l u c i j e i da se u k o r e n u mogu suzbijati i o n e m o g u ć i t i m a k s i m a l n o m b u d n o š ć u i d o s l e d n i m s p r o v o đ e n j e m

našeg Ustava o p o t p u n o j r a v n o p r a v n o s t i svih naših n a r o d a i narodnosti, uz n e p r e k i d n o razvijanje jugoslovenskog patriotizma i zajedništva. U cirkularu Tri godišnjice, n a p i s a n o m k r a j e m avgusta 1940.i objavljenom pod naslovom »Komunike CK KPJ« i u »Proleteru« br. 7 - 8 za a v g u s t - s e p t e m b a r 1940, između ostalog, kaže se: I »Pod konac avgusta i p o č e t k o m s e p t e m b r a ove godine p a d a j u godišnjice k r u p n i h političkih događaja. Dvadeset trećeg avgusta navršilo se ravno godinu d a n a o t k a k o je stvoren pakt o nenap a d a n j u između Sovjetskog Saveza i Njemačke. Prvog s e p t e m b r a pada godišnjica drugog imperijalističkog rata. a 26. augusta navršila se godina o t k a k o je sklopljen takozvani s p o r a z u m Srba i Hrvata... U Treća godišnjica koja se navršila ov ih d a n a jeste tzv. s p o r a z u m koji su stvorili Cvetkovic-Maček. tj. p r e d s t a v n i c i s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije 26. a u g u s t a prošle godine. Mi k o m u nisti s m o već o d m a h t a d a izražavali svoju s u m n j u u to da će taj s p o r a z u m d o n i j e t i koristi h r v a t s k o m n a r o d u , jer je bio s t v o r e n bez učešća n a r o d a , j e r je taj s p o r a z u m značio k o m p r o mis i z m e đ u s r p s k e i h r v a t s k e g o s p o d e , značio je n e k e vrste ne s a m o p r i m i r j a n e g o i saveza m e d u s r p s k o m i h r v a t s k o m b u r ž o a z i j o m u b o r b i protiv r a d n o g n a r o d a , z n a č i o je p o d j e l u vlasti i p l j a č k e m e đ u s r p s k o m i h r v a t s k o m g o s p o d o m . Na žalost, naša se s u m n j a odviše b r z o obistinila; rezultati su p o r a z n i za sve o n e koji su od toga s p o r a z u m a očekivali n e š t o koristi za n a r o d . Vlada C v e t k o v i ć - M a č e k koja je sebi s n e p r a v o m n a d j e l a ime » n a r o d n a vlada«, izvršila je u t o k u ove g o d i n e takvih djela koja n a d m a š u j u i d j e l a n j e n i h p r e t h o d n i k a Stojadinovića. Jevtića itd 1) U m j e s t o s l o b o d e i d e m o k r a c i j e , o k o j o j su s t a l n o govorili s a d a š n j i vlastodršci dok su bili u opoziciji, oni su, čim su došli na vlast zabranili svu radničku štampu, stvorili su k o n c e n t r a c i o n e logore i bacili u njih sve o n e koji su im izgledali opasni. 2) Pojačali su t e r o r protiv r a d n o g n a r o d a , koji je d i g a o svoj glas protiv r a t a i protiv skupoće. Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k prolila je n a r o d n u krv u zimu 1939/40. na u l i c a m a B e o g r a d a , Zagreba. Splita. P o d g o r i c e i na m n o g i m d r u g i m m j e s t i m a u zemlji. 3) Vlada C v e t k o v i c - M a ć e k prevarila je n a r o d : o n a ne misli da izvrši o b e ć a n j a d a t a nar o d u pri d o l a s k u na vlast, a to su: da ispravi n e p r a v d e koje su n a n e s e n e n a r o d u od prošlih režima, d a d a d e n a r o d u n j e g o v a d e m o k r a t s k a p r a v a i p o b o l j š a e k o n o m s k o s t a n j e Naprotiv, vlada C v e t k o v i c - M a ć e k stvara n e k e r e f o r m e po u z o r u talijanskog fašizma i n j e m a č k o g nacionalsocijalizma. 4) Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k ugrabila je sve institucije klasrtom s i n d i k a l n o m p o k r e t u i d a l a ih u r u k e svojim p o s l o d a v a ć k i m s i n d i k a l n i m o r g a n i z a c i j a m a i prijeti da p o t p u n o zabrani d j e l o v a n j e k l a s n o g s i n d i k a l n o g p o k r e t a . 5) Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k je. d o d u š e , pod p r i t i s k o m n a r o d a priznala SSSR i uspostavila d i p l o m a t s k e i t r g o v i n s k e o d n o s e , ali o n a na d j e l u p o k a z u j e svoje n e p r i j a t e l j s k o d r ž a n j e p r e m a zemlji socijalizma, j e r ne dozvoljava i p o t a j n o n a r e đ u j e da se z a b r a n j u j u knjige o SSSR-u. a B a n o v i n a H r v a t s k a i p o p Korošec z a b r a n i š e s t v a r a n j e d r u š t a v a p r i j a t e l j a Sovjetsk g Saveza, d o č i m već p o s t o j e o d a v n o i s l o b o d n o se o r g a n i z u j u d r u š t v a p r i j a t e l j a Njemačke. Italije. Engleske itd. 6) Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k diže s a m a cijene životnim n a m i r n i c a m a p u t e m raznih ured a b a . s a m a s t v a r a s k u p o ć u liferujuci n e o g r a n i č e n e količine tih n a m i r n i c a Italiji i N j e m a č k o j , a guši r a d n i č k e š t r a j k o v e , koji se vode radi povišica m i z e r n i h plata r a d n i k a 7) Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k d o k a z a l a je svim svojim p o s t u p c i m a da je o n a p r o t u n a r o d na vlada i da ne vodi r a č u n a o i n t e r e s i m a n a r o d a H r v a t s k a g o s p o d a p r e v a r i l a su hrvatski n a r o d , a u p r v o m r e d u hrvatski seljački n a r o d . U t o k u o v e godine, o t k a k o u H r v a t s k o j vlada h r v a t s k a g o s p o d a , hrvatski r a d n i n a r o d g r a d a i sela nije vidio n i k a k v a d o b r a . Koristi od s p o r a z u m a i d v a d e s e t o g o d i š n j e b o r b e h r v a t s k o g n a r o d a v u k u s a m o h r v a t s k a g o s p o d a . Naprotiv, n a g r b a č u h r v a t s k o m seljaku, r a d n i k u , zanatliji itd. n a m e t n u t i su novi teški tereti u o b l i k u p o s e b n i h n a m e t a i prireza. Povećale su se razne d a ć e i stvorile nove k o j e p o g a đ a j u s i r o m a š n e seljake, r a d n i k e i g r a đ a n e S t v o r e n je j o š m n o g o veći a d m i n i s t r a t i v n i a p a r a t raznih činovnika, o d j e l n i h p r e d s t o j n i k a itd., koji v u k u m a s n e plate i zbog čega se isisava p o s l j e d n j a k a p krvi iz žuljavih r u k u seljaštva i ostalog radnog n a r o d a H r v a t s k e . H r v a t s k a g o s p o d a su k r o z 20 g o d i n a b o r b e h r v a t s k o g n a r o d a protiv v e l i k o s r p s k e heg e m o n i j e i u g n j e t a v a n j a s t a l n o d e m a g o š k i trubili da oni v o d e h r v a t s k i n a r o d u b o r b u za na-

c i o n a l n u r a v n o p r a v n o s t i s l o b o d u , da se b o r e za d e m o k r a t i z a c i j u , za bolji život s e l j a č k o g i o s t a l o g r a d n o g n a r o d a , da se b o r e za s l o b o d n e i tajne i z b o r e itd. A S t a j e h r v a t s k i n a r o d vidio u toku ove g o d i n e o t k a k o vlada h r v a t s k a g o s p o d a ? I) U m j e s t o s l o b o d e i d e m o k r a c i j e hrvatska su g o s p o d a o d m a h p o č e l i m a j m u n i s a t i talijanskim fašistima i n j e m a č k i m nacionalsocijalistima s t v a r a j u ć i u n i f o r m i s a n e organizacije pod nazivom »Seljačke zaštite« i » G r a đ a n s k e zaštite«, da p o m o ć u tih č e t n i k a teroriziraju n a r o d na selu i u g r a d u i da se p o m o ć u njih o d r ž e na vlasti. 2) U m j e s t o p o b o l j š a n j a života seljaštva i radništva, u t o k u ove g o d i n e v i d i m o sve veću bijedu na selu, i u m n o g i m k r a j e v i m a H r v a t s k e vec d a n a s vlada glad m e đ u seljacima. U m j e s t o p o b o l j š a n j a života r a d n i k a , h r v a t s k a g o s p o d a s u d o n i j e l a n a j r e a k c i o n a r n i j u u r e d b u u kojoj se z a b r a n j u j u štrajkovi, a r a d n i c i se p r e p u š t a j u p o t p u n o na milost i n e m i l o s t poslod a v a c a i policije. 3) U m j e s t o s l o b o d n i h i tajnih izbora, h r v a t s k a su g o s p o d a u p r v o m r e d u lišila prava glasa o m l a d i n u do 24 godine, d a k l e p o t p u n o zrele ljude, koji su već i v o j n u dužnost izvršili. Ovim svojim a k t o m nadmašili su i n a j r e a k c i o n a r n i j e i z b o r n e z a k o n e u svijetu. U m j e s t o t a j n o g glasanja, h r v a t s k a su g o s p o d a vršili ove g o d i n e izbore javno, pri ć e m u su u p o t r e b l j a v a l i n a j r e a k c i o n a r n i j e m e t o d e , k o j i m a su n a d m a š i l i i m e t o d e Pere Živkovića. Jevtića. pa i s a m o g g r o f a K u e n - H e d e r v a r i j a iz d o b a p o k o j n e Austrije. U Dalmaciji i m n o g i m d r u gim krajevima obilazili su od kuce do kuce žandari i zaštitnici prije izbora prijeteći se zat v o r o m . k o n c e n t r a c i o n i m logorima, mobilizacijom i b a t i n a m a a k o seljaci n e ć e glasati za listu HSS. U O m i š u su plaćali glasove 250 do 30Ö din., dovlačili i n e m o ć n e s t a r c e u a u t o m o bilima na biralište itd. H r v a t s k o m n a r o d u je d a n a s već p o t p u n o sinulo p r e d o č i m a Gnjev n a r o d a je velik i hrvatska g o s p o d a s e n a d a izbjeći t o m e gnjevu p o m o ć u raznih r e a k c i o n a r n i h u r e d a b a . Nova u r e d b a o k o t a r s k i m s a m o u p r a v a m a j a s n o p o k a z u j e d a s e h o ć e p o t p u n o ugušiti a u t o n o m i j a o p ć i n a . U o d b o r e , kaže se u u r e d b i , m o g u biti birani s a m o d o b r i g o s p o d a r i (čitaj kulaci). Pom o ć u tih k o t a r s k i h kulaćkih p a r l a m e n a t a t r e b a da se drži u p o t ć i n j e n o s t i s i r o m a š n o seljaštvo. Sef takvih k o t a r s k i h , kulaćkih s a m o u p r a v a je k o t a r s k i načelnik (sreski poglavar). Zapravo to su s a m o p o m o ć n i o r g a n i vlasti, kao š t o su i žandari, policija. Zaštita itd da se h r v a t s k a izdajnička g o s p o d a s p a s e od n a r o d n o g gnjeva, održi na vlasti i da i d a l j e terorizira i pljačka hrvatski n a r o d . Teror, b e s p r a v l j e r a d n i č k e klase, u b i j a n j a p o u l i c a m a r a d n i č k i h b o r a c a , k o n c e n t r a c i o ni logori i t a m n i c e , t e r o r nad seljacima p o m o ć u ne s a m o ž a n d a r a nego i H r v a t s k e seljačke zaštite, p l j a č k a seljaka u ime n e k e »seljačke d e m o k r a c i j e « , k a k o h r v a t s k a g o s p o d a d r s k o naziva tu svoju tvorevinu; r a s p i r i v a n j e m r ž n j e u n a r o d u , r a s p i r i v a n j e n a c i o n a l n o g šovinizma, s t r a š n o s i r o m a š t v o , b i j e d a i glad koja k a o avet prijeti š i r o k i m n a r o d n i m slojevima, evo. to su rezultati g o d i š n j i c e » s p o r a z u m a « . . 34»

Napadajući vladu Cvetković-Maćek, Mitar Bakić u svom referatu (o radu u vojsci) na Petoj zemaljskoj konferenciji 19-23. oktobra 1940, između ostalog, kaže da »Režim C v e t k o v i c - M a č e k - K o r o š e c s p r o v o d i j e d n u p r o t u n a r o d n u d e f e t i s t i č k u i kapit u l a n t s k u politiku, k a d a o t i m a r a d n i m m a s a m a politička prava i s l o b o d e , k a d a n a s i l j e m i ubujanj'^m, t e k o n c e n t r a c i o n i m logorima guši o p r a v d a n u n a r o d n u b o r b u , k a d a r a z n i m reakc i o n a r n i m u r e d b a m a koči i guši e k o n o m s k u b o r b u r a d n i č k e klase i ostalih r a d n i h m a s a , . . . Kada p r e p u š t a vojnike r e ž i m u oficirskih šikana (toga je zaista bilo. ali je t u č a vojnika, bila n a j s t r o ž e z a b r a n j e n a t a k o da su takvi oficiri sudski k a ž n j a v a n i ili n a j m a n j e sa 30 d a n a strogog pritvora, s a m o a k o se vojnik žalio - V. T.) kada dozvoljava a n t i s o v j e t s k u h a j k u i kamp a n j u . kada p r o d u ž u j e sistem n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a m a k e d o n s k o g , slovenskog, c r n o g o r s k o g i d r u g i h n a r o d a u Jugoslaviji. Kada p r o v o d i d i k t a t u r u n a j c r n j e g policijskog nasilja nad n a r o d i m a Jugoslavije, k a d a još p o s e b i c e u H r v a t s k o j - h r v a t s k a g o s p o d a , koja su zasjela u v r h o v e HSS-a na čitavoj liniji, izdaju ciljeve j u n a č k e i i s t r a j n e 20-godišnje b o r b e h r v a t s k i h n a r o d n i h m a s a . . .« 3S

U Rezolucijt Pete zemaljske konferencije KPJ od 23. o k t o b r a 1940. godine ovako je ocenjen Sporazum Cvetković-Maćek;«... Takozvani S p o r a z u m između srpske i hrvatske g o s p o d e u jesen 1939. g. bio je »sporazum za d a l j n j e izrabljivanje r a d n i h masa i nacionalno ugnjetavanje n a r o d a Jugoslavije« (Rezolucija Kl). Dalje se k o n s t a t u j e da tim S p o r a z u m o m nije r e š e n o h r v a t s k o pitanje, već su se j o š više otvorili prohtjevi hrvatske buržoazije, da isto t a k o nije zadovoljen ni j e d a n veliki dio srpske buržoazije, t a k o da » p o d m u k l a m e đ u sobna b o r b a sve jaće izbija n a j a v u « i da se nacionalni šovinizam r a s p i r u j e sa

j e d n e i d r u g e strane. »Hrvatska buržoazija p o k a z u j e iste ugnjetavačke tendencije p r e m a d r u g i m n a r o d i m a Jugoslavije kao i srpska: pretenzije hrvatske buržoazije p r e m a Bosni, Vojvodini, pa čak i p r e m a Sloveniji, to j a s n o potvrđ u j u . . . Hrvatska g o s p o d a nisu riješila ni j e d n o pitanje koje tišti seljake,« pa se gnjev hrvatskih seljačkih masa širi protiv vlastite hrvatske g o s p o d e »Uslijed prevage HSS-a nad seljaštvom i nezadovoljstva koja iz toga slijede, poja čala se o p a s n o s t d e m a g o š k e p r o p a g a n d e inostranih a g e n a t a f r a n k o v a c a m e đ u seljacima, osobito u Lici, d j e l o m i č n o u Zagorju itd., koji o b m a n j u j u seljake raznim o b e ć a n j i m a . Intenzivniji rad k o m u n i s t a na selu o n e m o g u ć i ć e ovu štetnu p r o t i v n a r o d n u p r o p a g a n d u u Hrvatskoj i r a s k r i n k a ć e je pred seljacima .. .« 36 Drug Edvard Kardelj je, između ostalog, rekao: ». .. S p o r a z u m je o h r a b r i o jugoslovensku buržoaziju za oštriji k u r s protiv d e m o k r a t s k i h težnji i n a r o č i t o protiv r a d n i č k o g p o k r e t a . Buržoazija s e j e osećala čvršće u sedlu i svi njeni glavni centri, k a k o u Beogradu, tako i u Zagrebu i Ljubljani, pojačanim s n a g a m a su rigali vatru protiv r a d n i č k o g p o k r e t a i dem o k r a t s k i h težnji masa. Punili su se zatvori i k o n c e n t r a c i o n i logori, a ekon o m s k i i socijalni tereti su rasli, jer su svi tereti povećanih r a s h o d a za vojsku bili p r e b a č e n i na leda r a d n i h ljudi. U t o m e a n t i - d e m o k r a t s k o m kursu .novi' vlastodršci u Banovini Hrvatskoj nisu baš ništa zaostajali za vlađajućim krugovima u Beogradu. Nekadašnje d e m o k r a t s k e fraze bile su zaboravljene. Karakteristično je d a j e u p r a v o a u t o n o m n a Banovina H r v a t s k a sa . d e m o k r a t s k o m ' H r v a t s k o m seljačkom s t r a n k o m na ćelu, bila jedina p o k r a j i n a Jugoslavije u kojoj su politički zatvorenici sve do o k u p a c i j e ostali u kaznionicama i k o n c e n t r a c i o n i m logorima i da su ih HSS-ovske vlasti direktno predale u ruke ustaških i okupatorskih dželata. Banovina Hrvatska je time jasno pokazala u čijem je interesu bila stvorena. Ona se u j e d n o p o s t a r a l a za kontinuitet svoje i ustaške politike, svoga i ustaškog t e r o r a protiv r a d n i č k o g p o k r e t a i d e m o k r a t s k i h težnji naroda.« 3 7 A evo šta je d r u g Tito u svom članku Situation in Jugoslavien, objavljenom u listu »Die Welt« 1940. godine, između ostalog, napisao: »Vlada Cvetković-Maček koja je došla na k o r m i l o avgusta prošle (1939) godine poslije takozvanog S p o r a z u m a između Hrvala i Srba, nije održala obećanja koja je dala n a r o d u . Ova vlada je nastavila r e a k c i o n a r n u politiku svojih p r e t h o d n i k a , tj. politiku n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a i p r o g o n a r a d n i č k e klase. Sporazum od prošle g o d i n e između Cvetkovića i Mačeka u osnovi je sporazumijevanje s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije . . . Kako izgledaju sada ta s l o b o d a i d e m o k r a t i j a , p o š t o je postignuta autonomija? J e d a n primjer: prije S p o r a z u m a čitava opozicija, uključujući i Hrvate, isticala je kao glavni zahtjev s l o b o d n e izbore i t a j n o izborno pravo. Voćstvo Hrvatske seljačke s t r a n k e raspisalo je u maju (1940. godine - prim, red.) opštinske izbore, pri č e m u je o d u z e t o pravo glasa svim m l a d i m b i r a č i m a ispod 24 godine . . . Hrvatska seljačka s t r a n k a doživjela je na ovim izborima veliki neuspjeh, iako je stalno naglašavala da ovi izbori n e m a j u politički karakter i da su s a m o k o m u n a l n e prirode. Radničke i seljačke liste, pod raznim imenima, dobile su veliki b r o j glasova, a u nekim o p š t i n a m a su p o t p u n o pobijedile, iako su izbori bili raspisani s a m o na selu, a ne i u gradu. Reakcionarno voćstvo Hrvatske seljačke stranke oduševljava se uvođenjem totalitarnog sistema i sve njene mjere služe ovom cilju. Oni to sa cinizmom na-

zh'aju seljačka demokratija. ( p o d v u k a o V. T.). Još prošle godine, o d m a h pošto su preuzeli vlast, nisu imali ništa hitnije, nego da osnuju, z a j e d n o sa svojim s r p s k i m p a r t n e r i m a , k o n c e n t r a c i o n e logore u koje su strpali veliki b r o j kom u n i s t a i sindikalnih f u n k c i o n e r a . Oni su ugušili c j e l o k u p n u r a d n i č k u štampu, oduzeli r a d n i c i m a njihove institucije: Radničku k o m o r u su predali HRSu, tj. organizaciji koju su sami osnovali da bi uništili klasne sindikate. Oni su donijeli r e a k c i o n a r n u Uredbu o regulisanju sporova između r a d n i k a i poslodavaca . . . Što se tiče u n u t r a š n j e konsolidacije, koja je poslije S p o r a z u m a očekivana, takođe nisu postignuti nikakvi rezultati. Sve češći su sukobi između srpske i h r v a t s k e buržoazije zbog teritorijalnih pitanja. Hrvati traže priključenje Hrvatskoj i drugih oblasti Bosne i Vojvodine. Srpska buržoazija, m e đ u tim, uključujući i opoziciju - Radikale, D e m o k r a t e , Jugoslovensku n a r o d n u partiju - mišljenja je da su Hrvati ćak p r e m n o g o dobili i o t v o r e n o istupa protiv daljeg p o p u š t a n j a Hrvatima. Srpska buržoazija proširila je parolu »Srbi ujedinite se«. Hrvatska buržoazija sa svoje s t r a n e huška sve više narod na n a c i o n a l n u mržnju. Sve ovo p o t v r đ u j e da o n e k o j trajnoj konsolidaciji ne može biti ni govora. Naprotiv, radi se o t o m e koja će buržoazija - s r p s k a ili hrvatska - sebi obezbijediti više zeml je za eksploataciju. Pošto je i apetit hrvatske buržoazije o g r o m a n , možemo očekivati teške s u k o b e između dva buržoaska t a b o r a . 0 nekoj demokratizaciji ne može biti riječi. Naprotiv, reakcija je svakog d a n a sve gora. Sadašnji vlastodršci izjašn javaju se o t v o r e n o za jedan totalitarni k o r p o r a t i v n i sistem po uzoru na Italiju i Njemačku, pri č e m u im p o m a ž e gotovo čitava štampa«. Navedenim jezgrovitim i pravilnim o c e n a m a S p o r a z u m a i njegovim rezultatima koje su dali drugovi Tito i Kardelj očigledno nije p o t r e b a n nikakav komentar. Ako b i s m o bacili m a k a r i letimičan pogled unazad na o n o što se d o g a đ a l o u toku prvog svetskog rata (a i ranije) naročito između dva rata i u toku drugog svetskog rata, mogli bismo doći do zaključka da je u političkoj b o r b i nacionalno pitanje bilo glavni k a m e n spoticanja i razdora između nacionalnih buržoazija Kraljevine Jugoslavije. Pošto je poznato da buržoazija - zbog svog usko klasnog k a r a k t e r a - nikad ne može pravilno rešiti n a c i o n a l n o pitanje, j e r svaka buržoazija strogo čuva svoje interese, o n d a nije č u d o što je s t a r a Jugoslavija bila u n e p r e k i d n o j krizi - krizi koja se p o n e k a d graničila sa raspad o m . Sto do toga nije ranije došlo, v e r o v a t n o su bili o d l u č u j u ć i spoljno-politički faktori. Zaslepljenost nacionalnih buržoazija bila je toliko snažna da, recimo, velikosrpska se nije mogla odreći svoje h e g e m o n i j e niti ispuniti mnog o b r o j n e o p r a v d a n e zahteve širokih n a r o d n i h masa širom zemlje, a da velik o h r v a t s k a buržoazija često nije birala sredstva da ostvari svoje klasne interese, sredstva koja su se graničila sa izdajstvom, ako se ima u vidu često postavljanje hrvatskog pitanja kao m e đ u n a r o d n i p r o b l e m . O b r a ć a n j e stranim silama i veze sa političkim e k s t r e m n i m neprijateljski c r i j e n t i s a n i m emigrantima u tim z e m l j a m a ne može se ničim opravdati. NAPOMENE 1 O slavu v o d s t v a HSS p r e m a u s t a š a m a /a v r e m e B a n o v i n e H r v a t s k e i n t e r e s a n t n o je navesti mišljenje dr P e r n a r a . j e d n o g od i s t a k n u t i h p r v a k a HSS: -Mi s m o bili oni koji s m o njih (us-

t a i e ) prije r a t a mogli p o l p u n o o n e m o g u ć i t i , ali s m o ih održavali k a o n e k u r e z e r v u za s l u č a j pob j e d e Nijemaca. Mi s m o ih mogli o n e m o g u ć i l i j e r su bili u m a n j i n i i b r o j č a n o n e z n a t n i , no ipak to n i s m o učinili. T a k o bi sada (ovo je dr Peri ar govorio u leto 1941, tj. za v r e m e NDH - p r i m . V. T.) bila n j i h o v a d u ž n o s t da n a s ne o n e m o g u ć a v a j u i da nas s m a t r a j u r e z e r v o m . T a k o se vodi politika i to je patriotizam.« ( I z j a v a Sinčića na procesu Kvaterniku, AVII, reg. br. 3 / 1 - 1 - 5 8 0 , str. 85). 2

AVII, reg. br. 1/580, str. 61 b, 6 l c , k. 1. O. 10; Izjava V. K r e n a u istrazi.

3

F e r d o Culinović. Slom stare Jugoslavije.

., str. 97-102; Jugoslavija između dva rata. II. str.

160-161.

* M Glojnarić. Borba Hrvala. Zagreb. 1940, str. 339. 355 i 358. 5 6:1

AR 1941, ZD, 1, dok. 80. str. 315-317; AVII, m i k r o f i l m NAV-N-T-77, reg. br. 1291/506-14. AR 1941, ZD. I. d o k 107. str. 376-377; AVII. F-17. reg. br. 59/4, K. 76

5b Josip Broz Tito, Sabrana djela, knjiga V-l. Izdavački c e n t a r »Komunist«, B e o g r a d : Beogradski izdavaćko-grafićki zavod. B e o g r a d ; Izdavačko k n j i ž a r s k o p r e d u z e c e »Napred«, Zagreb, Beograd 1978, str. 2 0 - 2 1 .

9

AR 1941, ZD, 1. dok. 85, str. 333 i 335; AVII, reg. br. 12 2-3. k 6.

7 AR 1941. ZD. I. dok. 90. str. 344-345; Italijanska d i p l o m a t s k a d o k u m e n t a , serija IX. sveska I (/ Documenti diplomatici italiani) DDI. IX. I, d o k 192. 8

AR 1941, ZD, I, d o k . 91. str. 345-348; AVII, reg. br 19/1

9

Isto. str. 346; AR 1941. ZD. I. d o k . 89, str. 341-343; AVII. reg. br 4 3 / 1 , k. 12.

,u

AR 1941, ZD, I. dok. 103 str. 368-369; DDI. IX. I, d o k . 421.

" AR 1941. ZD, I. dok. 121. str. 402-407; AVII. F-17. reg. br. 6 2 / . k. 76. 12

AVII. m i k r o f i l m . NAV-N-T-77. reg. br. 1291. str 452-53.

13

Dr F e r d o Culinović, Jugoslavija između dva rata.

14

AR 1941, ZD. I. dok. 139. str. 466-469; AVII. Film, N A V - N - T - 7 7 reg. br. 1291/438-42.

18

AR 1941, ZD, I, dok. 145, str. 485^*98; AVII. reg. br. 2 5 / 1 5 - 2 , k. 95. V

,8

AR 1941, ZD, I. dok. 146, str. 499-501; DDI, IX, 2. dok. 496.

II, Zagreb, 1961, str. 158.

17

AR 1941, ZD. I. dok. 163. str. 540-544; Arhiva istorije radničkog pokreta Jugoslavije. 1940. (AIRPJ), br. 171/1, 2-1(40). ,9

AR 1941, ZD, I. d o k 169, str. 553-554; DDI, IX. 3. d o k . 166.

,a

AR 1941. ZD. I. d o k . 208. str. 626-627: DDI. IX. 4. d o k 335.

20

AR 1941. ZD. I. d o k . 222. str. 656-657. DDI, IX, 4, d o k 608.

21

AR 1941. ZD, 1, dok. 237. str. 698-700; DDI, IX. 4. dok. 848

22

Dr F e r d o Culinović, n. d., str. 158.

23

AR 1941, ZD, I, d o k . 264, str. 770-771; AVII. film NAV-N-T-77. reg. br 1314/580-81.

24 AR 1941. ZD. 1. d o k . 265, str. 771-775; AIRPJ. reg. br 14539/11. 1-8, 1941, - P r o l e t e r « , avg u s t - s e p t e m b a r 1940, br. 7 - 8 . 25

M. Glojnarić. Borba Hrvata. Zagreb, 1940, str. 34.

28

AR 1941, ZD. I, d o k . 275. str. 804-806; AVII. F-17, reg. br. 2 6 / 4 - 4 , k 11. v M. Glojnarić. n d , str. 34.

17 28

Isto, str. 295.

29 Isto, str. 364 (Istina, ove izjave su d a v a n e p r e p o t p i s i v a n j a S p o r a z u m a C v e t k o v i ć - M a č e k - V . T.). 10

H o p t n e r . n. d.. str. 397.

"

Isto. str. 410.

32

Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetković-Maćek,

33

PISKJ. lat. izdanje, str 264

34

«Vjesnik u s r i j e d u , br. 1029, 19 I 1972, Zagreb, str. 8

34 a

J o s i p Broz Tito. Sabrana djela. Knjiga V

. .str. 395-396.

. ., str. 159. 161-164.

31

AR 1941. ZD. I. d o k . 281. str. 829; AIRPJ. reg. br. 1940/14-8

38

Isto, str. 839-840

37 E. Kardelj, Razvo/ slovenaćkog nacionalnog pitanja. »Komunist« t r e ć e izdanje, Beograd, IV73, str. XXI i XXII

DELATNOST K O M U N I S T I Č K E PARTIJE JUGOSLAVIJE a ) D E L A T N O S T D O A P R I L S K O G RATA 1941. G O D I N E

Komunistička partija Jugoslavije osnovana je na Kongresu ujedinjenja 20. aprila 1919. godine od revolucionarnih socijalističkih organizacija radničke klase svih naših naroda. Tada su bili obrazovani i Savez klasnih sindikata Jugoslavije i Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Komunistička partija je ubrzo zadobila uticaj u n a r o d u i postala b r o j n o jaka, tako d a j e sledeče godine imala oko 60.000 članova, dok su sindikati imali oko 300.000 organizovanih radnika. Na opštinskim izborima u Hrvatskoj, u m a r t u 1920, KPJ je dobila znatan broj o d b o r n i k a u mnogim opštinama, a u Zagrebu, Osijeku, Dugoj Resi, Crikvenici i većinu odbornika. Ona je na istim izborima u avgustu odnela veliku p o b e d u u Beogradu. Kragujevcu, Sapcu, Valjevu, Užicu, Leskovcu, Pirotu, Skoplju, Kumanovu, Velesu, Prilepu, Đakovici, Petrovcu na m o r u i Rijeci Crnojevića. Na izborima za Ustavotvornu skupštinu, 28. novembra 1920. godine, i pored surovog terora i progona njenih članova, dobila je 59 poslaničkih mandata, tako d a j e po svojoj snazi predstavljala treću stranku u zemlji i u Skupštini. Međutim, vlada Kraljevine HSS, noću između 29. i 30. d e c e m b r a 1920. godine, pod izgovorom da KPJ p r i p r e m a prevrat, objavila je naredbu, tzv. Obznanu, kojom se zabranjuje komunistička propaganda, obustavlja rad komunističkih organizacija i zatvaraju njihove prostorije; zabranjuje se komunistička š t a m p a i svi drugi komunistički spisi; nastali su novi progoni, hapšenja i zlostavljanja komunista. Obznana je iznenadila rukovodstvo KPJ koje se bilo orijentisalo na parlamentarnu borbu, računajući da p a r l a m e n t a r n i m putem može naterati buržoasku vladu da povuče Obznanu. Zato je režim lako. ne nailazeći na ozbiljan otpor, razbio partijske i sindikalne organizacije, ali komunistički pokret nije bio uništen .. . 1 U svom predavanju slušaocima Političke škole SKJ u Kumrovcu 26. i 27. marta 1977. godine, drug Tito je rekao: » . . . Vi znate d a j e 1920. godine došlo do Obznane i zabrane Komunističke partije. Mi smo imali tada 59 poslanika u Parlamentu i, razumije se, režim je - to bio velikosrpski režim - vidio opasnost koja mu prijeti, i to baš od Komunističke partije. Znatan broj poslanika, među kojima gotovo cijeli Izvršni

o d b o r Partije, o t j e r a n je na robiju, čime su r e a k c i o n a r i obezglavili našu Partiju. Mi nikada n i s m o imali prilike da b u d e m o legalna partija. Preko 20 i više godina naša Partija je bila u d u b o k o j ilegalnosti. U takvim uslovima bilo je teško raditi, i to nas je koštalo velikih žrtava. Malo je takvih partija bilo. I baš zato što s m o se kalili u takvim uslovima kakvi su bili u Jugoslaviji, naša Komunistička partija čeličila je m n o g e kadrove. Mnogi su od njih pali u borbi protiv klasnog neprijatelja i t o k o m oslobodilačkog rata .. , 2 »U Rezoluciji o političkoj situaciji, koja je d o n e t a na P l e n u m u C e n t r a l n o g partijskog veća, o d r ž a n o m od 1. do 6. aprila 1921. godine, izložene su dotadašnje slabosti Partije i prihvaćen je poseban Pravilnik o njenom organizacionom izgrađivanju u novim uslovima. U pogledu n a c i o n a l n o g pitanja, u rezoluciji je u k a z a n o na hegemonistićke težnje k r u p n e s r p s k e bružoazije i u isto v r e m e na težnje ,za s a m o s t a l n o š ć u hrvatske i slovenaćke sitne buržoazije i seljaštva'. Plenum je utvrdio da se u sklopu seljačkih partija o b r a z u j e brojnije levo krilo koje .pokazuje tendenciju da p o s t a n e ma i p r i v r e m e n o j e d n a jaka opoziciona seljačka partija'. Zato je dužnost KPJ da i n d i r e k t n o p o m a ž e form i r a n j e i p o j a č a n j e levog krila u seljačkim partijama, taktički ga iskorišćava u borbi protiv reakcije kapitalističko monarhističkih klika.« 3 Prilikom izglasavanja Vidovdanskog ustava, 28. juna 1921, poslanici KP su, u znak protesta, napustili Ustavotvornu skupštinu. S u t r a d a n posle izglasavanja Vidovdanskog ustava, tj. 29. j u n a 1921. godine, kada se regent Aleksandar, posle polaganja zakletve na Ustav u Ustavotv o r n o j skupštini, kolima vraćao ka Terazijama da izvrši s m o t r u trupa, k o m u nista Spasoje Stejic »Baćo« bacio je sa trećeg sprata zgrade Ministarstva građevina j e d n u b o m b u , koja se u letu zakačila za n e k e žice i pala iza regentovih kola, ali mu nije nanela nikakvu povredu. Nepovoljne prilike u zemlji za radničku klasu i pojačani policijski režim izazivali su već i o n a k o veliko nezadovoljstvo k o m u n i s t a . Zato su njihove pojedine grupice prihvatile ideju o primeni individualnog t e r o r a kao odgovor na policijske p r o g o n e od s t r a n e režima. Tako je, na primer, u Bijeljini u m a r t u 1921. f o r m i r a n a j e d n a g r u p a mladih k o m u n i s t a (tzv. »Crvena pravda«, m e đ u kojima su, p o r e d ostaliji, bili Rod o l j u b Colaković i Alija Alijagić. Alijagić je 21. jula 1921. godine prilikom izvršenog a t e n t a t a ubio Milorada Draškovića ministra u n u t r a š n j i h poslova, tvorca Obznane od 30. d e c e m b r a 1920. Režim je iskoristio takve terorističke akcije p r i p a d n i k a KP, da se svom žestinom o k o m i na r u k o v o d s t v o partije, tako d a j e vlada o d m a h izdala r e a k c i o n a r n u Uredbu o radu i redu, a N a r o d n a s k u p š t i n a je 1. avgusta 1921. godine donela tzv. Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi. Opšta ofanziva buržoazije, započeta Obznanom, prerasla je - d o n o š e n j e m ovog Zakona - u organizovano nasilje nad revolucion a r n i m radničkim p o k r e t o m . Hapšenja su nanela težak udarac z a b r a n j e n o j Partiji: zaustavljen je proces stvaranja ilegalnih organizacija, p r e k i n u t e su gotovo sve veze između centralnog partijskog rukovodstva i pokrajinskih rukovodstava; paralisana je bila svaka akcija jugoslovenske d e m o k r a t s k e javnosti protiv v a n r e d n i h antiradnićkih zakona. 3 j U uslovima bezobzirnog t e r o r a režima posle d o n o š e n j a Zakona o zaštiti države, kada je policija - posle r a s p u š t a n j a Kluba k o m u n i s t i č k i h poslanika uhapsila nekoliko k o m u n i s t i č k i h poslanika i većinu članova Izvršnog o d b o r a KPJ, d e o r u k o v o d e ć i h k o m u n i s t a izbegao je u inostranstvo. Tako su postojala

dva partijska r u k o v o d s t v a - j e d n o u B e o g r a d u i d r u g o u Beču. Da bi se otklonio s u k o b između njih Izvršni komitet K o m i n t e r n e se saglasio da se sazove Prva konferencija KPJ, koja je o d r ž a n a u Beču od 3. do 17. jula 1922. godine u prisustvu 22 delegata i p r e d s t a v n i k a K o m i n t e r n e i Komunističke omladinske internacionale. Na ovoj Konferenciji,kojoj nisu prisustvovali delegati Makedonije, Crne Gore, Dalmacije i Vojvodine, na s a m o m p o č e t k u izbio je s u k o b m e đ u delegatima o n j e n o m k a r a k t e r u i njenim glavnim zadacima. Neki delegati su smatrali d a j e njen prvi zadatak da ispita uzroke poraza Partije i utvrdi o d g o v o r n o s t za politiku koja je v o đ e n a 1920-1921. godine, da bi se otklonile s m e t n j e koje su kočile n j e n o obnavljanje. Međutim, najodgovorniji ljudi za politiku Partije od 1921. do 1922. godine, prvenstveno Sima Marković, pokušavali su da skinu s d n e v n o g r e d a pitanje o uzrocima poraza i da pred partijskim članstvom i K o m i n t e r n o m prikažu stvar tako kao da je KPJ vodila pravilnu politiku i da nije razbijena pod uticajem neprijatelja nego da se s a m o »u redu povukla«. Takvim stavovima e n e r g i č n o su se suprotstavljali aktivisti KPJ u zemlji, koji su - radeći u vrlo teškim uslovima na o b n a v l j a n j u partijskih organizacija i uspostavljanju pokidanih veza s m a s a m a - s h v a t a l i šta je značilo ranije z a n e m a r i v a n j e izgrađivanja ilegalnog a p a r a t a i teškoće koje su proisticale iz organizacione s t r u k t u r e Partije, koja nije odgovarala novim, ilegalnim uslovima borbe. Raspravljajući 12 d a n a o verifikaciji m a n d a t a , neki protivnici shvatanja Sime Markovića napustili su Konferenciju, a on je o b e z b e d i o većinu prilikom izglasavanja Rezolucije i izbora novog Centralnog partijskog veća. Tako je Prva konferencija KPJ završila rad bez ikakvih stvarnih rezultata. 3b Iako se KPJ počela oporavljati posle u d a r a c a koji su joj naneti u toku 1920. i 1921. godine, ipak su izgrađivanje ilegalne partije i n j e n o povezivanje s m a s a m a išli vrlo sporo, ne s a m o zbog objektivnih okolnosti ( o p a d a n j e rev o l u c i o n a r n o g talasa u Evropi i veoma veliki pritisak režima na HRSS i progon drugih nacionalnooslobodilačkih p o k r e t a u Jugoslaviji), već i zato što je Partija »bila uska i sektaški zaćaurena, nije imala svoju široku političku platf o r m u koja bi bila o k r e n u t a ne s a m o r a d n i č k o j klasi nego i svima onim snagama u Jugoslaviji koje su bile protiv velikosrpske hegemonije«. Zato su mnogi aktivisti tražili izlaz iz takve situacije stvaranjem j e d n e legalne r a d n i č k e partije kojom bi rukovodila KPJ. Iako je r u k o v o d s t v o KPJ, izabrano na Prvoj konferenciji (održanoj od 3. do 17. jula 1922. u Beču) bilo protiv toga, ipak je na P l e n u m u Centralnog partijskog veća KPJ s r e d i n o m d e c e m b r a 1922. pobedilo shvatanje da treba stvoriti takvu partiju, a sa tim se saglasila i Kominterna. Tako je. i pored p o k u š a j a policije da spreči održavanje, izborna konferencija o d r ž a n a 13. i 14. j a n u a r a 1923. Na ovoj konferenciji o s n o v a n a je Nezavisna radnička partija Jugoslavije (NRPJ), koja je bila organizovana na istim principima kao i KPJ u legalnom periodu. Novo r u k o v o d s t v o je iznelo pred članstv o osnovna politička pitanja o kojima Partija treba da zauzme stav i izgradi političku liniju. Tako je već k r a j e m maja 1923. počela p r e k o š t a m p e javna diskusija o nacionalnom pitanju, pa je već u junu zakazana Zemaljska konferencija NRPJ t a k o se u partijskoj štampi razvila diskusija o svim pitanjima dnevnog reda Konferencije. 4 Na Drugoj konferenciji KPJ, koja je o d r ž a n a u Beču od 9. do 12. m a j a 1923. (u prisustvu 34 delegata iz. zemlje i 4 iz emigracije i 2 p r e d s t a v n i k a Kominterne i I p r e d s t a v n i k a Komunističke o m l a d i n s k e internacionale) došlo je do oštre rasprave između pristalica Sime Markovića i opozicije u Partiji o uzrocima

neslaganja. Nastojanjem opozicije prihvaćen je stav o izgrađivanju takve partije koja će u ilegalnim uslovima biti s p o s o b n a da se poveže s r a d n i č k o m klasom i ostalim r a d n i m ljudima g r a d a i sela, da ih p r e d v o d i u b o r b i i da t a k o izrasta u partiju masa. U pogledu n a c i o n a l n o g pitanja Partija je na ovoj Konferenciji n a p u s t i l a svoj stav o »nacionalnom jedinstvu«. Iako se nisu p o m i n j a l e nacije Jugoslavije nego s a m o plemena, ipak se govorilo o Jugoslovenima »kao naciji koja se nalazi u p r o c e s u stvaranja«, m a d a je učinjen prvi korak - n a p u š t e n a je velikos r p s k a krilatica o » n a r o d n o m jedinstvu«. Međutim, M a k e d o n c i se nisu tretirali čak ni kao p l e m e već s a m o kao » m a k e d o n s k o stanovništvo«. Na ovoj Konferenciji se raspravljalo o selu i s i n d i k a l n o m p o k r e t u , a i z a b r a n o je i novo rukovodstvo, većinom od d o t a d a š n j i h članova opozicije, koje je svojim stavom na Konferenciji i posle Konferencije p r i m o r a l o pristalice Sime Markovića da o t v o r e n o iznesu svoj stav o najvažnijim idejnim i političkim p i t a n j i m a i da ih o n e m o g u ć i da sve s u k o b e u KPJ svode na s u k o b ličnosti i nepoverljivost jednih p r e m a d r u g i m a . Ova Konferencija je značajna po t o m e što su na njoj postavljena p i t a n j a od suštinskog značaja za izgrađivanje Partije i njen rad. 5 Tadašnje slabosti u radu mnogih komunističkih partija, koje su u većoj ili m a n j o j meri patile od sektaštva, n a r o č i t o u pogledu b o r b e za jedinstveni front proletarijata ili u pogledu njihovog o d n o s a p r e m a saveznicima r a d n i č k e klase, ispoljavale su se i u r a d u KPJ, j e r su svi važniji događaji u životu zemlje tekli m i m o nje. zato što nije imala snage da na njih utiče, b u d u ć i izolovana od masa, pa čak nije imala čvrstu vezu ni sa r a d n i č k o m klasom. Tada su se u Partiji pojavile dve struje: desnica i levica, koje su se sukobljavale u pogledu različitih stavova o suštinskim pitanjima partijske politike: n a c i o n a l n o m , seljačkom, o r g a n i z a c i o n o m i sindikalnom. U t o m e su dolazili do izražaja i lični m o m e n t i , p o n e k a d do te m e r e d a j e s u k o b izgledao kao s u k o b ličnosti, a ne kao načelna borba. Kao rezultat teorijske diskusije i u o p š t a v a n j a stečenih iskustava u Beogr a d u je p o č e t k o m januara 1924. o d r ž a n a Treća konferencija KPJ na kojoj je nacionalno pitanje postavljeno kao najvažniji p r o b l e m . Glavni t e o r e t i č a r desnice Sima Marković z a s t u p a o je gledište da je n a c i o n a l n o pitanje u Jugoslaviji pitanje k o n k u r e n t s k e b o r b e između srpske, hrvatske i slovenaćke buržoazije. On je tvrdio da se n a c i o n a l n o pitanje u Jugoslaviji svodi na u s t a v n o p i t a n j e i p r e d l a g a o da se KPJ zalaže za p o k r a j i n s k e a u t o n o m i j e . U Rezoluciji koju je usvojila Treća k o n f e r e n c i j a p r i h v a ć e n o je gledište levice, o d b a c u j u ć i p o g l e d e Sime Markovića kao mešavinu velikosrpskih i s o c i j a l d e m o k r a t s k i h shvatanja. I s t a k n u t o je »da se država Srba. Hrvata i Slovenaca ne može s m a t r a t i kao h o m o g e n a nacionalna država s nešto nacionalnih m a n j i n a , nego kao država u kojoj vladajuća klasa j e d n e (srpske) nacije ugnjetava ostale nacije«. Rezolucija. dakle, govori s a m o o trima nacijama u Jugoslaviji, zapostavljajući nacionalni k a r a k t e r b o r b e M a k e d o n a c a i Crnogoraca protiv v e l i k o s r p s k e hegemonije, što je njen najveći n e d o s t a t a k . U o d l u k a m a K o n f e r e n c i j e o nacionalnom, seljačkom, o r g a n i z a c i o n o m i sindikalnom pitanju uglavnom je zauzet pravilan stav o o s n o v n i m p i t a n j i m a strategije i taktike. Na V Kongresu Kominterne (17. juna do 8. jula 1924.) p o t v r đ e n i su stavovi Treće k o n f e r e n c i j e o n a c i o n a l n o m pitanju, s tim što je o d b a č e n o stanovište da s t v a r a n j e Jugoslavije »leži u pravcu istorijskog p r o g r e s a i da je u interesu klasne b o r b e proletarijata«, ali s tim da se zajednička država m o r a zasnivati

»na osnovi d o b r o v o l j n o g saveza i p o t p u n e ravnopravnosti«, i istakla da se parola s a m o o p r e d e l j e n j a »mora izraziti u f o r m i izdvajanja Hrvatske, Slovenije i Makedonije« iz sastava Jugoslavije», j e r je Jugoslavija isključivo« tvorevina z a p a d n o e v r o p s k o g imperijalizma,« i da je treba razbiti. (Takav stav Komint e r n e i, naročito, njegova docnija razrada u Rezoluciji IV kongresa KPJ 1928. doprineli su d a j e Partija lutala sve dok na p l e n a r n o j sednici CK KPJ u Splitu 1935. nije p o d r o b n o p r e t r e s l a svoj nacionalni p r o g r a m i o d l u č n o se izjasnila za stav u pogledu Jugoslavije k a o zajedničke države koji je u suštini bio sadržan u Rezoluciji Treče k o n f e r e n c i j e KPJ) 6 Posle Treće konferencije, KPJ je postigla izvesne uspehe, ali je aktivnost mnogih k o m u n i s t a z n a t n o sprečavala frakcijska b o r b a i u vrhovima Partije koja se nastavljala, a s p o r o o s l o b a đ a n j e od sektaštva gotovo je paralisalo rad partijske i sindikalne organizacije, što je otežavalo da se Partija brže povezuje s r a d n i č k o m klasom i n a c i o n a l n o ugnjetenim i seljačkim m a s a m a . U takvoj situaciji Izvršni komitet Komunističke internacionale d o n e o je u aprilu 1925. godine o d l u k u da se održi k o n g r e s KPJ na kojem će se rešiti da se rasprave sva s p o r n a pitanja između desnice i levice. Takođe je o d l u č e n o da se radi prip r e m e k o n g r e s a o b r a z u j e p r i v r e m e n i Centralni komitet. Tako je na Trećem kongresu KP], koji je održan od 17. do 22. m a j a 1926. godine u Beču, antifrakcijsko raspoloženje članova Partije i SKOJ-a ispoljeno u stavu delegata na Kongresu. Pod pritiskom takvog raspoloženja delegata i pod pritiskom Kom i n t e r n e predstavnici obeju frakcija morali su priznati svoje političke greške i u n o š e n j e ličnih m o m e n a t a u sukob. Kongres je j e d n o g l a s n o usvojio Rezoluciju o izveštaju CK, u kojoj su istaknute greške u njegovom radu. nepravilne političke p r o c e n e političke situacije u Jugoslaviji, pogrešni stavovi d e s n e frakcije u n a c i o n a l n o m , seljačkom i sindikalnom pitanju. U vezi s nacionalnim pitanjem na Trećem kongresu se prvi put govorilo o m a k e d o n s k o j naciji i n j e n o m pravu na s a m o o p r e d e l j e n j e , ali na osnovi p r o g r a m a Unutrašnje mak e d o n s k e r e v o l u c i o n a r n e organizacije (VMRO), s t v o r e n e na inicijativu Balkanske k o m u n i s t i č k e federacije koja je okupljala p o r e d k o m u n i s t a i borbenih m a k e d o n s k i h nacionalista i izvesne velikobugarske e l e m e n t e . U pogledu nacionalnog p i t a n j a Kongres je o d r e d i o sledeću politiku KPJ: »Partija m o r a da se bori pritiv svih oblika n a c i o n a l n o g ugnjetavanja, da povezuje b o r b u radničke klase s b o r b o m ugnjetenih nacija, naročito seljačkih masa, koje čine glavnu snagu n a c i o n a l n o g p o k r e t a . S a m o t a k o se može u s p e š n o suzbijati uticaj buržoazije u nacionalnim p o k r e t i m a , j e r je ona, zbog svojih klasnih interesa, uvek s p r e m n a na s p o r a z u m i k o m p r o m i s s velikosrpskim hegemonistima. Privlačeći na svoju s t r a n u sve d e m o k r a t s k e e l e m e n t e . Partija treba da stalno jača zajednički f r o n t svih ugnjetenih i da zajedničkom b o r b o m slomi velikosrpsku h e g e m o n i j u . . . « Želeći da potvrdi izmirenje frakcija, Kongres je izabrao Centralni komitet u koji su ušli pripadnici obeju frakcija i oni aktivisti Partije koji nisu pripadali ni levici ni desnici. 7 Na o v o m Kongresu su ispravljeni neki nedostaci Rezolucije koja je doneta na III konferenciji KP (održanoj p o č e t k o m j a n u a r a 1924. godine), u kojoj je najkrupniji nedostatak bio »u t o m e što ne priznaje p o s t o j a n j e m a k e d o n s k e i c r n o g o r s k e nacije i što u o n d a š n j i m m e đ u n a r o d n i m uslovima povezuje borbu za n a c i o n a l n u r a v n o p r a v n o s t u Jugoslaviji s o b r a z o v a n j e m federativne radnićko-seljačke r e p u b l i k e na Balkanu i u Podunavlju.«

lako je na III kongresu prihvatila sve njegove odluke, pa i o d l u k u o likvidaciji frakcija, desnica je i dalje ostala kao k o m p a k t n a g r u p a o k o Sime Markovića, koji je, koristeći se položajem s e k r e t a r a Partije, s p r o v o d i o svoju politiku. Leva frakcija je u rani jem p e r i o d u ulagala m n o g o n a p o r a da se KPJ izgradi kao r e v o l u c i o n a r n a partija novog tipa. s p o s o b n a da i u uslovima ilegalnosti p o s t a n e p r e d v o d n i k m a s a u borbi protiv kapitalizma; ona je d o p r i n c l a da Partija izgradi svoje načelne stavove o stuštinskim p i t a n j i m a partijske politike. Zbog toga je leva frakcija, kao borac protiv o p o r t u n i z m a , bila progresivna pojava u KPJ. Najjače u p o r i š t e antifrakcijske struje u Partiji bila je 1927-1928. g o d i n e zagrebačka partijska organizacija. Kao član, a zatim kao s e k r e t a r Mesnog komiteta Partije, u njoj je radio Josip Broz i borio se protiv politike ostalih članova Komiteta vezanih za levu ili desnu frakciju. U takvoj situaciji, on je rešio da pitanje frakcionaštva iznese na m e s n o j konferenciji z a g r e b a č k e partijske organizacije. Osma partijska konferencija zagrebačke organizacije o d r ž a n a je n o ć u između 25. i 26. f e b r u a r a 1928. godine. Posle izveštaja političkog s e k r e t a r a Mesnog komiteta, organizacioni s e k r e t a r Mesnog k o m i t e t a Josip Broz p o d n e o je poseban izveštaj zato što je taj izveštaj »pretjeran, netačan i površan«, iako i sam - kako je r e k a o - kao organizacioni s e k r e t a r »snosi d e o o d g o v o r n o s t i za rad Komiteta«. Posle njegovog ubedljivog izlaganja, većina delegata g a j e podržala, osudila f r a k c i o n a š t v o i d o n e l a zaključak da ce »mjesna organizacija i dalje s još jačom energijom povesti b o r b u protiv oportunizma. 7 » N e p o s r e d n o pred Četvrti kongres, koji je održan p o č e t k o m n o v e m b r a 1928. u Drezdenu. o d r ž a n e su pokrajinske, oblasne i o k r u ž n e k o n f e r e n c i j e u Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Makedoniji, Vojvodini, Crnoj Gori, Srbiji i Hrvatskoj, na kojima su izabrana 22 delegata za Kongres. U to v r e m e je KPJ imala 2034 člana, organizovana u 365 ćelija, sa 25 okružnih i 83 m e s n a komiteta. Glavnu pažnju IV k o n g r e s poklonio je oceni političke situacije u Jugoslaviji, perspektivi b o r b e protiv velikosrpske h e g e m o n i j e i likvidaciji frakcijske b o r b e kao uslova za uspešan rad Partije. Posle oštre kritike grešaka i slabosti obeju frakcija. Kongres je z a d a o ozbiljan u d a r a c frakcijama. On je ovlastio CK KPJ da p r o s t o m većinom isključi iz Centralnog k o m i t e t a svakog njegovog člana ili k a n d i d a t a koji bi p o k u š a o da obnovi frakcijsku b o r b u i da svakog b u d u ć e g f r a k c i o n a š a isključi iz redova Partije. Kongres je, polazeći od već ranije usvojenog načela o pravu svakog naroda na s a m o o p r e d e l j e n j e uključujući i otcepljenje, kao i stava K o m i n t e r n e , u prvi plan istakao pogrešan k u r s razbijanja Jugoslavije i stvaranja samostalnih držav a: Hrvatske, Slovenije. Makedonije i Crne Gore. To je značilo slabljenje pozicija r a d n i č k o g p o k r e t a i ostalih d e m o k r a t s k i h snaga Jugoslavije u v r e m e kada je o p a s n o s t od imeprijalističkih sila po nezavisnost Jugoslavije bila sve očevidnija. Osim toga, Kongres je rešenje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji povezivao s p o b e d o n o s n o m revolucijom u ostalim balkanskim zemljama, što širokim slojevima ugnjetenih nacija u Jugoslaviji n i k a k o nije moglo otvoriti perspektivu n e p o s r e d n o g o s l o b o đ e n j a ispod j a r m a velikosrpske hegemonije. Zbog toga takva parola i nije mogla imati privlačnu snagu za nacionalno ugnjetene, na p r v o m m e s t u seljačke mase. 8 Diktatura kralja Aleksandra od 6. j a n u a r a 1929. godine najviše se o k o m i l a na Komunističku partiju. Komunisti su masovno hapšeni, osuđivani i ubijani

Tada je kraljevska vlada primenjivala najdrastičnije c i o n a r n o g p o k r e t a u zemlji. Položaj r a d n i č k e klase Rukovodstvo K o m u n i s t i č k e partije Jugoslavije n u a r s k e d i k t a t u r e odgovorilo pozivom na o r u ž a n u Centralni komitet KPJ u p u t i o tih dana, kaže se:

m e r e za gušenje revolupostojao je sve teži. je na u v o đ e n j e šestojab o r b u . U p i s m u koje je

». . Jedini izlaz iz ove krize za radničku klasu i seljaštvo jeste oružana borba, g r a đ a n s k i rat protiv vladavine h e g e m o n i s t i ć k e s r b i j a n s k e buržoazije Nikakve p a r l a m e n t a r n e i d e m o k r a t s k e k o m b i n a c i j e , nikakve vlade, njihovi izbori i pacifističko o č e k i v a n j e nisu u m o g u ć n o s t i da u d o v o l j e ma i j e d n o m od o s n o v n i h zahteva r a d n i č k e klase, seljaštva i u g n j e t e n i h n a r o d a . Za radni narod, osim oružane borbe, drugog izlaza nema. . .«.

U d u h u tih stanova CK KPJ je, u f e b r u a r u 1929, izdao proglas kojim je radnike i seljake pozvao na o r u ž a n u r e v o l u c i o n a r n u b o r b u , na r u š e n j e krvavog apsolutističkog režima a za vlast radnika i seljaka«. -Takav kurs rukovodstva KPJ bio je pogrešan, jer nisu bili sazreli uslovi za oružanu borbu, a parola o ustanku delovala je sektaški pa i avanturistički. Naime, u borbi protiv policije pali su istaknuti rukovodioci KPJ: Đuro Đaković, Nikola Hećimović, Bracan Bracanović, Marko Mašanović, Marijan Baruh, Rista S a m a r d ž i ć - R i n d a , Božo Vid a c - V u k . s e d a m s e k r e t a r a SKOJ-a i mnogi drugi. T a m n i c e su bile p u n e kom u n i s t a i n a p r e d n i h ljudi, o s u đ e n i h na višegodišnju robiju. U p e r i o d u 1931-1932. otpočeli su veliki nemiri i d e m o n s t r a c i j e š i r o m zemlje. Naročito su bile b u r n e s t u d e n t s k e d e m o n s t r a c i j e (proglas s t u d e n a t a Beogradskog univerziteta 10. j a n u a r a 1932, proglas s t u d e n a t a Ljubljanskog, Zagrebačkog i Beogradskog univerziteta od 19. f e b r u a r a iste godine). Manifestacije n a r o d n o g revolta u gradovima i selima sve više su rasle p o s e b n o u Srbiji. Crnoj Gori, Bosni i Hrvatskoj. G r a đ a n s k a opoziciona vodstva podržavala su d e m o n s t r a c i j e . Tako teška i n a p e t a politička situacija u prvoj polovini 1932. zabrinjavala je režimske i opozicione g r a đ a n s k e političare koji su strahovali od teških iznenadnih d o g a đ a j a koji mogu da uslede. 8 * Teške posledice do kojih je dovela avanturistička politika r u k o v o d s t v a KPJ posle 6. j a n u a r a 1929. godine svuda su se osećale. Pune četiri godine nepovezane partijske organizacije i pojedina r u k o v o d s t v a kao i pojedini članovi KPJ i SKOJ-a bili su p r e p u š t e n i sami sebi, tako da su, na osnovi svog s k u p o plaćenog iskustva, počeli da se prilagođavaju stvarnim uslovima pod kojima je živela i borila se radnička klasa i ostale r a d n e m a s e Jugoslavije. Takvi napori 1933. i 1934. počeli su da daju zapaženije rezultate Mnoge partijske organizacije ostvarile su znatan uticaj u sindikalnim i d r u g i m radničkim organizacijama, tako d a j e u t o m p e r i o d u organizovan veliki broj štrajkova. Međutim. napori pojedinih partijskih r u k o v o d s t a v a da s a r a d n j o m sa socijaldem o k r a t s k i m v o đ a m a stvore akciono jedinstvo r a d n i č k e klase i p o k r e n u i organizuju b o r b u za p o b o l j š a n j e životnih uslova u p o r e d o s b o r b o m protiv fašizma i imperijalističkog rata. nisu doneli rezultate. Nešto življi rad komunista osetio se na selu i njihovo veće i n t e r e s o v a n j c za n a c i o n a l n o pitanje, posle p o b e d e fašizma u Nemačkoj, n a r o č i t o 1934. godine, p o j a č a n a je antifašistička delatnost KPJ, jer je - p o r e d sve uspešnijih antifašističkih akcija, naročito stud e n t s k e o m l a d i n e - o s n o v a n o više k o m i t e t a za b o r b u pritiv rata i fašizma, razvijajući u tom cilju s a r a d n j u sa susednim k o m u n i s t i č k i m partijama. P r i v r e m e n o r u k o v o d s t v o Partije, koje je p o č e t k o m 1934. d o b i l o naziv CK KPJ, p o s t e p e n o je sve više uspostavljalo vezu s partijskim r u k o v o d s t v i m a u zemlji. U avgustu 1934, posle izlaska s robije i odlaska u Beč, Josip Broz je t a m o k o o p t i r a n za člana Politbiroa CK, a zatim se vratio u zemlju. CK KPJ je

u j u n u 1934. godine d o n e o o d l u k u da se održi k o n f e r e n c i j a k r a j e m g o d i n e i da s p r o v o đ e n j e p r i p r e m a za n j e n o održavanje izvrše Blagoje Parović i Josip Broz. 9 Četvrta zemaljska konferencija KP] održana je 24. i 25. d e c e m b r a 1934. u Ljubljani. Period od IV kongresa do IV zemaljske konferencije, koji je obuhvatio šest godina, o c e n j e n je kao najteži u istoriji Partije. Održavanje ovakve k o n f e r e n c i j e u zemlji u uslovima t e r o r a i p r o g o n a koji nisu prestajali pokazalo je da se Partija uglavnom oporavila od teških u d a r a c a koje joj je n a n e o režim d i k t a t u r e . Konferenciji je prisustvovalo 11 delegata. Ona je r a z m a t r a l a sva o s n o v n a pitanja života i delatnosti Partije i d o n e l a p o s e b n e rezolucije: o r a d u u sindikatima, na selu i m e đ u n a c i o n a l n o ugnjetenim m a s a m a , m e đ u o m l a d i n o m , o partijskoj štampi i literaturi i o borbi protiv imperijalističkog rata. Na Konferenciji su još više došle do izražaja sve o n e pozitivne t e n d e n c i j e koje su se ispoljavale u političkoj aktivnosti Partije i u p r o c e s u n j e n o g organizacionog o b n a v l j a n j a i jačanja u poslednjih nekoliko godina. Ističući da se kriza režima d i k t a t u r e p r o d u b l j u j e , K o n f e r e n c i j a je utvrdila da se u krilu jugoslovenske vladajuće buržoazije javljaju sve brojnije snage koje izlaze iz krize vide u osloncu na fašističke države i u o p š t e u vezivanju Jugoslavije za p o j e d i n e imperijalističke sile. Zbog toga je Konferencija zahtevala odlučniju aktivnost Partije u borbi protiv fašizma u o p š t e i p o s e b n o protiv kolebljive politike jugoslovenskog režima. U tom pogledu, iako n e d o v o l j n o jasno, ona je postavila kao zadatak da se radi na stvaranju antifašističkog fronta. Ukazano je i na p o t r e b u organizovanijeg rada Partije u vojsci. Još je više istaknuta orijentacija Partije na organizovanje i p r e d v o đ e n j e akcija radničke klase, r a d n o g seljaštva i n a c i o n a l n o ugnjetenih masa u borbi za ispunjenje svakodnevnih njihovih zahteva i na zadatak povezivanja e k o n o m s k i h zahteva r a d n i č k e klase s političkom b o r b o m protiv režima. Ukazano je na zao s t a j a n j e partijske aktivnosti na selu i m e đ u o m l a d i n o m , na neiskorišćene mogućnosti jačanja uticaja Partije na r a d n o seljaštvo i na to da se još ne shvata značaj obnavljanja i j a č a n j a Skoja i proširivanja njegovog rada u svim legalnim o m l a d i n s k i m organizacijama. Osvetljavajući raznovrsne oblike nacionalnog ugnjetavanja, Konferencija je istakla da ugnjeteni narodi ne mogu očekivati o s l o b o đ e n j e u osloncu na fašističke sile (što su u posljednje v r e m e sve više propagirale razne separatističke struje), već d a j e b o r b a za rešenje nacionalnog pitanja d e o b o r b e za r e v o l u c i o n a r n o p r e u r e đ e n j e jugoslovenskog društva. Da bi još više istakla stav Partije da u g n j e t e n e nacije mogu ostvariti nacionalna prava j e d i n o u r e v o l u c i o n a r n o j borbi pod r u k o v o d s t v o m radničke klase i da bi Partija još odlučnije pošla p u t e m stvaranja jedinstva r a d n i č k e klase i n a c i o n a l n o ugnjetenih masa, Konferencija je d o n e l a o d l u k u o stvaranju u sklopu KPJ k o m u n i s t i č k i h partija Hrvatske i Slovenije, a »u najbližoj budućnosti« i K o m u n i s t i č k e partije Makedonije. U p r i p r e m a m a Konferencije, a i na s a m o j Konferenciji izvršena je kritička analiza aktivnosti Partije i njenog rukovodstva u p e r i o d u od IV kongresa. Naročito su ozbiljno i i s c r p n o analizirane g r u b e političke greške i sektaška zastranjivanja k a r a k t e r i s t i č n a za period 1929-1931. Ova Konferencija, na kojoj je izabran Centralni komitet od 12 članova i 9 kandidata, označila je završetak p r o c e s a organizacionog obnavljanja Partije posle u d a r a c a koje je p r e t r p e l a pod režimom d i k t a t u r e . 9 «

Tarifne i š t r a j k a č k e akcije r a d n i č k e klase uzele su 1935. i 1936. godine šir o k e r a z m e r e i pod uticajem Partije primale sve više k a r a k t e r političkih borbi protiv režima. U p o r e đ e n j u sa 1934. godinom, broj štrajkova je 1935. bio dvaput veći - p r e k o 140 štrajkova, a već 1936. je taj b r o j p o r a s t a o na p r e k o 400. Jačanje jedinstva r a d n i č k e klase ispoljavalo se i u jačanju uloge sindikata i u p o r a s t u broja sindikalno organizovanih radnika. Broj članova URSS je s a m o u 1936. godini p o r a s t a o od 30.000 na 54.000, a b r o j saveza učlanjenih u URS povećao se od 17 na 35. Uticaj k o m u n i s t a u s i n d i k a t i m a bio je u stalnom porastu. Sa š t r a j k a č k i m a k c i j a m a su se ispreplitali drugi oblici n a r o d n e b o r b e protiv u n u t r a š n j e i spoljne politike režima, protiv fašizma, za mir. Rukovodeći tim b o r b a m a Partija se povezivala s n a r o d n i m m a s a m a , uvodila ih u politički život i stvarala jedinstveni r e v o l u c i o n a r n i pokret. Takav k a r a k t e r je i m a o politički miting o k o 10.000 r a d n i k a Slovenije u Celju, 7 lula 1935. koji je organizovao PK KPJ za Sloveniju prilikom sleta radničkih društava »Svoboda«. Veliki odjek je i m a o z b o r u Kragujevcu od 25. avgusta 1935. na k o m e se okupilo o k o 45.000 ljudi iz m n o g i h mesta Srbije. Mimo volje vođa iz Udružene opozicije i u p r k o s o r g a n i m a vlasti, narod je, p r e d v o đ e n k o m u n i s t i m a , omogućio da na zboru govore predstavnici Partije. Ovaj zbor se p r e t v o r i o u j e d n u od najvećih antirežimskih i antifašističkih manifestacija. Takvi su zborovi održani u više mesta u Crnoj Gori (Nikšić, Bar. Žabljak, Virpazar itd.). Na tim zborovima d o m i n i r a l i su stavovi i parole KPJ. a na n e k i m a su birani i odbori Fronta n a r o d n e slobode. Prilikom održavanja tih zborova dolazilo je do suk o b a n a r o d a s policijom i ž a n d a r m e r i j o m , pa je bilo i žrtava (u Sinju 15. avgusta 1935, L j u t o m e r u 1. s e p t e m b r a iste godine itd.) U to v r e m e protiv vlade i njene politike izvedeno je i nekoliko zamašnih d e m o n s t r a c i j a , počev od s t u d e n t s k i h u Beogradu, j a n u a r a i f e b r u a r a 1935 (kada je p o g i n u o s t u d e n t Mirko Srzentic), i onih koje su ubrzo izbile u Nikšiću, Podgorici, Cetinju i Ulcinju, p r e k o p o b u n e seljaka u Sibinju kod Slavonskog Broda, seljaćkJ/u n e m i r a u Šumadiji i oko Bora, u Dalmaciji o k o Makarske, velikog z b o r a u Kragujevcu, radničkih sletova, akcija o m l a d i n e u srednjim školama, velikog zbora na Belvederu kod Cetinja i mnogih d r u g i h demonstracija. Ti događaji su bili jasan d o k a z uspona r e v o l u c i o n a r n o g p o k r e t a u zemlji i r u k o v o d e ć e uloge K o m u n i s t i č k e partije. 9 b Posle VII kongresa K o m i n t e r n e 1935, k a d a je usvojena linija n a r o d n i h frontova, počelo se shvatati da u sklopu o d b r a n e d e m o k r a t s k i h s l o b o d a i dem o k r a t i j e uopšte, koje je fašizam p o č e o ugrožavati na svim linijama, t r e b a menjati gledišta i o postojećim o d n o s i m a koji vladaju u svetu, pa u tom smislu i o ranijim zahtevima za revizijom Versajskog sistema. Dok se do tada smatralo da je o p r a v d a n o podržavati reviziju versajskog sistema, sad se počelo shvatati da bi to išlo u korist agresivnih fašističkih sila, a da n e p r a v d e , koje su pojedinim n a r o d i m a n a n e t e tim s i s t e m o m ili na d r u g e načine, u uslovima s t v o r e n i m n a k o n prvog svetskog rata, treba ispravljati mirnim putem. U vezi s tim i KPJ je počela u d r u k č i j o j svetlosti da gleda i na Jugoslaviju kao državni okvir n a r o d a koje ona obuhvata. Između ostalog, tada je prevaziđeno s h v a t a n j e o Jugoslaviji kao nekoj veštaćkoj tvorevini, a postavilo se i pitanje o d b r a n e njenog n a c i o n a l n o g integriteta, tj. stalo se na gledište o mogućnosti rešavanja nacionalnog pitanja pojedinih njenih ugnjetenih n a r o d a u njenim okvirima. Jer, svako izdvajanje i stvaranje malih državica išlo bi nar u k u fašističkoj agresiji. Naravno, pri t o m e se nije s m e l o negirati ili zapostav-

ljati o s n o v n o p r a v o svakog n a r o d a na s a m o o p r e d e l j e n j e do oteepljenja. Međutim, o n o što je bilo bitno novo u politici KPJ u oblasti nacionalnog pitanja jeste njen stav p r e m a Jugoslaviji kao d r ž a v n o j zajednici, nezavisno od karaktera njenog režima, za čiju se p r o m e n u treba boriti. Tada se n a p u š t a i parola 0 b a l k a n s k o j ili široj federaciji i uvidelo se d a j e najvažnije tražiti r e š e n j e u okviru d a l e realnosti. Da bi se poštovala ova načela, koja je trebalo da izrazi j e d n a n a r o d n o f rontovska p l a t f o r m a sačinjena u dogovoru s pojedinim p r e d s t a v n i c i m a Udružene opozicije, Tito je naglašavao da »u platformi m o r a j a s n o i nedvosmisleno doci do izraza riješenost da će se pravo s a m o o p r e d j e l j e n j a svih naših naroda poštovati, tj. ne s a m o pravo Srba, Hrvata i Slovenaca nego i M a k e d o n a c a 1 Crnogoraca, a isto t a k o pravo n a r o d a u Vojvodini i Bosni i Hercegovini da o d l u č e o tome da li da sačuva svoju regionalnu s a m o s t a l n o s t u federativno) državi. T a k o d e t r e b a istaci prava n a r o d n i h manjina: Nijemaca, Madžara i Albanaca na ravnopravnost«. 1 0 Na plenumu u Splitu koji je održan 9. i 10. jula 1935. godine p o s e b n u je pažnju izazvao Parovićev referat o »frontu n a r o d n e slobode« u k o j e m je d a o o c e n u političkih prilika u Evropi i izneo o s n o v n e postavke za dalji rad KPJ u našoj zemlji. Jer, kako kaže Parović, »fašizam je glavni neprijatelj ne samo radničke klase nego i svih demokratskih slojeva«. Splitski plenum je učinio i značajan korak ka pravilnijem postavljanju i rešavanju nacionalnog pitanja. Isticanje stava da pravo na samoopredeljenje ne znači i hezulsovno otcepljenje. pokazuje da je u Partiji preovladalo mišljenje da se nacionalno pitanje može rešiti u sklopu jugoslovenske državne zajednice, a ne njenim razbijanjem.,0j Komunistička partija počela je ozbiljno da se oporavlja od teških udaraca koje joj je zadala d i k t a t u r a . Tada je imala o k o 3000 članova, a SKOJ o k o 2000. Vlada je i dalje v ršila p r o g o n e k o m u n i s t a i njihovih simpatizera, j e r je k r a j e m 1935. i u toku 1936. godine od n a v e d e n o g broja partijskog članstva u h a p š e n a gotovo trećina i blizu 1000 antifašista. Policiju)t na najsuroviji naćin mučila u h a p š e n e komuniste, k a k o bi otkrila celokupWu organizaciju Kom u n i s t i č k e partije. Uz to je i s a m a Partija patila od sektaštva, izvesne ućaurenosti i nekih pogrešnih stavova rukovodećih f o r u m a . Brojno jak revolucionarni pokret u zemlji zahtevao je da ima takvo vodstvo koje bi bilo s p o s o b n o da o k o sebe okupi čitavo članstvo i t e s n o poveže partijske kadrove. Komunistička partija je dobila takvo r u k o v o d s t v o tek krajem 1936, kada je d r u g Tito počeo da radi na o k u p l j a n j u snaga p a r t i j e i stvaranju novog Centralnog komiteta, koji će n e p o s r e d n o rukovoditi revolucionarnim pokretom. U»Pismu za Srbiju« početkom novembra 1936. godine, o stavovima koje bi radnička partija morala da zastupa u oblasti međunacionalnih odnosa, Tito je između ostalog, rekao: Treba samo znali šta je najbliži zadatak i cilj takve radničke partije. Cilj je da radnička klasa u okviru takve partije istupa kao jedinstveni i snažan politički faktor u političkom životu.. . Važno je da se nade takvo rješenie. odnosno platforma, na osnovu koje neće hiti pogođeni ih zapostavljeni ni socijalni, ni nacionalni imeresi. bilo koje grupe radnika, ukoliko nije u suprotnosti sa interesima radničke klase kao cjeline. Takva platfonna bila je predložena sa strane levo g krila radnika, ali je kod pregovora bila dopuštena jedna principijelna greška po nacional nom pitanju. Ljevičari stoje neodstupno na principu samoopredeljenja naroda do oteepljenja. To ie pravo koje svakom narodu mora hiti priznalo da bi bio ravnopravan Ali, to ne znači da je otcepljenje u svakoj situaciji i obavezno i svrsishodno. C današnjoj situaciji su protiv rasparča-

vanja Jugoslavije, koje si žele plaćenici itahjanskog, austrijskog i mađarskog fašizma i koje bi bez sumnje dovelo do rata. što baš i iele svi fašistićki potpaljivači rata. Ljevičari su za slobodnu zajednicu sviju naroda Jugoslavije u sadanjim granicama, uređenoj na federativnoj osnovi, a protiv svakog ugnjetavanja i hegemonije bilo kojeg naroda po drugome. Dakle, hrvatski slovenaćki srpski, makedonski i crnogorski narod treba da se na demokratski način iz/asne kako iele da urede svoje međusobne odnose u državnoj zajednici isto tako. narod u Vojvodini i Bosni i Hercegovini ima prava da se izjasni o svom odnosu u državnoj zajednici. .

Zatim je izneo ozbiljne p r i m e d b e na projekat p l a t f o r m e za najširu organizaciju tzv. N a r o d n o g f r o n t a koja je u osnovi pogrešna i po suštini hegemonistićka, jer daje opet srbijanskim strankama mogućnost da ugnjetavaju hrvatski i druge narode, i' njoj nema jasno i nedvosmisleno izraženog zahtjeva za pravom naroda na nacionalnu slobodu i ravnopravnost. Ova platforma sva diše duhom hegemontstićkog i velikosrpskog vidovdanskog Ustava koji je sankcionisao nacionalno ugnjetavanje i neravnopravnost i doveo do 6. januara 1929. godine i do diktature vojnofašistićke velikosrpske buržoazije.«

Pošto je po redu analizirao svaku pojedinu taćku te p l a t f o r m e i kritički se o s v r n u o i na o n o što je u njoj ispravno. Tito je predložio sledeću verziju svoje p l a t f o r m e : ». . . Osnovni princip treba da bude: Sema demokracije bez nacionalne slobode i nema nacionalne slobode bez demokracije . . Razumije se m samom Narodnom frontu slobode (ne mora se tako zvati) treba da bude /edinstvenost pogleda na ova dva osnovna pitanja: l) federativna država 21 koliko federativnih jedinica i misi im sedam). Meni izgleda da srbijanska UO (Udružena opozicija) (pa i jedan dio narodnofrontovaca) je spremna da dade slobode Hrvatima i Slovencima, za ostale narode i provincije ona ih smatra srpskim Srpska buržoazija na nov i rafinirani naćin želi da osigura svoju prevlast i hegemoniju nad Makedoncima i Crnogorcima, nad narodom u Bosni i Hercegovini i Vojvodini Takav način rješenja nacionalnog pitanja i demokracije bio bi štur i izvor novih borbi potlačenih naroda i pokrajina za svoju slobodu i ravnopravnost. Te borbe kočile hi razvitak i predstavljale bi klicu novih opasnosti za demokraciju i mir u svijetu . . .«"

V svom predavanju u Kumrovcu 1977. godine, drug Tito je, između ostalog, rekao: ». . . Sredinom oktobra 1936 godine stigao sam u Beč gdje je bilo sjedište jednog dijela Centralnog komiteta, a sredinom decembra krenuo sam u zemlju i još istog mjeseca otputovao u Split, organizujući odlazak dobrovoljaca u Span t ju. Sve do avgusta 1937. godine ja sam. uglavnom, bio na partijskom radu u zemlji Tri do četiri puta sam putovao u Beč i Pariz, f i opet natrag u zemlju. No. na radu u zemlji proveo sam ukupno oko sedam mjeseci Najvažniji zadatak dijela tog novog rukovodstva Partije u zemlji bio je da ubrzano provodi sve mjere u pravcu organizacionog, političkog i idejnog izgrađivanja Partije. Veliku smo pažnju poklanjah i radu komunista u sindikatima i među omladinom. Kod radnih se ljudi opet počelo vraćati povjerednje u Partiju Mi smo tada ubrzano radili na provođenju odluke o osnivanju KP Slovenije i KP Hrvatske koja je donijeta još na Četvrtoj zemaljskoj konferenciji. Na Osnivačkom kongresu KP Hrvatske, koji je održan I i 2. avgusta 1937. godine kraj Samobora. podnio sam referat o značenju osnivanja KP Hrvatske. U proglasu o tome istakao sam da osnivanje KP Hrvatske proističe iz dugogodišnje borbe Komunističke partije Jugoslawe, koja je hranila ne samo interese radničke klase nego je i na svojoj zastavi uvijek imala ispisanu ideju nacionalne slobode, ravnopravnosti i bratstva među narodima. Naglašeno je da između radničkih interesa i interesa hrvatskoga naroda ne može da bude nesuglasica, jer su radnici dio svoga naroda, krvno zainteresovani da narod bude slobodan, da mu bude osiguran razvitak, da se poštuje sve što je lijepo i napredno u njegovim tradicijama i kulturi. Boreći se za te ideale - istakao sam dalje - mi se borimo i protiv nacionalne zagriženosti i šovinizma, jer znamo da su pravi napredak i sloboda hrvatskog naroda osigurani samo u bratskoj slozi i saradnji s ostalim narodima Jugoslavije. Sredinom te godine obrazovao sam Omladinsku komisiju CK KPJ. s Lolom Ribarom na ćelu. Zadatak Komisije bio je da radi na sređivanju organizacionog stanja u SKOJ-u i u omla-

dinskom pokretu. Tada sam razradio i upute za rad SKOJ-a, ukazavši na puleve izrastan/a SKOJa u borbeno jezgro omladinskog pokreta . . ""

Još u januaru 1937. godine CK KPJ je izdao proglas »Protiv ratne opasnosti, protiv napada fašističke reakcije«, u kojem je s k r e t a n a pažnja da je »Jugoistočna Evropa j e d n a od najvažnijih linija n a p a d a glavnog potpaljivača rata - Hitlerovog fašizma«. CK je konstatovao da N e m a č k a nastoji da razbije Malu i Balkansku a n t a n t u i o p o m i n j a o : »Sve tjesniji savez Musolinija i Hitlera, stvoren radi podjele b u d u ć e g balkanskog plijena - pokazuje k a k o je p o g r e š n a politika onih koji u n j e m a č k o m fašizmu tobože traže zaštitu od italijanskog napadača«. Ponovo je konstatovano: »U vanjskoj politici vlada Stojadinovića sve je više sklona zbliženju s Hitlerovom Njemačkom.« 1 2 U pomenutom predavanju u

Kumrovcu,

drug

Tito je

rekao:

. L' prvoj polovini avgusta dobio sam poruku od drugova Colakovića i Zujovića iz Pariza da hitno dođem u Pariz g de je bilo sjedište Centralnog komiteta. Stigao sam tamo 17. avgusta /937. godine. V Parizu - kao što sam vec rekao u prethodnom izlagan jii-prviceu 'i odgovornost za rad KPJ i ostao tamo izvjesno vrijeme, nastavljajući rad na konsolidaciji Paritjc To je bilo neophodno jer sam od samog početka naišao na jak otpor pojedinih frakcionaških grupa koje su se održale u inostranstvu, a dijelom i u zemlji i pokušavale da svojim intrigama i u Kominterni ometaju konsolidaciju naše Partije. V zemlju sam se vratio krajem marta 1938. godine. Obavio sam konsultacije s rukovodećim partijskim kadrovima, te početkom maja obrazovao privremeno rukovodstvo KPJ Stvaranje novog rukovodstva Komunističke partije Jugoslavije u zemlji značilo je odlučujući korak na putu ka unutrašnjoj konsolidaciji Partije i otklanjanju svih ostataka frakcionaštva Sovo je rukovodstvo odmah uspostavilo neposredne veze sa pokrajinskim i drugim nižim rukovodstvima u cijeloj zemlji i svojim se radom okrenulo prema problemima radničke klase i radnih ljudi. Ono je organizovalo partijsku tehniku i škole za marksističko obrazovanje »,}s

Tzv. Blok narodnog sporazuma, na osnovi S p o r a z u m a od 8. o k t o b r a 1937. godine (o kojem je bilo reći u odeljku Delatnost HSS), u Proglasu od istog d a n a izneo je svoj opozicioni program prema tojadinovićevoj vladi. Međutim, s t r a n k e ovog bloka, n a r o č i t o s t r a n k e Udru ene opozicije, nisu s k o r o p u n e dve godine postigle da p r i m e n e postavke sp >razuma da popularizuju svoj rad i da na n j e m u o k u p e sve n a r o d n e snage, iak J je narod tražio da se u njega uklopi samostalni radnički n a r o d n i pokret koji bi taj Blok p r e t v o r i o u pravi »borbeni t a b o r n a r o d n o g sporazuma« za suprostavljanje u d r u ž e n i m s n a g a m a reakcije, fašizmu i hegemoniji. Proces c e p a n j a ovog Bloka ubrzan je posle izb o r a od 11. d e c e m b r a 1938. godine, zahvaljujući m e đ u s o b n o j borbi za vlast i dvoličnosti vodstva pojedinih opozicionih stranaka, iako je KPJ pokušavala da radi učešća r a d n i č k e klase u Bloku n a r o d n o g s p o r a z u m a , stvori Stranku radnog naroda (SRN) kao legalnu radničku partiju.' 2 b U svom novom pismu Vilhelmu Piku (Pick WilhelmI od kraja februara 1938. godine, Tito je. između ostalog, pisao 'da stanje u zemlji nije suviše loše. Ali ono bi moglo biti i bolje, jer su danas uslovi vrlo povoljni, bez obzira na teror . . smatram za potrebno, da harem za jedno kratko vreme odem na lice mjesta, s lim da se što je moguće prije i brže vratim ...«

S obzirom na ovo i da su se u m e đ u v r e m e n u stvari j o š više k o m p l i k o v a l e daljom neizvesnošću, i to do tog s t e p e n a da su predstavnici K o m i n t e r n e počeli da dolaze u Pariz i da kontaktiraju sa dotad r u k o v o d e ć i m l j u d i m a u KPJ, m i m o Tita, kao najodgovornijeg i tada jedino priznatog člana r u k o v o d s t v a (Franc Leskošek je, kao član Politbiroa, bio u zemlji i van svega ovoga), Tito je k r a j e m m a r t a 1938. godine d o n e o istorijsku o d l u k u da na svoju odgovornost iz Pariza ode u zemlju i tu f o r m i r a p r i v r e m e n o partijsko r u k o v o d s t v o . U

takvim uslovima formiranje novog rukovodstva u zemlji zaista je bio - kao što je to drug Tito rekao u svom predavanju u Kumrovcu - krupan događaj u istoriji Komunističke partije Jugoslavije. Titovim d o l a s k o m u zemlju, i novim m e t o d o m r u k o v o đ e n j a koji je on zaveo u Partiji, o t k l o n j e n a je velika nezgoda koja se do tada ogledala u t o m e što je Centralni komitet bio u inostranstvu, odvojen od r a d n i č k o g p o k r e t a u sam o j zemlji. Oslanjajući se na nove, m l a d e i smele kadrove, Tito je o d m a h pristupio konsolidaciji Partije i u k l a n j a n j u frakcionaštva i njegovih posledica. Sa novim r u k o v o d s t v o m Partije p r e d u z e o je o d l u č n e m e r e radi organizacionog učvršćenja postojećih i s t v a r a n j a novih partijskih organizacija, n a r o č i t o u industrijskim p r e d u z e ć i m a i na selu, kao i radi stvaranja r u k o v o d e ć i h k a d r o v a u Partiji od mladih i o p r o b a n i h revolucionara. Nalazeći se u zemlji on je mogao pravilnije i bolje da prati i ceni u n u t r a š n j u i spoljnu situaciju Jugoslavije. Pošto je posle okupacije Austrije pojačan pritisak Nemaćke i Italije na Jugoslaviju, sa ciljem da u njoj učvrste svoje pozicije, to je opasnost po nezavisnost Jugoslavije postala neposredna. Taj pritisak je bio veoma opasan zato što je stav vlade Milana Stojadinovića bio popustljiv p r e m a svim tim agresivnim pritiscima. Naime, zbog straha od Sovjetskog Saveza na m e đ u n a r o d n o m planu i od narodnooslobodilaćkog pokreta u zemlji, Stojadinovićevoj vladi je odgovarala politika popuštanja fašističkim agresorima. Ona se mirila ne samo s okupacijom Austrije nego je napustila i svog saveznika iz Male A n t a n t e - C e h o s l o v a ć k u . Tako je Jugoslavija ostala izolovana, jer su Nemaćka i Italija smatrale Balkan svojom sferom uticaja.' 3 Zato je CK KPJ, povodom priključenja Austrije Nemačkoj
ali koji su protiv izdajničke politike S t o j a d i n o v i ć a i koji su voljni da b r a n e mir i nezavisnost svoje zemlje . . . « ' 4

Zatim se, p o r e d parola za o d b r a n u mira, sloge i bratstva svih n a r o d a Jugoslavije, traži savez sa Ćehoslovaćkom, F r a n c u s k o m i Sovjetskim Savezom. Pošto je p r e d s e d n i k vlade Stojadinović na d a n 15. m a r t a (dva d a n a posle anšlusa) pred šefovima p a r l a m e n t a r n i h klubova, a s u t r a d a n i u Senatu, d a o izjavu i o d g o v a r a o na pitanja senatora, u kojima je a n š l u s o k a r a k t e r i s a o kao d o b r u i pozitivnu stvar,' 5 d r u g Tito je u o d g o v o r u Stojadinoviću, između ostalog, rekao: »Hitlerove izjave o n e u t r a l n o s t i i prijateljstvu p r e m a n a m a lažne su, k a o i d o j u č e r a š n j a njegova o b e ć a n j a p r e m a Austriji. Juće je Hitlerova s o l d a t e s k a gazila s l o b o d u a u s t r i j s k o g nar o d a . d a n a s vec s p r e m a u d a r protiv Č e h o s l o v a č k e . a s u t r a ć e n j e g o v e ćete d a p r o v a l e p r e k o K a r a v a n k i u Jugoslaviju. S u d b i n a s r p s k o g a n a r o d a vezana je sa s l o b o d o m S l o v e n a c a i Hrvata. Kao š t o je poslije poraza na Marici d o š l o Kosovo, t a k o bi i poslije p a d a L j u b l j a n e i Zagreba, d o š a o red na B e o g r a d Bez Slovenije n e m a Jugoslavije, bez s l o b o d e S l o v e n a c a i Hrvala, n e m a s l o b o d e ni srpskom narodu«.

Zato Tito poziva da se o k u p e »svi kojima je d r a g a sloboda i d e m o k r a t i j a , svi oni. koji vole svoju zemlju i svoj narod, svi rodoljubivi g r a đ a n i koji neće da r o b u j u fašističkim osvajačima!« Za vreme svoga boravka u Moskvi, jeseni 1938. godine, Tito je govorio sledeče: »Kao p o s l j e d i c a svih n a p r e d izloženih činjenica, u Jugoslaviji je s a d a d o š l o do novog o k r e t a širokih m a s a u N a r o d n o m f r o n t u , ili. k a k o se kod nas kaže. u d e m o k r a t s k o m blou To d o k a z u j u velike m a s o v n e m a n i f e s t a c i j e , zatim m n o g o b r o j n i mitinzi u cijeloj zemlji u korist Č e h o s l o v a č k e i F r a n c u s k e , na k o j i m a je t r a ž e n a o t v o r e n a izjava da Ce Jugoslavija p o m o ć i C e h o s l o v a ć k o j , i sve češće isticani zahtjevi da se u s p o s t a v e prijateljski o d n o s i sa SSSR. k a o najjačim z a š t i t n i k o m malih n a r o d a i mira. .Anšlus'je p r e d s t a v l j a o veliki p o d s t i c a j aktiviziranju širokih m a s a u b o r b i protiv h i t l e r o v s k e o p a s n o s t i . . . « "

Posle decembarskih izbora 1938. godine CK KPJ doneo je novu rezoluciju u kojoj je traženo »obaranje protunarodne Stojadinovićeve vlade i stvaranje vlade nacionalne odbrane koja će biti sposobna da organizuje odbranu zemlje i pruži fašističkim agresorima nepokolebiv otpor«. (Podvukao V.T.). Stojadinović je u toj rezoluciji o p t u ž e n zbog svoje spoljne politike. U toj Rezoluciji se, između ostalog, kaže: ».. . Stoiadinoviceva je vlada o d o b r a v a l a Hitleru. k a d a je fašistička N j e m a č k a zauzela Austriju i pojavila se n e p o s r e d n o na g r a n i c a m a Jugoslavije. Ona je p o t k o p a l a i rastočila Malu a n l a n t u i time p o m o g l a Hitleru da r a s k o m a d a C e h o s l o v a ć k u i stvori n e p o s r e d n u opasnost za sve b a l k a n s k e zemlje. Svojom i z d a j n i č k o m politikom p r e m a saveznicima Jugoslavije. S t o j a d i n o v i ć e v a je vlada izvršila težak zločin nad n a r o d i m a Jugoslavije. O n a je p o m o g l a n j e m a č k i m imperijalističkim r a z b o j n i c i m a da o t v o r e p u t na jugoistok i p r i p r e m a l a n a r o d i m a Jugoslavije s u d b i n u Čehoslovačke . . . Bez o b z i r a na tu o g r o m n u o p a s n o s t koja p r e t i Jugoslaviji, režim S t o j a d i n o v i ć a produžava svoju p r o t u n a r o d n u v a n j s k u i r e a k c i o n a r n u u n u t r a š n j u politiku. Režim Stojadinovića p o k u š a v a poplašiii n a r o d e Jugoslavije izdajom C e m b e r l e n a i Daladjea. nastoji na sve n a č i n e d i s k r e d i t o v a t i zemlje, u kojima se razvija n a r o d n o f r o n t o v s k i p o k r e t , p o k u š a v a svim s r e d s t v i m a p r o d u b i t i n a c i o n a l n u neslogu m e d u n a r o d i m a Jugoslavije: t i m e p o t k o p a v a odbr a m b e n u s p o s o b n o s t protiv fašističke agresije. Snage na koje se o s l a n j a r e a k c i j a u Jugoslaviji i koje su u p o r i š t e o s v a j a č k i h p l a n o v a n e m a č k o g i t a l i j a n s k o g fašizma, jesu sledeče: vlada S t o j a d i n o v i ć a , J u g o s l o v e n s k a r a d i k a l n a zajednica, fašističke organizacije f r a n k o v a c a u H r v a t s k o j , h o d j e r o v a c a , n e m a ć k i h fašista, r u s k i h b e l o g a r d e j a c a . kao i j e d n a g r u p a trockistićkih a g e n a t a fašizma. N a s u p r o t t o m e p r o t u n a r o d n o m e f r o n t u r e a k c i j e i fašizma, u Jugoslaviji stoji nacionalni f r o n t d e m o k r a t i j e . koji se o k u p l j a o k o d e m o k r a t s k o g b l o k a s r p s k e U d r u ž e n e opozicije i

r

S e l j a C k o - d e m o k r a t s k e koalicije u H r v a t s k o j . Taj blok o b u h v a t a najvažnije d e m o k r a t s k e partije zemlje i stoga bi svaki p o k u š a j s t v a r a n j a n a r o d n o g f r o n t a van tog bloka izazvao cep a n j e u t a b o r u d e m o k r a t i j e i time p o m o g a o reakciji. Takvim se p o k u š a j i m a m o r a KP odlučno opirati. Ali d e m o k r a t s k i blok može da se s u p r o t s t a v i f r o n t u r e a k c i j e i da osigura p o b e d u dem o k r a t i j e i nezavisnosti zemlje s a m o u slučaju, a k o se p r e t v o r i u pravi d e m o k r a t s k i n a r o d n i blok p r i k l j u č e n j e m svih s t r a n a k a i organizacija r a d n i č k e klase i seljaštva . . . P o k r e ć u ć i najšire m a s e u b o r b u za o s t v a r e n j e p l a t f o r m e d e m o k r a t s k o g n a r o d n o g bloka k o m u n i s t i traže: o k u p l j a n j e d e m o k r a t s k i h m a s a i s p o r a z u m s d e m o k r a t s k i m v o d a m a d r u g i h p a r t i j a u i n t e r e s u p r o š i r e n j a i u č v r š ć e n j a d e m o k r a t s k o g n a r o d n o g bloka . . . « "

Posle parlamentarnih izbora 1938. godine i pada Stojadinovićeve vlade drug Tito je želeo da se iz Moskve vrati u Jugoslaviju.Vpredavanju u Kumrovcu, on je o tome rekao: »Procijenio sam da je poraz režima od izvanrednog značaja za našu zemlju, da treba učiniti sve da pobijedi blok demokratskih snaga u kojem su bile Samostalna demokratska partija, Radnička partija itd. Želio sam da se što prije vratim u zemlju, jer sam smatrao da treba da budem na licu mjesta. Međutim, još uvijek mi nisu dopuštali da krenem. Imao sam razgovor s Dimitrovom, ali morao sam čekati sve do decembra, dok dokumenti o našoj Partiji nisu bili razmotreni na sjednici Izvršnog komiteta Kominterne. Početkom januara 1939. godine održana je i sj dnica Političkog sekretarijata sa Dimitrovom na ćelu Tada je definitivno potvrđeno rukovodstvo KPJ koje sam formirao u zemlji, priznat je rad koji je obavljen. Ja sam dobio mandat da od tog rukovodstva formiram Centralni komitet, da razradim mjere za odstranjivanje svih frakcionaških ostataka i oportunističkih elemenata iz Partije, te da obavim još neke druge poslove. Dogovoreno je da poslije izvjesnog vremena, za tri-četiri mjeseca, ponovno pođem u Kominternu.«'18 Međutim. Tito je, zbog o t p o r a K o m i n t e r n e , još čitava dva m e s e c a ostao u Moskvi, odakle je u j a n u a r u avionom ( p r e k o S t o k h o l m a i Kopenhagena) dop u t o v a o u Pariz. Pošto je t a m o obavio poslove i p r e t h o d n o u Jugoslaviju poslao partijske materijale i Nacrt rezolucije CK KPJ koji je napisao u Moskvi i koji je prihvatio Sekretarijat K o m i n t e r n e . Tito je s m a t r a o da taj Nacrt t r e b a da usvoji i CK KPJ. O t o m e i d r u g i m zadacima on je u svom p r e d a v a n j u u Kumrovcu, između ostalog, rekao: » . . . U suštini, radilo se o s u d b i n i naših n a r o d a k o j i m a je fašistička o p a s n o s t zaprijetila n e p o s r e d n o , o k r u ž u j u ć i n a š u zemlju g o t o v o sa svih s t r a n a . M a r t a m j e s e c a stigao sam u zemlju O d m a h je zatim o d r ž a n a s j e d n i c a C e n t r a l n o g k o m i t e t a koja je trajala p u n a četiri dana. Podnio sam izvještaj o t o m e k a k o su stvari tekle u Moskvi, u K o m i n t e r n i , u vezi sa n a š o m Partijom. Usvojili s m o rezolucije i o t v o r e n o p i s m o , k a o i proglas p o v o d o m o k u p a c i j e Čehoslovačke. I s t o v r e m e n o s m o se dogovorili da j e d n a od glavnih m j e r a u p r o c e s u k o n s o l i d a c i j e Partije b u d e z e m a l j s k o s a v j e t o v a n j e r u k o v o d e ć i h partijskih k a d r o v a iz cijele z e m l j e O d m a h s a m se d a o na p o s a o u vezi sa p r i p r e m o m s a v j e t o v a n j a . M o r a o sam p u t o v a t i u Beograd, u Sloveniju i H r v a t s k u , radi izvršavanja z a d a t a k a koji su stajali p r e d n a m a . . '*

Povodom upada nemaćkih trupa u Cehoslovaćku 15. marta 1939. godine, CK KPJ izdao je istog meseca Proglas, u kojem se. pored ostalog, kaže: •Ovih su dana fašističke bande njemačkog imperijalizma okupirale Cehoslovaćku«. (Podv u č e n o u originalu) Zahvaljujući m i n h e n s k o j izdaji, zbog t o b o ž n j e g o č u v a n j a m i r a . p o r o b l j e n i s u n a m a bratski slavenski i miroljubivi n a r o d i Cesi. Slovaci i K a r p a t o - U k r a j i n c i N j e m a č k e fašističke h o r d e g r u b o i b e z o b z i r n o u n i š t a v a j u sve t e k o v i n e ć e h o s l o v a ć k i h n a r o d a i p r i j e t e p o t p u n i m istrebljenjem Čitavom je svijetu d a n a s j a s n o da sva d o s a d a š n j a p o p u š t a n j a fašističkim o s v a j a č i m a nij e s u spasila mir ni s l o b o d u m a l i h n a r o d a , već n a p r o t i v s a m o ojačala pozicije r a t n i h p o t p a ljivača - n j e m a č k i h , talijanskih i j a p a n s k i h imperijalista, koji su radi svojih o s v a j a č k i h ciljeva

o t p o č e l i novi imperijalistički ral i o t v o r e n o idu za tim da g u r n u čitav svijet u n a j s t r a š n i j u klaonicu kakvu ne p a m t i ljudska p o v i j e s t . . .•

Obraćajući se n a r o d i m a Jugoslavije, u Proglasu se kaže: »Tragedija č e h o s l o v a č k i h n a r o d a nas poziva d a b u d e m o b u d n i p r e d o p a s n o š ć u koja n a m prijeti' Njemački i talijanski imperijalisti već s p r e m a j u svoj daljni p o h o d na istok i jug. njihovi apetiti su toliko veći u koliko nailaze na m a n j i o t p o r . Na r e d u su ostale m a l e d r ž a v e - na B a l k a n u i u i s t o č n o j Evropi. Na redu je Jugoslavija. ( P o d v u ć e n o u originalu). Fašistički osvajači ne n a s t u p a j u o d m a h sa g r u b o m v o j n o m silom. P r e k o svojih fašističkih a g e n a t a oni n a s t o j e da n a j p r i j e iznutra r a s t o č e i o s l a b e snage n a r o d a i t a k o p r i p r e m e njegovu p r o p a s t C e h o s l o v a ć k a n e k a n a m b u d e za to najbolji p r i m j e r .«

Zatim se u Proglasu CK p o s e b n o obraća svakom n a š e m n a r o d u , pozivajući ih da se u d r u ž e n i m snagama b o r e za nacionalnu slobodu, bratstvo i jedinstvo i o č u v a n j e nezavisnosti, a p o s e b n o radnicima, seljacima, g r a đ a n i m a , vojnicima i oficirima, omladini, ističući da »ma k a k o bili teški d a n i i s k u š e n j a koji stoje p r e d n a m a , n t m a razloga da se k l o n e duh o m . Nezavisnost Jugoslavije- se može očuvati od n a j e z d e fašističkih o s v a j a č a a k o o k u p i m o sve r o d o l j u b i v e i d e m o k r a t s k e snage i o s t v a r i m o b r a t s k u slogu i s p o r a z u m m e đ u n a r o d i m a Jugoslavije. Nezavisnost Jugoslavije se može o d b r a n i t i a k o njeni n a r o d i b u d u z a d o v o l j n i i složni. A lo se m o ž e p o s t i g n u t i s a m o t a k o a k o se d a d u n a r o d u njegova d e m o k r a t s k a i nac i o n a l n a p r a v a i a k o se r a d n i č k o j klasi priznaju i g a r a n t u j u politička i socijalna p r a v a . . . «

Na kraju CK poziva n a r o d e Jugoslavije da osiguraju o d b r a m b e n u sposobnost za o č u v a n j e Jugoslavije p o m o ć u n a r o d n e vlasti, »koja ce h i t n o obezbijediti n a r o d i m a sva d e m o k r a t s k a i n a c i o n a l n a p r a v a i p o d u z e t i sve miere za o d b r a n u zemlje koja će se u v a n j s k o j politici osloniti na d e m o k r a t s k e sile. a u p r v o m r e d u na S o v j e t s k u Uniju, k a o n a j m o ć n i j e g zaštitnika malih n a r o d a , i koja će z a j e d n o sa ostalim b a l k a n s k i m n a r o d i m a stvarati t e s n o prijateljstvo i savez za o č u v a n j e svoje nezavisnosti», ističući da - Vlada Dragiše Cvetkovića nije vlada k a k v a t r e b a našim n a r o d i m a u dan a š n j o j t e š k o j situaciji » 20

Povodom upada italijanskih trupa u Albaniju 17. aprila 1939. godine) Ujedinjena studentska o > adina je u svom proglasu od 8. aprila 1939. godine, između ostalog, konstat jvala: • Na našoj granici vodi se ral ( p o d v u č e n o u originalu). Napad talijanskog fašizma na m a l u Albaniju p r i r o d a n je n a s t a v a k r a z b o j n i č k e osvaiačke politike izazivačke o s o v i n e Berlin - Rim. S a m o je 20 d a n a p r o š l o od k o b n i h t r e n u t a k a k a d a su b r a t s k i slovenski n a r o d i savezničke Čehoslovačke pali u n a j c r n j e r o p s t v o g e r m a n skog impel ijalizma A d a n a s već tragična s u d b i n a b r a t s k o g č e š k o g i slovačkog n a r o d a prijeti da p o s t a n e zla s t v a r n o s t n a r o d a Jugoslavije! Više nego ikada naša je država u s m r t n o j opasnosti! Na g r a n i c a m a naše države, od Triglava do Soluna, od Drave do Banata, od Ulcinja do Đakovice, neprijatelji n a š e države, s m r t n i neprijatelji nezavisnosti naših n a r o d a , s p r e m a j u n a p a d n a n a š u teritoriju . . . U ovim t r e n u c i m a p o t r e b n o je više n e g o ikada skupiti sve snage na o t p o r i o d b r a n u d r ž a v n e nezavisnosti Zato je toliko d a n a s n u ž n o ostvariti vladu n a r o d n e sloge i o d b r a n e , u kojoj će biti z a s t u p l j e n i svi n a r o d i Jugoslavije. Ne put kapitulacije, ne p u t t r a g e d i j e slovačkog i č e š k o g n a r o d a , vec o t p o r i b o r b a za svaku stopu naše zemlje, to m o r a da p o s t a n e put n a r o d a Jugoslavije . . . Za jedinstvo svih rodoljubivih snaga u borbi za slobodnu i nezavisnu Jugoslaviju

U svom članku »Nezavisnost Jugoslavije u opasnosti« maja Kardelj, između ostalog, kaže.

1939.

godine.

• U t e š k o j i b a r u t a p u n o j m e đ u n a r o d n o j situaciji ovih d a n a . koja preti s v a k o g časa da se p r e t v o r i u sveopSti rat. sve wše se r a s k r i v a štetnost S t o j a d i n o v i ć e v e s p o l j n e i u n u t a r n j e politike po nezavisnost države i sviju njezinih n a r o d a , koju u celini p r o d u ž u j e i Cvetkovicev režim. U d e c e m b r u mesecu, pre izbora. Stojadinović je p r i č a o o »miru i p r i j a t e l j i m a na našim g r a n i c a m a « d a n a s je m e đ u t i m jasno, da m o ž d a n e m a države u Evropi, koja bi bila t a k o u g r o ž e n a od n a p a d a fašističkih imperijalista o k o osovine Berlin-Rim. kao š t o je to Jugosla-

vija. Politika t o b o ž n j e »neutralnosti« J u g o s l a v i a dovela je u n a j v e ć o j m e r i do r a s p a d a Male a n t a n t e i do s l o m a CeSkoslovaćke .. Aneksija Albanije je vec d i r e k t a n u d a r protiv nezavisnosti Jugoslavije. I o n a je p r i r o d n a posledica ovakve politike .neutralnosti', koju je sprovodio Stojadinović, a d a n a s ju s p r o v o d i Cvetković. T a k o su r e a k c i o n a r n i i p r o t u n a r o d n i režimi .uspeli' da g u r n u Jugoslaviju u n a j v e ć u o p a s n o s t , da b u d e p r e g a ž e n a od imeprijalistićkib nemaćko-talijanskih razbojnika Režimske nam sluge govore, da n e m a o p a s n o s t i n a p a d a na Jugoslaviju sa s t r a n e Nem a ć k e i Italije. Takva je t v r d n j a svesna laž, koja t r e b a da p r i p r e m i teren za kapitulaciju . . . « Na s o p s t v e n o pitanje, da li je o d b r a n a Jugoslavije uopSte m o g u ć a . K a r d e l j o d g o v a r a : »Bezuslovno o n a jeste m o g u ć a . Ona ie m o g u ć a u j e d i n j e n j e m sviju r o d o l j u b i v i h snaga, slog o m sviju n a r o d a u Jugoslaviji, socijalnim z a d o v o l j e n j e m r a d n i h m a s a i u s p o s t a v l j a n j e m dem o k r a t s k i h prava. To je put po k o m e bi bili stvoreni u n u t a r n j i uslovi za zaista uspeSnu odbr a n u Sa d r u g e s t r a n e , o d b r a n a će biti u s p e š n a s a m o tada, a k o će se Jugoslavija ukljućiti u rad n a s t v a r a n j u s i s t e m a kolekt . n e b e z b e d n o s t i , a k o ć e raditi n a u č v r š ć e n j u o d b r a m b e n o g saveza u g r o ž e n i h malih n a r o d a B a l k a n a i istoćne Evrope, te F r a n c u s k e i Engleske, a naročito Sovjetskog Saveza .. Dužnost je sviju svesnih r a d n i k a da b u d u u prvim r e d o v i m a akcije za o d b r a n u zemlje Njihova je d u ž n o s t da založe sve svoje snage za to da se stvori nesalomljiv o d b r a m b e n i f r o n t sviju n a r o d a Jugoslavije i sviju onih, koji vole svoj n a r o d i svoju zemlju, koji vole slob o d u i koji ne d a j u n e m a ć k o - t a l i j a n s k o m imperijalizmu da p r e s t u p i granice države. Dužnost je svakog svesnog r a d n i k a , da radi na Sto tesnijim vezama i z m e đ u vojske i n a r o d n o m odbr a m b e n o m akcijom, da bi se već u z a m e t k u uguSio svaki pokuSaj kapitulacije. Dužnost je svakog svesnog r a d n i k a , da r a s k r i n k a svaku akciju k a p i t u l a n a l a . Hillerovih i Musolinijevih slugu, trockislićkih i ostalih faSistićkih a g e n a t a . . . « "

Kad je 26. avgusta 1939. godine, nepunu nedelju dana pred izbijanje drugog svetskog rata, na osnovu postignutog Sporazuma, obrazovana vlada Cvetković-Maček, CK KPJ je to nazvao »Velikom prevarom naroda«. Zauzimajući svoj stav, CK je konstatovao: » Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k d i r e k t n o i i n d i r e k t n o p o d u p r t a od ostalih b u r ž o a s k i h partija pokuSava da p r e v a r i r a d n e m a s e d e m o k r a t s k i m p a r o l a m a i . d e m o k r a t s k i m ' m j e r a m a . Te d e m o k r a t s k e f r a z e su p o s t a l e najveća o p a s n o s t za r a d n e mase. O n e ne p r e s t a j u niti će prestati. jer su o n e d a n a s j e d i n o m o g u ć i oblik z a v a r a v a n j a masa. M e đ u t i m , sve S e s t o j a n u a r s k e m j e r e protiv r a d n i ć k e klase ne s a m o da su ostale na snazi, vec se i pooStravaju. D e m o k r a t ski lažljivci - t o b o ž n j i .protivnici' hitlerizma u b i j a j u r a d n i k e i o m l a d i n c e , oni g o n e u konc e n t r a c i o n e l o g o r e k o m u n i s t e i d r u g e prave n a r o d n e b o r c e . I s t o v r e m e n o - d o n o s e izborni zakon s tajnim p r a v o m glasa, uz o g r a d u - da ce moći učestvovati s a m o d o z v o l j e n e partije. Ti dvoličnjaci misle da na laj naćin sakriju svoje k r v a v o lice . . . \ ladajuci dvoličnjaci se s p r e m a j u da p r e v a r e n a r o d e Jugoslavije - k a k o se tu radi 0 očuvanju neutralnosti d o k se. u stvari, radi o o t v a r a n j u g r a n i c a i m p e r i j a l i s t i m a u ratovanju. O č u v a n j e nezavisnosti se nalazi u n a s l o n u na SSSR. a ne u trgovini s i m p e r i j a l i s t i m a 1 u imperijalističkom ratu. Ova s p o l j n a politika vlade jeste s a m o d r u g o lice p r o t i v n a r o d n e politike d v o r a , buržoazije i njenih sluga Ali, u p r k o s j e d n o d u S n o s t i buržoazije u b o r b i protiv r a d n o g n a r o d a . - uprkos Maćekovih i Pavlovih u z a j a m n i h laskanja i p a r o l a u Zagrebu, p o j e d i n e n a c i o n a l n e buržoazije su r a z d r o b l j e n e s u p r o t n o s t i m a . - KoroSec se p r i p r e m a za d o č e k talijanskih t r u p a hrvatska buržoazija za o t c e p l j e n j e u e v e n t u a l n o teSkoj situaciji i stavljanje pod p r o t e k t o r a t imperijalista, a srpski h e g e m o n i s t i za o č u v a n j e Velike Srbije u m u t n i m v r e m e n i m a (pokuSaj stvaranja srpskog fronta).. 23

Povodom izbijanja drugog svetskog rata 1. septembra 1939. godine CK KPJ je istog meseca (za vreme Titovog odsustva, tj. dok je bio na putu za Moskvu V.T.) izdao Proglas »Protiv imperijalističkog rata i fašizma« u kojem se, između ostalog, kaže: » Bojeći se j a č a n j a ugleda Sovjetskog Saveza i n a r a s t a n j a n a r o d n e b o r b e za d e m o k ratiju. oni (misli se na e n g l e s k e i f r a n c u s k e r e a k c i o n a r e - V.T.) su se borili protiv politike m i r a S o v j e t s k o g Saveza i k o m u n i s t i č k e i n t e r n a c i o n a l e i sabotirali n j i h o v e i s k r e n e n a p o r e za u s p o s t a v l j a n j e m čvrstog f r o n t a o d b r a n e protiv n a p a d a č a , n e p r e s t a n o ležeći s v o j o m dvoličn o m p o l i t i k o m da u v u k u Sovjetski Savez u rat, u k o m e bi i m a o da za n j i h o v e i n t e r e s e vadi k e s t e n j e iz v a t r e . . .

Ali je Sovjetski Savez, r u k o v o đ e n boljševičkom p a r t i j o m i g e n i j a l n i m v o đ o m celok u p n o g n a p r e d n o g ć o v e ć a n s t v a . d r u g o m Staljinom, r a s k i n u o o v u p o d m u k l u z a m k u imperijalističkih p r o v o k a t o r a rata Nemački faSizam bio je p r i n u đ e n da k a p i t u l i r a p r e d s n a g o m zemlje p o b e d o n o s n o g socijalizma, p r e d SSSR. i da zaključi s n j o m p a k t o n e n a p a d a n j u . Sov jetski Savez, jedini pravi pobornik mira, uvek spreman da podupre borbu za mir. demokratiju i nezavisnost naroda, s veslan svog istorijskog značaja i duinosri prema oslobodilačkoj borbi proletarijata celog sveta, neće nikada ratovati za ma čije imperijalističke interese, niti gurnuti radne mase ma koje zemlje da se za takve interese bore ( p o d v u ć e n o u originalu). P a k t o m o n e n a p a d a n j u sa N e m a ć k o m , S o v j e t s k i Savez je o d n e o j e d n u o g r o m n u istorijsku p o b e d u i s m a n j i o o b i m sadaSnjeg r a t a Imperijalisti s u o t p o č e l i nov p o k o l j m e đ u n a r o d i m a - s tim p o č i n j u i nove o s l o b o d i l a č k e b o r b e p r o l e t a r i j a t a , u g n j e t e n i h n a r o d a i sveg n a p r e d n o g ć o v e ć a n s t v a . Radni n a r o d N e m a ć k e . nastavljajući svoju h e r o j s k u b o r b u z a o b a r a n j e Hitlerove fašističke d i k t a t u r e , o t p o č e o je već b o r b u za p r e t v a r a n j e o s v a j a č k o g r a t a u n a r o d n u r e v o l u c i j u « . . . »I već u o v o m t r e n u t k u r e a k c i o n a r n i vojni krugovi i S e s t o j a n u a r s k i i s t o j a d i n o v i cevski d e o vlade, na ćelu sa C v e t k o v i ć e m . iskorišćavaju r a t n u p s i h o z u da s m i š l j e n o m mobilizacijom o m e t u s p r o v o đ e n j e d e m o k r a t i z a c i j e zemlje. I s t o v r e m e n o , oni s e p r i p r e m a j u d a g u r n u n a r o d e Jugoslavije u imperijalistički rat, ili da u p o t r e b e n j i h o v u snagu za i n t e r v e n c i j u p r o t i v r a s t u ć e n e m a ć k e revolucije, u t r e n u t k u kada slom Hitlerovog fašizma p o s t a n e očigledan . .

Međutim, p o s l e r a t n a ocena ovog p a k t a razlikuje se od p r o t h o d n e , a što se vidi iz sledećeg: • Pakt o n e n a p a d a n j u između N e m a ć k e i SSSR d o v e o je do z n a č a j n i h p o m e r a n j a u politici K o m i n t e r n e . O n a je u osnovi n a p u s t i l a antifašističku p l a t f o r m u koju je f o r m u l i s a o n j e n VII k o n g r e s i p r e s t a l a da poziva u b o r b u protiv fašizma i fašističkih a g r e s o r a To je izazvalo p r a v u p o m e t n j u u k o m u n i s t i č k i m p a r t i j a m a z a p a d n e E v r o p e i m e đ u a n t i f a š i s t i m a uopšte . . . « " • Izbijanje r a l a u Evropi p o s t a v i l o je p r e d KPJ n o v e z a d a t k e , j e r je n a r o d i m a Jugoslavije, p o r e d fašističke o p a s n o s t i , z.apretila o p a s n o s t da b u d u u v u č e n i u rat na s t r a n i E n g l e s k e i F r a n c u s k e . Zbog toga je Partija u n e k o l i k o izmenila p a r o l e i u svojoj akciji p o s t a v l j a l a težište na tu novu o p a s n o s t M e s t o r a n i j e o s n o v n e p a r o l e - b o r b a protiv fašističke o p a s n o s t i , Partija ističe b o r b u protiv i m e p r i j a l i s t i č k o g rata. protiv uvlačenja Jugoslavije u rat, za o s l a n j a n j e na S S S R To n i u k o l i k o nije značilo z a n e m a r i v a n j e fašističke o p a s n o s t i , ni g a j e n j e iluzija da se k a r a k t e r fašističke N e m a ć k e posle s k l a p a n j a p a k t a o n e n a p a d a n j u sa SSSR izmenio, niti da s e o n a o d r e k l a svojih o s v a j a č k i h n a m e r a p r e m a Jugoslaviji p o s e b n o Naprotiv. KPJ je s t a j a l a na gledištu d a j e njihov i n t e r e s bio da u takvoj situaciji o s t a n u van rata, da b o r b o m o s t v a r e takvu vladu koja bi zadovoljila n j i h o v e o s n o v n e n a c i o n a l n e , e k o n o m s k e i p o l i t i č k e zahteve, a u isto v r e m e se u s p o l j n o j politici oslonila na SSSR Stoga je KPJ postavila ležište na p a r o l u - b o r b a p r o t i v vezivanja Jugoslavije za ma koji imperijalistički biok, protiv n j e n o g u v l a č e n j a u rat Na u n u t r a š n j e m p l a n u , o n a je isticala da je vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k r e a k c i o n a r n a i izdajnička zato Sto p o l i t i k o m g a ž e n j a osnovnih političkih i e k o n o m s k i h prava n a r o d a , politikom laviranja m e đ u velikim s i l a m a i odbijanja da se osloni na SSSR slabi Jugoslaviju i čini je lakim p l e n o m agresije fašističkih sila. koje će se i na nju baciti čim n a s t u p i t r e n u t a k p o g o d a n za to . . . « "

Povodom zaključenja pakta između Sovjetskog Saveza i Nemaćke i izbijanja drugog svetskog rata, drug Tito je rekao na predavanju u Kumrovcu: . . Mene su na putu za SSSR na brodu •Sibir• zatekla dva značajna događaja: doznao sam za potpisivanje pakta između Sovjetskog Saveza i Njemačke, a kasnije za zaoštravanje situacije oko Gdanjska. poljskog kondora i konačno za Hulerov napad na Poljsku, koji je označio izbijanje drugog svjetskog rata. U SSSR sam stigao prvih dana septembra. Cim sam došao u Moskvu, otišao sam u Kommternu. Sada je već bila drukčija situacija. Već prvih dana sreo sam Vilhelma Pika i dobio zadatak da napišem izvještaj. Trenutak ie bio osjetljiv, delikatan, postavljalo se pitanje - kakvu politiku sada treba da \odimo. kad je Sovjetski Savez potpisao sporazum sa Njemačkom? Radilo se, s ledne strane, o izbijanju rata, a s druge, o postojanju pakta između jedne socijalističke i jedne fašističke zemlje. To je mnoge ljude zbunjivalo. Sjećam se epozode kada je Manuitski okupio grupu predstavnika komunističkih sekcija, odnosno partija, i dao nam zadatak da. u skladu sa tadašnjom situacijom, napišemo proglas svaki za svotu zemlju i odredimo pravce aktivnosti. Ja sam pošao od dosta jasnih principa

Smatrao sam da ie Hitler paktom ielw da neutralise SSSR za vrijeme predstojećih osvatanja u Evropi, a da se Sovjetski Savez nadao da ce za duži period osigurati sebi mir. Smatrao sam da lo ne treba bitno da utječe na politiku komunističkih partija Polazeći od toga da je fašizam i dalje glavna opasnost za progresivno čovječanstvo, ja sam u tom smislu jedne noći brzo napisao proglas. Sutradan, kad smo došli kod Manuilskog u Komin temu, jedino sam ja imao pripremljeni tekst. Drugi nisu imali ništa, ili su došli samo sa nekim tezama. Nitko nije znao kako da formuliie tekst oko potpisivanja pukla. Neki su došli vrlo zbunjeni, nisu znali šta zapravo sada moraju da rade 4 kad sam ja pročitao pripremljeni proglas. Manuilskom se to svidjelo i rekao je da sam ja to dobro uradio. Naime, ljudi su se bojali da ne pogriješe, a greška je tada značila Ljubjanku (glavni moskovski zatvor). Ja sam vidio da mi sada ne treba m o u tim svojim proglasima spominjati Sovjetski Savez, to nam je Manuilski sam rekao naglašavajući pri tom pišite o opasnosti za vaš narod i vršite pripreme za slučaj fašističkog napada, jer treba da se borile, a ne da se sada bavite onim što je napravio Sovjetski Savez. Mislim da
Ipak je Sovjetski Savez ovim p a k t o m sa N e m a ć k o m d o b i o s k o r o dve dragocene godine za p r i p r e m e , iako se n a d a o da će dobiti više vremena, neopr a v d a n o verujući da će N e m a ć k a poštovati sklopljeni ugovor. Zaključenje pakta između Sovjetskog Saveza i N e m a ć k e o d j e k n u l o je u svetu kao najveća senzacija. Prosto je bilo n e v e r o v a t n o kako su se mogla složiti ta dva nepomirljiva ideološka bloka. Ali treba imati u vidu da svaka strana ima pravo da vodi politiku koja će biti u n j e n o m interesu, jer u politici n e m a sentimentalnosti. U o v o m slučaju obe s t r a n e su zaključile d a j e u tom trenutku najcelishodnije za N e m a ć k u da likvidira Poljsku i da p o t o m ima s l o b o d n e r u k e na Zapadu i da se kasnije o b r a č u n a sa Sovjetskim Savezom, a za Sovjetski Savez da dobije u v r e m e n u da bi se što bolje p r i p r e m i o za predstojeći sukob sa N e m a ć k o m . l a k o je taj pakt bio n e p o p u l a r a n , on je u stvari imao dalekosežne pozitivne posledice po ishod d r u g o g svetskog rata. Inicijativni odbor Stranke radnog naroda Hrvatske 10. s e p t e m b r a 1939 godine d o n e o je o d l u k u da radni narod m o r a imati svoju političku s t r a n k u Stranku radnog naroda, u kojoj će radnička klasa predstavljati samostalan politički f a k t o r i učešćem u n a r o d n o j borbi za vladu n a r o d a sarađivati sa svim d e m o k r a t s k i m s n a g a m a na bazi političke ravnopravnosti. O d b o r je dalje razradio detaljan p r o g r a m i z a d a t k e ove partije. 2 8 Posle S p o r a z u m a Cvetković-Maćek, oživeo je politički život u zemlji, pa je Privremeni odbor za osnivanje Stranke radnog naroda u Valjevu - svakako na inicijativu rukovodstva KP - n o v e m b r a 1939. godine izdao Proglas u kojem se, između ostalog, kaže: • Mi od Jereze ( J u g o s l o v e n s k e r a d i k a l n e z a j e d n i c e - V.T.) ne o č e k u j e m o s l o b o d u , ali su nas izneverile i o n e p a r t i j e U d r u ž e n e opozicije, s kojima s m o se zajednički borili prošlih izb o r a . a čiji ljudi d a n a s s e d e u vladi Zato h o ć e m o svoju s t r a n k u . S t r a n k u r a d n o g n a r o d a , o k o čijeg p r o g r a m a ć e s e okupiti c e o r a d n i n a r o d u Jugoslaviji da se bori za svoja prava, s l o b o d u i bolji život u miru J e d a n veliki u m r e k a o j e p r e n e k o l i k o d e s e t i n a godina: d a j e o s l o b o đ e n j e r a d n i k a d e l o s a m i h radnika. a to važi i za c e o r a d n i n a r o d , j e r su radnici s a m o d e o svoga naroda.« •

Zatim se iznosi čitav niz zahteva političke, e k o n o m s k e i socijalne prirode, u p r a v o sveobuhvatni p r o g r a m koji je, u stvari, predstavljao p r o g r a m KP. A d a bi se taj p r o g r a m ostvario traže se slobodni izbori. 2 9

Na Zagrebačkom univerzitetu, na izborima 3. i 4. decembra, komunisti su pobedili na Medicinskom fakultetu, a na svim ostalim fakultetima frankovci, dok su liste Maćekove HSS svuda ostale u manjini (Podvukao V.T.) Italijanski poslanik u Beogradu, u izveštaju od 6. d e c e m b r a , kaže da se » p r e m a M a ć e k u širi opozicija d v e e s k t r e m i s t i ć k e struje: .frankovačkog nacionalizma m e đ u u n i v e r z i t e t s k o m o m l a d i n o m i k o m u n i z m a m e d u r a d n i č k o m klasom', n a r o č i t o na dalm a t i n s k o m o b a l s k o m pojasu. O v a k v o s t a n j e stvari nije i z n e n a đ u j u ć e . K o m u n i s t i č k i p o k r e t je u vezi sa p o z n a t i m s p o l j n i m u t i c a j i m a , koji, zbog e k o n o m s k i h t e š k o ć a h r v a t s k e r a d n i č k e klase i n e d o s t a t a k a p r i k l a d n i h m e r a Vlade, koje su o n e m o g u ć e n e t e š k o ć a m a u n u t r a š n j e situacije. nailaze na vrlo p o g o d n o tlo .. .« 30

U letku učesnika demonstracija od 14. decembra 1939. godine, i z m e đ u ostalog, kaže se: »Otvorila se još j e d n a s t r a n i c a j u n a č k e istorije n a r o d n e b o r b e za s l o b o d u . I4-og d e c e m b r a 1939. su u B e o g r a d u policajci vlade C v e t k o v i ć - M a ć e k prosuli p l o t u n e na m i r n u , n e n a o r u ž a n u m a n i f e s t a c i j u r a d n i k a , s t u d e n a t a , o m l a d i n e i g r a đ a n a . B e o g r a đ a n i su s v e d o c i koliko je v l a d i n o s a o p š t e n j e p u n o b e s r a m n i h laži. U n j e m u se lažno tvrdi da su d e m o n s t r a n t i upotrebili v a t r e n o o r u ž j e a p r e c u t k u j e č i n j e n i c a da su ž a n d a r m i i policijski agenti pucali sat i četvrt, razgonili ljude p l o t u n i m a i ćak posle d e m o n s t r a c i j a pucali > ubijali p o j e d i n c e .. . Ubijajući r a d n e ljude koji su tražili s l o b o d u , vlada je p o t p u n o otkrila da su n j e n e priče o d e m o k r a t i j i s a m o fraza za v a r a n j e masa. fraza iza koje se kriju n a m e r e da se r a d n i n a r o d zadrži u r o p s t v u . . . .. Prosipajući p l o t u n e na l|ude koji su klicali protiv rata, vlada je o t k r i l a da se iza n j e n i h b r b l j a n j a o n e u t r a l n o s t i kriju p r i p r e m e za što skoriji ulazak u ral na strani imperijalističkih razbojnika i r a t n i h p r o v o k a t o r a iz L o n d o n a i Pariza, kao i p r i p r e m e za n a p a d na Sovjetski Savez, zemlju l j u d s k o g n a p r e t k a i t v r đ a v u radnika, seljaka i n a p r e d n e inteligencije čitavog sveta, u n j i h o v o j b o r b i za hleb. mir i s l o b o d u .. .«

Zatim se u letku p o s e b n o pozivaju svaki od naših n a r o d a u b o r b u za slob o d u svih ugnjetenih, za mir, bolji život i d e m o k r a t s k a prava, a p o s e b n o omladina, sitni trgovci i zanatlije, seljaci i radnici, za b o r b u radi o s t v a r e n j a ciljeva za koje se bori radnička klasa protiv trustova k r u p n i h liferanata, fabrikanata, špekulanata, k r u p n i h kapitalista itd. Na kraju se svi pozivaju u b o r b u protiv ratnih h u š k a ć a i za savez sa SSSRom. 3 1 Ovde treba p o s e b n o istaći da u istorijskom razdoblju od š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e 1929. do 27. m a r t a 1941. godine, p o s e b n o m e s t o u našoj političkoj istoriji zauzima jugoslovenski revolucionarni studentski pokret na svim našim univerzitetima, ali je glavno žarište bilo na Univerzitetu u B e o g r a d u . Studentski pokret na B e o g r a d s k o m univerzitetu već tridesetih godina postaje predvodnik r e v o l u c i o n a r n e b o r b e protiv š e s t o j a n u a r s k e diktature, i nosilac otvorenog revolta i nezadovoljstva koje se p u t e m m a s o v n i h d e m o n s t r a c i j a , pobuna i štrajkova širilo kao plamen u sela i gradove. R e v o l u c i o n a r n e s t u d e n t s k e akcije u Beogradu, okršaji sa policijom i ž a n d a r m e r i j o m prilikom d o l a s k a Ernesta Tolera, t o k o m lajpciškog procesa Dimitrovu i ostalim; zatim prilikom posete Beogradu fon Nojrata. Delbosa, Cana, Beneša, kao i u d a n i m a anšlusa, nacističke agresije na Cehoslovaćku, p e t o m a j s k i h izbora 1935. i u p o r n i h borbi protiv Stojadinovićevog režima. - ostaće u političkoj istoriji Jugoslavije, p o s e b n o Beograda, k a o n j e n e najsvetlije stranice b e s k o m p r o m i s n e i h e r o j s k e revolucionarne borbe. Uprkos t e r o r u i p r o g o n i m a režima, studenti i radnici su, pod rukovodstvom KPJ, stvorili široki d e m o k r a t s k o - r e v o l u c i o n a r n i pokret, dali mu nezadrživi polet, i time izvršili istorijski p r e l o m u razvitku KPJ i jugoslovenskog r e v o l u c i o n a r n o g p o k r e t a uopšte. Za sve vreme do 27. m a r t a 1941. jugosloven-

ski r e v o l u c i o n a r n i p o k r e t predstavljao je stalnu opasnost za sve jugoslovenske režime i p r o d u b l j i v a o društveno-politićku krizu vladajuće kapitalistićke klase Jugoslavije. I' toku narodnooslobodilaćkog rata 1941-1945. studenti, daći. srednjoškolci, seoska i gradska omladina, kao i radnici - revolucionari predstavljali su osnovno kadrovsko jezgro Narodnooslobodilaćke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije i sa izvanrednim požrtvovanjem, kao nosioci revolucionarnog duha, znanja i veštine, vodili iz pobede u pobedu svoje ratne jedinice sve do konačnog oslobođenja zemlje. Narodna studentska omladina Filozofskog fakulteta u Skoplju je 16. decembra 1939. godine uputila protestno pismo Vlatku Maćeku povodom krvavih demonstracija u Beogradu 14. decembra 1939. U p r o t e s t u se, između ostalog, kaže: »Nije t o m e d a v n o kada su odjekivali p l o t u n i širom Jugoslavije, k a d a su se d i k t a t o r s k i režimi o r u ž j e m borili p r o t i v u n a r o d a Nisu još zarasle rane. niti se osušila krv žrtava iz Sibinja. S e n j a još n a m b r u j i u u š i m a Vaš m u š k i p o d i g n u t i glas protiv zločina, svi s m o bili uz Vas kad ste posle S e n j s k i h ubistava uzviknuli •Dosta je zločina, tome mora doći kraj' (podv u č e n o u originalu). A sada? 14. XII p r o l i v e n a je krv b e o g r a d s k i h s t u d e n a t a . B e o g r a d s k i s t u d e n t i - o n a j cvet n a š e o m l a d i n e koji su hapšerii, m u č e n i , p r e b i j a n i i ubijani jer su dizali svoj glas protiv dikt a t u r e , za s l o b o d u h r v a t s k o g n a r o d a i svih n a r o d a Jugoslavije, za bratski s p o r a z u m za dem o k r a t i j u . B e o g r a d s k i s t u d e n t i koji su p r e b i j a n i i h a p š e n i k a d a su dočekivali Vas. ti isti b e o g r a d s k i s t u d e n t i d o č e k a n i su 14. XII ž a n d a r m s k i m p l o t u n o m i b a j o n e t i m a jer su klicali slobodi, m i r u i dertiokratiji. Dočekale su ih puške koje su planule na naredbu vlade (podvuć e n o u originalu) čiji ste Vi potpredsednik . . . .. L i c e m e r n o se p r a v d a g n u s n o krvoproliće, to klanje n e n a o r u ž a n e m a s e m l a d i h stud e n a t a time š t o se kaže: -to su komunistički izgredi- ( p o d v u ć e n o u originalu) Pa i kad bi bili svi k o m u n i s t i , je li to d o v o l j a n razlog da se oni p r e b i j a j u , h a p s e , m u č e i u b i j a j u ? . . . . Zašto vam je t r e b a l a krv Vaše m l a d e braće?»

Oštro protestvujući, studenti su tražili da se povede hitna istraga, da se o š t r o kazne m o r a l n a i stvarna lica i krivci za to krvoproliće i da se na slobodu puste svi u h a p š e n i manifestanti. 3 2 U izveštaju Glavnog generalštaba ministru vojske i mornarice i ministru unutrašnjih poslova od 20. decembra 1939. godine govori se da »komunisti u Caćku i okolini, u saglasnosti sa »Ženskim p o k r e t o m « , j a v n o organizuju Stranku r a d n o g naroda« i da se pod vidom ove stranke, p o t p u n o n e s m e t a n o i slobodno, o k u p l j a j u i dva puta n e d e l j n o drže javne sednice. »Ženski pokret« koji je u svoje redove o k u p i o »sve žene pristalice K o m u n i s t i ć k e partije, otvor e n o p o m a ž e k o m u n i s t e u organizovanju ove stranke. K o m u n i s t i č k a partija i »Ženski pokret« uzeli su velikog m a h a u svom radu i čine p o k u š a j e da u ovaj rad uvuku i sva ostala društva iz Caćka. U izveštaju se dalje kaže da su k o m u n i s t i 10. d e c e m b r a 1939. godine, pod zaštitom s t r a n k e »Radnog naroda«, priredili d e m o n s t r a c i j e u kojima su p r i m e ć e n e i pojedine žene, članice »Ženskog pokreta«. D e m o n s t r a n t i su nosili natpis: »Sloboda r a d n o m narodu« i klicali »Živela sloboda«. 3 2 a Studenti Beogradskog univerziteta su 21. januara 1940. godine uputili protestno pismo nemaćkom poslaniku u Beogradu fon Herenu u kojem su izrazili o g o r č e n j e protiv ratnog t e r o r a koji n e m a ć k a vlada sprovodi protiv sopstvenog n a r o d a i m a s o v n o g ubijanja čeških studenata. Oni su izrazili divljenje i najveće simpatije p r e m a h e r o j i m a koji su o d l u č n o digli glas u o d b r a n u prava radnog n a r o d a , a koji č a m e po k o n c e n t r a c i o n i m logorima. 3 3 U Odgovoru CK KPJ od maja 1940. godine »svim ratnim huškačima i klevetnicima naše partije«, između ostalog se kaže d a j e p r o š i r e n j e rata na Belgiju i Holandiju izazvalo

• veliku z a b r i n u t o s t m e đ u malim b a l k a n s k i m n a r o d i m a koji se t a k o đ e o s j e ć a j u ugroženi sa stavom n e k i h imperijalističkih sila. Tavka z a b r i n u t o s t se n a r o č i t o o s j e ć a kod n a s u Jugoslaviji koja se ne m o ž e pohvaliti da se graniči sa p r i j a t e l j s k i m z e m l j a m a , već n a p r o t i v , sa d r ž a v a m a koje su do d a n a s u r a z n i m oblicima ispoljavale svoje p r e t e n z i j e na Jugoslaviju ili njezine p o j e d i n e p o k r a j i n e , bez o b z i r a na n j i h o v e s u p r o t n e izjave. Dakle, n a r o d i Jugoslavije svijesni su s t r a š n e o p a s n o s t i koja im p r e t i da b u d u u v u č e n i u r a t a k o se h i t n o iz t e m e l j a ne p r o m i j e n i d o s a d a š n j a s p o l j n a politika naše zemlje, koja se ništa ne razlikuje od s p o l j n e politike o n i h malih n e u t r a l n i h z e m a l j a koje su izgubile ili su blizu da izgube svoju nezavisnost. K o m u n i s t i č k a p a r t i j a Jugoslavije ukazivala je p o s l e d n j i h g o d i n a s t a l n o na o p a s n o s t koja preti Jugoslaviji, ali je i s t o v r e m e n o ukazivala i na p u t kojim t r e b a da ide Jugoslavija da bi osigurala svoju nezavisnost i izbjegla o p a s n o s t da b u d e u v u č e n a u ral. Mi n i s m o nikakvi defetisti ni pacifisti, nego mi n e ć e m o da n a š n a r o d b u d e g u r n u t u k a t a s t r o f u r a t n o g o p u s t o š e n j a , n e ć e m o da on b u d e o r u ž j e u r u k a m a tzv z a p a d n i h laži dem o k r a l i j a ili bilo koje d r u g e i m p e r i j a l i s t i č k e sile u o v o m i m p e r i j a l i s t i č k o m r a t u , već o d l u č no t r a ž i m o i u k a z u j e m o , k a o što s m o vec naveli, put kojim naša zemlja t r e b a da ide da bi izbegla toj o p a s n o s t i . Mi t r a ž i m o o d l u č n o da se p r e s t a n e sa t a k v o m k o l e b l j i v o m i s u m n j i v o m n e u t r a i n o š c u koja nosi n a r o d u p r o p a s t . Mi t r a ž i m o p o n o v n o da se š t o p r e u s p o s t a v e dipl o m a t s k i odnosi i pakt o uzajamnoj pomoći sa SSSR, sa tom zaista neutralnom i najjačom silom sveta koja te kadra da brani i štiti svoje saveznike, koja se bori dosledno za mir i neće dozvoliti da se ratni požar prenese na balkanske zemlje. .« J 4 ( p o d v u č e n o u originalu).

Povodom dolaska u Beograd sovjetskog poslanika Plotnjikova 6. jula 1940. godine pripadnici klasnog sindikalnog pokreta izdali su Proglas u k o m e su pozvali g r a đ a n e B e o g r a d a da svi izađu na doćek. U Proglasu se, između ostalog. kaže: « Zahvalnost p r e m a SSSR-u i o p r a v d a n e n a d e n a š e g n a r o d a u njega m o r a j u progovoriti m o ć n o iz hiljade s r c a p r o l e t e r s k o g i istinski d e m o k r a t s k o g B e o g r a d a koji k a o i čitav naš narod, vidi u paktu o uzajamnoj pomoći sa SSSR-om ( p o d v u ć e n o u o r i g i n a l u ) j e d i n u gar a n c i j u . jedini način za o č u v a n j e s l o b o d e i nezavisnosti n a r o d a Jugoslavije p r e d imperijalistima Izidimo svi na d o ć e k i izrazimo, n a s u p r o t dvoličnoj i n e i s k r e n o j politici vlastodržaca, p r a v u n a r o d n u ljubav i n a r o d n e želje' Nek d o ć e k p o s l a n i k a m o ć n e z e m l j e socijalizma b u d e zaista d o ć e k od n a r o d a i p o č e t a k nove i velike n a r o d n e b o r b e za i s k r e n o p r i j a t e l j s t v o sa SSSR-om.

U Proglasu Pokrajinskog komiteta za Srbiju od septembra 1940. povodom godišnjice izbijanja drugog svetskog rata iznosi se da se rat širi sve dalje i da ni narodi Jugoslavije nisu p o š t e đ e n i od užasa koje rat donosi. Zato se radni ljudi pitaju šta im s p r e m a j u vlastodršci. Dalje se kaže: . Cim se videlo d a j e rat neizbežan, srpski, hrvatski i slovenaćki kapitalisti su na vrat na n o s požurili da se s p o r a z u m e j u na r a č u n n a r o d a , da izigraju n a r o d n u b o r b u za hleb, mir i s l o b o d u , n a r o d n u b o r b u za bratski s p o r a z u m s l o b o d n i h i r a v n o p r a v n i h n a r o d a u slobodnoj zemlii Mi k o m u n i s t i s m o se borili protiv o v o g rata još p r e n e g o je izbio, i čim je do njega d o š l o pozvali s m o i organizovali m a s e da se b o r e za bolji život, sa p r e b a c i v a n j e m r a t n i h t e r e t a sa leđa r a d n i k a i seljaka na leđa bogataša, za p r a v a i s l o b o d e r a d n o g n a r o d a , za m i r i nezavisnost u n a s l a n j a n j u na SSSR. d r ž a v u r a d n i k a i seljaka, kod koje n a r o d i nalaze s v e s r d n u pot p o r u u svojoj b o r b i protiv u v l a č e n j a u ovaj n e p r a v e d n i pljačkaški (imperijalistički) rat. Vlastodržci su pošli s u p r o t n i m p u t e m . . . Oni š u r u j u s Italijom ( K o r o š e c ) i N e m a ć k o m ( M a ć e k - C v e t k o v i ć ) protiv svog vlastitog n a r o d a . Ne s a m o da ne d a j u n i k a k v o g o t p o r a politici Berlina i Rima. koja ide za tim da i Jugoslaviju p r e t v o r i u n j i h o v u koloniju, već svojim vezivanjem za njih i nasiljem protiv vlastitog n a r o d a č i n e sve da u t r u put t o j p o l i t i c i . . . « N a s u p r o t t a k v o m i z d a j n i č k o m r a d u vladajućih k r u g o v a i šačice kapitalista, u v o d e n j u s p o l j n e i u n u t r a š n j e politike. Pokrajinski k o m i t e t d a l j e kaže: >. Mi k o m u n i s t i ć e m o do k r a j a istrajati u b o r b i protiv v e l i k o s r p s k i h n a z a d n j a k a koji p o t l a č i v a n j e m d r u g i h n a r o d a , u p r v o m r e d u m a k e d o n s k o g i c r n o g o r s k o g , c r p u s n a g u da potlačuju sam s r p s k i n a r o d ; mi o d l u č n o u s t a j e m o protiv g n u s n o g c e n k a n j a s r p s k e i h r v a t s k e g o s p o d e o k o B o s n e i V o j v o d i n e i t r a ž i m o da s t a n o v n i š t v o tih k r a j e v a po svojoj s l o b o d n o iz-

r a ž e n o j volji u r e d i svoj o d n o s p r e m a Srbiji i Hrvatskoj. S a m o b r a t s k i m s p o r a z u m o m p o t p u no s l o b o d n i h i r a v n o p r a v n i h n a r o d a , m o ž e se očuvati Jugoslavija od p o d j a r m l j i v a n j a . Mi k o m u n i s t i n e ć e m o žaliti ni snage ni t r u d a da s r p s k i n a r o d , k a o i sve n a r o d e Jugoslavije. o č u v a m o k a k o ovog n e p r a v e d n o g , p l j a č k a š k o g r a t a t a k o i od n a c i o n a l n o g ropstva...-3«

Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, o d r ž a n o j 19 - 23. o k t o b r a 1940. u Dubravi k r a j Zagreba, pod r u k o v o d s t v o m g e n e r a l n o g s e k r e t a r a d r u g a Tita, učestvovalo je 105 delegata, a izabrani su novi CK KPJ od 29 članova i 9 kandidata i Politbiro od 7 članova sa g e n e r a l n i m s e k r e t a r o m Josipom Brozom Titom na čelu. U svom p r e d a v a n j u u K u m r o v c u d r u g Tito je o ovoj konferenciji, između ostalog rekao: » . U izvještaju o radu Centralnog komiteta, govorio sam o razvitku KPJ poslije Četvrtog kongresa, s tim što sam napiše pažnje posvetio periodu od 1937. godine, t/, borbi za konsolidaciju Partije. Analizirali smo političku situaciju, kako u zemlji tako i u svijetu. te međunarodni položaj Jugoslavije. Osim toga podneseni su referati o sindikalnom, seljačkom, nacionalnom t omladinskom pitanju, o agitaciji i propagandi, o radu medu ženama i vojsci, o partijskoj tehnici i konspiraciji, o Narodnoj pomoći. Konferencija je konstatovala da se požar rata širi, da fašističke sile uništava/u nezavisnost jedne zemlje za drugom i da se opasnost sve neposrednije nadvi ja i nad Jugoslavijom . . . Peta zemaljska konferencija zauzima u historiji KPJ posebno mjesto Značaj te Konferencije je prije svega u lome što je pokazala da je KPJ na svom dotadašnjem putu savladala sve svoje unutrašnje teškoće, odoljela stranom pritisku klasnog neprijatelja, izgradila se u organizaciono i idejno čvrstu i monolitnu revolucionarnu partiju radničke klase. Konferecija je potvrdila političku liniju koja će osigurati da KPJ bude spremna, da se nađe na pravom mjestu u sudbonosnim događajima koji su dolazili Rekao bih da su upravo odluke Pete zemaljske konferencije dale partijskim organizacijama onu jasnoću i orijentaciju, ona sredstva i metode koji su bili odlučujući za kasniji razvoj narodno-oslobodilaćkog rata U toj koncepciji Partije i njene politike, u snažnom osloncu na radne mase leži. pnje svega, odgovor na pitanje kako je bilo moguće da svega nekoliko desetina hiljada komunista i skojevaca bude sposobno da povede narode Jugoslavije u presudnu historijsku narodnooslobodilaćku borbu i socijalističku revoluciju_«37

Sredinom marta 1941. CK KPJ je izdao Proglas »Protiv kapitulacije - za pakt o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom«, u kome je isticao da je vlada počela da prodaje nezavisnost Jugoslavije. Obraćajući se radnicima, seljacima, građanima, vojnicima, podoficirima i oficirima. CK KPJ ih je pozivao: • . Još je v r e m e da se s p a s e nezavisnost, još je v r e m e da se p o r e m e t e p r o t i v n a r o d n i planovi izdajnika n a r o d a a k o se stvori pakt o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom (podv u ć e n o u originalu), a k o se n a j u r i ova izdajnička vlada i u s p o s t a v i narodna vlada ( p o d v u ć e n o u originalu) koja će voditi p r v e n s t v e n u brigu o i n t e r e s i m a n a r o d a Organizuite p r o t e s t n e s k u p š t i n e i mitinge, o b j a š n j a v a j t e n a r o d u p r l j a v u izdaju v l a s t o d r ž a c a u v ladi Cvetković Mać e k - K u l o v e c . Neka se slije n a r o d n a volja u j e d a n silni n a r o d n i p o k r e t u boi bi za o s t v a r e n j e tih zahteva i naša će s l o b o d a i nezavisnost biti o s i g u r a n e « 3 8

U t r e n u t k u kad se p r e d s e d n i k vlade Cvetković tajno u p u t i o u Beč da potpiše d o k u m e n a t o p r i s t u p a n j u T r o j n o m paktu, Pokrajinski komitet KP Srbije u svom letku, između ostalog, kaže: « . . . D a n a š n j a vlada s p r e m a izdaju. Za neki d a n t r e b a da se p o t p i š e Trojni pakt koji znači s i g u r n u i s r a m n u s m r t n a š o j držav i. n a š o j slobodi i n a š e m n a r o d u Prvi p u t u n a š o j istoriji t r e b a p r e d t i r a n i n o m da k l e k n e m o . da na k o l e n i m a p o t o n e m o u b e š č a š ć e i r o p s t v o . Neka svako ispuni svo|u d u ž n o s t , i zločin koji vlada p r i p r e m a , biće s p r e ć e n u p o s l e d n j e m t r e n u t ku . . . H o ć e m o vladu n a c i o n a l n e sloge i o d b r a n e ! Sve za ćast i s l o b o d u ! S l o b o d u ni za šta!« 3 9

Već 25. m a r t a uveće i u toku 26. m a r t a u Beogradu su. na inicijativu rukovodstva PK KPJ za Srbiju i MK KPJ za Beograd, komunisti održavali sastan-

ke po preduzećima, školama, na Univerzitetu, pozivajući sve patriotski raspoložene građane u akciju protesta. Protivfašistićko raspoloženje beogradskog stanovništva naraslo je do izvanrednih razmera. Posle o b a r a n j a vlade Cvetković-Maćek i obrazovanja nove vlade na čelu sa generalom Dušanom Simovićem 27. m a r t a 1941. godine, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju je istog dana izdao sledeči Proglas za mobilizaciju n a r o d n i h masa i zahtev za potpisivanje pakta o uzajamnoj pomoći sa SSSR. • Radnici, seljaci, g r a đ a n i i o m l a d i n o ! Vojnici, p o d o f i c i r i i oficiri! U o v o m s u d b o n o s n o m m o m e n t u u d r u ž i t e sve snage da se o b e z b e d i mir i n a c i o n a l n a nezavisnost naših n a r o d a . N a j u n v a n j e izdajnika Pavla i Cvetkovića jeste p o s l e d i c a n a r o d n e b o r b e za mir i nezavisnost, ali agenti d r u g o g z a r a ć e n o g b l o k a - E n g l e s k e već sada ć i n e sve da to iskoriste za svoje s e b i ć n e i n t e r e s e . . . Sada je glavno: o ć u v a t i u n a š o j zemlji m i r š t o je j e d i n o m o g u ć e n a s l a n j a j u ć i se na Sovjetski Savez. S v a k o o d g a đ a n j e p a k t a o u z a j a m n o j p o m o ć i sa S o v j e t s k i m S a v e z o m znaći da ć e nas n e m a ć k i imperijalisti napasti, znaći o m o g u ć e n j e r o v a r e n j a e n g l e s k i m a g e n t i m a d a n a s u v u k u u rat za i n t e r e s e engleskih imperijalista, znači p u s t o š e n j e n a š e zemlje. Nova vlada još nije učinila n i j e d a n korak da zemlji o b e z b e d i m i r i nezavisnost naslanjajući se na Sovjetski Savez, niti da ispuni političke i e k o n o m s k e z a h t e v e r a d n i h m a s a : ukid a n j e k o n c e n t r a c i o n i h logora i S u d a i Z a k o n a o zaštiti države, o p š t u a m n e s t i j u , p o v r a t a k š p a n s k i h d o b r o v o l j a c a , s l o b o d u š t a m p e , o r g a n i z o v a n j a i štrajka, u k i d a n j e r e a k c i o n a r n i h u r e d a b a koje p o g a đ a j u r a d n e m a s e . č i š ć e n j e d r ž a v n o g a p a r a t a o d svih koji s u okrvavili r u k e n a r o d n o m krvlju itd. Naprotiv, već je š t a m p i z a b r a n j e n o da ma šta d o n e s e o t o m e k a k o su m a n i f e s t a n t i tražili pakt o u z a j a m n o j p o m o ć i sa SSŠR-om, a u p r a v n i k g r a d a B e o g r a d a je z a b r a n i o s k u p o v e radnih masa Mobilišite sve svoje snage da se i s p u n e n a r o d n i zahtevi i zemlji o č u v a m i r i nezavisnost . . . Seljaci, građani, o m l a d i n o , u d r u ž i t e se s r a d n i c i m a u b o r b i za vašu z a j e d n i č k u stvar! Vojnici, p o d o f i c i r i i oficiri, p r i d r u ž u j t e se n a r o d u ! Nek ne p r e s t a n e vaša b o r b a dok se ne ostvari o n o za šta se čitav n a r o d b o r i o i bori: Pakt o u z a j a m n o j p o m o ć i sa S o v j e t s k i m Savezom, kojim se j e d i n o m o ž e o b e z b e d i t i m i r i nezavisnost n a š o j zemlji. D e m o k r a t s k e s l o b o d e za r a d n e m a s e . n a c i o n a l n a r a v n o p r a v n o s t za m a k e d o n s k i i crn o g o r s k i n a r o d i ostale n a r o d e Jugoslavije. O s t v a r e n j e n a r o d n e vlade koja će p a k l o m o u z a j a m n o j p o m o ć i sa S o v j e t s k i m Savezom o b e z b e d i t i m i r i nezavisnost i svojom d e m o k r a t s k o m p o l i t i k o m podići sav n a r o d da č u v a laj mir i nezavisnost..

Zatim je na Cukarici u Beogradu 29. marta, na sastanku CK KPJ, PK KPJ za Srbiju i Mesnog komiteta KP Beograda, pod rukovodstvom generalnog sekretara KPJ druga Tita (koji je avionom doputovao iz Zagreba), sastavljen i sledećeg dana, 30. marta, izdat ovaj Proglas: • Narodi Jugoslavije! Radnici, seljaci i građani, vojnici, podoficiri i oficiri! Ovih smo dana bili svedoci nečuvene izdaje nad narodima Jugoslavije sa sirane prošle vlade Cvetkovič-Maček-Kulovec. Umesto da se zadovolje neodoljive teinje naroda i stvori pakt o uzajamnoj pomoći sa velikom i miroljubivom zemljom - Sovjetskim Savezom radi očuvanja nezavisnosti naroda Jugoslavije, radi izbegavanja ratnog sukoba i spasa zemlje od ratnog pustošenja, ranija vlada je kapitulantski izdala narode Jugoslavije i pristupila Trojnom paktu osovinskih imperijalističkih osvajača . . . Narodi Jugoslavije sada očekuju ostvarenje svojih zahteva od nove vlade, traie hitna dela i ne mogu i neće se zadovoljiti samo obećanjima i odgađanjima pod raznim izgovorima. Došlo je do promene vlade, ali se još uvek ne vidi jasna promena dosadašnje unutrašnje i spoljne politike. Nova vlada još se nije izjasnila o tome kako će se odnositi prema Sovjetskom Savezu, da li će uspostaviti tesne prijateljske veze sa ovom moćnom socijalističkom zemljom i stvoriti s njom pakt o uzajamnoj pomoći, raskinuti izdajnički i kapitulantski ugovor o pristupanju Trojnom paktu koji predstavlja sramotu i pomienje za naše narode.

Nezavisnost naroda Jugoslavije nalazi se u strašno/ opasnosti Svaki minut je dragocen za uklanjanje te opasnosti. Narodne mase Jugoslavije traie preduzimanje hitnih mera sa sirane današnje vlade - traie hitno ostvarenje pakta o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom . . . . Narodima Jugoslavije preti opasnost, s jedne sirane, od kapitulantskih i izdajničkih elemenata koji ce i dalje pokušati sve da pomoću osovinskih sila razbi/u otporne snage naroda i oslabe zemlju, a, s druge strane, od razularenih engleskih ratnih huškaća i velikosrpskih šovinista koji sa svojim provokacijama gura/u zemlju u ratni pokolj. Sluća/ sa razbijanjem Nemaćkog saobraćajnog biroa i incident sa fon Herenom, nemaćkim poslanikom, dokazuju da je potrebno dan odlučan otpor takvim elementima i onemogućiti ponavljanje sličnih provokatorskih ispada Ne dajte da ti neodgovorni elementi i imperijalistički agenti naročito u Srbiji vrše svoju provokatorsku rabotu. Dajte opštenarodni otpor svima onima koji hoće da spasonosna stremljenja narodnih masa za očuvan/e nezavisnosti skrenu u pravcu ratnih ciljeva imperijalista. Nećemo imperijalističkog rala, nećemo biti oruije u rukama engleskih imperijalista, kao što nećemo biti robovi nemaćkih i italijanskih imperijalista osvajača i krvnika mnogobrojnih porobljenih naroda V

U istom Proglasu dalje se kaže: ». . Radnici, seljaci i građani Hrvatske.' Ne dajte da ti izdajnici ostvare svoju paklenu zamisao i gurnu hrvatski narod u strašno ropstvo nemaćkih osvajača samo zato da bi ta kapitalistička klika pomoću nemaćke vojničke čizme osigurala dalje nesmetano izrabljivanje radnog naroda grada i sela Hrvatske. Neka se sve što je napredno i rodoljubivo u Hrvatskoj, što neće ropstva velikim imperijalističkim osvajačima ujedini u borbi protiv tih izdajnika. Hrvatski radni narod grada i sela i mače na svojoj strani u borbi za očuvanje već izvojevanih tekovina i sloboda, u borbi za svoja nacionalna prava, čitav radni narod Srbije i svih ostalih delova Jugoslavije. . . . . . Mi komunisti smatramo da je u interesu očuvan/a mira. u interesu jedinsn'a i sloge svih naroda Jugoslaii/e, u interesu odbrambene snage za očuvanje slobode i nezavisnosti naroda Jugoslavije da sadašnja vlada odmah ispuni zahteve za koje se ogromna većina naroda godinama bori. .

Isto t a k o su u p e r i o d u od 1. do 6. aprila i Centralni komiteti Komunističke partije Hrvatske i Slovenije i pokrajinski komiteti za Srbiju, o d n o s n o Bosnu i Hercegovinu, u svojim proglasima pozivali n a r o d na zajedničku borbu, protivu zajedničkog neprijatelja. Tako: U Proglasu Centralnog komiteta Komunističke partije Hrvatske, p o r e d ostalog, ističe se i sledeče: . . »Hrvatski n a r o d e ! Stanovita h r v a t s k a g o s p o d a h o ć e iskoristiti teški položaj z e m l j e i p o t a j n o k u j u mraCne planove, da uz p o m o ć O s o v i n e o s t v a r e svoje šovinističke n a m j e r e , p r i p r e m a j u ć i t a k o ropstvo h r v a t s k o m n a r o d u Ovu izdajničku r a b o t u vrše ta h r v a t s k a g o s p o d a pod l a ž n o m k r i n k o m »očuvanja m i r a za hrvatski n a r o d « Ta g o s p o d a hoće iza leđa n a r o d a - m o ž d a p o d k r i n k o m .Nezavisne H r v a t s k e ' - baciti h r v a t s k i n a r o d u l u d e r o p s t v o . Taj bi put c i j e p a n j a Jugoslavije n e p o s r e d n o d o v e o d o u n u t a r n j e g b r a t o u b i l a č k o g rata. k r v o p r o l i ć a i p o r o b l j a v a n j a . . . Pred vama ne s t o j e s a m o d v a puta, k a o što vam lažu »vaša« g o s p o d a : k a p i t u l a c i j a ili rat. Ne! Pred v a m a stoji o t v o r e n p u t o s l o n c a na veliki i b r a t s k i Sovjetski Savez, na m o ć n u , n e u t r a l n u d r ž a v u r a d n i k a i seljaka, velikog zaštitnika malih n a r o d a . To je put koji nas m o ž e očuvati i od rata i od k a p i t u l a c i j e . . . . Naše je geslo: Ni kapitulacija, ni rat - n a š e geslo je: p a k t o u z a j a m n o j p o m o ć i sa SSSR!«* 3

Pokrajinski komitet KP za Bosnu i Hercegovinu uputio je 1. aprila 1941. Proglas n a r o d i m a Bosne i Hercegovine, u kojem je, p o r e d ostalog, i s t a k n u t o i sledeče: ».. N a r o d n o m b o r b o m o b o r e n a j e vlada, koja j e p r i s t u p a n j e m T r o j n o m p a k t u htjela g u r n u l i naše n a r o d e u t u đ i n s k o r o p s t v o i t a k o ih uvući u k r v a v o r a t n o kolo osovinskih sila. Nova vlada ne p r u ž a g a r a n c i j u da će se boriti protiv u v l a č e n j a naših n a r o d a u rat, niti se osigurala protiv t u đ i n s k o g p o r o b l j a v a n j a Ona se nije izjasnila po p i t a n j u o s i g u r a n j a m i r a našim n a r o d i m a , kojega je j e d i n o m o g u ć e osigurati o s l o n o m na Sovjetski Savez. D a n a š n j a vlada nije ništa učinila da se n a r o d u d a d u d e m o k r a t s k e s l o b o d e . Agenti Engleske već svim silama h u š k a j u na rat. p o k u š a v a j u ć i da iskoriste n a r o d n u b o r b u za o č u v a n j e svoje nezavisnosti, u svoje r a t n o - h u š k a č k e planove. Danas isto t a k o n a r o d u prijeti o p a s n o s t

od k a p i t u l a n a t a p r e d Osovinom, d o k se o S o v j e t s k o m Savezu šuti, iako se zna d a j e n a š jedini s p a s n a toj strani. Narodi Bosne i Hercegovine! ( p o d v u ć e n o u originalu). Srpski narode ( p o d v u ć e n o u originalu) ti si se g o d i n a m a b o r i o protiv t u đ i n s k i h vlasti Tvoji su sinovi davali živote u b o r b i protiv s t r a n a č k i h p o r o b l j i v a č a . D a n a s tvoju s p r e m n o s t da b r a n i š n a c i o n a l n u nezavisnost hoće engleski agenti da iskoriste u svoje ciljeve. Očuvati n a c i o n a l n u nezavisnost m o ž e š s a m o u Savezu sa SSSR-om. Muslimani ( p o d v u ć e n o u originalu) u s t a n i t e protiv s t r a n i h a g e n a t a , koji u n o s e m e đ u vas d u h kapitulacije S i r a n i osvajači neće vam donijeti o s l o b o đ e n j e vašeg t e š k o g položaja. Bolji položaj m o ž e t e izvojevati s a m o u b r a t s k o j zajednici sa s r p s k i m i h r v a t s k i m n a r o d o m , kao i ostalim n a r o d i m a Jugoslavije Spasiti se od s t r a h o t a r a t a i sačuvati mir m o ž e t e s a m o u savezu sa SSSR-om. u k o m e žive u b r a t s t v u i ljubavi m u s l i m a n s k i n a r o d i sa o s t a l i m narodima. Hrvatski narode ( p o d v u ć e n o u originalu), izvjesna h r v a t s k a g o s p o d a h o ć e da iskoriste teški položaj z e m l j e p a p o t a j n o k u j u m r a č n e planove, d a u z p o m o ć Osovine o s t v a r e svoje šovinističke n a m j e r e , p r i p r e m a j u ć i t a k o r o p s t v o h r v a t s k o m n a r o d u . Ovu i z d a j n i č k u r a b o t u vrše ta h r v a t s k a g o s p o d a pod lažnim izgovorom o t o b o ž n j e m o č u v a n j u m i r a za h r v a t s k i narod Ta gospoda, r a d e ć i iza leda n a r o d a , p o d k r i n k o m .Nezavisne Hrvatske', h o ć e da b a c e hrvatski n a r o d u t u đ e r o p s t v o . Taj put c i j e p a n j a Jugoslavije d o v e o bi do u n u t r a š n j e g krvoprolića. b r a t o u b i l a č k o g r a t a i p o r o b l j i v a n j a . Radni narode Bosne i Hercegovine! ( p o d v u ć e n o u originalu) Za o č u v a n j e vaše nezavisnosti ne vodi pui k a p i t u l a c i j e p r e d silama Osovine, niti put u v l a č e n j a u rat za r a č u n engleskih imperijalista. Pred v a m a stoji o t v o r e n p u t o s l o n c a na veliki i b r a t s k i Sovjetski Savez, na m o ć n u d r ž a v u r a d n i k a i seljaka, velikog zaštitnika malih nar o d a . To je put, koji vas m o ž e j e d i n o spasiti i od rata i od k a p i t u l a c i j e .. .« 44

Centralni komitet Komunističke partije Slovenije izdao je 3. aprila 1941. godine proglas s l o v e n a ć k o m n a r o d u u kojem je, p o r e d ostalog, i s t a k n u t o i sledeče: » S l o b o d o l j u b i v e m a s e r a d n o g n a r o d a Srbije su uz a k t i v n u p o d r š k u ostalih n a r o d a Jugoslavije zbacile izdajnički režim C v e t k o v i ć - M a ć e k - K u l o v e c i o t e r a l e n j i h o v o g izdajničkog p o k r o v i t e l j a Pavla, n a d u svih k a p i t u l a n a t a Ali na najvišim u p r a v n i m m e s t i m a u Sloveniji i H r v a t s k o j se i d a n a s nalaze k a p i t u l a n t i i izdajnici koji n a s t a v l j a j u i p o k u š a v a j u da d o v r š e p o d m u k l o d e l o r e ž i m a C v e t k o v i ć - M a ćek-Kulovec Ta p r o t i v n a r o d n a b a n d a n a r o d n i h izdajnika koja b u k u u svom n e p r i j a t e l j s t v u protiv Sovjetskog Saveza i svega š t o je istinski n a r o d n o , ljudsko, želi da u svom n e p r i j a t e l j s t v u proda slovenaćki i h r v a t s k i n a r o d n e m a ć k o m imperijalizmu. O n a j isti Natlačen, koji je 1914 god i n e v ikao .Srbe na v r b e ' i p o t p i r i v a o u Ljubljani b r a t o u b i l a č k i rat. a koji je još uoći o b a r a n j a izdajničke vlade n a j b r u t a l n i j i m policijskim t e r o r o m gušio p r o t i v k a p i t u l a n t s k e d e m o n s t r a cije. nastavila s a m o i n i c i j a t i v n o u n u t r a š n i u politiku s v r g n u t o g režima. Nakon š t o je r a d n i nar o d Srbije u svojoj b o r b i protiv k a p i t u l a n t s k e vlade C v e t k o v i c - M a ć e k - K u l o v e c s l o m i o policijski teror, d o k se iz u k i n u t i h k o n c e n t r a c i o n i h logora v r a ć a j u n a r o d n i borci k o j e je svrgn u t a vlada progonila, u Sloveniji k a p i t u l a n l s k a klika sa Natlačenorn na čelu p r o d u ž a v a teror: vrši m a s o v n a h a p š e n j a k o m u n i s t a s jedinim ciljem da izolujc n a j o d l u č n i j e b o r c e protiv kapitulacije, a u m a s a m a sistematski r a s p l a m s a v a k a p i t u l a n t s k o r a s p o l o ž e n j e . Iz bojazni i m r ž n j e protiv S o v j e t s k o g Saveza i r a d n o g n a r o d a ta zločinačka klika razorno deluje radi toga da bi. m a k a r i uz n e m a ć k u i italijansku pomoć, sačuvala svoju ekspl o a t a t o r s k u vlast n a d s l o v e n a ć k i m n a r o d o m . Kao k o m u n i s t i o d l u č n o o s u đ u j e m o r a t n e provokacije engleskih a g e n a t a i p o b e s n e l i h šovinista koji dolaze do izražaja u u l i č n i m provok a t o r s k i m i s p a d i m a protiv n e m a ć k o g življa i protiv n e m a ć k i h u s t a n o v a u J u g o s l a v i j i . . . . . S l o v e n a ć k o m n a r o d u ne preti s a m o o p a s n o s t spolja, već su u akciji i njegovi unut a r n j i neprijatelji. Ti u n u t r a š n j i n e p r i j a t e l j i pak n i s m o mi k o m u n i s t i koji s m o se uvek odlučno borili za s l o b o d u i nezavisnost svog n a r o d a , već su to oni koji vec d e s e t i n a m a g o d i n a eksploatišu slovenaćki n a r o d i p r o d a j u ga s v a k o m e , koji bi bio s p r e m a n da im za tu c e n u i d a l j e garantuje eksploatisanje slovenaćkog naroda. Bez. s a r a d n j e k o m u n i s t a i bez u k i d a n j a t e r o r a nad k o m u n i s t i m a n e m o g u ć e je zamisliti o d b r a n u s l o v e n a ć k o g i svih ostalih n a r o d a Jugoslavije .« 45

U Proglasu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, p o r e d ostalog, naglašava se i sledeče:

iz prvih aprilskih dana,

»Radnici, seljaci, g r a đ a n i i o m l a d i n o ! Vojnici, p o d o f i c i r i i oficiri! U o v o m s u d b o n o s n o m m o m e n t u u d r u ž i t e sve s n a g e da se o b e z b e d i mir i n a c i o n a l n a nezavisnost naših n a r o d a . N a j u r i v a n j e izdajnika Pavla i Cvetkovica jeste p o s l e d i c a n a r o d n e b o r b e za mir i nezavisnost . Sada je glavno: očuvati n a š o j zemlji mir. š t o je j e d i n o m o g u č e n a s l a n j a j u ć i se na Sovjetski Savez. .. Nova vlada nije još učinila ni j e d a n korak da zemlji o b e z b e d i mir i nezavisnost naslanjajući se na Sovjetski Savez, niti da ispuni političke i e k o n o m s k e z a h t e v e r a d n i h masa: u k i d a n j e k o n c e n t r a c i o n i h logora i S u d a i Z a k o n a o zaštiti države, o p š t u a m n e s t i j u , p o v r a t a k š p a n s k i h d o b r o v o l j a c a , s l o b o d u š t a m p e , o r g a n i z o v a n j a i štrajka, u k i d a n j e r e a k c i o n a r n i h u r e d a b a koje p o g a đ a j u r a d n e m a s e . č i š ć e n j e d r ž a v n o g a p a r a t a o d svih koji s u okrvavili r u k e n a r o d n o m krvlju itd.« 4 S

U ovom odeljku, n a r o č i t o od anšlusa 1938. do aprilskog rata izneti su dok u m e n t i uglavnom bez k o m e n t a r a j e r se iz njihove sadržine može j a s n o uočiti politika KPJ i n j e n a stremljenja. Osnovno je bilo b o r b a za mir, demokratizaciju i o d b r a n u zemlje, za r a v n o p r a v n o s t naroda, kao i stalno zalaganje za sklap a n j e p a k t a o u z a j a m n o j p o m o č i sa Sovjetskim Savezom.

b) DELATNOST KPJ U TOKU I NEPOSREDNO POSLE APRILSKOG RATA Kad je 6. aprila iznenada izbio rat, moglo se postaviti pitanje: zašto ratovati kad je u kritičnoj situaciji, n a r o č i t o posle n a p a d a d a l e k o n a d m o ć n i j e g neprijatelja.i o n a k o izgledalo sve izgubljeno? Već su i s t a k n u t e m n o g e slabosti buržoaskog društva Kraljevine Jugoslavije, ali ne t r e b a gubiti iz vida d a j e u Jugoslaviji postojala i r a d n i č k a klasa sa svojom a v a n g a r d o m K o m u n i s t i č k o m partijom, koja je predstavljala p a t r i o t s k o i r e v o l u c i o n a r n o jezgro naših naroda. Ona je još od pojave fašističke o p a s n o s t i u Evropi, p o s e b n o od dolaska Hitlera na vlast u N e m a č k o j - iako u d u b o k o j ilegalnosti - pokazivala put našim n a r o d i m a oslanjajući se na antifašiste i iskrene rodoljube, koje je objedinila u N a r o d n o m frontu. Pored toga, imali s m o bogate tradicije o o d b r a n i svoje zemlje i nezavisnosti bez obzira na p r e p r e k e i žrtve. Dakle, n a s u p r o t lošem d r ž a n j u jugoslovenskog političkog i vojnog rukovodstva, K o m u n i s t i č k a partija Jugoslavije bila je s p r e m n a da, bez obzira na kritičnu situaciju, brani s l o b o d u i nezavisnost svoje zemlje. Ona je to dokazala i 27. marta, k a d a je narod istakao parole: »Bolje rat nego pakt« i »Bolje g r o b nego rob«!, a u kratk o t r a j n o m a p r i l s k o m ratu, k o m u n i s t i su (bez obzira na nesnalaženja izvesnih partijskih organizacija u nekim p o k r a j i n a m a i oblastima) bili u prvim borbenim r e d o v i m a i svojim ličnim zalaganjem i s a m o p o ž r t v o v a n j e m davali p r i m e r ostalim b o r c i m a i starešinama. P o s e b n o je zapaženo p r i m e r n o i organizovano delovanje članova KPJ na Albanskom f r o n t u , u j e d i n i c a m a Kosovske i Zetske divizije. No, svugde gde su bili u tim s u d b o n o s n i m danima, na f r o n t u ili u pozadini, komunisti Jugoslavije pružali su izvanredne p r i m e r e h r a b r o s t i i neust rašivosti, organizovanosti i u p o r n o s t i u d a v a n j u o t p o r a fašističkim agresorima To p o k a z u j e i analiza na Majskom savetovanju, koje je o d r ž a n o p o č e t k o m maja 1941. godine. Na n j e m u je, pored ostalog, k o n s t a t o v a n o da su komunisti, prožeti d u b o k i m p a t r i o t i z m o m i m r ž n j o m p r e m a fašističkom agresoru, bili u toku rata u prvim r e d o v i m a b o r b e . Oni su u m n o g i m j e d i n i c a m a bili nosioci o t p o r a fašističkim k o l o n a m a . Međutim, na Savetovanju je i s t a k n u t o i sledeče

»Ova k o m e d i j a sa NDH koju je p r i r e d i o Pavelić uz p o m o ć Musolinija i Hitlera. toliko je s r a m o t n a , da se ćitav n a r o d stidi i s m a t r a to n a j v e ć o m s r a m o t o m koju je ikad hrvatski n a r o d doživio u svojoj p o v e s t i . . . Hrvatska je rasparćana i osramoćena.

Prilikom ulaska Nemaca u Zagreb i proglašenja NDH, 10. aprila, održan je sastanak CK KPJ u Zagrebu, na kojem je odlučeno da se nastavi borba protivu fašističkog agresora u uslovima okupacije zemlje, a 15. aprila je izdat Proglas CK KPJ narodima Jugoslavije, u k o m e se kaže: »Narodi Jugoslavije! S t r a š n a k a t a s t r o f a koju s m o m i k o m u n i s t i već o d a v n a signalizirali, zadesila j e n a r o d e Jugoslavije. Osvajačke a r m i j e osovinskih sila provalile su u n a š u zemlju i z n e n a d a i s v u d a kud prolaze siju s m r t i p u s t o š e n j e . B e o g r a d je s r a v n j e n sa z e m l j o m . Nevina d j e c a , žene, starci koji su se u p a n i č n o m bijegu htjeli spasiti iz g o r u ć i h r u š e v i n a bili su p o d v r g n u t i n a p a d a čima. Velikim o s o v i n s k i m o s v a j a č i m a pridružili su se i mali osvajači B u g a r s k a i M a đ a r s k a - dvije zemlje sa kojima su prijašnji n e o d g o v o r n i upravljači Jugoslavije stvarali p a k t o v e o vječitom prijateljstvu. Podlo kao strvinari, pridružili su se b u g a r s k i i m a đ a r s k i imperijalisti velikim imperijalističkim osvajačima, da i oni istrgnu koji k o m a d i ć m e s a iz k r v a v o g tijela Jugoslavije. Ali n a r o d i Jugoslavije, uključivši i većinu Hrvata, h e r o j s k i se b o r e za svoju nezavisnost protiv m n o g o b r o j n i j e g neprijatelja. U t e š k o j i s u d b o n o s n o j b o r b i sa t u đ i n s k o m naj e z d o m našla se u H r v a t s k o j š a k a a g e n a t a i p e t o k o l o n a š a . koji su uz p o m o ć n a j u r e d n i j i h r e a k c i o n a r n i h h r v a t s k i h vlastodržaca s i s t e m a t s k i p r i p r e m i l i i k o n a č n o u n a j t e ž e m č a s u izvršili izdaju kakvoj n e m a p r e m c a u nizu izdaja h r v a t s k e g o s p o d e i vlastele u historiji. Hrvatski n a r o d e ! Ta g o s p o d a tebi p r i č a j u , da ti je izvojštila s l o b o d u i nezavisnost p o m o ć u H i t l e r a i Musolinija V e r u j e š li ti to? P a m t i š li ti, da je ikada u tvojoj t i s u ć g o d i š n j o j m u k o t r p n o j historiji, u tvojim t e š k i m č a s o v i m a bio tebi p r i j a t e l j i zaštitnik - n j e m a č k i , m a đ a r s k i , talijanski ili koji d r u g i osvajač? Ne! Nikada. Naprotiv, uvijek su te oni porobljavali i o n d a iskorištavali. Uvijek su te nastojali m e đ u s o b n o zavaditi da bi o n d a lakše tlačili. Uvijek su ti osvajači težili da zag o s p o d a r e tvojim p l o d n i m r a v n i c a m a i š u m a m a , težili su da ti o t m u d i v n u Dalmaciju - d i v n o J a d r a n s k o m o r e . Uvek su h r v a t s k a g o s p o d a i vlastela bili ti, koji su te p r o d a l i tvojim p o r o b ljivačima da bi o n d a i s a m a mogla piti tvoju krv. Eto. takvu n e z a v i s n o s t p r i p r e m i l a su tebi hrvatska gospoda. Hrvatski n a r o d e ! Ti si ovih d a n a bio o č e v i d a c n e č u v e n e s r a m o t e U t v o j u zemlju su provalili p r o t i v tvoje volje osvajači i tvoji vjekovni neprijatelji da te p o r o b e i r a s k o m a d a j u tvoju, krvlju n a t o p l j e n u d o m o v i n u , a h r v a t s k a g o s p o d a te tjera, da r o p s k i p u ž e š p r e d tvojim n e p r i j a t e l j e m , da ga pozdravljaš. da ga slaviš u vrijeme kad n j e g o v a vojnička čizma gazi tvoju zemlju, tvoj n a c i o n a l n i p o n o s . Događaji u Z a g r e b u prilikom d o l a s k a o s v a j a č a biće n a j s r a m n i j a ljaga u t v o j o j povijesti hrvatski n a r o d e H r v a t s k a g o s p o d a te sili. da p r u ž a š r u k u s v o m e v j e k o v n o m n e p r i j a t e l j u i p o r o b l j i v a č u , a siju n a j o d v r a t n i j u m r ž n j u i h a j k u protiv b r a t s k o g s r p s k o g n a r o d a , koji se h e r o j s k i bori i gine r a d e n e g o da b u d e r o b o m t u đ i n c a . Zar je s r p s k i n a r o d kriv š t o su te tlačila s r p s k a gosp o d a ? Zar nisu u svim r e ž i m i m a učestvovala i h r v a t s k a g o s p o d a ? Zar nije s r p s k i n a r o d oduš e v l j e n o p o d u p i r a o tvoju o p r a v d a n u b o r b u za s l o b o d u i r a v n o p r a v n o s t , ali su provalili osovinski osvajači da r a s k o m a d a j u čitavu zemlju i p o r o b e n a r o d e Jugoslavije z a j e d n o s t o b o m . Znaj hrvatski n a r o d e , da ce historija sa p r e z r e n j e m osuditi o n e , koji svoju t o b o ž n j u nezavisnost g r a d e sa j a d n i m talirima i na r o p s t v u svoje k r v n e b r a c e s r p s k o g , s l o v e n s k o g i ostalih naroda. Hrvatski n a r o d e ! T u đ i n s k e sluge, h r v a t s k a g o s p o d a siju tebi m r ž n j u p r e m a tvojoj k r v n o j b r a ć i - S r b i m a . S l o v e n c i m a u v r i j e m e k a d a oni svojom krvlju s nova pišu slavnu, iako t r a g i č n u s t r a n i c u svoje historije Z n a j hrvatski n a r o d e , da je b o r b a tvoje b r a ć e i tvoja b o r b a . Znaj, h r v a t s k i n a r o d e , d a s u s i m p a t i j e d v i j e s t o m i l i j u n s k o g n a r o d a S o v j e t s k o g Saveza n a s t r a n i n a r o d a Jugoslavije, koji se h e r o j s k i b o r e za svoju nezavisnost. Znaj, hrvatski n a r o d e , da ce historija sa prezren j e m govoriti o o n i m a , koji zabiše izdajnički nož u leđa svoje b r a ć e . H r v a t s k a je o k u p i r a n a po n j e m a č k i m i talijanskim č e t a m a , a nije s l o b o d n a i n e z a v i s n a n a r o d n a država, k a k o je h o ć e prikazati d a n a š n j i hrvatski vlastodršci. To je d r ž a v a šačice hrvatske g o s p o d e , koji n e p r e k i d n o p r e k o r a d i j a i š t a m p e viču o p o k o l j u i s t r i j e l j a n j u , o prijekim s u d o v i m a itd. Groze se sa s m r ć u za svaku sitnicu, t a k o da svakog p a m e t n o g č o v j e k a crveni lice k a d a č u j e te b j e s o m u č n e grožnje. Ali n e k a ta g o s p o d a u p a m t e da ništa nije t r a j n o

što je u p e r e n o protiv n a r o d a , a n a j m a n j e vlast d a n a š n j i h vlastodržaca. Neka se ta g o s p o d a m a l o zamisle o t o m e šta o č e k u j e njih za p r o l i j e v a n j e n e d u ž n e n a r o d n e krvi. Narodi Jugoslavije: Srbije. Slovenije, C r n e G o r e . B o s n e i Hercegovine, M a k e d o n i j e i Vojvodine. Vi koji se b o r i t e i g i n e t e u b o r b i za svoju nezavisnost znajte, da će ta b o r b a biti o k r u n j e n a sa u s p j e h o m , pa ma vi sada sa n a d m o ć n i m n e p r i j a t e l j e m i podlegli u toj b o r b i . Ne klonite d u h o m , zbijte č v r š ć e svoje redove, d o ć e k u j t e u z d i g n u t e glave i n a j t e ž e u d a r c e . K o m u n i s t i i čitava r a d n i č k a klasa Jugoslavije u s t r a j a t će do k o n a č n e p o b j e d e , u prvim- red o v i m a n a r o d n e b o r b e p r o t i v osvajača. Ne klonite d u h o m ni o n d a a k o u t o j b o r b i vremen o m p o d l e g n e t e , j e r će se iz ovog krvavog imperijalističkog p o k o l j a r a đ a t i novi svijet, zbrisat ce se zauvijek korijeni i m p e r i j a l i s t i č k i h r a t o v a i n a c i o n a l n o g p o r o b l j a v a n j a . Stvorit će se na istinskoj nezavisnosti svih n a r o d a Jugoslavije s l o b o d n a b r a t s k a zajednica. Radnici i r a d n i c e Jugoslavije! Nad r a d n i č k o m klasom Jugoslavije nad više se c r n i oblaci. Najgori n e p r i j a t e l j i r a d n i č k e klase provalili su u n a š u z e m l j u i z a v o d e n a j c r n j u reakciju. Ti isti koji d r ž e u s v i r e p o m kapitalističkom r o p s t v u n j e m a č k u i talijansku r a d n i č k u klasu koji p o r o b i š e m n o g e n a r o d e i proliše m o r e krvi k a k o svoga t a k o i d r u g i h r a d n i č k i h n a r o d a . Pred licem ovih t e š k i h časova r a d n i č k a klasa Jugoslavije t r e b a da se n a đ e j e d i n s t v e n a i zbijenih r e d o v a . Ne t r e b a se plašiti n i k a k v o g t e r o r a i p r o g o n a . Mi s m o na to navikli, progonili su nas svi režimi u t o k u ovih 20 godina, ali r a d n i č k a klasa, na čelu sa s v o j o m a v a n g a r d o m - K o m u n i s t i č k o m p a r t i j o m , postala je j o š jača. Naša je d u ž n o s t da u ovim s u d b o n o s n i m d a n i m a s a č u v a m o svoju hladnokrvnost. d a j o š o d l u č n i j e u č v r š ć u j e m o svoje r e d o v e , d a r a d i m o u p o r n o n a o s v a j a n j u i o k u p ljanju r a d n i č k i h m a s a - vodeći ih u b o r b i za njihove s v a k o d n e v n e i n t e r e s e , u b o r b u za bolju i sretniju b u d u ć n o s t . Zivilo b r a t s t v o i sloga n a r o d a Jugoslavije u b o r b i za svoju s l o b o d u i n a c i o n a l n u nezavisnost! Zivilo b r a t s t v o i sloga svih n a r o d a na B a l k a n u protiv imperijalističkih o s v a j a č a i nacionalnih ugnjetača! Živio Sovjetski Savez n a d a svih u g n j e t e n i h i p o r o b l j e n i h ! Zivila K o m u n i s t i č k a p a r t i j a Jugoslavije!«*'

Da bi se b a r d o n e k l e uočila o s n o v n a delatnost KPJ u b o r b i protiv buržoaskih partija i n e n a r o d n o g režima, uoči, za v r e m e i n e p o s r e d n o posle rata i rekapitulacija u n u t r a š n j e političke situacije u Kraljevini Jugoslaviji, navešć e m o neke o d l o m k e iz referata druga Tita na II kongresu Narodnog fronta 1947. godine. On je tada, između ostalog, rekao: -. . . U Narodni front, u našoj zemlji, već prije rata. stupali su najnapredniji elementi: radnička klasa na čelu sa Komunističkom partijom, narodna inteligencija i napredno seljaštvo i građanstvo. bez obzira na partijsku pripadnost. Program Narodnog fronta bio je jasno određen. Njega je dala Kompanija Jugoslavije, a sastojao se iz sledečih taćaka: 1 b o r b a protiv socijalnog izrabljivanja i n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a : 2. b o r b a za d e m o k r a t i z a c i j u zemlje, i protiv fašizma; 3 p r e d u z i m a n j e svih m j e r a za o d b r a n u zemlje p r e d r a s t u ć o m o p a s n o š ć u od s t r a n e fašističkih osvajača: 4. b o r b a protiv p e t e kolone; 5. s t v a r a n j e d i p l o m a t s k i h o d n o s a , a kasnije i saveza, sa S o v j e t s k i m Savezom .. .«*9

Zatim je drug Tito, između ostalog,

rekao:

• Vodstva građanskih partija bila su i protiv Narodnog fronta i protiv njegovog programa Dakle, ne samo da u staroj Jugoslaviji vodstva raznih partija nisu htjela učestvovati u Narodnom frontu, nego su, redom, oni koji su se nalazili na vlasti, proganjali napredne elemente iz Narodnog fronta. Za vrijeme Mačeka i Cvetkovića. a u Hrvatskoj Subašića, hapšeno je i bacano u zatvore i logore stotine antifašista, da bi, zatim, za vrijeme kapitulacije bili predani Njemcima i ustašama, koji su ih zverski poubijali. Ničim ta gospoda ne mogu danas opravdati taj svoj zločin, /er je trebalo samo narediti da se otvore vrata zatvora i da mnogi najbolji sinovi naših naroda budu spašeni od Hitlerovih i Pavelićevih dielata. Prema tome, za smrt poubijanih drugova kriv je Maček, on je glavni krivac i mora za to da odgovara. Dakle, tzv. demokrate Maćek, Cvetković Subašič i drugi predali su najbolje sinove naših naroda u ruke okupatora. Kerestinec to ie neoboriva optutba protiv tih nazovi demokrata. Krv Augusta Cesarca, Boiidara Adiije, Ognjena Price i stotina drugih antifašista optutuje i dokazu/e da su Maćek, Cvetković i mnogi drugi

njima slični bili i ostali najgori reakcioneri i neprijatelji slobode i napretka. Ta krv dokazuje da iu ta gospoda bila sa radnici fašističkih osvajača i ustaških zlikovaca . . Razumije se, naša zemlja bi doiivjela mnogo strašnim tragediju da nije bilo organizacije koja je u najtelim časovima znala okupiti narod i povesti ga u borbu na život i smrt. To je bila Komunistička partija Jugoslavije koja je orgamzovala Narodni front t stavila se u borbi na njegovo čelo. ne štedeči svoje kadrove. .-50

Na sopstveno pitanje:»Koje su osnovne karakteristike političkog stanja rata i prvih dana okupacije?«, d r u g Tito je u R e f e r a t u odgovorio:

uoči

»/. Definitivno su se izredale na vlasti sve buržoaske partije, uključivši i tzv. seljačku parnju Mačeka: sve te partije, neke »tanje neke više, bile su, na vlasti stub monarhije, odnosno stub reakcije: sve su one, odreda, radile protiv interesa radnog naroda; 2. Jugoslavija bez starih saveznika, likvidirana je Mala antanta; saradnja s osovinskim silama IStojadinovič, Jevtič, princ Pavle i drugi); J. Sve vect otpo r protiv jaši zaci je zemlje, koncentracioni logori i sve jači teror režima protiv naprednih antifašističkih elemenata; 4. Definitivna rješenost režima Cvetković-Maček da se, po nalogu princa Pavla, Jugoslavija upregne u osovinska kola, pristupanjem tzv Antikomunističkom paktu; 5. Potpuna nesposobnost vladajucih krugova - civilnih i vojnih - da organtzuju odbranu zemlje; 6 Favonzovanje terorističke fašističke organizacije, tzv. ustaša, ne samo od strane reakcionarne klike H SS-a na ćelu v Mačekom, već i beogradskih vlastodržaca; 7 Potpun kaos u vrijeme napada na Jugoslaviju: većina vodstava partija napuštaju mase u najtežim danima - bježe u ui0slranst\'0. stupaju u otvorenu službu okupatoru, i li se prikrivaju, što. u isto vi tjeme, znači - odvajanje masa od vodstava partija i stupanja u Narodni front, S. U takvoj situaciji Komunistička partija Jugoslavije dobija puno povjerenje širokih narodni/t masa. koje se u procesu borbe sve više učvršćuje . . . Prema lome. Narodni front u Jugoslaviji predstavljao /e objedinjenje svih progresivnih ljudi svih antifašista. svih onih koii su bili spremni da brane, pod rukovodstvom Komunističke partije, nezavisnost zemlie, koji su bih spremni da se bore protiv okupatora i njegovih domaćih pomagača . »

Zatim je d r u g Tito, konstatujući d a j e Jugoslavija m n o g o n a c i o n a l n a država, r e k a o da u njoj prije rata nije bilo nacionalne ravnopravnosti, nego obratno - postojalo je najgrublje nacionalno ugnjetavanja odstrane velikosrpske hegemonije. Postojala je jaka međusobna mržnja •neđu pojedinim narodima koji su raspirivah bivši vlastodršci, koju su raspirivale bivše građanske partije, koju su sistematski raspirivali neki reakcionarni svećenici raznih religija, tj na vjerskoj osnovi Baš zbog takve nacionalne mržnje, okupatori su mogli u Jugoslaviji naći nekoliko kvislinga - kao što su bili Pavelić. Nedić, Rupnik i na koncu Draža Mihailović i pomoći ih itikim snagama u borbi protiv Narodnooslobodilačke vojske. Prema lome, utoliko je značajnija uloga Komunističke partije i Narodnog fronta u cjelini i boraca na frontu, koji su uporno propovijedali i širih parolu bratstva i jedinstva svih naroda Jugoslavije. . .«*'

I iz n a v e d e n i h d o k u m e n a t a jasno se vidi stav KPJ u o d n o s u na o d b r a n u zemlje i na m e r e koje je p r e d u z i m a l a za stvaranje o p š t e j u g o s l o v e n s k o g o t p o r a fašističkim zavojevačima i za d e m o k r a t i z a c i j u zemlje. c) MERE VLADAJUĆE BURŽOAZIJE I VOJNOG RUKOVODSTVA ZA SUZBIJANJE I ONEMOGUĆAVANJE DELATNOSTI KOMUNISTIČKE PARTIJE I ZA GUŠENJE REVOLUCIONARNOG POKRETA U ovom odeljku biće reći s a m o o nekoliko p r i m e r a iz p e r i o d a od 1939. do kraja 1940. godine. Prilik' m studentskih manifestacija u Beogradu 15. marta 1939. godine, pov o d o m n e m a ć k e o k u p a c i j e Čehoslovačke, ž a n d a r m i su, p r e d v o đ e n i policij-

skim pisarima i agentima, iznenada pred Dvorom napali k o l o n u studenata. Taj n a p a d se p r e t v o r i o u b e s o m u ć n o batinanje o m l a d i n e i građana. Od tog bezobzirnog n a p a d a p o v r e đ e n je veliki b r o j omladinaca, studenata, studentkinja i građana. Čak je i državna zastava p o c e p a n a i b a č e n a na zemlju, a zastavnik b a t i n a m a onesvešćen. »Kada je m a s a klicala: .Živela naša vojska', policijski o r g a n i naleteli su p e n d r e c i m a vičući: .Evo vam vaše vojske'. Pored velikog broja p o v r e đ e n i h u h a p š e n o je više m a n i f e s t a n a t a . m e d u k o j i m a se nalazilo 11 o m l a d i n a c a - s t u d e n a t a B e o g r a d s k o g u n i v e r z i t e t a . « "

U protestu Odbora za pravnu zaštitu studenata pri Studentskom pravničkom društvu Beogradskog univerziteta, od 23. marta, ministru vojske i mornarice, između ostalog, se kaže: » . . . Ovim a k t o m policijskih o r g a n a , n a r o č i t o b a l i n a n j e m i h a p š e n j e m . S t u d e n t s k a p r a v n a zaštita s m a t r a da su p o v r e d e n a n a j p l e m e n i t i j a o s e c a n j a r o d o l j u b a i s p r e m n o s t i stud e n t s k e o m l a d i n e b e o g r a d s k o g u n i v e r z i t e t a da m a n i f e s t u j e sa svojim n a r o d o m g o t o v o s t za o d b r a n u svoje zemlje, s l o b o d e i nezavisnosti . . . .. Ali mi n e ć e m o n i k a d a zaboraviti na s i m p a t i j e naših viših oficira koji su se u to vreme zadesili na ulici a koji su pozdravljali m a n i f e s t a n t e i uzimali ih u zaštitu od policije. Zato se mi o b r a ć a m o Vama i n a d a m o se da ćete osudili ovakve p o s t u p k e policijskih o r g a n a i z a i n t e r e s o v a l i se za s t a n j e naših p o h a p š e n i h kolega i koleginica. p o g o t o v u k a d a o v a j pos t u p a k policijskih vlasti vodi ka slabljenju o d b r a m b e n i h s n a g a n a š e države«. Dostavljajući o v a j p r o t e s t m i n i s t r u vojske i m o r n a r i c e . Glavni g e n e r a l š t a b je izneo mišljenje »da bi p a m e t n i m i r a c i o n a l n i m kultivisanjem p a t r i o t s k i h o s e ć a n j a mogli z n a t n o uticati na razvijanje n a c i o n a l n e svesti, d i r i g o v a n e u d u h u o p š t i h d r ž a v n i h i n t e r e s a . . . « "

Da bi upoznali Glavni g e n e r a l š t a b sa aktivnošću s t u d e n a t a Beogradskog univerziteta i da bi se p r i m e n i l e odgovarajuće m e r e za n j e n o onemogućavanje, Uprava grada Beograda je sa Pov. II. br. 3615 od 1. juna 1939. godine iznela ideološku osnovu na kojoj se zasniva taktika rada studenata. U t o m izveštaju se, između ostalog, kaže: ».. Naši s t u d e n t i marksisti, idući linijom K o m i n t e r n e . usavršili su svoj rad do n a u ć n o g s t e p e n a Naravno, to isto važi i za s a m u K o m u n i s t i č k u p a r t i j u k o j a d i r i g u j e laj s t u d e n t s k i pokret. Novo vreme, o k o l n o s t i , m o d e r n a t e h n i k a - svi ti e l e m e n t i ukazali su im put n o v o j metodi rada u kojoj n e ć e reskirati provala k o n s p i r a t i v n i h ćelija, jer su svoju b o r b u sveli na polulegalan r a d u širim n a r o d n i m slojevima. O t u d a je i o t e ž a n a b o r b a sa ovim n e m i l i m e l e m e n t o m . k a k o vlasti t a k o i ostalih n a c i o n a l n i h u s t a n o v a . Naši studenti, svesni svega toga, a o h r a b r e n i novim m e t o d a m a , svom s n a g o m su se bacili u akciju na n o v o m polju S a r a đ u j u ć i sa d e m o k r a t s k o - n a c i o n a l n i m p o k r e t i m a protiv fašizma, zadovoljni su da m o g u za sada sprovoditi m a r k s i z a m kroz l i t e r a t u r u ili m a s k i r a n o g k a r a k t e r a . Glavno j e b o r b a protiv totalitaraca. A to za sada zadovoljava njihov rad i u k r a j n j o j liniji njihov cilj. Kao š t o je za t o t a l i t a r n e zemlje bila s a m o p a r o l a , b o r b a protiv k o m u n i z m a ' , iza koje se k r i o i m p e r i j a l i z a m u svoj svojoj ekspanziji, isto t a k o iza p a r o l a .protiv fašizma' krije se int e r n a c i o n a l n i k o m u n i z a m . Jedni i d r u g i služe se p a r o l a m a iza kojih se krije pravi cilj. Naši s t u d e n t i m a r k s i s t i ne libe se da c r v e n u zastavu na svojim g r u d i m a z a m e n e državn o m n a c i o n a l n o m t r o b o j k o m . za koju vele, da ce dati i svoje živote, a k o je p o t r e b n o . S a i a v no. t r e b a r a z u m e t i : s a m o u b o r b i protiv totalitarnih n e p r i j a t e l j a . . ,« 6 '

Glavni Generalštab, Obaveštajno odeljenje, u svom Predlogu za suzbijanje komunističke propagande u Jugoslaviji, d o s t a v l j e n o m ministru vojske i mornarice sa Pov. Dj. Ob. br. 7948 od 21. jula 1939. godine, između ostalog, kaže se da je Interministerijalna komisija posvetila veću pažnju istorijatu komunističke organizacije i n j e n e p r o p a g a n d e nego »planu r a d a za n j e n o suzbijanje, a što je t r e b a l o da b u d e glavni cilj i zadatak ovog rada«. Zatim se konstatuje: »U s p o m e n u t o m legalnom radu, koji se s m a t r a najvažnijim. Sto. u stvari, i jeste, naglaš e n o je. da su v o d e ć u ulogu u s a v r e m e n o j k o m u n i s t i č k o j p r o p a g a n d i p r e u z e l e na s e b e sin-

d i k a l n e r a d n i č k e organizacije. M e đ u t i m , o m e r a m a za s u z b i j a n j e ove o r e a n i z o v a n e p r o p a g a n d e o d s t r a n e s i n d i k a t a n e m a n i j e d n e reči. P r e m a t o m e , ovo p r e d s t a v l j a s a m o k o n s t a t o vanje već p o z n a t i h činjenica, i t o ne vodi n i k a k v o m pozitivnom r e z u l t a t u . Na o s n o v u izložene situacije i u t v r đ e n i h č i n j e n i c a t r e b a l o je izložiti i o d g o v a r a j u ć e e f i k a s n e m e r e za s a m praktični rad na s u z b i j a n j u ovog socijalnog zla . . . «

Zbog toga je Glavni generalštab predložio niz konkretnih propagandnih i drugih mera koje t r e b a preduzeti u radu sa sindikalnim organizacijama, skautskim, p l a n i n a r s k i m i drugim s p o r t s k i m u d r u ž e n j i m a , s r e d n j o š k o l s k o m i univerzitetskom o m l a d i n o m , kao i u pogledu š t a m p e i literature, s m a t r a j u ć i d a j e c e n z u r a p o t r e b n a , ali neefikasna i d a j e najbolje sredstvo k o n t r a p r o p a ganda. 5 5 Stab Treće armijske oblasti, u svom naređenju Str. Pov. Dj. Ob. br. 162 od 24. septembra 1939. godine, koje je dostavljeno svim p o t ć i n j e n i m j e d i n i c a m a i ustanovama, iznoseći negativne pojave koje čine obveznici pozvani na vežbu, između ostalog, kaže: 1 - P r e m a p o d a c i m a k o j i m a r a s p o l a ž e o v a j štab, m e đ u pozvatim o b v e z n i c i m a iz ovih k r a j e v a vrši se p r o p a g a n d a od s t r a n e j e d n e makedonsko-autonomističke organizacije sa ciljem, da čak b u d u s p r e m n i , da po n a r e đ e n j u vodstva organizacije beže iz svojih j e d i n i c a sa o r u ž j e m na z b o r n a mesta, koja im b u d e v o d s t v o organizacije u d a n o m m o m e n t u o d r e d i l o , kao i da ovi obveznici m a n i f e s t u j u svoju s o l i d a r n o s t sa o r g a n i z a c i j o m : o d b i j a n j e m p r i j e m a vojničke h r a n e u j e d i n i c a m a , s v a k o v r s n i m ispoljavanjem nezadovoljstva, p i j a n ć e n j e m i raznim vojničkim i s p a d i m a i izgredima, da bi se na o v a j način narušili red i disciplina u vojsci, a i ugled s t a r e š i n a d o v e o u p i t a n j e . 2. - K o m u n i s t i u svojim a k c i j a m a služe se isto t a k v i m m e t o d a m a . U p o s l e d n j e v r e m e p r i m e ć e n o je. da lica, koja su p o z n a t a k a o pristalice k o m u n i z m a , dolaze u vezu sa vojnim obveznicima. Ovo b e z s u m n j e u cilju, da bi s a d a n j i m o m e n a t iskoristili za svoju k o m u n i s t i č ku p r o p a g a n d u u vojsci i da bi m e đ u v o j n i c i m a stekli š t o više svojih pristalica, te na t a j naćin uneli zarazu k o m u n i z m a u vojsku. P o z n a t o je. da k o m u n i s t i svoju p r o p a g a n d u i akciju sprovode pod vidom r a z n i h političkih i p l e m e n s k i h nezadovoljstava, te se u o v a k v e g r u p e i uvlače, k a m u f l i r a j u ć i na o v a j naćin svoj r a z o r n i rad. k a k o bi u p o g o d n o m m o m e n t u iskoristili u svoje s v r h e p r i p r e m l j e n o stanje, koje bi t r e b a l o da n a s t a n e s i s t e m a t s k i m u n o š e n j e m nediscipline i n e p o s l u š n o s t i u vojsku . . . »

Zatim Stab Treće armijske oblasti, p o r e d niza mera, koje t r e b a preduzeti. navodi sledeće: »3. - Da se o b r a t i n a r o č i t a pažnja na lokale u koje zalaze podoficiri, vojnici i rezervisti, k a o i na lica sa k o j i m a se oni druže. 4. - Da se p r e d u z m u najstrožije m e r e za pravilno o b a v l j a n j e s t r a ž a r s k e službe, a u cilju s p r e č a v a n j a u l a ž e n j a u k a s a r n s k e p r o s t o r i j e i vojna n a d l e š t v a licima, koja bi m o g l a da vrše m e đ u v o j n i c i m a agitaciju ili da r a d e protiv interesa države i vojske. Isto t a k o p r e d u z e t i najstrožije m e r e b e z b e d n o s t i u cilju s p r e č a v a n j a u b a c i v a n j a ili u n o š e n j a letaka u k a s a r n e , kas a r n s k e k r u g o v e i n j i h o v u n e p o s r e d n u blizinu, a u d u h u tać. 3. n a r e d b e k o m a n d a n t a armiske oblasti Str. Pov. Dj br. 2 od 5. j a n u a r a 1934. godine vršiti i z n e n a d n e p r e g l e d e vojničkih s a n d u k a i utvrđivati, da li kod vojnika ima kakvog a n t i d r ž a v n o g ili p r o p a g a n d n o g k o m u n i s tičkog materijala, b r o š u r a i p i s m e n i h sastava. 5 - Da sve s t a r e š i n e u d c l o k r u g u svoje nadležnosti o r g a n i z u j u n a j i n t e n z i v n i j u d e f a n zivr u obavi š t a j n u službu u cilju s u z b i j a n j a m a k e d o n s k o - a u t o n o m i s t i č k e i k o m u n i s t i č k e propagande i otkrivanja e v e n t u a l n o p o s t o j e ć i h ćelija organizacije, k a o i u cilju s p r e č a v a n j a špijunaže . . . « "

I I

Kini' eptu izveštaja Glavnog generalštaba ministru vojske i mornarice Sir. nj Ob. br. 3680 ud 19. oktobra 1939. godine, između ostalog, se kaže:

I '. I i ' I» I '

Mi d u n a i o d n a politička situacija i pojava Sovjetske Rusije u njoj stvorile su povoljza a k t i v n u komunističku propagandu u cilju stvaranja nezadovoljstva u narodu m i naša .i /.iva š t o više približi Sovjetskoj Rusiji Pri tome je komunisiička pio: s|- Ija o b i . m u . ; Iponiognuta, pa sc čak i m a j u obave.štciija da ćc pod ulicujcin kili kru(ii'va kroz. ki ' n n i e biti i u Jugoslaviji izvršen državni u d a r . «

Navodeći da se i u r e d o v i m a pojedinih partija, naroćito u HSS, oseća pojačana delatnost k o m u n i s t a , u prosveti. pa i u vojsci od kako se počelo sa aktiviranjem jedinica, u izveštaju se dalje ističe: » . D o l a s k o m obveznika, koji su bili izloženi k o m u n i s t i č k o j p r o p a g a n d i , k a o i dolaskom o n i h u r e d o v e vojske, koji su zapojeni k o m u n i s t i č k i m i d e j a m a i k a o a g i t a t o r i p r o p o v e d a j u ih. osetilo je se o d m a h , j e r su u p o j e d i n i m j e d i n i c a m a p r o n a đ e n i razni k o m u n i s t i č k i letci... . . . Za ovu akciju k o m u n i s t i su angažovali više lica iz r e d o v a k o m u n i s t a za š i r e n j e svojih ideja ne s a m o u n a r o d u već n a r o č i t o m e d u vojnicima i pozvatim o b v e z n i c i m a . Takva lica imaju za z a d a t a k da p o d r a z n i m izgovorom dolaze u k a s a r n e i vojničke krugove, u o k o l i n e vojničkih logora i bivačnih p r o s t o r i j a i da, s t u p a j u ć i u vezu sa svima vojnim licima, šire kom u n i s t i č k e ideje rećju, letcima, b r o š u r a m a , sa k r a j n o m t e ž n j o m da u b a c e m e đ u njih što više r e v o l u c i o n a r n i h ideja, i s k o r i š c u j u ć i pri t o m e sve neizbežne a d m i n i s t r a t i v n e g r e š k e i nedostatke ...«

Pored niza mera, koje je Glavni g e n e r a l š t a b predložio da se o n e m o g u ć i ova »štetna i o p a s n a delatnost«, predviđa se da se komunistički agitatori iz inostranstva ne puštaju u zemlju. Zatim se u Konceptu izveštaja navodi sledeče mišljenje Glavnog generalštaba: »I. - Da se svi članovi C e n t r a l n o g k o m i t e t a k o m u n i s t i č k e partije Jugoslavije i svih njegovih o d b o r a i p o d o d b o r a p o t p u n o o n e m o g u ć e u svojoj d e l a t n o s t i izolujući ih iz d r u š t v e n e s r e d i n e Njihova d r u š t v e n a imovina imala bi se zapleniti u korist države. 2 - Da se svi agitatori k o m u n i z m a kao i sva d r u g a lica za koja se u t v r d i da p r o n o s e alarm a n t n e i o n e s p o k o j a v a j u ć e glasove lišavaju s l o b o d e k r e t a n j a i akcije izolujući ih iz d r u š t vene s r e d i n e . 3. - Da se zavede stroga k o n t r o l a p u t n i k a na svima p r e v o z n i m d r ž a v n i m i p r i v a t n i m s r e d s t v i m a i h v a t a j u k o m u n i s t i č k i agitatori i kuriri i ovi o d m a h uzoluju . . . .. .5. - Da se svaki državni, samoupravni ili opštinski činovnik za koga se utvrdi da radi ili pomaže komunističku propagandu otpušta iz službe, bez prava povratka u istu. 6 . - Da se svi p o š t a n s k i činovnici, koji b u d u dopustili da se p u t e m p o š t e šalju, r a s t u r a j u ili p r e n o s e ma kakvi sastavi k o m u n i s t i č k e sadržine. o d m a h o t p u š t a j u iz službe 7. - Da se sva lica koja raznim t e h n i č k i m s r e d s t v i m a š t a m p a j u k o m u n i s t i č k e letke, broš u r e i si. lišavaju s l o b o d e i u k l a n j a j u iz d r u š t v e n e s r e d i n e . 8. - Da se sva š t a m p a r s k a p r e d u z e ć a koja b u d u š t a m p a l a letke, slike i sve o s t a l e sastave k o m u n i s t i č k e s a d r ž i n e b e z u s l o v n o o d m a h zatvaraju i ne dozvoljavati im rad (kao kazna) u toku tri n a r e d n a meseca^.

Najzad se preporučuje: » . . . Da bi se sve ove m e r e sprovele, sva lica izneta pod 1-7 t r e b a l o bi izolovati od svakog n e p o s r e d n o g i p o s r e d n o g d o d i r s a n a r o d o m , a time j e d n o v r e m e n o bi se sprećila i mog u ć n o s t šverca sveg k o m u n i s t i č k o g m a t e r i j a l a od s t r a n e tih lica. Zato je p o t r e b n o , dok traje ratni zaplet i n e s r e đ e n e političke prilike u svetu i (radi) v a s p o s t a v l j a n j a mira, a po u g l e d u na ostale velike države ( F r a n c u s k u - Italiju - N e m a č k u - Rusiju), zavesti i kod n a s koncentracione logore ( p o d v u č e n o u originalu) za sva takva lica. Za o b r a z o v a n j e ovih logora vrlo z g o d n o m o g u da nam p o s l u ž e naša mala i slabo n a s e l j e n a o s t r v a (kao n p r . Žirije, Mulat. Kaprije). koja su izolovana od k o p n a .. .« 5 '

Stab Moravske divizijske oblasti svojim n a r e đ e n j e m potčinjenim komand a n t i m a mesta, u p r a v n i c i m a policije i k o m a n d a n t u Moravskog žandarmerijskog p u k a Pov. Dj. Ob. br. 481 od 23. oktobra 1939. godine, pozivajući se na nar e đ e n j e načelnika Glavnog g e n e r a l š t a b a Pov. Dj. Ob. br. 16075 od 21. o k t o b r a iste godine, upozorava da k o m u n i s t i č k a p r o p a g a n d a i akcija u našoj zemlji počinje da izlazi iz a g i t a c i o n o - p r o p a g a n d n o g okvira, uzimajući d r u g e oblike. ». . Tako se sve više zapaža da komunistički akteri u zemlji nastoje svim silama, c> . u vojsku ubace revolucionarne parole, preko vojnih obveznika rezervista. k ni <• p o / r • na vežbu U nastojanju u o v o m e pravcu komunistički akteri kori le sva o p i o b a n a s r e d s t v a s a m o da bi kod zemaljske oružane sili pokolebali duh nacionalne I onipal.int.sii i udlui • li i kanalisali ga u i evolutional nom pravcu. Pored doturani.' •(• raku vojnih obve/nikii i

laka o t v o r e n e k o m u n i s t i č k e p r o p a g a n d n e sadržine i živa reć vrlo često igra značajnu ulog u . . . « Zatim s e s k r e ć e pažnja p o d r u č n i m vlastima d a p r e d u z m u sve p o t r e b n e m e r e d a s e k o m u n i s t i č k i a k t e r i u zemlji u o v o m e d e l o v a n j u o n e m o g u ć e . « . . J e d n o m rečju. p o d r u č n e vlasti i m a j u p r e d u z e t i sva m o g u ć a legalna s r e d s t v a da se r a z o r n a p r o p a g a n d a k o m u n i s t i č k i h a k t e r a u s a m o m z a č e t k u o t k r i j e i o n e m o g u ć i , a lica koja r a d e po d i r e k t i v a m a ilegalne kom u n i s t i č k e p a r t i j e da se p r i v e d u z a k o n s k o j o d g o v o r n o s t i . . da k o m a n d a n t i radi lakšeg prać e n j a lica n a k l o n j e n i h k o m u n i z m u s t u p e u s p o r a z u m sa policijskim i u p r a v n i m vlastima. Na s l u č a j p o j a v e ma i n a j m a n j e akcije u o v o m smislu . . nastati da se o n a o d m a h suzbije i onem o g u ć i i o v a j S t a b izvesti sa pozivom na ovo n a r e đ e n j e « 6 8

Ministar vojske i mornarice (general Milan Nedić- p r i m . V. T.) u svojoj Naredbi Str. Pov. Dj. Ob. 1377 od 25. oktobra 1939. godine, zbog razvoja m e đ u n a r o d n e političke situacije u Evropi i »pojave Sovjetske Rusije kao z n a č a j n o g f a k t o r a u rešavanju e v r o p s k i h političkih p r o b l e m a i njenog sve jačeg uticaja«, predviđa sve povoljnije uslove za »komunističku p r o p a g a n d u š i r e n j e m boljševičkih ideja«. Da bi se p o k u š a j te »komunističke p r o p a g a n d e i akcije boljševičkih agenata i p r o p a g a t o r a u osnovi osujetio«, general Nedić je, p o r e d ostalih mera, naredio: « . . . Da se kod svih vojnih k o m a n a d a , jedinica i u s t a n o v a o b r a t i n a j s t r o ž i j a p a ž n j a na sve p o k u š a j e k o m u n i s t i č k e p r o p a g a n d e i boljševičke r a z o r n e akcije. Svaki p o k u š a j ove akcije m o r a se svim raspoloživim s r e d s t v i m a n a j e n e r g i č n i j e sprećiti, lica p o h v a t a t i i p r e d a t i n a d l e ž n i m vlastima. U o v o m cilju t e s n o sarađivati sa o r g a n i m a civilne u p r a v n e službe, k a k o bi rad u s u z b i j a n j u d e f e t i z m a i š t e t n e p r o p a g a n d e bio š t o efikasniji«, i najzad, da se »o s v a k o j z a p a ž e n o j pojavi n a j h i t n i j e izveštava.« E B (Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e - Prim. V. T.).

Glavni generalštab je 15. novembra 1939. godine izradio veoma detaljan Uput za suzbijanje komunizma u vojsci. U 1, 2. i 3. taćci Uputa daje se istorijat m e đ u n a r o d n o g r a d n i č k o g p o k r e t a i razvoj K o m u n i s t i č k e partije Jugoslavije, njena aktivnost i m e t o d e rada, organizaciona s t r u k t u r a i vršenje p r o p a g a n d e , a u tačci 4. istorijat k o m u n i z m a u vojsci. U tom delu se k o n s t a t u j e da izuzev tzv. Mariborske afere (1932) u vojsci nije • o t k r i v e n ni j e d a n ozbiljan slučaj, što može zr tćiti da iz raznih u z r o k a nije m o g a o ni ući k o m u n i z a m u nju, ili da ga ima, ali da nije o t k r veno ništa, j e r izvesna fakta, p o z n a t a u p o s l e d n j e vreme, d a j u d o v o l j n o p o v o d a za ovu op snu i o p r a v d a n u s u m n j u « . . (Redakcija V o j n o i s t o r i j s k o g i n s t i t u t a Z b o r n i k a d o k u m e n a t a u prim. 3 na str. 437 o s p o r a v a ovu k o n s t a taciju i n a p o m i n j e da je još 1919. g o d i n e u N o v o m S a d u » u h a p š e n o o k o 100 vojnika zbog boljševičkih ideja«, da je u J e s e n i c a m a i Osijeku, u Z a g r e b u i V a r a ž d i n s k o j županiji o t k r i v e n a p a r t i j s k a organizacija, o d n o s n o d a j e bilo p o b u n e vojnika koji s u s e pridruživali r a d n i c i m a , itd.)

U 5. tački Uputa, u kojoj se govori o uvlačenju k o m u n i z m a u vojsku, kaže se: »Uspeh k o m u n i s t i č k e p a r t i j e leži u t a j n o m o b r a z o v a n j u k o m u n i s t i č k i h ćelija, p o m o ć u o p r o b a n i h i p o u z d a n i h k o m u n i s t a , koji se ne m o r a j u m e đ u s o b o m ni poznavati. Oni. svaki za s e b e u i z a b r a n o j jedinici ili u s t a n o v i izaberu p o g o d n u ličnost, koju p r i d o b i j a j u za stvar k o m u n i z m a , m i l o m , u b e đ e n j e m , i n t r i g o m ili n o v c e m i t o m e slično i o b r a z u j u na taj način k o m u n i s t i č k e ćelije. Ova ćelija po d o b i v e n i m u p u t s t v i m a i s r e d s t v i m a p r o d u ž a v a dalji rad. Na o v a j n a ć i n se p o v e ć a v a b r o j pristalica u j e d n o j jedinici i o n a sazreva za . s e l j a č k o - r a d n i č k u revoluciju'. Nekoliko o v a k o o b r a z o v a n i h ćelija o b r a z u j u . b o r b e n u jedinicu', k o j i m a j e z a d a t a k d a o d r e đ e n o g m o m e n t a u z m u vlast u svoje r u k e , pobivši svoje s t a r e š i n e .

U tački 6. o p š i r n o se govori o n e p o s r e d n o j i p o s r e d n o j akciji u vojsci, a zatim šta se p o d r a z u m e v a pod ovim akcijama. U tački 7. govori se još opširnije o revolucionarnoj taktici i o t o m e k a k o treba izvoditi oružani ustanak, koristeći n e d o s t a t k e pojedinih r o d o v a vojske - pešadije, artiljerije, k o n j i c e i avijacije i koje o b j e k t e za v r e m e u s t a n k a t r e b a

zauzeti. Pri t o m e se n a p o m i n j e da komunisti izrađuju detaljan plan za celu zemlju i p o s e b n e planove za svaku varoš, kao i m e r e u slučaju neuspeha, tj. taktiku p r i v r e m e n e det'anzive. Sve ovo je bilo p o t r e b n o izneti da bi se lakše mogla izvršiti organizacija službe za suzbijanje komunizma u vojsci i mornarici. U tom veoma o b i m n o m odeljku se, u uvodu, kaže: •Znajući n a p r e d izloženi plan i sistem r a d a k o m u n i s t a i njihovih o r g a n i z a c i j a u osnovnim potezima, koji se s p r e m a j u za b u n t o v n i č k u i protivdrZavnu akciju, k o m a n d a n t i , upravn i c i . k o m a n d i r i , k a o i ostali oficiri, podoficiri, kaplari i redovi, služitelji i radnici, vezani zakletvom za bezuslovnu v e r n o s t Kralju i Otadžbini, dužni su svim silama nastojati, da se u slučaju p o j a v e bilo kog vida k o m u n i s t i č k e organizacije ili p r o p a g a n d e u vojsci, t a j zločinački i t u đ i n s k i uticaj, svim silama i s r e d s t v i m a uguši, p r e d u z i m a j u c i uvek lično sve š t o im je u vlasti i m o g u ć n o s t i , da o s u j e t e u s p e h e l e m e n a t a koji r a d e protiv nase d r ž a v e . . . « Za svaki slučaj, kako treba suzbijan komunističku propagandu i delatnost nije moguće izraditi pravila ( p o d v u č e n o u originalu), j e r d e l a n j e k o m u n i s t a nije š a b l o n i z i r a n o , već je m n o g o v i d n o , te se i m e t o d e za s u z b i j a n j e m o r a j u m o d i f i c i r a t i p r e m a t o m e . S u z b i j a n j e k o m u n i s t i č k e organizacije i p r o p a g a n d e m o ž e m o podeliti u tri g r u p e : 1 - S u z b i j a n j e ideja k o m u n i z m a s k o j i m a r e g r u t i d o l a z e u kadar, i to s a m o kod onih koji su zaraženi još u g r a đ a n s t v u ; 2 - S u z b i j a n j e ideja i organizaciskih težnji za v r e m e s a m o g s l u ž e n j a vojnog r o k a u kadru; 3 - S u z b i j a n j e k o m u n i z m a kod civilnih lica z a p o s l e n i h k o d vojske.«

Zatim je za prvu g r u p u n a v e d e n o 16, a za d r u g u 22 i za treču g r u p u 9 raznih k o n k r e t n i h m e r a koje treba preduzimati . . . e 0 Načelnik Glavnog generalštaba je sa Pov. Dj. Ob. br. 19021 od 20. novembra 1939. godine dostavio ministru vojske i mornarice letak »Cijeloj hrvatskoj ja\ nosti«. u k o m e se a p e l u j e za o d o b r e n j e povratka našim d o b r o v o l j c i m a u rep u b l i k a n s k o j Španiji u zemlju i koji se r a s t u r a po Hrvatskoj Banovini. Dostavljajući ovaj letak, načelnik G e n e r a l š t a b a k o n s t a t u j e da su to većinom komunisti koji su pre odlaska u Pariz u Španiji svršili p r o p a g a n d i s t i č k e kurseve i dobili uputstva kakav će stav zauzeti po povratku u zemlju. Zbog toga predlaže se da na svaki način o n e m o g u ć i povratak u zemlju.onim d o b r o v o l j c i m a koji ne b u d u dali obaveznu izjavu da se odriču svake k o m u n i s t i č k e akcije po povratku u zemlju. 6 1 U Izvještaju iz Splita Načelniku Glavnog generalštaba od 17. decembra 1939. godine govori se o t o m e da su 17. d e c e m b r a izbile k o m u n i s t i č k e d e m o n stracije u Splitu, u kojima je učestvovala masa, većinom radnika komunistički nastrojenih, od oko 1500 lica, kojom prilikom je u p o t r e b l j e n o h l a d n o i vatr e n o oružje (poginuo je j e d a n radnik, pa su radnici na d a n njegove s a h r a n e 18. d e c e m b r a organizovali generalni štrajk). Povodom tih d e m o n s t r a c i j a , u kojima je r a n j e n o 7 policajaca, 2 d e t e t a i p o v r e đ e n o 5 građana, ban Hrvatske Banovine izdao je »Poverljivo n a r e đ e n j e vlastima u Splitu:« Da se u noći 17/18. o. m. p o h a p s e svi komunistički prvaci u Splitu; da se izvrši p r e t r e s njihovih stanova i da se zadrže do daljeg n a r e đ e n j a u zatvoru.« 6 2 Ministar vojske i mornarice general Milan Nedić je 9. januara 1940. godine izdao Naredbu Str. Pov. Dj. Ob. br. 27. s pozivom na n a r e đ e n j a Str. Pov. Dj. br. 1377 od 25. o k t o b r a 1939. i Str. Pov. S. br. 2472 od 17. o k t o b r a iste godine (koja nisu dala povoljne rezultate, jer se »komunizam ne stišava, već naprotiv on i dalje radi i razorava u p u n o j meri«), u kojoj, između ostalog, stoji: K o m u n i z a m u n a š o j zemlji postoji. To je fakat sa kojim t r e b a r a č u n a t i i protiv koga se treba neposredno boriti, istom voljom, istom energijom, samopoirtvovaniem kao i na bojnom polju. Srušiti komunizam ih ga učiniti bezopasnim u našo/ sredini, značilo bi za nas izvojevan

leđnu pobedu nad najgnusnijim i najpodlijim nepriiaiel/em ćovećanstva . . . (podvučeno u originalu). Imam izvešta/a da su neke starešine iz vojske u stanju nervne razdraienosti ispoljili komunističke osećaje, druge su dozvolile da im se komunizam uvuče u porodicu, treće indolentno posmatraiu kako komunizam zahvata sve šire slojeve naroda, ne misleći da loj opasnosti moie podleći i vo/ska ( p o d v u č e n o u originalu), te ne p r e d u z i m a j u o d g o v a r a j u ć e m e r e s t a r a n j a ne s a m o da svoje vojnike č u v a j u i s a č u v a j u od te bolesti, već da s t v o r e od njih. k a d a b u d u otp u š t e n i svojim k u ć a m a , jak o s l o n a c za s u z b i j a n j e k o m u n i z m a , a n e k e s t a r e š i n e su dozvolile da im k o m u n i z a m ćak i u n j i h o v i m j e d i n i c a m a zacari. Kao p r i m e r ovoga služi zavera p o d o f i c i r a na kr. b r o d u »Dalmacija«. Na o v o m e ubojn o m b r o d u podoficiri, zbog slabog, g o t o v o n i k a k v o g n a d z o r a o d g o v o r n i h s t a r e š i n a , primili su o g r o m n u k o m u n i s t i č k u literaturu, držali k o m u n i s t i č k e s e d n i c e . izlazili sa b r o d a kad su hteli. družili se sa k o m u n i s t i č k i n a s t r o j e n i m r a d n i c i m a po s u m n j i v i m k a f a n a m a u Boki Kotorskoj . . . Sve sam ove starešine otklonio sa odgovornih mesta, staviću ih pod sud i penzionisaću ih. Učinioce pohapsio sam«. ( p o d v u ć e n o u originalu).

Zatim se govori o d u ž n o s t i m a starešina za suzbijanje k o m u n i z m a i, uz nap o m e n u da uz ovu N a r e d b u dostavlja Uput za u s p e š n u akciju protiv k o m u nističke delatnosti u vojsci i mornarici, n a r e đ u j e da »sve p r e t p o s t a v l j e n e starešine drže svoje p o t č i n j e n e na oku«, da kontrolišu njihov službeni i privatni život i na svakom mestu«, da čim »osete pojavu k o m u n i z m a u zahvatu svoje nadležnosti ubijaju ga u klici svima zakonskim sredstvima, n e m i l o s r d n o do svireposti«, da »iznenadnim s m o t r a m a pronalaze k o m u n i s t i č k u literaturu, njihove pristalice, kontrolišu svaku prepisku, a naročito sumnjivu«, da »kom a n d a n t i vojnih o k r u g a pri regrutovanju p r i b i r a j u specijalno p o d a t k e o regr u t i m a sklonim k o m u n i z m u i hitno dostavljaju te p o d a t k e r e g r u t n o j kadrovskoj k o m a n d i radi nadzora i daljeg zakonskog r a d a . . . « . itd. 6 3 U Izveštaju Skopske žandarmerijske čete od februara 1940. godine govori se o p o r a s t u k o m u n i s t i č k e aktivnosti u Skoplju, naročito na S k o p s k o m univerzitetu, kao i o t o m e da se na slobodi nalaze mnogi koji su d a l e k o opasniji od onih koji su pohapšeni. Zatim se kaže: • O b a v e š t a j n a služba ne m o ž e u r o d i t i p l o d o m sve d o t l e dok nadležni a p a r a t ne b u d e i m a o p o t r e b n i h za to dispozicija u p r v o m r e d u . a tek posle toga ostalo, tj. s r e d s t a v a za suzbijanje u k o r e n u te z a r a z n e klice - komunizma ( p o d v u ć e n o u originalu) sa k o j i m a se d a n a s bori c e o k u l t u r n i svet, j e r zna da j e d i n o n e s t a n k o m komunizma ( p o d v u ć e n o u o r i g i n a l u ) k a o o p š t e ć o v e ć a n s k o g zla - o m o g u ć e n je m i r a n i zdrav razvoj j e d n e d r ž a v n e z a j e d n i c e . U koliko se b a c a krivica na o m l a d i n u d a j e z a d o j e n a k o m u n i s t i č k o m i d e o l o g i j o m , u toliko t r e b a baciti krivicu i na s a m e n j e n e vaspitaće-nastavnike. Da je to tako, i m a m o i suviše m n o g o p r i m e r a , zaista g o r k i h ali istinitih . . . « P o t o m se navodi n e k o l i k o p o z n a t i h k o m u n i s ta.« 4

Ministarstvo unutrašnjih poslova je u svom naređenju Komandi žandarmerije Pov. I br. 1700. od 21. aprila 1940. godine n a j p r e k o n s t a t o v a l o da se prilikom »proslave 1. maja, kao d a n a m e đ u n a r o d n e p r o l e t e r s k e solidarnosti, r e d o v n o od s t r a n e k o m u n i s t a i ostalih levičarskih e l e m e n a t a p o j a č a v a p r o p a g a n d n a akcija u o b l i k u raznih manifestacija, zborova, izleta, s a s t a n a k a i r a s t u r a n j a p i s a n o g p r o p a g a n d n o g m a t e r i j a l a , kojim p u t e m s e u d e m o n s t r a t i v n o j f o r m i m a n i f e s t u j u neželjena ideološka u b e đ e n j a p o m e n u t i h e l e m e n a t a « , i da je p o z n a t a » k o m u n i s t i č k a taktika da p r i l i k o m raznih javnih s k u p o v a , sastan a k a ili povorki, u b a c i v a n j e m p o g o d n i h parola, izazivaju na j a v n i m m e s t i m a n e r e d e , š t o im je n a r o č i t o o m o g u ć e n o I. maja, koga d a n a većina r a d n i š t v a nije na poslu«. Zatim Ministarstvo. i z m e đ u ostalog, n a r e đ u j e : »da se na d a n 1. maja, uoči toga d a n a i d a n d očni je ne odobravaju javni zborovi, k o n f e r e n c i j e i sastanci, a isto t a k o p o v o r k e i tome slično I z u z e t n o se mogu dozvoliti i lolcrisati p o j e d i n a č n i izleti van varoši ukoliko se prema oceni konkretnog slučaja može očekivati da oni neće biti iskorišceni od strane komunista i đi upih le > h a r s k i h i lemenata u cilju izazivanja nareda. No. i u ovim izuzetnim slučajevima, uči -nike i o i f a n i z a t o r e izleta treba staviti pod diskietnu kontrolu ..

U izveštaju Štaba Boke Kotorske Str. Pov. Đ. Br. 2612/1 od 29. maja 1940. godine, između ostalog stoji: »Od k o m a n d a m a p e š a d i s k o g p u k a B o k e K o t o r s k e pod Str. Pov. Br. 4440 od 27. m a j a ove godine, d o b i o s a m o v a j izveštaj i p r e t s t a v k u : »Danas - 27. m a j a ove godine, vojnici 1 b o l n i ć a r s k o g o d e l j e n j a ovoga p u k a odbili su da p r i m e v e ć e r u . reCima: »Ne v e č e r a n a m se i ne m o ž e m o da v e č e r a m o , dok naši k o d kuće gladuju«. 28 Ovog m e s e c a d e s i o se je isti s l u č a j (sa istom m o t i v a c i j o m p o s t u p k a ) p r i l i k o m deljenja r u č k a k o d 3. ćete p o m e n u t o g p u k a U vezi već iznetog izveštaja o p r e d n j o j pojavi pov o d o m koje s a m p r e d u z e o p o t r e b n e m e r e d a s e suzbije ovo. p o n o v o m o i i m k o m a n d a n t a z a dejstvo, da se p r e d u z m u n a j h i t n i j e m e r e za s m e n u o b v e z n i k a u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a . Vrlo je t e š k o suzbijali d e f e t i z a m i agitaciju, k a d a vojnici vide, da se n e k i obveznici r e d o v n o puštaju sa vežbe posle 28 dana, d r u g i se i ne pozivaju na vežbu. d o k su ovi iz a k t i v i r a n i h jedinica d o b r i m d e l o m već p u n i h 68 d a n a . ..« .. Kod o b v e z n i k a a k t i v i r a n i h b a t a l j o n a p e š a d i s k o g p u k a B o k e K o t o r s k e , i to prvenstveno 1. b a t a l j o n a u Kotoru, koji je n a j v e ć i m d e l o m p o p u n j e n sa t e r i t o r i j e C e t i n j s k o g vojnog o k r u g a , i k a o i kod a k t i v i r a n o g 3. b a t a l j o n a na C r k v i c a m a , čiji su obveznici n a j v e ć i m d e l o m sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, bile su u č e s t a l e m o l b e za d a v a n j e osustva, iznoseći k a o razlog t e š k e prilike k o d svojih k u ć a k a o n e o p h o d n e p o t r e b e za o b d e l a v a n j e m zemlje. Tim m o l b a m a se nije m o g l o izaći na s u s r e t iz razloga, što je s v a k o o s u s t v o bilo z a b r a n j e n o . Međ u t i m . k o d 1 b a t a l j o n a p e š a d i s k o g p u k a u K o t o r u , posle p o s l e d n j i h d e m o n s t r a c i j a na Cetinju i u Podgorici, gde su i z m e đ u ostaloga padali uzvici: .Vratite n a m o b v e z n i k e k u ć a m a ' i t. d., p o č e o se je osećati o v a j u t i c a j na o b v e z n i k e ovog b a t a l j o n a , pa su oni o t p o č e l i što u p o r nije da traže p u š t a n j e na o s u s t v o , k a o i da se s m e n e i z a m e n e n o v i m o b v e z n i c i m a , n a v o d e ć i kao razlog, da nije p r a v o da m n o g i njihovi d r u g o v i o s t a j u k o d svojih k u ć a i r a d e zemlju, kao i d r u g i koji se o t p u š t a j u sa vežbe iz n e a k t i v i r a n i h jedinica . . . . . . V e r u j e m , da su n a v e d e n i p o s t u p c i p o s l e d i c a agitacije e l e m e n a t a n a s t r o j e n i h ,u levo' na taj naćin, š t o su svojim r a z o r n i m i d e s t r u k t i v n i m s h v a t a n j e m p r v o zaveli p o r o d i c e obveznika, a ove, p o d p r i t i s k o m n e d a ć a , o s t a v l j e n e č e s t o s a m e sebi, p r e n e l e i na s a m e obveznike. Ovo u toliko pre, što su u p i t a n j u obveznici sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, gde se inaće nalazi o s e t a n b r o j levićarskog e l e m e n t a . I m a m utisak, da su n a p r e d p o m e n u t i p o s t u p c i u vezi sa d o g a đ a j i m a , koji su se desili na Cetinju. k a d a se je vikalo: »Ziveo m i r i živela S o v j e t s k a Rusija«:, Vratite n a m o b v e z n i k e k u ć a m a « .. , 8 8

U komentaru Redakcije Zbornika dokumenata

kaže

se:

»Ovakav p o s t u p a k o š t r o je o s u d i o CK KPJ i P o k r a j i n s k i k o m i t e t KPJ za C r n u Goru je o d m a h i n t e r v e n i s a o p r e k o p a r t i j s k i h r u k o v o d s t a v a d a svoje stavove p o p i t a n j u j a č a n j a o d b r a n e zemlje u s k l a d e sa s t a v o m C e n t r a l n o g k o m i t e t a , koji se m a k s i m a l n o zalagao da Jugoslavija š t o s p r e m n i j e d o č e k a agresiju fašističkih zavojevača, koju je p r e d v i đ a o . T a k o je b r z o m i e n e r g i č n o m i n t e r v e n c i j o m C e n t r a l n o g k o m i t e t a KPJ ova g r e š k a o d m a h ispravljena, iako je imala lokalni z n a č a j (Cetinje i Podgorica), zahvativši p a r m a n j i h jedinica u p u k u B o k e kotorske.«" »Međutim, tok d o g a đ a j a u k r a t k o t r a j n o m a p r i l s k o m r a t u p o k a z a o je da su sve jedinice sa t e r i t o r i j e Zetske divizijske oblasti koje su o p e r i s a l e protiv italijanskih divizija na Albansk o m f r o n t u pokazale s p r e m n o s t i o d l u č n o s t da se b o r e protiv fašističkih zavojevača i da su u prvim d a n i m a rata pokazale z a p a ž e n e r e z u l t a t e ali su, k a o i na ostalim f r o n t o v i m a , izdajom vojnog r u k o v o d s t v a , a ne zato š t o su vojnćki t u č e n e , m o r a l e p o d l e ć i . « ' 8

Isto tako, poznato je da su k o m u n i s t i u toku b o r b i na Albanskom f r o n t u služili kao p r i m e r ispolj.n uija h r a b r o s t i i neustrašivosti, a mnogi su kao heroji položili svoje živote Stab Druge armijske oblasti je u aktu Pov. Dj. br. 3876 22. juna 1940. godine, u p u ć e n o m k o m a n d a n t u Zetske divizijske oblasti, naveo sledeće: » P o v o d o m pojava u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a Zetske diviziske oblasti, koje p o k a z u j u znake š l e t n e po red i disciplinu, a koje su m a h o m p r o u z r o k o v a n e š t e t n i m d e j s t v o m komunističkih i d r u g i h p r o p a g a t o r a koji sc nalaze ili u s a m i m j e d i n i c a m a ili m e s t i m a g d e se jedinice nalaze, g o s p o d i n M i n i s t a r vojske i m o r n a r i c e s Pov. Dj br. 8033 od 20. o. m. n a r e d i o je i z m e đ u o s t a l o g

- da se o d m a h pozovu na vežbu i u p u t e u jedinice T i m o ć k e diviziske oblasti svi kom u n i s t i č k i a g i t a t o r i z a koje s e s u m n j a d a s u p r o u z r o k o v a t i n a p r e d p o m e n u t i h p o j a v a . . . d a se neki od o n i h koji se već nalaze na vežbi u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a - a k o se p o k a ž e p o t r e b nim da se o d s t r a n e - u p u t e na d o s l u ž e n j e vežbe u jedinice na p o m e n u t o j diviziskoj oblasti U koje se j e d i n i c e i g a r n i z o n e imaju u p u t i t i izvestiće k o m a n d a n t V a r m i s k e o b l a s t i . » K o m a n d a n t Zetske diviziske oblasti n a j h i t n i j e će p r i k u p i l i p o d a t k e o o n i m a koje bi t r e b a l o pozivati i u p u t i t i na vežbu, t a k o da se o d m a h m o g u uputiti, ćim se d o b i j u p o d a c i o l o m e g d e ih t r e b a uputiti. Za o n e koji se nalaze u a k t i v i r a n i m jedinicama, a s u m n j i v i su k a o p o d s t r e k a o ' prikupiti p o d a t k e i ućiniti mi p o t r e b a n p r e d l o g za u p u ć i v a n j e u j e d i n i c e T i m o č k i divizijske oblasti.« 6 9

Na to Stab Zetske divizijske oblasti u svom izveštaju komandatu Druge armijske oblasti Pov. Dj. br. 3490 od 9. jula 1940. godine, o d g o v o r i o je: »Prema n a r e đ e n j u toga Štaba Pov Đ br. 3876 od 22. j u n a ove godine, izveštavam sledeče: Da sam mišljenja da se iz aktiviranih jedinica ne treba upućivati ljudstvo sumnjivo kao komunistički agitatori na dalje služenje u jedinicama Timoćke divizijske oblasti. . (podvukao V.T.). Najzad, p o z n a v a j u ć i živalj ovoga kraja, s m a i r a m da bi ovo bilo š t e t n o pio n j e g o v ugled i d u h . o b z i r o m na p o z n a t u n a c i o n a l n u svest i u r o đ e n o viteštvo, k a k o u p r o š l o s t i tako. sigurno, i sada, a sa o n i m a koji nisu o v a k v o g d u h a p o s t u p i ć u bez ikakvog o b z i r a n a j s t r o ž i j e i n a j e n e r g i č n i j e po z a k o n u .. 7 0

Odgovarajući na ovaj izveštaj. Stab U armiske oblasti je sa Pov. D. br. 4259 od 11. jula 1940. godine, između ostalog naveo: » .Sto se tiće viteškog d u h a i n a c i o n a l n e svesti, oni se m o g u t e š k o uzimati u o b z i r kod k o l o v o đ a r a z o r n o g dejstva, j e r su o n i inaće t u đ i n s k i plaćenici. Stoga n e k a k o m a n d a n t p o n o v a r a z m o t r i i s t a k n u t o p i t a n j e , h l a d n o i r e a l n o , n e gubeći iz vida ni j e d n o g t r e n u t k a s t v a r n e m o g u ć n o s t i k o n t r o l e r a z o r n i h e l e m e n a t a u a k t i v i r a n i m jedinicama, s o b z i r o m na b r o j i k a k v o ć u njihovih starešina, pa d o s t a v i nov p r e d l o g . . « 7 '

Komandant Zetske divizijske oblasti general M. 3830 od 19. jula na ovo doslovno odgovorio:

Varjaćić je sa Pov. Đ. br.

• Ponova s a m r a z m o t r i o p r e d m e t u p u ć i v a n j a ljudstva s u m n j i v a k a o k o m u n i s t i č k i agitatori na dalje s l u ž e n j e u j e d i n i c a m a T i m o ć k e divizijske oblasti, pa s a m n a š a o u i n t e r e s u vojne discipline da o v a k v o l j u d s t v o t r e b a da o s t a n e i dalje u svojim j e d i n i c a m a , a sve d o t l e d o k se u vojsci ne o b e l o d a n i i ne iskusi z a k o n s k e posledice. Jer d o b i v e n i p o d a t c i van v o j s k e nisu ni n a j m a n j e sigurni i p r e m e š t a j po n j i m a i m a o bi izvesne š t e t n e posledice. S t v a r je k o m a n d o v a n j a , da se k o m u n i s t i č k i agitatori, kojih s t v a r n o ima, p r o n a đ u i da im se ne da prilike za njihov r a z o r a n rad, pa u t o m p o g l e d u izdao sam s t a r e š i n a m a p o t r e b n a u p u t s t v a , n a r e đ e nja i savete. poglavito p r i l i k o m svog o b i l a s k a i o s m a t r a n j a jedinica. V e r o v a t n o je da m o ž e biti rđavih slučajeva, ali sav m o j n a p o r ide k t o m e . da se ovakvi slučajevi b l a g o v r e m e n o otkriju i s k r i v c i m a po Z a k o n u p o s t u p i , zašto s n o s i m o p u n u z a k o n s k u i m o r a l n u o d g o v o r nost . . . . Ako k o m a n d a n t n a đ e da ipak t r e b a da u p u t i m o v o ljudstvo, ja ću bez ikakvog d a l j e g o b j a š n j e n j a o d m a h t o i z v r š i t i . . ,« 7 J

Međutim, Ministarstvo vojske i mornarice je sa Pov. Đ. Ob. br. 4497 od 26. jula 1940. godine dostavilo predsedniku kraljevske vlade izveštaj, u k o j e m se kaže: • Iz p r i k u p l j e n i h izveštaja sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, vidi se sledeče: d a j e rad k o m u n i s t a n a r o č i t o u 1939. i ovoj godini jako o r g a n i z o v a n i v e o m a a k t i v a n . Njihov rad se sastoji u r a s t u r a n j u letaka, j a v n i m m a n i f e s t a c i j a m a , p e v a n j e m k o m u n i s t i č k i h p e s a m a , pozdravljanju k o m u n i s t i č k i m p o z d r a v o m i n a r o č i t o agitaciji među obveznicima ( p o d v u ć e n o u originalu), izazivanje n e p o s l u š n o s t i i u z n e m i r a v a n j e već i o n a k o u z n e m i r e n o g d u h a , zbog prilika u svetu . .. Iz svih p o d a t a k a sa t e r i t o r i j e Z e t s k e diviziske o b l a s t i m o ž e se zaključiti d a j e glavni uzrok, šta se p o k r e t k o m u n i s t a , a u n e k o l i k o i federalista, p r o š i r i o i j a k o o r g a n i z o v a o . t a j š t o se nisu p r e d u z e l e e f i k a s n e m e r e p r o t i v istih, i j a s n o se vidi da su glavni a g i t a t o r i i v o đ e kom u n i s t i č k o g p o k r e t a u m n o g i m s l u č a j e v i m a učitelji, a glavni r a s a d n i c i su č e s t o g i m n a z i j e

.. . O m l a d i n a v o d e n a od k o m u n i s t i č k i n a s t r o j e n i h v a s p i t a ć a p r i h v a ć a se tih ideja, p r o p o v e d a n i h sa k a t e d r e , i o v a k o n a p o j e n a služi, u većini slučajeva n e s v e s n o , o k o r e l i m kom u n i s t i m a k a o o d l i č n o s r e d s t v o za š i r e n j e k o m u n i s t i č k e ideje i na m e s t i m a gde se stari poznati k o m u n i s t i n e m o g u pojavljivati . . . . . . Interesi vojne sile nalažu, da se o v o m e s t a n j u ućin- što pre kraj. j e r bi se m o g a o o v a j r a z o r n i rad k o m u n i s t a p r c n e t i p r e k o o b v e z n i k a na jedinice, što bi i m a l o n e d o g l e d n i h posledica p o n j i h o v u sigurnost, p r i l i k o m e v e n t u a l n e u p o t r e b e n a r o č i t o u s a d a š n j e v r e m e . . . «

Zbog loga je Ministarstvo vojske 26. jula 1940. predložilo predsedniku vlade da na teritoriji Zetske banovine, između ostalih mera, preduzme i sledeče: »Da se svi državni i s a m o u p r a v n i činovnici, za koje se utvrdi da su k o m u n i s t i č k i ili federalistićki n a s t r o j e n i o d m a h u k l o n e iz d r ž a v n e službe. Da se svi činovnici ( s a m o u p r a v n i 1 državni), koji su s a d a sa s l u ž b o m u m e s t u o d a k l e su r o d o m - o d m a h p r e m e s t e . Da k o m u n i s t i m a sudi st-mo Sud za zaštitu d r ž a v e i da se svi i s t a k n u t i k o m u n i s t i i federalisti, n a r o č i t o njihov prvak P l a m e n a c Petar iz Boljevića. i n t e r n i r a j u u k o n c e n t r a c i o n e logore. Da se p e n z i o n e r i m a i svima o n i m a , koji p r i m a j u ma k a k v u p o m o ć od države, a poznati su k o m u n i s t i ili federalisti, u k i n e penzija - p o m o ć . Da se e n e r g i č n i i e i oštrije p o s t u p a sa k o m u n i s t i m a u s v i m a n j i h o v i m javnim nastupim a . . .« 7 J

U vezi sa zahtevom predsednika jugoslovenske vlade »da se u cilju održavanja javnog r e d a i p o r e t k a pozovu na vežbu k o m u n i s t i i u o p š t e lica koja su se istakla svojim ilegalnim i d e s t r u k t i v n i m radom«, ministar vojske i mornarice je a k t o m Str. Pov. Đ. br. 10013 od 4. oktobra 1940. godine obavestio predsednika vlade da su u Ministarstvu vojske i mornarice izvršene »sve pripremne mere za ovaj posao«. (Podvukao V. T.). Zatim se dodaje: • Po d o b i v e n i m p o d a t c i m a i s p i s k o v i m a iz Ministarstva U n u t r a š n j i h poslova p r e d v i đ e n b r o j od o k o 1000 ovih lica p o v e ć a n j e sada na 1990 a u izgledu je da ce se j o š z n a t n o povećati. Sa o v o g a razloga, kao i da bih m o g a o p r i s t u p i t i o s t v a r e n j u ove zamisli i o t p u s t i l i već i z r a đ e n a n a r e đ e n j a , m o l i m Vas g o s p o d i n e P r e d s e a n i č e . da izvolite n a r e d i t i da se š t o p r e izradi U r e d b a sa z a k o n s k o m s n a g o m po o v o m e p i t a n j u te k a k o bi se pri r a d u po o v o j stvari raspolagalo potrebnim zakonskim ovlaštenjima

Ministarstvo unutrašnjih poslova je raspisom od oktobra 1940. godine upozorilo b a n s k e u p r a v e na p o j a č a n e akcije k o m u n i s t a u vojsci sa v e o m a detaljnim p r i m e r i m a te aktivnosti. Pošto je ovo ministarstvo i ranije u n e k o l i k o mahova intervenisalo, o n o se i ovoga puta pozvalo i upozorilo na raspise Pov. I br. 22301 od 27. m a j a 1940. godine, na Pov. I br. 39152 od 17. s e p t e m b r a 1940. godine i na raspis Pov. br. 43210 od 10. o k t o b r a 1940. godine, i dodalo: • O svim e v e n t u a l n i m p o j a v a m a po ovoj akciji h i t n o izveštavati«.

Na osnovu ovog raspisa b a n s k e u p r a v e su preduzele o d g o v a r a j u ć e mere, a Kraljevska banska uprava V a r d a r s k e banovine je o v a j raspis Ministarstva u n u t r a š n j i h poslova sa Pov. II br. 13094 od 31. o k t o b r a 1940. godine dostavila načelniku sreza Skoplje »radi z n a n j a i u p o z o r e n j a na p o s t o j e ć a n a r e đ e n j a u r a s p i s i m a ove u p r a v e Pov. II br. 5959/40, Pov. II br. 1159/40 od 23. IX t. g., po k o j i m a p o s t u p a t i i p r e d u z i m a t i sve p o t r e b n e m e r e da se svaka akcija k o m u n i s t a osujeti, a n a r o č i t o njihov r a a i akcija u vojsci. 0 svima s a z n a n j i m a i p o j a v a m a po ovoj akciji n a j h i t n i j e obaveštavati«. 7 8

Najverovatnije je da su i ostale banske u p r a v e postupile na sličan naćin. U Izvodu iz mesečnog izveštaja Stab Primorske armijske oblasti Str. Pov. Đ. Ob. br. 290 od 3. oktobra 1940. godine, obaveštavajući Ministarstvo vojske i mornarice, navodi:

• . . . 3. - ' K o m u n i z a m ' ( p o d v u č e n o u originalu) a) na teritoriji J a d r a n s k e divizijske oblasti: K o m u n i s t i č k a akcija u t o k u m e s e c a ( s e p t e m b r a - p r i m . V.T.) uzela je većeg m a h a , a ista se n a r o č i t o ispoljila j e d n o v r e m e n i m k o m u n i s t i č k i m d e m o n s t r a c i j a m a 1. s e p t e m b r a t. g. u većem b r o j u m e s t a na teritoriji. S e m toga, z a p a ž e n o je š i r e n j e k o m u n i s t i č k i h letaka, p e v a n j e k o m u n i s t i č k i h p e s a m a i p o k l i k a i slične pojave. K o m u n i s t i č k o p r e v i r a n j e je n a r o č i t o veliko u Splitu, gde je u t o k u m e s e c a 2 p u t a bio g e n e r a l n i štrajk r a d n i k a sviju kategorija, a 26. s e p t e m b r a p o n o v n o generalni štrajk r a d n i k a J a d r a n s k i h b r o d o g r a d i l i š t a . Po s v e m u sudeći, sva ova akcija k o m u n i s t a d i r i g o v a n a je iz j e d n e c e n t r a l e za čitavu teritoriju, j e r s k o r o svi k o m u n i s t i č k i ispadi bivaju j e d n o v r e m e n o svuda, k o m u n i s t i č k i štampani materijal je s k o r o s v u d a isti. isti su poklici i natpisi, t a k o da se ne m o ž e izbeći utisak da se to vrši planski i d i r i g o v a n o sa j e d n o g mesta. I u o v o m p o g l e d u bi n e o p h o d n o p o t r e b n o bilo da se d e f a n z i v n a o b a v e š t a j n a služba pojača, te da se c e n t a r ove k o m u n i s t i č k e akcije za teritoriju o t k r i j e i o n e m o g u ć i , k a k o ne bi došlo v r e m e n o m i do težih d o g a đ a j a . . . . . . b) na teritoriji B o k e Kotorske: Jača akcija ljotićevaca izazvala je o g o r č e n j e k o m u n i s t a , t a k o da je i z m e đ u ovih d o š l o do fizičkog r a z r a č u n a v a n j a 30. avgusta t. g. u 21. 15 časova na p r i s t a n i š t u u K o t o r u . Prisutni o p š t i n s k i r e d a r i pokazali su se p o t p u n o n e m o ć n i i nedorasli situaciji. Uhvatili su baš j e d n o g od n a p a d n u t i h , koga je g r u p a k o m u n i s t a o p k o l i l a i dalje zlostavljala. Dotični je čak i p r i t v o r e n , ali je na nečiju intervenciju pušten.« Daije se govori o aktivnosti k o m u n i s t a n o ć u i z m e đ u 31. avgusta i I. s e p t e m b r a u Kot o r u i I. s e p t e m b r a u selu Dragulju o p š t i n e Risan, gde je p o z n a t a g r u p a k o m u n i s t a pet p u t a pevala pesmu: »Sa Balkana kliče vila, oj Rusijo majko mila; ej da mi je i da mogu. Lenjinovom doći grobu i crvenu nosit robu«. Posle ispevanih pesama klicali su: »2iveo Staljin. Ziveo Sovjetski Savez«... . . . v) na teritoriji Š t a b a Šibenika: K o n c e m p r o š l o g m e s e c a osetila se jača akcija k o m u n i s t a , što je bilo izneto u prošlom e s e č n o m izveštaju .. . . . N a d a n 1. s e p t e m b r a t. g. k o m u n i s t i č k e d e m o n s t r a c i j e su izbile i u selima Betini, Zlarinu, K r p a n j u , Rogoznici, P r i m o š t e n u , V o d i c a m a i Z a t o n u . S v u d a u p o m e n u t i m m e s t i m a na k u ć a m a i zidovima ispisane su k o m u n i s t i č k e parole, koje su vikali i d e m o n s t r a n t i , i to: .Kruha, r a d a i slobode', .Dole s k u p o ć a ' , ,Dole špekulacija'. .Dole fašizam'. .Živeo Staljin. Živeo Sovjetski Savez', .Živela S o v j e t s k a Rusija', .Živeo r a d n i narod', . H o ć e m o se boriti protiv Italije'. .Dole fašizam'. .Dole kapitalizam', .Dole Rat', .Tražimo savez sa S o v j e t s k i m Savezom'. U selu Z a t o n u i V o d i c a m a , p o r e d n a v e d e n o g , o r g a n i z a t o r i su postavaljali p i t a n j a masi. i to: .Jeste li s p r e m n i b r a n i t i državu'. J e s t e li za socijalnu p r a v d u ' ; .Hoćete li b r a n i t i da vam drugi ne o t m e Vaše tlo' - Na o v o je m a s a složno o d g o v o r i l a p o t v r d n o . Pored toga. p e v a n e su i p e s m e .Ne b o j m o se b r a ć o Musolinija d o k je n a m a s l a v e n s k o g Staljina' i .Ne b o j m o se b r a ć o Italije d o k je n a m a S l a v e n s k e Rusije .. . g) Na teritoriji k o m a n d e m e s t a Dubrovik . . . 1. s e p t e m b r a o k o 20 č a s o v a j e d n a grupa od o k o 100 lica k o m u n i s t i č k i o r i j e n t i s a n i h radnika, p r i r e d i l a je p r e d p a l a t o m .Sponza' u D u b r o v n i k u miting . . . Tom p r i l i k o m palo je i n e k o l i k o p o k l i k a ' .Ziveo Staljin', .Živela Rusija', š t o j e m a s a s a o d u š e v l j e n j e m p r i h v a ć a l a . . . Policija j e r a s t e r a l a d e m o n s t r a n t e . . . « "

Ministarstvo unutrašnjih poslova je u oktobru 1940. godine sa Pov. br. 45367/40 dostavilo raspis banskim upravama povodom pojačane aktivnosti KP u vojsci. Pošto je ovaj raspis o b u h v a t i o tako reći k o m p l e t a n rezime delatnosti Komunističke partije u vojsci, to se ovde daje u celini, j e r se o d n o s i na tu delatnost, tim pre što je v e o m a interesantan. »Ministarstvo p r i m a izveštaje iz kojih razabire, da su k o m u n i s t i svoju akciju u vojsci ne s a m o nastavili, n e g o i pojačali. P r o u č a v a n j e m m a t e r i j a l a došlo se do svih o n i h p o d a t a k a koje je K o m u n i s t i č k a partija, p r e k o svojih organizacija, n a r e d i l a da se u n a š o j vojsci s p r o v e d u Upućujući svoje č l a n o v e na činjenicu, da su radnik i seljak najjači i n a j o p a s n i j i za sad a š n j i p o r e d a k u p r a v o tada, kad se o n i nalaze u vojsci, k a d a i m a j u u r u k a m a o r u ž j e , u k a z u j e K o m u n i s t i č k a p a r t i j a n a pravilan naćin b o r b e p r e m a ovim zadacima: I) boriti se za bolju h r a n u i p o s t u p a k :

2 ) boriti sc za n e o d l o ž n u p o m o ć p o r o d i c a m a mobiliziranih, i to u t a k v o m iznosu, da će p o r o d i c a zaista moći da živi; 3 ) boriti se za n e d e l j n u platu vojnika, koja će biti d o v o l j n o velika da će vojnik moći sebi d a o b e z b e d i n a j n u ž n i j e svoje p o t r e b e ; 4 ) boriti se za r e d o v n e d o p u s t e , n a r o ć i t o za v r e m e n e o d l o ž n i h poljskih radova: 5 ) da se p r e k i n e sa s i s t e m o m p r o t e k c i je b o g a t a š k i h sinova, koji se izvlače n o v c e m od služenja, d o k sirotinja ide u vojsku po dva tri p u t a pa i više; 6 ) da se vojnicima d a d e oružje, k a k o bi mogli da se vežbaju u njegovoj u p o t r e b i , i k a k o bi se m o g a o sprećiti svaki p o k u š a j da se njihova z a j e d n i č k a snaga u p o t r e b i p r o t i v njihovih interesa: 7 ) da se vojnicima daju p u n a politička p r a v a i da im se u vojsci o m o g u ć i da p r a t e borbu m a s a (čitanje novina, vojnički sastanci, vojnički zborovi itd.); 8) da se v o j n i c i m a dozvoli i o m o g u ć i , k a k o bi legalno i o t v o r e n o mogli izabrati svoje vojničke organizacije, koje će se brinuti, da vojnici b u d u p o š t e đ e n i od š i k a n a i p r e t e r a n i h napada. U p r o v e d b i ovde n a b r o j a n i h z a d a t a k a u k a z u j e se k a o najvažniji sledeči sistem: a) k o m u n i s t i t r e b a j u svaki d a n i na s v a k o m k o r a k u da o b a v e š t a v a j u v o j n i k e o suštini političkih d o g a đ a j a i o pravim i n t e r e s i m a r a d n i k a i seljaka, a n j i h o v o j b o r b i u vojsci ne d a j u j a s n u političku svest; b ) k o m u n i s t i m o r a j u d a z n a j u d a b o r b a vojnika n e m o ž e d a b u d e u s p e š n a , n e g o s a m o o n d a k a d a je u n a j t e š n j i m političkim i o r g a n i z a c i o n i m v e z a m a sa p o k r e t o m r a d n i h m a s a van logora, a da bi se to o b e z b e d i l o . da k o m u n i s t i u vojsci i za k r a t k o v r e m e u s p o s t a v l j a j u svoje p a r t i j s k e jedinice, koje ce staviti pod r u k o v o d s t v o n a d l e ž n i h partijskih f o r u m a . Iz ovih d e t a l j n i h z a d a t a k a , koje je k o m u n i s t i č k o vodstvo u p u t i l o svojim č l a n o v i m a na izvršenje vidi se. da se k o m u n i s t i č k a p r o p a g a n d a u vojsci ima da organizuje, p o j a č a i sprovede. N a r o ć i t o su o p a s n i zadaci o z n a č e n i pod tać. 6, 7 i 8 a koji se m o r a j u s m a t r a t i p r a v i m i j e d i n i m ciljem koji vodi do p r e u z i m a n j a vlasti kad za to d o đ e v r e m e . Ministarstvo s k r e ć e p a ž n j u p o d r u č n i m vlastima n a ove n a j n o v i j e z a d a t k e k o m u n i s t i č ke p r o p a g a n d e u vojsci, s tim da se u s a r a d n j i sa vojnim vlastima p r e d u z m u e n e r g i č n e m e r e s p r e č a v a n j a i o n e m o g u ć a v a n j a p o m e n u l e k o m u n i s t i č k e akcije . . . 11 . e v e n t u a l n i m p o j a v a m a po o v o j akciji h i t n o o b a v e š t a v a t i . . . « "

Komandant 'I armijske oblasti, u svom izveštaju Ministarstvu vojske i mor1 1 u b . br. 189 od 25. januara 1941. godine, naveo je da je 23. j a n u a r a na zelezntcku stanicu u Ljubljani oko 12. 15 časova d o p u t o v a l a iz Tržiča j e d n a g r u p a obveznika-levićara pozvanih na vežbu i d a j e o d m a h , pod n a d z o r o m policijskih organa, s p r o v e d e n a i u k r c a n a u g a r n i t u r u p u t n i č k o g voza, koji je u 13,30 časova polazio za Zagreb. Zatim je ojačana policiska straža, da bi sprečila ispade i d e m o n s t r a c i j e obveznika i publike, zabranila publici da pristupi vagonima. Oko 13,15 časova došli su na železničku stanicu obveznici iz Ljubljane, u pratnji svojih poznanika i rođaka. Pošto prilikom u k r c a v a n j a te g r u p e u voz policija nije dozvolila p r i s t u p njihovim rođacima, došlo je do ispada i, uz povike: »Dole policija«, »dole korupcija« »živela Sovjetska Rusija«, »živela svetska revolucija« itd, t a k o da su prisutni policiski organi e n e r g i č n o intervenisali, brzo ispraznili p e r o n i uhapsili oko 20 d e m o n s t r a n a t a koje su »sproveli nadležnim vlastima u cilju daljeg zakonskog p o s t u p k a « . ' 8 Ministarsko vojske i mornarice je sa Str. pov. Đ. br. 1061 od 19. februara 1941. naredilo da se u cilju izvršenja radova na utvrđivanju državne teritorije f o r m i r a 35 radničkih bataljona, 3 kadrovska bataljona i 1 s m o s t a l n a radnička četa, s tim da radnički batal joni imaju štab i po 4 radničke čete. N a r e đ e n j e m je bilo p r e d v i đ e n o da se pozivanje na v e i b u vrši u šest partija, s tim da trajanje vežbe svake partije b u d e po 6 nedelja. 7 9 Dok su za f o r m i r a n j e ovih bataljona bili predviđeni p r e t e ž n o nesloveni (samo je mali b r o j mogao imati oko 25°/o neslovena), dotle su svi tzv. »radni bataljoni«, koji su f o r m i r a n i u j e s e n 1940. godine, u stvari, bili u k o n c e n t r a c i o n i m logorima.

Prilikom u p u ć i v a n j a k o m u n i s t a u r a d n e bataljone u t o k u 1940. i 1941. godine po n a r e đ e n j u Ministarstva u n u t r a š n j i h poslova bilo je p r e d v i đ e n o da se u spiskove k o m u n i s t a unose lica o p a s n a po javni m i r i p o r e d a k , koja su sudski osuđivana kao komunisti, a posle izdržavanja kazne nisu prestala da deiuju u d u h u k o m u n i s t i č k e ideologije, zatim lica čija je k o m u n i s t i č k a akcija opšte poznata i opasna, koja se pojavljuju kao inicijatori i p o t s t r e k a č i u raznim n e d o p u š t e n i m akcijama, d e m o n s t r a c i j a m a , š t r a j k o v i m a itd. i koja su se stalno bavila ilegalnim r a d o m , k a o i lica, n a r o č i t o intelektualci, čija se komunistička delatnost osećala, j e r oni »pretstavljaju p r a v u opasnost, kao epidemićno leglo komunističkog mikroba, koji se od njih Siri. Njihov rad se može videti kroz predavanja, razne govore, članke, brošure, knjige, izražena gledišta, rad m e đ u omladinom, školama itd. što sve to vešto prilagođavaju legalnosti. t a k o da se ne mogu podvrći zakonskoj odgovornosti.« 8 0

Međutim, dok su u praksi mnogi n e m i l o s r d n o gonjeni i osuđivani nije bio mali b r o j ni onih koji su, zbog neobjektivnosti i nesavesnosti nevini stradali, k a k o to priznaje i Kraljevska b a n s k a u p r a v a V a r d a r s k e b a n o v i n e u aktu Str. pov. II br. 19 od 11. m a r t a 1941. godine. U ovom o d e l j k u zabeleženi su s a m o neki slučajevi s p r e č a v a n j a k o m u n i s tičke delatnosti i aktivnosti KPJ pretežno a d m i n i s t r a t i v n i m m e r a m a , p o š t o nisam raspolagao p o d a c i m a o d r u g i m k o n k r e t n i m s u r o v i m fizičkim i d r u g i m raznim represalijama i o b r a č u n i m a , istragama, s u đ e n j i m a i m a l t r e t i r a n j i m a . Koliko je u jugoslovenskoj vojsci p o k l a n j a n a pažnja k o m u n i s t i č k o j p r o p a g a n di može se j a s n o dokazati č i n j e n i c o m da su sve starešine, počev od k o m a n dira čete pa na više. m o r a l e svaka tri m e s e c a dostavljali p r e t p o s t a v l j e n o m poverlji v izveštaj o k o m u n i s t i č k o j delatnosti, bez obzira da li je ili nije bilo, a o n e starešine koje ga u o d r e đ e n o m r o k u ne bi dostavile u z i m a n e su na strogu odgovornost. No, činjenica je da su k o m a n d i r i četa, baterija i e s k a d r o n a izuzetno vodili n e k u k o n t r o l u i da su najčešće u izveštaju navodili: »U ovoj ćeti (bateriji. e s k a d r o n u ) nije bilo ma kakve k o m u n i s t i č k e propagande.« Isto tako poznato mi je d a j e u Obaveštajnoj upravi Glavnog g e n e r a l š t a b a postojala K a r t o t e k a za sve o s u đ e n e k o m u n i s t e po Z a k o n u o zaštiti države.

NAPOMENE 1

Pregled istome Saveza komunista Jugoslavije. B e o g r a d , 1963, l a t i n i č n o i z d a n j e (PISKJ). str.

74-76 1 Josip B r o z Tito. Borba i razvoj KPJ između dva rata. b r o š u r a u listu -Politika«, B e o g r a d . 1977. s t r 4. 3

Isto. str. 77-78.

38

F e r d o Culinović, Jugoslaviju između dva rata. I Zagreb, 1961. str. 359-362.

3h

PISKJ, str. 81-88.

4

Isto, str. 104-107.

5

Isto, str. 95-97.

8

Isto, str. 111-119

' Isto, str. 125-128. 7

» Isto, str. 138.

' Isto. str. 145-146. Enciklopedija Jugoslavije, Leksikografski zavod, t o m 4, Z a g r e b , str. 305-307. 9

PISKJ. str. 184-186, 190-191.

* Isto. s t r

192-194

»b Isto. str. 201-207. rad.

'o P e r o D a m j a n o v i ć , Značaj Titovog »Pisma za Srbiju«. »Politika«. 29. f e b r u a r 1980, Beog1t

* PISKJ. str. 200-201.

'' Iz neobjavljenih spisa druga Tita do 1941. godine. Izvod iz izbora tekstova i komentara Pera Damjanoviča, Dragice Lazarević i Vbavke Vujoievič (Iz neobjavljenih spisa druga Tita), »Politika«, 21. maj 1972. "» J o s i p B r o z Tito, n. d., str. 27. 12

Beograd. ,2

Dr Dušan Biber, Jugoslavija na raskršću 1939. godine, »Politika« 4. o k t o b a r 1971. godine,

» J B Tito. n. d. str. 27.

,2b Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata, I knjiga. Istorijski institut JNA. B e o g r a d , 1969. ( S k r a ć e n o - AR 1941, ZD. I), d o k . 1. str. 11-17; Arhiv r a d n i ć k o g p o k r e t a (ARP). reg. br. 7632/11. 1-1 (1939).

' 3 PISK. str 242-243 14

AR 1941, ZD. I, dok. I. str. 11-17; ARP. reg. br. 7632/H. 1-1 (1939).

<» AR 1941. ZD. I. d o k . 2. str. 17-20; ARP. Zbirka Korać, 3. 20-23; AVII, reg. br. 7 / 4 9 - 5 1 . 18

Iz neobjavljenih spisa druga Tita »Politika«. 23. V 1972, B e o g r a d .

" AR 1941, ZD. I, d o V 29. str. 125-133; ARP. reg. br. 7 6 1 3 I / I I I , 4 - 1 (38). " J B Tito. isto. str. 32. 19

J. B. Tito. isto, str. 33.

20

AR 1941, ZD, I. dok. 36. str. 163-169; ARP. reg. br. 7616/11. 1-4 (39)

21

AR 1941, ZD. 1. dok. 37. str. 169-171; ARP. br. 4996/VI, 3 - 8 (39).

22 AR 1941, ZD, I. dok. 52. s t r . 2 0 9 - 2 1 1 . »Proleter« o r g a n CK KPJ, 1929-1942, Beograd, 1968, izdanje. Arhiva I n s t i t u t a r a d n i ć k o g p o k r e t a (AIRP) str. 641-642. »Proleter«. XV. m a j 1939, b r . l .

23 AR 1941, ZD. I. dok. 163. str. 540-544; AIRPJ. br. 171 / 1 , 2 - 1 / 4 0 »Proleter«, o r g a n CK KPJ, br. 1-2 ( j a n u a r - f e b r u a r 1940). 24

AR 1941, ZD. I, dok. 107, str. 375; AVIL F - I 7 , r e g br. 59/4, k 76.

25

PISKJ, str. 261.

28

Isto, str 265-266.

21

J. B Tito. isto. str. 35. i 36.

28

AR 1941. ZD, I. dok. 85. str. 331-336.

29

AR 1941, ZD, I. d o k . 144. str. 481-484: AIRPJ, br MF 143/531 (108-109).

30

AR 1941, ZD, I. dok. 147, str. 499-501; DDI. IX. 2, d o k . 496.

31

AR 1941, ZD, I, dok. 160, str. 521-526; AIRPJ, br. 4702/11, 3-1 (39).

32

AR 1941. ZD, I, dok. 154, str. 509-510: AVII. F-17, reg. br. 64/4, k. 76.

32a 33

AR 1941, ZD. I. d o k 156, str. 513; AVII, F-17; reg. br. 63/4, k. 76. AR 1941. ZD. I. dok. 170. str. 554; AIRPJ, 15I99IVI, 3 - 6 / 4 0 .

34

AR 1941, ZD. I. d o k 229 str. 679-683, Arhiva istorije r a d n i č k o g p o k r e t a S r b i j e (AIRPS). reg. br 7 1 / 1 7 5 34

AR 1941, ZD. I. dok. 259, str. 760-761, AIRPS. reg. br. 7/150.

38

AR 1941, ZD, I. dok. 273. str. 794-800; AIRPJ, reg. br. 3212, 2 - 8 (40).

37

J. B. Tito. n. d., str. 36-37.

38

PISKJ. str. 284.

39

Isto, str. 285.

40

Arhiv Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije

4

Isto.

'

(ASFRJ), dok

br.

42

AIRPJ. br 226/II. 1 - 5 / 4 1 ) .

43

AIRPJ, br. 4733/11, 2 - 5 / 4 1 ) .

44

Arhiv CK SKJ. reg. br. 4 7 0 9 / H . 2 - 2 / 4 1 .

48

Original na s l o v e n a č k o m , n e r e g i s t r o v a n u INIRS, fascikla letaka 1941.

226/II-1-5/4I).

48

Arhiv CK SKJ. reg. br. I8949/II. 2 - 8 / 4 1 . K o m u n i s t i Bitoljskog r e g i o n a su. o t v o r e n o , planski ( p r o t i v n o d i r e k t i v a m a C.K.K.P.J) sabotirali ratne pripreme jedinica bivše jugoslovenske vojske (46. p e š a d . i 29. ari. p u k a ) , a Sto je j a s n o i n e d v o s m i s l e n o izneto u listu - B o r b a « od 3. do 12. o k t o b r a 1973. g. p o d n a s l o v o m » K a k o se ratovalo u Bitolju«. R a z u m e se da je o v a k a v Stetoćinski p o s t u p a k bitoljskih k o m u n i s t a u tim d a n i m a bio za svaku o s u d u , j e r je o č e v i d n o slabio zajednički o t p o r antifašističkih s n a g a i p o m o g a o a g r e s o r u u b r z o m p r o d i r a n j u u Pelagoniju. 4? Zbornik dokumenata i podataka o NOR jugoslavenskih naroda (ZD NO RJ), t o m II. sv. 2, PISKJ. str. 3 0 0 - 3 0 1 . 48

AIRPJ. reg. br. 244. I. 1 - 1 / 4 1 ) .

49

«Komunist«, br. 3. Beograd, 1947, str. 13-37

80

Isto. s t r 20-22.

8

' Isto, str. 23-24

M AR 1941. ZD, I. dok. 35, str. 161: AVII reg. br. 2 / 2 - 1 . k 6 « AR 1941. ZD. I. dok. 35. str. 161 162

W I I , br 2/2.-1 k. 6.

64

AR 1941. ZD. I. dok. 54, s t r 218-222 reg br. 8 / 2 k 6.

56

AR 1941. ZD, I. dok 64. sir 252. 258-260; AVII. F-17. reg. br. 5 6 / 4 k. 76.

56

AR 1941, ZD, I, 101, s t r 363 367: AVII, reg. br. 3/3-1, k 7.

87

AR 1941, ZD. I. dok. 124, str. 412-416: AVII. F-17. reg br 6 0 / 4 . k 76.

58

AR 1941, ZD. I. dok. 128. str 425-127; AVII. F-17 reg br. 38/24. k. 79.

69

AR 1941. ZD. I. dok. 129. str 472-129, AVL F-17, reg. br. 17/4-1, k II.

80

AR 1941. ZD, I. dok. 134. str 437-456; AVIL F-17 reg. br. 2/19. k. 94.

81 AR 1941. ZD. I. dok. 135. str. 457-458; AR 1941. ZD. I. d o k . 161, str. 527-528; AVII. F-17. reg. br. 6 1 / 4 . k 76.

« AR 1941, ZD. I. dok. 155. str. 511-512; AVII. reg. bi 4 I I i 4 / 2 - 2 . k. 6. 83

AR 1941. ZD. I, d o k . 166. str. 546-549; AVII. F-17. reg. br. 5 / 4 - 1 . k 36.

Do p o b u n e na krstarici »Dalmacija« d o š l o je I. d e c e m b r a 1939. godine, k a d a je g r u p a od d e s e t p o d o f i c i r a o d b i l a da i/vrši n a r e đ e n j e prvog b r o d s k o g o f i c i r a da se javljaju i z m e đ u 13 i 22 časa svakog sata d e ž u r n o m b r o d s k o m oficiru radi s m o t r e s p r e m e (AVII, F-17, reg. br. 3/2, k. II). 84

AR. 1941, ZD, I, d o k . 195; str. 604-607, AVII, F-17, reg br. 58. 9. k. 80

86

AR 1941, ZD. I. d o k . 178, str. 5725: AVII. reg. br. 17/1-1. k. 60.

88

AR 1941, ZD. I. d o k . 224. str. 660-663; AVII, F-17. r e g br. 10/2-1.

87

AR 1941. ZD. I. d o k . 224. str. 663, p r i m . 3.

88

Isto, str. 668. prim. 2.

89

AR 1941, ZD. 1. d o k . 245, str. 718: AVII. F-17, reg. br. 4 / 2 0 , k 79. Komanda Druge armijske oblasti je sa Pov. Đ. br. 3921 od 26. aprila 1940 obavestila k o m a n d a n t a Zetske divizijske oblasti da se obveznici - p r e m a o b a v e š t c n j u k o m a n d a n t a Pete a r m i j s k e oblasti Pov. Đ. br. 3415 od 22. juna 1940. - u p u ć u j u i u 9. pešadijski puk u Negotinu. 20. pcšadiiski puk u Zajećaru. 14 pešadijski puk u Knjaževcu. 4. artiljeriski puk u Z a j e ć a r u i 20. s a m o s t a l n i artiljerijski divizion u Kniaževcu (AR, 1941, ZD. I. dok. 246. str. 719; AVII. F-17. reg. br 5/20. k 79. 'o AR 1941, ZD, 1. d o k . 253. str. 745-747; AVII. F-17. reg br. 5 / 2 0 . k. 75. 71

Isto. str. 746.

72

Isto. str. 747. Iz ove p r e p i s k e se vidi da je i u vojsci bilo. istina, izuzetnih slučajeva da se na k o m u n i s t i č k u d e l a t n o s t gledalo d r u g i m o č i m a ili da joj se nije p o k l a n j a l a ozbiljna pažnja, n a r o ć i t o o d s t r a n e nekih m l a đ i h oficira. 73

AR 1941. ZD, I. dok. 257. str. 755-757; AVIL F-17. reg br. 2 1 / 4 - 7 , k. IL

74

AR 1941, ZD. I. dok. 277. s t r 817-818, AVII. F-17. reg. br. 16/1, k. 138.

78

AR 1941, ZD. I, d o k 290, str. 868-869; AVII, F- 17, reg. br. 1/36. k. 70.

78

AR 1941, ZD. 1.275. s t r 808-810; AVIL F-17, reg br 2 6 / 4 - » k. I I .

" AR 1941. ZD. I. dok. 290, str. 868-869; AVII. F-17. reg. br. 1/36. k. 79. 7

» Original u AVII, reg. br. 5 / 4 - 1 . k. 1

79

P r e p i s u AVII. n e r e g i s t r o v a n . Original u AVII. n e r e g i s t r o v a n .

ŠOVINISTIČKE, SEPARATISTIČKE I NEPRIJATELJSKE ORGANIZACIJE U JUGOSLAVIJI NACIONALISTIČKE I SOVINISTlCKE ORGANIZACIJE U SRBIJI »JUGOSLOVENSKA AKCIJA«, »BORBASl«. »ZBOR«. »ČETNIČKO UDRUŽENJE«

Početkom j a n u a r a 1930. godine u Beogradu je osnovano nacionalističko udruženje »Jugoslovenska akcija«, sa sledečim osnovnim p r o g r a m o m : da pruža punu p o d r š k u režimu šestojanuarske diktature; da se bori za učvršćivanje vladaočevog apsolutizma i ukidanje parlamentarizma, da se izgrađuje nt)v politički poredak na sistemu šestojanuarske diktature, s tim da se država i nacija stavljaju iznad svega, tj. da se sve ima podrediti ciljevima i idejama državne politike, da bi država mogla obezbediti »harmoničan život svih staleža«. Dakle, program ovog Udruženja predviđao je očuvanje unitarističkog i centralističkog državnog u r e đ e n j a sa dinastijom Karađorđevića na ćelu, tj. totalitarnu vladavinu jedne partije, slično p r o g r a m u Nacional-socijalističke partije Nemaćke. 23. maja 1932. godine održan je prvi javni s k u p delegata »Jugoslovenske akcije«, u stvari Prvi osnivački kongres, »radi utvrđivanja smernica za rad u n a r o d u i d o n o š e n j a statuta«. Program je donet u vidu rezolucije, čije su se bitne karakteristike ogledale u sledečim načelima: - polazi se od i n t e g r a l n o g j u g o s l o v e n s t v a i m o n a r h i j e , - traži se nov d r u š t v e n i p o r e d a k na bazi e k o n o m s k e i s o c i j a l n e organizacije; - » h a r m o n i j a i z m e đ u r a d a i kapitala« o s t v a r u j e se p u t e m s a r a d n j e » p r o f e s i o n a l n i h organizacija i d r u g i h u s t a n o v a s o c i j a l n e zaštite«, • izlaz iz p o s t o j e ć e krize t r e b a tražiti u p l a n s k o j organizaciji p r i v r e d e sa j e d i n s t v e n i m p r i v r e d n i m v o d s t v o m , na ćelu »novih p r i v r e d n i h organizacija«, s tim da »Jugoslovenska akcija« »zađe u n a r o d « i p o s t a n e » o d l u č a n faktor« u d r ž a v n o m životu. Tada su izabrani vodstvo p o k r e t a i C e n t r a l n i o d b o r , a u Z a g r e b u je p o k r e n u t o i z d a v a n j e lista »Jugoslovenska reć«.

Ova politička organizacija je osudila Zagrebačke punktacije kao pregradu »nedeljivog jugoslovenskog naroda«. Na sastanku 22. o k t o b r a 1933. izabran je Direktorijum (čiji je generalni sekretar bio Velibor Jonić), sa zadatkom »da organizuje pokret i upravlja njime do kongresa«. Već 27. maja 1934, na zborovima u Slavoniji, ovaj pokret prelazi na antirežimske pozicije: n a p a d a parlamenat, korupciju režima, državne institucije i dr. Opozicioni stav »Jugoslovenske akcije« i njen demagoški socijalni program (seljak, seljačka dr-

žava. »mali čovek«, k a o glavne parole) privukao je jedan deo o s i r o m a š e n i h seljaka i radnika, tako da ovi slojevi, zbog pasivnosti g r a đ a n s k e opozicije, nalaze o d u š k a svome nezadovoljstvu. Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS), čiju su okosnicu predstavljali pripadnici Radikalne stranke, dočekala je pojavu »Jugoslovenske akcije« sa p u n o nade da će joj ukazati n e o g r a n i č e n u političku p o m o ć u s p r o v o đ e n j u šestojanuarskog p r o g r a m a , a p o s e b n o u vrbovanju mase glasača za njene partijske i političke ciljeve. No. posle kraćeg vremena, vodstvo »Jugoslovenske akcije« s m a t r a l o je da predstavnici Jugoslovenske nacionalne stranke »nisu uspeli da organizuju n a r o d u d u h u 6. januara«. Veliki s u k o b m e đ u njima bio je na pomolu. Očevidno, b o r b a za vlast bila je osnovni uzrok. Jugoslovenska nacionalna (viadajuća) s t r a n k a pokušava da pritiskom i p r e t n j a m a prinudi vodstvo »Jugoslovenske akcije« da priđe stranci ili da se proglasi kao zasebna politička stranka. Tako je. pod pritiskom režima, 1. jula 1934. godine došlo do Vanrednog kongresa »Jugoslovenske akcije« u Zagrebu, ali je Klub poslanika JNS istog m e s e c a o š t r o osudio n j e n o političko držanje, optužujući je da seje razdor i n e p o v e r e n j e . Pokušaj »Jugoslovenske akcije« da se a f i r m i š e kao »nezavisan politički socijalno-nacionalni pokret« nije uspeo. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije o d o b r i l o njen politički rad, vec ga je p o t p u n o zabranilo u s e p t e m b r u 1934 poverljivim n a r e đ e n j e m b a n s k i m u p r a v a m a . Kasnije, zbog zahteva poslanika JNS da se »Jugoslov enska akcija« »tiho likvidira«, n j e n a aktivnost se u b r z o ugasila, s tim što je u toku 1934. godine najveći d e o njenih pripadnika prišao Ljotićevom šovinističkom profasistićkom »Zboru« - što je bilo i prirodno, jer su stajali na jedinstvenoj ideološko-političkoj platformi i težili istim ciljevima. Ova organizacija, koja nikad nije imaja više od 10.000 članova, životarila je do smrti svoga šefa kralja Aleksandra 1934, posle čega se u b r z o raspala. Na majskim izborima 1935, kada se jedinim delom pridružila p r e d s e d n i k u vlade Bošku Jevtiću. p r e d s t a v n i k u a l e k s a n d r o v s k e politike, doživela je p o t p u n slom. Posle oktroisanog Ustava i smenjivanja generala Petra Živkovića sa položaja p r e d s e d n i k a vlade, Svetislav H o đ e r a (raniji njegov šef k a b i n e t a ) 1932. godine p o k r e ć e akciju za otcepljenje od vladajuće Jugoslovenske nacionalne s t r a n k e i stvara »opoziciju«, navodno, zbog toga što viadajuća s t r a n k a nedosledno sprovodi politiku š e s t o j a n u a r s k o g režima i Ustava od 1931. godine i obrazuje Jugoslovensku n a r o d n u stranku (»borbaši«). Osnovna politička koncepcija ove s t r a n k e predv iđa »da su jugoslovenstvo i državna celina nacionalne svetinje« i p r o k l a m u j e d e m a g o š k e parole o seljaku, o p š t i n s k o j s a m o u p r a v i i si. U maju 1933. iz H o đ e r i n o g kluba stvara se s t r a n k a kojoj je o d o b r e n politički rad u n a r o d u , a njene pristalice dobile su naziv »borbaši«. I ova, kao i d r u g e stranke, ponikle iz š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e (koje su se zalagale za m o n a r h i j u , jugoslovenstvo, centralizam), imala je cilj da zavede mase koje su bile nezadovoljne režimom, da ih pridobije i učini b e z o p a s n i m za d i k t a t u r u U p e r i o d u od 1^35. do 1937. pokušala jt da se jače približi pokretu D. Ljotića, tj. njegovom Zboru«, kao i Jugoslovenskoj n a c i o n a l n o j stranci. Međutim, njen utic j| u n a r o d u bio je sasvim slab, a i s a m a se razbila zbog s u k o b a o k o »vodstva« u stranci, tako d a j e već 1938. sasvim p r o p a l a (pojedine njene pristalice prišle su Ljotićevoj fašističkoj organizaciji »Zboru«). Skoro i s t o v r e m e n o kad je stvorena »Jugoslovenska akcija« pojavile su se još tri p r o g r a m s k i s r o d n e profašističke g r u p e radi zaštite kraljeve d i k t a t u r e .

To su bile: g r u p a o k o časopisa »Otadžbina«, u kojoj je d o m i n i r a o Dimitrije Ljotić, advokat iz S m e d e r e v a i ministar pravde u vladi Petra Živkovića, poznat kao izraziti r e a k c i o n a r i nosilac fašističke ideologije i pravoslavnog misticizma. Pošto je ova grupa, bez ideološke koncepcije, životarila sve do Aleksand r o v e smrti 1934, tako da nije predstavljala s k o r o nikakvu političku snagu u n a r o d u , Ljotić je planirao d a j e iz zatvorenog kruga intelektualaca uvede u otv o r e n u političku b o r b u sa klasnim neprijateljima u cilju zadobijanja pristalica u n a r o d u . G r u p a o k o časopisa »Zbor« - po snazi najslabija profašistićka organizacija - t a k o đ e je zastupala kraljevu d i k t a t u r u . P o k r e n u t a je u Bosni i Hercegovini od nekoliko intelektualaca. No, ni ova grupa, sa maglovitim prog r a m o m , nije mogla da privuče veću pažnju javnosti, pa je zbog svoje slabosti posle 1934. tražila savez sa ostalim istorodnim profašistićkim organizacijama. Treća g r u p a - »Organizacija Boj« (»Organizacija bojevnika Jugoslavije«), iako o g r a n i č e n a s a m o na Sloveniju, bila je po ustrojstvu i broju članova j e d n a od jačih profašističkih organizacija, ali je i ona posle Aleksandrove smrti - zbog h e t e r o g e n o s t i i političke izolovanosti - bila p r i n u đ e n a da se sjedini sa d r u g i m d e s n i č a r s k i m organizacijama radi o b e z b e đ e n j a izvesne perspektive u budućnosti. Posle p e t o m a j s k i h izbora 1935, na kojima je p o r a ž e n a unitaristićko-centralistička g r u p a Boška Jevtića, o d l u k a m a glavnih o d b o r a »Jugoslovenske akcije«, »Boja«, »Otadžbine« i »Zbora«, ove četiri profašističke g r u p e su fuzionirane u jedinstvenu političku organizaciju Jugoslovenski n a r o d n i p o k r e t »Zbor«, na čelu sa Dimitrijem Ljotićem. U svojim »Osnovnim načelima« i »Smernicama« izražen je politićkoideološki p r o g r a m ove fašističke organizacije, koja je u novonastaloj situaciji nastojala da p r e u z m e d o m i n i r a j u ć u ulogu u političkom i d r u š t v e n o m životu Jugoslavije. U o b a ova d o k u m e n t a »Zbora« jasno je izražena k r a j n j e reakcionarna, totalitaristička, fašistička ideologija, prožeta demagogijom, licemerjem i pravoslavnim misticizmom, radi održavanja unitarizma i centralističkog režima velikosrpske h e g e m o n i s t i ć k e b u r ž o a s k e grupe. Unutrašnje b o r b e u ovoj organizaciji nisu prestajale sve do n j e n o g raspadanja. Posle dolaska Stojadinovića na vlast 1935. u Sloveniji se raspala organizacija »Boj«, jer je n j e n o vodstvo napustilo organizaciju »Zbor«, koja je imala nešto organizovanih pristalica u Beogradu i u m a l o m broju većih gradova. Vođa fašističkog p o k r e t a Zbor Dimitrije Ljotić povezao se s nacistima. Prek< p o s e b n o g p r e d u z e ć a »Tehnička unija« trebalo je da se obavlja izvoz poljopr vrednih proizvoda iz Srbije u N e m a č k u po specijalno poviašćenim cenama, da bi se na »legalan« naćin Ljotiću obezbedila p o t r e b n a finansijska sredstva. Čitava je operacija bila zamišljena tako da s r p s k e p o l j o p r i v r e d n e zadruge, koje su bile pod uticajem i k o n t r o l o m Ljotićevih pristalica, o s t v a r e n u dobit, zbog naplaćenih viših cena, u s t u p a j u »Zboru«. N e m a ć k o poslanstvo u B e o g r a d u pažljivo je pratilo čitavu a f e r u i slalo u Berlin niz poverljivih i strogo tajnih izveštaja. Posle a f e r e 1936. sa »Tehničkom unijom «, u leto 1937, za v r e m e kampanje za zaključenje k o n k o r d a t a sa Vatikanom, u »Zboru« je nastala teška kriza. Iako je taj rascep - koji je n a s t a o posle afere sa »Tehničkom unijom,« kada je Ljotić p o k u š a o da uspostavi blisku s a r a d n j u na političko-ideološkom planu sa vodstvom nacističke N e m a ć k e - p r i v r e m e n o otklonjen, ipak je došlo s k o r o do p o t p u n o g r a s p a d a n j a p o k r e t a kada je Ljotić, kao ultrašovinista i pravoslavni klerikalac, bez k o n s u l t o v a n j a sa ostalim članovima glavnog o d b o r a , lić-

no vodio k a m p a n j u protiv zaključenja k o n k o r d a t a . Da bi održalo organizaciju »Zbor«, r u k o v o d s t v o je pokušavalo da se pridruži n e k o j od većih g r a đ a n s k i h političkih grupa. Međutim, pregovori sa J u g o s l o v e n s k o m r a d i k a l n o m zajednicom (JRZ), U d r u ž e n o m opozicijom i J u g o s l o v e n s k o m n a c i o n a l n o m strank o m (JNS) ostali su bezuspešni, t a k o d a j e »Zbor« još iste, 1937. godine, m o r a o izmeniti svoj k a r a k t e r . Sastavljen od m a n j e g b r o j a pristalica m a l o g r a đ a n s k i h i buržoaskih e l e m e n a t a , postao je velikosrpski, ultrašovinistički, pravoslavno-klerikalni pokret, p o t p u n o prožet fašističkom ideologijom, koju je zadržao ne s a m o do rata i za v r e m e o k u p a c i j e nego i do njegove k o n a č n e likvidacije. Na p a r l a m e n t a r n i m izborima 1938. lista Dimitrija Ljotića d o b i l a je p r e k o 30.000 glasova, većinom p r i p a d n i k a profašističkih e l e m e n a t a koji su u izbornu k a m p a n j u išli sa j a k o i s t a k n u t o m a n t i s e m i t s k o m i a n t i p a r l a m e n t a r n o m t e n d e n c i j o m , ističući svoje neprijateljstvo p r e m a SSSR-u i n a p r e d n o m radničkom p o k r e t u . Zbog malog broja glasača, nijedan Ljotićev p r e d s t a v n i k nije ušao u Skupštinu. Početkom 1939, posle pada Stojadinovića, Ljotić je svojim p r e d a v a n j i m a i p r o p a g a n d o m p o k u š a v a o da proširi nacističko-fašističku ideologiju u Jugoslaviji. Dolazi u s u k o b sa knezom Pavlom zbog neslaganja u pogledu državnog u r e đ e n j a i istupa protiv S p o r a z u m a Cvetković-Maček. Zatim javno n a p a d a kneza Pavla, namesništvo i vladu, istupajući k a o glavni pobornik velikosrpskih, ultrašovinističkih ideja u njihovoj n a j r e a k c i o n a r n i j o j formi. Krajem 1939. tesno s a r a đ u j e sa g e n e r a l o m Milanom Nedićem, tadašnjim m i n i s t r o m vojske i m o r n a r i c e . Kada je iste godine z a b r a n j e n o r a s t u r a n j e njegovih š t a m p a n i h materijala u štampariji Ministarstva vojske i m o r n a r i c e , Ljotić p r e k o p u k o v n i k a Masalovića, šefa kabineta Milana Nedića, u s p e v a da r e d o v n o š t a m p a i r a s t u r a ilegalni »Bilten«, kojim je širio političku p r o p a g a n du u korist nacističke Nemaćke, optuživao režim u zemlji da vodi »u komunizam, boljševizam i frankovluk« i zahtevao da se p r o m e n i u n u t r a š n j a politika u skladu sa njegovom p r o k l a m o v a n o m ideološko-političkom koncepcijom. Veza Ljotića sa v o j n o m klikom generala Milana Nedića o t k r i v e n a je novembra 1940. kada je Nedić uputio M e m o r a n d u m knezu Pavlu (1. n o v e m b r a 1940. - prim. V. T.). Pošto je u t v r đ e n o da je Ljotić održavao veze sa Nedićem i da je p o m e n u t i »Bilten« š t a m p a n u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e , kao i zbog p o m e n u t o g m e m o r a n d u m a , Nedić je 7. n o v e m b r a s m e n j e n sa položaja, a »Zbor« z a b r a n j e n i najveći b r o j njegovih članova u B e o g r a d u i u n u t r a š n j o s t i u h a p š e n i izveden pred Sud za zaštitu države. Po izjavama o n d a š n j i h policijskih organa, izgleda da je g r u p a Nedić-Ljotić s p r e m a l a državni udar. Od jeseni 1940. Ljotić i Nedić su ostali pod strogom policijskom p r i s m o t r o m sve do 27. m a r t a 1941, kada su pušteni na slobodu kao i svi p o h a p š e n i Ljotićevci. (AR 1941, ZD, I. dok. 322, str. 948-949, prim. 2; Dušan Biber. Nacisti kao uzor, »Politika« 6. s e p t e m b a r 1971; Ferdo Culinović, Jugoslavija između dva rata. I, str. 285) U d a n i m a aprilskog rata malobrojni pripadnici »Zbora« predstavljali su petu kolonu na p o d r u č j u Srbije, j e r su svojim izdajničkim r a d o m na f r o n t u i u pozadini ubrzavali raspad pojedinih jedinica i olakšavali o k u p a c i j u severoistočnih oblasti zemlje. O d m a h posle okupacije, pripadnici »Zbora«, na čelu sa Dimitrijem Ljotićem, postali su glavni saradnici o k u p a t o r a , pružajući mu m a k s i m a l n u p o m o ć u uspostavljanju i o d r ž a v a n j u o k u p a t o r s k o - t e r o r i s tičkog režima, a n a r o č i t o su se isticali u borbi protiv n a r o d n o o s l o b o d i l a ć k o g pokreta. Oni su učestvovali u f o r m i r a n j u k o m e s a r s k e u p r a v e i izdajničke Ne-

Š O V I N I S T I Č K E S E P A R A T I S T I Č K E I N E P R I J A T E L J S K E ORGANIZACIJE U J U G O S U V I J I

169

dićeve vlade. Od njih su f o r m i r a n i dobrovoljački odredi, a kasnije i tzv. Srpski dobrovoljački korpus. Ove najvernije i najaktivnije s a r a d n i k e o k u p a t o r a na o k u p a c i o n o m p o d r u č j u Srbije razbila je i k o n a č n o likvidirala Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije 1944. godine. Četničko udruženje (sa Glavnim o d b o r o m u Beogradu), kao izrazito velik o s r p s k a šovinistička organizacija, predstavljalo je s k u p o d a n i h pristalica velikosrpske politike i velikosrpske vladajuće klike. O n o se od p o č e t k a stavilo u službu d i k t a t o r s k o g režima, terorišući n a r o d n e m a n j i n e i vršeći m n o g e malverzacije, u č e n e i d r u g e nasilja, pod p a r o l o m nacionalizma i zaštite dinastije. Istaknuti predstavnici Udruženja Trifunović-Birčanin, Pećanac, Jelić i drugi, kao »nacionalni radnici«, uživali su p o s e b n e privilegije od b e o g r a d s k i h vladajućih krugova. Glavni g e n e r a l š t a b je u svojim ratnim planovima p o k l a n j a o pažnju ovoj organizaciji, t a k o da su vodeće položaje u četničkim o d b o r i m a i p o d o d b o r i m a u gradovima i selima držali aktivni i rezervni oficiri. Znatan d e o oficirskog kadra bivše jugoslovenske vojske ukazivao je javno ili t a j n o punu p o d r š k u i p o m o ć Č e t n i č k o m udruženju, organizaciji »Narodna odbrana« i »Savezu Sokola«. Mada je ova organizacija, po svome Statutu, imala zadatak da neguje četničku b o r b e n u tradiciju, i da se stara o p o r o d i c a m a poginulih i č e t n i c i m a invalidima, n j e n o r u k o v o d s t v o se u b r z o posle prvog svetskog rata stavilo u službu dvora i velikosrpske vladajuće buržoazije, i ovu organizaciju pretvorilo u j e d n u od n a j r e a k c i o n a r n i j i h u zemlji. Kao što je poznato, o n a je, u toku nar o d n o o s l o b o d i l a č k o g rata, postala jezgro tzv. »Jugoslovenske vojske u otadžbini«, da bi, uz najbrutalniji teror, ubistva, klanja i d r u g e svirepe m e t o d e i uz saradnju sa o k u p a t o r o m , omogućila da se kralj Petar II vrati u zemlju i održi monarhija, takmićeći se u sprovođenju genocida sa drugom sličnom grupom - u s t a š a m a u NDH. O ovim organizacijama u Srbiji d e t a l j n o i d o k u m e n t o v a n o za period 1939. do 1941. godine izložio je Jovan Marjanović u svom delu Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, »Globus«, Z a g r e b - B e o g r a d , 1979, str. 5-54.

NACIONALISTIČKE I SOVINISTICKO-SEPARATISTIĆKE ORGANIZACIJE I POKRETI U HRVATSKOJ USTAŠE I FRANKOVCI

Ustaška teroristička organizacija je prihvatila e k s t r e m n u f r a n k o v a č k u ideologiju, zasnovanu na h r v a t s k o j politici z a s t u p a n o j k r a j e m prošlog i p o č e t k o m ovoga stoleća. U težnji da obezbedi svoje klasne interese i u d e o u vlasti na p o d r u č j u Hrvatske, j e d n a struja hrvatske buržoazije zastupala je proaustrijsku, d r u g a p r o m a đ a r s k u , a treća jugoslovensku liniju, koja je, u suštini, stajala na stanovištu o b e z b e đ e n j a »hrvatskog državnog prava«. Posle d o l a s k a predstavnika N a r o d n o g vijeća u Beograd i p r o k l a m o v a n j a u j e d i n j e n j a 1918, dve najjače h r v a t s k e g r a đ a n s k e partije Hrvatska stranka prava, pod vodstvom Vladimira Prebega i Hrvatska republikanska seljačka stranka (HRSS), na ćelu sa S t j e p a n o m Radićem, bile su protiv bezuslovnog u t a p a n j a Hrvatske u novu državu, dok se f r a n k o v a č k a frakcija, sa Ivicom F r a n k o m na čelu, j o š ranije najodlučnije suprotstavljala razbijanju Austro-Ugarske i u j e d i n j e n j u Hrvatske sa ostalim jugoslovenskim zemljama.

Iako je » f r a n k o v c i m a u n j i h o v o m r a d u (posle s l o m a Austro-Ugarske - p r i m . V. T.) mnogo p o m o g l a h e g e m o n i s t i č k a politika v e l i k o s r p s k e buržoazije, koja je n a s t o j a l a da H r v a t e d e g r a d i r a n a položaj d r u g o r a z r e d n i h g r a đ a n a . . ipak h r v a t s k i n a r o d n e p r i m a f r a n k o v a č k u a n t i s r p s k u politiku Historijska je činjenica, da f r a n k o v c i za sve v r i j e m e s t a r e Jugoslavije nisu n i k a d a dobili više od j e d n o g a poslanika, k a o ni njihovi saveznici klerikalci. Hrvatski je n a r o d listom g l a s a o za H r v a t s k u r e p u b l i k a n s k u s t r a n k u . Nezavisnu r a d n i č k u p a r t i j u i o s t a l e radničke s t r a n k e - n a v e o je Sime Baleti u svom delu Pavelić.

Jedan od najaktivnijih posleratnih f r a n k o v a c a bio je zagrebački advokat dr Ante Pavelić (zloglasni poglavnik NDH) koji je, uglavnom, nastavio antisrpsku politiku Josipa Franka. Nemajući p o d r š k e u h r v a t s k o m n a r o d u , on je posle š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e legalno otišao u inostranstvo, gde se o s l a n j a o na revizionistićke snage Mađarske, Bugarske (naroćito na t e r o r i s t i č k u organizaciju VMRO) 2 i Austrije (na tzv. legitimiste koji su maštali o o b n o v i Habsb u r š k e monarhije), a p o s e b n o na fašističku Italiju, koja je tražila p r i k l j u č e n j e severne Dalmacije i j a d r a n s k i h ostrva. Na taj naćin, vodio je »izdajničku politiku oslona na s t r a n e sile - i to baš na vjekovne n e p r i j a t e l j e hrvatskog naroda.« Posle d o l a s k a Hitlera na vlast polagao je n a d e i u N e m a č k u . S v u d a gde je odlazio - u Austriju, Mađarsku, Bugarsku i Italiju - nailazio je na s r d a č a n prijem. U Sofiji je »najduže p r o v e o kod Vanće Mihajlova, koji ga je u p u t i o u principe terorističkog rada.« Njegova organizacija »ustaša«, koju je o f o r m i o u Italiji 1931. godine, »predstavlja s t o p o s t o t n u kopiju Mihajlovljeve VMRO.« 3 Pavelić je p o k u š a v a o da za svoju akciju p r i d o b i j e h r v a t s k e iseljenike u raznim zemljama, 4 ali je, u o d n o s u na oko milion iseljenika, u s p e o pridobiti s a m o m i n i m a l a n broj. j e r se o g r o m n a većina nije slagala sa njegovom politikom. Naročito se starao da u blizini jugoslovenske granice organizuje u s t a š k e logore u s u s e d n i m državama radi o b u č a v a n j a za terorističke akcije u Jugoslaviji (zloglasna J a n k a - pusta u M a đ a r s k o j i prvi l o g o r u Italiji 1931. u Bovinju blizu Breščije (Brescia). Pored p r o p a g a n d n e i terorističke d e l a t n o s t i iz inostranstva. Pavelić je, p r e k o Zadra, uspostavio i vezu u Jugoslaviji sa gospićskim a d v o k a t o m Andrijom Artukovićem i J u c o m R u k a v i n o m koji su mu bili glavni punktovi u Lici, a u Zagrebu sa Slavkom Kvaternikom (ocem zloglasnog Dide Kvaternika). Preko j e d n o g dela katoličkog klera širio je u s t a š k u p r o p a g a n d u . »Tako su f r a n j e v a č k e gimnazije u Širokom Brijegu i Travniku bile rasadište ustaštva, a samostani u Drnišu, Sinju, Cuntiću i dr. sastajališta ilegalnih ustaša. Pa čak i neki najviši katolički f u n k c i o n e r i bili su povezani s Pavelićem, kao na pr. sarajevski n a d b i s k u p Ivan Ev. Sarić.« 5 Poznato je d a j e posle š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e 1929. otišao u emigraciju znatan broj istaknutih političkih ljudi iz Zagreba. To je u r a đ e n o sa z n a n j e m i saglasnošću v . Mačeka i vodstva HSS-a. To su bili prvaci-frankovci, i pojedinci iz desnog krila HSS-a. Tako su Pavelić, Lorković, Jelić, Budak, Artuković, Perčec - a kasnije Košutić i Krnjević, brzo stupili u akciju, nalazeći se u p e r m a n e n t n o j p o s r e d n o j ili n e p o s r e d n o j vezi sa Zagrebom, tj. sa Mačekom, T r u m b i ć e m , glavnim vodstvom HSS-a, klerikalnim v r h o m u Zagrebu, tj. sa S t e p i n c e m . Poznato je da se dr Jelić još 31. o k t o b r a 1933. godine o b r a t i o d i r e k t n o Hitleru s a p e l o m za rešenje hrvatskog pitanja i priložio m e m o r a n d u m h r v a t s k i h emigrantskih organizacija u SAD sa istorijom hrvatskog n a r o d a u Jugoslaviji, moleći ga za p o d r š k u i p o m o ć . U korist dr Jelića i ustaškog c e n t r a u Berlinu su kasnije intervenisali: vojno-obaveštajna služba Abver, spoljnopolitićki ured nacističke stranke, a zatim i Gestapo. Kasnije, posle 1933, veze u s t a š k e

emigracije i nacista bile su stalne i n e p r e k i d n e , p r o d u b l j a v a j u ć i i p r o š i r u j u ć i ih u raznovrsnim oblicima, sve do aprilskog sloma Jugoslavije. 6 Posle ubistva kralja Aleksandra 9. o k t o b r a 1934. godine u Marseju. glavno ustaško vodstvo (koje je organizovalo ubistvo) sklonilo se u Italiju, a Kraljevina Jugoslavija je iznela p r o b l e m pred Društvo n a r o d a , optužujući mađarsku vladu za saućesništvo u a t e n t a t u . Krajem 1936. k a d a su se počeli poboljšavati odnosi između Italije i Jugoslavije, j e d n o od pitanja koja je t r e b a l o rešiti bila je i ustaška delatnost u Italiji u s m e r e n a protiv Jugoslavije. Jugoslovenski predstavnik u Društvu n a r o d a u Ženevi dr Ivan Subotić, za v r e m e svoje posete Italiji u j a n u a r u 1937. godine, izneo je ustaško pitanje italijanskom g e n e r a l n o m d i r e k t o r u za o p š t e poslove u Ministarstvu inostranih poslova Butiju (Butti Gino) i predložio mu da italijanski poslanik u B e o g r a d u Indeli (Indelli Mario) da izjavu da će »ma kakav bio ishod p r e g o v o r a (misli se na pregovore sa Italijom o raznim p r o b l e m i m a - prim. V. T.), teroristička organizacija biti likvidirana i n j e n a aktivnost obustavljena da ove ličnosti . . . ne bi mogle dalje vršiti ma u kojoj formi aktivnost štetnu po jugoslovensku državu.« 7 Međutim. Subotić je o s e ć a o da su Italijani »stvarno vezivali pitanje likvidacije (ustaške organizacije - prim. V. T.) sa potpisivanjem (opšteg - prim. V.T.) ugovora. »Tek 11. m a r t a 1937. Cano je poslao svoj tekst kako da se reši pitanje terorista, kojim se z a b r a n j u j e njihov rad. 8 I n t e r e s a n t n o je d a j e Cano insistirao na tajnosti taćaka II—VII teksta Deklaracije o zabrani rada i r a s p u š t a n j u ustaške organizacije, v e r o v a t n o zato što je u u s t a š a m a gledao izvesnu rezervu koju će upotrebiti kad nastupi povoljan trenutak, a i zato da se Italija ne bi k o m p r o m i t o v a l a ne s a m o u o č i m a ustaša nego i u svetskoj javnosti, j e r bi se javno priznalo da ih je Italija do t a d a pomagala. Uostalom, poznato je da se Italija nije pridržav ala preuzetih obaveza. Ipak. Cano je pristao, a k o se to b u d e tražilo od njega u v r e m e potpisivanja pakta (misli se na pakt od 25. m a r t a 1937. godine - prim. V. T.), da d o p u s t i da se deklaracija pokaže j e d n o j o g r a n i č e n o j grupi »partijskih vođa i ambasad o r a prijateljskih zemalja«, ali da se ne p r e d a j e štampi, što je jugoslovenska vlada prihvatila. 9 Kada su rukovodioci društva »August Senoa« jednim Memorandumom ukazali Paveliću na o p a s n o s t od spoljno-političkog povezivanja Hrvatske sa Italijom i N e m a ć k o m , s o b z i r o m na to da su te dve zemlje vekovima imale teritorijalne pretenzije na h r v a t s k o tie - on je p r e k o Perčevića (iz b e č k o g ustaškog centra) odgovorio da ima p o t p u n e garantije za osnivanje nezavisne Hrvatske i o č u v a n j e njenog teritorijalnog integriteta, i to ne s a m o od N e m a c a i Italijana, već i od Engleza. Ustaše su poznata legalna društva: »August Senoa«, »Matija Gubec«, »Demagoj«, »Eugen Kvaternik«, »Uzdanica«, »Križari«, »Junak« i dr. pretvorili u svoje jake ilegalne c e n t r e koji su razvili v e o m a široku politićko-propagandnu delatnost. pod r u k o v o d s t v o m najistaknutijih ustaških rukovodilaca - emigranata: Budaka. J. Markovića, J. Francetića, Kvaternika, Jelića i drugih. Ovi centri su. naročito 1939. godine, p r e k o svojih m n o g o b r o j n i h legalnih i ilegalnih listova, časopisa i b r o š u r a , širili ustašku ideologiju i vršili moralno-politićku p r i p r e m u za stvaranje nezavisne Hrvatske. Pošto su se ustaše u v u k l e i u poluvojnićke organizacije HSS - u Građansku i Seljačku zaštitu - o n e su najvećim delom rukovodile ovim organizaci-

j a m a ili su svojom p r o p a g a n d o m pridobile njihovo r u k o v o d s t v o za svoju - ustaćku - ideologiju. 1 0 Još u d e c e m b r u 1938. godine u Rezoluciji CK KPJ kaže se da se reakcija u Jugoslaviji, kao u p o r i š t e n e m a č k o g i italijanskog fašizma, oslanja na razne snage, kao što su: vlada Stojadinovića, JRZ, fašističke organizacije f r a n k o v a c a u Hrvatskoj, h o đ e r o v a c a (»borbaša«), n e m a ć k i h fašista itd. 1 1 U Letku Ujedinjene studentske omladine od 17. oktobra 1939. godine upozorava se o m l a d i n a da »borba za mir, za vraćanje n a š e zemlje u n o r m a l n o stanje, d a n a s znači b o r b u protiv svih izazivača rata čija se d e l a t n o s t o s e ć a u zemlji (u Hrvatskoj sluge fašizma-frankovci, u Srbiji pored Ljotića nekakva »Nezavisna o m l a d i n a za n a r o d n u o d b r a n u « i d r u g e g r u p i c e .. .)« 12 U Raspisu Štaba Moravske divizijske oblasti od 23. oktobra 1939. o pojačanoj aktivnosti KPJ u vojsci i o n j e n o m suzbijanju, kaže se: »U sličnom smislu vrše p r o p a g a n d u i hrvatski separatistički elementi (frankovci i si.), ukazujući na neistinite vesti o nezadovoljstvu u vojsci, o n e k o j p o j a č a n o j akciji emigranata i si .. .« 13 Očigledno je da Š t a b ove oblasti b r k a p o j m o v e i b e z o b z i r n o i nedozvoljeno izjednačava delatnost f r a n k o v a c a sa k o m u n i s t i m a , j e r su komunisti imali d i j a m e t r a l n o s u p r o t n e ciljeve - u s m e r e n e na o d b r a n u zemlje. Krajem 1939. godine frankovci su razvijali sve veću aktivnost kod omladine, naročito posle S p o r a z u m a Cvetković-Maćek, sa kojim se n i k a k o nisu slagali, u č e m u su ih pomagali i neki e l e m e n t i iz d e s n o g krila HSS, pa i neki funkcioneri Banovine Hrvatske. U Izveštaju nemačkog poverenika od 25. novembra 1939. godine d o s l o v n o se kaže: ». .. T r e b a k o n s t a t o v a t i da Pavelić u H r v a t s k o j , n a r o ć i t o k o d m l a d e g e n e r a c i j e , ima vrlo m n o g o svojih pristalica. Za n e r a s p o l o ž e n j e h r v a t s k e o m l a d i n e k a r a k t e r i s t i č a n je rezultat s t u d e n t s k i h izbora na P r a v n o m i E k o n o m s k o m f a k u l t e t u u Z a g r e b u , na k o j i m a su Mač e k o v e pristalice d o b i l e 254 glasa, leva opozicija 100, a hrvatski nacionalisti (Pavelićeva grupa) 325 glasova: ova p o s l e d n j a g r u p a biia bi. p r e m a t o m e , najjača p a r t i j a .. ,«' 4

Da je frankovački pokret u Hrvatskoj bio u p o r a s t u vidi se i iz Izveštaja italijanskog poslanika u Beogradu od 7. decembra 1939, u kojem se navodi da su na Z a g r e b a č k o m univerzitetu na izborima 3. i 4. d e c e m b r a na Medicinskom fakultetu pobedili komunisti, a na svim ostalim frankovci ( p o d v u k a o V. T.), a da su liste HSS svuda ostale u manjini. Poslanik dalje navodi da se u opoziciji p r e m a Maćeku šire dve e k s t r e m i s t i č k e struje: F r a n k o v a č k o - n a c i o n a l i s t i č k a m e d u o m l a d i n o m i k o m u n i s t i č k a m e d u r a d n i č k o m klas o m . n a r o ć i t o n a d a l m a t i n s k o m o b a l s k o m pojasu. Zbog s p o l j n i h u t i c a j a . e k o n o m s k i h teškoća h r v a t s k e r a d n i č k e klase i n e d o s t a t a k a u m e r a m a vlade, k o m u n i s t i č k i p o k r e t nailazi na vrlo p o g o d n o tlo, dok se frankovaćko-nacionalistićki pokret 'bolje prilagodava nepomirljivom mentalitetu hrvatske omladine, koja je - sad kad je hrvatsko pitanje usmereno prema nizbrdici na kojoj će ga biti vrlo teško zaustaviti - neosetljiva prema formalnom i neiskrenom Maćekovom jedinstvu. . . ( p o d v u k a o V. T.). Z n a č a j n o je da sad f r a n k o v c i n e s u m n j i v o g u g l e d a - k a o Lorković« - nastavlja italijanski poslanik - 'uspevaju da drie konferencije da bi opravdali već omalovaien Londonski pakt, objašnjavajući omladinskim masama kako se Italija još od 1915. godine, brinula da suzbije ruski uticaj na Balkanu i jadranskoj obali ( p o d v u k a o V. T.). U o m ladinskim k r u g o v i m a se, ne s a m o u g r u p i B u d a k a , Pavelicevog z a m e n i k a , o t v o r e n o govori o italijanskom p o k r o v i t e l j s t v u n a d H r v a t s k o m , koja bi t r e b a l o da se p r o s t i r e do Drine .. . Ove f r a n k o v a č k e ideje se završavaju p r i d o b i j a n j e m nekih delova HSS i p r i v l a č e n j e m m a s a u m n o g o većoj m e r i n e g o oprezni m a n e v r i i p o s t o j e ć a d e l a t n o s t vodstva o v e s t r a n k e .. .«' 6

Na dan 10. j u n a 1940. godine, kada je Italija objavila rat Francuskoj, tzv. »Hrvatski nacionalni komitet« - 66 potpisnika - u p u t i o je Canu apel za pom o ć i p o d r š k u Italije pri stvaranju »Nezavisne Države Hrvatske«, koji d a j e m o

u Prilogu 3. U k o m e n t a r u Redakcije Zbornika d o k u m e n a t a Vojnoistorijskog instituta vidi se da su u t o m k o m i t e t u bili ustaški elementi, čija se aktivnost svodila na r u š e n j e Jugoslavije. Redakcija navodi da su, p o r e d ovog, postojali razni manjinski i drugi komiteti profašistički orijentisani, koji su iz inostranstva radili na rušenju Jugoslavije iz koje su članovi tih k o m i t e t a emigrirali i svoj rad povezali sa Abverom. Ustaški emigranti, koji su iz Italije došli u Grac, obrazovali su svoj o d b o r pod nazivom »Hrvatski komitet.« 1 6 Koliko su se frankovci bili osilili vidi se iz Izveštaja Ministarstva inostranih poslova od U. jula 1940. jugoslovenskom poslaniku u Londonu o njihovim d e m o n s t r a c i j a m a 8. jula p r e d engleskim k o n z u l a t o m u Zagrebu, k a d a su klicali Anti Paveliću, Musoliniju, Italiji, a protiv Engleske 1 7 U Izveštaju Štaba Primorske armijske oblasti od 3. oktobra 1940. ministru vojske i mornarice, pored ostalog, kaže se da pavelićevci u p o s l e d n j e v r e m e n a p a d a j u i vojsku i sa sigurnošću govore »kako će u d a n o m m o m e n t u , ne s a m o organi raznih vlasti, več i svi vojnici obveznici stupiti sa o r u ž j e m na njihovu s t r a n u . . . da n a c i o n a l n i krugovi sa t e r i t o r i j e (Hrvati - jugoslovenske o r i j e n t a c i j e i Srbi) svakim d a n o m doživljavaju razna Šikaniranja. N a r o č i t o su se (pavelićevci - prim. V.T.) o k o m i l i na .sokole' zbog n j i h o v e ideologije, i j e d v a su d o č e k a l i protest Italijana zbog .Sokolskog plakata', u k o m e s e j e p o m i n j a l o .jedan n a r o d od S o č e do Vardara'. te je r a s p u š t e n a S o k o l s k a ž u p a Sibenik-Zadar, z a t o v r e n e p r o s t o r i j e svih d r u š t a v a i popisana i m o v i n a ovih. Na .sokole' su se okomili frankovci i HSS.«'8

U Proglasu CK KPJ od novembra 1940. godine u neprijatelje koji iznutra u p r o p a š ć a v a j u nezavisnost n a r o d a Jugoslavije u b r a j a - p o r e d raznih tipova u vladi, kao što je pop Korošec, r e a k c i o n a r n i h kapitalista, vrangelovaca i nekih bivših austro-ugarskih oficira u vojsci koji sabotiraju na sve m o g u ć e načine p r i p r e m u na o d b r a n i zemlje - razne Ijotićevce i f r a n k o v c e koji r a d e za Hitlera i Musolinija i d r u g e agente iz inostranstva. 1 9 Komanda Primorskog žandarmerijskog puka izvestila je 3. oktobra 1940. k o m a n d a n t a ž a n d a r m e r i j e da se m e đ u f r a n k o v c i m a iz Zagreba govori da će sile Osovine, po želji dr Pavelića, postaviti pitanje dr Maćeku da li se misli odreći Jugoslavije i kralja. Ako ne odgovori pozitivno, sile Osovine će preduzeti p o t r e b n e k o r a k e da se dr Pavelić n e s m e t a n o vrati u d o m o v i n u . To će dovesti do m a n j e revolucije po g r a d o v i m a dok isti p r e u z m e vlast, ali će sile Osovine intervenisati ako bi za u m i r i v a n j e p o b u n e bila u p o t r e b l j e n a vojska i tako pomoći Paveliću. Dalje se navodi da se na zasedanju m i n i s t a r a inostranih poslova sila Osovine imala d o n e t i o d l u k a o deobi Jugoslavije i uspostavi nezavisne hrvatske države iz krajeva hrvatske n a r o d n o s t i izuzev Slovenije i Istre. U tom cilju je dr Mile Budak iz Zagreba u p u t i o u Grac dr Josipa Dumandžića, a tak o đ e je i dr Pavelić iz Italije p r e š a o u Grac. 2 0 O r a z m e r a m a organizovanja ustaškog p o k r e t a u Hrvatskoj pre 6. aprila 1941. Kvaternik u listu »Spremnost«, Zagreb, 1941. kaže: »Ustaškom p o k r e t u je p o š l o za r u k o m , b l a g o d a r e c i brižljivoj i planski s p r o v e d e n o j propagandi, da ne s a m o zvanićne ličnosti i d r ž a v n e č i n o v n i k e na h r v a t s k o j teritoriji, već i mnog o b r o j n e č l a n o v e policije i vojske p r i k u p i t a j n o u organizaciju i da, s e m toga. s v o j o m dalek o s e ž n o m m r e ž o m povjerljivih ličnosti na t e r e n u zadobije i h r v a t s k i n a r o d za o s t v a r e n j e nezavisne h r v a t s k e države, što je od v a j k a d a bila čežnja h r v a t s k o g n a r o d a , koja je d r i j e m a l a u n j e g o v o j duši, - ne dajući B e o g r a d u o s n o v a n o g povoda, da u većim r a z m j e r a m a istupi protivu ličnosti, koje su izgledale sumnjive.»

Ante Oršanić, u časopisu »Hrvatska smotra«, br. 9 i 10, Zagreb, 1941, u članku Vloga Hn ata u slomu balkanske fronte, na str. 540-548, između ostalog, kaže:

• Ona u n u t a r n j a , r e v o l u c i o n a r n a , r u š i l a ć k a uloga, tj. o n a uloga, koja je slom pospješila ne izvana. k a o n j e m a č k a vojska, n e g o iznutra, t a k o da u toku b o r b e i s l o m a ni|e ništa bilo u redu, ništa bilo na m j e s t u , i u p r a v o vrijeme, ništa s p r e m l j e n o i o t p r e m l j e n o u pravi čas. ništa p u c a l o u p r a v e ciljeve, ništa išlo k a m o Ireba i ništa izv j e š t a v a l o k a m o t r e b a , to je bila o n a velika z n a č a j n a i o d g o v o r n a uloga H r v a t a u slomu b a l k a n s k e I r o n i e .

Napomena: P o d r o b n i j e i d o k u m e n t o v a n o o delatnosti ustaša u p e r i o d u od 1929. do aprila 1941. godine izneo je Bogdan Krizman u svom delu Ante Pavelić i ustaše, knjiga /, »Globus,« Zagreb, 1979. a do kraja rata 1945. Fikreta Jelić-Butić u delu Ustaše i NDH, SN Liber, Školska kn jiga, Zagreb. 1977. O delatnosti ustaša, o d n o s n o f r a n k o v a c a u a p r i l s k o m ratu izneto je u p o s e b n o m odeljku: Tok operacija.

NAPOMENE ' Sime Balen Pavelić, Zagreb. 1952, str. 12 I V O pojavi i delatnosti Ustaša posle š e s t o j a n u a r s k e diktature, videti F Culinović. Jugoslu\Hja između dva rata. II str. 5 #-59. a o odnosima Stjepana Radića prema ustašama 1922. F Culinović, Jugoslavija između dva rata, 1, sir. 401 —403 •Ustaštvo je p r a k t i č n a p r i m e n a starčevičanstva, s n j i m e je i d e n t i č n o i p r i m e n j e n o na sav r e m e n e prilike borbe« (B. Krizman. Ante Pavelić i ustaše, knjiga /. »Globus«. Zagreb. 1979. str. 299-300) - iz E l a b o r a t a od 23 12. 1937. 2 Pavelić je bio u aprilu 1929. sa P e r ć e c o m u Sofiji, g d e je sa v o d s t v o m VMRO d o n e t a zaj e d n i č k a odluka, u f o r m i deklaracije, za z a j e d n i č k u b o r b u protiv Jugoslavije. B u g a r s k a š t a m p a je toplo pozdravila dolazak Pavelića u Sofiju Kasnije, u iulu iste g o d i n e Pavelić je sa P e r ć e c o m o s u đ e n na smrl od S u d a za zaštitu države. On je I. s e p t e m b r a iste g o d i n e p r e d a o Memorandum Društvu n a r o d a , u k o j e m je tražio da se u s p o s t a v i s a m o s t a l n a H r v a t s k a . ( B o g d a n K r i z m a n . Ante Pavelić i ustaše, knjiga 1, »Globus«. Zagreb, 1979, str. 54, 75). 3 F. Culinović. n. d., sir. 13-14. U č l a n k u Prilog proučavanju delatnosti ustaša do 1941. obj a v l j e n o m u »Časopisu za s u v r e m e n u povijest«. I—II. Zagreb. 1969. str. 61. F i k r e t a Jelic-Butić kaže da je ustaški p o k r e t k o n a č n o organizacijski o f o r m l j e n 1930. godine.

' Iza Pavelića i Perćeca e m i g r i r a l o je s a m o n e k o l i k o ljudi, m e đ u kojima: B r a n k o Jelić. Dido (Eugen) K v a t e m i k . Joža Milković, Drago Valenta. Vilko Pećnikar. Erih Lisak i n e k o l i k o s t u d e n a t a , koji su služili k a o agitatori. 5 S i m e Balen, Pavelić. Zagreb. 1952, str. 16. Kralj A l e k s a n d a r se 1931-1932 zalagao da d o đ e do s p o r a z u m a sa Musolinijem ali je Musolini o d b i o sve n j e g o v e p r e d l o g e , n a d a j u ć i se d a ć e se Jugoslavija u b r z o r a s p a s t i i d a ć e on o l a k o doći do »svoga plena u Dalmaciji i H r v a t s k o j . »(B Krizman, n. d.. str. 135-140). 6

Dušan Biber, Ustaše i Treći Rajh. »Jugoslovenski istorijski časopis« br. 2. 1964, str. 37-55.

7

H o p t n e r . n. d.. str. 98-99, 109; Subotić Stojadinoviću, 6. m a r t a 1937 (UK).

• Subotić je p r i m i o n o t u od Butija s l e d e ć e sadržine: »Njegova e k s e l e n c i j a m i n i s t a r inostranih poslova Italije s p r e m a n je da pošalje m i n i s t r u Italije u B e o g r a d u i n s t r u k c i j e da dä sledeću izjavu j u g o s l o v e n s k o m ministru i n o s t r a n i h poslova . . Njegova e k s e l e n c i j a m o ž e u p o t r e b i t i prvi paragraf ( v e r b a l n e n o t e prim. V. T.) poverljivo i d i s k r e t n o : ostali d e o o v e izjave, m e đ u t i m , m o r a ostati p o t p u n o tajan: I. U s v a k o m s l u č a j u i nezavisno od r e z u l t a t a tekućih p r e g o v o r a , p o s t o j a n j e svih organizacija. kao i aktivnost ličnosti u p r a v l j e n a protiv t e r i t o r i j a l n o g integriteta i javnog p o r e t k a jugoslovenske države z a b r a n j u j e se sada i u b u d u ć e . II Pavelić, Kvatcrnik i drugi vođi biće internirani. III Ovim v o đ a m a , k a o i svim d r u g i m ličnostima o n e m o g u ć i c e se ma k a k v e aktivnosti, ^prečiće im se da o d r ž a v a j u d o d i r sa o s t a l i m ljudima i s t r a n i m z e m l j a m a .

IV. Izvestan b r o j ovih ljudi bice d e p o n o v a n u malim g r u p a m a ili i n d i v i d u a l n o u italijanske kolonije k a o radnici. V. Italijanska policija će obavestiti j u g o s l o v e n s k u policiju o m e s t u ili m e s t i m a g d e su g o r e p o m e n u t e lićnosti i n t e r n i r a n e ili k o n f i n i r a n e . VI. Italijanska policija će saopštiti j u g o s l o v e n s k o j policiji i m e n a o n i h koji žele da se v r a t e u Jugoslaviju . . . « ( H o p t n e r , n. d., str. 110-111). M e đ u t i m , šef u s t a š k e b e z b e d n o s t i Eugen Kvaternik je 1955. g o d i n e o p t u ž i o Musolinija da je, n a v o d n o , m a l t r e t i r a o h r v a t s k e s e p a r a t i s t e i da su Italijani šest m e s e c i posle ubistva kralja A l e k s a n d r a i n t e r n i r a l i sve u s t a š e osim Pavelića na o s t r v o Lipare. (Eugen Kvaternik, Riječi i činjenice, » H r v a t s k a revija«, B u e n o s Aires, m a r t 1955, str. 56-59; H o p t n e r , n. d., str. 111-112. prim. 23). * H o p t n e r , n. d., str. 113. 10

O r a d u H r v a t s k e seljaćke i g r a đ a n s k e zaštite videti sledeći odeljak.

" AR 1941, ZD, I, d o k . 29. str. 124; ARP. reg. br. 7631 /III, 4 - 1 / 3 8 . 12

AR 1941, ZD. I. d o k . 121. str. 404; AVII, F-17, reg. br. 62/4, k. 76. AR 1941, ZD, I. d o k . 128, str. 426; AVII, F-17, reg. br. 38/24, k. 79.

'« AR 1941, ZD, I, dok. 139, str 469; AVII, film. NAV-N-T-77. reg. br. 1291/438^12. 15

AR 1941, ZD, I. d o k . 147, str. 499-501; DDI. IX. 2. dok. 496.

'« AR 1941, ZD, I. d o k 237. str. 698-700; DDI. IX. 4. dok. 848. " AR 1941, ZD. I, dok. 255, str. 749-750; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k 15/103-104. AR 1941, ZD. I, d o k . 275. str. 805-806; AVII. F-17. reg. br. 2 6 / 4 - 4 , k. 11. AR 1941. ZD, I. d o k . 325. str. 964; AIRPJ. reg. br. 2 2 / U , 1 - 3 (40). 20

AR 1941, ZD. I. dok. 276. str. 815-816; AVII. reg. br. 9 / 1 - 1 ; k. 60.

HRVATSKA S E U A t K A I HRVATSKA GRAĐANSKA ZAŠTITA

Hrvatski n a r o d (naroćito seljaštvo) bio je uglavnom o k u p l j e n o k o HSS, verujući da se o n a bori za njegova prava i nacionalne interese. Zbog toga je u dva maha, na p a r l a m e n t a r n i m izborima 1935. i 1938, većinom d a o svoje glasove Maćeku. Predstavljajući se n a r o d u kao d e m o k r a t a , Maćek je težio da ućvrsti svoj lični uticaj u stranci i autoritet vodstva stranke, ali je zapostavljao seljaćke mase za raćun k r u p n i h kapitalista i r e a k c i o n a r n e inteligencije. Nekadašnja seljaćka s t r a n k a b r a ć e Radića p o s t e p e n o se pretvorila u s t r a n k u k r u p n i h kapitalista hrvatske buržoazije koja je - zloupotrebljavajući p o v e r e n j e n a r o d a i oslanjajući se na p o m o ć spolja - nastojala da p r e k o ove s t r a n k e ostvari svoje uske klasne interese. S d r u g e strane, vodstvo HSS težilo je da ostvari uticaj i u r a d n i č k o j klasi p r e k o r e a k c i o n a r n o g Hrvatskog radnićkog saveza (HRS), a obrazovanjem Građanske i Seljačke zaštite.1 naročito posle 1935. godine, stvorilo je čak i neku vrstu stranačke vojske, koja je u aprilskom ratu odigrala značajnu ulogu. Deo ove organizacije, tzv. »Maćekova garda«, u p o č e t k u od o k o 50 ljudi, služila je za Maćekovu ličnu zaštitu. Novi odredi Zaštite su se počeli stvarati 1937. godine, t a k o da su do polovine iduće godine obrazovani u svim srezovima. Pored n e p o s r e d n o g zadatka - da zaštiti s a s t a n k e i zborove HSS i

f u n k c i o n e r e s t r a n k e - Zaštita je, u stvari, m o r a l a biti s p r e m n a da u slučaju pot r e b e brzo izvršava zadatke vojne prirode. Hrvatska seljačka i Hrvatska građanska zaštita s t v o r e n e su po ugledu na slične fašističke organizacije u Italiji i Nemačkoj. Duka Kemfelja, koji je rukovodio n j e n i m osnivanjem, izjavio je 1937. godine: »Zaštita je otprilike k a o u Nemačkoj SS trupe«. Prava n a m e n a Zaštite može se videti iz Memorandu ma j e d n e g r u p e ustaški nastrojenih oficira bivše jugoslovenske vojske (kapetan Vladimir Kren, kasnije ministar u vladi NDH, p o r u č n i k Marijan Dolanski, p o t p u k o v n i k Eugen Kurelac, k a p e t a n Mirko Andrović, m a j o r Ivan Canić i major Franjo Džal) koji je p r e d a t n e m a č k o m konzulatu u Zagrebu p o č e t k o m februara 1941. U tom M e m o r a n d u m u , u p u ć e n o m »Velikom n e m a ć k o m narodu i velikom njegovom vodi«, v e o m a jasno se ocrtava p r e v r a t n i č k a protivjugoslovenska zavera tvoraca Zaštite. U tom M e m o r a n d u m u , pored ostalog, stoji: »Hrvatski n a r o d je stvorio svoju h r v a t s k u vojsku u j u g o s l o v e n s k o j državi . . . i svoju vojsku n a z v a o Zaštitom, da se n j o m e štiti od n e p r i j a t e l j a S r b i n a . . . Rad organizacije dr Ante Pavelića u b o r b i za s l o b o d u h r v a t s k e d r ž a v e t e k a o je u istom s m e r u sa r a d o m dr M a ć e k a . Ovi naši d r u g o v i (misli na oticire Hrvate, koji su istupili iz j u g o s l o v e n s k e vojske - p r i m V. T.) stvorili su vojsku za ovu b o r b u , stvorili su Zaštitu k a o b u d u ć u v o j s k u s l o b o d n e Hrvatske . . . Z a j e d n o sa f u n k c i o n e r i m a HSS-a, pa i prvim v o d a m a s t r a n k e , surađivali s m o j e r je stran a č k a vojska - po i m e n u - imala p o s t a t i h r v a t s k a vojska - po u l o z i . . . Vođe H S S n a m a su u čestim r a z g o v o r i m a i pod s v o j o m čašću i z a k l e t v a m a izjavljivali, da H r v a t s k u h o ć e i m o r a j u o s l o b o d i t i s r p s k e prevlasti u s v a k o m p o g l e d u , u k o m su se cilju s n a m a sagtasili i surađivali tako da se digne o r u ž a n a p o b u n a za o s l o b o đ e n j e H r v a t s k e , u koju s v r h u su bile i o r g a n i z o v a n e f o r m a c i j e Zaštite, te s m o iste počeli n a o r u ž a v a t i . . . 1 sam Maček je g o v o r i o o ulozi i z a d a c i m a Zaštite. U svojoj izjavi, K r e n o t o m e kaže: • Maček je, n a d a l j e , r e k a o Babiću ( g e n e r a l š t a b n i m a j o r Ivan Babić - p r i m . V. T.) da se Zaštita s m a t r a jezgrom iz k o j e će se poslije u s e l j a č k o j državi stvoriti j a k a s e l j a č k a v o j s k a . - 2 »Maček je u H r v a t s k o j g o v o r i o sa velikim a u t o r i t e t o m . Njegova H S S bila je više n e g o politička s t r a n k a u državi. Ona je gotovo bila država u državi ( p o d v u k a o V. T.). Kao i Stojadinović ( p o d v u k a o V. T ) , Maćek je bio od svojih pristalica a k l a m i r a n k a o vođa. Dok je Stojadinovićeva o m l a d i n a JRZ paradirala ti zelenim košuljama ( p o d v u k a o V. T.), » M a ć e k o v a seljačka g a r d a - m a r š i r a l a je u odelu od crnog i belog dornačeg sukna ( p o d v u k a o V T.). d o k je na čelu k o l o n e j a h a o njihov voda ( p o d v u ć e n o u originalu) na b e l o m k o n j u . « 3

Seljačka zaštita je bila brojnija; organizovana je po srezovima, o b i č n o pod r u k o v o d s t v o m p r e d s e d n i k a sreske organizacije HSS. U zaseocima i selima postojali su rojevi, a u o p š t i n a m a vodovi i satnije. Ove stalne f o r m a c i j e imale su o d r e d e n e starešine, dok su bataljoni i pukovi f o r m i r a n i p r i v r e m e n o s a m o na p a r a d a m a . ». . U tu .Zaštitu' n a r o ć i t o su r a d o ulazili ustaški agenti koji su j o j kasnije dali s e p a r a tistički p r o t u j u g o s l o v e n s k i k a r a k t e r .. n j e n a jezgra zaista je bila seljačka . O d a t l e i njen naziv - Hrvatska seljačka zaštita (HSZ). Ali .Zaštita' se f o r m i r a l a i po g r a d o v i m a , gde je n j e n o č l a n s t v o p r i p a d a l o g r a đ a n s k o m , i to m a l o v a r o š k o m e l e m e n t u , koji je z n a t n i m d i j e l o m bio ustaški ili p r o u s t a š k i ili p r o t u j u g o s l o v e n s k i o r i j e n t i s a n . O t u d i n j e n d r u g i naziv - Hrvatska građanska zaštita (HGZ). A u p r a v o taj njezin dio p o k a z a o je kasnije i svu svoju s e p a r a t i s t i č k u o š t r i n u u r a d u na r u š e n j u j u g o s l o v e n s k e države.« 4

Medu f u n k c i o n e r i m a Hrvatske zaštite bilo je dosta ustaških e l e m e n a t a , kao Zvonko Kovaćević, zapovednik G r a đ a n s k e zaštite i Kvaternikov saradnik, koji je već 21. aprila 1941. postao ustaški pukovnik, 5 a i sam Kvaternik je davao Maćeku uputstva o načinu organizovanja i s t r u k t u r i Zaštite. 6 Stvaranje Hrvatske seljačke i g r a đ a n s k e zaštite d o n e k l e je zajedničko delo HSS i ustaša. Ideja o n j e n o m stvaranju rodila se kod ustaša zbog njihove neefikasne terorističke delatnosti u zemlji (na p r i m e r neuspeli atentati na že-

Š O V I N I S T I Č K E , S E P A R A T I S T I Č K E I N E P R I J A T E L J S K E ORGANIZACIJE I JUGOSLAVIJI

177

leznicama, koje je organizovao Gustav Perčec, i »velebitski ustanak«, koji su organizovali Vjekoslav Servaci i Artuković). Kada su 1932. godine kod Pavelića (koji se nalazio u Italiji) došli Slavko Kvaternik iz Zagreba i Perčević iz Beča, razgovarano je o potrebi stvaranja izvesne poluvojnićke organizacije u zemlji. Maćek je prihvatio njihove sugestije za takvu organizaciju, jer je imao iste n a m e r e kao i oni. 7 Pojedini pripadnici Zaštite imali su oružje koje su sami nabavljali, uglavnom lovačke ili zastarele vojničke puške. G r a đ a n s k a zaštita bila je najbrojnija i najorganizovanija u Zagrebu. I njene jedinice su f o r m i r a n e na teritorijalnom principu: po ulicama i kvartovima. Ona je imala b a t a l j o n e kao stalne formacije i p o s e b n e jurišne satnije. Jurišna satnija bila je neka vrsta p o m o ć n e policije, a imala je oko 200 n a j o d a b r a n i j i h p r i p a d n i k a Zaštite. G r a đ a n s k a zaštita u Zagrebu brojala je o k o 4000 ljudi. Postepeno je dobijala u n i f o r m e i p o s e b n e značke za činove. Ona je uoči rata iz policijskih skladišta dobila o k o 1000 pušaka i nešto municije. Postojala je i u Bjelovaru, Osijeku. Vukovaru, Brodu, Sušaku, Splitu i nekim d r u g i m mestima, a imala je i g r u p u Konjičke zaštite oko lOeskadrona, od kojih se jedan, u n i f o r m i s a n radi defilea na p a r a d a m a , nalazio u Zagrebu, dok su se ostali nalazili u prigorskim, t u r o p o l j s k i m i posavskim selima. C e l o k u p n a Hrvatska seljačka i g r a đ a n s k a zaštita brojala je p r e k o 100 sreskih seljačkih i 15 g r a đ a n s k i h jedinica, 1 e s k a d r o n G r a đ a n s k e zaštite i oko 10 e s k a d r o n a Seljačke zaštite i 1 motorizovani o d r e d , tj. o k o 200.000 ljudi; njen zapovednik Duka Kemfelja bio je d i r e k t n o potćinjen Maćeku. Zaštita je bila poluvojnička organizacija, jer su n j e n e jedinice vršile vojničke vežbe. Za v r e m e zimskih meseci 1938/39. godine u Zagrebu je održan kurs za zapovednike sreskih jedinica koji su, pored ostalog, slušali i predavanja iz vojnih p r e d m e t a . 8 Ministar vojske i mornarice u svom izveštaju Str. Pov. Đ. O. br. 76 od 15. februara 1938. u p u ć e n o m p r e d s e d n i k u vlade, između ostalog, d e t a l j n o govori »o separatističkoj akciji vodstva Hrvatske seljačke s t r a n k e i o organizovanju i radu ilegalne organizacije HSZ (Hrvatske seljačke zaštite - prim V.T. - prepis originala u Arhivi Državne komisije za ispitivanje ratnih zločina o k u p a t o ra i njegovih pomagača (ADKRZ) br. 18923/XIV-13)... U više prilika imao sam čast da vam dostavim izveštaje k o m a n d a n a t a II i IV armijske o b l a s t i . . . o o p a s n o j organizaciji HSZ na teritoriji Savske i P r i m o r s k e b a n o v i n e . . . Uz ovu defetističku p r o p a g a n d u vrši se stalno organizovanje HSZ koja sve većma raste. Po p o d a t c i m a iz ovoga izveštaja ' - v r š e n a je organizacija HSZ u 181 mestu Pr m o r s k e b a n o v i n e i ima s a m o poznatih 4600 članova. Ove organizacije izvode r e d o v n e vežbe po vojničkom uzoru; za sada je najveći deo bez oružja, ali ima članova i sa oružjem, a po nekim o b a v e š t e n j i m a govori se, da će ove organizacije lako moći dobiti oružje. Cilj ovih organizacija se m a s k i r a u raznom vidu, ali se, po m n o g i m podacima, na njih polaže velika n a d a kao na sredstvo za izvođenje političkih ciljeva HSS p u t e m sile i terora, što se je u nekoliko m a h o v a do sada i potvrdilo . . . « Prema p o d a c i m a iz izveštaja komandanta Mornarice, na d a n 6. j a n u a r a ove godine ( 1 9 3 9 . - p r i m . V.T.) HSZ u selu Vodice vršila je vežbu u vojničkom smislu i pod k o m a n d o m vojnika . . . Istoga d a n a u selu Vilicama izvođena je bataljonska o b u k a sa 300 članova. Pri ovoj vežbi primio je raport u svojstvu pukovnika p r e d s e d n i k bivše HSS iz Šibenika Dane Škarica, koji je n a v o d n o o b e ć a o da će organizacija dobiti u s k o r o oružje; imenovani je zakazao i velike

m a n e v r e organizacije HSZ u Grebaštici . . . O o v o m e s a m izvestio i G o s p o d i n a Ministra u n u t r a š n j i h poslova«. 9 Nemaćki poverenik u Beogradu, u svom izveštaju od novembra 1939. godine, p o v o d o m vojnih n e m i r a u Karlovcu, a i onih u Zagrebu, između ostalog, iznosi da mobilizacija u s e p t e m b r u , u stvari, predstavlja n e u s p e h . U k o m e n taru u prim. 2, stoji: »U t o k u 22. i 23. s e p t e m b r a o r g a n i » G r a đ a n s k e zaštite.« H S S izvršili su u Z a g r e b u nekoliko p r e m e t a č i n a u s t a n o v i m a g r a đ a n a n a c i o n a l n o o r i j e n t i s a n i h i č l a n o v a n a c i o n a l n i h or ganizacija (sokola, č e t n i k a . JRZ-a ltd ) O v o m prilikom su p o r e d fizičkog n a p a d a o d u z i m a l i gotov n u u i ko|i su našli- Poverenik dal|e p r e n o s i još n e k o l i k o i n c i d e n a t a koje su izvršili pripadnici HSZ fz izveštaja Gl. generalštaba (Obavešlajno odeljenje) pod naslovom »ProtivdrZa\na dela«'0

U Izveštaju italijanskog generalnog konzula u Zagrebu Canu od 30. j a n u a r a 1940. o daljim planovima HSS i Maćeka kaže se (izvodno) da su kneza Pavla, za v r e m e b o r a v k a u Zagrebu »impresionirali rezultati koje je dr Maček, uz p o v e č a n j e svoga ugleda, p o s t i g a o o v o m p r i l i k o m i s h o đ e n j e m d o n o š e n j a i z b o r n o g z a k o n a za h r v a t s k i s a b o r i p r i z n a v a n j e m d e l a t n o s ti Seljačke zaštite po v o j n o m uzoru. U stvari, s a m a o r g a n i z a c i j a je obavljala svoju s l u ž b u k a o p o m o ć n a policija: m e đ u t i m , u d a n i m a p o s e t e kneza Pavla g o t o v o čitavu s l u ž b u j a v n o g r e d a zamenile su f o r m a c i j e »Zaštite« d o v e d e n e spolja, u jačini od o k o 15 000 ljudi, koje su vršile službu g r a d s k i h o r g a n a .. Izgleda mi da u o v o m t r e n u t k u Maćek ne n a m e r a v a da p o n o v n o j a s n o postavi teritorijalno pitanje, jer mu te d o b r o p o z n a t o da bi Srbi j e d n o d u š n o bili protiv n j e g a . On više želi da učvrsti svoj položaj u B a n o u n i H r v a t s k o j (i u vezi s tim u d r ž a v n o m a p a r a t u ) , bilo si v a r a n j e m h r v a t s k o g pat l a m e n t a . što boljim t e h n i č k i m i o r g a n i z a c i j s k i m u r e đ e n j e m hrvala kih formacija vojnog tipa a k t u e l n o je stvaranje jedne vojne škole za p r i p r e m a n j e oficira SeItacke zaštite, k a o i p o č e t n o n a o r u ž a v a n j e s a m e Sel|ackc zaštite), bilo p o b o l j š a v a n j e m I/M šenja S p o r a z u m a d o b i j a n j e m p o t r e b n i h finansijskih k o m p e t e n c i j a , bilo pak da isposluje ru kovođenje javnom saobraćajnom službom u okviru Banovine Hrvatske . . . « "

U Izvodu iz pisma CK KPJ od avgusta 1940. godine, p o v o d o m godišnjice tzv. S p o r a z u m a Cvetković-Maćek, kritikujući rad njihove vlade, između ostalog kaže se: » . . . U m e s t o s l o b o d e i d e m o k r a t i j e h r v a t s k a g o s p o d a su o d m a h počeli m a j m u n i s a t i talijanskim f a š i s t i m a i n j e m a č k i m nacional-socijalistima. s t v a r a j u ć i u n i f o r m i s a n e o r g a n i z a c i j e pod nazivom »seljačke zaštite« i » g r a đ a n s k e zaštite« da p o m o ć u tih č e t n i k a t e r o r i z i r a j u narod na selu i u g r a d u i da se p o m o ć u njih o d r ž e na v l a s t i . . . U Z a g r e b u je 7. s e p t e m b r a 1940. došlo do d e m o n s t r a c i j a protiv rata i s k u p o ć e , u k o j i m a su policija i M a ć e k o v a »Zaštita« ranili 10 r a d n i k a . Teror, b e s p r a v i j e r a d n i č k e klase, u b i j a n j a po u l i c a m a r a d n i č k i h b o r a c a , k o n c e n t r a c i o n i logori i t a m n i c e , t e r o r nad seljacima p o m o ć u ne s a m o ž a n d a r a n e g o i »Hrvatske seljačke zaštite«, pljačka seljaka u i m e n e k e »seljačke d e m o k r a t i j e « . k a k o h r v a t s k a g o s p o d a d r s k o nazivaju tu svoju tvorevinu, r a s p i r i v a n j e m r ž n j e u n a r o d u , r a s p i r i v a n j e nacionalnog šovinizma, s t r a š n o s i r o m a š t v o , bijeda i glad koja k a o avet prijeti š i r o k i m n a r o d nim slojevima, evo, to su rezultati g o d i š n j i c e » S p o r a z u m a « . . .«'*

Posle m a r t o v s k i h d o g a đ a j a 1941. godine Zapovjedništvo Zaštite u Zagrebu smestilo je svoj Stožer na Ilicu br. 44. gde su se stalno nalazili Z v o n k o Kovačević i Duka Kemfelja. Ljudstvo je aktivirano, t a k o da je j e d n a trećina stalno bila na o k u p u u službenim p r o s t o r i j a m a na Ilici, u R a d n i ć k o j komori, na Kaptolu, Savskoj i Selškoj cesti. Zvonko Kovačević je n a r e d i o p r i p a d n i c i m a Građanske zaštite da se ne odazivaju pozivu u vojne jedinice, već da se uvrste u svoje zaštitne jedinice. Nasuprot tome, po n a r e đ e n j u Kemfelja, koje je potpisao Maćek, zapovednici kotarskih organizacija Seljačke zaštite upućivali su svoje ljudstvo na izvršenje vojne obaveze, a o n i m a koji nisu pozvani naredili su da čuvaju svoja sela.

Sa z n a n j e m Maćeka. u p r o s t o r i j a m a G o s p o d a r s k e sloge, održan je tih d a n a tajni sastanak r u k o v o d s t v a Zaštite, kojem su prisustvovali Duka Kemfelja, Zvonko Kovaćević, Milan Pribanić i dr. Na tom s a s t a n k u d o n e t e su odluke o naćinu zauzimanja Zagreba i kako da se razoruža vojska. Pripadnici Seljaćke zaštite, koji nijesu bili pozvani u vojsku i oni koji se nisu odazvali vojnom pozivu, organizovali su službu po selima, a u Zagrebu je G r a đ a n s k a zaštita patrolirala g r a d o m i postavila straže kod važnih objekata. Posle Kvaternikovog proglašenja NDH i Mačekovog poziva p r i p a d n i c i m a HSS da se s n o v o m vladom iskreno s a r a đ u j e , G r a đ a n s k a zaštita u Zagrebu je osigurala, s k u p a sa r e d a r s t v o m . c e s t e , ulice, poštu i telegraf, željezničke stanice, vodovod, električnu centralu, državne zgrade i u r e d e . U isto v r e m e o n a je razoružavala p r i p a d n i k e jugoslovenske vojske koji su prolazili kroz Zagreb. Prema Kvaternikovoj izjavi, 10. aprila je d o v e d e n o u Zapovjedništvo Zaštite o k o 100 oficira i nekoliko generala, koje je Kovaćević smestio u hotel »Milinov« i kasnije p r e d a o Nemcima. U n e k i m delovima Hrvatske od 10. aprila je stupila u akciju Seljačka zaštita. Ona je razoružavala delove jugoslovenske vojske, prikupljala vojnu opr e m u i čuvala red. U t o m e se p o s e b n o istakla Seljačka zaštita na putevima: Zagreb-Sv. Ivan Zelina-Varaždin; Zagreb-Osijek; Zagreb-Sisak-Sl. Brod. Kao zapovjednik G r a đ a n s k e zaštite u Zagrebu. Zvonko Kovaćević je 10. aprila položio zakletvu Kvaterniku, koji ga je s u t r a d a n u n a p r e d i o u čin pukovnika Zbora javne sigurnosti. Zapovednik K o p n e n e vojske general Stancer, u naredbi od 12. aprila, o b r a ć a se »svim hrvatskim zaštitničkiin organizacij a m a da o d m a h p r i s t u p e prikupljanju svega oružja i r a t n o g materijala«. Pod zapovedništvom Zvonka Kovačevića Zaštita je bila glavni Kvaternikov o s l o n a c za uspostavljanje nove vlasti i u održavanju r e d a i mira u Zagrebu. Zbog toga, a i da bi je što bolje organizovao i p r i p r e m i o za u p u ć i v a n j e sa d o m o b r a n s k i m snagama u Bosni, Kvaternik je. u svojstvu zapovednika celok u p n e o r u ž a n e snage i ministra d o m o b r a n s t v a NDH, 19. aprila p o t p i s a o sledeče rešenje: »Obzirom na velike zasluge p r i g o d o m uspostavljanja Nezavisne Države Hrvatske Građanska zaštita u Zagrebu od današnjeg dana je sastavni deo Hrvatskog Domobranstva, te će p r e m a t o m e o r g a n i z a t o r n o i disciplinski potpadati pod redovite vojne vlasti. To p o s e b n o tijelo zove se: »Hrvatski zaštitni lovci«. Ova o d r e d b a tiče se s a m o Hrvatske g r a đ a n s k e zaštite u Zagrebu, a ne odnosi se ni na j e d n u d r u g u jedinicu ili f o r m a c i j u bivše Hrvatske ili Građanske zaštite.' 3 U rešenju poglavnika o objavljivanju Temeljne uredbe o ustrojstvu Zapovjedništva i Ministarstva domobranstva, od 16. aprila 1941. godine stoji: »Da se u s t o j s t v o ( . . . ) H r v a t s k e vojske organizira i vodi po u z o r u i na p r i n c i p i m a koji su vrijedili za H r v a t s k o d o m o b r a n s t v o do 1918. g o d i n e - Na laj način p r o d u ž i t i će se u n a š o j vojsci sve slavne tradicije p r v e naše vojske i n j e n e slavom o v e n č a n e 42. vražje divizije«' 4 NAPOMENE 1 Pribanic Milan, Organizacija Seljaćke i Građanske zaštite. Zagreb, 1941, AVII, reg k. 9 i 10. 2

AVII. reg. br. 1/3-580. str. 61d. k. I. O. 10.

3

H o p t n e r , n. d, str. 215.

br. 2 / 3 ,

4

Dr F e r d o Culinović, Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958, str. 107.

5

»Vjesnik vojnih n a r e d b i i /apvojedi« br 1

12 april 1941, Z a g r e b

• Izjava K v a t e r n i k a . AVII, reg br 14/1-39. k 1. 0. 9 7

AVII. reg br. 1/3-580. str. 59-60. k. 1. 0. 10.

8

Pribanic Milan. isto.

9

AR 1941. ZD I. d o k . 29. str. 127-128, prim. 10.

10 AR 1941, ZD. I. d o k . 143. str. 478-479. prim. 2. str. 479; AVII, m i k r o f i l m N A V - N - T - 7 7 . reg. br. 1291 734-36.

" AR 1941. ZD. I, d o k . 172. str. 562-563; DDI. IX. dok 231. 15 AR 1941. ZD, I, dok. 265. str. 771-774: Arhiva istorije radničkog pokreta Jugoslavije (AIRPJ), reg br. 14539/11. 1-8 (1941).

° F e r d o Culinović, Organizacija vlasti i oružane snage u Nezavisnoj Državi Hnatskoj, »Vojnoistorijski glasnik« br. 3/1968. s t r 132-199; Mladen CoTić, Kopnena vojska domobranstva Nezavisne Države Hnatske, »Vojnoistorijski glasnik« br. 2/1970, str. 170-227.

NACIONALISTIČKE I KLEROFAŠISTICKE ORGANIZACIJE U SLOVENIJI Na ćelu slovenaćke buržoazije i slovenaćkog klerikalizma d e c e n i j a m a se nalazio dr Anton Korošec, katolički sveštenik koji je bio na ćelu Slovenske ljudske stranke. Ova s t r a n k a je u toku drugog svetskog rata dala i s t a k n u t e klerofašiste, kao što su Rožman, Lav Rupnik, Marko Natlačen, Miha Krek, Afsenek, Alojzije Novak i drugi. »Kao što su organizacije Slovenske ljudske s t r a n k e u v r e m e prvog svetskog rata, pod dr Ivanom Šušterćičem i dr K o r o š c e m , izvele veliko nedelo n a r o d n e veleizdaje razbijanjem jedinstva slovenaćkog n a r o d a u o t p o r u p r e m a g e r m a n s k o m imperijalizmu, tako su i sada u d r u g o m svetskom ratu, bivši saradnici dr Korošca i njegovi učenici ponovili ovo isto delo izdaje o d m a h u p o č e t k u talijanske okupacije». 1 Centralna ličnost slovenaćke reakcije i svih s a r a d n i k a o k u p a t o r a bio je ljubljanski b i s k u p dr Rožman. I on je, kao n e k a d a dr Jeglič i dr K o r o š e c 1941, stvorio novo organizaciono žarište o k u p l j a n j a svih klerofašističkih e l e m e n a t a uoći drugog svetskog rata, a u aprilskim d a n i m a 1941. i kasnije u prvim danima okupacije izvršio delo veleizdaje slovenaćkog naroda, stavljajući se javno i tajno, bez ikakvih o g r a n i č e n j a u službu agresora, o d n o s n o o k u p a t o r a . Sve to što se negativno d o g a d a l o u a p r i l s k o m ratu 1941. na tlu Slovenije, kao i kasnije, delo je klerikalizma dr Korošca, koji se kao stari agent Beča i Rima, sprovodeći jezuitsku politiku, decenijama, sve do svoje smrti, b o r i o za dominaciju Katoličke crkve u Jugoslaviji, koristeći je, pored ostalog, i za političke svrhe u borbi protiv Beograda. Dr Anton Korošec je posle 1918, k a o stub slovenaćke reakcije i dugogodišnji m i n i s t a r u n u t r a š n j i h poslova, o b i č n o stajao uz sve d v o r s k e režime kralja Aleksandra i kneza Pavla, vešto noseći m a s k u lažnog patriotizma. Slovenaćki klerikalizam je uoči d r u g o g svetskog rata p r e r a s t a o u klerofašizam, a 1941. godine biskupski d v o r u Ljubljani postao je c e n t a r o k o kojega su se okupljali profašistićki i fašistički e l e m e n t i za

sve v r e m e rata. Zato se slovenačka i a k c i o n a r n a buržoazija p o s t a r a l a da, pod okriljem o k u p a t o r a i Vatikana, forn ira k o n t r a r e v o l u c i o n a r n e , u stvari fašističke organizacije »Belu gardu« i »Katoličku akciju«, »Slovenačko n a r o d n o gibanje«, »Slovensku legiju., a k a d e m s k i klub »Straža« itd. Ove b o r b e n e organizacije katoličke partije bile su u službi o k u p a t o r a u borbi protiv Osvobodilne f r o n t e , protiv KP Slovenije, u stvari, protiv svih u d r u ž e n i h n a p o r a slov e n a ć k o g n a r o d a za o s l o b o đ e n j e od fašističkog ropstva i tiranije. Sve te organizacije su b l a g o n a k l o n o dočekale o k u p a t o r a u proleće 1941. i pružale mu o t v o r e n u ili prikrivenu p o m o ć i p o d r š k u u okupaciji zemlje. Poluvojna organizacija »Združenje bojcev Jugoslavije« - »Boj« pojavila se u Sloveniji kao oslonac š e s t o j a n u a r s k o m režimu. Ova organizacija bivših boraca za u j e d i n j e n j e jugoslovenskih n a r o d a postala je u d r u ž i v a n j e m organizacija »Zveza slovenskih vojakov« i »Zveza bojevnikov«, čija je politička aktivnost bila u s m e r e n a na utvrđivanje »narodnog i državnog jedinstva«. Tek u dec e m b r u 1933. došlo se je do nove organizacije »Boj« - sa o s n o v n i m z a d a t k o m da deluje »na širenju ideja 6. januara«. U j a n u a r u 1934. f o r m i r a n j e Centralni izvršni o d b o r kao vrhovni organ pokreta. Ovaj politički pokret bio je organizov an u 250 opština, m a d a je i m a o uticaj na z n a t n o širem p o d r u č j u u Sloveniji. Ponekad, zbog kritičkog stava prema režimu i nekim p r e d s t a v n i c i m a na s l o v e n a ć k o m p o d r u č j u , »Boj« je p o č e o dobijati pristalice u n a r o d u . Pokret je vec bio do 1934. razvio svoju delatnost na čitavom d r ž a v n o m p o d r u č j u , p r i m a j u ć i p o m o ć od vladajućeg režima, »zalažući se za vladavinu p o š t e n e i jake r u k e i stavljajući se na raspoloženje kralju«. Kasnije je vodstvo »Boja« p o t p a l o pod uticaj klerikalaca i time se udaljilo od zvanične državne politike. Pod pritiskom b a n a Draga Marušića, »Boj« se m o r a o opredeliti »bilo za njega ili za Korošca«. Vodstvo »Boja« se izjašnjavalo d a j e v a n s t r a n a č k a organizacija i da se ne može priključiti n i j e d n o j političkoj stranci. Usled m e đ u sobnih o p r e č n i h političkih stavova, »Boj« se kasnije p o c e p a o u dve antagonističke g r u o e koje su iščezle posle 1935. godine sa političke pozornice. Postojale su i dve glavne nacističke organizacije folksdojčera - »Steierischer H e i m a t b u n d « (»Štajerski d o m o v i n s k i savez«) i » K a r n t n e r b u n d « (»Koruški d o m o v i n s k i savez«). »Štajerski d o m o v i n s k i savez« se, od svog osnivanja 1940. godine, isticao kao aktivan p r o p a g a t o r nacionalsoci jalizma u Jugoslaviji, kao i »Kartnerbund« u jugoslovenskom delu Koruške. Posle o k u p a c i j e Jugoslavije 1941, o b e ove organizacije su istupale kao poluzvanićni sprovodnici nemačkog o k u p a c i o n o g sistema i n e m a č k o g o k u p a t o r s k o g t e r o r i z m a na ovom slov e n a ć k o m području. One su razvile živu akciju za integriranje ovog dela Slovenije s n e m a č k i m Rajhom. 2 »Katolička akcija«, organizacija u n u t a r katoličke crkve, nastala je kao protivteža radničkim p o k r e t i m a . Ona mobilise katolike-laike da sarađuju sa klerom u »hijerarhijskom apostolatu« katoličke crkve, s ciljem da ostvaruje zadatke i ciljeve koje postavljaju starešine katoličke crkve. Njen je glavni cilj bio da u s m e r i političku aktivnost katolika u pojedinim z e m l j a m a sa političkim ciljevima rimske kurije. Utemeljena je na n a j r e a k c i o n ä r n i j i m shvatanjima s r e d n j e g veka. U p r e d r a t n o j Jugoslaviji »Katolička akcija« je bila aktivan p r o p a g a t o r šovinizma, separatizma i ultranacionalizma. verske netrpeljivosti i jedan od

glavnih o s l o n a c a f a š i s t i č k o - n a c i s t i č k e ideologije i agresije u t o k u d r u g o g svetskog rata. 3 NAPOMENE ' Viktor Novak. Magnum Crimen. Zagreb, 1948, str. lOfcO. 1 Dr F e r d o Culinović, Okupatorska podjela Jugoslavije. Vojno izdavački zavod. Beograd. 1970, str. 104. 3

Enciklopedija Jugoslavije, tom 4. Zagreb, 1959, str. 157.

FEDERALISTICKO - SEPARATISTIČKE ORGANIZACIJE U CRNOJ GORI

Posle u j e d i n j e n j a C r n e G o r e sa S r b i j o m 1918. g o d i n e u n e k i m o b l a s t i m a C r n e G o r e p o s t o j a o j e s e p a r a t i s t i č k i p o k r e t »zelenaša« ( u g l a v n o m p r i s t a l i c e k r a l j a Nikole) koji je u p r v i m p o s l e r a t n i m g o d i n a m a uživao p o d r š k u z v a n i č n e Italije i V a t i k a n a , ali se posle z a k l j u č e n j a R a p a l s k o g u g o v o r a u g l a v n o m ugasio. Federalistička stranka, u čijim je r e d o v i m a bilo s e p a r a t i s t i č k i h s t r u j a n j a , zasnivala je svoju politiku na f e d e r a l i s t i ć k o m u r e đ e n j u n o v e države. P o š t o su sve o s t a l e pristalice g r a đ a n s k i h p a r t i j a ( R a d n i k a l n e , D e m o k r a t s k e i Z e m l j o r a d ničke), tzv. »bjelaši«, bili izraziti p r e d s t a v n i c i u n i t a r i s t i č k o g u r e đ e n j a i ujedin j e n j a , to je i z m e đ u o v i h d v e j u g r u p a u p r v i m p o s l e r a t n i m g o d i n a m a v o đ e n a žestoka politička borba.1 U p r e d v e č e r j e d r u g o g s v e t s k o g r a t a klasna i n a c i o n a l n a b o r b a i na području C r n e G o r e d o b i j a l a je n a j r a z n o v r s n i j e o b l i k e . Posle 1935. S e k u l a Drljević j e o b n o v i o a k t i v n o s t F e d e r a l i s t i č k e s t r a n k e s a s e p a r a t i s t i č k i m ciljevima, ali bez n e k o g n a r o č i t o g u s p e h a , j e r je snažni r e v o l u c i o n a l n i p o k r e t sa KPJ na čelu p r e u z e o v o d e ć u p o l i t i č k u ulogu. Posle o k u p a c i j e Albanije 1939. fašistička Italija je j a k o m p o l i t i č k o m i diverzantskom delatnosti pogodovala jačanju separatističkog pokreta u Crnoj Gori. Uviđajući t a k v u o p a s n o s t u »Biltenu« O d e l j e n j a za d r ž a v n u zaštitu Min i s t a r s t v a u n u t r a š n j i h poslova Kraljevine lugoslavije za juli 1939. k o n s t a t o v a no je: »Na t e r i t o r i j i Z e t s k e b a n o v i n e , a poglavito u s r e z o v i m a : c e t i n j s k o m , bars k o m i p o d g o r i č k o m , u p o s l e d n j e v r e m e u p o r n o se širi vest o s k o r o m izdvaj a n j u C r n e G o r e od Jugoslavije i o d o l a s k u c r n o g o r s k o g p r i n c a na p r e s t o sam o s t a l n e C r n e Gore. P o d r u č n i m u p r a v n o - p o l i c i j s k i m v l a s t i m a s a t e r i t o r i j e pređašnje Crne Gore naređeno je da preduzmu potrebne m e r e i bezuslovno na s v o m e p o d r u č j u s p r e č e i o n e m o g u ć e s v a k u s e p a r a t i s t i č k u a k c i j u i suzbiju sve a l a r m a n t n e i t e n d e n c i o z n e vesti k a o i da p r o t i v u o d g o v o r n i h lica najhitnije i n a j s t r o ž i j e p o s t u p a j u po z a k o n u « . 2 K o m u n i s t i č k a p a r t i j a u C r n o j Gori p r e d u z e l a je m e r e da suzbije o v u italijansku p o l i t i k u . U s v o m e p r o g l a s u p o d n a s l o v o m » B r a ć o seljaci, r a d n i c i , građani i ostali r o d o l j u b i C r n e Gore«, sa p o t p i s o m » C r n o g o r s k a o m l a d i n a « , ukazuje n a s i s t e m a t s k u d e l a t n o s t n e k i h s e p a r a t i s t i č k i h g r u p a (Stevan Popović). 3 Zbog p o j a č a n e italijanske p r o p a g a n d e u C r n o j Gori i M a k e d o n i j i , CK KPJ uputio je Crnogorcima i Makedoncima sledeću poruku: »Od p o s t a n k a ove d r ž a v e o vašim se n a c i o n a l n i m p r a v i m a nije v o d i l o rač u n a . Ova p r a v a m o ž e t e osvojiti s a m o u z a j e d n i č k o j b o r b i sa o s t a l i m narodi-

Š O V I N I S T I Č K E , S E P A R A T I S T I Č K E I N E P R I J A T E U S K E ORGANIZACIJE U JUGOSLAVIJI

183

ma Jugoslavije za d e m o k r a t i z a c i j u i n a c i o n a l n u slobodu, u b r a t s k o m sporaz u m u sa njima. Zato se ne d a j t e zavesti o b e ć a n j i m a italijanskih agenata jer oni s p r e m a j u ropstvo i v a m a i svim n a r o d i m a Jugoslavije«. 4 D a j e Italija uoči agresije na Jugoslaviju r a č u n a l a na p o d r š k u c r n o g o r s k e Federalističke stranke, vidi se iz sledećeg pisma koje je italijanski poslanik u Beogradu 15. VI 1940. uputio italijanskom konzulu u Dubrovniku: »Ova teška politička i e k o n o m s k a situacija mogla bi se u s p e š n o iskoristiti za naše p r o p a g a n d n e svrhe. Verovatno neće biti teško u ovakvoj teškoj situaciji pridobiti za naše ciljeve nezadovoljne Crnogorce, naročito kad se zna da fašistička Italija ima u C r n o j Gori još od ranije priličan b r o j simpatizera tzv. »crnogorskih federalista«. 5 Posle 27. m a r t a 1941. Italijani su nastojali da stignu u Crnu Goru pre Nemaca. Posle k r a t k o t r a j n o g april^kog rata, 17. aprila 1941. crnogorski separatisti (na ćelu sa Sekulom Drljevićem) formirali su Privremeni administrativni crnogorski komitet, sa z a d a t k o m uspostavljanja s a m o s t a l n e c r n o g o r s k e države pod okriljem Italije. Već 19. aprila izašao je prvi b r o j »Glas Crnogorca« sa separatističkom p a r o l o m »Živjela s l o b o d n a Crna Gora«, a tih d a n a tzv. Komitet za oslobođenje Crne Gore, koji je obrazovala j e d n a izdajnička g r u p a vodećih ličnosti Federalističke stranke, svečano je dočekala ulazak italijanskih t r u p a na Cetinje. 6 O d m a h posle o k u p a c i j e vodstvo Federalističke stranke, na čelu sa Sekulom Drljevićem i Savićem Markovićem - »Stedimlijom«, povezalo se sa Pavelićem i stavilo se u službu agresora, ukazujući mu p o m o ć u uspostavljanju o k u p a c i o n o g sistema. Trinaestojulski ustanak c r n o g o r s k o g naroda, na čelu sa KPJ, p r e s e k a o je sve n a d e o k u p a t o r a i d o m a ć i h izdajnika 7 NAPOMENE '

Dr Dimitrije Dimo Vujović, Ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom. Titograd. 1962, str. 409-469.

2

Dr. R Pajović, Kontrarevolucija u Crnoj Gori 1941-1945. »Obod«. Cetinje. 1977. str. 17-30.

3

Arhiva Istorijskog instituta Titograd. V - l ^ » / 3 9 , Bilten za državnu zaštitu Min. unutrašnjih poslova, juli 1939. 6

AUT, III, 2-41 (39).

6

Arhiva istorije radničkog p o k r e t a Srbije (AIRPS). br. 7616/11. 1-4 1939).

7

»Istorijski zapisi« br. 2. Titograd, 1961, str. 275-277.

BHATPE11IHA M A K E A O H C K A P E B O A V U . H O H E P H A O P r A H H 3 A U H J A (BMPO)

Vnatrešna m a k e d o n s k a r e v o l u c i o n a r n a organizacija (VMRO) o s n o v a n a je 1893. godine u Solunu, sa z a d a t k o m da o r u ž a n o m i političkom b o r b o m protiv turskog f e u d a l n o g terorističkog režima obezbedi a u t o n o m i j u Makedonije. Dve godine kasnije, pod pokroviteljstvom bugarskog dvora, u Sofiji je formiran Vrhovni makedonski komitet (»vrhovisti«) koji je svoje članove ubacivao u VMRO i njegov Centralni komitet, s n a m e r o m da ovu organizaciju potćini

uticaju bugarskog dvora radi priključenja Makedonije Bugarskoj. Tako se u VMRO, pored n a p r e d n o g , r e v o l u c i o n a r n o g krila organizuje i vrhovističko »desno« krilo, koje p o d i m e n o m VMRO vrši terorističke akcije i a t e n t a t e protiv ličnosti koje su im se suprotstavljale. Na čelu ove terorističke organizacije, koja je postojala do kraja drugog svetskog rata, nalazio se Vančo Mihailov.' O d m a h posle poraza Bugarske u prvom svetskom ratu t r i u m v i r a t Aleks a n d r o v - P r o t o g e r o v - C a u l e v pristupio je obnovi VMRO, a n e p o s r e d n o posle Versajskog mira 1919. Bugarska i Mađarska postaju poslušni i n s t r u m e n t italijanske imperijalističke politike u borbi protiv n o v e jugoslovenske države. Tada počinje da se stvara velika zavera protiv Kraljevine SHS. u kojoj će VMRO, kao o r u đ e velikobugarske politike i o s v a j a č k e politike velikih imperijalističkih sila, imati značajnu ulogu sve do kraja d r u g o g svetskog rata. Zato se ona, posle obnove, već 1919. godine, p r e k o stranih d i p l o m a t s k i h predstavnika u Bugarskoj, povezala sa italijanskom i m a đ a r s k o m vladom i separatističkim p o k r e t i m a : hrvatskim e m i g r a n t i m a u Beču: F r a n k o m , Perčevićem i Sarkotićem, c r n o g o r s k i m federalistima u Carigradu, Perom Vukovićem, Vućerakovicem i d r u g i m a i albanskim g r u p a m a u cilju organizovanja antijugoslovenske diverzantske akcije. I pored u n u t r a š n j i h razmirica i neslaganja, VMRO je do 1926. delovala v e o m a agresivno i teroristički na p o d r u č j u Makedonije, uz n e p r e k i d n u j a v n u ili tajnu p o d r š k u zvanične b u g a r s k e vlade (naročito posle o b a r a n j a S t a m b o l i s k o g 1923) i stalno uplitanje velikih sila u »makedonsko pitanje« p r e k o Beča). Razume se, vlada Kraljevine S H S se t o m e energično suprotstavljala ne birajući sredstva. Zato je M a k e d o n i j a postala s t a l n o poprište »malog rata«, u k o j e m u je najviše s t r a d a o nedužni m a k e d o n s k i narod. Dolaskom Vanče Mihailova 1926. na čelo VMRO znatno je p o o š t r e n a teroristička aktivnost u Makedoniji. I p o r e d zajedničkog d e m a r š a Male Antante u avgustu 1926. kojim se od Bugarske tražilo da rasturi M a k e d o n s k i komitet, aktivnost VMRO se nije smanjila. A kada je iste g o d i n e sklopljen pakt između Italije i Albanije (u stvari uspostavljen p r o t e k t o r a t Italije nad Albanijom), u Sofiji je o t p o č e l a nova velika k a m p a n j a protiv Kraljevine SHS, s m a t r a j u ć i da je tim p a k t o m Kraljevina S H S izolovana i d o v e d e n a u vrlo težak položaj, t a k o da su stvoreni povoljni uslovi za ostvarivanje bugarskih pretenzija na Makedoniju. Pošto je VMRO znatno pojačala svoju aktivnost u obliku p o j e d i n a č n i h a t e n t a t a i ubistava, vlasti Kraljevine SHS (a kasnije i Kraljevine Jugoslavije) su primenjivale teške represalije protiv m a k e d o n s k o g stanovništva koje je velikim žrtvama u krvi i imovini plaćalo suparništvo velikosrpskog i velikobugarskog šovinističkog ekspanzionizma. (Videti Prilog 1 - S t a n j e u Makedoniji i na Kosovu). Raznovrsna delatnost VMRO, koja se od obične t e r o r i s t i č k e organizacije pi-etvorila u snažan politički i n s t r u m e n t povezan sa m n o g i m c e n t r i m a u Evropi, rezultat je, p o r e d ostalog, izvanredne veštine i u p o r n o s t i n j e n o g vođe Vanće Mihailova. Nastojeći da za ostvarenje svojih planova p r i d o b i j e i m l a d u m a k e d o n s k u inteligenciju, on u mnogim e v r o p s k i m g r a d o v i m a stvara »Ml'adešku m a k e d o n s k u tajnu revolucionarnu organizaciju« (MMTRO). Međutim, posle ubistva Protogerova i drugih krvavih o b r a č u n a između dva t a b o r a u vrhovima organizacije, aktivnost VMRO na t e r e n u počela je da o p a d a posle 1932. godine. Zbog m e đ u s o b n o g razračunavanja u taboru makedonstvujuščih i anglofrancuske intervencije u Sofiji, bugarska vlada počela je da m e n j a svoj o d n o s p r e m a VMRO, a i b u g a r s k a javnost je bila nezadovoljna n j e n i m r a d o m . Bu-

garska buržoazija, koja se g o d i n a m a nadala da će p r e k o ove organizacije uspeti da ostvari p r i s a j e d i n j e n j e V a r d a r s k e M a k e d o n i j e B u g a r s k o j sve je više uviđala da njeni m e t o d i ne o d g o v a r a j u p o s t a v l j e n o m cilju. Na taj način, umesto da koristi Bugarskoj. VMRO je postala nezgodna za Sofiju i njenu politiku. Sve češći protesti b e o g r a d s k e vlade i pritisak z a p a d n o e v r o p s k i h buržoaskih krugova na b u g a r s k u vladu zbog nove serije atentata, prinudili su b u g a r s k u vladu K i m o n a Georgijeva i D a m j a n a Velčeva da 1934. raspusti VMRO. Vančo Mihailov je e m i g r i r a o n a j p r e u Tursku, a zatim u Varšavu. Tada se saznalo da je italijanska vlada davala Vanči Mihailovu 10 miliona leva godišnje i da je snabdevala VMRO o r u ž j e m i o p r e m o m . Time je p r i v r e m e n o p r e s t a l o dejstvo VMRO u V a r d a r s k o j Makedoniji. Da bi ostvarila p r i s a j e d i n j e n j e V a r d a r s k e M a k e d o n i j e B u g a r s k o j VMRO je pod vodstvom T o d o r a Aleksandrova, Aleksandra Protogerova i Vanče Mihailova tražila da se poveže i k o o r d i n i r a svoj rad sa svim spoljnim i unutrašnjim neprijateljima Jugoslavije. Tako je 20. aprila 1929, prilikom p o s e t e Pavelića i Perčeca Bugarskoj, došlo do s p o r a z u m a između Vanče Mihailova i Pavelića da se organizuje teroristička akcija na jugoslovenskoj teritoriji i da se stvore nezavisne države - H r v a t s k a i M a k e d o n i j a - s tim da H r v a t s k a uspostavi granicu na Drini i da ove dve nove države - u interesu »definitivnog mira na Balkanu« - svoje granice p o m a k n u tako da d o đ u do n e p o s r e d n o g susedstva p r e k o Sandžaka i Kosova. Pored toga, vođe ovih terorističkih organizacija su se saglasili da s t u p e u k o n t a k t s Albanijom, stavljajući joj u izgled proširenje svojih granica u pravcu njenih »etničkih aspiracija p r e m a severu«, no ne na štetu C r n o g o r a c a i M a k e d o n a c a . Koordinacija i o s t v a r e n j e aktivnosti ovih organizacija imalo se izvoditi pod okriljem i zaštitom Italije i uz p o d r š k u Mađarske. Ovim s p o r a z u m o m p r e d v i đ e n a je i raznovrsna političko-propag a n d n a d e l a t n o s t u svim z a p a d n o e v r o p s k i m d r ž a v a m a i c e n t r i m a , a s a r a d n j a ovih organizacija funkcionisala je v e o m a u s p e š n o za sve v r e m e do aprilskog s l o m a Jugoslavije 1941. godine. 2 Posle ubistva kralja Aleksandra 9. o k t o b r a 1934. u Marseju, • F r a n c u s k a istražna s l u ž b a u b r z o je u s t a n o v i l a počinitelje. A t e n t a t o r . . . n a v o d n o je nosio t e t o v i r a n e o z n a k e U n u t r a š n j e m a k e d o n s k e r e v o l u c i o n a r n e organizacije (VMRO), i po t o m e s e zaključilo d a j e p r i p a d a o ovoj organizaciji . . . a t e n t a t o r j e bio neki Vlada Georgijev • C e r n o z e m s k i « . te je kao lični š o f e r Vanče Mihailova. j e d n o g od p r o f a š i s t i č k i h p r v a k a t a d a u VMRO, bio p o s r e d n i k i veza i z m e đ u Vanća Mihailova i Ante Pavelića. u s t a š k o g »poglavnika«. K o n a č n o je istraga u t v r d i l a d a j e a t e n t a t o r prije d o l a s k a u F r a n c u s k u b o r a v i o n e k o v r i j e m e u M a đ a r s k o j , gdje je (u e m i g r a n t s k o m logoru »Janka pusta«) p o u č a v a o u s t a š e u izv r š e n j u a t e n t a t a .. istraga je n a d a l j e ustanovila i to da a t e n t a t o r nije bio sam. već da je bio pri izvršenju d j e l a u vezi s j e d n o m g r u p o m s a u č e s n i k a , te da a t e n t a t nije u s p i o u Marseju, imala je d r u g a g r u p a z a v j e r e n i k a (ustaše) izvršiti a t e n t a t na kralja u Parizu. Kasnija istraga p o v o d o m log a t e n t a t a u s t a n o v i l a je povezanost a t e n t a t o r a s fašističkom Italijom . . . « '

N e p o s r e d n o pre aprilskog rata, VMRO Vanče Mihailova je, po direktivama njenih imperijalističkih g o s p o d a r a iz Rima, Berlina i Sofije, p o n o v n o - u z m a s o v n u p r o p a g a n d u - razvila svoju terorističku aktivnost na p o d r u č j u Vard a r s k e Makedonije. Tako su ubrzo oživele ranije veze i m r e ž a špijunsko-diverzantske delatnosti. Iako je Mihailov bio napustio svoj raniji s t a v - d a Makedoniju t r e b a prisajedinici B u g a r s k o j - j e r je uoči drugog svetskog rata rač u n a o d a ć e p o m o ć u N e m a ć k e uspeti đ a f o r m i r a m a k e d o n s k u državu koja b i stajala pod n e m a č k i m p r o t e k t o r a t o m , ipak su ondašnji vladajući krugovi iz Sofije b l a g o n a k l o n o odobravali ovu novu terorističko-diverzantsku aktivnost

VMRO, r a č u n a j u ć i da će im ona olakašati i ubrzati o k u p a c i j u m a k e d o n s k e teritorije. Zato je i razumljivo što je j e d a n d e o m a k e d o n s k o g stanovništva, pod snažnom presijom straha, t e r o r a i p r o p a g a n d e u d a n i m a aprilskog r a t a pružio p o m o ć organizaciji VMRO u s l a m a n j u o t p o r a j u g o s l o v e n s k e vojske i brzoj okupaciji zemlje. 4 U izveštaju Štaba granične trupe Pov. Đ. Ob. br. 3067 od 26. novembra 1940. godine, između ostalog, kaže se đa članovi VMRO, • po svoj prilici uz pristanak (bugarskih) vladinih krugova, o t p o č i n j u već d o s t a otvoreno svoju akciju u cilju teritorijalnih zahteva . . p r e m a G r č k o j i Jugoslaviji«. P r e m a dobivenim podacima, Vanćo Mihailov je p o č e t k o m n o v e m b r a k r a t k o v r e m e b o r a v i o u Italiji da bi dobio pomoć za izdržavanje jednog m a k e d o n s k o g o d r e d a »sa a l b a n s k e teritorije u pravcu grčke granice, koji bi se p o p u n j a v a o grčkim Makedoncima. Neki f u n k c i o n e r i VMRO su, takođe. p o č e t k o m n o v e m b r a posetili italijanskog poslanika u Sofiji i ponudili mu s a r a d n j u ovog o d r e d a , čiji bi članovi bili pasošima r e d o v n o p r e b a č e n i u Italiju, ali izgleda da je italijanski poslanik to o d b i o »sa zahvalnošću«.

Dalje se u izvještaju kaže da tom akcijom r u k o v o d i p r e d s e d n i k Makedonskog n a u č n o g instituta p r o f e s o r Nikola Stojanov, koji se p r i p r e m a da p u t u j e u Mađarsku, N e m a č k u i Italiju, da bi za ovaj p o k r e t p r i k u p i o n o v č a n a sredstva. Sem toga, sofijski studenti i članovi raznih »rodoljubivih organizacija« priredili su 15. n o v e m b r a d e m o n s t r a c i j e u Sofiji, a pred italijanskim i nemačkim poslanstvima održani su govori, u kojima su Nemci i Italijani nazivani »spasiocima« zemlje, dok je masa klicala »Oslobodite n a m Makedoniju«, a čuli su se i poklici protiv Jugoslavije. 5 U m a r t u 1941. italijanska vlada je dala 12 miliona lira r u k o v o d s t v u VMRO za dizanje p o b u n e u Makedoniji, s tim da se ova akcija s i n h r o n i z u j e sa akcij a m a ustaškog p o k r e t a u Hrvatskoj. Ovoj odluci je p r e t h o d i o s a s t a n a k Artuk o v i ć - Č k a t r o v u Beču f e b r u a r a 1941. godine. 6

NAPOMENE 1

AR 1941. ZD. I. dok 321. s t r 944-947. prim. 2; AVII. F-17. reg. br. 56/3-1, k. 36.

2

Voina enciklopedija. / izdanje, t o m 10, Beograd, 1967, str. 292

3

Ferdo Culinović. Jugoslavija između dva rata, II, str. 66.

4

Vojna enciklopedija, I izdanje, tom 10

6

AR 1941, ZD. I, dok 321, str 944-947; AVII, F-17. reg. br. 56/3-1, k. 36.

str. 292.

« AVII, reg br 26/4-1. k 1 MAĐARSKE FAŠISTIČKE I IREDENTISTIČKE ORGANIZACIJE

Nezadovoljna o d r e d b a m a Trijanonskog ugovora o m i r u 1919. M a đ a r s k a je o d m a h posle svršetka prvog svetskog rata bila neprijateljski r a s p o l o ž e n a prema n o v o s t v o r e n o j držav i - Kraljevini SHS. Zato se u Bačkoj, B a r a n j i i Banatu razv ija šovinistička p r o p a g a n d a m e đ u m a đ a r s k i m življem, osnivaju se razna m a đ a r s k a društva i pokreti koji deluju po d i r e k t i v a m a iz B u d i m p e š t e . Tako, • Nepker« - k u l t u r n o nacionalno udruženje, radi održavanja m a đ a r s k o g duha, š t a m p a list »Napio«. M a đ a r s k a revizionistička p r o p a g a n d a n e p r e k i d n o raste,

naročitu posle dolaska nacista na vlast u N e m a č k o j 1933. godine. Radio-propaganda iz M a đ a r s k e postaje vrlo aktivna, a katolički sveštenici, koji su bili politički privrženi m a đ a r s k o j manjini, efikasno su delovali po selima i gradovima. Uoči drugog svetskog rata u krilu m a đ a r s k e m a n j i n e javljaju se razne fašističke organizacije, kao: »Leventa«, »Mađarski kulturni savez«, »Partija strelastin krstova« (»Nviaskreresztes part«), »Rimokatolički krug« i druge, koje u d a n i m a aprilskog sloma Kraljevine Jugoslavije postaju realizatori mađarske o k u p a t o r s k e politike. U tom je naročito bio aktivan »Mađarski kulturni savez«. Deo m a đ a r s k e m a n j i n e u Vojvodini negovao je ideju o »Velikoj Mađarskoj«, koja bi, pored m e t r o p o l e , obuhvatila Slavoniju, Srem, Banat, Bačku i Baranju, M e đ u m u r j e i P r e k o m u r j e , pa je u d a n i m a aprilskog rata željno očekivao m a đ a r s k e t r u p e i s a b o t a ž a m a i diverzijama, a p o s e b n o p r o p a g a n d o m , činio sve da olakša i ubrza njihov dolazak. I, zaista, več 12. aprila težnje mađ a r s k o g revizionizma bile su ostvarene - u l a s k o m m a đ a r s k e vojske u Vojvodinu. Ona je o d m a h po ulasku u Bačku i Baranju, tj. već 14. aprila, o t p o č e l a da uništava s r p s k o i jevrejsko stanovništvo. Uz p u n u p o m o ć i p o d r š k u fašističkih organizacija m a đ a r s k e nacionalne m a n j i n e nastalo je hapšenje, zlostavljanje i u b i j a n j e srpskog, c r n o g o r s k o g i jevrejskog stanovništva, a n a r o č i t o onih koji su doseljeni u ove oblasti posle 1918. godine. U p o r e d o sa masovnim t e r o r o m s p r o v e d e n a je i deportacija, tako da je do 25. aprila iseljeno p r e k o 10.000 stanovnika, najviše iz n o v o s a d s k o g sreza. U tim zločinskim akcijama, fašističke organizacije m a đ a r s k e nacionalne m a n j i n e imale su p r v o r a z r e d n u ulogu. (Zbornik, Zločini okupatora u Vojvodini 1941-1944, Novi Sad. 1946, str. 68-93, 74, 52-67; Arhiva VII, k. 171-a, reg. br. 5/1).

ALBANSKE IREDENTISTIČKE ORGANIZACIJE

Albanija je u sklopu tzv. »istočnog pitanja« još od početka ovoga veka bila interesna sfera evropskih velikih sila u njihovim imperijalističkim planovima na Balkanu, a u j u g o z a p a d n i m oblastima Kraljevine SHS - na Kosovu, u Metohiji i z a p a d n o j M a k e d o n i j i - o d m a h posle 1918. pojavio se iredentistički pokret. Zato je velikosrpska buržoazija n a j b r u t a l n i j i m m e t o d a m a povela žestoku b o r b u protiv a l b a n s k e iredente. U tom cilju na Kosovu i u Metohiji formirala je s t r a n k u begova i bogatih građana albanske narodnosti Džemijet. Ona je nešto s t r a h o m i t e r o r o m , a nešto p o d m i u \ u n | e m j e d n o g dela f e u d a l n o g begovskog e l e m e n t a a l b a n s k e manjine, u tom p o d r u č j u sprovodila politiku kolonizacije i o d n a r o đ a v a n j a a l b a n s k o g življa i o d u z i m a n j e m zemlje u korist kolonista bez ikakve n a k n a d e . Kolonisti s r p s k e i c r n o g o r s k e n a r o d n o s t i bili su povlašćeni, a pripadnici a l b a n s k e m a n j i n e takoreći nisu imali nikakvih prava i slobode. Sem toga, četnici i drugi srpski šovinistički elementi vršili su teška nasilja nad albanskim življem na Kosovu, u Metohiji i z a p a d n o j Makedoniji. 1 Na razvoj albanskog i r e d e n t i z m a u p o s l e r a t n o m p e r i o d u veliki uticaj imalo je nestabilno u n u t r a š n j e političko stan je u s a m o j Albaniji. Do 1926, Ahmet beg-Zogu, dok je bio veran Beogradu, nije davao javnu p o d r š k u iredentističkoj delatnosti Albanaca za izdvajanje iz Kraljevine S H S i priključenje Albaniji. Međutim, situacija se izmenila čim je Ahmet beg-Zogu 1926. sa Italijom zaključio tzv. Tiranski pakt. Od toga m o m e n t a italijanska vlada snažno i nep-

r e k i d n o p o m a ž e albanski iredentizam na štetu Jugoslavije, n a r o č i t o od ulaska italijanskih t r u p a u Albaniju 7. aprila 1939. g o d i n e do aprilskog s l o m a 1941, pa i kasnije u toku o k u p a c i j e - do k o n a č n o g o s l o b o đ e n j a Jugoslavije 1945. Albansko poslanstvo u B e o g r a d u i albanski konzulat u Skoplju postali su centri za p o m a g a n j e i p o d s t i c a n j e a l b a n s k e iredente, n a r o ć i t o m e đ u studentima a l b a n s k e n a r o d n o s t i koji su osnovali svoje t a j n o u d r u ž e n j e »Besa«. Cilj ovog u d r u ž e n j a i aktivnosti a l b a n s k o g poslanstva i konzulata bio je da se pot k o p a v a n j e m i r u š e n j e m Jugoslavije pripoje Kosovo i Metohija i d e o Makedonije a l b a n s k o j državi. Ubrzo je »Besa« obuhvatila i m n o g e d r u g e a l b a n s k e intelektualce koji su se nalazili u državnoj službi, pa i u j u g o s l o v e n s k o j vojsci. »Besa« je izvršavala uglavnom o n e zadatke koje je italijanska vojno-obaveštajna služba, p r e k o a l b a n s k o g poslanstva u Beogradu, postavljala rukovodstvu ove organizacije. Tako je a l b a n s k a i r e d e n t a već 1927. postala instrum e n t za o b a v e š t a j n u službu i diverzije u s m e r e n e protiv integriteta Kraljevine SHS, a kasnije protiv Kraljevine Jugoslavije i protiv N a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g pokreta, sve do sloma Italije 1943. godine. Do t a d a je italijanska vlada rukovodila c e l o k u p n o m o b a v e š t a j n o m , a g e n t u r n o m i d i v e r z a n t s k o m službom duž jugoslovenske granice p r e k o svojih specijalnih c e n t a r a postavljenih na alb a n s k o j i delom na jugoslovenskoj teritoriji. Italijansko poslanstvo u Beogradu d o b r o je plaćalo članove organizacije »Besa«, sa z a d a t k o m da na Kosovu i u Metohiji organizuju ilegalne čete, 2 koje bi u t r e n u t k u n a s t u p a n j a »jugoslovenske krize« (mislilo se na izbijanje italijansko-jugoslovenskog rata) dočekale italijansku vojsku i diverzantskim a k c i j a m a u pozadini jugoslovenskih t r u p a omogućile joj lako i brzo n a p r e d o v a n j e . Pored toga, »Besa« je imala zadatak da p o p u l a r i š e Italiju na Kosovu i u Metohiji i p r i p r e m i stanovništvo alb a n s k e nacionalnosti da u d a t o m t r e n u t k u d o č e k a italijansku vojsku kao oslobodioce. I zaista, njeni članovi su na Kosovu i Metohiji formirali o r u ž a n e g r u p e koje su posle dolaska italijanske vojske na ovu teritoriju počele da pale naseljenička sela i p r o t e r u j u naseljenike. Organizovali su i velike manifestacije za doćek italijanskih t r u p a i uključile se o d m a h u o k u p a t o r s k i a p a r a t . Uoči n a p a d a fašističkih a g r e s o r a na Jugoslaviju u proleće 1941. zapostavljena. obespravljena, nacionalno ugnjetavana, e k o n o m s k i e k s p l o a t i s a n a i pot p u n o osiromašena albanska manjina, a i pod uticajem inostrane propagande, bila je s k o r o sva o b u h v a ć e n a i r e d e n t o m , tako da je u toku aprilskog rata najvećim delom stala na s t r a n u agresora. Ona je, kao b l a g o v r e m e n o organizovana peta kolona, razorno dejstvovala na f r o n t u i u pozadini jugoslovenskih t r u p a i time ubrzavala njihov slom u rasulo. Za v r e m e o k u p a c i j e Jugoslavije m n o g e ultra-šovinističke organizacije albanske i r e d e n t e su, pod okriljem fašističke Italije, u p o t p u n j a v a l e sistem okupacije, pružajući p u n u p o d r š k u okupatoru. naročito u borbi protiv N a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g p o k r e t a Jugoslavije. U t o m e su se n a r o č i t o isticale organizacije »Besa« i »Bali K o m b e t a r « (Bali kombetar), koje su se zalagale za stvaranje Velike Albanije, tj. za p r i k l j u č e n j e Kosova, Metohije i z a p a d n e M a k e d o n i j e Albaniji. »Bali k o m b e t a r « (Nacionalni front), nacionalistički pokret u Albaniji, datira od 1939. godine, sa o s n o v n i m z a d a t k o m o s l o b o đ e n j a zemlje od Italijana. No. kako je p r o g r a m o m bilo o b u h v a ć e n o i uspostavljanje Velike Albanije priključenjem Kosova i Metohije, delova M a k e d o n i j e i Crne Gore, b o r b a protiv k o m u n i z m a i slično, ovaj pokret je zauzeo neprijateljski stav p r e m a Jugoslaviji već prv ih d a n a posle njenog sloma, a kasnije, posle neuspelih p r e g o v o r a o saradnji, i protiv NOP-a Albanije. Sa Italijanima je sarađivao poluprikrive-

no, sa N e m c i m a otvoreno. Kapitulaciju bivše Jugoslavije je d o č e k a o oduševljeno, s m a t r a j u ć i je povoljnom prilikom da o t p o č n e s t v a r a n j e Velike Albanije. Uz p o d r š k u o k u p a t o r a , polovinom aprila 1941. godine organizovao je b a n d e za p r o t e r i v a n j e sa Kosova i Metohije naseljenika Srba i Crnogoraca. Pošto su, p r o š i r e n j e m italijanske o k u p a c i o n e zone, ovi krajevi priključeni Albaniji, Italijani su od najšovinistićkijih e l e m e n a t a , radi pojačanja svoje vlasti, organizovali policijske, a zatim i razne poluvojnićke d o b r o v o l j a č k e formacije. Ove formacije su u početku terorisale m i r n o stanovništvo, a kasnije su služile za »čuvanje granica Albanije« i b o r b u protiv NOV u Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji, na Kosovu i Metohiji. 3 NAPOMENE: ' Videti Prilog I - Slanje u Makedoniji i na Kosovu. • Na primer, albanski iredentistički »Kosovski komitet' organizovao je tzv. »kačačke čete« u Jugoslaviji, naročito u 1940. godini (AR 1941. ZD. I. dok. 237, str. 698, prim. 2). 3

Enciklopedija Jugoslavije. I. Zagreb, 1955, str

301-302

NEMAĆKA MANJINA (FOLKSDOJCERI) I NJIHOVE ORGANIZACIJE

N e m a ć k a nacionalna m a n j i n a je pred drugi svetski rat postala značajan instr u m e n t politike nacističke Nemaćke, radi ostvarenja njenih planova za ekspanziju i uticaja na politički život Jugoslavije. Ona je još od dolaska nacista na vlast u N e m a č k o j 1933. postala o r u đ e o b a v e š t a j n e službe Trećeg Rajha, a n e p o s r e d n o pre p o č e t k a aprilskog rata 1941. gotovo u celini se pretvorila u m o ć n u organizaciju za sabotaže i diverzije. Kao peta kolona, o n a je u martovskim i aprilskim d a n i m a 1941. pružala d r a g o c e n u p o m o ć n e m a č k i m armijama u toku p r i p r e m a i za v r e m e njihove najezde na Jugoslaviju. Na teritoriji Jugoslavije n e m a ć k a m a n j i n a je imala četiri grupe: g r u p u u južnoj Š t a j e r s k o j i rejonu Kočevja, g r u p u u Bosni (naseljenu posle o k u p a c i j e Bosne i Hercegovine 1878), g r u p u u Hrvatskoj i Slavoniji i n a j k o m p a k t n i j u g r u p u u Vojvodini. Naseljavanje Nemaca u jugoslovenskim o b l a s t i m a s e v e r n o od Save i Dunava vršeno je u skladu sa o s v a j a č k o m politikom Beča, u cilju germanizacije srednjeg Podunavlja i daljeg p r o d o r a p r e m a Jugoistoku. Zato su austrijske vlasti sve do 1918. favorizovale sve n e m a ć k e g r u p e na štetu srpskog, hrvatskog i slovenaćkog n a r o d a . Cak je i vlada Kraljevine S H S posle 1918. dala privilegovan položaj n e m a č k i m m a n j i n a m a , naročito u Vojvodini, da bi suzbila uticaj m a đ a r s k e m a n j i n e i p r o h t e v e p o r a ž e n e M a đ a r s k e na ove oblasti. Zato su posle 1918. Nemci u Vojvodini dobili perspektive za n e s m e t a n život i razvoj. Blagodareći pri\ ilegovanom položaju, oni su 1920. u Novom Sadu stvorili svoju jedinstvenu organizaciju »Schwäbisch-deutscher Kulturbund« (»Svapsk o - n e m a č k o k u l t u r n o u d r u ž e n j e - »Kulturbund«), koja je u političkom, kult u r n o m i p r i v r e d n o m p o g l e d u objedinjavala blizu pola miliona ljudi.

Ta organizacija je p o s t e p e n o postajala m o ć a n kulturni i politički f a k t o r koji će odigrati v e o m a značajnu ulogu u razbijanju jugoslovenske države. Ona je u prvim posleratnim g o d i n a m a imala 115 filijala na teritoriji Vojvodine, gde je do 1929. izdavala 26 listova na n e m a ć k o m jeziku (do 1918. na toj teritoriji nije imala nijednog svog lista), a već 1933. na teritoriji Jugoslavije bilo je 415 n e m a ć k i h k u l t u r n o - p r o s v e t n i h društava. Nemaćka m a n jina u Jugoslavi ji imala je p r e k o 140 preduzeća, od kojih 60 b a n k a r s k i h zavoda sa ulozima od p r e k o pola milijarde d i n a r a 1929. godine. Sem u Sloveniji, o n a u p o č e t k u takoreći nije imala nijednu o s n o v n u školu u kojoj se učilo na n e m a ć k o m jeziku, jer se na osnovu tzv. Aponijevog školskog zakona u svim š k o l a m a nastava izvodila s a m o na m a đ a r s k o m . Međutim, po p o d a c i m a od m a r t a 1929. u 154 n e m a ć k e o s n o v n e škole bilo je 570 odeljenja u kojima je školske 1929/30. godine 572 n e m a ć k a učitelja učilo 33. 304 dece. U to vreme, p o r e d 6 građanskih škola (24 o d e l j e n j a i 721 učenik), Nemci su imali i gimnaziju u Novom Vrbasu (180 učenika), u kojoj je sva nastava izvođ e n a na n e m a ć k o m jeziku. Staviše, jugoslovenska vlada je 1932. dozvolila da se otvori učiteljska škola sa n e m a č k i m nastavnicima koji nisu bili jugoslovenski podanici. C e l o k u p n a nastava i u g r a đ a n s k i m š k o l a m a t a k o đ e je izvođena na n e m a ć k o m jeziku, a izdržavanje škola padalo je na teret države. U s a m o m Beogradu, gde tako reći i nije bilo Nemaca, jugoslovenska vlada je 1931. osnovala n e m a č k u o s n o v n u i g r a đ a n s k u školu, a sledeče godine na teritoriji Savske banovine, gde ranije nije postojala nijedna n e m a ć k a škola, o t v o r e n o je 46 odeljenja na nižim i 12 o d e l j e n j a na višim n e m a č k i m o s n o v n i m školama, u kojima je bilo oko 1400 učenika. Početkom školske 1931 /32. godine Nemci su u Jugoslaviji imali 39 de.ćjih zabavišta, 620 osnovnih i 188 viših osnovnih škola sa u k u p n o 39. 843. dece. I u verskom pogledu n e m a ć k a m a n j i n a u Jugoslaviji očuvala je svoj raniji privilegovani položaj. 1 lako je rad ove organizacije bio zabranjen 1924. i 1929, a u Sloveniji 1934. i 1936. godine, ona je n e p r e k i d n o politički aktivno radila i posle d o l a s k a Hitlera na vlast u N e m a č k o j 1933. postala i n s t r u m e n t politike Trećeg Rajha. Zato je vrhovno vodstvo n e m a ć k e Nacionalsocijalističke partije (čim je došlo na vlast) obrazovalo »Savet za folksdojćere (»Volksdeutscher«) sa njihovim izvršnim o r g a n o m »Vomi« (»Volksdeutsche Mittelstelle«). U o b a ova o r g a n a bili su o d a b r a n i iskusni i sposobni nacisti iz Hesovog (Hess Rudolf) aparata, koji su iz Berlina p r e k o »Društva za n e m s t v o u inostranstvu« (»Berlin f ü r das Deutschtum im Ausland«) dirigovali r a d o m svih folksdojčerskih g r u p a u Evropi, a naroćito najorganizovanijom, n a j b r o j n i j o m i e k o n o m s k i najjačom grupom u Jugoslav iji koja je p o m a g a l a n e m a č k u ekspanziju i o b a v e š t a j n u službu. N e p o s r e d n o posle anšlusa, a naročito za v r e m e s u d e t s k e krize, policijske vlasti u Kraljevini Jugoslaviji vrlo su o š t r o istupile protiv akcije nacističkog obnoviteljskog p o k r e t a za stvaranje jedinstvenog f o l k s d o j ć e r s k o g f r o n t a . U organizacijama n e m a ć k e nacionalne manjine, o d n o s n o n e m a ć k e n a r o d n e grupe, postojao je rascep: na j e d n o j strani staro konzervativno vodstvo »Kulturbunda«, a na d r u g o j obnoviteljski nacistički p o k r e t pod vodstvom
-

njihov vođa Henlajn. Na intervenciju poslanika fon H e r e n a (Heeren Viktor von), n e m a ć k o Ministarstvo inostranih poslova p r e d u z e l o je niz k o r a k a i m e r a kako bi smirilo p r e t e r a n o ispoljenu nacističku delatnost u r e d o v i m a folksdojćera u Jugoslaviji . .. Načelnik kulturno-političkog odeljenja n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova r e k a o je 17. m a j a 1938. godine: »Mi sada, iz opštih spoljnopolitičkih razloga ne želimo da folksdojčeri zauzmu opozicioni stav p r e m a Stojadinovićevoj vladi, a isto t a k o n e ć e m o da folksdojčerska g r u p a u Jugoslaviji sada p o s e b n o privlači p a ž n j u « . . . Posle Minhenskog sporazuma, ti spoljnopolitički razlozi su otpali. U spor a z u m u sa Stojadinovićem, poslanik Ion H e r e n je o š t r o p r o t e s t o v a o kod ministra u n u t r a š n j i h poslova dr Antona Korošeca n a v o d n o zbog n e p r a v e d n i h o d n o s a p r e m a n e m a č k o j manjini. Na zahtev fon H e r e n a u Beograd je doputovao dr Luig, zamenik načelnika štaba »Volksdeutsche Mittelstelle«, centrale SS u Berlinu, koja je p o t a j n o rukovodila delatnošću svih folksdojćera u inostranstvu. Na sastanku predstavnika glavnih struja iz n e m a ć k i h m a n j i n s k i h organizacija u Beogradu, k r a j e m o k t o b r a 1938. godine. Luig je saopštio da svi folksdojčeri u Jugoslaviji u interesu nemaćko-jugoslovenskih o d n o s a m o r a j u glasati za vladinu listu Milana Stojadinovića i da ova direktiva m o r a ostati u najvećoj tajnosti. Međutim, Stojadinović je tek 13. n o v e m b r a u Novom Sadu p r i m i o delegaciju folksdojćera. Izgovarajući se da je k a n d i d a t u r e na svojoj listi već raspodelio, on je pristao s a m o na dva folksdojčerska poslanička k a n d i d a t a u m e s t o zatražena četiri kandidata. U čitavoj p r e d i z b o r n o j k a m p a n j i JRZ je brižljivo izbegavala da na bilo koji način p o m i n j e p o d r š k u koju su, p r e m a direktivi iz Berlina, pružili vladi folksdojčeri. Prema mišljenju fon Herena, p o d r š k a folksdojćera bila je j e d i n o m o g u ć a pošto se očekivalo da će Stojadinović i posle izbora ostati na vlasti. »Širokim krugovima n a r o d n e g r u p e ipak biće vrlo teško da glasaju za listu vlade, čiji se ministar u n u t r a š n j i h poslova već o d a v n o pokazao kao nepomirljiv protivnik n e m a č k o g življa u zemlji i koji je u p r a v o poslednjih meseci d o n e o , ili se b a r e m saglasio, sa mnogim policijskim m e r a m a protiv folksdojćera. m e r a m a koje su predstavljale svesno »šikaniranje«. 2 Pošto je pobedila nova s t r u j a mladih nacističkih e l e m e n a t a , već početkom 1939. »Kulturbund«, koji je k o n a č n o reorganizovan po nacističkim principima. p o č e o je da se agresivnije ponaša. Zato je načelnik Glavnog generalštaba general Simović, p r e m a izveštaju n e m a č k o g poslanika u Beogradu od 13. aprila 1939. godine, s k r e n u o pažnju n e m a ć k o m v a z d u h o p l o v n o m atašeu »na postojeće k r a j n j e razdražljivo stanje stanovništva i izrazio bojazan da bi agitovanje m e d u f o l k s d o j č e r i m a u Vojvodini, koje se o d n e d a v n o povećava, moglo dovesti do incidenata koji bi ozbiljno naškodili nemačko-jugoslovenskim odnosima«. Fon H e r e n dul|c izveštava R i b e n t r o p a da su ga folksdojčeri uveravali da su se pripadnici »Pokreta p r e p o r o d a « ( » E r n e u e r u n g s b e w e g u n g « ) n e d a v n o prilično eksponirali u svom radu na agitaciji, i nagovestili su da slede instrukcije iz Berlina. »Ako se složite sa m n o m . nastavlja H e r e n , d a j e zasada svako nespokojstvo politički nepoželjno, p r e p o r u č u j e m da se Uprava folksdojćera (»Volksd e u t c h e Mittelstelle«) obavesti u tom smislu«. 3 Pa ipak fon H e r e n je 19. ap-

rila 1939. godine p r e d a o jugoslovenskom ministru mostranih poslova protestnu notu zbog navodnih bezobzirnih postupaka jugoslovenske policije s nemačkim d e m o n s t r a n t i m a i pritvorenim petokolonaškim elementima, a p r e m a uputstvu Ministarstva inostranih poslova Rajha 13. maia iste godine predao je predsedniku vlade Dragiši Cvetkoviću Memorandum s protestom zbog »progona nemaćkih nacionalnih pripadnika u Kraljevini Jugoslaviji«. Izvesne m e r e Cvetkovićeve vlade bile su mlake tako da su za nacističke petokolonaše bile više stimulans nego li suzbijanje subverzivne akcije, pa su i dalje nastavili da vrše pritiske. Karakteristično je d a j e i Milan Stojadinović, kao predsednik jugoslovenske vlade, u p r k o s svog proosovinskog stava, sredinom 1938. godine bio prinuđen da svojim potčinjenim organima, naročito banu Dunavske banovine, p r e p o r u č i primenu represivnih m e r a protiv »turbulentnih pronacistićkih elemenata u državi«, jer su foksdojćeri otpočeli agitaciju da se n e m a ć k a nacionalna skupina u Jugoslaviji ugleda na Sudetske Nemce u Cehoslovačkoj. Nacistički ispadi doveli su dotle d a j e čak i Stojadinovićeva vlada uhapsila veći b r o j nacističkih agitatora (prema pisanju »Neue Züricher Zeitung«-a od 18. maja 1938), ali su ubrzo pušteni na slobodu na intervenciju fon Herena i dalje produžili svoje petokolonske akcije. 3 » Načelnik Glavnog generalštaba u svom predlogu ministru vojske i mornarice od 21. jula 1939. godine o m e r a m a za suzbijanje manjinske i komunističke propagande, između ostalog kaže: » I n t e r m i n i s t e r i j a l n a komisija u svojim z a k l j u č c i m a po p i t a n j u s u z b i j a n j a n e m a č k e prop a g a n d e u n a š o j zemlji izložila je situaciju ove p r o p a g a n d e d o s t a o p š i r n o . .. Sami ciljevi nem a ć k e p r o p a g a n d e su u s k o prikazani. T r e b a l o je d o k u m e n t o v a n o o t k r i t i i k r a j n j i cilj o v e p r o p a g a n d e j e d n e t a k o d i n a m i č n e , d i s c i p l i n o v a n e i o r g a n i z o v a n e nacije, pa bi se r e l j e f n o pojavila i istina, da sve o n o š t o izgleda s a m o kao cilj, nije ništa d r u g o , već sredstvo za postignuće krajnjeg cilja: dominiranje germanizma i podjarmljivanje svih manjih naroda koji se nadu na putu njene nacionalne ekspanzije«. ( P o d v u k a o V. T).

Zatim govori o nacionalsocijalističkoj koncepciji Nemaca, o »Kulturbundu« i o izradi detaljnog plana za suzbijanje p r o p a g a n d e svih m a n j i n a u našoj zemlji sa opširnim k o n k r e t n i m predlozima i merama. 4 Nemački vojni ataše u Beogradu u izveštaju od 21. jula 1939, pored ostalog, kaže: • Po m o j e m mišljenju, p r o p a g a n d a za p o b o l j š a n j e p o l o ž a j a N e m a c a iz N e m a č k e i prip a d n i k a n e m a ć k e m a n j i n e u Jugoslaviji nije p o t r e b n a , s o b z i r o m na s a d a š n j e spoljnopolitićko stanovište. 1 o v a k o i o n a k o stvari se razvijaju s a m e po sebi p o d p r i t i s k o m g e o g r a f s k o g položaja. Ukoliko je m a n j e m e š a n j a sa n e m a č k e s t r a n e u p i t a n j e m a n j i n e , u t o l i k o će se pouzdanije ispuniti želja da j e d n a j a k a Jugoslavija b u d e naš saveznik, i s a m o u t a k v o j Jugoslaviji p r i p a d n i k n e m a č k e m a n j i n e d o ć i će do svojih p u n i h p r a v a « . . 5

Različiti m e đ u n a r o d n i događaji, kao n a p r i m e r aušlus, s u d e t s k a kriza, razbijanje Čehoslovačke, podstakli su nadu Nemaca u Sloveniji da će moći da obnove nove organizacije »Švapsko-nemačkog kulturnog saveza«, pa su zbog toga 31. marta 1939, prijavili stvaranje 32 mesne grupe. Iako su u nekim krajevima održali osnivačke skupštine, već u aprilu vlasti nisu dozvolile obnovu »Kulturbunda« u Sloveniji sve do o k t o b r a 1939, tj. tek u v r e m e drugog svetskog rata, čim su nacisti odobrili pravila Slovenaćkog prosvetnog saveza u Koruškoj. Osim pokrajinskog vodstva za Dravsku banovinu do početka 1941. godine bilo je organizovano još preko 50 mesnih grupa, i to u o k r u z i m a Maribor, Ptuj, Celje, Ljubljana i Kočevje. Prema podacima pokrajinskog statističkog biroa »Kulturbunda« u Sloveniji je 19. j a n u a r a 1941. godine bilo 11.577 članova »Kulturbunda,« pri č e m u nisu ubrojene mesne grupe Gornja Radgo-

Š O V I N I S T I Č K E S E P A R A T I S T I Č K E I N E P R I J A T E L J S K E O R G A N I Z A C I J E I JUGOSLAVIJI

193

na, Apače, Fišinci i M u r s k a Sobota, koje su imale 8. d e c e m b r a 1940. godine u k u p n o 691 člana, i već f o r m i r a n a grupa Crmošnjice. Prema tome, u Sloveniji je u to v r e m e u »Kulturbundu« bilo organizovano već p r e k o 12. 268 Nemaca. 6 Pošto su jugoslovenske vlasti, pre svega zbog nacističke u s m e r e n o s t i i brojnih ispada n e m a č k e o m l a d i n e u Sloveniji, raspustile j e d n u za d r u g o m sve m e s n e organizacije »Svapsko-nemačkog k u l t u r n o g saveza«, t a m o gde su bila snažnija n e m a ć k a uporišta, Nemci su imali ilegalne političke »odbore petorice«. Takav o d b o r bio je, sasvim izvesno, u Celju. Poznat je i sastav takvog o d b o r a za Kočevsku, koji se, p o č e t k o m 1939, pred prestavnicima »Folksdojče Mitelštele« obavezao da će preuzeti »odgovornost za političko vaspitanje nacionalne grupe«. T a k o đ e je m o r a o da postoji takav o d b o r i u M a r i b o r u . Nemački napad na Poljsku i početak drugog svetskog rata su m e đ u N e m c i m a u Sloveniji, koji su u to v r e m e obnavljali »Svapsko-nemački kulturni savez«, probudili nove n a d e za ostvarivanje n e m a ć k i h imperijalističkih pretenzija u Sloveniji, pa su na to počeli i da se p r i p r e m a j u . Cim je rat izbio, oni su u okviru »Svapsko-nemačkog k u l t u r n o g saveza«, i p o r e d protivljenja n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova, po uzoru odeljenja SA brzo i planski stvarali p o s e b n a o d e l j e n j a m u š k a r a c a od 18 do 45 godina i vojnički ih vežbali U siovenačkoj Štajerskoj jezgro tih jedinica činili su muški članovi n e m a ć k i h fiskulturnih i sportskih društava. U M a r i b o r u je postojalo f i s k u l t u r n o i s p o r t s k o d r u š t v o »Rapid«. »Na . R a p i d o v o m ' t e r e n u u f i s k u l t u r n o j sali je bilo izvežbanih 800 ili Cak više m l a d i h Nemaca kao ekipa .Kulturbunda'. .Rapidovim' s p o r t s k i m t e r e n o m u M a r i b o r u je prvi put odjekivao korak nacional-socijalistićkih v a s p i l a n i h n e m a ć k i h kolona. R a p i d ' j e u velikoj m e r i i dalje izvršavao vec ranije postavljeni mu zadatak da nemaCku o m l a d i n u fizićki o b u ć i i svetsko-nazorski isškoluje te p r i p r e m i d a n o s l o b o đ e n j a « .

U jesen 1940. n e m a ć k u ekipu u Mariboru organizovali su još bolje. U Celju je u »Atletik-šport-ferajnu« (Atletik sport Verein) t a k o đ e organizovana n e m a ć k a ekipa; snažna jedinica N e m a ć k e ekipe bila je i u Ptuju, ali je najsnažnija i v e o m a d o b r o organizovana bila N e m a ć k a ekipa u Koćevskom. T a m o ju je izrazito nacističko o k r u ž n o vodstvo »Kulturbunda« počelo da organizuje još 1939. godine. U jesen 1939. godine vodstvo Kočevskih N e m a c a tajno se sastalo i odlučilo da će ustanoviti N e m a č k u ekipu. Čitavu Kočevsku je podelio na 25 p o d r u č j a i svi odrasli muškarci s pojedinog p o d r u č j a su predstavljali o s n o v n u jedinicu, tj. takozvani »Sturm« (Sturm). Pod n o s o m žandarmerijskih stanica i političkih kancelarija formirali su, obučili i angažovali šturmove. U svih 25 š t u r m o v a (s njihovih p o d r u č j a su kasnije pokrivana područja mesnih g r u p a »Kulturbunda«) bilo je 1560 »jedinstveno uniforniisanih, u duhu nacionalsocijalističkog svetskog nazora vaspilanih i fizički osposobljenih muškaraca«. Manje jedinice N e m a ć k e ekipe bile su i u d r u g i m krajevima Slovenije, t a m o gde su postojale organizacije »Kulturbunda«. npr. u Dravogradu, Rušama, M a r e n b e r g u itd. 7 U Izveštaju potpukovnika Dušana Bojovića o stanju u jedinicama 41. i 17. pešadijskog puka od 11. septembra 1939. upozorava načelnika Obaveštajnog odeljenja Glavnog g e n e r a l š t a b a da su pripadnici n e m a ć k e nacionalne manjine, za v r e m e aktiviranja ovih jedinica, radili na stvaranju pete kolone. 8 Ispadi p e t o k o l o n a š k i h nacista množili su se u takvoj meri da se u svojoj agitaciji za Treći Rajh nisu uzdržavali čak ni od izjava da su Slovenci »niža rasa«. I n t e r e s a n t n o je da je Hitlerova izjava od 8. o k t o b r a 1939. o m o g u ć n o s t i

preseljenja n e m a ć k i h nacionalnih m a n j i n a iz s u s e d n i h država u Rajh izazvala paniku m e đ u slovenaćkim folksdojčerima (naroćito u Kočevskom kraju), ali je to u b r z o z a m e n j e n o njihovom p o j a ć a n o m agitacijom da se slovenaćki krajevi s n e m a ć k o m n a c i o n a l n o m m a n j i n o m priključe Rajhu. »Kulturbund« je pojačao tu političku akciju u prilog Trećeg Rajha čak i u vojnim jedinicama. 8 » Zbog n e p o v e r e n j a u manjine. Ministarstvo vojske i mornarice svojim aktom Str. Pov. Đ. br. 6265 od 28. septembra 1939. godine n a r e đ u j e da se iz kruga rezervnih oficira o d s t r a n e rezervni oficiri nacionalnih m a n j i n a kao n e p o u z d a n i (a p r e svega Nemci i Mađari). Načelnik Glavnog generalštaba je sa Str. Pov. Đ. Op. br. 4866 od 16. oktobra 1939. godine predložio ministru vojske i m o r n a r i c e da se uvođenjem polaganja ispita iz državnog jezika ograniči broj đaka neslovena u školama za rezeri ne oficire. a time i njihov b r o j za u n a p r e đ i v a n j e i d o b i j a n j e svojstva rezervnih oficira. 9 Na taj p r e d l o g Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e je sa Str. Pov. Đ. Br. 7268 od 22. o k t o b r a iste godine izdalo n a r e đ e n j e Načelniku Glavnog g e n e r a l š t a b a i potćinjenim k o m a n d a m a i u s t a n o v a m a da se za đ a k e neslovene, koji su upućuju u škole za rezervne oficire, uvede polaganje ispita iz državnog jezika.' 0 Ukoliko se bližila agresija na Jugoslaviju, utoliko je rad manjine bio sve organizovaniji, đisciplinovano sprovodeci sve direktive iz Berlina. To se vidi i iz tzv. »Narodnog p r o g r a m a N e m a c a Jugoslavije«, u kojem je dr J a n k o Sep poč e t k o m 1940. tražio od jugoslovenske vlade p o t p u n u s a m o s t a l n o s t u okviru jugoslovenske države. Ön je, sem toga, iste godine - posle n e m a ć k i h p o b e d a na Zapadu - u jednom govoru javno istakao da se n e m a ć k a » n a r o d n o s n a grupa« ima smatrati d e l o m čitavog n e m a č k o g n a r o d a i da uvek m o r a biti spremna da izvršava svaki zadatak koji joj Treći Rajh b u d e postavio. Sem toga, on je tom prilikom istakao i to da » n a r o d n o s n a grupa, koja se nalazi izvan granica Rajha, ispunjava svoj zadatak jedino a k o ga s m a t r a d e l o m zadatka čitavog n e m a č k e g naroda«. Prema njegovim rečima »nemaćki Rajh je ugrožen a k o ne vlada .južnom kapijom Rajha koja se nalazi u S r e m u . Ta oblast uvek m o r a da stoji pod n e m a ć k o m vlašću, a k o Rajh želi da sebi o b e z b e d i dunavski put ka C r n o m m o r u i da osigura zaleđe protiv svih uticaja Jugoistoka. Upravljanje delom Podunavlja u kojem su naseljeni jugoslovenski folksdojčeri je jedai. od najvažnijih zadataka n e m a č k e . n a r o d n o s n e grupe', njena misija. To je p r i r o d n i c e n t a r .Karpatske kotline', a ko n j o m e vlada, vlada čitavim ovim prostorom«. 1 0 » Inspekcija zemaljske odbrane u svom izveštaju Pov. Đ. Ob. 2 br. 1423 od 15. marta 1940. godine izvestila je načelnika Glavnog g e n e r a l š t a b a da je Ministarstvo p o l j o p r i v r e d e revizijom poslovanja n e m a ć k i h d r u š t a v a »Agrarija« i »Jugo-Agrar« u Novom Sadu ustanovilo m n o g e nepravilnosti i nezakonitosti, i tc p r e k o m n o g o b r o j n i h zastupništava n e m a ć k i h f a b r i k a p o l j o p r i v r e d n i h mašina koje vrše eksploataciju raznim malverzacijama cena. Zemljoradnička Cćntralna kreditna zadruga, kao savez n e m a ć k i h kreditnih i p r i v r e d n i h zadruga, dala je svojoj firmi zvaničan nemački naziv i nemački jezik uvela kao zvaničan. Ona osniva n e m a č k e zadruge i u Sloveniji na n e m a ć k o m jeziku (Kočevju, Mariboru i okolini) i d a j e velike kredite N e m c i m a za k u p o v a n j e zemlje. Sem toga održava vezu sa n e m a č k i m b a n k a m a , dobija k r e d i t e ođ b a n a k a u Cirihu, p o m a ž e »Kulturbund«, daje p o m o ć za razna p u t o v a n j a * N e m a č k u , krije statističke p o d a t k e o b r o j n o m stanju p o r o d i c a svojih z a d r u g a i njihovom i m o v n o m stanju, održava t r o m e s e č n e kurseve za p o d e s n a m l a đ a lica radi n e m a ć k e p r o p a g a n d e , p r i r e đ u j e razne p a r a d e i time utiče na raspolože-

nje Nemaca u Vojvodini, iako lo nije njen zadatak, o b i l n o k r e d i t i m a p o m a ž e Društvo za g r a đ e n j e kuca u Novom Sadu (»Habeg«) za n e m a ć k e k u l t u r n e i prosvetne u s t a n o v e u opsegu koji pr< m a š u j e n j e n a ovlašćenja. I u ovoj Zadruzi i u »Agrariji« nova struja zadojena je nacional-socijalizmom, i to se otvoreno priznaje Ona je preuzela vodstvo u » K u l t u r b u n d u « i bori se za p o t p u n o vladanje u svim p r i v r e d n i m i k u l t u r n i m u s t a n o v a m a N e m a c a u Vojvodini, a iz Berlina dobijaju instrukcije koga mogu, a koga ne smeju birati u u p r a v e tih ustanova itd, itd. Najzad se predlaže da se rad svih ovih ustanova stavi pod jači n a d z o r . ' ' • Predsednik Stalne komisije za utvrđivanje general Milan Radenković je u svom izveštaju Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e od 18. m a j a 1940. sasvim otvoreno izneo nepoverenje prema nemaćkom, mađarskom i albanskom življu i predviđao da ono može korisno poslužiti agresorskim padobranskim jedinicama za uništenje glavnih pozadinskih centara ( p o d v u k a o V. T.). Zato je p r e d l a g a o mešovitu u p o t r e b u ovog ljudstva i njegovo stavljanje pod k o m a n d u d o p u n skih pukova, obrazovanih od slovenskog življa. Iako se sa tim složio i načelnik Glavnog generalštaba, general Petar Košić, on nije bio odlučan da to sprovede izgovarajući se »političkim razlozima«.' 2 Glavni generalštab je u svom izveštaju Ministarstvu unutrašnjih poslova od 20. maja 1940. (dakle u v r e m e usepšnih operacija n e m a č k e vojske u Francuskoj - prim. V. T.) naveo da u p o s l e d n j e vreme seljaci n e m a ć k e nacionalnosti u D o b a n o v c i m a u svojim m a n i f e s t a c i j a m a otv >reno i javno prete S r b i m a govoreći: »Pričekajte s a m o još malo pa ćete videti šta će biti i sa v a m a « . ' 3 Nemački poslanik u Beogradu je u svom izveštaju Ministarstvu inostranih poslova od 20. maja 1940. naveo da se p o b e d o n o s n a k a m p a n j a n e m a ć k e vojske na Zapadu u Jugoslaviji prati sa z a p r e p a š ć e n o m neizvesnošću, ne s a m o kao o g r o m a n nemaćki uspeh, već i kao z n a č a j n o j a č a n j e Italije i n j e n e m o g u ć e intervencije u pravcu Dalmacije i južne Srbije (Makedonije - prim. V. T.), što bi dovelo i do intervencije Nemaćke. Poslanik dalje kaže da u Jugoslav iji postoje šovinistički elementi koji s m a t r a j u N e m a č k u i Italiju b u d u ć i m neprijateljima, pa su i m e r e b e z b e d n o s t i policije p r e m a s t r a n c i m a i m e r e vojne bezbeđnosti dobile jedan naročit a n t i n e m a č k i karakter. »Vlada je odlučila da p r e d u z m e o š t r u akciju protiv p o d s t r e k a ć a nemira, ali neće biti u stanju da spreći nekoliko izolovanih incidenata i vređanja, čak ni u budućnosti, ali ni u kom slučaju n e m a neke ozbiljne o p a s n o s t i za folksdojćere i p r i p a d n i k e Rajha koji ovde žive. No, u slučaju izbijanja rata, oni bi bili izloženi ozbiljnoj opasnosti«.' 4 Stab Dunavske divizijske oblasti sa Str. Pov. Đ. Ob. br. 123 od 13. juna 1940. godine obaveštava K o m a n d u pešadije ove oblasti o reorganizaciji o b a v e š t a j n e službe p r i p a d n i k a n e m a č k e nacionalne m a n j i n e i naglašava da će se ta obaveštajna i p r o p a g a n d n a služba u b u d u ć e vršiti po ćelijama. Centrala za kulturni savet ostace u Novom Sadu, a centrala za nacionalsocijalistički pokret u Pančevu. Iz ovog p o k r e t a se r e g r u t u j u članovi za »Kamerađšaft« (»Kameradschaft« - »Udruženje drugarstvo«) koji ima dve sekcije SS i SA t r u p e , iz kojih će se birati članovi za propagandne i obaveštajne ćelije. Svaka ćelija ima svog »celfirera« (»Zellführer« - v o đ a ćelije) i pet članova. Mesni organizacionslajter (Organisationsleiter - vođa organizacije) može biti samo ono lice koje je završilo obaveštajni ili p r o p a g a n d n i kurs, a i celfireri m o r a j u imati ovaj kurs. Članovi polažu zakletvu. Formiraju se i ženske sekcije za obaveštajnu službu. Pokret je p r i s t u p i o i organizaciji terorističkih sekcija, a or^anizovanje se vrši

p r e m a strogo u t v r đ e n i m u p u t s t v i m a iz Rajha. Svaki član ima svoj zadatak i za njih se organizuju kursevi za razne akcije i sabotaže, pa čak i u B e o g r a d u . Za članove sekcija u p r v o m redu dolaze u obzir lica koja su z a p o s l e n a po preduzečima, m e h a n i č a r i i drugi kvalifikovani radnici, koji su o s l o b o đ e n i vojne obaveze. Sekcije se osnivaju ne s a m o t a m o gde ima Nemaca, nego i po ostalim m e s t i m a - čak i u Srbiji. Iz k o m e n t a r a ovog izveštaja u prim. 4 se k o n s t a t u j e da je n e m a č k a obaveštajna služba uoči rata bila v e o m a razvijena m e đ u s t a n o v n i š t v o m n e m a č k e n a r o d n o s t i u Jugoslaviji i da su Nemci stvarali svoju petu kolonu neometano od nadležnih organa. Vlada Cvetković-Maček bila je toliko zaplašena od Nemaćke, da nije smela ništa ozbiljnije preduzeti da onemogući rad »Kulturbunda« i drugih nemaćkih organizacija na širenju pete kolone, niti da iz svojih redova ukloni petokolonaške ministre, kao što je bio ministar za fizičko vaspitanje Dušan Pantić i dr. Cak su i neki istaknuli nemački obaveštajci posle hapšenja ubrzo puštani na slobodu i od strane visokih vojnih funkcionera, pa su neometano razvijali svoju špijunsku mrežu u Jugoslaviji. (Podvukao V.T.). Za prikupljanje podataka i o b a v e š t a j n u službu Nemci su slali i »turiste« u Jugoslaviju, čija je delatnost bila v e o m a razgranata i specijalizovana. Dalje se navodi veliki b r o j slučajeva rada tih »turista«. 1 5 Uprava grada Beograda je sa Pov. II. br. 6149 od 20. juna 1940. godine obavestila Obaveštajno odeljenje Glavnog generalštaba o aktivnosti Nojhauzena (Neuhausen Franz) i nemačkog Saobraćajnog biroa u Jugoslaviji - u stvari centrale nemačke obaveštajne službe. Inžinjer Nojhauzen, predstavnik nemaćke privrede u Jugoslaviji i rukovodilac Saobraćajnog biroa, preko raznih ličnosti prikupljao je podatke, da bi obaveštavao i kneza Pavla, sa kojim je - prema njegovom (Nojhauzenovom) tvrđenju - održavao prisne veze. On je, navodno, u sporazumu sa knezom prikupljao podatke o svim licima koja koče prijateljstvo između naroda Nemačke i Jugoslavije i takođe, po nalogu kneza, o đeneralštabnim i drugim oficirima koji održavaju bliske veze sa Englezima i Francuzima. On je obećao knezu da će svaki Nemac izbegavati sukobe i da je naredio da se članovi nemaćke kolonije u Beogradu ne zadržavaju posle 24 časa po ulicama i javnim lokalitna i da se moraju pokoravati jugoslavenskim organima, jer će u protivnom biti proterani iz Jugoslavije.16 Glavni generalštab je sa »M« 2702 od juna (ili kraja maja) 1940. dostavio ministru vojske i m o r n a r i c e i k o m a n d a n t i m a I i IV armijske oblasti o p š i r n o o b a v e š t e n j e o aktivnosti n e m a ć k e manjine i organizovanju pete k o l o n e u zemlji. U o b a v e š t e n j u se, između ostalog, kaže da pod uticajem najnovijih nemaćkih u s p e h a u ratu, n e m a č k a m a n j i n a kod nas, dirigovana iz n e m a č k o g Sao b r a ć a j n o g biroa p r e k o »Kulturbunda« i raznih nemaćkih, naizgled sasvim naivnih u d r u ž e n j a i klubova u našoj državi, postaje sve agresivnija. Nacionalsocijalističkom p o k r e t u se p r i d r u ž u j u i oni koji su se do sada držali po strani. Tajno se iz N e m a č k e ubacuje, k r i j u m č a r i i r a s t u r a oružje n a m e n j e n o za nem a č k e državljane u našoj državi. Nemaćku m a n j i n u o b u č a v a j u i organizuju naročiti ljudi iz n e m a ć k i h redova sa specijalnim kursevima za p r o p a g a n d u i održavanje d e s t r u k t i v n o g zagranićnog rada. Pošto je sa sigurnošću utvrdio da se kod nas organizuje peta kolona. Glavni g e n e r a l š t a b je d o š a o do zaključka »da je n e o p h o d n o p o t r e b n o preduzeti mere, energične, ali iz pojmljivih razloga obazrive, u cilju zaštite države od ovakvog rada neslovenskog življa i pete kolone«. Na kraju predlaže 11 konkretnih mera koje u tom smislu treba preduzeti. 1 7

r

Glavni urednik nemačkog lisia »Minhner nojste Nahrihlen« (Münchner neuste Nachrichten) u svojoj »Belešci« od 1. jula 1940. godine kaže d a j e Cincar-Marković u razgovoru upozorio da bi »izvesni dogadaji od pre nekoliko nedelja u Berlinu mogli da dovedu do nesporazuma«. Glavni urednik smatra da je Cincar-Marković »ciljao na paniku koja se u Jugoslaviji širi pod parolom .peta kolona' i na političke progone folksdojćera, nemaćkih državljana i novinara iz Rajha«. Dalje je urednik rekao Cincar-Markoviću »da ovo u Berlinu sigurno neće naići na razumevanje pa i ako se uzme u obzir da izvesne polici jske progone v lada nije želela«.' 8 Slab Dunavske divizijske oblasti je sa Pov. Đ. Ob. br. 666 od 2. jula 1940. godine obavestio potćinjene k o m a n d e i ustanove d a j e Glavni generalštab sa Pov. Đ. Ob. br. 2 od 25. juna obavestio da je oko 900 Nemaca otišlo iz Kule, navodno na 2 godine na rad u Nemačku, a u stvari su otišli da tamo završe kurseve za pripremanje »pete kolone«.' 9 l.'drulenje rezervnih oficira i ratnika je sa Pov. br. 117 od 29. s e p t e m b r a 1940. godine uputilo ministru vojske i mornarice Predstavku u kojoj se kaže da manjine u našoj zemlji, naroćito nemaćka, koja dobija velika novčana sredstva iz inostranstva, mogu neograničeno da kupuju nekretnine i predlaže da se mobilizacijski materijal ne sme poveravati na čuvanje pripadnicima manjina i da se uklone starešine nesloveni. Međutim, pošlo je u tom smislu već nešto učinjeno, d o m a ć e n e m a ć k e novine su objavile da se rezervni oficiri-Nemci razrešeni čina jave vodi »Kulturbunda« dr Sep Janku u Novom Sadu (koji je nedavno odlikovan od strane kraljevske vlade). 2 0 V izvodu iz Referata Mura Bakica (o radu u vojsci) na Petoj zemaljskoj konferenciji od 19-23. oktobra 1940. pored ostalog, zahteva se izbacivanje petokolonaša i njihovo stavljanje pod sud i kaže • N e p o s r e d n a zadaća k o m u n i s t a u vojsci m o r a bili b o r b a protiv p e l e kolone, n j i h o v o g izdajničkog, š p i j u n s k o g i s a b o t e r s k o g r a d a K o n k r e t n o r a s k r i n k a v a t i njihov š t e t o č i n s k i rad, mobilisati v o j n i k e protiv njihovih p r e d a v a n j a , o b j a š n j a v a t i povezanost njihovog r a d a sa defetističkom i k a p u u l a n t s k o m p o l i t i k o m vlade Cvetković-Maček«,*'

Stab Dunavske divizijske oblasti je sa Pov. Pov. Đ. O. br. 1137 od 14. novembra 1940. obavestio Garnizonsku uprav u u Zemunu da je jedna grupa Nemaca iz Rajha, pošto su p r e t h o d n o naučili naš jezik, došla u našu zemlju i nabavila n e p o k r e t n a imanja, iako su strani državljani: da se već duže v r e m e n a iz Nemaćke krijumčari oružje za nemaćke manjine u Jugoslaviji, i to rastavljene puške i automati koje prenose brodovima čiji su vlasnici Nemci jugoslovenski državljani; da je centar ove akcije, kako izgleda, u Apatinu i da se na taj način vrši planska kolonizacija Nemaca i njihovo naoružavanje. 2 2 O radu Karla Krausa (Krauss Karlo Lot), SS-ovskog majora, glavnog noverenika SS obaveštajne službe za inostranstvo, kasnije šela Gestapoa u okupiranoj Srbiji, a pre rata »činovnika« Saobraćajnog biroa u Beogradu, Glavni generalštab je imao prilično detaljne podatke. U Izveštaju P« br. 1282 od 2. d e c e m b r a 1940. o petoj koloni, između ostalog, se kaže: • O r g a n i z o v a n j e m članova .pete kolone' u n a š o j zemlji r u k o v o d e n a r o č i t a lica, koja su z a p o s l e n a p r i v i d n o u n e m a ć k o m S a o b r a ć a j n o m b i l o u P r e m a o b a v e š t e n j i m a . sva ovakva lica .odigrala su z n a č a j n e uloge u z e m l j a m a , koje su p o t p a l e pod n e m a ć k u o k u p a c i j u ' . M e d u takvim licima bilo je i n e m a ć k i h aktivnih oficira. Međutim, do pre izvesnog v r e m e n a takva lica nisu dejstvovala u n e m a ć k o m s a o b r a ć a j n o m b i r o u Karl K r a u s Lot. činovnik n e m a č k o g S a o b r a ć a j n o g biroa, j e d a n je od najvažnijih organizatora n e m a č k e pete k o l o n e ' u Jugoslaviji. On je u julu 1940. g o d i n e b o r a v i o u Berlinu i po p o v r a t k u u Beograd p r i č a o je svojim s a r a d n u i m a . da |e p o d n e o Berlinu l c r p a n izveštaj

0 organizaciji p e t e kolone' u Jugoslaviji i da su u Berlinu n e o b i č n o zadovolini n j e g o v i m radom. P r e m a n o v i m o b a v e š t e n j i m a , Karl K r a u s d o b i o je u Berlinu n o v e i n s t r u k c i j e za dalje o r g a n i z o v a n j c .pete k o l o n e ' u Jugoslaviji i o n j e m u se u b i r o u sada govori k a o o f a k t o r u k o m e je p o v e r e n a d e l i k a t n a d u ž n o s t posle p a u z e od ' m e s e c a . On je p o č e o p o n o v o da organizuje č l a n o v e .pete k o l o n e ' i da drži specijalna p r e d a v a n j a u p r o s t o r i j a m a bivšeg Cehoslovaćkog p o s l a n s t v a u Kralja A l e k s a n d r a ul. br. 22. Ovim p r e d a v a n j i m a , p o r e d N e m a c a iz Rajha. p r i s u s t v u j u i Nemci iz n a š e zemlje. Kursisti su p o d e l j e n i na g r u p e do po 6 lica. Pred a v a n j a sc- d r ž e d v a - t r i p u t a n e d e l j n o i po p a r t i j a m a . Ovim p r e d a v a n j i m a p r i s u s t v u j e i veći b r o j n e m a č k i h s t u d e n a t a iz »Suevije~ 2 3

Stab Dravske divizijske ublasti u izveštaju Pov . Đ Ob. br. 607 od 27. decembra 1940. godine naveo je da se na njegovoj teritoriji, naročito u Kočevskoj oblasti, nastoji svim silama da se svi Nemci i njihovi simpatizeri upišu u »Kult u r b u n d « . k a k o bi se na taj način u spiskove prikupila o d l u č u j u ć a masa koja bi, u svoje vreme, mogla kad se ukaže pogodan m o m e n a t , da traži sva prava jednog naroda, ne birajući ni sredstva ni načine s a m o da se postigne cilj. Sem toga, »poverenici, . K u l t u r b u n d a ' p u t u j u iz kraja u kraj, često i pod m a s k o m trgovačkih putnika, pa nudeći svoju robu po k u ć a m a šire n e m a ć k u propagandu, obećavajući razne beneficije o n i m a koji se b u d u upisali, kao i d o b r o zaposlenje kad b u d e došla n e m a č k a vojska«.. , 24 V Izveštaju od decembra 1940. godine nepotpisani autor (verovatno komunista) piše o delovanju pete kolone u Ibarskoj diviziji, zatim o velikim nedostacima u radu vojnih okruga, k o m a n d a n a t a skladišta, tolerisanju krivaca, nesposobnosti oficira i podoficira, njihovom n e l j u d s k o m o d n o s u itd. On dalje kaže da se u vojsci i n a r o d u traži oslon na SSSR. a n e p o v o l j n o gleda na pet o k o l o n a š k u politiku vlade. 2 5 Komandant Prve armijske oblasti je sa Pov. Đ. Ob. 2 br. 5493 k r a j e m 1940. godine o b a v e s t i o Glavni g e n e r a l š t a b o aktivnosti n e m a č k e m a n j i n e u Vojvodini. U k o m e n t a r u ovog izveštaja, prim 2, Redakcija Zbornika d o k u m e n a t a , Aprilski rat 1941. kaže: • Reč je o p r e g o v o r i m a nove u p r a v e » K u l t u r b u n d a « sa j u g o s l o v e n s k o m v l a d o m o k o o d o b r e n i a z a h t e v a p o s t a v l j e n i h u » n a r o d n o m p r o g r a m u N e m a c a u Jugoslaviji«, a u p r i m . 4.5 1 6: Mladi članovi » K u l t u r b u n d a « (za razliku od starijih, k o n z e r v a t i v n i h ' ) imali su svoj prog r a m .obnove' o v e organizacije Zbog loga su se zvali .obnovitelji' ( . E r n e u e r e r ' ) , a njihov pokret Pokret o b n o v e ' (.Erneucrungsbevvegung'). K u l t u r b u n d « je o r g a n i z o v a o p r i k u p l j a n j e d o b r o v o l j n i h priloga za zimsku p o m o ć Nem a č k o j 1940/41 S u m a od 1.050 000 d i n a r a poslata je p r e k o n e m a č k o g p o s l a n s t v a u Beogr a d u , O r g a n i z a c i j n e m a č k e zimske p o m o ć i ( • W i n t e r h i l f s w e r k « ) . "

Komanda Dravske divizijske oblasti je posle ovog izveštaja, u januaru 1941. godine uputila izveštaj o opštoj delatnosti nacista u Sloveniji: »Rad n e m a ć k e m a n j i n e . . . uzeo je u poslednje v r e m e veliki zamah. Organizacija se razvija brzim t e m p o m u svim pravcima . . . Došlo je d o t l e da svoje sekcije o b r a z u j u čak i dečje dadilje i babice! Sigurni u p o b e d u Nemačke, oni istupaju na svim s a s t a n c i m a i zborovima po o b r a s c u nacional-socijalističkih zborova u Rajhu. Nose u n i f o r m e Nacional-socijalistićke s t r a n k e . Sale u kojima p r i r e đ u j u zborove u r e đ u j u se po ugledu na slične sale u N e m a č k o j . Sviraju u f a n f a r e i d o b u j u na d o b o š e n e m a č k o g oblika, postrojavaju se itđ. Sve to nije p r e d v i đ e n o u postojećim pravilima, a n a j m a n j e n o š e n j e NS i NSDAP uniformi, ali se n e m a ć k a m a n j i n a ne obazire na to, jer naše vlasti nisu našle za s h o d n o da ovo zabrane. Kraljevska b a n s k a uprava u p u t i l a je pitanje Ministarstvu u n u t r a š n j i h poslova kako treba u tom pogledu da postupa, ali u vezi sa ovim nije dobila još nikakve direktive.« 2 7

U v e o m a o p š i r n o m Obaveštajnom biltenu Treće uprave nemačke Službe bezbednosli od 27. januara 1941. godine, između ostalog, kaže se da su vođi nemačke n a r o d n e g r u p e dr S e p Janku (Sepp Janko), prilikom r a z m e n e mišljenja sa p r e d s e d n i k o m vlade Cvetkovićem, d a t a razna p o s e b n a o b e ć a n j a u pogledu u k i d a n j a p r o t i v n e m a ć k i h mera. Predsednik vlade naroćito je davao uveravanja da se n e m a č k a n a r o d n a g r u p a može s l o b o d n o razvijati u smislu nacionalsocijalističkog pogleda na svet »i da će se kazniti svaki (time je mislio na vlast) koji radi protivu . .. manifestacija n e m a č k e manjine. • Upi kos t o m e prolivnemačko raspoloženje protivit nemačke narodne grupe ( p o d v u č e n o u o r i g i n a l u ! o d r ž a v a se i dalie. To je, p r e svega, d o š l o do izražaja u t o m e što je d o s a d a od o k o 140 rezerv nih oficira d e g r a d i r a n i h zbog n a c i o n a l n e p r i p a d n o s t i s a m o t r i d e s e t o r i c i vraćen čin Za 7 srezova. u k o j i m a n e m a ć k o s t a n o v n i š t v o ima a p s o l u t n u ili relativnu većinu, p r e d s e d n i k vlade je svojev r e m e n o o b e ć a o p o s t a v l j e n j e N e m a c a za n a č e l n i k e srezova. Dosada ie, m e đ u t i m , s a m o u j e d n o m j e d i n o m srezu postavljen z a m e n i k s r e s k o g n a č e l n i k a sa aktivnim f u n k c i j a m a kojeg je p r e d l o ž i o voda n a r o d n e grupe, n i j e d a n Nernac nije postavljen za o p š t i n s k o g b e l e ž n i k a - P o r e d toga p o n o v l j e n a o b e ć a n j a vodstvu n a r o d n e g r u p e o d s t r a n e b a n s k e u p r a v e i p r e d s e d n i k a vlade nisu urodila p l o d o m . Oni nisu u s t a n j u ni da s p r e ć e sve veći niz istupa, m a l t r e t i r a n j a i n a p a d a sa s r p s k e s t r a n e protivu p r i p a d n i k a n e m a ć k e narodne grupe, a ni da im za to p r u ž e o d g o v a r a j u ć e z a d o v o l j e n j e Pored toga. pod ban. kao p r e d s t a v n i k p r e d s e d n i k a vlade, u najnoviie v r e m e p r e b a c u j e n e m a ć k o m » K u l t u r b u n d u « da je u svoiem r a d u p r e k o r a č i o granice svojih s t a t u t a , zato što p r o p a g i r a nacionalsocijalizam, koji je p r e m a »hvatanju pod b a n a politika Partije

Dalje se detal jno izlaže k a k o se »kurs p r e m a N e m a č k o j m e n j a s obzirom na povoljnost ili nepovoljnost situacije i kako se uvek zaoštrava kad je situacija povoljna, kao, na primer, posle poraza Italijana u Africi, a kad je nepovoljna, kao posle p o b e d a N e m a č k e na Zapadu, o n d a se ističe prijateljstvo sa N e m a ć k o m i naglašava da m a n j i n a treba da b u d e most koji će povezivati Nemačku i Jugoslav iju. Dalje se kaže da je Rezervni potpukovnik Jovanović postavljen za p r e d s e d n i k a j e d n o g o d b o r a koji ima da spremi c r n e liste. »U ove spiskove uvešće se svi Nemci iz N e m a č k e i Jugoslaveni koji k o n s p i r i š u sa Nem a ć k o m . kao i svi vodi n e m a ć k e , m a đ a r s k e i b u g a r s k e m a n j i n e U slučaju u p a d a u Jugoslaviju, učiniti b e z o p a s n i m sva lica n a v e d e n a u s p i s k o v i m a . K a m p a n j a protivu N e m a c a . n a r o č i t o od s t r a n e S r b a i Slovenaca, ispoljava se u sve većem privrednom ugnjetavanju pripadnika nemaćke narodnosti ( p o d v u č e n o u originalu) u Jugoslaviji. »Pre k r a t k o g v r e m e n a B a n s k a u p r a v a u Ljubljani izdala je poverljiv raspis da joj se d o s t a v e u tri p r i m e r k a spiskovi članova svih m e s n i h g r u p a š v a p s k o - n e m a č k o g »Kulturb u n d a « . s tim da se ne traže i s t o v r e m e n o od svih p o d r u ž n i c a , već p o s t e p e n o da ne bi bilo upadljivo«.

Z;.tim se u biltenu n a v o d e mnogi primeri o navodnim maltretiranjima i nasi'nim aktima protivu pripadnika nemačke nacionalnosti ( p o d v u ć e n o u originalu) 2 8 Stab za utvrđivanje Dravske divizijske oblasti (koja je o b u h v a t a l a Sloveniju) u svom izveštaju G e n e r a l š t a b u od 24. f e b r u a r a 1941. godine kaže: • U p o s l e d n j e v r e m e sve češće se dešava da su na vežbu u p o s a d n e bataljone - u koje imaju i ratni r a s p o r e d - pozvan obveznici za koje se zna da su najistaknutiji hitlerovci i kao takvi m o g u n a m u p o s a d n i i n ć e l a m a duž g r a n i c e biti od najveće štete. Vojni o d s e k u svoje v r e m e slao je t a č n e p o d a t k e K o m a n d i vojnog o k r u g a sa s p i s k o m svili h i t l e r o v a c a i nadležnih u M a r i b o r u , a ipak su i p o r e d loga bili po r a t n o m r a s p o r e d u d o d e l j e n i u p o s a d n i bataljon Ovo se ne d e š a v a s a m o u opštini M a r i b o r , nego i u svim srezov ima p r o s t o s loga š t o vojni o k r u g ne beleži šta je ko S k r e n u o s a m p a ž n j u svojim p o z n a n i c i m a o f i c i r i m a na ove pojave, a o d g o v o r je r e d o v n o bio . z n a m o mi šta r a d i m o ' ili .pa to nije ništa!' i tako dolaze u n a š u odb r a m b e n u liniju najgori hitlerovci. Došli su čak na vežbu i u vojni o k r u g k a o pisari i bili uklonjeni tek posle m o j e i n t e r v e n c i j e kod o b a v e š t a j n o g oficira« ..

Očigledno je da su i u vojnom okrugu radili petokolonaši.

Gradaćki list »Tagespost« i novosadski »Deutsches Volksblatt« ispunjeni su prvih meseci 1941. vestima o k r e t a n j u akcija n e m a ć k i h »nacionalnih pripadnika«, o »Kulturbundu«, o osnivanju raznih g r u p a »Svapsko-nemačkog k u l t u r n o g saveza«, o m n o g i m n e m a č k i m o s t e n t a t i v n i m m a n i f e s t a c i j a m a p u n e solidarnosti n e m a č k e nacionalne m a n j i n e s v l a d o m Rajha. U Osijeku »Kulturbund« razvija v e o m a živu delatnost. Altgaver i drugi prvaci n e m a č k e nacionalne m a n j i n e šire već d o s t a bezobzirno nacističku p r o p a g a n d u , pri č e m u se ne pazi m n o g o na interese Kraljevine Jugoslavije. Organizuju se čak i izložbe ( n e m a ć k i h umetnika, n e m a č k e knjige i si.) da bi se još jače naglasila ta očigledno pronacistička akcija ove manjine. 2 8 ,

Formacija »Kulturbund!u- u Odžaama,

u Vojwdini.

1941.

U proleće 1941. godine od poluvojnih skupina, koje su se bavile prikupljanjem oružja, o b r a z o v a n a je tzv. »Nemačka m o m č a d « (»Deutsche Mannschaft), u Kočevskom kraju » O r t s s t ü r m e r (»mesni jurišnici«), zatim »stražarski jurišnici« (»Wachtstürmer), a u okviru m a r i b o r s k o g s p o r t s k o g kluba »Rapid« još k r a j e m 1940. godine f o r m i r a n a je tajna poluvojnička organizacija mesnih jurišnika u koju je u č l a n j e n o o k o 1500 t a m o š n j i h Nemaca. Neke »sportske« (ali n a o r u ž a n e ) f o r m a c i j e počele su i javno da istupaju, t a k o d a j e K o m a n d a ž a n d a r m e r i j e u Ljubljani, o j e d n o m t a k v o m j a v n o m n a s t u p u u Novom Logu, 15. m a r t a 1941. izvestila Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e . 2 9 Komanda Žandarmerije sa Pov. J. br. 1080 od 10. marta 1941. godine obavestila je Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e d a j e v r h o v n o vodstvo d r u š t v a »Kult u r b u n d « izdalo svojim članovima n e m a ć k e narodnosti, pa i S l o v e n c i m a - renegatima u koje ima p o t p u n o p o v e r e n j e - u p u t s t v a k a k o svaki član može koristiti N e m a ć k o m Rajhu i k a d a je na službi u našoj vojsci, bilo na odsluženju kadrovskog roka bilo na vežbi. Njihova je dužnost da sa p u n o osećaja i bez

obzira na e v e n t u a l n e žrtve r a d e za interese N e m a ć k e u s a d a š n j e m ratu, da uvek uoće ili čuju sve što bi moglo biti ma i od n a j m a n j e koristi za n e m a ć k u stvar i o t o m e u s m e n o javljaju svom povereniku. Oni treba da se pokazuju kao da su odani, poslušni i disciplinovani, kako bi stekli p o t p u n o p o v e r e n j e svojih pretpostavljenih starešina i e v e n t u a l n o bili zaposleni po raznim š t a b o v i m a kao pisari, kuriri, o r d o n a n s i i t o m e slićno, što će im omogućiti da na lak način d o đ u do p o t r e b n i h p o d a t a k a o vojnoj sili i raspoloženju vojnika uopšte, naroćito o o n i m s t a r e š i n a m a i vojnicima koji simpatišu nacionalsocijalizam. Sem toga t r e b a da prikupljaju i p o d a t k e koliko ima komunista, ali da se uvek i u svakoj prilici pokazuju kao protivnici k o m u n i s t a . 3 0 Kao što se vidi, od jeseni 1939. do proleća 1941. tajna služba Trećeg Rajha razapeta je svoju v e o m a razgranatu o b a v e š t a j n u mrežu na celoj teritoriji Jugoslavije, koristeći svoja d i p l o m a t s k a , k o n z u l a r n a i trgovinska predstavništva. u b a č e n e agente, političke i d r u g e simpatizere. Ali članovi »Kulturbunda«, prožeti nacističkom ideologijom, bili su n a j s p r e m n i j i da što više olakšaju Trećem Rajhu u p o r o b l j a v a n j u Jugoslavije. Zato su se povezali i sa rukovodiocima n e m a ć k e vojne i političke o b a v e š t a j n e službe i njihovim c e n t r i m a u Austriji, pružajući im d r a g o c e n e p o d a t k e vojne i političke p r i r o d e . 3 ' Usmeravajući b o r b u protiv ekspanzije Hitlerovog fašizma, Tito primećuje da »bazu za r o v a r e n j e n j e m a č k o g fašizma predstavljaju u prvom redu fašističke organizacije n j e m a č k e m a n j i n e u Jugoslaviji, koje b r o j e o k r u g l o 500.000 lica, 3 2 zatim organizacije ruskih belogardejaca, hrvatska teroristička

Smotra »Hitler-jiigenda•• u Zrenjaiüiiu.

1141

organizacija » u s t a š e « . . . »Tehnička unija« sa Ljotićem n a č e l u , koja je i postala veliki finansijski c e n t a r za finansiranje Hitlerovog r o v a r e n j a u cijeloj zemlji«. 33 Tako su se u aprilskim d a n i m a 1941. godine četiri stotine pedeset hiljada k u l t u r b u n d o v a c a (folksdojćera), svrstanih u četiri stotine raznih organizacija širom Vojvodine, Slavonije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i takoreći svuda, našli ne s a m o u pozadini jugoslovenske vojske, nego i u njoj, b l a g o v r e m e n o osposobljeni za m n o g o b r o j n e špijunsko-diverzantske zadatke, r a z n o v r s n e sabotaže i d r u g e gerilske akcije i - svojim k o n k r e t n i m d o p r i n o s o m - više vredeli Nem a č k o j Vrhovnoj k o m a n d i od j e d n e najbolje o p e r a t i v n e armije.

NAPOMENE ' Izvod iz g o v o r a s e n a t o r a dr Valentina Rožica koji je o d r ž a o 26 m a r t a 1933. u S e n a t u Kraljevine Jugoslavije o »Položaju nemačke manjine u Jugoslaviji i položaju Slovenaca u Austri/i« za c r e m e b u d ž e t s k o g p r e t r e s a . (Mirko D r o b a c , Za narodnu štampariju, B e o g r a d . 1933.) O i z d a j n i č k o m n e p r i j a t e l j s k o m radu n e m a č k e m a n j i n e u Jugoslaviji, organizaciji, Špijunaži, diverziji, kao i n j e n i m v e z a m a sa fašističkim i d r u g i m n e p r i j a t e l j s k i m o r g a n i z a c i j a m a uoči i za v r e m e rata u Jugoslaviji, videti feljton Politike« od n o v e m b r a i d e c e m b r a 1972. koji je napisao Milorad J a n k o v i ć p o d n a s l o v o m Peta kolona l' t o m f e l j t o n u su izneti i neki pozitivni patriotski p r i m e r i o r g a n a j u g o s l o v e n s k e k o n t r a o b a v e š t a j n e službe. I p o r e d nekih g r e š a k a i nedostataka. taj feljton d a j e približno t a ć n u sliku r a d a p e t e k o l o n e u bivšoj Jugoslaviji Neki k o n k r e t n i p o d a c i o r a d u p e t e k o l o n e dati su i u o d e l j c i m a ove knjige Tok operacija u Jugoslaviji i Urica/ pete kolone na vodenje aprilskog rata. 2 Dr Dušan Biber, Kraljevina Jugoslavija na raskršću 1939. »Politika«, 10. s e p t e m b r a 1971. B e o g r a d (izvod); dr F e r d o Culinović, Okupatorska podela Jugoslavije. Vojnoizdavaćki zavod, B e o g r a d 1970, str. 100-104 3

AR 1941. ZD. I. d o k . 39. str. 172; DGFP. D. VI, dok. 192.

Zamenik d i r e k t o r a O d e l j e n j a za k u l t u r n u politiku n e m a č k o g Ministarstva s p o l j n i h poslova n a p i s a o je 15. aprila z a b e l e š k u p o v o d o m ovog izveštaja u k o j o j n a v o d i d a j e z a m o l i o dr Heningera iz Centralne u p r a v e za folksdojčeri- - d a se pobrine da n e m a ć k a nacionalna g r u p a u Jugoslaviji o s t a n e p o t p u n o m i r n a « . U d a i j e m t e k s t u ove zabeleške. koja je d o s t a v l j e n a d r ž a v n o m sekretaru i Političkom odeljenju (4 odseku), navodi se izjava dr Heningera o m e r a m a koje su p r e d u z e t e ili tek t r e b a da se p r e d u z m u , da »folksdojčeri u Jugoslaviji s a č u v a j u p o t p u n mir« (DGFP. D. VI, d o k . br. 207; AR 1941, ZD. I. d o k 40. str. 173. p r i m 5; DGFP. D. VI. d o k . 191). u

Dr F e r d o Culinović, Okupatorska podjela Jugoslavije,. . • str. 101-102 i p r i m . 38 i 39.

' AR 1941, ZD. I. dok. 64. str. 252-253. AVIL F-17. reg. br. 56/4. k. 76. 5

AR 1941. ZD, I, dok. 65, str. 272; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. NAV-N-T-77. 1291/1397-1422.

6

T o n e Ferenc, Nacistička politika denacionalizacije u Sloveniji 1945. Partizanska knjiga. Ljubljana - B e o g r a d . 1979, str 90.

u godinama

7

Isto. str. 89, 92-94.

8

AR 1941, ZD, 1. d o k . 89. str 342. p r i m . 4; AVIL reg. br. 4 3 / 1 . k. 12.

t* Dr F e r d o Culinović. n.d.. str. 102. 9

10

AR 1941. ZD. I. d o k . 120. str. 400-401; AVIL F-17. reg. br. 4 7 / 3 . k. 135. AR 1941. ZD, I. d o k . 127, str. 423, AVIL F-17. reg. br. 5 1 / 3 . k. 135.

od

1941.

do

'o» Dr J a n k o S e p p . Reden und Aufsätze, B e č k e r e k , 1944. str. 54 i dalje 11

AR 1941. ZD. 1. d o k . 182, str. 579-582; AVII. F-17. reg. br. 4 0 / 2 - 1 . k. 6. U m a n u 1940. H i t l e r j e za p r e d s e d n i k a ( V o l k s g r u p p e n - F u h r e r ) « K u l t u r b u n d a . postavio dr J a n k a Sepa. Taj akt. da šef j e d n e s t r a n e države vrši p o s t a v l j e n j a svojih ljudi na o d r e d e n e položaje u d r u g o j s u v e r e n o j državi bio je bez p r e s e d a n a . U stvari, to p o k a z u j e svu bedu. t r u l o s t i zavisnost r e ž i m a u Jugoslaviji U to v r e m e nova o r g a n i z a c i j a - K u l t u r b u n d a « imala je 13 o d e l j e n j a i t e r i t o r i j a l n o je bila p o d e l j e n a na župe. a ove na p k r u g e 12

AR 1941. ZD. 1. d o k . 215. str 642. p r i m . 3; AVII, F-17, reg. br. 2 / 5 , k. 98.

13

AR 1941, ZD. I. d o k . 216. str 644; AVII. F-17, reg. br. 17/3-1, k. 26.

14

AR 1941. ZD. I. dok. 217. str 645-646; DGFP. D. IX. d o k . 278 AR 1941 ZD. I, dok. 240, str. 707-710. prim. 4: AVII. F-17. reg. br. 2 / 1 - 1 . k. 36.

16

AR 1941. ZD, I. dok. 243. str. 713-715; AVII, F-17, reg. b r . 3 1 / 3 - 1 , k. 26. F r a n c N o j h a u z e n je bio p r e d s t a v n i k n e m a ć k e p r i v r e d e u Jugoslaviji i r a d i o na o r g a n i z o v a n j u i p r e t v a r a n j u nem a ć k e m a n j i n e u nacional-socijalistićku organizaciju. Kao p r e d s t a v n i k N e m a ć k e i lićni Geringov p r e d s t a v n i k o d r ž a v a o je n e p o s r e d n e veze sa k n e z o m Pav lom i p o j e d i n i m m i n i s t r i m a (videti prim. 2 na s t r 713 ovog d o k u m e n t a ) . U p o m e n u t o m izveštaju U p r a v e g r a d a B e o g r a d a kaže se da se inž N o j h a u z e n u S a o b r a ć a j n o m b i r o u s m a t r a glavnim n e m a č k i m f a k t o r o m u Jugoslaviji i licem »koje svi Nemci m o r a j u slušati, a da je fon H e r e n s a m o »jedna figura«. (Isto, str. 715). 17

AR 1941, ZD, I, d o k 248, str. 721-725; AVII. F-17. reg. br. 4 3 / 2 - 1 . k. 6.

18 AR 1941, ZD, I, dok. 250, s t r 736-737, prim. 4. AVII. reg br. B o n - 4 / 1 4 5 - 1 5 0 . U p e r i o d u od 1939 do 1941 godine j u g o s l o v e n s k e vlasti su o t k r i l e više slučajeva o b a v e š t a j n e d e l a t n o s t i f o l k s d o j ć e r a , od kojih su n e k i u h a p š e n i i izvedeni pred sud Aktivnost f o l k s d o j ć e r s k e p e t e kolone o s e t n o je p o r a s l a od 1940. U leto te godine, p o r e d intenzivnog r a d a na o r g a n i z o v a n j u folksd o j ć e r a . p o č e l o je k r i j u m č a r e n j e o r u ž j a iz N e m a č k e za p r i p a d n i k e n e m a č k e m a n j i n e . U to v r e m e j u g o s l o v e n s k i G e n e r a l š t a b je r a s p o l a g a o p o d a c i m a o p r i p r e m a n j u g r u p a f o l k s d o j ć e r a za rušenje železnićkih p r u g a kod V i n k o v a c a i Lapova. k a o i sarajev ske p r u g e u z a n o g koloseka. (AVII, F-17, pov. đ. II br. 3140 od 11. m a j a 1940). Videti, t a k o đ e , dok. br. 240 i 272 i p r i m . br. 3 uz d o k . b r 308.

' 9 AR 1941, ZD. I. dok. 251. str. 741-742; AVII. F-17. reg. br. 3 5 / 4 - 2 , k. 36. 20

AR 1941, ZD, I. d o k . 272, str. 789-793; AVII, F. - 17. reg. br. 9 / 2 . k. 11.

21

AR 1941, ZD. I, d o k . 281. str. 831, tać. 13; AIRPJ. reg br. 1940/14-8.

22

AR 1941, ZD. I. d o k . 308, str. 912-914; AVII, F-17. reg. br. 3 8 / 4 - 1 . k. 36.

23

AR 1941, ZD. I. dok. 243. str. 713 i 714; AVII. F-17. reg. br. 3 1 / 3 - 1 . k. 26; AVII, F - I . r. br. 4 2 / 2 . k. 6. 24

Dr F e r d o Culinović, n. d„ str. 103, p r i m . 50.

28

AR 1941, ZD, I, d o k 334, str. 981-983; AIRPJ. reg. br. 145.

28

AR 1941, ZD. I. d o k . 335. str. 984-985. prim. 3. 4 i 5; AVII, F-17. reg. br. 18/3-1. k. 26.

27

Milorad Janković. Peta kolona. »Politika« 19. n o v e m b a r 1972, Beograd.

28

AVII, m i k r o f i l m , reg. br. N A V - N - T - I 7 5 , 260/27316-141.

28a

F. Culinović,27. mart. J u g o s l a v e n s k a a k a d e m i j a znanosti i u m j e t n o s t i , Zagreb, 1965, str. 116. i 117. p r i m . 299. 29

Dr F e r d o Culinović, Okupatorska podjela Jugoslavije, . . . str. 103 i p r i m . 50

30

AVII, reg. br. S/4-1, k. 12.

31

Dušan Biber, Nacizem in Nemci u Jugoslaviji 1933-1941. Ljubljana, 1966, str. 229-249.

32

Prema M e m o r a n d u m u n e m a č k o g dražavnog s e k r e t a r a S t u k a r t a od 15 jula 1941. godine u Jugoslaviji je živelo 543.000 Nemaca (od toga na teritoriji NDH 180.000. u P r e k o m u r j u 3.000. u Baranji i Bačkoj oko 200.000, u Beogradu 10.000 i u Banatu 150.000). - Videti AR 1941 ZD. dok 46 str. 190. prim. 6. Prema podacima Dušana Bibera u knjizi Nacizem in Nemci u Jugoslaviji 1933-1941. Ljubljana. 1966. str. 20, u Jugoslaviji je 1921. godine živelo 505.790 Nemaca U Sloveniji je u j a n u a r u 1941, godine bilo u - K u l t u r b u n d u « p r e k o 12. 268 organizovanih Nemaca. (Tone Ferenc. n.d.. str. 90). 33

U susret ratnoj buri. »Politika«, 23 m a j 1972. godine. Beograd

N E P R I J A T E L J S K A D E L A T N O S T V A T I K A N A I DELA K A T O L I Č K O G K L E R A '

Neprijatelji sloge i jedinstva jugoslovenskih naroda, Vatikan i d e o katoličkog klera, pokazali su svoje p r a v o lice t o k o m celog prvog svetskog rata, e n e r g i č n o se suprotstavljajući stvaranju Kraljevine S H S 1918. godine. To je bila prirodna posledica italijanske vatikanske imperijalističke politike na Balkanu, čiji bi bio cilj sprećiti o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e južnoslovenskih n a r o d a u j e d n u zajedničku državu. Neoborive su činjenice d a j e klerikalizam u H r v a t s k o j u t o m p e r i o d u bio najodaniji saveznik Beča i Rima, o d n o s n o e k s p o n e n t njihove politike na Balkanu. koji se sve o t v o r e n i j e i intenzivnije angažovao, n a r o č i t o od p o č e t k a 20. veka. On se u p r e d v e č e r j e d r u g o g svetskog rata p r e t v a r a u klerofašizam, povezujući svoje ideološke, političke i verske ciljeve sa fašizmom, o d n o s n o nacizmom Isto t a k o je n e p o b i t n o d o k a z a n o d a j e Vatikan, s p a p o m na čelu, usm e r a v a o svoju politiku i p r o p a g a n d u sa o s n o v n i m ciljem da u n e s e neslogu m e đ u naše b r a t s k e n a r o d e , da ih razjedini i tako razjedinjene potčini interesima r i m s k e crkve. Austro-Ugarska, kao »bedem katolicizma«, imala je u Vatikanu i papi Piju X glavnu p o d r š k u 1914. za osvajački rat protiv Srbije i Crne Gore. Povodom u l t i m a t u m a Srbiji, a u s t r o u g a r s k i poslanik pri Vatikanu grof Palfi, posle razgovora sa p a p o m i k a r d i n a l o m Meri del Valom, 29. avgusta 1914, javio je Beču: »Papa i Kurija vide u Srbiji r a z o r n u bolest koja m a l o po malo nagriza M o n a r h i j u do srži i koja će je v r e m e n o m rastočiti. Pored svih pokušaja koje je Kurija preduzimala u toku poslednjih decenija, Austro-Ugarska ostaje i jeste katolička država par excellence, najjači bedem koji je preostao u ovom veku crkvi Hristovoj. Rušenje tog bedema značilo bi za crkvu (gubitak) najvećeg oslonca u svojoj borbi protiv pravoslavlja, ona bi izgubila svog najjačeg pobornika. S tih razloga, dakle, kao što je za Austriju neodložno potrebno da zbog samoodržavanja oslobodi, po potrebi, i silom, svoj organizam od zla koje ga nagriza. tako je i na katoličku crkvu posredno nužno čutiti sve ili da odobri sve što bi moglo da posluži postizanju toga cilja.«2(Podvučeno u originalu). Mnogi biskupi i župnici u Bosni. Hercegovini i Hrvatskoj pozdravili su u l t i m a t u m i objavu rata Srbiji i C r n o j Gori 1914. i iste godine bili su glavni nosioci političke mobilizacije za osvajački pohod a u s t r o u g a r s k e vojske. 3 Oni su u m e s t o Š t r o s m a j e r o v e misli d a j e »služenje n a r o d u služenje bogu«, p r o p o vedali d a j e »služenje Rimskoj kuriji služenje bogu«. S d r u g e strane, Vatikan je pri kraju prvog svetskog rata 1917. i 1918. godine činio m a k s i m a l n e n a p o r e

Nadbiskup Aloizije Stepina
\adbiskup Stepinac na čelu delegacije crkava u NDH. u audijenciji kod ustaškog poglavnika Ante Pavelića

da spasi trulu Austro-Ugarsku na štetu jugoslovenskih n a r o d a , a zatim da ujed i n j e n j e m Hrvata i Slovenaca sa M a đ a r s k o m i Austrijom stvori katoličku državu u Podunavlju. Tek kasnije - zbog pritiska m e đ u n a r o d n e javnosti i političke situacije u Evropi - Vatikan je bio p r i n u đ e n da prizna Jugoslaviju kao državu, težeći da u njoj obezbedi povlašćen položaj i da zaoštri b o r b u po vers k o m i n a c i o n a l n o m pitanju. On se p o t p u n o solidarisao sa antijugoslovenskim akcijama italijanskih fašista u Istri i Gorici i o t v o r e n o p o m a g a o denacionalizaciju jugoslovenskog stanovništva. Vatikan je u Rimu organizovao školovanje katoličkih k a d r o v a n a m e n j e nih za rad u Jugoslaviji. Zavod sv. Jeronima, koji je p r e u z e o od naše države, postao je glavni c e n t a r za vaspitanje i obrazovanje katoličkog klera, s t e ž n j o m da ga zadoji m r ž n j o m p r e m a S r b i m a i s r p s k o j crkvi. U taj Zavod je svake godine iz Jugoslavije upućivan na školovanje o d r e đ e n b r o j sveštenika koji su p r i p r e m a n i za razbijačku delatnost. Među njima se nalazio i Alojzije Stepinac (koji je kao d o b r o v o l j a c učestvovao u b o r b a m a na S o l u n s k o m f r o n t u u prvom svetskom ratu, zbog čega je stekao p o v e r e n j e u Kraljevini Jugoslaviji i p o s t a o nadbiskup, ali je zbog neprijateljske delatnosti u d r u g o m svetskom ratu 1946. godine o s u đ e n kao ratni zločinac). Sem toga, f r a n j e v a č k e gimnazije, samostani i d r u g e katoličke institucije, postali su glavni centri za stvaranje klero-fašističkog kadra. »L t o m e cilju s t v a r a n e su razne v e r s k e organizacije, k a o na p r i m e r .križarska', a P a p a Pije XI o s n o v a o je .Katoličku akciju', koja će p o s t a t i m o ć n a o r g a n i z a c i j a k a o j a k a veza između katoličke h i j e r a r h i j e i k a t o l i č k o g laikata. Mada joj je bila p r v e n s t v e n a n a m e n a versko-crkvena, o n a se sve više o k r e t a l a i politici. Njeni ogranci su se protezali s v u d a g d e se nalazila i n a j m a n j a ž u p a koja je bila s r e d i š t e n j e n i h p o t h v a t a . Njeni b o j o v n i pokliči svrstavali su se z a j e d n o sa svim n a j e k s t r e m n i j i m n a c i o n a l i s t i m a , j e d n a k o sa o r g a n i z a c i j a m a HSS. ali u s k o r o i sa u s t a š k i m p o k r e t o m , d o b i j a j u c i i n e p o s r e d n o a n t i d r ž a v n e d i r e k t i v e . . . Sve je to bilo dob r o p o z n a t o n a d b i s k u p u - k o a d j u t o r u , a to će reci i s a m o j R i m s k o j kuriji, koja nije n i š t a p r e d uzimala da se t a k o i z v i t o p e r e n o j .Katoličkoj akciji' da n j e n o o s n o v n o obeležje. U NDH bice .Katolička akcija', n a r o ć i t o u H r v a t s k o j , pravi gcnocidski zločinac, o k r v a v l j e n i h r u k u n a d p r a v o s l a v n i m S r b i m a . N j e n a m o ć n a b o j o v n a f o r m a c i j a bilo je Križarstvo, u k o m e su se nalazili n a j v a t r e n i j i zagovornici u s t a š t v a j o š p r e o s n i v a n j a NDH. Ako je k o a d j u t o r sve to d o b r o znao, on ih je p r e d s t a v l j a o s a m o k a o govorljive b o g o m o l j c e , a ne k a o političke agigatore.« 4

Križarska organizacija katoličke crkve u Hrvatskoj »svoju protivjugoslovensku i p r o o s o v i n s k u delatnost naroćito je razvila posle stvaranja B a n o v i n e Hrvatske, a n a k o n o s l o b o đ e n j a zemlje pretvorila se u terorističku organizaciju protiv nove Jugoslavije.« 5 U Izveštaju Štaba Primorske armijske oblasti od 3. oktobra 1940. ministru vojske i mornarice, između ostalog, se kaže: »I dalje se s p o m i n j e i dolazi do p o t v r d e , da katolički svcštenici v o d e glavnu reć u sprovođenju pavelićevštine na teritoriji. Gde god se naiđe na neku pavelićevsku p r o p a g a n d u , obič n o je umešan i po neki katolički sveštenik, a. po iskazu mnogih pouzdanih nacionalnih ljudi na teritoriji, svi mlađi katolički sveštenici su očiti pavelićevci i j a v n o s p r o v o d e agitaciju za njega. S n j i m a u vezi pavelićevšlina se s p r o v o d i izgleda najviše p r e k o k a t o l i č k o g u d r u ž e nja .Križari', od kojih su članovi iz Splita, p r i l i k o m izleta na Vidovu Goru, na o. B r a ć u , j a v n o na glas vikali .živeo Ante Pavelić i s l o b o d n a h r v a t s k a država p o d p r o t e k t o r a t o m Italije', a na p o v r a t k u su pozdravljali fašističkim p o z d r a v o m i p o k l i k o m ,ŽAP' ( s k r a ć e n i c a za »Živio Ante Pavelić«). 8

Vodstvo katoličke crkve smišljeno deluje na razbijanju Jugoslavije, po ins t r u k c i j a m a biskupa, uživajući u svim prilikama svestranu p o d r š k u i p o m o ć Pavelićevih i nekih Maćekovih organizacija. Posle dolaska Hitlera na vlast, Vatikan daje p u n u p o d r š k u o s t v a r e n j u novog p o r e t k a u Evropi. Ekspanzija katoličke crkve p r e m a Istoku i na B a l k a n u

dobila je najšire razmere. Vatikan je tada p u t e m š t a m p e i p r o p a g a n d e veoma vešto raspirivao nacionalni antagonizam i versku netrpeljivost, nastojeći da se što više p r o d u b i jaz u jugoslovenskoj zajednici, koja je i inače bila b r e m e nita m n o g i m s u p r o t n o s t i m a , tim p r e što su Hrvati bili n a c i o n a l n o potlačeni od strane b e o g r a d s k o g b u r ž o a s k o g centra. »U H r v a t s k o j su »Katolički list«, zvanićni organ zagrebačke n a d b i s k u p i j e i »Hrvatstvo«, politički klerikalni dnevnik, bili izvanredno snažni pioniri zad a t a k a koji su dolazili iz Kurije.« 7 O o d n o s i m a između katoličke crkve i Vatikana, s j e d n e , i državne vlasti u Jugoslaviji, s d r u g e strane, došlo je do o š t r e krize 1935. zbog k o n k o r d a t a kojim je Stojadinović, uz saglasnost kneza Pavla, p o k u š a o da stavi katoličku crkvu u privilegovan položaj. To se ubrzo pretvorilo u težak politički s u k o b srpske i h r v a t s k e buržoazije. B o r b a o k o k o n k o r d a t a nije bio verski s u k o b već društveno-politički, državno-pravni i nacionalni p r o b l e m koji se je nalazio pred svim v l a d a m a Jugoslavije, počev od 1918. godine. Sve do 25. jula 1935. godine, kada je u Rimu na najsvečaniji naćin p o t p i s a n k o n k o r d a t , o n j e m u u javnosti nije ništa bilo poznato. Tek posle potpisivanja, koje je izvela vlada M. Stojadinovića potpuno tajno, bez ikakve j a v n e diskusije i psihološke p r i p r e m e - nastali su na srpskoj strani, p o s e b n o u v r h o v i m a srpske pravoslavne crkve protesti i ogorčenja zbog velikih privilegija datih katoličkoj crkvi u Jugoslaviji. V r h o v n o rukovodstvo s r p s k e crkve, kao i mnogi buržoaski političari s r p s k e nacionalnosti, tražili su od vlade da se p o m e n u t i k o n k o r d a t poništi i povuče. I n t e r e s a n t n o je istaći d a j e i Stjepan Radić s v o j e v r e m e n o bio protiv tog k o n k o r d a t a , j e r je s m a t r a o da ne odgovara i n t e r e s i m a n a r o d a i države. Korošec je, k a o m i n i s t a r u n u t r a š n j i h poslova, p o k u š a o da svim sredstvima zabrani i spreći diskusiju o k o n k o r d a t u . On, lično, uložio je velike n a p o r e da se k o n k o r d a t ratifikuje, boreći se o t v o r e n o protiv s r p s k e crkve. Tek posle krvavih d e m o n s t r a c i j a , 19. jula 1937. godine, u kojima su organi državne vlasti, po direktivi Antona Korošca, g r u b o napali najviše predstavnike s r p s k e pravoslavne crkve, konkordat je skinut sa d n e v n o g reda i de facto nije ratifikovan. 8 U stvari, k o n k o r d a t je o m o g u ć a v a o katoličkoj crkvi u Jugoslaviji da vrši p r o p a g a n d u i ekspanziju p r e m a Istoku na štetu s r p s k e crkve i s r p s k e nacije. Zato su s r p s k a pravoslavna crkva i s r p s k a buržoazija reagovale na svojstven način, tako d a j e i profašistička vlada Milana Stojadinovića bila p r i n u đ e n a da odbaci k o n k o r d a t . Vatikan je zbog toga pojačao svoj neprijateljski stav p r e m a Jugoslaviji, p o s e b n o p r e m a s r p s k o j pravoslavnoj crkvi i s r p s k o m n a r o d u . »Papa Pije XI nije m o g a o da se uzdrži od o s u d e ovih p o s t u p a k a u B e o g r a d u , k a d a je na s v e č a n o m V a t i k a n s k o m k o n z i s t o r i j u m u 16. XII iste godine, p r i l i k o m p r e d a j e šešira nov o i z a b r a n i m k a r d i n a l i m a , m e đ u k o j i m a i Pelegrinetiju. i z r e k a o tešku p r e t n j u Jugoslaviji zbog o v a k v o g n a č i n a o d r i c a n j a k o n k o r d a t a »Doći će dan. .. i on to ne bi hteo da kaže, ali je u to posve siguran, kada ce biti ne malo njih koji će jako taliti ito nisu širokogrudno i velikodušno u stvari primili jedno dobro, koje je namjesnik Isusa Krista nudio njihovoj zemlji Nije tu samo u pitanju bila i rkvena i vjerska strana narodne konsolidacije nego t socijalna i politička, makar on odlučno mrzi da politiku učini svojom stvari i svojim delom.'9 ( P o d v u ć e n o u originalu)

Iako su Papa Pije XI i Pije XII, uoči i p o č e t k o m d r u g o g svetskog rata, davali izjave o n e u t r a l n o s t i Sv. Stolice, n e p o b i t n o je d o k a z a n o da je Vatikan 1941. učestvovao u stvaranju NDH, d a j e davao p u n u političku i materijalnu p o d r š k u Paveliću i Maćeku radi razbijanja i k o m a d a n j a Jugoslavije i da je Sveta Stolica o d m a h 1941. godine »de facto« priznala ovu m a r i o n e t s k u političku

tvorevinu NDH, ali »de jure« nije priznala n e s t a n a k jugoslovenske države. On je, sem toga, p r e k o klerofašista, Pavelića i Stepinca, inspirisao m a s o v n o istrebljenje s r p s k o g n a r o d a u Hrvatskoj, Dalmaciji, Slavoniji, S r e m u , Bosni i Hercegovini. Zato nije nikakvo č u d o što je u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, k a o i u nacističkoj Nemačkoj, d o s l e d n o s p r o v o đ e n zločin genocida, n a r o č i t o prema S r b i m a i Jevrejima. »Povezanost i z m e đ u u s t a š a i katoličke crkve u NDH, kao i j e d n i h i d r u g i h sa Vatikan o m d a t i r a od prvog d a n a p o s t o j a n j a NDH, pa sve do n j e n o g sloma. U t o m e su u s t a š k a i kler i k a l n a ideologija s t a l n e i u s t r a j n e do k r a j n i h granica, p o v e z a n e n a j p r i s n i j i m o d n o s i m a i zaj e d n i č k i m ciljem. T o m e služi svim ž a r o m sva njihova p r o p a g a n d a , i o n a u c r k v a m a i o n a u š t a m p i . Za sve to klerofašisti traže p o t v r d e i o p r a v d a n j a u h i s t o r i j s k i m o d n o s i m a H r v a t a prema R i m s k o j Kuriji. U d a l e k o j prošlosti kao i u n e d a v n i m g o d i n a m a , p r e d s a m u NDH . Dovoljno je osvrnuli »e na brojne telegrame koje su posle proglašenja NDH. izmenjali p a p a Pije XII i poglavnik Pavelić pa da se uvidi p r i s n o s t o d n o s a i z m e đ u Svete Stolice i nov o o s n o v a n e h r v a t s k e d r ž a v e NDH. u č i t a v o m p e r i o d u n j e n o g p o s t o j a n j a 1941-1945. U tim m n o g o b r o j n i m izjavama d u b o k o g i t r a j n o g p r i s n o g prijateljstva uvek s u s r e ć e m o »iskreno, s m j e r n o » - »apostolske blagoslove Svete Stolice«, koja »u živoj p r i v r ž e n o s t i H r v a t s k e « , gleda sretnu budućnost Hrvatske 9a

Hitlerov diplomatski poverenik za Balkan H e r m a n N o j b a h e r ( H e r m a n N e u b a c h e r ) kaže sledeče: »Recept za pravoslavlje ustaškog v o đ e i poglavnika (državnog vođe) Hrvatske Ante Pavelića potseća na verske ratove sa najkrvavijim u s p o m e n a m a : »Jedna trećina m o r a da p o s t a n e katolička, j e d n a trećina m o r a da napusti zemlju i j e d n a trećina m o r a da umre!« Poslednja tačka p r o g r a m a bila je izvršena. Kada su vodeće ustaške glavešine tvrdile d a j e pobijen j e d a n milion pravoslavnih S r b a (uključujući odojčad, decu, žene i starce), to je o n d a po m o m e mišljenju p r e t e r a n o hvalisanje. Na osnovu izveštaja koji su došli do mojih r u k u cenim da b r o j onih koji su bez o d b r a n e pobijeni iznosi tri č e t v r t i n e miliona. Kada sam j e d n o m p o n o v o u Glavnom stanu na diskusiju izneo užasne p o s t u p k e u m o m e h r v a t s k o m susedstvu, r e k a o mi je Adolf Hitler: »Rekao sam i Poglavniku da se ovakva m a n j i n a ne može p r o s t o da p o t a m a n i - o n a je suviše velika.«' 0 U j e d n o j vatikanskoj publikaciji (Bibliografija Alojzija Stepinca, koju je napisao opat Aleksa Benigar 1974. godine u Rimu) kaže se da je papa Pije XII primio Pavelića, »ali samo kao katoličkog vjernika, a ne kao državnog poglavara Tom / g o d o m izrazio mu je svoju ljubav p r e m a h r v a t s k o m n a r o d u , čija mu je v j e r n o s t p r e m a Sv. stolici d o b r o poznata O b j a s n i o m u je, d a j e s l u ž b e n o p r i z n a n j e Nezavisne Države H r v a t s k e o d v i š e osjetljive naravi te Sv stolica ne o b i č a j e to činiti u r a t n o vrijeme, n e g o č e k a s v r š e t a k rata i m i r o v n e u g o v o r e |er m o r a sačuvati n e p r i s t r a s n o s t i uzeti u o b z i r i o s t a l e k a t o l i č k e vjernike, kojih i m a d e posv uda. Pavelić je sa svoje s t r a n e o p e t o v a n o i o t v o r e n o izjavio, k a k o h r v a t s k i n a r o d želi u r e d i t i svoje v l a d a n j e i z a k o n o d a v s t v o p r e m a n a č e l i m a katoličke vjere«.

Sama činjenica d a j e papa Pio XII primio u audijenciju Antu Pavelića, jednog od najpoznatijih ratnih zločinaca u d r u g o m svetskom ratu, po čijem je nar e đ e n j u p o b i j e n o ne s a m o stotine hiljada Srba, nego i blizu 40.000 Jevreja i na d e s e t i n e hiljada Cigana, kao i hiljade Hrvata antifašista.stvorila je u Jugoslaviji. ali i u svetu, o p r a v d a n o p o d o z r e n j e da postoji koluzija između izvesnih krugova u Vatikanu i n a d b i s k u p a Stepinca i Ante Pavelića. Nije b i t n o što p a p a Pio XII nije p r i m i o Antu Pavelića kao državnika, nego k a k o je u vatikanskim službenim krugovima zabeleženo, kao »običnog katoličkog vjernika«. Time je m o r a l n a o d g o v o r n o s t pape Pija XII za ratne zločine u Jugoslaviji postala još v eca, jer je identifikovao pojam katoličkih vjernika s u b i j a n j e m stotine hiljada ljudi d r u g i h veroispovesti.

ŠOVINISTIČKE, SEPARATISTIČKE I NEPRIJATELJSKE ORGANIZACIJE I JUGOSLAVUI

209

Mnogi d o k u m e n t i t a k o đ e u t v r đ u j u učešće Vatikana u p r e v o đ e n j u p r e k o 200.000 pravoslavnih stanovnika u katoličku veru, koje je izvršeno u d o b a Pavel ićevog masovnog ubijanja Srba. 10 " Prema službenim d o k u m e n t i m a nacističke Nemačke, koja se sada objavljuju u SAD, glavni inspirator i organizator u l t r a r e a k c i o n a r n e , profašističke, antisovjetske politike Vatikana bio je Papa Pije XII (koji je p r e toga, kao kardinal Pačeli (Pacelli Eugenio), bio dugogodišnji šef vatikanske spoljne politike). On nije bio s a m o čvrsto na strani Osovine i gajio o t v o r e n e simpatije prema nacistima, već je svestrano p o m a g a o njihovu politiku genocida u čitavoj Evropi, n a r o č i t o u slovenskim zemljama, p o s e b n o Jugoslaviji." Nemački diplomata Fric Mens ha uze n (Fritz Menschausen), savetnik nemačke ambasade pri Vatikanu, u svome izveštaju od 12. septembra 1941, u p u ć e n o m državnom s e k r e t a r u n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova Ernestu fon Vajcsekeru (Ernest Weizsäcker), p o r e d ostalog, navodi d a j e »više p u t a d o b i o uveravanja d a j e papa Pije XII u svom srcu na strani Osovine.« Sveta Stolica je »stalno govorila protiv boljševizma u principu.« P r e m a h a m b u r š k o m časopisu »Der Spiegel«, papina osovinska osećanja bila su zasnovana na uverenju d a j e nacistička vojska j e d i n a snaga s p o s o b n a da se bori protiv »komuniziranja Evrope.«' 2 K o n k o r d a t je, u stvari, bio u s m e r e n i protiv interesa hrvatskog naroda, jer je ograničavao i zabranjivao u p o t r e b u glagoljice, tj. vršenje službe božje u crkvi na s t a r o s l o v e n s k o m jeziku, p r o t i v n o sledečim zaključcima katoličkog episkopata od 27-29. n o v e m b r a 1918. godine: »Neka se pravo što ga neki naši krajevi glede u p o r a b e staroslovenskog jezika u svetoj misi po r i m s k o m obredu od najstarijih v r e m e n a uživaju, p r o t e g n e o d m a h na cijelo p o d r u č j e naše države.« Zato sudekreti Rimske kurije od 1918. i 1906. godine, koji su dati kao prilog n o v o m jugoslovensko-vatikanskom k o n k o r d a t u 1935, s m a t r a n i za najveću uvredu koju je Rim n a n e o H r v a t i m a . ' 3 Nadbiskup Stepinac je 12. septembra 1939, kad je u svom dvoru primio Mačeka, između ostalog, rekao: • K o m u n i z a m nastoji, po s v e m u sudeći, da u d a r i iza leđa b a n o v i n i Hrvatskoj. Zato mu se valja o d u p r i j e t i svim silama. Crkva ce tu pružati svoju g o l e m u m o r a l n u p o m o č . Dr Maćek je i s t a k n u o da su u v o j n i č k o j p o b u n i u Karlovcu imali de facio svoje prste k o m u n i s t i i jugofašisti. Dalje je Stepinac istaknuo k o n k o i d a l kao vilo važno pitanje za narod. On je r e k a o da baš s a d a kad je s v j e t s k o klanje u t o k u . da se hrvatski n a r o d m o ž e vrlo lijepo a f i r m i r a t i kod Svete Stolice, tim više š t o če proslaviti svoju 1300-godišnjicu. Dr Maček je izjavio da će Konkordat bezuvjetno sklopiti ( p o d v u č e n o u originalu) čim m a l o s r e d i prilike, i to n a j b o l j e št< b u d e mogao, j e r z n a d e da ni je d a l e k o v r i j e m e kad će katolička c r k v a igrati p r e s u d n u ulogu u svijetu. P o s e b n o je i s t a k n u o da ce izmijeniti s a d a š n j e g a p o s l a n i k a kod V a t i k a n a i postaviti p o u z d a n o g čovjeka. Pitao je da li je istina da su p i t o m c i u Sv. J e r o n i m u bili u vezi sa pavelićevcima. S t e p i n a c mu je p r o t u m a č i o da je to o b i č n a p o d v a l a B e o g r a d a . Dalje je Stepinac naglasio da je starokatolicizam čir na n a r o d n o m organizmu, koji valja odstraniti, a koji je Beograd p o d r ž a v a o . . . « " » . . . Kad je n a m e s n i k knez Pavle p o s e t i o Z a g r e b da sredi političke o d n o s e . S t e p i n a c je u tri d a n a i m a o d e v e t p u t a prilike da sa k n e z o m razgovara. M e đ u ostalim, d o d i r n u o je nadb i s k u p njegovu stalnu p r e o k u p a c i j u k a t o l i ć e n j a Srbije, o č e m u je \ ec 1934. z a p i s a o u s v o m e Dnevniku. I sada. 17.1 1940. beleži da bi »najidealnije bilo da se Srbi vrate vjeri svojih otaca, t j d a p r i g n u glavu p r e d n a m j e s n i k o m H r i s t o v i m . Svetim O c e m . . . , E

U d a n i m a aprilskog rata Alojzije Stepinac, na čelu katoličke crkve u Hrvatskoj, u p u t i o je i ovakvu p o r u k u svojim vjernicima: » N a r o d u izvan Z a g r e b a p o r u č u j e se da se o d m a h o b r a t i na sve ž u p n e Urede, gde će od svećenika dobiti u p u t s t v a za dalji rad. Kod toga će nam uveliko pomagati katolička crkva.

Treba zbog toga uzdizati katoličanstvo kao glavni branik Hrvatstva. Na pravoslavnu kao bizantijsku kulturu treba navaljivati i treba isticati da su to specijalne odlike.«'8

On je još 1934. godine napisao: »Da je veća s l o b o d a (i da ima) d o v o l j n o r a d n i k a . S r b i j a bi za 20 g o d i n a bila katolička,«' 7 a p o v o d o m 27. m a r t a 1941. g o d i n e sledeče: »Iz cijelog ovog čina, tj. d r ž a v n o g u d a r a , opet o s t a j e u t o m e č i n j e n i c a da su S r b i i Hrvati dva svijeta koji se n i k a d a n e c e ujediniti dok je j e d a n od njih u životu. Duh b i z a n t i z m a je nešto t a k o grozno, da je s a m o S v e m o ć n i i Sveznajući bog bio u s t a n j u p a r i r a t i i n t r i g a m a i podv a l a m a tih ljudi. Za n a s je to n e š t o n e r a z u m l j i v o da se u g o v o r i i o b a v e z e k i d a j u bez ikakvih s k r u p u l a . « ' 8 ». Sve u svemu. Hrvali i Srbi dva su svijeta, sjeverni i južni pol. k o j e je n e m o g u ć e zbližiti osim č u d o m božjim. Sizma je n a j v e ć e p r o k l e t s t v o Evrope, s k o r o veće n e g o prot e s t a n t i z a m . T u n e m a morala, n e m a načela, n e m a istine, n e m a p r a v d e , n e m a p o š t e n j a . . « "

Na Drugom k o n g r e s u KP Hrvatske 1948. godine k o n s t a t o v a n o je: • Najviši katolički krugovi u zemlji (a n a r o č i t o u Z a g r e b u ) postali su još o d a v n o prije rata nosiocima fašističke propagande. Oni su izdavali najviše fašističke literature, oni su najviše trovali omladinu, oni su bili najaktivniji u p r i p r e m a n j u okupacije naše zemlje. Pa čak i s a m i h s k o r o n e k o l i k o d a n a pred p r o p a s t fašističke N j e m a č k e i Pavelićeve NDH oni d a j u svoju p o s l e d n j u p o d r š k u toj već lešini p o z n a t i m » p r o s v j e d o m h r v a t s k o g k a t o l i č k o g episkopata« od 24. III 1945. Katolički kler se stavljao o t v o r e n o na ć e l o reakcije, p o s l a o c e n t r o m n j e n o g o k u p l j a n j a . U n j e g a je počela polagati n a d e sva u n u t r a š n j a reakcija, u s t a š k a i mačekovska e m i g r a c i j a i v a n j s k a reakcija.« 2 0

U Proglasu ustaške radiostanice od 11. aprila 1941. godine u 4,30 časova bilo je objavljeno: »Cijenjeni g r a đ a n i g r a d a Zagreba! Dolazi s a v e z n i č k a n j e m a č k a vojska, iskitite p r o z o r e na svojim k u ć a m a , žene i d j e v o j k e , c v j e ć e m u r u k a m a d o č e k a j t e savezničku vojsku, b u d i t e j o j pri ruci u s v a k o m m o m e n t u . Hrvatski n a r o d diljem H r v a t s k e , n e k a s e o d m a h o b r a t i n a ž u p s k e u r e d e , g d j e ć e dobiti u p u t e što ć e d a l j e r a d i t i « 2 1

Obraćajući se p o d r e d e n o m sveštenstvu, pod u s t a š k o m p a r o l o m »Spreman za dom«, n a d b i s k u p Stepinac je objavio osnivanje NDH sledečim rečima: • Č a s n a b r a ć o , n e m a n i k o g a m e đ u v a m a koji u o v o p o s l e d n j e v r e m e nije bio s v j e d o k o m n a j z a m a š n i j i h d o g a đ a j a u životu h r v a t s k o g n a r o d a , u k o j e m d j e l u j e m o k a o glasnici Kristova evanđelja. Događaji su ovo koji su naš n a r o d donijeli u s u s r e t d a v n o s a n j a n o m i ž e l j k o v a n o m idealu. Časovi su ovo u k o j i m a ne govori više jezik, n e g o krv s v o j o m t a j a n s t v e n o m povezan o š ć u sa z e m l j o m u k o j o j s m o ugledali svijetlo božje i s n a r o d o m iz k o j e g a s m o nikli. Je li p o t r e b n o isticati da je i u n a š i m g r u d i m a življe z a k u c a l o srce? Nitko p a m e t a n t o g a osuditi ne m o ž e i n i t k o p o š t e n toga zamjeriti ne može, jer je ljubav p r e m a vlastitom n a r o d u božjim p r s t o m u p i s a n a u l j u d s k o biće, i božja zapovijed! I tko n a m m o ž e zamjeriti a k o i mi k a o duhovni pastori d a j e m o svoj p r i n o s n a r o d n o m veselju i zanosu, kad se p u n i d u b o k o g g a n u ć a i tople zahvalnosti o b r a ć a m o Božjem Veličanstvu. G o v o r e ć i vam d a k l e k a o p r e d s t a v n i k c r k v e i pastir d u š a . m o l i m vas i pozivam da svim silama n a s t o j i t e i r a d i t e o k o toga da naša H r v a t s k a b u d e Božja zemlja, j e r će s a m o t a k o moći izvršiti dvije b i t n e zadaće, koje k a o država i m a d e da izvrši u korist svojih č l a n o v a . . Odazovite se s l o g a s p r e m n o m o m pozivu na uzvišen rad o k o č u v a n j a i u n a p r e đ e n j a Nezavisne Države H r v a t s k e . Poznavajući d o b r o muževe koji d a n a s u p r a v l j a j u s u d b i n o m h r v a t s k o g n a r o d a , m i s m o d u b o k o u v j e r e n i d a ć e n a š n a r o d naići n a p u n o r a z u m i j e v a n j e i p o m o ć . . . Časna b r a c o , i s p u n i t e svoju d u ž n o s t p r e m a m l a d o j državi H r v a t s k o j . . . « , J

Dr Novak na to kaže: »Ovako je uzbuđeni n a d b i s k u p Stepinac d o č e k a o -davno sanjani i ieljkovani ideal«, fam o z n u u s t a š k u NDH i pozvao p o d r e đ e n i kler da tu tvorevinu »sa svim silama» p o m a ž e . ..« Zato nije n i k a k v o i z n e n a đ e n j e , zašto je i Vatikan, kao p e r m a n e n t n i p o d m u k l i član međ u n a r o d n e zavere z a r a z b i j a n j e j u g o s l o v e n s k e države, s t a l n o ukazivao p o m o ć u s t a š k o m pok r e t u . d i r e k t n o p o m a g a o u s p o s t a v l j a n j e NDH. - i najzad d a o blagoslov Paveliću i v i s o k o m k a t o l i č k o m k l e r u za u n i š t a v a n j e i p o k r š t a v a n j e (nasilno k a t o l i č e n j e ) S r b a u H r v a t s k o j , odn o s n o na p o d r u č j u NDH Papa Pije XII blagosilja Pavelića k a d a ga je p o s j e t i o u Vatikanu,

18. m a j a 1941, na d a n p o t p i s i v a n j a zloglasnog Rimskog u g o v o r a , ' k a o p r a k t i č n o g katolika« Nezavisne Države H r v a t s k e - NDH - »Svete v l a d a j u ć e kristove države« Ciji su glavni inspiratory organizatori i izvršioci bili klerofašisti, koji su pod vidom vere. na predikaonici propovedali u s t a š t v o p u n i h 20 g o d i n a š i r o m zemlje. U aprilu 1941, posle p r o g l a š e n j a NDH. - svi hrvatski biskupi. - s e m m o s t a r s k o g b i s k u p a Mišica. - zakleli su se na v e r n o s t Paveliću dajući mu o d m a h , n e o g r a n i ć e n u p o d r š k u . 2 3

U »Politici« od 8. n o v e m b r a 1981. godine, Vladimir Dedijer, pod naslovom, Činjenice o Stepinćevom genocidu, između ostalog, piše: »Nemaiko poslansko u Zagrebu poslalo je 26. o k t o b r a 1942. godine Ministarstvu inostranih poslova Trećeg Rajha izveštaj o p o k o l j i m a s t a n o v n i š t v a u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, koji su izvršile ustaše. D o k u m e n t je vrlo d u g i p r e c i z n o n a v o d i b r o j žrtava i n a ć i n e ubijanja u s v a k o m n a s e l j e n o m m e s t u . . . L'OĆi svog polaska u Vatikan, u susret sa p a p o m Pijem XII, Ante Pavelić ie 5. maja 1941. o b j a v i o Z a k o n s k u o d r e d b u o prijelazu s j e d n e vjere n a d r u g u , i s t o v r e m e n o k a d a j e p o č e l o i m a s o v n o klanje Srba, Jevreja i Cigana u NDH O d g o v o r n o s t V a t i k a n a u t o l i k o je veća ukoliko je katolička c r k v a u NDH. na ćelu sa n a d b i s k u p o m Alojzijem S t e p i n c e m . p o z d r a v i l a i usvojila ove z a k o n s k e o d r e d b e , pa ih je unela i u svoje i n t e r n o p r a v o . O t o m e su d o n e t e i p o s e b n e o d r e d b e na z a s e d a n j u B i s k u p s k e k o n f e r e n c i j e u Z a g r e b u . Na inicijativu r u k o v o d stva katoličke c r k v e u NDH. d o n e t e su d o d a t n e z a k o n s k e o d r e d b e o d o p u n i Z a k o n s k e odr e d b e o prijelazu s j e d n e vjere na d r u g u , k a o i U p u t e prilikom prijelaza s j e d n e v j e r e na drugu Trećeg juna 1941. godine »Katolički list« u Zagrebu ovako je pohvalio ive mere: Nadbiskup Stepinac je. uz saglasnosl i pod n a d z o r o m opala Josipa Marconea. papskog legata u Nezavisnoj Državi H r v a t s k o j , sazvao novu b i s k u p s k u k o n f e r e n c i j u u Z a g r e b u od 17. pa do 20. s t u d e n o g a 1941. koja je bila p o s v e ć e n a prijelazima g r k o - i s t o ć n j a k a na katoličku cjeru' Posle k o n f e r e n c i j e , svi u č e s n i c i na čelu sa S t e p i n c e m poselili su Antu Pavelića i predali mu jednu p r e d s t a v k u o svojim o d l u k a m a . U š e s t o j tački lih o d l u k a stoji da je k o n f e r e n c i j a izabrala p o s e b n i o d b o r od tri ličnosti koji ima da r u k o v o d i a k c i j o m o k o p r e k r š t a v a n j a S r b a u k a t o l i č a n s t v o U o d b o r su izabrani n a d b i s k u p S t e p i n a c p r e d s e d n i k B i s k u p s k i h k o n f e r e n cija. b i s k u p senjski m o n s i n i o r Viktor Burić i a d m i n i s t r a t o r križevske e p a r h i j e , m o n s i n j o r Janko Simrak. N e s u m n j i v o da n a j v e ć u o d g o v o r n o s t za p r e k r š t a v a n j e S r b a u k a t o l i č a n s t v o ima nadb i s k u p Stepinac, k o m e je Ante Pavelić poslužio k a o i n s t r u m e n a t u t o m a k t u Ako ikada b u d u o t v o r e n i arhivi Vatikana, o n d a Ce se moći t a ć n o utvrditi koliko su opr a v d a n a p o d o z r e n j a o o d g o v o r n o s t i Vatikana o g e n o c i d u protiv S r b a u H r v a t s k o j za v r e m e m i n u l o g rata, k a o i o d g o v o r n o s t i za m a s o v n u konverziju s r p s k o g p r a v o s l a v n o g s t a n o v n i š t v a . Oni d o k u m e n t i , s kojima s a d a r a s p o l a ž e m o , u k a z u j u da ima o s n o v a za zaključak o u č e š ć u p o j e d i n i h v a t i k a n s k i h k r u g o v a u tim nemilim d o g a đ a j i m a iz m i n u l o g svetskog rata.«

O zločinima katoličkih sveštenika Dedijer dalje piše: »Pavelić je još 1941. g o d i n e s t v o r i o k r a j r e k e Save. blizu sela J a s e n o v c a , k o n c e n t r a c i o n i logor po uzoru na k o n c e n t r a c i o n e l o g o r e u N e m a č k o j . U t o m logoru m a s o v n o su ubijani Srbi. Jevreji. Cigani i m n o g o b r o j n i Hrvati - a n u f a š i s t l . U logoru je bilo i n e k o l i k o r i m o k a t o l i č k i h s v e š t e n i k a koji nisu s a m o vršili d u h o v n e obr e d e n e g o su. u stvari, bili ustaški činovnici. T a k o je f r a t a r f r a n j e v a c Miroslav F i l i p o v i ć - Majstorovu:. bio p r o i z v e d e n u čin bojnika, a k r a j e m 1942. godine, p o s t a o je i z a p o v e d n i k logora III, n a j v e ć e g logora u k o m p l e k s u J a s e n o v a c . R a č u n a se da je u J a s e n o v c u p o b i j e n o 700 000 ljudi Svedok T o m o Krkač o v a k o o p i s u j e zločine f r a t r a Miroslava Filipovica - .Majstorovica: G l e d a o sam vrlo često, za vri jeme svog b o r a v k a u J a s e n o v c u , k a k o je M a j s t o r o v i ć vlast o r u č n o s t r i j e l j a o z a t v o r e n i k e u tzv. javnim n a s t u p i m a Vidio s a m k a k o su M a j s t o r o v i ć i Stojčić priuštili zabavu da trojicu Cigana p o b i j u na taj naćin što su naredili p r v o m Ciganinu, da ubije m a l j e m d r u g o g Ciganina, treći da ubije prvoga, a oni su zalim likvidirali p o s l e d n j e g a « .

Na sednici Saveta S p o m e n - p o d r u ć j a Jasenovac 6. juna 1981. godine član Saveta i član Predsedništva SR Hrvatske Pero Car, između ostalog, r e k a o je: S t o t i n a m a hiliada ljudi o v d e n a d r a k o m p o s l e d n j e reći ostale su n e d o r e č e n e , prerezane n o ž e m fra Mirka M a j s t o r o v i c a k o m e je j e d a n od najviših c r k v e n i h katoličkih velikodos-

t o j n i k a S t e p i n a c i d r u g i o k o njega, d a v a o blagoslov Koji od v e r n i k a Katoličke c r k v e m o ž e biti r a v n o d u š a n a k o (akvog - b o ž j e g slugu« želi sada, n a k o n 40 g o d i n a od tih zločina, da proglase s v e c e m r i m o k a t o l i č k e c r k v e ' G o v o r i m o t o m e k a o ateist, kao k o m u n i s t , i zato ne m o g u pozivati v e r n i k e u ime njihovog boga da d i g n u glas protiv toga ali ih pozivam u ime savesti, u i m e ćovećnosti, da je najveći zločin zaboraviti zločin da bi se zbog te zaboravljivosti m o g a o ponoviti. . « IZloćin je zaboraviti zloiin »Politika« 7. juli 1981).

U svom o p š i r n o m p i s m u od 8. f e b r u a r a 1942, koje je iz Z e m u n a u p u t i o »Gospodinu Alojziju Stepincu, n a d b i s k u p u , Zagreb,« dr Grizogono je, između ostalog, napisao: » . . . Zašto ja o v o pišem Vama, k a d a nijeste politička ličnost i ne m o ž e t e za o v o snositi o d g o v o r n o s t . Evo zašto. U svim ovim b e z p r i m j e r n i m divljaćim zločinstvima, koji su više n e g o bezbožni. s u d j e l o v a l a je i naša k a t o l i č k a c r k v a na dva načina: veliki b r o j s v e š t e n i k a , klerika, f r a t e r a i o r g a n i z o v a n e katoličke mladeži s u d j e l o v a l o je u o v o m e aktivno. Dogodila se s t r a h o t a da su katolički sveštenici postali logornici i t a b o r n i c i ustaški, pa su k a o takvi naređivali i o d o b r a v a l i ta s t r a š n a m u č e n j a i klanja h r i š ć a n s k o g svijeta. Cak je j e d a n katolički sveštenik lično zaklao p r a v o s l a v n o g sveštenika. Oni to nijesu smjeli učiniti bez. dozvole svojih b i s k u p a , a a k o su to učinili o n d a su m o r a l i izgubiti službu i doći p r e d sud. B u d u ć i da se to nije dogodilo, znači da su biskupi dali svoje dozvole. Drugo: katolička c r k v a u p o t r e b i l a je sve ovo da p o k a t o l i č k i sve preživjele S r b e i d o k se zemlja još puši od krvi nevinih m u č e nika. d o k su jecaji još razdirali g r u d i preživjelih n e s r e č n i k a , sveštenici. f r a t r i , č a s n e s e s t r e nosile su u j e d n o j ruci ustaški bodež, a u d r u g o j molitvenik i k r u n i c u . Sav je S r i j e m preplavljen lecima b i s k u p a Akšamovica. t i s k a n i m u n j e g o v o j tiskarnici u Djakovu. U l e t c i m a se pozivaju Srbi da s p a s u živote i i m e t k e p r e l a ž e n j e m u k a t o l i č k u v j e r u . . . «

Grizigono je završio p i s m o ovako: »Napisao s a m Vam o v o p i s m o da s p a s e m o svoju d u š u , a Vama o s t a v l j a m da tražite i n a đ e t e p u t a z a s p a s e n j e svoje d u š e J e d a n od o n i h koji je p r v o čovjek i hrišćanin pa o n d a d o b a r Hrvat.«

I n t e r e s a n t n o je da je Stepinac uživao p u n o p o v e r e n j e vladajućih režima u Kraljevini Jugoslaviji i kao takav postao n a d b i s k u p , tj. najviši dostojanstvenik katoličke crkve u Jugoslaviji. To p o v e r e n j e s t e k a o je v e r o v a t n o zato što je u prvom svetskom ratu s t u p i o u Dobrovoljačku diviziju u kojoj se i s t a k a o pri p r o b o j u S o l u n s k o g f r o n t a 1918. godine, a zatim kasnije i kao u p o r n i zakleti neprijatelj k o m u n i z m a , u č e m u je bio na istoj poziciji sa zvaničnim Beogradom. Članovi Komisije za i n f o r m i s a n j e Skupštine SFRJ, K o o r d i n a c i o n o g odbora Predsedništva CK SSRN za ONO i DSZ i O d b o r a za idejni rad Predsedništva SK SSRNJ i Komisije za idejni rad Konferencije SSOJ, na svojoj sednici u Beogradu 6. n o v e m b r a 1981. godine, pozdravili su p r e svega »Početni korak u dubljim istraživanjima informisanosti naših ljudi o ćetništvu. ustaštvu, balistima. i svim drugim izdajnicima i p o s e b n o o njihovim d a n a š n j i m aktivnostima. Konstatovano je da mi i m a m o dovoljno p o d a t a k a o kvislinškim i fašističkim organizacijama i p o k r e t i m a , njihovim zločinima, ciljevima i delovanju u inostranstvu te da je stoga p o t r e b n o udružiti ta znanja i bolje se organizovati za sistematsko p r a ć e n j e njihove aktivnosti - radi efikasnijeg informisanja i reagovanja .. Nije u interesu bratstva i jedinstva i zajedništva jugoslovenskih n a r o d a i n a r o d n o s t i zabašurivanje činjenica iz prošlosti, niti je o p r a v d a n o s h v a l a n j e đ a ne treba »čačkati po bolnim r a n a m a .« (Prošlost se ne sme zabašuriti. »Politika«, 6. n o v e m b r a 1981).

U svom delu Vatikan u suvremenom svijetu Vjekoslav Cvrlje kaže: » N a d b i s k u p S t e p i n a c je bio o p t e r e ć e n a n t i k o m u n i z m o m k a o i p a p a Pio XII To se može naći u S t e p i n č e v u Dnevniku koji o b u h v a ć a p e r i o d od 1934. do 1945. Iz. Dnevniku se vidi S t e p i n ć e v stav p r e m a u n u t r a š n j o j politici Jugoslavije: njegove r e z e r v e p r e m a s u r a d n j i H r v a t a i Srba, j e r je s m a t r a o da su to dva svijeta koji se ne m o g u u j e d i n i t i . . . Iz Dnevnika s e vidi S t e p i n č e v o d n o s p r e m a S r p s k o j p r a v o s l a v n o j crkvi. O n j e n a j e d n o m m j e s t u zapisao: ,Da je veća s l o b o d a i d o v o l j n o svećenika, Srbija bi bila za 20 g o d i n a katolička'. .. Uočljivo je da u Dnevniku n e m a n i g d j e o s u d e zločina u s t a š k e v l a d e ili u s t a š k o g režima. .. U Dnevniku

se ne s p o m i n j e d a j e m o s t a r s k i b i s k u p A. Mišić u izveštajima od 18. VII i od 7. XI 1941 časno digao svoj glas protiv ustaških nasilja i zloupotreba oko pokatolićavanja ( p o d v u k a o V. T.). Takozvani e m i s a r i u licu s t o ž e r n i k a i logt r n i k a preuzeli su p o s a o C r k v e i z l o u p o t r e b i l i situaciju te izvrSili o k r u t n a zlodjela povezujući akciju p o k a t o l i ć a v a n j a s m a s o v n i m ubojstvima. Ü S t e p i n ć e v o m Dnevniku nalazi se p i s m o koje je U. VI 1941. uputio Stepincu beogradski nadbiskup dr Josip Ujćić. On upozorava na žalbe što se u Hrvatskoj postupa nepravedno i nehumano sa stanovnicima pravoslavne vjere i šio privatnici na svoju ruku zatvaraju i ubijaju Srbe. . .« ( P o d v u k a o V. T.)

Vjekoslav Crvlje dalje, između ostalog, kaže: »Činjenica je d a j e u n a r o d n o o s l o b o d i l a ć k o j b o r b i s u d j e l o v a o j e d a n dio s v e ć e n i k a pravoslavne i katolićke vjere i d r u g i h religija koji su već u t o k u r a t a k a o n p r m s g r . Rittig raskrinkavali klevete da su s u d i o n i c i NOB-a n e p r i j a t e l j i c r k v e i vjere«. 2 4

Jakov Blažević je k r a j e m j a n u a r a 1981. godine, između ostalog, izjavio da je bilo » m n o g o p o p o v a i ( r a t a r a s n a m a u p a r t i z a n i m a , ali j e d n o l u d e jezgro, koje se ustoličilo u vlasti Katoličke c r k v e s t o l e ć i m a vodi za t u đ i r a č u n b o r b u protiv h r v a t s k o g n a r o d a « . . .

Blažević je zatim r e k a o i ovo: »Stepinćevu crkvu« d a n a s u p o r n o p r o p o v e d a najzaostaliji d e o vodećih k a p t o l s k i h ljudi. O t v o r e n o kažu, p r o p o v e d a j u . pišu, Radio-Vatikan im služi, da »Stepincu m o g u suditi s a m o Bog i i s t o r i j a . . . Neki d a n s a m prolazio p o k r a j J a s e n o v c a . S r c e mi se s t e z a l o gledajući o n a j k r a s a n s p o m e n i k n a d e inoga života, g l e d a j u ć i o n e mogile koje \ i ć u u n e b o . koje zahva Ijuju ovoj zemlji. Titu, s l o b o d a m a socijalizma i poretka. Gledam ovaj m e m e n t o i zgrozim se pri pomisli i znanju da su lim liudskim kasapnicama zapovedali katolički sveštenici. Od nasilnog p r e k r š t a v a n j a , k o m e j e d a o » i m p r i m a t u r « S t e p i n a c d o ovog J a s e n o v c a . J a d o v n o g . Gline i svega toga p o s v e ć e n je p u t . .

U intervjuu »Njujork Tajmsu« uoći svoje p o s e t e SAD 28. f e b r u a r a 1978. d r u g Tito je, p o r e d ostalog, r e k a o i sledeće: . .. »Sirile su se razne priče o lome da se mi borimo protiv crkve, protiv vere, da hapsimo vjernike. Tačno ]e da smo mi hapsili i neke od njih, ali samo one koji su surađivali sa okupatorom. Takav je sluća/ bio i sa nadbiskupom Stepincem u Zagrebu koji je bio ustaša: za vrijeme rata u Hrvatskoj je prekršlavao pravoslavne u katoličku vjeru. Surađivao je sa Nemcima i ustašama. Bio je otvoreni neprijatelj nas i naših naroda. I morali smo da ga hapsimo i osudimo na 15 godina Docmje i nije bio u zatvoru, več je upućen u svoje selo gde je imao crkvu i mogućnost da se moli. Tu je i umro od leukemije«.

Najzad treba istaći sledeće konstatacije Vladimira Dedijera u knjizi Novi prilozi ZJA biografiju Josipa Broza Tita, Tom II, 1892-1945: » . . . V a t i k a n s k a d i p l o m a t i j a je radila na r a z b i j a n j u Jugoslavije i u n i š t e n j u n j e n o g integr i t e t a i prilikom svojih r a z r a d a p l a n o v a o s t v a r a n j u katolićke p o d u n a v s k e f e d e r a c i j e . Tu je o n a sarađivala s jakim p r o k a t o l i č k i m s t r u j a m a u p o l i t i č k o m životu SAD i Engleske, pokušavajući da u b e d i r u k o v o d s t v o i j e d n e i d r u g e d r ž a v e da bi j e d n a takva država u s r e d n j o j Evropi mogla da b u d e od koristi k a k o SAD t a k o i Britaniji Ideja s t v a r a n j a p o d u n a v s k e f e d e r a c i j e , n a p r i m e r , još o d p o č e t k a d r u g o g svetskog rata. naišla je na d o s t a p r i v r ž e n i k a i s j e d n e i s d r u g e s t r a n e Atlantika. A o v a j p r o j e k a t d u b o k o je z a d i r a o i u p i t a n j e i n t e g r i t e t a Jugoslavije. T r e b a l o je. u stvari, o t k i n u t i velike d e l o v e jug o s l o v e n s k e teritorije i pripojiti ih p o d u n a v s k o j federaciji. Engleska d i p l o m a t i j a ie j o š od d o b a K o š u t a - a i kasnije, k a d a se N e m a č k a počela da pojavljuje kao ozbiljan t a k m a c E n g l e s k e za prevlast u Evropi - prihvatila ideju s r e d n j o e v r o p s k e f e d e r a c i j e , jer se u L o n d o n u s m a t r a l o da to ne bi bio slab način s p r e č a v a n j a hegemonije. bilo Rusije, bilo N e m a ć k e u P o d u n a v l j u .

Posle r a z b i j a n j a Austro-Ugarske, n a j k a t o l i č k i j e zemlje u Evropi. Vatikan je s t a l n o podg r e j a v a o ideju o p o t r e b i p o n o v n o g s t v a r a n j a j e d n e z a j e d n i č k e d r ž a v e n e k a d a š n j i h p o d a n i k a cara Franje J o s i f a Tako se nekoliko struja iz prve godine rata, koje su težile stvaranju podunavske federacije, slilo u jednu, a njeni najjači zastupnici bili su nadvojvoda Olo Habsburški i njegov b r a t Feliks, prvi je d o š a o u SAD u junu 1940. a njegov brat bio je t a m o n a s t a n j e n još o d v r e m e n a p r e d r u g o g svetskog r a t a . . . «

Dalje Dedijer navodi da je Vinston Cerćil, p o v o d o m p r o p a s t i AustroUgarske, u u v o d n i m s t r a n i c a m a prvog toma svojih m e m o a r a o d r u g o m svetskom ratu, između ostalog, istakao: ». D r u g a velika t r a g i č n a g r e š k a n a p r a v l j e n a je k a d a je S e n t ž e r m e n s k i m i Trianonskim u g o v o r i m a u n i š t e n a Austro-Ugarska imperija. Vekovima je ovo živo o t e l o t v o r e n j e Svete r i m s k e i m p e r i j e p r u ž a l o zajednički život i g a r a n t o v a l o t r g o v i n u i b e z b e d n o s t v e l i k o m broju n a r o d a , od kojih n i j e d a n u naše d o b a nije imao ni s n a g e ni vitalnosti da se s a m suoči sa silom j e d n e oživljene N e m a č k e ili R u s i j e . . .« 2 '

NAPOMENE

' Da bi se shvatila politika Vatikana na B a l k a n u , p o s e b n o u Jugoslaviji za p o s l e d n j i h s t o godina, i stekla slika s r e d n j o v e k o v n e inkvizicije h r v a t s k o g i s l o v e n a ć k o g k l e r o f a š i z m a u godin a m a d r u g o g svetskog rata. n e o p h o d n o je p o r e d ostalih, imati u vidu sledeča dela: Dr Viktor Novak. .Vfagnum Crimen. Zagreb. 1948; Dokumenti o pronvnarodnom radu i zločinima jednog dijela katoličkog klera. Zagreb, 1946; Suđenje Lisaku, Stepincu i družim ustaško-križarskim zločincima i njihovim pomagačima, Zagreb. 1946; Dokumenti o izdajničkom radu katoličkog sveštensrva u Sloveniji: »Narodni list« br. 6,1. Ljubljana, 1946; Mihovilović Ivan. »Tajni dokumenti o odnosima Vatikana i ustaške XDH, Zagreb. 1952; S i m a Simic. Tuđinske mahmacije oko NDH, Titograd, 1958; S i m a Simić, Prekrštavanje Srba za vreme drugog svetskog rata. Titograd, 1958; M i r k o Mirković, Versko pitanje u borbi za stvaranje pri'e jugoslovenske države. Radio B e o g r a d , treći p r o g r a m - Politički život Jugoslavije 1941-1945, Z b o r n i k radova, 1973; Dragan Zivojinović, Sveta Stolica i stvaranje jugoslovenske države 1914-1918, » N a r o d n a knjiga«, B e o g r a d , 1978; E d m o n d Paris, Le Vatican contre l'Europe i Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945, The A m e r i c a n I n s t i t u t e for Balkan Affairs. 1961, USA 2 Viktor Novak. Vatikan i jugoslavenski narodi pred drugi svetski rat. r e f e r a t na m e đ u n a r o d n o m n a u č n o m s k u p u u S r p s k o j a k a d e m i j i n a u k a . Z b o r n i k radova, B e o g r a d , 1973. str. 127-128. 3 O d m a h posle s a r a j e v s k o g a t e n t a t a f r a n k o v c i i Radićeva seljačka s t r a n k a u t e l e g r a m u c a r u F r a n c u Jožefu I ( F r a n c J o s e p h l p o r e d ostalog, ističu da sa »najvećim p o n o s o m pozdravljaju o b j a v u rata Srbiji i C r n o j Gori - p o d m u k l o m n e p r i j a t e l j u uzvišene d i n a s t i j e n a š e Monarhije. a n a r o ć i t o Hrvatske«. ( H e r m a n Vendel. Borba Jugoslavena za slobodu i jedinstvo, » N a r o d n a prosveta«, B e o g r a d , 1925, str. 156). P o v o d o m o b j a v e rata Austro-Ugarske Srbiji 1914, zagrebački n a d b i s k u p B a u e r Ante pozvao je h r v a t s k e d o m o b r a n e da »osvete n e d e l o u Sarajevu« i ljubljanski b i s k u p Jeglič učinio je to isto I s t o v r e m e n o . tih b u r n i h d a n a i s e k r e t a r i j a t S l o v e n s k e l j u d s k e s t r a n k e (čiji je šef bio dr A Korošec) u p u t i o je c i r k u l a r s i r a n a ć k i m p r i p a d n i c i m a »da je a t e n t a t o t k r i o rak r a n u na telu Jugoslovena S r p s k u zaveru.« radilo se »o zavjeri protiv o p s t a n k a k a t o l i č k o g s l o v e n a ć k o g naroda.« Dakle, klerikalizam je uz p u n u p o d r š k u Sv. Stolice i V a t i k a n a j e d i n s t v e n o i č v r s t o s t a o 1914 uz Habz.buršku Monarhiju dokazujući da bi r a s p a d o m Austro-Ugarske bio fatalno ugrožen r i m o k a t o l i č k i d e o j u g o s l o v e n s k i h n a r o d a . (Mirko Mirković. Versko pitanje u borbi za stvaran/e jugoslovenske države, - Politički život Jugoslavia 1914-1915. Beograd, str. 201-221) Posle a t e n t a t a S Radie je u p u t i o D v o r s k o j kancelariji u Beču sledeči telegram: »Duboko p o t r e s e n i u svojoj k r š ć a n s k o j savjesti, t e š k o p o v r i j e đ e n i u svojoj p r i r o đ e n o j i b a š l i n s k o j s t o l j e t n o j m o n a r F u s k o j vjernosti, do s k r a j n o s t i o g o r č e n i u svom h r v a t s k o m i care-

ŠOVINISTIČKE SEPARATISTIČKE I NEPRIJATELJSKE ORGANIZACIJE U J I G O S U V U I

215

v i n s k o m p a t r i o t i z m u i u svojoj p r i v r ž e n o s t i u s t a v u i u s t a v n o s t i - preziruci i žigošući podli i odvratni zločin, n a j s m j e r n i j e u v j e r a v a m o Vaše Veličanstvo u ime tisuća i tisuća p r o s v j e ć e n i h i organizovanih pristaša H r v a t s k e seljaćke s t r a n k e , da ć e m o se mi Hrvati složno sa svim ostalim n a r o d i m a C a r e v i n e k a o j e d n a d u š a . k a o j e d n a n e p o b j e d i v a vojska o k u p i t i o k o p r o s v e ć e n e osobe Vašeg Veličanstva i o k o uzvišenog Vladalaćkog Doma. te c e m o iz svih sila nastojati, da i uzveličamo ovu našu Monarhiju, lu zlatnu kopču svih triju evropskih plemena, to sveto kulturno ognjište svih njezinih naroda, tu jedinu nepobjedivu zaštitu i naše predrage domovine kraljevine Hrvatske. ( p o d v u k a o V. T.) Bog u t j e š i o Vaše Veličanstvo i složio sve Vaše n a r o d e u r a d u za jakost, ugled i uzvelićanje Carevine naše!« ( B o g d a n Krizman, Stjepan Radić i Hrvatska pučka seljačka stranka u prvom svjetskom ratu. »Časopis za s u v r e m e n u povijest« br 2, Zagreb. 1970, str. 114, »Dom« od 1. jula 1914. godine. U b r o j u »Doma« od 1. VII 1914. Ante Radić (brat S. Radića, koji je sa njim 1905. o s n o v a o »Hrvatsku s e l j a č k u s t r a n k u « - p r i m . V T.), u u v o d n i k u je, i z m e đ u ostalog, n a p i s a o : »da su dva Srbina, r o d o m iz Bosne, a po š k o l a m a i po o d g o j u iz B e o g r a d a , u S a r a j e v u izvršila a t e n t a t : da je sva B o s n a p l a n u l a na S r b e i da su u s a m o m S a r a j e v u »Hrvati« ( m u s l i m a n i i katolici) razorili o k o 200 s r p s k i h d u ć a n a u vrijednosti od milijun k r u n a ; da je stoga p r o g l a š e n prijeki sud i da su i u Zagrebu d a n o m i c e ž e s t o k e p r o t u s r p s k e d e m o n s t r a c i j e . . . Sva Evropa o s u đ u j e podli zločin, a hrvatski n a r o d ožalošćen i o g o r č e n da se to ne da opisati. Uništena je n a j v e ć a n a d a Hrvatske i cijele Carevine i sad ce trebati željezne hrvatske sloge, odlučnosti i uztrajnosti da se podmukla i zločinačka srpska politika za uviek (onemogući) na hrvatskom tlu ( P o d v u k a o V. T.). Vječni s p o m e n n a š i m m u č e n i c i m a i nevinim ž r t v a m a p r o k l e t e s r p s k e m r ž n j e i podlosti! Vječna slava Franji F e r d i n a n d u i n j e g o v o j Sofiji!«... ( B o g d a n Krizman, n. d., str. 117. p r i m . 82. Očigledno je da ovakav stav b r a c e Radića potiče iz religioznog u b e đ e n j a . 4

Viktor Novak, n a v e d e n i referat, str. 131

5

Komentar redakcije Zbornika - Prim. 6, str. 806. 6

dokumenata

'Aprilski

ral

1941*,

Vojnoistorijskog

instituta

AR 1941. ZD, dok. 275, str. 806; AVII. F-17. reg. br. 26/4, k. 11.

7 »U H r v a t s k o j su »Katolički list«, zvanićni o r g a n z a g r e b a č k e - n a d b i s k u p i j e i »Hrvatstvo«, politički klerikalni dnevnik, bili i z v a n r e d n o snažni pioniri z a d a t a k a koji su dolazili iz Kurije« (Viktor Novak. n. referat str. 128). 9

Viktor Novak. Magnum Crimen. Zagreb. 1948, str. 244-247.

9

Viktor Novak, n. r e f e r a t , str. 135.

'a Viktor Novak, n d., str. r o b n o izneto u o p t u ž b i javnog protivna rodnom radu i zločinima pincu itd. (Zagreb, 1946) i d e l u Zagreb, str. 46-48.

897 i 899; »Hrvatski narod« od 21. m a r t a 1941 O t o m e je podtužioca J a k o v a Blaževica protiv S t e p i n c a . kao i Dokumentima o jednog dela katoličkog klera (Zagreb. 1946) Suden/e Lisaku. SteVjekoslava Cvrlje Vatikan u suvremenom svijetu. »Školska knjiga«.

10 H e r m a n n Neubacher, Sonder Auftrag - Südost 1940-1945, Bericht eines Diplomater. Berlin. F r a n k f u r t / M - Göttingen, 1956, str. 30-32).

'<* Vladimir Dedijer, Novt prilozi za biografiju Josipa Rroza Tita, II tom. 1892- 1945. Duhovni otac Ustaša, »Politika» 7. n o v e m b a r 1981. " Profesor dr E d m o n d Paris, u svom radu: 'Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945, • San Diego 12, Calif SAD, - u u v o d n o m delu. p o r e d ostalog ističe i sledeće: S v e t u j e t e š k o d a p o v e r u j e d a j e j e d a n c e o n a r o d bio o s u đ e n n a i s t r e b l j e n j e o d s t r a n e j e d n e s l a d e i v e r s k e h i j e r a r h i j e d v a d e s e t o g v e k a s a m o zato što je p r i p a d a o d r u g o j e t n i č k o j i r a s n o j g r u p i i koji je n a s l e d i o h r i š ć a n s t v o od Vizantije u m e s t o Rima. ..« 12

»Politika« br. 18367, 20. n o v e m b a r 1964. B e o g r a d .

'3 Dr Viktor Novak, Još o glagoljici u konkordatskom prilogu i Glagoljica u konkordatu, časopis »Javnost« br. 28-29. B e o g r a d . 1937, str 7-35.

" Viktor Novak. B e o g r a d , 1973. str. 136.

Vatikan

i jugoslovenski

narodi pred drugi svetski

ral.

Zbornik

radova.

Kada ie k o a d j u t o r dr Alojzije S l e p i n a c . posle ubistva kralja A l e k s a n d r a u M a r s e j u 1934. do š a o u B e o g r a d da izrazi s a u ć e š ć e k n e z u Pa\ lu i sa n j i m r a z g o v a r a o o m n o g i m p r o b l e m i m a , on je u s v o m » D n e v n i k u « 19. X z a b e l e ž i o , i z m e đ u o s t a l o g : »Kad s a m r e k a o » B o l j š e v i z a m je n a š veliki n e p r i j a t e l j , i u i n t e r e s u je d r ž a v e i te k a k o da se suzbije.« »Jest. o d g o v o r i o je Pavle, to je i prvi n e p r i j a t e l j , a d r u g i je m a s o n e r i j a . « Bio s a m č i s t o o s u p n u t tim r i j e č i m a , j e r k a o da je p o g a đ a o m o j e misli. ( V i k t o r N o v a k . Vatikan i jugoslovenski narodi pred drugi svetski rat. B e o g r a d , 1971. str 7) I n t e r e s a n t n o ie da je i kralj Aleksandar, kad mu se Stepinac 3. VII 1934 p o t u ž i o i rekao: »Mož e m o očekivati jaku k o m u n i s t i č k u agitaciju i razmah. Jedino katolička crkva dorasla je komun i z m u i k a d r a je u h v a t i t i se s n j i m u koštac,« o d g o v o r i o : »To je i m o j e u v j e r e n j e p r e u z v i š e n i . da ce j e d i n o katolička crkva držati f r o n t protiv k o m u n i z m a . Meni je v e o m a d r a g o da s m o o v a k o o t v o r e n i i i s k r e n i « - d o d a o je k r a l j - »izvolite se uvijek o b r a t i t i na m e n e k a d g o d b u d e t e š t o g o d t r e b a l i « ( V i k t o r N o v a k . n. đ., s t r 5-6). Nedalirani Memorandum kneza Pavla (UK); H o p t n e r , n. d., s t r . 245 Početkom d r u g o g svetskog rata, z n a t n o je pojačana politička aktivnost Vatikana p r e m a J u g o s l a v i j i T a k o je u v r e m e od 10-20. n o v e m b r a 1939. g o d i n e b o r a v i l a u R i m u u z v a n i č n o j poseti p a p i Piju XII, s p e c i j a l n a d e l e g a c i j a h r v a t s k i h b i s k u p a iz H r v a t s k e . B o s n e , S l a v o n i j e i Dalm a c i j e Sa o v o m d e l e g a c i j o m - u n j e n o m s a s t a v u - bili su s p e c i j a l n i izaslanici dr V l a t k o M a č e k , D n i r o Maršie i d r Ivan P e r n a r . T o m p r i l i k o m u s v e č a n o j a u d i j e n c i j i k o d P a p e . j e d n o v r e m e n o sa a d r e s o m u i m e h r v a t s k i h b i s k u p a , p r e d a t a je i a d r e s a dr V l a t k a M a č e k a k a o » D u x populi Croatici.' I u m e je. po r e c i m a V. N o v a k a , » o s v e t l j e n p u t o c r k v e n o - p o l i t i ć k o j alijansi« S t e p i n c a i Mać e k a . Ova z d r u ž e n a p o l i t i č k a a k c i j a u R i m u p o g l a v a r a k a t o l i ć k e c r k v e u H r v a t s k o j A. S t e p i n c a i najvišeg r u k o v o d i o c a hrvatskog nacionalnog pokreta dr V. Mačeka k a o p o d p r e d s e d n i k a jugosl o v e n s k e v l a d e p r i m l j e n a j e s a j a v n i m n e g o d o v a n j e m k a k o u r o d o l j u b i v i m a n t i f a š i s t i č k i m sloj e v i m a t a k o i od z v a n i č n o g B e o g r a d a (V N o v a k . Magnum Crimen, Z a g r e b , 1948, str. 490-493). 15

Viktor Novak,

Vatikan i jugoslovenski narodi pred drugi svetski rat.

Beograd,

1971, s t r .

17. ,s »Katolički list» br 25 od 26. IV 1941. Z a g r e b , str. 294. P o d v u č e n i d e o t e k s t a je p o t p u n o i d e n t i č a n sa d e l o m XV t a č k e O k r u ž n i c e n a v e d e n e u Prilogu 2. s a m o š t o u O k r u ž n i c i stoji »Hrvatske« u m e s t o »Hrvatstva.« 17

Dnevnik nadbiskupa Stepinca, knjiga prva, Z a g r e b ,

1946, s t r . 21, p o g l a v l j e 3 i 4.

" Isto, k n j i g a 4, str. 127. 19

Isto, k n j i g a 4, s t r . 176.

20

Drugi kongres KP Hrvatske 21-25. XI 1948.

71

22

Psunjski,

U ime Hrista. svetinje u plamenu.

Zagreb.

1949, s t r . 77, 79.

J u g o s l a v i j a . 1944, s t r . 8.

V. N o v a k , n. d.. s t r . 19-20.

23

Milan B a s t a . Agonija i Slom Nezavisne Driave Hrvatske, B e o g r a d , 1971, s t r . 2 4 - 2 5 . » N a s i l n o p o k a t o l i ć e n j e s r p s k i h m a s a , u b i j a n j e i m u č e n j e p r a v o s l a v n i h s v e š t e n i k a i vladika, r u š e n j e n j i h o v i h c r k a v a i s a m o s t a n a , k o j e se vrši u H r v a t s k o j t o b o ž e i u i n t e r e s u k a t o l i c i z m a z a d i r e bez s u m n j e i u i n t e r e s e v r h o v n o g v o d s t v a k a t o l i ć k e c r k v e . S r b i s u o č e k i v a l i d a ć e S v e t a S t o l i c a k a o č u v a r i c a u g l e d a k a t o l i č k e c r k v e p o d i ć i svoj glas p r i j e ili k a s n i j e i j a v n o o s u d i t i krvave p r o g o n e , koji se v r š e u k a t o l i č k o j z e m l j i i u ime k a t o l i c i z m a n a d p r a v o s l a v n i m k r š ć a n i ma. Srbi se pitaju iz kojih razloga Sveta Stolica sada šuti na strašnu tragediju S r p s k e pravosl a v n e c r k v e « (V N o v a k . Magnum Crimen, Z a g r e b . 1948. s t r . 786).. 24

i str. 52.

Vjekoslav

C v r l j e . Vatikan u suvremenom svijetu. Š k o l s k a k n j i g a , Z a g r e b , 1980. str. 4 1 - 4 3

25 »Politika« od 29. I 1981, B e o g r a d . Feljton: Sveštenici moraju vernicima prvi reći istinu, - Reć J a k o v a Blaževića p r i l i k o m s v e č a n o g p r e d s t a v l j a n j a četiri knjige njegovih s e ć a n j a . 26

Josip Broz Tito. Govori 78. - »Borba«, a k t u e l n a politička biblioteka, Beograd, januar 1979

str. 93. 27 Vladimir Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, Tom II, 1892-1945, feljton: Komintema i integritet Jugoslavije, «Politika«. 19. o k t o b a r 1981. Beograd, str. 19.

SPOLJNOPOLITIČKA SITUACIJA

DO PRISTUPANJA JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU a) DO ANSLUSA 1938. G O D I N E

Versajski sistem, stvoren u prvim godinama posle prvog svetskog rata na bazi mirovnih ugovora u Parizu 1919-1920. godine, osigurao je pobednicima hegemoniju i vlast u pojedinim svetskim regionima. Društvo naroda, kao instrument anglo-francuske politike, stvoreno je od strane pobednika sa ciljem da se održi status quo posle Versaja u Evropi i u svetu uopšte, ali svetski problemi time nisu bili rešeni - nisu bili zadovoljni ni pobedeni ni pobedioci. Iskrsle su nove suprotnosti, posejano je seme za nove razdore, sukobe i ratove. Franuska, kao najjača kontinentalna sila u Evropi i glavni garant versajskog sistema, iz sopstvenih interesa povezuje se sa Jugoslavijom, kao i nizom malih država na istoku i jugoistoku Evrope u cilju o d b r a n e evropskog poretka, stvorenog u Versaju, od Nemačke i Sovjetskog Saveza. U stvari. Jugoslav ija je od 1918. godine bila beoćug u sistemu dominacije Francuske u Evropi sa posebnom ulogom u "Cordon sanitaire«, protiv p r o d o r a boljševizma u srednju Evropu i na Balkan. Ona je taj sistem održavala nizom ugovora, sav eza, paktova sve do Hitlerovog dolaska na vlast u Nemačkoj, kada je p o r e m e ć e n a evropska ravnoteža. Nešto kasnije, upravo 1920. godine, obrazov ana je takozvana Mala Amanta - vojno-politićki savez Čehoslovaćke, Rumunije i Kraljevine SHS (Jugoslavije) - radi onemogućavanja Mađarske za revizijom njenih granica p r e m a ovim državama i eventualnog pokušaja Habzburgovaca za restauracijom Austrougarske Monarhije. Ona je postala d e o versajskog sistema koji je izgrađivala Francuska da bi učvrstila i održala politički i teritorijalni status quo stvoren posle prvog svetskog rata. U prvoj polovini 1929. godine članice su se sporazumele da se ugovori o uzajamnim obavezama obnavljaju svake pete godine. Od tada pa do 1937. godine svake godine održavani su sastanci načelnika generalštabova članica saveza na kojima je razrađeno u k u p n o 19 varijanti planova eventualnih zajedničkih operacija. Na sastanku načelnika generalštabova u Beogradu 20. juna 1936. plan vojnih operacija zasnivao se na tri mogućnosti: 1) da Mađarska i Bugarska (zajedno ili pojedinačno) n a p a d n u Rumuniju; 2) da Mađarska, Nemaćka i Austrija (zajedno ili pojedinačno) napadnu Ćehoslovačku i 3) da Mađarska, Bugarska, Italija i Albanija (za-

j e d n o ili pojedinačno) n a p a d n u Jugoslaviju, s tim da u k u p n a jačina u p o t r e b Ijenih vojnih snaga država Male Antante protiv n a p a d a č a t r e b a da iznosi 515 bataljona, 705 baterija, 112 e s k a d r o n a i 59 eskadrila i da se organizuje ujedinjena k o m a n d a tih trupa. Ćehoslovačka je najviše insistirala, zbog revanšističkih težnji Nemačke, da se savez što više učvrsti, pa je k r a j e m 1938. predložila Jugoslaviji i Rumuniji da zaključe ugovor o o p š t o j u z a j a m n o j p o m o ć i ma od koga bile n a p a d n u t e ili ugrožene. Iako je tu inicijativu podržavala i Francuska, o n a je naišla na hladan prijem u Beogradu, t a k o d a j e savez, pod uticajem Nemačke, sve više slabio, da bi na Sinajskoj konferenciji avgusta 1937. članice mogle konstatovati da njihov savez praktički više ne postoji. A poznato je d a j e sledeće godine Minhenskim s p o r a z u m o m Ćehoslovačka žrtvovana i od s t r a n e Francuske i V. Britanije.' Odnosi sa Italijom između dva svetska rata bili su najvažniji i najteži problem jugoslovenske države u njenim spoijnim o d n o s i m a , j e r je Italija već od 1918. g. počela da istupa o t v o r e n o kao neprijatelj nove jugoslovenske države.'» U periodu zaoštravanja m e đ u n a r o d n i h o d n o s a 1922-1925, pa i kasnije do 1927/28. godine. Italija vodi izrazito ekspanzionističku politiku p r e m a Balkanu i Podunavlju, uz p o d r š k u V. Britanije, kojoj je bio cilj potiskivanje francuskog uticaja iz jugoistočne Evrope 2 Bez obzira na tradicionalne prijateljske o d n o s e , Jugoslavija je stalno pokušavala da se čvršće spoljno-politički poveže sa F r a n c u s k o m , da bi smanjila p e r m a n e n t n i pritisak Italije. Međutim, F r a n c u s k a je to izbegavala da se ne bi zamerila Italiji. Ona je tek 11. n o v e m b r a 1927. godine potpisala Ugovor o prijateljstvu sa Jugoslavijom, ali bez vojne konvencije, kao što je to učinila u svojim ugovorima sa Poljskom, Čehoslovačkom i R u m u n i j o m 3 U takvim m e đ u n a r o d n i m uslovima u Atini je 9. f e b r u a r a 1934. godine sklopljen Balkanski savez (pakt, sporazum) između Jugoslavije, R u m u n i j e , Grč k e i Turske radi učvršćenja m i r a i održavanja postojećeg teritorijalnog poretka na Balkanu zbog nezadovoljstva Bugarske teritorijalnim o d r e d b a m a Bukureškog (1913) i Nejiskog mirovnog ugovora (1919) i njenih zahteva za reviziju tih ugovora. Suština p a k t a ogledala se u obavezi država p o t p i s n i c a da m e đ u s o b n o g a r a n t u j u b e z b e d n o s t svojih granica i u t o m e da bez p r e t h o d n o g m e đ u s o b n o g o b a v e š t e n j a ne p r e d u z i m a j u nikakvu političku akciju p r e m a nekoj d r u g o j b a l k a n s k o j zemlji koja nije potpisnica. Pakt je bio o t v o r e n i za druge b a l k a n s k c z e m l j e uz pristanak svih ugovornih strana. Uz Pakt je p o t p i s a n i Dodatni protokol kojim se ističe da Balkanski pakt nije u p r a v l j e n ni protiv koje d r u g e sile i da g a r a n t u j e b e z b e d n o s t balkanskih granica protiv agresije na bilo koju b a l k a n s k u zemlju. Ako bi j e d n a od ugovornih s t r a n a bila žrtva agresije neke n e b a l k a n s k e sile, kojoj bi se o d m a h ili kasnije pridružila neka balkanska država, sile potpisnice stupile bi u akciju protiv te b a l k a n s k e države. Turska je Balkanskim p a k t o m dobila status balkanske države i bezbednost svojih granica u Trakiji, a Albanija, koja je Tiranskim p a k t o m iz 1927. bila u savezu s Italijom, nije bila ni pozvana da potpiše Pakt. Pošto je Italija, kao n e b a l k a n s k a zemlja. 1940. napala Grčku, ostale države p o t p i s n i c e Pakta nisu bile obavezne da joj priskoče u pomoć. 3 " Kralj Aleksandar je između 1929. i 1934. godine uzalud p o k u š a v a o da sredi o d n o s e između Jugoslavije i Italije, čak i izražavao želju za u s p o s t a v l j a n j e prijateljstva sa Italijom 4 .

Početkom 1934. godine razvila se velika d i p l o m a t s k a b o r b a N e m a č k e i Italije o k o Podunavlja, a u isto v r e m e zapaženo je naglo zbližavanje N e m a č k e i Mađarske. Hitler je nastojao da istisne Italiju i F r a n c u s k u iz Podunavlja, u č e m u su ga podržavali zvanični Beograd, B u k u r e š t i B u d i m p e š t a . U stvari, tada su se u Podunavlju našla dva a n t i n e m a č k a bloka - italijanski i francuski, koje je sledečih godina N e m a č k a uspela da razbije i da uspostavi svoju dominaciju u Podunavlju. Kasnije se Jugoslavija sve više približavala N e m a č k o j i Italiji, težeći da se ne zameri ni j e d n o j ni d r u g o j strani. Ova preorijentacija bila je posledica daleko veće opasnosti po integritet Jugoslavije od N e m a č k e i Italije kao neposr e d n i h suseda, čija je agresivnost p r e m a našoj zemlji p e r m a n e n t n o rasla. Takav stav jugoslovenskih vlada, naročito Stojadinovićeve i vlade CvetkovićMaček, nailazio je na snažan o t p o r većine n a r o d a , kako onog dela koji je bio privržen F r a n c u s k o j i V. Britaniji, t a k o i još više progresivnih i antifašistički orijentisanih snaga, predvođenih snažnim revolucionarnim pokretom, sa KPJ na ćelu. Taj o t p o r je sve više jačao, jer je vlada Milana Stojadinovića davala p r i v r e d n e koncesije pre svega Nemačkoj, a i Dragiša Cvetković je od svog dolaska na vlast 1939. išao istim putem. Koliko je nemaćki kapital brzo p r o d i r a o vidi se iz činjenice da u Jugoslaviji pred rat nije bilo s k o r o nijednog značajnijeg p r e d u z e ć a koje Nemci nisu koristili na ovaj ili o n a j način. T o m e je mnogo p o g o d o v a o k o r u m p i r a n i državni aparat, p r e k o koga su Nemci uvek mogli da o d r e đ u j u sastav privrednih delegacija koje su s njima vodile pregovore. LI leto 1934. godine, strahujući i od Jugoslavije i od anšlusa, Musolini je sa naptegnutom pažnjom pratio spoljnopolitićku aktivnosj kralja Aleksandra. Na s a s t a n k u 1. s e p t e m b r a 1934. sa svojim saradnicima, Musolini je konstatovao da je psihološka s m e t n j a za s p o r a z u m sa Jugoslavijom s a m o j e d n a - ličnost kralja Aleksandra. Tom prilikom poslanik Italije u Beogradu Gali predočio je Musoliniju s t r a h o v a n j e Jugoslavije k a k o od Nemačke (kad izbije na Karavanke), tako i od Italije. Zato o c e n j u j e jugoslovensku spoljnu politiku u o d n o s n o m t r e n u t k u kolebljivom. 5 Posle ubistva kralja Aleksandra 9. o k t o b r a 1934. godine nastalo je vidno p o g o r š a n j e o d n o s a između Jugoslavije, s j e d n e , i Italije, M a đ a r s k e i Bugarske, s d r u g e strane, pošto su vlade ovih zemalja na svojoj teritoriji g o d i n a m a držale i p r i p r e m a l e za terorističku i subverzivnu delatnost m n o g o b r o j n e emigrante, s e p a r a t i s t e i d r u g e zlikovce i slale ih u Jugoslaviju sa diverzantskim i zločinskim ciljevima. 6 U tom p e r i o d u »intiman odnos« F r a n c u s k e sa Italijom sve je više pojačavao n e p o v e r e n j e B e o g r a d a p r e m a Francuskoj. Jugosloveni su bili sigurni da »Francuska ne bi oklevala da odbaci interese Jugoslavije da bi dobila italijansku p o d r š k u protiv Hitlera. 7 POTPISIVANJE PAKTA O PRIJATELJSTVU IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ITALIJE 25 MARTA 1937 U BEOGRADU

Posle ustezanja F r a n c u s k e i V. Britanije u Društvu n a r o d a da o s u d e i Italiju zbog sklanjanja i čuvanja terorista koji su ubili kralja Aleksandra, tj. kada je uvidela n e m o ć Društva n a r o d a i dvolično d r ž a n j e Francuske i V. Britanije, Jugoslavija se osećala u s a m l j e n o m , ali je ipak pokušavala da o b n o v i svoje srdačne veze sa F r a n c u s k o m , nadajući se da će Francuska uspeti da ubedi Italiju da p o š t u j e nepovredivost jugoslovenske teritorije u v r e m e kada je sve više rasla zategnutost između Jugoslavije i Italije. 8

N e p o s r e d n a p o d r š k a Italije u s t a š a m a - u b i c a m a još više je zaoštrila ionako rđave o d n o s e . Spoljnopolitički položaj Jugoslavije se sve više pogoršavao, j e r je u toku 1936. godine došlo do italijansko-nemačkog zbližavanja. Tada je bila najznačajnija p o s e t a grofa Ćana Berlinu u o k t o b r u , ali Nemci u to v r e m e nisu želeli bilo kakve komplikacije s Jugoslavijom, jer su pripremali anšlus s Austrijom. 9 Posle potpisivanja Austro-nemačkog s p o r a z u m a 11. jula 1936, kojim se Austrija obavezala da će svoju spoljnu politiku uskladiti sa N e m a č k o m , položaj Jugoslavije postao je osetljiviji. Poverenje u stare saveznike bilo je poljuljano, pa je jugoslovensica vlada u »tišini« tražila razrešenje starih veza za koje je smatrala da su postale n e k o r i s n e i zato, počev od 1936. godine, otvoreno vrši zaokret ka Nemačkoj. 1 0 Stojadinović je 2. o k t o b r a 1936, prilikom potpisivanja Trgovinskog ugovora s Italijom izrazio želju o zbližavanju Jugoslavije i Italije. 11 S d r u g e strane, pošto se Musolini zanosio mišlju da Sredoz e m n o m o r e pretvori u »mare nostrum«, što bi ga dovelo u s u k o b s V. Britanijom i F r a n c u s k o m , prihvatio je Stojadinovićevu p o n u d u i 1. n o v e m b r a 1936. u Milanu izjavio da su odnosi sa Jugoslavijom poboljšani i da postoje uslovi za prijateljstvo s njom. Tajni pregovori, koji su počeli u Rimu j a n u a r a 1937, ubrzo su pokazali rezultate. 1 2 Prilikom Ćanove p o s e t e B e o g r a d u 25. m a r t a iste godine, potpisan je Pakt o prijateljstvu i privredni s p o r a z u m i , koji su odm a h stupili na snagu. Obe zemlje su se obavezale da će poštovati zajedničke granice; u slučaju da neka potpisnica b u d e n a p a d n u t a od j e d n e ili više sila, d r u g a će se uzdržati od svake akcije koja bi koristila n a p a d a č u ; o b e zemlje su se obavezale da se u m e đ u s o b n i m o d n o s i m a neće koristiti r a t o m , da će sporove rešavati m i r n i m sredstvima i da na svojoj teritoriji neće t r p e t i niti pot p o m a g a t i nikakvu aktivnost u p e r e n u protiv teritorijalnog integriteta ili režima d r u g e strane. Ugovor je sklopljen uz p o t p u n o o d o b r a v a n j e b r i t a n s k e vlade. Uz s p o r a z u m su p o t p i s a n a i tri protokola: prvim se Italija obavezala da će j u g o s l o v e n s k o j manjini dozvoliti u p o t r e b u m a t e r n j e g jezika u školi i crkvi; d r u g i m je g a r a n t o v a n integritet Albanije; trećim se Italija obavezala da će likvidirati p r a v o azila jugoslovenskim e m i g r a n t i m a . Ovim s p o r a z u m i m a je Jugoslavija de facto priznala i aneksiju Etiopije. Stojadinović je tom prilikom pred Canom s neverovatnom iskrenošću izneo svoju politiku, ističući da će Jugoslavija nastaviti putem zbliienja s Italijom i Nemačkom, pošto se dosadašnji uticaj Francuske na Jugoslaviju pokazao štetnim Staviše, on je istakao da n e m a p o v e r e n j a u b r i t a n s k u politiku u S r e d o z e m l j u , da Jugoslavija ne može očekivati n e k u p o m o ć od V. Britanije i da j o j ta p o m o ć nije ni p o t r e b n a . On je, takođe, izjavio da n e m a p o v e r e n j a ni u Društvo n a r o d a i da je Jugoslavija t a m o f o r m a l n o učlanjena, ali da sada iz njega ne može istupiti zbog javnog m n j e n j a . 1 3 Povodom zaključenja jugoslovensko-italijanskog pakta 1937. godine tri građanske stranke beogradske opozicije uputile su proglas narodu u kojem su oštro napale spoljnu politiku Stojadinovićeve vlade. U redovima HSS-a potpisivanje italijansko-jugoslovenskog pakta izazvalo je potištenost i zbunjenost. STOJADINOVIĆ EVA POSETA PARIZU. LONDONU I RIMU 1937

O m o t i v i m a za potpisivanje pakta sa Italijom Stojadinović je, prilikom posete Parizu u o k t o b r u 1937. godine, u razgovoru sa B l u m o m (Blum Leon -tadašnji predsednik f r a n c u s k e vlade), p r a v d a o jugoslovensku politiku zbližavanja sa Italijom:

»Mi s m o ugroženi sa više s t r a n a . O k r u ž e n i s m o sa pet n e p r i j a t e l j s k i r a s p o l o ž e n i h zemalja. Postoje d v e o p a s n o s t i : j e d n a je n e p o s r e d n a i već je u d e j s t v u . Italija sa zapada, a d r u g a , m a l o d a l j e ali. posle anilusa. sasvim bliska i r e a l n a - N e m a ć k a sa severa. O b e te zemlje r a d o bi nas . p r o g u t a l e ' ali zaziru j e d n a od d r u g e Jugoslaviji je o s t a l o v r l o m a l o v r e m e n a da se spase pre n e g o š t o bi sc ta dva m o ć n a naša n e p r i j a t e l j a složila na naš r a ć u n . F r a n c u s k a i Engleska su u s t u k n u l e p r e d H i t l e r o m , m a r t a 1936. k a d a je u m a r š i r a o u R a j n s k u o b l a s t . P r e d n e m a ć k o m o p a s n o š ć u s a d a o b e t e zemlje n a s t o j e d a s e n e p o s r e d n o s p o r a z u m e j u s a Italijom. Zašto o n d a taj n e p o s r e d n i s p o r a z u m sa Italijom ne bi imala p r a v o da n a p r a v i Jugoslavija? Ovo u t o l i k o p r e što mi je Laval tu politiku izrićno p r e p o r u č i o , a C e m b e r l e n d a o p r i m e r za p o d r ž a v a n j e svojim Gentlemens Agrementum l a n u a r a ove g o d i n e . F r a n c u s k a je izgradila svoju Mažino liniju i s p r e m n a je da b r a n i svoje granice. Ali ko ce da b r a n i Jugoslaviju a k o je n a p a d n e Italija? Mi ne s u m n j a m o u k r a j n j u p o b e d u saveznika, u p r v o m t r e n u t k u mi b i s m o bili izgubljeni, a k o bi se N e m a ć k a pridružila Italiji. S v a k a k o ne želimo da n a m se p o n o v i gorko i s k u s t v o iz svetskog rata u d a l e k o g o r e m i težem s t a n j u . B l u m sleže r a m e n i m a i r e č e da p o t p u n o r a z u m e m o j stav, ali da ne m o ž e ništa da u r a d i za n a s . « ' 4

Posle posete Parizu i Londonu u o k t o b r u 1937. Stojadinović je stekao utisak da za obezbeđenje granica Jugoslavije ne može očekivati nikakvu garanciju, a još manje pomoć ni od Francuske ni od Vel. Britanije. Najzad, Minhenski sporazum četiri velike sile, postignut godinu dana posle ove posete, tj. krajem septembra 1938, konačno je uverio Stojadinovića da Jugoslavija, u slučaju agresije od strane Italije i Nemačke, n e m a šta da traži, niti da očekuje ni od Francuske ni od Velike Britanije zbog njihove vojne nespremnosti i žarke želje da se po svaku cenu sačuvaju od uplitanja u ratni sukob sa Hitlerom. Pravdajući svoju spoljnu politiku u to doba. Stojadinović kaže:

Predsednik jugostovenske vlade Milan Stojadinović sa Musolinijem za vreme posete Rimu 6. i 7. decembra 1937 godine

»Mnogi neobjektivni kritičari m o j e spoljne politike nisu shvatili koliko se izmenio geopolitički položaj u Evropi posle d o l a s k a Hitlera na vlast. I z m e đ u n a s i naših z a p a d n i h saveznika p o d i g a o se snažan blok sila Osovine, koji je išao od S e v e r n o g m o r a pa sve do d u b o k o u Sredozemno. Mi s m o ostali s ove sirane te barijere, bez n e p o s r e d n o g d o d i r a sa saveznicima. P r e m a t o m e , čak i da su hteli - a nisu imali n i k a k v u o b a v e z u da to u r a d e - o n i ne bi mogli d a nas b r a n e . M e đ u t i m , kao što s u t o m n o g o b r o j n i tragični p r i m e r i u s k o r o pokazali, oni takvih n a m e r a u o p š t e nisu imali«.' 4

Iako italijanska vlada nije ni pokušala da jugoslovenskoj manjini da o n a prava na koja se obavezala prvim p r o t o k o l o m zaključenim u B e o g r a d u , niti da likvidira Pavelićev ustaški pokret u Italiji, ipak je prilikom Stojadinovićeve posete Rimu 1937. u zvaničnom k o m i n i k e u r e č e n o da su odnosi dveju država u p u n o j saglasnosti s B e o g r a d s k i m s p o r a z u m o m i da će se, u interesu mira, stvoriti još uža s a r a d n j a u svim oblastima.

BENESOVA MISIJA U BEOGRADU

Beneš (Beneš Eduard) je bio ubeden da je knez Pavle »hteo da se približi Osovini Berlin-Rim protiv Osovine Francuske, Narodnog fronta i Sovjetskog Saveza«. Išao je u Beograd zato što je »svetski mir bio u opasnosti«. Međutim, pet meseci ranije, 13. i 14 n o v e m b r a 1936. godine, Beneš je kazao N e m c i m a da je njegova politika prijateljska p r e m a Rajhu i d a j e stavio do znanja Francuskoj, da njegova zemlja ne bi učestvovala ni »u k a k v o m p r e v e n t i v n o m r a t u protiv Nemačke« i da je on s p r e m a n da potpiše j e d a n ugovor o n e n a p a d a n j u ili čak jedan »shvatljiv« ugovor sa Hitlerovom N e m a č k o m . Sto se tiče pakta o u z a j a m n o j pomoći, koji je Francuska predložila još ranije te iste godine, Beneš je mislio d a j e on imao dosta d o b r i h strana, ali i rđavih. Od Jugoslavije nije tražio ništa više nego što bi mogla dati, ali kao m i n i m u m želeo je »čistu situaciju«. 1 6 Ćano je n a š a o d a j e njegov jugoslovenski partner(Stojadinović - prim. V. T.) fašist - a k o to nije na o s n o v u o t v o r e n e izjave partijske lojalnosti, on je sig u r n o na osnovu svog shvatanja v lasti, države i života« i da je njegov položaj u njegovoj zemlji »više nego odličan, j e r je knez Pavle i m a o n e o g r a n i č e n o poverenje u njega«. No, Stojadinović je već pokazivao »znake j e d n o g diktatora« 17 • » N e m a č k a je o p a s a n neprijatelj, ali i n e p r i j a t a n prijatelj. Anšlus je neizbežan, a italijansko-jugoslovenska sloga je n u ž n o s t u našim b u d u ć i m o d n o s i m a sa N e m a č k o m . S t o se tiče ostalih, n a š pakt t r e b a da p r i v u č e d r u g e zemlje u n a š o r b i t . Bilo bi želeti da se p o s t i g n e spor a z u m s a M a đ a r s k o m . Kad Beč p o s t a n e d r u g a n e m a č k a p r e s t o n i c a . B u d i m - P e š l a t r e b a d a b u d e naša«, r e k a o je C a n o knezu Pavlu 25. m a r t a 1937. g o d i n e . 1 8

Predsednik Cehoslovačke Republike rekao je 5. avgusta 1937. godine uredniku režimske »Samouprave« M. Jovanoviću, prilikom njegovog boravka u Pragu da je način na koji je zaključen jugoslovensko-italijanski ugovor predstavljao uvredu za Cehoslovačku i dodao: »Vaše s p o r a z u m e v a n j e s Italijom - siguran da ce Jovanović to p r e n e t i S t o j a d i n o v i ć u - išlo je p o t p u n o p a r a l e l n o sa p o l i t i k o m t e p a n j a C e h o s l o v a č k e , koju od n e k o g v r e m e n a vrlo e n e r g i č n o i zajednički v o d e N e m a č k a i Poljska. O n e v o d e p r o p a g a n d u n a j s t r a š n i j e vrste da razbiju n a š u d r ž a v u , da je p o c e p a j u i da je podele. T a ć n o u t o m v r e m e n s k o m p e r i o d u vi ostavljale utisak svetu da niste o n o l i k o u Maloj Antanti k o l i k o se mislilo da j e s t e i na taj način o t e ž a v a l e p o l o ž a j C e h o s l o v a č k e . o t e ž a v a l e n j e n u o d b r a n u i s t v a r a t e a t m o s f e r u p s i h o z e kod C e h o s l o v a ć k o g n a r o d a i u v e r e n j e da vas njegova s u d b i n a p r e m a N e m a č k o j ne i n t e r e s u j e . Vi za vaš s p o r a z u m sa Italijom niste izabrali zgodan m o m e n a t s o b z i r o m na nas i to nas je

SPOLJNOPOLITIČKASITUACIJADOANŠLUSA1938.GODINE227

Knez Pavle sa grofom Ćanom u Rimu 1939. godine uvrcdilo. Uostalom, ja sam tu r e k a o i knezu Pavlu i g. Stojadinoviću. jer je sve išlo taćno i paralelno sa r a d o m Berlina protiv nas: sve! A zalim su od -.trane Jugoslaviie nastav Ijene stvari koje su održale to n a p e t o stanje izmedu vas i nas, tu psihozu n e p o v e r e n j a , o d v r a ć a j u ć i nas od vas čineći da se b o j i m o ideje oslanjanja na vaše pnjateljstvo«18a

SASTANAK STOJ ADINO VICA SA HITLEROM U B E R U NU 17. JANUARA 1938

Poslednjih meseci 1937. Stojadinović je k r e n u o kroz evropski diplomatski lavirint U Parizu je učvrstio f r a n c u s k o jugoslovenski pakt od 1927. U Londonu je razgovarao sa Ć e m b e r l e n o m i Idnom, a 6 d e c e m b r a je stigao u Rim da iz kurtoazije vrati posetu Ćanu i poseti Musolinija. U razgovoru sa Musolinijem r e k a o mu je da je čvrsto odlučio da izbegne s p o r a z u m sa Francuzima u pitanju evropskog bloka, da neće primiti dalje obaveze da p o m a ž e Cehoslovačku, da ce nastaviti da traži s p o r a z u m sa M a đ a r s k o m i da nije n i m a l o zadovoljan sa a n š l u s o m . ' 9 H o p t n e r kaže: »Jugoslovi nska politika bila je zasnovana na s t r a h u od rata. koji bi proizlazio iz itaiilanske -osvete i besa i s h v a t a n j a da Francuzi i njihov sistem saveza ne bi mogli pružiti zaštiiu od it aiiiunsk lapada Cilj Jugoslavije bio je da dobije u v r e m e n u , da traži neki naćin /.i koegzistenciji sa moćnim susedom (Nemačkom V T.) da sačuva jugoslovensku državu Do te granice ilalijansko-jugoslovcnski pakt služio |e pozitivnom i logičnom cilju.«' 0

Kad se 17. januara 1938. u Berlinu (gde je p o m p e z n o d o č e k a n ) sastao sa Hitlerom. Stojadinović mu je najpre isporučio pozdrave kneza Pavla, a zatim rekao da se jugoslavenska politika prema Nemačkoj može izložiti u jednoj rečenici: »Jugoslavija ne bi nikad, ni pod kakvim okolnostima, ušla ni u kakav pakt ili koaliciju protiv Nemačke«. Hitler mu je odgovorio da on deli Stojadinovićevu nadu da dve zemlje nikad više neće biti neprijatelji, d a j e n e p r i j a t e l j H a b s b u r ga, da im nikad neće dopustiti da se vrate u Beč i da bi on »slomio m u n j e vitom brzinom svaki pokušaj« da se povrati m o n a r h i j a i d o d a o d a j e naklonjen Jugoslaviji. Kao najglavniju opasnost za mir označio je »boljševičku akciju«, u vezi s u n u t r a š n j o p o l i t i č k i m t e š k o ć a m a Francuske. Belgije, H o l a n d i j e i Cehoslovačke, i ukazao na opasnost koja proizlazi iz m o m e n t a l n e međunar o d n e p r i v r e d n e situacije, povoljno se izrazio o Poljsl oj, kritikovao Cehoslovačku kao p o s e b n o žarište krize, pohvalio Italiju koja je »element r e d a i ima istu k u l t u r n u misiju kao i Nemačka u borbi protiv boljševizma i izjavio da je m a đ a r s k o j vladi najozbiljnije s k r e n u t a pažnja da ni u kom slučaju ne može računati na p o m o ć N e m a č k e u pogledu nekih revizionističkih zahteva p r e m a Jugoslaviji i da je N e m a č k a s p r e m n a da p o s r e d u j e i b u d e g a r a n t između Jugoslavije i M a đ a r s k e za s r e đ i v a n j e njihovih o d n o s a . . . a k o to Jugoslavija smatra za politički o p o r t u n o . Zatim je svečano izjavio: »Nemačka nema na Jadranskom moru. kao ni na Balkanu nikakvih teritorijalnih zahteva. U vezi s austrijskim pitanjem, nemačka politika ne teži van granica današnje Austrije i zbog toga poštuje i poštovaće neprikosnovenost jugoslovenskih granica, kao što smatra i Breuer već definitivnom granicom između Nemačke i Italije.« Na kraju, Hitler je naglasio da s m a t r a da n e m a p o t r e b e da se između N e m a č k e i Jugoslavije zaključuje ma kakav politički ugovor, jer ih Nemačka n e m a ni sa Italijom. Stojadinović je zahvalio Hitleru i izjavio d a j e p o t p u n o zadovoljan gledištem Nemačke u pogledu jugoistočne Evrope i d o d a o da Jugoslavija s m a t r a da je austrijsko pitanje čisto u n u t r a š n j a stvar n e m a č k o g n a r o d a i da u pogledu H a b s b u r g a ima istovetan negativan stav kao i Nemačka. 2 0 a Francuska vlada je bila jako nezadovoljna ovim Stojadinovićevim p u t e m u Berlin, kao i njegovim razgovorom sa Hitlerom. S a m o tri d a n a posle toga francuski m i n i s t a r inostranih poslova Delbos (Delbos Yvon) r e k a o je jugoslovenskom poslaniku Puriću da saopšti Stojadinoviću d a j e »neshvatljivo, s obzirom na o d n o s e F r a n c u s k e i Jugoslavije, da u ovim r a z m e r a m a i na o v a j način Jugoslavija ovako j a v n o m a n i f e s t u j e svoje simpatije za Nemaćku«. Nešto kasnije (2. f e b r u a r a ) Subotić je, takođe, obavestio Stojadinovića da je iz »službenog i poluslužbenog« razgovora sa Francuzima s t e k a o utisak da Stojadinović nije njihov »ljubimac« da se ne bi ni n a j m a n j e ljutili kad bi n a p u s t i o kormilo j u p j s l o v e n s k e spoljne politike i da se ljute i na Stojadinovića i na kneza Pavla, ne o č e k u j u ć i nikakvu skoru p r o m e n u . Zatim je f r a n c u s k i poslanik u B e o g r a d u posetio Stojadinoviue i u p i t a o ga da li bi jugoslovenska vlada bila voljna da se pridruži f r a n c u s k o - b r i t a n s k o m protestu u Berlinu kojim bi se dala p o d r š k a a u s t r i j s k o j nezavisnosti. Stojadinović mu je službeno odgovorio da mu predstoji put u Ankaru, da bi o tom pitanju izmenio misli sa svojim kolegama iz Balkanskog s p o r a z u m a , pa ne može dati službeni o d g o v o r jugoslovenske vlade na j e d n o t a k o važno pitanje. Zatim mu je n e s l u ž b e n o dod a o da mu izgleda da je n e m o g u ć e da Jugoslavija ulaže protest Berlinu zato što ni Italija ne ulaže protest, iako je u istom položaju kao i Jugoslavija, a takav protest izložio bi Jugoslaviju opasnosti zbog s u p r o t n o g stava N e m a č k e i Italije, zato što ni legitimna austrijska vlada ni Austrija ne pokazuju ni m a l o

volje da b r a n e nezavisnost i zato što se, zasad, radi o načelu n a r o d n o s t i i pravu n a r o d a da raspolaže svojom s u d b i n o m na kojim p r i n c i p i m a je nastala i sama Jugoslavija. Na pitanje poslanika da li bi m o g a o da utiče na italijansku vladu da svoje gledište o ovom pitanju približi f r a n c u s k o m , Stojadinović je o d g o v o r i o da bi direktni razgovori Pariza i Rima predstavljali brži put, podsećajući ga da mu je (Stojadinović) savetovao da se sporazume s Rimom. Kad je francuski poslanik istakao da bi zbog zajedničkih interesa bilo p o t r e b n o da d o d e do intimnije s a r a d n j e između f r a n c u s k o g i jugoslovenskog generalštaba, Stojadinović je odgovorio da se slaže, ali u g r a n i c a m a postojećih konvencija i spor a z u m a (nije bilo ugovora o čistom vojnom savezu - V. T.), a na izjavu poslanika da bi f r a n c u s k a vlada bila voljna, s o b z i r o m na m o m e n t a l n u situaciju,da se ta s a r a d n j a proširi i van postojećih s p o r a z u m a (svakako se misli na zaključenje vojnog saveza i vojne konvencije - V. T.), Stojadinović je r e k a o da to pitanje m o r a proučiti, jer ne zna šta misli Glavni generalštab. Dakle, očigledno je da Stojadinović nije želeo da sklapa nikakav savez. On je u razgovoru sa p r e d s e d n i k o m Turske Republike K e m a l o m A t a t u r k o m u Ankari 26. f e b r u a r a izneo spoljnopolitićki stav jugoslovenske vlade: • 1) Osnovna stvar svake zemlje je o d r ž a v a n j e prijateljskih o d n o s a sa susedima. Jugoslavija je to postigla, i to joj je d o n e l o pozitivne re/.ultate; 2) d a n a s se zna d a j e N e m a č k a sila prvog reda koju r e s p e k t u j e ceo svet, zato je Jugoslavija morala uskladiti svoje d r ž a n j e tako da ne bude ni izazivajuće ni povlađujuce, vec kor e k t n o i realno s obzirom na naše stvarne p o t r e b e i interese; 3) p r e m a F r a n c u s k o j i Engleskoj Jugoslavija ostaje prijateljski raspoložena, ali s obzirom na njihovu udaljenost i na činjenicu da Engleska n e m a s u v o z e m n e vojske, tj. glavnog, pozitivnog i efikasnog činioca u slučaju evropskog konflikta, Jugoslavija m o r a biti na oprezi i izbeci iskušeniu da p r i p a d a n e k o m ideološkom f r o n t u ili savezu (velikih sila - V T.J koje često imaju malo obzira p r e m a interesima malih zemalja; 4) U pogledu e v e n t u a l n o g anšlusa Jugoslav ija se drži rezervisano. o n a ga ne želi k a o ni Habsburge, pa ostavlja p r v e n s t v o Austriji, koja je najpozvanija da brani svoju nezavisnost, kao i o n i m velikim silama koje su zainteresovane - F r a n c u s k o j i Italiji; 5) Pitanje španskog rata t a k o d e ostaje u d o m e n u zainteresovanih velikih sila p r e m a kojima m a n j e države dolaze tek u drugi plan Nemačka u t o m e d a j e p r v e n s t v o Italiji, Engleska ne s m a t r a da je za nju vitalno pitanje da li će F r a n k o pobcditi ili ne. dok su Nemačka i Italija o d l u č n o protiv c r v e n i h . « J 0 b

b ) P O S L E ANŠLUSA D O M 1 N H E N S K O G S P O R A Z U M A 1938. G O D I N E

Jedan od sudbonosnih događaja za Jugoslaviju, pa i Evropu, pred drugi svetski rat, dogodio se 12. marta 1938. g. kada su nemačke trupe pod Hitlerovom komandom prešle austrijsku granicu i uveče stigle u Beč, a 13. marta Sajs-lnkvartova nacistička vlada proglasila priključenje Austrije Nemačkoj,21 jer je, prisajedinjenjem Austrije. Nemačka postala snažan, opasan i neposredan sused Jugoslavije. To je bio početak p o b e d o n o s n o g nemačkog pohoda po Evropi (ne računajući upad u Rajnsku oblast 1936. godine), jer je bilo očigledno da se na tome neće zaustaviti. Pošto se pojavila nadomak Panonske nizije i Balkana, Nemačka je bila u stanju da neprekidno i n e u g o d n o vrši vojnički, politički i ekonomski pritisak na Jugoslaviju. U isto v r e m e postala je i neposredan sused Italije, tako da su se i njihovi interesi p r e m a jugoistoku Evrope ukrštali. U Berlinu je H e n d e r s o n ( H e n d e r s o n Nevile), novi britanski a m b a s a d o r , u v e r a v a o Hitlera da je »on lično zastupao anšlus«. pa je d e m a n t o v a o da anti-

anšlus osećanja b r i t a n s k o g a m b a s a d o r a u Beču Selbija (Selbv Sir VV'allord) ne predstavljaju mišljenje vlade Njegovog Veličanstva. Ako V. Britanija, kad se anšlus desi, ne m o g n e da p r e d u z m e nikakvu drugu akciju »no da pošalje protest protiv u p o t r e b e prinude, p o d r ž a n e silom, protiv j e d n e nezavisne države, da bi stvorila jednu situaciju i n k o m p a t i b i l n u sa n j e n o m n a c i o n a l n o m nezavisnošću. 2 2 ako F r a n c u s k a učini m a l o više nego V. Biitanija i a k o Italija, ,besna i p a k o s n a ' zbog Hitlerovih uspeha, ne može da učini više nego da sanja o n o v o m a n t i - n e m a č k o m paktu sa B e o g r a d o m ili R u m u n i j o m . 2 3 Jugoslavija bi mogla s a m o priznati anšlus kao nei/bežan«. 2 4 Britanski poslanik u Beogradu Henderson je još 1934. godine predvideo da će Jugoslavija biti neutralna u slučaju anšlusa i da će više voleti da ne preduzima nikakvu akciju uopšte, ili će se rukovoditi odlukama Engleske i Francuske. Ako Čehoslovačka b u d e uvučena, Jugoslavija bi se ograničila da spreči svaki pokret Mađarske. 2 5 Kad su Francuzi predlagali Stojadinoviću da im se pridruži u p r o t e s t u protiv m o g u ć e nasilne asimilacije Austrije i protiv m o g u ć e g anšlusa, on je. praveći se gluv, p o d s e t i o n e m a č k o g poslanika u Beogradu H e r e n a da je Jugoslavija postala kao rezultat »prava naroda na s a m o o p r e d e l j e n j e « . Kako bi o n d a mogla Jugoslavija zauzeti stav protiv tog načela? 2 6 Ma da bi Stojadinovićeva vlada pretpostavljala j e d n u stabilnu i nezavisnu Austriju iznad svega, o n a bi primila » n e m a č k o rešenje« kao j e d n u stalnu garantiju protiv h a b s b u r govskih i italijanskih intriga u Austriji. 2 7 Načelnik Glavnog generalštaba jugoslovenske vojske Dušan Simović ovako je gledao na taj događaj: 'Priključenjem Austrije Hitlerovom Rajhu. naša vojna i politička situacija na sevemoni frontu bila je iz osnova izmenjena; umesto slabe i verovatno neutralne Austrije, i slabe Mađarske. izloieni udaru sa tri strane, mi smo dobili vrlo močnog. tehnički izvanredno opremljenog i vrlo agresivnog suseda koji je mogao ugroziti ne samo uzani deo našeg Severnog graničnog fronta, u severozapadnom kulu udaljenom od naših životnih centara, već brzim nastupanjem motorizovanih i oklopnih kolona preko slabije i nama nenaklonjene Mađarske - mogao je brzo i iznenadno da ugrozi i ceo naš severni front i naročito njegove najosetljivije delove koji bi vodili ka vaimm životnim centrima naše zemlje i našu odbranu cejkili na dva dela. Staviše. eventualnim političkim i vojnim pritiskom na Rumuniju i Bugarsku, isti je mogao ugrozili i naš s. i front. Obzirom na savez Italije sa Nemačkom i neprijateljsko držanje Italije prema nama. i naši suvozemni frontovi na severozapadu (prema Italiji) i jugozapadu Iprema AlbanijiI bih su ugroženi Ovo se desilo baš u vreme kad sam došao na položaj Načelnika Glavnog deneralštaba*ze

Nasuprot tome, predsednik vlade Stojadinović je još u januaru iste godine, na prijemu kod Hirlera, izjavio da je pitanje Austrije čisto nemačka unutrašnja sn'ar i da Jugoslavija zbog anšlusa neće stupiti ni u kakvu protivnemačku akciju. Najzad je i jugoslovenska vlada 14. marta, n e p o s r e d n o posle anšlusa, zvanićno saopštila d a j e p r i s a j e d i n j e n j e Austrije N e m a č k o j »čisto u n u t r a š n j e pitanje nernačkog naroda, u koje se ona ne meša«. Nemački konzul u Zagrebu Frojnd (Freundt Alfred), izveštavajući Berlin o utisku koji je u Zagrebu izazvao anšlus, pisao je d a j e Maček izjavio m a đ a r s k o m konzulu »da mu je stalo do toga da uključi Hrvatsku u politiku Osovine Berlin - Rim. Možda bi m a đ a r s k a vlada mogla da proveri i utvrdi da li bi se za to našao p r o h o d a n put. S a m o a k o Berlin - Rim p o t p u n o n a p u s t e Hrvate, on bi pošao f r a n c u s k o - ć e h o s l o v a č k o m linijom, a kao poslednji izlaz u p u s t i o bi se u p r e g o v o r e sa B e o g r a d o m . « 2 9 Jedanaestog marta, dan pre nego što je nemačka vojska ušla u Beč, Stojadinović je u razgovoru sa poslanikom SAD Arturom Blis Lcjnom ILane Arthur Bliss) tvrdio da, ako Austrija zeit da se pripoji Nemačkoj u duhu sa Vilsonovim

(Wilson Woodrow) principima o narodnostima, Jugoslavija ne bi imala prigovora. On je podvlačio d a j e srž p r o b l e m a o d r ž a n j e e v r o p s k e ravnoteže. To zavisi od velikih sila, a ne od Jugoslavije. Francuska i Engleska su zamesile celu stvar. »Nikakvih p o k r e t a t r u p a neće biti u Jugoslaviji«, u v e r a v a o je Stojadinović Lejna. »Jugoslavija ostaje s p u š k o m k nozi«. 30 Pokazujući svoju želju za saradnju, Beograd je tada tražio od Rajha da gar a n t u j e nepovredivost jugoslovenske granice. 3 ' Tri nedelje posle anšlusa Hitl e r j e odgovorio na jugoslovenski apel. On je ponovio da N e m a č k a n e m a nikakvih ciljeva izvan Austrije i da jugoslovenska granica ne bi ni u k o m e slučaju bila dirnuta. »Mi s m o srećni što i m a m o ovde takve granice, da s m o oslobođeni teškoća da ih vojnički branimo«. 3 2

STAV J U G O S L O V E N S K E VLADE PREMA ANSLUSU

Na dan 15. m a n a 1938. Stojadinović je, povodom proglašenja Sajs-Inkvartove austrijske nacističke vlade 13. marta 1938. o priključenju Austrije Nemačkoj, i ulaska nemaćkih trupa u Austriju, pred šefovima parlamentarnih klubova objasnio stav svoje vlade i uglavnom izjavio: • Mi n i s m o p r i g o v a r a l i a n š l u s u r a d i p r i n c i p a n a c i o n a l i t e t a na k o j e m u i n a š a d r ž a v a počiva. S t o s m o mi mogli učinili k a d ni velike sile nisu n i š t a p r e d u z e l e Osovina Rim - Berlin je jača od osovine Pariz - London ( p o d v u č e n o u o r i g i n a l u ) . . N i s a m m o g a o s k l o p i t i vojni savez ni sa F r a n c u s k o m ni sa C e h o s l o v a č k o m Ni j e d n a ni d r u g a ne bi n a m m o g l a p r i t e ć i u p o m o ć . . . Ja n i s a m o d u š e v l j e n o v i m s l a n j e m , ali k a k o bi n a m bilo da n i s a m bio u R i m u i Berlinu p r e a n š l u s a . N e bih m o g a o s p a v a l i k a d a bih d a n a s i m a o N e m c e i I t a l i j a n e k a o n e p r i j a telje Italija n e m a vojni sav ez sa N e m a č k o m . Oni se od s l u č a j a do s l u č a j a s p o r a z u m e v a j u . G. Hitler je d a o u m i r a v a j u c a o b e ć a n j a Italiji i C e h o s l o v a č k o j . Meni je G. Hitler p o r u č i o da s u m u g r a n i c e J u g o s l a v i j e s v e t e . . . d a s e N e m a č k a đ e z i n t e r e s u j e n a š i m i r u m u n s k i m Nemcima, a Vi z n a t e šta znači g e r m a n s k a r e č i n j i h o v a N i b e l u n g e n t r o j e ( s m e h ) . . . Mi sa Rusij o m . . . n e m a m o d i p l o m a t s k i h veza. ali i m a m o r a z g o v o r a izvesnim k a n a l i m a . Rusija b i m o g l a d o c i u p o m o ć C e h o s l o v a c i m a p a i n a m a s a m o p r e k o R u m u n i j e . T o R u m u n i j i nije p o e u d n o . j e r bi m o r a l i p r e ć i p r e k o B e s a r a b i j e iz koje se više n i k a d ne bi p o v u k l i . A n š l u s je d o b a r za n a š e u n u t r a š n j e prilike. R a s t u r i ć e se k o m u n i s t i č k e o r g a n i z a c i j e , S a r k o t i ć e v e i o s t a l e k o j e p r o t i v n a s r a d e i biće sv i naši a n t i d r ž a v n i p o h a p š e n i Anšlus je d o b a r i r a d i H r v a t a , da u v i d e da n a m preli opasnost, d a j e potrebita u n u t r a š n j a konsolidacija, kako bismo p o m o ć u naših Ji s a v e z n i k a (poklič: kojih) o č u v a l i n a š u z e m l j u

Sefovi klubova opozicije nisu bili zadovoljni, pa su primetili da »do aneksije Austrije ne bi došlo da s m o sačuvali Malu Amanlu, Balkanski blok i iskrenu saradnju sa prijateljskom Francuskom i da nismo de /aktu prišli Osovini Rim-Berlin pr 'tiv koje je ceo naš n a r o d . . .«34 STAV S O V J E T S K E VLADE PREMA ANŠLUSU

Prema mišljenju n a r o d n o g k o m e s a r a za inostrane poslove SSSR-a Litvinova (AHTBHHOB MaKCHM MaKCHMonim-Ba vaxviaKc), d a l o m m a đ a r s k o m ambasad o r u u Moskvi 26. m a r t a 1938, a n e k s i j o m je izgubljena ravnoteža sila u srednjoj Evropi, a u m e đ u n a r o d n o j situaciji svih država, koje su ovom č i n j e n i c o m pogođene, nastala je znatna izmena koja će ranije ili kasnije dovesti do pregrupisanja sila. On je r a č u n a o sa aneksijom, ali je d r a m a t i č n o ostvarenje, nezavisno od toga, užasavajuće delovalo na sovjetske krugove, pošto su iznenada stajali pred golom č i n j e n i c o m p r o d o r a Nemaca u pravcu J u g o i s t o k a . . . Ita-

lija je posle aneksije Austrije došla u isti položaj p r e m a T r e ć e m Rajhu koji je zauzimala pre svetskog rata u o d n o s u na Austro-Ugarsku. »Mađarska i Jugoslavija, d r u g a dva nova suseda, d o v i k n u ć e Rajhu .Hosana' (spasi), što čovek ne može da im zameri, jer u svojoj slabosti nisu mogle ništa d r u g o da u č i n e . . . Položaj Jugoslavije u ovom novom r a s p o r e d u gori je od položaja Mađarske, jer je Jugoslavija zapala između N e m a č k e i Italije. .. Posle anšlusa nije došlo ni do kakvih p r o m e n a u o d n o s i m a Cehoslovačka-SSSR, a R u m u n i j u t r e b a tretirati sa izrazitom n a k l o n o š ć u . . .« 35 Pet dana posle okupacije Austrije (17. III 1938. g.) Litvinov je predstavnicima štampe u Moskvi dao izjavu u kojoj se, između ostalog, kaže: »Ukoliko su se r a n i j e s l u č a j n e agresije d o g a đ a l e na više-manje u d a l j e n i m k o n t i n e n t i m a ili na periferiji E v r o p e . . . ovoga p u t a nasilje je izvršeno u c e n t r u E v r o p e , č i m e je s t v o r e n a n e s u m n j i v a o p a s n o s t ne s a m o za 11 zemalja koje se sada g r a n i č e s a g r e s o r o m . već i za sve e v r o p s k e i ne s a m o e v r o p s k e d r ž a v e . . . U p r v o m r e d u u g r o ž e n a je Ć e h o s l o v a č k a . .. S a d a š n j a m e đ u n a r o d n a situacija s u o č a v a sve m i r o l j u b i v e države, a n a r o č i t o velike države, sa n j i h o v o m o d g o v o r n o š ć u za dalju s u d b i n u n a r o d a E v r o p e i ne s a m o E v r o p e . Sovjetska vlada je svesna te o d g o v o r n o s t i , o n a je svesna o k o l n o s t i koje proizilaze iz p o v e l j e Društva n a r o d a , iz Briian - Kelogovog p a k t a i iz u g o v o r a o u z a j a m n o j p o m o ć i , koje je sklopila sa Francuskom i Cenoslovaćkom (u maju 193S - V T.). U ime sovjetske vlade mogu da izjavim: da je o n a i dalje s p r e m n a da učestvuje u kolektivnim akcijama dogovorenim s njom. koje bi imale za cilj zaustavljanje dalje agresije i otklanjanje pojačane opasnosti od nove svetskc klanice. Sovjetska vlada je saglasna da hitno pristupi diskusiji sa d r u g i m d r ž a v a m a u Društvu n a r o d a ili van njega, o praktičnim m e r a m a koje diktuju okolnostima«.

Trećeg septembra 1938. ponovljena je izjava Litvinova u Moskvi francuskom otpravniku poslova Pajou (Payeau), da je SSSR spreman da zajedno sa Francuskom brani Cehoslovačku ako za to bude zamoljen.26

STAV K.PJ PREMA ANSLUSU

Aneksija Austrije u p o t p u n o s t i je izmenila strategijsku i političku situaciju u c e n t r a l n o j i jugoistočnoj Evropi u korist Nemačke. Živko Avramovski konstatuje: »Anšlusom su k o n a č n o u n i š t e n i svi p r o j e k t i D u n a v s k e k o n f e d e r a c i j e i e k o n o m s k e unije i k r a j Rimskih p r o t o k o l a (trougla: Italija - Austrija - M a đ a r s k a ) . Ali je n a j z n a č a j n i j e od svega: o g r o m n o p o j a č a n j e n e m a č k e s t r a t e g i j s k e pozicije: p o r e d z a o k r u ž e n j a č e h o s l o v a č k o g p r o s t o r a , n j e n e granice na jugu d o b i l e su kao zaštitu veliku p r i r o d n u b a r i j e r u alpskih planinskih lanaca - a p r e m a J u g o i s t o k u o n a je dobila širok i o t v o r e n p r i s t u p u P a n o n s k u niziju, a n a r o č i t o p r e m a Z a g r e b u . B e o g r a d u i B u d i m p e š t i , glavnim c e n t r i m a D u n a v s k o g bazena. Postavši n e p o s r e d n i sused Italije. Jugoslavije i M a đ a r s k e . N e m a č k a je d o b i l a velike mogućnosti da p r i m e n i politički pritisak na sve zemlje D u n a v s k o g bazena, gde je već n j e n p r i v r e d n i u t i c a j bio d o m i n a n t a n Time su s t v o r e n e nove, velike m o g u ć n o s t i za j a č a n j e fašističkih i nacističkih s t r u j a u svima P o d u n a v s k i m z e m l j a m a , kao i n o v o o h r a b r e n j e za p o d s t i c a j revizionističkih težnji u M a đ a r s k o j i B u g a r s k o j koje su sa n e s k r i v e n i m s i m p a t i j a m a pozdravile anšlus«. 3 7

Kako je prav ilno p r o c e n j e n a situacija i predviđeni događaji koji će nastupiti vidi se iz Proglasa CK KPJ od marta 1938. narodima Jugoslavije (koji je Tito napisao u Parizu) povodom anšlusa Austrije, u kojem se najenergičnije protestuje i protiv anšlusa i protiv stava jugoslavenske vlade. U n j e m u se, između ostalog, kaže: »Hillerove m o t o r i z o v a n e fašističke h o r d e p i e g a z i š e m a l u Austriju i p o c j e p a š e svojim b a j o n e t i m a sve m e đ u n a r o d n e u g o v o r e ko;i su osigurali nezavisnost te zemlje (N'emačkoa u s t r i j s k i m u g o v o r o m od 11 jula I93e>. N e m a č k a je priznala Austriji p u n i s u v e r e n i t e t V

S P O U N O P O U T I C K A SITUACUA O D ANSLLSA D O MINHENSKOG SPORAZUMA

GODINE

233

T ). Hitler i Musolini o s t v a r u i u vec svoju zavjeru p r o t u m i r a i s l o b o d e n a r o d a . Fašistički razbojnici izazivaju rat radi p o d j e l e E v r o p e . O k u p a c i j o m Austrije Hitler je s t e g a o u klješta b r a t s k u C e h o s l o v a t k u S a m o j e p i t a n j e d a n a kad c e nad n j e n i m m i r n i m s t a n o v n i š t v o m d a z a b r u j e fašistički a v i o n i . . . H i t l e r o v e t r u p e su na granici Jugoslavije. Fašistička, p a n g e r m a n ska i o s v a j a č k a N e m a č k a p o s t a j e p o g r a n i č n a d r ž a v a sa Jugoslavijom. Hitlerizam nije »prijatelj i d o b r i susjed« već zakleti n e p r i j a t e l j s l o b o d e i nezavisnosti n a r o d a Jugoslavije . . Hitlerov i Musolinijev fašizam znači ral S l o b o d a i nezavisnost n a r o d a Jugoslavije, pa i sam opstanak Jugoslavije ugroženi su . Hitlerov agent S t o j a d i n o v i ć izdao je n a r o d n e i n t e r e s e , p o m a g a o je Hitlera da pregazi Austriju i d o v e o ga na g r a n i c u Jugoslavije Vlada S t o j a d i n o v i ć a dala je ovu zločinačku p o m o ć da bi sebi osigurala p o d r š k u o s o v i n e Berlin - Rim u b o r b i protiv n a r o d a . . . S k r š i m o izdajničku vladu S t o j a d i n o v i ć a . . . S t v o r i m o vladu n a r o d n e sloge i od bra ne... Živio savez sa C e h o s l o v a ć k o m . F r a n c u s k o m i S o v j e t s k i m Savezom! Živjela sloga i b r a t s t v o svih n a r o d a Jugoslavije! Za hljeb, m i r i slobodu!« 3 8

STAV ITALIJE PREMA ASM-LSI

O razgovoru sa grotom Canorn o političkoj situaciji u Ev ropi posle anšlusa. jugoslovenski poslanik u Rimu poslao je predsedniku vlade Stojadinoviću sledeči izveštaj (u izvodu): » . Po m o m e povratku iz Beograda, posetio sam Grofa Cana k o m e sam izručio Vase pozdrave Tom prilikom govorio sam mu o velikom u s p e h u talijanske izložbe kao i o razlici u raspoloženju koje se za godinu d a n a izmenilo. blagodareći vašim nastojanjima, u prilog politike prijatelistva sa Italijom... U daljem razgovoru, p o m e n u v š i Nemačku. s h o d n o vašim instrukcijama, r e k a o sam Čanu da Vi ne vidite, b a r e m ne u sadašnjosti, neku opasnost od Nemačke. Vama je Hitler izjavio da smatra našu granicu za svetu i da Vi držite da se zaista n e m a razloga sumniati u iskrenost tih izjava. Dodao sam da mi kao i oni h o ć e m o da o d r ž a v a m o što bolje s u s e d n e prijateljske o d n o s e sa N e m a č k o m te pri sadašnjim okolnostima ne želimo ništa uraditi što bi moglo izazvati n e p o t r e b n e s u m n j e kod N e m a c a Hteo sam da nastavim i da mu j e d n o m više izrazim svu vrednost koju p o l a ž e m o na saradnji i razvijanju prijateljskih veza sa Italijom. Međutim Grof Cano p r e k i n u o je moje izlaganje rekavši, kao da ne pridaje t o m e neku osobitu vrednost, slična uveravanja dobili su i oni iz Berlina i da je i njima Hitler izjavio da za njega pitanje južnog Tirola ne postoji pa me zatim gotovo nervozno upitao .ali G. Stojadinović je valjda saglasan za učvršćivanje naših veza'. Pošto Cano nije izgovorio reč savez ni p o m e n u o stvaranje novih obaveza i ograničio se. barem ovoga p u t a na ovoj n e o d r e đ e n o j formuli koja se može tumačiti na razne načine, odgovorio sam potv r d n o sa jeste ne upuštajući se dal je. Grof Cano ovim kao u m i r e n i očigledno raspoložen nastavio je rekavši da ce Italija nastaviti politiku osovine Rim - Berlin i da bi bilo a p s u r d n o ne sprovoditi tu politiku dokle god se može sa j e d n i m džinom kao što je to d a n a s Nemačka, nezavisno od toga. da li su Nemci kao narod n e k o m e simpatični ili ne. Pri svem t o m e treba zajedno pratiti N e m a č k u iz bliza jer je n e m a č k a r u k a uvek teška. Cano mi je tom prilikom rekao da je neinaćka m a n j i n a u Italiji od anšlusa podigla glavu i počela bivati nemirna. Dodao je da to nije ni malo u vezi sa n e m a č k o m v lađom koja se drži vrlo k o r e k t n o i lojalno. Vlada talijanska, kazao je Cano. to nece tipeti i obavestiće n e m a č k u vladu da je prisiljena p r e m a n e m a č k o j manjini da p r e đ u z m e stroge m e r e U pogledu Cehoslovačke, p o r e d onoga o č e m u sam vas t e l e g r a m o m izvestio, Cano mi je kazao da je Bek Josel (Bei k poljski ministar inostranih poslova V.T.) stavio do znanja P a n / u da i u slučaju da Nemačka n a p a d n e Francusku zbog držanja ove u pitanju Cehoslovačke. za Poljsku to ne bi bio »ka/us lederis« (slučaj kada savez stupa na snagu. tj. kada ga t r e b a primeniti - V T.) O v o m prilikom Grof Cano poverio mi. ili bolje rečeno, izgleda mi da se izrekao, da misli da ce u t r e n u t k u , kada Nemačka b u d e pristupila rešenju pitanja Cehoslovačke, Poljska ne s a m o što nece ostati neutralna vec će napasti Cehoslovačku. da zauzme krajeve sa poljskom m a n j i n o m i u isto v r e m e sjedini svoju granicu sa Mađai ^koin. Sto se tiče Mađarske, ona n e c e ništa preduzimati dok se sve ne svrsi da jx>sle zauzme oblast gde živi mađarski živali. C a n o je primelio da je i bolje da se to pitanje jednom resi jer ce b a r e m na taj način biti zadovoljena Mađarska. Pošto je to r e k a o C a n o me je naročito zamolio da ništa p i s m e n o ne javliam jer ovo ne s m e a p s o l u t n o

niko da zna pa m Nemci, jer oni izgleda da bi želeli da Poljska ima zajedničku granicu sa Mađarskom. Na kraju treba istaci da je posle anšlusa kod Talijana nastupila bojazan od N e m a č k e i stvorilo se uverenje da postoji opasnost od nadiranja n e m a č k o g na j a d r a n s k o m o r e Dosadašnje izjave sa n e m a č k e s t r a n e o nepovredivosti talijanske granice nisu uspele da o s p o k o j e talijansko javrio mišljenje Možda ce to uspeti da učini Hitler prilikom njegovog dolaska u Rim. U vezi sa lim savez sa n a š o m zemljom želi se ovde ne samo radi eventualne zajedničke o d b r a n e nego i kao garanciju da se Jugoslavija nece eventualno vezivati sa Nemačkom. Treba predvideti da će se talijanska nastojavanja sve više kretati u tom pravcu i da radi toga naš položaj može postati sve delikatniji. Ovo naročito a k o bi se dogodilo da politika Osovine Rim - Berlin d o đ e u krizu. Svakojako u o v o m pogledu ne mogu se činiti još prognoze dok se ne vidi rezultat Hitlerove posete Italiji Za sada se s a m o može konstatovati da su Nemci posle anšlusa u talijanskoi javnosti postali nepopularni i da bi doček Hitlera bio leden kada ne bi Musolini. blagodareci svom ogr o m n o m autoritetu, izdao n a r e đ e n j a k o j a c e biu izvršena, da se Vodi Rajha prirede manifestacije simpatija. Od potpisa s p o r a z u m a sa Londonom. Engleska je počela postajati p o n o v o simpatična kod talijanske javnosti Posle potpisa s p o r a z u m a prilikom izlaska iz Palačo Kiđi. engleskom am b a s a d o r u o k u p l j e n je svet priredio manifestacije simpatija i od abistnske krize ovo je pn i put da su se na ulicama Rima čuli uzvici »Živela Engleska«.. .o58-1

Jugoslovenski poslanik u Rimu obavestio je 29. maja J938. godine Stojadinovića da mu je Hitler rekao: »Hrvati ne mogu sada ništa da učine«, a Ćano je - kad mu je jugoslovenski poslanik p o m e n u o revizionistićke planove mađarskih nacional-socijalista, koji izgleda teže da se Mađarska n e k a k o sjedini sa N e m a č k o m da bi mogla ostvariti svoje revizionistićke težnje - o d g o v o r i o da ti planovi ne odgovaraju politici koju s p r o v o d e nemaćki odgovorni faktori. Još je d o d a o da treba na poverljiv način da obavesti Stojadinovića d a j e Hitler bio rekao da je stara Austrija propala, j e r se bila uputila na J a d r a n i Sredoz e m n o more. Zato on neće da učini istu grešku i da d a n a s N e m a č k a n e m a nikakvih težnji na J a d r a n s k o i S r e d o z e m n o more. Njene aspiracije u p u ć e n e su ka Baltičkom m o r u i Istoku, o d n o s n o ka Rusiji - kako je to Cano potvrdio. 3 9 Pošto je znao da je prisajedinjenje Austrije izazvalo nepoverenje Italije prema Nemačkoj, Stojadinović je težio da se približi Italiji. Zato je u junu 1938. posetio grofa Ćana u Veneciji i obavestio ga da ni u predstojećoj ćehoslovaćkoj krizi Jugoslavija neće intervenisati ako Mađarska ne bi bila inicijator napada, a da bi u protivnom - i p r e k o svoje volje - bila p r i m o r a n a da izvrši svoju obavezu p r e m a Maloj Antanti. Zadovoljio se Canovom izjavom da sa m a đ a r s k e s t r a n e neće doći do takvog napada. Svi italijanski listovi pozdravljali su ovu posetu, a »II Telegrafo« - spoljnopolitićki organ italijanskog Ministarstva inostranih poslova - naglašavao je da je prijateljstvo Jugoslavije i Italije d a n a s osnovni f a k t o r e v r o p s k e politike. .. Svi Italijani su radosni da mogu pozdraviti u svojoj zemlji čuvenog državnika koji čvrstom r u k o m uprav lja s u d b i n o m s u s e d n e zemlje. 4 0 Pošto je Jugoslavija a n š l u s o m dobila Nemačku za suseda, o n a bi, po Can o v o m mišljen ju 1938. godine, trebalo da traži vojni savez sa Italijom da bi popravila ravnotežu snaga. Ona bi mogla dobiti vojni savez a k o bi pristala da Italija a p s o r b u j e Albaniju. Za uspeh ovog projekta bitno je da se Jugoslavija ne protivi ili da u n j e m u ne učestvuje. On m o r a vezati Jugoslaviju za Italiju vojnički i politički, tako da bi bila » p r i m o r a n a da sa s i m p a t i j a m a gleda na italijanski smeli korak« kad italijanske t r u p e u m a r š i r a j u u Tiranu. Kao ustupak Jugoslaviji, Italija bi zaustavila sve iredentističke pokrete albanske manjine u Jugoslaviji 41 To p o t v r đ u j e i dr Zivko Avramovski u svom delu Balkanske zemlje i velike sile 1935-1937, Beograd, 1968, str. 214. Naime, da bi obezbedila predstojeću okupaciju Albanije, i Italija je težila da učvrsti veze s Beogradom, kako bi u tom slu-

čaju prikazala »lepo lice u ružnoj stvari«, a u tome su joj nemaćki pritisak na Breneru i Karavankama i aktivnost nemačke manjine u Jugoslaviji svakako išli na ruku. C LA NIC h MALE ANTANTE PREMA ( EHOSLOVACKOM PiTANJL

Anšlus i otvoreno pitanje Cehoslovačke izazvali su reperkusije i na odnose članica Male Antante prema Cehoslovačkoj i Mađarskoj. Na pitan je senatora G. Andelinovića 16. marta 1938: » . . . koje garantije ima da nemački Rajh neće dirati u granice naše saveznice Cehoslovačke Republike i kakav stav u t o m e slučaju zauzima vlada Kraljevina Jugoslavije?«. Stojadinović je odgovorio: » . . . imam izveštaj d a j e ovih dana Nemačka dala p o t r e b n e izjave koje su delovale veoma umirujuće i povoljno na čehoslovaćku vladu. Sto se pak tiče naših obaveza u pogledu Cehoslovačke Republike, one su precizno utvrđene m e đ u s o b n i m obavezama u okviru Male Antante, a koje će obaveze naša vlada respektovati.. .« 42 Sredinom avgusta 1938. dupisnik Centralnog presbiroa izvestio je o nepovoljnom pisanju jednog dela r u m u n s k e š t a m p e o Jugoslaviji i politici Stojadinovićeve vlade, naročito zbog sklapanja pakta o prijateljstvu sa Bugarskom i Italijom i uverenja da ce Jugoslavija na svoju ruku pristupiti sređivanju odnosa i sa Mađarskom, a i zbog pitanja r u m u n s k e manjine. 4 3 Na sastanku ministara inostranih poslova članica Male Antante, 21. i 22. avgusta 1938. na Bledu. Stojadinović je skrenuo pažnju na promenjeni ton nemačkog poslanika (u Beogradu - V. T.) koji je govorio i o mogućnosti oružanog sukoba, ako se sudetski zahtevi ne ispune. Rumunski ministar inostranih poslova Komnen (Comnen Nicolae) je izjavio da je i nemaćki poslanik u Bukureštu govorio u istom tonu. Cehoslovaćki ministar inostranih poslova Krofta (Krofta Kamil) je, uglavnom, rekao da se ne mogu dati teritorijalne granice Nemcima, da neutralnost ne znači ništa, da je rat neizbežan ako Francuska i Engleska ne budu energične, da su Sovjeti izjavili da će ispuniti svoje obaveze p r e m a Cehoslov ačkoj ako ih ispuni Francuska, koja je takođe obećala da će ispuniti svoje obaveze, i da će se Ćehoslovačka u svakom slučaju braniti. Komnen je d o d a o da ne postoji nikakav sporazum između Rumunije i Sovjeta o prelasku ruskih trupa preko Rumunije, a Stojadinović je uveravao Kroftu da prema Mađarskoj i dalje važe obaveze jugoslovenske vlade. 44 Krofta je izjav io da Poljaci prebacuju Česima za komunizam, što je netačno. Oni govore o podeli Cehoslovačke, jer se ne može dozvoliti da se na račun Cehoslovačke proširi samo Nemačka, već i Poljska i Mađarska. 4 5 Stojadinović je 27. septembra 1938, tj. neposredno pred konferenciju u Minhenu, dao instrukcije jugoslovenskom poslaniku u Rimu da upozna Cana sa stavovima jugoslovenske vlade prema Italiji, Albaniji, sudetskom pitanju i čehoslovačka-mađarskom sporu i da Cano nastoji da predsednik mađarske vlade ili mađarski ministar inostranih poslova, slično Hitleru, izjave da smatraju granice Mađarske prema Jugoslaviji i Rumuniji kao definitivne 4 6 Po pitanju da li ili ne da se pomogne Ćehoslovačka. knez Pavle je bio zabrinut i pesimističan u pogledu razvoja događaja. Pitao se šta bi Jugoslavi ja mogla učiniti da p o m o g n e Česima - kad nemačka vojska kontroliše prilaz Jugoslaviji i kad italijanska vojska i mornarica može da blokira Jugoslaviju od Otrantskog moreuza do Ljubljanskog prolaza. Jugoslavija bi mogla mobilisati,

ali ne bi mogla pomoći Čehe, ako ne bi mogla računati na p o m o ć Engleza i Francuza i na neutralnost Italije. 47 Ako Cesi ne bi mogli dobiti nikakvu pomoć od jugoslovenske vlade, sem pod okolnostima predvidenim u paktu Male Antante, Nemci ni Mađari ne bi mogli dobiti obećanje neutralnosti od strane Jugoslavije. Mađari bi za neutralnost Jugoslavije priznali današnju mađarsko-jugoslovensku granicu kao definitivnu, ali Stojadinović nije hteo da obeća neutralnost zato što je smatrao d a j e granica obezbeđena i da bi ga pregovori sa Mađarskom o graničnom pitanju doveli do s u k o b a sa dve druge države Male Antante - R u m u n i j o m i Cehoslovaćkom. 4 8 Zbog sve teže češke krize trebalo je naći način da se Mađarska i Ćehoslovačka sporazumeju u okviru Male Antante i tako otkloni s u k o b u koji bi i Jugoslavija sigurno bila uvučena.Stojadinović je na sastanku Saveta Male Antante na Bledu, 21. avgusta 1938, našao rešenje: u zamenu za pravo da drži veću vojsku nego što joj je d o p u š t e n o Trijanonskim ugovorom, Mađarska je obećala da će se uzdržati od u p o t r e b e sile protiv Jugoslavije, R u m u n i j e i Cehoslovačke. 4 9 U pogledu manjina. Mađarska, s jedne, i Jugoslavija i Rumunija, s druge strane, pristale su da to pitanje o b u h v a t e jednim protokolom, a Cesi su se usprotivili kad su im Mađari tražili da priznaju m a đ a r s k u m a n j i n u u Cehoslovačkoj, odbijajući da priznaju ćehoslovaćku manjinu u Mađarskoj. Zato je Savet p r e p o r u č i o da ove dve države nastave pregovore da bi se nagodile, ali se to pokazalo nemogućim. 5 0 Iako nemaćki zahtevi za Sudetsku oblast nisu ugrožavali jugoslovenske interese, za Jugoslaviju je i dalje postojala opasnost od Mađarske, čak i ako bi Mađarska tražila plebiscit, jer jugoslovensko javno m n e n j e to ne bi prihvatilo. A ako bi Mađari tražili s a m o m a đ a r s k a pogranična područja u okv iru novih nemaćkih poseda Jugoslavija se ne bi protivila, ali bi bila zabrinuta ako bi Mađari potegnuli svoja istorijska prava na n e m a đ a r s k o p o d r u č j e Cehoslovačke. 5 ' Pošto Stojadinović nije isključivao mogućnost češko-mađarskog sukoba, on se i posle hitne Cemberlenove (Chemberlain Neville) posete Berhtesgadenu 15. s e p t e m b r a 1938, pitao da li je Pakt Male Antante sposoban za život. Pošto je Mađarska mobilisala, pitao se da li Mađarska i dalje priznaje mađarskojugoslovensku granicu, iako se n a d a o da bi Italijani obuzdali Mađarsku, ipak se složio sa svojim ministrom vojske i m o r n a r i c e da Jugoslavija izvrši delimićno mobilizaciju. 5 2 Ako bi Mađarska napala Ćehoslovaćku, o n d a bi Jugoslavija i Rumunija morale ići u ral ili izdati svoje potpise na Paktu Male Antante. a to je trebalo izbeći. Komnen je preporučio Stojadinoviću da zajednički preduzmu korake da spreće mađarski p r o d o r u Slovačku i »Podkarpatsku Rusiju«; on je od Stojadinovića tražio da od Geringa zahteva da se usprotivi ideji zajedničke poljsko-mađarske granice i oružanoj intervenciji Mađarske u Cehoslovačkoj. što je Stojadinović prihvatio i u tom smislu uputio telegram Cincar-Markoviću u Berlin. Stojadinović je p r e p o r u č i o Komnenu da Jugoslav ija i Rumunija polako istupe i protestuju protiv eventualne akcije Mađarske protiv Cehoslovačke i uzimanja »Podkarpatske Rusije«, ali je Komnen s m a t r a o da n e m a nikakvog smisla da Rumunija i Jugoslavija proširuju svoje postojeće obaveze prema Česima i da je najbolje sačekati odluke Pariza i Londona, da Jugosla-

vija i R u m u n i j a m o r a j u ostati n e u t r a l n e a k o rat izbije dok ne vide ko će pobediti i ko je vol jan da im pruži vojnu, finansijsku i industrijsku p o m o ć . 6 3 Stojadinović je 27. s e p t e m b r a 1938, tj. uoči Minhenskog s p o r a z u m a , d a o jugoslovenskom poslaniku u Rimu instrukcije da u p o z n a Ćana o stalnosti jugoslovenske politike p r e m a Italiji, o tome da Jugoslavija posmatra pitanje Sudetskih Nemaca slično pitanju anšlusa Austrije Nemačkoj, ali da je uznemiravaju sasvim n e o p r a v d a n e pretenzije M a đ a r s k e na Slovačku, pa zato želi da Ćano interveniše da M a đ a r s k a time ne bi dovela Jugoslaviju u nezgodan položaj - da ide u rat koji ne želi ili da ne ispuni svoje obaveze iz Pakta Male Antante (samo jedan dan pre toga Centralni p r e s b i r o je n a r e d i o da se zapleni »Jugoslovenski list« od 26. s e p t e m b r a zbog vesti na 2. strani pod naslovom 'Mala Amanta vjerna svojim obavezama«), zato što se to ne sme pisati, a 22. s e p t e m b r a je d a o instrukcije štampi da se »ne s m e pisati ništa protiv Nemačke i Italije i kritikovati njihovu sadašnju politiku«. 5 4 Uoči sastanka u Minhenu (München), sa b r i t a n s k e s t r a n e nudili su Hitleru celi Jugoistok Evrope i Podunavlja, s a m o da ne r a t u j e i ne n a t e r a svet u rat, a H e n d e r s o n ( a m b a s a d o r V. Britanije u Berlinu) je » s m a t r a o da je šteta da zbog Slovena d o đ e do s u k o b a m e đ u G e r m a n i m a u interesu boljševizma«. 5 5 Koncepcija »Klivlendskog kruga« (politički salon ledi Astor - gde su se uoči drugog svetskog rata okupljali n a j r e a k c i o n a r n i j i e l e m e n t i Konzervativne partije i l o n d o n s k o g društva: Makdonald (Mac Donald A.H.H.), Cemberlen. Baldvin (Baldwin Stanley), Halifaks (Halifax viscount E d w a r d Wood) i dr. i gde su se rešavala najvažnija državna pitanja V. Britanije) bila je da se stišavanjem Hitlera i Musolinija osigura z a p a d n a bezbednost i u s m e r i nacistička agresija p r e m a Istoku, tj. p r e m a SSSR-u. A to su potvrdili događaji koji su usledili n e m a č k o m agresijom na Austriju, Ćehoslovaćku, Danzig (Gdanjsk) i Poljsku 1939. godine. Ta Klivlendska grupa je određivala i trasirala osnovnu liniju zvanične politike b r i t a n s k e vlade. 5 6 Isak Dojćer (Deutscher Isaac) u svom delu Staljin, pored ostalog, istakao je: »Staljin je uoči M i n h e n s k e krize (preko Litvinova) saopštio Daladjeu (Daladier E d o u a r d ) da je Rusija s p r e m n a ući u rat radi o d b r a n e Cehoslovačke. ali s a m o pod uslovom da F r a n c u s k a ispuni svoju obavezu«. No, F r a n c u s k a je javno pogazila Pakt sa Rusijom. Poljska i r u m u n s k a vlada su se e n e r g i č n o suprotstavile prolazu ruskih t r u p a p r e k o njihovih teritorija. 5 7

c) P O S L E M I N H E N S K O G SPORAZUMA DO IZBIJANJA DRUGOG S V E T S K O G RATA 1939. G O D I N E

Drugi veliki Hitlerov uspeh dogodio se 29/30. septembra 1938. u Minhenu kada je na konferenciji, kojoj su prisustvovali Hitler, Musolini, Cemberlen i Daladje (Daladier Edouard), žrtvovana Ćehoslovačka i kada su Hitleru date odrešene ruke da radi iako reći šta hoće, posebno prema Istoku i Jugoistoku Evrope. Prema o d l u k a m a ove k o n f e r e n c i j e , ćehoslovačka vlada je bila p r i n u đ e n a da u roku od 10 dana evakuiše i p r e d a N e m c i m a S u d e t s k u oblast. Tako su V. Britanija, F r a n c u s k a i Italija p o m o g l e da se Sudeti, ta »čvrsta tevtonska manjina«, o s l o b o d e od jarma »slovenske središne vlasti u Pragu«. 5 8 To je bila prir o d n a posledica ranije f r a n c u s k e i b r i t a n s k e politike p o p u š t a n j a N e m a č k o j i Italiji, u Španiji i Etiopiji i nemoći Francuske da se suprotstavi Hitlerovom

izazovu. S druge sirane, Sovjetski Savez je pokušavao da se udruženim snagama brani Ćehoslovačka, ali su ti pokušaji propali zbog kapitulantskog držanja vlada V. Britanije. Francuske, Poljske i Rumunije koje su htele mir po svaku cenu i nisu želele rat sa Hitlerom. Zbog toga je Sovjetski Savez m o r a o preduzimali diplomatske i o d b r a m b e n e mere da bi otklonio opasnost koja mu je pretila od tako agresivne n e m a č k e i perfidne anglo-francuske politike, tim pre što ni on nije bio dovoljno spreman da se uspešno u tom trenutku suprotstavi eventualnoj vojnoj agresiji. Ovo tim pre što su odluke »Minhena« pozdravile Mađarska i Bugarska, dok su članice Balkanskog pakta zauzele stav iščekivanja, u stvari su ih p r e ć u t n o odobravale, a k o n k r e t n o ništa nisu preduzele da se ne bi zamerile nacističkoj Nemačkoj. U toku čehoslovačke krize Sovjetski Savez je izražavao spremnost da oružjem brani ćehoslovaćku nezavisnost i integritet. Ali, to je već bilo dovoljno da se zapadne sile postaraju da do toga ne dođe. Jer sovjetska p o m o ć Cehoslovačkoj značila bi uvlačenje Sovjetskog Saveza u Ev ropu, a one su tada sve činile da ga od Evrope ograde. Sovjetski Savez uopšte nije bio pozvan na Minhensku konferenciju, m a d a je i on bio saveznik Cehoslovačke, kao što, uostalom, nije pozvana ni Ćehoslovačka. To je bio pazar između zapadnih sila i Hitlera, jer nisu dozvoljavale da se u to mešaju oni na či ju se štetu taj račun pravi«. 5 9

RAZBIJANJE MALE ANTANTE I MUSOUNUEV PLAN O ANEKSIJI ALBANIJE

Tzv. »Minhenski sporazum«, odnosno diplomatska kapitulacija V. Britanije i Francuske, imao je dalekosežne, upravo katastrofalne posledice po Jugoslaviju, jer je razbio Malu Antantu i sasvim poremetio odnos snaga i dotadašnju ravnotežu u Evropi u korist Nemačke, Italije i revanšističkih snaga. Staviše. Stojadinović je izrazio svoje »bezgranično divljenje« zbog Hitlerovog uspešnog širenja Rajha. S toga nije čudo što su zbog takve spoljne politike Stojadinovićeve vlade, sednice Male Antante samo s vremena na vreme održavane do sloma Cehoslovačke 1938. godine. Na poslednjoj Konferenciji na Bledu, u avgustu 1938, članice Male Antante su se sporazumele da se Mađarskoj da ravnopravnost u naoružanju, uz obećanje da će voditi miroljubivu politiku. Kada je nastupila sudetska kriza, Jugoslavija i Rumunija su. u skladu sa svojim obavezama, i pored prećutnog Stojadinovićevog otpora, ipak upozorile Mađarsku da ne n a p a d a Ćehoslovaćku. Međutim, propašću Cehoslovačke u prolece 1939. propala je i Mala Antanta. Ostala je f o r m a l n o na snazi s a m o bilateralna Konvencija između Rumunije i Jugoslavije, i to do 30. avgusta 1940. kada je teritorijalni spor između Rumunije i Mađarske rešen Drugom bečkom arbitražom. Tako je bio ostvaren p r o d o r fašističke Nemačke u Podunavlje, a time je k o n a č n o likvidirana i Mala Antanta. Na slabljenje Male Antante prvenstveno je uticala kapitulantska politika zapadnih sila koje su davale punu podršku Hitlerovoj ekspanzionističkoj politici prema Istoku, naročito prema Sovjetskom Savezu Sem toga, m e đ u članicama Male Antante nije bilo jedinstva, i pored rastuće fašističke opasnosti, m a d a je njihovim n a r o d i m a tada jedina nada bila oslonac na SSSR. Nažalost, članice Male Antante, u svojoj kratkovidnoj politici, vezane klasnim interesima za zapadne kapititalističke države, u stvari su doprinele njenoj likvidaciji. 60

Pošto je Jugoslavija posle anšlusa dobila N e m a č k u za suseda, Cano je u maju s m a t r a o da ce nastojati da sklopi vojni savez s Jugoslavijom da bi uspostavili p o r e m e ć e n u ravnotežu, a Italija bi ga prihvatila s a m o ako bi Jugoslavija pristala da Italija proguta Albaniju. Zato je stvorio plan da vojno i politički veže Jugoslaviju za Italiju tako da Jugosloveni budu »primorani da na talijanSKU igru gledaju blagonaklono« kad italijanske t r u p e udu u Tiranu. Za uzvrat, Italija bi bila s p r e m n a da zabrani svaki albanski iredentistički pokret koji bi bio u s m e r e n na a l b a n s k u m a n j i n u u Jugoslaviji. Kad je u junu privatno posetio Rim, Stojadinović je r e k a o Canu da je o d b i o p o n u d u Albanaca da sklope pakt o prijateljstvu zato što priznaje jedinstven položaj Italije u Albaniji, pa je uz to pozvao Ćana da poseti Jugoslaviju. Ćano je prihvatio poziv a k o to Duće odobri. 6 0 " Kad su Musolinijevi planovi za aneksiju Albanije sazreli, počeo je da okleva, ali ne zbog reakcije Francuske, Engleske ili Grčke ili zbog obaveza iz Beogradskog s p o r a z u m a iz 1937. za o č u v a n j e albanskog integriteta, niti zbog eventualnog vojnog p r o t i v n a p a d a Jugoslavije, već zbog bojazni da ne izgubi jugoslovensko prijateljstvo koje bi se o k r e n u l o N e m c i m a . Zato je osećao potrebu da sa Stojadinovićem p r o s t u d i r a pitanje n a k n a d e za Jugoslaviju »možda na račun Grčke, tj. Soluna, 6 ' čime bi prvi put jedan osovinski partner pružio Jugoslaviji mamac Soluna. Dok Ćano, za razliku od Musolinija, nikad nije s u m n j a o u Stojadinovića, on je s u m n j a o u kneza Pavla, s m a t r a j u ć i da knez ne deli Stojadinovićevo mišljenje. Iako je video da u to v r e m e nije m o g u ć e privesti Jugoslaviju u njihov tabor, Ćano nikad nije imao razloga da s u m n j a u Stojadinovićevu solidarnost sa Osovinom. 6 2 Jugoslovenski poslanik u Rimu je 4. o k t o b r a 1938 - n e p o s r e d n o posle Konferencije u Minhenu - obavestio p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade da Ćano n e m a ništa protiv utvrđivanja jugoslovenske granice, da se zahvaljuje na obaveštenju o p o s t u p k u jugoslovenskog poslanika u Tirani, jer Albanci ne govore uvek istinu; da je pitanje Sudetskih N e m a c a i Tješina već r e š e n o (na ultimativan zahtev poljske vlade Ćehoslovačka je 2. o k t o b r a 1938. m o r a l a ustupiti Poljskoj teritoriju sreza pograničnog grada Tješina (Ćeš. Tešin, poljski Cieszyn) - videti prim. 7. dok. br. 21, AR 1941, ZD, I, str. 61); da pretenzije Mađ a r s k e nisu upravljene na Slovačku, da bi se Slovačka mogla priključiti Mađ a r s k o j s a m o ako bi se plebiscitom za to izjasnila, u šta on ne veruje, i da su uzbunu o k o Slovačke, iz straha, izazvali Rumuni, m a d a mu je i jugoslovenski poslanik saopštio Stojadinovićevo mišljenje da su n e o p r a v d a n e m a đ a r s k e pretenzije na Slovačku, j e r bi mogle srušiti princip ravnoteže na Dunavu i dovesti Jugoslaviju u nezgodnu situaciju da stupi u rat ili da ne ispuni obaveze iz Pakta Male Antante. Sto se tiče izjave Mađarske u pogledu njenih granica p r e m a Jugoslaviji i Rumuniji, Ćano s m a t r a da se ni j e d n a m a đ a r s k a vlada ne bi usudila da da sličnu izjavu. Ona bi možda mogla dati takvu izjavu u pogledu granice p r e m a Jugoslaviji, gde m a đ a r s k e revandikacije nisu velike, a nikako za granicu p r e m a Rumuniji. Italija s m a t r a da se m a đ a r s k e revandikacije na neki način imaju zadovoljiti i da će ona podržavati Mađarsku u lom smislu (spor između M a đ a r s k e i R u m u n i j e rešen je tzv. Drugom b e č k o m a r b i t r a ž o m , uz p o s r e d o v a n j e N e m a č k e i Italije, 30. avgusta 1940, kada je R u m u n i j a m o r a l a ustupiti dve trećine Transilvanije - videti AR 1941, ZD, I, dok. 266, str. 775, prim. 2). On želi da zbliži M a đ a r s k u i Jugoslaviju i da se ostvari sistem u koji bi ušli: Varšava, Pešta (Budapest), Beograd i Sofija. Najzad, pošto se status Cehoslovačke p o t p u n o izmenio, obaveze Male Antante p o t p u n o o t p a d a j u , s a m o

se postavlja pitanje da li će se države Male Antante izjasniti da su o s l o b o đ e n e obaveza iz ovog Pakta, ili će velike sile to konstatovati, ili će Češka izjaviti da se s m a t r a o s l o b o đ e n a obaveza. Oćigledno, Ćano je želeo da se Jugoslavija ne vezuje sa R u m u n i j o m u o d n o s u na Mađarsku, j e r bi to išlo protiv politike Italije u S r e d n j o j Evropi. 6 3 Nemaćki poslanik u Beogradu Heren, u razgovoru sa S t o j a d i n o v i ć e m 22. n o v e m b r a 1938. g o d i n e r e k a o je da r u m u n s k i kralj Karol (Carol II Hohenzolern - Sigmaringen) svakako neće biti m n o g o zadovoljan p i s a n j e m f r a n c u s k e š t a m p e koja ga proglašava š a m p i o n o m u stvaranju j e d n o g b l o k a država protiv Nemačke. Stojadinović mu je odgovorio da s u m n j a da će Karol povesti takvu politiku n a r o č i t o posle saveta koji je d o b i o od kneza Pavla p r i l i k o m susreta u Bukureštu (Bucure^ti) 5. novembra. Posle toga, Heren je izjavio da Mala Antanta više ne postoji, a Stojadinović je na to odgovorio da bi se pravnički moglo braniti gledište da posle M i n h e n a Mala Antanta ne postoji, ali da iz obzira p r e m a Cehoslovačkoj Jugoslavija nije htela da r a z m a t r a i p o k r e ć e to pitanje. No, danas, kad Ćehoslovačka plovi n e m a č k i m v o d a m a , m o ž d a se može pomišljati i na to da Malu Antantu ne bi t r e b a l o sasvim uništiti. H e r e n je r e k a o da na to nije mislio i zapitao: kakva će spoljna politika R u m u n i j e biti p r e m a Nemačkoj?, dodajući: »Ako R u m u n i j a b u d e zadocnila da se o p r e d e l i . . . o n d a bi N e m a č k a d r u g i m o č i m a gledala i na m a đ a r s k e težnje p r e m a Rumuniji« 6 4 Jugoslovenski poslanik Purić u Parizu prezrivo je motrio držanje Francuza i Engleza u češkoj krizi. Posle Minhena više nije bilo p o š t o v a n j a ugovora, isp u n j a v a n j a obaveza i m o r a l n e p o t r e b e održavanja reći. On je u M i n h e n s k o m s p o r a z u m u video m o r a l n i pad čovečanstva i sa ironijom i c i n i z m o m pisao Stojadinoviću: »Ako C e m b e r l e n produži kao što ćini doći ć e m o u j e d n o d o b a kad se rat u o p š t e neće voditi, j e r on n a m e r a v a da reši pitanje kolonija, Španije i Sredozemlja politikom ustupanja (Hitleru), tako da ih ovaj ne bi m o r a o sam uzimati«. Poljski mir zavisio je jedino od n e m a č k e d o b r e volje, i Poljska ce »neizbežno p r e t r p e t i sudbinu Cehoslovačke«. Iz ćeške krize Purić je izvukao p o u k u da se Jugoslavija ne s m e vezati ma za koju silu. veliku ili malu, nego ako može da spreći n e k u državu da p o s t a n e saveznica n e k e p r e m a Jugoslaviji neprijateljske sile. Zato Jugoslovenska vlada treba da razvije svoju ratnu industriju i da asimiluje svoje nezgodne n a c i o n a l n e n a n j i n e bez nasilja. 65 STAV GENERALA SIMOVICA 1 CK KPJ PREMA MINHENSKOM SPORAZUMU

Načelnik jugoslavenskog Glavnog generalštaba general Dušan Simović u svojim Memoarima kaže: Ova situacija (misli na v e o m a tešku situaciju Jugoslavije - prim V. T.) bila je naročito p o g o r š a n a posle Minhena, kada je Ćehoslovačka lišena m o g u ć n o s t i o d b r a n e p r e m a Nemačkoj, i posle razbijanja Male Antante. Ovo se desilo baš u v r e m e n u kad sam d o š a o na položaj načelnika glavnog Generalštaba. Ta n o v o s t v o r e n a politička i vojna situacija naše države n a m e t a l a je n e m i n o v n o prelaz iz političke i strategijske ofanzive na n a š e m S e v e r n o m f r o n t u ( p r e m a Mađarskoj) u političku i strategijsku defanzivu«, 6 6 pa je o d m a h pristupio izradi novog ratnog plana (videti p o s e b a n odeljak Jugoslovenski ratni planovi...) U Rezoluciji CK KPJ od decembra 1938. godine, između ostalog, se kaže:

»Osvajanje Austrije po Hitleru, r a s k o m a d a n j e i u n i š t e n j e nezavisnosti C e h o s l o v a č k e R e p u b l i k e s a m o je j e d n a e t a p a H i t l e r o v e N e m a č k e u n j e n o j e k s p a n z i j i na Jugoistok Evrope. S t o j a d i n o v i č e v a vlada je o d o b r a v a l a Hitleru k a d a je fašistička N e m a č k a zauzela Austriju i pojavila se n e p o s r e d n o na granici Jugoslavije. O n a je p o t k o p a l a i rastočila Malu Ant a n t u i time p o m o g l a Hitleru da r a s k o m a d a C e h o s l o v a č k u i stvori n e p o s r e d n u o p a s n o s t za sve b a l k a n s k e zemlje. S v o j o m i z d a j n i č k o m p o l i t i k o m p r e m a saveznicima Jugoslavije S t o j a d i n o v i č e v a vlada je izvršila težak zločin n a d n a r o d i m a Jugoslavije. N a r o d i Jugoslavije trebali bi p o s t a t i kao sitniš za p o t k u s u r i v a n j e i z m e đ u N e m a č k e i Italije. Hitler i Musolini već h u š k a j u b u g a r s k e , a l b a n s k e i m a đ a r s k e r e a k c i o n a r n e e l e m e n t e protiv Jugoslavije, da bi je učinili lakšim plen o m n e m a ć k i h i italijanskih f a š i s t a . . . « "

I pored žestokog otpora i mnogobrojnih demonstracija antifašističkih snaga u našoj zemlji protiv nemačke okupacije Cehoslovačke, Stojadinovičeva vlada se solidarisala sa tim opasnim činom. PREGOVORI C ANA I STOJADINOVIĆA O PODELI ALBANIJE. PAD STOJADINOVICEVE VLADE

Početkom /939, kada su Stojadinovićevi dani već bili odbrojani, Cano je stigao u Jugoslaviju da osigura Stojadinovićevu saradnju ili neintervenciju za svoj albanski projekt, a pre polaska za Beograd rekao je nemačkom ambasadoru u Rimu Makenzenu (Mackensen Hans Georg von) d a j e prijateljski o d n o s sa Jugoslavijom temelj osovinske politike u Dunavskom basenu. Kad je primio Cana na Bledu, Stojadinović mu je rekao da u spoljnoj politici želi da ostane u dobrim o d n o s i m a sa N e m a č k o m i da u isto vreme traži sredstva za zaštitu od Nemačke, a tu zaštitu može da da samo Italija. Cano mu je odgovorio da će se čvrsto držati Beogradskog s p o r a z u m a i Osovine. On se usprotivio svakom pokušaju da se zaokruži N e m a č k a - s e m ako sama Nemačka napusti politiku Osovine i okrene se Jugu. U tom slučaju Jugoslavija i Italija našle bi se zajedno. Ali veruje u Hitlerovu reć da n e m a bojazni od n e m a č k e ekspanzije prema Sredozemlju. 6 8 Stojadinović je predlagao da uklone Zogua (Zogu Ahmed) ili da podele Albaniju, a Ćano mu je iznosio koristi koje bi Jugoslavija dobila kad bi Italija okupirala Albaniju: demilitarizacija albanske granice i popravka u severnom delu, vojni savez s Italijom i obećanje Soluna kad god ga Jugoslavija zaželi. No, Stojadinović nikad nije mogao dobiti jasnu ideju koje bi delove Albanije okupirala Jugoslavija, a koje Italija. Ćano je kasnije pisao da ie Stojadinović težio da Jugoslavija poveća svoju teritoriju i tražio od njega da u razgovoru sa knezom Pavlom d o t a k n e pitanje Albanije, jer odnosi p r e d s t d n i k a vlade i kneza Pavla nisu bili dobri. 8 9 Stojadinovićev i Canov prikaz njihovog sastanka ne slažu se s a m o u pogledu najvažnijeg pitanja - podele Albanije. Ćano je 8 meseci pre toga razmatrao plan podele koji bi dao Jugoslaviji kontrolu celog Skadarskog jezera, deklaraciju o odricanju prava na Kosovo i obećanje da demilitarizuje Albaniju. Detalje o akciji u Albaniji trebalo je da utvrde posebnim s p o r a z u m o m o p u n o m o ć e n i ministar Anfuso i Stojadinovićev brat. Na kraju je Stojadinović obećao da će Jugoslavija istupiti iz Društva naroda. 7 0 J a n u a r a 1939. Cano je u pregovorima sa Stojadinovićem postigao sporazum o podeli Albanije - da bi suzbio nemaćki uticaj. Kod Italijana je stalno bio prisutan strah od n e m a č k o g uticaja na Balkanu, smatrajući d a j e pitanje Albanije za Italiju »čisto p o r o d i č n o pitanje« (Ćano nem. a m b a s a d o r u Makenzenu 23. V 1938). No, kasnije Nemačka o d o b r a v a aneksiju Albanije od strane

Italije. U italijanskim strategijskim planovima bilo je predviđeno: »da Albanija postane italijanska tvrđava koja će neumoljivo vladati Balkanom«, i mostobran za dalje nadiranje u pravcu Vardarske doline i Solunskog zaliva«. U tom cilju je već od 1939. iz Rima preduzeta velika p r o p a g a n d a (»iredenta«) za priključenje Albaniji svih teritorija Grčke i Jugoslavije nastanjenih albanskim življem, a p o s e b n a akcija bila je preduzeta na Kosovu u cilju otcepljenja od Jugoslavije, - u m o m e n t u neizbežne jugoslovenske krize. Musolini je bio zadovoljan kad je čuo kakva je politika Jugoslavije p r e m a Nemačkoj. a »oduševljen u pogledu Albanije«. 700 U svom izveštaju knezu Pavlu o razgovorima sa Ćanom Stojadinović je propustio da pomene ma kakve planove za podelu Albanije. Docnije, kad je Ćano kod kneza Pavla p o k r e n u o pitanje Albanije i mogućnost teritorijalnih promena, knez Pavle je rekao: »Mi već i m a m o tako mnogo Albanaca u našim granicama, i oni nam zadaju dosta muke, da ni malo ne želim da povećavam njihov broj.« 7 ' U t o m e je Cano video povoljan znak za ostvarenje italijanskih ambicija. Ćanove aluzije na sporazum o podeli Albanije razdražile su kneza Pavla. Pošto je predsednik vlade Stojadinović propustio da konsultuje kabinet ili namesništvo pre pravljenja sporazuma ove v rste koji bi Jugoslaviju čvrsto svrstao. čak i bez pakta, u osovinski tabor, navelo je kneza Pavla d a j e došlo vreme da otpusti Stojadinovića i on je m o r a o otići. Cano je verovao da su Nemci morali imati neku vezu sa Stojadinovićevim padom i da je to bio jedan antitalijanski manevar da se zaustavi širenje italijanskog uticaja m e đ u Hrvatima. 7 2 Posle Stojadinovićevog pada Musolini i Cano su se složili da ako novi predsednik vlade Cvetković ne bi prihvatio Stojadinovićevu politiku, Italija će okupirati Albaniju bez Jugoslavije i, ako treba, i protiv njene volje. Radeći brzo. da bi sprečili novu jugoslovensku vladu da pojača veze sa d e m o k r a t i j a m a , odredili su invaziju Albanije za Veliku Nedelju 1939. godine. 7 3 Potišten zbog nemaćkih uspeha u Austriji i Cehoslovačkoj, Musolini je došao do zaključka da mora odložiti svoj projekt u Albaniji. Invazija bi mogla srušiti jugoslovensko jedinstvo, što bi moglo dovesti do n e m a č k o g p r o t e k t o r a t a nad Hrvatskom ili navesti Mačeka da proglasi nezavisnu Hrvatsku pod nemačkom zaštitom, a Musolini ne bi t r p e o da se zastava sa kukastim krstom leprša na Jadranu. Italija je mogla učiniti samo jednu stvar: energično i direktno prikazati stvari Nemcima. Cano je otvoreno rekao nemačkom ambasadoru u Rimu o zabrinutosti Italije zbog događaja u Hrvatskoj - rezolucije hrvatskih poslanika, posete Pragu i Berlinu i uopšte političkog nemira. Italija smatra status quo u Jugoslaviji osnovnim faktorom u održavanju mira i istočnoj Evropi. Makenzen je protestovao protiv Ćanovih nagoveštaja, ponav ljajući da njegova vlada n e m a nikakve želje da interveniše u Hrvatskoj. 7 4 Zbog svoje otvorene profašističke politike, nerešenog nacionalnog pitanja, pritiska britanske i francuske vlade, neslaganja kneza Pavla sa nekim aspektima njegove spoljne politike, naročito u pogledu Albanije i sklonosti da uvuče Jugoslaviju u osovinski tabor i sve većeg nezadovoljstva naroda, Stojadinović je posle ostavke 5 ministara 3/4. februara 1939. podneo ostavku. Iako je verovao da će dobiti mandat za sastav nove vlade, ipak je novu vladu 5. februara obrazovao njegov dotadašnji ministar Uragiša Cvetković. Međutim, knez Pavle je posle uklanjanja Stojadinovića preko njegov ih naslednika - predsednika vlade Cvetkovića i ministra inostranih poslova Cincar-Markovića, produžio dotadašnju jugoslovensku spol jnu politiku oslanjanja na Nemačku i Ita-

liju, uveravajući ih da je ova smena izvršena iz čisto unutrašnjih političkih razloga. 76 DRAGISA CVETKOVIC NASTAVLJA STOJADINOVICEVI POLITIKI

Cvetković je uveravao Nemce da promena vlade ne znači pramenu u jugoslovenskoj politici. On je ponovo potvrdio Herenu prijateljstvo Jugoslavije prema Nemačkoj i izjavio da će i dalje raditi za bolje nemaćko-jugoslovenske odnose i da će novi ministar inostranih poslova biti Aleksandar Cincar Marković, dotadašnji poslanik u Berlinu Međutim. Heren je žalio što je Stojadinović pao, jer je u tome video kraj a u t o r i t a t i v n e vlade u Jugoslaviji. On je p r e d v i đ a o stvaranje d e m o k r a t s k e vlade u kojoj će Hrvati imati znatan uticaj zajedno sa »srpskim levićarima«. Zato je s m a t r a o da bi bilo k o r i s n o za N e m a č k u »da obrađuju« Hrvate, j e r oni imaju tesne k u l t u r n e veze sa N e m a č k o m , a, sem toga, bojao se italijanskog m e š a n j a u jugoslovenske poslove. 7 6 Nemaćki vojni ataše u Beogradu, u svom izveštaju od 9. marta 1939. godine, povodom Stojadinovićevog pada, kaže da je knez Pavle svojim ličnim angažovanjem prilikom postavljanja Nemačkoj naklonjenog ministra inostranih poslova Cincar-Markovića i Italiji naklonjenog ministra vojnog Nedića vodio računa o željama Osovine. Atašeje naglasio d a j e p r o m e n a v lade naišla na simpatije kod zapadnih sila i ide u prilog njihovih ideoloških t e n d e n c i j a u zemlji, ali da je knez Pavle lično zainteresovan za dobijanje kredita od 200 miliona RM za naoružanje od Nemačke. 7 7 MUSOL1NUEVA POLITIKA POSLE MINHENA l PAD ITA IIJANSKIH FRLPA l ALBANIJU

Britansko Ministarstvo inostranih poslova je početkom marta 1939. godine saznalo da Italijani planiraju da upadnu u Jugoslaviju, da bi uspostavili red između Srba, Hrvala i Slovenaca, i da bi upad. koji bi bio praćen upadom u Albaniju, imao da bude oko I. aprila. Ministar inostranih poslova Halifaks je 12. marta u najvećoj tajnosti poslao ovu informaciju knezu Pavlu.78 Knez Pavle je primio ovu vest sa zahvalnošću, ali je verovao da je zastarela, jer je baš primio telegram od Musolinija koji ga je nagovarao da što pre sklopi sporazum sa Hrvatima. Analizirajući ovaj Musolinijev motiv, došao je do zaključka da Italijani traže pretekst za okupaciju Slovenije kako bi sprećili nemaćki izlaz na Jadran Mislio je da je Maček još lojalan dinastiji, ali da čini nemogućim svaki sporazum između Hrvata i vlade, uprkos najboljih napora Beograda da se s njim sporazume na razumnoj bazi.79 Halifaksova informacija knezu Pavlu bila je donekle taćna, jer je Ćano rekao jugoslov e n s k o m poslaniku u Rimu Hristiću da Italija ima s a m o mirotvorne n a m e r e p r e m a Jugoslaviji, ali p r e m a Albaniji nije izrazio takve n a m e r e . Italijani ce u s k o r o udariti na Albaniju tek kad se u v e r e da se Beograd neće mešati Hristic je s a m o r e k a o da Italija ne bi smela da u p o t r e b i Albaniju kao bazu za napad na Jugoslaviju. 8 0 Mada je Ćano zavaravao sve z a p a d n e sile p r i č a m a o italijanskim d o b r i m n a m e r a m a p r e m a Albaniji, bilo mu je v e o m a teško da ubedi Hristića o svojim d o b r i m n a m e r a m a p r e m a Jugoslaviji. Hristić je tražio da Italija ne p r e d u z i m a nikakvu akciju pre no što obavesti Beograd i da iznad

svega ne d o v e d e u pitanje postojanje albanske države bar f o r m a l n o . Na to je Ćano ispričao sve što ^ii Italijani preduzeli u Albaniji, i kakve planove imaju za b u d u ć n o s t , sto je Hristic »primio sa o č e v i d n o m rezignacijom« i pri o d l a s k u p r i m e t i o da će Zogu završiti na isti način kao i Beneš. 8 ' I pogodio je. Pošto su Nemci ubrzo posle Minhena - 15. marta 1939 - upali u Češku i Moravsku i zauzeli Prag, a 17. marta proglasili Češko-moravski protektorat i o tome obavestili sirane vlade, Musolini se uplašio da će Maček uz pomoć Nemaca ostvariti svoj plan o autonomiji i nezavisnosti i time »oslabiti pozicije Italije na Jadranu«. Međutim, Hitler ga je u b r z o u m i r i o u v e r a v a n j e m da Nemačka, tobože, n e m a nikakvih ciljeva u Sredozemlju i da se nje ne tiče h r v a t s k o pitanje. 8 2 Tada je Musolini sve više pomišljao i na o k u p a c i j u Albanije, pa se sa Ćanom dogovorio da akciju u Albaniji p r e d u z m u s a m o a k o sa B e o g r a d o m postignu sporazum, na osnovu ispravke jugoslovenske granice, demilitarizacije albanske granice, vojnog saveza i italijanske p o d r š k e jugoslovenskoj vladi u osvajanju Soluna. Smatrali su da bez jugoslovenskog pristanka ne vredi zbog Albanije »proigrati j e d n o takvo d r a g o c e n o prijateljstvo«. Međutim, kad se Musolini uverio da će ga Hitler podržavati i da z a p a d n e sile i Jugoslavija neće ništa preduzeti, on je posle pada Stojadinovića odlučio da u p a d n e u Albaniju i bez pristanka Jugoslavije, čak i protiv njene volje, pa je 7. aprila 1939. godine naredio da italijanske t r u p e uđu u Albaniju. 8 3 I pored izvesnih vojničkih mera, preduzetih još za v r e m e Stojadinovića, n a v o d n o za slučaj da u Albaniji d o đ e do p o b u n e protiv kralja Zogua, jugoslovenska vlada bila je s p r e m n a da prihvati o k u p a c i j u Albanije kao gotovu činjenicu To je bio Ćanov utisak iz razgovora s jugoslovenskim p o s l a n i k o m Hristićem, j e r je 7. aprila 1939. Hristić s a m o pitao kakav je opseg o k u p a c i j e i njenih ciljeva. Ćano se nije izjašnjavao u pogledu opsega albanskih granica i podsetio je Hristića da su se Italijani iskrcali s a m o zato da učvrste red i mir, a nije hteo da odgovori ni na to kakav bi stav zauzela italijanska vlada a k o bi Jugosloveni odlučili da o k u p i r a j u izvesne tačke na jugoslovensko-albanskoj granici, ali je izjavio da bi o tom pitanju r a d o raspravljao sa novim jugoslovenskim m i n i s t r o m inostranih poslova Cincar-Markovićem. Međutim, Ćano se s p o r a z u m e v a o sa M a đ a r i m a da s p r e m e šest divizija da bi ih bacili na jugoslovensku granicu »da izvrše pritisak na Srbe.« 8 4

POLITIKA JUGOSLOVENSKE VLADE I STAV JAVNOSTI PREMA OKUPACIJI ALBANUE

Jugoslovenska vlada je ovo pitanje rešavala od 7. do 10. aprila i d o n e l a o d l u k u da se pojačaju garnizoni na a l b a n s k o j granici i da se Cincar-Marković sastane sa Ćanom, da bi mu ovaj d a o o b j a š n j e n j e o akciji u Albaniji i o razgovoru sa Hristićem. 8 5 V stvari, Cvetkovićeva vlada je agresiju protiv Albanije primila bez protesta (iako je Italija time očigledno kršila o d r e d b e B e o g r a d s k o g s p o r a z u m a od 25. m a r t a 1937), s a m o je tražila o b e ć a n j e da Italija neće ići dalje. Na toj osnovi je 22. i 23. aprila došlo do s p o r a z u m a između grofa Ćana i Cincar-Markovića u Veneciji. Tom prilikom je grof Ćano izjavio da Kosovo ne zanima Italiju, iako je, u stvari, mislio da se m o r a živo pozabaviti tom oblašću, kao problem o m koji će predstavljati »nož u p e r e n u kičmu Jugoslavije.« 8 6

S P O U N O P O U T I C K A S M A C U A OD MINHENSKOG SPORAZUMA DO DRUGOG SVETSKOG RATA

245

Procena Glavnog generalštaba bila je pravilna: »Naši su interesi da se sačuva samostalnost Albanije. Ako Italija zauzme Albaniju, o n d a bi joj ona poslužila kao odskočna daska za napad na Makedoniju, a Kosovo i Metohija biće jako ugroženi«. No, i pored toga s t o j e načelnik Glavnog generalštaba general Simović p r e p o r u č i o ministru vojske i mornarice da se izbegne svaka vojna akcija u Albaniji, ministar vojske je sanjao o podeli Albanije, Međutim, Italijani su brzom okupacijom presekli sve nade u neki sporazum. Tako je Italija postala balkanska država i stvarni gospodar Jadrana, a Jugoslavija je dobila još jedan front na jugu i pojačanu albansku iredentu. 8 7 Nemačka i Italija su ubrzo posle Stojadinovićevog pada u politici njegovih naslednika Cvetkovića i Cincar-Markovića uvideli d a j e to bio taktički potez da bi se Francuzi i Britanci umirili, da bi se stišale nezadovoljne n a r o d n e mase, i da se ni u jugoslovenskoj spoljnoj politici u suštini neće ništa izmeniti. Istina. Cano je pad Stojadinovića, u razgovoru sa Musolinijem još 7. februara, ovako ocenio:»Odlaskom Stojadinovića, jugoslovenska karta je za nas izgubila 90 odsto svoje vrednosti«. Uostalom, Cvetković nije krio d a j e u spoljnoj politici pošao Stojadinovićevim tragom. To se jasno vidi iz vladine deklaracije u Skupštini i Senatu od 16. f e b r u a r a i Cincar-Markovićeve izjave od 9. marta. Na sličan n a č i n j e nekoliko dana kasnije prihvaćena i aneksija Cehoslovačke. Tako se Cvetkovićeva vlada pridružila kapitulantskoj politici V. Britanije i Francuske, zasnovanoj na »Minhenskom sporazumu«. 8 8 Povodom italijanske okupacije Albanije 7. aprila 1939. godine, Ujedinjena studentska omladina je sutradan 8. aprila izdala Proglas, u kojem se, između ostalog, kaže: »Svega j e d a n d a n posle lažnog d e m a n t i j a Cvetkovićeve vlade po k o m e ne p r e d s t o j i nikakva talijanska akcija protiv Albanije. Musolinijevi o d r e d i n a p a l i su s u s j e d n u zemlju hrabrog a l b a n s k o g n a r o d a Na n a š o j granici vodi se r a t . . . . . . N a p a d talijanskog fašizma n a malu Albaniju p r i r o d a n j e n a s t a v a k r a z b o j n i č k e osvajačke politike izazivačke o s o v i n e Berlin - Rim. S a m o je 20 d a n a p r o š l o od k o b n i h trenutaka k a d a su b r a t s k i slovenski n a r o d i C e h o s l o v a č k e pali u n a j c r n j e r o p s t v o g e r m a n s k o g imperijalizma. A d a n a s već t r a g i č n a s u d b i n a b r a t s k o g č e š k o g i s l o v a č k o g n a r o d a prijeti i da pos t a n e zla s t v a r n o s t n a r o d a Jugoslavije! Neće se Musolini zadržati na n a š o j granici! On ulazi d a n a s u Albaniju da bi sjutra b a c i o u svoje r o p s t v o Dalmaciju, c r n o g o r s k o i h r v a t s k o p r i m o r j e - cijelu J u g o s l a v i j u . . . . . Ne put kapitulacije, ne put t r a g e d i j e s l o v a č k o g i č e š k o g n a r o d a , već o t p o r i b o r b a za svaku s t o p u naše zemlje, to m o r a da p o s t a n e put n a r o d a Jugoslavije!«' 9

Za vreme svog boravka u Rimu Gering je 15. aprila 1939. u ime Hitlera čestitao Musoliniju za upad italijanskih trupa u Albaniju. On je tom prilikom obavestio Musolinija da je o d b i o da primi nekog Maćekovog emisara i da ga je uputio u Rim, pošto je s m a t r a o »da Jugoslavija s t o p r o c e n t n o ulazi u interesnu sferu Italije«. Iako je žalio za Stojadinovićem, koji je bio bolji partner Osovine od njegovog beznačajnog naslednika (Cvetkovića), Gering je ipak verovao da će Jugoslavija ostali dobronamerno neutralna. On je tom prilikom izjavio: »Jugoslavija može živeti s a m o o n d a ako se poveže sa druga dva suseda - Italijom i Nemačkom. Osov ina s a m o po sebi ima interes da se stvari mirno razvijaju u Jugoslaviji. U slučaju rata Nemačke sa Zapadom, o č e k u j e m o blagonaklonu neutralnost od Jugoslavije.«90 U toku Cincar-Markovićeve posete Berlinu, 25. aprila 1939. godine, naglašeno je jedinstvo gledanja na spoljnopolitička pitanja. Na Ribentropovo pitanje kakav bi bio stav Jugoslavije u slučaju oružanog sukoba u Evropi, Cincar-Mar-

ković je odgovorio: »Jugoslavija neće učestvovati u bilo kakvoj neprijateljskoj akciji prema silama Osovine. Ona će u svakoj prilici ostati neutralna, i to je njena konačna odluka,« dok je za j u g o s l o v e n s k o - n e m a č k e p r i v r e d n e o d n o s e uveravao n e m a č k o g ministra da bi ostali isti. Nemci su bili zadovoljni n e u t r a l n o š ć u Jugoslavije u ratu koji su p r i p r e m a l i i m o g u ć n o š ć u da Jugoslaviju i dalje ekonomski eksploatišu. Na R i b e n t r o p o v o pitanje da li je Jugoslavija voljna da napusti Društvo n a r o d a , Cincar-Marković je o d g o v o r i o da je Jugoslavija napustila Stalnu delegaciju u Ženevi i akreditovala ministra u Bernu. Jugoslavija smatra da je Društvo naroda odumrlo. Na R i b e n t r o p o v u sugestiju da bi bilo poželjno da Jugoslavija pristupi A n t i k o m i n t e r n a paktu, Cincar-Marković je izjavio d a j e o d m a h po p r e u z i m a n j u dužnosti sa knezom Pavlom i kolegama u vladi p r o d i s k u t o v a o to pitanje, da se lićno »zalagao za p r i k l j u č e n j e u o v o m o d s u d n o m trenutku«, ali su knez Pavle i drugi jugoslovenski ministri bili mišljenja da bi takav j e d a n korak bio p r e u r a n j e n , a ni j u g u s l o v e n s k o javno mnenje to ne bi prihvatilo. 9 1 Cincar-Marković se - prilikom razgovora sa Ćanom u Veneciji 22. i 23. aprila 1939 - prema izveštaju nemačkog ambasadora u Rimu od 24. aprila, vrlo pozitivno izrazito u prilog sve većeg zbližavanja jugoslovenske spoljne politike prema silama Osovine i da Jugoslavija odbija svaku garantiju Zapadnih sila, već želi da ostane, kao i do sada. u stavu blagonaklone neutralnosti prema silama Osovine, pružajući im punu ekonomsku podršku. U principu je bio saglasan da će možda Jugoslavija pristupiti Antikominterna paktu, ali je ukazao d a j e potrebno v r e m e da se za to p r i p r e m i javno m n e n j e . Saglasiii su se d a j e albanski problem k o n a č n o rešen t a k o da postoje uslovi za p o b o l j š a n j e odnosa. Ćano s m a t r a d a j e u o d n o s i m a između Jugoslavije i M a đ a r s k e zapazio želju za zbliženjem i da se Jugoslavija u b u d u ć e neće toliko zalagati za težnje Rumunije kao ranije. Bio bi p o t r e b a n »mali pritisak« Berlina radi u b r z a n j a pris t u p a n j a Jugoslavije A n t i k o m i n t e r n a paktu. 9 2 Međutim, Cincar-Marković u Zapisniku o njegovom saslušanju od 20. s e p t e m b r a 1945. kaže d a j e prilikom posete Veneciji u t a n a č i o posetu kneza Pavla Rimu u m a j u iste godine i kategorički tvrdi da je o d b i o predlog Ćana da Jugoslavija, u cilju vidnije manifestacije svoje politike p r e m a Italiji i Nemačkoj, pristupi A n t i k o m i n t e r n a paktu. 9 3 Na sastanku sa Hitlerom sledećeg dana, 24. aprila, Hitler je naglasio CincarMarkoviću da Nemačka ima prijateljski stav prema Jugoslaviji ne samo sada nego i ranije i izrazio želju da se Jugoslavija sporazume sa Mađarskom. Odnosi između Mađarske i R u m u n i j e ga podsećaju na dva psa koji reže j e d a n p r e m a d r u g o m i da je najbolja o d b r a n a od Mađara d o b r o p o s t u p a n j e p r e m a Nemcima u Jugoslaviji koja sa njima bolje p o s t u p a nego Mađarska. Jaka Jugoslavija je veoma značajna ne s a m o za Nemačku nego i za Italiju, koja više voli Jugoslaviju na J a d r a n s k o m m o r u nego Mađarsku. Glupave su vesti d a j e tražio izlaz na J a d r a n s k o m o r e i dodao: »Moje granice su k o n a č n e i stalne«. Ćehoslovaćku je s m a t r a o neprijateljem, jer je u svetu predstavljala najveće skladište oružja protiv N e m a č k e . Cilj mu je da se postigne mir u Evropi, a pošto je sredio stvari na Zapadu, Jugu i Jugoistoku, ne želi više da m e n j a granice. Velika je šansa Jugoslavije u s p r o v o đ e n j u lojalne politike p r e m a Italiji koja nikako ne bi želela Veliku M a đ a r s k u na J a d r a n s k o m m o r u . jer nije za to ratovala s Austro-Ugarskom. Italijansko prijateljstvo sa M a đ a r i m a ne isključuje prijateljstvo s Jugoslavijom. N e m a č k a bi odbila svaki zahtev M a đ a r s k e za revizijom na račun Jugoslavije. Kad je Cincar-Marković potvrdio da Jugoslavija

nikada neće dopustiti da b u d e uvučena u k o m b i n a c i j u koju V. Britanija nudi garantijama, Hitler je izrazio zadovoljstvo zbog d o b r i h o d n o s a s Jugoslavijom. 9 4 U pismu Ministarstva inostranih poslova Mađarske od 27. aprila 1939. mađarskom ambasadoru u Rimu, između ostalog se kaže da su se odnosi Mađarske i Jugoslavije poboljšali na zadovoljavajući način. Mađarska nema računa da se Jugoslavija rascepka na 4—5 malih država. Mađarski i jugoslovenski interesi se poklapaju sa interesima dveju velikih sila (Nemačke i Italije - V. T.j. Ali ne treba Žuriti sa nekim ugovorom, jer je unutrašnja situacija u Jugoslaviji teška, a Jugoslavija je saveznik Rumunije kojoj Mađarska nikada ne može izaći toliko u susret koliko to čini Beograd.95

REAKCIJA NA UPAD NEMACKIH TRUPA U ĆEHOSLOVAĆKU

Kada su n e m a č k e t r u p e 15. m a r t a 1939. godine upale u Ćehoslovaćku, V. Britanija je predložila Francuskoj, SSSR-u i Poljskoj n a v o d n o da se organizuju u cilju o č u v a n j a mira p u t e m kolektivne bezbednosti i da zfestitc m e đ u n a r o d nu zajednicu od daljeg kršenja osnovnih zakona na kojima öna počiva. Zatim je postavila pitanje Francuskoj, Poljskoj, Turskoj, Grčkoj i Jilgošlaviji šta nameravaju da učine a k o N e m a č k a n a p a d n e Rumuniju. 9 6 A kada je britanski poslanik u B e o g r a d u ser Ronald K a m p b e l (Campbel Sir Roland) postavio ovo pitanje knezu Pavlu, knez ga je Ijutito u p i t a o šta je s a m a V. Britani ja s p r e m n a da učini u toj situaciji. Na to je Kampbel rekao knezu da se stavi u Halifaksov položaj i d o d a o da se p r i m i č e v r e m e kad će nemaćki »manji susedi morati da odluče da li će postati n e m a ć k i vazali ili će braniti svoju nezavisnost«. Knez Pavle je o d g o v o r i o da će konsultovati svoju vladu, savetnike i saveznike svoje zemlje. 9 7 Knez je govorio o t e š k o m geografskom položaju, i upitao gde bi Jugoslavija mogla kupiti oružje za p o p u n u svog slabog naoružanja. Ser Ronald se složio da se Jugoslavija zaista nalazi u »opasnom položaju« i javio svom ministarstvu da ne veruje da bi se Jugoslavija unapred obavezala da stupi u rat protiv Nemačke, već bi ostala neutralna, do krajnje mogućeg trenutka. Zbog stalnog pritiska Osovine ona bi - lako n e u t r a l n a - p r e k o volje sarađivala sa N e m a č k o m i Italijom. On je mislio da bi se Srbi (rekao je da ne može govoriti za Hrvate) branili i ne bi nikad » p o t p u n o popustili kao što su Cesi učinili«, i u »docnijem stadijumu, a k o bi se stvari d o b r o razvijale, mogli bi odigrati korisnu ulogu a k o bi im se moglo obezbediti snabdevanje«. Prema kneževom mišljenju, u ovom t r e n u t k u male države, nemaćki susedi. pogrešili bi a k o bi se pridružili ma kakvoj izjavi o zajedničkom frontu, jer bi to u p r a v o značilo ubrzati o n o što žele izbeći - agresiju. Zato bi jedna odlučna deklaracija velikih sila o h r a b r i l a male n a r o d e . 9 8 Povodom n e m a č k e o k u p a c i j e Cehoslovačke CK KPJ je u m a r t u 1939. izdao Proglas u kojem se, između ostalog, kaže: ». Ovih su d a n a fašističke b a n d e n j e m a č k o g i m p e r i j a l i z m a o k u p i r a l e Ć e h o s l o v a ć k u Zahvaljujući m i n h e n s k o j izdaji zbog t o b o ž n j e g o č u v a n j a m i r a p o r o b l j e n i su n a m a bratski slavenski i miroljubivi n a r o d i Cesi, Slovaci i Karpato-Ukrajinci. N j e m a č k e fašističke horde g r u b o i b e z o b z i r n o u n i š t a v a j u sve t e k o v i n e č e h o s l o v a ć k i h n a r o d a i prijete im p o t p u n i m istrebljcnjem. Č i t a v o m je svijetu d a n a s jasno da sva d o s a d a š n j a p r e p u š t a n j a fašističkim o s v a j a č i m a nijesu spasila mir ni s l o b o d u m a l i h n a r o d a , već n a p r o t i v s a m o ojačala pozicije ratnih potpaljivača n j e m a č k i h , talijanskih i l a p a n s k i h i m p e n i a l i s i a koji su radi svojih os\ a j a č k i h ciljeva o t p o č e l i novi imperijalistički rat i o t v o r e n o idu za tim da g u i n u čitav svijet u n a j s t r a š n i j u

klaonicu k a k v b ne p a m t i ljudska i s t o r i j a . . Naša s t r a n k a je t a č n o ocijenila izdajnički i kapitulantski k a r a k t e r M i n h e n s k o g s p o r a z u m a , p r e d v i d j e l a tok d o g a đ a j a i pozvala r a d n i nar o d i o s t a l e d e m o k r a t s k e i r o d o l j u b i v e snage u svim z e m l j a m a svijeta da se u d r u ž e u b o r b i za mir i o t p o r Fašističkim o s v a j a č i m a .. N a r o d i Jugoslavije, tragedija č e h o s l o v a č k i h n a r o d a nas poziva d a b u d e m o b u d n i p r e d o p a s n o š ć u koja n a m prijeti! Njemački i italijanski imperijalisti vec s p r e m a j u svoj daljnji pohod na istok i j u g . . Na r e d u su o s t a l e male države - na B a l k a n u i u i s t o č n o j Evropi Na r e d u je Jugoslav ija. ..«

Zatim se pozivaju narodi Jugoslavije da očuvaju jedinstvo i osiguraju otpornu moc zemlje i optužuje Cvetkovićeva vlada koja »odugovlači davanje narodima d e m o k r a t s k e i nacionalne slobode. Takva vlada slabi o d b r a m b e n u snagu države i predstav lja veliku opasnost za opstanak Jugoslavije«. Na kraju se zahteva da s
BRITANSKO-TL'RSKA DEKLARACIJA OD 12 MAJA 1939.

Iz reakcije na britansko-tursku deklaraciju od 12. maja 1939. jasno se videla odlučnost jugoslovenske vlade da izbegne prilaženje ma kakvom zajedničkom frontu i da održi neutralnost protiv svakog pritiska - nemačkog. italijanskog ili britanskog. jer je ova deklaracija, kao protiv-potez na italijansku o k u p a c i j u Albanije, obavezivala Tursku i V. Britaniju da s a r a đ u j u u slučaju rata u oblasti Sredozemlja. Objašnjavajući n a p u š t a n j e neutralnosti od s t r a n e svoje vlade, turski poslanik u B e o g r a d u r e k a o je Čincar-Markoviću da će n j e n a o d l u k a uticati na Jugoslaviju i R u m u n i j u i p r o m e n i t i njihov stav neutralnosti. 1 0 1

Cincar-Marković je smatrao da će britansko-turska deklaracija izazvati ozbiljne posledice, jer je ona povredila Balkanski pakt
SASTANAK H I T L E R - K N E Z PAVLE U BERLINU 5. JUNA 1939.

U izveštaju zvaničnog predstavnika n e m a č k o g ministra inostranih poslova u Berlinu od 25. m a j a 1939. kaže se da je jugoslovensko poslanstvo potvrdilo da ce knez Pavle poseliti Nemačku, ali je dat n e o d r e đ e n odgovor da li je u izgledu da se tom prilikom između Jugoslavije i N e m a č k e zaključi neki pakt ili sporazum ili p r i s t u p a n j e Jugoslavije A n t i k o m i n t e r n a paktu, jer su odnosi izm e đ u N e m a č k e i Jugoslavije p o t p u n o raščišćeni. To su strani novinari u Berlinu ovako komentarisali: »iako jugoslovensko poslanstvo pokazuje izvesno prijateljsko raspoloženje, ipak se oseća neka težnja da se omalovaži politički značaj p o s e t e kneza Pavla«. Na margini ovog izveštaja R i b e n t r o p je napisao: »Prema Jugoslaviji se m o r a o š t r o postupati.« 1 0 8 Na sastanku između Hitlera i kneza Pavla u Berlinu, u prisustvu Ribentropa i Cincar-Markovića, 5. juna /939. godine, Hitler je saopštio knezu da će nastojati da produži politiku prisnog prijateljstva prema Jugoslaviji u ekonomskom i političkom pogledu, a knez je rekao da je »nadahnut istom željom prema Nemačkoj. -Hitler je dalje naglasio da su Nemačka i Italija Osovinom Rim - Berlin povezane u jedan k r a j n j e čvrst savez, pa bi za Italiju u ovom t r e n u t k u bilo važno da Jugoslavija učini neki gest kojim bi očigledno pokazala svoju prijatelj-

sku politiku p r e m a Osovini. Na to je R i b e n t r o p d o d a o da bi j e d a n takav gest moglo da b u d e istupanje iz Društva naroda, kao i tešnja s a r a d n j a jugoslovenskog i n e m a č k o g ministra inostranih poslova u pogledu daljeg razvoja o d n o s a u B a l k a n s k o m paktu, jer Turska već ide u raskorak sa o b a v e z a m a iz tog pakta. Knez Pavle je o d g o v o r i o da se Jugoslavija već dosta odvojila od Društva naroda i da ništa n e m a protiv istupanja zgodnom prilikom. Cincar-Marković je r e k a o da ce m i n i s t a r inostranih poslova Rumunije. prilikom posete Ankari, tražiti da se izostav i 6. paragraf iz britansko-turske deklaracije od 12. m a j a i da se suprotstav i suviše t e s n o m b r i t a n s k o - t u r s k o m prijateljstvu, a Jugoslav ija će nastojati da se Balkanski pakt održi na n e u t r a l n o j bazi, inače će tražiti od Turske da se povuče. Sto se tiče istupanja iz Društva naroda Cincar-Marković je rekao da je to nemoguće pre 1. septembra ( R i b e n t r o p je tražio povlačenje u junu). Hitler je opet istakao da je za Jugoslavi ju v ažno i k o r i s n o da j a s n o o d r e d i svoju politiku, jer bi time učvrstila svoju u n u t r a š n j u situaciju, jer bi hrvatski i slovenaćki separatisti shvatili da je njihova b o r b a uzaludna i da ne m o g u očekivati p o m o ć kad saznaju da su N e m a č k a i Italija za o d r ž a n j e Jugoslavije u s a d a š n j e m obliku i da Italija n e m a nikakvog interesa da podržava tendencije »Velike Mađarske«, jer su njeni interesi u s m e r e n i p r e m a j e d n o j snažnoj Jugoslaviji Knez Pavle je rekao da on već g o d i n a m a vodi o d r e đ e n u politiku prijateljstva p r e m a N e m a č k o j i Italiji, m a d a mu to p o n e k a d otežavaju zapadne d e m o k r a t i j e , i da želi da nastavi takav kurs. Međutim, H i t l e r j e bio razočaran ovom p o s e t o m i rezultatima razgovora, tako da nije m o g a o prikriti svoju srdžbu prilikom odlaska sa pregovora. I razgovoru sa Cincar-Uarkovicem istog dana Ribentrop je rekao da Turska sledi neshvatljn kurs. Ako bi se stalno povezala sa silama koje je o k r u ž u j u o n d a bi Balkanski pakt postao n e m o g u ć a kombinacija, a tada bi o d v a j a n j e Jugoslav ije od Turske bilo neizbežno pre ili kasnije. Zato je u interesu Jugosiavije da svoju politiku p r e m a Osovini o t v o r e n o pokaže i s t u p a n j e m iz Društva naroda. Cincar-Marković je izjavio da će to pitanje d o b r o proučiti, ali da još ne može obećati p r i s t u p a n j e Jugoslavije A n t i k o m i n t e r n a paktu, jer se taj pakt u Jugoslaviji s m a t r a da je u s m e r e n protiv Rusije, za koju su Jugoslaviju d u g o vezivale slovenske s e n t i m e n t a l n e veze. pa taj pakt za sada nije p o p u l a r a n . Na Cincar-Markovićevo pitanje da li je Nemačka s p r e m n a da Jugoslaviji o d o b r i kredil od 200 miliona RM. R i b e n t r o p je izjavio da će podržati j e d n o takvo rešenje. Na kraju R i b e n t r o p je p o k r e n u o pitanje t r e t m a n a n e m a č k e n a n j i n e u Sloveniji, a Cincar Markov ic je o b e ć a o da će ispitati tu stvar i izrazio žaljenje zbog izvesnih p o k r e t a m e đ u N e m c i m a u Sloveniji i p o m e n u o n e p o ž e l j n o delovanje novog n e m a č k o g konzula u M a r i b o r u . 1 0 9

STAV JI GOSLAVUF. PRF.MA BALKANSKOM SPORAZUMU 1 DRUŠTVU NARODA

Međutim, Jugoslavija je ranije ipak težila da održi Balkanski pakt i sačuva mir u tom p r o s t o r u . Na sastanku predstavnika Balkanskog s p o r a z u m a f e b r u a r a 1939, rumunski ministar inostranih poslova Gafenko (Gafencu Grigore) je, govoreći u ime članova sporazuma i u ime Rumunije, uveravao n e m a č k o g poslanika u B u k u r e š t u Fabricijusa (Fabrizius Wilhelm) d a j e Mala Antanta mrtva, a da Balkanski s p o r a z u m neće nikad postati a n t i - n e m a č k o o r u đ e . Četiri zemlje su se slagale da je »nemaćki p r o d o r ka Istoku prirodna pojava čija će sna-

ga jačati« i da su priznale da Balkan m o r a shvatiti tu činjenicu i tesno saradivati sa N e m a č k o m , naročito u e k o n o m s k o j sferi. 1 1 0 G a f e n k o nije ništa rekao o Bugarskoj koja nije bila učesnica Balkanskog s p o r a z u m a . Zbog toga što je odbijala da sudeluje u o d b r a n i tog područja. Balkanski s p o r a z u m je bio n e s p o s o b a n da odbija stalno m e š a n j e Osovine u politički život Balkanskog poluostrva. a bugarski teritorijalni zahtevi bili su puštali o r u đ e politike velikih sila. Bugarska bi učestvovala u zajedničkoj o d b r a n i Balkana s a m o a k o bi od R u m u n i j e dobila južnu Dobrudžu, od Grčke delove zapadne T rakije, a od Ju goslavije i Grčke Makedoniju. Bugarska nije bila zadovoljna, iako je sa Jugoslavijom još 24. j a n u a r a 1937. zaključila Pakt o večilom prijateljstvu, a 31. jula 1938. sa d r ž a v a m a Balkanskog s p o r a z u m a potpisala u Solunu j e d a n sporazum u k o j e m su se sve potpisnice o d r e k l e u p o t r e b e sile u m e đ u s o b n i m odnosima, o d o b r i l e Bugarskoj da poveća b r o j n o stanje svoje vojske i otvorile put za dalju diskusiju predložene revizije trakijske granice. 1 1 1 Ona nije htela da ude u Balkanski s p o r a z u m bez o d r e d e n i h graničnih rev izija. a bila je s p r e m n a da politički i e k o n o m s k i s a r a d u j e sa N e m a č k o m a k o bi N e m a č k a hitno pomogla n j e n e teritorijalne zahteve, naročito pitanje Dobrudže. 1 1 2 I V. Britanija je aprila 1939. pojačavala svoje n a p o r e da o k u p i balkanske države u neki oblik kolektiv ne unije i ograniči sve veće širenje n e m a ć k o g uticaja. Njen poslanik u Ankari predlagao je Turskoj da uvuče Bugarsku u Balkanski s p o r a z u m p r i d o b i j a n j e m R u m u n i j e da o b e ć a ponov no r a z m a t r a n j e pitanja Dobrudže. Međutim, r u m u n s k i ministar inostranih poslova G a f e n k o pristao je da o t o m e razgovara sa B e o g r a d o m i podv u k a o da a k o Jugoslavija o d b i j e da ustupi teritorije Bugarskoj, o n d a bi m a l o vredelo da R u m u n i j a sama to učini. 1 1 3 Iako je Nemačka u junu tražila da Jugoslavija napusti Balkanski sporazum. 1 1 4 ipak je Jugoslav ija činila n a p o r e da uvuče Bugarsku u Balkanski blok. Cincar-Marković i bugarski p r e d s e d n i k vlade Kjoseivanov sastali su se 4. jula 1939. na Bledu da diskutuju o t o m e kakvi će da b u d u odnosi između Jugoslavije i Bugarske a k o Balkanski pakt opstane, a kakvi ako se r a s p a d n e . Raspravljali su o svrsishodnosti zajedničke neutralnosti, u slučaju bilo čijeg pritiska - Osovine ili zapadnih d e m o k r a t i j a ili o b a bloka, i koliko bi d u g o Jugoslavija i Bugarska mogle ostati neutralne. Kjoseivanov je tv rdio da bi Bugarska ušla u rat na stranu koju bi izabrala Jugoslavija i da bi s Jugoslav ijom stupila u svaki blok koji joj d o p u š t a j u njene obaveze. Razgovarali su o mogućnosti političke, e k o n o m s k e i vojne saradnje. pa čak i o vojnom savezu i našli da se p o t p u n o slažu po svim t a č k a m a . 1 1 5 »Dve države su se složile o politici ekonomske saradnje i suglasile se da politika nezavisnosti i neutralnosti služi i interesima obeju zemalja i interesima mira na Balkanu, pa je n e o p h o d n o da o b a d v e vlade nastave politiku d o b r i h i prijateljskih o d n o s a p r e m a svima susedima«, kaže se u kominikeu izdatom tom prilikom. 1 1 6 Zadovoljstvo koje je Kjoseivanov izrazio 10. jula na Bledu pretvorilo se 10 dana kasnije u nezadovoljstvo u Sofiji, jer je Jugoslavija odbila da odrekne Balkanski pakt, smatrajući da je bolje da ostane u njemu i usmerava njegov razvoj. Kjoseivanov je r e k a o N e m c i m a da mu Cincar-Marković nije odgovorio na pi tanje kakav bi stav zauzela Jugoslavija ako bi Turska napala Bugarsku, niti je verovao da će poseta kneza Pavla L o n d o n u d o n e t i d o b r e rezultate za Bugai sku. 1 1 7

Knez Pavle je u Londonu (19. jula 1939. - V. T.) rekao Halifaksu da bi voleo da se reši pitanje Dobrudže, ali je bio protiv toga da Bugarska dobije kakvu luku na Egejskom moru. jer bi to »dalo Italiji jednu vrstu vrata kojima bi ušla u balkansku kuću.« 1 1 8 Nemaćki poslanik u Beogradu je 20. jula 1939. obavestio Ribentropa da je iz pouzdanih izvora saznao da je jugoslovensko Narodna banka sredinom ili krajem marta Iverovatno u vezi sa opštom političkom zategnutošću prilikom rešavanja problema Cehoslovačke) stvarno izvršila prenos zlata u V. Britaniju. Iako se kaže d a j e poseta kneza Pavla Londonu imala ćisto privatni, ipak je mogućno da ie imala i politički karakter. »Siguran sam da još uvek (knez Pavle - V. T.) žarko želi da doprinese popuštanju zategnutosti u nemačko-britanskim odnosima i da će u Londonu nastojati da što je moguće više d o p r i n e s e ovom cilju. ..« Poslanik dalje smatra da nikakvi pokušaji Britanaca da pridobiju Jugoslaviju za britansku politiku okruženja neće postići neki uspeh, j e r je suviše očigledna n e p o s r e d n a opasnost koja preti Jugoslaviji od takvog stava. 1 1 9 Pošto je nemaćki vojni ataše u Beogradu dosta objektivno i interesantno opisao razvoj vojnopolitićke situacije u Jugoslaviji u vremenu od I. o k t o b r a 1935. do 1. jula 1939. godine, uključujući unutrašnju i svetsku situaciju i odnose Jugoslavije sa Nemačkom. Italijom. Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom i Grčkom, i taj izveštaj poslao u Berlin 21. jula 1939. godine, 1 2 0 to se iz njegovog opširnog sadržaja daje samo izvod u Prilogu 3a. Nemačka je 29. jula 1939. godine naredila svom poslaniku u Beogradu da obnovi pritisak na jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova da se Jugoslavija povuče iz Društva narodaw: - Na taj zahtev nemaćki poslanik je već 31. jula odgovorio da je Jugoslavija, p r e m a izjavi Cincar-Markovića, već raskinula sa Društvom naroda, samo čeka formalan izgovor za istupanje, a to će verovatno biti na septembarskom zasedanju u Ženevi koje će raspravljati o Cehoslovačkoj i Albaniji. 1 2 2 U svom izveštaju od 10. avgusta 1939. godine nemaćki poslanik u Beogradu kaže da je Cincar-Markoviću rekao da »državi prijateljskoj i neutralnoj p r e m a nama (Nemačkoj - V. T.) ne priliči članstvo u Društvu naroda« i zapitao ga koji su razlozi zbog kojih se izlazak još uvek odlaže. Cincar-Marković je odgovorio »da se izbor metoda koji će Jugoslavija primeniti u svojem odvajanju od Društva n a r o d a mora prepustiti jugoslovenskoj vladi. Sa spoljnopolitićkih razloga ovo pitanje se mora obazrivo rešavati. Ako bi Društvo naroda na s e p t e m b a r s k o m zasedanju zauzelo protivosovinski stav, onda bi to za Jugoslaviju bio povod za istupanje«. 1 2 3 Nemaćko poslanstvo u Tirani u svom izveštaju od 20. avgusta 1939. godine navodi da je tiranski prefekt, prilikom prijema grofa Cana, u svom pozdravnom govoru istakao nadu u ujedinjenje sa svim Albancima s one strane granice i u stvaranje Velike Albanije uz pomoć fašističke imperije, da je svoj odgovor Ćano završio sa »Živela Velika Albanija« i da se već službenicima i privatnim licima daju uputstva da d e m o n s t r i r a j u za prisajedinjenje Albaniji grčke Camerije i jugoslovenskog Kosova, tako da već dolazi do manjih d e m o n s t r a c i j a te vrste. Jugoslovenski poslanik smatra da ova provokacija p r e m a Jugoslaviji jako otežava položaj beogradske vlade i da ce znatno olakšati rad protivnika Osovine, a grćki predstavnik procenio je ovu provokaciju kao m e r u za zastrašivanje susednih država Albanije. 1 2 4

UOČI NAPADA NEMAČKE NA POLJSKI.'.TROJNI PREGOVORI PAKT O NENAPADANJU SSSR - NEMAČKA

Uoči napada na Poljsku Ribentrop je na sastanku sa grofom Canom II. avgusta 1939. u Fušlu (Fuschl) prilikom analize e v r o p s k e političke situacije, pored ostalog, istakao da je rat neizbežan; da Rusija neće intervenisati; da su zapadne sile slabe i da neće braniti Poljsku; da će b a l k a n s k e zemlje biti neutralne, jer nisu u stanju da ma'šta p r e d u z m u , budući da su o b u z e t e brigom da sačuvaju svoje granice; da je Jugoslav ija slaba i n e p o u z d a n a ; da je knez Pavle u Lond o n u davao izjave koje su izrazito neprijateljske p r e m a Osovini. Zato Rajh želi da Italija iskoristi poljske a f e r e da dokrajči svoj spor sa Jugoslavijom u Hrvatskoj i Dalmaciji; da će Amerika ostati n e u t r a l n a i da je zbog svega toga vreme izvanredno p o g o d n o za akciju. Ćana je tada prožimao strah, jer je Italija težila da Nemačka ne zagazi u rat pre kraja 1942. Drugog dana. kod Hitlera su uglavnom ponovljene iste misli. Hitler je tom prilikom n a r o č i t o istakao: da ima milion vojnika na Istoku i da će Poljsku likvidirati do 15. s e p t e m b r a ; da se N e m a č k a p r e m a Poljskoj nalazi u istoj situaciji kao Italija p r e m a Jugoslaviji i da postoje sumnjivi znaci da će Jugoslavija sačuvati svoj stav n e u t r a l n o s t i p r e m a Italiji, vec će je napasti s leđa a k o se pojave teškoće u Italiji. Zbog toga je savetovao Itali ji da iskoristi priliku »da r a s k o m a d a Jugoslaviju«, o k u p i r a j u ć i Hrvatsku i Dalmaciju. 1 2 5 Kad je Musolini p r e k o Ćana p o k u š a v a o da Hitlera odv rati od n a p a d a na Poljsku, Hitler je odgovorio. »Duče o č e k u j e od m e n e da d a m d o k u m e n t o v a n i d o k a z o t o m e da bi izbijanje rata u o v o m e t r e n u t k u bila ludost«. Ćano je imao zadatak da nemaćkim r u k o v o d i o c i m a o t v o r e n o saopšti Musolinijevo u v e r e n j e da bi napad na Poljsku značio svetski rat koji bi. u postojećim prilikama, d o n e o poraz Osovini. Posle dugih nemačko-italijanskihpregovora u Salcburgu (Sal/burg)od 11 do 13. avgusta 1939. godine, svaka strana je ostala pri svome gledištu. Hitler je s m a t r a o da će s u k o b sa Poljskom ostati lokalizovan i da Velika Britanija i F r a n c u s k a neće intervenisati, jer nisu s p r e m n e za rat. Tom prilikom Hitler je p o n u d i o Italiji da r a s k o m a d a Jugoslaviju dok on b u d e uništio Poljsku. 1 2 6 U svom strogo poverljivom prilično objektivnom izveštaju od 21. avgusta (tj. n e p o s r e d n o pre izbijanja d r u g o g svetskog rata) nemački poverenik ističe da jugoslovenski krugovi, tj, najmerodavnije ličnosti u vladi i vojsci. »žele da se a p s o l u t n o p r i d r ž a v a j u n e u t r a l n o s t i Jugoslavije u slučaju rata i da u n j o j vide jed i n o m o g u ć e d r ž a n j e Jugoslavije, koje se ni u t o k u rata. pa ma kakav on bio. ne bi moglo p r o m e n i t i . »Ovaj stav Knez Pavle je z a s t u p a o i u L o n d o n u i, o č i g l e d n o , t e š k o da je pri t o m e na e n g l e s k o j s t r a n i n a i š a o na n e s l a g a n j e ili ma i na slab p o k u š a j da se p o d s t a k n e na n e k u p r o m e n u u t o m d r ž a n j u . U vezi sa l o n d o n s k o m p o s e t o m m o ž e se d o d a t i da se Knez Namesnik (i p r e m a o b a v e š t e n j i m a koja ne potiču iz jugoslovenskih izvora) o č i g l e d n o vrlo objektivno izražavao o svojim utiscima stečenim o Nemačkoj i da je. štaviše, pokušao da pobudi razumevanje za nemačko držanje. U m e r o d a v n i m j u g o s l o v e n s k i m k r u g o v i m a u p o s l e d n j e v r e m e izbija sve više s t r a h o v a n j e od m o g u ć n o s t i da Italija u slučaju rata p r i n u d i Jugoslaviju da napusti svoju n e u t r a l n o s t i da dozvoli prolazak italijanskih trupa preko /ugoslovenske teritorije, i to kroz južnu Makedoniju u prascu Soluna. Ovo strahovanje u Generalštabu uzima se veoma ozbiljno. . . M a d a se g o r e o p i s a n a strahovanja p o v e z u j u u p r v o m r e d u sa Italijom, ipak. takve bojazni postoje i u osnosu na Mađarsku i u odnosu na Bugarsku, u čije se i s k r e n e n a m e r e ne v e r u j e Zbog toga s e j u g o s l o v e n s k i G e n e r a l š t a b j o š p r e d u ž e g v r e m e n a n a š a o p o b u đ e n i m d a p r i s t u p i izradi fomfikacijskih objekata na italijanskoj, na mađarskoj a d e l o m na bugarskoj granici. koji u stvari, zbog k r a t k o g v r e m e n a kojim se za njihovu izradu raspolagalo, t e š k o da

m u g " poslužiti za n e š t o više, već s a m o k a o sredsn'o za nevolju.': . zatim p o v e r e n i k naglašava da se u b e o g r a d s k i m k r u g o v i m a tvrdi d a j e od v r e m e n a o k u p a c i j e Albanije od s i r a n e Italije aktivnost a l b a n s k i h b a n d i u M a k e d o n i j i porasla, š t o se p r i p i s u j e i t a l i j a n s k o m u t i c a j u i oživljavanju s t a r e a l b a n s k e i r e d e n t e . Isto tako. sa z a b r i n u t o š ć u se u o č a v a da je i bugarsko-makedonska akcija u jugoslavenskoj Makedoniji dobila nove impulse«. S/a kraju poverenik zaključuje -da merodavni krugovi neobično iole, kada se pojave znaci da se sa nernačke sirane jugoslavenskom drianju ne poklanja puna vera. J e d n o t a k v o n e p o v e r e n j e u p o s l e d n j e v r e m e ogleda se n a r o č i t o u činjenici da su izvesne nernačke isporuke Jugoslaviji obustavljene i da oni s v e č a n o izjavljuju da to n e p o v e r e n j e . za koje s m a t r a i u da ga p o t h r a n j u j u Italija i B u g a r s k a , nisu zaslužili, jer su č v r s t o r e š e n i da se n a j s t r o z n e p r i d r ž a v a j u o b a v e z a o n e u t r a l n o s t i uzetih p r e m a Osovini, a p r e svega p r e m a B e r l i n u - 1 / 1

Bivši predsednik jugoslovenske vlade Dušan Simović u svojim Memoarima kaže da izgleda da je knez Pavle bio vrlo uznemiren obaveštenjem, dobljenim u drugoj polovini avgusta /939. da je Hitler zaključio ugovor o savezu su Sov/etskom Rusijom i du će napasti Poljsku. Zbog toga je naredio da se odmah zaključi sporazum sa Hrvatima poznat pod imenom Sporazum Cvetković-Maček, usvajajući hrvatske pretenzije i žrtvujući izvesne važne srpske interese. Vest o zaključenju pakta v e r o v a t n o mu je d o n e o grof J e t e n b a h (Jetenbach - Tering), koji je, kao s u p r u g Jelisavete, sestre princeze Olge, bio redovan gost u d v o r c u •'Brdo« kod Kranja. Grof Tering, koji je bio odušev ljeni nacista, igrao je ulogu održača veze i posrednika. On je obavešlavao kneza o Hitlerovim n a m e r a m a i nagovarao kneza Pavla i kneginju Olgu na s a r a d n j u sa N e m a č k o m , tvrdeći da će ona pov ratiti prestiž izgubljen u prošlom ratu, stati n a č e l o nove Evrope, i sigurno pobediti Francusku, koja je iznutra sasvim trula, i Veliku Britaniju koja je p o t p u n o n e s p r e m n a . 1 2 8 Pošto je u prolece 1939. predv iđala povećanje o p a s n o s t i od rata. sovjetska v lada se e n e r g i č n o zalagala za stvaranje kolektivnog f r o n t a , pa je 18. marta predložila da se održi savetovanje predstavnika SSSR, Engleske, Francuske. Poljske. R u m u n i j e i Turske; 17. aprila predložila je da se zaključi u g o v o r 0 u z a j a m n o j pomoći i vojnoj konvenciji između SSSR-a, Engleske i Francuske. a 10 maja dala je izjavu poljskoj vladi da SSSR nece otkazati p o m o ć Poljskoj ako ona to b u d e želela. 1 2 9 Međutim, engleska vlada je dala u p u t s t v a svojoj vojnoj misiji, koja je vodila p r e g o v o r e u Moskvi, da b r i t a n s k a vlada ne želi da primi na sebe bilo kakvu k o n k r e t n u odgov ornost koja bi joj mogla »vezati ruke« i da se u pregovorima ograniči na o p š t e f o r m u l a c i j e 1 3 0 Pored toga, između nernačke i b r i t a n s k e vlade u leto 1939. godine vođeni su tajni pregovori o postizanju s p o r a z u m a sa ciljem da se Hitlerova ratna mašina o k r e n e p r e m a istoku 1 3 1 Posto je lozinka Zapada još uoči pregov ora u M i n h e n u bila »ne dopustiti Rusiji da uđe u Evropu«, Staljin je, posle kapitulacije V. Britanije i F r a n c u s k e u Minhenu. uočio o p a s n o s t od Nernačke. Dok Hitler nije želeo da r a t u j e na dva fronta, Staljin je vodio politiku - borbu za dobitak u vremenu - da »Rusiju zadrži izvan rata« i da o s t a n e u ulozi p o s m a t r a č a , a p o t o m u ulozi arbitra«. On se kolebao: da li da priđe z a p a d n i m silama ili da prihvati Hitlerove ponude. Odlučio se da prihvati ovo drugo. Tako je »Staljin o t k l o n i o požar od Rusije« On je još u m a r t u 1939. godine, na XV kongresu K o m u n i s t i č k e partije istakao: »Nama je p o t r e b n o vreme«. 1 3 2 Sredinom avgusta 1939. godine bilo je jasno da su trojni pregovori (između SSSR-a, Velike Britanije i Francuske) doživeli potpuni kruh, tj. da su Cemberlen 1 Duludje kao inspirutori »minhenske politike« sve s no sabotirali ove pregovore, i doveli ih do slomu. Pošto su i u lim s u d b o n o s n i m d a n i m a C e m b e r l e n i Da-

ladje ulagali m a k s i m a l n e n a p o r e da izazovu s u k o b između N e m a č k e i Sovjetskog Saveza - a još se nije znalo u k o m e če se pravcu o k r e n u t i »nacistička ratna mašina«, sovjetska vlada, da bi izbegla izolaciju i dobila u v r e m e n u dala je pristanak na predlog R i b e n t r o p a za zaključenje pakta o n e n a p a d a n j u . I dok su se vodili paralelni pregovori između Sovjetskog Saveza i Francuske i Velike Britanije, s jedne, i Sovjetskog Saveza i Nemačke, s d r u g e strane, 23. avgusta 1939. godine došlo je, n a v e l i k o iznenađenje u svetu, do zaključenja Pakla o nenapadanju između Sovjetskog Saveza i Nemačke. Ovaj pakt zaključen je s a m o 7 d a n a p r e d izbijanje drugog svetskog rata i istog d a n a kada je postignut S p o r a z u m Cvetkovič-Maček, koji je objavljen 26. avgusta. 1 3 3 S u t r a d a n posle zaključenja pakta šef sovjetske delegacije na pregovorima sa anglo-lrancuskom vojnom misijom u Moskvi maršal Vorošilov (BoP O U I H A O B KvHMenT Jec^peMOBHw) izjavio je da su pregovori prekinuti, pošto Poljska nije dozvolila prolaz sovjetskih t r u p a p r e k o poljske teritorije u usluvima vojnih, o d n o s n o ratnih operacija Sovjetske a r m i j e protiv agresora. 1 3 4 Molotov (MOAOTOB BH4ec\an Mitxait \OBIIM) je 31. avgusta, obrazlažući zaključenje pakta pred Vrhovnim sovjetom, između ostalog, naveo: »23. avgust se m o r a smatrati kao d a t u m od velike istorijske važnosti. To je i p r e k r e t n i c a u istoriji Evrope i ne s a m o Evrope«. 1 3 5 Sovjetska vlada je zaključenjem pakla o n e n a p a d a n j u sa N e m a č k o m onemogućila da se ostvari zamisao m i n h e n o v a c a da z a p a d n e sile, posle eventualnog izbijanja nemačko-sovjetskog i japansko-sov jetskog rata. dobiju ulogu arbitra i vrate ulogu g o s p o d a r a sveta koju su stekle posle imperijalističkog rata 1914-1918. godine. Rat je p o č e o u s e p t e m b r u 1939 - ranije no što su hteli minhenovci. Želeli su rat N e m a č k e i J a p a n a protiv SSSR-a, da bi bili »treći koji će se radovati«. U stvari, rat je izbio u n u t a r kapitalističkog sveta, m e đ u dve grupacije imperijalističkih država. 1 3 6 Povodom zaključenja nemačko-sovjetskog pakta bilo je m n o g o raznih tum a č e n j a u e v r o p s k o j štampi, kao i u d i p l o m a t s k i m c e n t r i m a Evrope (medu e v r o p s k i m k o m u n i s t i m a pakt je izazvao zabunu, izvesnu dezorijentaciju i razne k o m e n t a r e ) . Gledište jugoslovenske kraljevske vlade o paktu može se videti i/ Direktive' Centralnog presbiroa u Reogradu od 24. avgusta, u kojoj se kaže: »U vezi sa n e m a č k o - r u s k i m p a k t o m o n e n a p a d a n j u ne treba puštati članke i beleske u kojima bi se vrednost toga p a k t a omalovažavala, što više t r e b a redakciji savctovati da donosi sve o n e vesti kojima se pridaje vrednost i z n a č a j toga pakla Uglavnom pisati o n a k o kako to d o n o s e n e m a č k e i italijanske novine«. 1 3 7

V e r o v a t n o ov a p r e d o s t r o ž n o s t potiče iz bojazni da se ne bi stvarale komplikacije sa Italijom i N e m a č k o m koja je znatno ojačana p a k t o m o nenapadanju sa Sovjetskim Savezom. Stav CK KPJ i druga Tita već je iznet u odeljku »Delatnost Komunističke partije Jugoslavije«. Ovde će se izneti još s a m o gledište druga Vladimira Bakarića u članku Prvi susret s Kardeljem u »Politici« od 23. januara 1980. godine, str. 9: »Politička p l a t f o r m a toga d o b a p o s e b n o za nas u Hrvatskoj, bila je u znaku dvaju bitnih političkih događaja To su pakt Staljin - Hitler i sporazum Cvetković Maček I9?9. godine. I jedan i drugi bili su takvi manevri koji su unijeli u m n o g e partijske - i ne s a m o partijske - r e d o v e velike z a b u n e Treba imati na urnu da jc pakt Hitler Staljin i u svijetu unio veliku zabunu. Govoi ilo se n p r k a k o je Staljin jednim potezom uništio fašizam i t o m e slično,

i čitave orijentacije različitih partija na tome su se mijenjale. Tito je n e d a v n o o b j a s n i o što je on u to vrijeme radio. U vrijeme sklapanja ovih dvaju s p o r a z u m a on nije bio u zemlji. S m a t r a o je, m e đ u t i m , da su Sovjeti p a k l o m samo htjeli dobiti na v r e m e n u i da bitnih prom j e n a tu n e m a . « 1 3 8

d ) P O S L E I Z B I J A N J A D R U G O G S V E T S K O G RATA D O S L O M A F R A N C U S K E JUNA 1940. G O D I N E ČELIČNI PAKT IZMEĐU NEMACKE I ITALIJE USTEZANJE ITALIJE DA STUPI U RAT

Prilikom sklapanja vojnog saveza (tzv. Čelični pakt) od 22. maja 1939. godine Italija i N e m a č k a su se saglasile da ne stupaju u rat sledečih 4 - 5 godina. Svega dva meseca kasnije Nemci su izjavili d a ć e u s k o r o napasti Poljsku, a da bi umirili u p l a š e n o g i u v r e đ e n o g saveznika, ponudili su mu Hrvatsku i Dalmaciju. U stvari, sada je t r e b a l o da Hrvatska i Dalmacija, koje su od jugoslovenskih p o k r a j i n a bile prve na listi osvajačkih planova Italije i Vatikana, posluže kao m a m a c kojim bi se Italija mogla uvući u rat. 1 3 9 Međutim, Musoliniju se nije išlo u rat, koji je N e m a č k a p r i p r e m a l a protiv Poljske, iako ga je privlačio, i p o r e d Cvetkovićeve izjave prilikom p o s e t e Trstu 10. avgusta 1939. o s p r e m n o s t i Jugoslavije na p r o d u b l j e n j e prijateljskih o d n o s a s Italijom. No, iako je - imajući o d r e š e n e r u k e od s t r a n e Nernačke f o r m i r a o specijalnu armiju da »ugrabi svoj d e o plena u Hrvatskoj i Dalmaciji«, a Ćano mobilisao svoje »hrvatske prijatelje« u Italiji i Hrvatskoj, Musolini je ipak objavio n e u t r a l n o s t , ne s a m o zbog n e s p r e m n o s t i Italije za rat, već i bojazni od intervencije Francuske i Velike Britanije. Zbog toga je Italija zatražila d a j e N e m a č k a razreši savezničkih obaveza, t a k o d a j e ostala van s u k o b a kao »nezaraćena strana«. (Ona će ući u rat protiv F r a n c u s k e i Velike Britanije tek u j u n u 1940. kad je Francuska već bila na izdisaju). Bez obzira na ovakav stav Italije, Nemačka je 1. s e p t e m b r a 1939. godine bez objave rata napala Poljsku. Pošto je N e m a č k a odbacila u l t i m a t u m Francuske i Velike Britanije, p o d n e t istog dana, da obustavi o p e r a c i j e protiv Poljske i da t r u p e povuče iza granice, one su joj 3. s e p t e m b r a objavile rat, a zatim, između 5. i 10. s e p t e m b r a , još i Australija, Novi Zeland, J u ž n o a f r i č k a Unija i Kanada. Hitler je još 3. aprila d o n e o o d l u k u za n a p a d i u n i š t e n j e Poljske, koja je tek 23. avgusta, k a d a je postalo očigledno d a j e rat neizbežan, stavila svoje o r u ž a n e snage u stanje pripravnosti i 30. avgusta objavila o p š t u mobilizaciju. Ali, i p o r e d snažnog o t p o r a , poljske ;mage bile su p r i n u đ e n e da posle 35 d a n a kapituliraju. Iznenadnim n a p a d o m Nernačke na Poljsku 1. s e p t e m b r a 1939. i objava rata V. Britanije i Francuske N e m a ć k o j na osnovi njihovih obaveza iz ugovora sa Poljskom, o t p o č e o je novi period ev ropske i svetske istorije - drugi svetski rat, koji će potresli čitav svet i naneti velika zla i nevolje s k o r o čitavom ćovečanstvu. Tada nastaje rat u s a m o m krilu kapitalističkih država. U m e s t o da N e m a č k u u s m e r e protiv Sovjetskog Saveza, V. Britanija i F r a n c u s k a su se neočekivano našle u ratu. Staviše, Nemačka i Sovjetski Savez su se sporazumeli o podeli Poljske - N e m a č k a sa težnjom da se što više približi najvitalnijim oblastima SSSR-a u p l a n i r a n o m p r e d s t o j e ć e m p o h o d u na Istok, a Sovjetski Savez sa ciljem da delom Poljske teritorije otupi oštricu e v e n t u a l n o g nemačkog početnog udara.

Munjeviti poraz Poljske u s e p t e m b r u 1939. godine imao je dalekosežne posledice na spoljnu politiku kraljevine Jugoslavije.

STAVJUGOSLOVENSKE I ITALIJANSKE VLADE POSLE IZBIJANJA DRUGOG SVETSKOG RATA

Odmah po izbijanju drugog svetskog rata jugoslavenska vlada je ovjavila svoju neutralnost. Zvanično saopštenje jugoslavenske vlade glasi: »üa će Jugoslavija ostati neutralna u sukobima u kojima nisu tangirani njena nezavisnost i njen integritet«. 140 Sovjetske snage upale su u Poljsku 17. s e p t e m b r a 1939, da bi - p r e m a izjavi zvaničnih sovjetskih o r g a n a - zaštitile Ukrajince i Beloruse koji su živeli na poljskoj teritoriji. Posto je o t p o r Poljaka bio slab, Crvena a r m i j a je brzo napredovala. Prema ugovoru između Nernačke i Sovjetskog saveza, koji je zaključen 28. s e p t e m b r a u Moskv i. o d l u č e n o je da teritorija istočno od nove granice, koja je naseljena p r e t e ž n o Ukrajincima i Belorusima, p r i p a d n e Sovjetskom Savezu, a teritorija z a p a d n o od te granice - Nemaćkoj. 1 4 1 N e p o s r e d n o pred izbijanje d r u g o g svetskog rata nastala je prava konfuzija u o d n o s i m a mnogih država, do p r o m e n e u d o t a d a n j i m stavovima i do nep o v e r e n j a čak i između Nernačke i Italije. O tome Hoptner, uglavnom, kaže da je Hitler pred s a m o izbijanje rata na Jugoslaviju gledao kao na »neizvesnog neutralca« zbog S t o j a d i n o v i ć e v o g o t p u š t a n j a , bliskih veza kneza Pavla sa Britancima, n e u s p e h a Nernačke i Italije da nagovore Jugoslaviju da napusti Društvo naroda, njena nesaglasnost da Nemačka kontroliše s u d b i n u Balkanskog s p o r a z u m a i o d b i j a n j e kneza Pavla da da nedvosmislenu izjavu u prilog Osovine. 1 4 2 S m a t r a o je da će Jugoslav i ja ostati n e u t r a l n a s a m o dok Saveznici ne budu dobili rat, kada ce preći na njihovu stranu. Pošto je u periodu neutralnosti mogla da utiče na tok događaja na štetu Osovine. Hitler je rekao Ćanu da Italija treba da likvidira Jugoslaviju, jer hi to ojačalo Osovinu. I R i b e n t r o p je pre toga govorio Ganu da je Jugoslavi ja neverna, pa se n a d a o da će Italija iskoristiti napad Nernačke na Poljsku da reši stvar u Hrvatskoj i Dalmaciji. Međutim, Čano je o d b a c i v a o ideju o ulasku Italije u rat i rekao Musoliniju da su Nemci lažovi i izdajnici (podvukao V. T.l. Musolini se u početku saglašavao sa Čanom, ali ga je privlačila pljačka koju bi uzeo iz Hrvatske i Dalmacije i lime »mogao sagraditi svetište u svoju čast«, 1 4 3 pa je 23. avgusta n a r e d i o maršalu Badolju (Badoglio Pietro) da p r i p r e m i n a p a d na Grčku i Jugoslaviju. Međutim, ni Badoljo ni Cano nisu bili oduševljeni da u p o t r e b e t r u p e u Jugoslaviji. niti sigurni u p o m o ć M a đ a r a i Bugara, kao ni u to da li bi mogli provesti t r u p e Dravskom d o l i n o m p o r e d m a đ a r s k e granice. Musolini je s m a t r a o da se Mađarska i Bugarska neće protiviti i da će kasnije preći na italijansku stranu, ali da se za sada ne u p o t r e b l j a v a Dravska dolina, v e r o v a t n o zato što je ocenio da bi možda p o v r e d i o nacističku osetljivost slanjem t r u p a isuviše blizu nem a ć k o j sferi uticaja. 1 4 4 Pošto su Sovjetski Savez i Nemačka 23. avgusta 1939. godine potpisali Pakt o nenapadanju, tj. istog dana kada je Musolini poslao Badolju ove instrukcije, međunarodna situacija se izmenila, pa je Čano odlučio da Italija sačeka i »da nešto dobije« za sebe u H r v a t s k o j i Dalmaciji organizovanjem specijalne vojske koja ce u d a t o m t r e n u t k u udariti na Hrvatsku i uspostavljanjem veze sa antijugoslovenskim H r v a t i m a u Italiji i Jugoslaviji. Sada je i Musolini bio ube-

ihn u važnost čuvanja neutralnosti, odnosno nezaraćene strane146 više zbog loga sto je shvatio da je Italija n e s p r e m n a za d u g o t r a j a n rat i da je vojnički i e k o n o m s k i zavisna od Nemačke, nego zbog Hitlerovog pisma kojim je odbacio njegovu pomoć u n a p a d u na Poljsku.' 4 ® Tako je Jugoslavija p o š t e đ e n a , jer je n e u t r a l n a Italija značila neutralnu Jugoslaviju zato što su o b e proglasile n e u t r a l n o s t u nemaćko-pol jskom ratu Međutim, knez Pavle je u v e t a v a o lorda Halilaksa da bi se Jugosloveni borili ako bi bili n a p a d n u t i bez obzira što znaju da bi ih snage Osovine savladale. O t p o r Jugoslavije zavisio bi od toga da li bi V. Britanija mogla prekinuti italijanske k o m u n i k a c i j e sa Albanijom i izbaciti Italiju iz rata što pre, jer se ne sme prevideti da Nemci mogu znatnim \ a z d u h o p l o v n i m p o j a č a n j i m a pomoći Italijane u S e v e r n o j Africi. Knez Pavle je s u m n j a o u italijansku izjavu o neutralnosti pri izbijanju n e m a ć k o - p o l j s k o g rata i uveravao britanskog poslanika Ronalda K a m p b e l a da bi V. Britanija g r u b o pogrešila ako bi dopustila Italiji da zauzme takav n e u t r a l a n položaj s izgledima da kasnije uđe u rat na strani Nemačke. Ako bi Italija ušla u rat u vreme kada bi. pod zaštitom nemačkih snaga oslobođenih sa Poljskog Ironla. mogla da povede operacije iz Albani je, o n d a bi V. Britanija bila kriva što će ceo Balkan propasti. U tom slučaju Jugoslavija, Grčka, Rumunija, a možda i Turska bile bi p r i m o r a n e da se n e k a k o s p o r a z u m e j u sa N e m a č k o m . Međutim, Britanci nisu delili mišljenje kneza Pavla, jer su verovali da Italija neće biti težak p r o t i v n i k . ' 4 7 Jugoslovensku vlada je obaveštavala Nemačku o svom stavu prema Italiji i isticala da hi Jugoslavija branila svoju nezavisnost ako bi Italija ušla u rat i napredovala ka Solunu, jer put za Solun vodi preko Jugoslavije.'48 Cincar-Marković je. govoreći o spoljnoj politici j u g o s l o v e n s k e v lade posle izbijanja rata u Evropi, između ostalog, r e k a o »da je mir na Balkanu interes N e m a č k e sve dok je angažovana r a t o m na severu prvo protiv Poljske, a zatim protiv F r a n c u s k e i V. Britanije. Zadatak Jugoslavije je bio da interveniše između R u m u n i j e i Mađarske i R u m u n i j e i Bugarske, k a k o se ratni požar ne bi o d m a h u početku p r e n e o u Srednju Ev ropu i Balkan M a đ a r s k o - r u m u n ski odnosi bili su vrlo teški zbog Erdelja (mađ. Erdelv, rum. Transilvania), a odnosi R u m u n i j a - Bugarska zbog Dobrudže. Ja sam intervenisao u ime naše \ lade kod vlade Mađarske i Rumunije u cilju s m i r e n j a i normalizacije odnosa, jer su i jedna i druga strana koncentrisale t r u p e na granici j e d n a p r e m a drugoj. Kao što je poznato svi napori tadanje v lade imali su uspeha, za šta su došla priznanja vlada Mađarske i R u m u n i j e « . ' 4 9 U svojim Memoarima Dušan Simovic ističe da je brza pobeda Hitlera nad Pol jskom poremetila Pavlov politički balans. jer je p o č e o da čini koncesije N e m c i m a i da izlazi u susret njihovim zahtevima, što je dovelo do otvorene p r o p a g a n d e m e đ u n e m a ć k i m m a n j i n a m a i stvaranja »pete kolone« na našoj teritoriji, koja se p o t p u n o n e s m e t a n o p r i p r e m a l a da odigra svoju ulogu.' 4 9 LTK AJ PORAZA PO U S K E SA JUGOSLAVIJU

Nemački poverenik u Beogradu je 13. oktobra 1939. godine poslao nemačkom Ministarstvu inostranih poslova izveštaj o uticaju katastrofalnog sloma poljske države na držanje jugoslovenskih zvanićnih krugova i javnosti koji, zbog interesantnosti i prilične objektivnosti, dajem u celini: (Sve p o d v u č e n o u tekstu p o d v u č e n o je u originalu - V. T.).

j

r e n j e da je to i m o g u ć e . Jugoslavija, sem toga. aktivno nastoii da neutralnost celog Jugoistoka dalje učvrsti i izgradi, što i pokazuje njeno posredovanje između Rumunije i Mađarske, koje je dovelo do poznatog sporazuma o ograničenju obostranih vojnih mera«. 1 4 9 b

Italijanski poslanik u Beogradu, u svom izveštaju Ćanu od 6. s e p t e m b r a 1939, kaže da mu je Cincar-Marković rekao da je zadovoljan što je u s p e o da ublaži n e p o v e r e n j e Turske i R u m u n i j e p r e m a B u g a r s k o j za koju je jugoslovenska vlada, u izvesnom smislu, postala garant, a za Grčku je d o d a o da ga ne zabrinjava, jer s m a t r a da ona, uklještena između b r i t a n s k e k o n t r o l e i savezništva sa T u r s k o m , nije u stanju da donosi s a m o s t a l n e o d l u k e . On, bar zasad, isključuje m o g u ć n o s t zajedničkih deklaracija u pogledu stava balkanskih zemalja. 1 5 0 S druge strane, italijanski poslanik u Budimpešti j u svom izveštaju od 11. s e p t e m b r a Ćanu naveo da mu je bugarski poslanik r e k a o da B u g a r s k a n e m a m n o g o p o v e r e n j a u Jugoslaviju, jer je jugoslovenski vojni ataše p r e neki dan izjavio d a j e čitavo jugoslovensko javno m n j e n j e n a k l o n j e n o Francuskoj, iako sada jugoslovenska vlada vodi politiku neutralnosti; Jugoslavija bi bila protiv Italije i N e m a č k e ukoliko bi se ove umešale u b a l k a n s k o pitanje. P r e m a mišljenju bugarskog načelnika Generalštaba, m a đ a r s k a vlada veruje da Jugoslavija, u slučaju n a p a d a na R u m u n i j u , ne bi intervenisala u njenu korist. Poslanik je d o d a o da je Rusko-nemački pakt ponovo p o b u d i o simpatije p r e m a Rusiji. 151 ( izveštaju jednog pouzdanog i vanrednog nemačkog poverenika od 10. septembra, kojeg je p o d n e o Berlinu po povratku iz Jugoslavije, kaže se da se u celoj Jugoslaviji i u vojsci može zapaziti j e d n o d u š n o p r o t i v n e m a ć k o raspoloženje, tako da su vlada i izvesni privredni krugovi ostali usamljeni u svom držanju. da se to jasno ogleda u štampi koja unosi s u m n j e u n e m a č k e vojne izvest aje i objavljuje materijale b r i t a n s k e i n f o r m a t i v n e službe, da se na letnje turiste iz N e m a č k e n e r a d o gleda, da se o t v o r e n o govori kako se zategnutost između Srba i Hrvata p o t p i r u j e i podržava iz Nemačke, da bi se to u svako d o b a moglo u p o t r e b i t i kao adut protiv vlade, da pada u oči živa veza između Jugoslavije i V. Britanije i da se ne veruje da ce Italija ostavili N e m a č k u na cedilu, ali se s m a t r a da njen ulazak u rat nikako ne dolazi u obzir. Međutim, takvo mišljenje ne dele privredni krugovi koji žele da u svakom slučaju s t u p e u poslovne veze sa N e m a č k o m i koji se nadaju povoljnoj k o n j u n k t u r i u ispor u k a m a . Tvrdi s e d a će vlada planski organizovati izvoz životnih n a m i r n i c a u Nemačku, ali se pod jevrejskim uticajem protiv toga zauzima o š t a r stav u štampi.'52 Nemačko poslanstvo u Beogradu, u izveštaju od 20. septembra, kaže: • Hrvatski % o d a Maček i s t a k a o je n e m a č k o m p o s l a n i k u da s l u ž b e n u j u g o s l o v e n s k u politiku u p o t p u n o s t i o d o b r a v a j u hrvatski članovi vlade i hrvatski n a r o d . 1 sa h r v a t s k e s t r a n e j e d n o d u š n o s e želi o d r ž a v a n j e s t r o g e n e u t r a l n o s t i u s a d a š n j e m k o n f l i k t u .,53

Za razliku od izveštaja italijanskog poslanika u B e o g r a d u od 27. septembra Ćanu o t o m e da knez Pavle gaji n e p o v e r e n j e p r e m a Nemačkoj, da održava kontakt sa b r i t a n s k i m k r u g o v i m a koji su ga ubedili u o p a s n o s t jednog kombinovanog nemačko-italijanskog dejstva u Sloveniji i H r v a t s k o j i italijanskobugarskog u Makedoniji, da su neprijateljska osećanja p r e m a N e m a č k o j - ma da se iz obazrivosti ne ispoljavaju jav no - sad pojačana č i n j e n i c o m što su otvoreni putevi crvenim t r u p a m a p r e m a Balkanu, osećanja n e p o v e r e n j a - koja se odražavaju u odgovornirTi krugov ima, n a r o č i t o vojnim, i u celoj zemlji - u o d n o s u na Italiju i Bugarsku, a netrpeljivost u o d n o s u na Mađarsku, i da knez

u duši v e r u j e i priželjkuje krajnji uspeh Francuske i V. Britanije, 1 5 4 dotle nemaćki poslanik u Jugoslaviji u svom izveštaju od 28. s e p t e m b r a kaže da je knez Pavle izrazio veliko zadovoljstvo zbog toga što su n e m a č k e i s p o r u k e naoružanja u toku, da je n a r e d i o da se r a z m e n a d o b a r a sa N e m a č k o m m o r a razvijati na svaki mogući naćin, da će Jugoslavija - ma kako se rat završio - ostati sused Nemačke, a ne V. Britanije i d a j e on n e p r i j a t e l j ne s a m o boljševizma nego i panslavizma, te izražava zabrinutost od ruske ekspanzije p r e m a Zapadu. 1 5 5 IDEJA O STYARAS'Jl NOVOG SOLUNSKO FRONTA I NEUTRALNOG BALKANSKOG BLOKA

Osećajući se ugroženom od osovinskih snaga posle poraza Poljske. Jugoslavija je mobilisala oko 500.000 ljudi i postavila dve a r m i j e duž cele severne granice od J a d r a n s k o g m o r a do Rumunije. N e m a č k a je u to v r e m e snabdevala Bugarsku avionima i d r u g i m ratnim materijalom, a Jugoslovenima nije davala ništa, 1 5 6 pa je Jugoslavija nastavila aktiviranje jedinica. Tako je jugoslovenska vlada u s e p t e m b r u bila o d l u č n a da ne ude u rat na bilo čijoj strani i da se o d u p r e n a p a d u sila Osovine. Ali Jugoslavija je imala veoma težak geografski položaj - bila je gotovo p o t p u n o o k r u ž e n a j e d n o m silom koja je već u ratu, j e d n o m tzv. »nezaraćenom« silom i malim d r ž a v a m a sumnjive neutralnosti. U takvoj situaciji, i p o r e d svoje volje, Jugoslavija je m o r a l a da čini u s t u p k e Osovini, da bi se u povoljnom t r e n u t k u mogla staviti na s t r a n u saveznika. Zato je trebalo da usavršava veštinu o d u g o v l a č e n j a i pogađanja. 1 5 7 Dok su se f r a n c u s k e i b r i t a n s k e snage (posle objave r a t a N e m a č k o j zbog agresije na Poljsku) još mobilisale, knez Pavle je. p r e k o f r a n c u s k o g poslanika u B e o g r a d u R. Brižera (Brugere Raymond), tražio da se f r a n c u s k e t r u p e iskrcaju u Solun što pre, sa ili bez pristanka Italije, da bi sprečile Osovinu da p r e n e s e rat na Balkan i osiguraju Jugoslaviji izlaz na m o r e i vezu sa Zapad o m . 1 5 8 Naime, sve dok je Solun otvoren za s a o b r a ć a j sa Jugoslav ijom ona može nastaviti svoju n e u t r a l n o s t da bi j e d n o g d a n a pristupila Saveznicima, ali oni pre toga m o r a j u obezbediti kontrolu S r e d o z e m n o g i J a d r a n s k o g m o r a . 1 5 9 »Jugoslavija bi se u roku od 60 d a n a posle uništenja italijanske flote i kontrole Saveznika nad S r e d o z e m l j e m borila na strani Saveznika«, rekao je jugoslovenski a m b a s a d o r u Parizu Purić a m e r i č k o m a m b a s a d o r u Bulitu (Bullitt William). 1 6 0 Međutim, F r a n c u s k a nije mogla izaći u susret traženju kneza Pavla, iako je Solun i za nju bio značajan, a general Vegan (Weygand Maxime - kom a n d a n t f r a n c u s k i h snaga u Siriji - V. T.) izvestio je kneza Pavla da bi mu trebalo tri m e s e c a da se prve f r a n c u s k e jedinice iskrcaju u Grčku. 1 6 1 Sav eznici su nekoliko meseci planirali iskrcavanje na Balkanu, a general Vegan je n a m e r a v a o da pošalje jedan k o r p u s iz Sirije u Solun, pod uslovom a k o na to pristane Grčka i a k o se t o m e ne usprotivi n e u t r a l n a Italija, 1 6 2 dok su britanski generali smatrali da slanje t r u p a u Solun ne dolazi u obzir i da Solun nije p o g o d n a baza za operacije. 1 6 3 Ovakav stav V. Britanije Vegan je tumačio time što nije želela da Italija dobije izgovor za n a p u š t a n j e neutralnosti i sto je s m a t r a l a da je n e m o g u ć e snabdevati Balkan ratnim materi jalom iz mršavih savezničkih rezervi. Tek kasnije su se F r a n c u s k a i V. Britanija n e k a k o saglasile da zajednički r a d e o k o planova za zauzimanje i održavanje mostob r a n a na Balkanu na obali od Soluna do Dardanela da bi f r a n c u s k e snage

mogle doci u p o m o č Jugoslaviji, ali se Grci nisu p o t p u n o složili sa Veganovim predlogom.184 U stvari, između s e p t e m b r a 1939 i maja 1940. godine, b e o g r a d s k a politika neutralnosti raspala •><.• z a j e d n o s f r a n c u s k o m protivtežom Osovini. Knez Pavle se zalagao za vojnu suradnju između Jugoslavije i F r a n c u s k e i p o r e d toga što su po Beogradu v rveli nemaćki špijuni, pa su s r e d i n o m aprila, na njegovu sugestiju, m i n i s t a r vojske i m o r n a r i c e general Milan Nedić i f r a n c u s k i a m b a s a d o r u B e o g r a d u Brižer razmenili mišljenja o tome k a k o da se usposlavi najbolja veza između jugoslovenskog i f r a n c u s k o g generalštaba. Cak su se složili da Nedić o d o b r i da jedan Veganov saradnik u najvećoj tajnosti u civilnom odelu o b i đ e jugoslovenske vojne o b j e k t e i uređaje. Međutim, posle mesec d a n a nestale su takve zamisli, j e r je Vegan, posle povlačenja Britanaca iz Norveške, p r i v r e m e n o o d u s t a o od svojih planova o iskrcavanju u Solun, a posle n e k o l i k o nedelja i sasvim ih zauvek napustio, jer je p o r a z o m F r a n c u s k e u junu 1940. p o k o p a n o to pitanje. 1 6 4 a Ideja o stvaranju S o l u n s k o g fronta, tj. da se sa Balkana i Bliskog istoka p r e d u z m e akcija protiv N e m a č k e (podsticana od generala Vegana) ostala je na snazi i posle početka d r u g o g svetskog rata. »Planovi za akciju na Balkanu«, zbog Italije, nisu dobili saglasnost britanske vlade - ratni kabinet od 14. sept e m b r a 1939. godine s m a t r a o je da je »Italija korisnija od Balkana« B r i t a n s k a politika u p o č e t k u drugog svetskog rata nastojala je da stvori balkanski blok — kasnije Solunski front, a Cerćil (Churchill Winston), prvi lord Admiraliteta, izjavio je: »Mi b i s m o morali učiniti što god m o ž e m o da protiv N e m a č k e opasnosti s v r s t a m o Jugoslaviju, Grčku, Tursku, Bugarsku i R u m u n i j u « . 1 6 4 b Cincar-Marković je još u avgustu 1939. ponov o u v e r a v a o n e m a č k o g poslanika u B e o g r a d u da za Jugoslav iju ne dolazi u obzir neka d r u g a politika od tadašnje. »Kako je o p s t a n a k Jugoslavije u B a l k a n s k o m savezu, posle priključenja T u r s k e e n g l e s k o m taboru, izazv ao n e r a s p o l o ž e n j e u Sofiji, to je on pos e b n o m izjav om o j u g o s l o v c n s k o m stavu u m i r i o Bugarsku. Jugoslavija ne želi ponovnu pojavu Turske na Balkanu i o s u đ u j e svako ugrožavanje bugarskih granica od s t r a n e Turske«. 1 6 5 Kad je R u m u n i j a u n o v e m b r u 1939. preduzela inicijativu da se »u sadašnjem sukobu« stvori neutralni balkanski blok, italijanski a m b a s a d o r u Ankari ( p r e m a njegovom izveštaju Canu od 10 n o v e m b r a ) pitao je jugoslovenskog otprav nika poslova šta misli o toj inicijativ i. On je odgovorio da bi se n a j p r e potpisnici Balkanskog p a k t a sporazumeli i pristupili izvesnoj demobilizaciji na o d g o v a r a j u ć i m granicama, zatim bi ove države tražile da B u g a r s k a i Mađarska p r i s t u p e o v o m bloku, i na kraju tražilo bi se od Italije da taj blok stavi pod svoje okrilje. Međutim, odnosi između T u r s k e i Italije ne izgledaju takvi da bi dozvolili T u r s k o j da pristupi j e d n o m b a l k a n s k o m bloku pod okriljem Italije. R u m u n i j a bi v e r o v a t n o u t r e ć e m p a r a g r a f u pakta tražila da joj se da d o p u n s k a garantija u slučaju a k o bi o n a bila žrtva napada. To proširivan je garantija odnosilo bi se na e v e n t u a l n u agresiju SSSR-a a to bi svakako prićinjavalo teškoće u pogledu o s t v a r e n j a njene inicijative. 1 6 6 Navodno, tu inicijativu su podržale sve zemlje izuzev Sovjetskog Saveza. 1 6 7 Predsednik b u g a r s k o g Ministarskog saveta je, p r e m a izveštaju italijanskog poslanika u Sofiji od 10. o k t o b r a 1939. godine, izjavio da se b u g a r s k e pretenzije na reviziju bugarsko-jugoslovenske granice ne o d n o s e s a m o na područje Caribroda. već i na d r u g a sada jugoslovenska područja, tj. »područja

Makedonije bar do Vardara, gde bi j e d n o g dana. možda, mogla da se uspostavi italijansko-bugarska granica«. 1 6 8

ODLI KE STALNOG SAVETA BALKANSKOG S P O K A / l M A BEOGRADSKA KONFERENCIJA

Ubrzo posle sloma Poljske, Cincar-Marković i Gajenku sastali su se sa ciljem da pojačaju Balkanski sporazum i rese bugarski problem. Odlučili su da bi se izvesni teritorijalni zahtevi Bugarske mogli uzeti u razmatranje: a k o Bugarska postane d e o Balkanskog s p o r a z u m a i prihvati sve obaveze i odgov ornosti države-članice. a k o svaka država članica S p o r a z u m a d o b r o v o l j n o ustupi teritoriju Balkanskoj zajednici, kojom bi se zadovoljili bugarski zahtevi i ako Bugarska u c u t k a sve agitatore koji bi povećavali zategnutost m e d u d r ž a v a m a Sporazuma.169 Ova deklaracija nije pominjala teritorijalne promene, a četiri države članice nisu raspravljale o toj stvari do februara 1940. godine kada se Stalni savet Balkanskog sporazuma (poslednji put - V. T.) sastao u Beogradu. Tu su odlučile da pomažu politiku mira, da ostanu u dobrim odnosima, da zaključe sporazume sa svim balkanskim zemljama, naročito trgovinske sporazume i da produže važnost Pakla za još sedam godina.170 Mada su Bugari znali o o d l u k a m a Stalnog saveta (iako nije izdat kominike - V. T.) i o o d l u k a m a Balkanskog s p o r a z u m a da da teritorijalne ustupke, oni nisu pristupili o r g a n i z o v a n o j Balkanskoj zajednici, jer je s r e d i n o m februara 1940. pala u m e r e n a Kjoseivanova vlada i z a m e n j e n a vladom koja je bila m n o g o osetljivija p r e m a mišljenjima N e m a č k e i Sovjetskog Saveza. Dok je SSSR j e d n o v r e m e savetovao balkanskim držav a m a da zauzmu čvrst stav prema bugarskim teritorijalnim zahtevima, sad je p o m a g a o bugarski revizionizam. Bugari su izjavili N e m c i m a da je južna Dobrudža sada m i n i m u m nacionalnih aspiracija, a te aspiracije, k a k o su govorili, mogli bi da ostvare s a m o kad bi Bugarska stajala r a m e uz r a m e sa N e m a č k o m . 1 7 1 Tako su N e m a č k a i Sovjetski Savez, otvarajući put b u g a r s k o m revizionizmu, uništili sve planove za ujedinjeni o t p o r balkanskih n a r o d a protiv napada. Prema izveštaju italijanskog ambasadora u Berlinu od i. februara 1940, nemaćki zvanični krugovi su sa pažnjom pratili Beogradsku konferenciju (u Beogradu je 2. f e b r u a r a 1940. o d r ž a n a konferencija Stalnog saveta Balkanskog i akta - Jugoslavije, Grčke, R u m u n i j e i Turske - Archiv den Gegenwart, 1940. str. 4408 D bez velike zabrinutosti u pogledu njenih rezultata. Sastanak diplomatskih predstavnika Rajha iz Budimpešte, Bukurešta, Atine i Sofije, koji se održavao u isto v r e m e kad i konferencija u Beogradu, a p s o l u t n o ne treba pripisivati s a m o j konferenciji već o p š t o j situaciji u j e d n o m p o d r u č j u koje interesuje Nemačku. U vezi sa k o n f e r e n c i j o m članica Balkanskog pakta date su instrukcije da se ne vrši nikakav pritisak. U Berlinu postoji utisak da su sve članice r a s p o l o ž e n e da se na Balkanu očuva mir, čak i Turska koja strči svojim p r o t i v n e m a ć k i m d r ž a n j e m , ali da je n e m a č k a pažnja u s m e r e n a na Tursku s o b z i r o m na p o k r e t e Veganovih snaga u Siriji. Nemci su d e m a n t o v a l i novinske glasine da je G a f e n k o d a o na znanje ostalim delegatima da bi Rumunija, ukoliko sile Balkanskog s p o r a z u m a ne bi na neki način garantovale granice R u m u n i j e sa M a đ a r s k o m i Bugarskom, tražila te garantije od N e m a č k e

u z a m e n u za e k o n o m s k e u s t u p k e i pokušala da postigne s p o r a z u m sa Rusijom p u t e m pakta o n e n a p a d a n j u . ' 7 2 O rezultatima Beogradske konferencije italijanski poslanik u Beogradu je 10. februara 1940. izvestio Ćana da je glavna tačka bila pronalaženje osnove za usklađivanje odnosa između Rumunije, Mađarske i Bugarske. Cincar-Marković i Saradžoglu (Saradžoglu Sukrü) pokušali su da u b e d e Gafenka da zauzme elastičan stav u pogledu pretenzija Mađarske i Bugarske, da bi se pronašla osnova za r e š e n j e spora. Ako bi se ostavila neizvesna situacija, koja sa m a đ a r s k e strane ne trpi odlaganje, o n d a bi se otvorila vrata za b u d u ć e ugrožavanje m i r a na Balkanu. Gafenku je odgovorio da u ovom t r e n u t k u ne može uzeti to pitanje u r a z m a t r a n j e , a ni p r e m a Bugarskoj, gde postoje veće m o g u ć n o s t i za sporazum u pogledu Dobrudže, takođe ne može preuzeti bilo kakvu obavezu. K a m p a n j a m a đ a r s k e š t a m p e n e u g o d n o je delovala, a G a f e n k u je o t p u t o v a o u R u m u n i j u d o n e k l e p o k o l e b a n . Stekao se vrlo povoljan utisak što je Saradžoglu bio raspoložen da se što pre približi Italiji i da se. u g r a n i c a m a mogućnosti, oslobodi k o m p r o m i t u j u ć i h veza (misli se na veze sa F r a n c u s k o m i V. Britanijom - V. T.), jer je vidno insistirao na neutralnosti Turske u sadašnjem sukobu«.'73 V izveštaju italijanskog ambasadora u Ankari Ćanu od 13. februara 1940. kaže se da je Saradžoglu rekao kako posle Beogradske konferencije ne veruje da u bliskoj budućnosti postoji bilo kakva opasnost po mir na Balkanu. Agresiju sig u r n o ne bi izvršila Italija, kojoj je Beogradska k o n f e r e n c i j a odala priznanje, ni Nemačka, j e r bi rizikovala da izgubi bogato tržište, ni »boljševička Rusija,« kojoj je sada p o z n a t o da Italija ne bi ostala r a v n o d u š n a u slučaju njenog prod o r a p r e m a Balkanu. Veganova armija u Siriji n e m a ni 100.000 ljudi i isključuje se m o g u ć n o s t da bi te snage mogle imati agresivne n a m e r e . Saradžoglu se na kraju p o h v a l n o izrazio u pogledu povoljnog razvoja italijansko-turskih trgovinskih p r e g o v o r a u R i m u . ' 7 4 Jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova obavestilo je 17. februara 1940. ministra vojske i mornarice o stavu Mađarske prema Beogradskoj konferenciji Saveta Balkanskog sporazuma. U tom o b a v e š t e n j u se uglavnom kaže da su rezultate rada Saveta povoljno primile ne s a m o sve zemlje Balkanskog sporazuma, nego i vlade i javno m n e n j e ostalih zemalja. I u z a r a ć e n i m i neutralnim zemljama s m a t r a se d a j e na sastanku u B e o g r a d u učinjen ozbiljan napor za učvršćenje veće solidarnosti između balkanskih zemalja u d u h u politike održavanja m i r a na Balkanu. Jedino su u M a đ a r s k o j rezultati n e p o v o l j n o primljeni i k o m e n t a r i s a n i , ali se svuda podvlači da takav stav p r e m a Balkanskom s p o r a z u m u niukoliko ne m e n j a njen prijateljski stav p r e m a Jugoslaviji. U formulaciji tačke 3 kominikea da će vlade država B a l k a n s k o g s p o r a z u m a »zajednički nastojati da očuvaju prava svakoga od njih na n a c i o n a l n u teritoriju«, Mađarska vidi inicijativu R u m u n i j e da se o n e m o g u ć e m a đ a r s k e revizionistićke težnje u pogledu Transilvanije (rum. Transilvania, mađ. Erdelv) i da se iza reći »nastojati zajednički« krije neko povećanje m e đ u s o b n i h obaveza, pa čak i davanje u z a j a m n e pomoći, iako je takvo gledanje sasvim pogrešno, j e r se na zasedan ju težilo da se p r e m a M a đ a r s k o j pokaže izvesna pomirljivost i predusretljivost. Pošto su se Mađarska i Italija na sastanku Ćana i Čakija u Veneciji (koji je p r e t h o d i o B e o g r a d s k o m sastanku) s p o r a z u m e l e da Mađarska pitanje svojih revandikacija p r e m a Rumuniji odloži do kraja rata, sasvim je p r i r o d n o da članice Balkanskog sporazuma, a p o s e b n o R u m u n i j a . nisu mogle ići dalje u tom pitanju nego Italija i M a đ a r s k a . ' 7 5

ITALIJANSKO JI GOSLOVENSKi ODNOSI

Od Čanovog govora u italijanskoj Skupštini 16. d e c e m b r a ( p r e m a izveštaju italijanskog poslanika u Beogradu Čanu od 20. d e c e m b r a 1939) primljen je sa zadovoljstvom u Jugoslaviji, naročito stav o B a l k a n s k o - d u n a v s k o m području, kao i s r d a č a n ton pri izlaganju u pogledu R u m u n i j e koja u Jugoslaviji, iz poznatih razloga, i dalje ostaje osetljiva tačka. T a k o đ e se pozdravlja ispoljena namera Italije da se u čitavom B a l k a n s k o - d u n a v s k o m p o d r u č j u p o m o g n e konsolidacija m i r a p u t e m prijateljskog rešenja postojećih teškoća i izjava da »Beogradski pakt (od 25. m a r t a 1937. zaključen u B e o g r a d u između Jugoslavije i Italije - V. T.) u svakom slučaju isključuje rat između dve zemlje«. Poslanik dalje ističe da u Jugoslaviji u p o s l e d n j e v r e m e nisu izostale ni glasine, iz najrazlićitijih izvora, »koje su zabrinule i same vladine krugove u vezi sa našim predstojećim p r i p r e m a m a za b u d u ć u okupaciju Dalmacije«. Međutim, Ćanov govor, po rečima poslanika, pružio je m o g u ć n o s t Jugoslaviji da »pojača u p o r n o s t « na očuvanju politike p o t p u n e nezavisnosti p r e m a pritisku koji se ispoljava sa »svih strana, a koji teži da zemlju uputi o p a s n i m p r a v c e m « . ' 7 6 Karakteristično je d a j e italijanska politika p r e m a Jugoslaviji oscilirala godinama, da bi se na p o č e t k u 1941. završila o t v o r e n i m neprijateljstvom, a kasnije i r a t o m . Pomirljiv stav Italije p r e m a Jugoslaviji vidi se i iz razgovora Ćana sa m a đ a r s k i m m i n i s t r o m inostranih poslova Čakijem (Csäky Istvän) u Veneciji od 5-7. j a n u a r a 1940. godine. Tada je Čano, uglavnom, r e k a o da su odnosi sa Jugoslavijom dobri i da će se Italija truditi da održi status quo, izbegavajući bilo kakvo m e š a n j e u jugoslovenske prilike, osim ako: »1) u Jugoslaviji izbije boljševizam i 2) a k o bi Nemci pokušali da učine nešto u Jugoslaviji«. Ministri su se saglasili da bi tesna s a r a d n j a između B u d i m p e š t e , Beograda i Rima mogla za d u g o da sačuva mir u ovom delu Evrope, ali »ako bi došlo do sloma Jugoslavije o n d a bi Mađarska, oslonjena na Karpate, z a j e d n o sa Italijom mogla da održi ravnotežu snaga«. 1 7 7 I n t e r e s a n t n o je da je Čano u svom Dnevniku pod d a t u m o m 8. j a n u a r zabeležio: »Izvestio sam Dučea koji se ljuti, što se Caki brine za Hrvatsku p r e m a kojoj su sve više u p r a v l j e n e Musolinijeve ambicije«. Pod d a t u m o m 6-7. januar, između ostalog, naveo je da mu je Caki g a r a n t o v a o »da Mađarska neće preduzimati na Balkanu nikakvu inicijativu koja bi mogla proširiti požar, u šta sam i pre toga bio siguran. M a đ a r s k o držanje katkada podseća na one ljude koji se svađaju na sav glas da ih drugi zadrže da se ne p o t u k u . Mađari su siloviti na rečima, a p o n e k a d i previše u m e r e n i . kao što su dokazali u v r e m e čehoslovačke krize«. 1 7 8 I novi poslanik Italije u Beogradu, u razgovoru sa jugoslovenskim preds e d n i k o m vlade Cvetkovicem, prilikom p r o t o k o l a r n e posete 21. m a r t a 1940, d o t a k a o se italijansko-jugoslovenskih o d n o s a i izvestio Ćana da mu je Cvetkovic r e k a o da je u o b o s t r a n o m interesu da se odlični odnosi koji sada postoje između Italije i Jugoslavije i dalje održavaju i p r o š i r u j u i da Jugoslavija računa na italijansku politiku mira na Balkanu kao sa prvenstvenim faktorom, ističući teškoće Jugoslavije u o d n o s i m a sa F r a n c u s k o m i V. Britanijom zbog njihovog zahteva da Jugoslav ija ne održava trgovinske o d n o s e sa Nem a č k o m , čak ni u n o r m a l n o m o b i m u kao ranije, ali da se on t o m e usprotivio sa motivacijom da Italija i N e m a č k a predstav ljaju p r i r o d n a tržišta za Jugoslaviju. On je u toku razgovora više p u t a sa m n o g o žara isticao istorijski značaj

sastanka na B r e n e r u Hitlera i Musolinija 18. m a r t a 1940. za s a d a š n j u situaciju u Evropi, povezujući ga sa o č u v a n j e m mira na B a l k a n u . ' 7 9 O razgovorima na Breneru između Hitlera i Muslolinija jugoslovenski poslanik u Rimu obavestio je jugoslov ensko Ministarstvo inostranih poslova, d a j e Italija saglasna da ponovo potvrdi svoj položaj sile Osovine i svoj »pravni« status p r e m a p r o b l e m i m a koji proističu iz rata; da položaj Italije ostaje n e p r o m e n j e n , uključujući i njenu politiku na jugoistoku Evrope; da su neosn o v a n e izjave u š t a m p i o podeli zona uticaja između Italije, N e m a č k e i SSSRa, i da ne o d g o v a r a j u istini glasine u vezi sa p a k t o m o italijansko-nemačkor u s k o j garantiji (verovatno saradnji: - V. T.). ali da ne treba isključiti poboljšanje o d n o s a između Italije i SSSR-a. 1 7 9 a Ipak, opet je nastao preokret u politici Italije prema Jugoslaviji. Jugoslavija je imala dosta razloga da sumnja u namere Italije. Kad god su se italijanske trupe kretale prema severu, moglo se zaključiti da se odnosi pogoršavaju. Sem toga, u Rimu je često bilo govora o »zauzimanju Grčke ili Jugoslavije u istom zamahu i sa lakoćom kao kad bi ćovek poručio šol ju kaje«.180 Ćano je pisao da su Dučea svrbele r u k e da zgrabi Hrvatsku, Dalmaciju i ostrva na J a d r a n u , j e r je verovao da se ni Francuzi ni Englezi ne bi svetili ako bi Italija napala Jugoslaviju.' 8 1 Cerćil priznaje d a j e bio protiv ulaska u rat s Italijom a k o ova n a p a d n e Jugoslaviju. On je č e k a o da vidi da li je to n a p a d na integritet Jugoslav ije ili s a m o grabljenje p o m o r s k i h baza na J a d r a n u . , 8 ' a Jugoslavija je spašena od italijanskog napada zato što su Nemci u martu otvoreno rekli Musoliniju da se ostavi Balkana,182 pa je Musolini p r i v r e m e n o o d u s t a o , a i zato što je Italija bila vojnički n e s p r e m n a . .Međutim, pred kraj aprila ponovo ga je uhvatila jugoslovensku groznica - »Primoraću Jugoslaviju da klekne«, rekao je generalu Gracijaniju (Graziani Rodolfo). On bi p r e d u z e o ofanzivu p r e m a Jugoslaviji, a defanzivu p r e m a Francuskoj. Njegove n a d e razbio je Gracijani, ističući n e s p r e m n o s t vojske, t a k o da bi mogla biti zaustavljena kad se b u d e približila reci Savi.' 8 3 I Ćano je d o š a o do zaključka da Jugoslaviju ne treba dirati još za d u g o vreme. No, kada su Hitlerove a r m i j e pob e d o n o s n o p r o d i r a l e kroz Belgiju i Holandiju i Musolini i Ćano počeli su da misle o Paveliću i o njegovom postavljenju za k o m a n d a n t a j e d n e h r v a t s k e armije, s a m o su se l j u b o m o r n o plašili da bi se Hrvati mogli svrstati sa Nemačkom pre nego što bi ih Italija dovela u svoj t a b o r . ' 8 4 Jugoslavija je saznala o m o g u ć n o s t i ustanka u Hrvatskoj, pod v o d s t v o m Pavelića, i o vojnim p r i p r e m a m a Italije protiv Jugoslavije. Pretnja Italije, njena politika s u m n j i v e n e u t r a l n o s t i nadvila se kao oblak nad B a l k a n o m . Zato je knez Pavle o t v o r e n o r e k a o n e m a č k o m poslaniku fon H e r e n u da n e m a ni istine ni iskrenosti u italijanskoj politici i da ima s a m o n e p o v e r e n j e p r e m a Italijanima - prijateljima N e m a č k e . ' 8 5 Pavelić je još 23. januara 1940, u razgovoru sa Canom u Rimu. rekao da smatra da bi dolazak italijanskih trupa na Kosovo, sa ciljem da se proširi suverenitet Kraljevine Albanije na to područje, doživeo uspeh. On je p o t v r d i o reći grofa Ćana da Srbi, koji su se stvarno uvek bojali albanskog iredentizma, ozbiljno strepe od a l b a n s k e o r u ž a n e akcije. Na Canovo pitanje kakvi su izgledi na ustanak u Hrvatskoj i širenje pokreta, Pavelić je odgovorio da je u b e d e n u uspeh u s t a n k a i istakao d a j e n e o p h o d n o da 30.000 italijanskih vojnika, čim b u k n e ustanak u Zagrebu, uđu u m a n j e gradske c e n t r e i sela, tako da S r b i m a neće preostati ništa d r u g o nego da se povuku na teritoriju stare Kraljevine Srbije.'86

Cincar- Marković je 23. aprila obavestio jugoslavenskog poslanika u Londonu o rešenosti Jugoslavije da sačuva neutralnost i nezavisnost i da će se braniti protiv svake povrede njene neutralnosti i integriteta. Prema izveštajima iz Italije još se ne otkriva n a m e r a da će Italija napasti Jugoslaviju U Albaniji je pojač a n o b r o j n o stanje, ali ne toliko da bi predstavljalo opasnost, j e r bi za operacije protiv Balkana bile p o t r e b n e znatno jače snage. Jugoslavija p r e d u z i m a mere predostrožnosti, a i Saveznici (V. Britanija i Francuska V. T.) se pripremaju, jer su p r i p r e m e Italije isto toliko, a k o ne i u većoj meri, uprav Ijene protiv njihovih snaga u S r e d o z e m n o m m o r u . 1 8 7 J ugoslovenski poslanik u Lx>ndonu je 24. aprila 1940. obavestio Cincar-Markovića da je Vrhovni savet u Parizu 23. aprila konstatovao da je Italija počela napuštan svoj preteci stav i da za sada ne treba očekivati neki prepad Italije na Jugoslaviju. Halifaks je r e k a o da su m e r e jugoslovenske vlade (uklanjanje stranih agenata itd.) d o b r o p r i m l j e n e i da svojom o d l u č n o š c u da očuva neutralnost i samostalnost Jugoslavija d o p r i n o s i održanju m i r a na B a l k a n u . ' 8 8 V toku maja došlo je opet do pogoršanja odnosa između Italije i Jugoslavije. Italijanski poslanik u B e o g r a d u 12. maja 1940. podrieo je izveštaj italijanskog vojnog atašea, u kojem je izneo da su u Jugoslav iji p r e d u z e t e vojne m e r e zbog uznemirujućeg stanja i sve v ećih protiv italijanskih osećanja u masama, naročito usled zaoštravanja o d n o s a između Rima i L o n d o n a zbog k o n c e n t r a c i j e anglo-francuske flote u Sredozemlju, s p o r a z u m a sa Rusijom, kao i nepoznavanja italijanskog stava, na koji ukazuje francusko-engleska p r o p a g a n d a . Opasnost od Italije i m r ž n j a p r e m a Italiji su postavljeni u prvi plan, m a d a se službeni krugovi mnogo t r u d e da ih ublaže. Neki kažu d a j e mržnja p r e m a Italiji prevazišla mržnju p r e m a Nemaćkoj, iako je n e m a č k a agresija na Zapadu izazvala d u b o k utisak. Nema s u m n j e da Jugoslavija ispoljava b u d n o s t do najveće m e r e . ' 8 9 Jugoslovenski pomoćnik ministra inostranih poslova Smiljantć je. u razgovoru sa italijanskim poslanikom u Beogradu 15. maja 1940. prvi put otvoreno stavio do znanja italijanskom poslaniku da je »Italija saveznica Setnačke i da se u Nemačko/ vrlo uporno ponavlja kako će Italija u najskorije vreme upasti u Jugoslaviju«. d a j e u najnovijim d e m o n s t r a c i j a m a protiv Francuske i V. Britanije u Rimu bilo i pov ika u pogledu Dalmacije i da su iredentističke d e m o n s t r a c i j e izbile i u Zadru. Italijanski poslanik je odgovorio da mu nisu poznate te nernačke izjave, da se takve glasine rasturaju iz savezničkih izvora, a da je bilo i protiv-italijanskih d e m o n s t r a c i j a u Sloveniji i D u b r o v n i k u . ' 9 0

Jl'GOSLOVENSKO-NEMAt'KJ I JI GOSLOVENSKO BRITANSKI ODNOSI

Nemački poslanik Heren je u svom izveštaju Ministarstvu inostranih poslova Rajha 13. aprila 1940. godine naročito istakao simpatije kneza Pavla p r e m a N e m a ć k o j i njegovo najveće divljenje p r e m a nedavnim n e m a ć k i m smelim i brzim vojnim o p e r a c i j a m a (u n a p a d u na Norvešku - V.T.). On misli da »postoji preka p o t r e b a za prijateljskim o d n o s i m a između Jugoslavije i Nernačke i zbog jugoslovenske geografske blizine p r e m a s a m o j N e m a ć k o j , jer Jugosloveni i Nemci m o r a j u živeti kao susedi bez. obzira kako god se Evropa menjala.« Rekao je da ga ništa ne može odvratiti od njegove ljubavi p r e m a nemaćkoj kulturi, n e m a ć k o j zemlji i n e m a č k o m n a r o d u . Njegovo p o v e r e n j e u Nemaćku stalno je jačalo, što nije skrivao ni od Francuske ni od V. Britanije i

da im je često govorio d a j e Nemačka, za razliku od njih, uvek bila prijateljski raspoložena i k o r e k t n a p r e m a Jugoslaviji, ali da n e m a p o v e r e n j a u s a d a š n j e n e m a č k e prijatelje - Italiju i Rusiju, m a d a se n a d a da če ovo n e p o v e r e n j e biti neosnov ano. Na kraju je r e k a o da je uvek gajio žarku želju za o s t v a r e n j e m nemačko-engleskog r a z u m e v a n j a . ' 9 1 V izjavi Klodijusu (Clodius Carl) zameniku načelnika odeljenja nemačkog Ministarstva inostranih poslova od 3. maja 1940, povodom britanskog ekonomskog rata, knez Pavle je rekao da će Jugoslavija i na ekonomskom planu sačuvati svoju neutralnost i da će i on i jugoslovensko vlada dati neograničene garantije da trgovina sa Nemačkom neće bili ometana. Klodi jus je obavestio svoju vladu da su simpatije n a r o d a u Jugoslaviji v e o m a p o d e l j e n e i da se stav Italije prati sa sve većim n e p o v e r e n j e m poslednjih nekoliko nedelja. Jugoslavija je pod jačim pritiskom nego Mađarska, pritiskom koji se ogleda u n a v o d n o j o p a s n o s t i od Italije. I Cincar-Marković je r e k a o Klodijusu d a j e n e m a ć k o tržište od odlučujućeg značaja za Jugoslaviju i u b u d u ć n o s t i , a jugoslovenski m i n i s t a r privrede Andres - da će uvek braniti i štititi n e m a č k e e k o n o m s k e interese. S druge strane, Italija je još od jeseni 1939. godine sa velikim interesovanjem pratila razvoj e k o n o m s k i h o d n o s a Jugoslavije sa N e m a č k o m i d r u g i m zemljama, u težnji da ostvari svoj što veći uticaj u Jugoslaviji na račun d r u g i h . ' 9 2 1 nemaćki poslanik u Beogradu je 20. maja 1940. obavestio svog ministra inostranih poslova da čitavo stanovništvo Jugoslavije sa zaprepašćenom neizvesnošću prati pobedonosne operacije nemaćkih armija na Zapadu koje značajno pojačavaju položaj Italije, čiji se ulazak u rat svakodnevno očekuje. Postoji gotovo paničan strah od iznenadnih italijanskih operacija u pravcu Dalmacije i južne Srbije (Makedonije - V. T.) koje bi, navodno, dovele do intervencije Nemačke sa severa. Smatra se- usledpropagande - da su Italija i Nemačka budući neprijatelji i da je glavno da se spreči formiranje »pete kolone« ovih sila u zemlji. Zato su oštre m e r e bezbednosti dobile a n t i n e m a ć k i k a r a k t e r . Jugoslovenska vlada nije o s l o b o đ e n a n e p o v e r e n j a p r e m a Italiji, a ne s m a t r a d a j e i s u k o b sa N e m a č k o m sasvim nemoguć, pa je - uviđajući o p a s n o s t koja bi mogla da proiziđe iz d o s a d a n e o d l u č n o g stava p r e m a h u š k a ć k o j a n t i - n e m a č k o j p r o p a g a n d i - odlučila da p r e d u z m e oštru akciju protiv p o d s t r e k a ć a nemira. Ona neće moći sprečiti incidente, ali n e m a bojazni za f o l k s d o j č e r e i p r i p a d n i k e Rajha koji žive u Jugoslaviji sem u slučaju r a t a . ' 9 3 S d r u g e s t r a n e C e m b e r l e n je, pov o d o m k o n f e r e n c i j e između lorda Halifaksa i britanskih poslanika u Jugoist o č n o j Evropi, u Donjem d o m u 18. aprila, uglavnom, izjavio d a j e cilj ovih konsultovanja bio, u skladu sa u t v r đ e n o m politikom b r i t a n s k e vlade, o č u v a n j e mira i bezbednosti na Balkanu i u p o d u n a v s k i m z e m l j a m a i da ni j e d n a od ovih država n e m a nikakvog razloga da se plaši da ce Saveznici ugroziti njihovu nezavisnost ili njihov integritet.' 9 4 U razgovoru jugoslovenskog poslanika u L o n d o n u od 25. aprila 1940. sa z a m e n i k o m b r i t a n s k o g ministra inostranih poslova Rićardom B a t l e r o m (Butler Richard Austin), Batler se raspitivao u k o m o b i m u je izvršeno u k l a n j a n j e nepoželjnih turista, šta je bilo sa Stojadinovićem i o ostaloj situaciji u Jugoslaviji, a sam je r e k a o da se u Italiji nešto »kuva« što nije d o b r o n a m e r n o . U V. Britaniji ima se utisak da N e m a č k a vrši pritisak da Italiju uvuče na svoju stranu u rat i da se za sad Musolini neće odazvati, s a m o će ukazivati N e m a č k o j d i p l o m a t s k u p o m o ć svojim p r e t e č i m stavom p r e m a Saveznicima. Može se očekivati da će Italija svoj n e o d r e đ e n i preteći stav održati duže v r e m e n a . Prelazeći na privatan razgovor, na p i t a n j e kakav bi stav zauzela V. Britanija ako bi Italija napala Jugoslaviju, Batler je od-

govorio da bi V. Britanija bila uz Jugoslaviju a k o bi se o r u ž j e m o d u p r l a , te to postane opšti rat na Balkanu, a a k o bi se radilo o n e k o j lokalnoj akciji (zauzimanje jednog ili dva ostrva), a Jugoslavija ne bi reagovala i ako to ne bi izazvalo opšti rat na Balkanu, V. Britanija bi imala da proceni kako će postupiti. Pošto V. Britanija nije preuzela garantije p r e m a Jugoslaviji, ona nije obavezna da interveniše u svakom slučaju napada, ali da postoje opšte-politićki i opšte-moralni razlozi o kojima V. Britanija vodi računa. Ön se slaže sa držanjem Jugoslavije koje ne izaziva ni N e m a č k u ni Italiju, jer V. Britanija želi da se rat ne p r e n e s e na Balkan. Na kraju je r e k a o da V. Britanija neće davati nikakve koncesije Italiji na račun Jugoslavi je i n j e n e teritorije, da je b r i t a n s k a vlada to jasno saopštila Jugoslaviji i da će se držati tog obećanja, ponovo napominjući da se ovaj privatan razgovor m o r a odeliti od onog službenog. 1 9 5

JL GOSLO VENSKO-SOVJETSKI PREGOVORI ISPOSTAVLJANJE DIPLOMATSKIH ODNOSA

Ukoliko su uspesi Nemačke na Z a p a d n o m f r o n t u bili veći, utoliko su Musolinijevi i Ćanovi apetiti p r e m a Jugoslaviji sve više rasli. Naime, jugoslovenska vlada je p r e k o svojih veza u Vatikanu i obaveštajnih izvora doznala da postoji m o g u ć n o s t da Pavelić digne ustanak u Hrvatskoj i da se vrše vojne p r i p r e m e u p e r e n e protiv Jugoslavije. Zato je situacija Jugoslav ije u to vreme, i p o r e d v elikih simpatija koje je Klodijusu knez Pavle 3. maja izrazio p r e m a N e m a č k o j i uverenja u n j e n o prijateljstvo, bila je v e o m a teška, pa se postav ljalo pitanje na koji naćin da se o n e m o g u ć i Musolinijev san o k o m a d a n j u Jugoslavije. Postojao je s a m o jedan naćin osim rata, a to je neki diplomatski potez. Bilo je tada isključeno da se Jugoslavija osigura p o m o ć u N e m a č k e nekim političkim i vojnim udruživanjem sa nacistima, j e r to nisu dopuštali tradicija i javno m n j e n j e u zemlji. S d r u g e strane, Francuska i V. Britanija nisu bile u stanju da se saglase o ma kakvoj zajedničkoj operaciji na Balkanu sve dotle dok V. Britanija s m a t r a n e p o v r e d i v o m italijansku neutralnost. Držanje T u r s k e nije bilo sasvim jasno, j e r ona, zbog ograda koje su. na zahtev Grčke, u n e t e u Balkanski s p o r a z u m , nije mogla da učestvuje u e v e n t u a l n o m italijansko-jugoslovenskom ratu. Prema tome, Jugoslavija se u to vreme nije mogla pouzdano ni na koga osloniti. Postojala je još jedna velika sila na kontinentu Evrope - Sovjetski Savez - dovoljno jaka da zaustavi Nemačku i Italiju. Ali zaključiti čak i najobičniji ugovor sa njim značilo bi preokret jedne politike koja se nije menjala punih 23 godine. Osećajući sve jači politički i e k o n o m s k i pritisak sila Osovine spolja, a sve veće nezadovoljstvo u zemlji svih progresivnih snaga, svrstanih u jedan snažan revolucionarni pokret na čelu sa KPJ. koja je stalno tražila da se uspostave diplomatski odnosi sa Sovjetskim Savezom i pakt o u z a j a m n o j pomoći, jugoslovenska vlada je bila p r i m o r a n a da popušta N e m a č k o j i Italiji, ali i da se n e m i l o s r d n o o b r a č u n a v a sa k o m u n i s t i m a , slanjem na robiju i koncentracione logore, pa i u m o r s t v i m a , jer je boljševizam s m a t r a l a svojim neprijateljem b r o j 1, a naročito knez. Pavle. Pa ipak, još posle 1935. godine Jugoslavija je videla da će najzad morati da prizna Sovjetski Savez, ali pod izvesnim uslovima i, po savetu kneza Pavla jugoslovenskoj vladi, da se to odugovlači što duže. On je napisao: »Priznati Sovjetski Savez s a m o a k o je a p s o l u t n o p o t r e b n o i samo kad prilike u zemlji p o s t a n u m i r n e i n o r m a l n e . Imati na u m u da će se

o k o b u d u ć e g sovjetskog poslanika okupljati svi nezadovoljni elementi, uključujući tu čak i opoziciju. On će v e r o v a t n o privući i šire mase n a r o d a svojim pravoslavljem i s l o v e n s t v o m « . . , 1 9 6 Imajući u vidu kako je ruski a m b a s a d o r Hartvig (Hartvig N. H. d e ) p r e prvog svetskog rata koristio Srbiju za jačanje interesa Rusije, knez Pav le je predlagao da se postupi slično njemu, pa je rekao: • .. . Mi t r e b a da u p o t r e b i m o Rusiju, čak iednu n a c i o n a l i s t i č k u Rusiju, za n a š e ciljeve. Ali, mi joj se ne s m e m o nikad p r e d a t i , baš zato što s m o s R u s i m a srodnici, to je m n o g o opasnije po nas. Po svaku c e n u sprečiti Rusiju da d o đ e na Balkan, tj. u C a r i g r a d . On je r e k a o Her e n u k a k o se plaši jačanja s o v j e t s k o g ulicaja u j u g o i s t o ć n o i Evropi koji u Jugoslaviji m o ž e delovati kao k r i n k a p a n s l a v i z m a . « ' 9 7

Pa ipak jugoslovenska vlada je u m a r t u 1940. počela da postav lja o s n o v e razgov ora sa Sovjetskim Savezom. Naime, Cincar-Marković je d a o instrukcije jugoslovenskom poslaniku u Ankari S u m e n k o v i ć u da predloži sovjetskom poslaniku Terentijevu (TepeHTeB A.veKcen) da dve zemlje u s p o s t a v e e k o n o m ske o d n o s e i da upozna sovjetskog poslanika sa italijanskim ekspanzionističkim t e n d e n c i j a m a koje Sovjetski Savez ne t r e b a da toleriše. Moskv a je formalno odgovorila da se protivi italijanskim a s p i r a c i j a m a na B a l k a n u i e n e r g i č n o je istupila za o d r ž a v a n j e status quo-a. Sovjetski Savez je s p r e m a n da p o č n e priv r e d n e p r e g o v o r e sa J u g o s l a v i j o m . ' 9 8 Pošto su o b e vlade 15. aprila imenovale svoje delegacije, jugoslovenska trgov inska delegacija, na ćelu sa dr M. Djorđevićem, o t p u t o v a l a je 21. aprila u Moskvu, a tri nedelje kasnije, 11. maja, delegacije su potpisale Ugovor o trgovini i plovidbi, Protokol o m e t o d a m a plaćanja r o b e i S p o r a z u m o ustanovljenju trgovinskih predstavništava u Beogradu i Moskvi. Sovjetski Savez je bio naročito zainteresovan za metale, p r v e n s t v e n o bakar, a Jugoslavija za benzin i ulje. Narodni k o m e s a r za spoljne poslove Molotov nikad nije otvor e n o r e k a o Djorđcviću da će se njegova vlada suprotstaviti italijanskom i nem a č k o m n a p r e d o v a n j u u Dunavski basen. No, on »nije isključivao mogućnost«. To je jugoslovenska delegacija p r o t u m a č i l a da bi se Sovjetski Savez, više je verovatno nego što nije. o t v o r e n o usprotivio osovinskim u p a d i m a na Balkan, što je bio d o b a r znak za Jugoslaviju. Tako je Jugoslavija učinila prvi korak za približavanje Sovjetskom Savezu.' 9 9 Italijanski poslanik u Beogradu je još 17. aprila izvestio Ćana da mu je Cincar-Marković saopštio d a j e »jugoslovenska vlada m o r a l a razmotriti situaciju koja postaje sve kritičnija u pogledu s n a b d e v a n j a Jugoslavije gvožđem, petrolejom i p a m u k o m - i doneti odgovarajuće odluke. Postoje s a m o dve države od kojih Jugoslavija može to dobiti, a to su SAD i S S S R . . . S obzirom da su preliminarni razgovori dali pozitivne rezultate, jugoslovenska delegacija, na ćelu sa bivšim ministrom finansija Djorđevićem, o t p u t o v a ć e ovih d a n a u Moskvu«. Cincar-Marković je isto saopštio i n e m a č k o m p o s l a n i k u u Beogradu. 2 0 0 Italijanski poslanik je posle tri d a n a obavestio Ćana o suzdržljivom reagovanju jugoslovenske š t a m p e i o b u r n o m i d u b o k o m reagovanju masa i u krugovima i podvojenim političkim s t r a n k a m a , kao i m e đ u i n o s t r a n i m posmatračima. Sve levičarske s t r a n k e izražavaju zadovoljstvo, a postoji i neproverena informacija d a j e Maček zahtevao o t p o č i n j a n j e ovih pregovora. Poslanik ne vidi razlog zbog čega bi uspostavljanje trgovinskih i d i p l o m a t s k i h odnosa Jugoslavije sa SSSR-om predstavljalo politički gest protiv Italije. 2 0 '

Italijanski poslanik u B e o g r a d u je 10. m a j a 1940. obavestio Cana d a j e Molotov 8. m a j a primio b r o j n u jugoslovensku p r i v r e d n u delegaciju i da su razgovori trajali oko 3 sala. U d i p l o m a t s k i m krugovima svi se slažu da su pregovori prešli iz p r e l i m i n a r n o g s t a d i j u m a sa e k o n o m s k o m p o z a d i n o m na suštinsko pitanje, tj. na političke pregovore. Na vesti francuskih i britanskih listova da sovjetska spoljna politika kreće p u t e m panslavizma i vesti >Dejli ekspresa« da SSSR nagovara R u m u n i j u da pruži p o m o ć Jugoslaviji a k o je nap a d n e Italija. Agencija »TASS« je ovlašćeno izjavila da su te vesti n e t a ć n e i s m e š n e . . Ovo bi trebalo da prekine sve špekulacije poslednjih d a n a u vezi sa razvojem sovjetske politike u o d n o s u na Bugarsku, Slovačku i sada Jugoslaviju - k o n s t a t o v a o je italijanski poslanik i d o d a o d a j e lačno da postoji poseban i n t e r e s ove zemlje (SSSR-a - V. T.) za sve slovenske zemlje na Balkanu. On se sad konkretizuje u čisto e k o n o m s k o j saradnji, dok ispoljava prezir prema Rumuniji i n e i n t e r e s o v a n j e za Mađarsku koje na B a l k a n s k o m poluostrvu ne mogu predstavljati o s l o n e tačke za dalji razvitak. »Sovjet ka politika na Balkanu od d a n a s se više nece nazivati .panslavistićkom'. ali će sutra moći da se naziva .pansovjetskom'. Sadržina ostaje u suštini ista«. 2 0 2 Isti poslanik je 13. maja obavestio Cana da su sovjetski listovi p r e t h o d n o g d a n a objavili sadržinu potpisanih s p o r a z u m a između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije i d a j e trgovinska misija jugoslovenske delegacije, p r e m a mišljenju d i p l o m a t s k i h krugova, predstavljala s a m o plašt kojim se prikriva ponov no uspostavljanje normalnih d i p l o m a t s k i h o d n o s a sa sovjetskom vladom. 2 0 3 Sovjetsko-jugoslovenski privredni sporazum, prema izveštaju italijanskog poslanika u Sofiji od 24. maja. u Bugarskoj vide kao pokušaj Jugoslavije da u sadašnjem trenutku nade izvesnu zaštitu od eventualnih nemaćkih i italijanskih akcija. U L o n d o n u i Parizu u njemu mogu čak da vide izvesno razmimoilaženje između Berlina, Rima i Moskve. U B u g a r s k o j se ne gleda m n o g o blagonaklono na zbližavanje Jugoslavije i SSSR-a, j e r Bugarska, koja je prva sa Moskvom uspostavila d i p l o m a t s k e odnose, ne bi želela da joj brojem stanovništva jača i teritorijalno veća Jugoslavija o d u z m e to njeno prvenstvo. 2 0 4 Pregovori za formalno priznanje i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa SSSR počeli su krajem maja. Kada je Šumenkovic dooio uputstva iz Beograda da kod Terentijeva (Tepemeis A.\eKCt-ft) ispita teren o mogućnosti uspostavljanja diplomatskih odnosa. Teren tijev mu je. u svoje ime, odgov orio da s m a t r a da bi njegova vlada povoljno reagovala na predlog Beograda, pa pošto mu je Sum e n k o v i ć r e k a o d a j e predlog službenog karaktera Moskva je 10. juna pristala na pregovore o službenom priznanju. (To je bilo istog d a n a kada je Italija oblavila rat F r a n c u s k o j - V. T.). Posle rasprava o manje važnim pitanjima, Terentijev i Sumenković su 24. juna (dva dana posle poraza Francuske - V. T.) u Ankari potpisali Sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa između Sovjetskog Saveza i Kraljevine Jugoslavije, otvarajući time nove puteve jugoslovenskoj diplomatiji i njenom traženju mira na Balkanu. Da bi bolje uticala na u n u t r a š n j u politiku, jugoslovenska vlada je za poslanika u Moskvi o d r e d i l a dr Milana Gavrilovića, vođu Srpske zemljoradničke stranke i jednog od vođa Udružene opozicije. Dužnost mu je bila da predoči sovjetskim vodama opasnost koja preli Jugoslaviji i Balkanu, i da dobije n a o r u ž a n j e i p o m o ć Crvene a r m i j e u slučaju n a p a d a Osovine na Jugoslaviju. Ali Gavrilović u to n e p o v o l j n o v r e m e nije uspeo da izvrši taj zadatak. Ni Nemci, ni Italijani nisu strpljivo i sa r a z u m e v a n j e m gledali na priznanje Sov jetskog Saveza od s t r a n e jugoslovenske vlade i na postavljanje Gavri-

lovica za poslanika, icr su bili u b e đ e n i da on ima zadatak da zaključi \ ojni savez. tim pre što je u poslanstvo u Moskvu i s t o v r e m e n o u p u ć e n i vojni ataše pukovnik Žarko Popović. Heren je o t v o r e n o r e k a o Gavriloviću da je protiv njegovog postavljanja, jer je Irankofil. anglofil. liberal i d e m o k r a t , pa će kvariti n e m a ć k o - r u s k e odnose. Gavrilovic je priznao da je liberal i d e m o k r a t , a da je frankofil zato što je Srbin i što su ga tom savezništvu naučile lekcije iz prvog svetskog rata i da ide u Rusiju s a m o zato da zastupa interese Jugoslav i je »u okviru postojećih sporazuma«. 2 0 5

ZAHLADKSJK ODNOSA ITA I Uf. I M MAČKI PR P M A 11 GOSLAVUI

Od 10. do 31. m a j a 1939 godine razv ijale su se p o b e d o n o s n e o p e r a c i j e nernačke vojske kroz Belgiju. Holandiju i Francusku, u kojima su poražene savezničke snage (tzv. S e v e r n a saveznička vojska), izuzev dela britanskih snaga koje su na m o s t o b r a n u kod Dcnkerka pružale o t p o r i uspele da se p r e b a c e na Britanska ostrva. ostavljajući čitav ratni materijal uz teške ljudske gubitke. Nemci su zatim preorijentisali snage i do 5. juna pripremili d r u g u - završnu lazu svoje olanzive u F r a n c u s k o j i u nezadrživom naletu i pored snažnog o t p o r a f r a n c u s k i h a r m i j a - vec 15. juna ušli u Panz i 22 juna prinudili F r a n c u s k u na kapitulaciju Ova munjevita olanziva imala je veliki odjek u čitavom svetu i ispoliila uticaj na političke o d n o s e u Evropi, pa i sire Pte svega, Italija, još «nezaracena strana«, b u d n o je pratila tok n e m a č k i h operacija i u k o l i k o su se uspešni je razvijale, utoliko se vis«, priklanjala Nemaćkoj. pa je 10 juna 1940. objavila rat Francuskoj, kada je ova vec bila u agoniji. Ona je u toku m a j a postala agresivnija i p r e m a Jugoslaviji. hali/unski poslanik u Beogradu je 27 maja izvestio C ana o veoma iscrpnom razgovoru sa Cincar-Markovicem koji mu je pre n e k o l i k o d a n a istakao »apsolutnu neutralnost k«jju treba braniti od svakog«, a sada >a »najugladenijim frazama p o m e n u o italijansku politiku priiateljske p o d r š k e za održavanje mira na Balkanu, dodajući da se »u mnogim pozitivnim slučajevima duguje Italiji što je mir sačuvan i uveravajuci da je jugoslovenska vlada r a č u n a l a i r a č u n a na prijateljstvo i s a r a d n j u italijanske vlade vise nego ikad. kao i to da je slične -izjave u m i r e n j a d o b i o i od Nernačke On je dalje u vera \ ao da vojne m e r e koje Jugoslav ija p r e d u / i m a »nemaju nikakav značaj sem p o k r e t a u cilju izvođenja obuke« i da se a Italijom ulazi - uz n a i z m e n i ć n e prometu- u ozbiljnu, a po mišljenju jugoslovenske vlade a l a r m a n t n u lazu Supr o t n o tome, po rnisljeniu italijanskog poslanika, italijanska vlada, za razliku od jugoslov enske, na svaki gest sistematskog nepri jateljskog držanja Jugoslav ije upozorava mirno, o t v o r e n o i odlučno. Na kraju italijanski poslanik je zaključio da se p r e k o mesec dana ozbiljne krize sa Italijom, p o k a z a l o da raznorodan sastav jugoslovenske države može odvesti u pravcu jednog, uopšte uzevši rasprostranjenog osećanja iako u raznom obliku i intenzitetu - li ose-

canja mržnje, straha i o d v r a t n o s t i p r e m a Italiji. 2 0 6 S a m o jedan d a n p r e slanja ovog izveštaja, tj. 26. maja, Ćano je poslao svom a m b a s a d o r u u Berlinu uputstvo da u n e m a č k i m političkim i vojnim krugovima učvrsti uverenje o Jugoslaviji kao potencijalnom neprijatelju Osovine. U tom uputstvu on dalje kaže: >Dvolično d r ž a n j e Jugoslavije je d o b r o poznato t a m o š n j i m krugovima. Ako je nužda o b a v e z u j e da ispol java simpatije p r e m a silama Osovine, njena osećanja su, u stvari, orijentisana u sasvim d r u g o m pravcu i često se kao takva i manifestuju, m a d a još o p r e z n o i k o n t r o l i s a n o . . Da je Jugoslavija potencijalni neprijatelj Osovine neće ti biti teško da izneseš dokaze i primere. Od opšte poznatog i vidnog anglofilstva kneza n a m e s n i k a i dvorskih krugova do učestalih Irankofilskih manifestacija raznih krugova, stvarno raspoloženje Jugoslavije sve jasnije dolazi do izražaja u svetlu vrtoglavih d o g a đ a j a u Ev ropi. Sve ovo treba na pogodan naćin istaci i kod Nemaca učvrstiti u v e r e n j e o dubokom i k o r e n i t o m neprijateljstvu Jugoslavije p r e m a N e m a č k o j i Italiji.. .><207 U svojim Memoarima.I/, Ćerčil je. razmatrajući o d n o s e između V. Britanije i Italije, zabeležio: »Prema jednom ranijem italijanskom planu. . . t r e b a l o je da se italijanska dejstva u Evropi ograniče na p r e d u z i m a n j e n a p a d a protiv Jugoslavije, č i m e bi se učvrstila vlast Italije u istočnoj Evropi i ojačao njen e k o n o m s k i položaj. Za tu ideju bio je neko v r e m e pridobijen i sam Musolini. Gracijani beleži da mu je k r a j e m aprila Duće rekao: Moramo bacili na kolena Jugoslaviju; nama su potrebne sirovine, a njih moramo naći u njenim rudniciina. Sledslveno lome moja strategijska direktiva glasi - dejanziva na Zapadu IFrancuska), a ofanziva na Istoku (Jugoslavija).Pripremile studiju o lom problemu«.208 Jugoslovenski poslanik u Rimu je, prema izveštaju nemačkog ambasadora u Rimu Makenzena od 29. maja, ponovo izrazio Ćanu veliku zabrinutost zbog glasina o italijanskim neprijateljskim planovima prema Jugoslaviji i d a j e Cano odgovorio da bi Italija, a k o bi ušla u rat protiv Francuske, ušla »na glavna, a ne na s p o r e d n a vrata.« 2 0 9 Interesujuci se za o d n o s e između Jugoslav ije i Bugarske, italijanski poslanik u Sofiji je 29. maja 1940 - u v r e m e kada se završavala prva p o b e d o n o s n a faza n e m a č k i h operacija u F r a n c u s k o j - obavestio Ćana da mu je bugarski ministar inostranih poslova Popov (IlonoB HBaH B.\a.\HMnp) rekao d a ć e Bugarska sasvim ostati po strani u pogledu p r e d s t o j e ć e g sastanka Privrednog saveta Balkanskog pakta 1. juna u Beogradu, da je s k r e n u o pažnju jugoslovenskom i oslaniku u Sofiji Milanov icu na pojačavanje jugoslovenskih jedinica i utvrđ 1 anje na granici p r e m a Bugarskoj, da je Beograd, u vreme koje se podudara sa zategnutošću prema Italiji, usmerio pogled u pravcu Moskve i da n e m a p o t v r d e za glasine da se Jugoslav ija, navodno, trudila da traži garantiju SSSR-a za svoje granice. 2 1 0 Na pitanje p o m o ć n i k a jugoslovenskog ministra inostranih poslova SmiIjanica, p r e m a izveštaju italijanskog poslanika u B e o g r a d u Ćanu od 9. juna 1940. - šta bi Bugarska radila a k o bi Jugoslavija bila n a p a d n u t a ? - novi bugarski poslanik u Beogradu Stoilov (CTOHAOB CTOHA U ) je odgovorio da postoji praktičan i skorašnji primer: držanje R u m u n i j e p o v o d o m invazije Poljske i istakao da, dok je R u m u n i j a bila saveznica Poljske, dotle nisu postojale nikakve obaveze između Jugoslavije i Bugarske. Prema tome, postoji n e p o s r e d a n razlog za još strožu n e u t r a l n o s t Bugarske«. Italijanski poslanik s m a t r a da se SmiIjanićevo pitanje nije odnosilo, niti se moglo odnositi, na slučaj aktivnog ulaska Jugoslavi je u sukob, pa je zaključio da se spoljna politika Jugoslavije, kao

274

vI.LIMIR Ii'w/lc

SLOM KRALJEVIM IK,OSI

HE

što je- po/.nato. u ovom m o m e n t u zasniva na koncepciji najstrože i najpoželjnije n e u t r a l n o s t i . 2 ' 1 Pošto je Italija 10. juna objavila rat Francuskoj, zaoštrili su se i odnosi između Nernačke i Jugoslavije. Naime, n e m a č k o Ministarstvo inostranih poslova je 15. juna dalo instrukcije svom poslaniku u Beogradu da jugoslovenskoj \ ladi »na pogodan način« u s m e n o ukaže da Jugoslav ija »mora zav isiti od prodaje svih svojih proizvoda Italiji i Nemaćkoj« i da »veliko p o v e ć a n j e izvoza u Francusku ne može biti o b n o v l j e n o u budućnosti, n a r o č i t o b a k a r na koji Nemačka u b u d u ć e računa. Jugoslovenskoj vladi svakako t r e b a objasniti »sadašnju p o t p u n u e k o n o m s k u zavisnost Jugoslavije od sila Osovine«. 2 ' 2 Kao što se vidi. ovakav stav više liči na ultimatum ih naređenje nego na normalne diplomatske odnose između zemalja. Očigledno je da su se N e m a č k a i Italija u to vreme toliko osilile da mogu tražiti velike ustupke, kada se Jugoslav ija našla ukIještena između njih i kada je bila u teškoj situaciji. Prirodno je da se Sov jetski Savez, u vreme kad su Nemci nezadrživ o nastupali kroz Francusku, p r e d v i đ a j u ć i njen poraz, interesovao kakve će biti dalje n a m e r e Nernačke i Italije, naročito p r e m a Balkanu. Zato je Molotov početkom juna p o n o v o postavio pitanje u vezi sa izjavom n e m a ć k o g a m b a s a d o r a u Rimu Makenzena. pa je R i b e n t r o p tek 16. juna (pošto su nernačke t r u p e već p r e t h o d n o g d a n a bile ušle u Pariz, tj. 15. juna V. T.) d a o instrukcije svom amb a s a d o r u u Moskvi da u s m e n o obavesti Molotova: ll da je Makenzen izjavio sovjetskom otpravniku poslova da se Nemačka i Italija slažu da se na Balkanu očuva mir i da hi se balkansko pitanje moglo mnogo lakše resiti posle rata, bez upotrebe sile, jer je to u interesu Nernačke i Italije: 2) da je vlada Rajha zadovoljna što se rat nije proširio na Balkan, gde je Nemačka u principu zamteresovana samo ekonomski, a ne teritorijalno i da je stav Nernačke u tom pitanju neopozivo i konačno određen Paktom o nenapadanju od 23. avgusta 1939; i 3) da je Musolini jasno izrazio stav Italije u svom govoru 10. juna (kad je Italija objavila rat F r a n c u s k o j - V. T.) da Italija nema nameru da Balkan uvuče u rat.2X3 Nema s u m n j e da je Nemačka, tako reci sve do n a p a d a na Jugoslaviju 1941. težila da se očuva mir na Balkanu, da bi mogla sprovesti u delo svoj primarni plan - u n i š t e n j e Sov jetskog Saveza Svaki ratni zaplet na B a l k a n u mogao je izazvati p r e v r e m e n u reakciju Sovjetskog Saveza i p o r e m e t i t i nernačke planove. N e m a č k a je bila zadovoljna da vrši e k o n o m s k u i političku penetraciju u zemlje jugoistočne Evrope, na što su podozrivo gledali i Sovjetski Savez, i Italija. Ni Sovjetski Savez nije želeo proširenje rata na Balkanu, a Italija se ustručavala da ga proširi iz bojazni od intervencije Sovjetskog Saveza, a i pod pritiskom Nernačke. Ali. usled vojnog i političkog jačanja Nernačke i Italije, povećavale su se pretenzije Bugarske i Mađarske, naročito p r e m a Rumuniji, a d o n e k l e i p r e m a Jugoslav iji. To je dovodilo do kriza u o d n o s i m a između zemalja jugoistočne Evrope (koje su rešavane u prvom redu intervencijama Nernačke) i do apetita Italije p r e m a G r č k o j i Jugoslaviji. N e m a č k a je n a r o č i t o stalno insistirala da Mađarska održava prijateljske o d n o s e sa Jugoslavijom, dok je Italija težila da p o m o ć u Mađarske vrši pritisak, pa i zajedničku vojnu intervenciju protiv Jugoslavije, o č e m u ce kasnije biti reći. Jos u januaru 1940, na sastanku Cano-Caki u Veneciji. Caki je tražio da Italija ne n a p a d a Jugoslaviju, a Cano - da Mađarska ne n a p a d a R u m u n i j u , bojeći se od intervencije Sovjetskog Sav eza. S a m o ako bi Rusi napali Besarabiju

ili ako bi došlo do k o m u n i s t i č k o g ustanka. Italija bi intervenisala i tražila prolaz t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije. 2 ' 4 e) OD PORAZA F R A N C U S K E JI. NA 1940. DO I TALIJANSKOG NAPADA NA GRCKU 28 O K T O B R A 1940.

Dok su se od sloma Poljske u jesen 1939. do proleča 1940. godine na Zapadnom f r o n t u vršila s a m o strategijska o b o s t r a n a izviđanja i beznačajna čarkanja na granicama, dotle je Nemačka p r i p r e m a l a svoju munjevitu ofanzivu protiv Danske i Norveške, a 10. maja 1940. p r e k o Belgije, Holandije i Luksemburga o t p o č e l a ofanzivu protiv Francuske, da bi za r e k o r d n o v r e m e - do 23. m a j a - n e m a č k e snage izbile na L a m a n š i 22. juna prinudile F r a n c u s k u na kapitulaciju. tim pre što je p r e toga, još 4. juna, p r e s t a o i o t p o r britanskih snaga kod D e n k e r k a . koje su delom, bez ratnog materijala, uspele da se izv uku na Britanska ostrva. To je bio katastrofalan događaj po Zapadne saveznike u drugom svetskom ratu. koji je imao neizmerne posledice na Vojno-strategijsku situaciju u svetu, posebno u Evropi i na Balkanu, a time i u Jugoslaviji. Poraz Francuske. tako brz ' neočekivan, duboko i bolno je odjeknuo kod svih njenih prijatelja u svetu, a naročito u Jugoslaviji. Najveći broj jugoslavenskih oficira, naročito mlađih, i preležan deo naroda gajio je iluzije o njenoj snazi i verovao u njenu konačnu pobedu. Sada se jasno uvidelo da su to bile s a m o puste želje koje su n e m i n o v n o uticale i na pad morala. Ipak je karakteristično da je i u takvoj naizgled bezizlaznoj - situaciji, kada je najveći deo Evrope bio pod nemačkom čizmom, kuda se svakog časa očekivao nemaćki desant na Britanska ostrva i kuda je jus bio na snazi Puki o nenapadanju između Nemačke i SSSR-a Izaključen 23. avgusta 19391. postojala u narodu neka skrivena nada da još sve nije izgubljeno i da •iz svake situacije ima izlaza«. Kasniji doguđuji su to potvrdili. S a m o se manji b r o j ljudi - većinom petokolonaša, revanšista i okorelih fašista. ij. izrazitih neprijatelja J u g o s l a v i j e - r a d o v a o ovom t r i u m f a l n o m p o h o d u Nemačke po Evropi, o č e k u j u ć i da će i oni iz toga izvuci n e k e koristi. Čini se du je uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Sovjetskim Savezom u tom trenutku bio maksimum koji se mogao postići, jer Sovjetski Savez, bez obzira na svoje interesovanje za Bulkun. ne bi bio spreman da sa Jugoslavijom zaključi i pakt o uzajamnoj pomoći, da ne bi došao u sukob sa Nemačkom. Ovo tim pre što su Nemačka i Italija i samo uspostavljanje diplomatskih odnosa primile sa tihim negodovanjem. M e đ u t i m . Sov jetski Savez je istog meseca, radi svoje bezbednosti, u junu, pripojio tri baltičke zemlje na severu i Bcsarabiju i d e o Bukovine na jugu i izjavio: »da ni j e d n a sila n e m a prava na isključivu ulogu u konsolidaciji i vođenju balkanskih zemalja«, što je u Berlinu i Rimu o c e n j e n o kao težnja Sovjetskog Saveza da se uplete u balkanske p o s l o v e . 2 ' 5 Ta izjava je značila m a k a r i p o s r e d n u p o d r š k u Jugoslaviji. No, uspostavljanje d i p l o m a t s k i h o d n o s a sa Sovjetskim Savezom nije smanjilo represalije jugoslovenske vlade p r e m a K o m u n i s t i č k o j partiji i njenim s i m p a t i z e r i m a . 2 ' 6 Istina, vlada je ukazivala na o p a s n o s t koja preti Jugoslaviji i Balkanu i tražila naoružanie i p o m o ć od Sovjetskog Saveza a k o bi bila n a p a d n u t a . Veliko nep o v e r e n j e jugoslovenske v lade, a i priličnog dela stanov ništva.prema politici KPJ. pored ostalog, v e r o v a t n o potiče zbog nekih g i e š a k a koje su u to \ r e m e činile n e k e partijske organizacije (na p r i m e r k a m p a n j a protiv aktiviranja, što je o š t r o k r i t i k o v a n o na Petoj zemaljskoj konferenciji o k t o b r a 1940), a i zbog

276

VELIMIK IERZIC

SLOM K R A L J E V I N E JUGOSLAVIJE

dezorijentacije koja je nastala posle s k l a p a n j a Pakla o n e n a p a d a n j u između Sovjetskog Saveza i Nernačke i stalnog naglašavanja p o t r e b e » b o r b e protiv imperijalističkog rata i b o r b e za mir«, jer je drugi svetski rat p r o g l a š e n »oslobodilačkim« za n a p a d n u t e zemlje tek od p o č e t k a n a p a d a na Sovjetski Savez 22. juna 1941. Ne vidim na koji bi drugi način j u g o s l o v e n s k a vlada u p e r i o d u 1939-1941. godine mogla voditi b o r b u za mir, a k o ne u p r v o m redu u n u t r a š njom konsolidacijom političkih prilika, r e š a v a n j e m m n o g o b r o j n i h osetljivih p r o b l e m a , koji su dovodili u pitanje jedinstvo zemlje, i s t r o g o m n e u t r a l n o š c u i p r e d u z i m a n j e m o d l u č n i h m e r a za o d b r a n u zemlje bilo sa koje strane. Priklanjanje bilo k o j e m od t a b o r a u ratu. n e m i n o v n o bi značilo s t u p a n j e u rat. A s k l a p a n j e p a k t a o n e n a p a d a n j u između Sov jetskog Saveza i Nernačke 1939. godine bila je prava senzacija u svetu i i z n e n a đ e n j e i za fašističke snage i međ u n a r o d n i radnički pokret, a p o s e b n o je bilo n e p o p u l a r n o u Jugoslaviji. Nek a k o se sticao utisak da su V. Britanija i F r a n c u s k a više o p t u ž i v a n e od nekih organizacija KPJ za imperijalistički rat i da o n e teže da i Jugoslaviju u v u k u u n jega, nego N e m a č k a . s a m o zato što je N e m a č k a imala m a k a r i p r i v i d n o dobre političke o d n o s e sa Sovjetskim Savezom, iako mu je, u stv ari, baš Nemačka p r v e n s t v e n o radila o glavi. U svakom slučaju, situacija u Evropi se svakim d a n o m komplikovala, jer su se događaji odigravali vrtoglavom brzinom. No, istina je i to d a j e KPJ stalno ukazivala na o p a s n o s t koja preti od fašizma i Nernačke. I n t e r e s a n t n o je d a j e u to v r e m e britanski poslanik u B e o g r a d u , u svom š i f r o v a n o m t e l e g r a m u od 25. j u n a 1940. godine, naveo da se p o s e b n o u Srbiji razmišlja o d r ž a v n o m u d a r u uz s a r a d n j u N a r o d n e o d b r a n e , pravoslav ne crkve i značajnih delova armije, da se ukloni namesnik i održi dinastija sa mladim kraljem. 2 1 O ovome biće opširnije izneto u odeljku Državni udar 27. marta 1941. godine. C1NCAR-MARKOVIC O ODNOSIMA SA SUSED1MA

Glavni urednik lista »Minhner nojste Nahrihten« ( M ü n c h n e r n e u s t e Nachrichten«) od 1. jula 1940, u svojoj v e o m a o p š i r n o j belešci, iznosi razgovor sa Cincar-Markovićem 28. juna (posle u r e d n i k o v o g p r e d a v a n j a p r e t h o d n e večeri u n e m a č k o m poslanstvu u B e o g r a d u ), u kojem je Cincar-Markovic izneo k a k o je Jugoslav ija u v r e m e svih ratnih meseci pokušavala da se k o r e k t n o drži kursa koji je Hitler zahtevao od Jugoslavije prilikom p o s e t e kneza Pavla Berlinu 5. juna 1939. godine. Međutim, izvesni događaji od p r e nekoliko n e d e l j a u Berlinu mogli bi da d o v e d u do n e s p o r a z u m a , kao što je panika koja se u Jugoslaviji širi pod p a r o l o m ,peta kolona' i policijski p r o g o n i folksdojćera, nemaćkih držav ljana Rajha i novinara. (Stvarno, jugoslovenske vlasti su od 1939. do 1941. otkrile vise slučajeva neprijateljske delatnosti folksdojćera, od kojih su neki uhapšeni i izvedeni pred sud), o č e m u je govoreno u odeljku Nemačka manjina (folk^dujčeri) Urednik je govorio da to u Berlinu neće naići na razumevanje, bez obzira što jugoslovenska vlada nije želela da d o d e do izvesnih policijskih progona. Zatim je Cincar-Markovic naglasio d a j e Jugoslavija krajnje zabrinuta zbog italijanskih aspiracija i upitao da li je Nemačka voljna da ograniči te aspiracije, pozivajući se na reći f e l d m a r š a l a Geringa koji je i n j e m u i knezu Pavlu u Berlinu r e k a o da s u d b i n a Italije više leži u Africi n e g o u Evropi i da Jugoslavija ne treba da brine ako vlada drži odgovarajući jasni k u r s

S PO U N O POLITI C'KA SITLACTJA OD PORAZA FRANČI ŠKE DO NAPADA ITALIJE NA C.RC KU

277

Urednik je odgovorio da je »sada sa "»rivatne s t r a n e jedva m o g u ć e dobiti obaveštenje o k o n a č n i m n a m e r a m a Hit.era i Musolinija na Jugoistoku, ali n e m a izgleda da će Italija zaokrenuti ka r a d i k a l n o j mare «osrrww-politici«. Marković je d o d a o da Jugoslavija ima m n o g e teškoće unutarnje-politićke p r i r o d e i priznao d a j e prošle jeseni engleskom poslaniku činio k o m p l i m e n t e kad m u je ovaj dolazio sa o b e ć a n j i m a za garantiju. O specijalnim p r o b l e m i m a Jugoistoka Marković je r e k a o da je pre m n o g o meseci n a s t o j a o da T u r s k u privoli na neutralnost, ali bez u s p e h a . Odnosi sa B u g a r s k o m mogu biti prijateljski, ako Bugarska - kad bi joj Jugoslav ija ustupila dva mala s p o r n a sreza na granici - dala garantiju da će u b u d u ć e p r e m a Jugoslaviji voditi izrazito prijateljsku politiku. Odnosi B u g a r s k e i Grčke su teži za rešavanje, iako s m a t r a da Bugarska treba da dobije izlaz na Egejsko m o r e . U pogledu M a đ a r s k e n e m a nikakvih briga pošto ne veruje da bi ona mogla ma šta da p r e d u z m e bez saglasnosti Nemačke. pošto v e r u j e u reći Geringa koje mu je dao. Na kraju je Marković zaključio »da italijansku politiku prema Jugoslaviji smatra u najmanju ruku teško procenljivom i da takođe -na da i Nemačka u ovome pogledu, pod izvesnim okolnostima, neće proći bez komplikacija«. Na u r e d n i k o v u p r i m e d b u da između Hitlera i Musolinija uopšte nisu mogući nikakvi nesporazumi, Cincar-Marković je iznenada sasvim o t v o r e n o rekao: »Da, ali Italijani su o v d e poč e t k o m m a j a nagovestili da a k o b u d e p r o m e n e u italijansko-jugoslovenskim o d n o s i m a , to će se u izvesnoj meri dogoditi po nalogu Berlina«, računajući da bi ipak moglo biti s a m o s u p r o t n o , pošto su mu ove reći t a j n o sa italijanske strane dostavili posrednici. 2 1 7

Ml SOUNIJEV1 PLANOVI ZA NAPAD NA JlGOSLAVLOi

O Musolinijevim oscilacijama u pogledu n a p a d a na Jugoslaviju već je govoreno. Tako je i 10. j u n a - kad je objavio rat F r a n c u s k o j - r e k a o da Italija ne n a m e r a v a da uvuče d r u g e n a r o d e u sukob, ciljajući na Jugoslaviju, i d o d a o da bi ga sama Jugoslavija mogla naterati da povuče ove reći. Međutim, već u julu p r o m e n i o je mišljenje i r e k a o Ćanu da kaže Hitleru da planira da zauzme Jonska ostrva i da »rascepa tu antiitalijansku, versajsku tvorevinu Jugoslaviju«. Možda je to bila reakcija na n e d a v n o v o đ e n e sovjetsko-jugoslovenske razgovore. Hitler ga je svakako smirivao, iako je bio sklon da Italija likvidira Jugoslaviju, ali s a m o u povoljno v r e m e za Osov inu. Sada bi se m o g a o izazvati požar na Balkanu, koji bi izazvao Ruse da intervenišu, pa čak i da stvori zajedničke interese za Rusiju i Englesku. 2 1 6 Posle p r i j e m a kod g e n e r a l a Roate (Roatta Mario - načelnik G e n e r a l š t a b a italijanske KOV) 13. avgusta, sa kojim se saglasio o potrebi strategijskih italijansko-mađarskih p r i p r e m a protiv Jugoslavije, m a đ a r s k i vojni ataše u Rimu je 16. avgusta p r i m l j e n i kod Cana da mu ponudi vojnu s a r a d n j u M a đ a r s k e u slučaju italijansko-jugoslovenskog rata i da u ime m a đ a r s k o g p r e d s e d n i k a vlade i ministra inostranih poslova izvesti »da bi m a đ a r s k a vlada r a d o učestvovala u o r u ž a n o j akciji protiv Jugoslavije, jer zna da put u Jugoslaviju ne vodi p r e k o krša, već p r e k o Drave.«Kad se povoljno reši r u m u n s k o pitanje, glavnina m a đ a r s k e vojske stupila bi u akciju t a m o i sa takv im dejstvom kojim bi počeo slom Jugoslavije i kojim bi Mađarska krvlju zauvek učvrstila m a đ a r s k o italijansko prijateljstvo. Pored ostalog, ataše je s k r e n u o pažnju Ćanu na važnost i z n e n a d n e akcije. On je p r i m e t i o kako se Ćano trudi da prikrije aktuel-

<

nost n a p a d a na Jugoslaviju koji će verovatno uslediti čim se završi nemački napad na Englesku i zaključio da su Italijani ovu m a đ a r s k u p o n u d u sa radošću primili i da t r e b a u tom smislu nastaviti razgovore sa Roatom, ali da »Cano ne vidi dalekosežnost ove stvari, ili se ne u s u đ u j e da sam bez Dućea d o n e s e konačnu o d l u k u « . 2 1 9 Pa ipak 19. avgusta je Glavni generalštab italijanske Vrhovne komande izdao Direktivu za eventualne operacije protiv Jugoslavije (slučaj ><£«) u kojoj se kaže: »Nemačka i Mađarska su naši saveznici, Bugarska je nas saveznik ili bar protivnik Jugoslavije; Rumunija i Grčka su neutralne, a u odnosu na nas Grčka je nepouzdana«. Zatim se d e t a l j n o iznosi verovatan raspored jugoslovenskih snaga i predviđaju o p e r a c i j e sa grupisanjem snaga. I' p r i m e d b i je naglašeno da »plan zavisi od n e m a č k o g o d o b r e n j a za prolaz na^ih t r u p a i . . . od nemaćkog sadejstva« Pošto je izgleda u t v r đ e n o da se to neće odobriti, na d o k u m e n tu je r u k o m dopisano:« . . . ostav iti ga da miruje«. U p r i m e d b a m a Generalštaba od 11. s e p t e m b r a na operacijske planove protiv Jugoslavije i G r č k e i Francuske p o t v r đ e n o je da se neće dobiti n e m a ć k o o d o b r e n j e za dejstvo italijanskih t r u p a sa pravca Koruške i Štajerske. 2 2 0 U toku čitavog avgusta Musolini je osećao jak n e m a ć k i o t p o r da u s e p t e m b r u n a p a d n e Jugoslaviju, 2 2 ' a Cano je pisao italijanskom n a m e s n i k u u Albaniji da smanji subverzivnu aktivnost protiv Jugoslavije i Grčke i da ne učini ništa što bi dovelo do krize. 2 2 2 Tako su Italijani p r i v r e m e n o odustali od svog plana p r e m a Jugoslaviji, s a m o je Cano jugoslovenskom poslaniku u Rimu izrazio želju Italije da se Stojadinovic vrati na vlast, tim pre što i Berlin n e m a p o v e r e n j a u kneza Pavla, j e r se jugoslovenska politika bitno izmeniia posle o t p u š t a n j a Stojadinovića. 2 2 3 S r e d i n o m avgusta 1940, Kampbel (Campbell Roland lan), britanski poslanik u Beogradu, koji je 13. d e c e m b r a 1939. godine z a m e n i o ranijeg poslanika Sir Rolanda Kampbela, u svom specijalnom izveštaju Ministarstvu inostranih poslova, govori o p o j a č a n o m pritisku na Jugoslaviju od s t r a n e sila Osovine; o d i r e k t n o j p o m o ć i italijanske vlade hrvatskim, a l b a n s k i m i m a k e d o n skim separatistima; o brzom o d u m i r a n j u Balkanskog s p o r a z u m a ; o slabljenju u n u t r a š n j e kohezije; o nezadovoljstvu u zemlji vladom i o napetosti i neizvesnosti koje rastu u n a r o d u . On je dvadeset d a n a posle izbijanja rata sa G r č k o m (tj. krajem nov. 1940) poslao L o n d o n u novi izveštaj sa zaključkom d a j e prenos rata na Balkan još više p o g o r š a o položaj Jugoslavije - pošto je zatvaranje kruga o k o nje već bilo na pragu. 2 2 3 » Britanski ministar inostranih poslova lord Halifaks je 20. avgusta uveravao jugoslovcnskog poslanika u L o n d o n u u k o n a č n u p o b e d u V. Britanije, govoreći sa s i m p a t i j a m a i bez z a m e r k e o Jugoslaviji i o nadi »da anti-engleska p r o p a g a n d a neće uspeti izopačiti pravi utisak o Engleskoj«. Na kraju je istak a o da su neiscrpni izvori Engleske i da ne treba gubiti veru u njenu pobedu. 2 2 4 V svom izveštaju od 30. avgusta 1940. nemački poslanik u Beogradu je obavestio da će Bečki jesenji sajam posetiti dva najbliža s a r a d n i k a p o t p r e d s e d nika jugoslovenske vlade Maćeka - ministar trgovine Andres i p o t p r e d s e d n i k HSS Košutic, da bi se obavestili o n e m a ć k o m stavu p r e m a h r v a t s k o m problemu i o italijanskoj politici p r e m a Jugoslaviji. Obojica su u p o s l e d n j e v r e m e izrazito prijateljski raspoloženi p r e m a Nemaćkoj, ma da su ranije održavali tesne veze sa Z a p a d n i m silama. Međutim, »krug o k o Maćeka još i d a n a s izbegav a jasnu, p r e m a Osovini prijateljski n a k l o n j e n u politiku i tezi da zadobi je prijateljstvo Nernačke koje bi poslužilo s a m o kao zaštita od Italije«. 2 2 5

Cincar-Marković je 7. s e p t e m b r a obavestio svog poslanika u L o n d o n u da se, posle tzv. Druge b e č k e arbitraže, kojom je 30. avgusta - na p o s r e d o v a n j e Nemačke i Italije - R u m u n i j a morala ustupiti M a đ a r s k o j dve trećine Transilvanije. u n a m e r a m a N e m a č k e ne p r i m e c u j e p o k r e t a n j e daljih teritorijalnih pitanja u ovom s e k t o r u . Međutim, d e o italijanske š t a m p e ističe o v a j p r i m e r kao koristan za eventualnu reviziju jugoslovenskih granica p r e m a Mađarskoj i Italiji, ali je Cano pre nekoliko d a n a u izjavi j u g o s l o v e n s k o m poslaniku u Rimu kategorički d e m a n t o v a o »sve u z n e m i r a v a j u ć e glasove i u vrlo prijateljskom tonu govorio o s r d a č n i m o d n o s i m a između naše dve zemlje«.« 2 2 6 Na sastanku Ribentropa i Musulinija (u prisustvu Cana. Makenzena i Alfijerija) u Rimu 79. septembra 1940. Ribentrop je rekao da Italija treba da podesi svoje buduće planove prema Jugoslaviji s obzirom na mogućnost intervencije Rusije koja bi bila nepoželjna i da samu Italiju trebu du reši pitanje svojih interesu u odnosu na Jugoslaviju i Grčku, računajući na odgovarajuću podršku Nemačke. ali da je u tom trenutku bolje da se celokupne snage skoncentrišu na uništenje V. Britanije. Musolini je izjavio da Italija neće o d m a h povesti rat protiv ove dve zemlje i da je kao m e r u predostrožnosti Italija koncentrisala 500.000 ljudi na jugoslovenskoj i 200.000 ljudi na grčkoj granici. Naglasio je da je glavna stvar ral protiv V. Britanije, da žele da žive u miru sa Jugoslavijom i G r č k o m i da pre svega ima n a m e r u da osvoji Egipat. 2 2 7 Međutim, u Promemoriji 8500 italijanskog Generalštaba KOV od 27. s e p t e m b r a , u vezi sa planovima za napad na Jugoslaviju (slučaj »E«), izveštava se da je završen Ojanzivni plan protiv Jugoslavije (izuzev akcije iz K o r u š k e i Štajerske - to nisu Nemci dozvoljavali - V. T.) i Plan intervencije u Jugoslaviji »koriščenjem eventualnog u n u t r a š n j e g prevrata«. Još 12. s e p t e m b r a Musolini je s m a t r a o d a j e politička situacija u Jugoslaviji takva da se p rev rat može u s k o r o očekivati. 2 2 8

UZNEMIRENOST .H GOSLOVENSKE VLADE 1 Rt Akt IJA JUGOSLOVENSKEJAVNOSTI

Zbog neizvesnosti o ishodu razgovora u Rimu (10. s e p t e m b r a ) u vezi sa Balk a n o m »u Jugoslav iji vlada velika uznemirenost«, izvestio je n e m a ć k i poslanik R i b e n t r o p a 26. s e p t e m b r a i d o d a o da je ta uznemirenost nastala zato što se s m a t r a da je N e m a č k a saglasna u pogledu italijanskih zahteva p r e m a Grčkoj. A pošto se u slučaju italijansko-grćkog s u k o b a o č e k u j e d a bi Italija mogla zatražiti prolaz svojih trupa preko jugoslovenske teritorije u pravcu Soluna. o n d a se oseća ozbil jna o p a s n o s t od uvlačenja Jugoslavije u rat. Poslanik smatra da bi u p a d Italijana u južnu Srbiju (Makedoniju - V. T.) Jugoslav ija smatrala takvim ugrožavanjem koje bi je p r i m o r a l o da se o d u p r e o r u ž j e m . 2 2 9 Situacija na Balkanu se sve više komplikovala zbog p r i p r e m a N e m a č k e za ulazak njenih t r u p a u R u m u n i j u i italijanskih - za n a p a d na Grčku. M a đ a r s k a vlada je još u aprilu 1940. prihvatila ideju o prolasku n e m a č k i h t r u p a p r e k o M a đ a r s k e u Rumuniju, a kad su M a đ a r s k a i Bugarska 27. juna 1940. od N e m a č k e zatražile rev izi ju granica p r e m a Rumuniji, N e m a č k a je 11. jula odgovorila da neće dozvoliti da se na Balkanu otvori novi f r o n t i da želi mir u lom p r o s t o r u . 2 3 0 Razuml jiv o je što je Nemačka težila da očuva mir na Balkanu, da bi beskrv no mogla sprovoditi svoje planove za p r o d o r kroz Rumuniju i Bugarsku radi zaokružavanja SSSR-a i sprečavanja iskrcavanja britan-

skih i francuskih t r u p a (tj. stvaranja tzv. novog solunskog f r o n t a ) s j e d n e , i da Balkan m i r n o iskorišćava kao svoju sirovinsku bazu, s d r u g e strane. Uznemirenost jugoslovenske vlade u toj situaciji bila je o p r a v d a n a , pa je p r e k o svog vojnog atašea u Sofiji pukovnika D. Putnika pokušavala da sazna stav Sovjetskog Saveza p r e m a razvoju događaja na Balkanu. Vojni ataše je 1. oktobra 1940. obavestio Glavni generalštab da ga je sovjetski vojni izaslanik u Sofiji pukovnik Dergačov srdačno primio i obavestio ga da je u Sofiju stigao general Kajtel IKeitel Wilhelm) radi sklapanja vojnog saveza između Nernačke i Bugarske. Na Pukovnikovo pitanje kako će na taj pakt reagovati SSSR, Dergačov je odgovorio da se to ne tiče SSSR-a i da će on produžiti svoju politiku striktne neutralnosti, a na pitanje šta će se desiti ako V. Britanija p o d l e g n e u d a r c i m a u d r u ž e n i h Nemaca, J a p a n a c a i Italijana i u kakvom položaju će se naći Sovjetski Savez, o d g o v o r i o je da i ne pomišlja da V. Britanija može propasti. 2 3 1 Udruženje rezervnih oficira i ratnika Jugoslavije je 29. septembra skrenulo pažnju ministru vojske i mornarice da strana propaganda nastoji da što više raširi uverenje da će se i sa Jugoslavijom postupiti isto kao sa Cehoslovačkom i Rumunijom, da se pronose glasovi da jugoslovenska vlada pregovara sa Italijanima, Bugarima i Mađarima o priznanju njihovih revandikacija na izvesne delove jugoslovenske teritorije i da će vlada te krajeve ustupiti bez borbe (tog d o k u m e n ta nema, mada je bilo govora o bugarskim a s p i r a c i j a m a i o nekim a k t u e l n i m pitanjima Jugoistoka u razgovoru Cincar-Markovića sa glavnim u r e d n i k o m lista » M ü n c h n e r n e u s t e Zeitung« (videti AR 1941, ZD, I, dok. 250 i dok. 115, prim. 3). Zatim Udruženje traži da se zabrani p r o d a j a pograničnih i m a n j a i o n e m o gući k u p c i m a p r i p a d n i c i m a manjina, kao i to da se iz rei'ova o r u ž a n i h snaga u k l o n e rezerv ni oficiri pripadnici manjina, što je i učinjeno, ali da su t a k o razrešeni oficiri pozvani da se jave vođi »Kulturbunda« dr Sep J a n k u u Novom Sadu koji je n e d a v n o odlikovan! Itd. 2 3 2 U o p š i r n o m članku Pred godišnjicu imperijalističkog rata u Evropi, d r u g Tito je, između ostalog, napisao: »Prvih dana s e p t e m b r a navršit će se godina d a n a otkad se na n a r o d n e mase E v r o p e i velikog dijela vanevropskih zemalja spustila krvava n e m a n imperijalističkog rata. Krvava b u k t i n j a imperijalističkog rata koja se zapalila u s e p t e m b r u 1939. god. poslednja je karika u d u g o m lancu zločina protiv mira i interesa radnih masa, zločina bednog društva englesko-francuskih imperijalista i njihovih slugu i o r u đ a - s o c i j a l d e m o k r a t a i »demokrata« d a l a đ e o v s k o g kova. To d r u š t v o nosilo je na svojim plećima versajski sistem ugnjetavanja i izrabljivanja, to d r u š t v o je sve vrijeme poslije [prvog] svjetskog rata p r i p r e m a l o intervenciju i rat protiv Sovjetskog Saveza. To d r u š t v o je zatim gušilo o s l o b o d i l a č k u borbu n j e m a č k o g n a r o d a i p o d u p i r a l o Hitlera, to d r u š t v o je g o d i n a m a h u š k a l o Hitlera protiv Sovjetskog Saveza, to društvo je provelo izdajstvo u M i n h e n u i bacilo čitav niz malih evropskih n a r o d a u Hitlerovo i Musolinijevo r o p s t v o - sve u nadi da će moći iskoristiti fašizam kao u d a r n u pesnicu protiv SSSR-a. O tome da će uspjeti u svojim niskim n a m j e r a m a , to d r u š t v o m i n h e n o v a c a i falšpilera bilo je u svojoj slijepoj mržnji p r e m a SSSR-u i r a d n i č k o j klasi tako u v j e r e n o d a j e čak zanemarilo svoju vlastitu p r i p r e m u za imperijalistički rat, držeći da će se drugi narodi boriti za njegove imperijalističke i n t e r e s e . . . . . . Računi su se. k a k o d a n a s znamo, pokazali pogrešnim; n e p o b j e d i v a snaga slavne Crvene armije, opirući se na k r u p n u socijalističku i n d u s t r i j u i socijalističku poljopriv redu, te b e s p r e k i d n a b o r b a r a d n i č k e klase spriječili su

sve planove m i n h e n o v s k e gospode. SSSR i radnička klasa, doduše, nisu mogli spriječiti rat, ali su ga, zato, spriječili na g r a n i c a m a SSSR-a i suzili ga, b a r e m p r i v r e m e n o , na ograničen k r u g država. Imperijalisti su bili prisiljeni da »odgode« svoj »obračun« sa zemljom p r o l e t e r s k e revolucije i socijalizma i počeli su m e đ u s o b n o da o b r a č u n a v a j u svoje imperijalističke račune. Engleski i francuski imperijalisti, minhenovci, koji su ranije imali p u n a usta pacifizma dok su se nadali da će uspjeti N j e m a č k u nahuškati na SSSR. o d m a h su postali najratoborniji ratni huškači čim su videli da s Hitlerovim n a p a d o m na SSSR n e m a ništa, a da, naprotiv, Hitler hoće s njima da podijeli kolonijalni plijen o d n o s n o da njima o t m e imperijalističku h e g e m o n i j u u Evropi. Sirom Evrope i čitavog svijeta počela je najrafiniranija h a j k a njihovih plaćenih i neplaćenih agenata da bi uvukli što više naroda u rat za njihove interese. Počela je najodvratnija hajka protiv SSSR-a pokušajima da se očajničkim alarmom o »boljševičkoj opasnosti« pridobiju r e a k c i o n a r n i upravljači čitavog svijeta za križarski rat protiv zemlje socijalizma. Najnovija otkrića n j e m a č k e »Bijele knjige« rječito razotkrivaju svu podlu i p e r f i d n u igru englesko-francuskih imperijalista i njihovih »demokratskih« i »socijaldemokratskih« lakeja da bi i ovoga puta realizirali tradicionalnu englesku imperijalističku taktiku: da se uvuku u rat drugi narodi, koji treba da dobiju za - engleske imperijaliste. S p u n i m p r a v o m su, dakle, od prvog d a n a imperijalističkog rata k o m u n i s t i ožigosali kao napadače englesko-francuske imperijaliste (a da istovremeno, razumije se, nisu nimalo potcijenili imperijalističku krvavu igru njemaćko-talijanskih imperijalista). Francuski imperijalisti su rat izgubili, engleski ga vode dalje sa znatno s m a n j e n i m izgledima na uspjeh. Koji su razlozi tih njihovih n e u s p j e h a ? 1) Glavni razlog je iznio d r u g Molotov na posljednjem zasjedanju Vrhovnog sovjeta SSSR-a, a to je potcjenjivanje uloge SSSR-a u d a n a š n j e m svijetu sa strane francusko-engleskih imperijalista Oni su zaboravili da pozivanje na križarski rat protiv SSSR-a ne znači s a m o mobilizaciju protiv sebe j e d n e zemlje sa 180 milijuna (u p o č e t k u rata) stanovnika, prožetih čeličnim sovjetskim patriotizmom, n a o r u ž a n i h n a j m o d e r n i j o m industrijom i poljoprivred o m koju može da d a d e s a m o socijalizam n a o r u ž a n n a j m o d e r n i j o m armijom. . . 2) Englesko-francuski imperijalisti su u svojoj slijepoj mržnji protiv SSSR-a i r a t n o h u š k a č k o j groznici zaboravili da o t p o r radnih masa znatno s m a n j u j e a p o n e k a d već i p o t p u n o spriječava r e a k c i o n a r n i m v l a d a m a da svoje n a r o d e bace u rat za t u đ e imperijalističke interese. Stara engleska imperijalistička taktika da se b o r e do poslednjeg tuđeg vojnika naišla je na ujedinjeni n a p o r SSSR-a i r e v o l u c i o n a r n e r a d n i č k e klase da se imperijalistički rat što više suzi, kad ga već nije bilo moguće spriječiti. Zato su englesko-francuski imperijalisti s a m o d j e l o m i č n o uspjeli da uvuku d r u g e države u rat. 3) Englesko-francuski imperijalisti su zaboravili da je revolucionarni proletarijat p r e d v o đ e n svojim partijama novog tipa, partijama K o m i n t e r n e i obogaćen bezbrojnim iskustvima prošlog svjetskog rata d r u k č i j e d o č e k a o novi imperijalistički rat nego 1914. god. On je, prije svega, već na s a m o m početku rata ožigosao •socijalističke« lakeje imperijalističke buržoazije i izbacio ih iz svojih redova. Oni danas, raskrinkani, stoje pred r a d n i č k o m klasom kao prosto oružje imperijalističke politike u borbi protiv r a d n i č k e klase. Isto važi i za takozvane »demokrate« svih boja. koji su se već na s a m o m p o č e t k u rata raskrinkali p r e d r a d n i m m a s a m a kao nosioci jedne p r o t u n a r o d n e imperija-

-

lističke politike. Rat 1939. i 1940. god. m n o g o se brže i jasnije razgolitio kao imperijalistički nego rat od 1914. do 1918. god. Zahvaljujući r e v o l u c i o n a r n o m radu r a d n i č k e klase i njezine avangarde, zahvaljujući boljševičkom vodstvu K o m i n t e r n e , englesko-lrancuski imperijalisti ćak ni p r i v r e m e n o nisu uspjeli da prikriju pravu imperijalističku sadržinu rata n e k o m » d e m o k r a t s k o m « ili »oslobodilačkom« kamuflažom. 4) Englesko-lrancuski imperijalisti zaboravili su da postoji na d r u g o j strani živi p r i m j e r p r a v d e d e m o k r a t s k e i o s l o b o d i l a č k e politike u SSSR-u. Zemlja socijalizma je svojim u n u t r a š n j i m uspjesima i svojom d o s l j e d n o m politikom mira na m e đ u n a r o d n i m t r i b i n a m a postala u p o r i š t e miroljubivih i oslobodilačkih težnji ugnjctenih i ratom ugroženih masa čitavog svijeta. 5) l svojoj zatrovanoj mržnji protiv SSSR-a englesko-francuski imperijalisti su. d o d u š e , pomogli naoružati Hitlera i poboljšati mu v o j n o s t r a t e š k e položaje u istočnoj Evropi - p o t p u n o se predajući n a d a m a da će se baciti protiv SSSR-a - ali su. zato, »zaboravili« - sebe da naoružaju. Protusovjetska i m i n h e n s k a politika tih imperijalističkih uprav I jača nužno je m o r a l a da se vojnički osveti. Rat je našao engiesko-francuske imperijaliste n e s p r e m n e . Milijune svojih vojnika bacili su ti neodgovorni upravljači golih ruku pred do zuba n a o r u ž a n u n j e m a č k u imperijalističku armiju. U rezultatu svih (ih razloga f r a n c u s k a imperijalistička buržoazija je morala kapitulirati. U o n o m istom Kompjenju. u k o m e je 1918. god. diktirala poraženim Nijemcima uslove po kojima je bio n j e m a č k i narod bačen u logor ugnjctenih naroda, u tom istom K o m p j e n j u francuski imperijalisti su morali primiti uslove koji znače da francuski narod nije više s l o b o d a n narod, d a j e bačen u logor ugn jctenih naroda. .. . . . Engleska imperijalistička buržoazi ja vodi rat dalje. Ona još priča k a k o je taj rat - rat »za demokraciju«, »za slobodu«, »za nezavisnost« engleskog naroda itd. Ništa nije ogavnije od te laži. Ugnjetavani kolonijalni narodi, p u c a n j e u n a c i o n a l n o o s l o b o d i l a ć k e manifestacije u Indiji i d r u g i m kolonijalnim zemljama, gušenje radničkog pokreta, a naročito KP Engleske, o d u z i m a n j e dem o k r a t s k i h sloboda, gušenje š t a m p e i kritike imperijalističke politike itd., itd., najrječitije govore o tome da engleska buržoazija spasava svoj imperijalistički plijen, a ne nezavisnost engleskog naroda, isto o n a k o kao što je Irancuska buržoazija onog m o m e n t a prodala f r a n c u s k u nezav isnost t u đ i m imperijalistima kada je osjetila da f r a n c u s k a radnička klasa, da f r a n c u s k e r a d n e m a s e postaju d o v o l j n o jake da uzmu vlast u svoje r u k e i da na r e v o l u c i o n a r a n naćin o d b r a n e istinsku nezavisnost f r a n c u s k o g n a r o d a od n j e m a č k e imperijalističke najezde. Ima u našim redovima još ljudi koji p o t a j n o ipak žele p o b j e d u engleskih imperijalista Ti ljudi zaboravljaju da takva pobjeda nipošto ne znači p o b j e d u »demokratskih r e ž i m a « , . . . nego znači s a m o p o b j e d u engleskog imperijalizma nad ugnjetenim n a r o d i m a i radničkim p o k r e t o m , znači p o b j e d u najsnažnijeg stupa imperijalističkog sistema. Revolucionarni proletarijat - k a o što ne želi pobjede nemačko-talijanskih imperijalista u tom ratu - isto t a k o svim snagama m o r a se boriti i za slom engleskog imperijalizma u tom ratu. S a m o takva politika može zauvijek uništiti uzroke imperijalističkih ratova, s a m o takva b o r b a može dovesti do p o t p u n o g sloma imperijalističkog sistema. Kada su Irancuski imperijalisti izgubili imperijalistički rat bacili su se sv im snagama i svim sredstvima protiv r a d n i č k e klase i radnih masa Francuske da očuvaju svoje klasne pozicije. Poput 1871. g o d . . f r a n c u s k a r e a k c i o n a r n a

buržoazija pod zaštitom n j e m a č k i h o k u p a t o r s k i h armija guši oslobodilačku b o r b u francuskih radnih masa i pretvara se u prostog P'jenta n j e m a č k e imperijalističke buržoazije. Oslobodilačka b o r b a f r a n c u s k i h masa protiv njemačkih o k u p a t o r a i k o m p j e n j s k i h uslova ne može se, dakle, d a n a s s uspjehom završiti a da francuski narod ne zbaci sa svojih leda r e a k c i o n a r n u vladu izdajnika; kapitulanata i tuđinskih a g e n a t a - vladu Petena i Lavala, koja se u p o t p u n j u j e poznatim izdajnikom, k r i m i n a l n i m tipom Dorioom.« U d r u g o m delu članka, u podnaslovu Protiv novog Versaja njemačko-italijanskih imperijalista, d r u g Tito je, između ostalog, istakao: »Kada je Hitler p o r o b l j a v a o narod za n a r o d o m u Evropi i kada je stupio u rat protiv englesko-francuski h imperijalista, o n d a je na sva usta govorio kako N j e m a č k a ne radi ništa d r u g o nego razbija »nepravedni mir«, razbija Versaj, a hoće isključivo postići samo »pravedni mir« na bazi ravnopravnosti naroda. Komunisti su već o n d a i kroz sve vrijeme demaskirali tu ogavnu laž i razotkrivali r a d n i m m a s a m a da se tu radi s a m o o razbojničkim imperijalističkim p r o h t j e v i m a n j e m a č k i h imperijalista, koji hoće da o t m u bogati plijen englesko-francuskih imperijalista i da potćine o t v o r e n o j diktaturi i hegemoniji n j e m a č k o g imperijalizma čitavu Evropu. Razvitak rata jasno je p o t v r d i o to što su komunisti govorili. U toku rata Hitler je p o r o b i o niz novih n a r o d a u Evropi: Poljsku, Norvešku. Holandiju, Belgiju, Luksemburg, pa na kraju i Francusku. Okupacija se pretvorila na jednoj strani u bezobzirnu pl jačku tih naroda, a na d r u g o j strani su o k u p a t o r s k e n j e m a č k e v lasti posadile na k o r m i l o o k u p i r a n i h država n a j r e a k c i o n a r n i j e i u n a r o d u n a j o m r a ž e n i j e p r e d s t a v n i k e k r u p n o g kapitala. O k u p a t o r s k a vojska i Hitlerovi Gestapo-odredi svuda su »upotpunili« nasilje d o m a ć e policije da bi u klici ugušili svaku b o r b u radničke klase ili radnih masa. Kud god je stigla čizma n j e m a č k o g nacional »socijalizma«, sv uda je bila ojačana vlast k r u p n i h kapitalista. Tako se za nekoliko mjeseci rata u praksi p o t p u n o raskrinkala prva d e m a g o š k a fraza hitlerovskih imperijalista o ratu »protiv zapadnoevropske kapitalističke plutokracije«. U K o m p j e n j u , na o n o m istom historijskom mjestu gdje je pobjednički francuski imperijalizam 1918. god. diktirao poraženoj Njemačkoj uslove mira, Hitler je ove godine d i k t i r a o uslove mira p o r a ž e n i m f r a n c u s k i m generalima da bi time simbolički istakao krah versajskog sistema. Nesumnjivo, pobjeda n j e m a č k e armije predstavlja posljednji smrtni u d a r versajskom sistemu. Međutim, ugnjeteni narodi i r a d n e mase čitavog svijeta očekivali su drugačije uništenje versajskog sistema. Uslovi koje je d i k t i r a o Hitler u K o m p j e n j u jesu uslovi koji bacaju francuski n a r o d u p o t p u n o ropstvo. Njemački imperijalisti nisu porobili s a m o n e p o s r e d n o o k u p i r a n e teritorije Francuske nego p r e k o svojih a g e n a t a - Peten - Lavalove vlade - ugnjetavaju čitavu F r a n c u s k u i već unaprijed je jasno da ce mir koji će njemaćko-talijanski imperijalisti diktirali f r a n c u s k o m n a r o d u biti mir porobljavanja tog naroda. Mjesto Versaja 1918— 1920. god. p r i p r e m a se i ostvaruje u još mračnijim i nasilničkim oblicima novi Versaj, koji je b r e m e n i t novim imperijalističkim ratovima, novim istrebljivanjem i p a t n j a m a r a d n i h masa čitavog svijeta. L praksi se raskrinkala d r u g a hitlerovska Iraza o o s l o b o đ e n j u n a r o d a od versajskog imperijalističkog diktata. Opijena p o b j e d a m a , n j e m a č k a š t a m p a jasno otkriva daljnje ciljeve njemačkog imperijalizma. Ona govori o organiziranoj ev r o p s k o j ekonomiji, o podjeli ev ropskih država na industrijske i poljoprivredne, što znači zadržava-

nje većine n a r o d a u vještaćkoj zaostalosti, bijedi i k o l o n i j a l n o - e k o n o m s k o j potčinjenosti. Govori, dalje, o »interesnim sferama« i »interesnoj podjeli Evrope« m e đ u n j e m a č k e i talijanske imperijaliste, pri č e m u upetljava u to raspodjeljivanje »interesnih sfera« i SSSR, iako je p o t p u n o j a s n o da SSSR n e m a ničega zajedničkog s takvim »sferama« ukoliko se ne radi o z e m l j a m a od kojih zavisi bezbjednost sovjetskih granica itd. Očigledno, dakle, njemačko-talijanski imperijalisti p r i p r e m a j u p o t p u n o p o r o b l j a v a n j e čitave Evrope, uništavanje malih n a r o d a Evrope, njihovo p r e t v a r a n j e u obične kolonijalne narode. U praksi se, dakle, r a s k r i n k a l a treća Hitlerova fraza o r a v n o p r a v n o s t i naroda i o » p r a v e d n o m miru«. Još nije ni izdaleka završen ovaj rat, a već se pokazuju k o n t u r e novih imperijalističkih s u p r o t n o s t i i novih imperijalističkih ratova. Sjedinjene Države Sjeverne Amerike, koje d a n a s svojom grabljivom r u k o m č e k a j u na d a n k a d a će se moći r a s k o m a d a t i kolonijalni i m p e r i j Velike Britanije, sve više osjećaju o p a s n o s t za svoje imperijalističke pozicije od n j e m a č k o g i j a p a n s k o g imperijalizma. Pobjeda njemačko-talijanskih imperijalista u Z a p a d n o j Evropi, dakle, nipošto ne znaći k i d a n j e imperijalističkih s u p r o t n o s t i , nego. n a s u p r o t , njihovo zaoštravanje i p r o d u ž a v a n j e imperijalističkih ratova. U praksi se, dakle, raskrinkala četvrta Hitlerova fraza o t o m e da će njemaćko-talijanska p o b j e d a obezbijediti n a r o d i m a Evrope mir. Njemaćko-talijanske p o b j e d e dovele su do p o t p u n o g p r e o k r e t a reakcionarnih snaga na Balkanu i u ostalim »neutralnim« zemljama Evrope. Dok su ranije ta gospoda očekivala spas od pobjede e n g l e s k o - f r a n c u s k o g bloka, danas su počela od Berlina i Rima očekivati da će ih spasti od r e v o l u c i o n a r n i h težnji n a r o d a i opasnosti koja prijeti čitavom imperijalističkom sistemu od orijaških p o b j e d a SSSR-a na svim poljima života. Hitler i Musolini ispunjavaju n a d e te gospode. Oni su u Rumuniji doveli na vlast n a j c r n j u reakciju, u Mađ a r s k o j i Bugarskoj p o d u p i r u poznate p t o t u n a r o d n e režime, kod nas su »upotpunili« već i o n a k o r e a k c i o n a r n u vladu K o r o š c e m i, k a k o izgleda iz protujugoslovenske k a m p a n j e koju sada p r o v o d e n j e m a č k a i talijanska š t a m p a - htjeli bi da je »upotpune« još »boljim« ljudima iz redova Stojadinovića Ljotića i hrvatskih f r a n k o v a c a itd. Tako Hitlerove p o b j e d e s v u d a u t v r đ u j u buržoasku reakciju na vlasti i najodvratnije m e t o d e nasilja nad r a d n i č k o m klasom i r a d n i m n a r o d o m . U praksi se, dakle, r a s k r i n k a l a p e t a d e m a g o š k a Hitlerova fraza o t o m e da će svojim ratom osloboditi n a r o d e Evrope vladajućih »kapitalističkih klika«. Komunisti, koji su uvijek vodili žestoku b o r b u protiv versajskog s i s t e m a ugnjetavanja, koji su raskrinkavali imperijalističku h e g e m o n i j u engleskofrancuskih imperijalista u Evropi, razotkrivali zavisnost i m a r i o n e t s k u ulogu reakcionarnih vlada malih n a r o d a u Evropi, parazitsku ulogu englesko-francuskih kapitalista na plećima malih n a r o d a u Evropi i kolonijalnim zemljama; komunisti, koji su zbog svega toga u početku rata svom svojom s n a g o m stupili protiv uvlačenja novln naroda, pa i Jugoslavije u rat za englesko-francuske imperijalističke interese, d a n a s u p o t p u n o j saglasnosti s tom svojom dosadašnjom b o r b o m govore e v r o p s k i m i d r u g i m n a r o d i m a : njemačko-talijanski imperijalisti porobili su francuski narod, porobili su čitav niz n a r o d a u Evropi, p r i p r e m a j u p o r o b l j a v a n j e engleskog naroda, koji njegov a imperijalistička buržoazija d a n a s tjera da krvari za njene imperijalističke interese, postavljaju k r u p n o k a p i t a l i s t i ć k e i r e a k c i o n a r n e vlade po čitavoj Evropi, sve u cilju da bi ostvarili nov i Ver.saj u još gorim f o r m a m a , novo, još temeljitije porob-

ljavanje malih i velikih n a r o d a Evrope, da hi pretvorili Evropu u svoju bazu za nove imperijalističke ratove i, najzad, za k o n t r a r e v o l u c i o n a r n i rat protiv SSSR-a i r a d n i č k e klase čitavog svijeta. Kao što su komunisti dosljedno, smjelo i istrajno na čelu radničke klase i r a d n i h masa vodili b o r b u za slom englesko-francuskih imperijalističkih pozicija, tako će oni d a n a s smjelo, d o s l j e d n o i istrajno voditi b o r b u protiv toga da njemaćko-talijanski imperijalisti p r e u z i m a j u ulogu englesko-francuskih imperijalista, borit ce se protiv svakog p o k u š a j a njemačko-talijanskih imperijalista da n a đ u imperijalistički izlaz iz s a d a š n j e o p ć e krize imperijalističkog sistema. Borit će se za m i r bez aneksija i kontribucija, za mir na osnovu poštovanja punog prava svakog naroda na samoopredjeljenje i slobodno izjašnjavanje a k o hoće da se pridruži d r u g i m n a r o d i m a , da s njima z a j e d n o obezbijedi svoju nezavisnost, nacionalnu s a m o b i t n o s t i n a p r e d a k « . U trećem, završnom delu članka d r u g Tito kaže: »Nasuprot razaranju imperijalističkog rata, n a s u p r o t p o r o b l j a v a n j u nar o d a za n a r o d o m sa s t r a n e imperijalističkih razbojnika, n a s u p r o t nestašici i gladi radnih masa u kapitalističkoj Evropi, stoji SSSR, stoji zemlja proleterske revolucije i socijalizma kao jedini mirni otok u koji se upiru težnje i n a d e n a p a ć e n o g r a d n o g čov ječanstva, kao jedina nepobjediva kula. u koju uzalud u d a r a j u talasi imperijalističkog razaranja i b a r b a r s t v a . . . Postojanje Sovjetskog Saveza predstavlja, dakle, za ratom izmučeno čovječanstvo praksom potvrđeni put iz krize imperijalističkog sistema, iz imperijalističkog rata i imperijalističkog barbarstva. A to znači da Sovjetski Savez sve više i više postaje c e n t a r n a d a i čežnji ne s a m o r a d n i č k e klase nego svih radnih masa. ugnjetenih i ratom ugroženih n a r o d a čitavog miroljubivog i slobodoljubivog n a p r e d n o g čovječanstva. To znači da se n a s u p r o t šaci imperijalističkih velikih razbojnika stvara u m a s a m a kapitalističkih zemalja o d o z d o ori jaški antiimperijalistički f r o n t sa c e n t r o m i a v a n g a r d o m - SSSR-om, koji može biti jedini nosilac pravednog, mira na osnovi prava n a r o d a na s a m o o d r e đ e nje. Jačanje toga fronta, čvrsto organiziranje toga f r o n t a u našoj zemlji pod vodstvom KPJ - to je naša glavna zadaća o godišnjici imperijalističkog rata u Evropi. Šta t r e b a u tom cilju da učinimo? Godišnjicu imperijalističkog rata u Evropi t r e b a da d o č e k a m o : 1) P o j a č a n o m b o r b o m protiv stvaranja novog Versaja, b o r b o m za mir bez aneksija i kontribucija. m a n i f e s t a c i j a m a solidarnosti s p o r o b l j e n i m francuskim n a r o d o m i ostalim n a r o d i m a , b o r b o m protiv e k o n o m s k o g i političkog porobljavanja Jugoslavije sa strane njemačko-talijanskih imperijalista, borbom protiv svih pokušaja engleskih agenata, b o r b o m za uništenje temeljnih uzroka imperijalističkih ratova, b o r b o m za r u š e n j e sistema imperijalizma uopće. 2) P o j a č a n o m b o r b o m za učvršćenje SSSR-a, za savez r a d n i h masa sa SSSR-om, za oslonac i pakt o u z a j a m n o j p o m o ć i m e đ u Jugoslavijom i SSSRom, za popularizaciju SSSR-a i njegove politike u n a r o d n i m m a s a m a , za raskrinkavanje kleveta i laži protiv SSSR-a sa strane reakcije. 3) Pojačanom b o r b o m protiv p r o t u n a r o d n o g režima koji - na čelu šačice kapitalističkih i veleposjedničkih n a r o d n i h gulikoža te njihovih a g e n a t a i pasa č u v a r a - jedini sprječava realizaciju jedinstvene antiimperijalističke volje n a r o d n i h masa, koji u s t r a h u pred n a r o d n i m m a s a m a otvara put njemač-

ko-talijanskim imperijalističkim razbojnicima, r a s p r o d a j e čak i naše vojne zalihe hrane, svojom p r o t u n a r o d n o m politikom razoružava n a r o d Jugoslavije i s p r e m a kapitulaciju pred njemaćko-talijanskim imperijalistima s a m o da r a d n e mase Jugoslavije ne bi mogle potražiti zaštite svojih nacionalnih interesa u SSSR-u. 4) Pojačanom b o r b o m za d e m o k r a t s k e s l o b o d e u zemlji, protiv nasilja i p r o g o n a n a r o d n i h boraca, protiv gušenja b o r b e r a d n i č k e klase i ostalih radnih masa za njihove e k o n o m s k e zahtjeve, za r a s p u š t a n j e k o n c e n t r a c i o n i h logora, za \ raćanje naših španjolskih d o b r o v o l j a c a iz f r a n c u s k i h logora, za osl o b o đ e n j e političkih osuđenika, za pravu n a r o d n u vladu, koja će se oslanjati na savez radnika i seljaka. 5) Pojačanom s v a k o d n e v n o m e k o n o m s k o m b o r b o m r a d n i č k e Klase i svih radnih masa bez obzira i protiv r e a k c i o n a r n i h u r e d a b a . Ojačati b o r b u za slobodu sindikalne akcije i organizacije. Postaviti se na čelo organiziranog p o k r e t a seljačkih masa za njihove svakodnevne e k o n o m s k e zahtjeve. Godišnjica imperijalističkog rata u Evropi, prvi dani s e p t e m b r a t r e b a da budu smotra antiimperijalislićkih snaga hrvatskog n a r o d a . Komunisti H r v a t s k e dužni su da mobiliziraju sve svoje snage k a k o bi antiimperijalistička volja hrvatskih radnih masa došla što jače do izražaja. . ,« 232 " U proglasu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju od septembra 1940 - povodom godišnjice drugog svetskog rata - između ostalog se kaže: Mi k o m u n i s t i s m o sc borili protiv o v o g rata p r e n e g o što je i / b i o . . . /a mir i nezavisnost u naslanjanju na SSSR aa d i / a v u radnika i seljaka kod koje narodi nalaze svesrdnu pot p o r u u svojoj b o r b i protiv u v l a č e n j a u o v a | n e p r a v e d n i pljačkaški (imperijalistički) rat. Vlastodršci (Jugoslavije • V.T.) su pošli s u p r o t n i m p u t e m . . . Oni su - najzad - počeli da šur u j u sa L o n d o n o m i Parizom da nas za njihov r a č u n b a c e na svetsku k l a n i c u . Om su huškali protiv S o v j e t s k o g Saveza i kad su. . bili prisiljeni da s njim u s p o s t a v e d i p l o m a t s k e o d n o s e , učinili su to da p r e v a r e n a r o d i izigraju njegove n a d e . « Zatim se o p t u ž u j e vlada Cvetković -Maček zbog n j e n e p r o l i v n a r o d n e s p o l j n e i u n u t r a š n j e politike. 2 3 3

ULAZAK NEMAČK1H TRUPA U MAĐARSKU I RUMUNIJU

Sledeći za Jugoslaviju nepovoljan i za situaciju na Balkanu veoma važan događa j odigrao se 4. avgusta kada je prvi kontingent nemaćkih trupa preko Mađarske ušao u Rumuniju (za to se saznalo tek 13. o k t o b r a - V. T ). Pošto se Hitler na to odlučio bez prethodnog konsultovanja sa Musolinijem, Musolini je reagirao: "Hitler me uvek stavlja pred svršen čin. Ovoga puta cti mu vratiti dunju za jabuku (šilo za ognjilo): saznace iz novina da sam zauzeo Grčku. Tako če se uspostaviti ravnoteža. . .« A dopisnik jugoslov enskog Centralnog p r e s b i r o a javio je 8. o k t o b r a 1940. iz Atine da se grčki vladini krugovi boje da su tačna obavešlcnja da je Italija na b r e n e r s k o m sastanku (4. o k t o b r a ) d o b i l a o d r e š e n e ruke za svoju akciju na Balkanu. S m a t r a se da je u l a s k o m n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j u o t p o č e l o izvođenje te akcije čime je isključena e v e n t u a l n a ruska intervencija i u rešavanju daljih pitanja na Balkanu. 2 3 4 Isti dopisnik je sutradan takode javio iz. Atine da se u grčkim obaveštenim krugovima smatra da je ulaskom nemaćkih trupa u Rumuniju došlo do potpune izmene situacije na Balkanu. da je time isključen svaki uticaj Rusa na Balkanu i da je Bugarska dovedena u sličan položaj kao Mađarska, tj. da će u slučaju nemačkog pokreta protiv

Turske hiti primorana ne samo da propusti nemačke trupe nego i da im pomogne u zauzimanju Dardanela. Predviđa se da će hemci krenuti ka Carigradu listambul) istovremeno kad i Italijani prema Solunu. Odbija se e v e n t u a l n a p o n u d a Italije G r č k o j da joj ustupi pograničnu zonu a k o Grčka smanji svoje vojne efektive i da grčka vlada ne srne činiti Italiji bilo kakve koncesije, j e r bi se time lišila britanskih garantija (od 13. aprila 1939. godine) i p o m o ć i i prošla kao Rumunija, čiji su ustupci doveli do faktične nernačke okupacije. 2 3 5 Jugoslavenski poslanik u Londonu je 14. o k t o b r a obavestio Cincar-Markovića da štampa, javnost i politički krugovi u V. Britaniji s m a t r a j u da dogadaji u Rumuniji predstavljaju prvi korak ka daljem p r o d i r a n j u Osovine, v e r o v a t n o n a j p r e p r e m a Bugarskoj, za koju se s m a t r a d a j e Osovina ima u svojim rukama. I' T u r s k u se polažu velike nade, ističe se da Grčka ima odlučan stav i podvlači k o r e k t n o držanje Jugoslavije koja se nalazi na glavnom pravcu nadiranja. Zbog rezervisanog stava Sovjetskog Saveza postojeći k o m e n t a r i š t a m p e »osciliraju između bojazni da Rusija ne spreči T u r s k u da pruži o t p o r i diskr e t n e nade da će ona ipak u p o s l e d n j e m t r e n u t k u aktivno reagirati«. 2 3 6 Nemački poslanik u Beogradu Heren je 25. oktobra izvestio Ministarstvo inostranih poslova Rajha da ponovo kruže glasovi o planovima srpskih generala da izvrše puč, zavedu vojnu diktaturu i da eventualno dovedu na presto mladog kralja zbog nezadovoljstva u vojsci i u srpskim krugovima sa sadašnjim položajem Jugoslavije i pomirljive politike kneza Pavla prema Hrvatima, što se smatra da slabi i ugrožava jedinstvo države. Pored toga. postoji zabrinutost zbog pogoršanja vojne i političke situacije u Jugoslavm J i usled novog kursa R u m u n i j e , zagonetnog držanja Bugarske i. naročito, zbog italijanskih n a m e r a p r e m a Makedoniji. 2 3 7 Pada u oči d a j e Heren bio veoma iskusan i odličan obaveštajac, da je b l a g o v r e m e n o dolazio do tačnih p o d a t a k a i d a j e d o b r o poznavao situaciju u Jugoslaviji i uglavnom p o d n o s i o objektivne izveštaje. U tom pogledu d o n e k l e mu je bio sličan jugoslovenski vojni izaslanik u Berlinu pukovnik Vauhnik.

f) OD NAPADA ITALIJE NA GRČKU DO KRAJA 1940. GODINE Musolini je. uprkos obećanja Hitleru, 28. oktobra napao Grčku, jer je njegova zavist na Hitlerove uspehe dostigla vrhunac u oktobru kada su Nemci potčinili Rumuniju (već je n a p o m e n u t o d a j e Musolini r e k a o da će Hitleru »vratiti d u n j u za jabuku«, ili k a k o b i s m o mi rekli »šilo za ognjilo«, zato što ga nije k o n s u l t o v a o prilikom ulaska n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j u - V.T.). Italijanski G e n e r a l š t a b se protivio ovoj avanturi, a Čano je smatrao da je to pravi politički momenat, jer ni Jugoslavija »neće mrdnuti«. Bugarska će, a k o uđe u rat, ući na stranu Italije, a Grčka je izolovana. Ali Jugoslavija je m o r a l a »mrdnuti« m a k a r s a m o iz jednog razloga - Soluna, jer je Solun za nju značio veoma važan izlaz, na m o r e i na Zapad. 2 3 8 Definitivnu o d l u k u za n a p a d na Grčku Musolini je d o n e o 15. o k t o b r a i naredio da o t p o č n u p r i p r e m e . On je o ovoj odluci obavestio Hitlera (koji tada nije bio za proširenje rata na Balkanu) u t r e n u t k u kada više nije bilo mogućnosti da se ovaj napad obustavi. Tada je o d l u č e n o da napad p o č n e 26. oktobra. ali je počeo dva d a n a kasnije zato što je grčka vlada odbacila italijanski ultimatum kojim je traženo da ustupi Italiji nekoliko strategijskih baza. 2 3 9

STAV JUGOSLOVENSKE VLADE PREMA ITALIJANSKO-GRCKOM SUKOBU

U depeši od 28. oktobra Cincar-Marković je obavestio jugoslovenskog poslanika u Londonu da se Jugoslavija još nije opredelila u italijansko-grčkom ratu, tj. »da je naš stav u iščekivanju daljeg razvoja događaja, a n a r o č i t o kakvo će držanje zauzeti Nemačka, Sovjetska Rusija, Bugarska i Turska«. Istom d e p e š o m traženo je od poslanika da d o đ e do što preciznijih i n f o r m a c i j a i da o t o m e najhitnije obavesti C i n c a r - M a r k o v i ć a . . . Jugoslovenski poslanik u Londonu je istog d a n a kad je o t p o č e o rat sa Grč k o m tražio od Ministarstva inostranih poslova instrukcije o stavu Jugoslavije p r e m a italijansko-grćkom s u k o b u i d o d a o da se u Forin ofisu n a d a j u da će Jugoslavija u g r a n i c a m a koje nađe da su u m e s n e p o d u p r e t i G r č k u i da se n i k a k o neće pridružiti silama Osovine koje su napadači. Poslanik nije m o g a o da odgovor na pitanje kakav će biti stav jugoslovenske vlade, j e r nije i m a o instrukcija, ali je izrazio svoje u v e r e n j e da Grčka n e m a čega da se boji, j e r izm e đ u dve zemlje postoji t r a d i c i o n a l n o prijateljstvo. Saslušali su ga sa zadovoljstvom i n a p o m e n u l i da će V. Britanija p o m o ć i Grčku u g r a n i c a m a svojih mogućnosti. 2 4 0 Ministarstvo vojske i mornarice je takođe 28. o k t o b r a n a r e d i l o k o m a n d a n tu Treće a r m i j s k e oblasti da prouči i p r i p r e m i k o n c e n t r a c i j u t r u p a V a r d a r s k e divizijske oblasti u dolini reke Radike, da se p r i p r e m i s m e š t a j za obveznike koji će se 1, 5. i 8. n o v e m b r a primiti sa teritorije S u m a d i j s k e i Moravske divizijske oblasti, da se forsira utvrđivanje na Strumićko-Radoviškom, Carevoselskum i K r i v o p a l a n a č k o m pravcu, tj. p r e m a Bugarskoj, i da se sa b a n s k o m u p r a v o m prouči i p r i p r e m i uzimanje talaca i k o n f i n i r a n j e viđenih i uticajnih, a n e p o u z d a n i h lica kada se to naredi. 2 4 ' Ovo n a r e đ e n j e izdato je zbog bojazni od kooperacije Italije i Bugarske, a i zbog e v e n t u a l n o g zauzimanja S o l u n a p r e Italijana. Prema zabelešci ministra dvora Milana Antića na sastanku Krunskog saveta 28. i 31. oktobra i 1. novembra 1940. godine p o v o d o m n a p a d a Italije na Grčku, v o đ e n a je, navodno, sledeča diskusija: Knez: T r e b a mobilisati na jugu. Ne m o ž e m o d o p u s t i t i da Italija u d e u Solun. O v a k o se više ne m o ž e izdržati. Pod ovim uslovima n e m o g u ć e (je) živeti. Bolje poginuti, n e g o o b r a z izgubiti. Cvetković: Ne m o ž e m o d o p u s t i t i da Italija d o đ e u Solun. M o r a m o se boriti, pa m a k a r i podlegli. Mi ć e m o se povući. C. Marković: Lako je pobeći, a Sta ć e m o sa o n i m a koje o s t a v l j a m o . P r o t i v a n h i t n i m odl u k a m a . Nije za mobilizaciju brzu ( p r e c r t a n o : m a k a r ) . N e m a č k a je sa Italijom. Ne m o ž e m o r a t o v a t i sa n j i m a . G. Nedić: (koji je tog j u t r a i p r e ovog s a s t a n k a bio sa g. Košićem kod g. C. Markovića): Pre svega t r e b a videti šta misli N e m a č k a . Glavno je p i t a n j e za nas šta o n a misli. Mobilizacija nekih oblasti o p a s n a , može n a s uvesti u s u k o b . Ja: Ne m o ž e se p r e t p o s t a v i t i da N e m a č k a nije iza svog j e d i n o g r a t n o g s a v e z n i k a Italije, bilo d i p l o m a t s k i bilo vojnički. T r e b a očekivati razvoj d o g a đ a j a . Dalji rat u G r č k o j i d r ž a n j e N e m a č k e m o ž e u velikoj m e r i zavisiti od e n g l e s k e p o m o ć i i d r ž a n j a T u r s k e . T r e b a m a l o sačekati, ne prenagliti. T u r s k a t r e b a p r e n a s da z a u z m e stav. G. Košić ćuti, ne uzima reč. K n e ž j e u z n e m i r e n . Želi da i m a m o više t r u p a na jugu. Ništa nije z a k l j u č e n o , Knez vrlo deprimiran. S u t r a d a n . p r i l i k o m m o g j u t a r n j e g u o b i č a j e n o g r e f e r a t a kaže: Cvetković je jedini pravi Srbin. Kakvi su to d e n e r a l i koji k u k a j u ? ! Ponovo sam o d g o v o r i o da je prva stvar biti h l a d a n i ne prenagljivati.

»Od m e n e se ne m u ž e tražili da n a p a d a m zemlju i p r e c r t a n o : svoje žene) m o j e žene. Grčka je naš saveznik»Niko ne misli da n a p a d a Grčku, ali svi s m o složni u t o m e , da ne m o ž e m o imati Italiju u S o l u n u . Za s a m u G r č k u je u k r a j n j o j liniji bolje da ima nas m e s t o Italije u Solunu«. Dobili s m o izveštaj od g. Gavrilovica iz Moskve o m o g u č n o s t i m a i h i p o t e z a m a koje se otvaraju. Ö d m a h s a m pozvao C. M a r k o v i č a Resili s m o da g Peric ( d i r e k t o r agencije »Avala« - V.T.) razgovara sa G r i b e r o m (predstavnik n e r n a č k e agencije DNB u B e o g r a d u - V.T.), B e r g e r o m H r i b o v š č e k o m ( n e m a č k i ataše za š t a m p u u B e o g r a d u - V.T.) k a k o oni gledaiu na situaciju. Ovo zbog toga š t o je g. Gri b e r na d a n o b j a v e rata ital -grčkog o d m a h t e l e f o n i r a o g Nedicu da c e m o dobiti poziv da i d e m o na Solun. G Peric n a m je r e f e r i s a o . da g. Griber s m a t r a da bi trebali p o k r e n u t i p i t a n j e S o l u n a u Berlinu. Pita on šta č e k a m o : Rešili s m o da C Mar. i g. Nedić sastave t e l e g r a m za našeg v o j n o g izaslanika u Berlinu, da s o n d i r a t e r e n u najvišim v o j n i m k r u g o v i m a . . . R e š e n o je da se p o j a č a j u t r u p e na Jugu i k o n c e n t r i š u na g r č k o j g r a n i c i . . .« 242

O p r i p r e m a m a za zauzimanje Soluna vidi se u Prilogu 4. Dopisnik Centralnog presbiroa iz Sušaka je 31. o k t o b r a , kada se održavao sastanak Krunskog saveta, izvestio o d e m o n s t r a c i j a m a u Rijeci protiv V. Britanije i Grčke. U t a m o š n j i m d o b r o i n f o r m i s a n i m krugovima se ističe d a j e Jugoslavija bila p r a v o v r e m e n o o b a v e š t e n a o predstojećim d o g a đ a j i m a p r e m a Grčkoj i da preovladava mišljenje da će Jugoslavija ostati neutralna. Tvrdi se d a j e Italija ponudila Jugoslaviji da o k u p i r a Solun, ali d a j e ona to odbila i ocenjuje se da su povoljni o d n o s i između Italije i Jugoslavije, a govori se i o t o m e da predstoji sastanak Musolini-Cvetković. 2 4 2 " Zbog sve veće nernačke p r e t n j e S r e d n j e m istoku, italijanskog n a p a d a na Grčku, gubljenja n a d e da bi se Turska mogla navesti da se o d r e k n e nezavisnosti i zbog opasnosti od nernačke invazije na Britanska ostrva, na sednici britanske vlade od 29. o k t o b r a i s t a k n u t o je da ne t r e b a gajiti iluzije o o b i m u pomoći koju bi V. Britanija mogla da pruži bilo kojoj zemlji, s o b z i r o m na svoje v e o m a slabe snage. 24 ~ b Ministar inostranih poslova Cincar-Marković je šifrovanim t e l e g r a m o m od 1. n o v e m b r a obavestio jugoslovenskog poslanika u L o n d o n u d a j e britanska vlada p r e k o svog poslanika u Beogradu obavestila jugoslovensku vladu da je britanska vlada odgovorila grčkoj vladi da će Jugoslavija, u g r a n i c a m a svojih mogućnosti, p o m o ć i Grčku i da neće dopustiti slobodan prolaz italijanskim i n e m a č k i m t r u p a m a p r e k o svoje teritorije. Pored toga britanska vlada je učinila korak u Sofiji i izrazila želju da Bugarska zauzme n e u t r a l n o držanje u talijansko-grčkom s u k o b u . Cincar-Marković je odgovorio b r i t a n s k o m poslaniku da Jugoslavija ostaje uvek u stavu n e u t r a l n o s t i i pri odluci da brani granice od svakog n a p a d a . 2 4 3 On je istog d a n a poslao sledeči šifrovani telegram str. pov. br. 3250 jugoslovenskom poslaniku u Londonu: »Razvoj d o g a d a j a u vezi sa g r č k o - t a l i j a n s k i m s u k o b o m p r a t i m o s n a i v e ć o m p a ž n j o m , ali i sa p o t r e b n o m h l a d n o k r v n o š č u . N a s t o j a v a m o da se s u k o b ne proširi na ostali d e o Bal kana Grci od n a s nisu tražili d r u g o osim da ne d o p u s t i m o tranzit talijanskih t r u p a p r e k o naše teritorije. Turci izjavljuju da n e ć e i n t e r v e n i s a t i d o k B u g a r s k a o s t a n e m i r n a . Bugari izjavljuju da se n e ć e m e š a t i u s u k o b . Talijanska vlada pružila n a m je d e t a l j n a o b a v e š t e n j a o d n o s n o akcije protiv Grka i dala n a m p r i j a t e l j s k a u v e r a v a n j a š t o se tiče nas. Odgovorili s m o da se naš prijateljski stav p r e m a Italiji ne m e n j a i izrazili n a d u da o v a j s u k o b n e ć e dovesti do daljih komplikacija. Nemci su n a m sa s v o j e s t r a n e najavili da ne žele p r o š i r e n j e ratnih komplikaciju. P r e d n j e vam d o s t a v l j a m isključivo radi vaše lične informacije«. 2 4 4

Ministar vojske i mornarice general Milan Nedić je 1. novembra uputio »Referat Nj. V. Knezu namesniku Pavlu i Ministarskom savetu«, u kojem o p š i r n o i veoma pesimistički iznosi situaciju u Jugoslaviji i svetu, tražeći da Jugoslavija p r e k i n e d o t a d a š n j u kolebljivu politiku i p r e p o r u č u j e d a j e najcelishodnije da pride silama Osovine. »Referat« generala Nedića od 1. n o v e m b r a u celini je dat u Prilogu 5. Pošto se sadržina ovog »Referata« u n e k o l i k o razlikuje od M e m o r a n d u m a koji je Nedić - p r e m a Memoarima generala Simovića, II, str. 47-48 - p o d n e o vladi 5. n o v e m b r a u pogledu o k u p a c i j e Soluna, izgleda da se tu radi o dva dok u m e n t a , bez. obzira što je njihova sadržina više slićna nego različita. Sutradan, 2. n o v e m b r a , pozvan od kneza Pavla, Nedić je, u prisustvu Cvetkovića, u s m e n o izložio svoje gledište u vezi s m e m o r a n d u m o m , d o d a j u ć i nova objašnjenja u pogledu n e s p r e m n o s t i Jugoslavije za rat protiv sila Osovine. Memor a n d u m je sadržavao spoljnopolitićke ideje Ljotića, s kojim je Nedić održavao prisne veze. Pošto su tom prilikom u t v r đ e n e Nedićeve veze sa Ljotićem, kao i to da se Ljotićev Bilten š t a m p a u štampariji Ministarstva vojske, Nedić je 7. n o v e m b r a s m e n j e n i interniran, Ljotićev »Zbor« z a b r a n j e n , Ljotić stavljen u kucni pritvor, a članovi »Zbora« uglavnom su pohapšeni, j e r su o n d a š n j e policijske vlasti tvrdile da Ljotić sa vodećim članovima svoga »Zbora« i Nedić sa j e d n o m g r u p o m oficira p r i p r e m a j u zaveru da u d a n o m m o m e n t u izvedu držav ni u d a r i sami d o đ u na vlast. Smenjivanju je, svakako, d o p r i n e l o i to što je knez Pavle s m a t r a o da je j e d i n o on pozvan da vodi spoljnu politiku Jugoslavije i nije h t e o da dozvoli svom ministru vojske da se m e š a u njegovu kompetenciju. Na m e s t o s m e n j e n o g Nedića za ministra vojske i m o r n a r i c e postavljen je reaktivirani general Petar Pešić. 2 4 5 Pov o d o m italijanskog napada na Grčku jugoslovenska vlada je 2. n o v e m b r a 1940. dala sledecu izjavu: »Još p r e p o č e t k a s a d a š n j e g r a t a u Evropi Jugoslavija je d o s l e d n o s p r o v o d i l a na Balkanu i u P o d u n a v l j u j e d n u k o n s t r u k t i v n u politiku mira ulažući sve n a p o r e da na p r v o m m e s t u stvori d o b r e i p r i j a t e l j s k e o d n o s e sa svim s u s e d n i m z e m l j a m a , a n a r o č i t o sa d v e m a susedn i m velikim silama, N e m a č k o m i Italijom. Kada je izbio s u k o b i z m e đ u velikih sila, Jugoslavija je odmah objavila striktnu neutralnost koja nije bila uslovljena ničim d r u g i m s e m p o š t o v a n j e m n j e n e nezavisnosti i b e z b e d nosti njenih granica. Lojalnim s p r o v o đ e n j e m ovakve politike, Jugoslavija je n a j b o l j e služila životnim i n t e r e s i m a svoga n a r o d a , a s d r u g e s t r a n e o d g o v o r i l a je p o t p u n o i svojim dužnostima k o r e k t n o g s u s e d s t v a , na č e m u je ne j e d a n p u t d o b i l a k a t e g o r i č n a i o t v o r e n a p r i z n a n j a Berlina i Rima. Poslednji s u k o b i z m e đ u Italije i Grčke, koji Jugoslavija d u b o k o žali, j e r je u i s k r e n i m prijateljskim o d n o s i m a s o b e m a z e m l j a m a , p r e n e o je rat na Balkan, te je r a z u m l j i v o š t o Jugoslavija m o r a pratiti sa n a j v e ć o m p a ž n j o m n o v o s t v o r e n u situaciju, ulažući i dalje svoje s n a g e da se sačuva mir. S o b z i r o m na svoje d o s a d a š n j e d r ž a n j e . Jugoslavija se n a d a da d a l j i m razvojem d o g a đ a j a na B a l k a n u njeni interesi n e ć e biti u g r o ž e n i ni sa koje s t r a n e « . 2 " N a p o m e n a : Toga d a n a (2. n o v e m b r a ) Ministarstvo vojske i mornarice sa Str. pov. Dj. br. 10721 izdalo je n a r e đ e n j e da se pozovu na vežbu oficiri, obveznici i p o p i s n a s t o k a i vozila za četiri p e š a d i j s k a i jedan artiljerijski puk do p u n o g b r o j n o g s t a n j a p r e d v i đ e n o g r a t n o m formaci|om pomenutih pukova sa detaljnim uputstvima za aktiviranje.347

Posle sastanka Krunskog saveta, a na osnovi njegove odluke, ministar dvora Milan Antić uputio je Cincar-Markovića i generala Nedića da pošalju telegram jugoslovenskom vojnom atašeu u Berlinu, pukovniku Vauhniku, da ispita kako bt nemačka vojno vodstvo verovatno reagiralo ako bi jugoslovenske snage zauzele Solun. U m e đ u v r e m e n u Jugoslavija bi koncentrisala t r u p e na jug ka gr-

čkoj granici. Telegram koji je primio 1. n o v e m b r a izgledao je čudnovat Vauhniku i po opširnosti i isticanju važnosti Soluna za Jugoslaviju sa vojnog i ekon o m s k o g gledišta i po tome da prisU.nište mogu zauzeli Italijani ili Bugari. Dolazio je od ministra vojske, a ne od p r e t p o s t a v l j e n o g načelnika Glav nog generalštaba; telegram je i m a o nevojnički, politički ton i bio je sastavljen protiv svih pravila šifre. Ukoliko je v r e m e više proticaio, telegram je V a u h n i k u postojao sve sumnjiviji, jer se ni jedan kasniji telegram iz Glavnog g e n e r a l š t a b a nije pozivao na njega. 2 4 8 Preko veze u Političkoj sekciji nernačke tajne policije (Gestapo) Vauhnik je saznao, pre no što je telegram stigao, da su članovi Srpskog k u l t u r n o g kluba tražili p r e ć u t n o o d o b r e n j e jednog plana da Jugoslavija uzme Solun kad kralj Petar p o s t a n e punoletan, ali do lada Nemci nisu pokazivali interesa da nešto učine po tom zahtevu. Kad je došao kod Iva Andrića (jugoslovenskog poslanika u Berlinu - V. T.) po pitanju zauzimanja Soluna, Andrić je praskao od Ijutine. »Predlog je akt izdaje prema Grčkoj, saveznici Jugoslavije«, uzviknuo je poslanik. Ali Vauhnik je ipak tražio sastanak sa političkim p r e d s t a v n i k o m nernačke Vrhovne k o m a n d e . Primili su ga šef Obaveštajne službe general Kvenč (Ouentzsch) i oficir za vezu sa s t r a n i m vojnim izaslanicima pukovnik Melentin (Mellenthin von), Rekao im je d a j e Jugoslavija u vezi sa italijansko-grčkim ratom zainteresovana za Solun i da se boji da bi moglo doći do s u k o b a između Jugoslavije i Italije ako bi Italija okupirala pristanište, zato bi bilo k o r i s n o da N e m a č k a savetuje Italiji da b u d e u m e r e n a . Naglasio je da je Jugoslavija zainteresovana za Solun i d a j e s p r e m n a da se u m e š a ako Italijani p o k u š a j u da ga zauzmu. Odgovorili su mu da Vrhov na k o m a n d a ništa ne zna o ma kakvom planu koji se odnosi na Solun i da će o t o m e obavestiti Ministarstvo inostranih poslova. Vauhniku je bilo jasno da će Kvenč p r e n e t i razgovor Ministarstvu inostranih poslova i da će o n o izvestiti italijansku vladu p r e k o njenog a m b a s a d o r a u Berlinu. Iako je Vauhnik obavestio Beograd da se nadležne ličnosti za rešavanje ovog pitanja ne nalaz.e u Berlinu i savetovao da se ne žuri, zvanični krugovi iz Beograda su insistirali da Nemci o d g o v o r e na njegovo pitanje i da hitno d o đ e u Beograd sa svojim izveštajem. Pošto su Grci prešli u ofanzivu, Vauhnuk je t e l e f o n o m u p i t a o Melentina da li zbog razvoja d o g a đ a j a na g r č k o m f r o n t u treba odustati od pitanja Soluna, a Melentin je odgovorio da je pitanje Soluna stvar italijanske vlade i da se n e m a č k o Ministarstvo inostranih poslova još nije o t o m e konsultovalo sa V r h o v n o m k o m a n d o m . Vauhnik je tada nagovorio grčkog vojnog atašea u Berlinu p u k o v n i k a Legorisa da kaže italijanskom v o j n o m atašeu u Berlinu generalu Marasu (Marass Elisio) da je č u o iz. Ankare da Jugoslavija n a m e r a v a da interveniše a k o Italija ne povuče svoje t r u p e sa G r č k e teritorije. General Maras bio je prijateljski raspoložen p r e m a Vauhniku i rekao mu da je antifašista i da i on i njegove kolege ne vole Nemce. Pravi cilj italijanskog rata u G r č k o j je da se spreći Nemačka da se učvrsti na Sredozemlju, pa bi usijanim glavama u Beogradu preporučio da ne diraju solunsko b u r e baruta. U razgovoru sa pukov n i k o m Melentinom Vauihnik je rekao da Solun više n e m a stvarnog značaja pošto Grci isteruju Italijane iz svoje zemlje, što je Melentin n e l a g o d n o primio. 2 4 9 General Simović o sednici Krunskog saveta i ulozi pukovnika Vauhnika kaže: Kad je Italija napala G r . k u 28. o k t o b r a IV4U. k n e / Pavle, boječi se da n a s Italija ne p r e d u h i t r i , o d r ž a o je u B e l o m d v o r u sastanak na k o j e m je r a s p r a v l j a n o o n a p a d u Italije na G r č k u Na o v o m e s a s t a n k u d o n e t a je o d l u k a da se izvrši o k u p a c i j a S o l u n a i da se u t o m

cilju t r u p e na jugu p o j a č a v a j u i k o n c e n t n š u na g r č k o j granici. Da bi se izbegle k o m p l i k a c i j e sa Italijom, na čije se brzo n a d i r a n j e ka S o l u n u računalo, o d l u č e n o je da se p r e t h o d n o d o b i j e saglasnost i o d o b r e n j e Hitlera. Ministar vojske, u s p o r a z u m u sa m i n i s t r o m s p o l j n i h poslova, i m a o je da u p u t i n a r e đ e n j e v o j n o m izaslaniku u Berlin da se o t o m e o b a v e s t i u najvišim nem a ć k i m vojnim k r u g o v i m a i izdejstvuje to o d o b r e n j e . On, (Nedič), n a r e d i o je v o j n o m izaslaniku u B e r l i n u g e n e r a l š t a b n o m p u k o v n i k u Vlad. V a u h n i k u da N e m c i m a iznese s l e d e ć u sugestiju: u cilju s p r e č a v a n j a i s k r c a v a n j a Engleza u S o l u n u i d o l a s k a na Balkan, da Jugoslavija o k u p i r a Solun. Nemci su, m e đ u t i m , odbili da o t o m e p r e g o v a r a j u i uputili su Jugoslaviju da se po t o m p i t a n j u s p o r a z u m e sa Italijom Nije poznato, da li su kakvi p r e g o v o r i vođeni sa Italijom i da li je i kakav s p o r a z u m postignut. Ako su ti p r e g o v o r i vođeni, oni su vođeni u n a j v e ć o j tajnosti, v e r o v a t n o p r e k o našeg a m b a s a d o r a u Rimu Boška Hi istica> b r a t a s u p r u g e Milutina Nedića«. 2 5 0

MISIJA DANILA GREGORICA I PI K0VN1KA VAUHMKA l BER1.INI

Pošto su Nemci posle pada Francuske zaplenili d o k u m e n t a koja su k o m p r o mitovala neutralni stav jugoslovenske vlade, odnosi sila Osovine sa Jugoslavijom su toliko ohladneli da je predsednik vlade Cvetković s m a t r a o da ih treba p o n o v o oživeti i m i m o d i p l o m a t s k e linije, naročito posle ulaska n e m a ć k i h t r u p a u Rumuniju. Zato je n a r e d i o Cregoriću da se sastane sa fon Herenom. 25011 Dr Danilo Gregoric (direktor lista »Vreme« u B e o g r a d u i i s t o v r e m e n o dugogodišnji nemaćki agent u Beogradu za v r e m e vlade Cvetković-Maćek, tajni putujući a m b a s a d o r p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovića) sastao se sa nemaćkim poslanikom u B e o g r a d u fon H e r e n o m 2. n o v e m b r a , koji mu je tom prilikom izjavio da n e m a č k a vlada želi da se održi mir na Jugoistoku, ukoliko sa te s t r a n e ne bi zapretio britanski napad, čudeći se zašto se Jugoslavija još nada u britansku p o b e d u . Jugoslavija bi mogla da poboljša svoje o d n o s e s Nem a č k o m , pošto N e m a č k a p r e m a njoj n e m a teritorijalnih pretenzija, kao što ih imaju njeni drugi susedi. Gregorić je pitao kakvoj bi se naknadi Jugoslavija mogla nadati u slučaju da izađe iz svoje neutralnosti i priđe Osovini, napominjući da je za nju Solun od najveće važnosti, pošto je od p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovića bio ovlašćen da saopšti fon Herenu, kao svoje lično mišljenje, da bi Jugoslavija za Solun o t v o r e n o pristupila a n t i b r i t a n s k o m bloku. Pošto je Gregorić bio pozvan da poseti Berlin, Cvetković ga je ovlastio da to m o ž e saopštiti i u Nemačkoj. 2 5 1 Prema zadatku koji je d o b i o »da ispita n e m a č k o vojno vodstvo o verovatnoj reakciji na jugoslovenski ulaz u Grčku u pristanište Solun«, Vauhnik je 4. n o v e m b r a u 19 časova t e l e f o n o m javio: 1) da je po p o s t a v l j e n o m pitanju u p o z n a o j e d n o g generala iz. V r h o v n e k o m a n d e , koji je o d g o v o r i o da to p i t a n j e u p r v o m r e d u i n t e r e s u j e Italiju i da je N e m a č k a tek u d r u g o m r e d u zainteresovana; 2) da Nemačka taj p r o b l e m nije proučavala i da će se on n a m e t n u t i tek o n d a kad italiianski uspesi b u d u pozitivni i da će zbog toga to pitanje predložiti na višem m e s i u (Herstelle) i. 3) da ce se Nemci, p r e m a V a u h n i k o v o m mišljenju, m o r a t i pozabaviti tim p r o b l e m o m , jer će m o r a t i i oni tu u č e s t v o v a t i (svakako radi u g l e d a O s o v i n e ) 2 6 2

BOMBARDOVANJE BITOLJA SMENA MINISTRA VOJSKE I MORNARICE GENERALA MILANA NEDJCA

Kad se Vauhnik s p r e m i o da o t p u t u j e u Beograd sa izveštajem, poslanik Andrić mu je javio d a j e knez Pavle razrešio dužnosti generala Nedića, tvorca pla-

na za zauzimanje Soluna. Njegov p r e t h o d n i razgovor sa N e m e i m a imao je niz reakcija. Kao da su odgovarali na njegove m a n e v r e , italijanski avioni su 5. i 6. n o v e m b r a b o m b a r d o v a l i Bitolj. Na pitanje kneza Pavla zašto nije u p u t i o avione da s p r e č e b o m b a r d o v a n j e jugoslovenskog tla i zašto nije p r e d u z e o odgovarajuće mere, Nedić je odgovorio da je Jugoslavija došla u situaciju kad bi m o r a l a zauzeti svoj stav, jer vlada više ne sme oklevati. Ako bi Jugoslavija ustupila jedan mali d e o svoje teritorije Nemaćkoj, r e k a o je knezu Pavlu, Osovina bi spasla ostalo. (0 Nedićevom mišljenju, a verovatno i odgovoru šire je izneto u njegovom već pomenutom Memorandumu od 1. novembra - Prilog 5). »To je besmisleno, r e k a o je knez Pavle, N e m a č k a nije nikad tražila jugoslovensku teritoriju i Jugoslavija ne bi ništa ustupila«. Sa i z n e n a đ u j u ć o m otvorenošću Nedić je izrazio mišljenje da je Jugoslavija imala veštu diplomatiju i politiku ne bi joj bila p o t r e b n a vojska. Kad je to čuo, knez Pavle je zatražio da podnese ostavku. 2 5 3 Direktor Obaveštajne uprave Glavnog generalštaba u p i t a o je 5. n o v e m b r a Vauhnika da li je o pitanju S o l u n a upoznat nemački vojni izaslanik i da li je po tom pitanju p r e d u z e t o p o t r e b n o d i p l o m a t s k i m p u t e m u Rimu i Berlinu. Vauhnik je odgovorio da ce o t o m e dobiti o d g o v o r »tek kad d o đ u šefovi s fronta, a oni dolaze u Berlin o b i č n o j e d a n p u t nedeljno« i d o d a o »da su Nemci dezainteresovani za italo-grćki s u k o b i čak im je p r i j a t n o što Italijanima ide rđavo«. 2 5 4

REAKCIJA MINISTRA VOJSKE I MORNARICE I JUGOSLOVENSKE VLADE NA BOMBARDOVANJE BITOLJA

Posle bombardovanja Bitolja 5. i 6. novembra, Ministarstvo vojske i mornarice je sa Str. Pov. Đ. Br. 10814 od 6. novembra naredilo da se iz ratnih jedinica, imenovanih u 10 pregleda, pozove na vežbu svo ljudstvo, stoka i vozila koji su raspoređeni po r a t n o m r a s p o r e d u u njih, tj. da se aktiviraju ( p o d v u č e n o u originalu), s tim da prvi dan aktiviranja b u d e 12. n o v e m b a r . Zatim su d e t a l j n o izložena u p u t s t v a za s p r o v o đ e n j e aktiviranja. 2 5 5 Ministar inostranih poslova Cincar-Marković je 7. n o v e m b r a 1940. šifrovanim t e l e g r a m o m Str. Pov. br. 3321 d a o instrukciju jugoslovenskom poslaniku u L o n d o n u da p r e d a verbalnu notu b r i t a n s k o j vladi p o v o d o m b o m b a r d o v a nja Bitolja 5. n o v e m b r a . U noti se. između ostalog, kaže: » . . . Na o s n o v u u t v r đ e n i h č i n j e n i c a Kraljevska vlada sa velikim ž a l j e n j e m k o n s t a t u j e da je j u g o s l o v e n s k a n e u t r a l n a t e r i t o r i j a p o v r e d e n a od s t r a n e o r u ž a n i h s n a g a j e d n e od zarać e n i h sila koje se nalaze vojnički a n g a ž o v a n e na g r ć k o - a l b a n s k o j granici p r e m a Bitolju. t a d a a n k e t a koja je n a r e đ e n a još nije u t v r d i l a p r i p a d n o s t aviona. Kraljevska vlada s m a t r a da ne bi o d g o v a r a l a svojim m e đ u n a r o d n i m i n a c i o n a l n i m d u ž n o s t i m a a k o protiv ove povrede, ma sa koje s t r a n e o n a dolazila, ne bi p r o t e s t o v a l a n a j e n e r g i č n i j e . U isto v r e m e Kraljevska vlada s m a t r a za svoju d u ž n o s t da u p o z o r i z a r a ć e n e s t r a n e čije snage o p e r i š u na o v o m s e k t o r u na neželjene p o s l e d i c e koje bi p o n a v l j a n j e ovakvih inciden a t a m o g l o da p r o i z v e d e i izražava n a d u da će z a r a ć e n e s i r a n e p r e d u z e t i sve p o t r e b n e m e r e k a k o se ne bi ovakvi incidenti više ponavljali. . ,« J 5 6

Karakteristično je da ovakva nota nije u p u ć e n a prvenstveno italijanskoj vladi, nego tek 9. n o v e m b r a kada je izdato zvanićno saopštenje, iako je bilo očigledno da su b o m b a r d o v a n j e izvršili italijanski avioni. Cincar-Marković je 8. novembra šifrovanim t e l e g r a m o m Str. Pov. br. 3325 poslao n a k n a d n o uputstvo jugoslovenskom poslaniku u L o n d o n u da prili-

kom p r e d a j e note o b o m b a r d o v a n j u Bitolja obavesti »tamošnju vladu da ć e m o o t o m e k o r a k u kod triju vlada izdati s u t r a 8. ovog meseca uveče u Beogl a d u jedno saopštenje, a radi o b a v e š t e n j a i u m i r e n j a naše javnosti«. 2 5 6 » Ministarstva vojske i mornarice je S. novembra sa Str. Pov. Dj. Br. 10871 naredilo komandantu vazduhoplovstva vojske da »pored u p u ć e n e s t r u č n e komisije, o d m a h još d a n a s uputi drugu stručnu komisiju najboljih svojih stručnjaka da bi se lačno i objektivno utvrdilo p o r e k l o b o m b i kojima je iz stranih av iona b o m b a r d o v a n Bitolj«. 2 5 7 (Ova d r u g a komisija je istog d a n a utvrdila da su Italijani b o m b a r d o v a l i Bitolj (AR 1941, ZD, I dok! 302, str. 897-900; AVII, F-17, reg. br. 36/2-3, K. 11.). I n t e r e s a n t n o je da je jugoslovenska vlada još 6. n o v e m b r a znala da su italijanske v a z d u h o p l o v n e snage izvršile b o m b a r d o v a nje. (AR 1941, ZD, I, dok. 298, str. 890, prim. 3). Jugoslovenska vlada je 9. novembra povodom bombardovanju Bitolja izdala sledeče zvanično saopštenje: Ola sceni s m o ila o b j a v i m o s l e d e č e s l u ž b e n o s a o p š t e n j e : P o v o d o m b o m b a r d o v a n j a Bi lolja, u o č e k i v a n j u z a v r š e t k a a n k e t e koja je u loku. Kraljevska vlada učinila je p o t r e b a n korak k o d vlada u Atini, Rimu i L o n d o n u i izložila je o v a j s l u č a j p o v r e d e j u g o s l o v e n s k e teritorije od s t r a n e o r u ž a n i h s n a g a jedne od z a r a ć e n i h sila koje su vojnički a n g a ž o v a n e na grč k o - a l b a n s k o j granici. Kraljevska vlada u p o z o r i l a je z a r a ć e n e s t r a n e na n e ž e l j e n e p o s l e d i c e koje bi ponavljanje ovakvih i n c i d e n a t a m o g l o proizvesti i izrazila je n a d u da će se od n j i h o v e s t r a n e preduzeti p o t r e b n e m e r e . k a k o se takvi incidenti ne bi ponovili Kraljevska vlada rezerv i sa l a j e sebi p r a v o da na o s n o v u rezultata a n k e t e n a k n a d n o for muliše zahteve za p r a v i č n u n a k n a d u lične i m a t e r i j a l n e š t e t e koja je ovim b o m b a r d o v a n j e m pričinjena«.268

Cincar-Marković je 14. novembru 1940. godine šitrovanim t e l e g r a m o m Str. pov. br. 3411, radi lične orijentacije, obavestio jugoslovenskog poslanika u L o n d o n u da je »na o s n o v u iskaza o č e v i d a c a i e k s p e r t i z e n e e k s p l o d i r a n i h b o m b i , a n k e t n a komisija utvrdila je da su b o m b a r d o v a n j e Bitolja izvršili talijanski avioni. O o v o m r e z u l t a t u a n k e t e upoznali s m o talijansku vladu 12. ovog meseca. L! noti izjavili s m o da s m a t r a m o da je do ovog i n c i d e n t a d o š l o usled z a b u n e Tražena je p r a v i č n a o d š t e t a . Grof C a n o izjavio a) da nije znao da su talijanski b o m b a r d e r i b o m b a r d o v a l i Bitolj i b) da će se o b a v e s t i t i kod k o m a n d e avijacije. U s v a k o m slučaju, r e k a o , v) to se m o g l o d o g o d i t i s a m o n e n a m e r n o i izjavio g ) d a ce t a l i j a n s k a vlada uložiti svu svoju volju da se o v o izgladi«. 2 6 9

Ubrzo posle b o m b a r d o v a n j a Bitolja od s t r a n e italijanskih aviona, mađarski ministar inostranih poslova Caki. u razgovoru sa šefom jugoslovenskog Centralnog presbiroa od 11. novembra, uglavnom je rekao da je italijansko-grčki sukob izazvao tešku situaciju, da mu je poznato šta Solun znači za Jugoslaviju ako ga Italija zauzme i da će Nemačka intervenisati ako se Italija tamo zaplete. U Mađarskoj vlada uverenje da će male države hiti likvidirane jedna za drugom i pita se na koju je sada red. Nije mu ni malo prijatno što su Nemci ušli u R u m u n i j u , ali da t a m o n e m a m n o g o njihovih trupa. Uveren je da N e m a č k a želi mir na Balkanu, j e r bi rat izazvao n e d o g l e d n e komplikacije. Zato je u p o z o r i o svog ličnog prijatelja b u g a r s k o g poslanika u B u d i m p e š t i da paze šta rade. S m a t r a da Italija n e m a n a m e r u da p r o v o c i r a Jugoslaviju. Naglasio je da u k a r a k t e r u n a r o d a Jugoslavije i Mađarske, u njihovoj kulturi, priv r e d n i m i političkim interesima ima m n o g o zajedničkog i sličnog što ih približuje i »surova stvarnost u p u ć u j e j e d n e na druge«. Sef jugoslovenskog Centralnog presbiroa ovako je sažeo razgovor sa Čakije m: »Veliki p e s i m i z a m u p o g l e d u položaja M a đ a r s k e u d a l j e m razvoju r a t n e situacije, ods u s t v o svakog o d u š e v l j e n j a za N e m a č k u i Italiju i težnja za p r i b l i ž a v a n j e sa J u g o s l a v i j o m .

radi o s i g u r a n j a j e d i n e p r e o s t a l e linije sa s p o l j n i m svetom: B u d i m p e š t a - Beograd - Sofija - Istambul«."0

STAKICEVA MISIJA U RIMU

Posle b o m b a r d o v a n j a Bitolja knez Pavle je d a o nalog ninistru dvora Milanu Antiću da u Rim, u tajnu-poverljivu misiju, pošalje a d v o k a t a dr Vladislava Stakića, stalnog p r a v o z a s t u p n i k a italijanskog poslanstva u Beogradu, sa zadatkom da kao izaslanik jugoslovenske kraljevske k u ć e pregovara sa italijanskom vladom o zbližavanju sa Italijom. Stakić se, po nalogu ministra dvora Milana Antića, 11. n o v e m b r a u Rimu sastao sa g r o f o m Ćanom i predložio mu da se povedu pregovori za m e đ u s o b n o zbližavanje dveju zemalja u d u h u Beogradskog pakta. Sem toga, Stakić je i m a o zadatak da ispita da li ili ne Italija još s m a t r a da je na snazi Beogradski s p o r a z u m iz 1937. i da li taj s p o r a z u m još predstavlja osnovu italijanske politike p r e m a Jugoslaviji. Pod u t i s k o m n e u s p e h a u G r č k o j (jer su grčke snage u p r o t i v n a p a d u u to vreme prešle na a l b a n s k u teritoriju) i uviđajući da bi napad na Jugoslaviju bio težak, italijanska vlada je bila sklona da razgovara. 2 6 1 Na prvom sastanku sa g r o f o m Ćanom razgovaralo se o m e đ u s o b n i m garantijama, o demilitarizaciji Jadrana, o savezu. O tim razgovorima, dr Stakić je izneo sledeće: »Cano mi je s a o p š t i o da je Musolini u s v e m u saglasan sa o n i m što mu je on već izjavio i d a j e ovlašćen da u ime Musolinija učini s l e d e ć u d e k l a r a c i j u u B e o g r a d u : »Moćna i jaka Jugoslavija p o t r e b n a je Italiji. Italija s m a t r a k o r i s n i m dalje p r o d u b l j i v a n j e prijateljskih veza sa Jugoslavijom. Ti o d n o s i t r e b a da u z m u k a r a k t e r saveza«

Kad se vratio u Beograd. Stakić je izvestio m i n i s t r a dvora Antića o toku pregovora i italijanskim predlozima. Predloži Rima nisu povoljno primljeni u Beogradu, a naročito n e r a s p o l o ž e n j e je izazvala želja Italije da se demilitarizuje j a d r a n s k a obala. Ćano je d o d a o da Jugoslavija ne t r e b a da se plaši Italije. j e r n j e n e ambicije se protežu južno od Albanije. Italija neće da o k u p i r a Solun ni p r i v r e m e n o ni stalno. Na Stakićevo pitanje protiv koje sile bi bio upravljen b u d u ć i italijansko-jugoslovenski savez (sporazum), Cano je odgovorio: »Ja znam gledište kneza Pavla i ne tražim savez protiv Engleske. Međutim, ne bi li on bio koristan protiv Sovjetskog Saveza? - »A možda j e d n o g d a n a protiv Nernačke, takođe?« - u p i t a o je Stakić. »Možda« - odgovorio je Ćano sa osme! om. 2 6 2 Jugoslavija je odbacila Ćanovu sugestiju, j e r bi po r e č i m a kneza Pavla takav savez o d u z e o Jugoslaviji suverenitet, a u z a m e n u ne bi ništa dobila. Zabrinuti Ćano o t p u t o v a o je u Obersalcberg (Obersalzberg) na razgovor sa Hitlerom, 2 6 3 gde su se već sastali 18. n o v e m b r a .

SASTANAK HITLER - CANO U OBERSALCBERGU I BEČU I HITLER - TELEKI U BEČU

Na sastanku sa Canom u Obersalcbergu 18. novembra. Hitlerje izložio nepovoljnu situaciju u Sredozemnom moru. jer su Britanci zauzeli Krit i druga grčka ostrva i tamo izgradili vazduhoplovne baze i nameravaju da izgrade tri aerodroma u Trakiji i dva u blizini Soluna. Zatim je naglasio da Nemačka neće moći da pruži nikakvu pomoć, a a k o bi se htelo da se izvrši napad na Britance u Grčkoj, to bi se učinilo s a m o u slučaju kad bi se za tu svrhu raspolagalo jakim

snagama, a za to bi trebalo dosta vremena. Sem toga, izgleda da je Bugarska sada m a n j e nego ikad voljna da pristupi T r o j n o m paktu, a Rusija je pokazala značajno interesovanje za Balkan na berlinskim razgovorima sa Molotovom. Pored toga, n a p o m e n u o je da će razvoj prilika u G r č k o j slabo uticati na Tursku da se približi Osovini i da reagovanje Jugoslavije do sada nije bilo m o g u ć e utvrditi. P o s t o j e izložio što t r e b a preduzeti u S r e d o z e m n o m m o r u , H i t l e r j e nastavio da t r e b a pojačati n a p o r e da se r u s k e aspiracije na Balkanu s k r e n u i orijentišu ka jugu, da sa T u r s k o m t r e b a tražiti s p o r a z u m , da M a đ a r s k a m o r a dozvoliti prolaz d o p u n s k i h n e m a ć k i h t r u p a u Rumuniji i da R u m u n i j a m o r a preduzeti m e r e za njihovo s n a b d e v a n j e . Naglasio je da bi N e m a č k a o d l u č n o napala b r i t a n s k e snage a k o bi se utvrdile u Grčkoj, i to s n a g a m a iz R u m u n i j e p r e k o Bugarske, no da se u tom pogledu ništa ne može uraditi pre proleća zbog v r e m e n s k i h i terenskih uslova i n e d o s t a t k a p o g o d n i h puteva p r a v c e m s e v e r - j u g , od kojih j e d a n prolazi oko 10 km od jugoslovenske granice, tako da prevoženje t r u p a tim pravcem zavisi od stava Jugoslavije. U vezi sa tim, upitao je grofa Ćana d i r e k t n o šta je Italija s p r e m n a da da u cilju n e u t r a l i s a n j a Jugoslavije, d o d a j u ć i da joj treba ponuditi garantiju n j e n e teritorije i obećati Solun, pa će ona, za uzvrat, pristati na demilitarizaciju j a d r a n s k e obale. Ćano je na Hitlerove p r i m e d b e p o k u š a v a o da n e u s p e h protiv G r č k e objasni taktičkom g r e š k o m italijanske o p e r a t i v n e k o m a n d e . Izrazio je saglasnost sa Hitlerovim mišljenjem, dodajući da k o n a č n a o d l u k a zavisi od Musolinijevog odgovora, da Musoliniju neće biti lako da čini u s t u p k e Jugoslaviji, zato što on »ne može da trpi Jugoslovene«. Na to je Hitler r e k a o d a j e i on prim o r a n da održava o d n o s e sa zemljama koje mu nisu prirasle za srce. Zatim je Ćano obavestio Hitlera d a j e jedan jugoslovenski a d v o k a t (Stakić - p r i m . V. T.) kao izaslanik ministra dvora Antića d o š a o u Italiju da traži razgovor izm e đ u njega (grofa Ćana) i Antića. Pošto g a j e (grofa Ćana) Musolini ovlastio da razgovara sa Antićem. zaključuje d a j e Musolini s p r e m a n da prihvati Hitlerove predloge u pogledu p o s t u p k a sa Jugoslavijom. On će obaveštavati Hitlera o daljem razvoju p r e g o v o r a sa Jugoslavijom, a ako ne postigne nikakav kontakt sa B e o g r a d o m , o n d a neka N e m a č k a stupi u d o d i r sa Jugoslavijom za svoj račun. Hitler je odgovorio d a j e s p r e m a n da tako postupi i da će se prilika za slanje tajnog izaslanika ukazati kad N e m a č k a b u d e htela da ispita kakav stav Jugoslavija n a m e r a v a da zauzme u italijansko-grčkom ratu, a p o s e b n o kakav značaj u vezi s tim treba pridati mobilizacijskim m e r a m a jugoslovenske vojske. Završetak grčkog rata svakako bi bio ubrzan a k o bi Jugoslavija sadejstvovala. Na kraju ovog dugog razgovora (iz kojeg su izvodno d o t a k n u t a s a m o neka pitanja) Hitler je r e k a o grofu Ćanu da će Dućeu napisati p i s m o u k o m e će izložiti ideje o kojima je d i s k u t o v a n o i p r e d a t i ga grofu Ćanu m o ž d a i p r e 20. n o v e m b r a . 2 6 4 Hiller je 20. novembra ponovo primio grofa Cana u Beču. Tom prilikom Ćano je izvestio Hitlera da je Musolini potpuno saglasan sa Hitlerovim predlozima u odnosu na Jugoslaviju. Ako se Jugoslavija pridobije za sadejstvo. obračun sa Grčkom mogao bi se izvršiti za nekoliko nedelja. Knez Pavle će sigurno zauzeti pozitivan stav, jer mu kroz osam meseci ističe namesništvo, a i njegovi ličiti interesi su povezani sa Italijom (deo novca investirao je u Italiji i kupio vilu u Firenci, gde će se »posvetiti svojim umetničkim ambicijama«). »Hitler je napomenuo da će knez Pavle otići sa svog položaja kao veliki državnik ako bi Jugoslavija dobila Solun pod njegovim namesništvom« i dodao da postoji mogućnost i da

se ne povuče sa položaja, jer je poznato »da je kneginja Olga vrlo ambiciozna i sigurno bi volela da se ove aspiracije podrže«.26*' Boraveći u B e o g r a d u i Zagrebu, n a v o d n o službeno radi ispitivanja nemaćko-jugoslovenske privredne saradnje, nemački ambasador u Rimu Ulrih fon Hasel (Hassell Ulrich von) u svom izveštaju od 16. novembra 1940. godine najpre je dosta objektivno opisao unutrašnjepolitićku situaciju u Jugoslaviji, ističući svoje utiske o v e o m a lošim o d n o s i m a između Srba i Hrvata. U vezi sa spoljnopolitićkim položajem Jugoslavije, Hasel kaže d a j e na svim s t r a n a m a zapazio s t r a h o v a n j e od italijanskih pretenzija i zbog toga želju za jači naslon na N e m a č k u kao garantiju i p r e p r e k u tim italijanskim pretenzijama. »U o v o j z a m r š e n o j situaciji pogledi S r b a i H r v a t a u p r a v l j a j u se p r e m a N e m a ć k o j . Ministar Korošec, slovenaćki voda s a d a t a k o đ e j a v n o z a s t u p a n e m a č k i pravac, ali je s i g u r n o da je i n t i m n o n e p r i j a t e l j N e m a c a . n a r o č i t o zbog toga što se plaši od n e m a č k i h a s p i r a c i j a na s l o v e n a č k e oblasti. Srbi, Slovenci i Hrvati j e d i n s t v e n i su u želji da N e m a č k a zaštiti Jugoslaviju o d italijanskog n a p a d a . P r e m a n j i h o v o m mišljenju, j e d n a e n e r g i č n a reč N e m a c a bila bi d o v o l j n a da spreči taj n a p a d . Ali to bi bilo m o g u ć e a k o se Jugoslavija b e z r e z e r v n o stavi na s t r a n u Osovine, no m o ž d a je s a d a već suviše k a s n o posle svega što se d o g o d i l o ( v e r o v a t n o misli na s t u p a n j e Italije u rat protiv G r č k e - V. T.). U stvari, Hrvati bi u s v a k o m slučaju gotovo j e d n o g l a s n o pretpostavili p r i k l j u č e n j e N e m a ć k o j , n p r k a o Slovačka, s v a k o m povezivanju s Italijom, a nije mali b r o j o n i h koji bi o v a k v o r e š e n j e više voleli n e g o n a s t a v l j a n j e veza s Beogradom.« Dalje Hasel kaže: »Ali p o r e d ove težnje za oslon na N e m a ć k u , ljubav prema Nemaćkoj niti je široko rasprostranjena nm duboka ( p o d v u k a o V. T.) zbog loga što je N e m a č k a u savezu s Italijom, zbog s e c a n j a na n e m a c k o z a u z i m a n j e Praga koje je ljude o n e r a s p o l o ž i l o i učinilo nepoverljivijim, p r v e n s t v e n o u Sloveniji, ali i u Srbiji i H r v a t s k o j , k a o i zbog z b i v a n j a u Rum u n i j i ( v e r o v a t n o se o d n o s i na ulazak n a m e ć k i h t r u p a u R u m u n i ju 4. o k t o b r a 1940. godine, k a o i na to š t o je R u m u n i j a 30. a v g u s a iste godine, p o d p r i t i s k o m Nernačke. m o r a l a da u s t u p i 2 3 Transilvanije M a đ a r s k o j - V. T.) i d r u g i h d o g a đ a j a slične vrste. T a k o đ e postoji živa zab r i n u t o s t zbog p r i v r e d n e e k s p l o a t a c i j e monopoTistićkim p o l o ž a j e m N e r n a č k e . . ,« 2 6 4 b

Hitler je 18. novembra pozvao Mađare i Rumune da pristupe Trojnom paktu. On je u B e r g h o f u u tajnosti p r i m i o b u g a r s k o g kralja Borisa, da bi ga nagovorio da i on prihvati takvu o d l u k u i o d m a h zatim i italijanskog ministra inostranih poslova da ispita m o g u ć n o s t da zainteresira Beograd za operacije protiv Grčke, uz granciju sila Osovine za nepovredivost granica Jugoslavije, p r e p u š t a n j e Soluna Jugoslaviji i demilitarizaciju j a d r a n s k e obale. H i t l e r j e rekao: »Siguran sam da m o ž e m o imati Jugoslaviju sa n a m a . . . Jugoslavija će imati Solun, Bugarska izlaz na more, a Italija čitav ostali d e o Grčke«. Tako se počela stvarati prava k o n k u r e n t s k a u t a k m i c a o k o toliko » n e p o u z d a n e Jugoslavije.« Oba k o n k u r e n t a , Italija i Nemačka, već su bila uspostavila zvanične k o n t a k t e sa B e o g r a d o m i nastojala da u tajnosti drže svoje k a r t e da bi ih odigrali svaki za sebe u vlastitu korist. Jugoslovenski upravljači su ih koristili da izigravaju sile Osovine j e d n u protiv d r u g e . 2 6 5 Cincar-Marković je takođe 18. novembra sa Str. Pov. br. 3460 d a o u p u t s t v o j u g o s l o v e n s k o m poslaniku u L o n d o n u da zbog sve češće p o v r e d e jugoslovenske državne teritorije učini korak kod t a m o š n j e vlade, »moleći je da izda najstrožija n a r e đ e n j a svojim avijatičarima da ni po koju cenu ne vrše n a d l e t a n j e naše teritorije«, kao i da o v o m prilikom izjavi »da se sličan korak čini u Londonu, Atini i Rimu«. Zatim mu je opet 22. novembra šifrovanim t e l e g r a m o m Pov. br. 32202 d a o nalog da »notifikuje t a m o š n j o j vladi i t e l e g r a m o m izvesti o učinjenom« d a j e Kraljevska vlada, u cilju suzbijanja preleta stranih aviona p r e k o jugoslovenske teritorije, odlučila da pored dosad z a b r a n j e n i h zona proglasi još k a o z a b r a n j e n a zona cela teritorija južno od linije: R u j planina (južno od Pirota) - Leskovac - Brus - Užička Požega - Višegrad - Sarajevo -

Djevrske (37 km istočno od Biograda na m o r u ) i da se nad o v o m z o n o m zabranjuje svaki prelet svima stranim avionima 2 6 5 * U o d g o v o r u b r i t a n s k o Ministarstvo inostranih poslova je 25. n o v e m b r a naglasilo da »nijedan britanski a e r o p l a n nije leteo nad j u g o s l o v e n s k o m teritorijom izuzev j e d n o g b o m b a r d e r a koji je, usled rđavog v r e m e n a , s l u č a j n o p r e š a o jugoslovensku teritoriju i srušio se kod Danilovgrada«. Vlada je ponovila n a r e đ e n j e da se ne s m e leteti nad jugoslovenskom teritorijom, ali da uvek ostaje mogućnost, n a r o č i t o usled rđavih v r e m e n s k i h prilika, da po neki aeroplan slučajno pređe jugoslovensku granicu. 2 6 5 b Koliko je Hitler bio zabrinut, a i ogorčen zbog stanja na grčko-italijanskom frontu i nepovoljne situacije koja proizilazi iz te Musolinijeve avanture može se reljefno videti iz pisma koje je 20. novembra 1940. godine uputio Musoliniju. U t o m p i s m u Hitler, između ostalog, doslovno kaže: » . . . Kad s a m Vas zamolio da me p r i m i t e u Firenci ( s a s t a n a k je o d r ž a n 26. o k t o b r a V. T.),dao s a m se na put u nadi da ću Vam izložiti svoje p o g l e d e prije n e g o Sto o t p o ć n e s u k o b s G r ć k o m . koji je p r i j e t i o da će izbiti, a o k o j e m sam bio o b a v i j e š t e n s a m o p o v r š n o . Htio s a m Vas u p r v o m r e d u obavijestiti, da m a l o o d g o d i t e tu akciju, do, m o ž d a , p o g o d n i j e g v r e m e n a , a u s v a k o m s l u č a j u do p r e d s j e d n i č k i h izbora u USA. Htio s a m Vas s p e c i j a l n o uvjeriti u pot r e b u , d a n e p r e d u z i m a t e t u akciju prije n e g o š t o p o d e z a r u k o m m u n j e v i t o z a u z i m a n j e otoka Krete (Krita) . Situacija, k a k v a je d a n a s , povlači za s o b o m n a j t e ž e p s i h o l o š k e i vojnos t r a t e š k e posledice, i zbog toga je n e o p h o d n o da je p o t p u n o o s v i j e t l i m o . . . «

Pošto je n a š i r o k o izneo psihološke i vojno-strategijske posledice, Hitler je izneo koje m e r e političkog i vojno-strategijskog k a r a k t e r a t r e b a preduzeti. Ovde će se u izvodu izneti s a m o m e r e političkog k a r a k t e r a . Te m e r e su: »a) T r e b a s m j e s t a uvjeriti Š p a n j o l s k u (Španija - Reino de E s p a n a ) u p o t r e b u da o d m a h u đ e u rat Najraniji d a t u m , koji bi mogli o d r e d i t i za š p a n j o l s k u e f e k t i v n u i n t e r v e n c i j u , bio bi za šest t j e d a n a . I n t e r v e n c i j a Š p a n j o l s k e m o r a n a m poslužiti da z a u z m e m o G i b r a l t a r , zat v o r i m o t j e s n a c i p r e b a c i m o b a r j e d n u ili dvije divizije u š p a n j o l s k i M a r o k o , da nas štite od e v e n t u a l n o s t i da F r a n c u z i zataje u M a r o k u ili u p r e o s t a l o m dijelu s j e v e r n e A f r i k e . . . b) M o r a m o p o d u z e t i sve m o g u ć e , da pažnju Rusije o d v r a t i m o od B a l k a n a i da je skren e m o p r e m a Istoku. c ) M o r a m o nastojati, d a d o đ e m o d o n e k o g s p o r a z u m a s T u r s k o m , d a t a k o o t k l o n i m o t u r s k i pritisak na B u g a r s k u . d) Moramo nagovoriti Jugoslaviju, da promijeni svoju sadašnju politiku i zainteresirati je za stvarnu suradnju s nama. da bi riješili grčko pitanje. Bez garancija s jugoslavenske strane uzaludno je pokušati operacije na Balkanu. One bi bile osuđene na neuspijeh. ( P o d v u k a o V. T.). e) M a đ a r s k a m o r a o d m a h d o p u s t i t i tranzit z n a t n i h n j e m a č k i h snaga u p r a v c u R u m u n j ske. f ) R u m u n j s k a m o r a primiti t o p o j a č a n j e n j e m a č k i h t r u p a , p r i k a z u j u ć i g a k a o p o j a č a n j e n j e n e vlastite o d b r a n e . Duće, s p r e m a n s a m d a p r e m o ć n i m s n a g a m a o d g o v o r i m n a e v e n t u a l n i p o k u š a j Engleza da o s n u j u u Trakiji značajniju bazu i to ću učiniti .puklo kud puklo'. Ipak sam prisiljen da sa žalošću priznam, da je svaka kampanja na Balkanu nemoguća prije ožujka. Svaki pritisak ili prijetnja protiv Jugoslavije bili bi sada potpuno uzaludni, jer .srpski' generalštab zna jednako tako dobro kao mi. da je svaka oružana akcija nemoguća prije ožujka. Moramo stoga nastojati, da Jugoslaviju pridobijemo za našu stvar drugim sredstvima. . .«Jse ( P o d v u k a o V. T.).

Zbog i n t e r e s a n t n o s t i ovog pisma d a j e m o ga u celini u Prilogu 6. Kad je Hitler 20. n o v e m b r a d o š a o u Beč p o v o d o m c e r e m o n i j e pristupanja Mađarske T r o j n o m paktu d o z n a o je od minisara Telekija (Teleki De Sczez Pal) i Čakija (Czäki c o n t e Istvän) o agresivnom p o n a š a n j u p r i h v a ć e n o m od Jugoslavije od m o m e n t a n a p a d a Italije na Grčku, s m a t r a o je k o r i s n i m da upozna Italijane da bi im s k r e n u o pažnju na stvarnu težinu vojne i psihološke si-

tuacije. P r e p o r u č i o je m a đ a r s k i m m i n i s t r i m a da bi, zbog k o m u n i s t i č k e i panslovenske p r o p a g a n d e . - b i l o p o t r e b n o da ojačaju postojeći režim u B e o g r a d u i da pojačaju d o b r e o d n o s e sa Jugoslavijom«. 2 6 7 U jednom d o k u m e n t u od 20. n o v e m b r a 1940. na temu »Jugoslavija i rat« eksperti britanskog Forin ofisa su, p o v o d o m (navodno nehotičnog) italijanskog bombardovanja Bitolja, razmatrali šta britanski poslanik u Beogradu Kampbel lan treba da kaže J u g o s l o v e n i m a - da »vlada Njegovog veličanstva želi da zna da li Jugoslavija želi da za sada ostane van ratnog sukoba ili možda želi da ude u rat pod bilo kakvim uslovima pre ili kasnije«. Analizirajući situaciju f u n k c i o n e r i Ministarstva inostranih poslova zaključili su da izgleda v e o m a nesigurno da bi bilo šta moglo da utiče na Jugoslovene da se pridruže Velikoj Britaniji u ratu, jer Jugosloveni znaju da ona može v e o m a malo da p o n u d i kao p o m o ć . Ako bi Jugoslavija ušla u rat sama, bez Turske, malo bi se postiglo, a ako bi intervenisala i pružila pomoć Grcima, ta intervencija bi nesumnjivo izazvala munjeviti nemački napad na Jugoslaviju bez angažovanja Bugara u prvo vreme. V tom slučaju veoma je malo verovatno da bi se Turska angažovala, pa hi Jugoslavija ostala sama i nesumnjivo bi bila brzo pregažena (Podvukao V. T.) Velika Britanija bi jedino mogla da podrži jugoslovensku inicijativu da u d e u rat a k o bi bila sigurna da bi i Bugarska i Turska prišle na njenu stranu, što je malo verovatno. Zato Kampbel m o r a da nastoji da Jugoslavija istraje a k o bi ju napali Italijani ili Nemci ili u slučaju kad bi joj oni postavljali zahteve koji bi bili nespojivi sa njenim s u v e r e n i t e t o m . 2 6 8 Očigledno je da su britanski eksperti u to v r e m e p o t p u n o pravilno cenili vojno-politićku situaciju na Balkanu, ne ustručavajući se da iznesu ne s a m o jugoslovenske nego i s o p s t v e n e slabosti. Prilikom razgovora, 20. novembra u Beču između Hitlera i predsednika mađarske vlade Telekija, u prisustvu Čakija i Ribentropa, Caki je r e k a o da Mađarska traži da ima »najbolje m o g u ć e o d n o s e sa R u m u n i j o m , ali da general Antonesku (Antunescu Yon) o č e v i d n o ne želi trajni m i r sa Mađarima, j e r je u Rimu o d r ž a o veoma o p a s n e govore. Ovde Nemačka treba da deluje kao posrednik za k o m p r o m i s . I Jugosloveni bi, kad se ne bi bojali Nernačke, o d a v n o napali Italiju u vezi sa grčkim ratom. H i t l e r j e na to r e k a o da on zbog toga želi da pojača svoje vojne jedinice u Rumuniji i da razmišlja da li bi stvarno trebalo da pregovara sa Jugoslavijom. Grof Teleki je na ovo pitanje odgovorio potvrdno. A kad se na kraju razgovora p o n o v o p o k r e n u l o pitanje Jugoslavije, grof Caki je p o m e n u o i prisluškivane telefonske razgovore, iz kojih se j a s n o vidi agresivan stav Jugoslovena. Na to je Hitler r e k a o da bi m o ž d a bilo korisno da se sa tim č i n j e n i c a m a upoznaju Italijani, da bi obratili pažnju na celok u p n u vojnu i psihološku težinu situacije. 2 6 8 » Kao što se vidi, Č a k i j e bio dvoličan, jer se njegov stav p r e m a Jugoslaviji razlikuje od onoga što je iznosio u razgovorima sa knezom Pavlom i Hitlerom. Načelnik za štampu u Vilhelmštrase Paul Smit (Schmidt Paul) je 21. nov e m b r a . po d i r e k t n o m R i b e n t r o p o v o m nalogu, t e l e f o n o m pozvao d i r e k t o r a »Vremena« Gregorića da što pre d o đ e u Berlin, gde će ga primiti ministar inostranih poslova. Gregorić je javio da će 23. n o v e m b r a doći u Berlin i o t o m e o d m a h obavestio Cvetkovića koji mu je d a o instrukcije. 2 6 9

PREGOVORI O ZAKLJUČENJU PAKTA O VEClTOM PRIJATELJSTVU IZMEĐU MAĐARSKE I JUGOSLAVIJE

Mađarski ministar inostranih poslova grof Caki nastojao je da se pojačaju odnosi sa B e o g r a d o m i da dobije p o d r š k u Italije o svom p r o j e k t u za s p o r a z u m sa Jugoslavijom. O t o m e je 22. n o v e m b r a govorio sa italijanskim p o s l a n i k o m u Budimpešti i insistirajući »na p o t r e b u da se u m i r e zebnje Jugoslavije« prema istim Hitlerovim sugestijama, potvrdio je da je Mađarska imala n a m e r u da sa Jugoslavijom zaključi ugovor sličan italo-jugoslovenskom iz 1937, ali je pre toga želeo da u p o z n a mišljenje vlade u Rimu. 23. n o v e m b r a m a đ a r s k i poslanik u Beogradu saopštio je Cincar-Markoviću d a j e put p r o k r č e n a k o su Jugosloveni s p r e m n i da uđu u o r b i t u Osovine, jer je grof Caki d o b i o utisak da bi N e m a č k a d o b r o primila p o n o v n o mađarsko-jugoslovensko približavanje. Caki bi bio s p r e m a n da d o đ e u Beograd ako bi se postigao k o n k r e t a n rezultat, na primer, potpisivanje ugovora o prijateljstvu za koji M a đ a r s k a ne bi postavljala ništa d r u g o do s a m o uslov: zadovoljenje legitimnih prava m a đ a r s k e manjine. Jugoslavija bi t a k o p r e k o M a đ a r s k e uspostavila novo, pou d a n o poverenje sa silama Osovine. Jugoslovenski ministar inostranih poslova je sa velikim zadovoljstvom prihvatio zapažanja m a đ a r s k o g p r e d s t a v n i k a o značaju p a k t a o prijateljstvu i o t o m e u p o z n a o kneza Pavla, koji je o d m a h d a o saglasnost da se o t p o č n u pregovori. Tako je jačanje mađarsko-jugoslovenskih odnosa, u m e s t o da olakša prilaz Jugoslavije t r i p a r t i t n o m sistemu, k a k o je to Hitler predviđao, za vladu u B e o g r a d u olakšalo dalje oklevanje da p r o d u ž i putem tešnje s a r a d n j e sa silama Osovine, i to baš u t r e n u t k u kad se Gregorić u Berlinu t r u d i o da otkloni R i b e n t r o p o v u s u m n j u da je jugoslovenska politika »jako n e o d r e đ e n a i da p o t p a d a pod uticaje«. 2 7 0 Jugoslavija je s m a t r a l a da u g o v o r o m o prijateljstvu sa M a đ a r s k o m učvršćuje svoj položaj u p r e g o v o r i m a sa N e m a č k o m , da bi bar za izvesno v r e m e presekla put za invaziju. Nasuprot tome, i Vašington i L o n d o n su s u m n j a l i da je taj ugovor antinacistićka mera, k a k o im je to objašnjavala j u g o s l o v e n s k a vlada, jer je M a đ a r s k a stvarno bila pod n e m a č k o m k o n t r o l o m , t a k o da Caki ne bi vodio pregovore za pakt bez p r e t h o d n o g o d o b r e n j a Berlina. Zbog toga su smatrali d a j e pakt »približio« Jugoslaviju za jedan korak o s o v i n s k o m orbitu. 270 » Na to je Sovjetski Savez drastično reagirao opozivanjem svoje ponude isporuke oružja J ugosla\nji, verovatno podstaknut podrškom koju je Hitler pružao Mađarskoj i Bugarskoj u pogledu teritorijalnih revizija, podrškom koju je Hitler ponovio u svom poslednjem razgovoru sa Molotovom još 13. novembra 1940. u Berlinu kada je tamo došao u zvaničnu posetu. (Podvukao V. T.). Naime, jugoslovenski poslanik u Moskv i Gav rilovic je, na poziv Visinskog ( B H U I H H " K H AHApen HmapeBim), p r e d a o listu (spisak) p o t r e b n o g ratnog materijala, a obećao mu je i više no što je tražio, ali pod uslovom da za to ne saznaju ni Nemačka, ni Bugarska, ni Rumunija, i da se pregovori vode p r e k o vojnih kanala. Šapošnjikov je 22. n o v e m b r a tražio da Jugoslavija p o d n e s e detaljan izveštaj o p o t r e b n i m tipovima i broju o r u ž j a i upozorio jugoslovenskog vojnog izaslanika u Moskvi pukovnika Žarka Popovića da bi »svako odlaganje bilo opasno«. No. već s u t r a d a n - 23. n o v e m b r a , sve je zamrlo. Razlozi za o d u g o v l a č e n j e n a j p r e su, n a v o d n o bili t e h n i č k e prirode, zatim su istaknuti politički prigovori i, najzad, na insistiranje p u k o v n i k a Žarka Popovića 4. f e b r u a r a 1941. godine, o d g o v o r e n o je da su »pregovori obustavljeni, kao rezultat zaključenja

našeg (jugoslovenskog - V. T.) ugovora sa M a đ a r s k o m i našeg trgovinskog ugovora sa N e m a č k o m « (od 20. o k t o b r a 1940. - V. T.). tumačeći ih kao udaljavanje Jugoslavije od Sovjetskog Saveza. 2 7 0 b

USPEŠNA MISIJA DANILA GREGORIĆA U BERLINU

Kada se 23. i 24. novembra, po nemačkom pozivu, ponovo našao u Berlinu, Gregorić je predao Ribentropu Cvetkovićevu poruku: da Jugoslavija želi da sačuva mir i da sarađuje s Nemačkom na privrednom i političkom polju, da dobije garantije za svoje granice i da bi u takvim okolnostima, naročito ako bi dobila izlaz na Egejsko more, pristupila antibritanskom bloku (vlada u Beogradu se ne protivi da Grčka zadrži Solun, ali ako ga ona treba da izgubi, onda neka ga dobije Jugoslavija). Tom prilikom Ribentrop je upozorio Gregoriča da Nemačka vodi rat na život i smrt i da ne može podnositi nejasnu politiku Jugoslavije. Zato je tražio da Jugoslavija priđe Trojnom paktu, naglašavajući da su opravdane jugoslovenske aspiracije na Solun. Pored toga, uputio je poziv Cincar-Markoviću da ga pose t i u Fuši u.211 Gregorić je obavestio Cvetkovića da u Berlinu postoji izvesno nepoverenje prema Jugoslaviji, ali i m o g u ć n o s t da se m e đ u s o b n i odnosi poprave, kao i to da su n e m a č k a i italijanska vlada sada zauzete p r o b l e m o m Jugoslavije. 2 7 2 Nemački poslanik u Beogradu fon Heren je 24. novembra 1940. telegramom uputio izveštaj Ribentropu, na osnovi njegovog telegrama od istog dana, da je, u skladu sa dobivenim uputstvima, o d m a h u r u č i o Cincar- Markoviću poziv za posetu; on je (C. Marković), m e đ u t i m , rezervisao pravo da odgovori, ali posle razgovora sa knezom n a m e s n i k o m i sa p r e d s e d n i k o m vlade, on će ovo učiniti što je m o g u ć e pre. Međutim, o d m a h je r e k a o da će se lično v e o m a radovati a k o se ostvari plan za sastanak sa m i n i s t r o m inostranih poslova Rajha, u cilju r a z m e n e gledišta. Njemu, pak, ne izgleda v e r o v a t n o da će to biti m o g u ć e već u sredu 27. n o v e m b r a zbog k r a k t o ć e v r e m e n a . Sto se tiče ostalog, m i n i s t a r inostranih poslova je naglasio da nije poverio nikakav zadatak Gregoriću. 2 7 3 Istoga d a n a R i b e n t r o p je obavestio Rim da je već p o č e o k o n t a k t sa »jugoslovenskim upravljačima« i d a j e poželjno da »u o v o m m o m e n t u Nemačka b u d e ta koja će voditi p r e g o v o r e sa B e o g r a d o m « . T a k o đ e istoga d a n a fon H e r e n je dva p u t a tražio da ga primi Cincar-Marković da mu p o d n e s e zahtev za prelaz 1000 t r a n s p o r t n i h a u t o m o b i l a u Albaniju, ali je Cincar-Marković o d b i o zahtev o tranzitu i ogradio se da prihvati R i b e n t r o p o v poziv, pošto je konsultovao kneza Pavla i Cvetkovića, podvlaćeci da nije poverio nikakvu misiju Gregoriću 2 7 4 Nemački poslanik u Beogradu Heren poslao je Ribentropu 25. novembra izveštaj u kojem naglašava da najširi krugovi naroda i vojska, zbog italijanskog neuspeha u Albaniji i provokatorske debate u bugarskom Sobranju, koja se ponovo rasplamsala, gaje duboko nepoverenje prema Bugarskoj i da se ohladilo i raspoloženje prema Nemačkoj. Pored toga. pojačala se odlučnost, n a r o č i t o srpskog n a r o d a i vojske, da se o r u ž j e m odgovori na svako ugrožavanje od strane Italije. I u s a m o j vladi se pojačalo neprijateljsko držanje p r e m a Italiji i Bugarskoj, m a d a je, iz obzira p r e m a Nemačkoj, defanzivnog karaktera.'Njeno držanje p r e m a N e m a č k o j je n e p r o m e n j e n o zbog rastuće opasnosti rusofilskih tendencija i n a d e d a j e Nemačkoj, iz privrednih razloga, stalo do j a k e i m i r n e

Jugoslavije. Ali n j e n a želja za čvršćim o s l o n c e m na N e m a č k u je oslabila, kako zbog s u m n j e u ishod rata, tako i zbog p o d o z r e n j a d a j e N e m a č k a o b e ć a l a svojim saveznicima prvenstvo pri rešavanju pitanja Jugoslavije. »Knez n a m e s n i k Pavle, koji o d r e d u j e spoljnu politiku Jugoslavije, m o r a zbog slabosti vlade da vodi r a č u n a o raspoloženju s r p s k o g n a r o d a i vojske i zbog toga će nastojali da nastavi sadašnju politiku f o r m a l n e neutralnosti. Dob r o v o l j n o o p r e d e l j e n j e za n e m a ć k i t a b o r bilo bi s a m o o n d a poželjno a k o bi se kao protivusluga pružila garantija integriteta Jugoslavije u novoj Evropi, ili a k o bi joj se stavio u izgled izlaz na Egejsko m o r e « . 2 7 5

TAJNI SASTANAK CINC AR-MARKOVIĆA U BERGHOFU SA HITLEROM 29. NOVEMBRA I SA RIBENTROPOM U Fl'SLU 28. NOVEMBRA 1940

U dvoru, u prisustvu kneza Pavla, Cincar-Markovića, Cvetkovića i Antića. rešeno je da se Cincar-Marković odazove pozivu R i b e n t r o p a , k a k o bi se informisao o n e m a č k i m zahtevima. Zatim su ovu o d l u k u prihvatili Maček, Korošec i ministar vojske Pešić. Tako se Cincar-Marković 29. n o v e m b r a u Berghofu sastao sa Hitlerom. Pošto je izložio svoje planove o konsolidaciji Evrope i za stvaranje j e d n e svetske koalicije od J o k o h a m e (Yokohama) do Španije, Hitler je r e k a o d a j e došlo v r e m e kad svaka e v r o p s k a država m o r a da zauzme stav u vezi sa ovim planovima. Nedavno je m o g a o da detaljnije razgovara sa g r o f o m Ćanom u Beču (20. n o v e m b r a - V. T.) o konsolidaciji Balkana, m a d a zemlje kao Jugoslavija suštinski s p a d a j u u sferu Italije, pošto su to sredozemne zemlje. Hitler je naglasio da je opstanak Jugoslavije važan za Nemačku i da između Rajha i Jugoslavije nema političkih nesuglasica. Neka pitanja u vezi sa nacionalnošču re šava j u se na prijateljski način. Zbog ravnoteže snaga na Balkanu Nemačka želi jaku Jugoslaviju. Međutim, za Nemačku su posebno od velikog interesa ekonomski odnosi sa Jugoslavijom Posle dugog izlaganja negativnih posledica italijansko-grčkog sukoba, H i t l e r j e r e k a o da će N e m a č k a m o ž d a morati da interveniše zbog vojne situacije, ali u slučaju intervencije, N e m a č k a neće stupiti u akciju protiv Grčke već protiv Engleza u Grčkoj, koje će na isti način isterati sa te teritorije kao što ih je isterala iz Norveške (Norge), Belgije, Holandije (Nederland-Nizozemska) i Francuske, u s v a k o m slučaju on savetuje Jugoslaviji »da brzo iskoristi stvor e n u situaciju pre nego kocka b u d e pala« i p o d v u k a o da a k o bi s a d a s p r o v e o konsolidaciju sa o d o b r e n j e m italijanskog saveznika, nikakve d r u g e p r o m e n e ne bi se mogle sprovoditi u b u d u ć n o s t i . »Pomoć koju on pruža Italiji daje mu pravo da to od nje zahteva«. Sada je u mogućnosti da nagovori Italiju da prihvati jugoslovensku politiku, koju je on uvek zastupao, ali do sada nije uspevao da nagovori svog saveznika d a j u usvoji. Ova m o g u ć n o s t s t v o r e n a je zbog vojnih d o g a đ a j a u Grčkoj. A kad Jugoslavija d o b i j e potpis N e m a č k e u vezi sa svojom nezavisnošću, o n d a m o ž e da b u d e spokojna. Nemačka ima pravo da traži da se p r e d u z m u m e r e u cilju s p r e č a v a n j a d r u g i h požara . . n e m a s u m n j e da će se Duče radovati ako izvesne italijanske usijane glave b u d u stavljene pred svršen ćin«. Hitler dalje s m a t r a da ni Bugarska ni Jugoslavija n i k a k o ne bi smele da intervenišu u ratu: »Ukoliko se pre zavede red na Balkanu, utoliko će pre biti m o g u ć e da d o đ e do s p o r a z u m a sa Rusijom o tom pitanju«. U interesu je Nemačke, n a r o č i t o iz e k o n o m s k i h razloga, da i B u g a r s k a i Jugos-

lavija dobiju izvesne pokrajine. N e m a č k o j izgleda korisno da se Jugoslaviji može prići i p r e k o drugih luka, a ne s a m o j a d r a n s k i h . Cincar-Marković je s a m o izjavio da će o d m a h k r e n u t i za Beograd i obavestiti kneza Pavla o sadržini razgovora i d a j e sve d o b r o razumeo, a Hitler je r e k a o » d a j e s p r e m a n da primi Cvetkovića ili kneza-namesnika u Berhtesg a d e n u ili Beču (Wien) a k o bi t r e b a l o još nešto raspraviti«. 2 7 6 Pored navedenog, H i t l e r j e Cincar-Markoviću još uglavnom rekao: da se politika koja se bude zajednički utvrdila sa Italijom u pogledu Jugoslavije »neće više moći menjati čak ako u budućnosti više ne bi odgovarala Italiji«. Italija je otpočela grčki rat sa zločinačkom lakomislenošću i sasvim nedovoljnom pripremom . . . Položaj Nernačke je jasan i uvek je bio takav; samo je položaj njenog saveznika (Italije - V. T.) bio kolebljiv. Ako bi sada bilo m o g u ć e da se italijanski saveznik obaveže na konsolidaciju, o n a bi bila o b e z b e d e n a za sva vremena«. .. Svakako treba shvatiti da je konsolidacija n e m o g u ć a bez ispravki. Prema tome. nekim b u g a r s k i m zahtevima t r e b a u d o v o l j i t i « . . . Na p i t a n j e Cincar-Markovića na koje ispravke misli, H i t l e r j e odgovorio »da će se ispravke za Bugarsku učiniti na teret Grčke«. A na Markovićevo pitanje šta znači demilitarizacija Dalmacije, o d g o v o r i o je da je to »samo jedan gest, jer bi n a p a d na Jugoslav iju bio n e m o g u ć kad Jugoslavija o k u p i r a Solun, pošto se Jadransko m o r e može zatvoriti, ali ne i s t o v r e m e n o i Egejsko. Da bi Jugoslavija osigurala solidan položaj u Evropi, ona može zaključiti pakt o n e n a p a d a n j u sa N e m a č k o m i Italijom i naglasio da je »došlo v r e m e da napusti svoj neodređeni položaj«. Alfredo Breccia k o n s t a t o v a o je sledeče: »Ispostavilo se da p o n u d a S o l u n a nije bila d o v o l j n a da n a v e d e Jugoslaviju da p a d n e u zagrljaj Osovine. Naprotiv, vlada u B e o g r a d u je, bez obzira na o b j a v u svoje n e u t r a l n o s t i , nastojala da p o m o g n e g r č k u vojsku d a j u ć i dozvolu da na svojoj teritoriji o r g a n i z u j e skladišta hrane i municije. Pitanje Soluna za Jugoslovene nije imalo bitan k a r a k t e r sve dok Grci u s p e š n o b r a n e svoju teritoriju. Vlasti u B e o g r a d u su zato n a m e r n o odugovlačile p r e g o v o r e sa silama Osovine, jer je i s a m Hitler izjavio da mu je p o t r e b n o n a j m a n j e tri m e s e c a da bi m o g a o priskočiti u p o m o ć Italiji u Grčkoj. S e m toga željeli su da vide kakav će p r e o k r e t zauzeti n e m a ć k o - s o v j e t s k i o d n o s i p o s l e n e u s p e š n e Molotovljeve p o s e t e Berlinu. A taktika oklevanja B e o g r a d a p o g o d o v a l a je i silama Osovine, j e r su p o t a j n o , s v a k a za sebe, i zbog svojih vlastitih i n t e r e s a , težile da s t e k n u p r i j a t e l j s t v o Jugoslavije«. 2 7 7

Po p o v r a t k u Cincar-Markovića iz Nernačke na sednici, kojoj su prisustvovali knez, Maček, Korošec, Cvetković, Antić i Cincar-Marković, izgledalo je d a j e Hitlerovim p r e d l o g o m o t k l o n j e n zahtev o p r i s t u p a n j u Jugoslavije Trojn o m paktu, pa je d o n e t a o d l u k a o p o d n o š e n ju predloga da se postojeći pakt o n e n a p a d a n j u između Jugoslavije i Italije proširi p r i s t u p a n j e m Nernačke. Nemačka bi, u stvari, garantovala integritet jugoslovenskih granica baš prema Italiji. Cincar-Marković je sastavio notu s ovim p r e d l o g o m n e m a ć k o j vladi, ali ona nije htela o d m a h da odgovori. A nemački odgovor, koji je stigao posle m e s e c dana, nije bio zadovoljavajući. 2 7 8 Nemački poslanik u Budimpešti obavestio je 30. n o v e m b r a R i b e n t r o p a da je Caki - na p r i m e d b u (poslanika) što je u svom govoru (od 27. n o v e m b r a ) pred O d b o r o m za spoljne poslove oba p r e d s t a v n i č k a d o m a , prilikom obrazloženja razloga za p r i s t u p a n j e Mađarske Trojnom paktu 20. n o v e m b r a 1940. godine (videti Archiv der Gegenwart, 1940, str. 4792 S), d a o upadljivo prijateljske izjave o Jugoslaviji - o d g o v o r i o da je to učinio na Hitlerovu sugestiju u Beču »da se oslobodi južni bok i pojačaju dobri odnosi sa Jugoslavijom«, i za to d a o o d g o v a r a j u ć e instrukcije m a đ a r s k o m poslaniku u Beogradu. Caki je

dalje izjavio da M a đ a r s k a za sada nece iznositi svoje teritorijalne zahteve prema Jugoslaviji, sa kojom bi se m o g a o zaključiti pakt o prijateljstvu, ali ne po uzoru na N e m a č k o - f r a n c u s k i pakt od 1938 (koji sadrži o d u s t a j a n j e od teritorijalnih zahteva), j e r se Mađarska ne može sasvim odreći tih zahteva, već po uzoru na bugarsko-jugoslovenski pakt. 2 7 9 Mađarski poslanik Bešenji (Bakach-Bessenyev György) je, posle, povratka u Beograd 3. d e c e m b r a , u p o z n a o svog italijanskog kolegu da se za posetu Čakija o č e k u j e s a m o »formalna prilika« za potpis u g o v o r a o prijateljstvu sa dva p o s e b n a cilja - da se obezbedi mir na b a l k a n s k o m sektoru, na k o j e m Jugoslavija ima pretežnu ulogu, i da bi se uspostavio o b r u č ili most n a s u p r o t jugoslovenske n e o d l u č n o s t i da se poveže sa silama Osovine. 2 8 0

GOVOR KNEZA PAVLA 1 DECEMBRA I PISMENA IZJAVA JUGOSLOVENSKE VLADE OD 7. DECEMBRA 1940

Kako je knez Pavle u to v r e m e gledao na situaciju Jugoslavije može se videti iz njegovog govora p r e k o radija, održanog p o v o d o m državnog praznika 1. dec e m b r a . U tom govoru on je, između ostalog, rekao: • U o v o m s v e č a n o m t r e n u t k u , k a d a svi Jugosloveni d u h o v n o u j e d i n j e n i i č v r s t o povezani u svojoj d r a g o j d o m o v i n i , proslavljaju sa d o s t o j a n s t v o m . I. d e c e m b a r 1918. g o d i n e , d a n svoga u j e d i n j e n j a , u p u ć u j e m svoj pozdrav svima S r b i m a , H r v a l i m a i S l o v e n c i m a sa d u b o k o m v e r o m u s r e ć n u b u d u ć n o s t naše Kraljevine. D a n a š n j a p r o s l a v a d a n a u j e d i n j e n j a p a d a u ozbiljna i t e š k a v r e m e n a . Veliki d e o sveta nalazi se u o r u ž a n o m s u k o b u i rat besni na m n o gim s i r a n a m a . P o t r e b n o je sačuvati svu ozbiljnost i h l a d n o k r v n o s t da bi se s a č u v a l a zemlja od r a t n o g p o ž a r a . Naša zemlja vodi m i r o l j u b i v u politiku i želi prijateljstvo i s a r a d n j u sa svim svojim sused ima. koji p o š t u j u njen integritet i n j e n u nezavinost . . . Naša zemlja, i p o r e d svoje n e u t r a l n o s t i u o v o m s u k o b u , izložena je m n o g i m n e z g o d a m a , koje p r o i s t i ć u od spoljnih dogadaja«.. .J8ai

Jugoslovenski poslanik u Londonu je 5. d e c e m b r a obavestio Ministarstvo inostranih poslova da je 3. d e c e m b r a imao dug razgovor sa l o r d o m Halifaksom (Halifax viscount E d w a r d Wood) koji se raspitivao o jugoslovenskim prilikama, i da mu je d a o o b a v e š t e n j e u smislu govora kneza Pavla od 1. decembra, kao i d r u g a korisna o b a v e š t e n j a o jugoslovenskoj spoljnoj politici i trgovinskim i p r i v r e d n i m o d n o s i m a . Halifaks je rekao da su stav i držanje Jugoslavije u Londonu dobro primljeni i da nemaju šta da primete, samo bi željeli da Jugoslavija utiče na Bugarsku da održi i podesi neutralni stav i da ne podleže Osovini281 • Predsednik jugoslovenske vlade Cvetković je 6. d e c e m b r a 1940. godine p r e d Savetom b e o g r a d s k e opštine održao govor, u kojem je, p o s t o j e podvukao d a j e m e đ u n a r o d n a situacija Jugoslavije »dobra« zahvaljujući r a z b o r i t o j spoljnoj politici Namesništva, izneo n a m e r u svoje vlade da učestvuje »u kreaciji novog p o r e t k a u Evropi«, ali je uveravao »da neće biti stavljene u pitanje naša sigurnost, nezav isnost i sloboda«. Izjavu je d a o sa ciljem da otkloni sumnje sila Osovine p o v o d o m posete m a đ a r s k o g ministra i n o s t r a n i h poslova Beogradu, koja je toga d a n a bila fiksirana za 11. i 12. d e c e m b a r . 2 8 2 V to vreme su i odnosi sa Nemačkom i Italijom bili prilično hladni. Heren je 7. decembra 1940. izvestio Ministarstvo inostranih poslova da je jugoslovenska vlada odbila nemaćki i italijanski zahtev da Nemačka isporuči Italiji 1000 kamiona preko jugoslovenske teritorije. Cincar-Marković je r e k a o da Jugoslav ija m o r a tako raditi i u principu izbegavati da se o p r e d e l j u j e u italijansko-gr-

č k o m ratu. naglašavajući da je o d b i l a i n e k o l i k o sličnih g r č k i h z a h t e v a i da s m a t r a da »ima i d r u g i h p u t e v a za Albaniju koji ne d o d i r u j u j u g o s l o v e n s k u teritoriju«. 2 8 3 - M e đ u t i m , u pismenoj izjavi jugoslovenske vlade od 7. decembra, u p u ć e n o j n e m a č k o j vladi, u g l a v n o m s e kaže: d a s u o d n o s i i z m e đ u N e r n a č k e i Jugoslavije »uvek bili s r d a č n i , prijateljski i lojalni« i d a j e d o š l o do u r e đ e n j a o d n o s a Jugoslavije sa Italijom i B u g a r s k o m i p o t p u n e n o r m a l i z a c i j e o d n o s a s a M a đ a r s k o m o t k a d j e z a d n j i h g o d i n a politika n e m a č k o g R a j h a p o s t a l a aktivnija na J u g o i s t o k u . » Z a j e d n i č k a gledišta N e r n a č k e i Jugoslavije i m a l a su kor i s n e r e z u l t a t e za o č u v a n j e m i r a na J a d r a n s k o m m o r u , u p o d r u č j u D u n a v a i na B a l k a n u . » J u g o s l o v e n s k a vlada s m a t r a « da se i o d n o s i i z m e đ u Jugoslavije i Italije t a k o đ e m o g u s m a t r a t i k o n a č n o u r e đ e n i u učvršćeni«. Zatim se opširno iznose n a p o r i Jugoslavije od z a v r š e t k a r a t a 1918. godine, da se ti o d n o s i p o b o l j š a v a j u i k o n s t a t u j e d a j e »Jugoslavija, p r i l i k o m o k u p a c i j e Albanije, zauzela lojalan stav p r e m a Italiji, iako je ta o k u p a c i j a bila p r o t i v slova i d u h a z a k l j u č e n o g u g o v o r a . . . Z a v r e m e s a d a š n j e g r a t a Jugoslavija j e t a k o đ e najsavesnije p o š t o v a l a o b a v e z e iz u g o v o r a od 1937. g o d i n e . Italija ni j e d n o g t r e n u t ka nije bila u g r o ž e n a od s t r a n e Jugoslavije . . . Kraljevska vlada izjavljuje da je voljna da sa vladom Rajha i iialijanskom vladom prodiskutuje mogućnosti potpisivanja pakta o nenapadanju, na bazi italo-jugoslovenskog ugovora od 25. marta 1937. god«.. .284

ZAKLJUČENJE PAKTA O VEClTOM PRIJATELJSTVU IZMEĐU JUGOSLAVIJE I MAĐARSKE

Još 1939. g o d i n e k n e z Pavle je tražio da se - radi p o b o l j š a n j a o d n o s a - zaključe d v a p a k t a - j e d a n i z m e đ u M a đ a r s k e i Jugoslavije i d r u g i i z m e đ u M a đ a r s k e i R u m u n i j e , ali je M a đ a r s k a to odbila, pa je k n e z Pavle m o l i o l o r d a H a l i f a k s a da p o s r e d u j e . 2 8 5 Posle prvih f r a n c u s k i h poraza u m a j u 1940. knez je poslao privatne e m i s a r e r e g e n t u Hortiju (Horthy de Hagybanija Nicholas) radi u b r z a n j a p r e g o v o r a o p a k t u p r i j a t e l j s t v a . 2 8 6 O b o j i c a su verovali da se N e m a č k a n e ć e protiviti t o m e . I M a đ a r s k i m i n i s t a r s p o l j n i h p o s l o v a Caki - ne znajući za konsultacije k n e z a Pavla i H o r t i j a - s m a t r a o je da bi j e d a n p a k t prijateljstva sa Jugoslavijom predstavljao prvi korak ka teritorijalnim p r o m e n a m a u korist M a đ a r s k e i da će N e m c i na to gledati k a o na najbolji p u t da se Jugoslavija uvuče u r e m a č k i i s t o č n o - e v r o p s k i s i s t e m . Sa i d e j o m o p a k t u u p o z n a o je CincarMarkovića, a o v a j je tražio o d o b r e n j e od kneza Pavla da p o č n e p r e g o v o r e . Da bi bio s i g u r a n u u s p e h , Caki je p o s l a o n a c r t p a k t a u Berlin radi e v e n t u a l n i h sugestija, a R i b e n t r o p se saglasio. 2 8 7 Docnije su Nemci stavili do z n a n j a Rum u n i j i da se sa ovim u g o v o r o m M a đ a r s k a nije stavila u p o l o ž a j p o s r e d n i k a između Jugoslavije i R a j h a . Baš kad se Caki 10. d e c e m b r a s p r e m a o da k r e n e u B e o g r a d da p o t p i š e pakt, n e m a č k i p o s l a n i k u B u d i m p e š t i ga je o b a v e s t i o d a j e a m e r i č k i poslanik u B e o g r a d u Lejn p o s l a o u Vašington š i f r o v a n izveštaj o r a z g o v o r u k n e z a Pavla 9. d e c e m b r a sa p o s l a n i k o m L e j n o m . U t o m razgovor u knez j e r e k a o d a n a p a k t s a M a đ a r s k o m gleda k a o n a p r e p r e k u dalje nernačke n a j e z d e i k a o pro-saveznički d o k u m e n t u svojoj osnovi. 2 8 8 Nemački ministar inostranih poslova Ribentrop je još 9. d e c e m b r a stavio d o z n a n j a g r o f u Čakiju d a p r e m a m i š l j e n j u vlade Rajha, »šema p r e d v i đ e n o g m a đ a r s k o - j u g o s l o v e n s k o g u g o v o r a sadrži sve što t r e b a da b u d e r e č e n o u o v o m slučaju, zato m i n e m a m o d a d a m o nikakvu sugestiju«. O d m a h zatim

je u B u d i m p e š t i i u B e o g r a d u objavljeno da će m a đ a r s k i m i n i s t a r inostranih poslova posetiti Jugoslaviju. Tom prilikom m a đ a r s k i m i n i s t a r je izjavio d a j e »izuzetno zadovoljan« što tu posetu može učiniti uz p r e t h o d n o o d o b r e n j e Berlina i Rima. Međutim, R i b e n t r o p je u isto v r e m e d a o instrukcije svojim d i p l o m a t s k i m p r e d s t a v n i c i m a »da ne t r e b a pridavati nikakav dublji značaj m a đ a r s k o - j u g o s l o v e n s k o m ugovoru i d a o nalog štampi da ne d a j e publicitet Cakijevoj poseti B e o g r a d u . To je bila Ribentropova reakcija kad je saznao da je knez Pavle izjavio američkom predstavniku da na pakt sa Mađarskom gleda kao na barijeru protiv dalje nernačke najezde i da ga zato smatra pro-savezničkim. Kad je m a đ a r s k i m i n i s t a r inostranih poslova Caki 11. d e c e m b r a sa pratn j o m stigao u Beograd, dočekali su ga Cincar-Marković i d r u g e b r o j n e ličnosti. Obe strane su se sporazumele da se c e r e m o n i j a m a i manifestacijama na prog r a m u d a d e »isključivo jugoslovensko-mađarski karakter«, pa nisu pozvale nijednog s t r a n o g predstavnika, što je uvredilo n e m a č k o g i italijanskog poslanika. Caki je, p r e svega, obavestio Kneza Pavla da Nemci znaju za njegov razgovor sa Lejnom, tako da sada imaju dokaze o njegovim antinacističkim pogledima, kao i a m e r i č k u šifru, tako da knez ne bi više m o g a o govoriti slobodno Lejnu malo ili ništa o planovima Jugoslavije. Zatim je r e k a o da preti veća opasnost od Nernačke nego od Rusije, d a j e neizbežan r u s k o - n e m a č k i rat i da se Mađari bez b o r b e ne bi odrekli Dunava niti prepustili Transilvaniju Sovjetskom Savezu. Hitler ne voli ni kneza Pavla, ni kralja Borisa, a na Musolinija »gleda kao na samovoljnog mlađeg brata i govori o njemu sa otužnom sentimentalnošču«. Napomenuo je da mu je Hitler rekao da je Musolini napao Grčku bez njegovog znanja baš u vreme kad se spremao da poseti Italiju i nagovori Musolinija »da zakrpi svoje razmirice sa Grcima«. Upozorio je kneza Pavla na Musolinijeve imperijalističke namere prema Solunu i Canovo prevrtljivo mišljenje o ratu i miru sa Jugoslavijom, jer svaki čas menja svoje izjave. Italijanske vođe su toliko nestalne da »u njihovoj politici n e m a nikakve politike«. Caki je predskazivao veliku ofanzivu u m a r t u , ali nije r e k a o protiv koga, adi je ipak u poverenju r e k a o knezu Pavlu i njegovim ministrima d a j e »iz vlastitih Firerovih usta čuo da Jugosloveni mogu da očekuju napad Nernačke samo u dva slučaja: ako bi Jugoslavija s leđa napala Italiju u Albaniji i u slučaju ako bi Engleska pokušala da stvori Solunski front. »Knez Pavle je t a k o đ e p r e d v i đ a o s u k o b između Nernačke i SSSR-a i u t o m e video široke m o g u ć n o s t i za m a n e v r i s a n j e izm e đ u dve sile Osovine, da bi sačuvao n e u t r a l n o s t , a ugovor o »večitom prijateljstvu« s m a t r a o je k a o sredstvo za pojačanje svojih pozicija u p r e g o v o r i m a sa N e m a č k o m i Italijom i da b a r za neko v r e m e otkloni e v e n t u a l n u invaziju. Ministri inostranih poslova Jugoslavije i Mađarske, u toku zvaničnih ceremonija prilikom potpisivanja »Pakta o večitom prijateljstvu« (13. decembra - V. T.), podvlačili su da će taj Pakt imati značaj za mir na Jugoistoku Evrope »u harmoniji sa dve velike sile, susedne i prijateljske Nernačke i Italije«. Pre n a p u š t a n j a Beograda, Caki se p o n o v o p o t r u d i o da rasprši s u m n j e poslanika sila Osovine, težeći da ih uveri u miroljubive n a m e r e Jugoslavije, kao i Turske, izvinjavajući se zbog »prilično kiselog načina izražavanja« u o d n o s u na Bugarsku, koju je optužio što je o k o njegove posete B e o g r a d u svojim a l a r m o m proširila glasove o »blokovima i kontra-blokovima«. 2 8 9 O spoljno-političkim d o g a đ a j i m a biće reči i u sledečim odeljcima, naročito u sledečem odeljku Pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu.

NAPOMENE 1

Vojna enciklopedija, t o m 5. d r u g o izdanje. Beograd 1973. str. 233-234.

Grof C a n o vrlo p r e c i z n o u s v o m e »Dnewitkw i u »Ta/mm arhivima« iznosi sve e t a p e p l a n a zavcre za r a z b i j a n j e Jugoslavije, n a r o č i t o u p e r i o d u 1937-1941. godine. K a r a k t e r i s t i č n o je da su zvanični krugovi u Parizu i L o n d o n u , o d a v n o i p r e a p r i l s k o g rata bili u p o z n a t i sa m e đ u n a r o d n o m z a v e r o m protiv Jugoslavije, ali se nisu zbog loga ni najmanj,.uzbuđivali, j e r su uvek imali samo svoje sopstvene interese. 2 The Foreign Polity of the Third Reich, B mačkog).

T. B a t s f o r d LTD. L o n d o n . 1973. (Prevod sa ne-

3 League of Nations, Treaty Series, LXVIII. str. 373; dr. J a k o b B. H o p t n e r , Yugoslavia in crisis 1934-1941. New York a n d L o n d o n , 1962 (prevod Jugoslavija u krizi 1934-1941, Z a p a d n a Nem a č k a , 1964. str. 32). 11

Vojna enciklopedija, t o m U, d r u g o izdanje. Beograd, 1970, str. 459.

4

Beleika o razgovoru kralja Aleksandra i G vida Malagla Kapi 22. f e b r u a r a 1932 (UK): Hoptn e r . n. d., str. 32-39 Na osnovi sačuvanih p o d a t a k a iz. istrage i sa s u đ e n j a u č e s n i c i m a tzv. ličkog ustanka utvrđ e n o je da je n a j p r e izvršen n a p a d na ž a n d a r m e r i j s k u stanicu u B r u š a n i m a 6. i 7. s e p t e m b r a 1932. g. sa o r u ž j e m koje je bilo p o s l a t o u p r o l e c e 1932. p r e k o Z a d r a u rejon Gospiča. U n a p a d u je u č e s t v o v a l o i 10 p r e b a č e n i h u s t a š a iz Zadra i n e k o l i k o č l a n o v a u s t a š k e o r g a n i z a c i j e sa Gospićkog p o d r u č j a . To je imalo n e p o v o l j a n o d j e k u i n o s t r a n s t v u za Jugoslaviju. Tada je n a s t a l o poo r š a n j e italijansko-jugoslovenskih o d n o s a i č v r š ć e zbijanje članica Male Atlante. ( T o d o r Stojov, O takozvanom ličkom ustanku 1932, Časopis za s u v r e m e n u povijest«, br. 2. god. 11, Zagreb. 1970, str. 167-180.

f

5

Dušan Biber, Luj Banu u Beogradu I9i4

«Politika« 21. s e p t e m b a r 1971, B e o g r a d .

6

Diplomatski arhiv SIP. Popisnik Vašington (DASIPl, sveska I, T. 120, t r a k a 3562. serija br. 9350 H. br. s n i m k a E 662380 - E 662689. B e o g r a d . ' Dokuments on German Foreign Policy 1918-1945 IDGFP). n. d., str. 45.

C. II. dok

316 i 318; H o p t n e r ,

» DGFP. C. III. d o k . 263 i 264: United States Military Tribunal IUSMT). dok. NG-2416; Hoptner, n. d., str. 50-51 S e d m o g d e c e m b r a 1934, Pjer Laval (Laval Pierre) je p r o g u r a o svoju rezoluciju k r o z Društvo n a r o d a , k o j o m je završena r a s p r a v a po p i t a n j u o d g o v o r n o s t i za ubistvo Kralja Aleksandra. Da bi s p r e ć i o d a l j e zaplete, koji bi mogli proizaći za Italiju i M a đ a r s k u , Laval je » p r i m o r a o beogr a d s k u vladu i s a m u Kraljicu da se o d r e k n u - s l o m l j e n a srca - svoga plana da g o n e k r a l j e v e ubice«. Poniženi i u v r e đ e n i - b e o g r a d s k a vlada i javno m n j e n j e u Jugoslaviji - prcdskazivali su dalji slom f r a n c u s k e politike na Balkanu (J. Hoptner, n. d . str 133-1 34). 9 Tajni arhivi grofa Ćana 1936-1942, Zagreb, 1952, str 70. Vojno-politićki savez, tzv. Osovina Rim - Berlin, zaključen je 25. o k t o b r a 1936. godine, uz. p o d e l u i n t e r e s n i h sfera, a 25. nov e m b r a iste g o d i n e z a k l j u č e n j e A n t i - K o m i n t e r n a p a k t i z m e đ u N e m a č k e i J a p a n a , k o j e m u je 6. n o v e m b r a 1937. g o d i n e prišla i Italija Anglo-italijanskim - D ž e n t l m e n s k i m s p o r a z u m o m « od 2. j a n u a r a 1937. g o d i n e bilo je p r e d v i đ e n o da se održi status quo na M e d i t e r a n u . U to v r e m e , SSSR ie o p t u ž i o N e m a č k u i J a p a n da p r i p r e m a j u »Svetski ral protiv SSSR« Po s v e m u s u d e ć i E v r o p a se nalazila na p r a g u novog rata. (C. Popov, Od Versa/a do Danciga. »Nolit«, B e o g r a d . 1976, str. 492-527. ,0 D r Živko Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile 1935-1937. B e o g r a d , 1968. str. 155-156. »Naša s p o l j n a politika od 1918. pa sve do 1935 k r e t a l a se p r e m a u p u t s t v i m a F r a n c u s k e . .. Naš mali čun bio je vezan za veliku f r a n c u s k u lađu. plovio istim p r a v c e m u potiljak« (M. Stojadinović, Ni rat ni pakt, - O t o k a r Keršovani«. Rijeka, 1968, str. 328).

" Archiv der Gegenwart. Wien. 1936, sir 2747. Ipak je knez Pavle, p r i l i k o m lajne p o s e l e Hitleru 17 o k t o b r a 1936. o t v o r e n o izrazio prelazak Jugoslavije na liniju n e u t r a l n o s t i , a to je o d g o v a r a l o o n d a š n j o j b r i t a n s k o j politici, koja je išla za tim »da se n a g o d i sa Hitlerom- Hitler je prilikom o v e p o s e t e kneza Pavla istakao da u slučaju rata traži samo neutralnost Jugoslavije. (B. Krizman. Pavelič i ustaše. Globus, Zagreb, 1978, 12 Sa j u g o s l o v e n s k e s t r a n e učestvovali su Dr Milivoje Pil ja i dr Ivan Subotić. (Tajni arhivi grofa Ćana 1936-1942, Zagreb. 1952. str. 88). 13 Posle p o t p i s i v a n j a B e o g r a d s k i h u g o v o r a C a n o je n a p i s a o »Razgovor s p r e d s e d n i k o m j u g o s l o v e n s k e vlade S t o j a d i n o v i ć e m « koji je š t a m p a n u knjizi Tajni arhivi grofa Cana, 1936-1942. Zagreb. 1952, str. 111-118. » N e p o s r e d n o posle Cana. p o č e t k o m aprila 1937. g., u B e o g r a d u je b o r a v i o u z v a n i ć n o j poseti p r e d s e d n i k CSR E d u a r d Beneš. Opozicija je priredila veličanstven d o č e k i m a n i f e s t a c i j e p r e d s e d n i k u b r a t s k e C e h o s l o v a č k e . Policija je blokirala ulaze u B e o g r a d , s t a n o v n i š t v o nije k a o o b i č n o o b a v e š t e n o i p o z v a n o da u o d r e d e n o v r e m e pozdravi B e n e š a . Te m e r e p r e d o s t r o ž n o s t i S l o j a d i n o v i ć e v e vlade ipak nisu d a l e o č e k i v a n e rezultate. Pitanje p r e t v a r a n j a Male a n t a n t e u opšti o d b r a m b e n i savez, na b e o g r a d s k o j s e d n i c i Stalnog s a v e t a Male a n t a n t e o d l o ž e n o je do daljeg. »Bila je to s a h r a n a prve klase«, hvalio se Stojadinovič n e m a č k o m poslaniku fon Herenu i italijanskom poslaniku Indeliju« (Indelli Mario). (Dušan Biber. Po starom nacističkom planu. »Politika«, 1. o k t o b a r 1971. B e o g r a d ) .

Dr Zivko Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile 1935-1937. B e o g r a d . 290-291 M Stojadinović. Ni rat ni pakt. »Keršovani«, Rijeka, 1970. str. 427. ,s

1968. str.

Milan Stojadinović. n. d., str. 431.

" Hoptner, n.d.. str. 126-127; Foreign Relations of the United States 1934-1941. Wasch i n g t o n . G o v e r n m e n t Printing Office (1937). s t r 66-68. " H o p t n e r . n. d., str. 122-123; C i a n o Galeazzo, L'Europa Verso la Catastrofe, (Ciano, L'Europa), Verona, 1948. str. 151-162. " H o p t n e r , n. d., str. 124, Beleška o razgovoru kneza Pavla i Cana 25. m a r t a 1937. D o k u m e n ti Univerziteta K o l u m b i j a (UK). B o g d a n K r i z m a n . P r e d g o v o r u knjizi J a k o b a B

H o p t n e r a Jugoslavija u krizi 1934-1941,

str. 23. " H o p t n e r , n. d., str. 131; DGFP. D. V, dok. 163. 20

H o p t n e r n.d., str. 136-137.

21

AR 1941, ZD. I. d o k . 1, str. 11. p r i m . 2.

22

H o p t n e r , n. d., str. 160; DGFP, D. I. dok. 138; DGFP, IU, dok. 47.

23

Hoptner, n.d., str. 160;Ciano Galeazzo. Ciano's Dia rs 1937-1938. London. 1952. str. 76, 79. 88 i 89, (Dnevnik g r o f a C a n a 1937-1938); DFG P, D. I, d o k . 138, DFG P, III. dok 47. 24

H o p t n e r , n. d., str. 161.

25

H o p t n e r , n. d., str. 161; DGFP. II. 6. d o k . 331. H o p t n e r . n. d., str. 161; DGFP, D, I, dok. 321

20 27

Hoptner. n.d.. str. 161-162; DGFP. D. V. dok. 174: FRI

(1938), 414.

28

Memoari generala Dušana Simovića, R-16. II deo. r u k o p i s u AVII, br. reg. 2 / 1 - 1 - 1 4 2 , k. 8a, str. 1-2. 23

Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetkovic-Maček.

1939. Zagreb, 1965, str. 39

30

H o p t n e r . n. d„ str. 163-164; FRUS. I (1938), 431-432.

31

H o p t n e r . n. d.. str. 164; DGFP, D, V. dok. 184.

3J H o p t n e r , n. d„ str. 164: International Military Tribunal. Documents at the international Military Tribunal at Nuremberg and now deposited in the National Archives of the United Stated, IV'ashington (IMTD), D, C. dok, 2719-p. s. 33 34

AR 1941, I. dok. 2, s t r

Isto, dok 7 44 14,51

3. str.

17-19; Arhiva ia radnički pokret (ARP). Zbirka Korać, str. 372,

20-23,

Arhiva

VojnoiMorijskog

instituta

(AV1I),

mikrofilm,

reg.

br

35

Isto, dok. 4, str. 23-24. 22. a v g u s t a 1938. g. uoči M i n h e n a . zaključen je s p o r a z u m i z m e đ u Male A n t a n t e i M a đ a r s k e , tzv. Bledski s p o r a z u m . To je bio, u stvari, p r e ć u t n i d o g o v o r Jugoslavije, M a đ a r s k e i R u m u n i j e da se ne m e š a j u u č e š k u krizu. Tim s p o r a z u m o m M a đ a r s k o j je p r i z n a t o p r a v o na v o j n u ravnopr a v n o s t uz o b a v e z u o n e n a p a d a n j u . Za razliku od Male A n t a n t e . sa ovim u g o v o r o m Sile o s o v i n e nisu bile zadovoljne, p o s e b n o Nemačka. (Vuk Vinaver, Jugoslavija i Mađarska 1933-1941. Beograd. 1976. N a r o d n a knjiga, str. 288). 38 Ivan Majski, Uspomene sovjetskog diplomate. » B e o g r a d s k i izdavački zavod«. B e o g r a d , 1974, str. 22-23. Litvinov je 3. s e p t e m b r a 1938. g o d i n e izjavio f r a n c u s k o m o t p r a v n i k u poslova Pajou da je SSSR s p r e m a n d a z a j e d n o s a F r a n c u s k o m brani Ć e h o s l o v a ć k u , a k o z a t o b u d e z a m o l j e n . 37

Zivko Avramovski. n. d.. s t r 16.

38

Ar 1941, ZD, I. dok. 1, str. 11-17; ARP, reg. br. 7632/11, 1-1 (38).

35

Isto. d o k . 9, str. 33; AVI1. m i k r o f i l m , reg. br. 7/117-118.

4

° AR 1941, ZD, I. dok. 11, str. 36-37; AVII, reg. br. 7 / 3 4 2 - 3 4 3 .

4 ' Hoptner. n.d., str. 173; Ciano's Diary 1937-38, str. 94, 105. i 114. i L'Europa, Verso la Ca tastrofe, M o n d a d o r i . Verona. 1948, str. 313-314 42

AR 1941, ZD. I. d o k . 3. str. 22-23; AVII, m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 4 9 - 5 1 .

43

Isto, d o k . 15, str. 43-»5; AVII, m i k r o f i l m , reg. br. 7/207-211.

44

Isto, d o k . 16, str. 46-47; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 2 7 4 - 2 7 8 . Uoči M i n h e n a . N e m a č k a je 20. a v g u s t a 1938. p r e d u z e t a e n e r g i č n e k o r a k e u B e o g r a d u i Buk u r e š t u : a k o Ć e h o s l o v a č k a ne p o p u s t i , rat je neizbežan. To je S t o j a d i n o v i ć (na s a s t a n k u Stalnog Saveta Male A n t a n t e 21. avgusta 1938. na Bledu, p r e n e o Krolti ( K r o f t a Kamill, u v e r a v a j u ć i ga da p r e m a M a đ a r s k o j i dalje važe obaveze jugoslovenske vlade. (V. Vinaver, n. d.. str. 286). 44

AR 1941, ZD, I. str. 47-48; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 2 7 9 - 2 8 4 .

48

Isto. d o k . 21, str. 61; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 1 2 7 - 1 2 9 .

47

H o p t n e r , n. d„ str. 167; Documents on British Foreign Policy (DBFP) 1919-1939. Second and Third Series, L o n d o n . H. M. S t a t i o n e r y Office, III. 2, d o k . 774 i 775. 48 H o p t n e r n. d., str. 167-168; Documents Secrets du Minislere des Affaires Etrangeres d'Altemagne, II. dok. 24; DGFP. D. V, d o k . 141. 49 H o p t n e r . n. d., str. 168. Stojadinović knezu Pavlu. 22. avgusta 1938. (Dokumenta u arhivi Univerziteta Kolumbija u Njujorku (UK). 50

H o p t n e r , n. d., str. 168; DGFP. D. V. dok. 690.

»' H o p t n e r . n. d.. str. 169; DGFP. D. IV. dok. 9 i D. V. dok. 229. " H o p t n e r . n. d., str. 169-170. Stojadinović knezu Pavlu 22. septembra 1938: Stojadinović Antiču 24. septembra 1938 (UK). 53 H o p t n e r , n. d., str. 171 .Stojadinović Knezu Pavlu 25. septembra 1938 (UK): N. P. Comnen. Preludi del grande dramma. Roma. L e o n a r d o . 1947, str. 104-106 i 115-117.

s* AR 1941. ZD. L dok. br. 21, str. 5 9 - 6 1 ; AVIL mikrofilm, reg. br. 7/65 - 69. «V Vinaver, n. d., str. 292. " I v a n Majski, n. d„ str. 22-23. 57

Isac Deutscher. Staljtn. politička-biografija. -Globus«. Zagreb. 1977. str 368 - 398

58

AR 1941, ZD. I. dok. br. 22. s t r 62. prim. 3; H o p t n e r . n. d . str. 171-172: DBFP, III. 2.

623-624.

69 P r e d r a g Milojević. Između mira i rata, »Politika«, 11. aprila 1972. B e o g r a d . »Staljin je uoči Minhenske krize (preko Litvinova) saopštio Daladjeu da je Rusija s p r e m n a ući u rat radi o d b r a n e C e h o s l o v a ć k e . ali s a m o pod u s l o v o m da F r e n c u s k a ispuni svoju obavezu«. No F r a n c u s k a je javno pogazila pakt sa Rusijom Poljska i r u m u n s k a vlada su se e n e r g i č n o s u p r o s t a v i l e p r o l a z u r u s k i h t r u p a p r e k o svojih teritorija. • Ne dopustiti Rusiji da ude u Evropu« - to je bila lozinka Z a p a d a uoči M i n h e n a . Staljin, posle M i n h e n a uviđa p r e t e č u o p a s n o s t od H i d e r a . Dok Hitler ne želi r a t o v a t i ist o v r e m e n o n a dva f r o n t a . Staljin vodi politiku - borba za dobitak u vremenu, da Rusiju zadrti izvan rata. No. najbolje je da ostane izvan rata »u ulozi gledaoca, a potom u ulozi arbitra' K o l e b a n j e Staljina - k o m e prići zapadnim silama ili prihvatiti p o n u d e Hitlera. I on, Staljin, prihvata ovo drugo. I tako je avgusta 1939 godine »Staljin o t k l o n i o p o ž a r od Rusije«. Nije v e r o v a o u k o n a č n u p o b e d u Hitlera. »Nama je p o t r e b n o v r e m e « - Istakao je na XV k o n g r e s u K o m u n i s t i č k e p a r t i j e u m a r t u 1939 g o d i n e I eto. d o b i o je predah - od 22 meseca! (Isak Dojćer - Staljin, politička biografija. Globus, Zagreb, 1977. god. str. 368-398). 60 N a m e s n i k Ivo Perovic izjavio je na s a s l u š a n j u od 2 f e b r u a r a 1948. g o d i n e p r e d istražnim o r g a n i m a Uprave d r ž a v n e b e z b e d n o s t i da je č u o da su knez Pavle, B e n e š i S t o j a d i n o v i ć u a p r i l u 1937. u B e o g r a d u likv idirali Malu A n t a n t u . Knez. jc tada r e k a o da su Malu A n t a n t u sklopili kralj Aleksandar, Titulesku (Titulescu Nicola) i B e n e š k a o protivtežu M a đ a r s k o j , a B e n e š bi sada h t e o da je p r e t v o r i u u g o v o r e o u z a j a m n o j p o m o ć i ( v e r o v a t n o i protiv Nernačke), š t o je j u g o s l o v e n s k a vlada odbila, p o š t o joj je iz. Pariza p r e p o r u č e n o da po svaku c e n u izbegne bilo kakav s u k o b s N e m a č k o m i Italijom, j e r Engleska i F r a n c u s k a nisu bile s p r e m n e .

Ciano. L'Europa. str. 331-332; H o p t n e r . n. d.. str. 173. 81 H o p t n e r . n. d„ str. 174; DGFP. D. IV, d o k 434; Ciano's Diarv 1937-38. str. 203; Ciano's Dian• 1939-1943, str. 13. 82

H o p t n e r , n. d.. str. 171-172; DBFP. III. 2, 623-624.

63

AR 1941, ZD, I, d o k . 22. str. 62-64; AVTI, m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 1 3 0 - 1 3 5 .

84

Isto. d o k . 26, str. 96-99; AVIL m i k r o f i l m , reg. br. 7/65-69.

85

H o p t n e r , n. d., str. 172-173. Putić Stojadinoviću. 1. okt. 1938 (UK).

88 87

Memoari generala D. Simovića, II. str. 2. AR 1941, ZD. I. dok. 29, str. 123; ARP, reg. br. 7631/III, 4-1(38).

88 Stojadinović knezu Pavlu 20. j a n u a r a 1939. (UK); H o p t n e r . n.d., ro pa, str 405-412, DGFP. D, V. dok. 276. 434 i 430. 59

174-175: Ciano

L'Eu-

H o p t n e r . n. d., str. 181; Ciano, L'Europa, str. 411; Ciano's Diary 1939-1943, str. 14

70

H o p t n e r . n. d., str. 182: Ciano. L'Europa, str. 313; Ciano's Diary 1939-1943, str. 14, DGFP D, IV. dok. 440 i D. V, d o k . 276. 70

* Isto.

7 ' Beleika o razgovoru kralja Aleksandra i G\ida Malagola kapi 22. februara 1932 (UK); H o p t n e r , n. d., str.39. Takvo gledište z a s t u p a o je i T r u m b i ć na M i r o v n o j k o n f e r e n c i j i 1919-1920. g o d i n e . Interes a n t n o je d a j e i kralj A l e k s a n d a r još 1932, u težnji za s p o r a z u m o m sa M u s o l i n i j e m na J a d r a n u , izjavio: »Shvatajući važnost trgovinskih, i n d u s t r i j s k i h i finansijskih i n t e r e s a , koje Italija ima u Albaniji, k a o i razvoja koji ovi i n t e r e s i m o g u imati u b u d u ć n o s t i , Jugoslavija p r e u z i m a na s e b e obavezu da ne p r e d u z i m a ništa š t o bi m o g l o škoditi i štetiti ovim i n t e r e s i m a « . Cak je iste g o d i n e za Albaniju r e k a o : » J a j e ne bih h t e o ni k a o poklon« ( H o p t n e r . n. d., str. 183-184), pa izjava k n e z a Pavla liči na p a r a f r a z i r a n j e ovih kraljevih misli. 72

H o p t n e r , n. d.. str. 191. p r i m . 57.

73

H o p t n e r , n. d., str. 191; Ciano's Diary 1939-1943, str. 23-24; DGFP. D. VI. d o k . 1110.

" H o p t n e r , n. d., str. 195-196; Ciano, L'Europa, str. 418-419: Ciano's Diarv 1939-1943. str. 46-51. 75 O n e s l a g a n j i m a kneza Pavla i S t o j a d i n o v i ć a i razlozima p a d a S t o j a d i n o v i ć a postoji više verzija, p o č e v od bojazni k n e z a Pavla da će mu S t o j a d i n o v i ć p r e o t e t i vlast i da knez teži da pos t a n e kralj, pa do n e j e d i n s t v e n o g stava u p o g l e d u p o d e l e Albanije i o d n o s a sa V. B r i t a n i j o m . Italijom i B u g a r s k o m , k a o i u r e š a v a n j u tzv. h r v a t s k o g pitanja. » K o m u n i s t i č k a i n t e r n a c i o n a l a « , zvaničan o r g a n K o m i n t e r n e , u svom p r v o m n a r e d n o m b r o j u m a r t a 1939. g o d i n e zapisala je: »Jugoslovenski m i n i s t a r p r e d s e d n i k Stojadinović. koji je s t a l n o š u r o v a o sa B e r l i n o m i R i m o m , m o r a o je u s t u p i t i m e s t o vladi za koju se nacisti plaše da će p o n o v o p o k u š a t i da s t u p i u k o n t a k t s j u g o s l o v e n s k i m n a r o d n i m m a s a m a i koja se n j i m a ne d o p a d a već iz toga razloga«. U č l a n k u O padu Stojadinovičeve vlade, o b j a v l j e n o m u Istoriji XX veka. Z b o r n i k radova. VIII. B e o g r a d . 1966. na str. 6-66, o u z r o c i m a p a d a , p o r e d ostalog. D. Biber ističe: »Pad je d o š a o n e o č e k i v a n o u s l o ž e n o j i v e o m a z a t e g n u t o j m e đ u n a r o d n o j situaciji, u k o j o j je d o m i n i r a l a e k s p a n z i o n i s t i č k a politika n a c i s t i č k e N e m a č k e u Evropi. Knez Pavle je s t e k a o u v e r e n j e d a j e Stojadinović n a m e r a v a o d a s e veže s a Osovinom; d a učvrsti svoje lične pozicije, unitaristički a u t o r i t a t i v n i režim, da teži ka ličnoj d i k t a t u r i , da se što više o s a m o s t a l i . L a t e n t n o m s u p a r n i š t v u i z m e đ u kneza Pavla i S t o j a d i n o v i ć a u č i n j e n je k r a j p a d o m ovog p o s l j e d n j e g 4. f e b r u a r a 1939. g.«. 78

H o p t n e r , n. d., str. 190-191; DGFP, D, V. d o k . 291, 310, 311 i 385

77

AR 1941, ZD. I. dok. 33. str. 151; M i k r o t e k a VII, reg. br. NAV-N-T-77. 1921/1423.

78

H o p t n e r , n. d., str. 201; DBFP, 4. d o k . 378.

79

H o p t n e r , n. d„ str. 202; DBFP. III, 4. d o k . 379.

80

H o p t n e r . n. d.. str. 202; Ciano's Diary 1939-1943, str. 54-58.

8 ' H o p t n e r . n. d.. str. 203: Cano. isto, str. 64; Ciano. L'Europa, str. 423-425. Cvetković je izjavio H o p t n e r u da je j u g o s l o v e n s k a vlada o b a v e s t i l a V. Britaniju o italijanskim n a m e r a m a u Albaniji i da je n j e g o v a vlada bila s p r e m n a da s t u p i u akciju da je bila osigurala p o d r š k u V. Britaniji, ali n j e n a r e a k c i j a nije bila f>ovoljna. ( H o p t n e r , n. d.. str. 303, p r i m . 21). 82 Tajni arhivi grofa Cana 1936-1942, Zagreb. 1952, str. 288-292; Archiv der Gegenwart. 1939. str. 4017; AR 1941, I, ZD, d o k . 35. str. 161, p r i m . 4

83 Dnevnik grofa Ćana. Zagreb, 1948. str. 28-31. 84

H o p t n e r . n. d„ str. 202-203; Ciano's Diary 1939-1943, str. 61-63.

86

Tajni arhivi grofa Cana. Zagreb, 1952. str. 293-294.

88

Dnevnik grofa Cana. Zagreb, 1948. str. 63.

87

AVII, reg. br. 51-2. k. 20.

88

Archiv der Gegenwart,

89

AR 1941, ZD. dok. 37, str. 169-171; ARP, reg. br. 4996/VI. 3 - 8 / 3 9 .

90

N i r n b e r š k i p r o c e s ( f r a n c u s k o izdanje), XXIX, str. 53.

1939, str. 3945, 39, 72.

9

' AR 1941, ZD, I, dok. 45. str. 183-188: DGFP. D, VI, d o k . 262; Archiv der Gegenwart. 1941. str. 3945, 39. 72. " AR 1941, ZD, I. dok. 44. str. 181-182; DGFP. D. VI, d o k . 256. 93

AVn, reg. br. 20/7, k. I.Archiv der Gegenwart, 1939. sir. 4036 J; Dnevnik grofa Cana, str.

69-70. 94

AR 1941, ZD. I. d o k . 46. str. 188-193. DGFP, D, VI. d o k . 271. Ovo p e r f i d n o H i t l e r o v o o b m a n j i v a n j e i z a v a r a v a n j e j a s n o p r o t i v r e č i n j e g o v i m i d e j a m a izn e t i m u knjizi Mein Kampf. U stvari, ideja o razbijanju Jugoslavije s t a r a je k o l i k o i hitlerizam. O n a se nalazi u n e d a v n o o t k r i v e n i m Hitlerovim i n t e r v j u i m a iz 1931, k a d a je izjavio da će Dalmacija »i b a l k a n s k e o b l a s t i iza nje« biti p o d italijanskim u t i c a j e m i da će M a k e d o n i j a , k a o bug a r s k a zemlja, biti p r i k l j u č e n a B u g a r s k o j koja će biti najbliži (prvi) n e m a č k i saveznik na I s t o k u (Edvard Galic, Unmasked Two Confidential Interviews with in 1931, London, 1970, str. 72). S e m toga, u t z v . » H o z b a h o v o m memorandumu« ( n a z v a n o m po piscu, H i t l e r o v o m a đ u t a n t u ) , n a v e d e n je Zapisnik o konferenciji koju je Hitler 5. n o v e m b r a 1937. g o d i n e o d r ž a o sa svojim najvišim državnim i p a r t i j s k i m f u n k c i o n e r i m a . Tom p r i l i k o m im je stavio do z n a n j a da je r e š e n da vodi rat i d a o im i n s t r u k c i j e za p r i v o đ e n j e u d e l o ove o d l u k e . Izlažući ciljeve svoje politike, on im je rekao: »Prema t o m e . radi se p r e svega o p r o b l e m u p r o s t o r a . Životni p r o s t o r koji n a m je p o t r e b a n t r e b a tražiti s a m o u istočnoj Evropi«. Postizanje toga cilja m o g u ć e je u e t a p a m a . To se m o ž e postići s a m o silom o r u ž j a Za sada k a o prvi cilj Nernačke je Austrija i C e h o s l o v a ć k a . Z a t o t r e b a stvoriti vojničke i političke uslove. Iako su p r i s u t n i generali stavili ozbiljne p r i m e d b e na o v a j plan, on se na njih nije o s v r t a o . ( P r e d r a g Milojević, Između mira i rata, »Politika«. 11. a p r i l a 1972, Beograd). Videti i Auswärtiges Amt. 1939/41. N*7, str. 68-70, k a o i The Foreign Policy od the Third Reich, Klaus Hildebrand. B. T. »Batsford Ltd«, L o n d o n , 1973 p r e v o d sa n e m a č k o g ) . 98

AR 1941, ZD, I, d o k . 47. str. 194.

98

H o p t n e r , n. d., str. 205-206; DBFP. III. 4. d o k . 446 i 390.

97

H o p t n e r , n. d., str. 206; DBFP, III, 4. d o k . 420.

98 H o p t n e r n d., str. 206-207; DBFP. III. 4. dok. 426, 511 i 542. Posle o v o g r a z g o v o r a Ha lifaks je upitao jugoslovenskog o t p r a v n i k a poslova u L o n d o n u Milanovića da li bi se Jugoslavija b r a n i l a a k o bi bila n a p a d n u t a . O d g o v o r i o je da mu za to t r e b a j u i n s t r u k c i j e iz B e o g r a d a , a na n j e g o v o pitanje: »Sta bi V. Britanija učinila a k o bi Jugoslavija bila n a p a d n u t a ? « , H a l i f a k s je odg o v o r i o da bi V. Britanija bila s p r e m n a da stupi u akciju a k o bi to učinile F r a n c u s k a i Poljska. O p o s l e m i n h e n s k o j politici V. B r i t a n i j e izjavio je 1938. j e d a n sovjetski p r e d s t a v n i k da je istaknuti prvak b r i t a n s k e k o n z e r v a t i v n e s t r a n k e B i v e r b r u k ( B e a v e r b r o o k William Maxwell Aitk e n ) r e k a o »da je C e m b e r l e n s p r e m a n da u b u d u ć e k a p i t u l i r a p r e d a g r e s o r i m a , p r e svega za rač u n t r e ć e s i r a n e , ne p o m i š l j a j u ć i da se s u p r o t s t a v i n e m a ć k o j ekspanziji u j u g o i s t o č n o j Evropi, jer ce to - r a č u n a o je on - p r i n u d i t i Hitlera da se s u k o b i sa SSSR«. 1. n o v e m b r a 1938. g o d i n e za stav p r e m a B a l k a n u , C e m b e r l e n je izjavio u D o n j e m d o m u kao o d g o v o r na Alliievo (Atllee C l e m e n t Richard) p i t a n j e o aktivnosti n e m a č k o g m i n i s t r a Fun-

ka (Funk Walter): »da n e m a ništa protiv n e m a č k e penetracije u istočnoj i jugoistočnoj Evropi« - » N e ć e m o valjda da s m a t r a m o da je i z m e đ u n a s i N e m a č k e p o t r e b a n e k o n o m s k i rat« (»Polit i k a . od 2. U. 1938). 89

AR 1941, ZD, I, dok 36, str. 163-169; ARP, reg. br. 7616/11. 1 - 4 / 3 9 . AR 1941, ZD. I. d o k . 52, str. 208-211; O r g a n CK KPJ » P r o l e t e r . XV, m a j 1939, b r o j 1.

,0

'

Memorandum o

razgovoru Cincar-Markovića

i turskog poslanika 8.

maja

1939.

god

,0J

H o p t n e r , n. d„ str. 207; DBFP. III, 5. dok. 440. 555, 626, 633, 686; DGFP, D, V. dok. 428; Ciano's Diary 1939-1943. str. 53 i 85. ,03 Cincar-Marković, u saslušanju 20. septembra 1945. 104 ,os

Archiv der Gegenwart,

1939, str. 4022-23.

Isto, str. 4066.

108

»Politika«, 15. m a j a 1939, B e o g r a d ; Archiv der Gegenwart, 1939, str. 4069, 4075.

107

Isto. str. 4112.

108

AR 1941. ZD. I, dok. 51, str. 207-208; DGFP. D, VI, d o k . 438.

'°

9

AR 1941, ZD I. dok. 56; DGFP. D. VI, dok. 474. H o p t n e r . n. d., str. 228; DGFP, D. V, dok. 304.

111 H o p t n e r . n. d., str. 229; Documents on Inernational Affairs, Prewar Series, L o n d o n , Oxf o r d University Press (DIA). I, (1939), 287-288. 1,2

H o p t n e r , n. d., str. 229; DGFP. D, VI, dok. 67.

" 3 H o p t n e r n. d., str. 229-230; DGFP. Ill, 5, dok. 62. 63, 73. 162, 275, 285 i 297. " 4 H o p t n e r . n. d., str. 230; DGFP, D, dok. 884. 116

"

8

H o p t n e r , n. d., str. 230; Dokumenta o Jugoslaviji, Pariz (juli 1956). b r o j 8. »Politika«, B e o g r a d , 11. jula 1939.

" 7 H o p t n e r . n.d, str. 231; DGFP. D, VI, d o k . 689; DDI, VIII. 12, dok. 628, 629, 217, 441, 473, 490, 510, 533, 548, 559, 596 i 612; DDI, VIII, 13. dok. 190. H o p t n e r . n. d., str. 231; DBFP. III. 6. dok. 393 i 534. " 9 AR 1941. ZD. I. dok. 63. str. 250-252; DGFP. D. VI. dok. 691. I n f o r m a c i j a o p r e n o s u zlata je tačna. P r e m a pisanju g o s p o đ e Filis Oti. na o s n o v u britanskih strogo poverljtvih dokumenata koji su tek od 1. j a n u a r a 1972 g o d i n e postali d o s t u p n i u Public Record Office-u (PRO) u B r i t a n s k o m d r ž a v n o m arhivu, b r i t a n s k i poslanik u B e o g r a d u K a m p b e l je u s p e c i j a l n o m t a j n o m p i s m u u p u ć e n o m 14. a p r i l a 1939. »sigurnim p u t e m « izvestio da mu je knez Pavle p r e t h o d n e večeri r e k a o d a m u j e stalo d a p o š a l j e s e d a m t o n a j u g o s l o v e n s k i h zlatnih rezervi u E n g l e s k u b a n k u da bi bile o b e z b e d e n e na s i g u r n o m m e s t u , gde bi se č u v a l o za r a č u n j u g o s l o v e n s k e vlade, a da o t o m e n i k o ne zna. P o š t o su se b r i t a n s k e vlasti složile s o v i m zahtevom kneza Pavla i kad su p r e d s t a v n i c i Engleske b a n k e odgovorili da se zlato m o ž e t a j n o d e p o novati. zlato je r a z a r a č e m »Dubrovnik« stiglo 20. m a j a u P o r t s m a u t ( P o r t s m o u t h ) u 918 s a n d u k a sa 7344 zlatne poluge, o d a k l e je k a m i o n i m a p r e b a č e n o u L o n d o n . - »Nedeljne informativne novine• (NIN), br 1121 od 2. jula 1972. str. 44 Pošto je o v a j zahtev u p u ć e n 13. aprila, k a d a je knez Pavle, po r e č i m a K a m p b e l a , bio u » p r e n a p e t o m stanju«, m o ž e se p r e t p o s t a v i l i da je na k n e z a uticala teška situacija u k o j o j se Jugoslavija našla posle i s k r c a v a n j a italijanskih t r u p a u Albaniju n e d e l j u d a n a p r e toga.

,2 ° AR 1941, ZD. I, d o k . 65. s t r . 2 6 1 , 2 6 5 - 2 7 2 i 274-277; m i k r o t e k a VII. r e g . b r . N A V - N - T - 7 7 . 1291, 1397-1422.

< 2 ' AR 1941, ZD. I. d o k . 66, str. 277; DGFP. D, VI, d o k . 733. 122

AR 1941, ZD. I, d o k . 67, str. 278, DGFP, D, VI, d o k . 745.

123

AR 1941, ZD. I. d o k . 73, str. 293-294; AVII, film N A V - N - T - 7 7 . reg. br. 1 2 9 / 5 3 0 .

124 AR 1941. ZD. I. d o k . 74, str. 295; AVII, f i l m N A V - N - T - 7 7 , reg. b r . 1 2 9 3 / 8 6 8 - 6 9 . O n a p o r i m a J u g o s l a v i j e da o č u v a s v o j u n e u t r a l n o s t videti A l f r e d o B r e c c i a , Jugoslavia 1939-1940. Giufre e d i t o r e , Milano, 1978. 125 DGFP. m i k r o - k o p i j a , T - 2 0 . r o l n a chiv der Gegenwart. 1939, str. 3202.

s p e c i j a l n i b r o j 66 - D i p l o m a t s k i a r h i v B e o g r a d ; Ar-

128

Popov C e d o m i r , Od Versaja do Danciga, Nolit, B e o g r a d . 1976, str. 597.

127

AR 1941, ZD, I, d o k . 75. s t r . 296-299; AVTI. film N A V - N - T - 7 7 . reg. br. 1 2 9 1 / 4 2 4 - 2 7 .

,2B

D u š a n S i m o v i ć . Memoari,. II, s t r . 45 u Arhivi V o j n o i s t o r i j s k o g i n s t i t u t a .

125

CCCP B 6 o p 6 e 3a Mnp HaKaHVHe BTopoft M i i p o B o f l B o n n e , AoKyMeiiTbi H MaTepHaAbi, H3Aaie.\bCTBo riOAnrHMecKoH AHTeparvpw, MocKaa. 1971. str 243 • 247, 3 3 5 - 3 3 6 . 3 8 9 - 390 i 573-583. 130

Isto, str. 10; Documents on British Foreign Policy 1919-1939 (DBFP), 3. VI. s t r . 7 6 3 - 7 6 4 .

131

Isto. str. 11. o d n o s n o str. 4 9 9 - 5 0 2 .

132

Isac D e u t s c h e r , Staljin, p o l i t i č k a b i o g r a f i j a . » G l o b u s « . Z a g r e b . 1977, s t r . 3 6 8 - 3 9 8 .

,33

AR 1941, ZD, I, d o k . 107, s t r . 375. p r i m . 3.

,M

DBFP. 3, VI. s t r . 641

136

A l e x a n d e r W e r t h , Russia at War 1941-1945, N e w Y o r k E. P. Diton & CO, JNC, 1964. s t r .

3-50. 138 Dokumenti i materijali o drugom svetskom ratu. I, » M e đ u n a r o d n i p r o b l e m i « , i z d a v a č k o p r e d u z e č e FNRJ. B e o g r a d 1951, s t r . 210-211. 213-215. 226-228.

AR 1941, ZD. I, d o k . 78. str. 306; AVII, reg. br. 2 / 4 - 1 , k. 6 t . 138

V l a d i m i r B a k a r i ć , Prvi susret s Kardeljem, »Politika« 23. j a n u a r 1980. s t r . 9.

139

DGFP. m i k r o k o p i j a , T - 2 0 . r o l n a 58, br. 66.

'«o »Politika«, 5. s e p t e m b a r 1939, B e o g r a d : AR 1941, ZD, I. d o k . 126, s t r . 420; AVII. m i k r o film B o n - 1 , br. s n i m k a 176; H o p t n e r . n. d.. str. 234; AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , b r . s n i m k a 176. ,4 ' AR 1941, ZD. I, d o k . 104. str. 370 i 371, p r i m . 4; Drugi svetski rat. I, V o j n o i s t o r i j s k i ins t i t u t , B e o g r a d , 1957, s t r . 105 i 106; Archiv der Gegenwart, 1939. s t r . 4232 i 4255. 142 H o p t n e r n. d., s t r . 233. d o k . TC ": United States Military Tribunal (USMT) Office of the Chief of Consel for War Crimes. D o c u m e n t s p r e s e n t e d at t h e v a r i o u s C r i m e s t r i a l s a n d n o w dep o s i t e d in t h e N a t i o n a l A r c h i v e s of t h e U n i t e d S t a t e s , W a s h i n g t o n , D. C, d o k . 3442.

143

H o p t n e r , n. d.. s i r 234; C i a n o ' s Diary 1939-1943, str. 125. H o p t n e r . n. d., str. 234; DDI. VIII. 13. d o k 162-186.

146 H o p t n e r . n. d., str. 234-235; Ciano's Diary 1939-1943. str. 131, 143. Italija je t a d a postala tzv. » n e z a r a ć e n a strana« - nov p o j a m u m e đ u n a r o d n i m o d n o s i m a . 148 H o p t n e r , n. d., str 235; Badoglio Pietro, Italh in the Second World War. London. Oxford. 1948, str. 6 i 8. ,4

' H o p t n e r . n. d., str. 235-236; DBFP, III, 6, d o k 393; DBFP, in d o k . 554-56.

148

H o p t n e r , n. d., str. 236; DGFP. d. VII, dok. 112.

'49 Cincar-Marković u saslušanju od 20. septembra 1945; AVII. reg. br. 2 0 / 7 . k. 1; AR 1941. ZD, I. dok. 84. str. 330, p r i m . 2. ,48a FRUS. I. 1939. 420-421; DGFP, D. VIII, d o k . 229; DBFP, III, 4. dok. 100 i 426; H o p t n e r , n. d., str. 236. ,4Sb 150

AVIL NAV-N-T-77, 1291/810-812;AR 1941, ZD. I, dok. 118. str. 396-399. AR 1941, ZD. I. dok. 84. str. 330: DDI. IX. 1, dok. 61.

»«' AR 1941, ZD, I, dok. 87. str. 338-339; DDI, IX. 1, dok. 157. AR 1941. ZD, I. d o k . 92, str. 349-350; AVII. m i k r o f i l m N A V - N - T - 7 7 , reg. br. 1291/486-88. 163

AR 1941, ZD, I, dok. 95. str. 357; AVII. m i k r o f i l m NAV-N-T-77, reg. br. 1291/489.

154

AR 1941. ZD. I. dok. 103, str. 368-369; / Documenti Diplomatici Italiani (DDI), IX. I,

dok. 421. AR 1941. ZD. I. dok. 104. str. 370; DGFP, D, Vili. dok. 155. H o p t n e r . n. d„ str. 236-237; FRUS, I (1939), 420-21: DGFP, D. VIII, d o k . 229. ,67

H o p t n e r , n. d.. str. 237: DGFP. III, 4. dok. 100 i 428.

5B

' H o p t n e r , n. d., str. 239; R a y m o n d Brigere. Veni. Vidi. Vichv. C a l m a n - L e v v . Paris. 1944, str. 165-166 168

H o p t n e r . n. d.. str. 239; FRUS, I. (1939), 238.

160

Auswärtiges Amt.

,8

1939, dok. 38.

' H o p t n e r , n. d„ str. 240; R. Brižer, Veni, Vidi, Vishy. str. 4.

,8J H o p t n e r , n. d.. str. 240; W e y g a n d Maxime, Memoires; Rapelli au Service, III, Pariz, 1950, str. 41; Gamelin Maurice, Servir, 111, Plan, Paris, 1947, str. 213.

" 3 H o p t n e r , n . d., str. 240 t84 H o p t n e r . n. d., str. 240: M. Vegan (Wevgand Maxime). M/moires, Rappele au Service, III, Flamarion, Paris. 1950. Papagos. Battle of Grece 1940-1941. Tübingen, 1949, str. 58-79; Auswärtiges Amt, 1939, dok. 131

'84a Auswärtiges Amt,

1940. d o k . 58 i 64.

84b

' Elisabet B a r k e r , Britanska politika prema jugoistočnoj Evropi u drugom svetskom ratu, •Globus«, Zagreb. 1978, str. 28-36«. AR 1941, ZD, I, dok. 73. str. 293-294; AVII. m i k r o f i l m NAV-N-T-77. reg. br. 129/530. ,88

AR 1941. ZD. L dok. 132, str. 434-435: DDI. IX. 2. dok. 172.

DDI, IX. 2. dok. 134; AR 1941, ZD, I. d o k 132, str. 434, p r i m 2. 188

AR 1941, ZD. I, dok. 115. sir 391-392; DDI, IX, dok. 693.

169

Hoptner, n. d., str. 231; Gafencu don, 1947 str. 124 i 260; FRUS. I (1939) 467-77. 170

Grigore, Prelude to the Russian Campaign,

Lon-

.Politika« 5, f e b r u a r 1940, B e o g r a d .

' " H o p t n e r , n. d., str. 232-233; DGFP, D. IX, dok. 198. R u m u n i j a je 7. s e p t e m b r a 1940. ustupila južnu D o b r u d ž u B u g a r s k o j (AR 1941, ZD, I, dok. 272, str. 789, prim. 2). AR 1941. ZD, I. dok. 173, str. 564-565; DDI. IX. 3, d o k . 251. 173

AR 1941, ZD, I, dok. 175, str. 567-568; DDI. IX. 3. dok. 287.

174

AR 1941. ZD. I, dok. 176. str. 568-569; DDI, IX, 3, d o k 297. AR 1941. ZD. I, dok. 177. str. 570-571; AVII, F-17, reg. br. 7 / 2 , k. 11.

178

AR 1941. ZD, I, d o k . 157, str. 514-515; DDI. IX, 2, d o k . 667.

,77

AR 1941. ZD. I. d o k . 165, str. 545-546.

,78

Dnevnik grofa Cana, Zagreb, 1948, str. 144.

179

AR 1941, ZD. I. d o k . 185, str. 588; DDI, IX. 3, dok. 603.

,7B

» AR 1941. ZD, I. d o k . 187. str. 591; DDI, IX, 3, dok. 692.

180 Raymond de Belot. Struggle for the Mediterean /939-1945. 1951, str. 74; H o p t n e r . n. d., str. 242.

Princenton

University Press,

Ciano's Diary 1939-1943, str. 234 i 331-32. '«'» Churchill, Their Finest Hour. B o s t o n , H o u g t o n Mifflin. 1948. 1949. i 1950. II. str. 128-129; H o p t n e r , n. d., str. 242. '»2 DGFP D. VIII. dok. 669; H a l d e r Franz, Diary 1939-1942, 28. m a n . 24. april, 8, 19.23. m a j 1940, N ü r n b e r g , 1946; H o p t n e r , isto, str. 242. ,83 R o d o l f o Graziani, Ho Difeso La Patria, Milano, 1951, str. 191-193; H o p t n e r , n. d., str. 243; V. Ćerćil, Drugi svetski rat. II, »Prosveta« B e o g r a d , 1968, str. 119. 184 Ciano's Diary, 1939-1943. str. 243-244 i 246-249. H o p t n e r . isto. str. 243.1 p o r e d italijanskog o b e ć a n j a da n e ć e ići na Balkan, u m a j u je glavni k o m a n d a n t n e m a ć k e vojske f o n B r a u h i ć ( B r a u c h i t s c h W a l t h e r von) r e k a o R i b e n t r o p u d a b i o n lično s p r e č i o Musolinija d a t a m o n a p r a v i haos. (DGFP. D. IX, d o k 245, 323 i 328). 186

DGFP. D. IX, d o k . 100 i 191; H o p t n e r , n. d., str. 241-242.

,88

AR 1941, ZD, I. d o k . 171, str. 555-556; DDI. IX, 3, dok. 194.

187

AR 1941. ZD. I, dok. 198. str. 612-613; AVII. reg. br. SIP
AR 1941. ZD. I. d o k . 199, str. 613-614; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k . 15/223.

189

AR 1941. ZD. I. dok. 211. str. 630-633; DDI. IX, 4, dok. 397

190

AR 1941, ZD, I, d o k . 213, str. 636-637; DDI, IX. 4. dok. 419.

193

AR 1941, ZD. 1, dok. 217, str. 645-646; DGFP. D. IX, d o k . 278.

196

Nedatirani memorandum kneza Pavla (UK); H o p t n e r , n. d., str. 245.

197

Nedatirani memorandum kneza Pavla (UK); H o p t n e r . n. d., str. 245; DGFP, D. VIII, dok. 155; FRUS, I. 1939, 447. Knez Pavle je r e k a o von H e r e n u da se boji j a č a n j a s o v j e t s k o g uticaja u j u g o i s t o č n o j Evropi koji bi se u v u k a o u Jugoslaviju p o d m a s k o m p a n s l a v i z m a - DGFP. D. VIII. d o k . 175; FRUS, I, (1939), 447. 198

Šumenkovićeva izjava Hoplneru; H o p t n e r , n. d.. str. 246.

199

R. Brižer, Veni, Vidi. Vichy, Paris, 1944. str. 167-168. H o p t n e r . n. d . str. 247.

200

AR 1941. ZD, I, dok. 192, str 599-600; DDI. IX, 4, dok. 110. AR 1941, ZD. I, dok. 194, str 602-604; DDI. IX, 4, d o k . 154.

2 2

AR 1941. ZD, I, dok. 209, str. 62""-629; DDI. IX. 4, d o k . 364.

203

AR 1941. ZD, I. dok. 212. str. 633-635; DDI. IX, 4. dok. 406.

°

2

<* AR 1941, ZD, I, dok 219, str. 648; DDI. IX, 4. d o k 563.

205

Nedatirani Gavrilovićev memorandum j u g o s l o v e n s k o m va; H o p t n e r . n. d., str. 248-249. 2 8

°

ministarstvu

inostranih

poslo-

AR 1941. ZD. I, dok. 222, str. 653-658; DDI. IX. 4. dok. 608.

207 AR 1941. ZD, I, dok. 222, str. 654. p r i m . 3, Dril IX, 4. dok. 591; Tajni arhivi grofa Cana I1936-1942J, Zagreb. 1952, str. 385-386. 208 AR 1941, ZD. I. dok. 226, str. 670. p r i m . 2; V. Cerćil. Drugi svetski rat, II. » P r o s v e i a . . B e o g r a d , str. 119. 2 9

AR 1941, ZD. 1, dok. 226. str. 669-670; DGFP. D. IX. dok. 341.

2.0

AR 1941. ZD, I. dok. 225, str. 667-669; DDI, IX. 4, dok. 641.

2.1

AR 1941, ZD. I. dok. 236, str. 697; DDI, IX. 4, d o k . 824

212

AR 1941, ZD, I. dok. 241, str. 711; DGFP. D. IX. dok 442. Archiv der Gegenwart. 1940, str.

2,3

AR 1941, ZD, I, dok. 242, str. 712; DGFP, D, IX, dok 454.

°

4644

2

" A Wilhelmstrasse es Magyarorszag, Budapest. 1960. str. 469

2s

'

218

Archiv der Gegenwart, Archiv der Gegenwart.

1940. str. 4507 i str. 4674 1940, str. 4273.

2i6a p i | | S Oti. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima, juni 1972. B e o g r a d , str 39-40.

NIN br.

1120, 25.

2.7 2.8

AR 1941. ZD. 1. d o k . 250. sir. 736-740. AVII. reg. br. Bon-^»/145-150.

D. Gregorić, 1942, str. 104-107.

Samoubtstvo Jugoslavije,

Poslednji čin

jugoslovenske

tragedije,

Beograd.

2 9 ' AR 1941. ZD. I, d o k . 260, str. 761-765; M. Adam. Gy. Juhacz, L K e r e k e s , Aham HitlerHorthy-Mussolini Budapest, 1966, br. 85. 22 ° AR 1941, ZD. I, dok. 261, str. 765-768; AVII. reg. br. NAV-l-T-821. 126 '583-585; AVII, reg. br. NAV-N-T-821. 126/646-647. 221 H o p t n e r , n . d . , str. 254;Ciano's Diary, 1939-1943, str. 281, 284. i 295; Simoni, Berlin. Ambasade d I ta lie. str. 192-196. 222 H o p t n e r . n. d.. str. 254; Ćano. L'Europa Verso la Catastrofe, M o n d a d o r i . V e r o n a 1948, str. 530-88. R i b e n t r o p je u s e p t e m b r u s m a t r a o d a j e važnije u s m e r i t i n a p o r e O s o v i n e protiv V. Britanije n e g o ih r a s t u r a t i d u ž b a l k a n s k e periferije. Ori je p o t v r d i o da se Jugoslavija i G r č k a nalaze u italijanskoj sferi uticaja, ali je m o l i o da Italija ne učini ništa »što bi d o v e l o R u s e na Bosfor«. (IMT. d o k . 1842-PS). 223 223a 224

H o p t n e r . n. d„ str. 254-255; Hristić Cincar-Markoviću.

10. o k t o b r a 1940 (UK)

Lj. B o b a n , Maček i HSS. II. . L i b e r « . Zagreb. 1974, str. 354-356 i 365-367. AR 1941, ZD. 1, dok. 262. str. 768-769; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/299

228

AR 1941, ZD, I, dok. 264, str. 770-771; AVII, m i k r o f i l m , NAV-N-T-77. reg 1314/580-81; VII, m i k r o f i l m Bon-1, reg. br. 425-426.

br

228

AR 1941, ZD. I, dok. 266, str. 775-776; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k 15/107 Na godišnjicu S p o r a z u m a C v e t k o v i c - M a č e k (26. avgusta) H e r e n je p o s e t i o kneza Pavla, ali se ne zna sadržina n j i h o v o g razgovora. P r e t p o s t a v l j a se d a j e H e r e n postavio knezu zahtev da Jugoslavija jasnije i k o n k r e t n i j e o d r e d i svoju politiku p r e m a N e m a č k o j i Osovini Rim - Berlin. Tom prilikm knez je izjavio: » N e m a č k a je vojnički n e p o b e d i v a . . . Za E v r o p u i m a dva neprijatelja: glad i k o m u n i z a m . . . S a m a N e m a č k a nije izložena takvim o p a s n o s t i m a zbog svoje unutr a š n j e čvrstine«. (AVII m i k r o f i l m Bon-1, reg. br. 419-20). 227

AR 1941. ZD. I. dok. 268. str. 784; DGFP. D, XI, d o k . 73.

228

AR 1941, ZD, I. d o k . 270. str. 768-787; AVII. film NAV-N-T-821. reg. br. 126/643-645.

228

AR 1941. ZD. I, dok. 269. str. 785; DGFP. D. XI. dok. 110.

230

A Wilhelmstrasse es Magyarorszug, Budapest. I960, str 469.

231

AR 1941. ZD. I, d o k , 274, str. 801-803; AVII, F-17, reg. br 3 / 6 - 2 , k. 27

232

AR 1941. ZD. I, d o k . 272, str 789-793; AVII, F-17. reg. br. 9 / 2 , k 11.

232a Josip Broz Tito, Sabrana djela V I. Beograd. 1978. str 136-145. Članak š t a m p a n u »Srp i čekić« br. 4. s r e d i n o m kolovoza 1940. 233 AR 1941, ZD, I. dok. 273, str. 794-800; Arhiva Instituta radničkog pokreta Srbi/e IAIRPS). reg. br. 32/11, 2 - 8 / 4 0 )

r

234 AR 1941. ZD. 1, d o k . 278, str. 818-819, prim. 2 i 3, AVII. reg. br. 7/350; Tajni arhivi grofa Cana, str. 410—411. 235

AR 1941. ZD. I, dok. 279, str. 820-821; AVII. reg. br 7/351.

238

AR 1941, ZD, I, dok. 280. sir. 821-822; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k

15/349

237

AR 1941. ZD, I. dok. 280, str. 821; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/349.

237a

AR 1941, ZD. I, d o k . 282, str. 833, 837 i 847; . K o m u n i s t « 1/46, str. 101-122; AR 1941. ZD, I. dok, 281, str. 822 i 832: Arhiva Instituta radničkog pokreta Jugoslavije (AIRPJ), reg. br. 1940/14.8. 239

važan i

H o p t n e r . n.d.. str. 256; Ciano's Diary. 1939-1943. str. 297-298. Solun je Uto tako bio Italiju (Hitler e Musoline, Lettere e Dokumenti, str. 65-66).

239 P a p a g o s . G r ć i a u ratu 1939- 1941. . V o j n o delo«, B e o g r a d . 1954: AR 1941, ZD, I, dok. 286, str. 860. peim. 2; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 1 5 / 1 1 2 . 240

AR 1941, ZD, I. dok. 286, str. 860-861 i p r i m . 2: AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/111

241

AR 1941, ZD. I. d o k . 287, str. 861-862: AVII. F-17. reg br. 32/1, k. 138.

i 112.

242

AR 1941. ZD. I. dok. 293, str. 872-874; Radoje Knežević. Kako se to zbilo. » P o r u k a , br. 4 i 5, L o n d o n . 1951, str. 6 - 7 242a

AR 1941, ZD. I. d o k . 289, str. 866-867; AVII. film reg. br. 7/138.

242b Filis Oti, juni 1972, B e o g r a d .

Jugoslavija

u britanskim strogo poverljivim dokumentima. NIN br. 1120. 25.

243

AR 1941, ZD. I. dok. 292. str. 871; AVIL reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/114.

244

AR 1941, ZD, I. dok. 291, str. 870; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/113.

246

AR 1941. ZD. I, d o k . 301, str 896 i 897. p r i m . 3; Walter H a g e n , Die Geheime Front, str.

246

»Politika. 2. n o v e m b a r 1940, Beograd: Archiv der Gegenwart, 1940, str. 4757

214.

247

AR 1941, ZD. 1, dok. 294, str. 875-879; AVII. F-17. reg. br 4 / 2 , k.138. H o p t n e r , n. d.. str. 257-258 (Vauhnik H o p t n e r u ) ; DGFP. D. XI, dok 110, 231, 320, 334 i 417; AR 1941, ZD I. dok 293, str. 873, p r i m . 6. 248

249

H o p t n e r . n. d.. str. 256-258.

2M

D. Simović Memoari. II. str. 47.

2SOa

M a r t i n L van Creveld, Hitlerova strategija 1940-1941, C a m b i d g e University Press 1974.

str...) H o p t n e r . n. d., str. 253-254; Ciano's Diary 1939-1943. s t r 275 i L'Europa. str. 569 252

H o p t n e r . n.d.. str. 257; »Poruka« br. 4-5. o k t o b a r 1951. London, str. 9; AR 1941, ZD. I. dok. 293, str. 873, prim. 6. 253 H o p t n e r , n. d., str. 261. 254

prim. 6.

»Poruka« br. 4-5, o k t o b a r 1951, London, str. 9; AVII, AR 1941, ZD. L dok. 293. str. 873-874.

255

AR 1941, ZD, I, dok. 297, str. 885-S89; AVTI. F-17, reg br. 6 0 / 4 . k. 31.

256

AR 1941, ZD, I, dok. 298. str. 890-891; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/124 AR 1941, ZD. I. d o k . 300, str. 894-895; AVIL reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/122.

267

AR 1941, ZD, 1. dok. 301, str. 895 i 896; AVIL F-17. reg. br. 3 5 / 2 - s . k.11.

258

AR 1941. ZD, I, d o k . 300, str. 895, p r i m . 4; »Politika«, 9. n o v e m b a r 1940. B e o g r a d .

259

AR 1941, ZD. I. d o k . 309, str. 916; AVII, reg. SIP D u b r o v n i k - 15/125.

280

AR 1941, ZD, I. d o k . 303, str. 900-904; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 2 4 4 - 2 4 9 .

281

Dnevnik grofa Cana 1939-1943 str. 217; AR 1941. ZD. I. dok. 312. str. 924. p r i m . 3.

282

H o p t n e r , n. d., str. 262-263; »Naša stvarnost«, J o h a n e s b u r g , j u n i 1953. br. 3.

283

Hoptner. n. d.. str. 263; Haider. Diary, 18. n o v e m b a r 1940.

284

AR 1941. ZD. I. dok. 312. str. 921-925; DGFP, D XI, d o k . 353; C a n o . LEuropa«. str. 614-615; H o p t n e r . n. d., str. 364-365. 284

» AR 1941, ZD, I, dok. 314, str. 933; DGFP, D. XI. d o k . 366; Dnevnik grofa Cana. str. 308.

284b

Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetković-Maček,

286

Alfredo Breccia, Jugoslavia Roma, 1978, str. 382-383.

1939-1941.

»Kultura«, Beograd. 1965, str. 299.

Diplomazia della

neutralita,

Guiffre

editore,

28 *a AR 1941 ZD, I, dok. 311, str. 920-921 i d o k . 317, str. 940-941; AVII. reg. b r o j SIP Dubrovnik - 15/129 i 15/130. 285b

AR 1941, ZD. I, d o k . 319, str. 942; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/130.

288 AR 1941, ZD. I, dok. 315, str. 934-938; Tajna pisma Hitler-Musolini (1940-1943) knjiga s a b r a n i h d o k u m e n a t a koju je p r i r e d i o i p r e v e o dr B o g d a n Krizman, izd. NIP Zagreb, 1953, str. 25-32. 287

A. Breccia, n. d„ str. 383-384; DGFP, dok. 365, 431 i 478.

288

Filis Oti, isto, NIN, br. 1115, 30. juli 1972, B e o g r a d , str. 58-59.

288a

AR 1941. ZD. I. dok. 324, str. 961, p r i m . 3 i DGFP. D. XI, d o k . 365.

283

A. Breccia, n. d„ str. 385-386.

270

Isto. str. 389-390.

270a

H o p t n e r . n. d., str. 274; Fotich C o s t a n t i n . War We Lost, New York. 1948. str. 38-39.

270b United States Military Tribunal (USMT - Vojni sud SAD), V e z e n m a j e r o v o d b r a m b e n i d o k u m e n t br. 110; Nazi-Soviet Relation 1939- 1941. (NSR - Nacističko-sovjetski o d n o s i 1939-1941), W a s h i n g t o n , G o v e r n m e n t Printing Office, 1948; H o p t n e r , n. d„ str. 275-276. 271 Danilo G r e g o r i ć , Samoubistvo Jugoslavije, r a d . 1942, str. 118-119.

Poslednji čin jugoslovenske

tragedije.

Beog-

272

Cincar-Marković na saslušanju od 20. 9.

273

AR 1941, ZD. I. d o k . 318. str. 941, DGFP, D. XI. dok. 392.

274

A. Breccia, n. d.. str. 392 i 395.

275

AR 1941, ZD, I, dok. 320. str. 943-944; AVII, reg. br. B o n - 4 / 1 7 7 - 8 .

278

AR 1941. ZD. I, dok. 323, str. 954-960; DGFP. D. IX. d o k 417; A Breccia, n. d., str. 400-401.

277

A. Breccia, n. d„ str 403 i 404.

1945.

278

Cincar-Marković u saslušanju od 20. s e p t e m b r a

278

AR 1941. ZD, I, dok. 324, str. 961 i 962: DGFP, D. XI, dok. 431.

280

A. Breccia, n d„ str. 408.

280a 28

AR

1945. godine.

1941 ZD. I. dok. 326. str. 967-968; -Politika- 2. d e c e m b a r 1940. B e o g r a d .

' AR 1941. ZD. I. dok. 326, str. 967 i 968; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/118.

283

A. Breccia, n. d„ str. 409.

283

AR 1941, ZD. 1. d o k . 327, str. 969, DGFP. D. XI. dok. 465.

284

AR 1941, ZD. I. dok. 328, str. 970-972, DGFP, D, XI. dok. 469 i 476.

285

Baron Dorde Bakač-Bešenji (Bessenyey Bakäch B e o g r a d u - izjava Hoptneru; H o p t n e r . n d.. str. 270. 286 str. 270.

D B F P

George)

bivši

poslanik

Mađarske

u

ni, 6, dok. 393; DGFP. D. IV. dok. 441 i D. V. dok 272, 273, 277 i 292; Hoptner, n. d..

287

l'SMT. d o k . NG 2712 i NG 2658.

288

Bakač-Bešenji - izjava Hoptneru: H o p t n e r . n. d.. str. 272; A. Breccia n. d.. str 411-420.

289

Beleške o razgovoru između kneza Pavla i grofa Čakija; H o p t n e r . n. d., str. 273-274, A. Breccia, n. d., str. 411-415. Jugoslovensko-mađarski pakt o večnom prijateljstvu sklopljen je na sugestiju i pod k o n t r o lom N e m a č k e -u o t p o r u protiv p a n s l a v i z m a i k o m u n i z m a « , a u a t m o s f e r i sve oštrijeg n e m a č k o sovjetskog s u k o b a . Tekst s p o r a z u m a je lično o d o b r i o R i b e n t r o p 9. d e c e m b r a Hitler je u v e r a v a o da je zaustavio rastući slovenski talas koji je grozio B a l k a n u Bugarska vlada je planski pogoršavala o d n o s e sa Beogradom, i sve se više povezivala sa Berlinom. odbijajući pakt sa SSSR-om (V. Vinaver, n.d.. str 292-293.).

PREGOVORI ZA PRISTUPANJE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE T R O J N O M PAKTU Krajem 1940. godine vojno-politički položaj Jugoslavije bio je veoma nepovoljan. Nemačka je, posle p o b e d a na Zapadu i brze okupacije zapadne i srednje Evrope, sa o g r o m n o m armijom stajala p r e m a Istoku i Balkanu. Njene t r u p e u Rumuniji bile su s p r e m n e da preko Dunava p r e d u u Bugarsku radi n a p a d a na Grčku, koja se uspešno borila protiv Italije u Albaniji. Osovinske snage bile su u povoljnim okolnostima da p o t p u n o okruže Jugoslaviju, tim pre što se očekivalo da če i Bugarska stupiti u Trojni pakt. Italija je već držala Albaniju, Jadran i Otrantska vrata i ukazivala stalnu podršku ustaškom p o k r e t u i planovima desnog krila vodstva HSS-a za u n u t r a š n j e razbijanje Jugoslavije. Ranijim Hitlerovim izjavama o nepovredivosti nemačko-jugoslovenske granice nije se moglo verovati, a Rumunija više nije imala nikakvih obaveza p r e m a Jugoslaviji. Držanje Turske je bilo neizvesno; nije se moglo znati da li će ispuniti obaveze prema Grčkoj, kao što ih nije ispunila ni p r e m a V. Britaniji i Francuskoj prilikom n a p a d a Italije. Nemoćna i vojnički slaba V. Britanija bila je zauzeta na drugim frontovima, tako da se nije mogla jače angažovati na Balkanu, tj. čvrsto održati tzv. »Britanski front«, koji je trebalo uspostaviti, a u Grčkoj se nalazio s a m o neznatan broj britanskih aviona. Grčka vlada je bila rešila da ne dozvoli ulazak britanskih t r u p a u svoju zemlju sve dok Nemci ne uđu u Bugarsku. Iako je imao velikog interesa za Balkan. Sovjetski Savez, u k o n k r e t n o j situaciji. nije mogao ukazati neku neposrednu p o m o ć Jugoslaviji. Prema tome, pošto se nije mogla nadati ni u kakvu efikasnu pomoć sa strane, Jugoslavija se našla i politički i strategijski p o t p u n o izolovana. 1

PREGOVORI POSLE NOTE JUGOSLOVENSKE VLADE OD 7. DECEMBRA 1940

Ribentrop je 22. d e c e m b r a poslao svom poslaniku u Beogradu strogo poverljivi telegram sledeče sadržine: »Molim da posetite g. Cincar-Markovića i da mu u moje ime saopštite sledeče: Firer i ja s m o pročitali sa interesovanjem pismenu izjavu jugoslovenske vlade koja nam je predata 7. d e c e m b r a , a raz-

motrili s m o i predlog koji ista sadrži, da se zaključi pakt o n e n a p a d a n j u između Nernačke, Italije i Jugoslavije na bazi italijansko-jugoslovenskog ugovora od 1937. godine. Zaključenje takvog oakta o n e n a p a d a n j u , naravno, ne bi zadovoljilo uslove za jačanje o d n o s a j j g o s l a v i j e sa silama Osovine, koje s m o predv ideli u razgovorima sa Cincar- Markovićem u B e r g h o f u (Berghoff) i u Fušlu kod Salzburga a i dalje bi ostalo o t v o r e n o važno pitanje p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu, po k o m e s m o raspravljali u tim razgovorima, kao i d r u g a pitanja o kojima s m o u vezi s time diskutovali«. 2 N'a ovo s a o p š t e n j e C i n c a r - M a r k o v i ć je zamolio H e r e n a da p r e n e s e Rib e n t r o p u d a j e »donekle iznenađen s a o p š t e n j e m ministra inostranih poslova Rajha« (Ribentropa - V. T.), jer je ideja o zaključenju trojnog pakta o nenapadanju potekla lično od Hitlera, s t o j e i R i b e n t r o p to n a r o č i t o naglasio posle k o n f e r e n c i j e u Berghofu i d o d a o da se može učiniti i više ako to Jugoslavija želi. P r e m a tome, C i n c a r - M a r k o v i ć je p r o t u m a č i o da će pitanje p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu ostati još uvek otvoreno. Ovu Cincar-Markovićevu izjavu H e r e n je d e p e š o m od 23. d e c e m b r a saopštio R i b e n t r o p u . 3 N e m a č k a Vrhovna k o m a n d a u svom strogo poverljivom aktu br. 33435 od 21. d e c e m b r a o n e m a ć k i m vojnim p r i p r e m a m a na Balkanu uglavnom kaže da će se nernačke snage koje su do tada bile p r e b a č e n e u Rumuniju (tzv. Vojna misija koja se sastojala od j e d n e ojačane o k l o p n e divizije, nekoliko vazduhoplovnih jedinica i i n s t r u k t o r a za Ratnu a k a d e m i j u i školskih tečajeva - V. T.) biti p o j a č a n e još j e d n o m o k l o p n o m divizijom koja će se t r a n s p o r t o v a t i kroz Mađarsku do 25. d e c e m b r a . Osim toga, H i t l e r j e n a r e d i o da se u južnoj Rumuniji k o n c e n t r i š e jaka g r u p a oružanih snaga sa z a d a t k o m »da u d a t o m slučaju p r e k o prijateljske Bugarske, i ne d o d i r u j u ć i jugoslovensku ili tursku teritoriju, prodre do Egejske obale - i već p r e m a situaciji dalje u Grčku i time isključi Engleze iz ovog prostora«. Bugarskoj vojsci je pri ovoj akciji namenjeno da štiti bok p r e m a Turskoj, čije se vojno angaživanje ne s m a t r a verovatnim. »Da li će se Jugoslavija priključiti nemačkom napadu mašajući se Soluna ne može se predvideti«. Zatim se d e t a l j n o i u p o j e d i n o s t i m a iznosi vremenski tok p r i p r e m a poćev od 21. d e c e m b r a 1940. do kraja j a n u a r a 1941. Na kraju se konstatuje da će n e m a č k a koncentracija u Rumuniji izazvati nemir na Balkanu, a v e r o v a t n o i u Sovjetskom Savezu i p r o u z r o k o v a t i popustljivo držanje Grčke. Sovjetskom Savezu se može odgovoriti »da N e m a č k a ne može da trpi učvršćenje Engleza na Balkanu i d a j e zbog prilaženja R u m u n i j e Trojnom paktu (23. n o v e m b r a 1940 - V. T.) obavezna da istu štiti . . . da koncentracija snaga nipošto nije upravljena protiv Rusije . . . Za Sovjetski Savez biće važno da Nemačka n e m a nikakvih n a m e r a protivu Jugoslavije i Grčke .. .«4 R i b e n t r o p je 23. d e c e m b r a podsticao italijansku vladu da s r e đ u j e o d n o s e sa Moskvom do »zadovoljavajuće normalnosti«, j e r je to odgovaralo t e k u ć o j politici Nernačke p r e m a Rusiji, a a m b a s a d o r u Alfieriju (Alfieri Dino) izjavio je da u o d n o s u na Jugoslaviju »nema ništa novo«. Pretpostavljao je da treba sačekati još tri ili četiri s e d m i c e za p r e d u z i m a n j e drugih koraka, verujući da će poboljšana situacija na f r o n t o v i m a , pre svega na Albanskom, imati najbolji efekat na tok političkih p o d u h v a t a koji će dovesti do p r i s t u p a n j a Jugoslavije Trojnom paktu. U stvari, H i t l e r j e , ne s a m o odbijao Musolinijeve u p o r n e molbe da požuri p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu, nego g a j e o p o m i n j a o da o t o m e ne gaji nikakvu iluziju, jer vlada u B e o g r a d u »neće pristupiti p a k t u ni u kom slučaju«. On je očekivao da će to postići čim n a p r e d o v a n j e n e m a č k i h armija na Balkanu b u d e poboljšalo »psihološku situaciju«, ali nije želeo da

njegov saveznik iskoristi p r e d n o s t i ni na političkom ni na v o j n o m planu. Firer je n a m e r a v a o da Duče plati ceh za svoj nesretni p o d u h v a t protiv G r č k e i da prizna h e g e m o n i j u N e m a č k e i na e v r o p s k o m Jugoistoku. Tako se Musolini uverio više iz p o t r e b e da »preduhitri Nemce u s l a m a n j u grčkog otpora«, bez većeg p r e o k u p i r a n j a Jugoslavijom, j e r je bio uveren »da će Jugoslavi ja slediti p r i m e r B u g a r s k e u pogledu p r i s t u p a n j a pošto i n e m a drugog izbora«. Knez Pavle i njegovi saradnici gajili su n a d e da će istrajati u tom t e š k o m zadatku, sagledavajući svoju d i p l o m a t s k u snagu i u slabosti Musolinija u tom periodu, u zaoštravanju rivalstva m e đ u silama Osovine na b a l k a n s k o m sektoru, u p o n o v n o m približavanju Mađarske Jugoslaviji u a n t i o s o v i n s k o j funkciji, u Hitlerovoj n a m e r i da italijansko-grčki s u k o b reši bez uvlačenja Jugoslavije i, na kraju, u n e m a č k i m vojnim p r i p r e m a m a za napad na Sovjetski Savez. 5

ZABRINUTOST JUOSLOVENSKE VLADE ZB OG L'LASKA NEMACKJH TRUPA U RUMUNIJU

U razgovoru sa H e r e n o m , C i n c a r - M a r k o v i ć je izrazio z a b r i n u t o s t zbog ulaska n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j u , k o m u n i s t i č k e ekspanzije na Balkan i u n u t r a š n j e situacije u Bugarskoj. Heren g a j e uveravao da Nemci imaju n a m e r u s a m o da učvrste mir i red na B a l k a n u i da će »učiniti isto sa B u g a r s k o m što su učinili sa R u m u n i j o m « . Zato Jugoslavija ne treba da se plaši Bugarske. On je i m a o instrukcije da izbegne svaku diskusiju sa Jugoslavijom o p o k r e t u n e m a ć k i h trupa u slučaju rata na Balkanu, jer se R i b e n t r o p bojao da Jugosloveni m o g u izvestiti n e m a č k e neprijatelje. Posle razgovora sa C i n c a r - M a r k o v i ć e m , H e r e n je izvestio Berlin da Jugosloveni ne misle na ofanzivu protiv Bugarske, čak ni da spreče zaokružavanje svoje zemlje. 6 Jugoslavija nije verovala u n e m a č k e n a m e r e , već je očekivala da ce nemačke snage, koje kao bujica ulaze u Rumuniju. upasti u B u g a r s k u da bi oslobodile Italijane u Grčkoj. 7 Tada bi se Jugoslavija, pogotovo ako bi Bugarska pristupila Osovini, našla u v e o m a teškom položaju, ali je Hitler zauzeo ljubazan stav p r e m a Jugoslaviji, težeći da o s t a n e n e u t r a l n a da u p r o t i v n o m ne bi ugrozila put iz Bugarske za Grčku koji ide kroz S t r u m i č k u kotlinu, p a r a l e l n o sa jugoslovensko-bugarskom granicom. No, kad n e m a č k e t r u p e u đ u u Bugarsku, a zatim u Grčku i kad se spoje n e m a č k e i italijanske t r u p e , o n d a bi Jugoslavija imala da bira ili da ide s N e m a č k o m ili protiv nje. 8 U svom t e l e g r a m u Ministarstvu inostranih poslova od 5. j a n u a r a 1941. godine H e r e n je naveo da t r a n s p o r t i n e m a ć k i h t r u p a u Rumuniji izazivaju zabrinutost u Jugoslaviji »koja se meša s o s e ć a n j e m olakšanja, j e r se ipak v e r u j e da će jugoslovensko p o d r u č j e biti p o š t e đ e n o n e m a č k e akcije. U toku razgovora sa m n o m ministar inostranih poslova s p o m e n u o je vojne t r a n s p o r t e i nije pri t o m e ispoljio nikakvu uznemirenost, niti je p r o t e s t o v a o kad sam mu rekao da je očigledno u interesu čitavog balkanskog p o d r u č j a a k o N e m a č k a suzbije svaki p o k u š a j sabotaže spolja da bi time obezbedila mir, rad i nesmetan razvoj privrede. C i n c a r - M a r k o v i ć je p r i m e t i o da se prisustvo nemaćkih trupa u Rumuniji samo može pozdraviti zbog labilnog stanja u toj zemlji i da on ne veruje da će Englezi pokušati da obrazuju novi front na Jugoistoku; on s m a t r a da je mnogo opasnija ekspanzija komunizma u tom p r o s t o r u . . . On je dal je r e k a o da ga zabrinjava u n u t r a š n j a situacija u Bugarskoj. Odgovorio sam

ministru inostranih poslova da ako bi takva o p a s n o s t stvarno postojala, mi b i s m o intervenisali. Razgovor sa m i n i s t r o m inostranih poslova p o t v r d i o je moje u b e d e n j e da odgovorni krugovi neće p r e d u z e t i nikakvu ofanzivu protiv Bugarske radi s p r e č a v a n j a vojnog zaokruživanja.« 9 Jugoslovenski poslanik u Bukureštu je sa pov. br. 78 od 6. j a n u a r a 1941. godine izvestio C i n c a r - M a r k o v i ć a da mu je general Antonesku (Antonescu Yon, general), na pitanje »čemu služe tolike n e m a č k e t r u p e u Rumuniji«, uglavnom odgovorio da je glavni neprijatelj R u m u n i j e - Sovjetski Savez - pretio da produži okupaciju novih sovjetskih oblasti i da R u m u n i j a nije bila u stanju da se s a m a o d b r a n i od sovjetske opasnosti, a da ni Jugoslavija, ni Turska, ni Grčka nisu bile obavezne da brane Rumuniju od Sovjeta. N a p o m e n o je da se nije o b r a ć a o Velikoj Britaniji, j e r je daleko, pa se o b r a t i o silama Osovine. Na p r i m e d b u da je p r i m e ć e n veliki b r o j n e m a ć k i h jedinica na Dunavu i njihove p r i p r e m e za prelaz u Bugarsku i na pitanje da li vidi kakve komplikacije u slučaju prelaza n e m a ć k i h t r u p a u Bugarsku, kako to po svemu izgleda, odgovorio je da se n e m a č k e t r u p e nalaze u savezničkoj Rumuniji, tako da na to niko n e m a šta da primeti. Poslanik dalje kaže da je iz c e l o k u p n o g A n t o n e s k u o v o g držanja i izlaganja s t e k a o utisak da i on o č e k u j e prelaz N e m a c a u Bugarsku i da se t o m e neće protiviti. 1 0 Jugoslovenski poslanik u Atini, u svom izveštaju Str. pov. br. 54 od 7. jan u a r a 1941. godine, o svom razgovoru sa p r e d s e d n i k o m grčke vlade Metaksasom (Metaxas Joannes), istakao je da Grčka vlada pokazuje veliku zabrinutost usled eventualnosti do kojih bi moglo doći na Balkanu u vezi sa upućivanjem novih kontingenata n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j u i da se u G r č k o j ozbiljno r a z m a t r a m o g u ć n o s t p r o š i r e n j a rata na ceo Balkan. Predsednik Grčke vlade izražava bojazan da bi n e m a č k e trupe, koje se sada grupišu u Rumuniji, mogle biti u p u ć e n e dalje na jug p r e k o Bugarske, da Bugarska nece odbiti zahtev za prolaz n e m a ć k i h trupa, a k o bi joj N e m a č k a uputila takav zahtev, ali d a j e a p s o l u t n o siguran da bi Turska odgovorila nap a d o m na Bugarsku. Bugarska bi se, n e s u m n j i v o , b r a n i l a ali je v e r o v a t n o da bi turska vojska jednom brzom akcijom uspela da u Bugarskoj zauzme takve pozicije koje bi udaljile d i r e k t n u o p a s n o s t za grčku teritoriju sa te strane. Predsednik misli da bi prelaz n e m a ć k i h t r u p a u B u g a r s k u izazvao reakciju Sovjetskog Saveza, ali da je u tome s a m o napola siguran. On ne isključuje mogućnost da bi Nemačka mogla zatražiti slobodan prolaz, svojih t r u p a i p r e k o Jugoslav i je. Zato bi Grčka želela da zna kakav će stav Jugoslavija zauzeti u slučaju da Nemačka zatraži s l o b o d a n prolaz svojih t r u p a bilo kroz Bugarsku bilo kroz Jugoslaviju, kao i da li je još uvek rešena da se o r u ž a n o o d u p r e eventualnom n e m a č k o m n a p a d u . Izgleda da Grčka vlada pomišlja da od Engleske zatraži b l a g o v r e m e n u p o m o ć u avi jaciji i d r u g o m r a t n o m materijalu, a eventualno i u p u ć i v a n j e u Grčku britanskih t r u p a radi o s i g u r a n j a Grčke od silaska nemaćkih trupa, iako to p r e d s e d n i k n a j m a n j e želi On s m a t r a da iz d o s a d a š n j e pasivnosti Mađarske može se zaključiti da se ona nalazi u vazalnom položaju p r e m a N e m a č k o j i da je R u m u n i j a u s r e d s r e d i l a »svu svoju n a d u u n e m a č k u krajnju p o b e d u i da bi jedva dočekala da se proširi, pa m a k a r to bilo i na račun Jugoslavije«." Očigledno je da je Grčka bila svesna opasnosti od ulaska n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j u i e v e n t u a l n o j povredi jugoslovenske teritorije, pa je general Metaksas (Metaxas Jean ili J o a n n e s ) p r e d l a g a o knezu Pavlu da o d b a c i n e m a č k e

zahteve da se Jugoslavija u p o t r e b i kao baza za n a p a d na G r ć k u i da se n a d a da će se Jugoslavija o d u p r e t i o r u ž j e m a k o b u d e p o t r e b n o . Podsećajući ga na h e r o j s k e tradicije, Metaksas dalje o č e k u j e da će Jugoslavija braniti svoju ugroženu nezavisnost, d o p r i n e t i lakom uništenju italijanske vojske u Albaniji i v e r o v a t n o »čak uvući Rusiju u borbu«. Kad mu je knez Pavle o d g o v o r i o da Jugoslavija neće dopustiti n e m a č k i m t r u p a m a d a p r e đ u p r e k o Jugoslavije, Metaksas, d u b o k o d i r n u t , izrazio mu je svoju zahvalnost. 1 2 U razgovorima između Hitlera i Ribentropa, s j e d n e , i Musolinija i grofa Ćana, s d r u g e strane, u B e r g h o f u 19. j a n u a r a 1941. p o t v r đ e n a je čvrsta politička i vojna pozicija koju je postigla Jugoslavija i a p s o l u t n a p o t r e b a da je drže »mirnom«, da izbegnu obziljne komplikacije u rešavajućoj fazi konflikta sa Grčkom. Ali britanska vlada nije prihvatila »hladnu mirnoću jugoslovenskih upravljača«, štaviše. Forin ofis je iskoristio priliku italo-nemačkog s a s t a n k a na vrhu da p o k r e n e vlastitu d i p l o m a t s k u ofanzivu sa ciljem da p r i n u d i Jugoslaviju da se dogovori sa svojim s u s e d i m a da pruže o t p o r n a p r e d o v a n j u nem a č k i h t r u p a i da p o s p e š e krizu u nemaćko-sovjetskim o d n o s i m a . U Londonu se živelo u iluziji da se može privući Bugarska u k o m b i n a c i j u sa Jugoslavijom. G r č k o m i T u r s k o m i teško je optuživana vlada u B e o g r a d u za to što još nije preduzela inicijativu za tešnje k o n t a k t e ne s a m o sa Sofijom, nego ni sa A n k a r o m i Atinom. da bi na kraju stvorila zajednički f r o n t na B a l k a n u . Tako je V. Britanija p r o m e n i l a stav p r e m a Jugoslaviji kojim je do kraja 1940. godine odobravala njenu spoljnu politiku u težnji da se održi mir na Balkanu. U B e o g r a d u se, m e đ u t i m , iako se nastojalo da se p o b o l j š a j u o d n o s i sa Bugarskom, s m a t r a l o da se Bugarska p r i p r e m a da pristupi T r o j n o m p a k t u i da ne bi pružila o t p o r prolasku n e m a č k i h trupa. Sem toga, očekivao se odgovor Ankare na notu od 4. januara 1941. godine da bi se doznao stav turske vlade u slučaju nemačkog napada na Grčku preko Bugarske, jer se smatralo da bi trebalo da postupi k a o Grčka, tim p r e što bi se našla u povoljnijoj situaciji i u d i r e k t n o m k o n t a k t u sa Velikom Britanijom. Vlada u L o n d o n u je p o d s t a k l a T u r s k u da odgovori na jugoslovensku notu od 4. januara 1941. da bi ih navela da u t v r d e zajednički plan akcije, požurila se da ih upozna sa svojom o d l u k o m da u Solun pošalje v a z d u h o p l o v n e i m e h a n i z o v a n e snage. 1 3 U svom pismu dr Paulu Šmitu od 20. januara 1941. godine Danilo Gregorič je, između ostalog, naveo: »Ovo što Vam d a n a s pišem u skladu je sa m o j i m n a p o r i m a da učinim što više m o g u za b u d u ć n o s t svoje zemlje i da o b e z b e d i m d o b r e o d n o s e i s a r a d n j u između Nernačke i Jugoslavije. Kao što je sada jasno, razgovori u Fušlu nisu doneli p o t p u n o rešenje. I m a m n o g o razloga za to. Uzastopni porazi Italije dali su ovde n a r o č i t o jak podstrek m a s o n s k o j protivstruji. Sto se tiče u n u t r a š n j e politike, o v d e je, o d m a h posle Fušla, počela protivofanziva, koja se uglavnom oslanjala na sitaciju u s r e d o z e m n o j oblasti, koja nije m n o g o povoljna za Italiju, i na p a r o l e b r i t a n s k e p r o p a g a n d e u vezi s tim .. .« Zatim ga obaveštava. da bi se mogla shvatiti situac ja u Jugoslaviji, t r e b a imati u vidu da je u vladi Konstantinović najmoćniji čovek p r o b r i t a n s k i h i prosovjetskih shvatanja, isaknuti mason i bivši d o b r o v o l j a c u f r a n c u s k o j vojsci, čovek od velikog uticaja ne s a m o u vladi nego i u n a m e s n i š t v u . On je n e k a vrsta vladinog p r a v n o g savetnika i održava čvrste veze sa b r i t a n s k i m i sovjetskim krugovima u B e o g r a d u . Za Cvetkovića je, između ostalog, Gregorič napisao ,da je m o m e n t a l n o »jedini jugoslovenski politički lider koji m o ž e da b u d e p r e d s e d n i k vlade i koji bi m o g a o sprovesti politiku vrlo bliskog kontak-

ta sa Berlinom, a k o bi bio u b e đ e n u njenu pravilnost i a k o bi za takvu politiku d o b i o p o t r e b n u p o d r š k u u Berlinu.« Pošto je n a p o m e n u o da je posle sastanka u Fušlu došlo do velikih razmimoilaženja, tako da Cvetkoviću nije jasna situacija, jer je u b e đ e n da C i n c a r - M a r k o v i ć nije d o s l o v n o p r e n e o smisao svojih razgovora. Zato je u nekoliko mahova r e k a o »da bi se v e o m a r a d o v a o razgovoru sa m i n i s t r o m inostranih poslova Rajha, a a k o je m o g u ć e i sa Firerom«, pa bi se sigurno o d m a h odazvao ako bi bio pozvan. Na kraju Gregorić je završio: »Verujem da biste Vi. dragi dr Smite, mogli uticati u tom pravcu . . . Ja bih d o p u t o v a o sa Cvetkovićem i t a k o bi moglo doći do dalje r a z m e n e gledišta na licu m e s t a .. .«14 Funkcioner nemačkog Ministarstva inostranih poslova, Hevel (Hewel), u svojoj belešci od 29. januara 1941. godine, napisao je »U saglasnosti sa instrukcijama, predao sam Fireru pismo od 20. januara 1941. godine od Gregorića koje je poslao ministru Smitu. Pošto ga je pročitao, Firer se složio da se Cvetković pozove u posetu. Firer još nije utvrdio datum, ali on misli da bi bilo bolje da ga primi u Berghofu nego u Berlinu. Ja lično smatram da će Firer biti ponovo u Berghofu posle 6. ili 7. februara. V svakom slučaju, Firer želi da lično primi Cvetkovića. «'5 MISIJA AMERIČKOG PUKOVNIKA DONOVENA. SITUACIJA U JANUARU 1941.

Na b r i t a n s k u sugestiju turski poslanik u Beogradu je u svom predlogu od 19. januara 1941. godine, p o d n e t o m j u g o s l o v e n s k o m ministru inostranih poslova, sugerirao da Ankara i Beograd izrade plan za zajedničku akciju zato što bi se n e m a č k a vojska iz R u m u n i j e mogla o k r e n u t i protiv Sovjetskog Saveza, protiv Grčke ili neke d r u g e balkanske zemlje. 1 6 Međutim, ova sugestija je odbijena ne s a m o zato što se verovalo da Turska n e m a neki k o n k r e t a n plan niti vojnički s p r e m n u vojsku, već i zato što je odbila da zajedno da Jugoslavijom uđe u rat na strani G r č k e . ' 7 Turska vlada je 21. januara odgovorila na jugoslovensku notu i pozvala Jugoslaviju »da stupi u još intimniji kontakt, da bi o b o s t r a n o pratile razvitak situacije i da bi se uspostavila zajednica za o d l u k e i akcije.« Na to se Cinc a r - M a r k o v i ć ograničio da odgovori da je već d a o u p u t s t v a svom poslaniku u Ankari. Tako su Jugoslavija i Turska, očekujući j e d n a d r u g u da zauzme stav, tražile .zgovor da d o n e s u bilo kakvu o d l u k u kojom bi mogla da na sebe navuče 1 es Nernačke. Međutim, knez Pavle je o d m a h žigosao o d l u k u L o n d o n a kao »nespretan potez« koji bi m o g a o izazvati n e m a ć k u invaziju čitavog Balkanskog poluostrva pre d o l a s k a britanskih trupa. On je naglasio d a j e Jugoslavija n a m e r a v a l a da se o d u p r e prolasku n e m a ć k i h trupa, ali je u p o z o r i o da bi se ta namera mogla izmeniti ako bi Velika Britanija otvorila Iront u Solunu. Tek što su saznali da su i Grci odbili britanski predlog, Jugosloveni su požurili da to s a o p š t e N e m c i m a u ispraznoj nadi da će ih nagovoriti da ne ulaze u Bugarsku, a k o žele da Velika Britanija ne uspostavi nov front u Solunu. Pored toga, C i n c a r - M a r k o v i ć je u p o z o r a v a o i Berlin i Rim da se ne t r e b a toliko brinuti o britanskim hipotetičkim n a s t o j a n j i m a koliko o o p a s n o j k o m u n i s t i č k o j ekspanziji na Balkanu, a p o s e b n o u Bugarskoj, težeći da iskoristi n e m a č k o sovjetske s u p r o t n o s t i na B a l k a n u i da izbegne da plaća danak novim pokušajima približavanja Rima i Moskve. N e m a č k a vlada je, nasuprot, upozorila da se p r e k i n e »akcija b r i t a n s k e p r o p a g a n d e na jugoslavenskoj teritoriji i da

se ne brine o e v e n t u a l n i m n e m i r i m a u Bugarskoj, j e r će ih N e m a ć k a o n e m o gućiti kao što je to ućinila u Rumuniji. C i n c a r - M a r k o v i ć je zamolio svog predstavnika u Moskvi »da d i s k r e t n o prati p o n a š a n j e o d g o v o r n i h f a k t o r a i kakav će stav da zauzmu u slučaju ulaska n e m a ć k i h t r u p a u B u g a r s k u . 1 8 Pošto je britanska vlada zamolila SAD da svojim uticajem i intervencijom podrži napore za stvaranje zajedničkog fronta na Balkanu, p r e d s e d n i k Ruzvelt (Roosevelt Franklin) je poslao svog ličnog emisara pukovnika Donovena (Donovan William) u Grčku, Tursku, Bugarsku i Jugoslaviju, koji je 22. j a n u a r a stigao u Beograd. Tu se sreo sa knezom Pavlom, glavnim č l a n o v i m a vlade i sa vojnim vlastima. Dok su se vojni predstavnici, p o s e b n o general Simović, izjasnili da su s p r e m n i da silom odbiju pritisak Osovine, dotle su se knez Pavle i njegovi saradnici, j e d n a k o odlučni, p o s e b n o u slučaju agresije, pokazali više zabrinuti za jedinstvo zemlje ako je b e s k o r i s n o žrtvuju, bacajući je u metež u m o m e n t u u kojem bi je s u d a r vodio u k o m p l e t a n poraz. Knez Pavle se nije ustezao da istakne svoju nevericu u stav Bugarske, izražavajući u v e r e n j e da će dozvoliti prolaz n e m a ć k i h trupa, a Maćek je p o t p u n o o t v o r e n o izjavio da će vlada tražiti, i po cenu n e k o g većeg u s t u p k a Hitleru, da o d g o d i što je m o g u ć e više ulazak u rat. s m a t r a j u ć i da ce v e r o v a t n o u s k o r o doći do n e m a č ko-sovjetskog s u k o b a koji bi Jugoslaviju izvukao iz klešta Osovine i vratio joj izvesnu s l o b o d u akcije i m o g u ć n o s t da efikasnije d o p r i n e s e k r a j n j o j pobedi zapadnih d e m o k r a t i j a . 1 9 0 t o j poseti general Simović u svojim Memoarima, između ostalog, kaže: ».. Da bi ga se oslobodili, nadležni su p u k o v n i k a D o n o v e n a uputili k m e n i da o b i d e a e r o d r o m i v a z d u h o p l o v n e jedinice. P r i m i o sam ga . . . u zgradi K o m a n d e v a z d u h o p l o v s t v a . Sa njim je bio a m e r i č k i vojni izaslanik, p o t p u k o v n i k Fortije ( F o r t i e ) . . . D o n o v e n me je pitao, k a k v o je m o j e m i š l j e n j e o situaciji na g r a n i c a m a Jugoslavije i o e v e n t u a l n i m n a m e r a m a Hitlera. p r e m a p o d a c i m a k o j i m a s m o raspolagali. U d o s t a d u g o m izlaganju ja s a m mu izneo m o j a p r e d v i đ a n j a o H i t l e r o v o m g r a n d i o z n o m planu . . . Iznoseći mu p o t o m o p a s n o s t i našeg položaja i n e d o v o l j n o s t naših snaga i m a t e r i j a l n i h s r e d s t a v a za o d l u č n u o d b r a n u . insistirao s a m da n a m Amerika što p r e pošalje p o m o ć u n a o r u ž a n j u i t e h n i č k i m s r e d s t v i m a , n a r o č i t o u avijaciji i o r u đ i m a za p r o t i v o k l o p n u i p r o l i v a v i o n s k u o d b r a n u . K l i m a n j e m glave i izrazom lica .. je p o k a z i v a o da se slaže s m o j i m izlaganjima; ali nije činio n i k a k v e p r e d l o g e , niti je ma šta n a s t o j a v a o P o t o m je n e k o l i k o aviona izvršilo letove s a k r o b a c i j a m a . Pukovnik Donoven bio je vrlo i m p r e s i o n i r a n d r ž a n j e m n a š e g ljudstva, r e d o m u h a n g a r i m a i n a r o č i t o let e n j e m aviona. Uhvatio s a m i ovu priliku, da mu iznesem n a š e p o t r e b e za hitnu p o m o ć u nao r u ž a n j u i insistirao s a m da se on lično zauzme. Na to mi je on. pogledavši mi p r a v o u oči. u p u t i o pitanje: -A na k o j o j će se s t r a n i boriti Jugoslavija u s l u č a j u rata«? Ovo p i t a n j e n i s a m očekivao ali s a m bez r a z m i š l j a n j a o d g o v o n o : »Ja ne z n a m , šta misle m e r o d a v n i gore, ali vam m o g u reci s a m o j e d n o : n a š n a r o d nikad n e ć e izneveriti svoje p r i j a t e l j e i s a v e z n i k e iz prošlog rata.« O p r a š t a j u ć i se od m e n e pri polasku, p u k o v n i k D o n o v e n mi je s r d a č n o zahvalio na dočeku. dodavši: »Cest le plus in tel igen t, que i'at entendu a Belgrad'. To je isto r e k a o i a m e r i č k o m v o j n o m izaslaniku u p u t u do B e o g r a d a . P o t p u k o v n i k Fortije s a o p š t i o je to Tadiji Sond e r m a j e r u . Posle 27. m a r t a 1941. p r i m i o s a m iz V a š i n g t o n a d e p e š u : »Sećam se n a š e g razg o v o r a od 24. j a n u a r a . Pozdrav D o n o v e n .. .« 20

Heren je pomno pratio misiju pukovnika Donovena prilikom njegovog boravka u Beogradu. O t o m e je u svom o p š i r n o m t e l e g r a m u Ministarstvu inostranih poslova od 25. j a n u a r a , uglavnom, naveo d a j e Donoven stigao 22. januara uveče, d a j e s t a n o v a o u a m e r i č k o m poslanstvu i d a j e 23. j a n u a r a p r i r e d i o prijem za novinare, ali je izbegavao da govori o cilju svoga p u t o v a n j a . Iz telegrama se vidi koga je sve posećivao (vidi se da je bio t a č n o o b a v e š t e n - V. T.), s tim da su »razgovori sa m i n i s t r o m inostranih poslova bili v e o m a kratki, a poseta Mačeku trajala je 1,1/2 sat.« Na kraju je naveo: »Štampa je prvih d a n a

njegove posete m n o g o pisala o njemu, m e đ u t i m d a n a s je prestala da to čini, v e r o v a t n o po d o b i v e n o m naređenju. 2 0 » Istog d a n a Heren je u š i f r o v a n o m telegramu izvestio R i b e n t r o p a d a j e izvršena r e k o n s t r u k c i j a jugoslovenske vlade na taj način što je u vladu ušao dr Kulovec v o đ a klerikalnih Slovenaca kao ministar bez portfelja, a dr Krek, ministar bez portfelja, d o b i o je Ministarstvo prosvete. Time je Cvetković u s p e o da nagovori Kuloveca da o d u s t a n e od svoga zahteva da p o s t a n e p o t p r e d s e d nik vlade i da odbije zahtev levo n a s t r o j e n i h liberalnih krugova za rekonstrukciju vlade, naročito da portfelj m i n i s t r a u n u t r a š n j i h poslova d o b i j e masonski ministar Kostantinović. Po mišljenju Herena, Kulovec treba »da nastavi politiku p o k o j n o g dr Korošeca, politiku koja je bila p r o t i v k o m u n i s t i č k a , p r o t i v m a s o n s k a i protivjevrejska« i da od ministra Kreka o č e k u j e »da će voditi politiku povoljnu za n e m a č k u n a r o d n o s n u grupu.« 2 0 h O h r a b r e n e stavom Simovića i »srpskih vojnih k o m a n d a n a t a « , vlade u L o n d o n u i Vašingtonu pojačale su pritisak na Beograd da bi savladale oklevanje političara. Na te pritiske nadovezao se i predlog jugoslovenskog poslanika u Moskvi Gavrilovića, p o b o r n i k a ne s a m o za jugoslovensko-grćko-tursku kolaboraciju sa Velikom Britanijom, nego i za politički i vojni pakt sa SSSRom. jer je s m a t r a o m o g u ć o m sovjetsku intervenciju u korist balkanskih država, a k o bi one pružile o t p o r Nemačkoj. On se poverio i b r i t a n s k o m ambas a d o r u ser S t a f o r d u Kripsu (Stafford Crips Sir) da bi što jače uticao na jugoslovenske upravljače, p o s e b n o na Hrvate. Britanski poslanik u Beogradu složio se sa Gavrilovićevim p r e d l o g o m da minira p o n u d e Nemaca jugoslovenskoj vladi, Sem toga, Forin ofis je d a o uputstva K a m p b e l u da nastop da nav ede iugoslovensku vladu da se uključi u tursko-bugarske razgovore i da d a d e »zadovoljavajuća uputstva« svom predstavniku u Turskoj da i on nastoji da se nastave tursko-jugoslovenski razgovori. Međutim, nepoverljivo p o n a š a n j e Bugarske i rezervisano d r ž a n j e Turske i Sovjetskog Sav eza nije o h r a b r i l o jugoslovensku vladu da prihvata britanski pritisak i potsticaje svog poslanika u Moskvi. Knez Pavle je »oštrim tonom« govorio a m e r i č k o m p r e d s t a v n i k u o »podmuklosti Bugarske« i o »gluposti b r i t a n s k e diplomatije« koja nije uspela da shvati prave n a m e r e kralja Borisa. 2 ' I n t e r e s a n t n o je k a k o je nemačka Policija bezbednosii prilično objektivno prikazala stanje u Jugoslaviji krajem januara 1941. godine. U svom v e o m a opširnom izveštaju od 28. j a n u a r a Ministarstvu inostranih poslova, pored ostalog, k o n s t a t u j e da je m i n i s t a r finansija Sutej u svom govoru p r e k o radija otvoreno okrivio N e m a č k u zbog opšteg p o s k u p l j e n j a u Jugoslaviji, što koristi neprijateljskoj propagandi, »jer ona već m e s e c i m a p o k u š a v a da sličnim argum e n t i m a izazove n e r a s p o l o ž e n j e p r e m a Nemaćkoj«. Prikazujući Suteja kao m a s o n a i j e d n o g od najaćih hrvatskih ličnosti, u izveštaju se naglašava d a j e glavni urednik »Hrvatskog dnevnika«, da bi ublažio nezadovoljstvo koje ie izazvao Sutejev govor, r e k a o da bi bilo neopravdano previše napadati Šuteja, jer je njegov govor p r i p r e m i l a vlada, još pre nego što je održan, a taj govor su pregledali i p o n o v o redigovali Cvetković i Konstatinović.« U izveštaju se d o d a j e da se »u svakom slučaju može pretpostaviti da je Sutejev g o v o r . . . bio redigovan od Konstantinovića«, a to znači da nije sigurno da g a j e p r i p r e m i l a vlada. Zazirući od neprijateljske propagande, ističe se da je novi ministar za ishranu, koji je studirao u Parizu, pa nije bio raspoložen p r e m a Nemačkoj, u članku u časopisu »Danica« tvrdio » d a j e sadašnji sistem engleske f u n t e naj-

sigurnije sredstvo za o d r ž a v a n j e m e đ u n a r o d n e saradnje«. Zatim se navodi da se u Zagrebu ispoljava politički r a s c e p zbog »trvenja između HSS i Pavelića. Maček je u s p e o da ovo trvenje p r i v r e m e n o ograniči d e p o r t o v a n j e m daljih šezdeset vodećih Pavelićevih pristalica u k o n c e n t r a c i o n i logor u Lepoglavi«, a u Sloveniji se sve više ispoljava i širi protivitalijansko raspoloženje, k a o posledica d o g a đ a j a na f r o n t u p r e m a Grčkoj, »tako da se o t v o r e n o govori o pohodu protiv Italije radi oslobođenja političke braće u Istri«. U listu »Jutro« spoljno-politički u r e d n i k je izjavio da bi »u slučaju j e d n o g plebiscita n a j m a n j e 95% n a r o d a glasalo za savez sa Engleskom, dok bi s a m o 5% glasalo u korist Osovine«. Dalje se kaže da su četničke i k o m i t s k e organizacije t o k o m p o s l e d n j i h nedelja pojačale aktivnost. Četnička (Jurišna - V.T.) k o m a n d a u Beogradu, kao i tajni o d b o r četnika u Hrvatskoj, »izdali su uoči Božića proglas kojim stavljaju u dužnost svim svojim pristalicama da n a p a d n u N e m c e ili Italijane u leđa u slučaju njihovog ulaska u Jugoslaviju . . . Izgleda da je ova p r o p a g a n d a službeno p o t p o m o g n u t a , jer već 14 d a n a R a d i o - Beograd d a j e emisiju za n a r o d koja se uvek završava č e t n i č k o m h i m n o m : »Sprem'te se, s p r e m ' t e , četnici, silna će b o r b a da bude«. Kao d o k a z za to, u izveštaju se d o s l o v n o navodi: »Po r e š e n j u Ministarskog saveta u 12 mesta ponovo se formiraju četničke trupe. Za tu svrhu odobren je kredit od 2,5 milijarde din. koji će r a v n o m e m o snositi. Min. vojske i Min. u n u t r a š n j i h poslova. U Karlovcu i u N. Sadu vrši se o b u k a četnika u jurišnim bataljonima. Izvodi se t a k o đ e jurišna o b u k a u 10. p e š a d i j s k o m p u k u u Sarajevu. U Višegradu se održavaju kursevi iz zaštite od o t r o v n i h gasova, a u Karlovcu i u Nišu inženjerijski kursevi. G r u p e č e t n i k a u Banatu, zajedno sa nacionalistima iz organizacije »Karađorđe«, naoružane su u toku poslednjih d a n a p u š k a m a i r u č n i m b o m b a m a ; o b u k a u g a đ a n j u se održava u streljačkim u d r u ž e n j i m a , iz kojih su isključeni folksdojćeri«. Pomoć G r č k o j o d strane k o m i t s k e organizacije izgleda d a j e znatna. Broj srpskih k o m i t a koji se b o r e u Albaniji i u Grčkoj iznosi n a j m a n j e o k o 6000 ljudi. Pored toga, k o n s t a t u j e se da se p u š k a m a i m u n i c i j o m n a o r u ž a v a j u članovi sokolskih organizacija. U pogledu p r o p a g a n d e i k o m u n i s t i č k i h aktivnosti u izveštaju se kaže: »U p o s l e d n j e v r e m e , p r e svega u Sloveniji, p o n o v o se r a s t u r a j u leci C e n t r a l n o g komit e t a KP Jugoslavije koji h u š k a j u protiv N e m a č k e . U j e d n o m od ovih letaka n a p a d n u t je ,Prizad' da je u t o k u s a m o j e d n o g m e s e c a izvezao žitarice u N e m a č k u i Italiju u v r e d n o s t i od p r e k o 10 miliona d i n a r a i da time n e s a v e s n i Spekulanti o t i m a j u n a r o d u p o s l e d n j u k o r u hleba. .Ujedinite se - (poziva proglas) - u b o r b i protiv vlade koja p r o d a j e h r a n u i s a m n a r o d imperijalistima!' U d r u g i m lecima KP izjavljuje da j u g o s l o v e n s k a vlada ima s a m o d v a puta: prvi, o s l a n j a n j e na SSSR. a drugi, p r o d a j a Jugoslavije H i t l e r u i Musoliniju. M e đ u t i m , vlada je već izabrala o v a j d r u g i put: put izdajstva. Posle o p š i r n i h izlaganja o p o l i t i č k o j situaciji u proglasu se traži politička s l o b o d a , n a r o d n a vlada i. p r e svega, o s l a n j a n j e na S S S R U Varažd i n u počele su akcije protiv t a m o š n j e g Društva prijatelja N e m a č k e . Prozori h o t e l a »Novak« - sin vlasnika je o s n i v a č D r u š t v a - p o l u p a n i su . . . « Dalje se u izveštaju navodi da su »jugoslovenski g e n e r a l š t a b n i oficiri na s v o m s a s t a n k u konstatovali da je j u g o s l o v e n s k a vojska od k r a j a d e c e m b r a u većoj m e r i m o b i l i s a n a . Povod za to bila je p r e t e č a situacija na B a l k a n u , izazvana grčko-ilalijanskim r a t o m i p o k r e t i m a nem a ć k i h t r u p a N a r o č i t o u z n e m i r a v a j u ć e za Jugoslaviju bilo je p o v l a č e n j e n e m a ć k i h t r u p a u jačini 'od 46.000 ljudi iz r u m u n s k o g B a n a t a u j u g o s l o v e n s k o - m a đ a r s k o j p o g r a n i č n o j o b l a s t i i njihovi dalji p o k r e t i ka j u g o i s t o k u R u m u n i j e na b u g a r s k o - j u g o s l o v e n s k u g r a n i c u . Z b o g toga je Jugoslavija u p u t i l a o v e n o v o m o b i l i s a n e t r u p e u oblast Niš - S k o p l j e . Četnici, koji su do sada bili s t a c i o n i r a n i u N o v o m Sadu, p r e b a č e n i su t a k o đ e u j u ž n e oblasti. Pod v o d s t v o m aktivnih oficira, ove t r u p e s u dobile s p e c i j a l n u o b u k u k a o p a d o b r a n c i , m a š i n o v o đ e , š o f e r i itd. »Jugoslovenske v o j n e vlasti rešile su da se rezervni oficiri Jevreji ne d o d e l j u j u a k t i v n i m

j e d i n i c a m a n e g o r a d n i m č e t a m a P r i r o d n o je da su folksdojćeri, od kojih su f o r m i r a n e ove r a d n e ćete. s t r o g o t r e t i r a n i o d s t r a n e p r e t p o s t a v l j e n i h Jevreja.«

Na kraju izveštaja govori se o sastanku b r i t a n s k o g vojnog izaslanika sa p o m o ć n i k o m f r a n c u s k o g vojnog izaslanika u Beogradu, o tome da a m e r i č k a vlada, u s p o r a z u m u sa b r i t a n s k o m vladom, n a m e r a v a da pošalje 60 obaveštajaca u Jugoslaviju, M a đ a r s k u i R u m u n i j u koji treba da r a d e za račun V. Britanije, da albanski emigranti u Jugoslaviji o č e k u j u n a r e đ e n j e iz Grčke da budu s p r e m n i (da stupe u akciju - V. T.) kad dobiju parolu »Brahim« i da se doznaje »iz s r p s k i h izvora da se n e r n a č k e vesti na s r p s k o m jeziku, koje se e m i t u j u p r e k o radiostanica Prag i Brno, p r a t e sa v e l i k o m p a ž n j o m M e đ u t i m , p o š t o se u v e ć e ove radio-stanice, zbog smetnji, vrlo slabo č u j u . postoji želja da se u s p o s t a v i još j e d n a emisija posle p o d n e . « 2 2

Kao što se vidi, n e m a č k a o b a v e š t a j n a služba je b u d n o i sa u s p e h o m pratila d o g a đ a j e u Jugoslaviji, zahvaljujući zavrbovanim o b a v e š t a j c i m a u redovima p e t o k o l o n a š a . MISIJE NOVINARA GREGORICA I ADVOKATA STAKICA

Krajem j a n u a r a 1941. jugoslovenska vlada se p o n o v o obratila n o v i n a r u Gregoriću i a d v o k a t u Stakiću da bi i s t o v r e m e n o obnovili k o n t a k t e sa Berlinom i Rimom. Tako je Gregorič, p r e k o predstavnika novinske agencije DNB Smita, p r e d a o Cvetkovićevo p i s m o za R i b e n t r o p a . koje je Smit 29. januara u r u č i o Hitleru. U o v o m e pismu je, p o r e d predloga da Cvetković d o đ e u N e m a č k u na razgovore sa Hitlerom i R i b e n t r o p o m , izneta ocena unutrašnje-politićkog stanja u Jugoslaviji, kao odjek italijanskog poraza u Grčkoj i b r i t a n s k e propagande, zatim b o r b e između raznih političkih s t r u j a i žalba na akciju ministra p r a v d e Konstantinovića, kao p r o b r i t a n s k o g i prosovjetskog ćoveka itd. 2 3 No, Gregorič je od H e r e n a saznao da su u Berlinu »jako iznenađeni« stavom Jugoslavije koji se, u p r k o s razgovora u Fušlu, nije p r o m e n i o , a iznad svega u m n o g i m m a n i f e s t a c i j a m a s v a k o d n e v n e političke aktivnosti. Gregorič se požurio da ih uveri da postoji m o g u ć n o s t da se čitav p r o b l e m p o k r e n e sa m r t v e tačke, jer se Cvetković izjasnio s p r e m n i m da to uradi »vrlo brzo«, a k o bi mu n e m a ć k e vlasti dale priliku da shvati koja su to n e p o d u d a r n a t u m a č e n j a razgovora sa C i n c a r - M a r k o v i ć e m . U stvari, u Beogradu su p e r f e k t n o shvatili želje nernačke vlade. Cvetković je s a m o tražio da se čitava stvar stavi na diskusiju, da d o b i j e u v r e m e n u i da što više odgodi definitivnu odluku, u očekivanju razvitka vojno-političke situacije na Balkanu. Gregorič se uključio u tu stvar, sa ciljem da za Cvetkovića isposluje poziv n e m a ć k i h vlasti za susret na kojem bi došlo do j e d n o s t a v n i h objašnjenja. 2 4 Naime, funkcionar nemačkog Ministarstva inostranih poslova, Hevel, izvestio je 29. j a n u a r a d a j e p o d n e o Fir e r u pismo koje je Grogorić u p u t i o Smitu i d a j e Firer, pošto g a j e pročitao, pristao da se Cvetković pozove i da nije p o m e n u o d a t u m , ali misli da bi bilo bolje da ga primi u B e r g h o f u nego u Berlinu. Hevel je d o d a o : »Ja s m a t r a m da će Firer biti u B e r g h o f u posle 6. ili 7. f e b r u a r a . U svakom slučaju, Firer želi da Cvetkovića primi lično«. Potom je Smit telefonirao Gregoriću da d o đ e u Berlin radi dogovora, p o š t o je p r e d s e d n i k vlade prihvatio poziv. Gregorića je 4. f e b r u a r a n a j p r e p r i m i o Smit, a zatim i Ribentrop. 2 5 Dr Smit je istog d a n a u izveštaju izneo razgovor sa Danilom Gregorićem koji, zbog interesantnosti, d o n o s i m o u o p š i r n i j e m izvodu. Gregorič je n a j p r e izjavio da je s t e k a o utisak

da razgovori R i b e n t r o p a i C. - Markovića27. n o v e m b r a 1940. u Fušlu nisu bili p r e n e s e n i Cvetkoviću i knezu n a m e s n i k u o svim p i t a n j i m a o n a k o k a k o se moglo o č e k i v a t i . . . da je reagovanje N e m a č k e na p o n u d u Jugoslavije, koja je usledila posle Markovićeve p o s e t e Fušlu, ostavio utisak na Cvetkovića da je Berlin očekivao nešto drugo. • S i g u r n o je i van s u m n j e d a j e M a r k o v i ć shvatio r a z g o v o r e jezički t a ć n o . ali nije n e m o g u c n o da on nije t a ć n o i k o r e k t n o r a z u m e o suštinu i. p r e m a t o m e , to nije d a l j e p r e n e o T a k o je Gregorić, iz. razgovora, koji je imao sa ministrom inostranih poslova, d o b i o utisak da se sa n e m a č k e s t r a n e s m a t r a l o d a j e najvažnije p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u S d r u g e s t r a n e , k a k o je on zaključio iz r a z g o v o r a koji je i m a o sa C v e t k o v i ć e m . M a r k o v i ć je bio ja\
stalan u t i c a j na | u g o s l o v e n s k u vladu. P r e d s e d n i k vlade ima istu a m b i c i j u - da o b e z b e d i svoj položaj, sa n a m e s n i k o m i kasnije sa kraljem.« Na kraju, G r e g o r i č je zaključio: »Sledeči pos t u p a k m o r a se p r i m e n i t i u vezi sa p r i l a ž e n j e m Jugoslavije T r o j n o m p a k t u : p o š t o je Markovu:. kao o d g o v o r n o lice za o v o p i t a n j e , vodio r a z g o v o r e sa m i n i s t r o m i n o s t r a n i h poslova, politički p r e d s t a v n i k krune, ij. p r e d s e d n i k vlade, m o r a uzeti na s e b e političku o d g o v o r n o s t za takvu o d l u k u , ostavljajući f o r m a l n u o d l u k u knezu n a m e s n i k u . « 2 8

Krajem j a n u a r a ministar dvora Antić pozvao je a d v o k a t a Stakića i zamolio ga da p o đ e u Rim, jer nadolaze v e o m a teške prilike zato što su u Beograd stizali izveštaji da će N e m a č k a tražiti »objašnjenje«, a vlada se brinula k a k o u tom trenutku da uskladi politiku mira i neutralnosti sa nemačkim zahtevima. »Sada nailazi veoma značajan m o m e n a t - d o d a o je Antić - u k o j e m mož e m o e v e n t u a l n o iskoristi italijanski faktor,« pa je Stakiću d a o o d g o v o r kneza Pavla na Canove predloge od n o v e m b r a 1940. godine. U tom d u g o m odgovoru od s e d a m tačaka knez Pavle je, uglavnom, izjavio d a j e Ćanova izjava, potvrđena od Musolinija, sa zadovoljstvom primljena, naime, da Italija s m a t r a Beogradski pakt kao važnu bazu svoje politike p r e m a Jugoslaviji, d a j e spremna da i dalje o s t a n e u prijateljstvu sa Jugoslavijom, da je p o s t o j a n j e Jugoslavije u interesu Italije i d a j e Italija s p r e m n a da poštuje teritorijalni integritet i n e u t r a l n o s t Jugoslavije. Zatim knez navodi da do sada nije o d g o v o r e n o zato što se tada Italija nalazila u vrlo teškom položaju, a Jugoslavija je t a k o đ e imala p o n e š t o da traži od Italije, što bi značilo kao da Jugoslavija p r i m e n j u j e neku vrstu d i p l o m a t s k e učene. »Canova prijateljska deklaracija umirila je Beograd u pogledu n a m e r a Italije i omogućila Jugoslaviji da o s t a n e izvan rata . . . Jugoslavija m o r a biti v e o m a m u d r a i pažljiva u svojoj politici p r e m a Nemačkoj, jer n e m a razloga da se žali na njen stav koji je »uvek bio korektan«. Dok se »nišia ne može prigovoriti ili prekorevati u politici Nernačke prema Jugoslaviji, dotle nije isto bilo sa Italijom. Odgovorni nemački faktori obavestili su nas da Italija, pre napada na Grčku, namerava napasti Jugoslaviju i da samo zahvaljujući Nemačkoj Jugoslavija je spašena od planiranog italijanskog napada. Jugoslavija žali što Italija nije uvek imala stalnu prijateljsku politiku prema njoj, dok je u susednim zemljama - Mađarskoj, Bugarskoj i u Albaniji pomagala revanšističke pokrete protiv jedinstva i sigurnosti Jugoslavije, finansirala i pomagala subverzivne pokrete, kao ustaški pokret Ante Pavelića (podvukao V.T.). Jugoslavija još uvek želi da se njeni odnosi regulišu preko Rima, s tim da se ne dira u osetljivost Nernačke. Da bi se Jugoslavija mogla odlučiti za politiku s p o r a z u m a sa Italijom, Beograd bi želeo da dobije o d g o v o r na pitanje »da li je Italija u stanju da dobije o d o b r e n j e Nernačke za takvu politiku i da li je Italija s p r e m n a da u tom smislu p r e d u z m e k o r a k e u Berlinu, da bi j e d n a takva p o n u d a bila zajednički učinjena od Nernačke i Italije?« Na kraju je i s t a k n u t o da je »za Jugoslaviju n e m o g u ć e da prihvati politiku s p o r a z u m a sa Osovinom na bazi p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu.« 2 7 Stakić je 1. f e b r u a r a poslao p i s m o Anfusu u Rim, obaveštavajući ga da će u s k o r o stići sa o d g o v o r o m kneza Pavla na Ćanove predloge od n o v e m b r a 1940. N a p o m e n u o je da je C i n c a r - M a r k o v i ć u m e đ u v r e m e n u posetio Nemačku i naglasio da se radilo »samo o i n f o r m a t i v n o j poseti«, a ne o »konkurenciji«. Tako su Jugosloveni »brusili oružje svoje diplomatije da bi našli put spasenja p r e no što ih Osovina definitivno priklješti«, dok se Cvetković b r i n u o da uspostavi d i r e k t a n kontakt sa Berlinom, prikazujući se s p r e m n i m da pregovara na bazi nemačkih zahteva, dotle je knez Pavie težio da iskoristi slabu poziciju Musolinija da bi ga naveo da odvrati Hitlera da obavezuje Jugoslaviju da udu u Trojni pakt. 2 8

Istoga dana, 4. f e b r u a r a , kad je Gregorića n a j p r e p r i m i o Smit, a zatim i R i b e n t r o p u Berlinu, u Bariju su primili Stakića - n a j p r e grof Ćano, a zatim i Musolini. U razgovoru sa g r o f o m Ćanom Stakić se s t r i k t n o d r ž a o instrukcija koje mu je d a o ministar dvora Antić, ali mu je Ćano iznad svega izrazio Musolinijevo i svoje č u d e n j e zbog toga što je toliko zakasnio o d g o v o r B e o g r a d a na p o n u d u italijanske vlade od n o v e m b r a 1940. godine. Musolini je, pak, ocenio da motiv o b n a v l j a n j a k o n t a k a t a nije bio da se s t e k n e utisak kako Beograd nešto traži od Italije zbog njenih vojnih n e u s p e h a , nego zbog toga što je beogradska vlada u v e r e n a da je s u d b i n a Grčke zapečaćena i da, p r e m a tome, ne treba da izgubi priliku da učestvuje u njenoj podeli, zbog n a d e da će dobiti Solun pre Bugara, bez protivusluge demilitarizacije j a d r a n s k e obale, i da je njena n a m e r a da se pregovarači »odmore« u Rimu pre no što stignu u Berlin. Međutim. Musolinijeva o c e n a nije bila taćna. j e r je glavni cilj o b n a v l j a n j a kontakata bio da se dobije p o d r š k a Italije da bi se odstranili ili b a r ublažili nemaćki zahtevi. Pošto se uverio da nije zadovoljio ni Musolinija ni Cana svojim o b j a š n j e n j e m zašto Beograd nije b l a g o v r e m e n o odgovorio na p o n u d u italij a n s k e vlade, Stakić se t r u d i o da o d b i j e njihove prigovore i da ubedi Musolinija da p o n a š a n j e Jugoslavije ne p o s m a t r a na bazi n e p o v e r e n j a i p r e d r a s u d a , j e r knez Pavle želi da očuva mir i da mu je n e o p h o d n o ne s a m o da uveri javno m n j e n j e da jedinstvo Jugoslavije i sloboda njenog u n u t r a š n j e g života neće biti dovedeni u pitanje od strane Osovine, nego i da održi p r i s u t n i m svoje »striktno« protivljenje p r i s t u p a n j u T r o j n o m paktu. On želi da d a d e prioritet prijateljstvu sa Italijom na bazi Beogradskog ugovora, ali ne može a da ne vodi rač u n a o n e m a č k o j snazi, želeći da b u d e siguran da će Italija biti u stanju da obnovi i pojača o d n o s e Jugoslavije s Osovinom na toj osnovi i da učini da to prihvati Nemačka. Stakić je, pored toga, upitao Musolinija da li može izmeniti svoje mišljenje o Jugoslaviji, napustiti svoje stalno s u m n j i č e n j e p r e m a njoj i uvideti da ona nikad nije predstavljala opasnost za Italiju i da li se m o ž e saglasiti sa tim da Jugoslavija o s t a n e izvan rata i čuva mir na B a l k a n u ? Nalazeći d a j e Stakićevo izlaganje »izvanredno interesantno«, Musolini je u svom d u g o m odgovoru, između ostalog, r e k a o »da bi bio v e o m a zadovoljan kad bi se sva razmimoilaženja između dve zemlje j e d n o m zauvek eliminisala« i dodao: »Ovom prilikom nudim Jugoslaviji prijateljstvo koje ću lićno gajiti kao bazu italijanske politike na Balkanu. Želim da Jugoslavija ostane van rata*. Istakao je da će dati takve predloge koji neće predstavljati nikakvu prepreku za produbljivanje priftiteljstva sve do savezništva«... s tim da ta s a r a d n j a ne isp a d n e kao plan za f o r m i r a n j e bloka koji bi služio kao ravnoteža u o d n o s u na Nemačku. Na Stakićevu p r i m e d b u d a j e to prvenstveno interes Italije koja ne bi d o b r o prihvatila »situaciju u kojoj bi Nemačka bila svemogući gospodar«, Musolini je r e k a o da u o v o m m o m e n t u » m o r a m o raditi i p o s t u p a t i t a k o da se to ne kaže.« već da treba naći razloge »da u v e r i m o ne toliko Hitlera, što neće biti tako teško, koliko R i b e n t r o p a koji je jedan perverzni pokvarenjak . . . I radi toga naš d o g o v o r treba da dobije saglasnost Berlina.« Pošto je istakao da je na p o s l e d n j e m s a s t a n k u sa Hitlerom zaključeno da se Jugoslaviji d a d u ustupci da bi ostala van rata i da bi konflikt na Balkanu bio što p r e likvidiran, Musolini je, izlažući situaciju, uglavnom rekao: d a j e Bugarska pristala da n e m a č k e t r u p e u d u u Bugarsku i da će pristupiti T r o j n o m paktu, da će n e m a č k e t r u p e najkasnije prvih d a n a m a n a ući u Bugarsku i zauzeti položaje na granici, da će se s u k o b sa G r č k o m likvidirati za nekoliko sedmica, da će Turska ostati mirna i neutralna, bez obzira na stav Jugoslavije, i da Sovjetski

Savez »neće ni p r s t o m m r d n u t i « radi tzv. o d b r a n e Balkanskog poluostrva, a zatim istakao da knez Pavle treba do kraja f e b r u a r a regulisati svoje o d n o s e sa Osovinom. Da bi mu olakšao takvu o d l u k u , Musolini je rekao da Italija želi da Solun pripadne Jugoslaviji, jer je uvek mislio da Jugoslavija ima pravo da dobije izlaz na Egejsko more, bilo da se to ostvari u okviru Trojnog pakta, bilo u okviru savezništva sa Italijom na bazi Beogradskog ugovora. Zatim je dodao da nudi Jugoslaviji da se zaključi italijansko-jugoslavenski savez, s tim što bi to savezništvo predstavljalo dovoljan korak za približavanje Osovini, tako da bi Jugoslavija ostala van rata i ne bi joj bio postavljen uslov da uđe u Trojni pakt. Predložio je da se pitanje jugoslovenske manjine u Istri reši novim ugovorom i ponudio da se ona razmeni sa albanskom manjinom u Jugoslaviji i da se italojugoslovenski odnosi regulišu na s a s t a n k u ministara inostranih poslova u B e o g r a d u ili Veneciji. Na kraju Musolini je o b e ć a o da će se lično sastati sa Hitlerom a k o ga knez Pavle obavesti p r e k o M. Antića ili Stakića d a j e prihvatio njegovu p o n u d u , da će potvrditi da ta p o n u d a b u d e zajednička p o n u d a Osovine i da će k r a j e m febr u a r a održati veliki govor u Rimu, u kojem će objasniti novo savezništvo Jugoslavije i Italije i njegovu novu politiku p r e m a Jugoslaviji. Na Stakićevu p r i m e d b u da p r e d l o ž e n o rešenje Soluna, u m e s t o da olakša pregovore, o n o će ga otežati, jer bi učešće Jugoslavije u k o m a d a n j u prijateljske zemlje bilo u s u p r o t n o s t i sa k o n c e p c i j o m Namesništva i o p š t i m raspoloženjem javnog mnjenja, Musolini je r e k a o Stakiću da o p o m e n e kneza Pavla da »ako Beograd definitivno ne reši svoje o d n o s e sa Osovinom i ne »prihvati p o n u d u Soluna o n d a bi N e m a č k a mogla definitivno ostati u Solunu.« Pored toga, Ćano je izrazio nezadovoljstvo u o d n o s u na jugoslovensko-mađarski pakt o prijateljstvu, postavljajući pitanje da li je zaključen zato da »približi Jugoslaviju Osovini ili o b r n u t o da približi M a đ a r s k u Velikoj Britaniji p r e k o Jugoslavije?« Stakić je o d g o v o r i o da s p o r a z u m znači »pacifikaciju p o d u n a v s k o g regiona i da je, kao takav, vrlo d o b a r za Italiju.« Tako se Stakićeva misija završila sa j e d n o m n o t o m k o m p l e t n o g nepoverenja koje je u m a n j i l o vrednost Musolinijevih i Ćanovih predloga i garancija, jer se nisu ustezali da jugoslovensku inicijativu iskoriste da p o n o v o uravnoteže svoje pozicije u Berlinu. Grof Cano je 5. februara 1941. saopštio Ribentropu i Hitleru da je Musolini primio izaslanika ministra dvora Antića koji je »ponudio nastavak pregovora između Jugoslavije i Italije radi produbljivanja Ugovora od 1937. godine i približavanja Jugoslavije, preko jednog ugovora sa Italijom, za pristupanje Trojnom paktu. Protivusluga Italiji za to mogla bi biti demilitarizacija dalmatinske obale, a za Jugoslaviju ustupanje teritorije Soluna, kojeg Duče smatra prirodnim i vitalnim interesom Jugoslavije u pravcu Mediterana. «Muso\ini je p o d r ž a o produbljivanje pakta, »naravno uz p r e t h o d n u konsultaciju o saglasnosti o t o m e sa vladom Rajha,« o č e k u j u ć i da dobije zvaničan o d g o v o r B e o g r a d a u toku iduće sedmice. 2 9 U memorandumu nemačkog državnog sekretara Vajscekera od 5. februara ministru inostranih poslova kaže se da je Musolini u k o m e n t a r u naveo da bi zaključenje p o m e n u t o g pakta povoljno uticalo na razvijanje politike sila Osovine na Balkanu i dovelo do m o r a l n e i vojne propasti Grčke, da bi Velika Britanija doživela krah svojih poslednjih n a d a i intriga u B e o g r a d u i u Sofiji, da bi se T u r s k a našla p o t p u n o s a m a licem u lice p r e m a n e m a ć k i m vojnim snagama, a njena intervencija u G r č k o j postala bi izlišna i da bi ona usled toga

mogla da p r o m e n i svoje držanje koje je imala do sada. Time bi dalji nastavak razvijanja plana u c e n t r a l n i m i istočnim delovima S r e d o z e m n o g m o r a bio olakšan. 3 0 Ćano je izbegao da referiše da je Musolinijeva ideja bila da se n o v o m ugovoru sa Jugoslavijom d a d e »karakter leđnog istinskog i pravog političkog saveza«, a Musolini je skrivao da je plan za takav ugovor p o t e k a o od njega, a ne sa s t r a n e Beograda, i, u m e s t o da se zauzme da ga Hitler prihvati kao alternativu p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, on ga je prikazivao kao p o t r e b n o s r e d s t v o da ga olakša. U stvari, Musolinijeva p r e o k u p a c i j a je bila »da zaustavi ili bar uspori n e m a ć k o n a s t u p a n j e p r e m a Grčkoj«, s m a t r a j u ć i d a j e z a slom G r č k e »suvišna intervencija n e m a č k e a r m i j e i nadajući se da stigne u Solun p r e Nemačke. Zato je p o d s t i c a o Jugoslaviju da ne o d u s t a j e od značajnog izlaska na Egej, ističući Hitleru da Solun s m a t r a »prirodnim i vitalnim izlazom« Jugoslavije p r e m a Mediteranu, ali da u z a m e n u za njegovo p r e p u š t a n j e p o n o v o traži demilitarizaciju j a d r a n s k e obale. Međutim, Nemci o d m a h o d b a c u j u ideju zaključenja novog italijansko-jugoslovenskog pakta, jer su smatrali da ne odgovara njihovim željama u pogledu sigurnosti na j u g o s l o v e n s k o m b o k u . Sto više, R i b e n t r o p je upozorio na opasnosti koje mogu proisteći iz toga što Beograd pokušava da zabije klin između Rima i Berlina, pa je tražio da se ta igra o d m a h osujeti. 3 1 Fon Heren je 5. februara obavestio Ministarstvo inostranih poslova da je iz pouzdanih izvora saznao da je knez Pavle u razgovorima sa američkim pukovnikom Donovenom »ljubazno, ali odlučno odbio« Donovenov predlog o formiranju balkanskog fronta protiv Nemačke, sa obrazloženjem da je r a s p o l o ž e n j e n a r o d a takvo da isključuje svaku ratnu avanturu, osim a k o je d r ž a v n o područje d i r e k t n o n a p a d n u t o , da se t o m e m o r a j u dodati u n u t r a š n j e teškoće, oskudica u prevoznim sredstvima i u gorivu i da »sudbina nekih severnih i zap a d n i h zemalja deluje kao zastrašujući primer. Uostalom Jugoslavija je nekoliko puta dobila u m i r u j u ć a u v e r a v a n j a od strane vlade Rajha.« H e r e n je dod a o da izlaganja kneza n a m e s n i k a odgovaraju stvarnosti i izgledaju p o t p u n o verodostojna.« 3 2 S u t r a d a n . 6. f e b r u a r a , H e r e n je strogo poverljivim t e l e g r a m o m o b a v e s t i o ministra inostranih poslova da ga je Cincar-Marković »molio da ga p o s e t i m d a n a s p o p o d n e i s a o p š t i o mi da je p r e d s e d n i k vlade Cvetković d a n a s p r i m i o s a o p š t e n j e od G r e g o r i ć a iz Berlina da m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha moli p r e d s e d n i k a i njega, m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova, da ga p o s e t e k r a j e m n e d e l j e u Nemaćk o j . . . Ministar i n o s t r a n i h poslova z a m o l i o me je da zatražim da se p r o v e r i u B e r l i n u Gregorićevo saopštenje i da u s v a k o m slučaju o d m a h izvest im m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova Rajha d a j e n u n i s i r u p r e d s e d n i k u i n j e m u lično iz t e h n i č k i h razloga n e m o g u ć e da d o đ u p r e 33 u t o r k a uveće.«

Ministar inostranih poslova Ribentrop je u 3,55 časova u j u t r o 6. f e b r u a r a poslao fon H e r e n u sledeći šifrovani telegram: »Dr Gregorić je, posle u s p o s t a v l j a n j a k o n t a k t a p i s m e n i m p u t e m sa n a č e l n i k o m OdeIjenja za š t a m p u u Ministarstvu i n o s t r a n i h poslova ( S m i l o m V.T.), u s p o r a z u m u sa ovim, d o š a o p r e n e k o l i k o d a n a u Berlin i izjavio u p o v e r e n j u da je Cvetkovićeva želja da z a j e d n o sa C i n c a r - M a r k o v i c e m d o đ e u N e m a č k u da bi p o n o v o razgovarali sa m n o m o t e k u ć i m političkim p r o b l e m i m a i, ako je moguće sa Firerom; zbog loga sam d a n a s lično primio dr Gregorića i on mi je p o t v r d i o ovu izjavu. Molim p o s e t i t e o d m a h p r e d s e d n i k a vlade i javite m u . u vezi sa p o m e n u t i m izjavama dr Gregorića. da ću se r a d o v a t i da i dalje r a z m o t r i m s njim i g. C i n c a r - M a r k o v i c e m kompleks pitania koja su bila p r e d m e t prv ih razgovora sa p o s l e d n j i m , k r a j e m n o v e m b r a . Vero-

c a t n o c c so ovoj guspodi pružili prilika da ih primi Firer • Zatim moli H e r e n a da ga obavesti k a d a bi bilu z g o d n o da njih dvojica d o đ u u p o s e l u , n a p o m i n j u ć i da te on od p e t k a ove ned e l j e i n a d a l j e bili u FuSlu, a F i r e r će v e r o v a t n o provesti vikend u B e r g h o f u : m o l i m da ih pitate da li žele da ovo p u t o v a n j e za sada o s t a n e u tajnosti . i da n a k o n p o s e t e C vetkov iea, p o s e l i t e C i n c a r - M a r k o v i ć a i o b a v e s t i t e ga ci tome. 3 *

R i b e n t r o p je istog d a n a primio novinara Gregorica i obavestio ga da je sa Musolinijem i Ć a n o m precizno diskutovao o svim pitanjima koja interesuju Jugoslaviju i da je rezultat tih razgovora bio najpovoljniji koji se u Beogradu mogao očekivati, s tim da između Nernačke i Italije, kao i uvek. postoji p o t p u n o zajedništvo ideja u o d n o s u na ta pitanja. R i b e n t r o p se ljutio što Jugoslavija još nije ništa uradila da objasni situaciju i da od savezničkih predloga p r e đ e na k o n k r e t a n plan. Zatim je izjavio da je s p r e m a n da primi Cvetkovića i Cincar-Markovića k r a j e m sedmice i o d m a h im u p u t i o zvaničan poziv, uz informaciju da postoji i m o g u ć n o s t da se sastanu i sa Hitlerom. Međutim, s u t r a d a n u j u t r o Gregoriću je javljeno iz Beograda da nije moguće da dv a ministra tako brzo krenu u Berlin, dok je sam Gregorič m o r a o o d m a h da se vrati da p o d n e s e svoj izveštaj. »Nisam razumio koji se đavo p o n o v o dogodio. Najpre velika žurba, a sad p o n o v n o odgađanje« - p r o k o m e n t a r i s a o je Gregorič. Kad je k r e n u o za Beograd R i b e n t r o p ga je zadužio da upozori svoje sunarodnike da Jugoslavija sada ima priliku i veliku sreću koju ne treba ispuštati, jer se slične situacije više neće ponoviti. 3 5 Jugoslovenski ambasador u Bukureštu je 6. f e b r u a r a poslao opširan izveštaj (ekspedovan sledećeg dana) ministru inostranih poslova Cincar-Markoviću u kojem, između ostalog, navodi da je sa više strana saznao da se »broj nemačkih vojnika u Rumuniji kreće između n a j m a n j e 200 i 250 hiljada, i to veći d e o duž Dunava, i u Dobrudži, a manji po ostalim k r a j e v i m a Rumunije. Pored toga, pristižu novi štabovi: raznih divizija, v azduhoplov nih divizija (izgleda da ih ima tri) i ustanova. U ž u r b a n o se vrše p r i p r e m e tako da n e m a ć k e t r u p e mogu biti u p o t r e b l j e n e u svim pravcima iz Rumunije, ali sve činjenice ukazuju d a j e najverovatnija p r e t p o s t a v k a p r i p r e m a n j e prelaza n e m a ć k e vojske u Bugarsku.« No, N e m a č k a »prikuplja vojsku za svaku eventualnost, a prvenstveno kao o p o m e n u Sovjetima da n e m a mesta njihovoj akciji na Balkanu.« On dalje s m a t r a da je cilj prisustva ove vojske u Rumuniji da se pruži »podrška n e m a ć k o j d i p l o m a t s k o j a k c i j i na Balkanu i vrši pritisak na sve balkanske države. Ako ne uspe d i p l o m a t s k a akcija, o n d a ima o r u ž j e m da se ostvare te n a m e r e Nemaćke. 3 6 Mit istar inostranih poslova Cincar-Marković je pre toga, t j. 3. f e b r u a r a , zamolio J igoslovenskog poslanika u Moskvi da u najstrožoj tajnosti ispita i sazna: 1) kakvo je gledište sovjetske vlade p r e m a stalnom pridolasku nemačkih t r u p a u R u m u n i j u i p r i p r e m a m a koje se vrše za njihov prelaz u Bugarsku, što može da d o v e d e do ratnog zapleta na Balkanu, s obzirom na to d a j e sovjetska vlada uvek iznosila b a l k a n s k i m vladama, pa i jugoslovenskoj, d a j e zainteresovana za o d r ž a n j e mira na Balkanu i preporučivala s p r o v o đ e n j e politike mira i neutralnosti; 2) kakav će stav zauzeti sovjetska vlada p r e m a e v e n t u a l n o j o d r e đ e n o j vojnoj akciji n e m a ć k i h t r u p a na Balkanu, i 3) da li sovjetska vlada s m a t r a da bi lom akcijom bili ugroženi interesi Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. 3 7

Na ova p i t a n j a j u g o s l o v e n s k i poslanik je u o p š i r n o m t e l e g r a m u od 8. febr u a r a u 23,37 č a s o v a ( p r i m l j e n 9. f e b r u a r a u 13,45) izvestio C i n c a r - M a r k o v i ć a , u g l a v n o m , sledeče: d a j e 8 . f e b r u a r a i m a o d u g r a z g o v o r s a Višinskim, k o m e je r e k a o da je on u više m a h o v a g o v o r i o da je »Sovjetska Rusija« z a i n t e r e s o vana za Balkan, n a r o č i t o da se tu održi m i r i izložio o p a s n o s t i od u l a s k a nem a ć k i h t r u p a u B u g a r s k u »i za n a š e i za vaše interese.« Zatim mu je r e k a o da će sve z a i n t e r e s o v a n e vlade, a k o se to desi, » m o r a t i p o n o v o u z i m a t i u r a z m a t r a n j e o p š t u situaciju, pa v e r u j e m i n a š a i s o v j e t s k a vlada« . . . i »da m i s l i m da će u z a j a m n a s a v e t o v a n j a uticati j e d n i na d r u g e , da će m o ž d a zavisiti j e d n i od d r u g i h , n a r o č i t o a k o bi se gledišta o o v o j o p a s n o s t i poklapala.« On je odgovorio: »Naša politika o s t a j e ista. V i j e d o b r o p o z n a j e t e , ali k a o d i p l o m a t a znat e d a j e s o v j e t s k o j vladi n e m o g u ć e u o v o m m o m e n t u o t k r i t i svoju p o l i t i k u . J a sam s v a m a o n a š o j politici već govorio, a tu su i dela. Glavne linije te p o l i t i k e o s t a j u iste. I mi, k a o i vi v e r o v a t n o , d o p u n j u j e m o sad svoju o r i j e n t a c i j u . Ni vi sami ne m o ž e t e reći o d r e đ e n o k a k v o će biti d r ž a n j e vaše vlade. Na o r i j e n t a ciju našu i vašu utiću ratni d o g a đ a j i . E t o vidite, t a l i j a n s k o a f r i č k o c a r s t v o skoro je s r u š e n o . Iz ovog o d g o v o r a a m b a s a d o r je u g l a v n o m zaključio: 1) da ce Sovjetski Savez zadržati d o s a d a š n j i stav i politiku u n e š t o n o v o j f o r m i » n e z a r a ć e n e strane,« p o š t o još n i k a k o ne želi rat sa N e m a č k o m i zato što se d i r e k t n o ne tiče n j e n e teritorije, a to znači da će m i r n o pustiti n e m a č k e t r u p e da u đ u u B u g a r s k u ; 2) da će m o ž d a u t o m smislu dati javnu izjavu; 3) da će d i r e k t n o z a i n t e r e s o v a n i m d r ž a v a m a p r e p u s t i t i da se b r a n e ili ne, p r e m a t o m e k a k o t e d r ž a v e b u d u shvatile svoj interes; 4) d a j e Sovjetski Savez z a i n t e r e s o v a n za Balkan, ali u p r v o m r e d u za Bug a r s k u i M o r e u z e , j e r to ulazi u n j e g o v u s f e r u i n t e r e s a ; 5) da Sovjetski Savez ima i n t e r e s a da N e m a č k a što više o s l a b i da bi se, p o r e d ostalog, i z v u k a o iz. klešta N e m a č k a - J a p a n . Zato će p o m o ć i , ali »odozdo«, sve b a l k a n s k e d r ž a v e k o j e s e b u d u o d u p r l e N e m a č k o j sve d o m e r e p r e k o koje bi je to p o m a g a n j e o d v e l o u otv o r e n i rat sa N e m a č k o m i s a m o d o t l e d o k se v o j n a situacija r a d i k a l n o ne izmeni na š t e t u N e m a č k e ; i 6) da će iz ovih novih d o g a đ a j a , k o j e o č e k u j e i b u d n o i s p r e m n o prati, izvući veliku korist, s k o r o bez rizika, n a r o č i t o a k o se T u r s k a u m e š a , i da m u . u s l u č a j u da T u r s k a b u d e p o t i s n u t a , niko n e ć e m o ć i stati na put da u z m e svoj deo.38 G r e g o r i ć i Stakić su se 8. f e b r u a r a vratili u B e o g r a d i p o d n e l i izveštaje o i s h o d u svoje misije. 3 9 Posle G r e g o r i ć e v o g p o v r a t k a , na s a v e t o v a n j u u d v o r u 8. f e b r u a r a , g d e su, p o r e d n a m e s n i k a , učestvovali Cvetković, Maček, Cincar-Marković, Kulovec, g e n e r a l Pešic i g e n e r a l P e t a r Košić, d o n e t a je o d l u k a da C v e t k o v i ć i CincarM a r k o v i ć p o d u u Berlin, a k o b u d u pozvani, s tim da t a m o iznesu argumente protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, i da se istakne neutralan stav Jugoslavije u postojećem evropskom sukobu ( P o d v u k a o V.T.). Istoga d a n a v o đ e n i su razgovori i z m e đ u Cvetkovića, M a ć e k a i S u t e j a i m i n i s t r a p r a v d e Mihaila K o n s t a n t i n o v i c a o n e m a č k i m z a h t e v i m a T o m p r i l i k o m je M a č e k i s t a k a o da pakt u t r o j e (Trojni p a k t ) o t p a d a i da je m o g u ć a n pakt o n e n a p a d a n j u sa Nem a č k o m (bez Italije) ili neki p o s e b a n pakt. K o n s t a n t i n o v i ć je izrazio s u m n j u u o b e ć a n j a N e m a č k e i svoju n e p o v e r l j i v o s t p r e m a n j e n i m p o n u d a m a . U don o š e n j u ove o d l u k e nije u č e s t v o v a o c e o m i n i s t a r s k i savet, niti je bio obavešten o p r e d s t o j e ć e m p u t u p r e d s e d n i k a vlade i m i n i s t r a s p o l j n i h p o s l o v a . 4 0

Stakić je referisao knezu Pavlu o svojim razgovorima u Rimu. Knez je bio zadovoljan što Nemačka i Italija ne traže od Jugoslavije teritorijalne u s t u p k e ni pravo prelaza njihovih t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije, ali ne bi primio p o n u d u Soluna niti zaključiti bilo kakav savez sa Italijom dok o n a r a t u j e sa Grčkom. Nije se slagao ni sa r a z m e n o m stanovništva, jer »Slovenci i Hrvati žive u Istri više od hiljadu godina. Jugoslavija ih nece preseljavati niti ostaviti Istru Italiji. On je prihvatio Stakićevu sugestiju da se što pre regulišu odnosi s Osovinom zato što su i n f o r m a c i j e koje su stizale u Beograd potvrđivale njegova »kategorička« p r e d v i đ a n j a o s p r e m n o s t i Bugarske da dozvoli prolaz nemaćkim t r u p a m a i o i n e r t n o m p o n a š a n j u T u r s k e i Sovjetskog Saveza. S d r u g e strane, očajnički apel koji je Cerćil 9. februara uputio balkanskim zemljama, podstičući ih da se ujedine i da s Velikom Britanijom stvore novi front protiv sila Osovine, kao i paralelni podsticaji a m e r i č k e vlade da istraju u u v e r e n j u krajnje p o b e d e Velike Britanije, nisu ohrabrili jugoslovenske državnike, nego ih još više uverile da z a p a d n e d e m o k r a t i j e još nisu bile u stanju da e f i k a s n o pruže o t p o r n a d i r a n j u n e m a ć k i h snaga na Balkanu. Sledećeg d a n a knez Pavle savetovao je Cvetkoviću i Cincar-Markoviću da prihvate Ribentropov poziv, s time da sačeka rezultate njihove posete p r e nego što bi o d o b r i o da se nastave kontakti s Italijom. R i b e n t r o p je odlučio da o d m a h upozna italijansku vladu o Gregorićevoj misiji i o s k o r o m dolasku Cvetkovića u Nemačku, s tim da je d o g o v o r e n o »da se o toj poseti ne govori u štampi«, podviačeći d a j e cilj razgovora »sada kao i ranije« da se provocira p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu. On je podvukao da bi. po njegovom mišljenju, bilo p o t r e b n o da se p o t p u n o usaglasi dalje istupanje, sa ciljem da se pregovori krunišu povoljnim zaključcima. Tako je Hitler obavezao Musolinija da odbaci ideju o n e k o m novom paktu sa Jugoslavijom, iz bojazni da bi se m o g a o ponoviti a n t i n e m a ć k i stav iz prošlosti i radi toga da o n e m o g u ć i b e o g r a d s k i m državnicima bilo kakvu mogućnost manevrisanja. 4 1

PRVI PO K t SAJ \ BRITANIJE I SAD DA SPRECH PRIST! PANJE JUGOSLAVIJE TROJNOM P A K U

Forin ofis je posle sloma F r a n c u s k e 1940. bio sklon da traži k o m p r o m i s sa Hitlerom i sklopi mir sa N e m a č k o m . To se vidi iz d e p e š e koju je u junu I940. poslao švedski a m b a s a d o r u L o n d o n u svojoj v ladi, a na osnov u njegovog razgovora sa l o r d o m Halifaksom, ministrom spoljnih poslova i Rićardom Batlerom (Butler Richard), p o d s e k r e l a r o m u istom ministarstvu. Sada se uvidelo da sa Hillerom n e m a nikakvog k o m p r o m i s a i da se m o r a j u tražiti d r u g a sredstva za jačanje protiv-osov inskih snaga. U svom odgovoru, britanska vlada je predlagala da se Jugoslavija s p o r a / u m e sa G r č k o m i T u r s k o m radi zajedničke akcije protivu u p a d a n e m a ć k i h t r u p a u Bugarsku, pri č e m u bi V. Britanija pružila materijalnu p o m o ć . Očigledno je da nijedna od velikih sila nije želela n e u t r a l n u Jugoslaviju: jugoslovenska neutralnost bila je isto tako m r s k a Cerčilu i Ruzveltu kao što je bila Hitleru i Musoliniju. Kako je Cerćil mislio, engleska p o m o ć Grčkoj, nep o s r e d n a i posredna, privukla bi Jugoslaviju na stranu saveznika. On je nep o s r e d n o želeo da p o m o g n e Grke o r u ž j e m i ljudstvom. A istovremeno, želeo

jo da stvori jedan balkanski front, spajajući z a j e d n o Jugoslaviju, G r č k u i Tursku. Zato je Antom Idn (Eden Anthony), britanski ministar inostranih poslova, 12. f e b r u a r a o t p u t o v a o iz L o n d o n a u Kairo, gde je grčke i t u r s k e predstavnike pitao da li Jugoslav ija n a m e r a v a da ude u rat, na čijoj strani i pod kojim uslovima. Saglasili su se da s k r e n u pažnju knezu Pavlu na o p a s n o s t koja preti Solunu i da ga pitaju da li će dopustiti da pristanište p a d n e u italijanske ruke. S a m o dan ili dva pre toga, knez Pavle je postavio slično pitanje b r i t a n s k o m poslaniku Roland Ajan Kampbelu, ali je d o b i o » o b e s h r a b r u j u ć i odgovor«. Zato je i njegov odgov or na pitanja koja su bila postavljena u Kairu bio t a k o đ e n e o d r e đ e n , s a m o je r e k a o da će se Jugoslavija braniti od n a p a d a i da neće dopustiti n e m a č k i m t r u p a m a da p r e đ u p r e k o jugoslovenske teritorije. Još je dod a o da ne može reći kakva bi bila reakcija Jugoslav ije a k o Nemci k r e n u u Bugarsku. 4 2 Pored ostalog Forin ofis teško je optuživao Cvetkovića i Cincar-Markovića zato što nisu »ozbiljno« vodili pregovore sa T u r s k o m . A Idn je pozvao kneza Pav la da utvrdi d a t u m susreta u južnoj Srbiji (Makedoniji - V.T.) da »otv o r e n o razgovaraju.« da bi mu d e t a l j n o izneo b r i t a n s k e planove i da sazna da li Jugoslavija n a m e r a v a da stupi u ral ili ne, na kojoj strani i pod kojim uslovima, p r e p o r u č u j u ć i da Solun ne padne u r u k e Italijana. Međutim, Namesnik je o d b i o poziv, uz n a p o m e n u da bi uplitanje Britanaca, o g r a n i č e n o na p a r sedmica, ostavilo balkanske zemlje na milost neprijatelju sa čitavim njihovim ratnim potencijalom. To o d b i j a n j e trebalo je staviti u vezu sa p r e d l o z i m a koje ce Cvetković i Cincar-Marković izneti u pregovorima sa Nemačkom, da bi se izvukli od pritiska njenih upravljača. 4 3 Jugoslavenski poslanik u SAD upozorio je Stejt d e p a r t m e n t da bi susret Cvetkovića i Cincar-Markovića sa Hitlerom i R i b e n t r o p o m m o g a o imati iste posledice kao i p r e t h o d n i susreti Hitlera sa državnicima drugih balkanskih zemalja i d o d a o da bi s a m o lična intervencija p r e d s e d n i k a Ruzvelta mogla uticati na N a m e s n i k a da ne d o n e s e pogrešne odluke. I, upravo, 14. f e b r u a r a , dok su Cvetković i Cincar-Marković razgovarali sa Hitlerom i R i b e n t r o p o m , američki državni s e k r e t a r j e lično došao u jugoslovensko poslanstvo i p r e d a o Ruzveltovu p o r u k u . 4 4 Ta p o r u k a glasi: •Predsednik želi da slavi do z n a n j a d a j e on. u v r e m e k a d a su m i r o l j u b i v i n a r o d i zauzeli politikom čiji je cilj zaštita n j i h o v e nezavisnosti i integriteta, i s k r e n o u b e d e n da n i k a k v a nova politika a g r e s i v n i h sila - čak ni na d i p l o m a t s k o m polju - n e č e p r o k r č i t i put n o v i m zahtev ima koji bi mogli biti p i a ć e n i p r e t n j a m a o u p o t r e b i sile p r o t i v u nezavisnosti u g r o ž e n e zemlje. Zakon o zajmu i najmu, koji je sad pred K o n g r e s o m , a već ga je p r i h v a t i o Predstav mćki d o m i S e n a t s k i k o m i t e t za s p o l j n e poslove, p r u ž a v ladi SAD m o g u ć n o s t da z n a t n o pom o g n e o n e n a r o d e , koji m o g u biti žrtve agresije, ili koji su a g r e s i j o m ugroženi.« 4 5

Na ovu p o r u k u jugoslovenska vlada je odgovorila: • Nacistički prvaci nisu postavili n i k a k a v zahtev p o l i t i č k e ili vojne p r i r o d e . O b o s t r a n o je p r i h v a ć e n o da su o d n o s i i z m e đ u Jugoslavije i N e m a č k e prijateljski i da ima još mogućnosti za niihovo dalje p o b o l j š a n j e . Ministar inostranih poslova je u r a z g o v o r i m a isticao važnost položaja Jugoslavije i p r e d n o s t i koje N e m a č k a ima iz o č u v a n j a m i r a na B a l k a n u . Cinc a r - M a r k o v i ć i Cvetković p o k u š a l i su da u s t a n o v e cilj k o n c e n t r a c i j e n e m a ć k i h t r u p a u Rumuniji, ali im je r e č e n o da N e m a č k a nije mogla preći p r e k o prisu tva b r i t a n s k i h t r u p a u Grčkoj. koja je V. Britaniji pružila uporište na Balkanu. To Nemačka nije mogla trpeti i o n a se m o r a l a s u p r o t s t a v i t i s n a j v e ć o m ž e s t i n o m . Hitler i njegov m i n i s t a r spol jnih p o s l o v a d u g o su razgovarali sa C v e t k o v i ć e m i C i n c a r - M a r k o v i c e m o svojim p l a n o v i m a za b u d u ć u organizaciju E v r o p e . Ne p o s t a v l j a j u ć i nikakav p o s e b a n zahtev, Hitler je izjavio da vec vidi k a k o u n o v o m e v r o p s k o m p o r e t k u Jugoslavija zauzima p o l o ž a j koji joj po n j e n o j važnosti i pripada « 4 6

TAJNO PI T O ' A NJ K CVETKOVIĆA 1 CINCAR-MAK KOVICA l NEM AC KU

Pre odlaska Cvetkovića i Cincar-Markovića o d r ž a n o je u Belom dvoru u Beogradu tajno savetovanje, pod p r j d s e d n i š t v o m kneza Pavla. Na tom zasedanju »utvrdili s m o d a j e p o t r e b n o održati neutralnost i izbeći svako m l a ć e nje u s u k o b oba bloka . . Sastanku su prisustvovali: Knez n a m e s n i k . dr Maček, dr Kulovec, Cincar-Marković, đeneral Petar Pešić m i n i s t a r vojske i mornarice i ja . . 47 Za tu s e d n i c u Mihailo Konstantinovic uručio je 13. f e b r u a r a predsedniku vlade Dragiši Cvetkoviću sledeči Memorandum IReferat) kojeg je Cvetković paralirao i p r e m a k o j e m u se t r e b a l o pridržavati u toku pregovora: »Nemci c e n a m izvesno predložiti n e š t o šio t r e b a n a j b o l j e d a posluži n j i h o v o j r a t n o j politici i ciljevima koje i m a | u u o v o m delu E v r o p e Oni bez s u m n j e idu za lim da p o s t a n u g o s p o d a r i celog e v r o p s k o g k o n t i n e n t a Pred n j i m a su dve m o g u ć n o s t i , a jedna i d r u g a ih goni d a p o s t a n u što p r e stvarni g o s p o d a r i E v r o p e . Prvo ili da u d a r e svom silom na Englesku, u k o m slućaiu žele da b u d u o b e z b e d e n i sa ove s t r a n e , da se i n j i m a ne bi d o g o d i l a a v a n t u r a koju sada doživl|uju Italijani u Africi Ako Ne s p r e m a j u da izvrše l a j n a p a d u s k o r o , oni Ce p r i t i s n u l i o d m a h i velikom silom da što p r e dobiju o b e z b e đ e n j e sa ove s t r a n e . Drugo, da se s p r e m e za jedan dug rat. a k o uvidaiu da Englesku ne m o g u pokoriti. U l o m slućaju oni m o r a j u imati t a k o d e p u n u vlast u Evropi, n a r o č i l o iz e k o n o m s k i h razloga, ali i iz vojničkih (da se o n e m o g u ć i pojava E n g l e s k e u o v o m delu Evrope). U s v a k o m slućaju njihovi predloži biće teški za n a s i našu b u d u ć n o s t . Oni ce nemilos r d n o zahtevati sve što im t r e b a Nikakvim m a n e v r i m a mi se ne m o ž e m o izvući iz klešta. koja n a m s p r e m a j u , j e r su i oni sami u j a k i m klještima. koja im stavljaju u p i t a n j e njihovu s o p s t v e n u b u d u ć n o s t . Njihov pritisak ce biti jak i on se ne m o ž e izbeći. Može li se b a r paralizovati ili ublažiti? - Da bi se to videlo p o t r e b n o je ispitati sve m o g u ć n o s t i koje dolaze u obzir.

I Prelaz nemaćkih trupa preko naše teritorije Pristati na to značilo bi izv ršiti s a m o u b i s t v o po n a g o v o r u . T r e b a im o d m a h reči da nam je to n e m o g u ć e prihvatiti.

II Trojni pakt On povlači vojničku s a r a d n j u O d m a h bi posle njega d o š a o zahtev za dozvolu prelaza n e m a ć k i h t r u p a p r e k o naše t e r i t o r i j e Pored toga p r i s t u p T r o j n o m paktu ne bi bio u skladu sa našim o b a v e z a m a p r e m a G r č k o j i T u r s k o j Zbog toga se o v a j p r e d l o g m o r a otkloniti. Bilo |e m i š l j e n j e da bi se p r i s t u p T r o j n o m p a k t u m o g a o n e k a k o ograničiti, t a k o da se iz tog ogr a n i č e n j a vidi da n i s m o dužni p r o p u s t i l i n e r n a č k e t r u p e kroz n a š u zemlju Ne z n a m da li bi Nemci h u l i takvu o g r a n i č e n j e prihvatiti Ali, i a k o bi ga prihvatili, koja je g a r a n t i j a da n a m t a j prelaz n e ć e tražiti kad b u d u smatrali da im je p o t r e b a n ? Trojni pakt u o s n o v i znači vezivanje s u d b i n e za s u d b i n u tri sile koje su ga zaključile. P r i s t u p a n j e n j e m u d o v e l o bi nas nem i n o v n o u s u k o b sa E n g l e s k o m i S j e d i n j e n i m Američkim Državama. Ako Nemci, na o s n o v u Trojnog pakta, ili nekog d r u g o g i n s t r u m e n t a koji su zaključili sa B u g a r s k o m , ili koji će sa n j o m zaključiti, b u d u otišli na jug (Solun), n n d a će n e m i n o v n o doći zahtev da im p r o p u s t i m o m a t e r i j a ! pa i t r u p e kroz našu zemlju, Jer. ne s m e se zaboraviti da veza N e m a ć k e sa Jegejskim m o r e m ne ide p r e k o B u g a r s k e vec p r e k o Jugoslavije Najkraći i n a j b o l j i put je o n a j kroz m o r a v s k u i v a r d a r s k u d o l i n u

III Pakt o nenapadanju u troje (Nemačka, Italija, Jugoslavija) Ovaj p r e d l o g sadrži u sebi veliku o p a s n o s t što d a j e s l o b o d n e r u k e N e m a č k o j i Italiji p r e m a ostalim b a l k a n s k i m z e m l j a m a . Ali k a k o se on m o ž e odbiti? Mi se m o ž e m o izgovarati da sa Italijom već i m a m o d o v o l j n o p a k t o v a i da nije p o t r e b n o da z a k l j u č u j e m o neki nov pakt sa n j o m I p o r e d p o s t o j e ć i h p a k t o v a p o s t o j e m n o g o b r o j n i dokazi o i t a l i j a n s k o j agresivnosti p r e m a n a m a G d e su g a r a n t i j e da će t a j pakt poštovati? - Sa ovim u vezi postavlja se p i t a n j e da li bi se m o g l o dobiti da i Rusija u č e s t v u j e u t a k v o m j e d n o m p a k t u kao s t r a n k a ili k a o gar a n t ? S m e li se to predložiti bez o p a s n o s t i da Nemci to o d m a h o d b i j u k a o n e p r i h v a t l j i v o za n j i h o v o d o s t o j a n s t v o , p o š t o i m p l i c i t n o sadrži s u m n j u u n j i h o v u reć? Bi li se o n d a m o g a o izneti a r g u m e n t da n a m je to p o t r e b n o zbog Itali je koja n a m sta no preti? To su velika p i t a n j a ali to izgleda - jedini izlaz iz o p a s n o s t i koju sadrži pakt o n e n a n a d a n j u u troje. - S a m o , o n d a dolazi d r u g o p i t a n j e : h o ć e li Rusija ući u takvu k o m b i n a c i j u ? Po d o s a d a š n j e m n j e n o m pon a š a n j u ne bi se r e k l o da je o n a na to sklona.

IV Pakt sa Nemačkom o prijateljstvu i nenapadanju Takav pakt krije iste o p a s n o s t i k a o i o n a j u troje: s l o b o d n e r u k e N e m a č k e p r e m a ostalim b a l k a n s k i m d r ž a v a m a i o p a s n o s t da N e m a č k a pogazi đ a t u reć kad joj to b u d e t r e b a l o . Takav pakt. a k o ga m o r a m o zaključiti t r e b a l o bi da sadrži g a r a n t i j u od s t r a n e N e m a č k e da će n a m a nezavisnost i celina biti poštovani. Ta g a r a n t i j a bi po sadržini t r e b a l o da n a s štiti od Italije. To bi mogli zahtevati pozivajući se na več izneti a r g u m e n t stalnih p r e t n j i od s t r a n e Italije.

V Naš predlog m o g a o bi biti da p o s r e d u j e m o da se likvidira grćko-italijanski s u k o b (ostaje da se o d r e d e uslovi te likvidacije) i da se zatim stvori jedan diplomatski i n s t r u m e n t kojim će se b a l k a n s k e zemlje o b a v e z a t i da n e c e dozvoliti n i j e d n o j s t r a n o j sili da u p o t r e b i n j i h o v e teritorije z.a vojne o p e r a c i j e . To mi ne izgleda prihvatljivo za Nemce. Oni vec i m a j u izvesne pozicije u Bugarskoj, koje n e ć e n a p u s t i t i Ali bi o v a j p r e d l o g i m a o tu d o b r u s t r a n u š t o bi se za njega m o g a o izneti a r g u m e n t da se na taj naćin g a r a n t u j e m i r na B a l k a n u - š t o N e m c i s t a l n o ističu k a o s v o j cilj. O p a s n o s t koju sadrži o v a j p r e d l o g je u t o m e , š t o ce N e m c i s v a k a k o tražiti g a r a n t i j e da ce se pakt p o š t o v a t i u s v a k o m pogledu, i zbog toga zahtevati n e k o p r a v o k o n t r o l e i uvida. Time bi se c e o Balkan - u p u t i o p r a v c e m n e k o g p o l u p r o t e k t o r a t a . Ali je n j e g o v a d o b r a s t r a n a u l o m e , što bi se izbegle i m i n e n t n e o p a s n o s t i . Zaključak iz svega o v o g a t e š k o je izvesti u p o t p u n o s t i . N a m a su misli i n e p o s r e d n e nam e r e N e m a c a n e p o z n a t i , pa je t e š k o i d o n e t i neki zaključak. Ali j e d n a stvar je van s u m n j e : silazak N e m a c a na jug p r e k o B u g a r s k e znači z.a nas smrtnu opasnost, jer p r i r o d n a , n a j k r a ć a i n a j b o l j a veza N e m a č k e i o b a l a J e g e j s k o g m o r a vodi p r e k o naše zemlje. Stoga ne m o ž e m o pristati ni na kakav p r e d l o g koji će N e m c i m a dati Solun. Pošto b u d u imali S o l u n o n i će n a s p o s t e p e n o zadaviti. Z a n a s j e bolje d a n a s d i r e k t n o n a p a d n u n e g o d a nas izolovane m r c v a r e . Jer čak i kad bi n a š k r a j u o b a slučaja bio isti ne bi put bio isti. II s l u č a j u n a p a d a i o t p o r a naša bi čast bila čitava, a to ce značiti n e š t o u t r e n u t k u likvidiranja ovoga rata.« 4 ' 1 1

Cvetković i Cincar-Marković su 13. f e b r u a r a 1941. tajno, z a j e d n o sa fon H e r e n o m , otputovali u zvanićnu posetu Ribentropu, koji ih je p r i m i o u svojoj vili u Fušlu (Fuschl, m a l o m e s t o kod Salcburga - Salzburg) 14. f e b r u a r a pre podne. Na njegovo pitanje, da li je vlada Jugoslavije voljna da pristupi Trojnom paktu. Cvetković g a j e uveravao o politici blagonaklone n e u t r a l n o s t i ju-

goslovenske vlade p r e m a Nemačkoj, o e k o n o m s k i m uslugama koje se čine N e m a č k o j i o lome da Jugoslavija nikad neće postati i n s t r u m e n t b r i t a n s k e politike. On je izrazio s p r e m n o s t da se u tom pogledu d a d u garantije Nemačkoj, izražavajući gotovost za zaključenje s p o r a z u m a sa B u g a r s k o m i T u r s k o m , kojim bi se o n e m o g u ć i l o V. Britaniji da stvori bilo kakav front na Balkanu protiv Nemačke. Najzad, Cvetković je izrazio želju jugoslovenske vlade da se što pre o k o n č a italijansko-grčki rat. R i b e n t r o p je sa l e d e n o m suzdržljivošću saslušao Cvetkovićevo izlaganje, izražavajući time svoje nezadovoljstvo sa stavom jugoslovenskih predstavnika. U zaključku R i b e n t r o p je rekao: d a j e u Jugoslaviji jaka britanska p r o p a g a n d a , d a j e o g r o m n a n e m a č k a vojna snaga i da svakim d a n o m sve više jača, da Rusija neće intervenisati, da će u roku od 6 meseci početi pravi p o d m o r n i č k i rat i da Nemačka r e a l n o gleda na razvoj događaja, u n a p r e d u v e r e n a da će pobediti i stvoriti novi p o r e d a k . 4 8 P r e m a službenom Zapisniku načelnika Odeljena za š t a m p u Ministarstva inostranih poslova Rajha dr Smita (Schmidt Paul Karl), razgovor u Fušlu izm e đ u Dragiše Cvetkovića i Ribentropa, uglavnom je t e k a o na sledeći način: »Posle n e k o l i k o reći p o z d r a v a m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova R a j h a je r e k a o da je č u o od dr Gregorita za želju p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade i njegovog ministra inostranih poslova da d o d u u N e m a č k u i sada p o z d r a v l j a to Sto m o ž e da sa o v o m j u g o s l o v e n s k o m gosp o d o m d i s k u t u j e o svim p i l a n j i m a koja su od i n t e r e s a za dve zemlje. C v e t k o v i ć je o d g o v o r i o da mu je Gregorić r e f e r i s a o o svom r a z g o v o r u sa m i n i s t r o m S m i t o m i da je d o š a o do z a k l j u č k a da bi d i r e k t n i k o n t a k t i z m e đ u vodećih d r ž a v n i k a m o g a o bili k o r i s t a n za o b e zemlje, jer ce pružiti priliku da se r a z j a s n e n e k a pitanja o situaciji na Balkanu. a p o s e b n o položaj Jugoslavije. Zbog toga je bio s p r e m a n da u svako d o b a prihvati poziv da p o s e t i N e m a č k u Što se tiče ostalog, on je p o d v u k a o d a j e sa svoje s t r a n e uvek činio sve što je u njegovoj moći da još više učvrsti p o s t o j e ć e p r i j a t e l j s k e veze i z m e đ u dve zemlje. S e m toga. voljan je da učini svaki n a p o r k a k o bi se o č u v a o m i r na Balkanu, k a o š t o to žele N e m a č k a i Jugoslavija. On je uvek sve činio da s p r e č i n a r u š a v a n j e mira na B a l k a n u Tako je, na p r i m e r , Jugoslavija o d b i l a izvesne sugestije, bez o b z i r a o d a k l e su dolazile, zato što bi n a r u š i l e mir na Balkanu Ona ce i dalje u b u d u ć n o s t i preduzimati sve u g r a n i c a m a svojih moći da bi se obezbedio m i r n e o p h o d a n i za nju samu i za celo područje Balkana. Ministai i n o s t r a n i h poslova Rajha izrazio je razumev a n j e za ove n a p o r e Jugoslavije On je p o d v u k a o da su od n a c i o n a l - s o c i j a l i s t i ć k o g p r e u z i m a n j a v lasti o d n o s i i z m e đ u N e m a č k e i Jugoslavije bili sasvim n o r m a l n i , pa čak u izvesnom s t e p e n u i prijateljski. N e m a č k a je sa zadovoljstvom v o d i l a o v a k v u politiku p o š t o n e m a nikakv ih r a z m i m o i l a ž e n j a i z m e đ u n j e i Jugoslavije Firer je z a p o č e o ovu politiku u v r e m e kad je N e m a č k a bila j o š r e l a t i v n o slaba. Ta politika je naišla na p l o d n o tie u Jugoslaviji Zbog loga je o n a d o s l e d n o s p r o v o đ e n a do dan a š n j e g d a n a . kad je N e m a č k a j e d n a od najjačih sila u svetu. Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha n a v e o je r a z g o v o r na o p š t u situaciju, primetivši da se. iako je Cvetković g o v o r i o o m i r u , ne srne zaboraviti da rat, ipak. još u v e k traje. On je podv u k a o č v r s t o u b e đ e n j e N e m a č k e da je Osovina vec d o b i l a rat . . . J e d n o je sigurno: N e m a č k a će p o t u ć i Engleze gde god se b u d e srela s n j i m a na bilo koji naćin. On je naglasio da je Nem a č k a t a k o đ e uvek bila m i š l j e n j a da je m i r na B a l k a n u cilj koji, s a m po sebi. zaslužuje da se n j e m u teži. Međutim, stvari su se izmenile Izbio je grčko-italijanski s u k o b . Nemačka ne zna da li će Englezi stvoriti još n e k o u p o r i š t e u Grčkoj, da li će o k u p i r a t i d r u g a ostrva sem K r n a . ili g d e će gradili n o v e a e r o d r o m e . N e m a č k e vlasti p r i m a j u m n o g o b r o j n e izveštaje o ovim s t v a r i m a . N e m a č k a nije proizvoljno k o n c e n t r i s a l a izvesne k o n t i n g e n t e t r u p a u jug o i s t o č n o j Evropi Bilo bi z.a nas m o ž d a prijatnije kad o v e t r u p e ne bi m o r a l e da se bore; ali. m o r a biti a p s o l u t n o jasno da će N e m a č k a . a k o Englezi stvore još n e k o u p o r i š t e u Grčkoj, isterati Engleze o t u d a , u p r a v o o n a k o k a k o se to d o g o d i l o na d r u g i m m e s t i m a u Evropi. Čineći to. o n a ce p r i s t u p i t i poslu sa n e s u m n j i v o n a d m o ć n i j i m s n a g a m a koje su s p r e m n e da doč e k a j u svaku e v e n t u a l n o s t koju su nagovestili Turci i d r u g i narodi. Cvetković je o d g o v o r i o da n e m a č k o - j u g o s l o v e n s k a s a r a d n j a o b u h v a t a e k o n o m s k a i politička p i t a n j a E k o n o m s k i . Jugoslavija je činila i ćinice i dalje sve što je m o g u ć e da s n a b d e N e m a č k u h r a n o m i s i r o v i n a m a koje o n a želi Ovo je t a k o đ e k o r i s n o za s a m u Jugoslaviju, jer jačajući svoj izvoz o n a p o d i ž e životni s t a n d a r d zemlje. U s v a k o m slučaju, jugoslovenski se-

ljaci m o g u biti v e o m a zadovoljni ovim razvojem. I u p o s l e r a t n o m v r e m e n u n e m a ć k o tržište bice od n a j v e ć e g z n a č a j a za Jugoslaviju Politički Jugoslavija vec više g o d i n a svoju s p o l j n u politiku o r i j e n t i š e p r e m a N e m a č k o j . Pošto je n a j p r e bila s t r o g o n e u t r a l n a u 1934 godini, o n a je svoju politiku d o v o d i l a u sve veći sklad sa n e m a č k o m p o l i t i k o m u o k v i r u Vlale A m a n t e i B a l k a n s k o g s p o r a z u m a . V unutrašnjoj politici Jugoslavije čini sve da spreči infiltraciju boljševizma. Njen stav je u o v o m a n t i k o m u n i s t i č k i . T a k o se i u t o m pogledu o n a slaže sa N e m a č k o m . Jugoslavija želi da a n a r h i j u z a m e n i d i s c i p l i n o m i n e m a d e m o k r a t s k i sistem, već režim koji je d o b r o organizovan i koji n a s t o j a n j i m a n a r o d a d a j e m e s t o koje o n a zaslužuju. Cvetković se zatim o s v r n u o na o p a s n o s t koje p o t i č u od E n g l e s k e i n j e n e p r o p a g a n d e . Engleski stav je n e o b i č n o o p a s a n za m i r na Balkanu On zbog toga v e r u j e da Jugoslavija m o ž e odigrali k o r i s n u ulogu kao p o s r e d n i k u s t v a r a n j u b a l k a n s k o g bloka, da bi se s p r e ć i l a b r i t a n s k a p e n e t r a c i j a na Balkan. Jugoslavija je p o k u š a l a svim s r e d s t v i m a - i n a s t a v i ć e o v e p o k u š a j e - da u b e d i svoje g r č k e s u s e d e da neće biti u n j i h o v o m i n t e r e s u a k o Englezi s t v o r e u p o r i š t e na n j i h o v o j teritoriji i na taj način d o v e d u u o p a s n o s t mir na B a l k a n u . J e r će, usled o v o g - k a k o je to m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha vrlo t a č n o r e k a o - d r u g e zemlje biti prim o r a n e da p r e d u z m u m e r e da bi se s u p r o t s t a v i l e o p a s n o s t i koja o t u d a dolazi. U vezi sa ovim, p o s t o j e izvesne m o g u ć n o s t i za r e š a v a n j e t r e n u t n i h teškoća, t a k o da bi se mir na Balkanu. koji žele i Rajh i b a l k a n s k e zemlje, p o n o v o uspostavio. Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha izrazio je p o t p u n u saglasnost za tri gledišta koja je Cvetković na p o č e t k u svoga izlaganja izneo o stavu Jugoslavije p r e m a N e m a ć k o j . Po Firer o v o m mišljenju. N e m a č k a je z a i n t e r e s o v a n a za p o s t o j a n j e j u g o s l o v e n s k e d r ž a v e iz tri gore p o m c n u t a razloga. To nije t r e n u t n a politika nego. k a k o je već r e č e n o , politička linija započ e t a 1933. g o d i n e i od t a d a d o s l e d n o s p r o v o d e n a . Ovi razlozi leže u osnovi j u g o s l o v e n s k o riemaćkih o d n o s a , i zbog njih je Rajh z a i n i e r e s o v a n za politički i e k o n o m s k i n a p r e d a k Jugoslavije. Kad se j e d n o m ovai o s n o v n i i n t e r e s N e m a ć k e p r a v i l n o shvati n e ć e biti t e š k o naći p o g o d n a r e š e n j a za sva o s t a l a p i t a n j a Zatim je R i b e n t r o p o p š i r n o g o v o r i o o p r e d n o s t i m a N e m a ć k e nad Velikom B r i t a n i j o m i o o p š t o j situaciji u Evropi i d o d a o : a k o Ruzvelt nastavi svoju s a d a š n j u politiku, on će J a p a n uvući u okršaj, a o v a j m o ž e n a n e t i Englezima s t r a h o v i t e u d a r c e u i s t o č n o j Aziji Ako J a p a n odluči da t a m o p r e d u z m e akciju protiv Engleza, n e ć e naići ni na kakve p r e p r e k e . Američka flota se n e c e usudili da o t p l o v i van z o n e H a v a j s k i h o s t r v a (Hawai. S a n d w i c h islands), bez o b z i r a na o n o š t o je p u k o v n i k D o n o v e n , sa p r a v o m američk o m n a i v n o š ć u , m o g a o izjavili z a v r e m e svojih p o s e t a b a l k a n s k i m p r e s t o n i c a m a . . . . .. Cak i a k o bi rat t r a j a o d u g o - m a d a će on po m i š l j e n j u m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova Rajha biti k r a t a k - N e m a č k a će sa svojim saveznicima sačuvati a p s o l u t n u n a d m o c n o s t u ist o č n o j h e m i s f e r i koja se sastoji iz Evrope. Engleska i A m e r i k a n e m a j u n i k a k v a posla na o v o j hemisferi; o v d e h e g e m o n i j a p r i p a d a Osovini. U d a l j e m toku razgovora m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha p o k r e n u o je p i t a n j e Rusije, sa k o j o m je p o s t i g n u t s p o r a z u m na t e m e l j u trezvenog r a s u đ i v a n j a . M e đ u t i m , Nemci nisu boljševici, niti će to ikada postali. T a k o i u o v o j tački postoji saglasnost sa J u g o s l a v i j o m Dok god je živ Staljin, koga je m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha u p o z n a o k a o r a z u m n o g , razboritog ćoveka, Rusija n e ć e p r e d u z e t i ništa protiv N e m a ć k e . jer Staljin zna da bi s u k o b sa Nem a č k o m d o v e o do p r o p a s t i njegovog r e ž i m a i n j e g o v e zemlje. I p o r e d svog u g o v o r a o prijateljstvu sa Rusijom. N e m a č k a je na o p r e z u , i na o v o m polju o n a se ne u z d a s a m o u u g o v o r e n e g o p r e svega u s n a g u divizija k o j i m a raspolaže 1! p o g l e d u p i t a n j a novog p o r e t k a u Evropi, m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova R a j h a razjašnjava n e s p o r a z u m koji je n a s t a o za v r e m e p o s l e d n j e g r a z g o v o r a sa C i n c a r - M a r k o v i c e m . (On. m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha. u s v o m razgovoru sa j u g o s l o v e n s k i m m i n i s t r o m inostranih poslova p r e d l o ž i o je o v o m e da n j e g o v a zemlja p r i s t u p i T r o j n o m p a k t u ) . Z a t o se Firer nije v iše v r a ć a o na p o j e d i n o s t i ovog p r e d l o g a nego je s a m o g o v o r i o o j e d n o m p a k t u o n e n a p a d a n j u i o u k l j u č e n j u Jugoslavije u veliki, novi sistem koji će se protezati od Azije do Evrope. O d g o v a r a j u ć i na j e d n o p i t a n j e Cincar-Markovića, m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova R a j h a je bio r e k a o da se m o ž e učiniti n e š l o više i. u vezi sa ovim. u z e o je u r a z m a t r a n j e g a r a n t i j u jugoslovenske teritorije od s t r a n e N e m a ć k e i Italije Cincar-Markovic na to p r i m e ć u j c da je on lada v e r o v a o da je reč s a m o o t r o j n o m p a k t u o n e n a p a d a n j u , p o š t o Firer nije g o v o r i o o drugim p i t a n j i m a On je t a k o p r o t u m a č i o n j e g o v e reći . u k l j u č e n j e u novi sistem i pozitivan stav p r e m a n o v o m p o r e t k u ' On zna da u politici p o n e k a d nije lako izvršiti izbor i naći jasan put, on ipak v e r u j e da t r e b a da p o n o v i j u g o s l o v e n s k o j g o s p o d i p r e d l o g koji je već p o d n e o CincarM a r k o v i ć u u n o v e m b r u Po n j e g o v o m m i š l j e n j u bilo bi d o b r o za Jugoslaviju a naročilo s o b z i r o m na n j e n e p r i j a t e l j s k e o d n o s e sa N e m a č k o m - a k o bi d o n e l a pozitivnu o d l u k u o pit a n j u Trojog pakta. Kad je Cincar-Markovic r e k a o da ce - a k o Jugoslavija p r i s t u p i T r o j n o m p a k t u - pakt o n e n a p a d a n i u postati izlišan, on. m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha. nije mo-

gao p o t p u n o da deli to m i š l j e n j e . U s v a k o m slućaju. t r e b a p r o u ć i t i o v o pitanje. Trojni pakt ima cilj da s p r e ć i p r o š i r e n j e rata. Tako. on ne p r e d s t a v l j a nikakav u g o v o r o savezu protiv Engleske k o m e bi se Jugoslavija priključila. Njegova s v r h a je da spreći Ameriku da u đ e u rat: u vezi sa ovim t r e b a p r i m e t i t i da ce J a p a n učestvovati u r a t u tek posle u l a s k a Amerike. S e m toga. Trojni pakt je n a m e n j e n »skorom u s p o s t a v l j a n j u mira.« Ovde t r e b a istaći da je brzo o k o n č a n j e rata u i n t e r e s u svih zemalja, u k l j u č u j u ć i i s a d a š n j e n e p r i j a t e l j e Osovine. Nem a č k a je već p r a k t i č k i postigla s p o r a z u m sa Italijom na bazi r a z m o t r e n o j u r a n i j i m diskusijama. U i n t e r e s u novog p o r e t k a Evrope, ipak bi bilo d o b r o kad bi zemlje e v r o p s k o g kont i n e n t a bile s l o ž n e i o b r a z o v a l e j e d i n s t v e n f r o n t . Cvetković u svom o d g o v o r u p o m i n j e r a z g o v o r e koje je v o d i o sa A m e r i k a n c e m pukovn i k o m D o n o v e n o m . Ovaj m u j e r e k a o d a ć e A m e r i k a p o m o ć i svim z e m l j a m a koje p r u ž e otp o r Osovini. On je o d g o v o r i o da Jugoslaviju o d v a j a od A m e r i k e i n j e n e p o m o ć i ne s a m o Atlantski o k e a n n e g o i p r o s t r a n i d e o e v r o p s k o g k o n t i n e n t a . Jugoslavija se ne o s e ć a ni u k o m p o g l e d u u g r o ž e n o m , n e g o o d r ž a v a s r d a č n e o d n o s e sa N e m a č k o m i zbog toga j o j nije potrebna nikakva pomoć. Cvetković je zatim zatražio mišljenje m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova Rajha o p l a n u koji je on p r e d l o ž i o o d i p l o m a t s k o j inicijativi da se p o s t i g n e m i r o l j u b i v o r e š e n j e italijansko-grćkog s u k o b a , k a o i da se spreći s t v a r a n j e e n g l e s k o g f r o n t a na B a l k a n u . Ova d i p l o m a t s k a akcija bi se t a k o đ e proširila i na T u r s k u . Ako o n a ne uspe, Jugoslavija će imati s l o b o d u akcije i t a d a ć e moči d a r a z m o t r i p r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k t u . P o n j e g o v o m m i š l j e n j u ima m a n j e t e š k o ć a sa E n g l e s k o m n e g o sa a n t i t a l i j a n s k i m s t a v o m javnog m n e n j a u Jugoslaviji, koji se j o š više zaoštrava, zbog novinskih č l a n a k a u k o j i m a se postavljaju d a l e k o s e ž n i teritorijalni zahtevi Italije p r e m a Jugoslaviji. Sto se tiče p i t a n j a d i p l o m a t s k e akcije Jugoslavije za r e š e n j e grčko-italijanskog s u k o b a , m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova R a j h a j e o d g o v o r i o d a s e . . . N e m a ć k e n e tiče grćko-italijanski s u k o b . O n a se tu drži po s t r a n i i z a i n t e r e s o v a n a je s a m o u t o l i k o u k o l i k o je u o v o m e angažovan n j e n saveznik Italija. M i n i s t a r ne može da kaže k a k o će Italija primiti j u g o s l o v e n s k e p l a n o v e o r e š e n j u s u k o b a . U s v a k o m slućaju, Musolinijevo m i š l j e n j e o o v o m pitanju biće presudno. P o v o d o m ovoga, m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha postavlja Cvetkoviću d i r e k t n o pitanje: da li on s t v a r n o misli d a j e m o g u ć e na m i r a n način ukloniti Engleze sa g r č k e teritorije? S o b z i r o m na đ c l a t n o s t E n g l e s k e u Grčkoj, koja se ispoljava u izgradnji i p r o š i r e n j u novih a e r o d r o m a i z a u z i m a n j u o s t r v a k a o što je Krit. koji su o č i g l e d n o zamišljeni k a o polazne tačke za n a p a d na r u m u n s k a n a f t o n o s n a polja, n j e m u se ovo čini više n e g o s u m n j i v o . Cak ni grčki kralj n e c e više biti u s t a n j u da se o s l o b o d i Engleza C i n c a r - M a r k o v i c je o d g o v o r i o da j u g o s l o v e n s k i p r e d l o g p r e d v i đ a da će Jugoslavija i ostale p o m e n u t e b a l k a n s k e z e m l j e s a m e g a r a n t o v a t i m i r na B a l k a n u . S o b z i r o m na koncentracije n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j i , pritisak bi se. uz p o m o ć B u g a r s k e i M a đ a r s k e , m o g a o t a k o d e izvršiti na T u r s k u da bi se o n a navela da u č e s t v u j e u ovim planovima. Uslov je, međ u t i m . da N e m a č k a ne ulazi na Balkan. U z a k l j u č k u je m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova p o n o v o izrazio jake s u m n j e u u s p e h ovih planova. Za v r e m e p o v r a t k a u S a l c b u r g , posle r u č k a . Cvetković je, u o d s u s t v u Cincar-Markovica, p o n o v o d o d i r n u o p i t a n j e d i p l o m a t s k e akcije koju treba da p r e d u z m e Jugoslavija. U vezi sa ovim on je izneo m i š l j e n j e da bi Jugoslavija, u k o l i k o ova akcija ne u s p e . imala s l o b o d u akcije da s t a n e na s i r a n u Osovine.« 4 9

Toga d a n a posle p o d n e jugoslovenske predstav nike je p r i m i o i Hitler u Bei hte-gadenu (Berchtesgaden). Prema Zapisniku dr Šmita, razgovor između Hitlera i Dragiše Cvetkovića, u prisustvu R i b e n t r o p a i A. Cincar-Markovića 14. f e b r u a r a 1941, godine t e k a o je ovako (izvodno): »Cvetković je n a j p r e p r e d a o Fireru p o z d r a v e kneza n a m e s n i k a Pavla i izrazio zadovoljstvo što mu se sada pružila m o g u ć n o s t da se lično u p o z n a sa F i r e r o m On je dolazio u Nem a č k u četiri puta: »Prilikom p o s l e d n j e p o s e l e . izvukao je m n o g e p o u k e koje je m o g a o da iskoristi u svojim s o p s t v e n i m p l a n o v i m a za r e f o r m e u Jugoslaviji On je uvek bio p o b o r n i k p r i v r e d n e i političke s a r a d n j e sa n e m a ć k i m n a r o d o m i zalagao se n a j e n e r g i č n i j e za ovu politiku naročito od NM godine. Sa istim r a s p o l o ž e n j e m je došao sada u Nemačku da bi razvio i p r o š i r i o s a i a d n j u između d v e zemlje. Cak i p r e s a d a š n j e g t a t a zajednički p r i v r e d n i interesi dve zemlje bili su j a s n o uočljivi. Za v r e m e ovog rala. Jugoslav ija je dala svoj u d e o o d r ž a v a j u zajedničkih interesa, pa ce posle rala o n a lo l d a l j e činiti l s k i a d u sa p r i r o d n i m e k o n o m s k i m z a k o n i m a , lugoslovenska pri-

v r e d a počela je da se o r i j e n t i š e u p r a v c u velikog n e m a č k o g tržišta. Jugoslavija je. p r e m a t o m e , u p o t p u n o s t i ispunila svoju d u ž n o s t na e k o n o m s k o m polju i o n a ce t a k o nastaviti U o v o m t r e n u t k u Jugoslavija i N e m a č k a i m a j u z a j e d n i č k i interes: o č u v a n j e m i r a na Balkanu. Jugoslavija je s p r e m n a da se o d u p r e s v a k o m pokuSaju koji bi t a j m i r p o r e m e t i o . O n a u t o m cilju n a m e r a v a da a p e l u j e na d r u g e b a l k a n s k e zemlje u k o j i m a ima uticaja. U int e r e s u N e m a č k e i u i n t e r e s u b a l k a n s k i h zemalja Jugoslavija n a m e r a v a , z a j e d n o sa d r u g i m b a l k a n s k i m d r ž a v a m a , d a g a r a n t u j e m i r n a B a l k a n u Prilikom k o n f e r i s a n j a s a m i n i s t r o m i n o s t r a n i h poslova Rajha, on (Cvetković) je več o b j a s n i o u p o j e d i n o s t i m a n a m e r e svoje vlade. Li s v o m o d g o v o r u Firer je izrazio zadovoljstvo zbog č i n j e n i c e Sto se sada, p o š t o je više g o d i n a p o z n a v a o j u g o s l o v e n s k o g m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova, t a k o d e u p o z n a o s a p r e d s e d n i k o m jug o s l o v e n s k e vlade On izražava zahvalnost na lepim ž e l j a m a kneza n a m e s n i k a Pavla koje mu je p r e n e o p r e d s e d n i k vlade i izražava u v e r e n j e da će njegov r a z g o v o r sa p r e d s e d n i k o m jug o s l o v e n s k e vlade i j u g o s l o v e n s k i m m i n i s t r o m i n o s t r a n i h poslova zaista d o p r i n e t i razjašnjenju b a l k a n s k i h p r o b l e m a , a n a r o č i t o n e m a č k o g stava p r e m a n j i m a . On žali š t o s a s t a n a k m o r a da se održi u p o s t o j e ć i m uslovima. M e đ u t i m . N e m a č k a nije želela rat; o n a ne snosi ni n a j m a n j u o d g o v o r n o s t ni za n j e g o v o izbijanje, ni za n j e g o v o p r o š i r e n j e na B a l k a n . N e m a č k a politika p r e m a Jugoslaviji čak i pod njegovim p r e t h o d n i c i m a u v e k je bila ista. j e r i z m e đ u dve zemlje ne p o s t o j e n i k a k v e političke razlike. N e m a č k a gleda na Jugoslaviju k a o na svog p r i r o d n o g t r g o v i n s k o g p a r t n e r a , koji p r u ž a tržište za n e m a ć k i izvoz.Nemaćka izvozi svoje fin a l n e p r o d u k t e u Jugoslaviju; m e đ u t i m , o n a je i s t o v r e m e n o uvoznik j u g o s l o v e n s k o g izvoza ( h r a n e i sirovina), i u b u d u ć e će se sve više pojavljivati k a o tržište za Jugoslaviju. P o š t o je izn e o s u p e r i o r n o s t N e m a č k e n a d V. B r i t a n i j o m u e k o n o m s k o m i v o j n o m p o g l e d u . Hitler je nastavio: .Svuda g d e s e E n g l e s k a pojavi, N e m a č k a s e s p r e m a d a i n t e r v e n i š e o d m a h a k o s i t u a c i j a p o s t a n e n e p o d n o š l j i v a Stav d r u g i h država, koje su se p o p u t Turske, na p r i m e r , iznajmile da vrše r e l e j n u službu za Englesku, š t o su m o ž d a i Grci činili, n e c e biti n i m a l o važan. J e r v o j n a s r e d s t v a koja N e m a č k a m o ž e u p o t r e b i t i t a k o s u o g r o m n a d a čitavo o v o p i t a n j e n e p r e d s t a v lja u o p š t e n i k a k a v vojni p r o b l e m . S e m loga. N e m a č k a s e u o p š t e n e ć e o k r e n u t i protiv G r č k e n e g o p r o t i v Engleske, koja stiče u p o r i š t e u Grčkoj.' U p o g l e d u inicijativa za m i r u italijansko g r č k o m s u k o b u , koju je p o m e n u o p r e d s e d n i k j u g o s l o v e n s k e vlade u r a z g o v o r u i z m e đ u m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova R a j h a i Cvetkovića, Fir e r p r i m e č u j e da ne m o ž e zauzeti stav p r e m a o v o m e , p o š t o to nije p i t a n j e koje se tiče Nem a č k e Da li Italija želi ili ne da sklopi mir sa G r č k o m i pod k a k v i m u s l o v i m a isključivo je s t v a r Italije. Cvetković izjavljuje da se slaže sa p l a n o v i m a o e k o n o m s k o j i p o l i t i č k o j organizaciji Evr o p e koje je F'irer izložio u o p š t i m potezima. Jugoslavija nije zemlja koja je o r g a n i z o v a n a na d e m o k r a t s k o j , to jest d e f e t i s t i č k o j bazi. D e m o k r a t i j e . sa svojim s l a b o s t i m a , n a p r a v i l e su na njega žalostan utisak. Z b o g toga je Jugoslavija prihvatila o r g a n i z a c i j u discipline i p o r e t k a , a p o s e b n o , s o b z i r o m na s k l a d a n razvoj o d n o s a i z m e đ u r a d a i kapitala, o n a je - k a o u z o r za r e z u l t a t e v r e d n e p a ž n j e u p r o i z v o d n j i - uzela N e m a č k u . P a r l a m e n t je, sa svojim r a z o r n i m u t i c a j i m a . eliminisan; s p o r a z u m i z m e đ u S r b a i H r v a l a je p o s t i g n u t . Sve je to u r a đ e n o sa jedn i m ciljem da se sve s n a g e u s m e r e ka e k o n o m s k o m b l a g o s t a n j u z e m l j e i n j e n o j p o l i t i č k o j konsolidaciji. Iz ovog razloga vlada t a k o đ e p r e d u z i m a e n e r g i č n u akciju p r o t i v boljševičkih i k o m u n i s t i č k i h s t r u j a . Jugoslavija je j e d i n a b a l k a n s k a zemlja koja je j a s n o u k a z a l a na boljševičku o p a s n o s t i koja se o d u p i r e k o m u n i s t i č k o j p e n e t r a c i j i svim svojim r a s p o l o ž i v i m sredstvima. Za o d r ž a n j e m i r a na B a l k a n u Cvetković s m a t r a da je najvažnije: I) Italijansko-grčki s u k o b koji je. k a k o je Firer v e o m a t a ć n o p r i m e t i o , č i s t o italijanskogrćka stvar. M e đ u t i m , sa n e š t o d o b r e volje m o g l o bi se m n o g o d o p r i n e t i r e š a v a n j u ovog sukoba. 21 O t p o r s v a k o m p o k u š a j u B r i t a n a c a da s t e k n u u p o r i š t e na B a l k a n u . Jugoslavija je s p r e m n a da u z m e inicijativu u o v o m e i da, z a j e d n o sa T u r s k o m i B u g a r s k o m , o b r a z u j e blok protiv s v a k o g p o k u š a j a i s k r c a v a n j a na B a l k a n u Pošto sve b a l k a n s k e z e m l j e žele mir, on misli da ce Jugoslavija t a k v o m j a s n o m i n e d v o s m i s l e n o m a k c i j o m u s p e t i da n a v e d e s v a k u od ovih b a l k a n s k i h z e m a l j a da s h v a t i o d a k l e dolazi o p a s n o s t i iz kog p r a v c a m i r na B a l k a n u m o ž e biti n a r u š e n Učešće T u r s k e u o v o m b l o k u nije s a m o u n j e n o m s o p s t v e n o m i n t e r e s u , n e g o i u i n t e r e s u N e m a č k e Ako ova politika ne d o v e d e do rezultata, s v a k a d r ž a v a će imati p o t p u n u s l o b o d u akcije; državnici ce t a d a učiniti sve što je u n j i h o v o j m o ć i i znače k o g a treb a okriviti zbog n e u s p e h a ovih n a p o r a . Jugoslavija visoko c e n i F i r e r o v e n a m e r e u p o g l e d u o č u v a n j a m i r a i d o b r u volju koju on manifestuje p r e m a Balkanu.

U z a k l j u č k u Cvetković j o š j e d n o m podvlači veliki i n t e r e s Jugoslavije za j a č a n j e prijateljskih veza sa n e m a ć k i m n a r o d o m . Njena politika će se ovim uvek r u k o v o d i t i . . . U s v o m o d g o v o r u Firer p o n o v o u p u ć u j e Cvetkovića na Dućea u p o g l e d u p r v o g d e l a p r o b l e m a m i r a na B a l k a n u , to jest ilali j a n s k o - g r ć k o g s u k o b a . Sto se tiče d r u g e tačke, on pon o v o izražava s u m n j u da će Englezi n a p u s t i t i Balkan Očigledno, t e n d e n c i j a E n g l e s k e je da vodi rat na periferiji. Zbog toga o n a neće. d o b r o v o l j n o , n a p u s t i t i ni g r č k u t e r i t o r i j u ni arhipelag. Na p r i m e d b u Cvetkovića da se - u k o l i k o se N e m a č k a plaši v a z d u š n i h n a p a d a iz engleskih baza u G r č k o j na p e t r o l e j s k e oblasti u R u m u n i j i - ovi n a p a d i m o g u se m o ž d a osujetiti a k o zemlje bloka, koji p r e d v i đ a Jugoslavija, z v a n i ć n o m d e k l a r a c i j o m z a b r a n e letove p r e k o svojih teritorija. Firer j e o d g o v o r i o d a N e m a č k a r u k o v o d i o d b r a n o m r u m u n s k o g petrolejskog p o d r u č j a a k t i v n o a ne d e f a n z i v n o . S e m toga, Engleska u o p š t e n e ć e dozvolili d a j e odvrati ovakva d e k l a r a c i j a , u p r a v o o n a k o kao i u s l u č a j u n e u t r a l n e S v a j c a r s k e . U d a l j e m t o k u razgovora Firer govori o o p a s n o s t i od boljševizma koja preti b a l k a n skim d r ž a v a m a S a m o B e č k o m a r b i t r a ž o m i i n t e r v e n c i j o m N e m a č k e i Italije, R u m u n i j a je bila s p ä s e n a da je ne p o t o p i talas boljševizma G a r a n t i j a R u m u n i j i ne postoji s a m o na papiru, k a o e n g l e s k e g a r a n t i j e , n e g o j e p o d u p r t a j a k o m v o j n o m s n a g o m koja j e s p r e m n a d a stupi u akciju u svako d o b a . U p o g l e d u B u g a r s k e . Mololov mu je lično r e k a o da Sovjetski Savez želi da p o n u d i o v o j zemlji pakt o u z a j a m n o j p o m o ć i , koji p r e d v i đ a i p r e b a c i v a n j e r u s k i h t r u p a u B u g a r s k u . Sem toga. na r a č u n Jugoslavije Rusi su obećali B u g a r s k o j o p s e ž n e revizije u Makedoniji, a u vezi sa prilazom J e g e j s k o m m o r u M e đ u t i m , kralj Boris i b u g a r s k a vlada su o v o odbili. Pa ipak, kad j e d n o m r u s k e vojne j e d i n i c e stignu u B u g a r s k u , a n a r o č i t o ako. zbog p o s t o j e ć i h privrednih t e š k o ć a , l a m o b u d u izbili n e r e d i , boljševizacija zemlje će biti s i g u r n a Iz B u g a r s k e Rusija bi t a d a p o č e l a da b a c a o k o na o s t a l e b a l k a n s k e zemlje, j e r je njen cilj da B a l k a n sve do Dard a n e l a stavi p o d r u s k u d o m i n a c i j u . . . U vezi sa s l e d e c o m p r i m e d b o m p r e d s e d n i k a j u g o s l o v e n s k e vlade da je Jugoslavija, p o d izvesnim uslov ima. s p r e m n a da, s o b z i r o m na Solun, t a k o đ e u z m e na s e b e v o j n e o b a v e z e ili da g a r a n t u j e da ga Britanci n e ć e dobiti u o p š t e , Firer o d g o v a r a da nije reć o S o l u n u , već o l o m e da li ce u o p š t e Britanci d o b i t i u p o r i š t e na K o n t i n e n t u P r e m a t o m e , n e m a n i k a k v e razlike da li se o v o d o g a đ a u S o l u n u ili u o s t a l o j Grčkoj. N e m a č k a ni p o d kojim o k o l n o s t i m a n e ć e s e d e t i s k r š l e n i h r u k u d o k Engleska u t v r đ u j e položaj u o v o m delu E v r o p e da bi o t u d a u p o g o d n o m t r e n u t k u povela b o r b u protiv N e m a č k e i Italije Staviše. u i n t e r e s u je s a m i h b a l k a n s k i h zemal|a d a s e ovo otkloni. S a m o j e važnost o č u v a n j a R u m u n i j e k a o s n a b d e v a č a s i r o v i n a m a n a k r a j u p o b u d i l a Firera d a p r i s t a n e n a vojnu o b a v e z u d a o č u v a b u d u ć i integritet r u m u n s k e države. P r i r o d n o , zbog svoje o b i m n e t r g o v i n e sa o s t a l i m b a l k a n s k i m državama. N e m a č k a je t a k o đ e z a i n t e r e s o v a n a za s t a b i l n o s t prilika u ovim z e m l j a m a . P r e m a l o m e . a k o on s a d a s a v e t u j e Jugoslaviji da s t u p i u t e š n j e o d n o s e s N e m a č k o m i Italijom prik l j u č e n j e m T r o i n o m p a k t u , on to s v a k a k o ne čini zato što misli da je p o m o ć ili p o d r š k a iz Jugoslavije m o ž d a poželjna. N e m a č k o j i Italiji nije p o t r e b n o da o v a k o p o s t u p a j u Ali. na o v a j način stvoriće se jasna s i t u a c i j a i ona. po n j e g o v o m mišljenju, m o ž e s a m o biti od koristi i za b u d u ć n o s t Jugoslavije . . S a d a š n j i rat završice se j e d n o g d a n a . ali nacije i države ce osiati. a novi p o r e d a k u Evropi m o r a r a č u n a t i sa n j i m a k a o sa s t v a r n o š ć u S a d a š n j a situacija je p o v o l j n a za p r i z n a v a n j e takve s t v a r n o s t i . Jugoslaviji se pruiila jedinstvena istorijska prilika da konačno za sva vremena učvrsti svoje mesto u Evropi Ona sada mora zauzeti jasan stav prema novom poretku u Evropi, i to svakako, u svom sopstvenom interesu: to jest, zauzeti svoje mesto u poretku koji predviđaju Nemačka i Italija neposrednim pristupanjem Trojnom paktu. Nema vremena za gubljenje, poito su teškoće Italije u Albaniji samo privremene Grci više ne napadaju u Albaniji. Pored toga. novi metodi ratovanja Nemačke pretvoriče. u ne tako dalekoj budućnosti. Sredozemlje u pravi pakao za Englesku ( P o d v u k a o V T) N e m a č k a i Italija će s e m toga sklopiti s p o r a z u m e r a z m o t r e n e u r a z g o v o r u i z m e đ u Firera i C i n c a r - M a r k o v i ć a u n o v e m b r u . U vezi sa ovim. p i t a n j e demilitarizacije j a d r a n s k e obale t a k o đ e ie u k r a t k o p o m e n u t o . Jasno je da je ovo više imalo karakter gesta, na k o m e , m e đ u t i m , Duče nije insistirao. M e đ u t i m , ma k a k o veliko bilo i n t e r e s o v a n j e Jugoslavije u o v o m t r e n u t k u za izlazak na J e g e j s k o m o r e . u b u d u ć n o s t i bi u s v a k o m slučaju m o g u ć n o s t p r o š i r e n j a p r e m a S o l u n u povlačila za s o b o m z n a t n e koristi. U s v a k o m slučaju, o n o što Jugoslavija t r e b a da učini j e s t e da izgradi svoju p o m o r s k u luku na J a d r a n u , koji je b l o k i r a n O t r a n t s k i m m o r e u z o m , p r e n e g o na J e g e j s k o m m o r u . l l m e s t o da traži demilitarizaciju ovde. p r i m e c u j e Firer u i n t e r e s u Italije bi, u stvari, bilo da nastoji na zadržavanju p o m o r s k i h luka na d a l m a t i n s k o j obali i da s p r e ć i n j i h o v o p r e b a c i v a n j e na J e g e j s k o m o r e Cim Jugoslavna b u d e pristupila T r o j n o m p a k l u . Italija i N e m a č k a će biti s p r e m n e da

joj p r u ž e g a r a n l i j u . Sto rat b u d e d u ž e i r a j a o . u t o l i k o ć e o n n e m i n o v n i j e voditi konsolidaciji e v r o p s k i h država. Stari svet n e s t a j e a novi se r a d a D e m o k r a t i e , koje t v r d e da se b o r e za dem o k r a t s k e institucije, p r i m o r a n e su za sada da ih p r i v r e m e n o u k i n u , i na taj n a č i n da dov e d u s e b e ad apsurdu/n. Pošto su izašli da p o p i j u čaj. razgovor je nastavljen, i bilo je o č i g l e d n o da su jugoslov e n s k a g o s p o d a p r a t i l a Firerova izlaganja sa m n o g o r a z u m e v a n j a . Oni su saopštili da će o s v e m u r e f e r i s a t i k n e z u - n a m e s n i k u Pavlu u B e o g r a d u L' t o k u d a l j e g r a z g o v o r a uzeta je u obzir m o g u ć n o s t s a s t a n k a i z m e đ u Firera i kneza n a m e s n i k a Pavla. J u g o s l o v e n s k a g o s p o d a su izjavila da bi takvo k o n s u l t o v a n j e s m a t r a l i k o r i s n i m . 5 0

O toku razgovora sa Cvetkovićem i Cincar-Markovićem Ribentrop je šifrovanim t e l e g r a m o m od 15. f e b r u a r a zamolio n e m a č k o g o t p r a v n i k a poslova u Rimu da o d m a h poseti Anfusa, s tim da o d m a h obavesti Dućea d a j e Cvetkovića i Cincar-Markovića, posle njihove posete ministru inostranih poslova Rajha u Fušlu, 14. f e b r u a r a primio Firer u B e r g h o f u i da su o d m a h posle p o s e t e otputovali za Beograd. U razgovoru oni su naglasili d a j e želja j u g o s l o v e n s k e vlade, p r e svega, da se u s k o r o p o n o v o uspostavi m i r na B a l k a n u i zbog toga bi o n a vrlo r a d o pozdravila o k o n č a n j e sukoba između Grčke i Italije, d a j e Jugoslavija p o t p u n o svesna da izgledi za mir postaju sve manji zbog dalje engleske intervencije u korist G r č k e i d a j e Jugoslavija zbog toga s p r e m n a da učini sve, bilo d i p l o m a t s k i m p u t e m , bilo vojnim pritiskom, da spreći Englesku da se dalje meša, a voljna je da je čak prinudi da napusti svoje položaje u Grčkoj, m a d a je pitanje da li bi se Engleska, f o r m i r a n j e m j e d n o g bloka od Jugoslavije, T u r s k e i Bugarske, mogla naterati na pregovore. »Ako bi ova nastojanja propala, Jugoslavija bi se osetila m o r a l n o s l o b o d n o m da o d r e d i svoju politiku p r e m a svom n a h o đ e n j u i da se o p r e d e l i za Osovinu.« 5 ' Na to je Firer o d g o v o r i o da po pitanju grćko-italijanskog s u k o b a Nemačka ne može da zauzme nikakav stav, j e r je o t o m e isključivo m e r o d a v n o gledište Italije. Ako Jugoslavija s m a t r a da treba da p r e d u z m e n e š t o po o v o m pitanju, jedini pravilan put je da d i r e k t n o stupi u d o d i r sa Italijom, o d n o s n o da se n e p o s r e d n o o b r a t i Dućeu. Međutim, na p r a k t i č n e rezultate takvog pritiska na G r č k u može se gledati sa s k e p s o m , jer intervencijom Engleske na strani Grčke z n a č a j ovog s u k o b a je p r e š a o granice Balkana i stav p r e m a o v o m prob l e m u se p o t p u n o izmenio. N e m a č k a u svakom slučaju neće dozvoliti da se Engleska još j e d n o m učvrsti ma gde na Kontinentu. Gde god se o n a pojavi, biće n a p a d n u t a . • Uostalom, k o m b i n a c i j a Jugoslavije sa d r u g i m d r ž a v a m a , kakva je, na p r i m e r T u r s k a koja je u savezu sa E n g l e s k o m , radi v r š e n j a pritiska na Englesku, j e d v a je realna. Cak i a k o bi takvi z a j e d n i č k i interesi bili teorijski mogući, mi s m o m i š l j e n j a da Englezi ne bi popustili pod j e d n i m takvim d i p l o m a t s k i m p r i t i s k o m U s v a k o m slućaju, o t a k v o m p l a n u m o r a bili n a j p r e o b a v e š t e n a Italija.«

Jugoslovenski ministri su ostavili utisak da imaju r a z u m e v a n j e za takvo gledište i nisu dali nikakav drugi predlog. Firer je obavestio jugoslovenske ministre da je, u s o p s t v e n o m interesu Jugoslavije, vrlo važno da o n a zauzme jasan stav p r e m a situaciji na B a l k a n u i p r e m a novom p o r e t k u u Evropi. N e m a č k a i Italija su s p r e m n e da s k l o p e s p o r a z u m na bazi razgovora koji su bili vođeni u svoje v r e m e sa m i n i s t r o m inostranih poslova Cincar-Markovićem. A »kad kasnije b u d e uspostavljen novi poredak, obe države su voljne da uzmu u r a z m a t r a n j e j u g o s l o v e n s k e težnje za izlaz na Jegejsko m o r e (Solun). Jugoslaviji se pruža jedinstvena prilika da da n e p o s r e d n u izjavu solidarnosti sa silama Osovine i da pristupi T r o j n o m paktu. Ovo pitanje je za Jugoslaviju vrlo hitno.«

Jugoslovenski ministri su sa velikim i n t e r e s o v a n j e m primili na znanje Fir e r o v o izlaganje. »Oni žele da obaveste kneza n a m e s n i k a o razgovorima i uskoro će nam saopštiti svoj sta\ po o v o m pitanju. V e r o v a t n o je da će biti potreban još j e d a n razgovor između Firera i kneza n a m e s n i k a . Molim javile Dućeu da će mu sutra ili p r e k o s u t r a biti dostavljen detaljniji izveštaj«. 52 O razgovoru između Hitlera, Cvetkovića i Cincar-Markovića u Berhtesgadenu 14. f e b r u a r a postoji još nekoliko interpretacija. Pre svega, postoji izvesna razlika između Smitovog zapisnika za i n t e r n u u p o t r e b u i zapisnika koji je poslat na uvid Musoliniju. j e r su u zapisniku za Musolinija dva pasusa iz internog zapisnika z a m e n j e n a sa tri nova pasusa. 5 3 Druge i n t e r p r e t a c i j e se uglavnom slažu sa Šmitovim zapisnicima, uz izvesne nijanse od m a n j e g ili većeg značaja. Tako, na primer, p r e m a j e d n o m izvoru, H i t l e r j e bio d a l e k o kategorićniji i odlučniji u svojim zahtevima. Naime, pošto je n a p o m e n u o da su sovjetski upravljači ponudili B u g a r s k o j da se izvrši široka revizija u Makedoniji koja će joj obezbediti izlaz na Egejsko m o r e na račun Jugoslavije, naglasio je da Jugoslavija, u svom s o p s t v e n o m interesu, ne t r e b a da gubi v r e m e da definitivno fiksira svoje m e s t o u novom p o r e t k u kojeg su predvidele sile Osovine, bez obzira na italijanske nesreće u Albaniji koje su p r i v r e m e n o g karaktera. N e m a č k a i Italija su s p r e m n e da g a r a n t u j u Jugoslaviji izlaz u Solun čim bi pristupila T r o j n o m p a k t u . Zatim je nastavio još kategoričnijim t o n o m : »Stav Jugoslavije za nas m o r a biti jasan. Jugoslavija ne može ostati p o t p u n o po strani od onoga što se d o g a đ a u n a š e m susedstvu. Mi želimo j a k u Jugoslaviju . . . N e m a č k a je s p r e m n a da Vam g a r a n t u j e nezav isnost i Vaše granice u o d n o s u p r e m a Vašim s u s e d i m a . Nova i zdrava Evropa od d a n a s je u stanju stvaranja. U njoj se Velika Britanija neće pitati Jugoslavija t r e b a da se priključi našem bloku. Ja Vas pozivam da u đ e t e u Trojni pakt.« Na to su o b a ministra bila »zaprepašćena«. Uvidela su da t r e b a da d a d u o d g o v o r na ovaj Hitlerov kategoričan zahtev. 5 4 Prema Cvetkovićevoj verziji. Cvetković i Cincar-Marković su pružili Hitleru d a l e k o veći otpor. Naime, na ove Hitlerove k a t e g o r i č n e zahteve, Cvetković je n a j p r e n a p a o Musolinijevu politiku na B a l k a n u i d o d a o da n e m a ovlašćenja za v o đ e n j e razgovora na toj osnovi. Zatim, kad je Hitler p r o m e n i o ton, da bi po svaku c e n u postigao saglasnost da Jugoslavija, m a k a r i f o r m a l n o , pristupi T r o j n o m paktu, »zlobno t u m a č i o p r e svega Musolinijevu slabu poziciju i više puta uzviknuo: »nema p o t r e b e da išta d a t e Musoliniju, ništa u p r a v o ništa!«, Cvetković je. između ostalog, rekao: »Mi z n a m o što znači Trojni pakt za o n e zemlje koje su ga prihvatile: m e š a n j e u njihove u n u t r a š n j e stvari, vojna kontrola, uticaj tajne policije, prolaz, t r u p a i sve d r u g o što je u s u p r o t n o s t i sa nacionalnim d o s t o j a n s t v o m i s u v e r e n i t e t o m j e d n e nezavisne d r ž a v e . . . « Zbog ovih razloga, on i Cincar-Marković su rekli Hitleru: »Ne, mi ne m o ž e m o ući u Trojni p a k t . . . Naš n a r o d to ne bi prihvatio, j e r bi iz njega proizišle n e k e posledice za zemlju koja bi ga prihvatila. Pored toga, n i s m o ovlašćeni da vod i m o razgovore na toj osnovi«. Hitler ih je »strogo« gledao za v r e m e kad mu je t u m a č Smit prevodio njihove prigovore, a Cvetković je zaključio: »Jedna suverena država ne može dozvoliti prelaz stranih t r u p a p r e k o svoje teritorije, niti m e š a n j e u svoje u n u t r a š n j e poslove. Trojni pakt p r e d v i đ a i vojnu saradnju sa d r ž a v a m a koje su potpisale taj pakt, a to je u s u p r o t n o s t i sa jugoslovenskom n e u t r a l n o š ć u . Trojni pakt znači odlučiti se za zaraćenu stranu.« Hitler je tako utvrdio d a j e njegov ultimativan ton. u m e s t o da uplaši dva gosta i da ih n a t e r a da popuste, s a m o o j a č a o njihovu volju da se o d u p r u n j e g o v o m za-

htevu. Zato je p r o m e n i o ton i n a s t o j a o da pod svaku c e n u d o b i j e njihovu saglasnost za p r i s t u p a n j e , m a k a r i f o r m a l n o , T r o j n o m p a k t u . Na dalja Hitlerova uveravanja i o b e ć a n j a Cvetković i Cincar-Marković nisu popustili i odgovorili su da nisu ovlašćeni da v o d e razgovore na toj osnovi, ograničavajući se da će sigurno preneti Hitlerove predloge knezu Pavlu da bi on m o g a o d o n e t i svoje odluke. Na to je Hitler zapitao: »Da li bi knez - n a m e s n i k d o š a o da me poseti u Berhtesgadenu?« Dva ministra su odgovorila da b i j e d n a takva konsultacija bila korisna, ali su, s o b z i r o m na d i p l o m a t s k e uzanse, istakli da bi poziv Namesniku trebalo predati preko nemačkog predstavnika u Beogradu.56 Kao što se vidi, ova Cvetkovićeva verzija (koja je izneta u n j e g o v o m članku »Razgovori u Berhtesgadenu« u Dokumentima o Jugoslaviji, Pariz, 1956, br. 8. str. 7-17), subjektivna je i pretenciozna, a n a j m e r o d a v n i j a je o n a koja je u izvodu d a t a u Smitovim zapisnicima. Ipak izgleda d a j e Hitler bio s p r e m a n da pregovara o m o d a l i t e t u p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu, tj. da Nem a č k a primi neke obaveze i da pruži izvesne garantije, s a m o da Jugoslavija ne bi o m e l a o p e r a c i j e protiv Grčke koje je t r e b a l o izvesti što brže, k a k o bi o p e r a c i j e protiv Sovjetskog Saveza mogle otpočeti u maju, k a k o je to bilo predviđeno. P r e m a trećoj v e r o d o s t o j n i j o j verziji, H i t l e r j e n a j p r e izložio analizu balkanske situacije, n a p o m i n j u ć i da raspolaže izvorima da će se b r i t a n s k e t r u p e iskrcati u Grčku i da on to neće nikada dozvoliti. On m o r a p o m o ć i svog saveznika koji ne može do izađe na k r a j sa Grčkom, a zatim zatražio od Jugoslovena da o t v o r e n o iznesu svoje n a m e r e . Cvetković je o d g o v o r i o da Jugoslavija ne želi p r o š i r e n j e rata na Balkanu, kao ni Bugari ni Turci. Zato je Jugoslavija s p r e m n a da se s p o r a z u m e sa Bugarskom i Italijom, da bi se z a j e d n o muL'li suprotstaviti svakoj agresiji i proširenju rata. U pogledu Trojnog pakta, Hitler je uveravao sagovornike da od Jugoslavije ne traži nikakvu vojnu saradnju, ni p r a v o prelaska t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije, ni u p o t r e b u jugoslovenskih železnica, ni baza, ni bilo čega što bi dovodilo u pitanje neutralnost Jugoslavije. Sile Osovine bi garantovale teritorijalni i politički integritet Jugoslavije i ne bi učinile ništa što bi ponizilo njen nacionalni ponos, a zatim upozorio da su susedi Jugoslavije prihvatili pakt bez ikakv ih rezervi i da je sada red na Jugoslaviju da ga potpiše. Molio je Cvetkovića da izrazi njegove najlepše želje knezu Pavlu i upitao »da li bi knez-namesnik došao da ga vidi u B e r h t e s g a d e n u « ? Cvetković je o b e ć a o da će saopštiti p o r u k u , ali je zamolio da Hitler pozove kneza p r e k o Herena, što je on prihvatio. 5 6 Posle završenih razgovora Cvetković i Cincar-Marković su se oprostili od Hitlera, a Ribentrop ih je otratio do stanice, nastojeći za vreme puta da ublaži atmosferu Hitlerovog ultimatuma, težeći da shvate da je zahtev za pristupanje Trojnom paktu bio samo »podsticaj«, a nikako neki »ultimatum».Zatim je sarkastičnim t o n o m r e k a o da Jugosloveni t r e b a sami da o d l u č u j u o b u d u ć n o s t i svoje zemlje, pa mu se čini da ne bi bilo ispravno da se na njih vrši pritisak sa bilo čije strane. Međutim, ovim r e č i m a nisu odgovarale činjenice, j e r su Nemci p o k r e n u l i takvu k a m p a n j u k o j o m su i dalje vršili veliki pritisak na o d l u k e Beograda, a n e m a č k a š t a m p a je hvalila prijateljske o d n o s e između dve zemlje i podvlačila njihov pro-osovinski razvitak u pravcu definitivnog p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu. U stvari, iz kratkog službenog saopštenja. izdatog pre odlaska Cvetkovića i Cincar-Markovića, »da su se razgovori koji se odnose na p r o b l e m e od r e c i p r o č n o g interesa, odvijali u d u h u tradicionalnih pri-

T

jateljskih o d n o s a koji p o s t o j e između dve nacije«, može se zaključiti da se službeni nemačko-jugoslovenski susret završio bez rezultata. 5 7 Povodom p o s e t e N e m a č k o j Cvetkovića i Cincar-Markovića 14. f e b r u a r a 1941. i Hitlerovih postavljenih uslova za prilaz T r o j n o m paktu, Vinston Cerćil je zabeležio: »Ministri su se potišteni vratili u Beograd. P r i s t u p a n j e Osovini moglo bi razbesniti Srbiju. B o r b a protiv N e m a ć k e mogla bi dovesti do sukoba u pogledu lojalnosti u Hrvatskoj, dok Cvetković s u p r o t n o tvrdi da su se čvrsto držali i da su odbili p r i s t u p a n j e Paktu.« 5 8 Razgovori u Berhtesgadenu završili su se - kako svi znaci pokazuju - s odlaganjem konačnog odgovora na zahtev Berlina, ali is iščekivanjem vlade Rajha da ce daljnim pregovorima napose iz budućeg susreta Hitlera s knezom Pavlom, ipak doći do jugoslovenskog prihvatanja Trojnog pakta. »Ovakvim rastankom - piše o svojim »razgovorima u Bi t htesgadenu« Dragiša Cvetković (str. 16) - »nisu ipak bili p o r u š e n i svi mostovi. Pod pritiskom d o g a đ a j a i u j e d n o j strahovito teškoj situaciji razgovori su morali biti nastavljeni . . . « Cvetković je s p o r a z u m n o s H i t l e r o m s a m o o d g o d i o k o n a č n u odluku, jer ni on ni Cincar-Marković nisu imali ovlaštenja da k o n a č n o o d l u č e o jugoslovenskom p r i s t u p a n j u T r o j n o m paktu. Nemačka p r o p a g a n d a širila je posle sastanka vesti o »prijateljskim odnosima« između N e m a ć k e i Jugoslavije; š t a m p a je javljala o povoljnoj, proosovinskoj perspektivi razvitka tih o d n o s a i sve je sa te s t r a n e izgledalo k a o da se zaista kreće u pravcu k o n a č n o g prilaženja Jugoslavije T r o j n o m paktu. Pa ipak, bilo je sve više znakova iz kojih se moglo zaključiti i n e r a s p o l o ž e n j e vlade Rajha zbog jugoslavenskog o d u g o v l a č e n j a p r i s t u p a n j a Paktu. U Jugoslaviji su od tada učestale » k u l t u r n o - p r o s v e t n e manifestacije« n e m a č k o g »Kulturbunda« i drugih nacističkih organizacija, a razotkrivalo se da se tu zapravo radi o d e m o n s t r a t i v n i m istupima čiji su režijski konci očigledno bili p r e k o granice. 5 8 » Gradački list »Tagespost« i novosadski »Deutsches Volksblatt« ispunjeni su prvih meseci 1941. vestima o k r e t a n j u akcija n e m a ć k i h »nacionalnih pripadnika«, o »Kulturbundu«, o osnivanju raznih g r u p a »Svapsko-nemaćkog k u l t u r n o g saveza«, o m n o g i m n e m a č k i m ostentativnim m a n i f e s t a c i j a m a pune solidarnosti nemaćke nacionalne manjine s vladom Rajha. U Osijeku »Kulturbund« razvija veoma živu delatnost. Altgajer (Altgaver) i drugi prvaci n e m a ć k e nacionalne m a n j i n e šire već d o s t a bezobzirno nacističku propagandu, pri č e m u se ne pazi m n o g o na interese Kraljevine Jugoslavije. Organizuju se čak i izložbe (nemaćkih u m e t n i k a , n e m a ć k e knjige i si.) da bi se još jaće naglasila ta očigledno p r o n a c i s t i č k a akcija ove manjine.

PRVA SEDMICA KRUNSKOG SA VETA

Cvetković i Cincar-Marković vratili su se u Beograd 15. februara pre podne. Zatim je Cvetković pred Krunskim savetom podneo »ružičast izveštaj« o susretu u Berhtesgadenu i hrabrio prisutne da budu »optimisti«. N e m a č k a je već otvorila put na jug p r e k o R u m u n i j e i Bugarske s o d l u ć n o š ć u da izbegne rivalitet Italije, čija je prisutnost na istočnim o b a l a m a J a d r a n a u Albani ji i G r č k o j bio trn u srcu Hitlera. A H i t l e r j e j e d i n o tražio garantiju da se Jugoslavija neće ujediniti sa njegovim n e p r i j a t e l j i m a u kritičnom o d l u č u j u ć e m razvoju rata i da

održi strogu n e u t r a l n o s t . On je postavio pitanje p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, ali ne u definitivnom obliku, i izjavio želju da se sastane sa knezom Pavlom. Krunski savet je p r e p o r u č i o Namesniku da prihvati poziv, ali da o d g a d a posetu koliko god b u d e m o g u ć e više da bi se ocenile r e p e r k u s i j e s u s r e t a u Berhtesgadenu. 5 9 Pošto se p r e t h o d n o sastao sa Mačekom, Cvetković je idućeg d a n a (16. f e b r u a r a ) u Predsedništvu vlade u glavnim c r t a m a obavestio članove vlade o toku razgovora koje je vodio prilikom p o s e t e Nemačkoj, dok je Ministarstvo inostranih poslova svim p r e d s t a v n i c i m a na strani u p u t i l o c i r k u l a r a n telegram u k o m e je o d n o s e s Nemačkom pokazalo kao povoljne, ne obaveštavajuci ih istinito o n e m a ć k i m zahtevima koji su imali ultimativni k a r a k t e r . U vladi su smatrali da ne t r e b a žuriti s p o s e t o m kneza Pavla Hitleru. To je i Krnjević savetovao Cvetkoviću p r e k o Maćeka. Po povratku iz Salcburga, Cvetković je obavestio Konstantinovića da Hitler nije postav io nikakav k o n k r e t a n zahtev i da su razgovori imali opšti karakter. Konstantinović mu je predložio da p o d n e s u izveštaj Ministarskom savetu o svojim razgovorima u Nemačkoj, ali je on to o d b i o pod izgovorom čuvanja tajne. Knez Pavle je tada nagovestio Konstantinoviću da će Nemci izvršiti jak pritisak na Jugoslaviju, a Konstantinović je kao i ranije p r e d l a g a o da se o b r a z u j e k o n c e n t r a c i o n a vlada, koja bi okupila sve političke snage u zemlji. o ć e m u su vodeni razgovori sa raznim p r e d s t a v n i c i m a opozicionih stranaka. 6 0 Posle p o v r a t k a Cvetkovića i Cincar-Markovića iz Nemačke, knez Pavle je pozvao ministra vojske i m o r n a r i c e generala Petra Pešića i postavio mu pitanje šta misli o Hitlerovom zahtevu za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu. Iako ga Cvetković još nije obavestio, Pešić je o d g o v o r i o knezu: »Jedini spas je p r i s t u p a n j e T r o j n o m paktu«. Da bi m o g a o da odluči da li da odbaci pakt i time rizikuje da izazove rat sa Nemačkom ili da ga potpiše i omogući dalje pregovore sa Nemcima, knez Pavle je o d m a h u p i t a o britanskog poslanika u B e o g r a d u K a m p b e l a koliku i kakvu p o m o ć bi V. Britanija pružila Jugoslaviji u slučaju n e m a č k o g n a p a d a i da li bi b r i t a n s k e trupe, koje su na putu za Grčku, mogle ostati u G r č k o j koliko je p o t r e b n o , ali nije d o b i o odgovor. Kampbel je r e k a o da V. Britanija s m a t r a da bi se u d r u ž e n e snage Jugoslavije, Grčke i Turske mogle u s p e š n o o d u p r e t i i predložio da ove države stvore blok protiv n e m a č k o g n a d i r a n j a na Balkanu, s tim što će ih V. Britanija pomoći do krajnjih granica m o g u ć n o s t i i da je ona već do sada dala znatnu p o m o ć G r č k o j i T u r s k o j i da je s p r e m n a da je d o p u n i i s p o r u k a m a iz SAD. 61 Međutim, u m i r u j u ć e izjave Cvetkovića. o susretu u B e r h t e s g a d e n u ipak su p r i m l j e n e sa dosta skepse u Londonu, Vašingtonu, Atini i u Ankari. Britanski poslanik Kampbel. čim je bio informisan o njegovim izjavama, sugerisao je Londonu da interveniše i da ponovo insistira »na opasnosti a k o se Nemačka ostavi u sumnji. P o s e b n o su se Turci pokazali u v r e đ e n i što su ostavljeni po strani u pogledu susreta, pa su to iskoristili da u p r e g o v o r i m a sa Bugarima izdaju jednu »deklaraciju o n e n a p a d a n j u « , koja je i p o t p i s a n a 17. februara u Ankari. Ova deklaracija podstakla je Beograd da s m a t r a da postoji mogućnost za zaključenje sličnog s p o r a z u m a sa Sofijom. Cincar-Marković je izneo svom t u r s k o m kolegi da su napori »naših vlada bilo u o d n o s i m a sa Velikom Britanijom i G r č k o m , bilo sa N e m a č k o m i Bugarskom bili inspirisani zajedničkim i n t e r e s i m a baziranim na principu: »Balkan b r a n i o c i m a m i r a na

Balkanu.« Rezervisano držanje jugoslovenske vlade u o d n o s u na predlog Turske da stupe u kontakt, radi utrđivanja plana za zajedničku akciju u slučaju n e m a č k o g n a p r e d o v a n j a p r e k o Bugarske i ugrožavanja Soluna, nije bilo diktirano n e p o v e r e n j e m nego »isključivo našom željom da nikog ne provociramo, jer je to uvek bilo naše gledište«. Zatim je jasno d a o na znanje Sofiji da bi u Jugoslaviji bili r a d o v i đ e n i . . . za pojačavanje i potvrđivanje postojećeg pakta između dve zemlje« e v e n t u a l n o izdavanjem j e d n e deklaracije«. Knez Pavle, odgovarajući na poruke kralja Đorđa
U B e o g r a d u su o d m a h opazili da je Berlin t r e b a l o da da Rimu nešto malo više umirujuću verziju susreta u Berhtesgadenu. jer je italijanski vojni ataše sa zabrinutošću težio da utv rdi istinitost nekih u p o z o r e n j a koja su se odnosila na »koncesiju jugoslovenske strane za prolaz n e m a ć k i h t r u p a ka Solunu«, i »prisustvo oficira n e m a ć k e Vrhovne k o m a n d e na nekim glavnim jugoslovenskim stanicama«. Cincar-Marković je 18. februara pozvao italijanskog poslanika Mamelija da ga isključivo obavesti o razgovorima u Berhtesgadenu. On g a j e uveravao da sa n e m a ć k e s t r a n e »nije n a m ništa traženo« i da su »senzacionalni glasovi o prolazu t r u p a našom t e r i t o r i j o m ili o koriščenju naših železnica« lišeni svakog osnova, ističući mu »sa izvesnim oduševljenjem« da se Hitler obavezao da će »poštovati granice, slobodu, integritet i nezavisnost Jugoslavije,« i da je bio »manje direktan« u pogledu p r i s t u p a n j a Trojnom paktu, naprotiv, tvrdio je da za to »nije bio p r e d v i đ e n n e p o s r e d n i nastavak razgovora«, iako je »sa ju-

goslovenske strane bila izražena želja za učešćem u e k o n o m s k o j r e k o n s t r u k ciji Evrope«. Mameli je bio zbunjen u o d n o s u na tvrdnju o H i t l e r o v o m obavezivanju, a iznad svega začuđen zato što Cincar-Marković nije ništa r e k a o o o d n o s i m a sa Italijom i o b j a s n i o je da takvo p o n a š a n j e u palati Kiđi može biti i n t e r p r e t i r a n o »na razne načine«, ali je najverovatnija p r e t p o s t a v k a d a j e »odlučivanje u B e o g r a d u još uvek u toku, možda u očekivanju da se sa naše strane d a d u indikativni znaci«. S d r u g e strane, Musolini, nestrpljiv kakav je bio, težio je da pre Hitlera dobije objašnjenje jugoslovenskog stava. Najzad, Mameli je, na hitan zahtev Anfusa, 20. f e b r u a r a pozvao a d v o k a t a Stakića koji se odazvao da će doći u Rim »čim b u d e mogao«. S u t r a d a n je Mameli u p u t i o hitan telegram Anfusu, obaveštavajući ga da će Stakić isto veće k r e n u t i za Rim. 6 5 NOVI PRITISAK V BRITANIJE I SAD NA JUGOSLAVIJU

Dok su se Nemci s p r e m a l i za prelaz u Bugarsku, b r i t a n s k a vlada je dala nalog svojoj k o m a n d i na Bliskom istoku da utiče na Jugoslaviju i T u r s k u da z a p r e t e Bugarskoj da će je napasti ako im se ne pridruži u p r u ž a n j u o t p o r a N e m a č k o j i da o t p o r Grčke t r e b a tako ojačati da se stvori v r e m e za intervenciju T u r s k e i Jugoslavije. Ako Grci ne bi pristali da prime b r i t a n s k e t r u p e , o n d a t r e b a posesti Krit (grć. Krete, antički Creta) i svako d r u g o ostrvo koje može poslužiti kao v a z d u h o p l o v n a baza. Ostrvo Rodos (Rhodos) treba zauzeti u s v a k o m slučaju. 6 6 Apel kneza Pavla nije bio prihvaćen ni u Vašingtonu ni u L o n d o n u . Angloamerička propaganda povećavala je zategnutost u Jugoslaviji, koja se prostirala sve do n a j m a n j i h gradova, uz s a r a d n j u političkih krugova s r p s k e opozicije i k o m u n i s t a i, često, sa o d o b r a v a n j e m lokalnih v lasti. Agenti Intelidžens servisa (Intelligence Service) su do u p o j e d i n o s t i m a počeli da šire a l a r m a n t ne vesti o n e m a č k i m planovima i o s p r e m n o s t i c e n t r a l n i h vlasti da d a d u vojne i teritorijalne koncesije silama Osovine. Oni su nastojali da n a e l e k t r i š u javno mnjenje da se suprotstavi pritiscima i »samovoljnoj i nedoslednoj« politici vlade, koristeći pri t o m e slabost Italije. 6 7 U isto v r e m e L o n d o n je pojačavao svoju intervenciju u B e o g r a d u . Naime, tih dana, p o č e t k o m marta, britanska vlada uputila je m i n i s t r a inostranih poslova Idna i načelnika Imperijalnog g e n e r a l š t a b a generala Dila (Dill Sir John), sa glavnim z a d a t k o m da o b e z b e d e što bržu p o m o ć Grčkoj. Međutim, Idn je u b r z o uvideo da b r i t a n s k a intervencija na Balkanu predstavlja veliki rizik, m a d a je s m a t r a o da je o p r a v d a n o angažovanje V. Britanije, da bi se uticalo na o d l u k u Jugoslavije i Turske 6 8 Pored toga, Kampbel je i m a o zadatak da s k r e n e pažnju jugoslovenskim upravljačima da bi jedan tursko-jugoslovenski sporazum bio s a m o p r e d u s l o v bilo kakvom k o r i s n o m p o n o v n o m bugarskojugoslovenskom približavanju, i da ih više ne podstiče da trguju u g o v o r o m sa B u g a r s k o m na j e d n o s t a v n o j osnovi o n e n a p a d a n j u , nego da s k r e n e njihovu pažnju na »opasnosti i dvosmislenosti« koje bi jedan takav u g o v o r između Sofije i Beograda izazvao u sadašnjim okolnostima. Staviše, Idn je pozvao K a m p b e l a u Atinu da bi usaglasili do kraja kakve k o r a k e t r e b a preduzeti da se p o d s t a k n e Jugoslavija da se suprotstavi pretnji n e m a č k o g n a p a d a na Solun. 6 9 Kao što je ranije n a p o m e n u t o , Turska se opredelila za n e u t r a l n o s t , pošto su turska i bugarska vlada 17. februara zaključile Ugovor o prijateljstvu i

neutralnosti, na kojemu ce bazirati svoju spoljnu politiku, uzdržavajući se od svakog napada. 7 0 To je teško palo knezu Pavlu, a izazvalo nove bojazni u Sovjetskom Savezu a, p r e m a izveštaju jugi »slovenskog poslanika u Moskvi Gavrilovica. Rusi d o d u š e poriču da bi hteli rat na Balkanu, ali privatno priznaju da ne bi ni p r s t o m mrdnuli da ga spreće. Rat na Balkanu znači slom kapitalističkog sistema, propast za d r u g e i pogodnost za Ruse. U haosu tog rata SSSR bi mcjgao preuzeti kontrolu, slabeči Nemačku u isto vreme. No, to je bilo privatno. a ne zvanićno mišljenje. Gav rilovic je verovao da bi SSSR, ako bi uopšte intervenisao, to učinio tek kad bi Turci napali Nemce u Trakiji i Bugarskoj. Nemci bi tada lako tukli i T u r k e i Jugoslovene, a Rusi bi ušli u Moreuze. Pošto SSSR nije želeo da Jugoslavija ostane neutralna, Gavrilovic je savetovao svoju vladu da tesno s a r a đ u j e sa T u r s k o m i V Britanijom, da bi »sprećili sovjetsko širenje«. Bio je ubeđen da će poslednju bitku dobiti V Britanija i Amerika. 7 1 Kad ga je 18. f e b r u a r a posetio Cincar-Marković, Heren je saznao da knez Pavle još nije doneo odluku o Hitlerovom predlogu, ali je javio Berlinu da je knez Pavle u principu spreman da putuje u Berhtesgaden samo ne zna datum posete.72 U to v r e m e su i SAD vršile pritisak na Jugoslaviju, iako su b a r po izgledu bile neutralne. Njihov poslanik u Beogradu Lejn je izrazio svoje u b e d e n j e da zemlje koje se ne o d u p i r u n a p a d u ne zaslužuju da b u d u nezavisne i da ne mogu računati na p o m o ć SAD kad se posle rata budu vršila geografska preuređivanja. Posle nekoliko dana, uspeo je 18. f e b r u a r a da ga primi knez Pavle. On je savetovao kneza »kako treba voditi jugoslovensku politiku«, a knez Pavle ga je uverav ao da će se Jugoslavija boriti a k o je Nemci n a p a d n u Na Le jnovo pitanje kakvu bi akciju p r e d u z e o a k o bi n e m a ć k e t r u p e ušle u Bugarsku, knez je odgovorio da nece ništa učiniti, j e r bi - u p r o t i v n o m - Jugoslavija bila okrivljena pred svetom. Sem toga. strategijski položaj Jugoslavije postao bi n e m o g u ć zato što bi n e m a ć k e t r u p e mogle napasti Jugoslaviju iz Bugarske, otseći »severne jugoslovenske armije od Srbije i satrti zemlju za dve nedelje . . . Ako bi k r e n u o t r u p e sa hrvatske i slovenačke granice. Hrv ati i Slovenci bi rekli da su žrtvovani za Beograd i Srbe«. Zatim je upitao Lejna šta on očekuje da učini kad V. Britanija ne može pružiti nikakvu p o m o ć i kad je izvesno da bi Jugoslavija bila u n i š t e n a m n o g o pre no bi iz SAD stigla p o m o ć . Napom e n u o je da uveravanje N e m a c a da Jugoslavija nije u opasnosti ne znači ništa d r u g o s e m n e p r i j a i e l j s k e lukave o b m a n e . Iako je bio pesimistički raspoložen rekao je Lejnu: »Mi s m o uvek držali svoju zastavu vjsoko«, a Lejn je izvestio Kordela Hala (Huli Cordell) da knez Pavle veruje u krainju p o b e d u Engleske. 7 3 Jugoslovenski poslanik u Vašingtonu Fotic je 15. f e b r u a r a poslao svojoj vladi sledeću ličnu Ruzveltovu p o r u k u knezu Pavlu, kralju i p r e d s e d n i k u jugoslovenske vlade: • U o v o m m o m e n t u , k a d a se m i r o l j u b i v e nacije b o r e za o b e z b e đ e n j e s o p s t v e n o g integriteta, P r e d s e d n i k je u b e đ e n da bi pobedu d e s p o t s k i h sila m a k a r i na d i p l o m a t s k o m polju, s a m o utrla put novim z a h t e v i m a p r a c e n i m p r e t n i o m sile protiv s a m e nezavisnosti t a k o zas t r a š e n i h nacija P r e d s e d n i k želi. t a k o đ e da u p o z o r i da takozvani Zakon o z a j m u i n a i m u koji se sada nalazi pred K o n g r e s o m a vec je usvojen u P r e d s t a v n i č k o m d o m u i S p o l j n o i r g o v i n s k o m kom i t e t u S e n a t a , u s a d a š n j o j f o r m i dozvoljava P r e d s e d n i k u da s n a b d e v a r a t n i m m a t e r i j a l o m o n e naci|e k o | e su postale žrtve agresije ili k o j i m a zapreti o p a s n o s t od agresije.« 7 4

O razgovoru sa zamenikom britanskog ministra inostranih poslova Kadoganom (Cadogan Sir Alexander) jugoslovenski poslanik u Londonu Subotić je

17. februara izvestio da mu je Kadogan rekao da, iako još n e m a obaveštenja o rezultatu sastanka u Berhtesgadenu, ipak »smatra da je situacija Jugoslavije vrlo ozbiljna«, da shvata što se pregovaralo, ali da zamera što p r e t h o d n o nisu do kraja dovedeni pregovori sa Turskom (koji je predložila V. Britanija 19. januara V.T.) i d a j e to pogrešna taktika, da smatra da je jedini način da Jugoslavija »sačuva stvarnu nezavisnost ako zajedno sa Turskom zauzme nepopustljiv stav.« Međutim, na Subotičevo pitanje: »u č e m u bi se sastojao efikasni i neposredni prilog V. Britanije u zaustavljanju eventualne agresije Nemačke na Balkan«, nije odgovorio. 7 5 Cincar-Marković je u š i f r o v a n o m telegramu od 18. f e b r u a r a , isključivo radi lične i n f o r m a c i j e jugoslovenskog poslanika u L o n d o n u , naveo da se razgovori sa Hitlerom i fon R i b e n t r o p o m 14. f e b r u a r a >astoje u sledečem: » k o n s t a t o v a n o je da su o d n o s i između N e m a č k e i Jugoslavije d o b r i i prijateljski i da ima uslova da se i d a f j e razvijaju u istom pravcu, sa strane Nemačke nisu nam postavljeni nikakvi zahtevi niti us/ovi ni u vojničkom ni u političkom pogledu ( p o d v u k a o V. T.); u izlaganju našeg slava nastojali s m o da o b j a s n i m o kuristi koje je N e m a č k a anala, k a o i o n e koje može imali od o d r ž a n j a mira na B a l k a n u nastojali s m o da d o z n a m o n a m e r e N e m a č k e , s o b z i r o m na k o n c e n t r a c i j u n e m a ć k i h t r u p a u Rumuniii Sa s t r a n e N e m a č k e se isticalo da su Englezi već došli na B a l k a n p r e k o G r č k e i da N e m a č k a o t o m e m o r a voditi r a č u n a . Ni sa tim u vezi nisu n a m u p u ć i v a n a n i k a k v a traženja, kancelar Rajha i fon Ribentrop izlagali su njihov plan 0 budućem ureden/u Evrope. Izražavah w< t.eljii da bi i Jugoslavija u tome učestvovala i sebi obezbedila mesto koje /o/ po njeno; važnosti pripada. Nikakvi konkretni zahtevi nisu nam izrično fonnulisani izlavljena nam je reienost Nemačke da poštuje suverenost, integritet i nezavisnost naše zemlje».7' (Podvukao V.T.).

U Memorandumu britanske vlade, kojeg je britanski poslanik u B e o g r a d u Kampbel 20. februara predao knezu Pavlu najpre se konstatuje da je knez Pavle za vreme Kampbelove audijencije 14. februara, govorio o mogućnostima da balkanske zemlje b u d u n a t e r a n e da b r a n e svoju slobodu i svoje životne interese protiv n e m a č k e agresije, i pitao da li bi se b r i t a n s k e t r u p e , u slučaju vojnih operacija u Grčkoj, mogle boriti n e o d r e đ e n o v r e m e ili s a m o nekoliko nedelja i izneo mišljenje da bi u ovom d r u g o m slučaju b a l k a n s k e zemlje nesumnjivo nanele N e m c i m a izvestan b r o j žrtava i štetu, ali bi o n e bile u n i š t e n e zaj e d n o sa njihovim vojnim potencijalom. Međutim, b r i t a n s k a vlada »smatra da bi se m o g a o pružiti uspešan otpor, a k o bi se Jugoslavija. Grčka i Turska oružjem zajednički borile protiv Nemačke . . . i još uvek zastupa mišljenje da Jugoslavija treba da se sporazume sa Turskom radi preduzimanja istovremene 1 k o o r d i n i r a n e akcije protiv Nemaca u slučaju da oni u m a r š i r a j u u Bugarsku. Ona bi sa svoje s t r a n e učinila sve u svojim-mogućnostima radi pružanja pomoći . . . pa ne veruje da bi balkanske zemlje bile u n i š t e n e i da bi njihov vojni potencijal nestao. »Britanska vlada i s p o r u č u j e znatne količine r a t n o g materijala G r č k o j i T u r s k o j i nada se da će, p o v e ć a n j e m pomoći od SAD, količine za isporuku biti još veće«. 77 U d o g o v o r u sa z a m e n i k o m britanskog ministra inostranih poslova Batlerom (Butler Richard Austin) 21. februara Subotić je saznao da je Cerčil poslao Idna u Egipat »kao člana Ratnog kabineta i čoveka koji ima strategijska i politička iskustva da sa n a č e l n i k o m Imperijalnog štaba na licu mesta razmotri: situaciju s t v o r e n u p o b e d o m u Libiji, zatim položaj u Etiopiji i Eritreji, dalji način vođenja rata i n a p a d a protiv Italije, p o m o ć Grčkoj, n e m a č k e armije u Rumuniji, kolaboraciju sa T u r s k o m (o kojoj je najlepše govorio kao o britanskoj »snažnoj saveznici«) i stav p r e m a ostalim pojedinim d r ž a v a m a Srednjeg istoka. Subotić je naveo da je Batler razgovarao u prijateljskoj formi, ali d a j e i on prigovarao što poslednji razgovori sa T u r s k o m nisu dali oče-

kivani rezultat i što put u Ankaru nije p r e t h o d i o putu u Berhtesgaden. a tursko-bugarski sporazum o c e n i o je kao beznačajan. 7 8 Početkom 1941. godine bilo je jasno da je m a l o v e r o v a t n o da će se vlada kneza Pavla m n o g o duže o d u p i r a t i n e m a č k o m pritisku da pristupi Tripartitnom paktu. U poruci b r i t a n s k o g poslanstva u B e o g r a d u (od 22. f e b r u a r a ) registrovani su »znaci naglašenog o p r e d e l j i v a n j a nekih vodećih članova jugoslovenske vlade u prilog p o t p u n o pasivnog stava p r e m a n e m a č k o j akciji n i Balkanu«. Poslanstvo je sugeriralo da engleski kralj e v e n t u a l n o uputi p o r u k u knezu Pavlu, k a k o bi se na taj naćin p o m o g l o u zadobijanju njegove podrške. Očigledno je iz britanskih d o k u m e n a t a da je Velika Britanija u tom t r e n u t k u i s t o v r e m e n o sprovodila politiku u dva s m e r a - j e d n i m , zvaničnim. p r e k o poslanika u Beogradu, podržavan je tesan kontakt sa vladom i knezom Pavlom; drugim, tajnim i nezvaničnim, p r e k o osoblja tajne službe, a možda su i p r e k o M a k d o n a l d a i drugih ljudi, p r i d o d a t i h poslanstvu specijalno u tu svrhu, vršeni detaljni a r a n ž m a n i za u d a r kojim je trebalo da se zbaci knez Pavle. 7 9 Kada je Idn sa s a r a d n i c i m a i g r u p o m oficira 22. f e b r u a r a stigao u Atinu, predsednik grčke vlade mu je saopštio d a j e Grčka rešena da se bori protiv Nemačke, bez obzira na stav Jugoslavije i Turske, pa i na e v e n t u a l n u p o m o ć od V. Britanije, tako d a j e s u t r a d a n (23. f e b r u a r a ) došlo do p o t p u n o g grčko-britanskog s p o r a z u m a Grci su pristali da na svojoj teritoriji prime britanske snage (Britanski ekspedicioni k o r p u s ) i pre no što Nemci udu u Bugarsku, s tim da se u d r u ž e n i m grćko-britanskim s n a g a m a o d s u d n o brani linija: Kajmakčalan - Vermion (Kara k a m e n ) - Olimp. 8 0 Pošto se situacija na B a l k a n u i dalje komplikovala Ruzvelt je 22. f e b r u a r a , p r e k o Lejna, a m e r i č k o g poslanika u Beogradu, u p u t i o knezu Pavlu i drugu p o r u k u , koju mu je Lejn u r u č i o prilikom d r u g o g p r i j e m a 23. f e b r u a r a . Ta poruka glasi: » O b r a ć a j u ć i se vašem K r a l j e v s k o m Visoćanstvu u n a m e r i da izrazim i n t e r e s koji vlada SAD ima za o k o n č a n j e rata. ja želim da izrazim svoje u v e r e n j e da ce se o t p o r o m n a r o d a koji t r p e agresiju najsigurnije p o m o ć i naš tip civilizacije i o k o n č a n j e rata. u č e m u s m o b i t n o zainteresovani. Ja osećam da svet, uglavnom gleda sa stvarnim s i m p a t i j a m a na svaki narod koji se s u p r o t s t a v l j a bilo d i p l o m a t s k o m , bilo v o j n i č k o m n a p a d u agresivnih sila. Na p r i m e r , Etiopija je zadobila s i m p a t i j e sveta svojim k r a t k i m i n e u s t r a š i v i m o t p o r o m . Etiopija će biti ponovo u s p o s t a v l j e n a , koja nije bila s m a t r a n a s p o s o b n o m da se o d u p r e u s a v r e m e n o m smislu reči. ali i p o s l e četiri g o d i n e još uvek odoleva. uživa s i m p a t i j e svela i ima v a n r e d n e izglede d a n j e n a nezavisnost b u d e j e d n o m p o n o v o u s p o s t a v l j e n a n a neki naćin. Nezavisnost G r č k e na kraju će trijumfovati. u p r k o s silne n a d m o ć i italijanskog vazduhoplovstva i vojske, što je imalo za posledicu da n j e n a situacija b u d e s m a t r a n a p o t p u n o b e z n a d e ž n o m . N o r v e š k a je nekoliko m e s e c i s p r o v o d i l a p o z a d i n s k u o d b r a m b e n u akciju i p o n o v o u s p o s t a v l j a n j e n j e n e nezavisnosti je stvar za koju ć e m o se svi mi založiti Ja želim najozbiljnije da naglasim da SAD g l e d a j u na b u d u ć n o s t , a ne na s a d a š n j o s t , ali u isto v r e m e p o t p u n o priznaju b i t n e i teške prob l e m e p r e d k o j i m a stoje j u g o s l o v e n s k a vlada i Vaše K r a l j e v s k o V i s o ć a n s t v o « . "

PREGOVORI ADVOKATA STAKIĆ A SA M U S O U N U E M

Italijanski poslanik u Beogradu Mameli je 20. februara, na hitan zahtev Anfusa, pozvao Stakića.koji se odmah odazvao pozivu da dođe u Rim. a Mameli je sutr a d a n poslao hitan telegram Anfusu da ce Stakić isto veće krenuli za Rim. Stakićev pov ratak u Italiju p a o je u nezgodnom t r e n u t k u , jer je usledio posle dugog č e k a n j a odgovora kneza Pavla na Musolinijevu p o n u d u pa je Musolini, ogorčen zbog tako dugog čekanja, p r e d u z e o k o r a k e u Berlinu i Sofiji da bi

osujetio m o g u e n o s t bugarsko-jugoslovenskog s p o r a / u m a i tako izolovao Jugoslaviju On se 22. tebruara - u odgovoru na Hitlerovo pismu od 15. tebruara - zahvalio Hitleru što mu je dostavio Zapisnik razgovora u Berhtesgadenu sa jugoslovenskim ministrima. No. ovaj zapisnik se. kao što je već n a p o m e n u t o , razlikovao od stvarnog Smitovog zapisnika (u t o m e sto su dva pasusa zamenjena sa tri nova - V.T.). Zatim je rekao: »Dok ste Vi, kao uvek. govorili iskreno i lojalno, Srbi su, kao i obično, neiskreni i puzavci (bizantini). . Radi se o n a r o d u koji je p o t a j n o n e p r i j a t e l j s k i . . . Kada Grčka b u d e poražena, a Velika Britanija izbačena sa e v r o p s k o g J u g o z a p a d a Beograd će se m o r a l i odlučiti i tada će tražiti svoj d e o plena - Solun. Ali, jasno je da Solun može ući u vitalni p r o s t o r Jugoslavije prijatelja, a ne neprijatelja Osovine«. 8 1 a Sa takvim r a s p o l o ž e n j e m Musolini se s p r e m a o da primi Stakica. a da za m o m e n a t o t o m e nije ništa p o m e n u o Hitleru. Primajući Stakića 24. f e b r u a r a u palati »Venecija«, i r o n i č n o g a j e upitao: »Zar je tako m n o g o v r e m e n a p o t r e b n o Beogradu da odgovori na m o j u ponudu, u m e s t o saveza sa Italijom, vaša vlada sada vodi p r e g o v o r e sa N e m a č k o m na bazi pakta«. Stakić je, uglavnom, odgovorio da N e m a č k a čini velike n a p o r e da uvuče Jugoslaviju u pakt, a knez ga ne želi. i istakao da je njegova misija da ispita da li još postoji n e k a mogućnost da se izbegne p r i s t u p a n j e p a k t u i da se čitavo pitanje vrati na bazu Beogradskog pakta, u m e s t o nekog novog sav eza, kao i to da zamoli Musolinija da učini »neki prijateljski gest p r e m a Jugoslaviji«, da svojom izjavom ili govorom umiri n j e n o m n e n j e koje je uznem i r e n o zbog n a p a d a na Grčku Musolini je odgovorio da p o n o v o ponavlja želju da Jugoslav ija o s t a n e van rala, da ne dozvoli R i b e n t r o p u da je uvuče u neprilike iz kojih se ne bi mogla izvuci i dodao: • Bilo je n e o p h o d n o da n a j p r e razgovarale sa nama. a zatim s Nemcima, jer bi to odgovaralo i d u h u B e o g r a d s k o g p a k t a Kakva je d a n a s situacija?, k a k v a je d a n a s m o j a ponuda'* Isla kao i ranija, ali sa j e d n o m važnom i / m e n o m Pošto je Vama N e m a č k a postavila zahtev da u đ e t e u pakt. to ga ne s m e m o sasvim isključiti iz p r e g o v o r a , ali sa m o j o m p o m o ć i m o ž e l e postaviti p i t a n j e kada p r i s t u p i t i T r o j n o m p a k t u . P r e m a Vašim rečima, izgleda kao da pakt p r e d s t a v l j a za Vašu zemlju, n a r o čilo za Kneza Pavla, S e k s p i r o v s k u ( S h a k e s p e a r e William) tragediju. Svaka S e k s p i r o v a tragedija ima p r o l o g i 5 činova p r e no što se spusti zavesa. Pakt je l a j zastor. Učinite sad prvi korak koji če biti prolog. Prv i korak je savez sa Italijom Ja m o r a m insistirati na savezu. S a m B e o g r a d s k i pakt nije d o v o l j a n P o t r e b n o j e p r o d u b l j e n j e ovog pakta. T r e b a d a Jugoslavija d o k a ž e svoju s p r e m n o s t da k o o r d i n i r a svoju politiku sa i t a l i j a n s k o m . S a m o t a k o ja m o g u stavili j u g o s l o v e n s k o p i t a n j e kod Hitlera i Osovine. S a m o l a k o m o ž e t e in ex/remis izbcgavati pakt. b o r b u za izvesno v r e m e , ali već od sad m o r a l e o b e ć a t i da bi umirili N e m a č k u i Ribent r o p a da cele to učiniti kad b u d e m i r n o s l a n j e u vašoj zemlji i kad vaš n a r o d i vaša zemlja uvide da n e m a n i k a k v e o p a s n o s t i za vašu zemliu, tad ćete, u toj m i r n o j a t m o s f e r i , učinili laj korak p r i k l j u č e n j e p a k t u Ali p o ž u r i t e sa o d l u k o m Ukoliko je o d l a ž e t e b i ć e t e izloženi nem a č k o m p r i t i s k u d a p r i s t u p i l e T r o j n o m p a k l u Kad b u d e t e pojačali o d n o s e p r e m a n a m a . n a bazi saveza, tada ć e t e m o ć i oslabiti n e m a č k i pritisak. Tada će to biti i m o j a stvar, a ne s a m o m o j a Da znate, m o g u vam reći da je p r i s t u p a n j e B u g a r s k e T r o j n o m p a k l u p i t a n j e sati. a ne d a n a Posle toga vi c e t e biti na r e d u . Zato. a k o još želite da se približite Osovini p r e k o Italije, i m a l e na r a s p o l a g a n j u još n e k o l i k o d a n a , a ne nedelja. U p r o t i v n o m o s t a j e Vam s a m o 10 da p r e g o v a r a l e sa N e m a č k o m , sto znači Trojni pakl . Sto se tiće z a t r a ž e n e izjave, da ja nju d a m , bilo k o j o j od vaših n o v i n a za javno m n e n j e (javnost), tu izjav i će p r e n e t i sva italiianska š t a m p a Neka me iz B e o g r a d a o b a v e s t e koji je n a j b o l j i n a č i n i ja cu to učiniti . Dakle e t o m o j e d r u g e p o n u d e . Sad ne m o r a t e ići u Trojni pakt. Moja p o n u d a i d a l j e važi. Savez sa Italijom biće d o v o l j a n . Neka Beograd s a m o da svoju saglasnost. a ja cu sve sv ršiti sa N e m a č k o m . Ali m o r a t e mi o b e ć a t i da cete kasnije pristupiti T r o j n o m p a k t u Na l a j način ć e m o elitninisati s d n e v n o g r e d a r a s p r a v u o n j e m u . J e d n o vam s a m o s a v e t u j e m . Donesite što pre o d l u k u i to o d m a h po vašem povratku u Beograd ...« Zatim je izrazio veru u konačnu p o b e d u Osovine i d o d a o da ni Turska ni Rusiia neće ni prstom m r d n u t i ukuliko bi Jugoslavija ušla u ral protiv nas« 62

Izgleda da je Musolini težio da preduhitri Nemce u pregovorima sa Jugoslavijom tj. da sa njom zaključi bilateralni savez pre njenog pristupanja Trojnom paktu, da bi se resio grćko-italijanski sukob bez nemačke intervencije i da bi poboljšao položaj Italije u sklopu Osovine Musolini je u Berlin hitno poslao prilično blag izveštaj o razgovoru sa Stakicem, ali je prečutao da je ponovo ponudio savez sa Jugoslavijom, sporazum koji ovoga puta nije više bio alternativa za Trojni pakt, vec potez za odlaganje pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. On je tvrdio da je knez Pavle izrazio s p r e m n o s t da se p r o d u b i jugoslovensko-italijanski pakt iz 1937. godine i da je od njega tražio da, pre no što zaključi novi s p o r a z u m , učini »prijateljski gest«, koji mu je, po Musolinijevom mišljenju, p o t r e b a n da stvori povoljnu atm o s f e r u k a k o taj s p o r a z u m ne bi iznenadio jugoslovensko javno m n j e n j e na koje deluje neprijateljska propaganda, nego i sredinu u kojoj on živi, koja, kako se zna. ima jake veze sa b r i t a n s k o m kraljevskom kućom. Zatim je, iznoseći svoj stav. Stakiću rekao: da s m a t r a da bi pakt veoma m n o g o p o m o g a o da se razjasni politika balkanskih država p r e m a Osovini i da ima u vidu prednosti koje ce se t i m e postići, da je svestan prirodnih aspiracija Jugoslavije p r e m a Egeju, ali da s m a t r a da je bolje da se ne žuri sa njihov im objavljivanjem, a korisnije da se ubrzava približavanje Jugoslavije Osovini; da je jugoslovensko-italijanski pakt, preduslov da Beograd stigne u Berlin i definitivno ude u sistem Osovine, formalno pristupajući Trojnom savezu; da je spreman da ućini gest kojim bi p r i p r e m i o jugoslovensku javnost za sklapanje pakta sa Italijom, ali da insistira na t o m e da zaključenje italo-jugoslovenskog p a k t a takođe treba da služi za p r i p r e m u jugoslovenske javnosti kada Jugoslavija kasnije b u d e m o r a l a da pristupi T r o j n o m savezu; i da »put u Berlin vodi p r e k o Rima«. Na kraju je Berlinu p r e d o č i o da je Stakić r e k a o da s m a t r a da je m o g u ć e da će se brzo vratiti u Rim u d r u š t v u zvanićnih predstavnika. 8 2 » Iz ovakvog izveštaja, kojeg je Anfuso 24. f e b r u a r a t e l e g r a m o m p r e n e o u Berlin, a s u t r a d a n »verbalno« izvestio n e m a č k o g a m b a s a d o r a , jasno se vidi da Musolini nije bio oduševljen pristupanjem Jugoslavije Trojnom paktu, da je, kao i jugoslovenska vlada, težio da se to pristupanje što više odgodi i da odnosi između Nemačke i Italije nisu bili iskreni. Cim je saslušao Stakićev izveštaj o razgovoru sa Musolinijem, knez Pavle je o d m a h o d l u č i o da o d b a c i Musolinijevu p o n u d u i da prihvati Hitlerovu, jer mu je Musolini n u d i o savez koji bi u p l e o Jugoslaviju u s u k o b sa Grčkom, a Hitler mu je. po njegovom mišljenju g a r a n t o v a o da će poštovati slobodu, jedinstvo i nezavisnost Jugoslavije i tako d o p u š t a o da zemlja o s t a n e van rata. On je u tom m o m e n t u s m a t r a o d a j e m a n j e rizična alternativa koju mu nudi Nemačka, ma da nije z a n e m a r i v a o ni »italijansku kartu«, žureći se da prihvati putovanje u Berlin, ali i da obavesti Musolinija d a j e Bugarska s p r e m n a da uđe u Trojni pakt i d a j e o d m a h posle toga Jugoslavija na redu. Zatim je knez Pavle, sa najvažnijim č l a n o v i m a vlade, 25. f e b r u a r a prisustvovao o t v a r a n j u tečajeva n e m a č k o g instituta u B e o g r a d u i tim ispoljio izraze »nove velike manifestacije« j u g o s l o v e n s k o - n e m a ć k e saradnje. 8 3 Nekoliko časova kasnije Heren je poslao telegram R i b e n t r o p u : Knez prihv ata F i r e r o v e p r e d l o g e u p o g l e d u s u s r e t a u B e r g h o f u i p r e d l a ž e da razgovor p o č n e s l e d e č e s e d m i c e . N a m e r a v a d a a u t o m o b i l o m p r e đ e g r a n i c u kod Vurcen-Vilaha (Pot k o r e n a l a o d a t l e vozom. Ako je m o g u ć e u Berghof bi d o š a o u 12 časova u g o v o r e n o g d a n a Knez z a h t e v a da sa m n o m r a z g o v a r a o svim d e t a l j i m a da bi se osigurala p o t p u n a tajnost«.* 4

Sekretar nemačkog Ministarstva inostranih poslova Rajha Vajcseker je 25. f e b r u a r a obavestio R i b e n t r o p a da je od italijanskog o t p r a v n i k a poslova saznao o razgovorima između Italije i Jugoslavije i da se ti razgovori nastavljaju, jer je »poznata poverljiva ličnost« (Stakić - V. T.) juče p o n o v o posetila Dućea. U daljem o b a v e š t e n j u Vajcseker, uglavnom, navodi k a k o su tekli razgovori izm e đ u Dučea i »poverljive ličnosti« i na kraju podvlači da italijanski o t p r a v n i k poslova (Kosmeli - V. T.) • nije bio u s t a n j u da dä t a ć n i j a o b a v e š t e n j a i da mi o b j a s n i k a k o će izgledati b u d u ć i italijansko-jugoslovenski s p o r a z u m . S j e d n e s t r a n e , iz n j e g o v o g izlaganja proizilazi da je u pit a n j u s a m o j e d a n javni s p o r a z u m , p o š t o Knez-namesnik želi d a p r i p r e m i n a t o jugoslovensko j a v n o m n j e n j e . Reć je t a k o đ e o m e đ u n a r o d n o m o d j e k u s p o r a z u m a . S d r u g e pak s t r a n e . Duče izjavljuje d a j e j a v n o iznošenje j u g o s l o v e n s k i h želja p r e u r a n j e n o . K o s m e l i (Cosmelli G i u s e p p e ) nije z n a o da mi o b j a s n i k a k o o v a j gest. n a m e n j e n j a v n o m m n j e n j u , t r e b a da izgleda. Ja s a m za svaki s l u č a j tražio i d o b i o o b e ć a n j e o t p r a v n i k a poslova, da on n e ć e ništa p r e d u z i m a t i d o k o d a v d e ne stigne o d g o v o r za Rim«. 8 6

Musolinijeva o b a v e š t e n j a o razgovoru sa Stakićem »nisu bila baš sasvim jasna« Ministarstvu i n o s t r a n i h poslova, pa je s e k r e t a r Vajcseker, posle konsultacije sa R i b e n t r o p o m , t e l e f o n o m zatražio od italijanskog o p r a v n i k a poslova Kosmelija da mu iznese »da pretpostavlja da razgovor n e ć e biti nastavljen p r e no što stigne n e m a č k i odgovor. Kosmeli je o d g o v o r i o da s m a t r a , da se to razume, d a j e u d u h u stvari i da će »prirodno« tu indikaciju o d m a h preneti Rimu.«. R i b e n t r o p je odlagao da odgovori na Musolinijev izveštaj, j e r je H e r e n iz Beograda upravo javio da ima jednu novost od »najveće važnosti« i »apsolutno tajnu«, koja će doći od jugoslovenske vlade (radilo se o odluci o poseti kneza Pavla). Zato je o d m a h o t p u t o v a o u Berlin, nastojeći da svom italijanskom kolegi ne objasni razloge svog »nepredviđenog putovanja«. Naravno, H i t l e r j e izbegao da upozna Musolinija sa o d l u k o m kneza Pavla. U o d g o v o r n i m nemačkim krugovima pokazivalo se »nezadovoljstvo, s k o r o i ljutnja«, i naglašavalo da novi razgovori sa jugoslovenskim m i n i s t r i m a nisu imali nikakav o d j e k i da delatnost i n t e r b a l k a n s k e s a r a d n j e , koju je Jugoslavija u p o r n o vodila u odnosu na M a đ a r s k u i Tursku, nije mogla a da ne b u d e p r a ć e n a izvesnom »sumnjom«. Jugoslav ija je ostala jedina »po malo nejasna tačka« b a l k a n s k e situacije. 8 6 Jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova, u svom izveštaju Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e od 25. f e b r u a r a , saopštilo je da je 23. f e b r u a r a d o b i l o iz B u k u r e š t a p r o v e r e n e i n f o r m a c i j e da je već u Sofiju stiglo nekoliko generalštabnih oficira sa g e n e r a l o m H o r s t e n a u o m (Gleise E d m u n d von); da su u nekoliko o k r u g a u zatvorenim š k o l a m a n a m e š t e n i kreveti; da u B u g a r s k o j ima 20.000 N e m a c a u civilu, od kojih 5000 u Sofiji, m e đ u kojima 1000 n e m a ć kih vojnika; da u B u g a r s k o j sve m o s t o v e pregledaju i kontrolišu n e m a č k i tehničari; da su Nemci duž čitave s e v e r n e s t r a n e B a l k a n a postavili protivavionske baterije i prislušne stanice; da Nemci ž u r n o g r a d e a e r o d r o m u Petriću i Svetom Vraču, a na a e r o d r o m u kod Plevne vežbaju Bugare u n o ć n o m letenju; da se najveći a e r o d r o m , sa n e m a č k i m b o m b a r d e r i m a i k a m u f l i r a n i m magacinima, nalazi u Plovdivu; da n e m a č k i vojnici r a d e na a e r o d r o m i m a u radničkom odelu, ali da svi imaju i vojničke u n i f o r m e koje drže u svojim s a n d u c i m a ; da su Bugari, po n a r e đ e n j u Nemaca, obustavili mobilizaciju svoje 4. a r m i j e p r e m a severu i da sedište Vrhovne k o m a n d e b u d e u Camkoriji, s tim što je cela oblast o k o ovog m e s t a proglašena o p a s n o m v o j n o m z o n o m iz koje je otpočeta evakuacija stanovništva. 8 7 P r e m a ovom izveštaju, moglo se zaključiti

da u s k o r o predstoji p r e b a c i v a n j e n e m a ć k i h snaga u Bugarsku. Kao što je ranije n a p o m e n u t o , p r i k u p l j a n j e n e m a ć k i h snaga u Rumuniji za n a p a d na Grčku o t p o č e l o je u d e c e m b r u 1940. godine ( p r e b a c i v a n j e m 16. o k l o p n e divizije i pionirskih jedinica za podizanje mostova na Dunavu). U j a n u a r u i f e b r u a r u 1941. godine p r e b a c i v a n j e je bilo sve intenzivnije, tako d a j e do 28. f e b r u a r a bilo p r i k u p l j e n o 18 divizija kojima se kasnije priključilo još šest. 8 8

RATIFIKACIJA PAKTA O VECNOM PRIJATELJSTVU SA MAĐARSKOM

Cincar-Marković je 26. februara stigao u Budimpeštu radi razmene ratifikacionih instrumenata Pakla o večnom prijateljstvu. U štampi je dat veliki publicitet o svečanoj c e r e m o n i j i r a z m e n e . Tom prilikom obe strane su podvukle razu m e v a n j e između dva n a r o d a i ocenile Pakt kao k o n s t r u k t i v a n f a k t o r u jugoistočnoj Evropi, a Cincar-Marković izrazio želju da »naše miroljubive snage, u saradnji sa našim velikim s u s e d i m a - N e m a č k o m i Italijom, d o n o s e svoje plodove u korist M a đ a r s k e i Jugoslavije, kao i ćelom ovom s e k t o r u Evrope«.On se u toku razgovora 27. f e b r u a r a p o p o d n e sa p r e d s e d n i k o m mađarske vlade Telekijem (Teleki Pal) i m i n i s t r o m spoljnih poslova Bardošijem (Bardossv Läsczlo) saglasio da Jugoslavija treba da udovolji nekim zahtevima mađarske manjine.89

NEMAČKA ODVRAĆA ITALLJL DA PREGOVARA SA JUGOSLAVIJOM

Ministar inostranih poslova Rajha Ribentrop je 27. f e b r u a r a d a o direktivu državnom s e k r e t a r u b a r o n u Vajcsekeru da obavesti italijanskog o t p r a v n i k a poslova Kosmelija da n e m a č k a vlada želi da b u d e upoznata sa t o k o m razgovora između italijanske vlade i jugoslovenske poverljive ličnosti (Stakića - V. T.) i da mu saopšti da razgovori između N'emaca i Jugoslovena, koji su počeli u Berghofu. još nisu završeni i da se o d g o v o r o č e k u j e u toku sledečih dana. Zato bi bilo d o b r o a k o bi po o v o m pitanju n e m a č k a i italijanska vlada zauzele jedinstven stav. Sem toga. n e m a č k a v lada predlaže da se italijanska vlada, a k o se Jugosloveni p o n o v o pojave na razgovorima, ne u p u š t a dublje u razgovore, niti da im stavlja bilo što u izgled ili obećava dok se ne sazna rezultat razgovora koji su sada u toku. Isto t a k o će i n e m a č k a vlada o d m a h izvestiti italijansku vladu o toku naših razgovora sa Jugoslov enima. Ako bi se u međuvremenu jugoslovenski posrednik ponovo pojavio, trebalo bi postupiti kako je navedeno, s tim da italijanska vlada o d m a h obavesti o sadržini njegovog sao p š t e n j a . 9 0 Kao što se vidi. ova direktiva, u stvari, predstavlja novi Hitlerov »veto« kojeg je postavio Musoliniju o j u g o s l o v e n s k o m p r o b l e m u . On je u leto 1940. b l o k i r a o realizaciju Musolinijevih vojnih planova, a sad mu je blokirao d i p l o m a t s k u akciju i t a k o još j e d a n p u t p o k a z a o da s a m o v e r b a l n o priznaje Jugoslaviju kao sferu italijanskog uticaja i da je u praksi d o n o s i o o d l u k e p r e m a n e m a ć k i m interesima. Vojna slabost Italije i o d b i j a n j e kneza Pavla da prihvati Musolinijevu p o n u d u sav eza o m o g u ć i l o je Hitleru da sam reguliše o d n o s e Jugoslavije sa Osovinom. Anfuso je, p r e m a Musolinijevom nalogu, poslao telegram Kosmeliju: »Potvrdite t a m o da se Duće slaže«. 91

NOVI POKUŠAJ DA JUGOSLAVIJA. GRČKA I TURSKA STVORE JEDINSTVEN FRONT

Dok je b r i t a n s k a štampa, p o v o d o m ratifikacije j u g o s l o v e n s k o - m a đ a r s k o g Pakta o prijateljstvu, isticala nezavisan položaj Jugoslavije i podvlačila da taj ugovor nije delo Nernačke, već želja Jugoslavije da reguliše prijateljske odnose sa M a đ a r s k o m , dotle je britanski m i n i s t a r inostranih poslova Idn, u susretu sa jugoslovenskim a m b a s a d o r o m S u m e n k o \ i ć e m u Ankari, p o k u š a v a o da i tom prilikom prinudi Jugoslaviju da uđe u jedinstven f r o n t sa G r č k o m i Turskom. On je poslao Memorandum beogradskoj vladi sa izjavom koju je Saradžoglu (Saradzoglu Sükrü) dao britanskom predstavniku još 22. februara, p r e m a kojoj je Turska s m a t r a l a n e m a č k o prelaženje u B u g a r s k u p r e m a Solunu ne s a m o kao p r e t n j u njenim životnim interesima, već kao i »casus belli«. On je obećavao da će joj Velika Britanija pružiti p o m o ć kao i Sovjetski Savez, koji ne o d o b r a v a p r o d o r N e m a c a na Balkan. Jugoslovenski a m b a s a d o r je s u m n j a o u realnu m o g u ć n o s t te p o m o ć i i ponavljao da bi s a r a d n j a preživljelih članova Balkanskog saveza mogla lako izazvati n e m a č k u reakciju. Ovaj sastanak Idna i Sumenkovića, u dva m a h a 27. i 28. f e b r u a r a , izazvao je veću senzaciju nego Idnov boravak u Ankari. Drugom sastanku prisustvovao je i britanski a m b a s a d o r u Moskvi Krips (Cripps Sir Stafford), koji se pohvalio dobrim o d n o s i m a sa Višinskim i kategorički tvrdio da su Sovjeti s p r e m n i da pruže svaku p o m o ć Jugoslaviji ako je zatraži. 9 2 Britanski ministar inostranih poslova Idn, u pratnji g e n e r a l a Dila, načelnika britanskog I m p e r i j a l n o g štaba, stigao je 26. f e b r u a r a u Ankaru, sa zadatkom da sa zainteresovanim z e m l j a m a pregovara o p o m o ć i Turskoj. Oni su u Ankari razgovarali sa p r e d s e d n i k o m turske vlade, m i n i s t r o m inostranih poslova i načelnikom turskog Generalštaba. Razgovori sa p r e d s e d n i k o m vlade imali su svrhu da se p r e d s e d n i k vlade ubedi u efikasnost a m e r i č k e p o m o ć i i da će na kraju Velika Britanija izvojevati p o b e d u . Idn nije vršio pritisak da Turska o d m a h stupi u rat, već je bio zadovoljan da Turska ponovi izjavu da će ostati verna savezu sa Velikom Britanijom i da se t u r s k o - b u g a r s k a deklaracija od 17. f e b r u a r a 1941. godine ( p r e m a kojoj su vlade T u r s k e i B u g a r s k e istakle da uzdržavanje od svakog n a p a d a s m a t r a j u kao n e p r o m e n j i v u o s n o v u svoje spoljne politike - V.T.) ne sme tumačiti kao znak slabljenja toga saveza. Sem toga, t u r s k a vlada je d o b r o primila vest da će Velika Britanija p o m o ć i o d b r a n u G r č k e i izjavila da će se o d u p r e t i n e m a č k o m n a p a d u , ali da G r č k o j ne može pružiti p o m o ć , j e r n j e n a vojska n e m a ofanzivne moći. U Ankari je Idnu r e č e n o d a j e T u r s k a rešena da uskladi svoju akciju s Jugoslavijom, a k o ona na to pristane. Zato Cerćil s k r e ć e pažnju Idnu da ubedi Jugoslaviju u pot r e b u da se aktivno o d u p r e N e m c i m a . 9 3 O tim razgovorima nemački ambasador u Ankari fon Papen (Papen Franz von) izvestio je R i b e n t r o p a da su iscrpni razgovori I d n a i t u r s k o g m i n i s t r a inostranih poslova sa jugoslovenskim poslanikom S u m e n k o v i ć e m vođeni sa ciljem da se po svaku c e n u odvrati Jugoslavija od p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, d a j e S u m e n k o v i ć stalno p o k u š a v a o da u lom pravcu utiće na kneza Pavla, da se grčki poslanik u Ankari, kako izgleda najviše interesovao za ishod ovih razgovora i da se o č e k u j u dalji britanski koraci u Siriji, Iraku, i Dodekanezu. Na kraju fon Papen je molio R i b e n t r o p a da ga obaveštava kako se u Berlinu gleda na držanje Jugoslavije. 9 4

PRISTUPANJE BUGARSKE TROJNOM PAKTU' I ULAZAK NEMAĆKIH TRUPA U BUGARSKU

K r a j e m f e b r u a r a Hitler j e r e k a o j a p a n s k o m a m b a s a d o r u d a m i r n o o č e k u j e razvoj d o g a đ a j a , j e r je u b e đ e n da Jugoslavija želi da živi u m i r u sa O s o v i n o m i da će p r e ili kasnije ući u osovinski tabor, bilo p o t p i s i v a n j e m Trojnog pakta, bilo n e k i m d r u g i m a r a n ž m a n o m . Iako j e izgledalo d a k n e z Pavle oteže, Hitler je n a p o m e n u o da će k n e z s v a k a k o voditi r a č u n a o n a c i o n a l n i m i n t e r e s i m a . 9 5 Pošto su p r e d s t a v n i c i B u g a r s k e u z a m k u B e l v e d e r e u B e č u u p r i s u s t v u Hitlera, R i b e n t r o p a , Ć a n a i p r e d s t a v n i k a J a p a n a , M a đ a r s k e . R u m u n i j e i Slovačke, 1. m a r t a 1941. p o t p i s a l i p r i s t u p a n j e B u g a r s k e T r o j n o m p a k t u , 9 6 nem a č k a V r h o v n a k o m a n d a j e s u t r a d a n objavila d a s u n e m a č k e t r u p e ušle u B u g a r s k u radi o s i g u r a n j a p r o t i v b r i t a n s k i h a k c i j a n a J u g o i s t o k u . Tim povod o m je p r e d s e d n i k b u g a r s k e vlade Filov (OHAOB BorAan) izjavio u S o b r a n j u da se ovim ne m e n j a j u o d n o s i B u g a r s k e p r e m a n j e n i m s u s e d i m a i da im s te s t r a n e ne p r e t i o p a s n o s t . 9 7 Već 2. m a r t a u j u t r o n e m a č k a 2. a r m i j a n a d i r a l a je ka Sofiji, ali Jugoslavija nije reagirala, što je s m i r i l o N e m c e , j e r im ne bi bilo p r i j a t n o d a j e zauzela n e g a t i v a n stav i izazvala k o m p l i k a c i j e na B a l k a n u . Oni će zato k r e n u t i ka g r č k o j g r a n i c i tek kad b u d u sigurni da n e ć e biti n i k a k v o g p r o t i v l j e n j a Jugoslavije. 9 8 P r i h v a t a j u ć i n e m a č k u p o r u k u , A n f u s o je 2. m a r t a n a g o v a r a o Musolinija da se p o š a l j e t e l e g r a m M a m e l i j u da na neki način m a l o zadrži Stakića, ali ne d o t e m e r e d a o d u s t a n e o d p r e g o v o r a . P o š t o j e H i t l e r p r i h v a t i o ovu sugestiju, A n f u s o je s u t r a d a n u t e l e g r a m u javio M a m e l i j u d a j e u R i m u p r i m l j e n o na znanje S t a k i c e v o s a o p š t e n j e i d a o mu i n s t r u k c i j e da dalje k o n t a k t e sa n j i m ne treba požurivati, j e r novi d o g a đ a j i na B a l k a n u z a h t e v a j u da se p r e g o v o r i za m o m e n a t odlože, ali i da se ne p r e k i n u , a k a o razlog za o d l a g a n j e t r e b a navesti da Duće nije u Rimu. Z a t i m je p o ž u r i o da B e r l i n u p r e n e s e S t a k i ć e v a saopšt e n j a i i n s t r u k c i j e k o j e je d a o M a m e l i j u . u p r a v o u o č i o d l a s k a k n e z a Pavla u posetu Nemačkoj. N e m a ć k i poslanik f o n H e r e n se 2. m a r t a vratio iz B e r l i n a u B e o g r a d sa p r o g r a m o m te t a j n e k n e ž e v e p o s e t e , ali o n j o j nije ništa r e k a o M a m e l i j u . Rek a o mu je da je u B e r l i n i š a o na k o n s u l t a c i j u zbog p o s e b n e situacije Jugoslavije, d a j e t o m p r i l i k o m o b a v e s t i o H i t l e r a i R i b e n t r o p a d a j e o p a s n a u n u t r a š n j a situacija Jugoslavije, da bi ih uverio da za n j e n o »bezbolno« pristupan j e T r o j n o m p a k t u t r e b a izbegavati d a joj s e p o s t a v l j a j u n e p r i h v a t l j i v i zahtevi, p o s e b n o »za s r p s k e v o j n e r u k o v o d i o c e « i da n j e g o v a vlada s m a t r a da nije mom e n a t d a s e p o k r e ć e n e k a d r u g a akcija, j e r j e p o g o d n i j a politika n a g o v a r a n j a , u k o l i k o prilike ne bi n a m e t n u l e n e š t o d r u g a č i j e . U stvari, H i t l e r se s p r e m a o da izvrši jak pritisak na k n e z a Pavla i da ga »nagovori« da prihvati Trojni pakt, u v e r a v a j u ć i ga da n e ć e p o d n o s i t i z a h t e v e koji su u s u p r o t n o s t i sa nezavisnošću i t e r i t o r i j a l n i m i n t e g r i t e t o m i s u v e r e n i t e t o m Jugoslavije. M e đ u t i m , pristupanje Bugarske Trojnom paktu, koje je jugoslovenska vlada sigurno očekivala, izazvalo je veliko uzbuđenje u jugoslovenskoj javnosti, tim p r e što j e R i b e n t r o p , p r i l i k o m izražav a n j a d o b r o d o š l i c e n o v o m č l a n u , izrazio n a d u da će i »druge z e m l j e u b r z o poći istim p r i m e r o m « . Ta aluzija na Jugoslaviju p o t v r đ i v a l a je glasove o p r e d s t o j e ć e m p u t o v a n j u k n e z a Pavla u N e m a č ku, uz » r a š i r e n u senzaciju da Jugoslavija i m a sve m a n j e i m a n j e v r e m e n a « (za o d l u č i v a n j e o p r i s t u p a n j u T r o j n o m p a k t u - V. T.), a italijanski p o s l a n i k Ma-

meli je izvestio Palatu Kidi da u n e m a č k o m p o s l a n s t v u ne i s k l j u č u j u da m o ž e doći do kneževog putovanja, ali ga »više p o k a z u j u k a o moguće«. 9 9 Na sastanku sa Hitlerom i Ribentropom 1. marta u Beču, grof Čano je tvrdio da neće p r e d u z i m a t i nove k o r a k e u p r e g o v o r i m a sa B e o g r a d o m d o k ne b u d e jasan stav Beograda u pogledu p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu. On je rekao: »U Italiji se još taćno ne zna sadržina novog italijansko-jugoslovenskog pakta; to pitanje za Dučea postalo je m a n j e i n t e r e s a n t n o posle p r i s t u p a n j a B u g a r s k e T r o j n o m paktu«, m a d a je C a n o bio uveren da Musolini gleda na pakt sa Jugoslavijom k a o na sredstvo koje bi o m o g u ć i l o da se p r e d u h i t r i n e m a ć k o n a p r e d o v a n j e u Bugarsku i Grčku. Naprotiv, H i t l e r j e p r e ć u t a o da išta kaže o svom p r e d s t o j e ć e m sas t a n k u sa k n e z o m Pavlom. On se ograničio s a m o na to da potvrdi da Jugoslavija »svakako neće ništa preduzeti« već, da »može zauzeti pozitivniji stav«, d o d a j u ć i da bi jugoslovensko-italijanski pakt bio p o t p u n o beskoristan, a k o se Jugoslavija ne bi pridružila T r o j n o m paktu«. 1 0 0 Stakić je 1. m a r t a , tj. istog d a n a kad je B u g a r s k a p r i s t u p i l a T r o j n o m paktu, u p o z n a o i t a l i j a n s k o g p o s l a n i k a u B e o g r a d u da se s a s t a o sa k n e z o m Pavlom. da se r a z g o v o r o d v i j a o u »opšte p o v o l j n o j a t m o s f e r i « , da je k n e z sa velikim i n t e r e s o v a n j e m s a s l u š a o izveštaj i izjavio da se nalazi p r e d d o n o š e n j e m važnih o d l u k a . S t a k i ć j e d o d a o »da j e d o b i o utisak d a j e n j e g o v a i n t i m n a odluka sazrela, ali da se zbog t r e n u t n i h o k o l n o s t i m o r a još č e k a t i da se izjasni i p r e c i z i r a o da bi k n e z Pavle, što se tiče u m i r u j u ć e Musolinijeve izjave, želeo r a z g o v o r za i n t e r v j u ili izjavu za š t a m p u « . O v a k v o S t a k i ć e v o s a o p š t e n j e i m a l o je j a s a n cilj da se stvari odlože, j e r je knez Pavle želeo da p r o đ e v r e m e da bi m o g a o iskoristiti italijansku k a r t u posle s u s r e t a sa H i t l e r o m . U l o m e nije i m a o teškoća, j e r su i Italijani bili s p r e m n i na o d l a g a n j e da se ne bi zapleli u nemaćko-jugoslovenske pregovore.101 Dok su se Velika B r i t a n i j a i Italija zalagale da p r i d o b i j u Jugoslaviju s v a k a na svoju s i r a n u i sve više se ljutile zbog n j e n e » n e u t r a l n o s t i « , d o t l e je N e m a č k a bila s p r e m n a d a s e zadovolji n j e n o m f o r m a l n o m n e o p r e d e l j e n o š ć u i d a j o j ne traži vojnu p o m o ć . Velika B r i t a n i j a je svim s i l a m a n a s t o j a l a da Jugoslavija i n t e r v e n i š e u ralu, s m a t r a j u ć i da bi n j e n i z n e n a d n i u d a r p r e m a j u g u izazvao o g r o m n e t e š k o ć e Italiji, a m o ž d a bi bio i o d l u č u j u ć i »za i n t e r n u b a l k a n s k u situaciju«. Povratak H e r e n a u B e o g r a d k o i n d i c i r a o je sa o d l a s k o m b r i t a n s k o g poslanika K a m p b e l a u Atinu, g d e g a j e 2. m a r t a p r i m i o Idn. koji je tek stigao iz A n k a r e . K a m p b e l m u j e t u m a č i o d a j e Jugoslavija » u z d r m a n a u n u t r a š n j e - p o litićkim t e š k o ć a m a , j e r su Srbi za Saveznike, a Hrvati, koji žive u blizini granice sa R a j h o m , za N e m c e , d o k se vlada nalazi p o d p r i t i s k o m B e r l i n a da potpiše Trojni p a k t i da s t r a h u j e od Nemaćke.« On ne i s k l j u č u j e da J u g o s l a v i j a m o ž e biti n e p o g o d n a z a s a r a d n j u a k o shvati b r i t a n s k e p l a n o v e z a p o m o ć Grčkoj, ali se z a č u d i o što se »naš p r i j a t e l j (knez Pavle) m o ž d a i n t i m n o v e ć odlučio da se o k r e n e p r e m a N e m a č k o j , s a m o se j o š plaši da bi se t i m e k o m p r o m i t o v a o u javnosti.« Idn je, i z m e đ u ostalog, izjavio da od k n e z a Pavla ne m o ž e zahtevati da se o b a v e z u j e (o v o j n o j p o m o ć i G r č k o j - V. T.) »na slepo«, ali, pošto » v r e m e ističe« bilo bi d o b r o za r a z m a t r a n j e p l a n o v a sa J u g o s l a v i j o m , a k o bi B e o g r a d p o s l a o j e d n o g od svojih vojnih r u k o v o d i l a c a . Idn je n a m e r a v a o da u vezi sa tim p o n u d i k n e z u Pavlu » m a m a c za H r v a t e i Slovence« koji bi m o g a o u j e d i n i t i sve s n a g e u zemlji protiv sila Osovine. U p o r u c i k n e z u Pavlu, k o j u je p r e d a o K a m p b e l u , Idn j e u g l a v n o m naglasio:

» Razmislile o strašnoj sudbini koja o č e k u j e Jugoslaviju a k o ostane pasivna, zato izaberite put na našoj strani, jer, ma koliko može biti bolan taj izbor u ovom trenutku, vi i vaš n a r o d b a r ć e t e znati da ste učinili sve š t o je u v a š o j moći da bi izbegli s u d b i n u g o r u od o n e koja je zadesila B u g a r s k u i R u m u n i j u « .

U ovoj p o r u c i je dalje istaknut i p o m e n u t i » m a m a c za Hrvate i Slovence« - p o n u d o m da Istra i ostrva duž j a d r a n s k e obale, koja su pripadala Italiji, u slučaju p o b e d e p r i p a d n u Jugoslaviji, a a k o »beogradska vlada ne prihvati želje Velike Britanije ona će je prepustiti n j e n o j sudbini.« A Cerčil je u diskreciji r e k a o Idnu da informiše Jugoslovene d a j e britanska vlada »sa r a z u m e v a n j e m proučila« p r o b l e m italijansko-jugoslovenske granice u Istri i »smatra da će je zastupati i na m i r o v n o j konferenciji. 1 0 2 Očigledno, spoljnopolitička situacija Jugoslavije bila je v e o m a teška, j e r je Bugarska postala baza n e m a č k e vojske na v e o m a osetljivom m e s t u u strategijskom i geopolitičkom pogledu, zato je trebalo naći najpovoljnije rešenje da se p r e b r o d i opasnost od o s t v a r e n j a n e m a ć k i h vojnih i političkih ciljeva u jugoistočnoj Evropi. Cvetkoviću je bilo jasno da n e m a ć k o n a d i r a n j e kroz Bugarsku predstavlja s m r t n u o p a s n o s t za Jugoslaviju. On je rekao: »Najkraći i najbolji put i z m e đ u N e m a č k e i j e g e j s k e o b a l e vodi kroz n a š u zemlju. Mi zato ne m o ž e m o pristati ni na kakav p r e d l o g koji bi m o g a o dati Solun N e m c i m a . jer. p o š t o bi ga oni dobili, mi b i s m o bili p o l a k o zadavljeni Bolje je za nas da b u d e m o d i r e k t n o n a p a d nuti n e g o da b u d e m o lagano m r c v a r e n i . Ma da bi naš cilj bio isti u o b a slučaja, s r e d s t v a za p o s t i g n u ć e o v o g a cilja ne bi bila ista Ako b i s m o bili n a p a d n u t i i a k o b i s m o se o d u p r l i , naša bi čast bila s p a s e n a . a to bi n e š t o značilo kad se o v a j rat završi«.

Sa ovakvim r e z o n o v a n j e m Cvetkovića i Konstantinovića složio se i knez Pavle i o n o je poslužilo kao baza za rad jugoslovenske vlade u b u d u ć e . U međ u v r e m e n u Cvetković i Cincar-Marković su predložili knezu Pavlu da se sastane sa Hitlerom. 1 0 3 Da je Cvetković i ranije govorio slično o v o m e što je izneto u zaključku potvrdio je i Ribentrop u razgovoru sa japanskim ministrom inostranih poslova. 1 0 4

TAJNI SASTANAK KNEZA PAVLA I CINCAR MARKOVlCA SA HITLEROM U BERGHOFU

Knez Pavle je zajedno sa Cincar-Markovićem bez p r a t n j e odgovornih ličnosti, čak i bez znanja ostalih namesnika, 4. m a r t a d o p u t o v a o u Berghof na sastanak sa Hitlerom. 1 0 5 A uveće 3. m a r t a u c e n t r u B e o g r a d a d e m o n s t r i r a l o je oko 200 ljudi, p r e t e ž n o studenata, protiv N e m a č k e i Bugarske. 1 0 5 » O razgovoru Hitlera i kneza Pavla u Berghofu Ribentrop je u telegramu str. pov. br. 151 od 6. marta, isključivo, radi lične informacije svog poslanika u Beogradu fon Herena, doslovno naveo sledeče: »U razgovoru sa k n e z o m - n a m e s n i k o m Pavlom u B e r g h o f u 4. m a r t a F i r e r je n a j p r e skic i r a o sliku o p š t e situacije koju k a r a k t e r i š e č i n j e n i c a d a j e Engleska, u stvari, već izgubila rat i da je d o š l o v r e m e da se sve e v r o p s k e zemlje p r i l a g o d e b u d u ć e m n o v o m p o r e t k u u Evropi. Danas se Jugoslaviji p r u ž a j e d i n s t v e n a prilika, koja se n e ć e ponoviti, da z a s n u j e i o b e z b e d i svoj p o l o ž a j u b u d u ć o j r e o r g a n i z o v a n o j Evropi. S t a j u ć i na s t r a n u sila O s o v i n e p r i s t u p a n j e m T r o j n o m p a k t u . Jugoslavija d a n a s može za s e b e o b e z b e d i t i t r a j n u g a r a n t i j u N e m a č k e za svoj teritorijalni integritet i. p o š t o je skori slom G r č k e s a m o p i t a n j e v r e m e n a , za s v o j izlaz na Jegejsko m o r e . Grčka s v a k a k o n e ć e biti u s t a n j u da zadrži svoje pozicije u S o l u n u , a n e m a č k e i r u p e na B a l k a n u povući će se j e d n o g d a n a U slučaju da Jugoslavija ne o s i g u r a blagovrem e n o svoj zahtev, o n a će se izložiti o p a s n o s t i da joj put ka J e g e j s k o m m o r u na k r a j u spreći n e k a treća sila (misli na Italiju - V T.).

Knez n a m e s n i k je o č i g l e d n o bio i m p r e s i o n i r a n ovim p n m e d b a m a . ali je o t v o r e n o izn e o koliko m u j e t e š k o d a d o n e s e o d l u k u koju m u Firer s a v e t u j e : o n j e i s k r e n o r e k a o d a s e takvoj odluci protive što se njega lično tiče. i g r č k o p o r e k l o n j e g o v e s u p r u g e , n j e g o v e lične s i m p a t i j e p r e m a E n g l e s k o j i njegov stav p r e m a Italiji. Ipak je knez. n a m e s n i k o z n a č i o dalji s p o r a z u m sa Italijom, k a o e v e n t u a l a n prvi korak na p u t u koji mu s a v e t u j e m o . U vezi sa ovim. Firer je podvukao interes Jugoslavije da pristur-•njeni Trojnom paktu dobije i Nemačku kao partnera, a u isto vreme i kao jemca svoje sadasnje i buduće teritorije. S e m toga. mi od Jugoslavije ne očekujemo više od pristupanja Trojnom paklu: naročito ne učešće u ratu. Mi ćemo se postarati da po završetku rala Solun pripadne JugoslavijUPodvukao V T.) Knez n a m e s n i k je izrazio svoju b o j a z a n zbog u n u t r a š n j e političke situacije, rekavši da se plaši da kroz šest m e s e c i više n e ć e biti o v d e a k o b u d e p o s l u š a o n a š savet. O d g o v o r i o s a m da se plašim da bi se moglo d o g o d i t i o b r n u t o , to jest da kroz šest m e s e c i n e ć e biti o v d e a k o ne b u d e p o s l u š a o naš savet i na laj način d o p u s t i o da mu p r o m a k n e j e d i n s t v e n a prilika. Kad se p o z d r a v i o , knez namesnik /e zadriao pravo da docnije donese odluku. Mi ćemo sada čekati da vidimo kako će se jugoslovenska politika dalje razvijati; međutim, u vezi sa ovim može se smatrati da je u interesu Jugoslavije da ovu odluku donese u toku sledeče dve nedelje . ( P o d v u k a o V.T.). Molim na svaki m o g u ć i način učinite sve š t o m o ž e t e da u b r z a l e p r i s t u p a n j e Jugoslavije. RIBENTROP'08

U sledečem telegramu od 7. m a r t a R i b e n t r o p je obavestio fon H e r e n a da je opšti utisak koji je ostavio knez Pavie n a k o n razgovora sa Firerom i sa poslanikom fon D e r n b e r g o m pri p o v r a t k u u Jugoslaviju da je knez p o č e o da popušta u svom negativnom stavu i da bi još j e d a n razgovor s njim v e r o v a t n o d o p r i n e o da se izjasni za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu, i d o d a o : •S o b z i r o m da p o z n a j e m kneza n a m e s n i k a vec d u ž e v r e m e n a , mislim da bi bilo k o r i s n o a k o bih mu p r e d l o ž i o da još j e d n o m r a z g o v a r a m o u t o k u i d u ć e n e d e l j e na Bledu Molim brzojavite šta mislite o t o m e i u j e d n o Vas molim da o t o m e ništa ne g o v o r i t e j u g o s l o v e n s k i m ličnostima i da mi p o š a l j e t e taćan izveštaj o razvoju situacije«. 1 0 7

Prema Hoptnerovoj verziji, Hitler nije bio zainteresovan za pakt o večnom prijateljstvu; n j e m u »iz sebičnih i e k o n o m s k i h razloga« t r e b a jaka Jugoslavija, ali d a j e ne bi mogao zaštititi od Italije ako ne potpiše Trojni pakt. Knez Pavie je odgovorio da ne bi o s t a o n a m e s n i k ni nedelju ako bi njegova vlada postala saveznik N e m a ć k e i Italije, j e r njegovi s u n a r o d n i c i ne bi nikad odobrili vojni savez sa zemljom čiji je vod o d g o v o r a n za smrt njihovog kral ja, a zatim upitao: »Da li je N e m a č k o j p o t r e b n o da n a p a d n e Grčku?« H i t l e r j e odgovorio isto što i Cvetkoviću u f e b r u a r u - da neće dopustiti B r i t a n c i m a da se iskrcaju ne evropski kontinent. Zatim se o p e t vratio na temu o Jugoslaviji i paktu. Knez Pavle je n a p o m e n u o da Jugosloveni neće prihvatiti klauzule kojima se Osovini d o p u š t a koriščenje njihove teritorije u vojne svrhe. H i t l e r j e o d b a c i o tu prim e d b u kao nevažno pitanje. On će izbaciti vojne klauzule, a N e m a č k a neće tražiti prolaz svojih t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije. Na to je knez Pavle odgovorio da se m o r a dogovoriti sa svojim savetnicima i vladom, j e r je pakt i suviše ozbiljna stvar da bi m o g a o d o n e t i o d l u k u na licu mesta. 1 0 7 » Prema Breščijevoj verziji, Hitler je, da bi savladao otpor kneza Pavla, poverio mu da je već doneo važnu odluku da početkom leta napadne Sovjetski SavezU tom slučaju Jugoslavija treba da pristupi Trojnom paktu samo u svom sopstvenom interesu. Ova izjava je, navodno, duboko impresionirala kneza Pavla da je počeo da se koleba, u pogledu pristupanja Trojnom paktu, do te mere da je na Ribentropa ostavio utisak da bi se u slućaju još jednog razgovora približio pozitivnoj odluci ( P o d v u k a o V. T.). 108

PREGOVOR! ZA PRISU PANJE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE TROJNOM PVKTU

Kne: Pavle va Hitlerom u Berghofu 4

marta 1941, godine

367

R i b e n t r o p je 5. m a r t a t e l e g r a m o m zamolio svog a m b a s a d o r a u Rimu da kaže Anfusu da »obavesti Dućea da je juće, u utorak, Firer u m o m prisustvu p r i m i o jugoslavenskog kneza n a m e s n i k a Pavla u B e r g h o f u , »da će Firer u toku sledečih d a n a obavestiti Dućea o sadržini ovih razgovora u n a j a v l j e n o m pismu i da moli da italijanska vlada ništa ne objavljuje u vezi sa ovim sastankom j e r s m o obećali Jugoslovenima da ć e m o držati u strogoj tajnosti ovu poverljivu posetu kneza n a m e s n i k a « . ' 0 9 Vraćajući se kroz Zagreb u Beograd (gde je stigao 5. m a r t a ) knez je r e k a o b a n u Subašiću d a j e sa Hitlerom razgovarao pet i po sati i da iz tih razgovora nosi n e o d r e đ e n e utiske o n a m e r a m a N e m a ć k e u pogledu Jugoslavije, jer ne zna da li N e m a č k a želi prijateljstvo s Jugoslavijom ili njenu kapitulaciju i raspad."0 »Deprimirani i pun neizvesnosti, knez Pavle se pitao: ,Da li će Hitler tražiti da Jugoslavija kapitulira? Da li će objaviti rat? Ili će nastaviti n o r m a l n e d i p l o m a t s k e odnose?' Ovo p o s l e d n j e mu je izgledalo m a l o verovatno. U najm a n j u ruku, vlada bi trebalo da se p r i p r e m i za m o g u ć n o s t ako bi N e m a č k a insistirala da Jugoslavija pristupi T r o j n o m p a k t u . « ' " Pored Hitlerovog pritiska na kneza Pavla, i fon H e r e n je vršio pritisak na h r v a t s k e vođe, da bi ih iskoristio, kao oružje presije, da nagovore s r p s k e v o đ e na r a z u m n o p o n a š a n j e . Upravo radi toga, on je otišao u Zagreb, ali je Maček o d b i o svaki pritisak, sa motivacijom da bi jasno zauzimanje stava H r v a t a u korist Osovine p r o u z r o k o v a l o reakciju Srba, n a r o č i t o vojnih r u k o v o d i l a c a i pravoslavne jerarhije, koji s a m o čekaju priliku da liše Hrvatsku n j e n e prve izbor e n e a u t o n o m i j e . On se nije k o l e b a o da s k r e n e pažnju n e m a č k o m poslaniku na glasove p r e m a kojima je srpski G e n e r a l š t a b a p s o l u t n o protiv p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u i da se p r i p r e m a državni u d a r za uspostavljanje vojne diktature u zemlji."2 Pritisci N e m a ć k e na Jugoslaviju poklapali su se sa serijom a l a r m a n t n i h a k a t a koji su z n a t n o povećavali zategnutost u Jugoslaviji: iredentističke dem o n s t r a c i j e u Bugarskoj, koje su izbile o d m a h posle ulaska n e m a ć k i h trupa, izazivale su žive reakcije n a r o č i t o u Srbiji; z n a t n o p o v e ć a n o pozivanje rezervista s m a t r a n o je kao uvod u o p š t u mobilizaciju, sve naglašeniji glasovi o poseti kneza Pavla N e m a č k o j nagoveštavali su s k o r o p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu, a o d l u k a britanskih konzulata da savetuju svojim g r a đ a n i m a da što pre n a p u s t e Jugoslaviju stvarala je utisak da se sitaucija m o ž e strmoglaviti svakog t r e n u t k a . " 3

ODNOSI JUGOSLAVIJE SA V BRITANIJOM I SOVJETSKIM SAVEZOM

U takvoj situaciji Cincar-Marković je, da bi smanjio unutrašnju napetost i suzbio bugarske provokacije u Makedoniji, 5. marta dao umirujuću izjavu štampi, koja je »zvučala k a o n e p o s r e d a n o š t a r o d g o v o r na pritiske Berlina, tako da su u L o n d o n u i Atini došli do zaključka d a j e o d l u k a Jugoslavije da se suprotstavi svakoj agresiji postala jasnija«. Međutim, on je izjavio p r e d s t a v n i k u u Atini da poslednji razvoj situacije na Balkanu ne zavisi toliko od o d l u k e jugoslovenske koliko od o d l u k e grčke vlade, jer je neprihvatljiv stav n e p o p u s t ljive Grčke i o d l u k a njene vlade da nastavi rat bez nade. Zato je n a s t o j a o da

se Grčka vlada odluči za p r e g o v o r e sa N e m a č k o m pre no što b u d e kasno, u nadi da bi mir i k o m p r o m i s sa Osovinom o m o g u ć i o Jugoslaviji da izbegne opredeljenje za j e d n u ili d r u g u r a t u j u ć u s t r a n u . 1 , 4 Za v r e m e b o r a v k a u Atini, Idn je primio britanskog poslanika u B e o g r a d u K a m p b e l a koji g a j e obavestio da se jugoslovenska vlada plaši Nemačke, da ima u n u t r a š n j e teškoće i da bi se možda pridružila a n t i n e m a č k o m t a b o r u kad bi saznala da će V. Britanija pružiti p o m o ć Grčkoj. Po povratku u Beograd, britanski poslanik je 5. m a r t a p r e d a o knezu Pavlu poverljivo pismo ( p o r u k u ) u k o m e je Idn istakao da bi Jugoslavija - a k o o s t a n e pod n e m a č k i m uticajem - mogla doživeti istu sudbinu kao i one zemlje koje su verovale nemačkim obećanjima. Zatim ga je obavestio o tome da će se Grčka i Turska boriti protiv N e m a c a a k o budu n a p a d n u t e i da bi bilo najbolje da im se i Jugoslavija pridruži jer je jednako ugrožena. Iako su načelnici generalštabova u L o n d o n u došli do zaključka da je b r i t a n s k a intervencija u Grčkoj suviše riskantna, ipak je britanska vlada 7. m a r t a odlučila da se ne o d u s t a n e od Idnovog a r a n ž m a n a s grčkom vladom, o c e n j u j u ć i da će pojava b r i t a n s k e vojske na B a l k a n u imati veliki uticaj na držanje Jugoslavije. Tako je prevoženje britanskih t r u p a za Grčku o t p o č e l o već 5. m a r t a . " 5 Na zahtev kneza Pavla kakav će stav zauzeti Moskva u slučaju n e m a č k o g p r o d o r a na Balkan, jugoslovenski poslanik u Moskvi Gavrilović je izvestio vladu da je cilj sovjetske politike ne s a m o da se što više dobije u v r e m e n u nego i to da N e m a č k a što više oslabi, i da će podržati svaki o t p o r n e m a č k o j agresiji. On je u j e d n o m d r u g o m telegramu od 8. f e b r u a r a naglasio d a j e bolje da Jugoslavija - ako se n a s r t a j neprijatelja ne može izbeći - primi b o r b u za svoju nezavisnost i s l o b o d u no da nečasno izgubi i j e d n o i drugo. Jugoslavija bi inače, po njegovom mišljenju, mogla da izgubi p o d r š k u anglo-saksonskog sveta, što bi joj m n o g o štetilo, čak i u slučaju kad bi Anglo-Saksonci prihvatili k o m p r o m i s a n mir s H i t l e r o m ili mu ga d i k t i r a l i . " 6 I n t e r e s a n t n o je da je Gavrilović p o č e t k o m m a r t a izveštavao jugoslovensku vladu da će Rusi v e r o v a t n o »ući u rat protiv N e m a č k e s a m o kad Hitlerov poraz b u d e očigledan«, da su sovjetski vojni rukovodioci p o s r e d n o nagovarali jugoslovenskog vojnog izaslanika u Moskvi pukovnika Popovića na sklapanje vojnog p a k t a između SSSR i Jugoslavije, j e r je Nemačka neprijatelj ijedne i d r u g e zemlje. Isticali su da Jugoslavija u tom smislu p r e u z m e inicijativu diplon atskim putem. Gavrilović je insistirao da Cincar-Marković ima u vidu ove s< vjetske p r e t p o s t a v k e pri d o n o š e n j u o d l u k a o spoljnoj politici, j e r bi se rat mogao produžiti za izvesno vreme, pošto je izgledalo d a j e N e m a č k a odustala od invazije na B r i t a n s k a ostrva i o k r e n u l a se p r e m a Istoku, a i zato što će »Sovjetski Savez, pre ili posle, morati da uđe u rat da zaštiti svoje sopstvene interese na konferenciji m i r a « . " 7 Očigledno je da je Gavrilovićevo gledište bilo p o t p u n o u skladu s tadanjim stavom i n a p o r i m a b r i t a n s k e politike, jer je Gavrilović bio u tesnoj vezi sa Kripsom, britanskim a m b a s a d o r o m u Moskvi. On je još k r a j e m f e b r u a r a obavestio jugoslovensku vladu d a j e Krips upozorio Višinskog da ce Nemačka o k o 15. maja, a najkasnije do 1. juna 1941. izvršiti napad na Rusiju. Bilo je i drugih o b a v e š t e n j a iz kojih se moglo zaključiti da N e m a č k a p r i p r e m a napad na S S S R . " 8 Zbog toga je jugoslovenska vlada težila da što više oteže p r i s t u p a n j e Trojn o m paktu i zato što je očekivala napad N e m a č k e na Sovjetski Savez. Pored

Hitlerovog nagoveštaja knezu Pavlu da Nemačka namerava da se sukobi sa Sovjetskim Savezom, taj nagoveštaj imao je p o t r v r d u i u d r u g i m izvorima. Naime, i j u g o s l o v e n s k i vojni ataše p u k o v n i k Vauhnik d o z n a o je k r a j e m 1940. g o d i n e od Geringa da ce N e m a č k a na p r o l e ć e 1941. godine imati više od 200 v a z d u h o p l o v n i h divizija. Vauhnik se p i t a o gde ce biti u p o t r e b l j e n j e te divizije? O c e n i o je da će mu biti d o v o l j n o 50 protiv Velike Britanije, a u Africi ne više od 6 divizija, ali gde će biti u p o t r e b l j e n e o s t a l e ? Tada se setio k a k o je c u o da je Molotov (MOAOTOB BHMec.vaii Mnxaii.\oBHH CKpaomi) razb e s n e o n a c i s t e za v r e m e svoje p o s e t e Berlinu u n o v e m b r u 1940. g o d i n e . »Možda Hitler nam e r a v a da n a p a d n e Rusiju?« Nekoliko n e d e l j a kasnije, p o č e t k o m 1941. g o d i n e , d o z n a o je od slovačkog vojnog a t a š e a T a t a r k a ( T a t a r k o S.) da je N e m a č k a , p r i p r e m a j u ć i se za n a p a d na Sovjetski Savez, zatražila od S l o v a č k e dve p e š a d i j s k e div izije, a od svojih z e m l j a k a S l o v e n a c a koji su radili na n e m a č k i m železnicama, p u t e v i m a i f a b r i k a m a l a k o d e je d o b i o o b a v e š t e n j a 0 n e m a č k i m p r i p r e m a m a za m a r š na Istok. S e m toga, grof Bernštof ( S i g i s m u n d Bernstoflf) 1 njegov bratić Albert č e s t o su mu govorili o m o g u ć n o s t i izbijanja rata i z m e đ u N e m a ć k e i Sovjetskog Saveza, a j e d n o g d a n a grof Albert, n e k a k o poverljivo r a s p o l o ž e n , t o l i k o se zaboravio d a j e V a u h n i k u r e k a o k a k o n e m a č k i n a p a d n a Sovjetski Savez više nije p u k a mogućnost nego činjenica. O d l u k a je već pala. I V a u h n i k o v prijatelj Vili Pabst (Willy Pabst), bivši m a j o r u n e m a č k o m G e n e r a l š t a b u , k a o p o s l o v a n čovek, i m a o je č e s t e s u s r e t e sa svojim bivšim k o l e g a m a - t a d a o f i c i r i m a na visokim položajima, a Vili je č e s t o dolazio na v e č e r u kod V a u h n i k a J e d n o g a d a n a d r u g e n e d e l j e m a r t a 1941. g o d i n e Pabst j e izričito r e k a o V a u h n i k u da su p r i p r e m e za n a p a d na Rusiju u p u n o m jeku, d a j e m a t e r i j a l na p u t u i da su a e r o d r o m i s p r e m n i . «Prijatelju moj«, r a k a o je p o g n u t e glave o b o r e n e na grudi, sav u t o n u o u n a s l o n j a č u , »prijatelju moj, to znači k r a j N e m a ć k e « . Sledećeg d a n a od j e d n o g N e m c a ( p o v e r e n i k a ) doz n a o je da će o p e r a c i j e N e m a c a protiv Rusa o t p o č e t i p o l o v i n o m m a j a sa 200 divizija. Smatrajući da su n a v e d e n a o b j a š n j e n j a lačna. Vauhnik je o b a v e s t i o Glavni g e n e r a l š t a b i p r v o g a đ u t a n t a kneza Pavla. U svojoj š i f r o v a n o j p o r u c i d a o je p o d a t k e ne s a m o o p o k r e t i m a nem a ć k i h t r u p a , nego i pozive i m a t i č n e b r o j e v e divizija, ali Glavni g e n e r a l š t a b n i k a d nije pot v r d i o da je tu p o r u k u primio. Zato je zatražio od j u g o s l o v e n s k o g p o s l a n i k a u B e r l i n u Iva Andrica da s a d r ž a j p o r u k e p r e n e s e Cincar-Markoviću. u n a d i da bi o n a mogla koristiti u preg o v o r i m a sa N e m c i m a . j e r je r e z o n o v a o da bi se u m a n j i l a m o g u ć n o s t n a p a d a na Jugoslaviju a k o bi vlada, m o ž d a , u b e d i l a N e m c e da se u t o m slućaju ne m o r a j u bojati od i n t e r v e n c i j e Jugoslavije.

I n t e r e s a n t n o je da je Vauhnik o n e m a č k i m p r i p r e m a m a obavestio Britance p r e k o švedskog vojnog atašea u Berlinu, a Britanci su obavestili Ruse koji su primili informaciju bez ikakve p r i m e d b e . Vauhnik je p o s e b n o obavestio sovjetskog vojnog atašea generala T u p a k o v a koji je već raspolagao takvom i n f o r m a c i j o m , ali nije h t e o da veruje d a j e istinita. Jugoslovenski poslanik u Moskvi Gavrilović s m a t r a o je da su Sovjeti, ne verujući Britancima, u t o m e gledali p o k u š a j da se Sov jetski Savez uvuče u rat sa N e m a č k o m koji nisu željeli. 0 t o m e je Gavrilović 23. m a r t a 1941. godine izvestio Cincar-Markovića. Vauhnik je posle državnog u d a r a u Beogradu o s v e m u o b a v e s t i o i vojnog atašea Sjedinjenih Američkih Država pukovnika B e r n a r d a Pejtona ( B e r n a r d Peyton) i njegovog p o m o ć n i k a k a p e t a n a Džona Lovela (John Lovell). 1 , 8 a

DRUGA SEDNICA KRUNSKOG SA VETA ODLUKA VEĆINE DA SE PRISTUPI TROJNOM PAKTI UZ GARANCIJE

U tako teškoj vojno-političkoj situaciji Jugoslavije, koja je bila izložena pritiscima sa svih strana, knez. Pavie je, posle p o v r a t k a iz Berghofa, za 6. m a r t sazvao sednicu Krunskog saveta, kojoj su prisustovovali namesnici Ivan Perović i R a d e n k o Stanković i članovi vlade: Cvetković, Maćek, Kulovec, CincarMarković, Pešić i ministar d v o r a Antić. Otvarajući sednicu, knez Pavle je saopštio da se 4. marta sastao sa Hitlerom i doslovno rekao:

»Sa Hillerom sam imao razgovor od 4 časa On je tražio od m e n e da p r i d e m o Trojnom paktu i rekao da nece ni po koju cenu dozvoliti da se stvori Solunski front On će Grčku smrviti i neće više, postojati kao država. Ja sam dokazivao da je za nas najbolje da o s t a n e m o n e u t r a l n i , i da ja ne m o g u n i k a k o da p r u ž i m r u k u Musoliniju koji je u b i o m o g a b r a t a Aleks a n d r a . a koji i s a d a Šalje t e r o r i s t i č k e b a n d e u H r v a t s k u . . . « Zatim je n a s t a v i o da ga nije mogao p r i d o b i t i za bileteralni u g o v o r o prijateljstvu, ali da ni on nije p r i h v a t i o Hitlerov zahtev da Jugoslavija p r i s t u p i T r o j n o m p a k t u . Zato je za njega o s t a l o n e i z v e s n o da li će N e m a ć ' . a n a p a s t i Jugoslaviju a k o ne p r i s t u p i o v o m p a k t u . On je l o m p r i l i k o m s a o p š l i o Hitleru da J jgoslavija, z b o g n a p a d a Italije na G r č k u , gaji s i m p a t i j e p r e m a n a p a d n u t o j G r č k o j i veliko ne p o v e r e n i e p r e m a Italiji Zatim je o b a v e s t i o p r i s u t n e k a k v e je z a h t e v e Hitler p o s t a v i o i kakva je o b e ć a n j a d a o a k o Jugoslavija p r i đ e T r o j n o m paktu, k a o i to da je z a p r e t i o da n e ć e dozvoliti s t v a r a n j e novog S o l u n s k o g f r o n t a Na kraju, knez je izneo i svoje p r o t i v p r e d l o g e Hitleru i zaključio da je Hitlerov zahtev i m a o k a r a k t e r u l t i m a t u m a . Pošto se t r e b a izjasniti »da li ga p r i h v a t a m o ili ne. m o r a m o voditi r a č u n a o t o m e da m o ž e m o imati o r u ž a n i s u k o b s N e m a č kom ako ga ne prihvatimo«."9

Posle kneza Pavla ministar Cincar-Marković d o p u n i o je knežev izveštaj. Završavajući prikaz poznatih već činjenica, Cincar-Marković je prvi izjavio da bi s obzirom na teško s t a n j e Kraljevine Jugoslavije, t r e b a l o prihvatiti nemaćki predlog u/ već o b e ć a n e gat an lije.Za uzvrat t o m e N e m a č k a je voljna da štiti nepovredivost Jugoslav ije od svačije invazije, u k l j u č u j u ć i i s a m u Italiju. Vlada Rajha će dati garanciju i za to da Jugoslavija ne b u d e u v u č e n a u rat, i da se od nje neće tražiti tranzit t r u p a i materijala. H i t l e r j e nadalje izjavio d a ć e podupreti »aranžman s Grčkom da Jugoslav ija dobije grad i luku Solun«. Cincar-Marković je ( p r e m a Mačekovu opisu ove sednice Krunskog saveta, Maček, n. d., str. 210) završio svoj izveštaj n a p o m e n o m da ova o b e ć a n j a od s t r a n e N e m a č k e znače, u stvari, prihvaćanje jugoslovenske neutralnosti. Jugoslavija, p r e m a svemu, ne može više izbeći da potpiše Trojni pakt, a njime će i s t o v r e m e n o biti obavezna i Italija da p o š t u j e jugoslovensku neutralnost. Međutim, vlada Rajha ne n a m e r a v a da u tekst samog ugovora o prihvaćanju Trojnog p a k t a uvrsti i klauzule o garanciji da n e m a č k a vojska neće tražiti tranzit p r e k o jugoslovenskog p o d r u č j a i da Jugoslavija neće biti u v u č e n a u rat koji traje. Vlada Rajha n a m e r a v a da da ove garancije p o s e b n i m d o d a t k o m osn o v n o m ugovoru (slično je izneo i H o p t n e r u n a v e d e n o m originalnom delu, na str. 219). Predsednik vlade Dragiša Cvetković nije se u p o č e t k u svog izlaganja izjasnio niti za, niti protiv n e m a č k o g predloga o prihvaćanju Trojnog pakta. Ali je izložio p o r e d pozitivnih i negativne strane koje odatle mogu proizaći. Prema Mačekovu prikazu ove sednice, Cvetković je izrazio s u m n j u u Hitlerovu dob r u veru, jer mnogi slučajevi Hitlerova kršenja preuzetih ugovora o p o m i n j u na opreznost p r e m a vladi Rajha, pa zato s m a t r a značajnim i okolnost što Nemci o d b i j a j u da u osnovni ugovor uđu i klauzule o garantijama koje će biti d a t e Jugoslaviji. (Maček. n. d., str. 210). Nemci nastoje da d o đ u u strategijsku poziciju p r e m a Jugoslaviji t a k o da mogu zahtevati sve više i više, i vojnički i politički od Jugoslavije. Ako Jugoslavija potpiše ugovor o prihvatanju Trojnog pakta, o n d a će o n a postati d e o n e m a č k o g političkog sistema, ali bez mogućnosti da spreči n e m a č k u okupaciju Soluna. Cvetković je zato naglasio da bi trebalo ostati pri jugoslovenskom predlogu o zaključenju j e d n o g bilateralnog paka s Rajhom A. Pavelić-Smit, n. d , str. 97). Ministar građevina Fran Kulovec, kao predstavnik Slovenaca u vladi, izjasnio se za popuštanje Nemačkoj. Ponuda vlade Rajha zaslužuje ozbiljno razmišljanje. Kulov ec je za to da se prihvati Cincar-Markovićev predlog, dakle da se pristupi Trojnom paktu. Uz garantne klauzule, koje daje vlada Rajha, Jugoslavija

dobi ja sigurnost da neće biti uvučena u rat ili u krajnjem slućaju, ona time dobija na vremenu, a qui habet temptis, habet vi tam.. ,«'20 Potpredscdnik vlade Vlatko Maček upitao je Cirtcar-Markovića. kakve bi posledice imalo j u g o s l o v e n s k o o d b i j a n j e n e m a č k o g zahteva da se p r i d e Trojnom paktu. Cincar-Marković mu je odgovorio da o d b i j a n j e tog zahteva u sadašnjim p r i l i k a m a možda i ne bi o d m a h dovelo do napada, ali »niko ne može biti toliko slep« pa ne videti da su Nemci kadri ponoviti o v a j zahtev u d a l e k o nepovoljnijim prilikama, i to s o t v o r e n o m p r i n u d o m , kada bi Jugoslaviji ostao s a m o izbor: p r i h v a t a n j e ili rat. Na p o n o v n o M a č e k o v o p i t a n j e znači li dakle to da u ovim p r i l i k a m a već stojimo pred izborom »rat ili Pakt«, Cincar-Marković je p o t v r d n o odgovorio. Osim toga na Mačekovo pitanje o d g o v o r i o je da se N e m c i m a - »može verovati« (Maček. n. d., str. 210). Na to se Maček obratio generalu Pešiću kao ministru vojske i zamolio da ga izvesti o s p r e m n o s t i vojske za slučaj rata. General Pešić je o d g o v o r i o da bi n e m a č k a vojska (po njegovom mišljenju) vrlo brzo zauzela sev erni d e o Jugoslavije i tri njena grada: Beograd, Ljubljanu, i Zagreb. Jugoslovenska vojska mogla bi se m o ž d a povuci u b o s a n s k o - h e r c e g o v a č k e b r d s k e predele, ali i t a m o bi se mogla o d u p i r a t i najviše oko šest nedelja. Vojna situacija Jugoslavije v e o m a je kritična. Zemlja je odasvud o k r u ž e n a protivnicima, bolje naoružanim i s p r e m n i j i m i jačim od Jugoslavije. S n a b d e v a n j e jugoslovenske vojske je v e o m a slabo i n e d o v o l j n o za rat. Nemci su, zauzevši Cehoslovaćku, presekli Jugoslaviji izvor za d o t u r teškog oružja iz »Skodinih« fabrika B r o j n o s t a n j e jugoslovenske vojske je n e d o v o l j n o za rat protiv Osovine. Avijacija ima o k o 150 b o m b a r d e r a , a isto toliko lovačkih aviona i 26 izviđačkih aviona, što je sasvim n e d o v o l j n o p r e m a Rajhu. Jugoslovenskih 25 divizija ne bi mogle d u g o pružati o t p o r n e m a č k o j vojsci P o m o ć sa s t r a n e ne bi mogla stići, j e r su savezničke snage u G r č k o j preslabe. Turska se drži n e o d r e đ e n o , a Rusija izbegava da primi na sebe ma kakvu garanciju nezavisnosti Kraljevine Jugoslavije, da ne bi time izazvala n e m a č k i Rajh. Pešić se u svom izlaganju pozvao na više istaknutih generala vojske Kraljevine Jugoslav ije koji se s n j i m e slažu u oceni kritičnog stanja jugoslovenske vojske i o n j e n o j n e s p r e m n o s t i za rat ovakvog o p s e g a i p r e m a ovakvom protivniku kakav je Rajh sa svojim saveznicima. Zato je general Pešić mišljenja da u s a d a š n j o j situaciji t r e b a p o p u š t a t i n e m a č k i m zahtevima i taktizirati koliko je god to moguće. Od jugoslovenskih generala s kojima je Pešić razgovarao izdvojio se s v o j e d o b n o n a p o s e general Dušan T. Simović, koji je istakao da bi prihvatanje Trojnog p a k t a bilo za Jugoslaviju nečastan akt. Ipak, general Pešić u k a z u j e na n e o p h o d n u nuždu, s obzirom na stanje u k o m e se nalazi o d b r a m b e n a snaga Jugoslavije (Maček, n. d„ str. 211, H o p t n e r , n. d.. str. 220, A. Pavelić-Smit, n. d., str. 98). Kraljevski namesnik Radenko Stanković se o d m a h izjasnio protiv nemačkog predloga. P r i s t u p a n j e T r o j n o m paktu - kazao je Stanković - znači za Jugoslaviju v e o m a tešku o p a s n o s t , j e r dovodi potčinjavanju države diktatu Nemaćke, pa bi zemlja ipak, u k r a j n j o j liniji, bila u v u č e n a t rat, ali na strani Osovine. Za to n a m e s n i k Stanković s m a t r a da treba odbiti n e m a č k i zahtev. Ako n e m a ć k e t r u p e n a p a d n u Jugoslaviju, o n d a t r e b a pružiti o t p o r i zbog nepovoljnog o d n o s a snaga t r e b a l o bi se povlačiti p r e m a jugu. Stanković misli da bi Jugoslavija mogla u k r a j n j e m slučaju o t p o č e t i j e d a n »simbolički rat«.' 2 1 General Pešić ga je na to p r e k i n u o u izlaganju i zamolio da objasni što on p o d r a z u m e v a pod »simboličkim ratom«. Stanković je na to o d g o v o r i o k a k o je to »vrlo jednostavno«: kralj, vlada i oko 200.000 vojnika povukli bi se p r e m a

grčkoj granici i tamo bi se priključili savezničkim snagama. »Ukratko« - kazao je Stanković - »mi bi se povukli s P r i t a n c i m a . ali bi s B r i t a n c i m a i došli natrag«.' 2 2 Cvetković je, uglavnom, r e k a u o a sile Osovine ne smeju o k u p i r a t i Solun i da se protivi potpisivanju pakta i pr >čitao zapisnik (to je bio već citirani Referat - M e m o r a n d u m - V. T.) kojeg mu je Konstantinović d a o prilikom njegovog odlaska u N e m a č k u 13. lebruara. On je, n a v o d n o , pre ove sednice. u svom kabinetu, izjavio M čeku, Suteju i Konstantinoviću da Jugoslavija ne sme dozvoliti da Nemci p o k o r e Grčku i izneo neke svoje poglede na mogućnost tesnog vojnog sadejstva, pri č e m u bi se u s p e š n o mogla iskoristiti i britanska vojna p o m o ć . Maček nije prihvatio da Jugoslavija ulazi u rat zbog nem a č k o g n a p a d a na Grčku, jer bi ona, i p o r e d toga, mogla sačuvati svoju nezavisnost. S u t e j se složio s Cvetkovićem, a Konstantinović je r e k a o da bi takav nemaćki n a p a d p o t p u n o izolovao Jugoslaviju i k r a j n j e je ugrozio. Maćek se saglasio s Cvetkovićem, S u t e j o m i K o n s t a n t i n o v i ć e m da Jugoslavija ne treba da pristupi Trojom p a k t u a k o joj to b u d e p r e d l o ž e n o i da se brani a k o b u d e n a p a d n u t a , ali se nije složio da Jugoslavija ulazi u rat u slučaju n e m a č k o g nap a d a na Grčku. Posle Cvetkovića n a m e s n i k Stanković se opet usprotivio p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu, ali je »ostao u s a m l j e n sa svojim gledištem«. 1 2 3 Prema Brešćiji, Pešić se o š t r o suprotstavio n a m e s n i k u Stankoviću o njegovom predlogu o pružanju simboličkog otpora, ističući da s u m n j a ne samo u b r i t a n s k u p o m o ć Jugoslaviji nego i Grčkoj, da je nejasan stav T u r s k e i da SSSR izbegava da se izjasni u bilo kom smislu da ne bi izazvao N e m a č k u . Zato on (Pešić) predlaže da se vodi pomirljiva politika da bi se izbegao rat i da ovo mišljenje prihvate svi visoki vojni rukovodioci, p o s e b n o general Simović koji je tvrdio da bi, p r e m a n j e g o v o m mišljenju, »pakt sa Hitlerom bio n e č a s n a akcija za Jugoslaviju, p o s e b n o za Srbe«. Međutim, mišljenje Simovića, koje je izneo Pešić, nije izazvalo zabrinutost. Maček je s m a t r a o d a j e Cincar-Marković precizno p o t v r d i o Hitlerovu obavezu o p o š t o v a n j u integriteta i suvereniteta Jugoslavije i snažno z a s t u p a o politiku spasavanja mira. t a k o đ e i u n u t a r pakta. Sa tim se složio i n a m e s n i k Perović. 1 2 4 Maček nije ništa r e k a o e Solunu, verovatno zato što je Cincar-Marković p r e d o č i o da bi Nemci, ako bi Jugoslavija odbila p o n u d u Soluna, p o s u m n j a l i u iskrenost Jugoslavije. 1 2 5 Maček je dosta o p š i r n o pisao o izjavama učesnika tog d v o r s k o g savetovanja. Ali o sebi bio je suzdržljiv. Međutim, iz njegovih navoda (u knjizi »In the Struggle for Freedom«j može se izvesti i njegov stav p r e m a n e m a č k o m zahtevu. Na pitanje koje je postavio ministru Cincar-Markoviću (da li o d b i j a n j e n e m a č k o g predloga znači n e p o s r e d n u o p a s n o s t rata po Jugoslaviju), Maček je, o č e k u j u ć i p o t v r d a n odgovor, d o b i o p o d r š k u za tezu o n e o p h o d n o s t i da se prihvati n e m a ć k i zahtev za p r i s t u p a n j e Osovini a k o se ne želi da se zemlja uvuče u rat s Rajhom. Na pitanje Cincar-Markoviću »da li se nemačkim garantijama može verovati?, Maček je dobio potvrdu gornje teze da treba prihvatiti n e m a ć k i zahtev, kada vlada Rajha, daje garancije u koje se »može pouzdati«. Svojim pitanjem generalu Pešiću o spremnosti jugoslovenske vojske za rat, Maček je i time očigledno išao za tim, da negativnim o d g o v o r o m ministra vojske potkrepi gornju tezu o n e o p h o d n o s t i p r i h v a t a n j a n e m a č k o g zahteva, jer je jugoslovenska vojska n e s p o s o b n a da se bori s N e m a č k o m . n e Tako su se za obavezno prilaženje paktu n a r o č i t o isticali Cincar-Marković. Pešić, Maček (Maček je, kao što se vidi bio i za i protiv - V.T.) i Kulovec,

jer su u t o m e gledali jedini spas Jugoslavije. Pošto su, izgleda, uočili da i knez naginje T r o j n o m paktu, želeli su da ga m a k s i m a l n o podrže. Namesnik Radenko Stanković i Cincar-Marković predložili su da se o situaciji o b a v e s t e i prvaci opozicionih partija i srpski patrijarh. Mada Maćek to nije s m a t r a o opravdanim, ipak se nije protiv io, taku da je o d l u č e n o da Cincar-Marković u razgovorima s Nemačkom obavesti šefove opozicije, a knez - patrijarha Gavrila.' 27 Prema tome, na sednici se većina izjasnila za to da se iz teške situacije potraži izlaz na taj način što će se pristupiti T r o j n o m paktu, uz izvesne garantije koje bi se dobile. Međutim, prilikom p o j e d i n a č n o g glasanja, svi prisutni su, osim kneza (koji nije glasao), dali načelan pristanak da se p r i đ e T r o j n o m paktu.'28 Pošto u suštini na sednici niko nije bio protiv p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, o d l u č e n o je da se Krunski savet opredeli za Trojni pakt, s tim da m i n i s t a r inostranih poslova p o d n e s e n e m a č k o j vladi p r o t i v p r e d l o g e jugoslovenske vlade. A kako su Cincar-Marković i Pešić još ranije, kao u p o r n e pristalice Trojnog p a k t a izradili te predloge, oni su na ovoj sednici i prihvaćeni. Većanje na Dedinju o d r ž a n o je u velikoj tajnosti. Iako su se učesnici obavezali da o t o m e neće n i k o m ništa govorili, ipak su Cvetković i Maćek, posle sednice, rekli Konstantinoviću da se knez v ratio iz B e r g h o f a s n e m a č k i m predlogom da Jugoslavija pristupi T r o j n o m p a k t u . ' 2 9 Na pitanje Konstantinovića šta su odlučili na savetovanju?, Cvetković i Maćek su izjavili da, navodno, ništa nije k o n a č n o odlučeno, ali da se iz vođene diskusije i iznetih mišljenja pojedinih članova K r u n s k o g saveta može zaključiti da treba prići T r o j n o m paktu. Iznenađen ovakvim o d g o v o r o m , Konstantinović im je o š t r o z a m e n o , tim pre što su obojica uoči sednice (6. m a r t a ) imali sasvim drugi stav, tj. da se ne prilazi T r o j n o m paktu. Zbog toga je 7. m a r t a uvečc uputio Cvetkoviću novi Memorandum, u k o m e je izneo svoje ranije arg u m e n t e protiv p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u . ' 3 0 Večanja, koja su trajala nekoliko časova, pokazala su d a j e pitanje pristupanja Jugoslavije T r o j n o m p a k t u vrlo ozbiljno i, s obzirom na javno m n e n j e , vrlo teško. Uz to su ovde poslednjih d a n a izazvali veliku u z n e m i r e n o s t revizionistićke manifestacije u B u g a r s k o j i antijugoslovenski ton b u g a r s k e štampe. Rezultat ovog večanja bio je da pre d o n o š e n j a o d l u k e m i n i s t a r inostranih poslova t r e b a da precizno razjasni i sledeča pitanja: »V slučaju pristupanja Trojnom paktu da li će Jugoslavija moći da dobije sledeću pismenu izjavu od Nemaćke i Italije: 1) Suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije biće poštovani; 2) Od Jugoslavije se neće tražiti za vreme rata nikakva vojna pomoć niti transport trupa kroz ovu zemlju i 3) Prilikom novog uređenja Evrope, vodiče se računa o interesima Jugoslavije za slobodan izlaz na Jegejsko more preko Soluna«.131 U podne sledećeg dana, 7. marta. Cincar-Marković je pozvao H e r e n a i rekao mu da Krunski savet gleda na potpisivanje pakta kao na ozbiljan problem, da je jugoslovensko javno m n j e n j e protivosovinski raspoloženo i da su članovi Krunskog saveta svesni da se nalaze pred s u d b o n o s n o m o d l u k o m i da su zabrinuti zbog bugarskih revizionistićkih zahteva i neprijateljskog tona bugarske štampe. Zato je, posle višečasovne rasprave, zaključeno da se. pre konačne odluke, mora dobiti odgovor Nemaćke na tri gore postavljena pitanja.

Na to je nemaćki poslanik ton Heren istakao da su Cvetković i Cincar Marković, još u toku pregovora, zaključili da postoji spremnost za davanje takvih uveravanja, da je knez Pavle takođe izjavio da mu je ministar inostranih poslova Rajha p o n u d i o da da takva uveravanja u pismenoj formi, ali, da bi situacija bila p o t p u n o jasna, on ipak traži precizan odgovor na ovo pitanje, tako da će se - ako odgovor b u d e potvrdan - znatno olakšati sprovođenje politike koju želi vlada. 1 3 2 Heren je bio čvrsto u v e r e n da će Jugosloveni potpisati Trojni pakt a k o N e m a č k a i Italija d a d u j e m s t v a u pogledu s p o r n i h pitanja i da će u p r o t i v n o m biti p o t r e b n i novi razgovori. Po njegovom mišljenju, beogradski vojni i politički lideri o č e k u j u nekakav s p o r a z u m s N e m a č k o m . s a m o mu se protivi javno mnenje. On veruje da jugoslovenska vlada može udovoljiti j a v n o m m n e n j u ako » p o s t e p e n o proglasi« s p o r a z u m s N e m a č k o m i tako izbegne p r i s t u p a n j e paktu. 1 3 3 R i b e n t r o p je bio mišljenja da će knez Pavle p r o m e n i t i mišljenje o pristupanju paktu, pa je - u nastojanju da Jugoslavija što p r e pristupi tom Paktu istog dana, tj. 7, m a r t a pisao H e r e n u da bi bilo d o b r o da se predloži knezu Pavlu da se sa njim sastane na Bledu, da bi ga naveo na potpisivanje pakta, ali je nap o m e n u o H e r e n u »da za sada ne p o k r e ć e to pitanje«. 1 3 4 Tajnost zasedanja Krunskog saveta od 6. marta nije mogla biti p o t p u n o sač u v a n a Jugoslovenska javnost je saznala nešto o tome savetovanju, dovodeći ga u vezu s posetom kneza Pavla Nemačkoj i njegovim pregovorima s Hitlerom. To je pojačavalo u z n e m i r e n j e mnogih koji su se bojali da predstoji k o n a č n a o d l u k a o p r i s t u p a n j u Kraljevine Jugoslavije Trojom paktu. Beograd je bio sav prožet glasovima o p r o o s o v i n s k o j kapitulantskoj politici kamarile i vlade, a o g o r č e n j e je zbog toga sve više raslo kod onih koji su to smatrali izdajom narodnih interesa. A tih u zemlji nije bilo malo. To se videlo na brojnim demonstrativnim istupima naitfcito po Beogradu, a pokazivali su to i izveštaji policijskih vlasti i vojno-obaveštajnih f u n k c i o n e r a koji su baš u tim prvim martovnskim d a n i m a gotovo saglasno govorili o protivrežimskom p o k r e t u , i to naročito s obzirom na o p a s n o s t da Kraljevina Jugoslavija prihvati Trojni pakt. 1 u tim izveštajima govorilo se prvenstveno o p o j a č a n o j »akciji komunista«, o »kretanju k o m u n i z m a « , a pod time se mislilo na sve otvorenije istupe protivnika režimske s p o l j n e politike. Na d r u g o j strani porasla je i akcija p e t o k o l o n a š k i h e l e m e n a t a . Početkom m a r t a oni su sve življi i kao da rade po direktivi koja potiče iz j e d n o g centra. Tom p e t o k o l o n a š k o m akcijom naročito se išlo za tim da se u zemlji stvori u v e r e n j e o n e o p h o d n o s t i da Jugoslavija pristupi Osovini. Tom cilju služila je naročito i p r o o s o v i n s k a š t a m p a koja je uživala vladinu p o d r š k u . Očigledno nije bila slučajnost d a j e fon Heren 4. m a r t a posetio Mačeka, k r e n u o zatim s njim u K u p i n e c i t a m o posle d e m o n s t r a t i v n i h šetnji (po Zagrebu i okolini u Kupincu) vodio razgovore koji v e r o v a t n o nisu bili u vezi s turističkim i n t e r e s i m a ovih gostiju. Sam nemaćki poslanik fon H e r e n potrudio se da sa svoje strane potvrdi takvu p r e t p o s t a v k u kada je n o v i n a r i m a (4. m a r t a u Zagrebu) izjavio d a j e . istina, d o š a o da prisustvuje gostovanju nemačke o p e r e u Zagrebu, ali »nakon što je b u k n u o r a t . . . svršeno je s mojim privatnim p u t o v a n j i m a za zabavu«.Nije bilo slučajno što je tih dana naša š t a m p a poklonila naročitu pažnju o v o m fon H e r e n o v o m putu po Hrvatskom zagorju, b a n k e t u koji mu je p r i r e d i o (4. marta) ban Subašić itd. Sve je to imalo svoj smisao i svoju svrhu. Javnost je pretpostavljala zašto »nemaćki a m b a s a d o r «

kreće u Kupinec i zašto säm Maćek (umesto koćijaša) upravlja k o l i m a u kojima sedi »nemački ambasador«.' 3 4 » »Na p i t a n j e j e d n o g s t r a n o g novinara, da li N e m a č k a p o d u z i m a n e k u veću d i p l o m a t s k u akciju u B e o g r a d u , službeni p r e d s t a v n i k V i l h e l m š t r a s e a (VVilchelmstrasse) o d g o v o r i o je. da o d l i č n i m d i p l o m a t s k i m o d n o s i m a i z m e đ u Rajha i B e o g r a d a ne bi m o g l o što da se doda .. .«,34b

Ovom H e r e n o v o m izjavom trebalo je da se d e m a n t u j u glasovi o n e m a č koj presiji na Jugoslaviju da prihvati Trojni pakt. No, u m e s t o da time umiri, ona je još više uzbudila u Jugoslaviji o n e koji su bili protiv p r i s t u p a n j a Osovini, a naročito k o m u n i s t e . Iako je u g o v o r e n o da se poseta kneza Pavla drži u n a j v e ć o j tajnosti, ipak je advokat Stakić u italijanskom poslanstvu izvestilo Mamelija da će »za nekoliko d a n a biti izdata važna saopštenja«. On mu je o t r k i o da se knez Pavle u p r a v o nalazi u poseti N e m a ć k o j i sa d o b r o p r i p r e m l j e n i m i subjektivnim arg u m e n t i m a tvrdio »da mu se čini da poznati pregovori nisu o m e t e n i već olakšani poslednjim događajima«. Mameli je to p r i m i o k znanju, a kad mu je, m a l o kasnije, jedan f u n k c i o n e r n e m a č k o g poslanstva zatražio tekst italijansko-jugoslovenskog p a k t a iz 1937. godine bio je iznenađen i p o s u m n j a o je u nemaćke namere. Ipak mu ga je dao, ali samoinicijativno bez tajnih klauzula i dopuna, o č e m u je o d m a h izvestio Palatu Kiđi. Taj n e m a č k i zahtev izazao je neraspoloženje u Rimu, tim p r e što je usledio posle Hitlerove »zabrane« nastavljanja bilateralnih jugoslovenskih pregovora, u p r a v o na bazi tog pakta, i što se saznalo da se fon Heren u to v r e m e - kad je postojalo ozbiljno razmimoilaženje između Srba i Hrvata o k o e v e n t u a l n o g prilaženja Jugoslavije T r o j n o m paktu - u Zagrebu p r e g o v a r a o sa Hrvatima. Izbegavajući da da precizan odgovor na Mamelijeva pitanja, Heren je time j a s n o p o k a z a o da N e m a č k a n e m a p o v e r e n j a jer je odlučila da ona zaključi bilateralni pakt sa Jugoslavijom, da bi ju što jače vezala za sebe i izdvojila iz italijanske sfere uticaja. U stvari, kad se iz Zagreba vratio u Beograd, H e r e n je tvrdio Mameliju da je n a m e r n o odustao od bilo kakvih p r e g o v o r a političke p r i r o d e u Zagrebu i r e k a o da će - a k o treba pregovarati o tim p i t a n j i m a sa hrvatskim m i n i s t r i m a - to učiniti u Beogradu. On nije ništa otkrio o tajnim kontaktima kneza Pavla i Hitlera, dok je R i b e n t r o p zamolio o t p r a v n i k a poslova svoje a m b a s a d e u Rimu da o njima upozna Musolinija, s tim da se drže u tajnosti i da ga obavesti da će dobiti Hitlerovo pismo' 3 4 c

OGORČENJE JUGOSLOVENSKE JAVNOSTI I PROGLAS KOMUNISTIČKE PARTIJE

O protivosovinskom o g o r č e n j u jugoslovenske javnosti iz tih prvih d a n a m a r t a 1941. govori i j e d a n letak koji je (sudeći po njegovu naslovu) kolao po Beogradu, a koji se i tad pripisivao akciji K o m u n i s t i č k e partije. U tom se proglasu istaklo i ovo: » . . . D a n a š n j a vlada s p r e m a izdaju. Za neki d a n t r e b a da se p o t p i š e Trojni pakt koji znači s i g u r n u i s r a m n u s m r t n a š o j državi, n a š o j slobodi i n a š e m n a r o d u . Prvi put u n a š o j istoriji t r e b a p r e d t i r a n i n o m , da k l e k n e m o . da na k o l č n i m a p o t o n e m o u b e č a š ć e i ropstvo. I to danas. kad je c e o n a r o d u svim k r a j e v i m a države svih staleža i u z r a s t a u s l a o isto k a o 1912, 1913. i 1914. i k a d a ima s a m o j e d n u d u š u e j e d n u volju i j e d n u m i s a o - da na živoi i s m r t b r a n i svoju n a j v e ć u t e k o v i n u i svetinju, n a c i o n a l n u s l o b o d u i d r ž a v n u nezavisnost.

C e o n a r o d - š e s n a e s t m i l i o n a ljudi - h o ć e ćast i s l o b o d u o t a d ž b i n e . Vlada šesnaest m i l i o n a ljudi - h o ć e izdaju o t a d ž b i n e , r o p s t v o i s r a m o t u . N a r o d je sa najvećim s t r p l j e n j e m č e k a o vladu, d a v a o j o j v r e m e n a , ali ne da d o č e k a izdaju. nego da se spremi odbrana. S a d a j e čaša p r e p u n a ! Ovo su p o s l e d n j i t r e n u t c i , k a d a se r e š a v a naša s u d b i n a . Ne d a m o da n a s izdadu! N e ć e m o položiti oružje! Oni koji se igraju g l a v a m a š e s n a e s t miliona ljudi, igraju se svojim glavama! Srbi! B e o g r a d e ! Pokažimo se d o s t o j n i svojih p r e d a k a . Ne s m e m o biti gori ni od Kosovskih j u n a k a , ni od K a r a đ o r đ e v i h u s t a n i k a , ni od slavnih h e r o j a sa K u m a n o v a , Bregalnice. Cera. S u v o b o r a , Mojkovca, K a j m a k ć a l a n a . B e o g r a d 1941 ne s m e da postidi B e o g r a d 1915. Neka s v a k o ispuni svoju d u ž n o s t , i zločin koji vlada p r i p r e m a , biće s p r e ć e n u poslednjem trenutku. N e ć e m o ni Trojni pakt, ni i n s t r u k t o r e , ni turiste, ni p r i v r e d n e s t r u č n j a k e , ni čišćenje n e p r i j a t e l j a Osovine. H o ć e m o vladu n a c i o n a l n e sloge i o d b r a n e ! Sve za ćast i slobodu! Slobodu nizašta«!' 3 5

PREGOVORI O USLOVIMA ZA PRISTUPANJE JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU'

Kabinet n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova je 8. m a r t a u p o z n a o nemačkog a m b a s a d o r a u Rimu da je Cincar-Marković, u vezi sa razgovorima Firera i kneza Pavla, da li će Jugoslavija, u slučaju p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, moći da dobije p i s m e n u izjavu N e m a č k e i Italije, u kojoj će biti rečeno: »1) S u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije biće g a r a n t o v a n i : 2) Nikakva vojna p o m o ć n e ć e se tražiti od Jugoslavije, a t a k o đ e ni prolaz ili t r a n s p o r t t r u p a k r o z ovu zemlju za v r e m e rata; i 3) Interesi Jugoslavije za s l o b o d a n izlaz na J e g e j s k o m o r e p r e k o S o l u n a biće uzeti u obzir p r i l i k o m r e o r g a n i z a c i j e Evrope. »Ove uslove su r a n i j e prihvatili F i r e r i Duće a k o Jugoslavija p r i s t u p a T r o j n o m p a k t u . Firer s m a t r a »da ove tri tačke t r e b a zadržati i dati o b e ć a n j e p o d u s l o v o m d a s e Jugoslavija priključi T r o j n o m p a k t u o d m a h , t o jest, s v a k a k o i d u ć e nedelje. Firer bi bio zahvalan a k o se Duće izjasni u o d g o v o r u k a k o bi j u g o s l o v e n s k a vlada m o g l a biti o b a v e š t e n a još d a n a s . R i b e n t r o p ć e o d m a h t e l e f o n i r a t i a m b a s a d o r u k a k o t r e b a p r i m e n i t i ovu i n s t r u k c i j u « . , 3 '

Na uslove koje je jugoslovenska vlada postavila nemačkoj vladi za pristupanje Trojnom paktu, n e m a č k o Ministarstvo inostranih poslova je 9. marta, p r e k o Herena, dalo sledeći odgovor, koji se, zbog značaja i interesantnosti, uglavnom iznosi u celini: »Za tačku I) s p r e m n i s m o da j u g o s l o v e n s k o j vladi d a m o specijalnu izjavu da ć e m o poštovati n j e n s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet. J u g o s l o v e n s k a vlada m o ž e da objavi ovu izjavu a k o želi: Za tačku 2) dolazi u obzir j e d n o p i t a n j e prolaz t r u p a kroz zemlju ili prolaz t r a n s p o r t a t r u p a i d r u g o vojna p o m o ć . a) Sto se tiče p r o l a s k a ili t r a n s p o r t a t r u p a kroz zemlju, s p r e m n i s m o da d a m o specijalnu izjavu saglasnosti, k o j o m p o t v r đ u j e m o da za v r e m e rata n e ć e m o tražiti trt Jugoslavije n i k a k v u dozvolu za prolaz t r u p a k r o z zemlju ili za prolaz t r a n s p o r t a t r u p a . J u g o s l o v e n s k a vlada m o ž e objaviti i ovu izjavu saglasnosti, a k o s m a t r a da je iz u n u t r a š n j i h razloga to pot r e b n o ; o o v o m e i o v r e m e n u m o g l o bi se na k r a j u p r e g o v o r a d a l j e raspravljati. b) Sto se tiče vojne p o m o ć i , s p r e m n i s m o da se d r ž i m o d o s a d a š n j e g gledišta, tj. da neć e m o tražiti p o m o ć od Jugoslavije u g r č k o m konfliktu. Nikakva o b a v e z a n e ć e proizići iz T r o j n o g p a k t a za Jugoslaviju, p o š t o je G r č k a već upletena u e v r o p s k i rat. Ništa ne stoji na p u t u da se izda o d g o v a r a j u ć a p o t v r d a i da se d a j u pot r e b n a o b j a š n j e n j a ovog s t a n j a stvari j u g o s l o v e n s k o j javnosti u v r e m e koje b u d e d o g o v o r e no. c) S d r u g e s t r a n e , ne m o ž e m o f o r m a l n o o s l o b o d i t i Jugoslaviju od o b a v e z a p r u ž a n j a vojne p o m o ć i u s l u č a j e v i m a koji p r o i s t i č u iz s t u p a n j a u d e j s t v o T r o j n o g p a k t a ( n a p a d j e d n e

sile koja nije d o s a d a bila u p l e t e n a u rat), j e r to bi značilo p o n o v o u k i n u t i d e j s t v o p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u Tačka 3) T r o j n o g p a k t a m o r a da o s t a n e . Ako bi ova t a č k a stvorila teškoće, o n d a bi se moglo, sa naše s t r a n e , poverljivo saopštiti j u g o s l o v e n s k o j vladi da je n j e n a v o j n a p o m o ć koja proizilazi iz t a č k e 3. T r o j n o g p a k t a u praksi p r o b l e m a t i č n a i da je mi v e r o v a t n o n e ć e m o ni zatražiti: a a k o bi o n a u o p š t e došla u obzir, o n d a j u g o s l o v e n s k a vlada, u s v a k o m slučaju, zadržava p r a v o d a r a z m e r u svoga s u d e l o v a n j a o d r e d i s p e c i j a l n i m s p o r a z u m o m . J a Vas pak m o l i m d a s e takva izjava n e d a u n a p r e d , n e g o d a s e nagovesti m o g u ć n o s t n j e n o g d a v a n j a s a m o a k o bi Jugoslavija pristupila Paktu. N a r a v n o da o b j a v l j i v a n j e o v o g p i t a n j a ne dolazi u obzir. U vezi sa t a č k o m 3. mi s m o s p r e m n i da o b a v e s t i m o Jugoslaviju j e d n i m t a j n i m saopšt e n j e m d a c e m o k o d p o n o v n o g o d r e đ i v a n j a granica n a B a l k a n u voditi r a č u n a o i n t e r e s i m a Jugoslavije z a s l o b o d a n izlaz n a J e g e j s k o m o r e p r e k o S o l u n a . Naravno, o v o s a o p š t e n j e m o r a ostati s t r o g o poverljivo. Molim Vas da n e o d l o ž n o r a z m o t r i t e ova p i t a n j a sa m i n i s t r o m i n o s t r a n i h poslova i o rezultatu da nas o d m a h obavestite telegramom. Ribentrop« 1 3 7

Fon Heren je 10. marta obavestio n e m a ć k o Ministarstvo inostranih poslova o reakciji jugoslovenskog ministra inostranih poslova na odgovor nernačke vlade na uslove koji je jugoslovenska vlada postavila za pristupanje Trojnom paktu, a koji se, takođe zbog značaja i interesantnosti, iznosi u celini: »Ministar i n o s t r a n i h poslova nije stavio n i k a k a v p r i g o v o r na d o p u n s k a s a o p š t e n j a u vezi sa t a č k o m 1. t a č k o m 2a i 2b, niti u vezi sa t a č k o m 3. ni u p o g l e d u s u š t i n e ni po p i t a n j u f o r m a l n o g p o s t u p k a i objavljivanja. Ministar i n o s t r a n i h poslova bio je o č e v i d n o v e o m a i z n e n a đ e n s a d r ž i n o m t a č k e 2c. On je r e k a o da je j u g o s l o v e n s k o p i t a n j e u vezi sa ovim bilo p o s t a v l j e n o na o s n o v u p o t p u n o g poz n a v a n j a č l a n a 3. T r o j n o g p a k t a i da je baš imalo cilj da se u t v r d i da N e m a č k a i Italija n e c e tražiti od Jugoslavije v o j n u p o m o ć ćak ni n a k o n n j e n o g p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u . Moje s a o p š t e n j e d o v e l o ga je s a d a u k r a j n j e n e z g o d n u situaciju, jer je u p i t a n j u najvažnija t a ć k a c). a on je već o b a v e s t i o Kneza n a m e s n i k a i p r e d s e d n i k a vlade da je p o s t a v l j e n o jugoslovens k o p i t a n j e i u o v o m p o g l e d u pozitivno rešeno. Za Jugoslaviju je baš v o j n a p o m o ć , k o j a je p r e d v i đ e n a u T r o j n o m p a k t u , s m e t n j a z a n j e n o p r i s t u p a n j e . Ovde s u p o t p u n o s p r e m n i d a i s k r e n o s a r a đ u j u na u s p o s t a v l j a n j u novog p o r e t k a u Evropi pod v o d s t v o m N e m a ć k e i da je, p r e m a svojim m o g u ć n o s t i m a , p o d r ž e politički i e k o n o m s k i . M e đ u t i m , izvršenje o b a v e z e p r u ž a n j a v o j n e p o m o ć i m o g l o bi da u p l e t e Jugoslaviju u ral - m o ž d a sa A m e r i k o m ili čak sa Rusijom - š t o bi bilo u k r a j n j o j p r o l i v r e ć n o s t i sa r a s p o l o ž e n j e m n a r o d a i o s n o v n o m mir o l j u b i v o m p o l i t i k o m Jugoslavije. On se zbog loga plaši da će iz našeg stava p r e m a o v o j tački proizaći ozbiljne t e š k o ć e . U d u ž e m r a z g o v o r u n a s t o j a o s a m da o b j a s n i m m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova besmislenost p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u a k o bi se i s t o v r e m e n o u k i n u l a j e d n a od njegovih b i t n i h odr e d a b a i da ga u b e d i m u d a l e k o veći z n a č a j o b e ć a n j a s a d r ž a n i h u t a č k a m a I, 2a i 3. Ministar i n o s t r a n i h poslova pažljivo me je saslušao, ali je s t a l n o p o n a v l j a o da se ne m o ž e zahtevati s t u p a n j e Jugoslavije u ral na bazi t a č k e 3. T r o j n o g p a k t a d o k l e god n j e n i životni interesi ne b u d u ugroženi. Na k r a j u je m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova r e k a o da će o d m a h o b a v e s t i t i više vlasti i da ce sa svoje s t r a n e nastojati da potraži n e k o rešenje. On v e r u j e da ce se K r u n s k i savet sastati sutra«,3>

Advokat Stakić je 8. marta obavestio italijanskog poslanika Mamelija da ga je knez Pavle hitno pozvao da bi on (Stakić) mogao isto veće da otputuje u Rim da ispila kakav bi bio stav Italije prema jugoslovenskom predlogu da se Jugoslaviji ustupi zona Skadra. (Podvukao V. T.). Pridržavajući se Anfusovih instrukcija. Mameli mu je p r e p o r u č i o da ne ide na put zato što se Musolini ne nalazi u Rimu i naglasio da ne vidi u kojoj bi meri jugoslovenski prelog m o g a o d o p r i n e t i p r e g o v o r i m a koji su u toku. Stakić je kasnije r e k a o Mameliju da je d u g o razgovarao sa Knezom i u b e d i o ga da ne formuliše takav p r e d l o g i da je u s a d a š n j o j situaci ji jedini izlaz za p r e g o v o r e neodložan put jugoslovenskih predstavnika u Rini. Knez Pavie je želeo da prikaže Mameliju da. u p r k o s pregovora sa N e m a č k o m , nije o d b a c i o ideju pregovora sa Italijom i da n a m e r a v a

da ih što pre obnovi razgovorom o m o g u ć n o s t i p r o m e n e granice u korist Jugoslavije u zoni Skadra - stare aspiracije Srba, da bi dobio njihovu podršku za razgovore sa silama Osovine, predstavljajući se kao nosilac njihovih aspiracija za d o b i j a n j e Soluna u Berlinu, a S k a d r a u Rimu. Mameli je izvestio Palatu Kidji i, između ostalog, naveo da su u Beogradu, posle posete Cvetkovića i Cincar-Markovića, po N e m a č k o j počeli da kruže glasovi d a j e Hitler p o n u d i o dvojici ministara ne s a m o izlaz u Solun, već i d e o Albanije sa S k a d r o m sve do Drima i teritorijalna p o b o l j š a n j a o k o O h r i d s k o g jezera. 1 3 9

TREĆA SEDNICA ICRUNSKOG SAVETA PREGOVORI SA BRITANCIMA U A TI NI MISIJA G E N E R A L S T A B N O G MAJORA PERI SIC A

Na trećoj sednici u dvoru 10. marta, C i n c a r - M a r k o v i ć je saopštio odgovor nem a č k e vlade koji je dobijen p r e k o poslanika fon Herena. Pošto je n e m a č k a vlada prihvatila sve p r o t i v p r e d l o g e jugoslovenske vlade, sem klauzule koja se odnosila na ukazivanje vojne p o m o ć i Jugoslavije Nemačkoj. razvila se diskusija da li t r e b a prihvatiti i o v a j n e m a ć k i uslov ili ne. Namesnik Stanković bio je e n e r g i č n o protiv, a p o d r ž a o ga je i Cvetković. Sem toga. Stanković je insistirao da se sastavi k o n c e n t r a c i o n a vlada i da se o razgovorima sa N e m a č k o m izveste šefovi opozicije. Maček nije želeo da se k o n s u l t u j e opozicija, a Kulovec i Petar Pešić su se e n e r g i č n o zauzimali za prihvatanje n e m a ć k i h zahteva. Zatim je na sednici o d l u č e n o da C i n c a r - M a r k o v i ć obavesti fon H e r e n a da vlada ostaje pri ranijim uslov ima. 1 4 0 O d m a h posle Prve sednice na Dedinju, knez Pavle je preko američkog poslanika u B e o g r a d u d o b i o Ruzveltovu p o r u k u , u kojoj je p r e d s e d n i k SAD izražavao n a d u da će Jugoslavija braniti svoju s l o b o d u i nezavisnost i da neće prihvatiti nečasne zahteve koje bi joj mogle postaviti Nemačka i Italija. Američki poslanik u Beogradu Lejn saopštio je sadržaj ove p o r u k e Cvetkoviću i Mačeku. 1 4 0 U o t v o r e n o m razgovoru sa a m e r i č k i m p o s l a n i k o m Lejnom 7. m a r t a knez Pavle je izložio dve alternative: Jugoslavija bi se mogla o d u p r e t i , ali bi je to koštalo dve ili tri stotine hiljada ljudskih života, p o r o b l j a v a n j e drugih stotina hiljada, kao u Poljskoj, u n i š t e n j e zemlje i njenu p o d e l u između Mađarske, Nemačke, Italije i Bugarske; ili bi mogla da o s t a n e mirna i dopusti da b u d e okupirana, sa n e k i m uslovima ropstva, ali bez gubitaka života. Rekao je da zna sve a r g u m e n t e u prilog prvog puta, o čuv anju nacionalne časti, on lično je častan čovek. Ali u ovoj situaciji, on je i m a o da radi ne na bazi što je najbolje za j e d n u ličnost, već šta je najbolje za ceo narod. A n a r o d Jugoslavije nije istog mišljenja o t o m e šta njegova vlada treba da radi. »Dok mnogi Srbi traže rat protiv Osovine, d u b o k o ć u t a n j e Hrvata i Slovenaca pokazuje njihovo o p i r a n j e da se učini ma i jedan k o r a k koji bi d o v e o n e m a č k e i italijanske a r m i j e u njihovu z e m l j u « . . . »Mi n e ć e m o kapitulirati«, »mi n e ć e m o nikad pasti na kolena«, uveravao je knez Pavle Lejna«. 1 4 1 Razgovor između Lejna i kneza Pavla »ličio je u n e k o l i k o na ispitivanje j e d n o g zločinca ili o s u m n j i č e n o g za jeres od s t r a n e inkvizicije«. Lejn je. čak, više nego njegov britanski kolega (Kampbel - V.T.) »ispitivao, insistirao, molio«. Obojica su upotrebljavali sva sredstva da p r i m o r a j u kneza Pavla i jugos-

lovensku vladu »da usklade svoju politiku sa s t r a t e š k o m d o g m o m u t v r đ e n o m u L o n d o n u i Vašingtonu«. 1 4 2 Pošto je već d o b i o Idnovo p i s m o (koje mu je K a p m b e l 5. m a r t a d o n e o iz Atine), knez Pavie je n a r e d i o m i n i s t r u vojske da u Atinu u p u t i j e d n o g generalštabnog oficira sa z a d a t k o m da se obavesti: kakvim bi s n a g a m a V. Britanija intervenisala na Balkanu; da li bi b r i t a n s k e snage mogle f o r m i r a t i f r o n t između O r f a n s k o g zaliva i Dojranskog jezera na koji bi se mogla osloniti jugoslovenska vojska prilikom e v e n t u a l n o g povlačenja i da li bi b r i t a n s k a flota mogla prihvatiti o n a j d e o jugoslovenskih snaga koji bi se u toku b o r b e p o v u k a o ka J a d r a n s k o m m o r u . 1 4 3 Načelnik G e n e r a l š t a b a Petar Košić je 9. m a r t a avionom u p u t i o u najvećoj tajnosti g e n e r a l š t a b n o g m a j o r a Milisava Perišića, sa z a d a t k o m da na Atinskoj konferenciji obavesti b r i t a n s k o g k o m a n d a n t a za Bliski istok generala Vilsona (Wilson Sir Henry M.) o t o m e da će se jugoslovenska vojska u slučaju nem a č k o g n a p a d a braniti i da će se - a k o b u d e p r i n u đ e n a - pod b o r b o m povlačiti u pravcu Grčke, koristeći povoljne rećne tokove i planinsko zemljište i da od njega pri t o m e dobije o d g o v o r na sledeća pitanja: da li bi b r i t a n s k e t r u p e mogle n a j p r e obezbediti desni bok jugoslovenske vojske o b r a z o v a n j e m fronta na liniji Orfanski zaliv - D o j r a n s k o jezero; zatim, da li bi b r i t a n s k e t r u p e mogle prihvatiti i jugoslovenske snage, a k o bi bile p r i m o r a n e da se p o v u k u u Tesaliju, držeći f r o n t u visini Olimpa, obezbediti im v r e m e da se reorganizuju i preoružaju; i najzad, da li bi britanska flota mogla prihvatiti one jugoslovenske snage koje bi o d s t u p a l e ka j a d r a n s k o j obali. Pošto je p r e k o S o l u n a 9. m a r t a stigao u b r i t a n s k o poslanstvo u Atini, generalštabni m a j o r Perišić je na sednici, koja je počela u 17,00 časova, izložio jugoslovenske zahteve generalu Vilsonu, u prisustvu g e n e r a l a Smita (Smith Artur), generala Vavela (Wavell Sir Archibald P.), nekoliko d r u g i h generala i viših britanskih oficira, generala Papagosa, v r h o v n o g k o m a n d a n t a grčke vojske, i njegovog načelnika štaba. Posle završetka sednice istoga dana, jugoslovenski delegat generalštabni m a j o r Perišić je tek 12. marta pozvan na sednicu istog sastava, s a m o što je došao i jedan viši oficir britanskog Generalštaba, na kojoj je britanski general za vezu pročitao spremljene i opširne odgovore na postavljena pitanja, koji se uglavnom mogu svesti na sledeče: - »da će Engleska I m p e r i j a učiniti sve što b u d e bilo m o g u ć e da nas pom o g n e u o n a k o t e š k o j situaciji; - da nam po pitanju s n a b d e v a n j a stoje na raspoloženju svi britanski izvori za vođenje rata do k o n a č n e pobede. Jedino je kategorički o d b i j e n uslov da b r i t a n s k a flota prihvati naše snage na j a d r a n s k o j obali, koje bi se t a m o m o r a l e povući. Britanski admiral d u g o je objašnjavao ovo k a t e g o r i č k o o d b i j a n j e svog Admiralštaba, završavajući da oni n e m a j u m o g u ć n o s t i da još j e d a r e d ponove Denkerk. Zapisnik je završen j e d n i m o d v o j e n i m stavom, u k o m e se poziva jug. Generalštab da ubrza izvođenje mobilizacije i k o n c e n t r a c i j e trupa. Po završenom čitanju o d g o v o r a uzeo je reč grčki g e n e r a l i s i m u s Papagos. On je dugo govorio o raznim strategiskim k o m b i n a c i j a m a na Balkanu, koje su se sve svodile na to da se o d m a h pristupi stvaranju novog Solunskog f r o n t a u s e v e r n o m delu Grčke. General Vilson, završavajući konferenciju i gledajući na r a s t v o r e n u k a r t u Balkana pred s o b o m , p o n o v o je izrazio želju da o d m a h m o b i l i š e m o i koncentrišemo, a p o t o m - da se p o v l a č i m o na jug, kroz Grčku, pri č e m u je n e k o l i k o

puta p o v u k a o po karti svoju široku ruku, zahvatajući p r o s t o r od Karavanki d o Peloponeza« 1 4 4 K o m p l e t n e zapisnike (dve verzije) sa sednica u Atini 9. i 12. m a r t a izneti su u Prilogu 7. O tim p r e g o v o r i m a načelnik Glavnog g e n e r a l š t a b a general Petar Košić kaže: »General Vilson s a o p š t i o j e n a š e m d e l e g a t u n a j p r e k a k o o n uviđa o p r a v d a n o s t naših zahteva, da na s l u č a j koji se p r e d v i đ a , n a š e t r u p e b u d u . na izloženi način, zaštićene i prihvać e n e . Zatim, prelazeći na p o j e d i n a pitanja, g e n e r a l Vilson je o d g o v o r i o da bi se po o n o m e š t o se traži pod 1) i 2) učinilo š t o bi bilo m o g u ć e , a š t o se tiče p i t a n j a p o d 3) n a v e o je k a k o je a d m i r a l . . izjavio da e n g l e s k a flota ne bi mogla ulaziti u J a d r a n s k o m o r e . pa. p r e m a l o m e . ne bi m o g l a prihvatiti i t r a n s p o r t o v a t i j u g o s l o v e n s k e t r u p e koje bi o d s t u p i l e na t a m o š n j u obalu«...

Dalje načelnik Glavnog g e n e r a l š t a b a u izveštaju iznosi d a j e p r e d a o francuski tekst ministru vojske i m o r n a r i c e , a knezu Pavlu engleski tekst zapisnika, i na kraju dodao: »Iz o d g o v o r a g e n e r a l a Vilsona j a s n o se videlo da mi t a d a n i s m o mogli r a č u n a t i na o n a k v u p o m o ć od s t r a n e e n g l e s k i h snaga, kakva bi n a m bila p o t r e b n a . Izđajući u p u t s t v a d e l e g a t u p r e d njegov odlazak u Atinu, p o r e d ostalog, bio sam mu nar e d i o i to da pri p u t o v a n j u kroz. G r č k u razgleda da li gdje god ima engleskih t r u p a . Po pov r a t k u on me je izvestio da je video u Atini i Pireju o k o d v e do tri ć e t e e n g l e s k e pešadije i da više n i g d j e nije zapazio e n g l e s k e t r u p e . S a m o je. k a k o mi je t a d a saopštio. na p r i s t a n i š t u • Volos« p r i m e t i o n e š t o jaču živost, po č e m u bi se moglo zaključiti da se tu p r i p r e m a n e k o i s k r c a v a n j e ili t r u p a ili materijala«.

Međutim, u izveštaju delegata o t o m e se ništa ne govori, ali se zato u njemu veli: »Očekujući da će na osnovu ovog Zapisnika imati o d m a h da se pristupi izradi p r o j e k t a zajedničkog o p e r a c i s k o g plana za novi rat na Balkanu, p o č e k a o sam nekoliko dana, pa kad sam video da se ništa ne p r e d u z i m a , otišao sam u kancelariju kod načelnika generalštaba i zapitao ga da li će se produžiti započeta stvar u Atini? On mi je o d g o v o r i o n e k a k o n e o d r e đ e n o da će se narediti, da se za sada još počeka itd. 1 4 5 Jedna verzija Zapisnika ovih sednica u izvodu daje se u Prilogu 7.

TEŽNJE V BRITANIJE, GRČKE. TURSKE I SOVJETSKOG SAVEZA DA JUGOSLAVIJA NE PRISTUPI TROJNOM PAKTU

Očigledno je da se do 27. marta 1941. godine nije pristupilo nikakvoj obradi zajedničkog operacijskog plana sa Grcima i Britancima i da Atinska konferencija nije donela nikakve k o n k r e t n e rezultate sem golih obećanja. »Mi ć e m o učiniti sve što je u našoj moći« - govorili su britanski predstavnici - izjavio je Dragiša Cvetković posle rata.' 4 6 Međutim, Idn je ubeđivao jugoslovenskog poslanika u Egiptu Rađenovića da se ne s m e popustiti Hitlerovim zahtevima. A kad mu je Rađenović skrenuo pažnju d a j e Jugoslavija opkoljena sa sviju strana i da je Grci i Britanci ne mogu pomoći, Idn je odgovorio: »ako Jugoslavija padne mi ć e m o je podići«. Očevidno, Čerćil je svim silama nastojao da spreći pristupanje Jugoslav i je Trojnom paktu, da bi se p o m o ć u nje uspostavio i održao front na Balkanu protiv sila Osovine. Zato je preko Idna nastojao da d o đ e do koalicije balkanskih zemalja Grčke, Turske i Jugoslavije - i savetovao Papagosu da sa 3 - 4 div izije pojača svoje desno krilo, računajući na to da bi Jugosloveni, ako bi napali Italijane u Albaniji, pored lake pobede, mogli doći do ogromnih količina ratnog materijala, koji im je n e o p h o d n o potreban.

Slažući se u svemu sa Cerčilovim gledištima i težnjama, Idn je ponovo, p r e k o pisama i m e m o r a n d u m a , vršio pritisak na kneza Pavia. Pored toga, britanska vlada je p r e k o K a m p b e l a i predstavnika Forin ofisa T. Sona (Terence Shone) insistirala da se o b n o v e britansko-jugoslovenski i jugoslovensko-turski pregovori, da bi se preduzela zajednička akcija protivu p r e t e č e n e m a ć k e agresije na Balkan. Međutim, i knez Pavle i p r e d s e d n i k vlade Cvetković su, podržavani od Cincar-Markovića, planski odugovlačili o d g o v o r e na sve Idnove predloge, kao i na predloge turske vlade, p o š l o su, izgleda, već bili doneli o d l u k u i dali svoj pristanak za p r i t u p a n j e T r o j n o m paktu. Ranije su Cerčil i drugi britanski lideri bili svesni svoje nemoći. »Ako im ne možemo obećati nikakvu materijalnu pomoć, pisao je Cerćil, možemo im (Jugoslovenima) bar pružiti uveravanje da ćemo se. kao i prošlog puta (24. novembra 1940. godine), postarati da se nepravde koje su im nanesene isprave«. (Podvukao V. T.). Time je mislio na ispravke granica na r a č u n Italije po u s p e š n o m završetku rata. Da bi ova p o n u d a bila dovoljno privlačna, p o t r e b n o je bilo verovati da će Velika Britanija i njeni saveznici pobediti u ratu. J a s n o je bilo da u zimu 1940/41. godine knez Pavle i mnogi drugi Jugosloveni nisu gajili takvo uverenje. Jugoslavija je »kao poslednji balkanski neutralac. za Cerčila »bila za žrtvovanje«. S m a t r a o je da bi u d a r Jugoslavije na italijansku pozadinu u Albaniji pomerila ravnotežu vojnih snaga. On je 10. m a r t a pisao Ruzveltu: »Nijedna zemlja nije nikad imala takvu p o g o d n o s t . . . Ne može se sagledati šta se može desiti za n e k o l i k o nedelja.« On je od Ruzvelta tražio da p r e k o svojih diplomatski h predstavnika u Turskoj, Sovjetskom Savezu, a n a r o č i t o u Jugoslaviji, složno utiče na ove države.' 4 6 * Grčka i t u r s k a vlada t a k o đ e su tražile od jugoslovenske vlade da zauzme jasnu poziciju. Na to je Cincar - Marković p r e d s t a v n i k u G r č k e s a m o r e k a o da će to pitanje postaviti vladi, a S u m e n k o v i ć je obavestio t u r s k o g ministra inostranih poslova da mu jugoslovenska vlada nije dala nikakve instrukcije i istakao da se - s u p r o t n o o p r e č n i m , t e n d e n c i o z n i m i a l a r m a n t n i m vestima koje se šire u inostranstvu - »naši kontakti sa n e m a č k o m vladom nastavljaju u prijateljskom d u h u da bi se zemlji osigurali nezavisnost, integritet i suverenitet i da izbegne bilo kakvu intervenciju u ratu. »Međutim, italijanski amb a s a d o r u Ankari izvestio je Palatu Kidji d a j e »Turska, koliko je mogla, učestvovala, ali bez m n o g o v e r e u ishod anglo-američkih m a n e v a r a radi zastrašivanja i privlačenja Jugoslavije.« U isto v r e m e Sov jetski Savez, gnevan zbog odluke Bugarske da ponizno prihvati nemačku okupaciju, usredsredio je svoju pažnju na Jugoslaviju da bi onemogućio Hitlerove planove. Njegovo interesovanje »za jedinu preostalu slovensku poziciju« potvrđivali su iznenadan povratak iz Moskve sovjetskog poslanika u Beograd i dolazak u Moskv u u nezvanićnoj formi jedne jugoslov enske misije, na ćelu sa pukovnikom Božinom Simićem, koji je izjavio d a j e stekao »povoljne i o h r a b r u j u ć e utiske sa sastanka sa vodećim sovjetskim ličnostima. A nisu bile bez osnova ni pretpostav ke da se p r i p r e m a neka vrsta saveza između Jugoslav in. i SSSR-a, naročito u jugoslovenskim vojnim krugovima.' 4 7 U tako složenim uslovima, pritisci sa svih strana povećavali su oklevanje jugoslovenske vlade u pregovorima sa Nemačkom, nastojeći da se izbegne uvlačenje zemlje u rat, pogotovo s obzirom na rezultate Atinske konferencije, u nadi da se situacija može promeniti pre pristupanja Trojnom paktu. Naime, oklevanje za donošenje definitivne odluke za pristupanje Trojnom paktu opet je pod-

staknuto kad su knez Pavle i Glavni generalštab tih dana dobili poruku od vojnog atašea u Berlinu pukov nika Vauhnika »da se Nemačka priprema da napadne Sovjetski Savez vrlo skoro, 147 * jer je to bila potvrda izjave koju je Hitler ranije dao knezu Pav lu. Na osnovu te poruke moglo se zaključiti da Hitler neće trpeti nikakvo odlaganje, ali je ta vest imala potpuno obrnut efekat - ohrabrila je Jugoslovene da izmišljaju nove izgovore. Međutim, zvanična štampa pripremala je javnost z.a nove pregovore sa Nemačkom, nastojeći da se prikaže kako koncept neutralnosti postaje sve više relativan, jer su neutralne zemlje već primorane da preduzimaju i takve akcije koje su ranije bile suprotne politici neutralnosti. Sirene su vesti o novom putovanju Cvetkovića i Cincar-Markovića u Nemačku, navodno ne zato da se pristupi Trojnom paktu nego da se zaključi pakt o prijateljstvu i nenapadanju onakav kakav je Jugoslavija već imala sa Italijom, Mađarskom i Bugarskom. To je očigledno bilo obmanjivanje javnosti. S druge strane, angloamerička propaganda, napuštajući uzdržanost i opreznost, otvoreno je preduzimala sva sredstva za pojačanje agitacije u zemlji protiv pristupanja paktu, usmerenu u prvom redu »prema srpskim vojnim krugovima koji su smatrali da bi se pristupanjem paktu osramotila ćast srpskog vojnika«. U isto vreme u krugov ima opozicije, koja je imala simpatije za Osovinu, želela se rehabilitacija i povratak na vlast Milana Stojadinovića. 148 Jugoslovenski poslanik u Londonu je 11. marta izvestio Ministarstvo inostranih poslova da mu je Batler saopštio da je britanska vlada odlučila da pruži Grčkoj o b i m n u pomoć, onakvu kakvu ona želi. i da se već u Solunu iskrcavaju snage, da se očekuje da Jugoslavija neće popustiti p r e t n j a m a Nemačke i da će, ako se ne o d u p r e n e m i n o v n o doći u položaj Rumunije i Bugarske, d a j e sada poslednja prilika da Jugoslavija očuva svoju nezavisnost, izbaci Italiju iz Albanije i nasloni se na Grčki front i britansku pomoć, da Velika Britanija gaji veliko prijateljstvo p r e m a Jugoslaviji, »ali da su g. Cerćil i vlada odlučno rešeni da protiv nemačkog prodiranja zauzmu čvrst stav i da sa tog gledišta vode računa o držanju Jugoslavije«. 149 Istoga dana grčki poslanik u Beogradu predao je jugoslovenskoj vladi opsitan Ed-memoar, u kojem se, između ostalog, navodi da grčka vlada želi da zna da li, pred opasnošću neizbežnog nemačkog napada, može i ućunati na vojnu p o m o ć Jugoslavije, koja bi mogla biti odlučujuća i poremet Hi nemačke planove, ako bi nemačke t r u p e na levom boku imale »masu turske vojske, s p r e m n u za dejstvo;« da izjava jugoslovenskog predsednika vlade od 17. januara 1941. godine da okupacija Soluna (od strane Nemačke ili Italije - V. T.) predstavlja za Jugoslaviju životno pitanje, učvršćuje grčku vladu u uverenju da je Jugoslavija p o t p u n o svesna opasnosti i d a j e p o b e d o n o s n i m grčkim otporom protiv Italijana u Albaniji Grčka zaštitila jugoslovenske granice od italijanskog napada, koji bi sigurno usledio d a j e slomljen grčki otpor. Na kraju se apeluje da Jugoslavija pruži vojnu p o m o ć Grčkoj, jer obe zemlje imaju zajednički interes da ostanu verne slavnoj prošlosti rešene da žive slobodne. 1 5 0 NOVI PREGOVORI SA NEMAČKOM VLADOM O USLOVIMA ZA PRISTUPANJE TROJNOM PAKTU

Telefonski razgovor između Ribengropa i Herena 11. marta u 12.00 časova tekao je ovako: »Fon R i b e n t r o p : »Da li ste rekli da je o n a stvar o k o p o m o ć i (vojne - V. T.) p r o b l e m a tična?«

Fon H e r e n : »On mi je r e k a o ( v e r o v a t n o C i n c a r - M a r k o v i ć - V. T.) da će učinili Sto m o ž e da s p r o v e d e n a š e a r g u m e n t e , ali s a m i m a o utisak da je i s k r e n o z a b r i n u t da li će d o c i do pozitivne o d l u k e . Sve s a m m u a r g u m e n t e objasnio«. Fon R i b e n t r o p : »Da li ste mu rekli da mi p o m o ć u o p š t e ne t r e b a m o ? « Fon H e r e n : »Rekao sam. R e k a o s a m još: p r e m a svim p r e d v i đ a n j i m a o v o p i t a n j e n e ć e biti a k t u e l n o « . Fon R i b e n t r o p : »Zato š t o nije realno«. Fon H e r e n : »Već i iz g e o g r a f s k i h razloga«. Fon R i b e n t r o p : »Mi s m o već g o s p o d i i o n d a rekli da to n e ć e biti a k t u e l n o « . Fon H e r e n : »Da. m o r a da o s t a n e kod toga da član treći ne b u d e ni m e n j a n ni u k i d a n « . Fon R i b e n t r o p : »To. n a r a v n o , m o r a . To se ne m o ž e o b o s t r a n o u k i d a t i Vi ć e t e mi dati odgovor«. Fon H e r e n : »Telegram je na putu«. Fon R i b e n t r o p : »Vi m o ž e t e još da razmislite«. Fon H e r e n : »Nisam izričito r e k a o da se njim ( t r e ć i m č l a n o m - V. T.) n e ć e m o koristiti, r e k a o s a m da n e ć e biti a k t u e l a n . R e k a o s a m da o n o š t o proizilazi iz njega ne m o ž e biti ni p r o m e n j e n o ni ukinuto!« Fon R i b e n t r o p : »Zovite m e t e l e f o n o m . T o f o r m a l n o m o r a t a k o o s t a t i i o n d a ć e m o još razgovarati«. Fon Heren: »To još može trajati n e k o v r e m e « . ' 6 '

U telegramu od U. marta u 14,30 časova, fon Heren je javio nemačkom Ministarstvu inostranih poslova d a j e objasnio C i n c a r - M a r k o v i ć u da ni N e m a č k a ni Italija ne žele da u v u k u Jugoslaviju u rat i da shvataju »da bi obaveza Jugoslavije da pruži vojnu p o m o ć , p r i r o d n o , bila p r o b l e m a t i č n a po svom praktičnom dejstvu i da se najverovatnije - m a k a r iz geografskih razloga - ovo pitanje u o p š t e neće pokretati. Međutim, nama je potpuno nemoguće da ukinemo ili ma na koji način izmenimo ovu odredbu Trojnog pakta koja je predmet diskusije. Trojni pakt je jedinstvena struktura sa u osnovi jednakim obavezama za sve članice. Zato je nemoguće dati poseban položaj jednoj od zemalja članica«. (Podvukao V. T.) Zatim se naglašava da je p r e u z i m a n j e obaveza na o s n o v u čana 3. n e r a z d v o j n o povezano sa zaštitom b u d u ć n o s t i Jugoslavije koja proističe iz pristupanja Trojnom paktu.' 5 2 U telefonskom razgovoru istog dana u 18,05 časova, p r e m a izveštaju jugoslovenskog C e n t r a l n o g presbiroa, R i b e n t r o p je javio H e r e n u da je, posle razgovora sa Firerom, s p o r a z u m n o d o n e t a f o r m u l a c i j a da N e m a č k a i Italija, s obzirom na vojnu situaciju jugoslovenske vlade, uveravaju da sa svoje s t r a n e neće nikako zahtevati vojne usluge. No, ako bi jugoslovenska vlada u ma k o m vremenu, s m a t r a j u ć i da je to u n j e n o m s o p s t v e n o m interesu, htela, s h o d n o T r o j n o m paktu, da uzme učešća u vojnim o p e r a c i j a m a , o n d a se ostavlja jugoslovenskoj vladi da za to sačini n e o p h o d a n vojni s p o r a z u m sa silama T r o j n o g pakta. Zatim je R i b e n t r o p zamolio H e r e n a da p r e d a ovakav tekst »kako ne bi bilo nikakvog n e s p o r a z u m a i nejasnosti, jer je o n a ranija f o r m u l a c i j a bila nejasna« i da mu se, posle predaje i završenog posla, hitno javi t e l e f o n o m . ' 5 3 Heren je 11. marta u 23,30 časova poslao sledeči telegram Ministarstvu inostranih poslova: » M n o g o b r o j n e vesti o t o b o ž n j e m n e m a č k o m u l t i m a t u m u u p i t a n j u p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u izazvale su. z a j e d n o sa o b i m n i m m e r a m a mobilizacije, veliko uznemir e n j e m e đ u s t a n o v n i š t v o m i pojačale pritisak šovinističkih k r u g o v a na vladu. I s t o v r e m e n o od s t r a n e Engleza i A m e r i k a n a c a čini se sve da se p o v e ć a vladin o t p o r p r e m a t o b o ž n j e m nem a č k o m pritisku. T a k o je. k a k o s a m s a z n a o iz p o u z d a n o g izvora, Ruzveit u o v o m smislu u p u lio lične p o r u k e p r e d s e d n i k u vlade, h r v a t s k o m vođi M a ć e k u i s l o v e n a č k o m vođi Kuiovecu. U vojsci takođe raste negodovanje protiv pristupanja Trojnom paktu i ukazuje se da bi ovo okaljalo čast srpskog vojnika . Zatim Heren zaključuje da jugoslovenska vlada može pružati neznatan otpor ovom pritisku, da je sve veća mogućnost da će izbegavati jasnu odluku da bi izbe gl a mržnju zbog pristupanja Trojnom paktu ili dobila vreme da to pristupanje pripremi korak po ko-

rak i da je ministar spoljnih poslova izrazio čvrstu nadu »da, bez obzira na to kakva će se odluka doneti, između Nemačke i Jugoslavije neće nikad doći ni do kakvog sukoba«, padaše stiče utisak da je iskreno zabrinut Sto možda »nece biti k a d a r da progura pozitivnu odluku«.'* 4

U telefonskom razgovoru 12. marta u 12,40 časova, Heren je obavestio Ribentropa da je jugoslovenska strana do sada izrazila još sledeče želje: hitno i -

da bi tačku I t r e b a l o da i s t o v r e m e n o objave o b e s t r a n e ; da bi objavljivanie t a č k e 2a. zbog u n u t r a š n j e situacije, bilo a p s o l u t n o p o t r e b n o , vrlo u svakom slučaju takođe istovremeno da objave obe strane: da će tačku 2b. koja je d a n a s o b e l e ž e n a k a o m o g u ć a , jugoslovenska s t r a n a ispitati; da se za t a č k u 2c zbog u n u t r a š n j e situacije, izražavala hitna želja da i tu o d o b r i m o objavljivanje«. (Na to je H e r e n p r e p o r u č i o R i b e n t r o p u da se. u i n t e r e s u brzog s v r š a v a n j a stvari, h i t n o izađe ovim ž e l j a m a u susret): i - da j u g o s l o v e n s k a s t r a n a moli da se u tački 3 reći »na j e d a n s l o b o d a n prilaz ka . . . « z a m e n e rećima: »na j e d n u t e r i t o r i j a l n u vezu s a . . « (tj. sa S o l u n o m - V. T.), s tim da o s t a n e u n a j v e ć o j tajnosti.

Na R i b e n t r o p o v o pitanje: » S t a j e sa sednicom vlade?«, H e r e n je odgovorio da će sednica biti održana čim dobije odgovor na ove tačke. 1 6 5 U telegramu od 12. marta u 16,45 časova Heren je izvestio Ministarstvo inostranih poslova da je predao novu formulaciju u vezi sa tačkom 2c t a ć n o onako kako mu je to saopštio R i b e n t r o p u t e l e f o n s k o m razgovoru 11. m a r t a u 18,05 časova, tj. posle konsultacije sa Firerom, s tim što je d o d a o : »Ovo uveravanje može biti d a t o u p i s m e n o j formi, ali, r a z u m e se, ne bi moglo biti objavljeno«. Zatim je Heren u o v o m telegramu izneo p o t p u n o iste zahteve Cinc a r - M a r k o v i ć a koje je izneo u t e l e f o n s k o m razgovoru sa R i b e n t r o p o m istoga d a n a u 12,40 časova, s a m o je dodao: »Krunski savet treba da se sastane zbog konačne odluke o d m a h po prijemu našeg odgovora«. 1 5 6 S d r u g e strane, Heren je svom italijanskom kolegi Mameliju izražavao zabrinutost zbog toga što jugoslovenska vlada odugovlači pregovore i poverio mu da se još ne zna da li će pregovori dovesti pre jednom privremenom paklu ili pristupanju Trojnom paktu, i.siu ući tla odugovlačenje pregovora stvara »opasno i nemirno stanje. »(Podvukao V. T.). Međutim. Cincar-Marković. iako je izgledao »veoma izgubljen», nastojao je da Mameliju ispolji svoj uobičajeni optimizam, ponavljajući više puta svoje uverenje da će se neposredni razgovori sa Nemačkom moći okončati brzo i povoljno. On je smatrao da nemačka vlada stalno obaveštava italijansku vladu o toku pregovora i sa zadovoljstvom se osvrtao na posredne pregovore između Italije i Jugoslavije, tvrdeći da predviđa i da se lično nada da će što pre uslediti i direktni kontakti s italijanskom vladom On je nastojao da sazna da li su Nemci i u kojoj meri obaveštavali Italijane o svojim pregovorima sa Jugoslavijom, da bi utvrdio kakve su još mogućnosti manevrisanja preostale između sila Osovine. Cutanje Mamelija nije moglo a da ne ostavi utisak na Cincar-Markovića da se u Rimu ništa ili veoma malo zna o toku jugoslovensko-nemačkih pregovora. A na Mamelijevo pitanje: »Zašto je jugoslavenska vlada u takvim uslovima vršila mobilizaciju?«, Cincar-Marković je odgovorio da je to posledica velikih teškoća unutrašnje situacije i»potreba da se bude spremno u slučaju nekih iznenađenja«. Li telegramu od 13. marta Heren je ja\io Ribentropu157 d a j e dobio uveravanja i n d i r e k t n o od p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovića da on ulaže sve n a p o r e da savlada o t p o r protiv jugoslovenskog p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu: »On je stavio neke generale pod policijsku p r i s m o t r u da bi se osigurao od iznenađenja. On je isto tako rešen, a k o b u d e p o t r e b n o , da uhapsi vodeće ličnosti iz opozicije«. 158

ČETVRTA SEDMICA KRUNSKOG SAVETA. ISPITIVANJE MOGUĆNOSTI ZA SKLAPANJE VOJNOG PAKTA SA SOVJETSKIM SAVEZOM

Na ovoj sednici, koja je o d r ž a n a 13. marta, ministar inostranih poslova CincarMarković je referisao o o d g o v o r u fon H e r e n a na protivuslove jugoslovenske vlade. U tom o d g o v o r u fon H e r e n je p o d u v k a o da N e m a č k a ne može objaviti o d r e d b u da se jugoslovenska vojska o s l o b a đ a vojnih obaveza, p o š t o o č e k u j e da će i d r u g e države pristupiti T r o j n o m p a k t u i da će se od njih zahtevati vojna p o m o ć a k o bi se rat proširio. Naime, ako bi se objavilo da je Jugoslavija o s o b o đ e n a vojnih obaveza, te d r u g e države bi s p r a v o m tražile da se i o n e osl o b o d e tih obaveza. Bilo je očigledno da je R i b e n t r o p o d l u č n o zahtevao da fon H e r e n ne p o p u š t a Beogradu. Posle kraće diskusije p r i h v a ć e n o je rešenje da klauzula o vojnoj p o m o ć i i o ustupanju Soluna ostane tajna, a Cincar-Marković je dobio nalog da sa fon H e r e n o m izradi sve p o t r e b n e p r o t o k o l e i da ih p o d n e s e na p r e d l o g i k o n a č n o o d o b r e n j e . Cvetković je izjavio da je stekao utisak da Hitler n e m a ništa protiv toga da Jugoslavija o d m a h p o s e d n e Solun sa k o r i d o r o m širokim 30 k m . 1 5 9 U toku sednice. namesnik Radenko Stanković je postavio pitanje Cvetkoviću da li je cela vlada saglasna da se pristupi T r o j n o m paktu. Na to je Cvetković odgovorio da j e d i n o nisu saglasni Mihailo Konstantinović, S r đ a n Budisavljević i B r a n k o Cubrilović. 1 6 0 Prema zaključcima ove sednice, Cincar-Marković i Pešić su utanačili da bi od nemaćke vlade trebalo zahtevati: poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nepovredivost granica jugoslovenske teritorije za vreme rata i uzdržavanje od zahtevanja vojne pomoći u korist Nemaćke i Italije. Nemačka vlada je prihvatila ove uslove i saglasila se sa zahtevom u pogledu jugoslovenskih prava u Solunu. Ovom prilikom Krunski savet je, na čelu sa knezom Pavlom, uporno insistirao da se o ovome ne obaveštavaju ni ostali članovi vlade, ni opozicija i da se odluka o pristupanju Trojnom paktu ne iznosi van najužeg kruga. (Podvukao V. T.). Kao što se vidi, knez Pavle, Cvetković i Maćek su nastojali da sve razgovore. savetovanja i o d l u k e o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u zadrže u najvećoj tajnosti ne s a m o od n a r o d a i vođa opozicije, već i od nekih članova vlade koji su se t o m e u p o r n o protivili. Posle ove k r a t k e sednice, na kojoj je Krunski savet, u stvari konačno doneo odluku za pristupanje Trojnom paktu ( p o d v u k a o V. T.), Maček, Kulovec, Pešić i Cincar-Marković su se radovali, osećajući čak izvesno o l a k š a n j e i zadovoljstvo, n a r o č i t o zbog prihvatanja zahteva u pogledu Soluna. S d r u g e strane, pokušaji Gavrilovića i T u p a n j a n i n a da se potraži p o m o ć od Moskve nisu urodili plodom, pošto se Krunski savet p o t p u n o orijentisao u pravcu Osovine. Time je stvar propala krivicom jugoslovenske vlade. Cincar-Marković je 13. marta poslao jugoslovenskom poslaniku u Moskvi Gavriloviću sledeči telegram: »Pretsednik vlade p r e k o T u p a n j a n i n a d o b i o Vašu p o r u k u da Vam ie od P r e d s e d n i k a vlade p o t r e b n o o v l a š c e n j e d a m o ž e t e s o n d i r a t i t e r e n z a s k l a p a n j e s o v j e t s k o - j u g o s l o v e n s k o g vojnog s a v e z a O b j a s n i t e mi šta je u stvari, j e r takvu sugestiju od Vas, k a o Vaše mišljenje, nism o dobili. Isto l a k o molim o d g o v o r i t e kojim s t e p u t e m ovu sugestiju dostavili T u p a n j a n i nu«.

A Ministarstvo inostranih poslova mu je 15. marta uputilo telegram:

»Molim u p u t i t e hitno Božina Sirnici' (član jugoslovenske vojne misije u Moskvi - V.T.) za Beograd radi referisanja«. 1 6 1

Jugoslovenski poslanik u Londo> u, u t e l e g r a m u od 14. marta, obavestio je Ministarstvo inostranih poslova da u Forin ofisu s m a t r a j u da jugoslovenska vlada nije d o n e l a nikakvu o d l u k u o p r o m e n i svog d o s a d a š n j e g stava, ali da će biti teško da se taj stav i dalje dugo održi zbog pritiska Nemaćke, da Velika Britanija ne želi da vrši nikakav pritisak na Jugoslaviju, ali da p r i d a j e punu važnost pitanju o t p o r a p r e m a daljem n e m a ć k o m n a d i r a n j u i da su štampi date instrukcije da se drži »rezervisano i ne otežava delikatan položaj Jugoslavije«. 162 Istoga dana u 24,00 časova Cincar-Marković je telegramom obavestio jugoslovenskog poslanika u Londonu Subotića, isključivo radi njegove lične informacije, da se kontakt sa n e m a ć k o m vladom nastavlja uvek u prijateljskom duhu, da se nastoji da se zemlji obezbede nezavisnost, integritet i suverenitet i otkloni ma kakvo mešanje u rat i da se sa velikom pažnjom prati razvoj događaja na jugu Balkana. 1 6 3 I n t e r e s a n t n o je da je šef nemaćke Policije bezbednosti, u svom aktu od 14. marta, obavestio n e m a č k o Ministarstvo inostranih poslova da Cvetković nastoji da o b r a z u j e k o n c e n t r a c i o n u vladu, da je p o n u d i o p r o f e s o r u Mirku Košiću. članu Glavnog o d b o r a Radnikalne stranke, n a j p r e položaj m i n i s t r a saobraćaja, a zatim ministra finansija i da je on o d b i o o b a položaja, pod izgovorom da se m o r a konsultovati sa p r e d s e d n i k o m s t r a n k e Acom Stanojevićem. Sef policije je dalje naveo da v e r u j e da je Cvetković n a m e r n o t a k o govorio zato što je Košić anglofil i da su Cvetkovićevi a r g u m e n t i u razgovoru sa Košićem n a v o d n o d o s l o v n o isti kao oni u izveštaju jugoslovenskog Glavnog g e n e r a l š t a b a koji je poslat knezu Pavlu i Cvetkoviću, tj. da se došlo do zaključka da će anglo-saksonske sile ipak na kraju pobediti i da Jugoslavija m o r a biti p r i p r a v n a da se pojavi kao odlučujući f a k t o r u k o n a č n o m obračunu, kao i to d a j e Cvetković r e k a o Košiću da »Italijani m o r a j u biti izbačeni iz Albanije, da bi t a m o Englezi stvorili baze«. 1 6 4 Međutim, Košić objašnjava takvo Cvetkovićevo d r ž a n j e time što je pretpotavljao da je Glavni o d b o r Radikalne s t r a n k e orijentisan p r e m a Velikoj Britaniji i da je to najbolji način da ga uvede u vladu i da je Cvetković grešio, jer je i sam Košić, posle s l o m a Francuske, išao kod fon H e r e n a da mu objasni da Glavni o d b o r Radikalne s t r a n k e nije na liniji Velike Britanije.

ODGOVOR NEMAĆKE VLADE NA JUGOSLOVENSKE ZAHTEVE

Nemačko Ministarstvo inostranih poslova je 14. marta, preko poslanika Herena, dalo sledeči odgovor jugoslovenskoj vladi na njene zahteve od 12. marta. Zbog značaja njegove a u t e n t i č n e i i n t e r e s a n t n e sadržine iznosi se u celini. On glasi: -Molim Vas da kažete j u g o s l o v e n s k o m m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova sledeće: Mi s m o verovali da s m o Jugoslaviji već toliko izašli u s u s r e t da b i s m o olakšali n j e n o r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k t u , da n i s m o oćekivali da će j u g o s l o v e n s k a vlada j>odnositi nove zateve. M e đ u t i m , p o š t o je V a m a u t o k u razgovora od 12. III m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova izneo još n e k o l i k o zahteva, zatraživši da se na njih o d g o v o r i p r e z a s e d a n j a K r u n s k o g saveta, smatr a j t e se o v l a š c e n i m da izložite stav vlade Rajha o p o j e d i n i m t a ć k a m a s a o p š t e n j a na sledeći način:

1) S l a ž e m o se da n e m a ć k o - i i a l i j a n s k o o b e ć a n j e o p o š t o v a n j u s u v e r e n i t e t a i teritorijalnog integriteta Jugoslavije o b j a v i m o i s t o v r e m e n o i Jugoslavija i mi. Bilo bi n a j b o l j e a k o bi se ovo objavilo na d a n p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paklu, i to p u b l i k o v a n j e m o d g o v a r a j u ć i h n o l a dveju sila Osovine. 2) Sto se tiće o b j a v l j i v a n j a o b e ć a n j a da vlade sila Osovine n e ć e tražiti od Jugoslavije da za v r e m e rata d o p u s t i prolaz ili t r a n s p o r t t r u p a k r o z j u g o s l o v e n s k u t e r i t o r i j u , postoji kod nas p r i g o v o r d a o s t a l i m p a r t n e r i m a T r o j n o g p a k t a nije d a t o takvo o b e ć a n j e S e m loga. o v o bi lako m o g l o izazvati n e p o ž e l j n a pozivanja u slučaju kasnijih p r i s t u p a n j a . Pa ipak uzevši u obzir p o s e b a n z n a č a j koji j u g o s l o v e n s k a vlada p r i d a j e t a k v o m o b j a v l j i v a n j u i da bi j o j položaj bio o l a k š a n , voljni s m o da i z a đ e m o u s u s r e t n j e n i m ž e l j a m a u t o l i k o š t o ć e m o j o j prepustili da ovo o b e ć a n j e , koje s m o s p r e m n i da d a m o u noti koja ne t r e b a da se o b j a v l j u j e , iskoristi u o b l i k u s a o p š t e n j a za j u g o s l o v e n s k u š t a m p u o č e m u ć e m o se dogovoriti. 3) N e m a m o nišla protiv loga da j u g o s l o v e n s k a š t a m p a objavi da p r i s t u p a n j e ne obavezuje Jugoslaviju da u č e s t v u j e u g r č k o m s u k o b u , p o š t o to u t o m a t s k i proizilazi iz opštepoznalog teksta Trojnog pakta. 4) Ni p o d k a k v i m o k o l n o s t i m a ne m o ž e m o pristati na obiavijivanje g a r a n l i j e koju s m o p o n u d i l i da n e ć e m o postavljati nikakav zahtev za vojnu p o m o ć od Jugoslavije i da c e m o jug o s l o v e n s k o j vladi p r e p u s t i t i d a sklopi p o t r e b n e s p o r a z u m e s i silama T r o j n o g pakla, a k o ma k a d a b u d e s m a t r a l a da je u č e š ć e u vojnim o p e r a c i j a m a s.la T r o j n o g p a k t a u n j e n o m s o p s t v e n o m i n t e r e s u . N a d a m o se da ste i Vi. sa svoje s t r a n e , ovo izjavili Mi m o ž e m o j e d i n o da, i s t o v r e m e n o sa o k o n č a n j e m p r o t o k o l a o p r i s t u p a n i u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u , uputimo j u g o s l o v e n s k o j vladi s t r o g o poverljivu n o t u koja Ce sadržavati n a š u g a r a n t i j u i o b e ć a n j e 0 t e r i t o r i j a l n o j vezi Jugoslavije sa Jegejskim m o r e m p r e k o Soluna. 5) Da bi se j u g o s l o v e n s k i m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova lišio svake m o g u ć n o s t i da na ovo stavi prigovor, m o l i m da mu izjavite sledeče: Ako se r a z m o t r e razlozi za o b j a v l j i v a n j e naše g a r a n l i j e . k a k o želi j u g o s l o v e n s k a vlada. 1 razlozi protiv objavljivanja, p o s t a j e j a s n o da u o p š t e ne postoji nikakav s p o l j n o p o l i t i č k i int e r e s za to, već isključivo razlozi u n u t r a š n j e politike j u g o s l o v e n s k e vlade M e đ u t i m , čim se ovo p i t a n j e r a z m o t r i sa gledišta m e đ u n a r o d n e politike, ne m o ž e biti ni n a j m a n j e s u m n j e da ne s a m o ovo ili o n o gledište, vec p r o s i o n a p r o s t o sve govori protiv t a k v o g objavljivanja. J e r a) S a m o po sebi je sasvim n e u o b i č a j e n o , i m o g l o bi se objasniti j e d i n o n a š o m k r a j n j o m p r e d u s r e l l j i v o š ć u š t o s m o i s t o v r e m e n o sa z a k l j u č e n j e m j e d n o g v ažnog u g o v o r a voljni da naš e m p a r t n e r u Jugoslaviji d a m o g a r a n t i j u d a n e ć e m o o d nje zahtevati d a ispuni j e d n u b i t n u u g o v o r n u o b a v e z u . Ako bi. p o r e d toga, o v o bilo i j a v n o s a o p š l e n o , to bi izazvalo z l o n a m e r n e k o m e n t a r e o sadržani u g o v o r a , u t o m smislu da u g o v o r nije n i š t a d r u g o do o b i č n a p o d v a l a i da. u stvari, ne vredi ništa. b) Ako p r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k t u znači p r i s t u p a n j e k o l e k t i v n o m u g o v o r u , o n d a bi se t e š k o mogli d o p u s t i t i p o s e b n i izuzeci p r e m a j e d n o m j e d i n o m p a r t n e r u , j e r b i ovo. r a z u m e se. navelo d r u g e p a r t n e r e da p o s t a v e p i t a n j e zašto se ovi p o s e b n i izuzeci ne bi p r i m e n i l i na njih. Uz lo. mi t a k o đ e m o r a m o imati na u m u da i d r u g e zemlje žele da p r i s t u p e T r o j n o m paktu Ako bi o b e ć a n j e d a l o Jugoslaviji bilo objavljeno, j a s n o je da bi se sve zemlje koje b u d u u b u d u ć e p r i s t u p a l e P a k t u pozivale na o v o i t a k o istupale sa zahtev ima o izuzecima T a k o bi se čitava s t r u k t u r a Pakt3 mogla razvodniti. c) Z a k l j u č e n j e T r o j n o g p a k l a i p r i s t u p a n j e d r u g i h zemalja p r e d s t a v l j a j u p o v e z a n u akciju sa visokim političkim ciljem. Pakt je izraz n a p o r a tri velike sile. u s m e r e n i h k o n a č n o m cilju - s v e t s k o m m i r u , a i s t o v r e m e n o m o r a da spreći d r u g e države, koje bi mogle pasii u isk u š e n j e da se s t u p a n j e m u rat s u p r o t s t a v e ovim n a p o r i m a . P r i r o d n o je da hi jedan politički i n s t r u m e n t ove vrste p o s t a o t u p o oružje, a k o bi sile, na koje on t r e b a da ima p o m e n u t o dejstvo. mogle ukazati da p r e m a o b j a v l j e n i m t e k s t o v i m a s v a k o m e š a n j e u rat. koje bi o n e m o g l e preduzeti, ne bi naišlo na o t p o r z e m a l j a koje su p r i s t u p i t e Paktu Ovi razlozi su l a k o jasni i ubedljivi da ni j u g o s l o v e n s k a vlada n e ć e m o ć i da z a h t v o n oči p r e d njima Ako o n a i dalje insistira na objavljivanju naše g a r a n l i j e o n d a b i s m o mogli mi o v o objasniti s a m o time š t o su o č i g l e d n o p r o t i v s t r u j e u n u t r a š n j o - p o l i t i č k e p r i r o d e u Jugoslaviji jače nego s t o s m o mislili. U t o m slućaiu morali b i s m o čak da se p i t a m o da li p o d takvim o k o l n o s t i m a p o s t o j e uslovi z a p r i s t u p a n j e Jugoslavije k a o p a r t n e r a T r o j n o m p a k t u , m e d u n m , mi zasad ne želimo da se u p u š t a m o u r a z m a t r a n j e takvih pitanja, vec p r e t p o s t a v l j a m o da su vaši a r g u m e n t i uhedili m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova u neodrživost n j e g o v o g z a h t e v a o objav liivanju g a r a n t i j a . 6) U p o g l e d u z a h t e v a da se o b e ć a n j e u vezi sa S o l u n o m f o r m u l i š c t a k o da p r i l i k o m određivanja novih g r a n i c a na B a l k a n u t r e b a voditi r a č u n a o i n t e r e s u Jugoslavije za teritorijalnu vezu sa Jegejskim m o r e m p r e k o Soluna, mi s m o voljni da u s v o j i m o p r e d l o g jugoslovenskog m i n i s i r a i n o s t r a n i h poslova.

Na vašu p r i m e d b u da se j u g o s l o v e n s k a vlada slaže da se ovo o b e ć a n j e s a č u v a u n a j s i r o vijoj tajnosti, želeo bih da k a ž e m da je s a m a j u g o s l o v e n s k a vlada najviše z a i n t c r e s o v a n a da se o n o zadrži u tajnosti. Molim vas s a o p š t i t e g o r n j a izlaganja m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova na prijateljski, ali odlučan naćin i ne ostavite ga u s u m n j i da je s a d a na j u g o s l o v e n s k o j vladi da d o n e s e o d l u k u da li želi ili ne da pristupi T r o j n o m p a k t u na p r e d l o ž e n o j bazi. Možete t a k o đ e reći m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova u m o j e ime da s m o mu izišli u s u s r e t koliko god s m o mogli. Uostalom, p r e t p o s t a v l j a m da Jugoslavija, s o b z i r o m na b u d u ć n o s t , n e ć e p r o p u s t i t i ovu j e d i n s t v e n u priliku da o b e z b e d i svoj s u v e r e n i t e t i integritet i da ispuni svoju d a v n a š n j u želju za izlazak na Jegejsko m o r e , a da pri t o m o n a s a m a ne m o r a da snosi nikakve žrtve. Na k r a j u m o l i m da kažete m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova d a ć e m o posle z a u z i m a n j a j u g o s l o v e n s k o g stava još m o rati da d o đ e m o u d o d i r sa i t a l i j a n s k o m i j a p a n s k o m v l a d o m da b i s m o dobili i njihovu saglasnost. Javite telegrafski o izvršenju. Ribentrop«'85

Fon Heren je istog dana, 14. marta, u 22,30 časova telegramom obavestio Ribentropa da je, u vezi sa o b j a š n j e n j e m n e m a č k e vlade od istog d a n a na zahteve jugoslovenske vlade, izvršio zadatak, naime, da se t r u d i o da sa primljenim a r g u m e n t i m a uveri Cincar-Markovića na najubedljiviji i najpotpuniji naćin da je sasvim isključeno da se objavi o b e ć a n j e u vezi sa vojnom pomoći, d a j e tom prilikom s t e k a o utisak d a j e u s p e o u tome, jer g a j e Cincar-Marković zamolio da m i n i s t r u inostranih poslova Rajha izrazi njegovu »ličnu zahvalnost za jasno iznošenje nužnih razloga n e m a č k o g gledišta o o v o m pitanju«, da p o t p u n o shvata to gledište i da će se založiti za njega, da je p r i m i o k znanju sva »ostala moja izlaganja bez prigovora« i da se »veoma r a d o v a o što pristaj e m o da izvršimo tražene izmene u o b e ć a n j u u vezi sa Solunom«. 1 6 6 U opširnom odgovoru na telegram Cincar-Markovića od 13. marta Gavrilović je iz Moskve 14. marta naveo: 1) da sovjetska vlada može odbiti njegovo s o n d i r a n j e ako mu jugoslovenska vlada za to da ovlašćenje, da bi »u tom slučaju naša vlada bila p o t p u n o o p r a v d a n a pred našim n a r o d o m čije su Vam simpatije za Rusiju poznate, bez obzira na režim u njoj«. On s m a t r a da treba pokušati tako da u d a t o m m o m e n tu »možemo javno reći da s m o mi hteli, a da Sovjetska Rusija ni je htela ili nije smela«; 2) da sovjetska vlada može primiti (sondiranje? - V. T.), »a posle postavljati razne uslove i razvlačiti«; 3) da može prihvatiti ozbiljno tako da »u tom slučaju mi n i s m o sami prema N e m a č k o j u Evropi, a stvar je Sovjetske Rusije k a k o će ona to objasniti N e m a č k o j . . . N e m a č k a ne bi javno ustala protiv toga, jer bi to značilo raskid sa Sovjetskom Rusijom, a a k o sa njom raskine, biee slabija i p r e m a n a m a . . . Sve ovo važi a k o s m o sad t a k o pritisnuti od strane N e m a ć k e da ne m o ž e m o više čekati, ni manevrisati. a ne želi se ulaziti u osovinu Rim-Berlin.« Zatim je Gavrilović nagovestio da «u sov jetskim vojnim krugovima, vojsci, pa i u partiji, raste nezadovoljstvo p r e m a dosadašnjoj p r o n e m a č k o j politici« i da je jedan pukovnik u svom p r e d a v a n j u »rekao da se već sad može reći d a j e Nem a č k a izgubila rat i da se njihova ( s o v j e t s k a - V . T.) politika m o r a ravnati prema tome. Već se može ćuti i najotvorenija kritika s a d a š n j e politike«. Gavrilović je zav ršio ovako: »lako se sve ovo ne s m e preuveličavati, p o m e n u t o sondiranje služilo bi kao probni kamen«. 1 6 7 Tek 12. marta izaslanik Glavnog generalštaba, major Perišic je pozvan u britansko poslanstvo, gde mu je saopšteno - da će V. Britanija učinili sve da po-

mogne Jugoslaviju; da Jugoslaviji stoje na raspolaganju svi britanski izvori snabdevanja, ali da britanska flota ne bi mogla prihvatiti jugoslovenske snage na j a d r a n s k o j obali, i da se jugoslovenski Generalštab poziva da ubrza izvođenje mobilizacije i koncentracije. Zatim je general Papagos govorio o raznim strategijskim kombinacijama na Balkanu, koje su se svodile na to da treba pristupiti obrazovanju novog solunskog fronta u severnom delu Grčke. General Vilson je naglasio potrebu da jugoslovenska vojska o d m a h izvrši mobilizaciju i koncentraciju. Savetovano je da jugoslovenske snage p r e d u z m u ofanzivu u Albaniji i postignu brze odluke i na taj način dođu do o g r o m n e količine ratnog materijala. 1 8 8 Zapisnik o ovim razgovorima Perišić je 15. m a r t a izjutra p r e d a o ministru vojske generalu Petru Pešiću, u prisustvu načelnika Generalštaba generala Petra Košića. Međutim, ni u Generalštabu, ni u Ministarstvu vojske se u t o m smislu nije ništa radilo. Stiče se utisak da su se knez Pavie, ministar vojske general Pešić i načelnik Generalštaba general Košić već bili odlučili da prihvate Trojni pakt. Pored toga, s u m n j a u britansku p o m o ć bila je velika, a vladalo je i mišljenje da ta p o m o ć neće i ne može stići na vreme. 1 6 9 Cerćil je obavešten o rezultatima Donovenove posete Beogradu, naime o t o m e kako je američki poslanik ustanovio da u Beogradu vlada strah od Nernačke, da ministri i vodeći političari ne smeju da kažu svoje gledište i da jedini izuzetak čini general Simović, kao predstavnik onog dela oficirskog sastava koji je protiv n e m a č k o g prodiranja na Balkan i protiv neodlučnosti jugoslovenske vlade. 1 7 0 Prilikom ove posete, Donoven je o b e ć a o finansijsku i materijalnu pomoć Jugoslaviji. Sredinom marta, kada je kod jugoslovenske vlade već bila sazrela odluka o pristupanju Trojnom paktu, odlučeno je da se jugoslovenska imovina u SAD prenese u neku drugu, neutralnu zemlju, gde neće biti izvršena blokada novca kad Jugoslavija priđe silama Osovine. U vezi s tim, posle naloga jugoslovenske vlade od 14. marta 1941. da se jedan deo njenog depozita u vrednosti od 10 miliona dolara u zlatu prenese iz njujorške Federalne banke u brazilijansku banku, predsednik Ruzvelt je, preko jugoslovenskog poslanika Fotića, uputio jugoslovenskoj vladi sledeče saopštenje: » J u g o s l o v e n s k o zlato ne m o ž e biti na s i g u r n i j e m m e s t u od F e d e r a l n e b a n k e . P r e d s e d nik p r u ž a svoju lićnu g a r a n c i j u da će o v o zlato biti u p o t r e b l j e n o s a m o za p o t r e b e Jugoslavije i njenih naroda«.'7'

Nemački poslanik fon Heren je 15. marta u 21,40 časova izvestio Berlin da je p r e p o r u č i o jugoslovenskoj vladi da se na konferenciji za š t ? m p u d a d u odgovarajuće izjave, s obzirom na to što je beogradska javnost, zahvaljujući neprijateljskoj propagandi, stekla pogrešan sud o pravim uzrocima nerešenih nemačko-jugoslovenskih pregovora i zahvaćena izvesnom psihozom zbog tobožnjeg ugrožavanja najviših interesa, kao i same države, i da se i idućih d a n a ponavljaju u m i r u j u ć e izjave, jer se situacija neće konačno razbistriti, tako da bi opet mogla izazvati uznemirenje. On naglašava da bi pri t o m e trebalo isticati »ne s a m o n e p r o m e n j e n e prijateljske odnose, nego i lojalne n a m e r e Rajha p r e m a Jugoslaviji, koji vodi računa o čuvanju jugoslovenskih interesa«. 1 7 2 A pet minuta kasnije javio je da je od dve vodeće ličnosti bliske vladi d o z n a o da su nadležni organi »danas dali uputstva jugoslovenskoj štampi da početkom sledeče nedelje o t p o č n u p r i p r e m a n j e javnog m n e n j a za uključivanje Jugoslavije u novi evropski poredak«. 1 7 3

Italijanski poslanik u Beogradu Mameli javio je 15. marta Rimu kako se, tobože, u Jugoslaviji »vojne m e r e sprovode sa nesmanjenim ritmom«, a sekretar italijanske a m b a s a d e u Berlinu je istog dana dobio hitno telefonom iz Rima saopštenje: »Jugoslaveni se pripremaju da napadnu Italiju. N e m a m o dovoljno snaga za otpor. Tražimo neposrednu n e m a č k u akciju.' 7 4 Da bi nastavio taktiku odlaganja, knez Pavle je pokušao da iskoristi zabrinutost Italije, zbog navodne mobilizacije it Jugoslaxnji i njenog napada na Italiju za novu akciju kod Musolinija, tim pre što su p r e m a nekim vestima Italijani tražili da se prekinu jugoslovensko-nemaćki odnosi (takvu informaciju dobio je p o d s e k r e t a r Ministarstva inostranih poslova Smiljanić od r u m u n s k o g poslanika u Beogradu), jer nisu željeli da prihvate privilegovani položaj Jugoslavije u odnosu na ostale balkanske zemlje. Zato je advokat Stakić 16. marta zamolio Mamelija da hitno upozna Anfusa da, po mišljenju ministra dvora Antića, nikakav pakt sa N e m a č k o m ne može dati nikakvu spokojnost Jugoslaviji ako njeni odnosi sa Italijom nisu jasni i učvršćeni. Stakić je dalje izneo d a j e pre tri d a n a razmatrana mogućnost da predsednik vlade i ministar spoljnih poslova krenu avionom z.a Rim, ali se od toga odustalo iz bojazni od Nemaćke, jer bi mogla shvatiti da jugoslovenska vlada vodi zakulisnu igru. U svakom slučaju, zbog te dileme zakasnio je odlazak u Berlin, ali je »predviđen za iduću sredu«. Zatim je pitao Mamelija šta u takvoj situaciji može sugerisati jugoslovenskoj vladi, izražavajući spremnost da o d m a h o t p u t u j e u Rim. Mameli mu je samo odgovorio da će n e p o s r e d n o preneti Rimu »ovo saopštenje«, ali da neće govoriti o jugoslovensko-nemaćkim pregovorima. 1 7 4 a Anfuso je 16. marta saopštio Berlinu Stakićevu izjavu i d o d a o da Duće ima n a m e r u da pošalje telegram Mameliju da saopšti knezu Pavlu: 1) da je italijanska vlada s p r e m n a da da sve garantije koje želi u pogledu osiguranja »na koje aludira Stakić; 2) italijanska vlada je s p r e m n a da učvrsti italijansko-jugoslovenske odnose pojačanjem italijansko-jugoslovenskog pakta koji traje već četiri godine; 3) da bi povezivanje pakta iz 1937. godine sa Trojnim paktom značilo za Jugoslaviju najbolju političku garantiju u ovom trenutku«. Anfuso je zamolio otpravnika poslova u Berlinu da ispita »da li ovakva poruka može biti od koristi akciji i prgovorima koje vlada Rajha vodi u Beogradu. O t o m e je obavestio i nemačkog otpravnika poslova u Rimu, ističući da »Musolini pridaje veliki značaj da b u d e informisan o sadašnjem stanju nemaćko-jugoslovenskih pregovora«.' 7 5 Is.oga dana agencija DNB je saopštila da su na zahtev jugoslovenskog ministri vojske i mornarice stavljeni na raspolaganje geneiali Jovan Naumović, Aleksandar Danković, Petar Aratović (Araćić - V. T.) i Svetozar Hadžić, radi likvidacije nepoželjnih elemenata koji gaje antipatije prema Osovini Rim-Berlin. Prema izjavi bugarskog ministra inostranih poslova italijanskom predstavniku, Naumović je poznat u Bugarskoj kao ličnost sa antibugarskim tendencijama, a stari načelnik Obaveštajne uprave Glavnog generalštaba Petar Aračić kao eksponent zapadnih d e m o k r a t i j a . ' 7 6 Interesantno je d a j e Milan Stojadinović tog istog dana, 16. marta, iz svog prebivališta u Ilidži kod Sarajeva, prebačen i sproveden u Solun, gde je 19. marta predat britanskom vojnom atašeu u Grčkoj radi ukrcavanja na jedan brod i prebacivanje na ostrvo Mauricijus.' 7 7 Jugoslovenski poslanik u Londonu Subotić javio je Ministarstvu inostranih poslova da g a j e sovjetski a m b a s a d o r Majski obavestio d a j e 15. marta u Forin

ofisu razgovarao o Jugoslaviji, da su mu rekli da, prema informacijama kojima raspolažu, Jugoslavija nije voljna da sklopi bilo kakav sporazum sa Nem a č k o m koji bi omogućio ulaz ili prolaz nemaćke vojske kroz jugoslavensku teritoriju i da svi zvanični faktori i narod stoje na toj liniji.' 7 8 Fon Heren je telegramom od 17. marta u 16,00 časova obavestio Ministarstvo inostranih poslova da ga je pozvao Cincar-Marković i da mu je saopštio da se »Krunski savet u principu odlučio za pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu«, s tim da je dao uputstva da odgovori na pojedine tačke nemačkog odgovora od 14. marta, i to da Krunski savet: - u pogledu tačke 1 (poštovanje suvereniteta i integriteta) smatra da je neophodno da se odgovarajuće note objave kao dodatak br. 1 protokolu o pristupanju; • u pogledu tačke 2 (prolaz ili transport kroz zemlju) smatra da je izvanredno važno, s obzirom na ovdašnju unutrašnju situaciju, da se predloženo saopštenje objavi u jugoslovenskoj štampi istovremeno sa pristupanjem, i to u obliku kominikea. Zbog ovoga bi se morao unapred postići sporazum o sadržini i predlaže sledeči tekst: »Jugoslovenska vlada je mogla da se ubedi u toku diskusija koje su prethodile pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu da. usled postojeće vojne situacije, vlade sila Osovine neće tražiti od Jugoslavije da dopusti prolaz ili transport trupa kroz jugoslovensku nacionalnu teritoriju«; - u pogledu tačke 3 (grčki sukob) nema primedbi; - u pogledu tačke 4 (vojna pomoć) usvaja formu jemstva koju mi želimo (strogo tajna nota), ali je mišljenja da jemstvo u pogledu vojne pomoći i jemstvo u pogledu Soluna treba dati u dve posebne note, pošto su posredi dva pitanja koja nemaju međusobne veze; i - u pogledu tačke 5 (Solun) Krunski savet veruje da tekst obećanja koji je poslednji put predložio Cincar-Marković može ipak izazvati sumnje o tumačenju, i zbog toga pridaje značaj ispravci teksta obećanja u smislu da prilikom novog određivanja granica na Balkanu treba voditi računa o interesima Jugoslavije za teritorijalnu vezu sa Jegejskim morem proširenjem njenog suvereniteta na grad i luku Solun. (Sve p o d v u k a o V. T.). Na kraju, Heren je saopštio da mu je Cincar-Marković u zaključku r e k a o »da očekuje dalje vesti od nas o v r e m e n u i mestu potpisivanja p r o t o k o l a o pristupanju«.'79 Nemački državni sekretar Vajcseker je istog dana (17. marta) obavestio Ministarstvo inostranih poslova da je primio m a đ a r s k o g poslanika Stojajia (Stovav) na njegov zahtev i d a j e , p r e m a instrukcijama svoje vlade, tražio da se obrati pažnja na to da se mađarski revizionistićki zahtevi u o d n o s u na Jugoslaviju ne o d b a c e ako Jugoslavija pristupi Trojnom paktu. »On je pošao od toga da smo mi s p r e m n i da Jugoslovenima d a m o garantije za njihovu sadašnju teritoriju. Naravno, mi smo stvarno samo izjavili u Beogradu da želimo »da poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije«. (Prema ovom komentaru državnog sekretara ispada da postoji samo želja za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ali ne i obaveza, što bi verovatno bilo tačno i da nije došlo do državnog udara 27. m a r t a - V. T.). Vajscekcr je na kraju rekao da ovu stvar predaje Ministarstvu inostranih poslova, jer se uzdržao da Stojajiu daje taćnijc saopštenje o stanju pregovora.' 8 0 Nemački ambasador u Rimu Makenzen je takođe 17. marta obavestio Ministarstvo inostranih poslova d a j e iz razgovora sa Anfusom »stekao utisak da bi

Duće pridavao veliki značaj podrobnijim obaveštavanjima o stanju nemačkojugoslovenskih pregovora, ali da ne želi da preduzima zvanićne korake u Berlinu, ma da se stiće utisak da bi obaveštenja o tim pregovorima primio sa naročitom zahvalnošću.' 8 ' A italijanski otpravnik poslova Kosmeli je preneo nemaćkom državnom sekretaru Vajcsekeru Dučeovu n a m e r u da preko Mamelija saopšti knezu Pavlu svoje mišljenje u tri tačke, ali je Vajcseker. pre no što ju je p r e n e o Ribentropu, hteo da razjasni da li tačke 2 i 3 (koje je Musolini formulisao i koje su već iznete - V. T.) treba tumačiti u smislu pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu ili u smislu produbljivanja i učvršćenja italijanskojugoslovenskog pakta iz 1937. godine, koji bi se eventualno uskladio s Trojnim paktom. Kosmeli je s m a t r a o da je takvo t u m a č e n j e u skladu sa opštim smislom obostranog obaveštavanja, pa je tražio da dobije hitan odgovor o pregovorima između Rima i Beograda. Međutim, nemaćki zvanićni krugovi postali su još rezervisaniji nego što su bili u o d n o s u na k o r a k e za koje se Musolini s p r e m a o da čini kod kneza Pavla Oni su se isto tako pokazivali p r e m a Mađarima i Bugarima, iako sa najvećom pažnjom prate jugoslovensko-nemaćke pregovore zbog bojazni da će ti pregovori dovesti do obaveza sila Osovine da garantuju jugoslovenske granice, čiju reviziju oni priželjkuju. S druge strane, nemaćki zvanični krugovi izražavaju izvesnu ljutnju i negodovanje zbog p r e t e r a n o g odugovlačenja, kolebanja i pravnih teškoća koje Jugoslavija iznosi prilikom određivanja svojih o d n o s a sa Osovinom, m a d a ne gube svoj preovlađujući optimizam u pogledu pozitivnog okončanja pregovora. 1 8 2

PETA SEDNICA KRUNSKOG SAVETA. NEMAĆKI PREDLOG TEKSTOV A NOTA UZ PROTOKOL O PRISTUPANJU JUGOSLAVIJE TRAJNOM PAKTU. PRVI ULTIMATUM JUGOSLOVENSKOJ VLADI

Ova sednica održana je 17. marta. Zbog nedostatka jugoslovenskih izvora, to se može konstatovati na osnovu već citiranog Herenovog telegrama, upućenog n e m a ć k o m Ministarstvu inostranih poslova 17. marta u 16.00 časova, kao i iz telegrama kojeg je Ribentrop uputio 18. marta u 02. časa i 35 m i n u t a svom a m b a s a d o r u u Italiji. (To tvrdi i Breccija u n. d. na str. 535). U Ribentropovom telegramu se u tački I. između ostalog, kaže da je dosadašnja diskusija sa jugoslovenskom vladom dovela do rezultata tako da je Krunski savet 17. marta doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu i da nemačka vlada namerava da se predloži jugoslovenskoj vladi 23. mart kao dan pristupanja. a Beč kao mesto potpisivanja. (Podvukao V. T.). Cim se dobije pristanak jugoslovenske vlade, nemačka vlada će se obratiti sa odgovarajućim pozivom italijanskom ministru inostranih poslova. Zbog značaja daljeg teksta iznosi se delom doslovno. «. II - P r e d l a ž e m o s l e d e č e t e k s t o v e za n o t e koje ce se uručiti j u g o s l o v e n s k o j vladi na d a n p r i s t u p a n j a , pod p r e t p o s t a v k o m d a n a njih d a saglasnost italijanska vlada: IJ Sota o teritorijalnom integritetu »l 1 ime i po i n s t r u k c i j a m a n e m a č k e vlade čast mi je saopštiti s l e d e č e v a š o j ekselenciji: Prilikom d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u n e m a č k a vlada p o t v r đ u j e svoju o d l u k u da za sva v r e m e n a p o š t u j e s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije. Primite, itd«. Ova n o t a t r e b a da se objavi i s t o v r e m e n o sa p r i s t u p a n j e m .

2) Nota o prolazu ili transportu trupa kroz zemlju. »U vezi sa d i s k u s i j a m a koje su v o đ e n e prilikom d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Trojn o m p a k t u , ćast mi je ovim p o t v r d i t i Vašoj Ekselenciji u ime vlade R a j h a s p o r a z u m između vlada sila Osovine i kraljevske j u g o s l o v e n s k e vlade da se za v r e m e r a t a vlade sila O s o v i n e n e ć e o b r a ć a t i Jugoslaviji sa z a h l e v o m da o n a d o p u s t i prolaz ili t r a n s p o r t t r u p a k r o z jugoslovensku t e r i t o r i j u . Primite, itd«. Ova n o t a se n e ć e objavljivati, ali mi s m o dali p r i s t a n a k da i s t o v r e m e n o sa p r i s t u p a n j e m j u g o s l o v e n s k a vlada objavi u svojoj š t a m p i k o m i n i k e sa s l e d e ć i m t e k s t o m : » J u g o s l o v e n s k a vlada je mogla da se uveri u t o k u d i s k u s i j a koje su p r e t h o d i l e pristup a n j u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u da se usled p o s t o j e ć e vojne situacije vlade sila Osovine n e ć e o b r a ć a t i Jugoslaviji sa z a h t e v o m da o n a d o p u s t i prolaz ili t r a n s p o r t t r u p a kroz jugoslovensku t e r i t o r i j u - ( F o r m u l a c i j a »da se usled p o s t o j e ć e vojne situacije vlade sila Osovine n e ć e o b r a ć a l i « . . . j a s n o p o k a z u j e d a postoji m o g u ć n o s t d a c e s e o b r a ć a t i k a d s e p r o m e n i vojna situacija - V I . ) 3) Tajna nota o vojnoj pomoći. »U vezi sa d i s k u s i j a m a koje su v o đ e n e p o v o d o m d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u ćast mi je ovim potvrditi Vašoj Ekselenciji u ime vlade R a j h a s p o r a z u m izm e đ u vlada sila Osovine i k r a l j e v s k e j u g o s l o v e n s k e vlade o s l e d e ć e m : N e m a č k a i Italija, i m a j u ć i u vidu vojnu situaciju, u v e r a v a j u j u g o s l o v e n s k u vladu da nece. s a m e od sebe. u p u ć i v a l i n i k a k a v zahtev za vojnu p o m o ć . Ako j u g o s l o v e n s k a vlada u m a koje v r e m e b u d e s m a t r a l a d a j e u n j e n o m i n t e r e s u d a u z m e u č e š ć e u v o j n i m o p e r a c i j a m a sila T r o j n o g p a k t a , biće o s t a v l j e n o j u g o s l o v e n s k o j vladi da o o v o m e zaključi p o t r e b n e v o j n e s p o r a z u m e sa silama T r o j n o g pakta. (I ova f o r m u l a c i j a p r u ž a m o g u ć n o s t t r a ž e n j a v o j n e pomoći - V.T.). Sa m o l b o m da g o r n j a s a o p š t e n j a t r e t i r a t e k a o s t r o g o poverljiva i da ih o b j a v l j u j e t e s a m o po s p o r a z u m u sa v l a d a m a sila Osovine, k o r i s t i m se o v o m p r i l i k o m da, itd«. 4) Tajna nota o Solunu. (Prvi i p o s l e d n j i p a s u s identični su sa p a s u s i m a p o d 3). S r e d n j i p a s u s glasi: »Prilikom novog o d r e đ i v a n j a granica na B a l k a n u biće uzeti u obzir i n t e r e s i Jugoslavije za t e r i t o r i j a l n u vezu sa Jegejskim m o r e m p r o š i r e n j e m n j e n o g s u v e r e n i t e t a na g r a d i luku Solun«. Kraj t e k s t o v a nota. I p o g l e d u p o s l e d n j e dve n o t e sa j u g o s l o v e n s k o m v l a d o m je p o s t i g n u t s p o r a z u m o najs t r o ž o j t a j n o s t i U n o t a m a p o t v r d e j u g o s l o v e n s k a vlada će izjaviti da će ova s a o p š t e n j a tretirali k a o s t r o g o l a j n a i da će ih objaviti s a m o u s p o r a z u m u sa v l a d a m a sila Osovine. Odgov a r a j u ć e t a j n o r u k o v a n j e ovim n o t a m a m o r a se t a k o đ e o b e z b e d i t i i u Rimu«. III - U o v o m o d e l j k u iznete su o n e tri t a č k e o k o j i m a je italijanski o t p r a v n i k poslova u Berlinu 16. m a r t a o b a v e s t i o n e m a č k o g d r ž a v n o g s e k r e t a r a Vajcsekera, a koje s a d r ž e odg o v o r italijanske vlade n a z a h t e v e j u g o s l o v e n s k e vlade p r e n e t e p r e k o poverljivog p r e d s t a v nika ( a d v o k a t a Stakiča - V.T.), koje s m o već naveli i na koje je t r a ž e n o m i š l j e n j e n e m a ć k e v lade. IV - Molim o b a v e s t i t e o d m a h A n f u s a s t r o g o p o v e r l j i v o o sadržini t a ć a k a I i II. sa molb o m d a s a n j i m a o d m a h u p o z n a Dućea. Molim recite A n f u s u s l e d e č e u vezi sa italijanskim p i t a n j e m koje je g o r e d a t o p o d III: N e m a m o n i k a k v e p r i m e d b e a k o italijanska vlada želi d a s e posluži p r i s t u p a n j e m Jugoslavije T r o j n o m p a k t u k a o p r i l i k o m za p o s e b n e i t a l i j a n s k o - j u g o s l o v e n s k e s p o r a z u m e u smislu u č v r š ć e n j a p a k t a od 1937. g o d i n e u d u h u r a z g o v o r a i z m e đ u d r ž a v n o g s e k r e t a r a Vajcs e k e r a i g o s p o d i n a Kosmelija. M e đ u t i m , p o š t o su izlaganja g. Kosmelija bila ipak d a t a bez >oznavanja t a ć n o g s t a n j a n e m a ć k o - j u g o s l o v e n s k i h razgovora, mi p r e t p o s t a v l j a m o da će itaijanska vlada još p r o u č i t i da li će. s o b z i r o m na g o r n j e s a o p š t e n j e , biti uzeti u r a z m a t r a n j e d o p u n s k i italijansko-jugoslovenski s p o r a z u m i van o k v i r a p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u . P r e t p o s t a v l j a m o da se italijanska vlada slaže sa n a c r t i m a n o t a . Molim javite o izvršenju o v e i n s t r u k c i j e .

f

Ribenrrop'.'82

Ribentrop je 19. marta u 18,43 časa javio fon Herenu da je Musolini dao saglasnost, a zatim u oštrom tonu nastavio da bi se termin potpisivanja pakta mogao održati »ako Krunski savet zaseda sutra. Ako se termin ne održi onda se za

dugo neće moći ništa ućiniti jer 25. marta dolaze Japanci (ministar inostranih poslova - V.T.), to će trajati do aprila, a to bi značilo odlagati sve do ad kalendas grekas (unedogled, do kukovog leta - V.T.). Recite gospodi da je to jedinstvena prilika koju ne treba da propuste . . . Recite im, ako su za ovaj termin da odmah dadu nalog poslaniku Andriću u Berlinu«. (Podvukao V.T.). Zatim je nekoliko puta ponavljao sve što je već rekao i d o d a o da ima još jednu stvar i da se više ne može odlagati. »To možete reći gospodi potpuno ozbiljno i sa akcentom. Zovite me još večeras i dajte mi odgovor. Ja moram sutra putovati zbog jedne druge stvari. Jedino što pristajem to je odlaganje za 24 sata. To je krajnje. Dakle 23. može biti 24. Javite mi, jer moram disponirati.. . Večeras sam kod kuće, nazovite me tamo. ..« Fon Heren je za sve vreme razgovora govorio samo »da« i »razumem«.18i To je očigledno bio stvarni prvi ultimatum jugoslovenskoj vladi. /Podvukao V.T.). Nemaćki ambasador u Rimu Makenzen je kasno po podne istog dana, 19. marta, izvestio Ministarstvo inostranih poslova da je »Duće apsolutno pristao na sve« u pogledu nacrta tekstova nota, ali d a j e u pogledu razgovora između Vajcsekera i Kosmelija 16. marta (o tri tačke koje je Musolini n a m e r a v a o da da kao odgovor na sondiranje advokata Stakića u Rimu o stavu Italije p r e m a Jugoslaviji, o kojima je već bilo reči - V.T.), »odlučio da za sada, u svakom slučaju, ne preduzima ništa nego da tu stvar o d u g o v l a č i . . . « Makenzen je dalje izvestio da izgleda da ce se o ovom pitanju pružiti prilika za razgovore između grofa Ćana i fon Ribentropa i da će grof Cano izvršiti p r i p r e m e za put, u vezi sa potpisivanjem pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, »koje odgovaraju m e r a m a preduzetim za potpisivanje o pristupanju Bugarske«. 1 8 5

NOVI POKUŠAJI SAD I V BRITANIJE DA ODVRATE JUGOSLAVIJU OD PRISTUPANJA TROJNOM PAKTU'

Kad se 18. marta pukovnik Donoven vratio u Vašington i referisao Ruzveltu, Ruzvelt je bio zadovoljan Donovenovom misijom, a zatim u Beograd poslao poruku u kojoj je, pored ostalog, stajalo: »Mislim d a j e p o t r e b n o d a n a neki naćin s t a v i m o d o z n a n j a k n e z u Pavlu i d r u g i m a d a S j e d i n j e n e A m e r i č k e Države ne g l e d a j u s a m o na s a d a š n j i c u n e g o i na b u d u ć n o s t , i da će svaka zemlja koja se p o k o r n o p r e d a bez o t p o r a , uživati m a n j e n a k l o n o s t i u svetu n e g o zemlja koja pruži otf>or, m a k a r taj o t p o r t r a j a o svega n e k o l i k o n e d e l j a . Civilizaciji u k o j o j živimo i ratu za čiji s m o ishod vrlo z a i n t e r e s o v a n i . m o ž e u velikoj meri da d o p r i n e s e o t p o r Jugoslavije i T u r s k e - š t a v i š e i u t o m slučaju da Jugoslavija i T u r s k a ne u s p e j u u v o j n i č k o m p o g l e d u « . ' 8 8

Pošto je jugoslovenska vlada n a k n a d n o zahtevala da se daljih 15 miliona dolara u zlatu prebace u Argentinu, to je bio znak da je knez Pavle sa svojom vladom d o n e o odluku o pristupanju Trojnom paktu, nasuprot uveravanjima koja su davana a m e r i č k o m poslaniku u Beogradu. S obzirom na ozbiljnost situacije, predsednik Ruzvelt je 18. marta p r e k o Fotića uputio novu p o r u k u jugoslovenskoj vladi sledeće sadržine: • Količina zlata o b u h v a ć e n a t r a n s a k c i j o m - s a m a po sebi nije od velike važnosti, vec r a z o č a r a v a stav j u g o s l o v e n s k e vlade koja izgleda p r i d a j e malu važnost p r e d s e d n i k o v o m u v e r a v a n j u o sigurnosti j u g o s l o v e n s k o g zlata. P r e d s e d n i k gaji i s k r e n e s i m p a t i j e p r e m a Jugoslaviji i željan je da n j e n u n e z a v i s n o s t vidi o s i g u r a n u . Ali izgleda da je jugoslovenska vlada

već k r e n u l a p u t e m koji je k o n a č n o d o v o d i do kapitulacije. Ovo gledište p o t v r đ u j e č i n j e n i c a da je F e d e r a l n a r e z e r v n a b a n k a p r i m i l a novi nalog za p r e n o s zlata u A r g e n t i n u . . . «

Posle ove poruke, jugoslovenska vlada je povukla svoj drugi nalog za prebacivanje zlata u Argentinu, dok je prvi nalog za Braziliju ostao i dalje na snazi. 187 Britanski poslanik u Beogradu Kampbel predao je 18. marta predsedniku vlade Cvetkoviću veoma opširan Memorandum britanskog ministra inostranih poslova Idna, s molbom da se saopšti knezu Pavlu. U M e m o r a n d u m u se, uglavnom, kaže da je od prvorazredne važnosti da Jugoslavija ne dopusti Nemcima da ju odseku od Jegejskog mora, da odbijanje da se zaključi pakt sa Nem a č k o m »ne znači da Jugoslavija m o r a sada objaviti rat Nemačkoj, da Nemačka več sada zna da će, napadajući Grčku i Solun, naneti udarac interesima Jugoslavije, koji su, p r e m a izjavi jugoslovenske vlade, označeni kao životni'. i da će se Nemačka u takvim okolnostima ispoljiti kao agresor. Ako tada Jugoslavija bude branila svoje životne interese, ona će voditi odbrambeni rat, a. s obzirom na veoma ograničena ovlašćenjaoficiru koji je stupio u vezu sa grčkim i britanskim vojnim vlastima (majoru Perišiću 9. i 12. marta - V.T.), ove vlasti su bile u mogućnosti da mu iznesu svoje planove samo u opštim crtama, tako da su zaključci jugoslovenskih vojnih vlasti zasnovani na nepotpunim podacima. Kampbel je, posle detaljnih objašnjenja, završio sledečim rečima: • U s u đ u j e m se zamoliti Vašu Ekselenciju da b l a g o n a k l o n o p r o s l e d i sugestiju g o s p o d i n a Idna da se razgovori sa g r č k i m i b r i t a n s k i m vojnim licima n a j h i t n i j e p o n o v o p r e d u z m u . A ja cu biti b e s k r a j n o zahvalan a k o b u d e t e hteli da mi po o v o m p i t a n j u š t o p r e d a t e odgovor«.' 8 8

Britanski poslanik Kampbel obratio se i sutradan, 19. marta, predsedniku Cvetkoviću. potsećajući ga da mu je prilikom sinoćnjeg razgovora (Cvetković) rekao da treba »obrađivati Turke«, i d a j e to mišljenje o d m a h p r e n e o Idnu. Međutim, pre toga, Kampbel je dobio depešu od Idna, p r e m a kojoj je dogovoreno između njega i turskog ministra inostranih posiova Saradžoglua, da turski a m b a s a d o r u Beogradu podnese jugoslovenskoj vladi sledeče saopštenje. »Turska vlada odlučila je sa svoje strane da se o d u p r e svim svojim snagama napadu u p u ć e n o m protiv Turske. Turska vlada je u b e đ e n a da će Jugoslavija učiniti isto ako b u d e napadnuta. Mogućno je, m e đ u t i m , da iskrsnu i druge eventualnosti u kojima bi Jugoslavija bila ugrožena sa Turskom. Od tih eventualnosti najverovatnija je ona u kojoj bi bio napadnut Solun preko bugarske teritorije Turska vlada je mišljenja da bi takav napad predstavljao za obe zemlje katastrofalnu opasnost, opasnost koja bi zahtevala da se o d l u k e donesu i da akcija b u d e preduzeta zajednički. Ako je i jugoslovenska vlada ovog gledišta. Turska vlada sugeriše jugoslovenskoj vladi d a j e preporučljivo da obe vlade odmah otpočnu razmenu mišljenja o izloženoj situaciji«. Među tim, pošto Idn veruje da d e p e š a iz Ankare ne može stići u Beograd p r e 20. marta po podne, on je ovlastio Kampbela da, pod uslovom stroge poverljivosti, može saopštiti da je takva depeša na putu i da »ova p o r u k a može biti od koristi u vezi sa diskusijama tako važnim za sudbinu Jugoslavije koje ćete imati sutra sa vašim kolegama«. 1 8 9 Na večeri koju je 20. m a r t a priredio u ćast kneza Pavla i kneginje Olge, američki poslanik Lejn podsetio je Kneza da bi Jugoslavija, potpisujući Pakt, zadala udarac svome savezniku Grčkoj. Knez se složio da Pakt ne bi bio nikakva garantija protiv n e m a č k o g napada, j e r su prošli događaji dokazali da

su n e m a ć k e garantije b e z v r e d n e i da bi Pakt vezao r u k e Jugoslaviji za b u d u ć u d i p l o m a t s k u i vojnu akciju. Ali, a k o bi o d b i o n e m a č k e garantije i a k o d o d e do rata, on je bio u b e đ e n »da se Hrvati i Slovenci neće boriti«, da su »od njega Hrvati i Slovenci tražili da potpiše Pakt, kao i dva d r u g a n a m e s n i k a i Jugoslovenska nacionalna s t r a n k a koja je u opoziciji«. No, a k o bi Nemci, i posle datih garantija, napali Jugoslaviju, o n a bi se, po mišljenju kneza Pavla, ujedinila protiv n a p a d a č a . Lejn je dokazivao da je javno mišljenje protiv potpisivanja pakta, misleći na a n t i - n e m a ć k e i anti-fašističke razgovore koji su se često mogli čuti na b e o g r a d s k i m ulicama, u r e s t o r a n i m a i k a f a n a m a , k a d a su mnogi Srbi pokazivali o t v o r e n prezir p r e m a »Švabama«. Knez je odgovorio da o n o »što je istina u Beogradu, ne m o r a biti istina u Zagrebu«, da »ne postoji j e d n o javno mišljenje«, »postoji, u stvari, j e d n a zemlja d u b o k o i tragično razjedinjena«. Knez je dodao: »Ako N e m a č k a n a p a d n e Jugoslaviju, Mađarska, Italija i Bugarska bi joj se pridružile u deljenju zemlje«. Kneza je privatnim kanalom obavestila V. Britanija da Jugoslavija ne t r e b a da r a č u n a na n j e n u vojnu pomoć u slučaju rata, jer flota ne može proći kroz Otrantski kanal. Zbog toga je m o g a o očekivati najgore. 1 9 0

Š E S T A SEDNIC A K R U N S K O G SAVETA J E D N O G L A S N O PRI HVATANJE D O K U M E N A T A O PRISTUPANJU TROJNOM PAKTU

Na d o k u m e n t i m a o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu radilo se. uglavnom, u kabinetu ministra d v o r a Antića, u s p o r a z u m u sa fon H e r e n o m , koji je bio u stalnom k o n t a k t u s n e m a č k o m vladom 1 9 1 . D o k u m e n t i su j e d n o g l a s n o prihvaćeni na ovoj sednici u dvoru, koja je održana 20. m a r t a . 1 9 2 Na pitanje kneza Pavla da li bi o n o v o m pravcu spoljne politike trebalo obavestiti i šefove opozicije, Maček je o d g o v o r i o da ih ne treba obaveštavati. pošto u Hrvatskoj n e m a opozicije, j e r on predstavlja 95°o hrvatskog n a r o d a i da Kulovec otprilike to isto predstavlja u Sloveniji, a da Cvetković predstavlja većinu srpskog n a r o d a . I Cvetković je bio istog mišljenja. 1 9 3 Zatim je ministar vojske Petar Pešić izvestio da je iz razgovora sa svima komandantima vojnih oblasti, osim zagrebačke, saznao da se svi slažu da se ne može ići u rat i da je pakt jedini izlaz iz situacije i zatim dodao da je uveren da su i drugi visoki komandanti istog mišljenja. Pošto na sednici nije prihvaćen p r e d l o g Radenka Stankovica da se konsultuje opozicija, već je r e š e n o da se vođe opozicije u k r a t k o informišu posle sednice vlade, Stanković je postavio pitanje šta će se raditi a k o d o đ e do pob u n e u zemlji? Na to su Maček, Cvetković i Pešić odgovorili da su policija i vojska dovoljno jaki da o d r ž e red. 1 9 4 Pre zaključenja sednice, knez Pavle je p o d v u k a o da je d o n e t a o d l u k a suprotna njegovim o s e ć a n j i m a i d o d a o : »Ja i m a m i svoju savest i ne s m e m da vodim svoj narod u rat kad u s a m o m početku znam da bi nas vodio u siguran poraz«. Zatim se o p r o s t i o od ostalih da bi primio n e m a č k o g a m b a s a d o r a fon Hasela (Hassell Ulrich von) koji u toku svoje specijalne misije po balkanskim zemljama stigao u Beograd. Na sastanku mu je r e k a o da će se Jugoslavija, posle sednice K r u n s k o g saveta, možda još više približiti Nemačkoj, ali da je na tom p u t u nailazio na psihološke teškoće, p r e svega zbog Bugara i Italijana. Izlažući opštu situaciju, knez. Pavle mu je istakao da je grčevito nastojao da n a đ e izlaz iz ć o r s o k a k a u kojem se našla Jugoslavija Zatim mu je izneo da je na-

stojao da izvidi da li postoji m o g u ć n o s t rešenja anglo-nemaćkog s p o r a i naslutio da bi možda s u k o b između N e m a ć k e i Sovjetskog Saveza m o g a o postati most za s p o r a z u m sa Z a p a d o m , d o d a j u ć i da postoji bojazan da »tajni dogovor između Rusa i Turaka može o n e m o g u ć i t i i tu p o s l e d n j u š a n s u « . ' 9 5 Iz ovakvog stava kneza Pavla moglo bi se zaključiti d a j e , u nastojanju da se oslobodi pritiska Osovine, težio da Nemačka što p r e ostvari svoje planove protiv Sovjetskog Saveza, tj. p r e no što ovaj e v e n t u a l n o zaključi neki ugovor sa T u r s k o m . Fon Hasel mu nije d a o nikakvu u m i r u j u ć u izjavu, s a m o je zabeležio kneževu z a b r i n u t o s t i jasan utisak da se Krunski savet pozitivno izrazio u pogledu p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, »mada će se Jugoslavija možda još kolebati«.' 9 6 Prema j e d n o m d r u g o m p o d a t k u , knez Pavle je završio sednicu K r u n s k o g saveta otprilike ovim rečima: »Hvala Vam g o s p o d o . . . S h v a t a m koliko Vam je teško bilo da to učinite, pošto ni meni nije bilo ništa lakše. Vi vrlo d o b r o znate da sam ja n e k a d bio engleski đak i da su mnogi današnji britanski državnici moji školski drugovi. Moja svastika je u d a t a za člana b r i t a n s k e kraljevske porodice, a m o j a s u p r u g a je grčka princeza. Ovo nekoliko j e d n o s t a v n i h činjenica s a m e po sebi govore gde p r i p a d a m o j e srce. Ali ja i m a m savest i ne mogu da vodim svoj n a r o d u rat k a d a u n a p r e d znam da bi n a m a to d o n e l o siguran poraz«.' 9 7 Ovoga dana, tj. 20. marta u 18,55 časova, sekretar nemačkog Ministarstva inostranih poslova Rintelen (Rintelen Enno von) pitao je t e l e f o n o m fon Herena da li ima n e š t o novo: (tj. da li je d o n e t a o d l u k a o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu - V.T.), a H e r e n je odgovorio: »Javili su mi maločas, da stvar stoji d o b r o . I o k o 10 časova večeras biće sednica vlade, posle koje će mi se o k o 11 časova saopštiti, pa ću Vas o d m a h pozvati telefonom«. Na R i b e n t r o p o v poziv, H e r e n je d o p u n i o : »Još su ostale male formalnosti, kako sam obavešten. Ali će se na v e č e r a š n j o j sednici vlade o svemu raspravljati. R i b e n t r o p mu je na to zahvalio i zamolio ga »da se javi još večeras t e l e f o n o m kad posle sednice vlade b u d e d o b i o obaveštenje.« Heren mu je o b e ć a o da će se v e r o v a t n o javiti o d m a h posle 11 časova po nemačk o m v r e m e n u (tj. posle ponoći - V.T.)' 9 8 Ovoga dana je britanski poslanik u Beogradu Kampbel izvestio Cvetkovića da Idn želi da se sa njim na b r i t a n s k o j teritoriji održi tajni sastanak predstavnika Jugoslavije, Grčke i Turske da bi se zajednički razmotrili p r o b l e m i Balkana i zajednička politika sa ciljem da se izbegne p r o š i r e n j e rata na Balkanu, »jer bi p o t p u n a saglasnost gledišta između Jugoslavije, Grčke i T u r s k e mogla imati kao rezultat d r ž a n j e u šahu n e m a ć k i h planova za Balkan«. Dalje se navodi da Idn želi da u tim razgovorima lično učestvuje p r e d s e d n i k vlade Cvetković i da »savršeno r a z u m e želju jugoslovenske vlade da Turska da izjavu u kojoj će definisati svoj stav, j e r bi takva izjava umirila jugoslovensko javno mnenje«.'99 Istoga dana (20. m a r t a ) K a m p b e l se o b r a t i o p r e d s e d n i k u vlade Cvetkoviću: • Sinoć s a m č u o od Vaše E k s e l e n c i j e da je N e m a č k a u p r a v o prihvatila j u g o s l o v e n s k e p r e d l o g e za s p o r a z u m . Nisu mi p o z n a t e p o j e d i n o s t i log s p o r a z u m a ali. u s l u č a j u da Jugoslovenska vlada s t v a r n o odluči da zaključi s p o r a z u m sa N e m a č k o m , m o j a vlada stavila mi je u d u ž n o s t da zamolim J u g o s l o v e n s k u vladu da insistira kod N e m a ć k e da u s p o r a z u m u d u b a r u v e r a v a n j a o d s t r a n e N e m a ć k e d a o n a n e ć e n a p a s t i Solun. I m a m razloga d a v e r u j e m d a je grčka vlada p o d n e l a sličan zahtev jugoslovenskoj vladi.

Solun, k a o š t o mi je Vaša Ekselencija č e s t o govorila, p r e d s t a v l j a životni i n t e r e s za Jugoslaviju. Sasvim je p r i r o d n o da pod t a k v i m u s l o v i m a Jugoslavija insistira na t o m e da Nem a č k a pruži u v e r a v a n j e u p o m e n u t o m smislu. Takvo u v e r a v a n j e m o ž e lako biti bez vrednosti, ali a k o ga N e m a č k a da. pa kasnije ugrozi Solun. Jugoslavija će imati p u n o o p r a v d a n j e da p r e d e svoje granice. Ako. najzad, N e m a č k a n a p a d n e Solun, o n a će o č i g l e d n o biti a g r e s o r . I na taj naćin u n u t r a š n j a situacija u Jugoslaviji biće m n o g o o j a č a n a . Ako, n a p r o t i v , N e m a č k a o d b i j e da dä takva u v e r a v a n j a , J u g o s l o v e n s k a vlada biće u s t a n j u da i o n a o d b i j e svaki spor a z u m sa N e m a ć k o m koji ne š t i t i n j e n e životne i n t e r e s e , pa će u n u t r a š n j a situacija u Jugoslaviji biti t a k o d e m n o g o jača«. 2 0 0

NAČELNA ODLUKA JUGOSLOVENSKE VLADE ZA PRISTUPANJE TROJNOM PAKTU. OSTAVKA TROJICE MINISTARA - KRIZA VLADE

Na sednici vlade, koja je o d r ž a n a 20. m a r t a uveče, bili su prisutni svi ministri. U u v o d n o j reči Cvetković je u p o z n a o Ministarski savet o toku pregovora s Nem a č k o m u pogledu p r i s t u p a n j a Jugoslavije Trojnom paktu, ali nije izneo zaključke tajnih sednica K r u n s k o g saveta u dvoru. Cvetković nije ništa saopštio ni o putu kneza Pavla u Berghof niti o tajnim klauzulama u p a k t u (o oslobođ e n j u Jugoslavije od učešća u ratnim o p e r a c i j a m a sila Osovine i o t o m e da će Jugoslavija u p o s l e r a t n o m u r e đ e n j u dobiti Solun). Pošto je Jugoslaviji p r e d l o ž e n o da pristupi T r o j n o m paktu, s tim da će potpisnice pakta garantovati suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije i da će Nemačka i Italija dati izjavu da neće tražiti dozvolu za prelaz njihovih t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije, on je izneo svoje u v e r e n j e da će se na taj način sačuvati neutralnost i integritet zemlje i izbeći učešće u ratu. Na to je Mihailo Konstantinović u dužem govoru objasnio razloge protiv p r i s t u p a n j a paktu, naime: da je Trojni pakt i n s t r u m e n t zavojevačke politike, da nas taj pakt dovodi u s u k o b sa SAD i SSSR-om, da su n e s i g u r n a o b e ć a n j a n e m a č k e vlade, j e r je Hitler do sada pogazio sva svoja o b e ć a n j a i da je s t u p a n j e u pakt protivno našim interesima, tradiciji i narodnim osećanjima. U istom smislu su govorili Branko Cubrilović i Srđan Budisavljević, koji su na kraju sednice podneli ostavku. Dok su se neki ministri o d l u č n o izjasnili za p r i s t u p a n j e T r o j n o m paktu, drugi su ga pravdali kao nuždu ili p o t r e b u , a neki su izjavili da nisu o svemu dovoljno obavešteni. Izjašnjavajući se u ime ministara svoje stranke za Pakt, Maček je rekao da u Paktu vidi veliki uspeh jugoslovenske politike. Kulovec je zauzeo isti stav. Nikola Bešlić se izjasnio za Pakt i izneo sve koristi koje će Jugoslavija od njega imati. Dušan Pantić je prihvatio Pakt kad je od Cincar-Markovića ć u o da su jugoslovenski interesi u Solunu zaštićeni, a isto tako i Milan St. Protić, kad je d o b i o p o t v r d a n odgovor na pitanje da li se Jugoslavija ovim s p o r a z u m o m s N e m a č k o m obezbedila da ne d o đ e u s u k o b sa Sovjetskim Savezom. Po p r e t h o d n o m d o g o v o r u sa Cvetkovićem i knezom, nisu govorili Cincar-Marković i Petar Pešić. Na izričit zahtev Budisavljevića, svi ministri su p o j e d i n a č n o glasali (i pored Cvetkovićevog p o k u š a j a da spreči glasanje). Ministarski savet je prihvatio p r i s t u p a n j e Jugoslavije Trojnom paktu, dok su tri glasa bila protiv. Sednica je p r e k i n u t a u 1,00 čas 21. m a r t a i zakazana istog d a n a u 10,00 časova. 2 0 1 Maček u svojini Memoarima, između ostalog, o toj sednici piše: »Posle s a s t a n k a , s t a j a o s a m sa C v e t k o v i ć e m kad je d o š a o n a m e s n i k Stanković i primetio: -Hvala b o g u , i s k u š e n j e s m o prešli bolje n e g o š t o s m o o č e k i v a l i « . . .

• Iste večeri p i t a n j e p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k l u bilo je p r e d l o ž e n o kabinetu. Vlada je p r e d l o g prihvatila sa 16 protiv 3 glasa. Protivnici su bili Budisavljević. Cubrilović i K o n s t a n t i n o v ić. Prva dvojica o d m a h su p o d n e l a o s t a v k e , a K o n s t a n t i n o v i c je č e k a o sa svojom o s t a v k o m do n a r e d n o g jutra, ali ga je knez Pavie u m e đ u v r e m e n u u b e d i o da je p o v u č e Dan kasnije, p o k u š a o s a m da u b e d i m Cubrilovica. koji se složio da je k u r s kojim s m o pošli d o b r o z a s n o v a n , ali ie insistirao da on u tim o k o l n o s t i m a nije m o g a o da n a p u s t i svoj s o p s t v e n i stav. j e r bi lo m o g l o da mu čak ugrozi život Nisam s m a t r a o da je c e l i s h o d n o truditi se o k o Budisav ljevica, koji je u ć e l o m t o m p e r i o d u bio g o t o v o h i s t e r i č a n « . 2 0 2

Cvetković je s u t r a d a n p r e p o d n e primio ostavku S r đ a n a Budisavljevića, Branka Cubrilovića i Mihaila Konstantinovića, t a k o d a j e time bila o t v o r e n a kriza vlade Pošto mu je p r o p a o p o k u š a j da odloži njihove ostavke do potpisivanja pakta, Cvetković je bio mišljenja da bi zbog ostavke ove trojice ministara m o r a o p o d n e t i ostavku cele vlade. Zato je Cincar-Marković, po Cvetkovićevom nalogu, o d m a h obavestio fon H e r e n a o krizi vlade i n a p o m e n u o mu da će biti izvesnog o d l a g a n j a u pogledu definitivnog jugoslovenskog odgovora. 2 0 3 Prema Mačekovim M e m o a r i m a , Cincar-Marković je 20. m a r t iskoristio za p r e g o v o r e sa n e m a č k i m a m b a s a d o r o m fon H e r e n o m , koji je zbog toga nekoliko puta zvao Berlin. Kada je fon Heren t e l e f o n i r a o u Berlin, tog d a n a u 6,55 časova uveće, bio je siguran da će vlada o d o b r i t i Cvetkovićev predlog. Kada je p o n o v o pozvao Berlin, u 1,20 u j u t r u 21. marta, m o g a o je s a m o da javi da je nastala kriza i da će se Ministarski savet p o n o v o sastati tog istog d a n a . ver o v a t n o da d o n e s e povoljnu odluku. Naredni sastanak Krunskog saveta (? - V.T.) o d r ž a n j e 21. marta. CincarMarković je o d m a h uzeo reč. On je izvestio da su se Nemci i on dogovorili da tajne klauzule neće biti u n e s e n e u sam pakt, ali da n e m a č k a vlada n e m a prim e d b i a k o ih o b j a v i m o u našim listov ima. N e m a č k a vlada nije n a m e r a v a l a da ih se o d r e k n e . Cvetković se saglasio sa tim d o g o v o r o m i p r i s t u p a n j e Jugoslavije Trojnom paktu bilo je prihv a ć e n o jednoglasno (?! - V.T.). 204 Mada je Cincar-Marković, p r e m a odluci Krunskog saveta, t r e b a l o da obavesti šefove opozicije o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu ćim to Ministarski savet b u d e prihvatio, ipak se knez Pavie tih dana, između sednice u dvoru i za v r e m e pregovora s N e m c i m a . savetovao sa šefovima opozicije i nekim d r u g i m ličnostima. On je p o j e d i n a č n o p r i m i o S l o b o d a n a Jovanovića. Milana Grola, Mišu Trifunovića, Bogoljuba Jeftića, Zivka Topalovića i p a t r i j a r h a Gavrila, ali o toku i sadržaju tih razgovora n e m a p o d a t a k a . Patrijarh Gavrilo, poznati antifašista (za v r e m e o k u p a c i j e i rata izdržao je užasne patnje, strad a n j a i poniženja od nacista i d o m a ć i h izdajnika), izjavio je tom prilikom: »Bolje je poginuti nego taj pakt potpisati«. Da bi o n e m o g u ć i o p o t p i s i v a n j e Pakta, za 27 m a r t sazvao je Arhijerejski sabor i zapretio vladi okupl jan jem nar o d a i javnim protestima. Odbio je da primi p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovića i ministra spoljnih poslova Cincar-Markovica. 2 0 5 Evo kako patrijarh srpske pravoslavne crkve Gavrilo Dožic opisuje susret i razgovor sa knezom Pavlom: Kada je 20 marta 1941. godine na sednici vlade izneto pitanje pristupanja Jugoslavije Trojnom paklu, neki ministri iz opozicije dali su ostav ke. Tada je vlada na brzu ruku popunjena. Da bi se sa većim autoritetom p o t p i s a o akt pristupanja Trojnom paktu, namesništvo je htelo da u tu igru uvuče i Srpsku pravosiavnucrkvu, ne sluteći d a ć e ona do kraja ostati na braniku n a r o d n e časti i pune nezavisnosti Jugoslavije. U vezi sa lim bio je pozivan patrijarh Gavrilo u Beli

r

dvor na razgovore sa namesnikom knezom Pavlom. O tim razgovorima saznaje se iz Zapisnika Sv. arh. sinoda. On glasi: »Njegova svetost patrijarh gospodin Ga\ • rilo saopštava sledeče: »Posle sednice Sv. arhijerejskog sinoda. o d r ž a n o g 20 m a r t a 1941 godine, s a o p š t e n o mi je od Maršalata Dvora nj. veličanstva kralja u s m e n o p r e k o Kabineta, a malo docnije od g Antića, ministra Dvora pismeno, da me toga d a n a posle p o d n e u pet sati ćeka u Belom dvoru, radi razgovora. nj. kraljevsko visoćanstvo knez namesnik. Shvativši razlog ovoga poziva p o š a o s a m u o d r e đ e n o v r e m e u Beli d v o r , i o d m a h sam bio u v e d e n k o d nj. k r a l j e v s k o g visoćanstva i njegov k a b i n e t . Posle u o b i č a j e n o g p o z d r a v a , nj. visoćanstvo r e č e da je želeo da se vidi sa m n o m i da mi izloži vrlo t e š k u i s u d b o n o s n u situaciju u k o j o j se nalazimo. Izlažući p o s t o j e ć e s t a n j e i o k o l n o s t i u k o j i m a se nalazi, knez je u g l a v n o m to s t a n j e p r e d s t a v i o . »Jugoslavija je d a n a s u vrlo m u č n o m položaju, j e r je o k r u ž e n a sa d r ž a v a m a , koje su p r i s t u p i l e T r o j n o m p a k t u . Starali s m o se do sada. sa usju-hom. da se d r ž i m o po strani u s t r o g o j n e u t r a l n o s t i . Takvo d a l j e d r ž a n j e je n e m o g u ć e . Od Rusije ne m o ž e m o se n a d a t i nikakvoj p o m o ć i . Rusiji je g l a v n o da b r a n i svoj režim Cak i sa T u r s k o m , kojoj o b e ć a v a j u da je n e ć e n a p a s t i a k o ova s t u p i u rat, p o s t u p i ć e u d a n o m slučaju k a o što su postupili sa Poljskom i d r u g i m a . Od T u r s k e s m o tražili da se izjasni, ali o n a se ne izjašnjava. Englezi su izjavili da bi mogli p o m o ć d a t i u s a d a š n j i m p r i l i k a m a s a m o četiri divizije. Na n a š e pitanje, da li bi u s l u č a j u p o t r e b e mogli o s i g u r a t i o d s t u p n i c u na J a d r a n s k o m m o r u . odgovorili su negativno p o d izgovorom, da ne bi mogli kroz O t r a n t s k i t e s n a c dovesti svoje lađe u d o v o l j n o j meri. Bugari su od S o b o l j e v a već r a n i j e imali o b e ć a n j e , da će Rusija raditi da im se u s t u p i s r p s k a M a k e d o n i j a . U p o z o r a v a o je Engleze na n e s i g u r n o s t d r ž a n j a kralja Borisa, ali Englezi su Borisu verovali i m e n e p r e k o r e v a l i da Borisa lično m r z i m , pa ga iz m r ž n j e p r e d s t a v l j a m kao n e s i g u r n a . Bugari se b o j e da mi ne d o đ e m o do n e k o g s p o r a z u m a sa R a j h o m , u k o m e bi slučaju t e š k o imali p o d r š k u za svoje r e v a n d i k a c i j e k o d sila Osovine. Pri o v o m s t a n j u sve s m o uložili, da bi se sa N e m c i m a s f j o r a z u m e l i n e k i m p o s e b n i m p a k l o m ili d e k l a r a c i j o m , da bi izbegli T r i p a r t i n o m p a k t u B e r l i n - R i m . M e đ u t i m . Nemci t a k v o naše p r i s t u p a n j e neopozivo traže, i s a m o po i s p u n j e n j u l o g a uslova voljni su da n a m d a d u izvesne garancije. To je njihov p o s l e d n j i zahtev. Iz j e d n e hartije. koju je izvadio iz džepa. Knez n a m e s n i k je g o r e p o m e n u t i zahtev Rajha izneo, koji je, k a k o reče. d o s t a v l j e n j u ć e od n e m a ć k e vlade. Sad su, p r o d u ž i Knez n a m e s n i k , p r e d n a m a tri puta. Prvo. da č e k a m o u o v o m s t a n j u , susedi će postaviti svoje revindikacije. i to Bugari i Talijani, a m o ž d a i M a đ a r i , u č e m u bi ih Nemci pomogli. Drugo, da se p r i k l j u č i m o e n g l e s k o - g r ć k o m savezu, mi bi m o r a l i biti n a p a d n u t i , čim bi N e m a č k a pošla protiv G r ć k t . U l o m slučaju, bili bi izloženi silama sa svih s t r a n a i p r e s e ć e n i . t a k o da bi e v e n t u a l n o s a m o južni delov i naši mogli o d s t u p i t i . U t o m slučaju o s o v i n s k e sile dovele bi Pavelića u Z a g r e b i o b r a z o v a l e vladu protiv nas Mi m u n i c i j e n e m a m o ni za dva m e s e c a , a nabavljati je ne bi mogli, jer je naše n a o r u ž a n j e iz š k o d i n e i dr. f a b r i k a , koje su pod vlašću Osovine. Ovaj put značio bi ići u o č i g l e d n u p r o p a s t . Moglo bi se verovati da će ishod rata biti u ke ist Egnleske, ali k a d će to biti? A m e r i č k a p o m o ć tek ce se u p o t p u n i t i posle 1942. godin a d o t l e m o ž e p o t p u n o p r o p a s t i i naša država i naš n a r o d Ja na to p o m i š l j a m , pa gled a n . da se kojim bilo n a č i n o m s p a s e i država i nacija. Ja vodim s a m o jugoslovensku politiku i nikakvu d r u g u . O s t a j e n a m s a m o o n a j treći put. tj. da u s v o j i m o n e m a č k e zahtev e, da se p r i k l j u č i m o Trip a r t i t n o m p a k l u , uz o b e z b e đ e n j e š t o više g a r a n c i j a za našu egzistenciju, s u v e r e n i t e t i integritet naše teritorije, u č e m u n a m Nemci izlaze u s u s r e t u n a j v e ć o j meri. pa čak i izvesnim tajnim o d r e d b a m a . K o n s u l t i r a o s a m m i š l j e n j e vojnih i političkih f a k t o r a i vidimo da m o r a m o poci t r e ć i m p u t e m radi s p a s a v a n j a d r ž a v e i nacije, j e r o d u p i r a n j e m se u ovakvim o k o l n o s t i m a Nemačkoj, koja ima 220 divizija s p o s o b n e vojske, značilo bi ići u očiglednu i p o t p u n u katastrofu.' Posle izvesnog ć u t a n j a , r e k a o sam nj. k r a l j e v s k o m visoćanstvu ovo: »Mene i z n e n a đ u j e i p o r a ž a v a s t a n j e u koje je d o v e d e n a naša o t a d ž b i n a i vrlo mi je t e š k o dati ma k a k v o mišljenje u o v o m e m o m e n t u , u t o l i k o p r e što nisam ranije o b a v e š t e n . niti sam m o g a o pomisliti da je t a k o o č a j a n naš položaj. Naše tradicije, naš p o n o s , i n a š glas koji i m a m o u svetu, zatim n a š e o b a v e z e p r e m a svima o n i m h e r o j i m a i m u č e n i c i m a , koji su za ovu d r ž a v u svoje živote položili, k a o i n a š e obaveze p r e m a svim p r o š l i m i b u d u ć i m g e n e r a c i j a m a našega n a r o d a , i m p e r a t i v n o nalažu, da se

ne p r i k l j u č u j e m o T r i p a r t i t n o m p a k t u , a ne t r e b a zaboraviti da bi takvo p r i k l j u č e n j e u bud u ć n o s t i po n a š e i n t e r e s e n a r o d n e i d r ž a v n e moglo d o n e t i i n a j f a t a l n i j e posledice. S d r u g e s t r a n e , p r e m a r a s p o l o ž e n j u koje s a d a u n a r o d u vlada za e n e r g i č n i o t p o r , š t o d o k a z u j e i o d u š e v l j e n j e sa kojim naši vojnici idu p o d zastavu u svoje jedinice, j e d a n i a k a \ p r e l o m d r ž a v n e politike, koliko m u č a n toliko i i z n e n a d a n , i m a o bi na j a v n o m i š l j e n j e poražavajuci utisak, ili bolje reći on bi bio j e d n a b o m b a , koja bi mogla izazvati eksploziju u n u t r a u zemlji. Meni je d u ž n o s t da vam o t v o r e n o r e č e m , da bi p r i s t u p a n j e n a š e države T r o j n o m p a k t u , i o p r e d e l j e n j e n j e z i n o uz Osovinu, uništilo životnu silu i m o r a l n a r o d a , p o g o d i l o bi n j e g o v e r o d o l j u b i v e o s e ć a j e i d u b o k o u v r e d i l o njegov p o n o s i n j e g o v e t r a d i c i j e i ideale. Mogu vas uveriti, da o v o nije s a m o m o j e mišljenje i p o j e d i n a c a , već celog n a r o d a . Najzad, ja m o r a m o v d e istaći m o j e veliko č u d e n j e : Zašto kraljevska vlada, koja je mogla i m o r a l a videti i poznati r a s p o l o ž e n j e n a r o d a , kad je d o b r o znala d a j e p o l o ž a j n a š e d r ž a v e d o v e d e n u t a k o n e s r e t a n škripac, zašto o n a nije p r e d u z e l a p o t r e b n e m e r e da se n a r o d i njegovo j a v n o m n e n j e p r i p r e m i za j e d a n takav p r e o k r e t n a š e d r ž a v n e politike, i naše b u d u ć e ori jentacije? Naprotiv, o n a je t a k o p o s t u p a l a da se o d u š e v l j e n j e za o t p o r sve j a č e snažilo i širilo. Takva politika mi je v e o m a č u d n o v a t a i p r o s t o neshvatljiva! Knez n a m e s n i k je na sve ovo r e a g i r a o i p r a v d a o d r ž a n j e vlade k a o da je m o r a l a p o p u s titi. kao što je p o p u s t i l a , jer su to prilike nalagale. Pri p o l a s k u r e k a o s a m n j e g o v o m kraljevs k o m visočanstvu: Ja vas m o l i m i k u m i m odložite koliko god m o ž e t e k o n a č n u o d l u k u , j e r se bojim teških posledica, a k o se sa takvim p r e d l o g o m i z n e n a d n o izađe p r e d n a r o d . Razgovor je t r a j a o j e d a n sat i 26 minuta«. 2 0 5 4

N e p o s r e d n o posle p r e k i d a sednice jugoslovenske vlade u 1,00 ćas 21. marta, fon Heren je istog dana u 1,20 časova ovako obavestio Kabinet nemačkog Ministarstva inostranih poslova: »Sednica Ministarskog saveta prekinuta je u 1 sat u noći posle trajanja od četiri sata. Biće nastavljena u 10 sati pre podne po ovdašnjem vremenu. Ministar inostranih poslova mi je saopštio, da prema dosadašnjem toku sednice ima utisak da će sve ići dobro. Već i zato, kao što mi je još pre rekao, što se je Krunski savet izjasnio u pozitivnom smislu . . . Nova sednica Ministarskog saveta sastaje se u 10 sati i može se predvideti da će trajati do 13 sati, ali se to ne može tačno reći.. ,«206b (Podvukao V.T.) Zatim je ujutro 21. marta posetio Cvetkovića i Cincar-Markovića i na pitanje kad će se održati c e r e m o n i j a p o t p i s i v a n j a Trojnog pakta, oni su mu odgovorili da još ne znaju, jer nisu u tom m o m e n t u mogli predvideti ostav ke trojice ministara i da im je p o t r e b n o još v r e m e n a da bi mogli ostvariti pregovore sa nekim s r p s k i m g r u p a m a . Na to je Heren tražio da se d o n e s e hitna odluka. 2 0 6 Zatim je o d m a h t e l e f o n o m izvestio Berlin o ostavci trojice jugoslovenskih ministara. 2 0 7 Posle toga je, kao d o p u n u telefonskog izveštaja, poslao sledeći telegram: »Cincar-Marković je izjavio d a j e zbog nastalog o d u g o v l a č e n j a razočaran, j e r je još juče s m a t r a o da će stvar glatko teći. S d r u g e strane, t r e b a pozdraviti povlačenje ova tri ministra (ministra pravde Konstantinovića, p o l j o p r i v r e d e Cubrilovića, socijalne politike Budisavljevića), koji su uvek stvarali t e š k o ć e vladinoj politici. Naravno, njima nije lako naći zamenu, j e r su p o s l e d n j a dvojica predstavnici prilično važnih sprskih s t r a n a k a ( Z e m l j o r a d n i č k e s t r a n e i srpske s t r nke u Hrvatskoj). Doduše, pošto Cvetkovićeva vlada ima za s o b o m većinu H r v a t a . Slovenaca i Muslimana, ali baš u Srbiji n e m a m n o g o pristalica. mora se sve pokušati da se ovo slabljenje s r p s k e baze, zbog ostavke trojice ministara, u n a j m a n j u ruku izravna. Zbog toga će p r e d s e d n i k vlade odm a h sve preduzeti u tom pravcu, ali se ipak, zbog teškoća u p r e g o v o r i m a , m o r a računati sa o d u g o v l a č e n j e m od nekoliko dana. On nas moli da i m a m o razumevanja za ovu situaciju. . ,« 2 0 e Heren je istog dana, 21. marta, u 18,45 časova telefonom javio u Berlin da ga je i Cincar-Marković obavestio da će zbog demisije trojice ministara za popu-

nu vlade biti potrebno »nekoliko dana, jer se mora pregovarati sa više srbijanskih grupa«, da je »do poslednjeg časa pokušavao sprečiti ostavke, ali na žalost bez uspeha« i da se nada da će se posle popune vlade »najhitnije sprovesti zaključci za koje se većina kabineta izjasnila«. (Podvukao V.T.)209

NOVI PRITISAK VELIKE BRITANIJE I SAD NA JUGOSLAVIJU DA ODUSTANE OD POTPISIVANJA TROJNOG PAKTA STAV SOVJETSKOG SAVEZA

U to v r e m e pritisak na kneza Pavla povećavao se ne s a m o od s t r a n e V. Britanije nego i SAD. Prema b r i t a n s k i m tajnim d o k u m e n t i m a , javnim od p o č e t k a 1972. godine, Filis Oti, između ostalog, kaže d a j e m a r t a 1941. britanski minist a r inostranih poslova Idn učinio tajnu posetu Grčkoj, u nadi da će moći inkognito da poseti kneza Pavla u B e o g r a d u i da lično s njim razgovara. Međutim, knez Pavle je o d l u č n o o d b i j a o da ga primi. U svom t e l e g r a m u od 20. marta 1941. b r i t a n s k o poslanstvo u B e o g r a d u izvestilo je da su knez Pavle i njegova s u p r u g a predložili da u m e s t o toga d o đ e do privatne i tajne p o s e t e šefa Imperijalnog generalštaba. Knez Pavle se izvinio b r i t a n s k o m poslaniku, n a p o m i n j u ć i da pretpostavlja da će Idn sigurno biti ljut na njega. On je govorio o svom »starateljstvu« i »potrebi da deluje u skladu sa n a r o d n i m željama«, r e k a o da je njegov Gen e r a l š t a b pesimistički raspoložen, d a j e n a o r u ž a n j e vojske n e a d e k v a t n o , isticao da Jugoslavija ne bi mogla da b u d e a g r e s o r i p o d s e ć a o na užase prvog svetskog rata. Već sledećeg dana, 21. marta, britanski p o s m a t r a č i u B e o g r a d u bili su uvereni da je knez Pavle d o n e o o d l u k u da potpiše Tripartitni pakt, ali da je bio rešen da traži nepovredivost granica Jugoslavije. Knez Pavle je saopštio specijalnom predstavniku Forin ofisa u B e o g r a d u T. S o n u da su Nemci prihvatili sve ove uslove. »On (knez Pavle) ostavio je na m e n e utisak kao d a j e s k o r o p o t p u n o savladan svojim brigama i o d g o v o r n o s t i m a « , izneo je Son. U toj fazi, kralj Đ o r đ e je u p u t i o treći i očajnički apel knezu Pavlu. »Stižu mi izveštaji«, stajalo je u poruci, »da vlada Vaše kraljevske visosti r a z m a t r a mogućnost potpisivanja s p o r a z u m a koji će, ma kakve bile ograde, koje o n a b u d e uspela da dobije, svrstati Vašu zemlju u o č i m a sveta uz bok neprijatelja s l o b o d e a protiv nacija koje se b r a n e . S obzirom na d u b o k o prijateljstvo između naših n a r o d a i zajedničke ideale kojima su o b e naše zemlje težile u povoljnim i nepovoljnim vremenima.ictK a mogu da v e r u j e m da su ovi izveštaji taćni. D o b r o shvatam tešku situaciju u kojoj se Vaša zemlja nalazi, ali ako se Vaša vlada zaista nosi mišlju da p r e d u z m e tako ozbiljan korak, s m a t r a m svojom obavezom da stavim do znanja Vašoj kraljevskoj visosti da će to s k o r o neizbežno dovesti u pitanje s r d a č n o s t naših o d n o s a . Najozbiljnije molim Vašu kraljevsku visost da o d m e r i ne s a m o n e p o s r e d n e posledice takvog čina na situaciju u j u g o i s t o č n o j Evropi, već i dalekosežne posledice po b u d u ć n o s t Jugoslavije . . . Naši saveznici i prijatelji su svakog d a n a sve uvereniji u našu p o b e d u . Međutim, k a d a to v r e m e b u d e došlo s e t i ć e m o se k o j e bio s n a m a a ko protiv nas . . . Veoma bi nas žalostilo kad Vi ne biste bili m e đ u o n i m a prvima«. 2 1 0 Britanska d i p l o m a t i j a činila je o g r o m n e n a p o r e da poveže Jugoslaviju sa T u r s k o m i sa Grčkom, koja je nanosila u d a r c e italijanskim t r u p a m a u Alba-

niji. Za to se, p o r e d Cerčila, n e p r e k i d n o zalagao b r i t a n s k i m i n i s t a r inostranih poslova Antoni Idn koji je, kao što je već n a p o m e n u t o , u tom cilju n e d e l j a m a boravio na Malti. G r č k o j i Turskoj. Britanci su j a s n o videli da se Jugoslavija u toku 1941. godine nalazila u sve težoj situaciji zbog sve jaćeg Hitlerovog pritiska i zahteva da pristupi T r o j n o m paktu, n a r o č i t o od 1. m a r t a k a d a mu je pristupila Bugarska. Jugoslavija, iako u s a m l j e n a i o k r u ž e n a silnim neprijateljima odolevala je tim pritiscima, odugovlačila pregovore, lavirala između Nem a ć k e i Italije, p o p u š t a l a N e m a č k o j kao daleko n a j o p a s n i j e m s u s e d u i težila da što duže očuva n e u t r a l n o s t . S r e d i n o m m a r t a 1941. g o d i n e vlada CvetkovićMaček nalazila se u najtežoj situaciji, jer su nastupili kritični trenuci, k a d a je morala doneti sudbonosnu odluku. Karakteristično je da su knez Pavle i vlada već duže v r e m e n a držali u zatočeništvu dr Milana Stojadinovića osvedočenog prijatelja Berlina i Rima, i da su, iz bojazni da ga Nemci silom vrate na vlast, kao što su uradili s Pjerom Lavalom u Francuskoj, 15. m a r t a obavestili b r i t a n s k u vladu o svojoj n a m e r i da ga u k l o n e iz zemlje. Na to je u Donjem d o m u , p r e m a r e č i m a Ričarda Batlera, p o d s e k r e t a r a za spoljne poslove, b r i t a n s k a vlada izrazila s p r e m n o s t da izađe u susret toj želji, t a k o da je dr Stojadinović p r e d a t na čuvanje britanskim vlastima. 2 ' 0 » Svojom o g r o m n o m vojnom moći, razbijanjem Balkanskog fronta - kojeg su Britanci u p o r n o pokušavali da organizuju, ali bez realnih izgleda na uspeh, jer je N e m a č k a svojom agresivnom i bezobzirnom d i p l o m a t i j o m svakim danom, u tom n e u r a l g i č n o m p r o s t o r u , sticala veliko p r e i m u ć s t v o nad V. Britanijom i neodlučnim Sovjetskim Savezom. Iako je bila veoma uznemirena penetracijom N e m a ć k e i V. Britanije na Balkan, j e r su se južne e v r o p s k e granice SSSR-a najopasnije mogle ugroziti iz Rumunije, Bugarske i T u r s k e kroz Bosfor i Dardanele, sovjetska vlada - vezana u g o v o r o m sa N e m a č k o m od 23. avgusta 1939. godine - klonila se gotovo svakog, pa i n a j m a n j e g zaoštravanja sa N e m a č k o m , jer nije želela da pogoršava o d n o s e sa n j o m koji su, p r e m a Hitlerovoj oceni, bili vrlo dobri, j e r ove zemlje razdvajaju j e d i n o Finska i Carigrad. 2 ' 01 ' Karakteristično je da se sovjetska vlada na sve nemaćke balkanske izazove, na sve za SSSR nesumnjivo provokativne poteze i neprijatne pokrete trupa, zadovoljavala da uputi neku protestnu ali »blagu« notu. Kad su nacistički avioni sve češće preletali sovjetsku granicu, kad su Mađarska, R u m u n i j a i Bugarska pristupile T r o j n o m paktu, kad su n e m a ć k e divizije ušle u ove zemlje i d i r e k t n o ugrožavale bezbednost granica Sovjetskog Saveza, sovjetska vlada je samo upućivala memorandume i note, ili preko TASS-a objavljivala saopštenja u vidu »blagih« upozorenja.2^ Tako je agrsivnost n e m a ć k e d i p l o m a t i j e rasla do bezočnosti, samo joj se u to vreme suprotstavljala V. Britanija. Vezujući se za N e m a č k u i novi p o r e d a k , R u m u n i j a je prva podlegla. M a đ a r s k a je p r o p u š t a l a n e m a ć k e t r u p e u R u m u n i j u i dalje u B u g a r s k u za n a p a d na Grčku i za ratni p o h o d »Barbarossa«, tj. za n a p a d na Sovjetski Savez, planiran za nedelju 15. maja. Dosta o š t a r p r o t e s t sovjetske vlade b u g a r s k o j vladi bio je s a m o indirektan p r e k o r Nemaćkoj, ali se na to nisu osvrtali r.i p r e d s e d n i k b u g a r s k e vlade Filov (n.\OB BorAaH). a još manje nemački ministar inostranih poslova Ribentrop, t a k o da se sve svršilo na n o t a m a i p r e k o r i m a . 2 1 0 d Očigledno je d a j e sovjetska vlada teška srca popuštala Nemačkoj, u težnji da joj se ne zameri suviše, da ne bi došlo do sukoba, za koji Sovjetski Savez još nije bio s p r e m a n - t r e b a l o mu je još d o s t a v r e m e n a za p r i p r e m e . Drugim rečima, Sovjetski Savez je zbog toga bio p r i m o r a n da isključivo gleda svoje

interest-, pa i u p o g l e d u Jugoslavije, iako je b l a g o n a k l o n o g l e d a o na o t p o r jug o s l o v e n s k e vlade na n e m a č k e priti- ke. Česti, t a k o r e ć i n e p r e s t a n i zahtevi Kom u n i s t i č k e p a r t i j e Jugoslavije i n a p i e d n i h snaga da Jugoslavija s k l o p i savez sa S o v j e t s k i m Savezom bili su n e r e a i n i , jer Sovjetski Savez, iz n a v e d e n i h razloga, nije bio s p r e m a n da učini ništa više od s k l a p a n j a p a k t a o prijateljstvu i d a v a n j a m o r a l n e p o d r š k e . P r e m a t o m e , j u g o s l o v e n s k a vlada se u najkritičnijem p e r i o d u , u toku 1941. godine, nije m o g l a n a d a t i n i k a k v o j e f i k a s n o j podršci i v o j n o j p o m o ć i ni sa koj s t r a n e , čak ni od V. B r i t a n i j e i SAD, pa je i to j e d a n od razloga što je k a p i t u l i r a l a . Britanski ministar inostranih poslova je 21. m a r t a z a m o l i o svog a m b a s a d o r a u Moskvi Kripsa da izvidi da li su Sovjeti s p r e m n i da » p o č n u n e k u akciju« radi o d v r a ć a n j a Jugoslavije o d T r o j n o g p a k t a . Krips j e o d m a h zatražio s a s t a n a k s a p o m o ć n i k o m k o m e s a r a z a i n o s t r a n e p o s l o v e Višinskim (BHUJMHCKII AiiApen HiivapeBim), ali on, u t o m t r e n u t k u , nije b i o v o l j a n d a o t o m e razgovara. Tek p o š t o se k o n s u l t o v a o sa n a d l e ž n i m , Višinski je odgovorio da »ne p o s t o j e uslovi za d i s k u s i j u i z m e đ u dve vlade o o p š t i m političkim p i t a n j i m a , k a o što je p i t a n j e Jugoslavije i da b r i t a n s k a vlada t r e b a da p r o m e n i svoju o p š t u politiku p r e m a S o v j e t s k o m Savezu, počevši o d m e r a e k o n o m s k e blokade, pa do p r i z n a n j a »baltičke situacije«, a k o je v o l j n a da se v o d e takvi razgovori. T a k o je b r i t a n s k a inicijativa da se S o v j e t s k i Savez uključi u jugoslovensko pitanje propala. M e đ u t i m , j u g o s l o v e n s k i p o s l a n i k u Moskv i Gavrilović s a m o i n i c i j a t i v n o je p o s e t i o Višinskog i p i t a o ga »kakav bi stav zauzela s o v j e t s k a vlada u slučaju da su tačni glasovi o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u ? »Višinski je odg o v o r i o da bi SSSR u o d n o s u na Jugoslaviju i m a o isti stav k a o i p r e m a Bugarskoj. Gavrilović je ipak u p i t a o »da li s o v j e t s k a vlada ima n a m e r u da n e š t o ućini p r e n e g o što J u g o s l a v i j a »pristupi Osovini, a ne o n a k o k a o što je to bilo u s l u č a j u sa B u g a r s k o m ? « Višinski je o p e t k o n s u l t o v a o n a d l e ž n e i k a s n i j e pozvao Gavrilovića da mu s a o p š t i da »sovjetska vlada, p o š t o je s t e k l a utisak da je Jugoslavija rešila da p r i s t u p i Osovini, s m a t r a izlišnom svaku inicijativu«. A na Gavrilovićevo pitanje: »Sta bi s o v j e t s k a vlada učinila a k o bi n j e n utisak dem a n t o v a l e činjenice?« Višinski je d o s l o v n o o d g o v o r i o : »Ako bi j u g o s l o v e n s k a vlada za dva d a n a n e d v o s m i s l e n o d o k a z a l a da n e ć e p r i s t u p i t i Osovini, t a d a bi SSSR bio s p r e m a n da sa B e o g r a d o m otvori političke razgovore«. 2 1 1 Ovakav o d g o v o r m o g a o bi se p r o t u m a č i t i kao želja s o v j e t s k e vlade da se Jugoslavija a n g a ž u j e protiv N e m a č k e r a d i o d s t r a n j i v a n j a n j e n o g n a p a d a n a Sovjetski Savez. B r i t a n s k a vlada je to p o d r ž a v a l a u nadi da će stvoriti uslove za s a r a d n j u sa SSSR-om, o s e ć a j u ć i da bi e v e n t u a l n a i n t e r v e n c i j a M o s k v e imala isključivo diplomatski karakter.212 Britansku vladu ohrabrila je Titova inicijativa početkom marta da se uspostave neposredni kontakti sa krugovima srpske prozapadne opozicije, posebno sa članovima Srpskog »kulturnog kluba«, da bi se zajedničkom »politikom nacionalne odbrane- pružio otpor pristupanju Trojnom paktu. Tada je K o m u n i s t i č k a p a r t i j a još s m a t r a l a da n e ć e doći do r a t a i z m e đ u N e m a ć k e i SSSR-a, ne isključujući z a k l j u č e n j e n e k o g u g o v o r a Jugoslavije sa B e r l i n o m , ali n i k a k o Trojnog pakta, i pod u s l o v o m da Jugoslavija zaključi p a k t sa S o v j e t s k i m Savezom. Tito je s t e k a o d o s t a jasan utisak o p r e o v i a đ i v a j u ć o j a t m o s f e r i m e đ u s r p s k i m b u r ž o a s k i m s t r a n k a m a da se s u p r o t s t a v l j a j u p o t ć i n j e n o s t i j u g o s l o v e n s k e vlade i p o s e b n o kneza Pavla N e m a č k o j . Zato je ovlastio svoga p r e d s t a v n i k a da se zajednički o r g a n i z u j u d e m o n s t r a c i j e protiv p r i s t u p a n j a Jugoslavije Troj-

nom paktu. K o m u n i s t i su našli u Beogradu »izvor v e o m a važnih informacija« u novinaru a k r e d i t o v a n o m u C e n t r a l n o m p r e s b i r o u (Dimitrijeviću - V. T.) koji je p r i p r e m a o k o n f e r e n c i j e za š t a m p u ministra inostranih poslova CincarMarkovića, od koga su saznali da će »vlada kapitulirati pod n e m a č k o m presijom«. 2 1 3 S d r u g e strane, b e o g r a d s k e vlasti su nastojale da o b j a s n e javnosti da je vlada p r i m o r a n a da pristupi T r o j n o m paktu, j e r Jugoslavija nije vojnički pripremljena, a Velika Britanija nije u stanju da za nekoliko meseci bilo čim s n a b d e Jugoslaviju i da Turska zavarava Britance koje će napustiti kad se n a đ u u nevolji. Britanski poslanik K a m p b e l je zatražio od svoje vlade da odgovori na ove a r g u m e n t e p r e k o s r p s k o h r v a t s k i h emisija BBC-a, u kojima će se isticati d a j e Velika Britanija davala i da d a j e p o m j ć Grčkoj, da će i Jugoslavija dobijati p o m o ć i od Velike Britanije, i od SAD, i da bi j o j d o b r o d o š a o plen u Albaniji. Agenti Intelidžens servisa su efikasno podržavali ovu propagandu, obasipajući zemlju p r o t i v n e m a č k i m p r o s p e k t i m a i lecima, da bi izazvali saszrevanje r e v o l u c i o n a r n e klime. Oni su davali i finansijsku p o m o ć nekim krugovima s r p s k e opozicije i usredsredili svoje n a p o r e na ljude koji su imali ostvariti državni udar. Kolebanja b r i t a n s k o g ministra inostranih poslova Idna, u pogledu revol u c i o n a r n e akcije u Jugoslaviji, o d j e d n o m su nestala kad g a j e K a m p b e l izvestio iz Beograda da je »situacija postala još n e o d r e đ e n i j a zbog ostavki trojice ministara«. S m a t r a j u ć i da mu više nisu p o t r e b n a o b j a š n j e n j a o m o g u ć n o s t i državnog udara, on je ovlastio K a m p b e l a da radi o n a k o k a k o mu se čini najbolje a k o ne bi i m a o v r e m e n a da se sa njim konsultuje. Idn je p r e p o r u č i o K a m p b e l u da bi t r e b a l o da ima u vidu j e d n u stvar, da »pre no što dozvolimo da Jugoslavija b u d e m a l o po m a l o u v u č e n a u o r b i t u Nemaćke, s p r e m n i s m o na rizik da u b r z a m o n e m a č k i napad«. 2 1 4 Uprkos jugoslovenskim s u m n j a m a u s p o s o b n o s t ili želju Sovjetskog Saveza da pruži p o m o ć Jugoslaviji u e v e n t u a l n o m s u k o b u sa N e m a č k o m , neposr e d n o pre potpisivanja Trojnog pakta bilo je tajnih izveštaja da je Sovjetski Savez s p r e m a n da pruži materijalnu p o m o ć Jugoslaviji ako b u d e pružila otp o r Nemačkoj. Na d a n 22. m a r t a k a d a je b r i t a n s k i m liderima bilo jasno da se jugoslovenska vlada nalazi pred potpisivanjem Pakta i da oni ne m o g u u t o m e ničim da je srpeče, ser S t a f o r d Krips se sastao sa sovjetskim m i n i s t r o m inostranih poslova Višinskim, u p o k u š a j u da privoli SSSR da p r e d u z m e n e o d l o ž n u akciju ne bi li se sprečilo da jugoslovenska vlada potpiše Pakt. Višinski je odgovorio da će konsultovati svoju vladu i videti da li je o n a s p r e m n a da išta p r e d u z m e , ali se vratio sa o d g o v o r o m (po svoj prilici od Staljina) d a j e stvar već rešena u n e p o v o l j n o m smislu i da n e m a ničeg što bi Sovjetski Savez mogao u vezi s tim da učini«. 214 » Da bi p o m o g l e Veliku Britaniju, SAD su p r e k o z a m e n i k a d r ž a v n o g sekr e t a r a S a m n e r a Velsa ( S u m n e r Welles) 21. m a r t a o p o m e n u l e j u g o s l o v e n s k u vladu da će vlada SAD o d m a h zamrznuti sve jugoslovenske fondove, da će odbiti svaki zahtev za p o m o ć po Z a k o n u o zajmu i zajmu koji bi Jugoslavija zatražila, a k o Jugoslavija zaključi ma kakav s p o r a z u m sa N e m a č k o m kojim bi se umanjili suverenitet ili s a m o s t a l n o s t Jugoslavije, a k o N e m a č k o j olakša da n a p a d n e Grčku ili b r i t a n s k e snage u Sredozemlju i ako u bilo k o m pogledu p o m o g n e osovinske sile u v o j n o m ili p o m o r s k o m smislu. Vlada SAD bi mogla o d o b r i t i s a m o ugovor o n e n a p a d a n j u između Jugoslavije i N e m a ć k e i ništa više. U p r o t i v n o m . Jugoslavija bi izgubila simpatije vlade SAD. 215

Knez Pavle se nije mnogo osvrtao na pritiske, uveravanja i obećanja Velike Britanije i SAD. već je p o d r ž a o n a p o r e p r e s e d n i k a Cvetkovića za rešavanje krize vlade i saglasio se sa Cincar Markovićem da se poslanicima u Londonu, Moskvi i Vašingtonu d a d u insturkcije kako da objasne razloge zbog kojih je Jugoslavija p r i n u đ e n a da se s p o r a z u m e sa N e m a ć k o m . P o s t o j e istakao napore Jugoslav ije da se izbegne rat na Balkanu, zatim revizionistićke zahteve Bugarske i Mađarske, n e o d l u č a n i kolebljiv stav Turske i zagonetan stav Sovjetskog Saveza, Cincar-Marković je upozorio na to da Jugoslavija, s o b z i r o m na postojeću situaciju, ne može voditi d r u g u politiku sem o n u koja o b e z b e đ u j e njenu sopstvenu o d b r a n u , da ona može voditi rat s a m o a k o bi bila n a p a d n u t a . Zbog toga se u a k t u e l n o j situaciji n a m e ć e p o t r e b a da se u p r e g o v o r i m a sa Nem a ć k o m p r o n a đ e d i p l o m a t s k o rešenje koje će Jugoslaviji omogućiti da nastavi i sledi politiku mira i da o d b r a n i glavne državne i nacionalne iterese, a to su sigurnost, nezavisnost zemlje, njen integritet i teritorijalni suverenitet, odbijanje svakog uplitanja u rat i, pre svega, da niko od zaraćenih s t r a n a ne iskoristi jugoslovensku teritoriju kao bazu za napad na d r u g u zaraćenu stranu. Svoje instrukcije p o m e n u t i m poslanicima Cincar-Markovic je završio pozivajući ih da u n a v e d e n o m smislu »objasne zvanićnim krugovima i našim prijateljima našu situaciju«.. . 2 1 6 Italijanski ambasador u Sofiji obavestio je Palatu Kidji da je u Beograd stigao britanski vojni ataše u Sofiji pukovnik Ros (Ross A.), jedan od najaktivnijih i najopasnijih agenata, koje London ima u Bugarskoj. On d o b r o poznaje slovenske jezike i ima veliko iskustvo u k o n t a k t i m a sa ljudima u z e m l j a m a istočne Evrope. A pošto je o t p u t o v a o iz Sofije u Jugoslaviju u m e s t o u Tursku, on će svakako tražiti k o n t a k t e sa srpskim vojnim krugovima koji su protiv Osovine i razviti p r o p a g a n d n u aktivnost, kako bi ovim k r u g o v i m a predočio, m o g u ć n o s t i p r e d n o s t n a p a d a na italijansko krilo u Albaniji. 2 1 7 Zbog toga su neki italijanski politički krugov i nagovarali Musolinija da se da o t p o r k o n c e s i j a m a i privilegovanom položaju Jugoslavije u okviru Trojnog pakta. Tako je, na p r i m e r , s e n a t o r Dudan 21. m a r t a u p u t i o p i s m o Musoliniju, u k o j e m je k o n s t a t o v a o d a j e »Beograd p o m a g a o i da će na sve m o g u ć e načine p o m a g a t i Velikoj Britaniji i Grčkoj na našu štetu i svim sredstv ima koliko mu to dozvoljava geografska i vojna situacija. Bilo bi p o g r e š n o i š t e t n o ako se to ne bi popravilo. Ako se govori o jugoslovenskom zahtevu za garantovanjem teritorijalnog integriteta, onda treba naci neku diplomatsku formu, elastičnu i za nas zadovoljavajuću«.. . 2 1 8

DRI GL ULTIMATI M J U G O S L O V E N S K O J VLADI

R i b e n t r o p se još 21. m a r t a sastao sa m a đ a r s k i m m i n i s t r o m inostranih poslova Bardošijem u Minhenu (gde se i Hitler nalazio u svom specijalnom vozu - V. T.) i iskoristio tu priliku da poruči m a đ a r s k o j vladi u B u d i m p e š t i da ne stvara dalje s m e t n j e ulasku Jugoslavije u Trojni pakt, naime, da prihvati garaniije koje se daju Jugoslav iji, uveravajući Bardošija da su m a đ a r s k i zahtevi u svakom slučaju »u d o b r i m r u k a m a kad su Mađari z a j e d n o sa Nemaćkom«. lako je Nemačka vlada 22. marta donela odluku da okonča odlaganje pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu i insistirala da Heren u ultimatovnom tonu preduzima potrebne mere da prinudi Jugoslaviju da pristupi paktu najdalje da 24.

marta, Hitler nije sa sigurnošću mogao da obavesti Vrhovnu komandu da li se može ili ne može očekivati neki potez jugoslovenskih snaga u skorim operacijama protiv Grčke. S d r u g e strane, čim je d o b i o vest o krizi vlade u B e o g r a d u i R i b e n t r o p o v o m ultimativnom k o r a k u . Musolini se p o b r i n u o da tajno privuče pojačanja na istočnu granicu radi stabilizacije o d b r a m b e n o g p o r e t k a svojih t r u p a . 2 1 9 Zbog nastale situacije - usled ostavke trojice ministara i krize jugoslovenske vlade - R i b e n t r o p je o t o m e hitno referisao Hitleru, koji se nalazio u specijalnom vozu u M i n h e n u i odatle, posle konsultacije 22. m a r t a u 01,25 časova, poslao telegram br. 320 Ministarstvu inostranih poslova u Berlin, gde je primljen u 02,25 časova, a odatle istog d a n a u 04,50 časova u p u ć e n fon H e r e n u u Beograd. To je, u stvari, bio drugi ultimatum, pa taj telegram iznosim u celini. On glasi: »Molim obavestite vladu pri kojoj ste a k r e d i t o v a n i sledeče: ostavljam vama da li ćete radi toga doći u d o d i r sa m i n i s t r o m spoljnih poslova, preds e d n i k o m vlade ili K n e z o m - n a m e s n i k o m . Vlada Rajha s m a t r a n e z g o d n o m situaciju u koju je d o v e d e n a Cvetkovićeva vlada zbog ostavke trojice ministara. Međutim, o n a smatra da je hitno potrebno. u interesu Jugoslavije, da se ova u n u t r a š n j a politička teškoća koja je iskrsla reši o d m a h na ovaj ili o n a j način. Inače, Jugoslavija će u k r a j n j e kritičnom t r e n u t k u za zemlju lišiti sebe m o g u ć n o s t i da p r e d u z i m a akcije u pit a n j i m a spoljne politike i pokazati se n e s p o s o b n o m da drži kormilo. Situacija je sada takva da smo mi još uvek spremni, do 24. marta, najdalje do 25. marta, da zaključimo pripremljene sporazume. Japanski ministar spoljnih poslova stile u Berlin 26. marta, a i druga spoljnopolitička pitanja zahtevaće našu punu patnju, tako da se datum za sastanak sa Jugoslovenima može uzeti u razmatranje tek kad zaključenje predviđenih sporazuma ne bude više imalo mnogo spornih tačaka. Mi smo sloga uvereni da će Cvetkovićeva vlada brzo povratiti svoju sposobnost za akciju tako da ugovoreno vreme za Jugoslaviju neće isteći neiskorišćeno. (Podvukao V. T.). Vaša izlaganja u g o r n j e m smislu pružiće Cvetkovićevoj vladi efikasan arg u m e n t da osujeti sve t e n d e n c i j e za p r o d u ž e n j e krize koje bi se mogle t a m o pojaviti. Sem izvršenja ovog d e m a r š a , molim da sa vaše s t r a n e t a k o đ e učinite sve, pod svim o k o l n o s t i m a , da se p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u ostvari u u t v r đ e n o v r e m e . Molim javite telegrafski u opštim potezima i brzo o d a l j e m razvoju tam o š n j e situacije. Ribentrop«"0

Istoga dana u 18 časova nemački konzul u Zagrebu Frojnd poslao je telegram u Berlin i fon Herenu u Beograd u kojem izveštava da su policijski ataše za š t a m p u u B e o g r a d u Kraus (kasnije šef Gestapoa u Srbiji - V. T.) i r e f e r e n t za š t a m p u u Zagrebu M i t e r h a m e r ( M i t t e r h a m m e r Otto) 21. m a r t a imali sastanak sa Maćekom i Košutićem. Tom prilikom Maček im je u p o v e r e n j u saopštio da mu je ovdašnji konzul SAD r e k a o da njegova vlada zna da se hrvatski i slovenački političan zauzimaju za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u i da će posledice takvih intervencija pogoditi Hrvate i Slovence, a Srbi će Maćeka, Košutića i Kulovca s m a t r a t i izdajnicima i svaliti krivicu na njih za eventualne p o b u n e . 2 2 1

Fon Heren je 22. marta u 22,40 časova poslao Ministarstvu inostranih poslova telegram u kojem je, između ostalog, izvestio: - d a j e posetio Cincar-Markovića, Cvetkovića i kneza Pavla, Maćeka i Kuloveca i da im je, u skladu sa primljenim t e l e g r a m o m (od 04.50 ćasova - V. T.), veoma energično izložio situaciju; - da je s t e k a o utisak »da u p r k o s svim t e š k o ć a m a , stvarno postoji čvrsta o d l u k a za p r i s t u p a n j e T r o j n o m paktu, i da se sa p o v e r e n j e m gleda na mogućnost da se čin p r i s t u p a n j a obavi do krajnjeg roka koji s m o odredili«; - da mu je Cvetković r e k a o da svakako o č e k u j e da će najdalje do 23. marta završiti p o p u n j a v a n j e vlade, iako nailazi na mnoge teškoće, jer mu je pos e b n o stalo da u v r e m e p r i s t u p a n j a ne b u d e praznih mesta u vladi, naročito u n j e n o m s r p s k o m delu; - da su ga Maček i Kulovec »uveravali da će k o n a č n o rešenje nemačkojugoslovenskih o d n o s a biti i s k r e n o pozdravljeno od s t r a n e hrvatskog i slovenaćkog stanovništva, izuzev m a l o b r o j n i h šovinističkih krugova, i da su se oni zbog toga u toku večanja od s a m o g p o č e t k a e n e r g i č n o zalagali za ovo rešenje. Ni j e d a n ni drugi, izgleda, ne s u m n j a da će se, u p r k o s nastalim t e š k o ć a m a , ostati pri d a t u m u pristupanja koji mi želimo«; - da je razgovor sa K n e z o m - n a m e s n i k o m vođen u n e o s p o r n o prijateljskoj atmosferi i da mu je izjavio da ce se pridržavali svoje odluke, pošto je čvrsto uveren da ona odgovara stvarnim interesima Jugoslavije: i - da o č e k u j e da će se p o p u n a vlade u s p e š n o završiti najkasnije u toku 23. marta. 2 2 2

POSLEDNJI (TRECL) ULTIMATUM J U G O S L O V E N S K O J VLADI

Cvetković je nastojao da što pre reši krizu vlade, i pored toga što je d o b i o ličnu p o r u k u od Cerčila, koji ga je još j e d a n p u t pozvao da se ujedini sa Turskom, iako ona u p r a v o tada nije pokazivala nikakvu n a m e r u da se angažuje u slučaju n a p a d a N e m a ć k e na Grčku. Međutim, ni Cerćilov apel, ni pritisak a m e r i č k o g poslanika Lejna, nisu pokolebali Cvetkovića da traži hitno rešenje krize vlade, koju su i Cerćil i Lejn želeli da produže. On je ipak o b e ć a o Lejnu da će nastojati da odugovlači pregovore sa N e m a č k o m i uveravao ga da pris t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu ne treba s m a t r a t i kao potez protiv SAD ili Velike Britanije, jer je »pakt čisto političke, a ne vojne prirode«. Ali Cvetković nije m o g a o ispuniti o b e ć a n j e o p r o d u ž a v a n j u pregovora sa N e m a č k o m , jer je nemački ministar inostranih poslova - p o d s t a k n u t činjenicom da jugoslovenski rukovodioci izbegavaju obavezu u pogledi d a t u m a potpisivanja Trojnog pakta - preko fon Herena 23. marta ujutro saopštio treći - istinski ultimatum: »Još do ponoći mora se znati odluka zbog neophodnih priprema za ceremoniju u Palati Belvedere«.223 Unutrašnja politička situacija u Jugoslaviji vrlo brzo je postala eksplozivna. jer se i delimićna kriza vlade o d m a h odrazila i na već i o n a k o nestabilnu sar a d n j u Srba i Hrvata. Naime, zbog ostav ke ministra Budisavljevića, predstavnika glavnih sledbenika Srba u Hrvatskoj u S a m o s t a l n o j d e m o k r a t s k o j stranci (SDS), moglo je doci do raskida s a r a d n j e između ove s t r a n k e i HSS, a time. po mišljenju Maćeka, i do gubljenja tekovina ostvarenih S p o r a z u m o m Cvetković-Maćek. Zato je Maćek, p r e m a s a o p š t e n j u Krnjevtca. izgleda p o k u š a o da

u p o t r e b i sav svoj uticaj da izbegne rascep koalicije, dajući do znanja rukovodiocima SDS d a j e njihov najveći interes - pošto oni predstavljaju i d e o hrvatskog stanovništva - da p r o d u ž e sa s a r a d n j o m , da bi se sprećile e v e n t u a l n e posledice koje bi štetile s a d a š n j e m h r v a t s k o m položaju, a koristile Pavelićevoj struji u b u d u ć n o s t i . S d r u g e strane, u B e o g r a d u je političko v r e n j e raslo iz ćasa u čas, j e r su srpski politički, vojni i vjerski krugovi (a n e s u m n j i v o i KPJ - V. T.), uz angloa m e r i č k u p o d r š k u - poveli pravu p r o p a g a n d n u ofanzivu protiv p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu. Knez Pavle n a s t o j a o je da vrši n e p o s r e d n e pritiske na s r p s k e najuticajnije ličnosti, naročito na patrijarha Gavrila i na p r e d s e d n i k a s r p s k o g k u l t u r n o g kluba S l o b o d a n a Jovanovića. tvrdeći da će se p r i s t u p a n j e T r o j n o m paktu izvršiti uz niz garantija za zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta, da bi ih naveo da s m i r u j u stanovništvo. Međutim, ne s a m o da su njegovi pritisci bili uzaludni, nego je na njih d o b i j a o nove p r e t e č e o p o m e n e da ne donosi odluke koje su u suprotnosti sa tradicijama i nacionalnim osećanjima Srba. 2 2 4 Tako su se Mihailo Konstantinović, Cubrilović i Budisavljević dogovoiili da Konstantinović i Slobodan Jovanović zatraže prijem kod kneza i da mu predoče neprihvatljivost Pakla za Jugoslaviju. S l o b o d a n Jovanović je to odbio, posto je već jednom bio kod kneza, ali je Konstantinović uspeo da ga o d v e d e kod ministra vojske generala Pešica. Pošto je 22. m a r t a u 18 časova primljen kod kneza. Konstantinović mu je izneo razloge ostavke i izjavio da narod gleda na p r i s t u p a n j e Trojnom paktu kao na kapitulaciju. Zatim mu je p r e d a o Odluku Konferencije Udruženja rezervnih oficira protiv Pakta i predložio mu da sasluša mišljenje mladih generala m e đ u kojima je p o m e n u o generala Simovića i Petroviča Pošto mu je knez obećao da će još razmisliti o svemu i da ništa nije definitivno rešeno, Konstantinović je na kneževu želju pristao da se ne povuče s položaja ministra, ali s a m o do 23. m a r t a u p o d n e . Knez je očigledno želeo da se kriza vlade završi bez m n o g o potresa, j e r se više nije moglo ništa menjati. Uostalom, u d o n o š e n j u najvažnije o d l u k e učestvovao je i sam knez. 2 2 5

OTPOR GENERALA SIMOVIĆ A I PATRIJARHA GAV RILA

Prilikom audijencije kod kneza Pavla 23. m a r t a p r e podne, general Simović (za koga se znalo da je odlučan protivnik p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u ) izneo je sve teške posledice p r i s t u p a n j a p a k t u i savetovao knezu da se prihvati otpor, upozoravajući ga da će se u p r o t i v n o m vojska pobuniti i da će avijatićari b o m b a r d o v a l i d v o r i zgrade vlade. 2 2 6 O t o m e je general Simović (tada komandant vazduhoplovstva - V. T.) u svojim Memoarima napisao: ' S m a t r a j u ć i d a u o v o m t e š k o m v r e m e n u t r e b a d a o s t a n e m o složni i u j e d i n j e n i o k o vlade radi izraza Sto s n a ž n i j e g o t p o r a H i t l e r o v o m p r i t i s k u i t e ž n j a m a i p r e d v i đ a j u ć i m o g u ć e komplikacije u našim o d n o s i m a s Hrvatima, ja sam nastojavao do poslednjeg t r e n u t k a da u b e d i m u p r v o m r e d u K n e z a Pavla, u n e o p h o d n o s t o d b a c i v a n j a H i t l e r o v o g d i k t a t a i o d b r a n e n a š e n a r o d n e s l o b o d e i d r ž a v n e n e z a v i s n o s t i . N a r o č i t o s a m n a s t o j a v a o d a u b e d i m ministra v o j s k e i m o r n , a i m g e n e r a l a P e t r a Pešića, k o m e s a m r e f e r i s a o s v a k o g č e t v r t k a i preko n j e g a o h a \ e š t a v a o č l a n o v e v lade. O t o m e je g e n e r a l Pešic r e f e r i s a o i na s e d n i c i Ministarskog s a v e t a . T a k o đ e r s a m n a s t o j a v a o d a u t o u b e d i m i n a č e l n i k a G l a v n o g g e n e r a l š t a b a a r m . g e n e r a l a P e t r a Kosica. m o g a š k o l s k o g d r u g a i ličnog p r i j a t e l j a .

P o l o v i n o m m a n a 1941 bio s a m u dva m a h a p r i m l j e n u a u d i j e n c i j u kod Km /a Names nika po n j e g o v o m pozivu. Na o b a s a s t a n k a ja sam izlagao Knezu v e r o v a t n e n a m e r e Hitlera i mogući razvoj d o g a đ a j a Tom p r i l i k o m s k r e n u o sam mu p a ž n j u na n e p o p u l a i nosi liji gove u n u t r a š n j e i spoljne politike. Prilikom d r u g e p o s e t e n a r o č i t o sam mu g o v o r i o u/mm i r e n o s t i koja vlada m e d u o f i c i r i m a zbog neizvesnosti o d r ž a n j u vlade i n j e g o v o t K /. vog - n e o d l u č n o g slava . . . da bi ga š t o jače i m p r e s i o n i r a o o n j e g o v o j ličnoj situai iu u slučaju a k o bi izdao n a c i o n a l n e i n t e r e s e , r e k a o sam m u : -Ja jedva driim u rukama moje ufu u, se desni, na sluča] nepovoljnog obrta stvari i pogrešnih odluka, bombarduju prvo mene i K., mandu vazduhoplovstva. polom Generalštab i ministarstva, pa i Vas u Belom dvoru-. Na o v o se Knez Pavle ozbiljno zamislio i nije ništa o d g o v o r i o Posle k r a ć e g c u t a n j a zapitao me: da li postoji m o g u ć n o s t o d b r a n e od Hitlerovog n a p a d a . O d g o v o r i o s a m mu: »Jedini način borbe protiv n e m a č k o g m u n j e v i t o g rata je g e r i l s k o r a t o v a n j e , ostavljajući d e o s n a g a po planin a m a u pozadini neprijatelja, s tim da se m o r a ponoviti S o l u n s k i f r o n t « . 2 2 7

Međutim, general Simović, kao načelnik Štaba Vrhovne k o m a n d e nije tako postupio. Pusto se izveštaji načelnika Glavnog g e n e r a l š t a b a nisu slagali sa mišljenjem generala Simuvića. knez je naredio da se i on pozove u dvor i da od generala Simoviča čuje s u p r o t n o mišljenje o stanju u vojsci. I zaista, Simović je u prisustvu kneza, Antića i Kosica ponovio sve ono što je malo pre luga rekao Knezu. Pošto je Simović izmenjao nekoliko oštrih reći sa Košićem i Anticem, i čvrsto ostao pri svome gledištu, tj. da t r e b a odbaciti Trojni pakt. njegov energičan slav u n e o je uznemirenost i nespokojstvo i kod kneza i kod Cvetkovićeve vlade. Kada je o k o p o d n e ovog d a n a (23. m a r t a ) d o š a o u p r e d s e d n i š t v o vlade. Konstantinović je n a j p r e u p o z o r i o Maćeka, Kuloveca i Suteja. a zatim i Cvetkovića, da u n a r o d u vlada veliko o g o r č e n j e zbog p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, da je č u o da postoji vrenje i u vojsci i da je pravoslavna crkva zbog toga zakazala zasedanje Sinoda. On je tom prilikom izneo svoje mišljenje d a j e u zajednici s T u r s k o m i G r č k o m moguće pružiti o t p o r i da treba organizovati konc e n t r a c i o n u vladu. Maćek g a j e p o s e b n o uveravao d a j e cilj ove o d l u k e da se dobije u v r e m e n u , pošto će Nemci svakako napasti Sov jetski Savez, a tada ce nastali sasvim drukčija situacija. Zato vlada treba da produži izvođenje poslova oko p r e u r e đ e n j a države na osnovu s p o r a z u m a između njega i Cvetkovića. 2 2 8 Novi pokušaj kneza Pavla da pridobije podršku Srpske pravoslavne crkve i sveštenstva za Trojni pakt propali su. Evo kako patrijarh Gavrilo opisuje drugi susret sa knezom Pavlom: »Dana 23 m a r t a 1941 g o d i n e , kud sam uveden u dvorski salon, zatekao sam m k r a l j e v s k o visočanslvo k n e z a n a m e s n i k a Pavla i nj. kr. visočanstvo kneginju Olgu Malo /a tim stigao je g Miroslav Spalajkovic. a zatim su ušli ni visočanstvo kralj Petar II, u u r n t o i m i k a p e t a n a II klase, i o b a sina k n e z a n a m e s n i k a Pošli s m o na poziv k n e g i n j e u t r p e z a r i j u , i pošto sam blagoslov io t r p e z u , seli s m o za ručak Na r u č k u s m o razgovarali o r a z n i m s t v a r i m a , ali o politici ništa. Po r u č k u , ja s a m p r v o sa ni v kraljem, pa o n d a sa o b a knežev ica. stojeći izmenio n e k o l i k o reći P o l o m s m o svi prešli u salon, gde s m o popili katu. a zatim su rij v kralj i o b a kneževića otišli. G. S p a l a j k o v i c i ja ostali s m o sa visokim d o m a ć i n i m a do 3 časa u razgovoru Razgovor je v e ć i n o m bio o p o s t o j e ć e m p o l i t i č k o m stanju. Ja s a m u č e s t v o v a o u k o l i k o sam m o r a o , i n a č e g Spalajkov ic je u š i r o k o m o b i m u d a v a o svoja r e z o n o v a n j a da se m o r a ici p u t e m kojim je vlada pošla. G. Spalajkovic je tvrdio da n a r o d n e c e s t r m o g l a v o u p r o p a s t , vec lo traže izvesni p o j e d i n c i koji h o ć e da iskoriste t e š k e prilike i u svoje p o s e b n e interese. Kad s a m ja p n m e t i o da je v lada i n a u g u n s a l a r đ a v u taktiku, i nije za z a u z e l o d r ž a n j e pripremila javno t n n e n j e u n a r o d u , g Spalajkovic i knez n a m e s n i k branili su vladu, a kneginja je d o d a l a da bi t r e b a l o angažovati sveštenstvo. da se n a r o d u objasni situacija. Na m o j u prim e d b u da ie to d u ž n o s t bila vlade ali je o n a u razrogosti. i o njenoi neslozi već se u n a r o d u zna Knez n a m e s n i k je to p r i z n a o , i i m e n i ć n o n a v e o tri ministra, koji su protivni stanovištu

vlade. Konstatovali smo. da lo nije d o b r o , da se u uvim p r i l i k a m a nesloga pojav Ijuje, kad bi t r e b a l o da je u c e l o j državi j e d n o d u š n o s t . j e r ce takva r a z m i m o i l a ž e n j a od n e p r i j a t e l j a biti iskorišcena P r i m e t i o s a m da je g o s p o d i n Spalajkovic bio v a t r e n i b r a n i l a c pravca, kojim je kra!|evska vlada posla Kako je \ r e m e bilo o d m a k l o , ja sam p o t r a ž i o dozvolu da p o đ e m , i g. Spalatkov ić je o s t a o i d a l j e sa visokim d o m a ć i n i m a . Ja s a m n a p u s t i o Beli d v o r u 3 ćasa po p o d n e i d o š a o u Pal rijaršiju« 2 2 8 *

POSLEDNJI POKUŠAJI SAD I V BRITANIJE DA JUGOSLAVIJA NE PRISTUPI TROJNOM PAKTU

U svakom slučaju, tada je već bilo poznato da se beogradska vlada p r i p r e m a da pristupi Trojnom paktu bez vojnih klauzula, koje se. /.bog tajnosti nisu smele objav iti. Jugoslovenski poslanici u Vašingtonu i Moskvi, Fotic i Gavrilović, interpretirali su instrukc ne Cincar-Markovića u smislu potrebe pristupanja Trojnom paktu, ali ih se nisu dizali, već su otvoreno izražavali svoje neslaganje i ćak pretili ostavkama. Nasuprot njima poslanik u Londonu Subotić se pridržavao tih instrukcija, ali nije pokušavao da brani politiku svoje vlade, kada mu je pomoćnik podsekretara u Forin ofisu Sardžent (Sargent Sir Orme) u crnim bojama opisao sudbinu koja čeka Jugoslav iju kad stupi uz bok sila Osovine. Subotić je na to samo izrazio nadu da Velika Britanija neće smatrati da Jugoslav ija ima n a m e r u da promeni svoju politiku ili napusti svoje prijatelje ako potpiše neki ugovor sa Nemačkom. Sardžent je naglasio da se u Londonu ima u vidu »užasno težak položaj« kneza Pavla i potvrdio da Britanci, ako Jugoslavija zaključi neki politički ugovor sa Nemačkom, neće v ršiti uzaludna prekoravanja i prebacivanja, već će biti veoma zadovoljni ako se ne ostvare njihova mračna predviđanja i ako Jugoslavija - s u p r o t n o iskustvu svih ostalih neutralnih zemalja - bude mogla zadržati potpunu nezavisnost, integritet i suverenitet, ali da ne vidi ni n a j m a n j u mogućnost da se tako nešto desi. 2 2 9 Američki poslanik Lejn je 23. marta, kasno po podne, poselio kneza Pav la. da bi mu ponovo izložio stav SAD, i zatražio od njega da ne potpiše Trojni pakt ili da bar odloži sv aku odluku za nedelju dana, kako bi se za to vreme omogućilo Turcima da razjasne svoj stav Međutim, knez Pavle je o d m a h izrazio svoje ubeđenje da Turska ne želi da sarađuje sa Jugoslavijom, a zatim je »izbezumljen« i »duboko potišten« - napao »bugarsku zlobu«, »britansku tupoglavost« i 'hrvatsku opoziciju« odbijajući da razmotre mogućnost nepoipisivanja pakta i zbog nesigurnosti svog ličnog položaja. On treba da ostane na svom mestu još s a m o pet meseci i da mu je dužnost da kralju Petru preda celovito kraljevstvo koje mu je povereno posle smrti kralja Aleksandra. Zatim je uz. p o t p u n u uzdržljivost povcrio Lejnu da će pakt koji će Jugoslavija potpisati, pored dve objavljene obaveze Nemačke i Italije, imati još jednu po kojoj se nikakva njihova ratna o p r e m a neće smeti prevoziti preko jugoslovenske teritorije. Pored toga, knez Pav le je istakao da mu nije bilo moguće odlaganje potpisivanja pakta, jer ima v r e m e n a s a m o do pola noći da odgovori Berlinu. Opraštajući se od Lejna. knez ga je uveravao da ova neizbežna odluka neće umanjiti njegove simpatije za Saveznike i da mu je želja da Ruzvelt shv.iii uvak položaj Jugoslavije. Tako je Lejnu preostalo samo da lakonski izvesti Su it Department: »Pakt će se potpisati u Beču«. 2 3 0 [ poruci predsctlh . hritunske vlade Cerčila. koju je 23. marta uputio predsedniku jugoslovenske vlade Cvetkoviću,između ostalog, se kaže da će Hitler i Musolini sasv im sigurno pretrpeti konačan totalan poraz i da nijedan razborit

čovek nc može u to sumnjati, da ima »samo 65 miliona zlobnih Huna« (od kojih većina sada guši. tlači i pljačka Austrijance, Cehe, Poljake i mnoge druge stare narode), a narodi Britanske Imperije i Sjedinjenih Država blizu 200 miliona samo u njihovim d o m o v i n a m a i u Britanskim Dominionima,da je Velika Britanija neprikosnoveni gospodar okeana. tako da će se američkom pomoći uskoro postići i nadmoćnost i u vazduhu, da su Velika Britanija i SAD najbogatije i tehnički najspremnije i da proizvode najviše čelika na svetu. U svojoj poruci Čerčil dalje kaže: • . Mi z n a m o da s r c a svih v e r n i h Srba, H r v a t a i S l o v e n a c a k u c a j u za s l o b o d u , integritet i nezavisnost n j i h o v e d o m o v i n e i da oni imaju isti pogled u b u d u ć n o s t k a o i svet koji govori engleski Ako bi Jugoslaviju sada zadesila s u d b i n a R u m u n i j e . ili a k o bi o n a počinila zločin kao B u g a r s k a i postala s a u č e s n i k u p o k u š a j u u n i š t e n j a Grčke, n j e n a p r o p a s t bi bila sigurna i n e p o p r a v l j i v a Ona n e ć e izbeci nego s a m o odložiti teška i s k u š e n j a rata i n j e n e hrabre a r m i j e ce se o n d a boriti s a m e p o š t o b u d u o p k o l j e n e i o d s e ć e n e bez n a d e i p o m o č i . S d r u ge s t r a n e , r a t n a istorija je r e t k o k a d a pružila lepšu priliku od ove koja se u k a z u j e jugoslovenskim a r m i j a m a a k o je o n e iskoriste dok još ima v r e m e n a . Ako se Jugoslavija i T u r s k a udruže sa G r č k o m i uz p o m o ć koju m o ž e da pruži B r i t a n s k a Imperija, n e m a č k a a ž đ a j a će biti zaustav Ijena i k o n a č n a p o b e d a će biti izvojevana l a k o s i g u r n o i o d l u č n o , k a o š t o je bilo prošli put Ja v e r u j e m da ce Vaša e k s e l e n c i j a biti na visini svetskih d o g a đ a j a « J 3 '

Istog dana Cvetković je odgovorio na ovu poruku: • Zahvalan s a m Vašoj Ekselenciji na s p e c i j a l n o j p o r u c i koju ste mi izvoleli uputiti. Ja Vas m o g u uveriti da Jugoslavija nikad ni u svojoi prošlosti a ni d a n a s nije p r e s t a l a da vodi r a č u n a o n a j h i t n i j i m i n t e r e s i m a svoga n a r o d a , čuvajući l j u b o m o r n o uvek svoju nezavisnost, s l o b o d u i integritet. S a m o lim m o m e n t i m a Jugoslavija se r u k o v o d i l a i r u k o v o d i c e se u svim svojim m e đ u n a r o d n i m aktima« 2 3 3

Pošto je o d l u k a već bila doneta, britanska intervencija nije više mogla ništa izmeniti, iako je jugoslovenska vlada težila da se ne zameri V. Britaniji, SSSR-u i SAD. verujući d a j e ipak dosta postigla time što je dobila n e m a č k u obavezu da se od Jugoslavije nece zahtevati vojna i ostala p o m o ć koju je inaće p r e d v i đ a o član 3. Trojnog pakta. 2 3 3 Na sve p o k u š a j e V. Britanije da jugoslovenska vlada p r o m e n i o d l u k u i da pruži o t p o r N e m a č k o j o d g o v o r e n o je da je rat s N e m a č k o m neprihvatljiv zbog u n u t r a š n j i h prilika i vojne n e s p r e m n o s ti. 234 Iako se britanska akcija nije ograničavala s a m o na d i p l o m a t s k e k o r a k e (Britanski klub u B e o g r a d u bio je glav ni c e n t a r za p r o p a g a n d u , dopisnici britanskih listova dospevali su svuda, m e đ u oficirima su Britanci imali podršku, a najjače uporište imali su u privrednim krugovima), ipak su propali i ovi poslednji pokušaji Cerćila i Idna, pa čak i britanskog kralja da o d v r a t e knezan a m e s n i k a i jugoslovensku vladu od p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu. 2 3 5 Toga dana došlo je do pojačanih javnih manifestacija, velikih zborova i javnih pretnji oružanim ustankom koje su zahvatile celu zemlju. Duhovi su se raspalili naročito u Beogradu, a napetost je vrtoglavo rasla zbog širenja senzacionalnih vesti (među kojima i o n e o brzom k r e t a n j u britanskih t r u p a p r e k o južne Grčke i ulasku p r e k o jugoslovenske granice u Vardarsku dolinu, da bi obrazovale f r o n t u slučaju e v e n t u a l n e invazije sa severa, i o t o m e d a j e knezu Pavlu stiglo deset hiljada p r o t e s t n i h telegrama od pojedinih g r a đ a n a i patriotskih organizacija sa zborova u g r a d o v i m a i selima), kao i zbog o d l u k e Udruženja rezervnih oficira i bivših ratnika da r a p u s t e godišnji kongres u znak protesta protiv zaključenja s p o r a z u m a sa N e m a ć k o m koji je nespojiv sa čašću i nezavisnošću nacije. A pošto je inicijativa za r a s p u š t a n j e kongresa potekla od hrvatskih delegata, u B e o g r a d u se stekao utisak da je nacija, kao nikad pre

u jugoslovenskoj istoriji, čvrsto u j e d i n j e n a pred z a j e d n i č k o m o p a s n o š ć u . Ist o v r e m e n o se saznalo d a j e sovjetski otpravnik poslova Lebedjev p r e d a o Ministarstvu inostranih poslova notu u kojoj je njegova vlada izrazila s p r e m n o s t da sklopi pakt o prijateljstvu sa Jugoslavijom a k o bi o n a odbila pakt sa Nem a č k o m . Maćek je bio iznenađen ovim sovjetskim k o r a k o m . On je rekao: Rusija je z a g o n e t k a i na nju se ne m o ž e r a č u n a t i Stabilizovali s m o o d n o s e sa n j o m , obesili s m o i tu p u š k u o r a m e iako je p r a z n a . N e m a č k a |e lav, n e p o b e d i v na k o p n u . Velika Britanija je krokodil, n e p o b e d i v na m o r u . Mi se n a l a z i m o blizu ždrela lava i zato se m o r a m o p r a v i l n o postaviti p r e m a n j e m u « . " 6

U međuvremenu, Cvetković je 23. marta uveće uspeo da zameni dvojicu ministara koji su podneli ostavku (dr Dragomir Ikooić postavl jen je za m i n i s t r a socijalne politike i n a r o d n o g zdravija, a dr Caslav Nikitović za m i n i s t r a poljoprivrede) i, pošto je rešio krizu vlade, otišao je u Beli dvor da odnese ukaz na potpis Knezu. Dok su Maćek i Sutej čekali Cvetkovića da se vrati iz Dvora u kabinet je u p a o m i n i s t a r pravde Konstantinović i histerično viknuo: »Sve ide naopako. Desiće se n e š t o strašno«. U to je Cvetković t e l e f o n o m pozvao svu trojicu da d o đ u u Dvor, gde su ih čekali knez Pavie, Cvetković i Antić, m i n i s t a r Dvora. Kad su stigli, Knez im je saopštio da g a j e to posle p o d n e posetio kom a n d a n t vazduhoplovstva general Simović, koji je v iše puta pre toga o p o m i njao da on ne može garantovati da se njegovi oficiri neće pobuniti i o b o r i t i namesništvo. Knez je tražio mišljenje o novom razvoju događaja, ali niko nije hteo da da mišljenje dok ne č u j e šta će reći ministar v ojske general Pešić. Kad je posle jedan sta posle poziva stigao, i kad su mu rekli zašto su ga zvali. Pešić je odgovorio da vrlo d o b r o poznaje Simovića da bi ozbiljno uzeo njegove pretnje i da će ga za to p r e k o r e t i i t a k o rešiti celu stvar. Ni Maćek. k a k o je sam pisao, nije prihvatio Simovićevu o p o m e n u , j e r »nikad nije č u o o d r ž a v n o m u d a r u objavljenom u n a p r e d , a p o t o m zaista izvršenom«. 2 3 7 Cvetković je, uz p o m o ć kneza Pavla i Maćeka, u s p e o da ubedi m i n i s t r a Konstantinovića, što je - p r e m a rečima fon H e r e n a - bila s a m o p r i v r e m e n a mera, jer se oko njega bila »polarizovala najjača opozicija«, dok je italijanski poslanik Mameli okaraklerisao Dragomira Ikonica i Ća^lava Nikitovića kao »figure drugog reda«. 2 3 8

POSLEDNJA SEDNICA KRUNSKOG SAVETA. SAGLASNOST DA SE POTPISE TROJNI PAKT

Pošto je rok R i b e n t r o p «v om u l t i m a t i m u isticao 23. m a r t a u 24 časa, a pod pritiskom krize izazvatu o s t a v k o m tri ministra i o d l u č n i m o t p o r o m generala Simovića, knez je odlučio da još jednom sazove Krunski savet. iako je odluka o pristupanju Trojnom paktu već bila doneta 20. marta na Sestoj sednici u dvoru. Ove večeri su se u d v o r u na Dedinju kod kneza namesnika, p o r e d Konstantinovića, n a j p r e našli: Cvetković, Maćek, Sutej, Kulovec, Antić, Cincar-Marković i general Košić, a kasnije je pozvan i general Simović. Pošto je Simović ponovio isti stav p r e m a Paktu kao i pre p o d n e pred knezom, knez mu je n a r e d i o da p o đ e do Pešica i da mu saopšti da je protivu Pakta. Nezadovoljan što je knez p r i m i o Simovića bez njegovog znanja i što je od Simovica, a ne od njega tražio izveštaj o stanju u vojsci, Pešić je p r e k o Simovića p o r u č i o knezu da će podneti ostavku. Pošto je posle toga t e l e f o n o m pozvan u d v o r kod kneza. Pešić je, u prisustvu članova Krunskog saveta n a p a o o d s u t n o g Si-

movića, p o n o v o istakao svoju privrženost pristupanju T r o j n o m paktu i izjavio: »Ja sam protivu N e m a c a i Pakta, ali mi n e m a m o drugog izlaza nego ovaj. Niko n e m a pravo da daje ostavku zbog Pakta i o n a j ko to ćini je izdajnik«. Na to se Konstantinović o b r a t i o Cvetkoviću recima: »Na m e n e više ne možete računati«, a 24. m a r t a p o d n e o je p i s m e n u ostavku. Cvetković je 23. m a r t a o k o 21 čas pozvao Konstantinovića da o d m a h d o d e u dvor. Pri dolasku slučajno se u čekaonici s u s r e o sa g e n e r a l o m Simovićem koji mu je čestitao na u p o r n o j borbi protivu Pakta. Posle izvesnog vrem e n a Konstantinović je na zasedanju u dvoru izneo iste p o d a t k e i svoje mišljenje kao i p r e p o d n e u Predsedništv u vlade kod Cvetkovića i Maćeka, tj. o vrenju u n a r o d u i vojsci i v e r o v a t n o m o t p o r u ako se pristupi T r o j n o m paktu. Knez je na to r e k a o da ne želi s u k o b o r g a n a vlasti i naroda, niti to da prihvatanje Pakta b u d e signal za napad na Grčku. Na ozbiljnost situacije u zemlji, koju je p r e d o č i o Konstantinović.Cvetković je, na upadicu Cincar-Markovića o stvarnom stanju, s a m o slcgao r a m e n i m a . Svi prisutni, na ćelu sa knezom, sem Konstantinovića Ikoga je Pešić zbog padnete ostavke nazvao izdajnikom), bili su saglasni da se potpiše pakt sa Osovinom. Zatim je Cincar-Marković podsetio prisutne da se približava rok ultimatumu i da hitno treba dati odgovor Nemcima.239 O tim d o g a đ a j i m a general Simov ić u svojim Memoarima, piše, između ostalog: • Oku 20,15 časova 23. m a r t a pozvao me t c l e l o n o m d e ž u r n i ad]ulant u B e l o m d v o r u i saopštio: da me knez o č e k u j e i da o d m a h d o đ e m k n j e m u . Kod kneza Pav la p r i m l j e n sam t a ć n o u 20,30 č a s o v a . Knez me je upitao: »Da li los o s t a j e t e pri gledištu da če p o b e d i t i Engleska? O d g o v o r i o sam: »Ostajem i s m a t r a m da Engleska gubi s\ e bitke osim p o s l e d n j e « Zatim s a m m u s a o p š t i o moju n a m e r u d a s u t r a p r e p o d n e o d r ž i m k o n f e r e n c i j u svih s t a r e š i n a u g a r n i z o n u kod k o m a n d a m a B e o g r a d a , da p r o d i s k u t u j c m o o s t a n j u u vojsci i da to iznesem ministru vojske. D o d a o sam: Donosi se o d l u k a o s u d b i n i zemlje i n a r o d a , a niko ne pita narod i vojsku koji će imati s u t r a da prolivaju krv za o d b r a n u o t a d ž b i n e i s k u p o p l a ć e n e slob o d e - P o t o m s a m u r a z g o v o r u od pola časa izneo knezu svoje mišljenje da je vezivanje za sile O s o v i n e isto š t o i p a d a n j e u r o p s t v o , iz koga se više n i k a d a n e ć e m o izvuci: da bi sloga zaključenje T r o j n o g p a k l a značilo s v e s n o i s v o j e v o l j n o o d r i c a n j e s l o b o d e našeg n a r o d a i sam o s t a l n o s t i naše države na šta ni on-knez n a m e s n i k m Cvetkovićeva vlada, n e o v l a š ć e n a od n a r o d a , n e m a j u p r a v o i da bi time učinili zločin p r e m a n a r o d u i našot z a v e t n o j misli -Pa t a k o ne misle vaši drugov i. m m i n i s t a r vojni, ni načelnik Glavnog g e n e r a l š t a b a « primetio je knez . O d g o v o r i o sam: »Oni misle da će ostati m i r n i na svojim položajima, a ne shvataju jasno tešku situaciju u koju ce zapasti n a r o d . . . Ako su oni bili d o b r i za mir, nisu d o b r i za ral. Uzmite na njihova m e s t a m l a d e ljude«. Knez je upitao: - P a ko bi m o g a o d o ć i za m i n i s t r a vojske?« - O d g o v o r i o s a m »Uzmite g e n e r a l a B o g o l j u b a Ilica ili g e n e r a l a VlirkovicaPosle toga r e k a o s a m Knezu: »U slučaju a k o p o t p i š e t e Trojni pakt, izbice revolucija u n a r o d u i p o b u n a u b e o g r a d s k o m g a r n i z o n u . N a r o d n e ć e dozvoliti da b u d e p r e d a t na milost i n e m i l o s t n e p r i j a t e l j u . A v o j s k a će delili o s e c a n j e Naroda« posle k r a t k e p a u z e Knez me zapitao: -Da li sle to saopšlili m i n i s t r u Voiske?« »Idite o d m a h kod g e n e r a l a Pešica i s a o p š t i t e mu to š t o ste m e n i rekli« iSimov u mu je na to p i t a n j e o d g o v o r i o da ce ici kod m i n i s t r a vojske posle k o n f e r e n c i j e kod k o m a n d a n t a B e o g r a d a da bi mu tek tada »saopštio rezultat diskusije«. - V. T.) Na m o j u p r i m e d b u da je već d o c k a n . Knez je r e k a o : »Ne mari ništa, javile mu da dolazile po m o m n a r e đ e n j u « . Bilo je t a ć n o 21 čas. U to je u š a o p r e d s e d n i k vlade Dragiša Cvetković i Knez mu je rekao: »Evo vidite i general Simović je istog m i š l j e n j a k a o i vi i ja da Pakt ne t r e b a p o t p i s a t i . G e n a r a l Pešić p r i m i o me o č i t o n e z a d o v o l jan, š t o je Knez m e n e zvao i p i t a o za m i š l j e n j e i n a r e d i o mi je da o d e m nazad u Dvor i Knezu s a o p š l i m njegovu u s m e n u o s t a v k u na položaj m i n i s t r a vojske D o d a o je da on s m a t r a da ce pobediti N e m a č k a i da mi m o r a m o ići sa n j o m . Na m o j u p r i m e d b u . da će p o b e d i t i Engleska on je o d g o v o r i o : »Znam da ti t a k o misliš ali ti si jedini koji t a k o misli Pa e t o neita t e b e Knez u z m e o d m a h za m i n i s t r a voj-

ske« - Ovo s a m o d l u č n o o d b i o . . . Knezu s a m s a o p š t i o u s m e n u o s t a v k u g e n e r a l a PeSica i rekao. da je . . bio n e z a d o v o l j a n . Sto je knez m e n e primio. Na to je knez rekao: • Valjda ja rnogu zvati m o j e g e n e r a l e i pitali za mišljenje«. LI to su ušli načelnik Glavnog g e n e r a l š t a b a a r m . g e n e r a l Petar Kosic i m i n i s t a r Dvora Milan A n t i ć . . . «

Zatim Simović iznosi polemiku između njega i ove dvojice o posledicama potpisivanja Pakta, pošto su imali oprećna mišljenja, i nastavlja: »Knez Pavle i predsednik vlade pažljivo su saslušali diskusiju, ne ulazeći u istu Na moje pitanje. šio da saopštim generalu Pešicu koji očekuje odgovor, - knez mi je kazao: .Recite mu da njegovu ostavku ne mogu primiti i da ću sutra govoriti s njime'. Kad sam generalu Pešiću saopSlio odgovor kneza i da su u Dvoru na večeri dr Maćek. Sutej i Konstantinović. on mi je rekao: .Knez sigurno m e n j a politiku'. U to je dežurni adjutant telefonom pozvao Pešića da d o d e u D v o r . . . Da ne bi gubio u v r e m e n u zamolio me da ga odvezem i u putu mi r e k a o . . . da on neće ostati ministar, već n e k a knez uzme mene, da će on s a m o ići da p r e d a ostav ku, a ja da č e k a m kod d e ž u r n o g a d u t a n t a i da o d m a h d o d e m na njegovo m e s t o . . . što se tiče moga ulaska u vladu rekao sam mu: ,S vašim Dragišom (oni su braća od tetaka - prvi kuzeni) ja ne bih h t e o d a s e d n e m ni u ista k o b . a k a m o li u istoj vladi'. Pešic mi se obratio: .Kao tvoj ministar n a r e đ u j e m ti da me ovde sačekaš Ja cu s a m o uci da p r e d a m ostavku, a o n d a ti dođi na m o j e mesto' Odgovorio sam: Razumem da vas sačekam, a po d r u g o m vi znale moje mišljenje'. Posle 15 do 20 minuta s a o p š t e n o je d e ž u r n o m a d j u t a n t u .Gospodin Simović može da ide, nije p o t r e b n o da sačeka generala Pešića'. . Prilikom p r e d a j e dužnosti 29. m a r t a pre podne. Dragiša Cvetković m i j e saopštio. da sam noću 23/24. m a n a t r e b a o bili uhapšen, ali d a j e n a r e đ e n j e p o v u č e n o na insistiranje generala Pešica i njegovo .. ,«2*°

O D L l KA 7.A ODLAZAK U BEC I POTPISIVANJE PROTOKOLA O PRISTUPANJU JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU

Pošlo je odluka na ovoj poslednjoj sednici konačno pala, Cvetkovič, je o njoj telefonom obavestio fon Herena, a zatim su ga Cvetković, Cincar-Marković i Maćek u 24 časa primili u Predsedništvu vlade i saopštili mu da su Cvetković i Cincar-Marković spremni da sutradan <24. marta) uveče otputuju u Beč radi potpisivanja Trojnog pakta. Cincar-Marković je 24. marta saopštio jugoslovenskim predstavnicima u inostranstvu vladinu odluku o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, sa obrazloženjem d a j e , pored napora koji su ulagani da se saćuva mir i osigura nezavisnost i teritorijalni integritet, postignuto i to da se izbegne prolaz oružanih snaga preko jugoslovenske teritorije. On je u saopštenju poslanicima u Londonu i Ankari naglasio da »ova odluka ne može pričiniti teškoće Grčkoj, jer će jugoslovenska vlada i ubuduće, kao u prošlosti, sačuvati prijateljske o d n o s e sa svim ostalim zemljama«. 2 4 ' Cim je prispeo odgovor iz Beograda o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, nemačka Vrhovna k o m a n d a je već idućeg dana, 24. m a n a , pod potpisom Jodla, obavestila nadležne k o m a n d e da Hitler dopušta da o d m a h mogu otpočeti izviđanja i napadi na britanske i grčke p o m o r s k e snage u oblasti Krita. 2 4 2 To je, u stvari, bilo prvo izvršno naređenje za operaciju »Marita«. Verovatno je da bi to naređenje bilo izdato još 21. marta da nije bilo krize jugoslovenske vlade od 20. marta uveče, jer se odnosi na dejstvo vazduhoplovstva čije je grupisanje na bugarskim i r u m u n s k i m a e r o d r o m i m a već bilo dovršeno. Istoga dana, tj. 24. m a n a , nemačka Služba bezbednosti je hitno teleprinterom obavestila Ministarstvo inostranih poslova: »Danas je u B e o g r a d u n a r e đ e n a vojna p r i p r a v n o s t . P r e t p o s t a v l j a se da su o v e m e r e u vezi sa p o t p i s i v a n j e m i p r i s t u p a n j e m Jugoslavije T r o j n o m p a k t u . Nadležni k r u g o v i o č e k u j u

d a t e p o v o d o m toga doci d o većih d e m o n s t r a c i j a . P o n a r e đ e n j u m i n i s t r a vojske, m o r a j u s e poćev od 23. III p r e d u z e t i sve m e r e za o p š t u mobilizaciju. P r e m a v e s l i m a koje su kasnije stigle. u p o p o d n e v n i m č a s o v i m a r a s t u r e n i su leci, k o j i m a se o t v o r e n o poziva na u s t a n a k . Preb a c u j e se vladi izdajstvo i n a r o d se poziva na o t p o r « . 2 0

Pripravnost o kojoj se govori nije n a r e đ e n a da bi se o d b i o eventualni napad Nemaćke, već zbog gušenja eventualnih d e m o n s t r a c i j a . U toku 24. m a r t a general Simović je ućinio »poslednji pokušaj« da spreći »donošenje s u d b o n o s n e odluke« na Konferenciji generala u K o m a n d i Beograda, kojoj su, pored g e n e r a l a Simovića i k o m a n d a n t a Beograda, prisustvovali: k o m a n d a n t vazdušne o d b r a n e , upravnik Vojne akademije, k o m a n d a n t i Konjice, Inžinjerije, Dunavske divizijske oblasti i Protivavionske o d b r a n e , iako nije znao d a j e o d l u k a već bila d o n e t a prošle noći. Na sastanku pojedini k o m a n d a n t i su izneli situaciju u svojim jedinicama, naročito n e r a s p o l o ž e n j e mlađih oficira i građanstva. General Jovan Antić, k o m a n d a n t konjice, govorio je o n e r a s p o l o ž e n j u školske o m l a d i n e i dodao: »Moj sin mi je rekao: Ja se stidim da sam sin jednog generala. Svi moji drugovi su protiv m e n e i preziru me«. U toku k o n f e r e n c i j e m i n i s t a r vojske pozvao je generala Simovića i r e k a o mu: »Zvao sam te, da ti kažem da sam p o v u k a o ostavku. Doneta je o d l u k a za potpis pakta. Druge m o g u ć n o s t i za sad n e m a m o . Dragiša i Cincar-Marković večeras odlaze za Beč. Danas će izaći n a r e đ e n j e za strogu pripravnost trupa. Ti gledaj i drži te tvoje vazduhoplovce«. General Simović je obavestio Pešića o sastanku i diskusiji u K o m a n d i B e o g r a d a i zamolio ga da ih lično primi. On mu je odgovorio: »Sad je sve svršeno, n e m a zašta da ih primim«, ali ih je primio na Simovićevo insistiranje. Na kraju im je r e k a o da je situacija teška, da je vlada d o n e l a odluku da p o t p i š e pakt i p r e p o r u č i o im da održe red i disciplinu kod svojih trupa. 2 4 4 Toga d a n a . 24. marta, britanski ministar inostranih poslova Idn uputio je telegram svom poslaniku u Beogradu: »Sada ste ovlašćeni da postupite kako nalazite za shodno ne biste li svim sredstvima koja Vam stoje na raspolaganju naveli lidere i javno mnenje da shvate realnost i preduzmu akciju koja odgovara situaciji. Imate moje puno ovlašćenje za sve mere koje smatrate da su na svom mestu da bi se pospešila promena vlade ili režima, čak i državnim udarom (Podvukao V. T.). Bilo koja nova vlada koja bi bila obrazovana kao rezultat ovih događaja i bila s p r e m n a da se o d u p r e n e m a č k i m zahtevima uživala bi našu punu p o d r š k u . O t o m e m o ž e t e t a j n o da izvestite sve one koji dolaze u obzir za r u k o v o d e ć e položaje a u koje imate poverenja«. Drugom p o r u k o m s a o p š t e n o je da su izdata uputstva Ministarstvu informacija i BBC - Brittish Broacasting C o r p o r a t i o n B i - B i - S i - j u ) »da se posluže svim m o g u ć i m pritiskom u e m i s i j a m a na srpskohrv atskom jeziku, a d a n a s su. kako sam obavešten, u p u ć e n e i specijalne p o r u k e n a m e n j e n e Pravoslavnoj i Katoličkoj crkvi«. U n a r e d n o j depeši je stajalo: »Eventualna vlada povoljno raspoložena p r e m a n a m a jedva da bi mogla da b u d e ikakva drugačija nego srpska vlada i stoga bi trebalo preduzeti napore da se učvrsti o t p o r m e d u S r b i m a . . . trebalo bi da izdamo uputstva štampi i B i - B i - S i - j u da počnu da izričito p o m i n j u Srbiju i da se k o n c e n t r i š u na srpski o t p o r . .. trebalo bi da izbegavamo p o k u š a j e podvajanja Srba i Hrvata«. . . K a m p b e l o v o poslanstvo je 24. m a r t a uputilo telegram iz Beograda, u k o m e je stajalo:

»Aktivno se r a z m a t r a j u izgledi za s p r o v o đ e n j e u s p e š n o g d r ž a v n o g u d a r a . . . Nijedna ( j u g o s l o v e n s k a ) vlada ne bi mogla da se održi na vlasti bez p o d r š k e vojske. P r e m a t o m e , nikakav državni u d a r ne bi i m a o izgleda na uspeh, u k o l i k o ne bi bila o b r a z o v a n a vojna vlada ili pak takva civilna vlada koja bi od s a t n o g p o č e t k a uživala ili bi bez o d l a g a n j a m o g l a da obezbedi p o d r š k u vojske. S l e d s t v e n o t o m e s m a t r a m o da d a l e k o n a j b o l j a š a n s a leži u v o j n o m pokretu«.

Izvršnoj službi b r i t a n s k e jedinice za specijalne o p e r a c i j e (SOE) je istog d a n a (24. m a r t ) n a r e đ e n o da p u n o m p a r o m pruži p o t r e b n u p o m o ć . Tog istog d a n a Kimpbel je, sa svoje strane, u p u t i o p o r u k u iz Beograda: »Inicijatori s a kojima s m o u k o n t a k t u n a s t o j e d a d o đ e d o o r g a n i z o v a n j a a l t e r n a t i v n e civilne vlade p o v o l j n o r a s p o l o ž e n e p r e m a n a š o j stvari, u č e m u je v o j n a p o d r š k a od b i t n o g značaja«. 2 4 6

U d u h u d o n e t e odluke. Cvetković i Cincar-Marković su krenuli u Beć 24. m a r t a u 22 časa. Na p e r o n u T o p ć i d e r s k e železnićke stanice ispratila ih je cela vlada i nekoliko drugih ličnosti. Verovatno je da je knez o t o m e p u t u obavestio britanskog poslanika, koji je tih d a n a često odlazio u dvor. za razliku od Ministarstva inostranih poslova koje nije obavestilo n i j e d n o s t r a n o poslanstvo. 2 4 6 Da je London bio d o b r o obavešten, vidi se iz izjave b r i t a n s k e vlade u noti koju je 24. m a r t a uputila jugoslovenskoj vladi. Naime, u toj noti britanska vlada izražava č u đ e n j e kako je Jugoslavija o d j e d n o m s p r e m n a da potpiše sporazum, po k o m e se neće odreći samo svoje neutralnosti, već će pristupiti i bloku britanskih neprijatelja, iako to jugoslovenski narod ne o d o b r a v a . 2 4 7

CEREMONIJA POTPISIVANJA PROTOKOLA RAZ M EN A NOTA I TELEGRAMA

Jugoslovensku delegaciju, koja je 25. m a r t a pre p o d n e stigla u Beć p o s e b n i m vozom, d o č e k a o je R i b e n t r o p s višim činovnicima Ministarstva inostranih poslova. Dva sata kasnije o t p o č e l a je svečanost u Žutoj dvorani d v o r c a Belvedere. a u 14 časova su Cvetković i Cincar-Marković potpisali Protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, koji glasi: • Vlade Italije. J a p a n a i N e m a ć k e s j e d n e s t r a n e i Vlada Jugoslavije sa d r u g e s t r a n e utv r đ u j u p r e k o svojih d o l e p o t p i s a n i h p u n o m o ć n i k a sledeče: Jugoslavija pristupa Paktu triju sila i z m e đ u N e m a č k e , Italije i J a p a n a .

CI. I potpisanom u Berlinu 27. s e p t e m b r a 1940. godine,

CL 2. Kad z a j e d n i č k e t e h n i č k e komisije, p r e d v i đ e n e u čl. 4. b u d u r a s p r a v l j a l e p i t a n j a koja dotiču i n t e r e s e Jugoslavije, biće isto t a k o i p r e d s t a v n i c i Jugoslavije pozvati da u č e s t v u j u u s a v e t o v a n j i m a komisija. Cl. 3. Tekst t r o j n o g p a k t a priložen je o v o m p r o t o k o l u . Prednji p r o t o k o l sastavljen je na italijanskom. j a p a n s k o m , n e m a ć k o m i s r p s k o - h r v a t s k o m jeziku, pri č e m u se svaki tekst s m a t r a kao original. P r o t o k o l s t u p a na s n a g u na d a n potpisivanja. Pot\ r đ u j u ć i g o r n j e , potpisnici n a d l e ž n o o p u n o m o ć e n i od svojih vlada potpisali su o v a j p r o t o k o l i overili ga svojim p e č a t i m a . S a s t a v l j e n o u četiri o r i g i n a l n a p r i m e r k a u g r a d u Beču, 25. m a r t a 1941. godine, u IX godini tašističke e r e i d a t u m a koji o d g o v a r a 25 d a n u t r e ć e g m e s e c a XVI e r e Sove«. 2 4 8

S d e s n e s t r a n e potpisali su se jugoslovenski predstavnici, a s leve s t r a n e Ribentrop, Cano i general Osima, japanski a m b a s a d o r u Berlinu. Potpisan je s a m o nemaćki tekst, a s p r s k o h r v a t s k i tekst je jedino sravnjen s n e m a č k i m tekstom. Potpisu su prisustvovali mađarski poslanik Stojaji, r u m u n s k i poslanik fon Bosi, slovački poslanik Cernak, bugarski poslanik Draganov i jugoslovenski poslanik u Berlinu Ivo Andrić. Tekst Trojnog pakta glasi: »Vlade N e m a č k e , llalije i J a p a n a s m a t r a j u da | e d n a od p r e t p o s t a v k i za t r a j n i mir jeste u t o m e da svaka nacija na s v e t u d o b i j e p r o s t o r na koji ima p r a v o . Stoga su resile da u d u h u svojih težnji u oblasti istočne Azije u širem smislu reći (Gross a s i a t i s c h e r R a u m ) 1 u oblasti E v r o p e b u d u vazda r a m e uz r a m e i u z a j a m n o s a r a đ u j u , pri č e m u s m a t r a j u svojim najuzvišenijim ciljem da s t v o r e i o d r ž e nov p o r e d a k koji ce biti takav da će d o p r i n e t i n a p r e t k u i b l a g o s t a n j u n a r o d a koji žive u tim o b l a s t i m a . Tri v lade, osim toga žele da p r o š i r e ovu s a r a d n j u i na nacije i u d r u g i m d e f o v i m a sveta koje su s k l o n e da u p u t e svoje težnje u s l i č n o m pravcu, a k a k o bi se mogle ostvariti težnje i (ih n a r o d a k o | i m a je svetski mir krajnji cilj Na o s n o v u toga. vlade N e m a č k e . Italije 1 J a p a n a ugovorile su sledeče: Cl. t. J a p a n p r i z n a j e i p o s t o v a c e v o d s t v o Italije i N e m a ć k e pri s t v a r a n j u n o v o g p o r e t k a u Evropi. Cl. 2. N e m a č k a 1 Italija p r i z n a j u i p o š t o v a ć e v o d s t v o J a p a n a pri s t v a r a n j u novog p o r e k t a u istočnoj Aziji u širem smislu reći. Cl. 3. N e m a č k a . Italija i J a p a n saglasili su se da s a r a đ u j u pri svojim t e ž n j a m a koje počivaju n a g o r e o b e l e ž e n o j osnovici. Oni osim toga. p r i m a i u o b a v e z e da se u z a j a m n o p o m a ž u svim političkim, p r i v r e d n i m i vojničkim s r e d s t v i m a , a k o bi j e d n a od sila p o t p i s n i c a bila n a p a d n u t a od koje sile koja sad ne u č e s t v u j e u e v r o p s k o m r a t u . ili u k i n e s k o j a p a n s k o m s u k o b u Cl. 4. Radi p r i v o đ e n j a u delo o v o g a Pakta, s m e s t a Ce se sastati z a j e d n i č k i s t r u č n i o d b o r i čije će č l a n o v e postaviti vlade N e m a ć k e . Italije i J a p a n a

Cl. 5. N e m a ć k a , Italija i J a p a n izjavljuju da o n o Sto je u g o v o r e n o p r e t h o d n i m č l a n o v i m a ni u k o m p o g l e d u ne t a n g i r a politički o d n o s koji s a d a postoji i z m e đ u svake p o j e d i n e od tri sila p o t p i s n i c e i S o v j e t s k e Rusije. Cl. 6. Ovaj u g o v o r s t u p a na snagu o d m a h po p o t p i s i v a n j u i o s t a c e u važnost d e s e t godina, računajući od d a n a stupanja na snagu Ako bi j e d n a od njih to zatražila, sile p o t p i s n i c e će b l a g o v r e m e n o s t u p i t i u p r e g o v o r e o njegovom produžavanju. Tekst ovog u g o v o r a s a s t a v l j e n je na n e m a č k o m . i t a l i j a n s k o m i j a p a n s k o m jeziku. Pakt nosi d a t u m 27. s e p t e m b a r 1940. godine«.

Potpisali su ga m i n i s t a r za spoljne poslove Rajha g. fon Ribentrop, ministar spoljnih poslova grof Čano i a m b a s a d o r g. Kurusu 248;>

TEKSTOVI NOTA UZ PROTOKOL O PRISTUPANJU TROJNOM PAKTU »Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha Beč, 25. m a r t 1941. Gospodine ministre predsedniće! Po n a l o g u i u i m e N e m a ć k e vlade i m a m ćast da Vašoj Ekselenciji s a o p š t i m sledeče: P o v o d o m d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila N e m a č k a vlada p o t v r đ u j e svoju o d l u k u da u s v a k o d o b a p o š t u j e s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije. Primite, g o s p o d i n e p r e d s e d n i ć e , u v e r e n j e o m o m e o d l i č n o m p o š t o v a n j u . J o a h i m fon R i b e n t r o p Njegovoj Ekselenciji Minisiru p r e d s e d n i k u Kraljevine Jugoslavije G o s p o d i n u Cvetkoviću«.*

Potvrdna nota p r e d s e d n i k a Jugoslovenske vlade: »Beć. 25. m a r t a 1941 g. Njegovoj ekselenciji G o s p o d i n u J o a h i m u fon R i b e n t r o p u m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova Rajha VaSa Ekselencijo, Prilikom d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila. Vi ste izvoleli u p u t i t i mi n o t u ove sadržine: U ime i po n a l o g u n e m a ć k e vlade i m a m ćast saopštiti Vašoj Ekselenciji sledeče: Povod o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila koje je d a n a s u č i n j e n o n e m a č k a v lada p o t v r đ u j e svoju o d l u k u da ce uvek poštovali s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije. U ime i po n a l o g u j u g o s l o v e n s k e k r a l j e v s k e vlade čast mi je potvrdili p r i j e m o v e izjav e koju je k r a l j e v s k a vlada uzela na znanje. Izvolite primiti. G o s p o d i n e ministre, u v e r e n j e o m o m e d u b o k o m p o š t o v a n j u . Dragiša J Cvetković, s. r«.

* Original na n e m a č k o m jeziku u Državnom s e k m a n | a t u za inostrane poslove (DSIP) Vidi kopiju originala.

OER

REICHSMINISTER

J e n ,

OES AUSWÄRTIGEN

Herr H i n i s t e r p r ä s i d e n t

L'cn

2u.i,ürz

lj'.l

!

Uaiens und 1 m Auftrag der Deutschen Regierung habe Ich die ehre, Euerer E x z e l l e n z folgendos m t zuteilen: '

Aus

Anlass des an heutigen Tage e r f o l g t e n

B e i t r i t t s Jugoslawiens zu« Dreinächtepakt bes t ä t i g t die Deutsche Regierung I h r e n E n t s c h l u s s , die Souveränität und die t e r r i t o r i a l e Jugoslawiens j e d e r z e i t zu Genehnlyen S i e ,

Integrität

respektleren.

Herr M i n i s t e r p r ä s i d e n t ,

die

Versicherung raeincr ausgezeichnetsten Hochachtung.

An Seine E x z e l l e n z den K ö n i g l i c h Jugoslawischen H i n i s t e r p r ä s i d e n t e n Herrn

Z v e t k o v l ć

• Ministar i n o s t r a n i h poslova Rim. 25 m a r t I 9 4 I - X I X Ekselencijo, U i m e i po nalogu Kr v l a d e čast mi je da Vam s a o p š t i m sledeče: P o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u , koja j e d a n a s o b a v l j e n o . K r . vlada p o t v r đ u j e svoju o d l u k u da će u svako d o b a p o š t o v a t i s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije. Ekselencijo, p r i m i t e izraz m o g n a j v e ć e g p o š t o v a n j a Cano Ekselenciji P r e d s e d n i k u J u g o s l a v e n s k e vlade Gosp. Cvetkoviću«*

Potvrdna nota p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade: »Beč. 25. m a r t a 1941. g. Njegovoj Ekselenciji, g o s p o d i n u g r o f u Galeacu Ćanu. m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova Kraljevine Italije Vaša Ekselencijo, Prilikom d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila Vi ste izvoleli u p u t i l i mi notu ove sadržine: deče: p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila koje je d a n a s u č i n j e n o , k r a l j e v s k a italijanska vlada p o t v r đ u j e svoju o d l u k u da ce uvek poštovati s u v e r e n i t e t i t e r i t o r i j a l n i integritet Jugoslavije. t ime i po nalogu k r a l j e v s k e j u g o s l o v e n s k e vlade ćast mi je p o t v r d i t i p r i j e m ove izjave koju je kraljevska vlada uzela na znanie Izvolite primiti. G o s p o d i n e m i n i s t r e u v e r e n j e o m o m d u b o k o m p o š t o v a n j u . Diagiša J Cvetkov ić. s r

»Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha Beć, 25. m a r t 1941. Gospodine ministre predsedniče! U vezi sa r a z g o v o r i m a o d r ž a n i m p o v o d o m d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila. i m a m ćast da Vašoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha ovim p o t v r d i m s p o r a z u m između vlada sila O s o v i n e i Vlade K r a l j e v i n e Jugoslavije o s l e d e ć e m : Uzimajući u obzir vojnu s i t u a c i j u N e m a č k a i Italija g a r a n t u j u J u g o s l o v e n s k o j vladi da sa svoje s t r a n e n e ć e postavljati nikakav zahtev za vojnu p o m o ć . Ako J u g o s l o v e n s k a vlada ma u koje v r e m e b u d e s m a t r a l a d a j e u n j e n o m i n t e r e s u da u z m e u č e š ć a u vojnim o p e r a c i j a m a sila Osovine, o n d a ce J u g o s l o v e n s k o j vladi biti p r e p u š t e n o da sa silama O s o v i n e zaključi potrebne vojne sporazume Moleći Vas da p r e d n j e s a o p š t e n j e č u v a t e u s t r o g o j t a j n o s t i i da ga objav ite s a m o u dog o v o r u sa v l a d a m a sila Osovine, k o r i s t i m ovu priliku, g o s p o d i n e m i n i s t r e p r e d s e d n i č e , da Vam izrazim svoje o d l i č n o p o š t o v a n j e . J o a h i m fon R i b e n t r o p Njegovoj Ekselenciji Ministru p r e d s e d n i k u K r a l j e v i n e Jugoslavije G o s p o d i n u Cvetkoviću«.* »Ministar i n o s t r a n i h poslova

Beč, 25. m a r t 1941 - XIX

Poverljivo Ekselencijo, U vezi sa r a z g o v o r i m a koji su d a n a s o d r ž a n i p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k l u , koje je d a n a s o b a v l j e n o , ćast m i j e , Ekselencijo, da Vam, u ime Kr. vlade, ovim p u t e m p o t v r d i m s p o r a z u m i z m e đ u vlada osovinskih sila i J u g o s l o v e n s k e vlade u p o g l e d u sledeceg Italija i N e m a č k a g a r a n t u j u J u g o s l o v e n s k o j vladi, s o b z i r o m na vojnu situaciju, da sa svoje s t r a n e n e ć e u p u ć i v a t i n i k a k a v zahtev za v o j n u p o m o ć . Ukoliko bi J u g o s l o v e n s k a vlada u bilo k o m m o m e n t u s m a t r a l a da je u n j e n o m sopst v e n o m i n t e r e s u da u z m e u č e š ć e u vojnim o p e r a c i j a m a sila T r o j n o g pakta, J u g o s l o v e n s k o j vladi biće o s t a v l j e n o da u tu s v r h u sklopi v o j n e s p o r a z u m e sa t i m silama. S m o l b o m da držite u s t r o g o j tajnosti n a p r e d n a v e d e n a s a o p š t e n j a i da ih o b j a v i t e s a m o s d o p u š t e n j e m vlada Osovine, koristim priliku Ekselencijo. da vam izrazim svoje najveće p o š t o v a n j e . Cano Ekselenciji P r e d s e d n i k u J u g o s l o v e n s k e vlade Gospodinu Cvetkoviću«.** » M i r i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha

Beč, 25. m a r t 1941 Gospodine ministre predsednice! U vezi sa r a z g o v o r i m a o d r ž a n i m p o v o d o m d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paklu triju sila, i m a m ćast da Vašoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha ovim p o t v r d i m s p o r a z u m između vlada sila Osovine i Vlade Kraljevine Jugoslav ije o toine. da v lade sila Osovine za v r e m e rata n e c e Jugoslaviji p o d n o s i t i zahtev za o d o b r e n j e prolaza t r u p a ili t r a n s p o r a t a p r e k o jugoslov e n s k e teritorije. Dozvolite mi. g o s p o d i n e m i n i s t r e p r e d s e d n i č e . da Vam izrazim svoje o d l i č n o poštovanje. J o a h i m fon R i b e n t r o p Njegovoj Ekselenciji Ministru p r e d s e d n i k u K r a l j e v i n e Jugoslavije Gospodinu Cvetkoviću«.***

• Original na n e m a f k o m jeziku u OSIP u Vidi kopilu originala *• Original na Haićanskom leiiku u DSIP u Vidi kopiju originala ••• Original na ncma£kom jrziku u DSIP-u Vidi kopiju originala

Potvrdna nota p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade: Beč, 25. m a r t a 1941. g. Njegovoj Ekscienciji G o s p o d i n u J o a h i m u fon R i b e n t r o p u m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova Rajha Vaša Ekselencijo, Prilikom d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije P a k t u triju sila. Vi ste izvoleli u p u t i t i mi notu ove sadržine: S pozivom na razgovore koji su bili vođeni p o v o d o m d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a J u g o s l a v i j e Paktu triju sila. i m a m ćast da Vašoj Ekselenciji u ime vlade Rajha sa o v i m p o t v r d i m s p o r a zum i z m e đ u vlada sila Osovine i Kraljevske j u g o s l o v e n s k e vlade o t o m e da vlade sila Osovine za v r e m e rata n e ć e u p u ć i v a t i Jugoslav iji zahtev da dozvoli prolaz ili p r e v o z t r u p a p r e k o j u g o s l o v e n s k e d r ž a v n e teritorije. U ime i po nalogu k r a l j e v s k e j u g o s l o v e n s k e vlade, čast mi je p o t v r d i t i p r i j e m o v e izjave koju je kraljevska vlada uzela na znanje. Izvolite primiti. G o s p o d i n e ministre, u v e r e n j e o m o m e d u b o k o m p o š t o v a n j u . Dragiša J. Cvetković. s i

• Ministar i n o s t r a n i h poslova Beć, 25. m a r t 1941. XIX Ekse lenctjo, U vezi sa r a z g o v o r i m a koji su d a n a s o d r ž a n i p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu, koje je d a n a s o b a v l j e n o ćast mi je. Ekselencijo, da Vam, u ime Kr. vlade, ovim p u t e m p o t v r d i m s p o r a z u m i z m e đ u vlada osovinskih sila i J u g o s l a v e n s k e v l a d e u p o g l e d u č i n j e n i c e da u t o k u rata sile Osovine n e c e u p u ć i v a t i Jugoslaviji zahtev da o d o b r i prolaz i t r a n s p o r t t r u p a p r e k o j u g o s l o v e n s k e teritorije. Ekselencijo, p r i m i t e izraz m o g n a j v e ć e g p o š t o v a n j a Cano Ekselenciji P r e d s e d n i k u J u g o s l o v e n s k e vlade Gosp. Cvetkoviću«.*

• Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha Beć, 25 m a r t 1941. Gospodine ministre predsedniče! U vezi sa r a z g o v o r i m a o d r ž a n i m p o v o d o m d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije P a k t u triju sila. i m a m čast da u ime Vlade Rajha ovim p o t v r d i m s p o r a z u m i z m e đ u vlada sila O s o v i n e i Vlade Kraljevine Jugoslavije o s l e d e č e m : Pri n o v o m o d r e đ i v a n i u granica na B a l k a n u t r e b a voditi r a č u n a o i n t e r e s u J u g o s l a v i j e za t e r i t o r i j a l n u vezu sa J e g e j s k i m m o r e m , p r o š i r i v a n j e m n j e n o g s u v e r e n i t e t a na grad i luku Solun. Moleći Vas da ovo s a o p š t e n j e č u v a t e u s t r o g o j tajnosti i da ga objav ite s a m o u dogovoru sa v l a d a m a sila Osovine, koristim ovu priliku, g o s p o d i n e m i n i s t r e p r e d s e d n i č e , da Vam p o n o v o izrazim svoje o d l i č n o p o š t o v a n j e . Joahim fon Ribentrop Njegovoj Ekselenciji Ministru p r e d s e d n i k u Kraljevine Jugoslavije Gospodinu C v e t k o v i ć u « . "

" Original na uali|anskoni jeziku u ÜSIP-u Vidi kopiju originala * Original i;a nemaćkum -e.-iku u DS1P u Vidi kupiju o n g i n a l a

r

• Ministar inostranih poslova Poverljivo

Beč. 25. m a n 1941 - XIX

Ekselencijo. p a k t u , k u j e je d a n a s obavljei.o, čast mi je. Ekselencijo. da Vam, u ime Kr \ lade, ovim p u t e m po t v r d i m s p o r a z u m i z m e đ u vlada o s o v i n s k i h sila i J u g o s l o v e n s k e vlade u p o g l e d u sledećeg: Novim r e g u l i s a n j e m g r a n i c a na B a l k a n u vodiče se r a č u n a o i n t e r e s u Jugoslavije za teritorijalno povezivanje sa J e g e j s k i m m o r e m , s p r o š i r e n j e m n j e n o g s u v e r e n i t e t a na grad i luku Solun. S m o l b o m da držite u s t r o g o j tajnosti p r e t h o d n a s a o p š t e n j a i da ih objav ite s a m o s d o p u š t e n j e m vlada Osovine, k o r i s t i m priliku. Ekselencijo. da Vam izrazim svoje n a j v e ć e p o š t o v a n j e Ekselenciji P r e d s e d n i k u J u g o s l o v e n s k e vlade G o s p Cvetkoviću«.

fancj

Posle r a z m e n e poverljivih nota, p r e d s e d n i k vlade Cvetković p r e d a o je sledeću notu ministru inostranih poslova fon R i b e n t o r u : »Vaša ekselencijo. čast mi je da Vas o b a v e s t i m da će Kraljevska j u g o s l o v e n s k a vlada s m a t r a t i s t r o g o poverljivim sve izjave koje je primila u p i s m e n o j f o r m i od vlada sila Osovine p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u , i da ce ih objaviti s a m o po s p o r a z u m u sa v l a d a m a sila Osovine, sa i z u z e t k o m izjave o s u v e r e n i t e t u i t e r i t o r i j a l n o m integritetu Kraljevine Jugoslavije i izjave da j o j ( j u g o s l o v e n s k o j vladi) n e ć e biti u p u ć e n n i k a k a v z a h t e v o prolazu ili t r a n s p o r t u t r u p a . Vaš, itd. Beč 25. m a r t a 1941. g o d i n e Dragiša C v e t k o v i ć 2 4 3

Posle potpisivanja Protokola, Cvetković je o d r ž a o govor, koji je redigovao još u Beogradu Cincar-Marković sa svojim p o m o ć n i c i m a Smiljanićem i Gavrilovićem. Međutim, Nemci su u Beču tražili da se ispravi u tom smislu da se u njega u n e s e više topline i da se p o m e n u o d n o s i Jugoslavije p r e m a svim trim silama Osovine, a ne s a m o p r e m a Nemačkoj, kako je to bilo u jugoslovenskom projektu. P r e m a ispravljenom tekstu govora Cvetković je rekao: • Glavni, g o t o v o jedini cilj s p o l j n e politike Jugoslavije bio je i o s t a j e da se jugoslovens k o m n a r o d u o b e z b e d i mir o d r ž a v a n j e m n a j b o l j i h o d n o s a sa svim z e m l j a m a koje gaje miroljubiva o s e ć a n j a p r e m a njoj. U d u h u ove politike naši n a p o r i su u p r v o m r e d u s t a l n o težili ka konsolidaciji miroljubivih i prijateljskih o d n o s a sa s u s e d i m a radi o b e z b e d e n j a m i r a na g r a n i c a m a , s l o b o d e , nezavisnosti i d r ž a v n o g jedinstva. Još pre. a i posle p o v e z i v a n j a z a j e d n i č k i m interesima, Jugoslavija je o d r ž a v a l a n a j b o l j e o d n o s e sa velikim n e m a č k i m R a j h o m , koji su bili prožeti p r i j a t e l j s t v o m i p u n i m p o v e r e n j e m . Korisni rezultati j e d n e takve politike su se n a r o č i t o ispoljili u nizu važnih d o g a d a j a koji su se odigrali u o d n o s i m a i z m e đ u d v e zemlje od god. 1934. do d a n a š n j e g s v e č a n o g akta. Jugoslavija je već od svoga p o s t a n k a osećala da je n j e n o n a c i o n a l n o u j e d i n j e n j e , koje nije plod raznih u g o v o r n i h k o m b i n a c i j a , n e g o p r i r o d a n završetak d u g i h i teških b o r b i Srba. Hrvata i Slovenaca, bilo uvek p r a v i l n o o c e n j i v a n o od s t r a n e N e m a ć k e . U t a k v o m d u h u Jugoslavija je u god. 1937. zaključila sa Italijom z n a č a j a n s p o r a z u m Slične p r i j a t e l j s k e p a k t o v e Jugoslav ija je zaključila sa B u g a r s k o m i M a đ a r s k o m Pošto Jugoslavija ne p o s t a v l j a n i k a k a v e e k s p a n z i v n e zahteve, vitalni i n t e r e s i n j e n o g o p s t a n k a i n j e n o g n a p r e t k a z a h t e v a j u d a Jugoistok b u d e s a č u v a n o d p o n o v n o g š i r e n j a rata i da pnv r e d n a s a r a d n i a . koja je jako p o r e m e ć e n a zbog p o s t o j e ć e situacije, b u d e ojačana, da bi utrla put e v r o p s k o m s m i r e n j u , j e d i n o m spasu našeg e v r o p s k o g k o n t i n e n t a i njegove hiIjadugodišnje k u l t u r e . S a m o p o d z n a k o m i s k r e n e i pozitivne s a r a d n j e m o ž e E v r o p a da pron a đ e o s n o v u za svoj novi p o r e d a k koji će biti u m o g u ć n o s t i da ukloni s t a r e p r e d r a s u d e i da sav lada m a t e r i j a l n e t e š k o ć e zbog kojih mi svi t r p i m o u Evropi. Miroljubiva politika Jugoslavije u p u n o m je s k l a d u sa vitalnim i n t e r e s i m a i d u b o k i m t e ž n j a m a našeg n a r o d a . Svi politički i p r i v r e d n i s p o r a z u m i koje je naša zemlja potpisala u p o s l e d n j i m godinama n a d a h n u t i su voljom za o s t v a r e n j e sve bolje o r g a n i z o v a n o g m i r a u o v o m d e l u Evrope. Na d a n a š n j i d a n kad Jugoslav ija p r i s t u p a T r o j n o m paktu, o n a lo čini sa n a m e r o m da o b e z b e d i m i r n u b u d u ć n o s t i s a r a d n j u sa silama T r o j n o g pakta. Pošto t i m e d a j e svoj d o p r i n o s organizaciji n o v e Evrope, o n a i s p u n j a v a n a j v e ć u d u ž n o s t p r e m a sebi i e v r o p s k o j z a j e d n i c i « . 2 5 0

Prema Šmitovom o p š i r n o m Zapisniku o razgovoru između Hitlera i p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade Cvetkovića, u prisustvu ministra spoljnih poslova Rajha i jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Cincar-Markovića u Beču u hotelu »Imperijal« na dan 25. m a r t a 1941. godine, H i t l e r j e n a j p r e izrazio zadovoljstvo zbog p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu i istakao da će nezavisno od svih okolnosti osetljivosti, s e n t i m e n t a l n o s t i i neprijateljstva, u k r a j n j o j liniji p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu biti od velike koristi

za jugoslovenski narod; da shvata osećanja koja su m o ž d a stajala na p u t u ovoj odluci, utoliko pre što ni on sam nije p o t p u n o bez takvih osećanja; da pozdravlja što je Jugoslavija p r i s t u p a n j e m T r o j n o m p a k t u stala na s t r a n u onih koji će doneti novi poredak, jer je a p s o l u t n o u b e đ e n da će k o n t i n e n t a l n a Evr o p a na kraju pobediti sve protivnike; da lično uvek vodi politiku prijateljstva p r e m a Jugoslaviji, a njegov sadašnji stav p r e m a t o m e nije uslovljen u s p e s i m a ni s e ć a n j e m na prošlost, već s a m o odraz realističnog razmišljanja; da je naročito srećan što se Jugoslavija sada priključila savezu nove Evrope, pošto ovo p r i s t u p a n j e o m o g u ć u j e N e m a č k o j da svoj glas i svoj uticaj stavi na vagu u korist razvoja Jugoslavije u b u d u ć n o s t i i da u p r a v o stoga što N e m a č k a kao saveznik Italije n e m a nikakve političke ili teritorijalne interese u j u g o i s t o č n o j Evropi, najsrdačnije pozdravlja s t o j e Nemačka dobila m o r a l n o p r a v o da kaže svoju reć o b u d u ć e m organizovanju jugoistočnog e v r o p s k o g područja, ali ne zbog sebičnih političkih ili teritorijalnih interesa, nego na bazi ovog novog ugovora o savezu. Dalje je istakao da je uvek bio iskren i častan prijatelj Jugoslavije, uveravajući Cvetkovića » d a ć e Jugoslavija, ako ikad d o s p e u o p a s n u situaciju, ili a k o ikad b u d e poverovala da ima razloga da se žali, uvek naći u Fireru časnog, lojalnog p o s r e d n i k a , zastupnika i prijatelja«, s tim da ovo uveravanje p r e n e s e knezu-namesniku Pavlu. Zatim je dodao da vrlo dobro razume stav mnogih Jugoslavena, kao i kneza namesnika Pavla prema izvesnim pitanjima, utoliko pre što i on sam nije bez ovakvih osećanja, ali da »državni razlozi i interesi naroda imaju prevagu, upravo kao što i ja, posle hladnog razmišljanja, često moram da preduzimam korake vojne prirode koji mi nisu prijatni sa ljudskog gledišta i da su i meni neke odluke poslednjih nekoliko dana bile teške*. (Podvukao V.T.). Posle isticanja koristi koje će Jugoslavija imati izlaskom na Jegejsko more, H i t l e r j e p r e š a o na privrednu politiku, ističući, o b o s t r a n u korist od s a r a d n j e na tom polju. Na k r a j u je izričito uveravao Cvetkovića da Nem a č k a n e m a nikakve političke ili teritorijalne interese na B a l k a n u i da će »onog dana kad se rat završi, ili kad spoljna opasnost za Balkan prestane, poslednji nemaćki vojnik biti povučen sa ovog područja i da iz toga proistiće mogućnost za prisno prijateljstvo«. . . (Podvukao V.T.). Zahvaljujući Fireru na njegovim rećima, Cvetković je r e k a o da jugoslovenski narod zna d a j e Firer uvek bio prijateljski raspoložen p r e m a n j e m u i da iz njegovih reći uočava da on tačno o c e n j u j e Jugoslovene kao p o š t e n u i h r a b r u naciju koja ce biti s p r e m n a da s a r a d u j e sa N e m a ć k o m u s v a k o m pogledu. naročito na e k o n o m s k o m polju. Cvetković je naročito izrazio želju da s u d e l u j e u e k o n o m s k o m iskustvu N e m a č k e »da bi se mogli postići ciljevi koji su d a n a s postavljeni. Jugoslavija je s p r e m n a da s a r a d u j e sa novom E v r o p o m . To m o r a postati Evropa koja će svim nacijama d o n e t i veću pravdu nego što je to činila stara. Ako b u d e naišla na teškoće, Jugoslavija će uvek apelovati na prijateljska o s e ć a n j a N e m a č k e o kojima je Firer u p r a v o govorio«. Pošto je prešao na p r i v r e d n a pitanja i istakao p o t r e b u da se trgovina između dve zemlje stavi na čvrstu osnovicu. Cvetković je rekao da »Jugoslavija vrlo d o b r o zna da Nemačka, naročito Firerova Nemačka, nije nikad vodila politiku revizionizma p r e m a Jugoslaviji«, i u vezi sa tim ukazao na n e m a č k u m a n j i n u . Potom je govorio o t e š k o ć a m a koje su se m o r a l e savladati u s a m o j zemlji pre pristupanja Jugoslavije T r o j n o m paktu i koje su o t k l o n j e n e nedvosmislenim izjavama u razmenjenim notama, a zatim obećao da će. napuštajući Nemačku sa najsnažnijim utiscima, sa novom hrabrošću i novom odlučnošću raditi na ostvarenju ciljeva na koje je ukazao Firer.

Na kraju je Cvetković još j e d n o m zahvalio Fireru »u ime celog jugoslovenskog n a r o d a na iskrenim i nedvosmislenim rećima koje je izrekao o njegovoj zemlji. Jugoslavija će nastojati da za ovaj stav uzvrati o s e ć a n j i m a lojalnosti i odanosti p r e m a Nemačkoj«. Najzad, Firer je zamolio Cvetkov ića da p r e n e s e knezu n a m e s n i k u Pavlu njegova lična čestitanja i da ga uveri kako je veliko Firerovo r a z u m e v a n j e za njegova i n t i m n a osećanja i koliko je on srećan što su na kraju državni razlozi prevagnuli nad svim ovim činiocima. 2 5 1 Agencija DNB je javila da se razgovaralo o pitanjima od zajedničkog interesa u d u h u tradicionalnih prijateljskih o d n o s a između N e m a ć k e i Jugoslavije. Tada je Hitler rekao: »Gospodo, primio sam vas da vam kažem i koliko osećam prijatnost i zahvalnost što s m o d a n a s potpisali Pakt s p o r a z u m a između Jugoslavije i m o j e zemlje. Pozdaravite njegovo Kraljevsko Visočanstvo kneza-namesnika i recite mu da ja vrlo d o b r o znam i da ja to visoko cenim, j e r je on došavši do ovoga potpisa, i m a o vrlo veliku b o r b u sa s a m o m svojom s e n t i m e n t a l n o m p r i r o d o m u vezi sa njegovim r o d b i n s k i m vezama sa Engleskom i Grčkom, s j e d n e strane, - i s d r u g e strane, u vezi sa o t p o r o m koji je imao u s o p s t v e n o j zemlji, protiv ove politike«. 2 5 1 » Posle potpisivanja Protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu fon Ribentrop je, između ostalog rekao: » . . . Ovaj p r i s t u p je m e đ u t i m za nas od osobite važnosti još i stoga što se time sada p r a k t i č n o čitav d o s a d a n j i neutralni Balkan nalazi u r e d o v i m a Reda i drugo, što se k n a m a pridružila država, o kojoj je Engleska još uvijek mislila, da može svojim m e š a n j e m u u n u t r a š n j e n j e n e poslove, razvijajući svoje intrige, da izvesne snage ove države mobiiiše protiv novog p o r e t k a u Evropi . . . Mi ovaj p r i s t u p pozdravljamo stoga utoliko više što se Jugoslavija nije izdvojila od s u d e l o v a n j a u stvaranju novog p o r e t k a u Evropi, nego se pridružila k mladim n a r o d i m a , koji su pozvani da ovaj novi p o r e d a k ostvare u p r k o s svakog m e š a n j a spolja«.. , 2 5 1 b Pristupanje Jugoslavije T r o j n o m paktu, i r o n i č n o m igrom slučaja, podu d a r a l o se sa proslavom četvrte godišnjice italijansko-jugoslovenskog Pakta o prijateljstvu koji je bio predstavi jen kao s r e ć n o k r u n i s a n j e mira na J a d r a n u . Cvetković i Cincar-Marković su sada istakli da je Jugoslavija imala slične ugovore sa B u g a r s k o m i M a đ a r s k o m i da je p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu s a r r o k r u n a njihovih n a p o r a za o d r ž a v a n j e mira i prijateljsko sređivanje o d n o s a sa s u s e d n i m državama, radi osiguranja mira na granici, slobode, nezavisnosti i jedinstva države«. 2 5 2 Međutim, R i b e n t r o p je kasnije zapisao d a j e držanje Cvetkovića i Cincar-Markovića, bez obzira na prigodnost prilike, bilo takvo d a j e c e r e m o n i j a potpisivanja Protokola o p r i s t u p a n j u Jugoslavije Trojnom paktu ličila na pogreb. Takav utisak s t e k a o je i Hitler, izražavajući »svoje r a z u m e v a n j e za osećanja m n o g i h Jugoslovena i samog kneza Pavla, ali da državni razlozi i interesi n a r o d a moraju uvek imati prednost«. 2 5 3 U razgovoru između Hitlera i grofa Cana, u prisustv u a m b a s a d o r a fon Makenzena i Alfijerija, 25. m a r t a 1941. u hotelu »Imperijal« u Beču, H i t l e r j e n a j p r e izrazio zadovoljstvo što je Jugoslavija pristupila Trojnom p a k t u i time precizirala svoj stav. To je n a r o č i t o važno s obzirom na p r e d s t o j e ć u vojnu akciju protiv Grčke, koja bi n e s u m n j i v o bila lakomislen p o d u h v a t pri nesigurnom držanju Jugoslavije, kada se ima u vidu da je glav na s a o b r a ć a j n i c a p r e k o Bugarske, dužine od oko 350 do 400 km, udaljena s a m o 20 km od jugosloven-

ske granice. Grof Cano je n a p o m e n u o da mu je Duče na sastanku u Bariju naložio da postavi Fireru nekoliko pitanja, a zatim (delimično čitajući iz j e d n e beleške koju je Duče s v o j e r u č n o napisao) o vojnoj situaciji u Albaniji r e k a o d a j e d o b r o poznat tok tamošnjih događaja, ali da o vojnim p o j e d i n o s t i m a ne bi mogao ništa više da kaže, jer to prelazi okvire njegove nadležnosti, s a m o želi da objasni da na f r o n t u vlada mir i da se situacija stabilizovala. Duče s m a t r a da je, s obzirom na p r o t e k l e događaje na Balkanu, italijansko-grćki rat logičan, željeni događaj, j e r se c e l o k u p n a situacija na B a l k a n u raščistila u korist Osovine. Što su se Jugoslavija i Bugarska n e d v o s m i s l e n o priključile Osovini može se pripisati s a m o njihovoj nadi da će učestvovati u podeli Grčke, dok bi inače zadržale kolebljivo držanje i predstavljale o p a s n o s t za Osovinu. Duče je, kao i u j e d n o m od svojih prvih pisama Fireru, izrazio mišljenje da bi ceo Dunavski bazen t r e b a l o osloboditi f r a n c u s k o - b r i t a n s k o g uticaja, a da bez italijansko-grčkog rata do toga ne bi nikad došlo, ili bi došlo m n o g o kasnije. A što se ofanzive u Albaniji tiče, tu se nije radilo o velikoj ofanzivi, nego više o n e k o j vrsti nasilnog izviđanja, jer je od 60 pukova koji su angažovani u Albaniji s a m o 6 u p o t r e b l j e n o za ofanzivu, pa se za kraj m e s e c a p r i p r e m a nova ofanziva, koja ce se izvesti na srednjem delu Albanskog fronta (Kalkira), jer zbog snežnog pokrivača, visokog 2 m, nije m o g u ć e izvesti takve operacije na levom krilu, tj. na Ohridskom jezeru i kod Podgradeca, tj. na području 9. armije. Na kraju grof Cano je izjavio da mu je Duče naložio da pita Firera za mišljenje o Španiji, Francuskoj, Rusiji i Turskoj, kao i da p o k r e n e pitanje novog susreta Firera i Dučea, kao što je to bilo p r e d v i đ e n o u B e r h t e s g a d e n u . Firer je u svom o d g o v o r u p o n o v o naglasio d a j e on posle d a n a š n j e g d a n a znatno mirniji što se tiče daljeg razvoja na Balkanu. »Nesigurno držanje Jugoslavije stvorilo bi opasnu situaciju za nemaćke oružane snage, s obzirom na veliku udaljenost njihovih baza. Sada je to raščišćeno. koliko je to u ljudskoj moći, ali bi se, i pored svega, mogli komplikovati u n u t r a š n j i o d n o s i u Jugoslaviji«. N e m a č k a bi krajem m a r t a završila koncentraciju svojih snaga na grčkom f r o n t u , a zatim bi, zbog kišovitog v r e m e n a i planinskog zemljišta sačekala lepo v r e m e da bi otpočela napad. U vezi sa Španijom, Firer je ukazao na to d a j e F r a n k o p r a k t i č n o o t k a z a o s p o r a z u m u H e n d e j u j e d n i m p i s m o m koje mu je n e d a v n o uputio. F r a n k o je nizom uveravanja i lepih fraza objasnio da ne n a m e r a v a da vodi rat protiv Engleske, ali bi bez obzira na to trebalo održavati bar na izgled d o b r e o d n o s e . On (Firer) je, kao i ranije, vrlo nepoverljiv p r e m a vladi u Višiju, ali da ne vidi nikakvu m o g u ć n o s t da se nešto p r e d u z m e i da se, dokle god se može, izbegava sve što bi moglo dovesti do otcepljenja severne Afrike od Francuske, b a r t a k o d u g o dok u Tripolisu ne b u d u jake o r u ž a n e snage. Zatim je naglasio da treba v e o m a o p r e z n o pokušati da se zbliže N e m a č k a i Turska, j e r izgledi na u s p e h nisu veliki, ali bi se strpljenjem, možda, uspelo da Turska n e š t o popusti. Zato je ministar spoljnih poslova Rajha pokazao poslednjih d a n a veliko s t r p l j e n j e kad se radilo o političkim pitanjima. U tim o d n o s i m a postignut je izvestan uspeh. a p r i s t u p a n j e m Jugoslavije T r o j n o m paktu još će se povećati, j e r T u r s k a neće više gledati nemački napad na Grčku kao p r e t n j u Turskoj. Ipak je p r e m a Turskoj postavljeno n e k o l i k o oklopnih divizija kao o b e z b e đ e n j e i o n e će l a m o ostati. »Rusija je u poslednje v r e m e postala jako neljubazna. Takav stav Sovjetskog Saveza Firer pripisuje činjenici što N e m a č k a nije bila s p r e m n a da žrtvu-

je Finsku, k a o Sto je t r e b a l o da žrtvuje i Bugarsku, koju t a k o đ e nije mogla žrtvovati zbog operacija protiv Grčke. Ruskim željama se nije izašlo u susret ni po pitanju Dardanela, a Sovjetski Savez je k o n a č n o z a m e r i o i g a r a n t i j a m a datim Rumuniji. Staljin je sada o b e ć a o T u r s k o j d a j e Sovjetski Savez ne bi n a p a o a k o bi o n a zaratila sa n e k o m d r u g o m zemljom. Firer je to o b e ć a n j e okarakterisao kao čistu laž, j e r bi Sovjetski Savez svakako o d m a h iskoristio svaku teškoću Turske, da bi se d o č e p a o dela t u r s k e teritorije. Tu je opet došla do izražaja stara ruska taktika koja se sastoji u t o m e da hrabri sve zemlje da upadaju u konflikt za čiji kraj Rusija nije zainteresovana, nego naprotiv želi da se taj s u k o b produži što više. Firer je naglasio da se on. s obzirom na veoma neljubazno držanje Sovjetskog Saveza, više oslanja na svoje divizije nego na sporazume sa Rusijom. On ipak ne veruje da bi Sovjetski Savez išao dalje od tih neljubaznosti. Pa i pored toga, Nemačka mora, svakako, prilikom svih akcija na Zapadu da obezbcdi pozadinu p r e m a Istoku, a operacija u Grčkoj takođe M. m o r a osigurati od svakog i/m nađenja sa severa, naročito u Rumuniji »Nemačka je od o k t o b r a do m a r t a (1940 - V.T.) bila, takoreći, b e s p o m o i no izložena r u s k o m pritisku. To je Staljin znao. Zato je leto bila sezona ruske ućtivosti, dok je u toku zime r u s k o držanje postalo neljubazno«. Zatim je u toku iscrpnog r a z m a t r a n j a predstojećih operacija u G r č k o j Hitler naglasio da će »koncentracija snaga stvarati velike p r o b l e m e tehničke i organizacione prirode, jer treba snabdevati p r e k o 1,5 miliona vojnika, a svaka nova divizija koja se d o p r e m a u Bugarsku p o m e r a ć e za nekoliko d a n a s n a b d e v a n j e ostalih, jer ima m a l o železničkih pruga«. On je p r e d v i đ a o da ce »oko 20 do 40 hiljada B r i t a n a c a pokušati da se drže na u s k o m p r o s t o r u između planina i Jegejskog m o r a z a p a d n o od Soluna. Pošto je tu zemljište delimično močvarno, protiv njih se ne bi moglo ništa učiniti po r đ a v o m v r e m e n u . Naprotiv, po lepoin v r e m e n u australijsko-južnoafričke i novozelandske jedinice ne bi mogle da izdrže ni j e d a n d a n n a p a d a ,štuka', artiljerije i tenkova, j e r tako nešto još nisu d o ž i v e l e « . . . Na kraju H i t l e r j e izjavio da bi se m o g a o sastati sa Musolinijem posle posete Macuoke (ministar inostranih poslova J a p a n a - V.T.), grof Cano je odgovorio da bi to, po njegovom mišljenju došlo u obzir posle Macuokove p o s e t e Rimu, tj. posle 4. aprila, »ali Duće ni u kom slučaju ne želi da vrši pritisak na Firera«. H i t l e r j e odgovorio da i on sa svoje s t r a n e »oseća p o t r e b u da još jednom porazgovara sa D u ć e o m i da se uvek rado s n j i m e sastaje«. 2 5 4 Povodom p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu, knez Pavle je 26. m a r t a u p u t i o sledeči telegram Hitleru: »Molim Vašu Ekselcnciju da na dan k a d a Kraljevina Jugoslavija p r i s t u p a P a k t u triju sila primi m o j e n a r o č i t o s r d a č n e želje za lično d o b r o Vaše ekselencije, k a o i m o j e i s k r e n e želje za dalji p r o c v a t i n a p r e d a k velikog n e m a č k o g n a r o d a « .

H i t l e r j e odgovorio Knezu sledečim t e l e g r a m o m : " N a j s r d a č n i j e z a h v a l j u j e m Vašem k r a l j e v s k o m visočanstvu za č e s t i t k e u p u ć e n e meni p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije P a k l u triju sila. izražavajući m o j e i s k r e n e želje za b u d u ć nost j u g o s l o v e n s k o g n a r o d a i n j e g o v o g kraljevskog d o m a « . " 5

Cvetkov ić i Cincar-Marković su napustili Beć 25. m a r t a uveče, tako da su idućeg d a n a u 9 časova stigli na Topćidersku stanicu, gde su ih dočekali članovi vlade, s Mačekom na čelu. Na Cvetkovićevo pitanje o situaciji u zemlji, Maček je odgovorio da je sve u redu. Pošto su o d m a h po dolasku pozvani u dvor, Cvetković i Cincar-Marković su t a m o zatekli ministra vojske i m o r n a rice Petra Pešića i obavestili kneza Pavla o o b a v l j e n o m poslu u Beču. Knez

im je saopštio da pravoslavna crkva pravi teškoće, da Sinod zaseda i da patrijarh moli da m i n i s t a r spoljnih poslova poseti Sinod i u p o z n a ga o s t v a r n o m stanju. Iako je p r i m e t i o da nigde nije o b i č a j da vlada obaveštava c r k v e n o poglavarstvo o s p o l j n o j politici, Cincar-Marković je ipak pristao, imajući u vidu ulogu koju je s r p s k a pravoslavna crkva odigrala u prošlosti. R e š e n o je da Cincar-Marković 27. m a n a pre p o d n e poseti Sinod. 2 5 6 Međutim, kada se videlo da će Jugoslavija biti u v u č e n a u d r u š t v o sila Osovine, p a t r i j a r h Gavrilo, sa Sv. Arh. s i n o d o m , rešio je da se sazove Sveti Arhijerejski sabor, i da n j e m u iznese stanje stvari, pa da se na tom S a b o r u zauzme zvanični stav p r e m a vlastodršcima koji su vodili državu p u t e m ka T r o j n o m p a k t u . O sazivanju s a b o r a saznalo se tek 24. m a r t a posle p o d n e , kada je b e o g r a d s k a š t a m p a o t o m e d o n e l a vest. Predsednik vlade Cvetković bio je na Zelezničkoj stanici k a d a je p r o č i t a o u »Pravdi« vest o sazivu S a b o r a . Ovo ga je jako zabrinulo, ali nije se zadržao, nego je ipak o t p u t o v a o za Beč, da bi t a m o p o t p i s a o s p o r a z u m sa Nemcima. 2 S 6 j O o d l u k a m a Sabora 27. m a n a biće reći u odeljku Državni udar generala Dušana Simovića. Već s u t r a d a n posle p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e je p r i p r e m l j e n o i p o t p i s a n o n a r e đ e n j e o dezaktiviranju jedinica, da bi se vojska svela na m i r n o d o p s k o stanje, ali to n a r e đ e n j e , zbog n e k o g spor e d n o g razloga, nije poslato potćinjenim k o m a n d a m a . 2 5 7

REAKCIJA l ZEMLJI I 1NOSTRANSTVU POSLE POTPISIVANJA PROTOKOLA TROJNOG PAKTA

U izveštaju šefa nernačke službe bezbednosti od 25. marta, koji je n e m a č k o Ministarstvo inostranih poslova primilo 26. marta, kaže se između ostalog: » U n u t r a š n j a politička n a p e t o s t zbog p r e d s t o j e ć e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u dostigla je iuće v r h u n a c . U t o k u p r e p o d n e v a m i n i s t a r vojske n a r e d i o je v o j n u p r i p r a v nost u B e o g r a d u . U n a d l e ž n i m k r u g o v i m a o ć e k u j u se d e m o n s t r a c i j e koje o r g a n i z u j e opozicija K a s n o p o s l e p o d n e r a s t u r a n i su leci u B e o g r a d u , k o j i m a se poziva n a r o d na o t v o r e n u p o b u n u . Vladi se p r e b a c u j e izdajstvo i poziva se n a r o d na o t p o r . Z a h v a l j u j u ć i p r e d u z e t i m m e r a m a bezbednosti do sada nije došlo ni do kakvih n e r e d a . . . U vojnim k r u g o v i m a ove m e r e b e z b e d n o s t i o z n a č e n e s u k a o o t v o r e n a p r i p r e m a z a b o r b u protiv N e m a ć k e . P r e m a dobivenim vestima Englezi p o k u š a v a j u d a p r i d o b i j u j u g o s l o v e n s k e v a z d u h o p l o v n e oficire, d a u slučaju p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u o d l e t e s a v i o n i m a ili bez njih u G r č k u da bi se t a m o borili p r o t i v sila O s o v i n e . . . Iako je kriza vlade i z b e g n u t a . opozicija je pojačala svoju a k t i v n o s t . Bivši m i n i s t a r poljoprivrede Cubrilović p o s l a o je p i s m o Cvetkoviću i p o n o v o se izjasnio p r o t i v p r i s t u p a n j a Trojn o m p a k t u i preti da će n j e g o v a s t r a n k a u t o m slućaju p r e d u z e t i p r o t i v m e r e . Isto t a k o je Tup a n j a n i n . z a m e n i k p r e d s e d n i k a Z e m l j o r a d n i č k e s t r a n k e , z a p r e t i o Cvetkoviću da će u s l u č a j u p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u , svi d r ž a v n i službenici članovi n j e g o v e s t r a n k e d a t i ostavku..

A savetnik n e m a č k o g poslanstva u B e o g r a d u Fajne, u svom t e l e g r a m u od 26. marta, naveo je da je n a r o d iznenađen i d u b o k o i m p r e s i o n i r a n zbog pris t u p a n j a T r o j n o m paktu, j e r ga vlada nije dovoljno p r i p r e m a l a , već se »još p r e k r a t k o g v r e m e n a izjašnjavala za politiku neutralnosti, tako da je š i r o k o j masi, naročito u Srbiji, sada p o t r e b n o v r e m e da se prilagodi novoj situaciji . . . Vlada je, navodno, p o t p u n g o s p o d a r situacije i preduzela je sve p o t r e b n e m e r e predostrožnosti; p o k u š a j i d e m o n s t r a c i j a , naročito na Cetinju i u Sumadiji, brzo su o s u j e ć e n i « . . . Dalje je naveo d a j e radio javio da su jugoslovenski po-

slanici u Vašingtonu i Moskvi podneli ostavke, ali u Ministarstvu inostranih poslova još nije ništa stiglo. 2 5 9 Kad su Cvetković i Cincar-Marković otputovali u Beć, Maček je u Beogradu zastupao p r e d s e d n i k a vlade. KaJ mu je u j u t r o 26. m a r t a u p r a v n i k grada Beograda Drinćić javio da su opozicione s t r a n k e prijavile zbor pod vedrim nebom da protestu ju protiv potpisivanja Trojnog pakta i tražio da pošalje više ž a n d a r m a da rasturi oko 4000 do 5000 ljudi koji su se okupili u blizini Kragujevca, Maček je to odbio i »rekao Drinčicu da natovari dva kamiona .Službenih novina' u kojima je objavljen tekst Pakta i tzv. tajne note, da ih pošalje na z b o r n o m e s t o i naredi policijskim agentima da ih r a s t u r e u narod«. On je rekao Cvetkoviću da se n a r o d umirio i r a s t u r i o »kad je video da Jugoslavija neće da u đ e u rat na strani Osovine«, a da je ostalo 300 do 400 ljudi, uključujući tu i nekoliko pravoslav nih sveštenika. Posle ovog o b j a š n j e n j a k a k o je sprečio »revoluciju«, Maček se vratio u Zagreb, a Cvetković je posle p o d n e referisao knezu Pavlu, koji je - u m o r a n i iscrpljen - bio s p r e m a n da p o đ e na B r d o da se o d m o r i . Cvetković g a j e ispratio do Stare Pazove, a zatim se vratio u Beograd. 2 6 0 Ujutro 26. m a r t a Cvetković i Cincar-Marković su se vratili u Beograd zaj e d n o sa n e m a č k i m p o s l a n i k o m fon H e r e n o m . Na stanici su ih sačekali Maček i drugi članovi vlade. Prilikom pozdrava Cvetković ih je u v e r a v a o rećima: »Sad je sve u redu«. Maček je referisao d a j e u n u t r a š n j a situacija bila pod kontrolom, pa je po p o d n e o t p u t o v a o u Zagreb. I knez Pavle je k r e n u o p r e m a svojoj rezidenciji B r d o u Sloveniji da bi o d m o r i o svoje živce koji su bili stavljeni na tešku p r o b u d o g a đ a j i m a poslednjih dana. Međutim, fon H e r e n se žurio da u Berlin pošalje sledeče a l a r m a n t n e vesti: » U n u t r a š n j a politička siluacija z a t e g n u t a . U g r a d u kruže glasovi o p l a n o v i m a d r ž a v n o g u d a r a od s t r a n e g r u p e m l a d i h oficira koji su. k a k o se čini, našli o s l o n a c kod k o m a n d a n t a v a / d u h o p l o v s t v a generala Simovića. Vlada s m a t r a d a j e g o s p o d a r situacije. K a k o s a m d a n a s po p o d n e s a z n a o iz a p s o l u t n o s i g u r n i h izvora b r i t a n s k i v a z d u h o p l o v n i a l e š e je i m a o d u g tajni razgovor sa g e n e r a l o m S i m o v i c e m u toku kojeg bi bile u t a n č a n e p o j e d i n o s t i koje se odn o s e na e n g l e s k u p o m o ć u s l u č a j u rata sa s n a g a m a Osovine, Sto Simović s m a t r a n e i z b e ž n i m u slučaju i s h o d a d r ž a v n o g u d a r a « J 8 '

J e d a n od pripravnika za g e n e r a l š t a b n u struku, tada k a p e t a n I klase, a posle rata pukovnik JNA Milutin Sušović, zapisao je sledeče: • . . Na d a n 26. m a r t a u j u t r o , p r i l i k o m d o l a s k a n a č e l n i k a Glavnog g e n e r a l š t a b a generala Košića, k a o d e ž u r n i oficir r a p o r t i r a o sam o s t a n j u u G e n e r a l š t a b u i o b a v e s t i o ga da sam u toku noći na njegovu a d r e s u p r i m i o veliku g o m i l u d e p e š a i pisama. Kad s a m mu sve to p r e d a o , n a r e d i o m i j e da se u 10 č a s o v a p r i k u p e svi oficiri iz G e n e r a l š t a b a u veliköj R a t n o j sali Pošto s m o se prikupili, o b r a t i o nam se sledečim reč ima: .Gospodo oficiri, vi ste već i p r e k o š t a m p e i radija o b a v e s t e n i da je naša vlada juće p r i s t u p i l a T r o j n o m p a k t u . Bio n a m je slavljen nož p o d grlo - ili da p r i s t u p i m o Paktu, ili da nas pregaze. Vi znate kakva je v o j n a i politička siluacija kod nas i u sv e t u - o k r u ž e n i s m o sa svih s t r a n a , s e m j e d i n o g u z a n o g otvora p r e m a G r č k o j koji se m o ž e brzo i iako zatvoriti, a saveznika n e m a m o ili su v e o m a daleko Morali s m o da b i r a m o i z m e đ u dve a l t e r n a t i v e - ili da d a m o novo Kosovo, izginemo i o p e r e m o obraz, ili da s p a s i m o š t o se spasti može Opredelili s m o se za ovu d r u g u a l t e r n a t i v u a ne za carstvo nebesko. To je sve što sam imao da vam kažem. Na svoja mesta'. Razišli s m o se p o g n u t e glave, bez glasa i d u b o k o potišteni - b a r većina oficira, koja nije znala da je već bila s p r o v e d e n a organizacija za izvršenje d r ž a v n o g u d a r a > 262

Dok se u Beču odvijala svečanost o k o p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu, u Beogradu su radio i š t a m p a pokušavali da u b e d e javno m n j e n j e da je takav korak vlade imao čisto f o r m a l a n k a r a k t e r i da nije p o d r e đ e n »uslovima koji bi p r a k t i č n o i teorijski bili u s u p r o t n o s t i sa našim teritorijalnim in-

t e g r i t e t o m , našom nezavisnošću i našom n a c i o n a l n o m ćašću«. Međutim, anglo-amerićka p r o p a g a n d a o k a r a k t e r i s a l a je odlazak Cvetkovića i Cincar-Markovića u Beć kao »početak p r o c e s a u n u t r a š n j e dezintegracije jugoslovenske nacije« i bodrila n a r o č i t o S r b e da o d b a c e izdaju vlade, upozoravajući da Pakt sadrži tajne klauzule koje ponižavaju Jugoslaviju p r e d N e m a č k o m , a j o š gore pred Italijom. U B e o g r a d u i u raznim m e s t i m a Srbije i u d r u g i m g r a d o v i m a Jugoslavije izbile su nove, s p o n t a n e i organizovane d e m o n s t r a c i j e , n a r o č i t o studenata, protiv sila Osovine i potpisivanja Trojnog pakta. U Proglasu CK KPJ od sredine marta - u s m e r e n o m »protiv kapitulacije« - a za pakt o u z a j a m n o j p o m o ć i sa SSSR-om, i s t a k n u t o je, p o r e d ostalog, da vlada »prodaje nezavisnost Jugoslavije«. »Objašnjava te n a r o d u prljavu izdaju vlastodržaca C v e t k o v i ć - M a č e k - K u l o v e c . Neka se slije n a r o d n a volja u j e d a n silni n a r o d n i p o k r e t u borbi za o s t v a r e n j e tih zahteva i naša će s l o b o d a i nezavisnost biti osigurane«. Dalje se u proglasu ističe p o t r e b a o t p o r a p a k t u sa silama Osovine. 2 6 3 O k o m e š a n j u i d e m o n s t r a c i j a m a u Jugoslaviji i članice Trojnog p a k t a ćutale su da ne bi p o m r a č i l e diplomatski uspeh sila Osovine, već su hvalile pris t u p a n j e Jugoslavije kao »diplomatski Denkerk« Velike Britanije, j e r je ono, navodno, značilo »kraj m a h i n a c i j a L o n d o n a na Balkanu i savršenstvo s i s t e m a Trojnog pakta u j u g o i s t o č n o j Evropi. »Tako su Bugari i Mađari sa d u b o k i m zadovoljstvom pozdravljali ulazak Jugoslavije u Trojni pakt, naglašavajući da su t o m e s r e ć n o doprineli njihovi paktovi »večnog prijateljstva« sa Beogradom. U Berlinu se nastojalo da se ne zaoštri n e g o d o v a n j e Moskve i isticalo da je Jugoslavija osećala p o t r e b u da pristupi T r o j n o m paktu, da bi učestvovala u obnovi novog p o r e t k a u Evropi, a da to ne ide na u š t r b njenih i n t e r e s a za održavanje d o b r o g susedstva sa d r u g i m zemljama, zadržavajući n a r o č i t o poverenje u t r a d i c i o n a l n o prijateljstvo sa Rusijom. Sovjetski rukovodioci, koji su baš tih d a n a vodili razgovore sa j a p a n s k i m m i n i s t r o m inostranih poslova, da bi uspešno okončali te razgovore, pokazivali su striktnu uzdržljivost u pogledu p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu. Međutim, britanski novinari su javljali da je sovjetski predstavnik u B e o g r a d u d a o na znanje j u g o s l o v e n s k o j vladi »da interesi SSSR-a na Balkanu nisu prestali da postoje«. Pošto ova vest nije d e m a n t o v a n a u Moskvi, ona se ticala ne s a m o Jugoslavije nego i sila Osovine. L o n d o n i Vašington su o b i l n o isticali p o t r e s e u Jugoslaviji, pretili prekidom o d n o s a sa B e o g r a d o m , da bi izazvali p r o m e n u vlade. Ruzvelt je naredio da se zalede jugoslovenski fondovi i krediti u SAD, a u Forin ofisu su razmatrali tri varijante u pogledu svog stava p r e m a Jugoslaviji: 1) da li da se i dalje održavaju kontakti sa j u g o s l o v e n s k o m vladom, s tim da se izbegavaju p r e t n j e i u z a j a m n a optuživanja, 2) da li da se u Jugoslaviji izazove o t p o r n e m a č k o m p r o d i r a n j u i kontroli, naročito u vojsci i m e đ u s r p s k i m stanovništvom da bi se Cvetkovićeva vlada zamenila d r u g o m vladom koja bi odbacila Trojni pakt, i 3) da se radi na o d c e p l j e n j u jugoslovenske vojske u j u ž n o j Srbiji (Makedoniji - V.T.). s tim da se pod n j e n o m zaštitom o b r a z u j e p o s e b n a vlada sa sedištem u Bitolju, kao što je to Venizelos (Venizelos Eleutherios) u r a d i o 1916. godine u Solunu. O ovim v a r i j a n t a m a postojala su različita gledišta m e đ u rukovodiocima u Forin ofisu za v r e m e d e b a t e u Donjem domu. 28 '* U prvim časovima 26. marta, d o k su se Cvetković i Cincar-Marković vraćali u Beograd, B.B.C. je objavio Apel državnog sekretara za Indiju Leopolda

Emerija »ne toliko ostalim Jugoslovenima koliko Srbima«, kao njihov »stari ratni drug« iz prvog svetskog rata, uveravajući ih »da će Saveznici dobiti rat, a da Hitler ne može savladati Englesku i Ameriku zajedno«. Apelovao je na sveštenstvo i s t u d e n t e i tvrdio »da jugoslovenska vlada ne može imati p r a v o da otpiše čast i nezavisnost 16 miliona Jugoslovena . . . Ne, još nije d o c k a n za to (da vlada k o n s u l t u j e n a r o d pre ratifikacije pakta). Cela Jugoslavija je na oštrici brijača«. 2 6 5 Taj apel je r a s p l a m s a v a o i o n a k o već zategnutu a t m o s f e r u u jugoslovenskoj prestonici. I s t o v r e m e n o su izbile nove d e m o n s t r a c i j e u svim s r e d n j i m š k o l a m a uz poklič: »Dole izdajnici«, »Bolje rat nego pakt«, »Radije s m r t nego ropstvo!« Novinama, koje su toga jutra izlazile sa f o t o g r a f i j a m a Cvetkovića i Hitlera, s t u d e n t i su palili vatru o k o koje su se okupljali i pevali n a c i o n a l n u himnu. Zatim su g r u p e mladića odlazile u grčki konzulat sa zahtevom da ih uvrste kao d o b r o v o l j c e grčke vojske. U isto v r e m e p r o n o š e n i su glasovi da neki političari n a p u š t a j u zemlju da bi formirali vladu, da patrijarh Gavrilo Dožić organizuje »pohod na Beograd« i da su mladi oficiri našli p o d r š k u i oslonac kod k o m a n d a n t a vazduhoplovstva generala Simovića da bi izvršili državni udar. 2 6 6 Toga d a n a je Cerčif pisao K a m p b e l u da m n o g o ceni sve što je do tada učinio, s tim da ne dozvoli da se stvori bilo kakva barijera između njega i kneza Pavla ili njegovih ministara. »Nastavite da u z n e m i r a v a t e , da gnjavite, da p r o t e s t u j e t e . Tražite audijencije. Ne prih v a t a j t e NE k a o o d g o v o r . . . Ovo nije m o m e n a t za p r e k o r e i za d o s t o j a n s t v e n e s a s t a n k e . U isto v r e m e n e z a p o s t a v l j a j t e m a k a r kakvu m o g u ć n o s t k o j o j b i e v e n t u a l n o t r e b a l o pribeći a k o b u d e m o k o n s t a t o v a l i da je s a d a š n j a vlada otišla toliko d a l e k o da više ne m o ž e natrag-.J8'

U svojim p o s l e r a t n i m č l a n c i m a Dragiša Cvetković isticao je d a j e do potpisivanja Protokola o p r i s t u p a n j u Trojnom paktu došlo sticajem prilika i da je to bio izraz neotklonive nužde. On je tvrdio d a j e njegova vlada takvim aktom osigurala Jugoslaviji nemačko-italijansku garantiju nezavisnosti i teritorijalnog integriteta i da to potpisivanje nije ništa d r u g o nego p o t v r d a neutralnosti Jugoslavije. Opisujući o p š t u situaciju u svetu k r a j e m m a r t a 1941. godine, on kaže: »Od k r a j a 1940. a n a r o ć i t o p o ć e t k o m 1941. prilike na B a l k a n u su se sve više komplikovale. Položaj Jugoslavije, na s u d b o n o s n o j r a s k r s n i c i p u t e v a i z m e đ u Z a p a d a i Jugoistoka, p o s t o j a o je svakoga d n a sve teži i delikatniji. Na s e v e r n i m j u g o s l o v e n s k i m g r a n i c a m a stajale su t e š k o n a o r u ž a n e n e m a ć k e divizije. O n e su se već nalazile ne s a m o u Austriji, već i u Mađ a r s k o j i R u m u n i j i . Najzad je i B u g a r s k a pristupila T r o j n o m p a k t u i p r o p u s t i l a n e m a č k e trupe na svoju teritoriju. Jugoslavija je bila sa svih s t r a n a z a o k r u ž e n a i o b u h v a ć e n a u j e d a n čelični o b r u č , koji je svakog t r e n u t k a m o g a o da je zadavi. A kakva je bila o p š t a m e đ u n a r o d n a situacija? Na k o n t i n e n t u e v r o p s k o m nije >iše bilo n e p r i j a t e l j a N e m a č k e F r a n c u s k a je bila izbačena iz rata i zaključila p r i m i r j e . E n g l e s k e t r u p e su evakuisale E v r o p u . S o v j e t s k a Rusija ja bila saveznik Hitlerov (netaćno bila je potencijalni neprijatelj Nemačke V. T) i snabdevala ga ne s a m o n a m i r n i c a m a , već i strategijskim m a t e r i j a l o m , a n a r o ć i t o p e t r o l e j o m . t a k o n e o p h o d n i m z.a njegovo v a z d u h o p l o v s t v o i m o t o r i z o v a n e divizije. S j e d i n j e n e Države bile su n e u t r a l n e (bile su van rata, ali su podržavale a n t i h i t l e r o v s k e snage i pružale im m a t e r i j a l n u i m o r a l n u p o m o ć , pa i Jugoslaviji - V.T). Z a r j e u takvim p r i l i k a m a - nastavlja Cvetković b a š Jugoslaviji bila d o d e l j e n a uloga j u r i š n e t r u p e , koja se žrtvuje, p r e k o kojih glavne t r u p e t r e b a da p r e đ u ? Zar su d o t l e r a t o m p o š t e đ e n e zemlje, kao Turska, Š v e d s k a - i a k o u s r e d okup i r a n e N o r v e š k e i r a t u j u ć e Finske - i S v a j c a r s k a - o s t r v o u s r e d od N e m a c a o k u p i r a n e Evr o p e - imale p r a v o da p r e t p o s t a v l j a j u o p s t a n a k svoga n a r o d a svim d r u g i m s p o l j n i m obzirima. a Jugoslavija ostavljena s a m a sebi. nije imala p r a ^ o . da se s t a r a da s a č u v a svoi n a r o d od n e p o t r e b n o g krvoprolića i istrebljenja? Zar n a r o d Ju^bslavije nije isto toliko k u l t u r a n i d o s t o j a n da nastavi svoj život, k a o što su bili n a r o d i ovih d r u g i h država, koje su kroz dipl o m a t s k a a k t a i s p o r a z u m e , kroz izvesne u s t u p k e , ali k r o z č u v a n j e n a c i o n a l n e nezavisnosti.

uspele da sačuvaju sebe od uništenja? Z a r j e mogla biti veća dužnost i n a m e s n i š t v a i kraljevske vlade od te da s v o m e n a r o d u uštedi n e p o t r e b n e i otklonive nesreće? Politiku j e d n e države i u m a n j e kritićnim trenucima, imaju da vode o d g o v o r n i faktori, a ne ulica i p o j e d i n e neodgovorne, avanturističke ličnosti, još uz to po želji i nalogu iz inostranstva«. (Ovde Cvetković aludira na Dvadeset sedmi mart i njegove p r o t a g o n i s t e - V.T.) Cvetković dalje nastavlja: »Kada s m o posle svih naših nastojanja bili p r i m o r a n i - j e r je to bio jedini izlaz - da pot p i š e m o pakt sa N e m a č k o m i Italijom 25. m a n a 1941. godine u Beču, naša n a m e r a je bila da ovim s a m o o d g o d i m o našu intervenciju na strani saveznika do boljih d a n a . U proleće 1941. godine Nemačka nije imala ni jednu savezničku diviziju protiv sebe u celoj Evropi. Izazivanje nemaćke intervencije i napada nemaćkih trupa na Jugoslaviju u lome m o m e n t u . . . značilo je s a m o p r o p a s t Jugoslavije kao nezavisne d r ž a v e . . ,« 2 ' 8

I ministar inostranih poslova A. Cincar-Marković označio je p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u kao n e m i n o v n u nuždu i kao veliku p r e d n o s t za Jugoslaviju u n j e n o m t a d a š n j e m položaju. U izveštaju o k u p a t o r s k o j Komisiji za ispitivanje o d g o v o r n o s t i u vezi sa državnim u d a r o m 27. m a r t a zapisano je: » . . . Na pitanje - šta bi bilo da s m o odbili da p r i s t a n e m o na pakt. r e k a o je da su n a m Nemci ostavili na b i r a n j e i tu alternativu, ali da se o n a sa naše s t r a n e nije mogla ozbiljno uzeti u obzir. Da s m o odbili da p r i h v a t i m o P a k t . . . Italijani bi s i g u r n o p o k r e n u l i pitanje naših zapadnih granica, a t o m e bi se n e s u m n j i v o pridružili i Bugari, koji su već bili otpočeli diskusiju u S o b r a n j u o m a k e d o n s k o m pitanju, pa bi na kraju bili pozvani na arbitražu, te a k o bi je prihvatili, prošli bi k a o Rumunija. a a k o bi je odbili, d o š l o bi do rata i propasti naSe d o m o v i n e . . .« 249

Bivši jugoslovenski a m b a s a d o r u Parizu Miroslav Spalajković (koji je bio veoma blizak dvoru - V. T.) takođe je izjavio o k u p a t o r s k o j Komisiji da je: »Pakt bio j e d i n o m u d r o rešenje krize u našim o d n o s i m a sa silama Osovine«. .. da je, p r e m a njegovom mišljenju, Cincar-Marković prilikom p r e g o v o r a o Paktu p o k a z a o »velike d i p l o m a t s k e sposobnosti i postigao sjajan uspeh. Taj u s p e h je n a š e m n a r o d u bio o b e z b e d i o tri najdragocenija dobra; nezavisnost, državnu c e l o k u p n o s t i m i r . . .« 27 °

Braneći kneza Pavla i kraljevsku vladu. J a k o b B. H o p t n e r je u svom delu napisao: »Jugoslovenska vlada je bila realistična u svojoj analizi n e m a ć k i h i italijanskih težnji na Balkanu. Bila je realistična u spoznaji vojne nemoći, i svoje, i savezničke. Bila je bolno svesna slabosti i neodlučnosti Zapada. Nakon pada Francuske, nakon bekstva Britanaca, privrem e n o vlada nije videla d r u g o g puta da spasi zemlju nego da usvoji politiku n a g o d b e s osovinskim silama. Ali. čak i pod takvim o k o l n o s t i m a Namesništvo, spolja n e u t r a l n o , ostalo je d o s l e d n o n a k l o n j e n o Saveznicima (misli na V. Britaniju i F r a n c u s k u - V.T.). Pomoglo je Grčku kad je n a p a d n u t a (a pristala je da joj uzme prilaz ka Solunu i luku Solun - V.T.). Poticalo je s a r a d n j u jugoslovenske i f r a n c u s k e vojske. 1 gotovo je tri godine odbijalo n a s r t a j e Osovine na Jugoslaviju. Međutim, državnici Saveznika pokazali su v e o m a malo r a z u m e v a n j a za teški položaj Jugoslavije t o k o m tih godina. Oni Jugoslaviju nisu podarili o n o m strpljivošću i dipl o m a t s k o m suzdržljivošću koje su pokazale p r e m a Švedskoj - i p o r e d toga što je Švedska, pod sličnim o k o l n o s t i m a u kojima se našla Jugoslavija - potpisala s N e m a č k o m s p o r a z u m kojim je dopustila stalno s t r u j a n j e n e m a č k o g vojnog s a o b r a ć a j a p r e k o svoje teritorije . .. Objektivni p o s m a t r a č složiti će se da su Jugosloveni imali pravo da p r e g o v a r a j u sa Hitlerom 1941. godine j e d n a k o toliko koliko Britanci i Francuzi 1938. ili Rusi 1939. godine. Staviše, oni su bili u boljem m o r a l n o m položaju za takav čin ier su preizovarali o svojoj b u d u ć n o s t i , a ne o koristima na račun tuđih pourucia Pristali -u na diplomatske neprilike da bi dobili \TC mena. u p r a v o k a o što su Britanci i hrancuzi učinili p r e njih . u širem smislu. J u g o s l a v i j a pretstavlja očigledan p r i m e r male države koja n e p r e s t a n o m o r a da prilagođava svoja j e d r a p r e m a protivuslovnim vetrovima koje p o k r e ć u velike sile. U t r e n u c i m a krize, malu državu nagovaraju, ili prisiljavaju, ili pomažu, p o n e k a d se čak i p o s a v e t u j u sa n j o m o politici rata. mira ili opstanka, ali joj nikad ne d o p u š t a j u da o s t a n e po strani; velike sile u ratu ne dopuštaju malim d r ž a v a m a luksuz neutralnosti ili samostalnog m i š l j e n j a . . . « 2 7 1

Slično mišljenje, kao i protagonisti p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu, ima i Danilo Gregorič u svom radu Samoubijstvo Jugoslavije, što je prirodno, jer je bio stalni e k s p o n e n t i poverenik kraljevske vlade.

Međutim, sasvim d r u k č i j e su mislili svi oni koji su na Osovinu gledali kao na neprijatelja Jugoslavije. Za sve protivosovinske krugove potpis Protokola 0 p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu značio je nesreću za zemlju i instrument novog tlačenja od s t r a n e Osovine. Naime, potpisujući Bečki protokol, vlada Kraljevine Jugoslavije preuzela je p r e m a Osovini u prvom r e d u glavnu obavezu iz Pakta, tj. da s u d e l u j e u spoljnoj politici sila Osovine i to o n a k o kako je to p r e d v i đ e n o T r o j n i m p a k t o m . To je u prvom redu značilo da se Kraljevina Jugoslavija saglašava s činjenicom da b u d e satelit glavnih triju sila Osovine i da svoju spoljnu (a i u n u t r a š n j u ) politiku uskladi sa svojim obavezama iz Trojnog pakta. Bečkim p r o t o k o l o m se dakle Kraljevina Jugoslavija obavezala na to da će pomagati imperijalizam sila Osovine, tj. da će se podrediti političkim ciljevima osovinskih velesila. S potpisivanjem Bečkog ugovora vlada Cvetković-Maček je svoju vlastitu državu svrstala u položaj drugorazrednog satelitskog p a r t n e r a . Cvetković i Maček sa knezom Pavlom morali su pretpostavljati d a ć e nakon potpisivanja Bečkog u g o v o r a m o r a t i p o s t u p a t i u skladu s T r o j n i m paktom. A te su obaveze bile sve s a m o ne n e u t r a l n o s t o kojoj je govorio i pisao Dragiša Cvetković . . . Prilično neuverljivo zvuči Cvetkovićev navod d a j e Kraljevina Jugoslavija posle prihvaćanja Trojnog p a k t a trebala sačuvati svoje snage s kojima bi »u boljim prilikama« udarila »u p o g o d n o m času« na N e m a č k u i Italiju. K o j e u onim d a n i m a još verovao Hitlerovim u v e r a v a n j i m a o njegovoj miroljubivosti 1 o poštovanju preuzetih obaveza? Zar nije bilo i suviše dokaza već dotle da i Hitler i Musolini krše d a n e reći, kada im to treba, i da u p r k o s o b e ć a n j u o poštovanju tuđeg suvereniteta n a p a d a j u države koje su tek m a l o prije toga uveravali u svoje »duboko prijateljstvo«? Sa ovakvim Culinovićevim rezonovanjem slaže se i general Simović u svojim Memoarima, II, na str. 4. Culinović daje sledeči objektivan zaključak: »Potpisivanje Bečkog p r o t o k o l a bilo je izraz kapitulacije državnih vrhova Kraljevine Jugoslavije, koji su interese zemlje podredili svojim interesima i koji su, čuvajući svoje pozicije u državi, zanemarili interese vlastite zemlje. Vrlo je verojatno da bi Hitler u slučaju n e p r i h v a ć a n j a Trojnog pakta n a p a o Jugoslaviju, j e r je ona bila na njegovu imperijalističkom putu. Potpisivanje Bečkog protokola je to zaustavilo. Ali je očigledno i to da je Bečkim u g o v o r o m Kraljevina Jugoslavija bila p r e p u š t e n a Osovini kao objekt n j e n e dominacije. O n o čega su se bojali dvor i vlada Cvetković-Maček, naime, da bi Jugoslavija mogla biti inače u v u č e n a u rat, to bi najverojatnije i usledilo (kao i u d r u g i m osovinskim satelitskim z e m l j a m a ) da nije došlo do Dvadeset s e d m o g marta«. Iz ovog izlaganja i d o k u m e n t a koji su izneti u ovom odeljku očigledno se vidi da su knez Pavle i kraljevska vlada, pod strahovitim pritiskom Nemačke i u izrazito teškoj spoljnopolitićkoj i unutrašnjoj situaciji - što p o t v r đ u j u i državnici V. Britanije i SAD - na kraju kapitulirali i potpisali Protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Ne bi se moglo tvrdili da je to učinjeno sa željom i voljom, jer su do poslednjeg trenutka odugovlačili i pokušavali da izbegnu pristupanje. Postavlja se pitanje šta je trebalo učinili u toj situaciji - pristupiti Paktu ili odbiti ultimatum i na koga se osloniti, pa rizikovati da Jugoslavija bude napadnuta i privremeno uništena, ili se privoleti »carstvu nebeskom« i odlučno reći »Ne«? Po mome mišljenju, trebalo je izabrati ovu drugu alternativu i osloniti se na sopstvene i na antifašističke snage u svetu, iako su bile daleko, ali u perspektivi dostižne, a nikako kapitulirati. Sa odlučnim otporom pristupanju Jugos-

la v i je Trojnom paktu saglašavala se ogromna većina naših naroda, jer je - kao što je general Simović u svojim Memoarima zapisao: » . . . Na vest o p o t p i s i v a n j u p a k t a c e o n a r o d je bio k o n s t e r n i r a n i d u b o k o r a z o č a r a n . Svi su osećaii težak t e r e t ovog čina i smatrali isti kao n a c i o n a l n u s r a m o t u i p o n i ž e n j e nar o d a . . . P o k o r a v a n j e H i t l e r o v o m d i k t a t u i p r i s t u p a n j e silama Osovine i m a l o je. p r e m a m o m o s e ć a n j u . da k o m p r o m i t u j e b u d u ć n o s t našeg n a r o d a i da ga o d v e d e u r o p s t v o , s t r a š n i j e od o n o g p e t v e k o v n o g r o p s t v a pod T u r c i m a « . 2 ' 2

Do demonstracija 25. m a r t a nije došlo samo u Kragujevcu, nego i po drugim gradovima u zemlji. Još iste večeri izbile su d e m o n s t r a c i j e na Cetinju, u Čačku, Jagodini, Kolašinu, Kraljevu, Ljubljani, Nikšiću, Podgorici, Skoplju, Splitu i drugim nekim mestima. U nekim krajevima, kao npr. na p o d r u č j u Banovine Hrvatske, demonstracije tada još nisu izbile, ali to nije značilo d a j e i tu sav narod saglasan s vladinom politikom, napose s Bečkim ugovorom. I na tom području bilo je vrlo mnogo onih koji se nisu slagali s proosovinskim stavom vlade, iako do demonstracija nije došlo. Pri tom treba podsetiti na činjenicu d a j e uprava Banovine Hrvatske nekoliko dana pre odlaska delegata u Beč jednim javnim proglasom zabranila svako d e m o n s t r a t i v n o sakupljanje građana i d a j e npr. zagrebačka policija tih dana bila revnosna u rasturanju njoj sumnjivih skupina po zagrebačkim ulicama. Na Drugom kongresu KP Hrvatske 21-25. XI 1948. konstatovano je: »Ipak t r e b a istaknuti da p a r t i j a u H r v a t s k o j nije u s p e l a organizirati o n a k v e p r o t e s t e protiv s r a m n e izdaje režima C v e t k o v i ć - M a ć e k p r i s t u p a n j e m T r o j n o m p a k t u , kakvi su bili npr u B e o g r a d u Cak i 27. m a r t a o n a u t o m p o g l e d u zaostaje. Ističu se Dalmacija, od g r a d o v a Karlovac i n e k i manji, g d e d e m o n s t r a c i j e d a j u o d l u č n o p o d r š k u n a s t u p a l i m p r o m e n a m a . . .« 2 7 3

O stanju u Jugoslaviji jedan nemački novinar 26. m a r t a 1941. godine dostavio je iz Beograda svojoj redakciji u Berlinu sledeči telefonski razgovor nemačkog novinara Kestera s berlinskom novinskom agencijom »Transozean«: »Pozvali ste me blitztelefonom« - k a z a o je K e s t e r t o m p r i g o d o m - »šta želite«?. Iz Berlina mu o d g o v a r a j u »Molimo vas da n a m brzo i t a č n o javite šla je u stvari u p o g l e d u inostr a n i h vesti o n e m i r i m a u Jugoslaviji. T r e b a n a m hitan odgovor«! K e s t e r je na to o d g o v o r i o : »Samo o n e m i r i m a vam i m o g u javiti. Obilazio s a m d a n a s p r e p o d n e B e o g r a d čitav sat i po. S p o l j a š n j a slika B e o g r a d a je ova: n e m i r i i d e m o n s t r a c i j e . D e m o n s t r a n t i viču i prolaznici im se p r i k l j u č u j u , n a r o č i t o na glavnoj ulici .Kralja Miloša'. Tek posle izvesnog v r e m e n a policija je i n t e r v e n i s a l a i odvela d e s e t a k ličnosti na s a s l u š a n j e u kvart. U n e k i m š k o l a m a daći iz viših r a z r e d a p r e k i n u l i su p r e d a v a n j a , b o j k o t u j u p r o f e s o r e i izvesili su p l a k a t e s n a t p i s i m a Radije u m r e t i , n e g o robovati! »Dole Hitler«, .Živela s l o b o d a ' , .Dole Pakt sa Nemačkom...«274

Telefonska prislušna služba je istoga dana (u 13 časova) sa beogradske poštanske stanice uhvatila novi Kesterov izveštaj Berlinu koji je glasio: »Po g r a d u se šire plakati koji p r e d s t a v l j a j u n e m a č k o g vojnika k a k o ga s a h r a n j u j u Plakati p r e d s t a v l j a j u Hitlera sa p o g r d n i m r e č i m a Da li želite takve i n f o r m a c i j e ? T r e b a t e li takve vesti«? Iz B e r l i n a su mu odgovorili: »Da«! 276

Isto tako u telefonskom izveštaju novinara (R.S. Johna, autora »From the Land of Silent People«) »Associated Press« u Bernu kaže se: • B e o g r a d s k a policija n a o r u ž a n a do zuba rasterala je s t u d e n t e i s r e d n j o š k o l c e koji su učestvovali u p r o i i v n a c i s t i č k i m d e m o n s t r a c i j a m a na j e d n o j od najglavnijih ulica B e o g r a d a Među s t u d e n t i m a bilo je i n e k o l i k o s t o t i n a s r e d n j o š k o l s k e o m l a d i n e Pored c e l o k u p n e beogr a d s k e ž a n d a r m e r i i e nalazi se o k o 10.000 vojnika u s t a l n o j p r i p r a v n o s t i radi u g u š c n j a eventualnih d e m o n s t r a c i j a i p o b u n a . Lično sam p o s m a t r a o o r g a n e b e o g r a d s k e policije k a k o k u n d a c i m a i p e n d r e c i m a r a s l e r u j u s l u d e n t e - d e m o n s t r a n t e . ali n a p o m i n j e m d a n e želim d a suviše d a l e k o o d e m u o v o j stvari.

Kroz B e o g r a d s e p r o n o s e glasovi d a s u m n o g e m e r o d a v n e ličnosti j a k o z a b r i n u t e zbog ozbiljnosti situacije. Mogu vam reći da se sada m o ž e o v d e svašta dogoditi O č e k u j e se da će se n o ć a s n e š t o ozbiljno dogoditi. Oficirima nije d o z v o l j e n o da se u d a l j a v a j u iz k a s a r n e , j e r su u p r i p r a v n o s t i . Policija i vojska u s t a l n o j su p r i p r a v n o s t i do d a l j e g n a r e đ e n j a .. .« 2 7 8

Agencija »Havas« dobila je 26. m a r t a u 19,37 časova t e l e f o n o m sledeću vest: « . . . Poverljivo: Do m a n i f e s t a c i j a je d o š l o u m n o g i m m e s t i m a provincije. Na Cetinju policija se pridružila d e m o n s t r a n t i m a . U S k o p l j u s t u d e n t i su manifestovali p u n a četiri sata. U B e o g r a d u su škole z a t v o r e n e . Patrole ž a n d a r m a sa š l j e m o v i m a i b a j o n e t i m a na p u š k a m a kreću se u l i c a m a . Đaci su se ipak sakupili p r e d svojim š k o l a m a i n e k o l i k o p u t a m a n i f e s t o v a l i na r a z n i m t a č k a m a g r a d a . Ove m a n i f e s t a c i j e n a s t a v l j a j u se uveće. Veliki b r o j letaka c i r k u l i š e p o celoj z e m l j i . . . Po svom p o v r a t k u iz Beča. p r e d s e d n i k vlade je n a r e d i o o š t r e m e r e protiv š i r e n j a letaka i protiv v o đ a m a n i f e s t a c i j a . Ove m e r e s t u p a j u na s n a g u od š t u r a . U s v r h u s m i r i v a n j a d u h o v a o b | a v l j u j e se s d r u g e s t r a n e , da će k n e z - n a m e s n i k i m i n i s t a r vojske g. Pešić u toku s e d m i c e održati g o v o r e n a radiju . . ,« 3 7 7

Nemački novinar Kester p o n o v n o je javio svojoj redakciji u Berlin (telef o n o m iz Beograda 26. m a r t a u 20,44 časova): »Ovde su svi n e z a d o v o l j n i P a k t o m . D e m o n s t r a c i j e su u celoj zemlji P r i s t u p je d e l o v a o k a o šok i s a d a se ispoljava reakcija. Iz raznih krajeva Jugoslavije javljaju se d e m o n s t r a c i j e protivu j u g o s l a v e n s k e vlade i p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k l u . Iz K r a g u j e v c a se javlja da su 2000 ljudi prolazili kroz g r a d . pevali p a t r i o t s k e p e s m e i vikali protiv vlade Policija je bila n e m o ć n a da ih r a s t u r i za d u ž e v r e m e n a U u l o r a k d e m o n s t r i r a l o je 3000 ljudi na Cetinju. U p o n e d e l j a k i u t o r a k u č i n j e n je pok u š a j d e m o n s t r a c i j a p r o t i v u v lade u Skoplju, ali je policija sprećila d e m o n s t r a c i j u . U u t o r a k uveće s a k u p i l e se u Kraljevu p r e k o 8000 s t a n o v n i k a Posle toga d e m o n s t r a n t i su k r e n u l i kroz grad i vikali protivu vlade. K a s n o u v e ć e m i r je uspostavljen« 2 7 8

Sovjetska agencija TASS objavila je sledeče s a o p š t e n j e pod naslovom »Događaji u Jugoslaviji«: • U t o k u p o s l e d n j i h d a n a po celoj Jugoslaviji bile su d e m o n s t r a c i j e p r o t e s t a protivu s p o l j n o p o l i t i ć k e o r i j e n t a c i j e vlade Cvetkovića. Dvadeset p e t o g m a n a u svim š k o l a m a u B e o g r a d u bili su skupovi na k o j i m a su u s v o j e n e rezolucije p r o t e s t a . Na s k u p u u K r a g u j e v c u bilo je d e s e t hiljada ljudi, na C e t i n j u pet hiljada. Vlada Cvetkovića, u p l a š e n a zbog ovih skupova. p o č e l a je da p r e d u z i m a b r z e m e r e . Vojsci i policiji bile su d a t e n a r e d b e da p r i m e n j u j u oružje .. .«,79

O n e m i r i m a i d e m o n s t r a c i j a m a u Jugoslaviji javljali su i mnogi drugi dopisnici. Takvo raspoloženje n a r o d a ubrzo je dovelo do državnog u d a r a 27. m a r t a 1941. O raspoloženju u vojsci evo s a m o j e d n o g p r i m e r a : Andrija Nikolić, učitelj iz Niša. zapisao je: »Dvadesetog m a r t a 1941 d o b i o s a m poziv na v o j n u d u ž n o s t , a to mi je bio treći poziv za vežbu u r o k u od g o d i n e d a n a . O d m a h s u t r a d a n k r e n u o s a m u selo Cvetojevac, kod Kragujevca: tu mi je biu ratni r a s p o r e d , u 5. v o z a r s k o m b a t a l j o n u b o j n e k o m o r e . O d m a h po dolasku na z b o r n o m e s t o o s e t i o s a m n e r v o z n u a t m o s f e r u zbog glasina o s k o r o m p o t p i s i v a n j u p a k t a s N e m a č k o m . Nalazio s a m se u s e o s k o j gostionici, u d r u š t v u d e s e t i n e oficira, k a d a s m o čuli e m i s i j u R a d i o - L o n d o n a : »Dragiša Cvetković i Cincar-Marković se već nalaze u Beču gde t r e b a da p o t p i š u Pakt o p r i j a t e l j s t v u i u z a j a m n o j p o m o ć i sa H i t l e r o v o m N e m a č k o m « . Svi mi p o č e s m o o g o r č e n o da p r o t e s t u j e m o . p o t p i s i v a n j e p a k t a j e d i n o je o d o b r a v a o rezervni konjički p o t p u k o v n i k Taušanović, inače k o m a n d a n t našeg b a t a l j o n a . On je p o k u š a vao da n a s u b e d i . k a k o su »male države n e m o ć n e da se o d u p r u velikim i da je b e s m i s l e n o da mi r a t u j e m o « . Cak je n a v e o i n a r o d n u izreku: »Gde se bivoli valjaju, tu se ž a b e dave«. I d o s l e d n o t o m e s v o m e stavu, izgovarajući se da je s t a r za r a t n e n a p o r e , on je n a p u s t i o naš bataljon, p r e d a v š i dužnost k a p e t a n u i klase Milanu Risticu, b o r c u sa S o l u n s k o g f r o n t a Dvadeset šestog m a r t a k r e n u o s a m sa b l a g a j n i k o m našeg b a t a l j o n a , p o r u č n i k o m Mir o s l a v o m S i n g e r o m , da u m a k e d o n s k i m selima D r e n o v u i Vozarcima p r i p r e m i m s m e š t a j za

n a š bataljon. Na p u t u s m o se zadržali na železnićkoj stanici G r a d s k o . I d o k s a m ja d r e m a o u Čekaonici, m o j blagajnik je izašao da se prošeta. ali se u b r z o vratio i još sa vrata u z b u đ e n o uzviknuo: ,Ućo, u B e o g r a d u je noćas izvršen prevrat: namesnici i vlada Cvetković-Maćek oboreni! Kralj stupio na presto, a general Simović o b r a z o v a o vladu'. O d m a h s a m se rasanio i p o j u r i o napolje, g d e su se na sve s t r a n e ćuli poklici o d o b r a v a n j a i o d u š e v l j e n j a . To je bilo u svitanje 27. m a r t a 1941. godine. P r a v o veselje je n a s t a l o kad je stiglo o s a m vodova naših k o m o r d ž i j a . Na n j i m a nije bilo ni traga u m o r a , iz grla g r m e l a im je p e s m a kao da dolaze na s v a d b e n o veselje, a ne da se nalaze u p r e d v e č e r j u novog rata. Oni su doneli d n e v n e listove iz kojih s m o mogli, p o r e d ostalog. p r o č i t a t i d a j e o b r a z o v a n a vlada s a s t a v l j e n a iz svih. po t a d a š n j i m z a k o n i m a , p o s t o j e ć i h s t r a n a k a - š t o je t r e b a l o da b u d e znak da s m o j e d i n s t v e n i u o d b r a n i svoje s l o b o d e i nezvisnosti. G l e d a j u ć i g o t o v o s t naših b o r a c a da p o g i n u za o d b r a n u svoje zemlje, o s e ć a o s a m se pon o s n i m što s a m sin Jugoslavije i n a d a o s a m se da u b u d u ć e m r a t u n e ć e m o izneveriti herojske tradicije naših p r e d a k a . N a žalost, nije t r e b a l o m n o g o v r e m e n a p a d a s e ova m o j a n a d a r a s p a d n e kao m e h u r od sapuna«. 2 ' 0

NAPOMENE 1 Alfredo Breccia, Jugoslavija 1939-1941. Diplomazia della neutralilä, R o m a . G i u f f r e editore. 1978, str. 417-418. 2

AR 1941, ZD. 1. d o k 331, str. 975-976; A. Breccia, n.d., str. 418-419.

3

AR 1941. ZD. 1. d o k 333, str. 980; DGFP, D, XI, dok. 551.

* AR 1941, ZD. I. 332, str. 976-979: Kriegstagebuch des Oberkomandos der Wehrmacht, I. F r a n k u f r t am Mein, 1965, str. 994-996. R u m u n i j a je pristupila T r o j n o m p a k t u 23. n o v e m b r a 1940. Pošto su tih d a n a o v o m paktu pristupile Mađarska i Slovačka. Nemačka je ostvarila potp u n u d o m i n a c i j u u ovim d r ž a v a m a i p o g o d n e baze za p r e d s t o j e ć u agresiju na S S S R a Hitler je d o n e o o d l u k u za n a p a d j o š u t o k u b i t k e za Veliku Britaniju i u julu iste g o d i n e n a r e d i o da otp o č n u p r i p r e m e . Direktivu za o v a j novi osvajački p o d u h v a t (tzv. plan » B a r b a r o s s u « ) p o t p i s a o je 18. d e c e m b r a 1940 (Drugi svetski rat, 2, st. 11-12). Međutim. H i t l e r j e , ipak, nastojao da na evr o p s k o m j u g o i s t o k u sačuva m i r i s p r e ć i svako z a o š t r a v a n j e m e d u d r ž a v a m a u t o m p r o s t o r u i da u Podunavlju i na B a l k a n u o b e z b e d i e k s p a n z i j u i d o m i n a c i j u bez rata. Zbog toga se od j e s e n i 1940. pa do kraja m a r t a 1941. v e š t o služio svim s r e d s t v i m a d i p l o m a t s k e b o r b e , uz s v e s t r a n o angažovanje n e m a ć k i h n a r o d n i h s k u p i n a , raznih profašistićkih organizacija u p o j e d i n i m zemljama. p r i m e n j u j u ć i u č e n e i z a s t r a š i v a n j a i r a z n e m e t o d e vojnog i političkog p r i t i s k a i p r i v r e d n e ekspanzije. O d l u k u o u č e š ć u u o p e r a c i j a m a na B a l k a n u d o n e o je 4. n o v e m b r a , tj. s e d a m d a n a posle n a p a d a Italije ne G r č k u , a 4 d a n a posle b r i t a n s k e o k u p a c i j e Krita i L e m n o s a . U t o m cilju izdao je direktivu br 18 od 13. d e c e m b r a za j e d n o v r e m e n u akciju protiv G i b r a l t a r a i G r č k e , s tim da se izvede j e d n o v r e m e n o u j a n u a r u 1941. a n e m a č k a ofanziva u s e v e r n o j Africi u jesen iste g o d i n e Za o p e r a c i j e protiv G r č k e bile su p r e d v i đ e n e 24 k o m p l e t n e divizije, a Musolini je bio u k r a t k o o b a v e š t e n da će n e m a ć k e s n a g e intervenisati k r a j e m m a r t a 1941. g o d i n e . Ali z b o g p o r a z a Italije u Africi i G r č k o j u n o v e m b r u i d e c e m b r u 1940. godine. Hitler je u v i d e o da brzo i p o t p u n o o s v a j a n j e J u g o i s t o k a n e ć e ići bez v o j n o g a n g a ž o v a n j a na B a l k a n u Zato su n e m a č k i planovi u d e c e m b r u 1940. p r e t r p e l i velike i z m e n e 5 Hillebrand B u g h a r t Mueller, Improvizacija jedne operacije, Königstein, 1949; Nemaćke kampanje na Balkanu, izdanje Ministarstva k o p n e n e vojske SAD - prevod u AVII, mikrofilm, SAD. N - l , 190-217. B e o g r a d ; A. Breccia, n. d., str. 420-423. Original: Die Improvisierung einer Operation. E S. Miter u n d Sohn, G. m. b H. Berlin. 1949.

• USMT. d o k NG-2978 i 3245; H o p t n e r , n. d., str. 282. Nemci su obavestili Jugoslaviju da je p o k r e t n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j i političke, a ne vojne p r i r o d e i da to nije u p r a v l j e n o protiv Jugoslavije (USMT, dok. NG-3376). 7 USMT, dok. NG-3155. Tada je j a č i n a n e m a ć k i h s n a g a u R u m u n i j i iznosila o k o 500.000 ljudi (USMT. dok. NG-3765; H o p t n e r . n. d., str. 283).

8 US M T, d o k . NG-3097 i 3167. N e m c i su težili da Sto d u ž e o d l o ž e o b j a v l j i v a n j e svojih vojnih n a m e r a u B u g a r s k o j .

» AVII. B o n - 1 / 9 1 9 - 9 2 0 . ,0

Original u AVII, reg. br. 18/3-1, k. 59a.

" Original u AVII, reg. br. 3 / 4 - 1 , k. 54. ' 2 M e t a k s a s knezu Pavlu 6. i 17. j a n u a r a 1941. ,3

A. Breccia, n. d, str. 426-428.

'« DGFP. D. XI. dok. 708. '» DGFP, D. XI, dok. 730. 18

H o p t n e r , n. d. str. 285-286.

17 Dragiša Cvetković H o p t n e r u : King Peter II. King's Heritage, L o n d o n , 1955, str. 59; K n a t c h b u l l - H u g e s s e n , Diplomat in Peace and War, L o n d o n . 1943. str. 160-166 - Turci t v r d e da nikad nisu dobili o d g o v o r na svoj predlog, koji je. k a k o kažu, p r i m l j e n sa i r o n i č n i m o s m e j k o m ; Papagos, Battle ofGrece 1940-41, T ü b i n g e n , 1949. str. 310-311; p r e m a g e n e r a l u Vavelu, Turci ne bi učinili n i j e d a n p o k r e t da izazovu Nemce: Sir J o h n K e n n e d y , Bussines of War, L o n d o n 1957, str. 41-44; H o p t n e r . n. d., str. 286.

'« A. Breccia, n. d., str. 428-431. » Isto str. 431-432. 20

D. Simović, Memoari, II. r u k o p i s u AVII, str. 39-40.

20

" AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 , reg. br. 77.

2(

* AVII. reg. br. B o n - 1 / 9 3 9 .

2

' A. Breccia, n. d., str. 432-434.

22

AVn, Bon-1. reg. br. 816-824.

" AVn. reg. br. B o n - 1 /938. 24

AVII. reg. br. B o n - 1 / 9 3 9 .

29

Original u m i k r o t e c i VII, F-SUP-25.

28

DGFP. D. XII, dok. 10: A. Breccia, n. d.. str. 4 3 ^ 4 4 0 .

27

A. Breccia, n. d„ str. 435-438.

28

Isto, str. 438-439.

28

Isto. str. 440-446. Isto, str 446-447; DGFP, D, XII, dok. 15.

" A Breccia, n. d„ str. 447-448. 52

AVII. r e g br. B o n - 2 / 7 7 .

" AVII, reg. br. B o n - 2 / 7 8 - 7 9 .

34

DGFP. D. XII. d o k . 20.

36

A. Breccia, n. d., str. 448-449.

3

« AVII, reg. br. 2 7 / 3 - 1 . k. 59a.

31

AVII, reg. br. 5 / 4 - 2 , k. 54.

39

AVII, reg. br. 6 / 4 - 1 , k. 54.

39

A. Breccia, n. d., str. 449.

40

D. Gregorić. u s a s l u š a n j u od 24. j u n a 1948; AVII, p. 17. F - I , reg. br. 1. k. 2a.

41

A. Breccia, n. d., str. 449-454.

42 Churchill. Grand Alliance. L o n d o n . 1950, str. 10 i 25 H o p t n e r , n. d„ str. 296. i 297. R o n a l d Ajan K a m p b e l (Ronaldlan Campbell! je 13. d e c e m b r a 1939 z a m e n i o d o t a d a š n j e g b r i t a n s k o g poslanika u B e o g r a d u ser Roland K a m p b e l a (Sir Roland C a m p b e l l ) . U n a š o j publicistici se ova i m e n a razlićito p r e v o d e - K a m p b e l , K e m b e l i K e m p b e l . P r i h v a t i o s a m p r v u v a r i j a n t u - Kampbel - V.T. 43

A Breccia, n. d.. str. 456-457.

44

Isto. str. 456.

45

FRUS, II. str. 450-480; AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br. 955-956,

49

DGFP, D. XII. d o k 160.

47 Dragiša Cvetković. Razgovori u Berhtesgadenu. sveska 8, z b i r k e D o k u m e n t i o Jugoslaviji. Pariz. 1956, str. 10. H e r e n je 13. f e b r u a r a 1941. izvestio Berlin o p r e d s t o j e ć o j p o s e t i Cvetkovića Berlinu, i p r e d o ć i o svojoj vladi da su n e p r i j a t e l j s k i r a s p o l o ž e n i p r e m a n e m a č k o j vladi Cvetkovićevi ministri: K o n s t a n t i n o v i ć , Cubrilović i Budisavljević (AVII, m i k r o f i l m . Bon-1, reg. br. 858-874). 4,4 AVII, P. 17, k2. f. 2, dok 30; F. Culinović, 27. mart. J u g o s l a v e n s k a a k a d e m i j a z n a n o s t i i u m j e t n o s t i . Zagreb, 1965, str. 107-110. 49 Cincar-Marković u saslušanju od 20. IX 1945; AVII, p. 17, F-4. k. 59; V. B. Popović, Trojni pakt i martovski događati 1941. »Politika«, 27. II. 1961 49 Službeni zapisnik o razgovoru Dragiše Cvetkovića i Ribentropa u Fušlu godine: DGFP. D, XII, dok. 47.

14

f e b r u a r a 1941.

50 Službeni zapisnik o razgovorima Dragiše Cvetkovića i Hitlera 14. f e b r u a r a 1941; DGFP, D, XII. dok. 4691. str. 92, d o k . 4 6 9 1 / E , 226203-13. No 48 od 14. II 1941; AVII. p. 17. F-4. k. 59. 5

'

Snimak nemačkog originala u AVII reg. br. B o n - 2 / 9 6 - 9 8 .

" DGFP, D. XII, d o k . 48. 53

DGFD, XII, dok. 47.

54

A. Breccia, n. d„ str. 459-460.

55 Dragiša Cvetković, Razgovori u Berhtesgadenu. 8, str. 7-17; A. Breccia, n. d., str. 460-461

Dokumenti o Jugoslaviji. Pariz 1956, br.

" USMT. dok. NG-3244; H o p t n e r . n.d.. str. 291-293.

57 Cerćil, Drugi svetski ral. lom 11, »Prosveta«, B e o g r a d , 1964, str. 145; AVII, k. z. br. 4. F-40. i s p r a v k a u listu »Figaro« od 4. IV 1950. 58 683

A. Breccia, n. d„ str 462-463. F. Culinović, 27. mari

str. 116.

59

A. Breccia, n. d., str. 467; AVII. m i k r o f i l m Bon-2, reg. br. 111.

60

M

Konstantinović, Memorandum referat od 13. t e b r u a r a 1941, AVII, reg. br. 9 / 4 - 2 , k 3.

81

H o p t n e r , n. d.. str. 293-294; »Štajerski G o s p o d a r « . Ljubljana. 27. s e p t e m b r a 1942. Eksp e d i c i o n e b r i t a n s k e snage u G r č k o j sastojale s u s e s a m o o d j e d n e b r i t a n s k e o k l o p n e brigade, j e d n e n o v o z e l a n d s k e divizije, j e d n e a u s t r a l i j a n s k e divizije i s e d a n e s k a d r a RAF. k a o i raznih specijalističkih jedinica. (Cerćil. Grande Alliance. L o n d o n , str. 94-98). 82

A. Breccia, n. d., str. 469-472.

83

USMT. d o k . NG-3097; H o p t n e r . n. d., str. 289.

84

DGFP. D. XII, d o k 60.

85

A. Breccia, n. d., str. 476-478.

88

W. Churchill, The Second World War. Ill, L o n d o n , 1950. str 56-59.

87

A. Breccia, n. d., str. 472.

88

Archiv der Gegenwart.

89

A. Breccia, n. d„ 474-476.

70

Archiv d e r Gegen w a n . 1941. str. 4895.

71

Gavrilović C i n c a r - M a r k o v i ć u 24 f e b r u a r a 1941; H o p t n e r , n. d.. str 295.

72

USMT, dok. NG-3372; H o p t n e r . n. d.. str. 295.

73

FRUS, II (1941), str. 943-948 i 957; H o t n e r . n. d„ str. 299-300

1941. str. 4895.

74

Snimak nemačkog originala u AVII, reg. br. B o n - 1 / 9 5 5 - 6 . Kad je u p o z n a t sa deSifrovan o m p o r u k o m , koja j e s k o r o p o t p u n o i n d e n t i č n a s a n a v e d e n o m . Musolini j e jako n e g o d o v a o zbog ovog a m e r i č k o g k o r a k a . 76

D o k u m e n t u m i k r o t e c i Vll. reg. br. S I P - E V - 8 . d o k . 269-270.

78

D o k u m e n t u m i r k o t e c i VII, reg. br. S I P - E V - 8 . d o k 278-280.

77

Prevod sa engleskog, AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br. 912.

"

Original u Diplomatskom arhivu DSIP. s n i m a k u AVII, reg. br. S I P - E V - 8 / 2 8 3 - 2 8 6 .

79

Fils Oti. NIN br. 1120 od 25. juna 1972. str. 40; E Barker. Britanska politika prema Jugoistočnoj Evropi u drugom svetskom ralu, »Globus«, Zagreb, 1978, str. 9-28. 80

Cerćil, n. d.. str. 66-67.

81

AVII. popisnik 16. F - l . reg. br 2/1, - 1 2 5 . k. 8.

•'» A. Breccia, n. d.. str. 478-480. 82

A. Breccia, n. d., str. 479-483.

«*» Isto, str. 483-484. 83

A. Breccia, n. d., str. 486 DGFP, D, XII. dok. 84.

86

AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 963-965.

88

A. Breccia, n. d., str. 485-486.

87

AVII. reg. br. 19/4, k. 1.

88

G r e i n e r H e l m u t h , Die oberste 1951, str. 245-246.

Wermachtführung 1939-1943.

L i m e s Verlag, W i e s b a d e n ,

89

A. B r e c c i a , n. d., str. 487-488 p r i m . 33.

90

DGFP. D. XII. d o k . 27; AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 1/968-

91

A. Breccia, n. d., str. 489.

92

U t o str. 488.

93

International Military Tribunal (IMT). d o k . 85. str. 158; A. Breccia, n. d., str. 488.

94

AVII. B o n - 1 , reg. br. 972; Archiv der Gegenwart. 1941. str. 4913 i 4895.

98

DGFP, D, XI. dok. 85.

98

Archiv d e r G e g e n w a r t , 1941. str. 4912-13.

97

Isto. str. 4913-14.

98

Hoptner, n. d., str. 301-302; Halder Franz, Diary, zapisi od 28. f e b r u a r a do 3. marta.

99

A. Breccia, n. d., str. 491-492.

100

DGFP. D, XII, dok. 117.

">' A. Breccia, n. d , 490-91. 102

'°

3

104

Isto, str. 492-497. AVII, reg. br. 9 / 4 - 2 . k. 3; H o p t n e r , n. d., str. 301-304; A. Breccia, n. d., str. 498-500. DGFP, D, XII, d o k . 78.

108

Fon H e r e n je 1. m a n a p o s l a o s t r o g o poverljiv t e l e g r a m p o s l a n i k u D e n b e r g u da »specijalni kurir« (to je knez Pavle - V. T.) sa p r a t i o c e m stiže na granični p r e l a z kod J e z e r s k o g odr e đ e n o g d a n a u 10.30 č a s o v a po n e m a č k o m v r e m e n u , i to a u t o m o b i l o m za koji na t o j staniici t r e b a p r i p r e m i t i g a r a ž u . A u t o m o b i l je m a r k e » M e r c e d e s - K a b r i o l e t Y br. 128. (AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br. 975). ,os

» A. Breceia, n. d. str. 501.

DGFP, D, XII, d o k . 130. S m i t o v zapisnik o r a z g o v o r i m a DGFP, D. XII, d o k . 124, na žalost, do sada nije pronađen;\AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , d o k . 978; A Breccia, n. d., str. 502-503. Cerčil u svom delu Drugi svetski rat, III, B e o g r a d , 1964, na str. 146 kaže »da se k n e z Pavle, p o d strahovitim p r i t i s k o m o b a v e z a o da će Jugoslavija poći za p r i m e r o m B u g a r s k e « , ali se to ne vidi iz nemaćkih dokumenata. 107

AVII, m i k r o f i l m B o n - I . reg. br. 984.

,07

*

J a c o b B. H o p t n e r , Jugoslavija u krizi 1934-1941, » O t o k a r Keršovani« Rijeka, 1973, str.

221. 108

A. Breccia, n. d., str. 503 AVII, Bon 1/198. (Vidi prim. 102).

no

I. Jukic. Zapis K pov. br. 6687 od 27. septembra 1941, L o n d o n , str. 83.

1.1

H o p t n e r . n. d., ćirilično izdanje, str. 305.

1.2

A. Breccia, n. d., str. 540-505; »Hrvatski d n e v n i k « od 4. i 6. m a r t a 1941, Mamelijevi t e l e g r a m i - A. Breccia, n. d., str. 505-506.

1.3 ,u

A. Brecćia, n. d., str. 506.

" 5 Čerčil, n. d., str. 88-97; dr D. Lukać. Kraj diplomatske borbe Nemaćke i V. Britanije za Balkan (novembar 1940-mart 1941). Naućni skup •Treći Rajh i Jugoslavija 1933-1945-, Beograd, 1973. 1,8

H o p t n e r , n. d., ćirilično izdanje, str. 305. Isto. str. 290; Kako izbeći rat?. NIN br. 1078. 5. s e p t e m b a r 1971. str. 62-63.

1,8

Cincar-Marković u saslušanju 29. novembra 1945 - AVII. p. 17, F-4. k. 59. H o p t n e r , n. d, latinično izdanje, str. 231-232.

s

" AVIL reg. br. 53/3, k. 2; Arhiva Driavne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njegovih pomagača (ADKRZ), inv. br 215. 120

H o p t n e r , n. d., ćirilično izdanje, str. 306; A. Breccia, n. d., str. 512.

12

' H o p t n e r , n. d., str. 306. M i n i s t a r d v o r a Antić, u svom s a s l u š a n j u pred K o m i s i j o m za istraživanje o d g o v o r n o s t i za s t u p a n j e o d n o s n o u v l a č e n j e Jugoslavije u rat (tj. k o m i s i j o m kvislinške Aćimovićeve vlade - p r i m . V. T.) od 30. m a j a 194I. godine, n e t a č n o tvrdi da je n a m e s n i k Stanković bio za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u - AVIL reg. br. 8 / I - 1 . k. 8. M e đ u t i m , Patrijarh Gavrilo kaže da ga je n a m e s n i k R a d e n k o Stanković. uoči 27. m a n a m o l i o da se s a s t a n e sa njim. Na s a s t a n k u , zbog p a t r i j a r h o v o g stava protiv T r o j n o g pakta, »namesnik je p r o t e s t v o v a o i u p u t i o mu p r e t n j u . podvlaćeći da se d r ž a v n a vlast n e ć e u s t r u č a v a t i da u p o t r e b i silu, a k o to b u d e potrebno, pa m a k a r bio u pitan ju i poglavar crkve«. »Glasnik«, službeni list Srpske pravoslavne crkve, godina LXI. br. 6, Beograd, juni 1980. str. 133. ,2J

Hoptner. n. d., str. 307; Maćek Vlatko. In struggle for Freedom. New York. 1957. str. 211.

123

Isto. str. 308.

124

A. Breccia, n. d., str. 511-512.

126

H o p t n e r , n. d., str. 308; Maček-Hoptneru.

128

F. Culinović. 27. mart.... str. 129-130.

127

1. Jukić. n a v e d e n i Zapis. str. 88-89; Ivo Perović u s a s l u š a n j u 30. j a n u a r a I948-AVII. p. 17. F-1, reg. br. 4, k.2a. 128

M. Antić u saslušanju od 8. oktobra 1945. - AVII, p. 17. F-6, k. 55; H o p t n e r , n. d., str. 308.

,29

1. Jukić. isto, s t r 92

130

V. B

Popović. Trojni pakt i martovski događaji, »Politika«, 12. m a n 1961.

131

USMT. dok. NG-3542; A. Breccia, n. d., s t r 513-514

132

AVII, m i r k o f i l m B o n - 1 , reg. br. 985/6: DGFP. D. XII, dok. 131, p r i m . 5; A. B r e c c i a , n. d., s t r 514, p r i m 64. 133

H o p t n e r , n. d„ str. 308-309; USMT d o k . NG-3542.

134

Isto.

13J

» »Obzor« br. 53 od 3. m a r t a 1941, str. 3. Z a g r e b .

,34

*> » P o l i t i k a , i »Obzor« od 7. m a r t a 1941.

,34£

A. Breccia, n. d., str 507-508.

136

Arhiva CK S K I - »Borba« od 9 m a r t a 1961

136

DGFP. D. XII. d o k . 138.

,37

AVII. reg. br. B o n - 2 / 1 1 3 - 1 1 4 .

138

AVII, reg. br. B o n - 2 / 1 1 7 - 1 1 8 .

138

A. Breccia, n. d., str. 514-515.

!4

° Izjava R. Stankovića u saslušanju 18. septembra 1945. AVII. p. 17, F - l , k. 2a; Archiv der Gegenwart, 1941, str. 4938. ' 4 1 L Jukić, n. d., str. 97-98. 142

'

H o p t n e r . n. d., s t r 310-311; FRUS, II, 1941. str. 949-950.

43

H o p t n e r . n. d., str. 310; USMT. d o k NG-3542.

144

Izjava M Perišića 30. avgusta 1946; F. Culinović, Slom stare Jugoslavije . . . str. 123: AVII. reg. br. 9 / 1 - 1 . k.5. 145

H o p t n e r , n. d. str. 312; Izjava

148

AVII, F-40. k. z. 4; I s p r a v k a u listu »Figaro« od 4. a p r i l a 1950.

,48

načelnika Glavnog generalštaba Petra Košića

" H o p t n e r . n. d., str. 326, NIN b r o j 1120 od 25. j u n a 1972, str. 40.

147

A. B r e c c i a , n d., str. 521-522.

,4,a Jožo Tomasevich. Četnici u drugom svjetskom ratu (prevod). »Liber«, Zagreb. 1979, str. 48. U napomenama za Pristupanje Trojnom paktu

148

A Breccia, str. 523: DGFP, D. XII, dok 151.

,49

AVII. m i k r o t e k a reg br. S I P - E V - 8 , d o k 297.

,so

AVII, reg. br 9 / 4 - 1 . k. 54

' 5 ' AVII. reg. br. 1 0 / 4 - 1 . k. 54. ,52

DGFP. D. XII. d o k . 149. AVII. reg. br 1 1 / 4 - 1 . k 54. DGFP. D. XII, d o k 156: A. Breccia, n. d„ str. 523-524

,54

DGFP, D. XII, d o k . 151.

157

A Breccia, n. d., str. 525-526

158

DGFP. D. XII, dok. 156, p r i m 3; A Bieccia. n. d., str 526.

169

Izjava / Peroviča 30 januara 1948

180

Izjava R. Slankoviča 18.

164

AVIL reg. br. B o n - l / 8 8 2 - 8 8 4 .

AVII, p. 17, F - l , k. 2a.

septembra 1945 - AMI. p. /7. F-l. k. 2a

AVII. B o n - 2 , T 2 4 - 1 2 8 . 166

AVII. m i k r o t e k a reg. br. B o n - 2 / 1 3 0 - 1 3 1 AVII. reg. br. 19/4-1, k 54.

:s8 lyava M Perišića 30. avgusta 1946-AVII, reg. br. 9 / 1 - 1 . k 5. F. Culinovic, Slom stare Jugoslavije. . . str. 129-130 189

AVII, p. 17. F-2. reg. br. 37. k. 2

170

CerCil, n. d., str 140. A. Breccia, n. d., str. 528: - V e č e r n j e novosti« od 2. i 3 iuna I960, g o d i n e . AVII, B o n - 2 / 1 3 3 . AVII. B o n - 2 / 1 3 4

174

A B r e r c i a . n. d., str 530 Isto, sir. 531.

,75

Isto, str. 529-532.

178

Isto. str. 526

177

Isto. str. 524

178

AVII. m i k r o t e k a . reg. br SIP. E V - 9 / 6 3 0 - 6 3 1 .

'

7J

DGFP. D. XII dok. 173

' 8 Q DGFP, D, XII dok. 172. 181

AVII. B o n - 2 / 1 4 0 . A Breccia, n. d., str. 532-533, DGFP, D. XII. dok 175 i p r i m . 3. DGFP. D. XII, dok. 172.

183

DGFP. D. XII. d o k 178.

,84

Original u AVII, reg. br. 2 2 / 4 - 1 , k 54.

DGFP. D. XII. dok 182. 180

Montgomeri Hajd, Tihi Kanađanin. .Rad«, Beograd, 1963. str. 59-60.

187

»Večernje novosti« od 3 j u n a 1960.

,88

AVII, reg. br. 50/4, k. 54.

188

AVII, reg. br. 51/5. k. 54.

190

H o p t n e r . n. d.. 328-329.

191

AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 3 0 - 1 3 1 .

192 P r e m a M a ć e k o v i m Memoarima (In the Struggle for Freedom. New York. 1957). s e d n i c a K r u n s k o g saveta počela je 19. m a n a u 11 časova. On kaže: »Bio s a m u Z a g r e b u , kad m e j e 18. m a r t a 1941. b a n Š u b a š i ć i n f o r m i s a o da je knez Pavle p r o p u t o v a o kroz g r a d na s v o m p o v r a t k u sa sastanka sa Hitlerom« . . . « . . . Knez j e izgledao v e o m a u t u č e n . S t a l n o j e p o n a v l j a o S u b a š i ć u : »Moj dragi S u b a š i ć u , ne z n a m šta da r a d i m « . Pošlo se r a s p i t a o g d e sam, r e k a o je S u b a š i c u da mi kaže da n a r e d n o g d a n a s i g u r n o d o đ e m u B e o g r a d O t p u t o v a o s a m n o ć n i m vozom« t Burni martovski dani, NIN, br. 1079, 12. s e p t e m b r a 1971, B e o g r a d , str. 60). M e đ u t i m , iz n e m a ć k i h d o k u m e n a t a vidi se da je s e d n i c a zaista bila 20. m a r i a . To p o t v r đ u j u H o p t n e r u n. d. na str. 324 i A. Breccia u n. d. na str. 339. Isto iako, nigde n e m a traga o t o m e da je knez Pavle bio na s a s t a n k u sa H i t l e r o m p o s l e 4. m a r t a . 193

V. B

191

'

R

9S

Popović, Trojni pakt i martovski događaji 1941. »Politika« 20. m a r t 1961.

Stanković u saslušanju od 30. januara 1948.

A. Breccia, n. d. str. 538-539. FRUS, 1941, I. str. 611-612.

196

A Breccia, n. d, str. 540; Ulrich von Hasseil. Vom Andern Deutschland Aus Nachgelassenen Tagebüchern 1938-1944. Vienna, H u m b o l t , 1948, str. 126-128. 197

Burni martovski dam. NIN. br. 1079, 12. s e p t e m b r a 1971

Beograd.

'« AVII, reg. br. 2 6 / 4 - 1 , k. 54. 199

AVII. reg. br. 54/4. k. 54.

200

AVIi, reg. br. 52/4, k. 54

201

Konstantinović. n. d. str.

202

Burni martovski dani,NIN. br.

203

AVII. p. 17. F-4. k. 59 - Cincar-Marković u saslušanju od 24. septembra 1945.

M.

14. 1079, 12. s e p t e m b a r 1971. B e o g r a d .

204

Burni martovski dam,NIN. br. 1079, 12. s e p t e m b a r 1971, B e o g r a d . U d r u g i m d o k u m e n tima n e m a p o d a t a k a da je K r u n s k i savet o d r ž a o s e d n i c u 21. m a r t a - v e r o v a t n o je bio n a s t a v a k s e d n i c e vlade od 20. m a r t a . 2

<* AVII, reg. br. 2 7 / 4 - 1 , k. 54.

josa Učesće patrijarha Gavrila i Srpske pravoslavne crkve u događajima ispred i za vreme 27. marta i njihovo stradanje u toku rata. »Glasnik«, službeni list S r p s k e p r a v o s l a v n e crkve, g o d i n a LXI. br 6, 1980 sir. 131-132. 206b 208

AVII. reg. br. 27/4-1. k 54.

AVII. reg. br. 2 2 / 4 - 1 . k. 54; DGFP. D. XII. dok. 187. prm. I; A. Breccia, n.d., str. 549-550, p r i m 129.

•Sta h o č e t e ! Eto. vaš šef P r e s b i r o a Milojević u »Belvederu«. los prilikom p o t p i s i v a n j a Troinog pakta, g r d i o je pakl pred s t r a n i m novinai i m a . To n a r a v n o , niie bilo taćno. Ali. po izrazu Andričevog lica (radi se o p o s l a n i k u Ivu Andricu - \ T.), pa m o ž d a i m o m . Pavlu Smitu nije bilo t e š k o da zaključi šta mislimo. Č e k a n j e na p o t p i s i v a n j e p a k t a m n o g o se odužilo. Počelo je već da se zucka: da se nije n e š t o desilo? Jeste, d e s i l o sc Saša Zvekic. lični sekr e t a r Cincar-Markovica, u z b u đ e n o mi je ispričao šta je bilo. Tako reci u p o s l e d n j e m t r e n u t k u R i b e n t r o p je tražio da se n e š t o d o d a g o v o r u koji je Cvetković i m a o da održi p r i l i k o m potpisivanja. R i b e n t r o p u se izgleda nije d o p a l o što se u g o v o r u m a l o govori o p- i v iženosti Jugoslavije p r i n c i p i m a T r o j n o g pakta Posle dužeg n a t e z a n j a , d o d a l je p a s u s u kom«. Jugoslavija ističe svoju s p r e m n o s t da u m i r u a k t i v n o s u d e l u j e u izgradnji - n o v o g p o r e t k a - . (NIN br 1580 od 12. aprila 1981, str. 61). DGFP. D, XII. dok. 207; Tajni arhivi grofa Cana 1936-1943. Zagreb, 1952. str. 454. Archiv der Gegenwart. 1941, str 4946; AVII, reg 25ib Der Feldzug auf dem Balkan 252

br 3 8 / 1 - 1 . k. 26).

A r m e e o b e r k o m m a n d o . Berlin. 1941, str. 18-21

A. Breccia, n d., str. 567: Cvetkoviccv telegram od 26 m a r t a »Politika«, 25. m a r t a 1941

253 J o a c h i m von R i b e n t r o p . Zwischen London und Moskau. Erinnerungen und letzte Aufrechnungen aus dem Nachlass, Leoni, Druffel, 1953 ( p r e v o d na italijanski 1954), str. 272: Leonardo Simoni. Berlino: Ambasciata d' Italia 1939-1943. Migliaresi. Roma. 1946. str. 215. A. Breccia, n. d., str. 567-568 i prim. 161-162. 254

AVII ( n e m a ć k i arhiv), reg. br. 2 / 1 4 - 1 - 3 . k. 1.

255

AVII. p 17. F-4, k 59.

254

Isto

287

AVII. p. 17. F - l , reg. br. 23, k. 4.

288

AVII. m i k r o t e k a reg. br. 891-893.

259

AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 1003.

260

M a č e k - H o p t n e r u H o p t n e r . n. d., s t r 341-342.

28

' A. Breccia, n. d„ str. 581.

2,2

Milutin Šušović. Živo! u iicama. »Pobjeda« - Vrijeme 29 avgust 1971, Titograd. str. 4.

29

»Vreme i »Politika« od 25. m a r t a : dr Milan Bulajic. Aprihka kriza 1941, »Borba«, septembai 1963, Beograd; A. Breccia, n d., str. 572. 264 A. Breccia, 371/30243/04900.

n.

d.,

str

573-576;

Memorandum

Foreign

Office.

25.

286

Mikroteka u VII reg br. SIP-EV-8. dok. 310-313 Hoptner. n. d . str. 336.

289

A. Breccia, n d., str. 577.

297

Isto. str. 577-578; Churchil, Grande Aliance. London. 1950.

299

Dragiša Cvetković, Istina o 25. i 27 martu (brošura). Pariz. 1951. sti

289

Dokumenti o Jugoslaviji, sveska 10, Pariz. 1958. s t r 8

270

Isto.

18.

mart

1941.

271

H o p t n e r . n. d.. latinično izdanje, str. 285-286 i 283.

272

D. Simović. Memoari, //. str. 14

273 Drugi kongres Komunističke partije Hrvatske 21-25 XI 1948. Zagreb, str. 58-59; F. Culinović. 27. mart, str. 233. 274 Zabeleška telefonske prislušne slutbe u B e o g r a d u nalazi se u Z a v o d u za i n f o r m a c i j e Izv r s n o g vijeća H r v a t s k e I P R O J - 1 - I 9 4 5 - 6 2 . 1-25-27. m a n . 275

Isto.

279

Isto.

277

Isto i »Politika« od 27. m a r t a 1941.

278

O v a j d o k u m e n t d a t i r a n j e 25. m a r t a 1941. ali izgleda d a j e r a z g o v o r o b a v l j e n 26. m a r t a .

279

Isto.

280

»Politika» 18. n o v e m b r a 1970. B e o g r a d

DRŽAVNI UDAR 27. MARTA 1941. GODINE P R I P R E M E ZA IZVRŠENJE UDARA

Pošto je posle Minhenskog s p o r a z u m a uticaj sila Osovine u Jugoslaviji sve više rastao, z a p a d n e sile su vršile pritisak na jugoslovensku vladu i u isto vreme težile da je nasilno o b o r e p o m o ć u opozicionih snaga (ukoliko ona i zvanično pride Trojnom paktu). One su se u t o m cilju služile starim vezama i prijateljstvom još iz v r e m e n a prvog svetskog rata i novim o b e ć a n j i m a . U t o m e su se vrlo aktivno angažovale b r i t a n s k a i a m e r i č k a vlada p r e k o svojih diplomatskih p r e d s t a v n i k a u B e o g r a d u i njihove v e o m a razgranate o b a v e š t a j n e mreže. Ta aktivnost zapadnih sila dostigla je v r h u n a c u d a n e koji su prethodili o b a r a n j u vlade Cvetković-Maček, tj. u v r e m e izvršenja državnog u d a r a od 27. m a r t a 1941. godine. Istina, o n e su i p r e toga b u d n o pratile i podsticale neraspoloženje jugoslovenskih naroda protiv režima, naročito posle sloma Francuske u leto 1940. i kasnije p o č e t k o m 1941, kada je fašistička agresija bila na pragu Jugoslavije i k a d a je n j e n a vlada sve više p o p u š t a l a silama Osovine. Z a p a d n e sile su pojačale svoj uticaj u vojsci n a r o č i t o u p o č e t k u 1941. godine. Prema p o d a c i m a i izjavama nekih zapadnih državnika (Čerčila i drugih), koje su dali posle d r u g o g svetskog rata, »Intelidžens servis« (britanska tajna o b a v e š t a j n a služba) i m a o je zadatak da uz sadejstvo i p o m o ć a m e r i č k e tajne službe, p r e k o visokih vojnih rukovodilaca i istaknutih političara opozicione g r u p e (pretežno srpske), organizuje državni u d a r i silom ukloni vladajuću g r u p u na čelu sa knezom Pavlom. U odeljku Pregovori o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu bilo je govora o d i p l o m a t s k i m n a p o r i m a V. Britanije i SAD da odv r a t e jugoslovensku vladu od izvršenja toga čina. k a o i o delatnosti njihovih obaveštajnih službi. Naročito je u tom pogledu bila aktivna tajna britanska o b a v e š t a j n a služba SOE, na čelu sa Hju Doltonom (Dalton Hugh), j e d n i m od voda Laburističke partije i m i n i s t r o m za p r i v r e d n o ratovanje, koga je još 1940. godine na taj položaj postavio britanski p r e m i j e r Čerčil. Ova organizacija imala je dva specijalna zadatka: subverziju i sabotažu. Bila je slična a m e r i č k o j organizaciji za Strategijsku službu (Office of Strategic Service). Vojni personal i građani radili su zaj e d n o p r e m a Doltonovim instrukcijama:

• .. Oni su hrabrili i veZbali gerilske b o r c e i p o k r e t e o t p o r a , u p o t r e b l j a v a l i t a j n u propagandu, podmićivanje itd.. Dolton. socijalni i n f o r m a t o r , o d g o v o r i o je sa d e ć a ć k i m o d u š e v l j e n j e m na Cerćilov signal da »zapali Evropu«.'

Britanski poslanik u B e o g r a d u Kampbel bio je povezan sa M a s t e r s o n o m (Masterson Tom S.) šefom SOE koja je radila pod r u k o v o d s t v o m m i n i s t r a za p r i v r e d n o planiranje Hju Doltona, čiji su ljudi još u leto 1940. godine počeli da operišu u Jugoslaviji, naročito Masterson koji je vrlo d o b r o poznavao balkanske prilike. 2 J e d n a od dužnosti bila mu je da pridobije a n t i - n a m e s n i č k e e l e m e n t e i da ih organizuje za docniju u p o t r e b u , a sad je to v r e m e došlo. Kad je saznao da će Jugoslavija potpisati Trojni pakt, Dolton je d a o signal svojim agentima u Beogradu »da u p o t r e b e sva sredstva da dignu revoluciju«. Kao što je ob javio u svojoj knjizi, bio je uveren u uspeh, jer je »sve unapred bilo d o b r o p r i p r e m l j e n o « 3 Masterson i njegovi pomoćnici tajno su bili povezani sa jugosiovenskim opozicionim političarima, tako d a j e i organizator državnog u d a r a general Bora Mirković tek kasnije saznao d a j e britanska tajna služba d o b i l a novac sa ciljem da p o m o g n e n a r o d n i ustanak. 4 Oni su radili sa »nekoliko ličnosti koje bi davale oblik politici nove vlade proizašle iz revolucije .. . Njihova uveravanja u uspeh i o b e ć a n j a vlasti više su vredele u političkoj borbi nego p r o s t o podmićivanje.« Ali njihovi napori nisu bili potrebni, jer je »stara mržnja između Slovena i Tevtona bila u dejstvu . . . « 5 Izgleda da je glavni politički i n s p i r a t o r bila britanska vlada, p o s e b n o njen poslanik u Beogradu Ronald Kampbel, koji je p r e m a i n s t r u k c i j a m a svog ministra inostranih poslova Idna i uz p o m o ć izvrsnih obaveštajaca: Mastersona (Masterson Tom S.) Mapelbeka, Hadson Bejlija i drugih a g e n a t a iz američke o b a v e š t a j n e mreže u Beogradu - radio po j e d i n s t v e n o m planu i p r u ž a o punu p o d r š k u generalu Simoviću u pripremi i o b a r a n j u vlade Cvetković Maček. Naroćito je osovinska p r o p a g a n d a isticala d a j e državni u d a r u Jugoslaviji bio delo i n o s t r a n e tajne službe, naroćito britanskog Intelidžens Servisa. To su p o s e b n o naglašavali Hitler i R i b e n t r o p u svojim izjavama 6. aprila prilikom n a p a d a na Jugoslaviju, a to je ponovio i Musolini. N e m a č k a o b a v e š t a j n a služba b u d n o je pratila sve posete d i p l o m a t s k i h predstavnika Jugoslaviji, naročito u toku 1941. godine do 27. marta, a p o s e b n o je pratila k r e t a n j e a m e r i č k o g pukovnika Donovena delegata a m e r i č k o g p r e d s e d n i k a Ruzvelta u j a n u a r u iste godine, tvrdeći da je bio šef a m e r i č k e o b a v e š t a j n e službe. N e m a č k a obaveštajna služba pratila je generala Dušana Simovića i obaveštavala Berlin o njegovim s a s t a n c i m a sa s t r a n i m licima. I Valter Hägen u svojoj knjizi Die f»"< heime Front (na str. 213 i dalje) piše kako se general Simović prilikom svug izleta na Planicu (u Sloveniji) sastao s a d v o k a t o m Đ o r đ o m R a d i n o m koji je više godina živeo u SAD. za koga je n e m a č k a tajna služba verovala da ima posebnu. tajnu misiju u Jugoslaviji, kao poverenik Hari Hopkinsa, Ruzveltovog savetnika. N e m a č k a tajna služba prikupljala je p o d a t k e o d e l o v a n j u britanskih, a m e r i č k i h i drugih inostranih posetilaca, dovodeći te p o s e t e u vezu s dvadeset s e d m i m m a r t o m . Slično mišljenje o 27. m a r t u , pored Dragiše Cvetkovića, pronosili su i mnogi bivši jugoslovenski političari, koji su o t o m e posle rata pisali većinom pristrasno i neobjektivno. Slično je pisao i Lidl H a n (Liddel Hart) u svom delu Defense of the West. Istina, general Simović ukazao je u svojim m e m o a r skim zapisima na neke svoje razgovore sa stranim izaslanicima, ali je i u svojim u s m e n i m izjavama (koje je d a o Ferdu Culinovicu) Odlučno poricao da je

Dvadeset sedmi mart bio rezultat direktive Intelidžens Servisa. Međutim, on je naglašavao da su kontakti sa savezničkim delegatima i kod njega i kod njegovih s a r a d n i k a imali veliki odjek i da su u znatnoj meri delovali i na učvršćivanju njihove odluke, n a r o č i t o njegov susret sa p u k o v n i k o m Donovenom. 6 Doktor F. Culinović kaže: »Neki učesnici u izvršenju u d a r a izjavili su posle rata da su zaista o d r ž a v a n i izvesni k o n t a k t i sa s t r a n i m p r e d s t a v n i c i m a u vezi s p r i p r e m a n i m u d a r o m T a k o npr. d r S t a n i š a Kosti«. ističe u svojim zapisima o Dvadeset s e d m o m m a r t u kako je on u s a m o predvečerje, pred izvođenje državnog udara, kao mlad poručnik bio od zavlereničkih krugova o d r e d e n da prati člana konspiracije Mladena Žujovica. do Britanskog poslanstva, sto je on i izvršio. Slično su postupili i neki njegovi d r u g o v i zaverenici oficiri, koji su pratili veze sa n e k i m građanskim p o l i t i č a r i m a .starim s a v e z n i c i m a - Rusiji. F r a n c u s k o j . E n g l e s k o j i Americi' N a k o n povratka i/ B r i t a n s k o g p o s l a n s t v a izjavio mu je M l a d e n Žujovic k a k o je z a v e r e n i c i m a o p e t o v a n o o b e ć a n a p o d r š k a i da će se Jugoslaviji s v a k a k o isporučiti p o m o ć .u p r v o v r e m e s vazd u h o p l o v s t v o m a kasnije i t r u p a m a p r e k o G r č k e . Malo je č u d n o da g r a đ a n s k a lica. povezana sa z a v e r e n i ć k o m g r u p o m oficira, o d l a z e u s a m o p r e d v e č e r j e p r e v r a t a do nekih savezničkih a m b a s a d a i t a m o n a v o d n o d o b i j a j u p o s l j e d n j a u v e r a v a n j a o p o d r š c i . Najobičnija obazriv ost nalagala je m e đ u t i m , p u n u k o n s p i r a c i j u o k o p r i p r e m a za p r e v r a t , a ov a k v e posete a m b a s a d a m a mogle su p o s t a t i p o g u b n e za n e o b a z r i v e političare. V e r o j a t n o ce biti da su p o n e k i od tih g r a đ a n s k i h političara, ušavši u krug zaverenika, s p o n t a n o izvršili te posete. po svoj prilici iz vlastitih p o b u d a i i n t e r e s a da se kod savezničkih vlada (u s l u č a j u u s p e h a u d a r a ) za njih zna i o n j i m a vodi r a č u n a S a m g e n e r a l Simović izgleda da o tim p o s e t a m a g r a đ a n s k i h političara nije bio o b a v e š t e n . a niti im je on d a o za to ma kakv a o v l a š c e n j a . I ova o k o l n o s t , u suštini inače b e z n a č a j n a , ipak razotkriva k a k o je bila slaba p o v e z a n o s t između o s o b a u p l e t e n i h u zaveru, te da je čvrstu jezgru z a v e r e n i ć k e organizacije sačinjavala s a m o s k u p i n a o f i r i r a o k u p l j e n i h o k o g e n e r a l a Simovića i Mirkovica. P r v o t n o r u k o v o d s t v o nalazilo se u š t a b u K o m a n d e v a z d u h o p l o v s t v a u Z e m u n u , a kasnije (od p o č e t k a s a m e akcije) u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e . Sto se tiče g r a đ a n s k i h političkih ljudi koji su prišli zaveri. može se reći da je (uz r e t k e i z n i m k e ) većina njih uglav n o m r a č u n a l a na m o g u ć n o s t da se pob e d o m zavere d o m o g n e pozicija vlasti, le je z n a t a n b r o j tih političara na o v a j u d a r više gledalo kroz p r i z m u vlastitih i n t e r e s a , a m a n j e s o b z i r o m na o n o š t o je zemlja imala postići od takve akcije. Zato su ti g r a đ a n s k i političari za ovu zaveru predstavljali više n e p o ž e l j n o opt e r e ć e n j e n e g o istinsku p o m o ć « . 8 3

Britanski poslanik u Beogradu, u svom š i f r o v a n o m t e l e g r a m u od 25 jula 1940. izneo je: »Saznanjem da ima e l e m e n a t a u Jugoslaviji, p o s e b n o u Srbiji, koji razmišljaju o t o m e da iskoriste nezadovoljstvo izazvano p r o o s o v i n s k o m politikom sadašnje vlade da bi pokušali državni u d a r i istov r e m e n o pristupili zajedničkoj stvari sa V. Britanijom . . . « Dalje se navodi da ti e l e m e n t i r a č u n a j u na s a r a d n j u N a r o d n e o d b r a n e , pravoslavne crkve i značajnih delova armije, p o s e b n o seljaka i Zemljoradničke s t r a n k e u Bugarskoj, sa kojom su u k o n t a k t u , i predviđaju: da se u Jugoslaviji održi dinastija sa m l a d i m kraljem i ukloni namesnik po potrebi i nasilnim p u t e m , da se u B u g a r s k o j svrgne kralj i zaključi savez između Bugarske i Jugoslavije, da se H r v a t i m a p o n u d e mesta u vladi, da Jugoslavija n a p a d o m na Albaniju izazove revoluciju, da Jugoslavija pristupi zajedničkoj stvari sa V. Britanijom, nastojeći da se obezbedi o r u ž a n a p o d r š k a SSSR-a i da u slućaju n e m a ć k e invazije pruži m a k s i m a l n i vojni o t p o r i izvrši sabotaže u najširim r a z m e r a m a . Planom je predv iđeno da V. Britanija o d m a h prizna novu vladu, p o n u d i savez i pruži vojnu p o d r š k u koliko je moguće. Poslanik Kampbel je savetovao m a k s i m a l n u obazrivost u pogledu s p r o v o đ e n j a ovog plana, ali je telegram p o b u d i o veliko interesovanje b r i t a n s k e vlade. Filip Nikols je rekao: »Ovo je zanimljiv telegram iz koga se mogu izvući dva zaključka: 1) Jugoslavija je zdrava i sa n j o m se može e v e n t u a l n o računati da n a m p o m o g n e .

Ali 2) Ona se oslanja suviše na Rusiju i zbog toga će s k o r o sigurno biti razočarana«. Ipak je ser Sardžent, stalni p o d s e k r e t a r u Forin Ofisu 1. avgusta 1940. u p u t i o K a m p b e l u zvaničan odgovor: »Izgleda da je plan p r e u r a n j e n , ali bi kasnije m o g a o biti od prvorazrednog značaja za vladu Njegovog veličanstva . .. koja ne bi mogla da pruži podršku n i j e d n o m planu koji bi povlačio za s o b o m p r e d u z i m a n j e bilo kakvih nasilnih m e r a p r e m a Namesniku«. Kontakti sa zaverenicima su posle toga nastavljeni n a z v a n i ć n o m nivou, j e r se u Jugoslaviji nalazio priličan b r o j pripadnika b r i t a n s k e tajne o b a v e š t a j n e službfc, vojnih i civilnih, koji su nezvanićno obaveštavali K a m p b e l a šta se planiralo n a r e d n i h meseci. 7 Moguće je da su i SAD bile u p o z n a t e sa p l a n o m (za državni u d a r - prim. V. T.), jer je pukovnik Donoven, jedan od rukovodilaca a m e r i č k e tajne službe, čija je uža specijalnost bila praćenje zbivanja u istočnoj Evropi, boravio u Beogradu u to vreme. Već je n a v e d e n o da je tada imao sastanak sa g e n e r a l o m Simovićem i d r u g i m ličnostima, kao i to da su iz H e r e n o v o g izveštaja čak i u Berlinu saznali 26. m a r t a »da je u p r i p r e m i puč sa Simovićem na ćelu. Heren je javio da su se Simović i engleski vojni izaslanik konsultovaii o d e t a l j i m a engleske vojne p o m o ć i Jugoslaviji u slučaju rata protiv Osovine koji bi, p r e m a Simovićevom mišljenju, bio neizbežan ako se sa u s p e h o m izvrši puć. Ali Heren je n a p o m e n u o da on veruje da Cvetkovićeva vlada zna šta se d o g a đ a i da će biti u stanju da uguši puč«. Da li su i Rusi bar znali za postojanje zavere, ne može se zaključiti na osnovu britanskih tajnih d o k u m e n a t a . U poruci L o n d o n u od 25. f e b r u a r a 1941. godine kaže se: »Mi (britanski poslanik u Beogradu) d i s k r e t n o p o k u š a v a m o da o b e z b e d i m o izražavanje opozicione p o d r š k e akciji. Pokušao sam j u t r o s da o h r a b r i m načelnika g e n e r a l š t a b a (jugoslovenskog)«. A pismeni k o m e n t a r , koji je s e r O r m e Sardžent ( p o d s e k r e t a r u b r i t a n s k o m Ministarstvu inostranih poslova - prim. V. T) pribeležio uz to u Forin ofisu u L o n d o n u , glasio je: »Sada je n e s u m n j i v o pravi t r e n u t a k da p o k u š a m o da m o b i l i š e m o opozicione partije koje s u b v e n c i o n i r a m o . Govoriću o t o m e sa S 0 2 (Odeljak b r i t a n s k e t a j n e službe)«.7» . . Ima p o d a t a k a d a j e tajna o b a v e š t a j n a služba jugoslovenskog Generalštaba u nekim slučajevima vrlo u s p e š n o sarađivala sa sovjetskom obaveštajnom službom protiv Nemaca. U raspoloživim izvorima o vezama sovjetskih p r e d s t a v n i k a sa s r p s k i m g r a đ a n s k i m krugovima najčešće se p o m i n j e ime a d v o k a t a i književnika Dragiše Vasića,. . . koji je bio jedan od p o t p r e d s e d n i k a S r p s k o g k u l t u r n o g k l u b a i član najužeg vodstva tzv. »Konspiracije«, te samim tim i j e d a n od važnih ins p i r a t o r a prevrata. Vasić je. po svemu sudeći, održavao veze i sa sovjetskim predstavnicima. Pred n e m a č k o m a n k e t n o m komisijom p r o f e s o r Mirko Košić je, između ostalog, rekao: »Dragiša Vasić je održavao čvrste veze sa sovjetskim poslanikom Plotnjikovim. i ja sam čvrsto u b e đ e n da je Vasićevo neprijateljsko držanje p r e m a knezu bilo inspirisano od strane Rusa. Sam Vasić r e k a o mi je j e d n o m prilikom u razgovoru da sovjetska vlada drži kneza za svog v e o m a o p a s n o g protivnika i da pažljivo prati svaki njegov korak. Moskva se plaši, r e k a o mi je Vasić, da knez, koji je u j e d n a k o d o b r i m o d n o s i m a i sa Englezima i sa Nemcima, pokušava da se p r o v u č e između ove dve zavađene zemlje na račun Sovjetskog Saveza, utoliko pre što je sovjetskim r u k o v o d i o c i m a d o b r o poznato kneževo a n t i k o m u n i s t i č k o držanje, kao i njegov o d n o s p r e m a r u s k o j emigraciji. Ukla-

njanje kneza sa važnih političkih položaja bilo je za Sovjete izvanredno značajno i svakako da su u t o m smislu i davali Vasiću savete.« 7 b . . . Pisac i istoričar Vladimir Dedijer u svojoj sintezi Istorija Jugoslavije u XX veku piše: »Neke činjenice govore da su sovjetski obaveštajci (Mustafa Golubić) bili u toku p r i p r e m a n j a zavere, pa čak da su davali p o d r š k u zaverenicima (Božin Simić)«. Mustafa Golubić n e k a d a je četovao u o d r e d u Voje Tankosića, bio mladobosanac, poznavao d o b r o Apisa. Odbio je 1917. da b u d e lažni svedok protiv Apisa, te je zato zatvaran. Između dva rata radio je u sovjetskoj o b a v e š t a j n o j službi. U leto 1940. d o š a o je u Jugoslaviju i u B e o g r a d u bio organizator obaveštajnog c e n t r a IV o d e l j e n j a Crvene armije. 7 c V. Dedijer piše d a j e Dragiša Vasić »godinama održavao k o n t a k t e sa sovjetskim c e n t r o m za o b a v e š t a j n u službu u Pragu. To je bila takozvana četvrta linija sov jetske v o j n o o b a v e š t a j n e službe za sve tri države članice Antante: Cehoslovaćku, Jugoslaviju i Rumuniju. To je radio iz u b e đ e n ja, a ne za novac. On se specijalizovao za rad m e đ u b e l o g a r d e j s k o m emigracijom u B e o g r a d u . . . Kada je 1940. Mustafa Golubić došao u Jugoslaviju, gde je p r e u z e o dužnost šefa sovjetske v o j n o o b a v e š t a j n e službe, bio je u u s k o m k o n t a k t u sa Dragišom Vasićem. Ovaj mu je krio radio-stanicu u Beogradu.« Pošto su p o m e n u t e ličnosti nekad bile v e o m a bliske c r n o r u k c i m a ili neposredni članovi udruženja, a kao što s m o videli takvih je bilo i m e đ u zaverenicima, nije teško pretpostaviti da su p r o r a d i l a stara poznanstva i prijateljstva, te su Rusi bili ne s a m o d o b r o obavešteni o p r i p r e m a m a za prevrat već su na te p r i p r e m e d o n e k l e mogli i da utiču. U tom svetlu ne iznenađuje d a j e kao p o m o ć n i k Jovana Đonovića u redakciji »Trgovinskog glasnika« radio Fjod o r Mahin 7 d (kasniji p r v o b o r a c u NOR-u i general-major JNA - V.T.). U svojim Memoarima, pod naslovom »Veze s inostranim krugovima« u poglavlju Državni udar. general Simović je napisao: »Ja lično nisam i m a o n i k a k v e veze sa zvaničnim p r e d s t a v n i c i m a s t r a n i h država, ni sa o r g a n i m a njihovih tajnih službi u p o g l e d u p r i p r e m e i izvođenja čina od 27. m a r t a . Vojni i vazduhoplovni izaslanici stranih država, akreditovani kod nas, učinili su mi zvanične posete. S p e c i j a l n o s b r i t a n s k i m v a z d u h o p l o v n i m i z a s l a n i k o m u n e k o l i k o m a h o v a v o d i o sam razgov o r e u p o g l e d u n a b a v k e i i s p o r u k e lovačkih a v i o n a i u cilju d o b i j a n j a i d r u g o g v a z d u h o p lovnog m a t e r i j a l a . S v o j n i m izaslanikom S o v j e t s k e Rusije i m a o s a m u toliko vezu. š t o mi je on posle zvanične p o s e t e u d v a m a h a slao j e d n u njihovu poverljivu ličnost, n u d e ć i i s p o r u k u izvesnog m a t e r i j a l a za n a o r u ž a n j e i o p r e m u v a z d u h o p l o v s l v a . Posle 27. m a r t a d o t i č n a poverIjiva ličnost dovela je k m e n i o t p r a v n i k a sov jetskog p o s l a n s t v a u B e o g r a d u , Viktora Lebedjeva . .« 7e

Simović tvrdi d a j e njegov p o m o ć n i k general Borivoje Mirković »stajao u vezi s britanskim vazd. izaslanikom p u k o v n i k o m M a c d o n a l d o m i sa zastupnikom engleske fabrike m o t o r a i aviona »Bristol«. M a p l b e k o m i njegovim k o m p a n j o n o m Krstićem«. Njemu, m e đ u t i m , nije bilo poznato da l i j e general Mirković p r e k o ovih o s o b a imao k o n t a k t a i s d r u g i m uticajnim stranim krugovima. General Bora Mirković sam ne govori o t o m e u svojim p o s l e r a t n i m zapisima, koje je objavio u inostranstvu, ali neke okolnosti u p u ć u j u na to da je on svakako imao veze s engleskim faktorima, što p o t v r đ u j e pukovnik Makdonald u svom izveštaju od 31. m a r t a 1941. (NIN br 1121/1972.). Kada su stv a r n o počele p r i p r e m e za državni udar, ko je bio inicijator i tvorac u d a r a i ko je sve bio u m e š a n u to teško je utvrditi, j e r postoje razne interpretacije. Naime, postoji verzija da je tvorac puča bio vazduhoplovni brigadni general Bora Mirković (pomoćnik K o m a n d a n t a vazduhoplovstva gene-

rala Simovića) koji je n a v o d n o počinjao da daje oblik svojim planovima za puč u v r e m e potpisivanja jugoslovensko-italijanskog p a k t a 1937. On je 1938.

godine o d l u č i o da m o r a naci čoveka koji bi p r e u z e o vojno i političko vodstvo p o t r e b n o da vrati zemlju na put veličine i ispravnosti. O b r a ć a o se generalu Milanu Nediću, generalu Aleksandru Stankoviću ( k o m a n d a n t u Kraljeve garde) i generalu Bogoljubu Iliću, ali bez u s p e h a . Najzad je, posle 4 godine, našao generala Dušana Simovića koji je prihvatio njegov predlog i o k o m e je »svoje visoko mišljenje« »podigao još više«. Simović je tada za njega »bio najveći čovek u zemlji«. Za njega je general Simović bio »ambiciozan i s p o s o b a n u vojničkoj politici«, čovek čije su ambicije bile razlog za česta smcnjivanja sa većeg na manji položaj, ali koji je »uvek uspevao da p o n o v o d o d e na vrh«. Ipak, Mirković je »rezervisao za sebe d o n o š e n j e o d l u k e kad i kako da se izvrši puč«. Da ne bi bio »izdan i otkriven od Cvetkovićevih agenata, on ništa nije stavljao na hartiju«. »Niko na svetu nije ništa znao o njegovim planovima«. 8 O n a m e r a m a za izvršenje državnog u d a r a još od 1938. godine d a o je izjavu i oficir bivše jugoslovenske vojske Staniša N. Kostić, sada prof. d o k t o r u Zagrebu. On kaže da mu je njegov raniji poznanik advokat Mladen Zujović u julu 1938. godine govorio »da postoji izvesna g r u p a ljudi koja nešto radi da spase ćast naše zemlje«, i p r i v u k a o ga na tajne sastanke ove g r u p e . On dalje kaže da je u b r z o na prvom s a s t a n k u u Zujovićevoj kući u B e o g r a d u o b r z o v a n a neka vrsta tajne organizacije sa glavnim ciljem da se obori režim kneza Pavla i Stojadinovića i uspostavi d e m o k r a t s k i i antifašistički p o r e d a k . Sastanku su prisustvovali: Slobodan Jovanović p r o f e s o r univerziteta i p r e d s e d n i k Srpskog k u l t u r n o g kluba, Danilo Dakić p o t p r e d s e d n i k Kasacionog suda, Antonije Butić i Velimir Vemić oficiri u penziji, Milan Nikolić advokat, Dragoslav Stranjaković p r o f e s o r univerziteta, S l o b o d a n Drašković docent, Zivojin Balugdžić ministar na strani, Dragiša Vasić advokat i književnik. Antić i Vemić dali su uputstva organizacione prirode, a u Izvršni o d b o r ušli su Dragiša Vasić, Mladen Zujović i Milan Nikolić. P r e m a u p u t s t v i m a t r e b a l o je u vojsci stvarati tajne grupe od po pet ljudi. U prvu petorku koja se osnovala u 1. protivavionskom p u k u u B e o g r a d u ušli su kapetani Mihailo S. Košić, Staniša N. Kostić, Đ o r đ e A. Srb, S r e t e n S. Saulić i poručnik Vladimir M. Nikolić. Petorka se tajno sastajala s Izvršnim o d b o r o m j e d a n p u t nedeljno ili više p u t a p r e m a potrebi. S a m o vođe konspirativnih grupa, koje je trebalo organizovati u svakoj vojnoj jedinici B e o g r a d s k o g garnizona, mogli su da se u z a j a m n o upoznaju i održavaju vezu tako da ostale članove tih grupa niko nije s m e o poznavati. Kostić je u svojoj izjavi naveo i d r u g e k o n s p i r a t i v n e g r u p e koje su vodili: m a j o r Srba Popov, k a p e t a n Novica M. Milošević, p o t p o r u ć n i k Siniša Nikolajević, m a j o r Živan Knežević, p o t p u k o v n i k Miloš B. Banković, m a j o r Svetislav Vohaska, m a j o r Danilo Zobenica, k a p e t a n Veljko T. Gostiljac i p o t p o r u ć n i k Nikola Z. Stanisavljević.® 3 Jovan Marjanović napisao je: »Izgleda da su se r a z n a o p o z i c i o n a s t r u j a n j a protiv režima i politike kneza Pavla, i u vojsci i u g r a đ a n s k i m političkim k r u g o v i m a , p o č e l a sjedinjavati s r e d i n o m 1940 godine. Mirkovićeva akcija i k r u g o k o g e n e r a l a D Simovica tada se s j e d i n j u j u sa p o m e n u t o m a k c i j o m i t a j n o m o r g a n i z a c i j o m k u j u je v o d i o S r p s k i k u l l u r n i klub. I to v r e m e se i p o č e l a jasnije krislalizovati ideja p u č a Ta/ni oficirski, kao i ceo zaverenićki pokret, bio je pre svega domaći autohtoni pokret, proizvod domaćih uslova i prilika . .»*

Moj klasni drug, sada p u k o v n i k JNA u penziji Vukosav Sunđić, izjavio mi je: »Još u jesen 1940, n a r o ć i t o posle dolaska generala Petra Pešića za m i n i s t r a vojske i m o r n a r i c e (koga su gotovo svi mlađi oficiri nazvali »Peten«, očekujući njegovu k a p i t u l a n t s k u politiku, kao Petena u Francuskoj), pronosrli su se

glasovi da j e d n a g r u p a m a j o r a u b e o g r a d s k o m garnizonu p r i p r e m a da izvrši neke nasilne p r o m e n e u d r ž a v n o m rukovodstvu, na koje su mlađi oficiri sa s i m p a t i j a m a reagovali. Kad sam se p o č e t k o m n o v e m b r a 1940. na »Slaviji« (u B e o g r a d u ) s r e o sa m a j o r o m B o š k o m Todorovićem, u p i t a o sam ga: »Kakve to p r i p r e m e vrši neka majorska grupa u beogradskom garnizonu«? Koliko se sećam, odgovorio mi je: »Mi koji nismo na k o m a n d n i m položajima u trupi, ne m o ž e m o ništa učiniti, to bi jedino mogle one starešine koje k o m a n d u j u jedinicama«. Posle b o m b a r d o v a n j a Bitolja (5. n o v e m b r a 1940.), gde s a m p r e m e š t e n na novu dužnost, izgubio s a m svaku vezu sa d r u g o v i m a u b e o g r a d s k o m garnizonu. U novom garnizonu, uoči državnog u d a r a 26/27. m a r t a 1941, č u o sam da je p o r u č n i k Sava Konvalinka (sada pukovnik JNA u penziji), sa još 1-2 d r u g a p r e š a o p r e k o granice na grčku teritoriju, u n a m e r i da se sa grčkim j e d i n i c a m a bori protiv italijanskih fašista.« I n t e r e s a n t n o je da je i nemački poslanik fon Heren j o š 25. o k t o b r a 1940. godine izvestio Ministarstvo inostranih poslova Rajha da p o n o v o kruže glasovi o planovima srpskih generala da izvrše puč, zavedu vojnu d i k t a t u r u i da e v e n t u a l n o d o v e d u n a p r e s t o m l a d o g kralja . . . , 0 Hoptner je napisao: •Glavni zaverenici su izgradili svoju m r e ž u ličnih veza u g o l o v o svim g a r n i z o n i m a u zemlji. S v u d a su glavne ličnosti bile s r p s k i oficiri; zaverenici nisu uzeli u obzir niti su imali p o v e r e n j a ni u j e d n o g oficira koji je ikada p r i p a d a o vojsci Dvojne m o n a r h i j e , a imali su pov e r e n j e u vrlo m a l o njih iz H r v a t s k e i Slovenije . . .« , 0 a

Tako, na primer, nemačka agencija DNB prenela je izjavu italijanskog konzula u Splitu da su glasovi o p r i p r e m i državnog u d a r a bili p o t k r e p l j e n i »zahtevom« viših oficira »da sudeluju« u s k o r o o t k r i v e n i m b r i t a n s k i m terorističkim planovima koje je 2. m a r t a 1941. nosio u h a p š e n i službenik Komande m o r n a r i c e u Šibeniku. Za te glasove saznao je i SIM, j e r je uhvatio telegram švajcarskog predstavništva u Beogradu od 11. m a r t a u kojem se, i z m e đ u ostalog, kaže da se »među oficirima sve više mogu čuti glasovi o e n e r g i č n o j akciji u slućaju da se prihvate p r e t e r a n i zahtevi Nemaćke, a t a k o đ e se pretilo i državnim u d a r o m . « , 0 b Posle povratka Cvetkovića iz Beča, kao što je već navedeno, fon Heren je poslao Berlinu 26. marta sledeći telegram: » U n u t r a š n j a politička situacija z a t e g n u t a . U g r a d u kruže vesti o p l a n o v i m a d r ž a v n o g u d a r a od s t r a n e g r u p e m l a d i h oficira koji su. k a k o se čini, našli o s l o n a c kod k o m a n d a n t a avijacije generala Simovića. Vlada s m a t r a da je g o s p o d a r situacije. S t v a r n o s t je u s v a k o m slućaju d r u k č i j a k a k o s a m d o č a r a o i z a p s o l u t n o sigurnih izvora; d a n a s p o p o d n e b r i t a n s k i v a z d u h o p l o v n i a t a š e i m a o je dugi i tajni razgovor sa g e n e r a l o m S i m o v i ć e m , u t o k u kojeg su bile u t a n a č e n e t a ć n e p o j e d i n o s t i koje se tiću e n g l e s k e p o m o ć i u s l u ć a j u rata sa s n a g a m a Osovine, š t o Simović s m a t r a neizbežnim u slućaju i s h o d a d r ž a v n o g u d a r a « . " *

O p r i p r e m a m a za izvršenje državnog u d a r a znao je i šef Servisa t a j n e službe Glavnog generalštaba. On je, između ostalog, napisao: » P o č e t k o m j a n u a r a 1941. godine, dva p l a ć e n a izvršna o r g a n a servisa t a j n e s l u ž b e samoinicijativno su podneli o b a v e š t e n j e sledećeg sadržaja; ,U S r p s k o m k u l t u r n o m klubu i En g l e s k o - a m e r i ć k o - j u g o s l o v e n s k o m k l u b u v e o m a se živo d i s k u t u j e o u k i d a n j u n a m e s n i š l v a i p r o m e n i vlade Dragiše Cvetkovića? Izvor p o t p u n o pouzdan' P r e d s t a v n i k j e d n e p r i j a t e l j s k e t a j n e službe p r i l i k o m božičnih praznika, p o r e d č e s t i t k e i prigodnog p o k l o n a šefu servisa tajne službe, saopštio mu je i sledeče obaveštenje; .Vojska je zauzela pravilan stav p r e m a z a j e d n i č k o m n e p r i j a t e l j u P o u z d a n o s m o utvrdili da se u kom a n d i v a z d u h o p l o v s t v a u Z e m u n u u ž u r b a n o radi na iznalaženju n a č i n a k a k o bi se p r o m e -

DRŽAV NI UDAR >^

MARTA 1*41

GODINE

nilo s a d a š n j e s t a n j e r a s p o l o ž e n j a k o d m e r o d a v n i h p r e m a N e m c i m a . Pured toga p r e d v i đ a j u se p r o m e n e i na u n u t r a š n j e m p l a n u . V e r u j e m da ste i vi u p o z n a t i sa više detalja, ali sam s m a t r a o za nužno 1 p o t r e b n o da vas obavestim Kao osvedoćenog prijatelja' P r e d u z e t e su o d g o v a r a j u ć e m e r e da se i d e n t i f i k u j u r u k o v o d e ć e ličnosti u toj nagovešt e n o j aktivnosti vojnih r u k o v o d i l a c a , kao i tvorci o s n o v n e ideje za ovu a k t i v n o s t . Planirani p o s a o je o b a v l j e n m n o g o b r ž e i sa m a n j e n a p o r a nego što se m o g l o p r o c e n o m raznih elem e n a t a doći do zaključka u p o g l e d u v r e m e n a t r a j a n j a . K r a j e m m e s e c a f e b r u a r a 1941. g o d i n e o k o 9 č a s o v a zazvonio je telefon u r a d n o j prostoriji šefa servisa tajne službe. Poziv je u p u t i o g e n e r a l Borivoje Mirkovic. koji je inaće d o b a r poznanik i prijatelj šefa servisa tajne službe l pitan šta želi odgovorio je: .Treba da se hitno sastanem sa tobom, ali van prostorija Glavnog generalštaba u Beogradu ili Zemunu'?! Odgovorio sam: .izrazite s a m o želju, kada 1 u koje vreme: ja cu vam dati tačnu a d r e s u gde t r e b a da dođete'. U zakazano vreme na sastanak su došli .general Borivoje Mirković, Vlađela Bogdanovic. p r e d s e d n i k u d r u ž e n j a r e z e r v n i h oficira i j e d a n od šefova savezničke t a j n e službe . . . Prilikom p o z d r a v a general Mirkovic s a o p š t i o |e š e f u servisa da ga je p o z d r a v i o g e n e r a l Dušan Simović i poručio mu da se drži d o b r o .

Pošto je u četiri oka u p o z n a o generala Mirkovića sa situacijom i prikupljenim p o d a c i m a poseta je završena. Zatim šef Servisa nastavlja: •General Mirković upozorio me je da o njegovoj poseti n i k o m e ne govorim. Posle nekoliko i z m e n j e n i h ljubaznih reći sa svakim p o j e d i n c e m od p r i s u t n i h , gosti su napustili domaćina. Posle p o s e t e g e n e r a l a Mirkovića. šefu servisa t a j n e službe situacija je jxistala p o t p u n o jasna. Sa m a l o m p r o v e r o m kod j e d n e savezničke t a j n e službe, koji je bio u v e r e n da je servis d e t a l j n o u p u ć e n u s p r e m n u akciju, k o m p l e t i r a n je materijal i izveden je sledeči zaključak: .Državni u d a r u pripremi je. Inicijativu za njega posrednim p u t e m dala je j e d n a prijateljska tajna služba Takvu inicijativu p r i h v a t i o je g e n e r a l Dušan Simović Na ćelu g r u p e oficira izvršioca d r ž a v n o g u d a r a stoji g e n e r a l Borivoje Mirkovic Ostali članovi i d e n t i f i k o v a n i su ranije. Svi mlađi oficiri m o g u da posluže k a o p r i m e r r o d o l j u b l j a i n e o g r a n i č e n e h r a b r o s t i , dok je kod nekih viših oficira zapažena bolesna ambicija'. Celokupan ovaj elaborat registrovan je kao operacija .Plavi đavoli'. P o č e t k o m m e s e c a m a r t a 1941 g o d i n e p o n o v o me je p o s e t i o g e n e r a l Mirković u r a d n i m prostori|ama u Glavnom generalštabu. .Zdravo', pašo. rekao je. nisam n a m e r n o došao, već sasvim slučaino. p o š t o s a m p o s e t i o ovu k u c u . Pozdravio te general Simović i z a j e d n o s m o odlučili da ti p o s t a v i m o o t v o r e n o pitanje, da li si ti pristalica realizacije n a š e g p r o g r a m a ? Nemoj da vrdaš nego brzo odgovori'? Na to s a m ja rekao: .General Simović doveo me je na o v a j položaj zbog p o v e r e n j a . a narav no i s t r u č n o s t i . Vas o d l i č n o p o z n a j e m i o s o b i t o cenim. P r e m a t o m e n e m a m razloga n i o b j e k t i v n i h n i s u b j e k t i v n i h d a n e b u d e m p r i s t a l i c a . . . Inače b u d i t e bez. brige g o s p o d i n e g e n e r a l e ; s a m o s k r e n i t e p a ž n j u vašim s a r a d n i c i m a da se uzdrže od svake govorljivosti o o v o m e p o d u h v a t u , k a k o kod k u ć e u k r u g u p o r o d i c e , tako i u d r u š t v u prijatelja i p o z n a n i k a . P r e d s e d n i k vlade Cvetković već me je p i t a o šta se to sprema u k o m a n d i v a z d u h o p l o v s t v a ? O d g o v o r i o sam: «Ništa naročito, p r i p r e m a za r a t . « "

K; o što se vidi, Mirkovićeva konstatacija da »Niko na svetu nije ništa znao njegovim planovima« p o t p u n o je neubedljiva, pa i besmislena. Iz izloženog se jasno vidi da su planovi o o b a r a n j u režima kneza Pavla postojali već od 1938. godine, i to k a k o u g r a đ a n s k i m tako i u vojnim krugovima Kraljevine Jugoslavije. Sem toga, na t o m e su radile i neke i n o s t r a n e tajne obaveštajne službe koje su dolazile do p o d a t a k a u k o n t a k t u sa zaverenicima. Još od početka 1941. g o d i n e k o m a n d a n t vazduhoplovstva general Simović počeo je da vrši p r i p r e m e i organizaciju državnog u d a r a , a n a r o č i t o posle tajne posete kneza Pavla Hitleru 4. m a n a kad se saznalo da će Jugoslavija pristupiti Paktu. On je u t o m cilju, p o r e d g r u p e oficira iz K o m a n d e vazduhoplovstva: generala Mirkovića, p u k o v n i k a Savića i p o t p u k o v n i k a Lozića i V. Pavlovića, za svoje s a r a d n i k e izabrao iz Kraljeve g a r d e i ostalih beogradskih jedinica nekoliko oficira, m e đ u kojima: m a j o r e Zivana Kneževića, Zobenicu, Rožđalovskog, Košića, Topalovića i druge.

Hoptner je napisao: • Kad se Culo da je p o t p i s a n Trojni pakt naglo se p r o š i r i o k r u g tih z a v e r e n i k a , a upor e d o sa tim izbilo je i o g o r č e n j e u m a s a m a . Tu su bili niži v a z d u h o p l o v n i oficiri, n e k i od njih aktivni, d o k je z n a t a n p r o c e n a t bio rezervnih oficira pozvanih na vežbu. Svi su bili svesni stalnih priča da se n e š t o m o r a učiniti da se s p r e ć i i s p a s e ćast nacije . . . zatim n e k i članovi Udruženja r e z e r v n i h v e ć i n o m v a z d u h o p l o v n i h ofieira u B e o g r a d u . Engleski vojni izaslanik, p o t p u k o v n i k Klark (Clarke C.S.) i v a z d u h o p l o v n i izaslanik A.H. M a k D o n a l d ( M a c D o n a l d A H.H.) nalazili su u n j i m a pažljive slušaoce . Tu je bilo oficira od k a r i j e r e , koji su uglavn o m pripadali v o j n o j eliti g e n e r a l š t a b n e škole (mladi g e n e r a l š t a b n i oficiri i p r i p r a v n i c i za g e n e r a l š t a b n u s t r u k u - V.T.) koji su se okupljali o k o m a j o r a Živana Kneževića, t a d a k o m a n d a n t a p e š a d i j s k o g b a t a l j o n a Kraljeve garde. Oni su bili v e o m a osetljivi na p i t a n j a n a c i o n a l n e časti i T r o j n o g pakta, n a r o č i t o m l a d i gardijski oficiri. Njihova o s e ć a n j a u vezi sa tim ilustr o v a n a su b e k s t v o m u G r č k u p o t p o r u ć n i k a Vućkovića i S m i l j a n i ć a u znak p r o t e s t a protiv Pakla Njihovo o p t u ž e n i ć k o pismo, o s t a v l j e n o na m e s t u g d e su prešli g r a n i c u u p u ć e n o knezu Pavlu, bilo je u m n o ž e n o i r a s t u r a n o u B e o g r a d u . Najzad, tu su bili i oni koji su služili k a o veza i z m e đ u G e n e r a l š t a b a i opozicije, k a o i S r p s k o g k u l t u r n o g k l u b a i S l o b o d a n a Jovanovića, o k o koga s e o k u p l j a l a i n t e l e k t u a l n a elita B e o g r a d s k o g u n i v e r z i t e t a . . . Sa izuzetkom malog b r o j a ličnosti. Srbi n a r o č i t o .stari generali', inteligencija i levič a r s k i s t u d e n t i , opozicija, vojska, v a z d u h o p l o v s t v o i p r a v o s l a v n a c r k v a i n e k i Hrvati i Slovenci su verovali da su p o t p i s i v a n j e m p a k t a o s u đ e n i na s r a m o t u i k a z n u posle n e i z b e ž n e savezničke p o b e d e n a d N e m a č k o m . Staviše, oni su bili u b e d e n i da bi to o h r a b r i l o h r v a t s k i sep a r a t i z a m i italijanske t e r i t o r i j a l n e zahteve i tako d o v e l o j u g o s l o v e n s k u d r ž a v u do p r o p a s ti-."»

Na pitanje k o j e bio glavni organizator državnog u d a r a može se reći da su u c e n t r u pažnje s a m o general Simović i general Mirković. Iako to p i t a n j e nije toliko b i t n o - j e r j e glavno d a j e u d a r u s p e š n o izvršen zahvaljujući o p š t e m raspoloženju i podršci n a r o d a i neustrašivom radu stvarnih izvršilaca - ipak će se ovde izneti n e k e verzije, više radi radoznalosti, nego zbog istorijske istine, j e r je do nje teško doći. H o p t n e r u n a v e d e n o m delu gov ori da su 26. m a r t a »zaverenici bili gotovi za pokret. S a m o su imali da čekaju na Mirkovićev znak«. Pred veće, Mirković je saznao da su se Cvetković i Cincar-Marković vratili iz Beča. To je bio trenutak za odluku; odlučio je da puč treba da b u d e izvršen u r o k u od 24 sata. Otišao je u Simovićevu kancelariju i tu smestio svoj štab . . . Simović je d o š a o o k o 5 časova uveče . . . . Ja sam odlučio, r e k a o je Mirković, da večeras u k l o n i m izdajnike. Simović se zapanjio od straha. Postao je u z b u đ e n i nerovozan. Njegov odgovor na Mirkovićev predlog, dat j e d n o m , tako slučajno, sad g a j e učinio saučesnikom u izdaji. On je molio Mirkovića da odloži operaciju b a r za k r a t k o vreme .. . Mirković je bio nepopustljiv. .. Rekao je da je njegova odluka konačna; i nije hteo da čeka ni jedan trenutak više, niti je imao razloga da čeka. Posle ovog prekora komandantu vazduhoplovstva, Mirković ga je otpustio. ..11b Međutim, ko d o b r o p o z n a j e karakter, odlučnost, odvažnost i ambicije generala Simovića teško može poverovati p r e d n j i m navodima. Oni su toliko uvredljivi i neshvatljivi da ih ne bi m o g a o p r e t r p e t i ni bilo koji oficir k o m e je stalo do svog dostojanstva. Sam ton o d a j e veliku mržnju i subjektivnost. Zar bi general Simović, koji je i m a o toliko smelosti i s a m o p o u z d a n j a da najvišim državnim r u k o v o d i o c i m a , ministru vojske, pa čak i knezu Pavlu (u dva m a h a n e p o s r e d n o p r e potpisivanja Pakta) iznosi svoje s u p r o t n o mišljenje i negodovanje, pa i pretnje, m o g a o da toleriše tako uvredljiv i n e k o r e k t a n o d n o s svog potčinjenog generala Mirkovića! U izbeglištvu Slobodan Jovanović je izjavio d a j e Simović m o r a o učiniti o n o što je učinio - inače bi u zemlji došlo do pobune; da su glavni organizatori državnog u d a r a 27. m a r t a general Mirković i m a j o r Zivan Knežević uz nepos-

f

r e d n u s a r a d n j u m a j o r a Vlastimira Rodžđalovskog i Svetislava Vohoske; da je od članova Cvetkovićeve vlade u tu stvar bio u p u ć e n s a m o Srdan Budisavljevic; d a j e Simović prišao u p o s l e d n j e m t r e n u t k u kad su s \ e p r i p r e m e za puč bile izvedene; da su Ilić i Simović bili s a m o u v e r e n i : prvi da s m o dovoljno jaki, a drugi da nas Nemci neće napasti i da je bila sasv im pogrešna p r o c e n a novonastale situacije od strane generala Simovića i Ilica. 12 U M a k d o n a l d o v o m izveštaju n a p i s a n o m 31. m a r t a kaže se: »Glavni o r g a n i z a t o r d r ž a v n o g u d a r a bio jc g e n e r a l Mirković, načelnik š t a b a k o m a n d e vaz.duhoplovstva. sa kojim s a m bio u t e s n o m k o n t a k t u p r e i za v r e m e d o g a d a j a On je m o j lični p r i j a t e l j vec v i.še od dve g o d i n e . G e n e r a l Libau ( ? V T.) t r e b a l o ie da obavi p o s a o uglavnom uz p o m o ć o d a b r a n i h č l a n o v a svoga š t a b a i nekih olicira Kraljeve g a r d e . G e n e r a l Simović je p r i s t a o da p r e u z m e svoju novu ulogu, ali nije bio u p o z n a t sa p o j e d i n o s t i m a aktivnosti ko|a je p r e t h o d i l a d r ž a v n o m u d a r u Vrlo je malo civilnih lica bilo povezano sa državnim udarom, a velika većina pripadnika armije i vazduhoplovsn u nije o lome ništa znala . . .'3

A. Breccia u n a v e d e n o m delu kaže da je general Mirković rano po p o d n e 26. marta, kad je doznao da su se Cvetković i Cincar-Marković vratili iz Beča i da je vlada već imala gotove ukaze o njegovom penzionisanju, kao i Simovića i nekih viših oficira o s u m n j i č e n i h za zav e r u , o t i š a o kod Simovića da ga ubedi da ne okleva nego da o d m a h p r e đ e u akciju. On je primio n a r e đ e n j e da operacija o t p o č n e u 01. čas 27. marta. 1 4 (Nije jasno k o j e izdao, a ko primio naređenje. Ako je general Mirković, kao što se prikazuje, bio glavni organizator i n a r e d b o d a v a c o n d a se postav Ija pitanje zašto nije pozvao Simovića da d o đ e kod njega nego je on sam došao Simoviću-V.T). Sam Simović u svojim Memoarima kaže: »Pošto su Cvetković i CincarMarković stigli u Beograd i pošto sam d o b i o izveštaj da će pripravnost trajati do ponoći 26/27. m a r t a d o n e o sam 26. m a r t a po p o d n e o d l u k u da se akcija p r e d u z m e j o š te noći 26. 27. o.g, a k o su završene p o t r e b n e p r i p r e m e « . 1 5 U dogovoru s g e n e r a l o m B. Mirkovićem i nekim drugim vazduhoplovnim oficirima general Simović je odlučio da se akcija izv rši u I sat posle ponoći 26/27. marta. 1 6 Sa Simovićem se slažu pukovnik Dragutin Savic koga nazivaju »trećim č o v e k o m državnog udara«, kapetan korvete Josip Saksida. Živan Knežević i p o t p u k o v n i k Andrija Pavlović. 17 Prema tome, bez obzira na n a p r e d n a v e d e n e izjave, pa čak i na mišljenje V. Cerćila u njegov im Memoarima da je glavnu ulogu u državnom u d a r u imao general Mirković, ipak je glav ni inspirator udara, po svemu izgleda, bio general Dušan Simović, dok je general Mirković svakako imao v e o m a važnu ulogu u tehničkim p r i p r e m a m a i stvaranju plana za njegovo realizovanje. To dokazuju i mnogi učesnici u državnom u d a r u u svojim posleratnim izjavama, m e đ u kojima, pored već navedenih, i Simovićev a đ u t a n t k a p e t a n Dragiša Ristić u svojoj knjizi Jugoslovenska revolucija 1941. I sv a k o m slučaju, za tako ozbiljan poduhvat m o r a l a je postojati koloboracija, jer su bili bliski saradnici. Postavlja se pitanje zbog ćega postoje tolika neslaganja? Po n a š e m mišljenju to je posledica neobjektivnosti a k t e r a či je su izjav e služile kao materijal za d o n o š e n j e sudova. No, j e d a n od glav nih razloga bio je taj što su odnosi izm e đ u generala Simovića i generala Mirkovića u emigraciji bili toliko zatvoreni da su nastavljeni . posle rata. što se naročito može videti iz Odgovora generala Bonvoja Mirkovića na Objašnjenje generala Dušana Simovića. Dok je Objašnjenje generala Dušana Simovića koje d a j e m o u Prilogu 8 pisano u veoma k o r e k t n o m tonu, to se ne bi moglo reci za Odgovor generala Borivoja Mirkovića. koji se odlikuje u v r e d a m a . Naime, Simović je. p r e m a izjavama ljudi

iz njegove n e p o s r e d n e okoline, priznavao do smrti m n o g e vojničke zasluge i ljudske vrline s v o m e s u p a r n i k u . A Mirković je, m e đ u t i m , o d m a h posle puča, a naročito u emigraciji, o d r i c a o u svojoj plahovitosti p o n e k a d svaku v r e d n o s t Simoviću (zaboravljajući da je o n j e m u ranije govorio u pozitivnom smislu). Činio je to i p i s m e n o i u s m e n o , ne ustručavajući se da u p o t r e b i i n a j p o g r d n i j e r e č i . . ,18 General Mirković je u svom Dnevniku pripisao sebi sve zasluge za stvaranje plana, p r i p r e m u , organizaciju i izvršenje udara, kao i za d o n o š e n j e odluke, prikazujući generala Simovića maltene kao p o s m a t r a č a i poslušnog izvršioca. On kaže da je o k o 2,30 časova 27. marta, kada je d o b i o izveštaj da su zauzeti zgrada Glavnog g e n e r a l š t a b a i Ministarstva vojske i m o r n a r i c e i blok ministarstava, u p u t i o p r a t n j u za generala Simovića, a zatim - p o š t o je u Štabu vazduhoplovstva ostavio p u k o v n i k a Savića da ga zastupa - k r e n u o u Beograd i usput obišao t r u p e na t e r e n u i Upravu grada Beograda, dajući p o t r e b n e instrukcije. Kad je stigao u Ministarstvo vojske, t a m o je zatekao g e n e r a l a Simovića « . . . koji je već p r e d u z e o akciju za p r e u z i m a n j e vlasti i i f o r m i r a n j e nove vlade«. U to isto v r e m e stigao je u Ministarstvo vojske i general Bogoljub Ilić, koji je o d m a h p r i m i o p o r t f e l j ministra vojske i m o r n a r i c e . »Pošto s a m se p r e t h o d n o u v e r i o da je m o j p o d u h v a t u p o t p u n o s t i u s p e o , da je s r u š e n a j e d n o m za uvek a n a c i o n a l n a vlada k n e z a - n a m e s n i k a i Dragiše Cvetkovića, d a j e vlast p o t p u no u r u k a m a vojske i, najzad, da je izvršen u d a r n a r o d n o g o s l o b o đ e n j a p r e d a o s a m vlast đen e r a l i m a D u š a n u Simoviću i B o g o l j u b u Uiću, v e r u j u ć i da je p r e d a j e m u s i g u r n e i najsigurnije r u k e . . . «

Mirković dalje navodi da mu je o k o 10 časova na ulazu u Kabinet Ministarstva vojske »čestitao s r e ć a n ishod« britanski vazduhoplovni izaslanik pukovnik Makdonald. S d r u g e strane, general Simović je na m a r g i n a m a Mirkovićevog Dnevnika stavljao m n o g e znakove pitanja i č u d e n j a i, p o r e d ostalih primedbi, stavio i ovu: »Djen. Mirković je očekivao da će on biti m i n i s t a r vojske i m o r n a r i c e i bio je razočaran da to nije p o s t a o « . ' 9 Poznato je iz r a t n e p r a k s e i vojne teorije da k o m a n d a n t d a j e ideje i donosi odluke, koje sprovodi načelnik štaba sa svojim saradnicima, j e r se k o m a n d a n t ne bavi detaljima. To znači, da načelnik štaba, u stvari predstavlja kom a n d a n t o v u d e s n u ruku, t a k o da se o b i č n o kaže da k o m a n d a n t i načelnik štaba treba da b u d u k a o »dva tela, a j e d n a duša«. U k o n k r e t n o m slučaju, Mirković, kao Simovićev p o m o ć n i k , i m a o je ulogu načelnika štaba. O ulozi g e n e r a l a Simovića u izvršenju Državnog u d a r a 27. m a r t a F. Culinović kaže: »Ne m o ž e se p o r e ć i da je g e n e r a l Simović bio j e d a n od n a j i s t a k n u t i j i h ljudi Dvadeset s e d m o g m a r t a . On je s t u p a o u vezu s m n o g i m l i ć n o s t i m a koje su u č e s t v o v a l e u o v o m u d a r a bilo na s t r a n i vojske, bilo m e đ u g r a đ a n s k i m o p o z i c i o n i m političarima. On je s v a k a k o i m a o vidnog u d e l a u p r i p r e m a n j u čitavog p l a n a z a v e r e n i ć k e akcije m a k a r da i nije r a z r a d i o sve p o j e d i n o s t i u d a r a od 27. m a r t a . Simović je n a d a l j e bio o n a j koji je ( v e r o j a t n o u s p o r a z u m u s g e n e r a l o m B o r i v o j e m M i r k o v i ć e m ) u t v r d i o v r e m e k a d a ima početi zaverenićki u d a r . Isto t a k o č i n j e n i c e p o k a z u j u da je on nakon g o r n j e g poziva z a v e r e n i ć k i h o f i c i r a (od 2 3 0 č a s a 27. m a r t a ) i s t u p i o k a o glavni r u k o v o d i l a c koji d a j e direktive, izdaje n a r e d b e i od sviju je neosp o r n o p r i z n a t k a o glavni u u d a r u od 27. m a n a . Takvim su ga u t a j čas priznavali svi u č e s n i c i ovog u d a r a pa i s a m g e n e r a l Mirković, takvim ga je s m a t r a o i knez Pavle. Dragiša Cvetković, kao i o s o v i n s k i d i p l o m a t s k i p r e d s t a v n i c i u Jugoslaviji, te d i p l o m a t e Velike B r i t a n i j e i Sjed i n j e n i h Američkih Država u B e o g r a d u . Zašto je, m e đ u t i m (od 17 č a s o v a 26. m a n a do 2 3 0 časova 27. m a n a ) o s t a o kod k u ć e , na to nije lako dati k a t e g o r i č a n o d g o v o r . V e r o j a t n o ima istine i na s t r a n i j e d n i h , koji ga pri t o m b r a n e , kao i na s t r a n i d r u g i h , koji ga zbog toga nap a d a j u da se želeo povući, prikriti, k a m u f l i r a t i i s a č e k a t i p o b e d u zavere da se stavi na č e l o gotovom ćinu«.,9i

Pridružujem se o n i m a koji ga h r a n e iz p r o s t o g razloga što ne vidim nikakvu p o t r e b u da sedi z a j e d n o s g e i e r a l o m Mirkovićem u K o m a n d i vazduhoplovstva, jer je svome p o m o ć n i k u p r e p u s t i o t e h n i č k u organizaciju izvršenja udara, a kod svoje kuće bio bliži »gradi Glavnog g e n e r a l š t a b a i Ministarstva vojske, gde su se posle u d a r a r e ' a v a l e glavne stvari. On u ove zgrade nije mogao doći p r e no što su bile u sigurnim r u k a m a . Prebacivanje d a j e želeo da se povuče, prikrije, »kamuflira« i sačeka gotov čin n e o b j e k t i v n o je, j e r je s u g u r n o znao šta ga čeka a k o državni u d a r ne bi uspeo. Zar da se plaši neuspeha u d a r a kad je sve bilo p r i p r e m l j e n o , kad se nije plašio da se o t v o r e n o suprotstavlja knezu Pavlu i m i n i s t r u vojske, i ne s a m o njima. Lično p o z n a j e m generala Simovića kao a m b i c i o z n o g ćoveka koji nije i m a o »dlaku na jeziku«, zbog čega je često p r e m e š t a n . Jedan m o j d r u g r e k a o mi je d a j e 1940. godine, prilikom odlaska sa položaja načelnika Glavnog g e n e r a l š t a b a na položaj kom a n d a n t a Druge armijske oblasti, o p r a š t a j u ć i se od oficira G e n e r a l š t a b a u Velikoj r a t n o j sali, upadljivo uzviknuo: »Do s k o r o g viđenja, g o s p o d o oficiri«. To n e s u m n j i v o znaći da je i t a d a stvarao planove da se vrati u Beograd i tu n e p o s r e d n o prati političke događaje. Kad se posle tajne p o s e t e kneza Pavla Hitleru 4. m a r t a 1941. saznalo da će Jugoslavija pristupiti T r o j n o m paktu, organizatori u d a r a su u K o m a n d i vazduhoplovstva i 6. v a z d u h o p l o v n o g p u k a u Z e m u n u u ž u r b a n o počeli da prip r e m a j u plan za o b a r a n j e režima. Oni su za tu akciju lako pridobili m n o g e mlađe antifašistički r a s p o l o ž e n e oficire b e o g r a d s k o g garnizona i u isto v r e m e su pojačavali svoju političku aktivnost i u g r a đ a n s k i m redovima. K o n a č n a odluka d o n e t a je 26. m a r t a posle povratka p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovića i ministra inostranih poslova Cincar-Markovića iz Beča sa potpisivanja ugovora o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu.

ORGANIZACIJA I IZVRŠENJE UDARA

Pred sam početak u d a r a , noću 26/27. marta, general Mirković je svakom r u k o v o d i o c u g r u p e o b j a s n i o cilj akcije i d a o k o n k r e t n e zadatke. Početak udara bio je predviđen za 27. m a r t u 1 čas posle pola noći, s tim da se glavne akcije u gradu izvrše najkasnije do ranog jutra. 2 0 Početak u d a r a počeo je po p r e d v i đ e n o m planu. Sve jedinice-ućesnice u u d a r u o d m a h su posle pola noći 26/27. m a r t a k r e n u l e pod k o m a n d o m svojih starešina p r e m a postavljenim ciljevima i u b r z o zauzele zgrade Generalštaba, K o m a n d e Beograda, Predsedništva vlade, zgradu Uprave grada, Radio-stanicu Beograd, Glavnu poštu, Električnu centralu, Vodovod i d r u g e glavne objekte i ustanove. U isto vreme, po n a r e đ e n j u generala Simovića, o t p o č e l o je h a p š e n j e članova vlade. Tom prilikom je p r o p a o p o k u š a j p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovića da pobegne, k a o i p o k u š a j generala: Košića, Stajića, Barjakterevica i Leka da organizuju o t p o r p o m o ć u 2. i 18. pešadijskog p u k a i Kraljeve garde na Dedinju. 2 1 Načelnik Glavnog generalštaba general Petar Košić tražio je pismeno ovlašćenje od dva n a m e s n i k a (Perovica i Stankovića - V.T.) da p r e u z m e komandu nad svim j e d i n i c a m a u b e o g r a d s k o m garnizonu da bi ugušio »udar«. Namesnici su oklev ali i konsultovali se. ali na kraju nisu dali takvo ovlašćenje. 2 2 Radoje Knežević priznao je Jukiću da bi »državni u d a r bio ugušen d a j e Košić

i m a o t a k v o o v l a š ć e n j e . Da sc knez Pa\ Ie u tom n a j k r i t i č n i j e m m o m e n t u n a š a o u B e o g r a d u s i g u r n o bi to d o z v o l i o u slučaju p o t r e b e « . 2 3 Izvršenjem z a d a t a k a u z a u z i m a n j u o b j e k a t a u B e o g r a d u n e p o s r e d n o je r u k o v o d i o p o t p u k o v n i k Stojan Zdravkovič, a o b j e k a t a u Z e m u n u i m o s t o v a na Savi general B o r a Mirković i p u k o v n i k Dragutin Savic. d o k se g e n e r a l Simović u t o k u noći 26/27. m a r t a nalazio u s v o m s t a n u , da bi izbegao podozr e n j e policije, b u d n o p r a t e ć i izvršenje postav ljenog plana. Kasnije se, radi lakšeg r u k o v o đ e n j a , p r e b a c i o u zgradu G e n e r a l š t a b a , u koju su do 6 č a s o v a bili dov e d e n i s k o r o svi članovi vlade sa C v e t k o v i c e m i kraljevski n a m e s n i c i Stanković i Perović. Posle j e d n o g časa B e o g r a d je bio p o t p u n o p o d k o n t r o l o m »rev o l u c i o n a r n i h t r u p a « , u d a r je u s p e o u vrlo k r a t k o m v r e m e n u i bez p r o l i v a n j a krvi, s a m o je bila j e d n a žrtva, i to n e s r e č n i m s l u č a j e m S i m o v i ć u su klicali k a o »nacionalnom heroju Srbije«, jer je spasio zemlju od s r a m o t e da klekne p r e d N e m a č k o m . U četiri časa 27. m a r t a ( p r e m a A. Breccia, n.d.. str. 584) o b j a v l j e n a je kraljeva proklamacija koja glasi: »Srbi H r v a n i Slovenci! U o v o m t e š k o m i r e n u t k u za naš n a r o d o d l u č i o s a m da u z m e m u svoje r u k e k r a l j e v s k u vlast Namesnici koji su r a z u m e l i opi a v d a n o s t mojih p o b u d a , o d m a h su s a m i p o d n e l i ostavku Mo|a v e r n a voiska i m o r n a r i c a slavili su mi se o d m a h na r a s p o l o ž e n j e i vec izvršavaju m o j a n a r e đ e n |a Pozivam sve S r b e Hi vale i S l o v e n c e da se o k u p e o k o p r e s t o l a . To je n a j s i g u r n i j i način, da se u .»v im teškim p r i l i k a m a odrZi led u n u l r a i mir spolja Mandal za sastav vlade p o v e r i o sam a r m i j s k o m đ e n e r a l u Dušanu T Simoviću. S v e r o m u boga i u b u d u ć n o s t Jugoslavije, pozivam sve g r a đ a n e i sve vlasti u zemlji na v r s e n | c svojih d u Z n o s u p r e m a Kralju i Otadžbini 11 III 1941 u B e o g r a d u P e t a r s.r.« 1 4

Zatim je S i m o v i ć p o z v a o p r e d s t a v n i k e n e k i h političkih s t r a n a k a (bez komunista), k a o i g e n e r a l a Petra Živ kovica. Tada im je r e k a o da je vojska, odgovarajući j e d n o d u š n o m o s e ć a n j u n a r o d a , da s a č u v a svoju s l o b o d u i nezavisnost zbacila vladu Cvetkovića, koja je p o t p i s a l a Trojni pakt, i K r a l j e v s k o nam e s n i š t v o i da je m l a d o g kralja proglasila p u n o l e t n i m « . Tada su sa p r i s u t n i m p r e d s t a v n i c i m a političkih s t r a n a k a v o đ e n i p r e g o v o r i o s a s t a v u n o v e v l a d e i z a k l j u č e n o da se u vladi zadrže »svi ministri Hrvati s d o s a d a š n j i m r e s o r o m « . T a k o je o b r a z o v a n a nova vlada, na čelu sa g e n e r a l o m S i m o v i ć e m . Maćek je stigao iz Z a g r e b a tek 4 m a r t a (o č e m u će k a s n i j e biti reči), a j e d a n član vođstv a HSS t a d a je izjavio u svoje i u ime svojih drugov a bivših m i n i s t a r a iz vlade Cvetković-Maćek, da će ući u vladu j e d i n o - »tražeći s a m o m o g u ć n o s t da obavesti šefa s t r a n k e dr Mačeka«. 2 5 I m e đ u v r e m e n u S i m o v i ć je o s v e m u izvestio kralja Petra, koji je p o t p i s a o p r o k l a m a c i j u ranije o b j a v l j e n u p r e k o radija, k a o i ukaz o i m e n o v a n j u SimoV K .I ZA p r e d s e d n i k a vlade. Na k r a l j e v o p i t a n j e kakva će biti p r i r o d a u n u t r a š nje s p o l j n e politike n o v e vlade, Simović je o d g o v o r i o da p o k u š a v a da u b e d i M.u i ka da u đ e u vladu. U p o g l e d u s p o l j n e politike r e k a o je da je r a z g o v a r a o s, H c r e n o m i u v e r i o ga da će se nastaviti Cvetkov ićeva politika p r e m a Nemima Revolucija je bila stvar u n u t r a š n j e politike, jer je glavni n e d o s t a t a k Cvetkovićeve vlade bio - t o je d r ž a l a n a r o d n e o b a v e š t e n 6 s v o j o j politici«. 2 6 Pošto je knez Pavle, na p u t u za Bled, t a d a vec bio stigao u Zagreb, naređ e n o je k o m a n d a n t u a r m i j e u Zagrebu g e n e r a l u \ e d e l j k o v i c u da javi knezu Pav Iti da se o d m a h vrati u B e o g r a d . Kad mu je general Nedeljković s a o p š t i o <• ' z.ihtev, knez Pavle je zatražio da se s a s t a n e sa M a ć e k o m do čega je i do-

šio u stanu b a n a Subašića ( o d n o s n o u B a n s k i m d v o r i m a - prim. V.T.). Pošto je saznao za p r o m e n e u Beogradu, Maček mu je na tom sastanku predložio da o s t a n e u Zagrebu i sačeka dalji razvoj d o g a đ a j a i da se Simoviću postavi ultimatum, s tim da se svom snagom udari na Beograd, a k o ga Simović ne prihvati u najkraćem roku. Pošto je ovaj predlog prećutno odbio i odlučio da se vrati u Beograd, knez Pavle je pri r a s t a n k u savetovao Maćeku da se drži odr e đ e n e politike, tj. politike koju su, p r e k o svojih zastupnika Cv etkovića i Cincar-Markovića, tako j a s n o postavili u Beču p r i s t u p a n j e m Jugoslav ije T r o j n o m paktu. 2 7 General Simović u svojim Memoarima, o tome, između ostalog, kaže: »Još dok su čekali u salon-vagonu na izlazak Kneza, dr Maček zabrinut i ljut, rekao je pred generalom Nedeljkovićem i dr Subašićem: »Nije d o b r o što su učinili!«, a p o t o m : »Ja sam stajao s knezom, ja s knezom i padam! Mi nismo sposobni da se b o r i m o s N e m a č k o m . Ja ne idem u Beograd. Ja sam slobodan! ( p o d v u č e n o u originalu). Hrvatska je slobodna!« 2 8 Kad je d o b i o ovo obaveštenje, general Simović je n a r e d i o generalu Nedeljkoviću da kneza Pavla »po svaku cenu vrati u Beograd«. Maček se predomišljao; nije bio odlučan što da čini, ali kad je od svojih stranačkih drugova iz B e o g r a d a saznao o svemu što se dogodilo, izjavio je generalu Simoviću da »njegovi ministri mogu ući u vladu, ali da on neće, već da za sebe zadržava pravo odluke, i istakao da njegovo m e s t o prvog p o t p r e d s e d n i k a ostane upražnjeno«. Istog d a n a (27. m a r t a ) u p u t i o je u Beograd kao svog pouzdanika bana dr Ivana Subašića koji je o t p u t o v a o s knezom Pavlom. Nešto kasnije poslao je u Beograd i dr Krnjevića. ali sam nije mislio na put. 2 9 Knez Pavle se pred veće 27. m a n a vratio u Beograd. Pošto je d o č e k a n na železničkoj stanici u Z e m u n u , a u t o m o b i l o m je dovezen u Beograd, a zatim je uveden u veliku salu Ministarstva vojske i m o r n a r i c e u N e m a n j i n o j ulici, gde su se već nalazila ostala dva n a m e s n i k a - Stankov ić i Perović. Zatim je pred prisutnim članovima Simovićeve vlade pročitan ukaz. o razrešenju dužnosti n a m e s n i k a . Knezu Pavlu je o d o b r e n o nekoliko časova da se s p r e m i za put. a zatim je u toku noći 27. m a r t a o t p u t o v a o u Grčku. I n t e r e s a n t n o je da se u to v r e m e u zgradi Glav nog g e n e r a l š t a b a u j e d n o j sobi u prizemlju još nalazio načelnik Glav nog g e n e r a l š t a b a armijski gc-neral Petar Košić i s t o v r e m e n o i vaspilać p r e s t o l o n a s l e d n i k a Petra. Evo šta o s u s r e t u između njega i generala Simovića piše priprav nik za g e n e r a l š t a b n u struku Milutin Sušović (tada kapetan I klase, a posle rata pukovnik JNA): »Pred v e ć e 27 m a r t a na m e n e i m o g d r u g a Miluna ZečeviCa d o š a o je r e d da u đ e m o u s o h u n a č e l n i k a Glavnog g e n e r a l š l a b a Petra Kosica i da ga do sledeče s m e n e č u v a m o Uhapšeni g e n e r a l Kosit s e d e o je u j e d n o j fotelji ispred velikog pisaćeg stola, a nas dvojica na nekoliko k o r a k a za j e d n i m m a l i m s t o l o m o k r e n u t i p r e m a n j e m u Niko nije ni reći p r o g o v a r a o . P o s m a t r a o sam g e n e r a l a i. n e h o t i c e , dolazio do zaključka k a k o z n a č a j n e ličnosti za jedan tren m o g u doći u iako b e s p o m o ć a n položaj N e o s p o r n u je d a j e n j e m u u tim t r e n u c i m a bilo najteže, ne s a m o zato što je od n a č e l n i k a Glavnog g e n e r a l š t a b a p o s t a o o b i č a n zarobljenik, n e g o i zato š i o ga sada č u v a j u njegovi p o i ć i n j e n i oficiri Zato s a m ga p o s m a t r a o sa n e k i m č u d n i m r a s p o l o ž e n j e m i p r a t i o sv aki njegov p o k r e t Kad bi p r e b a c i o levu nogu p r e k o d e s n e i o n a k o zavaljen u fotelji n a s l o n i o glavu na d e s n u r u k u . video bih kako mu se kotrlja suza niz levi obraz, a kad bi u s k o r o zatim z a u z e o s u p r o t a n stav. p r i m e t i o bih da mu suza opet klizi, ali t a d a niz desni o b r a z To je za nas dvojicu bio n e o b i č a n prizor. Pošto se za to v r e m e završila c e r e m o n i j a p r o t e r i v a n j a kneza Pavla, n e š t o kasnije u našu sobu i z n e n a d a u p a d e novi p r e d s e d n i k vlade i načelnik š t a b a V r h o v n e k o m a n d e a r m i j s k i g e n e r a l D u š a n Simović u v a z d u h o p l o v n o j u n i f o r m i sa š a p k o m na glavi i u p u t i se p r e m a g e n e r a l u Kosicu. Nas dvojica mu se s a m o n a k l o n i s m o u znak p o z d r a v a . Dok se približavao Košiću, ovat brzo u s t a d e iz svoje lotel|e, snažno podiže o b e r u k e uza s e b e do visine pazuha, zatim ih naglo spusti i o d l u č n i m glasom reče «Dušane, šta u r a d i sa mnom?!«. G e n e r a l Simović mu o d m a h odgo-

vori: »Petre, ne b o j se ništa, s a d a ć e š ići kući«, o k r e n u se p r e m a m e n i i d o d a d e : »Sušoviću ( d o b r o me je poznavao), brzo o b u c i šinjel, opaši se i d o đ i da o t p r a t i š đ e n e r a l a kući«. Brzo s a m o t r č a o na 1 sprat, o b u k a o se i o p a s a o i j o i b r ž e sišao u prizemlje, ali t a m o više nije bilo ni j e d n o g ni d r u g o g g e n e r a l a ( v e r o v a t n o je g e n e r a l a Košića o t p r a t i o neki d r u g i n a o r u ž a n i oficir)«. 3 0

ODJEK, OCENE I ZNAČAJ DRŽAVNOG UDARA OD 27. MARTA Posle izvršenog državnog udara, n a k o n 22 godine n e n a r o d n o g režima, zbacivanjem k a p i t u l a n t s k e vlade Cvetković-Maček i p r o t e r i v a n j e m kneza Pavla iz zemlje, naši n a r o d i su o d l u č n o zau2eli nepomirljiv stav i n e u s t r a š i v o odbacili Trojni pakt, uz poznate p a r o l e »Bolje rat n e g o pakt«, »Bolje g r o b n e g o rob«! Time je o t p o č e l a velika n a r o d n a buna, koja označava s u d b o n o s n u p r e k r e t n i c u - početak novog d o b a istorije jugoslovenskih n a r o d a Kad je već bilo s v a n u l o 27. m a r t a vojska je u B e o g r a d u imala p o t p u n u vlast u r u k a m a . Do 10 č a s o v a toga d a n a g o t o v o na s v a k o j zgradi l e p r š a l e su se j u g o s l o v e n s k a , b r i t a n s k a , f r a n c u s k a i a m e r i č k a zastava, a do p o d n e svet je i s p u n i o ulice i trgove. Masa je pevala, m a r š i r a l a i d e m o n s t r i r a l a p r o t i v p a k t a . O k o 10,30 č a s o v a k o m u n i s t i su se uključili u d e m o n s t r a c i j e i izbacili p r v u parolu »Pakt sa Rusijom«, a o k o p o d n e i d r u g e p a r o l e : »Bratski Sovietski Savez«, »Beograd-Moskva«, »Savez s R u s i j o m « i »Branit ć e m o zemlju« 30 * L i ntci \ ju u d o p i s n i k u Boi K 5. jula 1981. g o d i n e i s t a k n u t i r e v o l u c i o n a r i visoki partijski r u k o v o d i l a c , S v e t o z a r V u k m a n o v i ć - T e m p o . i z m e đ u ostalog, izjavio je: ». . Tog d a n a . 27 m a r t a , o s j e ć a m da se n e š t o dešava, ali ne z n a m šia je Nisam z n a o da se p r i p r e m a puć, niti v j e r u j e m da je to iko od Partije znao. Ja bih b a r e m znao, j e r je svaki m a t e r i j a l dolaz od m e n e . M e đ u t i m , nije se znalo. Šta je m e n i bilo novo? Nisam m o g a o da izdržim da ne v im kakve su to d e m o n s t r a c i j e , koje s m o počeli o r g a n i z o v a t i već 25 m a r t a , k a k o to uspje Iznenadilo me je to što n e m a policije, ne z a t v a r a j u se prozori, o t p o z d r a v l j a se. Četrnaest . J e c e m b r a 1939. godine bila je jeziva situacija, p u c n j a v a do d u b o k o u noc, p o j e d i n a ć r - uen|i. a ja m o r a m izdaleka da g l e d a m . S a d a n e š t o novo. Sto je to 7 Tek 27 m a r ta, t a d a sc z a b o r a v i o k o n s p i r a c i j u . . . Bilo mi je 29 godina. Bio s a m ranije govornik na stud e n t s k i m d e m o n s t r a c i j a m a , i m a o sam r u t i n e i to su s t u d e n t i znali. Ujutru, 27. m a r t a , n a i š a o sam na 'iiale grupe sa nacionalnim zastavama . . . Tada sam doznao da je pala vlada, da je puć. da je o b r a z o v a n a nova vlada. Vidio sam o d m a h koje su g r a đ a n s k e partije, i m a o s a m r a n i j e k o n t a k t e sa njima, sa G r o l o m , sa T u p a n i a n i n o m , Gavrilovićem, D r a g o l j u b o m J o v a n o v i c e m i Mišom T r i f u n o v i ć e m ; o c j e n j i v a o sam da su to s t a r c i koji ništa n e ć e p r o m i j e n i t i . To sam r e k a o na Slaviji i kritikovan s a m poslije zbog toga. Drugovi koje s a m s u s r e o n a d e m o n s t r a c i j a m a o k o p o d n e n a t j e r a l i s u m e d a g o v o r i m Prvo. iz čiste p o t r e b e j e r su svi bili p r o m u k l i . G o v o r i o s a m p r e d T e h n i č k i m f a k u l t e t o m Kada su vidjeli da me nisu n a p u s t i l e g o v o r n i č k e s p o s o b n o s t i sa u n i v e r z i t e t a , prilazi mi Đilas i kaže: ti ćeš govoriti u ime Partije na Slaviji. Ja s a m g o v o r i o u ime K o m u n i s t i č k e p a r t i j e Jugoslavije Tog d a n a vidjelo se k o l i k o je r a s p o l o ž e n j e m a s a . naše d o t a d a š n j e saznanje, to je prevazišlo sve š t o s m o mi mislili o n a š e m u t i c a j u To je bio 27 m a r t , a o n d a je d o š a o rat. ..«

I n o s t r a n i istorićari A l f r e d o B r e c c i a i J a k o b H o p t n e r ističu da su »Srbi« zbog m r ž n j e p r e m a N e m c i m a i u v e r e n j a da su k n e z Pavle i n j e g o v a vlada zaključili vojni savez sa N e m a č k o m , zatim zbog ljubavi p r e m a p o t u č e n o j Francuskoj, p o š t o v a n j a p r e m a V. Britaniji, o s t a v l j e n o j s a m o j sebi, i p o v e r e n j a u p o m o ć od s t r a n e SAD, »eksplodirali u m a n i f e s t a c i j i klicanja« za »državni udar« koji je bio pozdrav ljen sa d u b o k i m o s e ć a n j e m m o r a l n o g i n a c i o n a l n o g p o n o s a . Njihova o s e ć a n j a su se m a n i l e s t o v a l a k r a t k i m p a r o l a m a , ali i s p u n j e nim s u š t i n o m » s r p s k e istorije i s r p s k e psihologije«. Pošto je n a v e o p o z n a t e

Manifestaciie

narodu u Beogradu 27

marta 1941. godine

parole »Bulje rat nego pakt«, »Bolje g r o b nego rob« sa d o d a t k o m p a r o l e »Nema rata bez Srba«, nastavio je kako je n a v o d n o u z b u đ e n j e uzimalo m a h a iz časa u čas. »Demonstranti su zlostavljali (pljuvali-V.T.) p o m o ć n i k a nemačkog vojnog atašea, pretili su i okružili poslanstva N e m a č k e i Italije, n a j u r i š zauzeli i zapalili (razbili) njihove turističke agencije i opustošili b i o s k o p s k e sale u kojima su se davali nemaćki i italijanski filmovi. »Komunistički rukovodioci. iznenada trgnuti državnim u d a r o m i n a r o d n i m u s t a n k o m , požurili su da se uvrste u d e m o n s t r a c i j e da bi preuzeli vodstvo gde god je moguće. Aktivisti su imali n a r e đ e n j e da uzvikuju parole koje zahtevaju d e m o k r a t i z a c i j u zemlje i zaključenje p a k t a o u z a j a m n o j pomoći sa Sovjetskim Savezom da bi se sprećio nemaćki napad«. 3 ' Međutim, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju organizovao je m n o g o b r o j n e povorke koje su ubrze preplavile grad. Organizovane m a s e n a r o d a kretale su se čitav dan raznim pravcima sa povicima i p a r o l a m a »Bolje rat nego pakt«, Bolje grob nego rob«. »Beograd-Moskva«, » H o ć e m o n a r o d n u vladu«, »Dole Hitler«, »Dole fašizam«, -Raspustite k o n c e n t r a c i o n e logore«, itd. To su bile parole Partije, to su bile p l a m e n e reći do juće okovanih ali n i k a d a p o k o r e n i h narodnih masa, neobuzdani izlivi njegove volje, o s l o b o đ e n e energije i snage.

Te do juče gnevne i ogorčene, a sada r a z d r a g a n e mase, manifestovale su svoje želje i čežnje za slobodom, uprkos o t p o r a nekih članova vlade i već preduzetim policijskim merama. Oduševljenje n a r o d a i manifestacije p o v o d o m o b a r a n j a vlade CvetkovićMaćek ubrzo su se raširile n a r o č i t o u Srbiji i Crnoj Gori. Ljubljani, Splitu, Karlovcu, Sarajevu i d r u g i m g r a d o v i m a naše zemlje. Sasvim je razumljivo što su odjeci 27. m a r t a bili slabiji u Hrvatskoj, kod f r a n k o v a c a i pristalica desnog krila HSS, t a k o d a j e državni u d a r primljen h l a d n o i rezervisano. Nije bilo istaknutih zastava u očekivanju o d l u k a HSS-a. 32 Neki su kritikovali p u ć »kao čisto s r p s k u stvar, koji je d o v e o u o p a s n o s t ne s a m o Srbiju već i celu zemlju. Mnogo više ih je pozdravilo puč baš zbog toga razloga, što je on zaista doveo zemlju u opasnost; on je d o v e o N e m c e u Jugoslaviju i o m o g u ć i o im da ostvare svoj stari separatistički san ustanovljenja nezavisne države Hrvatske«. 3 3 Na Drugom kongresu KP Hr^'utske 1948. godine k o n s t a t o v a n o je ». .. Ipak, treba istaknuti da Partija u Hrvatskoj nije uspjela organizirati onakve proteste protiv s r a m n e izdaje režima Cvetković-Maček p r i s t u p a n j e m T r o j n o m paktu, kakvi su bili na p r i m j e r u Beogradu. Cak i 27. m a r t a ona u tom pogledu zaostaje.. .« 34 Štaviše, Mačekove pristalice su 27. m a r t a o t v o r e n o istupile protiv svakih d e m o n s t r a c i j a . Zato je utoliko veći d o p r i n o s onih antifašističkih snaga koje su u Zagrebu (naročito 28. m a r t a ) i u d r u g i m m e s t i m a Hrvatske o d l u č n o rekli svoju reč i i s k r e n o se pridružili ovoj velikoj opšte-jugoslovenskoj n a r o d n o j buni. Dakle, u političkoj p r i p r e m i d o g a đ a j a 27. m a r t a i događaja koji su iza toga sledili o d l u č u j u ć u ulogu imale su r e v o l u c i o n a r n e mase, u prvom redu progresivne snage i u b e đ e n i antifašisti svih jugoslovenskih naroda. O p r i s t u p a n j u Jugoslavije Trojnom paktu i o 27. m a r t u d r u g Bakarić je, između ostalog rekao: »Mart je mjesec kad jugoslovenska vlada p r i s t u p a T r o j n o m paktu. KPJ se t o m e žestoko o d u p i r a l a i organizirala o t p o r i velike d e m o n s t r a c i j e . Nije još imala dovoljno snage da silom tako p o k r e n u t i h masa i javnog m n i j e n j a niti spriječi p r i s t u p a n j e P a k t u . . . I novu (Simovićevu) vladu nije Partija mogla prisiliti da učini ozbiljnije p r i p r e m e za o b r a n u zemlje, pa čak ni to da ukloni defetističke i p r o n j e m a č k e (zavrbovane) generale s najvažnijih pozicija u vojsci. Sve je te p r i p r e m e m o r a l a KPJ (i KPH u n j e n o m sastavu) činiti sama. Ipak se s 27 m a r t o m i d o g a đ a j i m a o k o njega »centar revolucije« u Jugoslaviji s m j e š t a u Beograd i Srbiju. Tu se u tom času nagomilavalo najviše d r u š t v e n i h i političkih suprotnosti, te se i CK KPJ u b r z o preselio o n a m o . Taj je .centar' o n đ e ostao sve do pada »Užičke republike«. 3 5 Državni u d a r od 27. m a r t a brzo je o d j e k n u o širom čitavog sveta, n a r o č i t o u V. Britaniji i SAD Izveštaji o ovim d o g a đ a j i m a objavljeni su p r e k o londonskog radija na 9 jezika i u v a n r e d n i m izdanjima s k o r o svih listova u V. Britaniji. B r i t a n s k a š t a m p a je pisala: -Znali s m o da k a r a k t e r jugoslovenskog n a r o d a ne bi m o g a o dozvolili da bez. o t p o r a pu Ja zemlju da je n e p r i j a t e l j p i e g a / i , ma koliko on bio veliki i m o t a n . Engleska j a v n o s t bila je o d u š e v l j e n a k a d a je 7 7 m a r t a stigla vest da je z b a e e n o N a m e s n i š t v o i da )e p r o m c n j e n a d o t a d a n j a politika p o p u s t a n i a Hitleru. Najzad je p r o g o v o r i o jedan n a r o d koji nije dozvolio da ga n a m e s n i e i i p r e d s t a v n i t i vlade vode p o g r e š n i m p u l e m i da b u d e o s r a m o ć e n i izdan Progovorio je n a r o d koji ie bio s p r e m a n da ne dozvoli s r a m o t u i hešćašće. ćak i p o c e n u uništenja i s m r t i Našao se ipak jedan n a r o d , iako m a l e n i n e n a o r u ž a n , d o v o l j n o s m e o da pogleda u oći n a j v e ć o j sili našeg v r e m e n a -

Predsednik b r i t a n s k e vlade Vinston Cerčil je, s n e s k r i v e n o m radošću i s p o n o s o m , saopštio ovu vest p a r l a m e n t u , izjavljujući: »Jutros r a n o Jugoslavija je našla svoju d u š u . .. L' B e o g r a d u je izbila revolucija, i javlja se da su u h a p š e n i ministri koji su. k o l i k o juće, pogazili ćast i s l o b o d u svoje zemlje. Taj patriotski p o k r e t rezultat je gneva o d v a ž n o g i r a t n i č k o g n a r o d a zbog izdaic zemlje, do k o j e je d o š l o usled slabosti o n i h koji vladaju n j i m i niskih intriga sila Osovine. - Stoga m o ž e m o gajiti n a d u - ja, n a r a v n o g o v o r i m s a m o na o s n o v u i n f o r m a c i j a koje su do m e n e stigle - da će biti o b r a z o v a n a j u g o s l o v e n s k a vlada, d o s t o j n a da b r a n i s l o b o d u i integritet svoje zemlje Takva vlada će u svojim h r a b r i m n a s t o j a n j i m a dobiti svu m o g u ć u p o m o ć od B r i t a n s k e Imperije i. uz to ne s u m n j a m , p o s e b n o od S j e d i n j e n i h Država. B r i t a n s k a I m p e r i j a i n j e n i saveznici b o r i ć e se sa j u g o s l o v e n s k i m n a r o d i m a za z a j e d n i č k u s t v a r i mi Cemo nastaviti da zajedno k o r a č a m o i da se b o r i m o dok ne b u d e izvojevana p o t p u n a p o b e d a « . 3 8

Između mnogih pohvala p r e k o britanskog radija i b r i t a n s k e š t a m p e izd v a j a m o sledeću: . 27. m a r t će zauvek ostati zapisan u istoriji s l o b o d e . . . J u g o s l o v e n s k a nacija pokazala je svetu j e d n u od istina koju Hitler poriče, »vlade koje ne uživaju p o v e r e n j e o n i h k o j i m a vladaju ostaju na cedilu«. 3 7

Prve vesti o d r ž a v n o m u d a r u u Beogradu senzacionalno su o d j e k n u l e u Sjedinjenim Američkim Državama. Predsednik Ruzvelt, u poslanici kralju Petru II, p o r e d ostalog, kaže: »U t r e n u t k u k a d a Vaše veličanstvo p r e u z i m a p o t p u n o v r š e n j e svojih kraljevskih p r a v a i m o ć i i vodstvo jednog h r a b r o g n e z a v i s n o g n a r o d a ja želim da sa n a r o d o m S j e d i n j e n i h Država u z m e m u č e š ć a u izražavanju naših iskrenih želja za zdravlje, d o b r o b i t Vašeg veličanstva i za m i r a n n a p r e d a k Jugoslavije«. 3 '

S a m n e r Vels (Welles S u m n e r ) , vršilac dužnosti ministra inostranih poslova, na konfrenciji za š t a m p u , o d r ž a n o j 27. marta, izjavio je: » O b a v e š t e n j a iz B e o g r a d a p r i m l j e n a su u S j e d i n j e n i m Državama sa š i r o k o m d o b r o d o š lošcu. kao p r e d m e t za s a m o ć e s t i t a n j e s v a k o m s l o b o d o l j u b i v o m ć o v e k u i ženi S velikim z a d o v o l j s t v o m - kaže se dalje u p o r u c i S a m n e r Velsa - p r i m i o s a m vest o o b r a z o v a n j u nove vlade u B e o g r a d u Ona. izgleda, p r e d s t a v l j a k o n c e n t r a c i j u svih d e m o k r a t s k i h i nacionalnih elemenata u Jugoslaviji Ubeden sam da će politika nove v lade bili upravljena na odbranu nezavisnosti i suvereniteta zemlje. U ovim bi n a p o r i m a nova jugoslovenska \ tada mogla biti sigurna u i s k r e n u n a k l o n o s t i m a t e r i j a l n u p o m o ć S j e d i n j e n i h Država Politika Sjedin j e n i h država n i k a d nije bila u s m e r e n a na to da p r i m o r a Jugoslaviju da s t u p i u rat Sjedin j e n e Države jedino su želele da vide Jugoslaviju k a k o b r a n i svoju nezavisnost, ne p o k o r a vajući se Hitleru. Ako bi N e m a č k a sada n a p a l a Jugoslaviju, ova se može p o u z d a t i u p o m o ć S j e d i n j e n i h Država u hrani, k a o i u d r u g o j m a t e r i j a l n o j i m o r a l n o j p o t p o r i « . 3 8

U vezi sa d o g a đ a j i m a od 27. marta, a m e r i č k a š t a m p a je pisala : »Vest o d o g a d a j u u B e o g r a d u p r i m l j e n a je u SAD k a o m u n j e v i l i blesak koji o b a s j a v a m r a č a n k r a j . Ovo je s v a k a k o najveći d a n za s l o b o d n e ljude celog sveta Dok se n e m a č k e o k l o p n e divizije n a l a z e na n j i h o v i m g r a n i c a m a . Jugosloveni su se usudili da b a c e novi por e d a k na smetlište g d e mu je m e s t o . . . D o g a đ a j u B e o g r a d u je od istorijskog z n a č e n j a , k a o akt h r a b r o s t i j e d n o g m a l o g n a r o d a da se digne, bori i svoju zemlju izloži r a t u . . . r a d i j e n e g o d a prihvati i z d a j u . . Manifestacije o l a k š a n j a i r a d o s t i koje su prekrilile Jugoslaviju u stvari su slav Ijc po b e d e koja s e m o ž e s v u d a ponoviti a k o s e n a r o d i pod igom u s u d e d a o d b a c e o k o v e . .-"> •Veličanstven d a n za s l o b o d n e ljude i s l o b o d n e žene š i r o m sveta - c i t i r a o je l o n d o n s k i s p i k e r j e d n u m i s a o d r u g o g n j u j o r š k o g l i s t a . - U p r k o s p a n c e r - divizija koje se u p r a v o n a l a z e na njihovim g r a n i c a m a . Jugosloveni su se usudili da novi p o r e d a k b a c e na gomilu p e p e l a gde mu je i m e s t o .«*'

Događaj od 27. m a r t a izazvao je veliko oduševljenje f r a n c u s k o g n a r o d a . Može se reći da posle francuskog sloma 1940. godine nijedan događaj nije izazvao takvo uzbuđenje kao 27. mart, koji je kod Francuza ponovo oživeo nekadašnju veliku p o p u l a r n o s t našeg n a r o d a . U Marseju, p r e m a izveštaju itali-

r

janskog delegata pri Komisiji za primirje, vatrene d e m o n s t r a c i j e pretvorile su se u tučnjavu, a o g r o m n a gomila zadržala se p r e k o čitavog d a n a pred spomen i k o m kralja Aleksandra, polažuči gomile cveča i venaca, uz poklič »Ziveo de Gol«, »Živeo Petar« i pevanje Marseljeze. No, ministar inostranih poslova Ninćić nije oklevao da se o k o m i na takve manifestacije i na »nepromišljene« emisije BBC koja može prouzrokovati p o g o r š a n j e o d n o s a sa N e m a č k o m . 4 2 Vatr e n e d e m o n s t r a c i j e izbile su i u Turskoj. 4 3 27. mart je i m a o velikog o d j e k a i u o k u p i r a n o j Evropi, koja je već teško osećala fašističke okove. Verovanje u n e p o b e d i v o s t Hitlera p o k o l e b a n o je i nove n a d e počele su prožimati srce hiljada p o r o b l j e n i h n a r o d a . I u G r č k o j su vesti iz Jugoslavije, sasvim p r i r o d n o , pozdravljene sa ogr o m n i m o d u š e v l j e n j e m i rodoljubivim m a n i f e s t a c i j a m a pred jugoslovenskim poslanstvom. • Posle p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u g l a s n o g o v o r n i c i su d u ž t e l e linije grčkollalijanskog I r o n t a irubili G r c i m a da su se R u m u n i j a . B u g a r s k a i N e m a č k a u d r u ž i l e radi nap a d a To je trajalo sve do j u ć e u p o d n e , k a d a su grčki g l a s n o g o v o r n i c i razglasili s u p r o t n u vest, vest o j u g o s l o v e n s k o m d r ž a v n o m u d a r u Posle ovoga italijanski g l a s n o g o v o r n i c i su zamukli...«"

Sveti arhijerejski sinod je uoči potpisivanja Trojnog pakta, kad se videlo da će Jugoslavija biti u v u č e n a u d r u š t v o sila Osovine, d o n e o o d l u k u da se 27. m a r t a sastane Sveti arhijerejski sabor. Njegove o d l u k e i ocene vide se u izvodu ovog Zapisnika: Zapisnik I s e d n i c e v a n r e d n o g z a s e d a n j a Svetog a r h i j e r e j s k o g s a b o r a , o d r ž a n o g 14/27 m a r t a 1941. g o d i n e u B e o g r a d u u P M r i j a r š i j s k o m d v o r u pod p r e d s e d n i š t v o m njegove svetosti patrijarha s r p s k o g Gavrila (.. ) U smislu čl. 54. Ustava Srps!;-- p r a v o s l a v n e crkve, p r e o t v a r a n j a , k o n s t a t o v a n o je. da je p r i s u t n a većina svih e p a r h i j s k i h arj-.ijereja - p o t r e b n a za d o n o š e n j e p u n o v a ž n i h o d l u k a .

Br. I. Njegova svetost p a t r i j a r h s r p s k i g o s p o d i n Gavrilo, p o z d r a v l j a j u ć i p r i s u t n e č l a n o v e dob r o d o š l i c o m , r e k a o je i z m e đ u o s t a l o g sledeče: .Sudbonosni su događaji koje preživljujemo. sudbonosniji su možda nego ikada, ne s a m o za p o j e d i n c e n e g o i za d r ž a v e i n a r o d e Poslednji dani bili su teški i t e š k o je bilo snaći se u n j i m a i šta t r e b a radili i govoriti Nismo mogli znati da je položaj države teži n e g o ikad. O t o m e se Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r može uveriti iz zapisnika Svetog a r h i j e r e j s k o g sinoda. Kada n a m je s a o p š t e n o da je s k l a p a n j e p a k t a n e m i n o v n o , mi s m o poslali svesni da o v d e nije u p i t a n j u s a m o država, niti su u p i t a n j u ne s a m o ćast i tradicija p r e d a š n j i h generacija. već i g e n e r a c i j a koja će p o s l e doći. I ja lično i Sveti a r h i j e r e j s k i sinod izjavili s m o da ne m o ž e m o ostati i n d i f e r e n t n i . U n e d e l j u s m o se m o r a l i sastati, došli s m o do z a k l j u č k a da se n a l a z i m o u d o b a da m o r a m o obeležili svoj stav p r e m a vlastima i p r e m a n a r o d u , pa s m o zbog toga sazvali Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r , j e r s m o s m a t r a l i da s m o slabi da bez S a b o r a opr e d e l i m o politiku i liniju k o j o m ć e m o ići. S m a t r a l i s m o da e o n o bilo p o g r e š n o š t o je vlada učinila i da v r e đ a ćast, slavu i tradiciju našeg n a r o d a , i to o n d a k a d a je n a r o d gotov bio da ide do kraja. N e k a je slava Bogu, z a h v a l j u j u ć i t o m e da je p r o š l e noći (izvršen p u ć ) i situacija je mnogo jasnija. Naš položaj je m n o g o lakši. Sinoć mi je j e d a n od kraljevskih n a m e s n i k a r e k a o da ć e m o mi biti krivi, a k o n a r o d b u d e u s t a o i nastali nemiri, i da će posledica toga biti ulazak N e m a c a u našu zemlju. Noćašnji akt s p a s a o je čast našeg n a r o d a i države, pa zbog toga i mi m o ž e m o s a m o blagosloviti o v o delo. P r e d l a ž e m o da se učini sve u cilju u m i r i v a n j a n a r o d a i da mu se o b r a t i m o ( . . . )

Br. 4. Da hi sc u d a n a š n j i m istorijskim v r e m e n i m a d o š l o š t o p r e u vezu sa s v e š t e n s t v o m i nar o d o m . Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r rešava: Umoliti n j e g o v u svetost p a t r i a r h a g o s p o d i n a Gavrila, da p r e k o r a d i j a izvoli u ime Svetog a r h i j e r e j s k o g s a b o r a objaviti s v e š t e n s t v u i n a r o d u p o r u k u koja glasi o v a k o : . U ime svih vladika srpskih, s a k u p l j e n i h na S v e t o m a r h i j e r e j s k o m s a b o r u , o v d e u prestonici, a u ime svoje, h i t a m da vam se javim, da vas p o z d r a v i m i blagoslovim Pred našu naciju u ove d a n e s u d b a je p o n o v o bila stavila p i t a n j e k o m e će se privoleti c a r s t v u . J u t r o s u z o r u n a t o p i t a n j e d a t j e o d g o v o r privoleli s m o s e c a r s t v u n e b e s k o m , t j c a r s t v u Božijem istine i p r a v d e , n a r o d n e sloge i s l o b o d e . Taj večni ideal, n o š e n u s r c i m a svih S r b a i S r p k i n j a , č u v a n i r a z g o r e v a n u svetilištima naših p r a v o s l a v n i h h r a m o v a , i ispisan na našim n a r o d n i m k r s t a š i m a b a r j a c i m a , j u t r o s je o s v a n u o čist i s v e t a o k a o sunce, o č i š ć e n i opran od p r a š i n e n a v e j a n e na nj i od svake m r l j e . . . Pobožni i složni, svi kao j e d a n ćovek. v r š i m o svoju d u ž n o s t (...), ispunjeni poštovanjem prema vlastima i vojnim i građanskim, ispunjeni ljubavlju jedan prema drugom i prema našoj braći druge vere (. . .) zagrljeni i zbratimljeni, potrudimo se da brod našeg narodnog i državnog Života srećno prebrodi bure sadašnjeg vremena i prebrodićemo ih s Božijom pomoću ( P o d v u k a o V.T.) ( . . ) « " ° ( P o l i t i k a 28. m a r t a 1941).

Ova sednica je p r e k i n u t a u 12 časova i n a r e d n a zakazana za 16/29. m a r t a . Na novoj sednici. posle diskusije. Sveti arhijerejski s a b o r rešava: 1 P r e p o r u č i t i p r e o s v e ć e n o j g.g. e p a r h i j s k i m a r h i j e r e j i m a da izvole p r e d u z e t i m e r e da se narod obaveštava, jedinstvo i sloga u n a r o d u održava, da se red i p o r e d a k č u v a i da se jer a r h i j a i s v e š t e n s t v o stavi u službu ( . . . ) o t a d ž b i n e . 2 P r e p o r u č i t i p r e o s v e ć e n o j g.g. e p a r h i j s k i m a r h i j e r e j i m a , da u slučaju rata do k r a j n i h granica mogućnosti o s t a n u u svojim e p a r h i j a m a i vrše svoju dužnost, i da se u slučaju nevolje u p r a v l j a j u po savesti. 3. Njegovoj svetosti p a t r i j a r h u i S v e t o m a r h i j e r e j s k o m s i n o d u p r e p o r u č i t i da p r e m a d a t i m p r i l i k a m a o s t a n u u zemlji, i da o d r ž a v a j u vezu. koliko je to m o g u ć e , sa e p a r h i j s k i m arhijerejima. . U vezi r a z m a t r a n j a političke situacije čita se Zapisnik Svetog a r h i j e r e j s k o g s i n o d a od 23/10. m a r t a o.g. br. 4 0 3 / p o v . b r . 42. Po s a s l u š a n j u p o m e n u t o g Zapisnika, i u vezi sa s a o p š t e n j e m nj. svetosti p a t r i j a r h a Gavrila. Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r rešava: Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r sa z a d o v o l j s t v o m p r i m a i o d o b r a v a s t a n o v i š t e S v e t o g arhijerejskog s i n o d a izraženo u p r e d s t a v c i nj. n j e g o v o m visočanstvu n a m e s n i k u Pavlu iz razloga, š t o je naš c e l o k u p n i n a r o d i m i š l j e n j e m i r a s p o l o ž e n j e m p r o t i v a n j e d n o j t a k v o j o r i j e n t a c i j i n a š e d r ž a v n e politike, j e r stoji u p r o t i v n o s t i sa n a r o d i m a religioznim i e t i č k i m s h v a t a n j i m a . t r a d i c i j a m a , idealima, n a c i o n a l n i m p o n o s o m i slavom kao i o č i g l e d n o j o p r e c i sa svima zav e t e n i m mislima, v e k o v n i m a m a n e t i m a . o d n o s i m a , s t r e m l j e n j i m a našeg n a r o d a i n | e g o v e slavne prošlosti, pa bi n e m o n o v n o bili u o p r e c i sa svima o d n o s i m a i s t r e m l j e n j i m a n j e g o v i m i u b u d u ć n o s t i , što se n a j b o l j e d o k a z u j e i s k u s t v o m i i s t o r i j o m n a š e g n a r o d a . . " b

O značaju državnog u d a r a od 27. m a r t a 1941. godine na u n u t r a š n j e m planu, tj. na d o g a đ a j e koji su opredeljivali b u d u ć u s u d b i n u naših naroda, izneće se s a m o nekoliko mišljenja, pre svega d r u g a Edvarda Kardelja. Evo n e k o l i k o njegovih ocena: »S pravom možemo reći da velike demostracije 27. marta predstavljaju prvog glasnika i pn'i korak u revolucionarnom procesu koji je promenio karakter Jugoslavije«.** »Te su demonstracije faktički početak velikog narodno-oslobodilačkog pokreta sa Komunističkom partijom na čelu«. 27. mart se može smatrati danom početka narodnooslobodilačke borbe jugoslovenskih naroda«.*6 ». . .27. mart pokazao je i poslednjem političkom slepcu da je u Jugoslaviji prošla era buržoazije i da je rukovodeća uloga prešla na radničku klasu i njen najsvesniji deo - Komunističku partiju. . .« »Ako bismo d o g a đ a j e od 27. m a r t a gledali s a m o po n j i h o v o m s p o l j n o m obliku, izgledalo bi da se o v d e radi s a m o o puču u vrhovima stare Jugoslav ije.

Ali, a k o celu stvar p o g l e d a m o malo dublje, v i d e ć e m o da je do puča došlo pod uslovima o g r o m n e u n u t r a š n j e r e v o l u c i o n a r n e napetosti kakva je u to v r e m e v ladala u Jugoslaviji. I u toj r e v o l u c i o n a r n o j napetosti došle su do izražaja razne snage: direktni uticaji m e đ u n a r o d n i h faktora, špekulacije d o m a ć i h političkih i vojnih g r u p a i dinastičkih klika, pritisak odozdo, a isto t a k o iskreni patriotski o t p o r pojedinaca iz političkih vrhova«. 4 7 ». . . Kao šio je 25. mart personifikacija stare Jugoslavije, tako je 27. mart vesnik nove Jugoslavije. . ,«48 Boris Ziherl kaže: v. . . Istorijski značaj 27. marta 1941. jeste u tome što je on jedna od najvećih prekretnica na putu jugoslovenskih naroda ka 29. novembru 1943. kada su na Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, udareni temelji nove Jugoslavije. Sto nije uspelo velikoj smotri borbenih snaga jugoslovenskih naroda 27. marta 1941. uspelo je 29. novembra 1943.«*9 Luj Adamič je u knjizi Moja rodna gruda, Trends and Tides, okt.-dec. 1946, napisao: »da jugoslovenski ustanak od 27. m a r t a 1941. protiv pronacistićkog režima kneza Pavla, koji istom bijaše potpisao pakt sa Osovinom, ima svetske posledice, i možda će historija gledati na taj d a t u m kao na početak Hitlerovog k r a j a . . .« 50 Organizator državnog u d a r a general Simović kaže:»27. m a r t 1941. je, po o p š t e m priznanju, j e d n a od najsvetlijih tačaka u istoriji našeg naroda. To je najveći moralni kapital Jugoslav ije i celog jugoslovenskog n a r o d a . . . pred našim saveznicima, pred sopstvenim p o k o l j e n j i m a i pred i s t o r i j o m . . .«51 Na prvoj proslavi 27. marta, u o s l o b o đ e n o j zemlji, 1945. godine, d r u g Tito je rekao: »27. marta 1941. godine izvršen je taj preokret zato jer je to narod htio. Nije to stvar pojedinaca, stvar male grupe ljudi, to je stvar čitavog naroda. Bez toga ne bi se moglo izvršiti ono što se izvršilo. Pojedinci su učinili ono što je htjela masa, što je htio narod.« To je bio odlučan r e v o l u c i o n a r a n korak, sa organizovanom političkom snagom - K o m u n i s t i č k o m partijom Jugoslavije. Događaji od 27. m a r t a bili su i prvi revolucionarni p r o b o j preživelog kapitalističkog sistema. Događaji koji su se tih martovskih d a n a zbili u našoj zemlji snažno su odjeknuli i izvan granica Jugoslavije, a oni koji su p o t o m usledili potvrdili su objektivnu ocenu istorije da to nije bio samo puč. već masovni narodni patriotski i revolucionarni pokret i naš prvi veliki doprinos antifašističkoj koaliciji«.51» Na partijskom savetovanju u Beogradu 29. marta 1941. godine Tito je, prema Zabelešci u Specijalnoj policiji zapisanoj 7. o k t o b r a 1943. godine na osnovi izjave Vasilija Buhe, rekao: »Dvadeset sedmi mart je jedan krupan politički događaj, koji prevazilazi okvire naše zemlje i ko/i ce imati značaje posledice. X/ime je nanet tak udar neprijatelju - silama Osovine. Sova vlada generala Simovića jeste korak napred. ali je ne treba precenjivati, jer njen sustav nije jedinstven L' njo/ je ved na anglojila i reakcionara. Prema toj vladi treba se odnosili po rezultatima njenog rada, ali na n/u treba vršiti stalilo pritisak da radi po želji naroda - Komunističke partije. Pakt je pao Rat /e neizbežan. zemlja će biti napadnuta, pa je potrebno napadaču pruiin što jači otpor, koji se mora iz dana u dan jačan i pripreman još pre nego što napad bude izvršen, kako bi zemlja vojnički i politički bila u/edinjena. Iz toga za komuniste proističe jasan stav t dužnosti: /oš više pojačati antifašistički front aktivne odbrane zeml/e pred napadačem. Komunisti se moraju listom odazvati mobilizaciji. L \xrjsci mora/u najdoslednije da se zalažu za podizanje borbenog duha otpora, da se bore protiv pete kolone, protiv naginjan/a kapitulaciji koja bi vodila izda/i zeml/e.

Da se odmah stvore nova rukovodstva u pozadini, mala ali ekspeditivna, uglavnom od i onih muškaraca članova Partije, koje ne obuhvata mobilizacija. Osnovna linija rada je: ral je odbranben i pravedan za nas, jer se borimo protiv napadača za slobodu i nezavisnost naše zemlje. Zato svim snagama nasto/ati da se neprijatelju pruži što veći otpor. Zahtevati savez i naslon na SSSR. koji jedino može pomoći i olakšati našo/ zemlji•.5,b tena

Posle državnog u d a r a 27. m a r t a Georgi Dimitrov je 29. m a r t a 1941. godine u p u t i o sledeću p o r u k u Valteru - Josipu Brozu Titu: • Izričito savjetujemo da se na ovoj etapi ograničite na intenzivno i umjesno objašnjavanje masama stava koji ste zauzeli, ali odustajući od uličnih demonstracija i na svaki način izbjegavajući oružane sukobe masa s vlastima. Ne prepuštajte se trenutnim raspoloženjima. Ne zanosite se bučnim i na izgled efektnim istupanjima, već svu svoju pažnju usredsredite na objašnjavanje naših principa i parola, naše komunističke politike; na učvršćenje Partije, na zbijanje i organizovanje snaga radničke klase, seljačkih masa i radnog naroda grada i na svestrano pripremanje tih snaga; na jačanje i širenje našeg uticaja medu vojskom i omladinom. Ne istrčavajte se. Ne nasjedajte provokacijama neprijatelja. Ne stavljajte pod udar i ne bacajte prevremeno u vatru avangardu naroda. Još ni izdaleka nije nastupio trenutak odlučnog okršaja s neprijateljem. Osnovni zadatak Partije sada se sastoji u tome da neumorno objašnjava svoja gledišta i da svestrano priprema sebe i mase. Primile to na znanje i izvršenje. Potvrdite prijem ovog pisma. Informišite redovno-.5,c

Državni u d a r od 27. m a r t a imao je veliki značaj i s o b z i r o m na vojnopolitićku situaciju u svetu. Pre svega, reakcija N e m a č k e bila je o d l u k a da se Jugoslavija n a p a d n e i uništi. Ali njegova n a j s u d b o n o s n i j a posledica ogleda se u t o m e što je Nemačka bila prinuđena da za pet nedelja odloži napad na SSSR. (Podvukao V.T.). Naime, H i t l e r j e 30. m a r t a definitivno odlučio da se taj napad izvede 22. juna, u m e s t o 15. maja, kako je to bilo ranije p r e d v i d e n o . Ovo odlaganje se k o b n o odrazilo na n e m a č k e operacije na I s t o č n o m f r o n t u u t o k u 1941-1942. godine i d o p r i n e l o velikom n e m a č k o m porazu pred Moskvom, gde su - po rečima s a m o g a Hitlera - sagorele najbolje a r m i j e koje je N e m a č k a ikada imala. To d o k a z u j u m n o g i istaknuti političari i istoričari. 5 2 »Događajima 27. m a r t a u Jugoslaviji bili su p o r e m e ć e n i Hitlerovi planovi p r e m a Istoku. Očevidno je bilo n e m o g u ć n o da se održi 15. m a j kao p o č e t a k n a p a d a na SSSR - p r e d v i đ e n još u d e c e m b r u 1940. Zato je Hitler, zbog rata na Balkanu, bio p r i n u đ e n da odloži n a p a d na SSSR za pet nedelja. 5 3 Vojničke posledice 27. m a r t a bile su m n o g o značajnije nego što se u početku pretpostavljalo. »Nemci, s kojima s m o razgovarali, naglašavali su da su događaji u Jugoslaviji odlučno doprineli nemaćkom porazu«, jer su odložili početak nemačkog napada na Istok do 22. juna. . . «54 Lidl Hart (Liddell) u svojoj knjizi The Other Side of the Hill, London, Cassel, 1949, o s p o r a v a t v r đ e n j e d a j e grčka k a m p a n j a p r o u z r o k o v a l a H i t l e r o v o o d l a g a n j e n a p a d a na SSSR. On kaže: ».. .odlučujući faktor u izmeni vremena za početak napada bio je iznenadni državni udar u Jugoslaviji izvršen 27. marta. ..« Izlažući se prva udaru siline Hitlerove ratne mašine i žrtvujući sebe u neravnoj borbi, Jugoslavija je spasla Bliski i Srednji istok, onemogućila veliki obuhvat i napad protiv Rusije sa juga i naterala Nemce na gubitak dragocenog vremena od oko 6 nedelja, što je bio glavni uzrok da Nemci nisu mogli završiti rat u Rusiji pre zime. ..« Događaji od 27. m a r t a 1941. i n a p a d sila Osovine i njihovih satelita Bugarske i M a đ a r s k e na Jugoslaviju bez objave rata - po lordu Ejvonu (Avon) »povlačili su za s o b o m j e d n u d r u g u odluku, m n o g o ozbiljniju: početak operacije »Barbarossa« bio je odložen za tri ili četiri nedelje. Međutim, o d l a g a n j e je p r e m a š i l o i pet nedelja: od 15. m a j a d a t u m se p o m e r i o do 22. juna. U to vre-

me mi ovo n i s m o mogli znati, ali ta obična k a l e n d a r s k a p r o m e n a d a t u m a napada, na kraju krajeva, o p r a v d a l a je patnje koje su imali da p o d n e s u Grci, Jugosloveni, t r u p e Velike Britanije i d o m i n i o n a . Posledice p r i n u d n o g o d l a g a n j a plana »Barbarossa« rezimirao je u nekoliko reči Karl Riter (Karl Ritter), oficir za vezu n e m a č k o g ministarstva spoljnih poslova pri Vrhovnoj k o m a n d i : »Ovo odlaganje prisililo je N e m c e na zimsku bitku pred Moskvom, i tu je izgubljen rat.« 6 5 Kao p o d l o g u za svoj zaključak, lord Ejvon je koristio saslušanje firerovih saradnika, ratnih zločinaca, koje je p r e d Nirnberški p r o c e s obavio Amerikanac Pol De Vit (Poole De Witt). U članku koji je objavio 1946. godine P. De Vit iznosi d a j e Karl Riter n a v e d e n u izjavu d a o pred njim. Na osnovu nje i, verovatno, ostalih saslušanja Hitlerovih vojnih i političkih saradnika, i ovaj američki islednik tvrdi da su »događaji u Jugoslaviji odlučno doprineli nemačk o m porazu«. 5 6 To mišljenje deli i sovjetski istoričar V.T.Fomin. On je 1957. godine u jedn o m članku prihvatio stavove Idna i Dejvita o dalekosežnim vojnim implikacijama »prevrata« od 27. m a r t a na ishod d r u g o g svetskog rata. Lord Ejvon je to čak p o s e b n o naglasio u svojim Memoarima. Jer i V.T.Fomin k o n s t a t u j e da je ».. .svrgavanje Cvetkovićeve vlade p o r e m e t i l o planove h i t l e r o v a c a . . . « Prema Protokolu savetovanja koje je Adolf Hitler održao u svom Glavnom stanu o d m a h pošto je 27. m a r t a 1941. čuo za d o g a đ a j e u Beogradu, Firer je »izjavio da .. .Srbi i Slovenci nikad nisu bili p r o g e r m a n s k i n a s t r o j e n i . . . « On je pri t o m e k o n s t a t o v a o d a j e »državni u d a r kojim slučajem izvršen u d o b a priprema za o s t v a r e n j e »Barbarossa« posledice bi po nas bile još ozbiljnije . . ,« 57 Nemački admiral Asman (Assmann Kurt) koji je posebno proučavao bitku za Moskvu, zaključio je da je ova bitka, više od Štaljingradske, značila prekretnicu drugog svetskog rata i utvrdio da su vojne operacije protiv Jugoslavije prouzrokovale odgađanje napada na Sov jetski Savez i gubitak dragocenog vremena, »stoje, uz krajnje oštru zimu 1941 /42, onemogućila Nemcima da osvoje Moskvu. Ta se činjenica pokazala k o b n o m za nemački rat protiv Rusije«. 573 Međutim, postoji i s u p r o t n o mišljenje britanskog istoričara Martina L Van Krevelda da držav ni u d a r od 27. marta nije imao uticaja na odlaganje nemačkog napada na Sovjetski Savez. Naime, on, između ostalog kaže: »Mi s m o s a d a u s t a n j u da d a m o o d g o v o r koji ni je o b i č n o n a g a đ a n j e . S a v r š e n o je j a s n o da r a s p o r e d Nernačke XII a r m i j e koja je predstav ljala više od p o l o v i n e s n a g a s p r e m l j e n i h za n a p a d na G r č k u i Jugoslaviju, ne bi m o g a o imati n i k a k v o g e f e k t a na o p e r a c i j u »Barbarosa« (napad na Rusiju), p o š t o je ova armija praktično imala zadatak da, posle invazije, održava red u Grčkoj, što znači da o n a nije u o p š t e bila s p r e m a n a za Rusiju. Tri oklopne, dve na brzinu iz Francuske i j e d n a iz Češke. Od 29 divizija, koje su na jedan ili drugi način, uvuč e n e u b a l k a n s k u k a m p a n j u s a m o j e d n a (14. m o t o r i z o v a n a ) bila je več t r a n s p o r t o v a n a za istok«. (tj. p r e m a SSSR-u. p r i m e d b a V.T.). » P r e m a o v o m e , puč-je i m a o m a l o ili ni m a l o uticaja na p o č e t a k r a t a protiv Rusije«. 6 8

Ali, Kreveld ne uzima u obzir činjenicu da su snage, koje su izvršile agresiju na Jugoslaviju, a d e l o m i na Grčku, m o r a l e biti v r a ć e n e p r e m a Sovjetskom Savezu, a konstatacija d a j e 12. armija, imala zadatak da održava red u Grčkoj neodrživa je. Sem toga, da Kreveldovo mišljenje nije o p r a v d a n o potvrđuju n e m a č k a d o k u m e n t a (OKW i OKH)i mnogi drugi istorićari čija su mišljenja već navedena. Očigledno je da je državni u d a r od 27. m a r t a uticao i na p r e d s t o j e ć e događaje u G r č k o j i d a j e izazvao veliku zabrinutost u Italiji, a i šire. Naime, po-

što se j a p a n s k i m i n i s t a r inostranih poslova u to v r e m e nalazio u Nemačkoj, uoči posete Italiji, razumljivo je što je državni u d a r u Jugoslaviji v e o m a nepovoljno delovao. Tako je veliki tokijski dnevnik »Asahi S i m b u n « pisao: »Nadamo se d a j e M a c u o k a pažljivo r a z m o t r i o n e m a č k e težnje i stanje spremnosti N e m a č k e da p r e m o s t i situaciju u kojoj su se našli p a r t n e r i Osovine«. 5 9 A poznato je da je Hitler navaljivao, u p r a v o insistirao da se Trojni Pakt potpiše 25. marta, u p r a v o u v r e m e kad se japanski m i n i s t a r inostranih poslova nalazio u poseti Nemačkoj. U stvari, Hitler je težio, p o r e d ostalog, da svom gostu p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u prikaže kao svoj veliki vojni i politički uspeh. Najsažetije rečeno, događaji od 27. m a r t a predstavljaju istorijsku p o b e d u n a r o d a Jugoslavije nad r e a k c i o n a r n i m s n a g a m a i njihovim k a p i t u l a n t s k i m u p o r i š t i m a u s a m o j Jugoslaviji. To je, u j e d n o , i prvi značajniji politički poraz Nemačke, koji je z n a t n o d o p r i n e o da se u p o k o r e n o j Evropi p o n o v o digne zastava o t p o r a i p o k o l e b a vera u Hitlerovu nepobedivost. S d r u g e strane, u konkretnom odnosu klasnih snaga, antifašistički revolucionarni pokret, na čelu sa KPJ, u tim d a n i m a nije i m a o nikakvih m o g u ć n o s t i da učini više od o n o g a što je učinio, j e r 27. m a r t nije m o g a o doneti n e k e suštinske p r o m e n e u državi zato što je jugoslovenska buržoazija, kao vladajuća klasa, sa c e l o k u p n o m svojom d r ž a v n o m organizacijom i državnim a p a r a t o m , ostala i dalje na vlasti, i što su se posledice n j e n e takve dugogodišnje politike tako tragično završile u kratk o t r a j n o m ratu. Međutim, d a l e k o je važnije to što se KPJ uključila u progresivni antifašistički p o k r e t za o b a r a n j e n e n a r o d n e vlade Cvetković-Maček, dajući p u n u p o d r š k u izvršiocima državnog udara. S d r u g e strane, znajući r a s p o l o ž e n j e većine, o n a je od nove vlade e n e r g i č n o tražila da izmeni r e a k c i o n a r n u unutrašnju politiku svrgnute vlade i da se u cilju pojačanja o d b r a m b e n e s p o s o b n o s t i Jugoslavija poveže sa SSSR-om p a k t o m o u z a j a m n o j pomoći, s tim da se iz državne u p r a v e i vojske u k l o n e svi p e t o k o l o n a š k i elementi. M e đ u t i m , najsudb o n o s n i j e je bilo to što je KPJ, kao opštejugoslovenska politička partija, posle sloma u aprilu, ^ila o s n o v n a snaga koja je mogla povesti i povela je n a r o d e Jugoslavije u oslobodilački rat i dovela ih do o d l u č u j u ć e p o b e d e .

NAPOMENE ' Hugh Dalton, Fatefull Years. Memoirs 1931-1945, London, 1957, str. 366-367; H o p t n e r , n. d., str. 337. U p e r i o d u 1939-1941. b r i t a n s k a vlada je p r e d u z i m a l a niz akcija s a b o t a ž a , s u b v e r z i j a u neutralnim balkanskim zemljama, smatrajući da ce »privrednim ratom«, kao smrtonosnim o r u ž j e m v i d n o oslabiti n e m a ć k i r a t n i n a p o r . U tim d a n i m a , z a p l a š e n e N e m a č k o m , sve b a l k a n s k e d r ž a v e vapile su za o r u ž j e m i sve su tražile o r u ž j e od V. Britanije. A. i s t o v r e m e n o . N e m c i da bi parirali u t i c a j Britanije, n u d e n a o r u ž a n j e B a l k a n c i m a za hranu i s t r a t e g i j s k e sirovine. I j e d n i i d r u g i (i Britanci i Nemci) su obilnim o b e ć a n j i m a u g l a v n o m o d m a n j i v a l i b a l k a n s k e n a r o d e . ( B a r k e r Elisabeth, Britanska politika prema jugoistočnoj Evropi, Globus, Zagreb, 1978, str. 43-59). 2 Fitzrov Maclean, Tito. A Study, Foreign Affairs, 28. j a n u a r a 1950. str. 235; H o p t n e r . n. d., str. 337.

3 H u g h Dalton. isto. str. 373-375: R a n d o l p h Churchill u »Daily T e l e g r a p h a n d M o r n i n g Post«, London, 9. f e b r u a r a 1953, H o p t n e r . n.d., str. 338.

* »Daily T e l e g r a p h « a n d » M o r n i n g Post«, L o n d u n . 3. m a n 1953; H o p t n e r . n.d., str. 338. U odeljku Pristupanje Jugoslawe Trajnom paktu n a p o m e n u t u je d a j e p o č e t k o m 1941. godine, kako izgleda. planirano da se zbaci knez Pavle, a u odeljku Spoljnopolirička situacija govorilo se o pripremi državnog u d a r a i za v r e m e dok je ministar vo|ske bio general Milan Nedić 6

H o p t n e r . n.d., str. 338

• Čulinovic F e r d o . 27. mart. Historijski institut J u g o s l o v e n s k e znanosti i u m j e t n o s t i . Zag r e b . 1965. str. 258-259. 8

» Isto, str. 260.

7

Auswärtiges Amt 1941, doK

75, H o p t n e r . n.d , str. 353, prim. 7.

,a

Phillis Auti. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima. NIN br 1120 od 25. j u n a 1972. str. 40 Po s v e m u izgleda da su s i r a n e o b a v e š t a j n e službe: b r i t a n s k a , a m e r i č k a , a m o ž d a i sovjetska. p o s r e d n o , ili n e p o s r e d n o uticale na p r i p r e m u i izvršenje u d a r a 27 m a n a . O t o m e ima niz p o d a t a k a u i n o s t r a n o j literaturi, o b j a v l j e n o j posle d r u g o g svetskog r a l a T a k o se. na p r i m e r , ističu veza i k o n t a k t i Simovića ne s a m o sa D o n o v e n o m n e g o i sa adv. Đ o r đ e m R a d i n o m , ličnim p o z n a n i k o m Hari H o p k i n s a . Ruzveltovim s a v e t n i k o m . Isto t a k o se s p o m i n j u i veze Simovića sa š e f o m »Intelidžens servisa« u B e o g r a d u , koji se s m a t r a o p o s r e d n i k o m i z m e đ u z a v e r e n i k a i britanske vlade. (Walter Hagen. Die geheime Front. Line i Beč. 1950, str. 2 1 3 - 2 1 5 ) . 7b Jovan Marjanović, Draža Mihatlović između Britanaca i Nemaca. Globus, Zagreb. 1979, str. 41-42; (str. 341, p r i m . 23,) W u e s c h l J o h a n , Jugoslawien und das Dritte Reich, S t u t t g a r t . 1969. 7c Čolaković R o d o l j u b . Kazivanje o jednom pokoljenju. II r a j e v o 1972, str. 729: Jovan M a r j a n o v i ć , n.d.. str. 42

S a r a j e v o 1968. str. l i l i III, Sa-

7d

Jovan M a r j a n o v i ć , n.d.. str. 42; V. Dedijer, n.d., str. 473.

7c

D. Simović, M e m o a r i , II, str. 16.

8

H o p t n e r , n.d., na osnovi p o d a t a k a u delu S t a n o j a Stanojevica Die Ermordung des Erzherzoges Franz Ferdinand, u knjizi Luidi Albertini, Origins oj the War of 1914, II, London, 1953, str. 28-29 i 34. g o v o r a g e n e r a l a B o r e M i r k o v i ć a 27. m a r t a 1951. o b j a v l j e n o m u listu »Seljačka Jugoslavija« br. 110 u L o n d o n u od 8. aprila 1951. i v e r o v a t n o na o s n o v u Mirkovićevih Memoara. 8a J o v a n Marjanović. Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca. Globus. Zagreb. 1979. str. 30-31; dr. F. Culinović, Dvadeset sedmi mart. Zagreb. 1965. str. 248-249 9

Isto. str. 31 i 43.

10

AR 1941. ZD. I. dok. 284, str. 856: DGFP. D. XI. d o k . 231.

'<* H o p t n e r , n.d., str. 355. d e l i m i č n o Sporazum Cvetković-Maćek u memoarima aktera, NIN br. 1082 od 3. o k t o b r a 1972. str. 62 i 63. ,ob

A. Breccia, n.d., str. 505. p r i m . 52; Izveštaj Mamelija od 4, m a r t a 1941. br. 175.

,0c A. Breccia, n.d., str. 581 1939-1941, br. 7. D 75.

u Dokumente zum Konflikt mu Jugoslawien und Griechenland

" Uglješa Popovic, Deseti po redu. Tajna obaveštajna služba bivše jugoslovenske vojske od 1938. do maja 1941 godine. Beograd, 1976, str. 140-149 na

H o p t n e r . n.d., str 351-355; A. Breccia, n.d., str. 583.

" b H o p t n e r , n.d., str. 356-357; Sporazum Cvetković-Maček u memoarima a k t e r a , NIN br. 1082, 3. o k t o b a r 1971, str. 62 J u g o s l o v e n s k i vojni a t a š e u Berlinu p u k o v n i k Vauhnik je r e k a o da g e n e r a l u Mirkoviću nikad nije m o g l o ići u glavu da N e m c i m o g u u p o t r e b i t i o d m a z d u a k o p u č u s p e . G e r i n g je bio iz iste p r o f e s i j e avijatićar, k a o i s a m Mirković; m a r š a l o v a (Geringova - p r i m . V.T.) f o t o g r a f i j a sa p o t p i s o m zauzimala je p o č a s n o m e s t o u n j e g o v o j (Mirkovićevoj - p r i m . V.T.) kancelariji. (Hoptner, n.d., str. 352). No, to je, s v a k a k o bila n e k a vrsta k a m u f l a ž e n j e g o v o g s t v a r n o g o p r e d e l j e n j a . 12 Košta Pavlović, 1969, str. 52-53.

Razgovori sa Slobodanum Jovanovićem

1941-1945.

Vindzor,

15 Phillis Auti. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima N I N . b r . 1972, B e o g r a d . ,4

Kanada.

1121,2. jul

A. Breccia, n.d., str. 584.

" D. Simović, Memoari II. str. 16. " F e r d o Culinović, Jugoslavija između dva rata. 11. Zagreb, 1965, str. 196. " S. Paunović. Još jednom istina o 27. martu. NIN br. 1110. 1107, 1103. 1104. 1108, 1105 i 1118 od 1972. g o d i n e . Tu su d e t a l j n o o p i s a n i d o g a d a j i i a k t e r i u n j i m a . Isto. NIN br. 1102 od 20. f e b r u a r a 1972. str. 60. Isto. NIN br. 1107 od 26. m a r t a 1972, str. 62-63. F. Culinović, 27. mart. ... str. 266-267. 20

P r e m a p i s a n j u k a p e t a n a Dragiše Ristica. u svojoj knjizi Jugoslovenska revolucija 1941. University Park. L o n d o n , 1966, g e n e r a l Mirkovic je n e k o l i k o m i n u t a posle 19 č a s o v a 26. m a r t a p o d n e o d e f i n i t i v a n izveštaj o akciji koja je t r e b a l o da p o č n e s u t r a d a n (27. m a r t a ) u 2,15 č a s o v a u j u t r o (vidi Siniša Paunović. Još jedna istina o 27. martu 1941. NIN. br. 1107 od 26. m a r t a 1972. s t r 60); p r e m a Memoarima g e n e r a l a Mirkovića »Izvršenje svih z a d a t a k a f i k s i r a n o je za 2,20 ćas. 27 m a r t a « . (Vidi Siniša Paunović, isto. NIN br 1107 od 26. m a r t a 1972. str. 62), a p r e m a Simovicevim Memoarima i A. B r e c c i a n.d.. str. 584 u I ćas p o s l e p o n o ć i K o m e verovati? 21 F. Culinović, n.d.. str 196; D. Simović, Memoari. II. str. 21. Detaljne p o d a t k e o o v o m otp o r u i a k c i j a m a izvršilaca d r ž a v n o g u d a r a videti Siniša Paunović. Još jedna istina o 27. martu 1941. N I N . b r . 1113,7 m a j 1972, str. 60-63. U tim o p š i r n i m opisima, na o s n o v u izjava n e k i h učesnika, s v a k a k o ima d o s t a s u b j e k t i v n i h o c e n a , pa ih t r e b a primiti sa r e z e r v o m , zbog će ga se o v d e i ne iznose. 22 A. Breccia, n.d.. s t r 584. Detaljne p o d a t k e o o v o m o t p o r u , n a r o č i t o u k a s a r n i K r a l j e v e g a r d e u T o p ć i d e r u . i a k c i j a m a izvršilaca d r ž a v n o g u d a r a videti Siniša P a u n o v i ć , Još jedna istina o 27. martu 1941. NIN br 1113, 7. m a j 1972. str 60-63. 23 Ilija Jukic, Pogled na prošlost, sadašnjost i budućnost hrvatskog naroda, H P K., L o n d o n , 1965 i d. str. 140; A Breccia, n.d., str. 584. 24 F. Culinović. n.d.. str. 196; AVII, reg. br 40/4-2. K. 54 i AVII, m i k r o f i l m Bon-2/150. (Prema o v o m d o k u m e n t u Rađio-stanica B e o g r a d objavila je ovu P r o k l a m a c i j u 27. aprila 1941. u 5.00 časova); Breccia, n.d., str. 584. Ova p r o k l a m a c i j a p r e n o š e n a je u i n t e r v a l i m a od po 10 m i n u t a , uz p r a t n j u n a c i o n a l n e h i m n e i vojnih m a r š e v a . Čitao ju je neki mlađi oficir koji je n a v o d n o opon a š a o kraljev glas. J e d a n o d z a v e r e n i k a R a d o j e Knežević navodi d a j e p r o k l a m a c i j u d a o s v o m b r a t u m a j o r u Zivanu Kneževiću da je o d n e s e kralju na potpis, ali je to s p r e č i o g e n e r a l Košić, t a k o da je o s t a l a n e p o t p i s a n a , pa je o d l u č e n o da se sa n j o m p o s t u p i k a o da je p o t p i s a n a . Čitao ju je p o r u č n i k b o j n o g b r o d a J a k o v Jovović, ali. nije t a ć n o da je o p o n a š a o kraljev glas. (Emigrantski časopis »Poruka« br. 5 3 - 5 4 za januar-mart 1959, str. 38. F. Culinović, n. d.. str. 197). Na pit a n j e g e n e r a l a Petra Zivkovica da li je kralj p o t p i s a o p r o k l a m a c i i u , Simović je p o t v r d n o ollgovorio. iako nije bila p o t p i s a n a (D. Gregorić. Samoubisivo Jugoslavije. B e o g r a d . 1942, str. 21£)), a bivši k r a l j Petar II piše u svojim m e m o a r i m a The King's Heritage, New Jork. 1954, s t r 77. d a ' j e tu p r o k l a m a c i j u prvi put č u o 27 m a r t a o k o 9 časova p r e p o d n e i to sa b e o g r a d s k e r a d i o - s t a n i c e

(F. Cuiinović. n.d.. str. 197). Ukaz o i m e n o v a n j u nove vlade k r a l j je p o t p i s a o n e š t o kasnije t o k o m p r e p o d n e v a 27. m a r t a (F. Cuiinović, n.d., str. 197). 26

F. Cuiinović, n.d., str. 196.

28

H o p t n e r , n.d., str. 369 ( p r e m a King Peter II, King's Heritage, str. 71).

27

Maćek se 26. m a r t a u v e č e v r a t i o iz B e o g r a d a u Zagreb. Od dr J. S u t e j a 27. m a r t a u 6 č a s o v a u j u t r o s a z n a o je p r e k o t e l e f o n a za državni u d a r i da su u h a p š e n a 4 h r v a t s k a ministra, od kojih g e n e r a l Simović traži da u d u u njegovu vladu, ali da su odbili da u đ u bez n j e g o v o g o d o b r e n j a . Maćek mu je o d g o v o r i o da ga nazove posle d v a sata da bi se za to v r e m e k o n s u l t o v a o sa p o t p r e d s e d n i k o m HSS A. K o š u t i ć e m i glavnim s e k r e t a r o m s t r a n k e J. Krnjevićem, koje je pozvao da d o đ u . Ubrzo posle toga obavestio ga je šef zagrebačke policije Vikert (Vikert Rikard) da se knez Pavie nalazi u d v o r s k o m vozu na železnićkoj stanici u Z a g r e b u i da želi da se sa njim s a s t a n e u B r e ž i c i - ( M a ć e k - H o p i n e r u , H o p t n e r , n.d., str. 360). M e đ u t i m . Maćek je o t i š a o na stanicu, gde je z a t e k a o k o m a n d a n t a 4. a r m i j s k e oblasti g e n e r a l a Nedeljkovića, u š a o u voz i na pit a n j e kneza Pavia: »Recite mi šta se desilo«? s a o p š t i o mu o n o što je č u o od Suteja. Knez je u p i t a o •Sta da se radi«?, a Maćek je, videći Subašiča, Košutića i Krnjevića na stanici, p r e d l o ž i o da idu u b a n s k e d v o r e i t a m o o d l u č e šta t r e b a učiniti. N a p u š t a j u ć i stanicu. Maček je n a s a m o u p i t a o šefa policije Vikerta: »Koliko ljudi imate?« Da li i m a t e kuraži da u h a p s i t e Nedeljkovića?« (armijski general, k o m a n d a n t IV a r m i j s k e oblasti - V.T.). Izdajte n a r e d b u , i ja ću je izvršiti«, odgovorio je Vikert. »Dobro. Pratite nas u d v o r e i b u d i t e s p r e m n i « , d o d a o je Maćek. U Banskim d v o r i m a Maćek je p r e d l o ž i o knezu da se u h a p s i g e n e r a l Nedeljković. a u m e s t o njega postavi Hrvat general Maric, Nedeljkovicev z a m e n i k . i da se sa lojalnim t r u p a m a uguši p o b u n a . Knez se nije složio, već je pozvao g e n e r a l a Nedeljkovića koji je. u ime kralja i n o v e vlade. f o r m a l n o tražio da se knez vrati u B e o g r a d . Pošto je pristao, k n e z je. p r e n a p u š t a n j a Zagreba, p r e k o e n g l e s k o g konzula, molio e n g l e s k u vladu da mu o d o b r i da se skloni u n e k u e n g l e s k u koloniju ( C v e t k o v i ć - H o p t n e r u . H o p t n e r , n.d.. str. 360-362); A Breccia, n.d.. str. 589). I p r e m a verziji dr Danila G r e g o r i ć a Maćek je p r e d l a g a o knezu Pavlu da se na m e s t o gen e r a l a Nedeljkovića za k o m a n d a n t a Z a g r e b a č k e vojne oblasti postavi g e n e r a l Maric a da se Simoviću postavi u l t i m a t u m sa k r a j n j i m r o k o m , i a k o ga ne izvrši da se sa lojalnim pukovima krene na B e o g r a d . (Dr Danilo Gregorič, Samoubistvo Jugoslavije, B e o g r a d . 1942. str. 220-225) Knez je o d g o v o r i o : »Vi d o b r o mislite, d r a g i m o j g o s p o d i n e Maćek. Ali to ne ide t a k o k a o š t o vi stvari zamišljate Pre svega, to bi značilo g r a đ a n s k i rat - i to g r a đ a n s k i rat i z m e đ u S r b a i Hrvata. A to je baš o n o što ja neću Zbog loga sam ja još p r e d v e g o d i n e p o k u š a o da celu svoju politiku p o s t a v i m na t e m e l j e s p o r a z u m a i z m e đ u ova dva n a r o d a . Ako vi sad k r e n e t e sa v o j s k o m iz Zag r e b a na Beograd, naprav ili biste o t v o r e n i s r p s k o - h r v a t s k i s u k o b . A to je van svake s u m n j e raspad države«. (Isto. str. 223) Ovo p o t v r đ u j e i Walter Hagen u svom delu Die Geheime Front, Wien. 1950, na str. 222; AVII. m i k r o f i l m Bon-2. reg br. 159-160. 28 2S 30

D. Simovu. memoar t. 11, s t r 22. F. Culinovic. n.d., str. 198; D Simović. Memoari, II, str. 22 M. Sušovic, Život u iicama, - P o b j e d a - - Vrijeme, Titograd 29. avgust 1971, str. 4.

3 ' A. Breccia, n.d., str. 585. To isto navodi i H o p t n e r na str 359 svoje knjige, ali d o d a j e : »Sem j e d n e k r a t k e pojave na trgu »Slavija«. jugoslovenski k o m u n i s t i nisu igrali n i k a k v u ulogu u puću«. što nije tačno, jer su sve do d r ž a v n o g u d a r a bili glavni kritičari p r o t i v n a r o d n e i proo s o v i n s k e politike kraljevske j u g o s l a v e n s k e vlade. 32

AVII m i k r o f i l m Bon-1/1042.

33

H o p t n e r . n.d., ćirilično izdanje, s t r 397

34

Drugi kongres Komunističke partije Hrvatske 21-25.

novembra 1948. Z a g r e b 1949, str. 58-

59. 35 Vladimir Bakarić, Nisam tako mislio, p i s m o NIN-u kao o d g o v o r na č l a n a k Na šta je mislio Bakarić. NIN br. 1121. 2. jul 1972. str. 25.

36

V. Cerili. Drugi svetski rat. III. Beograd 1964. str. 153-154: dr M. Bulajkr. Aprilska kriza - B o r b a « s e p t e m b a r 1963: AVII. m i k r o f i l m Bon-1, reg br 1015. I n t e r e s a n t n o je da je Cerćil u isto v r e m e d a o i n s t r u k c i j e svom p o s l a n i k u u B e o g r a d u K a m p b e l u d a uvek kad s m a t r a p o t r e b n i m p o d u z i m a k o r a k e kod nove vlade i d a j e z v a n i ć n o o b a v e s t i da ce tu vladu i n j e g o v o Veličanstvo priznati u k o l i k o o d b a c i Pakt sa N e m a ć k o m i pridruži se Grčkoj, da ce V. Britanija o d m a h ispitati kakvu najveću moguću p o m o ć može da pruži, uputiti apel p r e d s e d n i k u Ruzveltu da to isto učini i pritiskivali T u r s k u da i n t e r v e n i š e i p o t p u n o uloži svoj u d e o . Zatim mu d o s l o v n o kaže: - N a d a m se da Jugosloveni n e ć e gubiti v r e m e da pom o g n u G r č k u n a p a d a j u ć i i u n i š t a v a j u ć i italijanske snage što bi i m a l o e f e k t a od p r v o r a z r e d n e važnosti .. Tražili s m o od s e k r e t a r a i n o s t r a n i h poslova i od n a č e l n i k a I m p e r i j a l n o g š t a b a da se v r a l e u Kairo. Stavite to n j i m a do z n a n j a i da li m o g u doći u Beograd«. (A. Breccia, n.d., str. 591592, t e l e g r a m Forin ofisa 27 m a r t a 1941. br. 402). 1941

37

»News Cronicle«, L o n d o n . 28. m a r t a 1941.

38

AVII. m i k r o f i l m Bon-2/448. d o k 995.

39 Arhiv BBC. W r i t t e n Archives C e n t r e . C a v e r s h a m - R e a d i n g , 27. m a n 1941; Dr M. Bulajic. Aprilska kriza 1941. - B o r b a « , s e p t e m b a r 1963 T a d a je Simović izneo Lejnu j u g o s l o v e n s k e potrebe u pogledu p o m o ć i koja mu je ranije o b e ć a n a od strane SAD. Ovu Velsovu p o r u k u Lejn je predao Simoviću 27. m a r t a o k o p o d n e i s njim se zadržao u dužem rezgovoru. Lejn je govorio o mogućnostima Predsednika Sjedinjenih Država da na osnovu Zakona o zajmu i najmu, »u interesu nacionalne o d b r a n e Sjedinjenih Država«, pruži p o m o ć Jugoslaviji i svim d r u g i m nacijama koje nastoje da sačuva svoju nezavisnost i integritet. Simović je izneo jugoslovenske p o t r e b e u vezi pomoći, što mu je ranije o b e ć a n o od s t r a n e SAD. Prema veslima BBC u L o n d o n a S. Vels je d o d a o »da ce jugoslovenski depoziti bili deblokirani«.

40

»New York Times«. N j u j o r k , 27 m a r t 1941.

4

' »The New York Herald Tribune«, Njujork, 27 m a n 1941; iz. »European News Bulletin« od 28. m a r t a 1941, za e m i s i j e poćev od 6,00 časova. 42

A. Breccia, n.d.. str. 590. p r i m 24.

43

Isto.

44

Emisija ENB od 28. m a r t a 1941. na više jezika, a na s r p s k o - h r v a t s k o m od 15,15 do 15,30

časova.

44a »Politika« 28. m a r t 1941 - Glasnik S r p s k e p r a v o s l a v n e c r k v e br. 6. B e o g r a d , j u n i 1980, str 135-137. 44b

»Glasnik«, službeni list S r p s k e pravoslavne crkve br. 6, Beograd, juni 1980, str. 137.

45

E. Kardelj. Deset Ijet ljudske revolucije. »Novi svet«. L j u b l j a n a 1951. str 403.

48

E. Kardelj, Put nove Jugoslavije. Beograd-Zagreb. - K u l t u r a . . 1946, str. 7 i 255.

4

' Dr M e t o d Mikuž n a v o d i K a r d e l j e v u o c e n u u svom delu Pregled razvoja SOB u Sloveniji. VIZ. B e o g r a d . 1956. str. 30. 48

Edvard Kardelj. Deset godina narodne revolucije - K o m u n i s t « br 2-3. 1951

49

Boris Ziherl. Članci i rasprave, »Kultura«. B e o g r a d 1948. str. 50. i 57.

str. 61. 59. i

65.

50

Luj Adamič. Moja rodna gruda, T r e n d s a n d Tides, okt-dec. 1946. D. Simović, .Memoari. II, str. 141. N a s u p r o t mišljenju g e n e r a l a Simovića, d o t a d a š n j i načelnik Glavnog g e n e r a l š t a b a g e n e r a l Petar Košić je. o c e n j u j u ć i 27 m a r t . 29. m a j a 1941 p r e d Istražnom k o m i s i j o m za u t v r đ i v a n j e od 51

g o v o r n o s t i u vezi sa u v l a č e n j e m g r e h i koliki je to g u b i t a k i k a k o sve izgubili. Zločin je kad čovek joj ubije glas i ćast, o n d a to nije ZD. I. dok. 220. s t r 649. p r i m . 2: 5

'» .Politika«, 27. m a r t 1980. B e o g r a d , str. 9

5,b 5

Jugoslavije u rat. izjavio, p o r e d ostalog: »Vi vidite koliko je to s m o mi ludovali Koliko bi naša zemlja bila p r o š i r e n a , šta s m o ubija č o v e k a . . ali kad n e k o ubije d r ž a v u od 15 miliona, kad zločin, vet n e š t o zašto ne postoji t e r m i n u n a u c i . . . « (AR 1941, AVII, F-17).

Arhiv CK SKJ, F o n d CK KPJ, 1943/218

" Arhiv CK SKJ. F o n d CK KPJ, 1941/185.

" Dr F e r d o Cuiinović u svom delu Slom stare Jugoslavije. Zagreb. 1958, str. 148. kaže da je Hitler izjavio da se zbog d r ž a v n o g u d a r a p o č e t a k »Barbarossa - p o d u h v a t a m o r a odložiti za četiri tjedna«. 83

N in be r ski proces. XXXIV ( f r a n c u s k o izdanje), 1946. str. 702, Dok. C-I70.

54

De Witt C. Pole, Light on Nazi Foreign Policy. »Foreign Affairs«. XV, No I, okt. 1946, str.

130. 85 Anthony Eden. Memoirs /' Esperence de Force Fevrier 1938-Aoüt 1945. Plön a Meaux. 1965, Str. 234-235; S l o b o d a n Nešović. Dvadeset sedmi mart i britansko javno mnenje. Referat u Srp s k o j a k a d e m i j i n a u k a na m e đ u n a r o d n o m s k u p u u B e o g r a d u 1971. o temi Ustanak u Jugoslaviji 1941. i Evropa, str. 40 58 Foreign Affairs. »American q u a t e r l v Review«. New Jork. vol. 25 No I, okt. 1946. str. 150. S l o b o d a n Nešović. isto. str. 40.

''

» B o u p o c H H C T o p H H « . aKaAe.MHH n a v K C C C P , o T . v e \ e n n e HCTOPHMCCKH.X n a y K .

MOCKBB.

No 6, j u n 1957; S l o b o d a n Nešović. isto, str. 41. Assmann K u n . Deutsche Schicksjahre, Wiesbaden. 1950, str. 255 - 286. 58 Martin L Van Kreveld, Hitler's Strategy 1940 1941. The Balkan Clue, C a m b r i d g e University Press, E n g l a n d . 1974, str. 144-147

' » E u r o p e a n News Bulletin« od 28. III 1941 - vesti na s r p s k o h r v a i s k o m jeziku e m i t o v a n e od 1: .45-16.00 časova.

OBRAZOVANJE I RAD VLADE GENERALA SIMOVIĆA OD 27. MARTA DO 6. APRILA 1941. GODINE OBRAZOVANJE VLADE

Posle dužih p o g a đ a n j a u zgradi Glavnog generalštaba, najzad je 27. m a r t a u 9 časov a sastav ljena nova jugoslovenska vlada, na čelu sa glavnim organizat o r o m u d a r a g e n e r a l o m Simovičem. U želji da sastavi k o n c e n t r a c i o n u vladu, od p r e d s t a v n i k a svih građanskih partija, general Simović je, izgleda, bio prin u đ e n da uzme i n e k e k o m p r o m i t o v a n e političare. On nije ni p o m i š l j a o da u vladu uvede bilo kog predstav nika KPJ, bez obzira što je ona bila najsolidniji oslonac za o d b r a n u zemlje. O n a p o r i m a za sastav vlade Simović piše: »Predstavnici političkih partija p r i k u p l j e n i su u k a b i n e t u m i n i s t r a vojske i m o r n a r i c e . i to: - od radikala - Miša Trifunovič, Košta Miletić i M i r k o Košić ( M i r k a Košića je p o g r e š n o d o v e o oficir u p u ć e n p o d r D o r đ a Durića): - od d e m o k r a t a - Milan Grol, Boža Marković i B o ž i d a r - B o k a Vlajić. od J u g o s l o v e n s k e n a c i o n a l n e s t r a n k e (JNS) - Jovan B a n j a n i n . - od s a m o s t a l n i h d e m o k r a t a - S r đ a n Budisavljević, od z e m l j o r a d n i k a - B r a n k o Cubrilović i Miloš T u p a n j a n i n (M. T u p a n j a n i n nije ni bio pozvan na s a v e t o v a n j e već je s a m o z v a n , u svojstvu z a s t u p n i k a šefa Z e m l j o r a d n i č k e s t r a n k e , u p a o u kabinet m i n i s t r a vojske, gde su vodeni pregovori za o b r a z o v a n j e vlade): - p r e d s e d n i k »Srpskog k l u b a - S l o b o d a n Jovanović i p r e d s e d n i k » N a r o d n e o d b r a n e « Ilija Trifunović-Birčanin. Na insistiranje M. Grola. n a k n a d n o je pozvan Momčilo Ninćić, a na p r e d s t a v k u J. Ban j a n i n a da ne m o ž e uzeti u č e š ć e na s a s t a n k u bez. vodstva svoje s t r a n k e i na z a u z i m a n j e M Grola - pozvani su. n a k n a d n o . Petar Živković i B o š k o Jevtić. O t v a r a j u ć i o v a j s a s t a n a k , ja s a m s a o p š t i o p r i s u t n i m a da je vojska, o d g o v a r a j u ć i j e d n o d u š n o m o s e c a n j u n a r o d a da s a č u v a svoju s l o b o d u i nezavisnost, zbacila vladu Dragiše Cvetkovića koja je p o t p i s a l a Trojni pakt i k r a l j e v s k o n a m e s n i š t v o i d a j e m l a d o g kralja proglasila p u n o l e t n i m . Pošto s a m p r o č i t a o kraljevu p r o k l a m a c i j u , u p i t a o s a m p r i s u t n e : »Koga predlažete za p r e d s e d n i k a vlade?« Svi su j e d n o d u š n o odgovorili: »Vas« Predložio s a m da u vladu u đ u po d \ a p r e d s t a v n i k a iz svake s t r a n k e i da m i n i s t a r s t v o vojske i m o r n a r i c e p r i m i armijski g e n e r a l B o g o l j u b S. Ilić. P o t o m se razvila k r a t k a d i s k u s i j a o k o p o d e l e p o j e d i n i h r e s o r a « . '

Slično piše i kapetan Dragiša Ristic u svojoj knjizi Jugoslovenska revolucija 1941. o p o j e d i n o s t i m a o k o izbora ličnosti za položaj ministra inostranih poslova, dodajući s a m o da je kandidat za taj resor bio, pored Momčila Ninćića i Milana Gavrilovića, i dr Đorđe Đurić, ali da je o d m a h o t p a o iz p r o s t o g razloga što »zabunom, nije bio pozvan«. 2

U svojim s e ć a n j i m a p o t p u k o v n i k Živojin Radojičić o sastavu vlade, između ostalog, kaže: » . . . Sto sc tiče s a m o g č i n a sastava vlade, s r p s k i d e o političara o d m a h je p r i h v a t i o pon u đ e n e portfelje. Hrvatski političari su dali načelni p r i s t a n a k , ali su p r e k o n a č n e o d l u k e želeli da se k o n s u l t u j u sa svojim š e f o m s t r a n k e d o k t o r o m Vlatkom M a č e k o m . koji je i s a m te noči bio s v r g n u t sa vlasti k a o p o t p r e d s e d n i k C v e t k o v i ć e v e vlade. L'z.gred b u d i r e č e n o , g e n e r a l Simović je p o k u š a o da M a č e k o v u saglasnost d o b i j e p r e k o t e l e f o n a Pozvao g a j e da u n o v o j vladi zauzme stari položaj p o t p r e d s e d n i k a . l a k o su d u g o razgovarali, d o k t o r Maček nije t o m p r i l i k o m d a o svoj p r i s t a n a k . Ali, nije ni k a t e g o r i č k i odbio taj predlog. Cak je n e d v o s m i s l e n o izjavio da n e m a nišla protiv da njegovi p r e d s t a v n i c i prihvate p o n u đ e n e r e s o r e u S i m o v i ć e v o j vladi. Izgleda da je on h t e o da na neki način ispita n e m a č k o mišljenje o n a s t a l o j situaciji i da vidi k a k a v će stav zauzeli Simovićeva vlada p r e m a Paktu. H r v a t s k i m i n i s t r i bivše vlade, koji su inače bili k a n d i d a t i i za novu vladu, imali su svoje a p a r t m a n e u hotelu -Bristol» u K a r a đ o r đ e v o j ulici Po njih su. radi svake sigurnosti, otišli oficiri s o r u ž a n o m v o j n i č k o m p r a t n j o m . Iako im je o d m a h r e č e n o k u d a ih v o d e i zbog čega, o n i su se celim p u t e m držali vrlo r e z e r v i s a n o i g o t o v o ljutito. A k a d a su se našli p r e d g e n e r a l o m S i m o v i c e m , m i n i s t a r S u t e j je glasno p r o t e s t o v a o š t o ih odv o d e »kao n e k e zločince«. p o d o r u ž a n o m p r a t n j o m Na to je g e n e r a l Simović mirno, ali o d l u č n o r e k a o : » - Budite, g o s p o d o , p a m e t n i ! Zar ne vidite da je ovo revolucija?! To s m o učinili radi vaše b e z b e d n o s ti, ,.« 3

General Mirković u svom Dnevniku kaže: •Ja lično nisam i m a o n i k a k v o g uticaja na sastav vlade Ona ie sastavljena voljom i spor a z u m o m g e n e r a l a Simovića. J e d i n o sam na m o l b u i p r e k l i n j a n j e m a j o r a Živana Kneževića da njegov brat, p r o f e s o r R a d o j e Knežević, b u d e p o s t a v l j e n za m i n i s t r a pri P r e d s e d n i š t v u vlade, p r e d l o ž i o đ e n e r a l u Simoviću d a g a postavi n a j o š n e p o p u n j e n i položaj m i n i s t r a dvora, što je đ e n e r a l Simović i prihvatio«

Neslaganje između generala Simovića i Mirkovića postojalo je u pogledu ulaska u vladu crnogorskog političara Marka Dakovića. Mirković je o t o m e zapisao u svom Dnevniku: • Marko Dakovic je bio oduševljen i gotovo zbunjen državnim u d a r o m , za koji je rekao: .Dvadeset sedmi mart je posle Kosova najveći d o g a đ a j u istoriji srpskog naroda'! Ali kada je đeneral Simović sa jednim malo širim uvodom i sa m n o g o lakta r e k a o Marku Dakovicu ko su članovi vlade. Marko je bio zapanjen . . . Rekao je gotovo izbezumljeno: Ja boga mi. ne mogu Zar ja celog života da se borim protiv lih ljudi i da sada saradujem s njima . Ja, boga mi. neću!' Tek posle dužeg ubeđivanja od s t r a n e generala Simovića i Ilića. Marko Dakovic je na kraju popustio i pristao na s a r a d n j u s ovim ljudima i doc nije sasvim skrušen izašao iz kancelarije ministra vojske«

Međutim, general Simović je u Mirkovićevom Dnevniku duž celog teksta stavio dva znaka pitanja, povukao debelu crtu i napisao: »To je apsolutno netačno«. 4 H o p t n e r u svojoj knjizi Jugoslavija u krizi 1934-1941 piše d a j e »u ranim jutarnjim časovima 27. m a r t a u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e došlo do oštrih r a s p r i . . . Zamišljajući j e d a n autoritativni režim, po ugledu na o n o što je organizovao njegov r u m u n s k i kolega general Antonesku, general Mirković je tražio vladu generala, sa j e d n i m g e n e r a l o m , verovatno njim samim, kao preds e d n i k o m , ali je Radoje Knežević e n e r g i č n o ustao protiv ovog p r e d l o g a i istakao da vlade od 1929. godine nisu predstavljale zemlju, pa je p r e d l a g a o da nova vlada traži legitimnost od samog naroda ...« (Un temoin, Le Coup d'Etat de Simoxic, »La France interieure«, sept, i okt. 1945). Pošto su hrvatski i slovenaćki predstavnici u zbaćenoj Cvetković-Mačekovoj vladi (za razliku od srpskih predstavnika) mogli stvarno da govore u ime svoga naroda, Knežević je s m a t r a o da oni treba da ostanu članov i 27-martovske vlade. No, u Kneževićevom r e z o n o v a n j u ima j e d n a n e d o s l e d n o s t . On je h t e o vladu, predstavnicu svih nacionalnih g r u p a koje sačinjavaju Jugosla-

viju - Srba, Hrvata, Slovenaca i svih drugih. A u isto v r e m e h t e o je da u k i n e Ustav od 1931. godine - koji su Hrvati primili pragmatički i hteli da ga t r p e do izmena u njihovu korist - pa da se vrati Ustavu od 1921. godine, s kojim su Hrvati bili sasvim nezadovoljni i pod kojim su, s v r e m e n a na v r e m e , bojkotovali i vladu i p a r l a m e n t . Izgleda d a j e on h t e o da ignoriše njihovo d r ž a n j e i t a k t i k u slanja p r e d s t a v n i k a u p a r l a m e n t s a m o da bi vršili s i s t e m a t s k u opstrukciju, da bi podsticali pasivnu rezistenciju, ili da bi zaustavili akciju namenjenu učvršćenju centralizma. 5 Posle dugih diskusija, pristalice Mirkovićeve teze primile su, p r e k o volje, Kneževićevu političku analizu. I drugi su imali svoje ideje o prirodi vlade i sastavu kabineta. Simović je h t e o vladu » n a r o d n o g spasa« sa s o b o m kao p r e d s e d n i k o m , S l o b o d a n o m Jovanovićem i Vlatkom M a č e k o m k a o p o t p r e d s e d n i c i m a i s r p s k i m e p i s k o p o m Nikolajem i katoličkim b i s k u p o m Akšamovićem kao m i n i s t r i m a bez portfelja. P r e m a njegovom planu, Slovenci bi imali dva ministra, Hrvati tri p o r e d Mačeka, svaka od tri s r p s k e političke s t r a n k e imenovala bi po jednog, a Vojvodina i C r n a Gora dale bi po jednog. 6 »Za v r e m e r a s p r a v e o k o sastava kabineta, Simović je o d u s t a o od ideje da uzme dva e p i s k o p a . . . Rasprava je bila vrlo o š t r a o k o m i n i s t r a inostranih poslova. Miloš T u p a n j a n i n , predstavnik Srpske z e m l j o r a d n i č k e stranke.insistirao je na postavljenju dr Milana Gavrilovića, dok je Košić, Simovićev blizak prijatelj,zastupao stav da izbor ministra zavisi od politike koju novi m i n i s t a r ima da vodi, pa je p r e d l a g a o da se ostavi pitanje postavljenja novog m i n i s t r a dok se ne o d l u č e dali žele mir ili rat. Milan Grol i Miša Trirunović o d m a h su se izjasnili za mir. Pera Zivković je r e k a o da je n e m u g u ć e misliti o ratu. Simović je bio za mir ako je mir mogućan. (Podvukao V.T.). Dok su oni nastavljali u t o m pravcu, T u p a n j a n i n se nije više m o g a o uzdržati. Sa r a z b a r u š e n o m kosom, on je lupio o sto r u k o m i uzviknuo: .Kakav mir? Ovo je n a c i o n a l n a revolucija i k a d a se ona završi, o n d a će biti nacionalni rat. To je bilo prvi put d a j e n e k o p o m e n u o reć revolucija'. Uprkos njegovog ispada, većina je bila za mir. Tada je Košić uzeo reć, znajući da će o n o što će reći srušiti njegove šanse da u đ e u novu vladu i rekao: ,Ako hoćete da vam Nemci v e r u j u da ste za m i r zadržite Cincar-Markovića kao ministra inostranih poslova, b a r dok p r o đ e prvo uzbuđenje«. 7 Na sednici »nije p r i h v a ć e n o da se zadrži Cincar-Marković, a s p r e č e n o je i postavljanje Milana Gavrilovića na položaj ministra i n o s t r a n i h poslova, pošto bi to sigurno značilo rat. Ostala je s a m o j e d n a ličnost da se u z m e u obzir - Momčilo Ninčić, koji je bio m i n i s t a r inostranih poslova šesnaest g o d i n a ranije. Pozvali su ga od kuće, gde se o p o r a v l j a o od j e d n e o p e r a c i j e . . . Ninčić, koji je stigao da p r e u z m e najodgovorniji položaj u vladi, bio je m i n i s t a r inostranih poslova poslednji put 1926. g o d i n e . . . Otvoreni frankofil, on je, takođe, bio p r e d s e d n i k Italijansko-jugoslovenskog, Nemačko-jugoslovenskog i Mađarsko-jugoslovenskog društva. Očigledno, Ninčić je bio svačiji prijatelj i odličan izbor za m e s t o na koje je sada pozvan i pod uslovima koji su s a d a postojali. Profesionalni d i p l o m a t a , on je verovao da mu je prvi zadatak b i o da puč učini prihvatljivim nacistima«. 8 Prilikom f o r m i r a n j a nove vlade, koja još nije bila legitimna, j e r ju kralj još nije bio p o t v r d i o ukazom, razočarali su se oni učesnici u d e b a t i koji su kao prvi rezultat državnog u d a r a očekivali n e p o s r e d n u o s u d u Trojnog p a k t a i hitne p r i p r e m e za rat, jer se general Simović izjasnio u prilog v e o m a o p r e z n e po-

litike smirenja, u nadi da će uspeti da dobije u v r e m e n u ne s a m o da stvori uslove da se zemlja suprotstavi r a t n o m s u k o b u , nego da i taj s u k o b odloži d o k l e god mu situacija dozvoli da sa u s p e h o m stane uz bok saveznika. On se, u stvari. zavaravao da će to postići o b i č n o m o d u g o v l a ć e ć o m taktikom, kao što je to radio knez Pavle, a zavaravao je i svoje najnepomirljivije pristalice koji su »strpljivo« očekivali da će biti p o n i š t e n a »izdaja« koju su pripremili knez i njegova vlada. 9 U m e đ u v r e m e n u Simović je o svemu izvestio kralja Petra, koji je potpisao p r o k l a m a c i j u ranije objavljenu p r e k o radija, kao i ukaz o i m e n o v a n j u Simovića za p r e d s e d n i k a vlade. Na kraljevo pitanje kakva će biti p r i r o d a unutrašnje i spoljne politike nove vlade, Simović je odgovorio da pokušava da u b e d i Mačeka da uđe u vladu. U pogledu spoljne politike r e k a o je d a j e razgovarao sa H e r e n o m i uverio ga da će se nastaviti Cvetkovićeva politika p r e m a Nemc i m a . . . Revolucija je bila stvar u n u t r a š n j e politike, j e r je glavni n e d o s t a t a k Cvetkovićeve vlade bio što je držala n a r o d »neobavešten o svojoj politici«.' 0 Radio Beograd je u 9,30 časova objavio f o r m i r a n j e nove vlade pod predsedništvom generala Simovića, a u tom času su se odjeci jugoslovenskih događaja proširili u čitavom s v e t u . " Nova vlada održala je svoju prvu sednicu 27. m a r t a u 22 časa u zgradi Predsedništva vlade u B e o g r a d u . Ovoj sednici prisustvovali su: p r e d s e d n i k vlade general Simović, drugi p o t p r e d s e d n i k vlade S l o b o d a n Jovanović, i ministri: Ninćić, Sutej, Andres, Torbar, Smoljan, Ilić, Kulovec, Groi, Banjanin, Daković, Cubrilović i Kosanović, kao i ban Banovine Hrvatske Ivan Subašić. Tom prilikom je p r e d s e d n i k vlade general Simović p o d n e o Ministarskom savetu ukaz o obrazovanju nove vlade, ostavku n a m e s n i k a i sledeči kraljev proglas o s t u p a n j u na presto: •Srbi. Hrvati i Slovenci! U o v o m t e š k o m t r e n u t k u za naš n a r o d o d l u č i o sam da u z m e m u svoje r u k e k r a l j e v s k u vlast. Namesnici. koji su r a z u m e l i o p r a v d a n o s t mojih p o b u d a , o d m a h su sami p o d n e l i ostavku. Moja v e r n a vojska i m o r n a r i c a stavili su mi se o d m a h na r a s p o l o ž e n j e i već izvršavaju moja naređenja. Pozivam sve Srbe, H r v a t e i S l o v e n c e da se o k u p e o k o p r e s t o l a To je najsigurniji naćin. da se u o v i m teškim p r i l i k a m a održi red u n u t r a i mir spolja M a n d a t za sastav vlade p o v e r i o sam a r m i j s k o m đ e n e r a l u Dušanu T Simoviću. S v e r o m u boga i u b u d u ć n o s t Jugoslavije, pozivam sve g r a đ a n e i sve vlasti u zemlji na v r š e n j e svojih d u ž n o s t i p r e m a Kralju i O t a d ž b i n i 27. III 1941. g. u B e o g r a d u Petar s.r.«

Već u 5 časova Radio-stanica Beograd objavila je ovaj proglas n a r o d u . U stvari, to je bio proglas koji su na brzinu sastavili organizatori udara, jer kralj o t o m e nije ništa z n a o . ' 2 Pored toga s a o p š t e n o je d a j e knezu Pavlu, po njegovoj želji, o d o b r e n o da sa p o r o d i c o m o t p u t u j e u Grčku i da će nova vlada biti predstavljena kralju pre b l a g o d a r e n j a u c r k v a m a . Ministar inostranih poslova Ninčić obavestio je članove vlade o svom razgovoru sa fon H e r e n o m , n e m a č k i m poslanikom u Beogradu. Zatim je Ministarski savet k o n s t a t o v a o da se pložaj Banovine Hrvatske nije niukoliko p r o m e n i o a k t o m od 27. marta. Ban Banovine H r v a t s k e dr Subišić izneo je razloge svoga dolaska u Beograd i stav dr Mačeka u vezi n o v o s t v o r e n e situacije u zemlji. Posle duge diskusije, Ministarski savet je odlučio: da kralj položi zakletvu pred Ministarskim savetom: da ministar p r a v d e izradi predlog o amnestiji za

političke krivce i da m i n i s t a r vojske i m o r n a r i c e raspusti k o n c e n t r a c i o n e logore ( r a d n e čete i bataljone). Tom prilikom su neki članovi vlade, n a r o č i t o Franc Kulovec, bili ne s a m o protivni ovoj politici, već su zahtevali da se zab r a n e n a r o d n e manifestacije i da u n u t r a š n j a politička linija o s t a n e n e p r o m e njena. Najzad. Ministarski savet je usvojio tekst izjave koju će za javnost dati p r e d s e d n i k vlade general Simović. Posle ove sednice jugoslovenske vlade, u v r e m e k a d a je Hitler već bio izd a o svoju Direktivu br. 25 za napad na Jugoslaviju, novi p r e d s e d n i k vlade general Simović je negde p r e d p o n o ć 27. m a r t a u svom k a b i n e t u d a o sledeću izjavu p r e d s t a v n i c i m a d o m a ć e š t a m p e : Apel građanstvu: »U ozbiljnim d a n i m a n a r o d Jugoslavije o s e l i o se o n e s p o k o j e n naCinom na koji su vod e n i javni poslovi. N e p o v e r e n j e p r e m a l a k v o m s t a n j u stvari p o s l e d n j i h d a n a m a n i f e s t o v a l o se s tolikom silinom da je p r e t i l o j a v n o m p o r e t k u . Pod p r i t i s k o m tog n e s p o k o j n o g j a v n o g m i š l j e n j a d o š l o je do d a n a š n j i h p r o m e n a . Za tu u z n e m i r e n o s t n e m a više razloga od t r e n u t k a kad je Nj. V Kralj Petar Drugi u z e o vlast i obrazovao vladu k a o izraz r a s p o l o ž e n j a n a r o d a srpskog, h r v a t s k o g i s l o v e n a ć k o g . U ime vlade k o j o j s a m na ćelu ja d a n a s kao svoju p r v u reć u p r a v l j a m a p e l g r a đ a n i m a isto l a k o kao i v l a s t i m a da p o m o g n u Kraljevsku vladu u o v o m t r e n u t k u , ćiji je prvi z a d a t a k da o ć u v a red u zemlji i m i r spolja. A p e l u j e m na r o d o l j u b l j e g r a đ a n a Jugoslavije da se k l o n e m a n i f e s t a c i j a koje bi o t e ž a l e naše o d n o s e sa s u s e d i m a sa k o j i m a ž e l i m o da i dalje o s t a n e m o u m i r u i prijateljstvu, apel u j e m da ne podležu n i k o j i m n e p r o m i š l j e n i m a k t i m a ni u t i c a j i m a sa kojih bilo s t r a n a . O s t a n i m o u brizi o sebi - svoji, nezavisni, d o s t o j a n s t v e n i . S t r o g r e d i k o r e k t n o d r ž a n j e p n i s u uslov u s p e š n o g s p r o v o đ e n j a z a d a t a k a koji s u p r e d n a m a « . 1 3

Vec iz. ove prve izjave p r e d s e d n i k a vlade generala Simovića moglo bi se zaključiti da cilj puča nije bio da se d a d e o t p o r i da se a k o t r e b a zagazi u rat sa silama Osovine. Narod se poziva samo: »da ne podleže nikakvim n e p r o m i š ljenim a k t i m a ili uticajima sa kojih bilo strana«, da se ne bi otežali naši o d n o s i sa s u s e d i m a »sa kojima želimo da i dalje ostanemo u miru i prijateljstvu«. Zar se mogao uputiti ovakav poziv građanstvu 27. marta, koji je već d o n e o svoju odluku: »bolje rat nego pakt?« Zar nije ovakva izjava k a p i t u l a n t s k o g karaktera? Sigurno jeste. Nova vlada se o d m a h susrela sa izvanrednim, u p r a v o s u d b o n o s n i m prob l e m i m a - kakav stav zauzeti p r e m a ratu, da li n a r o d u dati i kakve d e m o k ratske s l o b o d e i kakav stav zauzeti p r e m a o n i m a koji su se nalazili u zatvorima ili k o n c e n t r a c i o n i m l o g o r i m a zbog njihovog političkog r a d a i dugogodišnje u p o r n e b o r b e protiv n e n a r o d n i h režima i njihove politike, a n a r o č i t o u p e r i o d u od š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e do p r e d sam početak rata. P r i r o d n o je da ova nova n e h o m o g e n a vlada nije mogla imati j e d i n s t v e n o g plana. Zato se u njoj prvih d a n a pojavljuju uglavnom dve g r u p a c i j e sa različitim gledištima, k a k o o u n u t r a š n j i m t a k o i o spoljnopolitičkim pitanjima. 1 4 U prvoj grupi - koja se e n e r g i č n o protivila s t u p a n j u u rat i u p r n o se zalagala za produžetak o n e iste politike koju je na u n u t r a š n j e m i s p o l j n o p o l i t i č k o m planu vodila o b o r e n a vlada Cvetković-Maček, bili su glavni protagonisti Maček. Kulovec i Ninćić, a u d r u g o j - Simović, Kosanović, Čubrilović i Daković. U grupi kolebljivaca (uvek s p r e m n i h da p r e b e g n u iz j e d n o g u drugi tabor), koja je bila sasvim bez ikakvih koncepcija i jasnih stavova, bili su ostali članovi vlade. To je pokazao prvi s a s t a n a k partijskih p r e d s t a v n i k a radi konsultovanja o sastavu vlade 27. marta, k a d a je izbio s p o r o k o izbora m i n i s t r a spoljnih poslova.

Na prvoj sednici vlade, general Simović je p o k r e n u o pitanje opšte mobilizacije, ali se protivnička g r u p a (koja je bila za Trojni pakt), na čelu sa Kulovecom i Ninčićem (Maček još nije stigao u Beograd), e n e r g i č n o izjasnila protiv tog predloga, p o d izgovorom da za to još nije v r e m e »da se ne bi izazvali Nemci«. Međutim, ni general Simović toga dana, kao i docnije, nije bio odlučan, iako je m o g a o imati p u n u p o d r š k u n a r o d a za d o n o š e n j e j e d n e tako s u d b o n o s n e odluke. Staviše. on je 27. m a r t a u 9 časova, kad mu je p o m o ć n i k načelnika Glavnog generalštaba, u prisustvu ministra vojske i m o r n a r i c e generala Ilića, predložio da se o d m a h n a r e d i o p š t a mobilizacija, odgovorio: »Nemci nas ne smeju napasti«. Tada su jedva pristali da se izda n a r e đ e n j e za aktiviranje t r u p a za zaštitu granice i u n u t r a š n j o s t i . Ovo je imalo kobnih posledica za vojnu silu i n a r o d u toku v o đ e n j a n a m e t n u t o g rata. Iako je bilo očigledno da će N e m a č k a napasti Jugoslaviju, vlada generala Simovića je gajila iluziju da će taktiziranjem i p r e g o v o r i m a moći da otkloni napad.' 4 *

I

UPOREDNI PREGOVORI DR MACEKA SA S I M O V I Ć E M I SA N E M A Č K I M A G E N T I M A POVERENICIMA - PREDSTAVNICIMA NEMAĆKE VLADE

O d m a h posle državnog u d a r a generalu Simoviću je bilo najvažnije da uvuče Mačeka u novu jugoslovensku k o n c e n t r a c i o n u vladu, j e r je znao da je Maček ranije uživao veliki ugled u Udruženoj opoziciji i da u Hrvatskoj ima veliku p o d r š k u za svoju politiku. On je zbog toga bio p r i n u đ e n da pregovara sa njim o ulasku u vladu, iako je d o b r o znao njegovu političku prošlost, a ponekad i neprijateljsku aktivnost, kao i to da je bio veliki p o b o r n i k za pristupanje Jugoslavije T r o j n o m paktu. Nemajući d r u g o g izlaza, Simović je r a n o u j u t r o 27. m a r t a t e l e f o n o m p o n u d i o Maćeku položaj p o t p r e d s e d n i k a u novoj vladi. Iako je tom prilikom d a o načelnu saglasnost da pripadnici HSS: Sutej, Torbar. Smoljan i Andres u đ u u novu vladu, Maček je lično ostao k r a j n j e rezervisan. Pošto je i dalje održavao kontakt sa tajnim agentima Rima i Berlina, on je izvestio Simovića da će po b a n u Subašiću poslati uslove pod kojima bi prihvatio p o n u đ e n i položaj p o t p r e d s e d n i k a vlade. I zaista, Subašić je noću 27/28. marta, posle dolaska sa knezom Pavlom u Beograd, p r e n e o Simoviću sledeće Maćekove uslove: da nova vlada prihvati S p o r a z u m Maćek-Cvetković od 26. avgusta 1939. g. i da prizna Trojni pakt koji je p r e t h o d n a vlada potpisala 25. m a r t a u Beču. Subašić se vratio u Zagreb 29. m a r t a i saopštio Maćeku da će Simoviceva vlada priznati sve m e đ u n a r o d n e ugovore ranije vlade, računajući i Trojni pakt, ali Maček nije bio zadovoljan Subašićevim p r e k o m e r n o optimističkim p r e d v i đ a n j i m a da bi Jugoslavija mogla izbeći rat sa Osovinom, pa je u Beograd poslao svoga zamenika Košutića da t a m o izvrši novu p r o c e n u situacije. 1 5 Pošto je znao da je Simoviću n e o p h o d a n u n o v o s t v o r e n o j situaciji, Maček je n a m e r n o odugovlačio p r e g o v o r e postavljanjem novih uslova za ulazak u vladu i time. u stvari, išao na ruku p l a n i r a n o j nacističkoj agresiji. S d r u g e strane, Simović je žurio da Maček što p r e d o đ e u Beograd radi u m i r e n j a javnog m n j e n j a iz spoljnopolitičkih razloga. Zbog toga su se punih 7 d a n a redale posete njihovih delegata između Beograda i Zagreba. Simović je slao Kosano-

vica sa p o r u k a m a , a Maćek n j e m u Košutića, koji je o d m a h o t p u t o v a o u Beograd, a zatim se 31. m a r t a vratio u Zagreb m n o g o m a n j e p o u z d a n nego Subašić. Pre odlaska r e k a o je Suteju da će učiniti sve što može da se izbegne rat, ali da su izgledi m i n i m a l n i . ' 6 On je 30. m a r t a d o n e o sledeče Maćekove uslove za ulazak u vladu: 1) Da se o d m a h f o r m i r a K r u n s k i savet u k o m e bi se nalazili po jedan p r e d s t a v n i k Srba. H r v a l a i Slovenaca, zatim srpski p a t r i j a r h i zagrebački n a d b i s k u p K r u n s k i savet t r e b a l o bi da b u d e uz kralja, s tim da k r a l j ne m o ž e p r e d u z e t i n i k a k a v važniji k o r a k niti d o n e t i ma kakav važniji zaključak bez saglasnosti K r u n s k o g saveta. F u n k c i j a S a v e t a t r a j a l a bi t o l i k o koliko to b u d u iziskivali m l a d o s t kralja i b e z b c d n o s i zemlje P r e d s t a v n i k S r b a m o g a o bi da b u d e S l o b o d a n Jovanović, d r u g i p o i p r e d s e d n i k pučističke vlade, p r e d s t a v n i k H r v a t a Maček ili ban S u b a š i ć (s tim š t o bi Maček u t o m slučaju p r e u z e o f u n k c i j u b a n a B a n o v i n e H r v a t s k e ) , a Kulovec p r e d s t a v n i k Slovenaca. 2) P r a v o s l a v n a c r k v a m o r a se depolitizirati i ne m o ž e se dozvoliti da se p o j e d i n i njeni p r e d s t a v n i c i a k t i v n o m e š a j u u politiku Isto t a k o m o r a s e o d g o v a r a j u ć i m m e r a m a o n e m o gućiti vojsci da se u b u d u ć e m e š a u politiku. Zato, p o r e d m i n i s t r a vojske, t r e b a o b r a z o v a t i Savet n a r o d n e o d b r a n e od političara, u k o l i k o se r e s o r Ministarstva vojske ne bi m o g a o poveriti n e k o j g r a đ a n s k o j političkoj ličnosti. Simović m o r a s v e č a n o m izjavom p o t v r d i t i i u pun o j meri priznati S p o r a z u m od 26. a v g u s t a 19.39. godine, s tim da i k r a l j tu p o t v r d u izričito o d o b r i i sa n j o m se saglasi. 3) Vlada m o r a o d m a h d a t i s v e č a n u izjavu da u p o t p u n o s t i p r i z n a j e p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k l u i da će politiku toga p a k t a voditi u s v a k o m p o g l e d u . Tom p r i l i k o m Košutić je p r e d o č i o Simoviću da bi se Maćek. a k o se ne i s p u n e p r e d n j i uslovi, o d m a h z v a n i ć n o o b r a t i o N e m a ć k o j za zaštitu i u t o m e bi se s l u č a j u p o s t a r a o za red i mir u Hrvatskoj."

Maček je još 27. mana preko svojih ljudi stupio u vezu sa nemačkim konzulom Frojndom u Zagrebu (Freundt Alfred), a sa Kvaternikom se saglasio da se u spoljnoj politici treba osloniti na Nemački Rajh. (Podvukao V.T.). Ali. on ni tada, kao ni ranije, nije bio s p r e m a n da o t v o r e n o istupi i da proglasi samostalnu državu Hrvatsku, jer nije bio siguran d a j e rat između N e m a ć k e i Jugoslavije neizbežan. a za takav k r u p a n poduhvat trebala mu je i Hitlerova garancija, jer mu garancija Frojnda, n e m a č k o g konzula u Zagrebu, nije bila sigurn a . ' 8 Zato je odlučio da zauzme rezervisan stav dok se situacija ne razbistri i dok se ne vide jasni znaci jugoslovensko-nemaćkih o d n o s a . Takva koncepcija ga je neminov no terala da u toku kritičnih m a r t o v s k i h i aprilskih d a n a pregovara i sa Nemcima, i sa Simovićem, i sa frankovcima, o d n o s n o ustašama. Ovih d a n a je na njega vršen pritisak naročito sa n e m a ć k e strane, frankovaca i ustaša da o d u s t a n e od pregovora sa B e o g r a d o m , da o d m a h proglasi NDH i traži n e m a č k u zaštitu. Frojnd kaže da se iz Maćekovih izjava vidi da je n e o d l u č a n i da mu se čini da se on (Maćek) » p o d j e d n a k o trudi da održi mir s N e m a č k o m i da sačuva Jugoslaviju«.' 9 Zato je očito razočarao i d e s n o krilo HSS, jer je o n o nastojalo da iznudi prekid s B e o g r a d o m , a bilo je s p r e m n o da to po potrebi učini i iza leđa svog p r e d s e d n i k a . Uveče 1. aprila »služba Abvera u B e o g r a d u poručila je u Berlin d a j e Seljačka zaštita u M a ć e k o v o ime. ali bez n j e g o v o g o v l a š ć e n j a , n a r e d i l a svojim p r i p a d n i c i m a , da se oni koji su pozvani u j u g o s l o v e n s k u vojsku » s u t r a d a n i p r e k o s u t r a ne javljaju . .. Sve d o b r e H r v a t e najviše z a b r i n j a v a m o g u ć n o s t da N e m a č k a m o ž d a želi sarađivati s a m o s M a ć e k o m . d o k stvarni položaj z a h t e v a da se p o m i š l j a i na r e š e n j e bez Maćeka«. 2 0

Posle 27. marta nemačka vlada je u svom planu za političko razbijanje Jugoslavije u prvom redu računala na dr Maćeka, za razliku od italijanske vlade koja je poklanjala najviše pažnje dr Paveliću i frankovcima. Tom prilikom je Hitler n a p o m e n u o m a đ a r s k o m poslaniku Stojajiu kako bi Hrvatska mogla doci »... u izvjesnu vezu s m a đ a r s k o m državom" i da bi se Hrv atskoj mogla

dati »neka a u t o n o m i j a « . 2 ' Pošto ovaj nejasni plan nije ostvaren, vlada Trećeg Rajha se odlučila »da p o k u š a za svoj plan p r i d o b i t i Vlatka Maćeka. p r e d s j e d n i k a . H r v a t s k e seljačke s t r a n k e ' , k a o n a j p o d e s n i j e g č o v j e k a d a proglasi o d c j e p l j e n j e B a n o v i n e H r v a t s k e o d Beograda. .. U m e đ u n a r o d n o p r a v n o m p o g l e d u e v e n t u a l n i Mačekov p r i s t a n a k na s p o m e n u t i njem a č k i plan o d c j e p l j e n j a B a n o v i n e H r v a t s k e m o g a o bi se m o ž d a t u m a č i t i čak i k a o m e đ u n a r o d n o p r a v n o d o z v o l j e n a p o m o ć Trećeg Rajha . p o d j a r m l j e n i m H r v a t i m a ' za p r a v i l n o rješ e n j e h r v a t s k o g p i t a n j a . . . S o b z i r o m na » H r v a t s k u seljačku s t r a n k u « vlada Trećeg Rajha rač u n a l a je da bi s M a ć e k o v i m p r i s t a n k o m d o b i l a p o d r š k u i s i g u r n o s t na č i t a v o m p o d r u č j u B a n o v i n e H r v a t s k e i od č l a n s t v a HSS, koja je bila u Kraljevini Jugoslaviji ne s a m o b r o j n a , nego i politički v e o m a z n a č a j n a . .. No, o s i m toga, za vladu Rajha bila je od p o s e b n o g znač e n j a i činjenica, da bi p r i s t a n a k M a ć e k a o m o g u ć i o da za svoje vojno-političke ciljeve iskoristi i o d r e d e M a ć e k o v e n a o r u ž a n e » H r v a t s k e seljačke zaštite«. 2 2

O inicijativi za p r e g o v o r e od s t r a n e Mačeka ili od s t r a n e N e m a ć k e različito se govorilo. »Maček je n e r a d o govorio, a još m a n j e pisao o svojim kontaktima s e k s p o n e n t i m a n e m a č k o g Rajha u d a n i m a p r e d sam oružani n a p a d na Jugoslaviju. 2 3 »Tako bi izgledalo k a o da je inicijativa za p r e g o v o r e s M a ć e k o m p o t e k l a zaista od njemačke strane. Međutim, drugi d o k u m e n t a r n i podaci razotkrivaju drukčije stanje i pokazuju da je ove p r e g o v o r e z a p o č e o - s a m Maček. To se vidi iz j e d n e zabilješke šefa n j e m a č k o g ured a z a i n o s t r a n s t v o . o d n o s n o A b v e r a p r e m a zabilješci a d m i r a l a Kanarisa (Canaris Wilchelm O.L) d a j e Maček 27. m a n a 1941. z a m o l i o vladu Rajha za o b a v j e š t e n j e o n j e m a č k o m stavu p r e m a b e o g r a d s k o j vladi, t e d a ć e Maček » s h o d n o t o m e o d r e d i t i svoje d r ž a n j e p r e m a Beogradu«. 2 4

Prema j e d n o m d r u g o m d o k u m e n t u iz istog izvora ( I n o s t r a n o o d j e l j e n j e Abvera) od 29. m a r t a 1941. proizilazi, k a k o »Maček još uvijek čeka n j e m a č k i odgovor na njegovo pitanje o stavu N j e m a č k e p r e m a novoj jugoslavenskoj vladi«, j e r - p r e m a tom aktu - on se »želi osigurati na svima s t r a n a m a « . 2 5 »Istoga d a n a je i E r n e s t V e r m a n ( W o e r m a n n ) . državni p o d s e k r e t a r u n j e m a č k o m Min i s t a r s t v u v a n j s k i h poslova, o b a v i j e s t i o k a p e t a n a L e o p o l d a B i r k n e r a iz Abverovog o d j e l a za i n o s t r a n s t v o . k a k o n a M a ć e k o v o t r a ž e n j e . . . j o š nije d o n e s e n a o d l u k a , ali ć e o n a uslijediti m o ž d a u t o k u d a n a š n j e g d a n a . . .«2*

N e m a č k a vlada je sa više s t r a n a dobijala Maćekove p o n u d e za posredovanje. Ona je saznala da se Maček saglasio da Sutej o s t a n e u vladi s a m o pod uslovima a k o Simovićeva vlada produži spoljnu politiku p r e t h o d n e vlade. A Maček ipak nije hteo da p o t p u n o raskine sa Simovićevom vladom i da se veže za Nemce ili ustaše, j e r se - k a k o je i sam izjavio nekoliko d a n a kasnije slovačkom poslaniku - plašio da bi time »prouzrokovao represalije S r b a i napad na Hrvatsku«. On je 1. aprila r e k a o Maletkeu (Malletke Walther) o p u n o m o ćeniku n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova, da će m o r a t i da ide u Beograd i u đ e u vladu, j e r je to jedini način da spase Hrvate. S r p s k e t r u p e idu u Hrvatsku, o n e m o g u ć u j u ć i njegovoj Seljačkoj žaštiti da se p o b u n i protiv B e o g r a d a i n j e m u da o r g a n i z u j e nezavisnu d r ž a v u . . . On m o r a ići u vladu da bi sprečio krvoproliće između Srba i Hrvata. Zato je izbegao diskusiju o sam o s t a l n o j Hrvatskoj, izjavljujući da će ostati sa S r b i m a ako Trojni pakt ostane na snazi i a k o Jugoslavija b u d e dala p o t p u n o zadovoljenje N e m a č k o m Rajhu. 2 7 Do 27. m a r t a Hitler još nije bio f o r m i r a o jasnu političku liniju u o d n o s u na Hrvatsku. Tek kasnije d o š a o je na ideju da se stvori f o r m a l n o samostalna, a u stvari vazalna država sa g r a n i c a m a što dalje p r e m a istoku. Ranije obezbeđeni kontakti sa M a ć e k o m i vodstvom HSS, a i s f r a n k o v c i m a istovremeno, davali su p u n o nade T r e ć e m Rajhu u o s t v a r e n j u ove zamislim, r a č u n a j u ć i da

će u svim ovim političkim k o m b i n a c i j a m a imati osiguran oslonac na Maćeka i HSS. Hitler je bio izrazito protiv uticaja Italije; cilj mu je bio da p o m o ć u Nezavisne Države Hrvatske (NDH) stvori b r a n u koja bi zadržala italijansko prod i r a n j e na Balkan. Zato je težio da na ćelo te nove h r v a t s k e države d o đ e Maček i Kvaternik, a ne Pavelić, koga je s m a t r a o »italijanskim č o v e k o m « . Vet od p r v o g d o g o v o r a Hitlera i Musolinija o p o d u z i m a n j u n a p a d a na Jugoslaviju. 27. ožujka, bila je n a m i j e n j e n a u t o m planu i o d r e d e n a uloga Paveliću i u s t a š a m a . . . Musolinijeva izjava u p i s m u Hitleru. 28. ožujka, da t r e b a r a č u n a t i s Pavelicem kao p r e d s t a v n i k o m .separatističkih t e n d e n c i j a kod H r v a t a . n e d v o j b e n o je ukazivala . . da je Musolini. u težnji da Italija z a u z m e š t o čvršće pozicije na p o d r u č j u Jugoslavije, o z b i l j n o r a č u n a o s Pavelicem kao svojim e k s p o n e n t o m , p r e k o kojega bi se m o g a o m a k s i m a l n o realizirati e k s p a n zionistički p l a n u o d n o s u na H r v a t s k u , i da se Musolini b o j a o i s u m n j a o da italijanski interesi m o g u bili p o t i s n u t i od N i j e m a c a u o v o m p r o s t o r u , koji je p r e m a n a č e l n o m s p o r a z u m u ulazio u italijansku i n t e r e s n u s f e r u . . Paveliću je o d m a h d a n o do z n a n j a da će mu Talijani o m o g u ć i t i da s u s t a š a m a iz Italije d o đ e u Z a g r e b i p r e u z m e vlast . . O s n o v n o je bilo p i t a n j e p r i p o j e n j a D a l m a c i j e . . . S a m Pavelić je više n a g l a š a v a o p i t a n j e u s p o s t a v e talijansko-hrvatske p e r s o n a l n e u n i j e . . . Po s v e m u s u d e ć i Nijemci nisu vec u s a m o m p o č e t k u imali jasan i k o n k r e t a n plan u p o g l e d u H r v a t s k e , za razliku od Talijana. Zbog loga su zastupali s a m o n a č e l o da t r e b a d a t i p o d r š k u s e p a r a t i s t i č k i m t e n d e n c i j a m a u H r v a t s k o j To je bilo i s t a k n u t o i u p o z n a t o m Hitlerovu .Planu 25', o n a p a d u na Jugoslaviju, a t a k o đ e r i u S m j e r n i c a m a za n j e m a č k u p r o p a g a n d u protiv Jugoslavije. L' n j i m a se ležište postavlja na p o l r e b u p r o p a g a n d e u Jugoslaviji o s t v a r a n j u . S a m o s t a l n e Hrvatske', koia je bila u s k o povezana. . s r a č u n a n j e m na Maćeka«

Veze Maćeka sa n e m a č k i m p r e g o v a r a č i m a p o t v r đ u j u se raznim dokum e n t i m a . On je u s k o r o posle državnog u d a r a stupio u k o n t a k t sa n e m a č k i m n o v i n a r o m O t o m M i t e l h a m e r o m i u razgovorima sa njim se i n t e r e s o v a o da li se m i m o službenih kanala može upitati Berlin kakvo će d r ž a n j e zauzeti vlada Rajha u pogledu priznanja Simovićeve vlade. On je tom prilikom o v o m novinaru izjav io da još nije siguran da li će prihvatiti p o n u đ e n i mu položaj pot p r e d s e d n i k a u toj vladi, j e r njegovi ministri (Sutej. Torbar, S m o l j a n i Andres) učestvuju u njoj s a m o pod uslovom a k o nova vlada prihvata p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu. 2 9 Međutim, Maćek je na ovo pitanje p r e k o nemačkog konzulata d o b i o n e o d r e đ e n o d g o v o r vlade Rajha, t a k o da ni posle toga nije bio načisto da li će Nemci napasti Jugoslaviju ili ne. Nemački konzul u Zagrebu Frojnd je 27. m a r t a javio Berlinu o Košutićevoj izjavi »da će stanovište HSS p r e m a novoj vladi biti u zavisnosti od stava Nemaćke«. 3 0 Kad je specijalni izaslanik n e m a ć k e vlade inž. Derfler (Derffler Michael koji je p r e 27. m a r i a p o s e i i o kneza Pavla) 28. m a r t a p o s e t i o i svog s t a r o g p o z n a n i k a dr M a ć e k a . Maćek ga je m o l i o da se n e m a ć k o n a s t u p a n j e - a k o d o đ e do rata - ne vrši p r e k o H r v a t s k e da ne bi lrpela, - v e t u p r a v t u Drine«, i izjavio da ce nova vlada kroz n e k o l i k o d a n a m o r a t i otići, a kad on u d e u k a b i n e t , n a s t o j a ć e da ga razbije Sem toga zamolio je ini Derflera da mu nemačka vlada dade instrukcije radi zauzimanja definitivnog stava prema događajima u Beogradu. O toj m o l b i |c isioga d a n a načelnik IV o d e l j e n j a o b a v e s t i o M i n i s t a r s t v o i n o s t r a n i h p o s l o v a Rajh a . 3 ' Pored n a v e d e n o g . Maćek je r e k a o Derfleru -Za H r v a t e bi bilo o s o b i t o m u č n o k a d a bi u Jugoslav iju u m a r š i r a l e italijanske ć e t e - 3 J M e đ u t i m , Britanski g e n e r a l n i konzul R a p ( R a p p T h o m a s C.) je 28 mat ta p i s a o iz Z a g r e b a o spremnosti Maćeka da se Hrvati bore zajedno su Srbima. » V e r u j e m da je s t v a r n o Maćckov o gledište da ce se. u k o l i k o Srbi žele da se b o r e radi o d b r a n e Jugoslav i je, i Hrvali boriti s mirna« Rap n a p o m i n j e da je Maček o d b i o da o d e u Beč na p o t p i s i v a n j e p a k t a s N e m e ima. zato što se plašio n e s p r e m n o s t i Jugoslavije i n e n a k l o n o s t i m n o g i h H r v a t a p r e m a ralu Rap piše - H r v a l i nisu o d g o v o r n i za b a n k r o t s t v o s r p s k o g političkog života, p r o u z r o k o v a n o d v e i n a d e c e n i j a m a n e o b u z d a n e k o r u p c i j e , t e r o r a i k r a j n j e ravn o d u š n o s t i . pa je o l u d o č i t o n e p r a v i č n o , k a o god i nepolitički, bacali na njih krivicu za sad a š n j u krizu. « 3 3

Kad je načelnik IV o d s e k a Političkog odeljenja Ministarstva inostranih poslova Rajha 29. m a r t a poslao izveštaj da mu je Maček p o d n e o m o l b u da mu n e m a č k a vlada pruži p o t r e b n a ovlaštenja radi zauzimanja definitivnog stava p r e m a B e o g r a d u 3 4 , toga istoga d a n a je K o m a n d a splitskog garnizona poslala izveštaj načelniku Glavnog g e n e r a l š t a b a o n a m e r i prvaka Mačekove s t r a n k e da odluče da n a r o d ne u č e s t v u j e u e v e n t u a l n o m ratu. 3 5 Ali kad je fon Heren 30. m a r t a n a p u s t i o Beograd sa n e m a č k i m državljanima, Mačeku je izgledalo da će se jugoslovensko-namački o d n o s i teško urediti m i r n i m p u t e m . Pored toga, Subašić je toga dana, po p o v r a t k u u Zagreb, izjavio da se »država više ne može održati« 3 6 i n a r e d i o da se zatvori zagrebački Univerzitet da bi se sprečile nove d e m o n s t r a c i j e (koje su organizovali komunisti, od kojih je znatan b r o j bio u h a p š e n ) . On t a k o đ e nije h t e o da sprovede o d l u k u viade o r a s p u š t a n j u k o n c e n t r a c i o n i h logora na teritoriji Banovine Hrvatske, niti da pusti političke o s u đ e n i k e iz zatvora. Nasuprot tome, izjavio je da se »Nemci iz Rajha imaju osjećati sigurnim u Hrvatskoj kao kod svoje kuće« i da će Nemci i Hrvati »ostati uvek kao d o b r i susjedi i biti međ u s o b n o čvrsto povezani«. 3 7 Derfler je 30. m a r t a u Berlinu d o b i o instrukcije da kaže Maćeku da još n e m a nikakvog o b a v e š t e n j a i da na Maćeka ostavi utisak da će imati nešto da mu kaže docnije. 3 8 Prema Derflerovim rečima, Maček je bio p o t p u n o psihički slomljen kad je iz ovog o d g o v o r a video da mu se neće pružiti nikakva pomoć. 3 9 R i b e n t r o p je 31. m a r t a saopštio g e n e r a l n o m konzulu Frojndu d a j e »Derfler 29. m a r t a bio u Ministarstvu inostranih poslova i da je n a m e r a v a o da se s u t r a d a n vrati u Zagreb. Rečeno mu je s a m o to da može obavestiti Mačeka »da ć e m o mu se javiti«. 4 0 R i b e n t r o p je 31. marta, v e r o v a t n o posle razgovora s Hitlerom, t a k o đ e p r e k o konzulata u Zagrebu, r a d i o - t e l e g r a m o m dostavio ovu p o r u k u : • M o l i m o da s a o p š t i t e dr M a č e k u na način koji vam b u d e izgledao p o d e s a n , ali koji ipak m o r a biti s t r o g o poverljivog k a r a k t e r a , u o d g o v o r na njegove zahteve, koji su n a m stigli različitim p u t e v i m a . a k o j i m a je tražio naše mišljenje, sledeče: N e o d l o ž n o o d v r a ć a m o njega i sve o s t a l e h r v a t s k e vođe da u ma k o m obliku s a r a đ u i u sa d a n a š n j o m b e o g r a d s k o m v l a d o m N a r a v n o da d a v a n j e ovakvog saveta sa naše s t r a n e valja da o s t a n e u n a j s t r o ž i j o j diskreciji Ako bi p o s t u p i o po n a š e m s a v e t u . želeli b i s m o da o s t a n e m o s n j i m u vezi koju i on sa svoje stra le m o r a obczbediti određivanjem podesnih posrednika«.4'

I d r u g o m telegramu se kaže da se Mačeku i d r u g i m hrvatskim v o đ a m a saopšti »da u okviru novog p o r e t k a p r e d v i đ a m o s a m o s t a l n u H r v a t s k u a k o Jugoslavija p r o p a d ne zbog svojih grešaka. H r v a t s k e vode ce najviše p r i d o n e l i o s t v a r e n j u tog cilja, a k o se uzdrže od bilo k a k v e s a r a d n j e s B e o g r a d o m « . 4 2

I n t e r e s a n t n o je d a j e n e m a č k o Ministarstvo inostranih poslova tražilo da b u d e o d m a h o b a v e š t a v a n o o svim političkim o d l u k a m a hrvatskih vođa, kao i o mestu gde se nalaze u svakom t r e n u t k u . 4 3 Navedena p r e p o r u k a dostavljena je i n e m a č k o m poslanstvu u Beogradu, da bi se Maček b l a g o v r e m e n o obavestio ukoliko je već tamo. Da ne bi otkrili svoje n a m e r e , Nemci su Maćeku j e d i n o predložili a u t o n o m n u Hrvatsku u okviru Jugoslavije i izrazili želju da saznaju kakvo bi držanje on zauzeo u takvoj situaciji. Na ovu p o n u d u Maček je izjavio d a j e on za a u t o n o m i j u Hrvatske u okviru Jugoslavije sa većim ovlašcenjima, s tim što bi trebalo izvršiti izvesne k o r e k t u r e , o d n o s n o teritorijalne isprav ke u Bosni, i formirati j e d n o p o s e b n o

hrvatsko ministarstvo u c e n t r a l n o j vladi. Međutim, na inicijativu dr Maćeka, vodstvo HSS, s p o r a z u m n o sa ustašama, održalo je 31. m a r t a 1941. k o n f e r e n ciju p r e k o 60 n a r o d n i h poslanika HSS u p r o s t o r i j a m a G o s p o d a r s k e sloge u Zagrebu. Na ovoj konferenciji, kojoj su prisustvovali ustaški prvaci u zemlji i predstavnici vlasti Banovine Hrvatske, d o n e t a je o d l u k a da se od sila Osovine traži da priznaju s a m o s t a l n u hrvatsku državu. Proklamacija koja je doneta na ovoj konferenciji (u p r e v o d u s n e m a č k o g ) glasi: • Za m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova Rajha. Dostavlja se tekst p r o k l a m a c i j e , čiji p r e v o d zahteva n a r o č i t u pažnju. Na s a s t a n k u velikog dela p o s l a n i k a i z a s t u p n i k a vlasti B a n o v i n e H r v a t s k e , z a s t u p n i k a h r v a t s k i h k u l t u r n i h i e k o n o m s k i h institucija iz svih istorijskih k r a j e v a H r v a t s k e bez razlike na političku p r i p a d n o s t , o d r ž a n o g u Z a g r e b u 31. m a r t a 1941. g o d i n e , izložena je politička sit u a c i j a i p o l o ž a j h r v a t s k o g n a r o d a u o k v i r u Jugoslavije posle d r ž a v n o g p u č a u B e o g r a d u 27. m a r t a i j e d n o d u š n o d o n e t a sledeča rezolucija: • Da h r v a t s k i n a r o d p o s l e ovih d o g a đ a j a ne m o ž e više v e r o v a t i da mu je u Jugoslaviji m o g u ć m i r a n život i n a c i o n a l n i razvitak, da kod s r p s k o g n a r o d a postoji čvrsta volja da Jugoslavija u đ e u rat protiv N e m a ć k e . d o k hrvatski n a r o d želi m i r i s a r a d n j u sa n e m a č k i m nar o d o m i s m a t r a da je s r p s k i n a r o d protiv novog p o r e t k a u Evropi, - d o k hrvatski n a r o d ima r a z u m e v a n j a i želi j e d a n novi i pravičniji p o r e d a k u Evropi; da se p r e d s t a v n i c i s r p s k o g nar o d a nalaze u službi e n g l e s k e politike koja i iz s o p s t v e n i h i n t e r e s a svim silama radi na t o m e da na B a l k a n u izazove n e m i r , n e r e d i rat, dok hrvatski n a r o d ne želi da služi i n t e r e s i m a Engleske, koja je uvek p o d r ž a v a l a h e g e m o n i j u S r b a n a d H r v a t i m a « . 4 4

Dalje se k o n s t a t u j e da hrvatski n a r o d već vekovima ima političke, kulturne i e k o n o m s k e veze sa n e m a č k i m n a r o d o m ; da je hrv atski n a r o d vekovima vodio svoj politički vlastiti život i da nije n i k a d a priznao s r p s k u vlast u hrvatskim krajevima koja je bila n a m e t n u t a od s t r a n e z a p a d n i h d e m o k r a t i j a ; da čitav hrvatski n a r o d j e d n o d u š n o želi da p o n o v o uspostavi svoju državu; da u h r v a t s k o m n a r o d u postoji čvrsta vera i nada da, pri o s t v a r e n j u s l o b o d n e i nezavisne države hrvatske, može da r a č u n a na p u n u p o d r š k u Nemačke. koja je kao ratni cilj p r o k l a m o v a l a - da svakom n a r o d u u Evropi o m o g u ć i s l o b o d a n nacionalni razvoj i prosperitet. Na kraju d o n e t a je sledeča rezolucija: »I Jugoslavija je p r e s t a l a da postoji. Stvara se s l o b o d n a H r v a t s k a država u svojim istorijskim i e t n o g r a f s k i m g r a n i c a m a , uključujući tu P r e k o m u r j e , M e đ u m u r j e , Slavoniju. Dalmaciju. B o s n u i H e r c e g o v i n u i h r v a t s k i d e o Vojvodine. II Do d o n o š e n j a ustava ( o d n o s n o z a k o n a d r ž a v n e vlasti) izvršnu i z a k o n o d a v n u vlast vršiće nova h r v a t s k a n a c i o n a l n a vlada sa s e d i š t e m u Z a g r e b u . III Dostavljajući ovu o d l u k u vladi Rajha. hrvatski p r e d s t a v n i c i mole vladu R a j h a da izd e j s t v u j e p r i z n a n j e h r v a t s k e d r ž a v e od s t r a n e sila Osovine. IV Radi o b e z b e đ e n j a s a m o s t a l n o s t i i nezavisnosti n o v o s t v o r e n e h r v a t s k e d r ž a v e p r e d stavnici h r v a t s k o g n a r o d a , u ime čitavog h r v a t s k o g n a r o d a , mole vladu Rajha za n e p o s r e d n u zaštitu i p o m o ć . U g l a v n o m g r a d u Z a g r e b u . 31 m a r t a 1941 g o d i n e . Slede i m e n a o p u n o m o ć e n i h poslanika S k u p š t i n e , koja su u p r o š l o m t e l e g r a m u naznačena. 152933 Vezenmajer Frojnd«.45

Prema n e m a č k o j d o k u m e n t a c i j i ova p r o k l a m a c i j a i rezolucija hrvatskih p r e d s t a v n i k a dostavljena je Berlinu tek 5. aprila. 4 6 Međutim, iz j e d n e d e p e š e iz Berlina od 1. aprila vidi se da su ovi d o k u m e n t i dostavljeni istog d a n a tj. 31. marta, jer ta d e p e š a glasi: »Odbrambena služba Zagreba javlja 31. Ill 1941. u 18,30 časova »Nemačka vlada je sa zadovoljstvom primila k znanju sadržaj molbe i preporučuje tesnu saradnju sa Kvaternikom«.*7

Rajhslajter Rozenberg (Rosenberg Alfred) je po Hitlerovom n a r e đ e n j u 1. aprila u p u t i o Maletkea u Zagreb da p r e g o v a r a sa Mačekom. Prema Rozenb e r g o v o m planu, Maletke je t r e b a l o u p r e g o v o r i m a sa Maćekom da ispita mogućnost dva rešenja: prvo, da Maček, u svojstvu p o t p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade, pozove Nemce da intervenišu vojnom silom u Jugoslaviji - radi uspostavljanja stanja pre o b a r a n j a vlade Cvetković-Maćek. Ako bi Maček u p u t i o ovako formulisani i obrazloženi zahtev Berlinu, o n d a bi Treći Rajh i m a o opr a v d a n j e za okupaciju Jugoslavije. Time bi se s p r e ć i o uticaj Italije, a Vermaht bi o k u p i r a o Jugoslaviju i p r e t v o r i o je u vazala. Drugo, a k o Maćek ne bi pristao na ovo prvo rešenje - da se s p r o v e d e p r o g l a š e n j e nezavisne Hrvatske na čelu sa Maćekom (a ne sa Pavelićem), s tim da u o v a k o proglašenu »Nezavisnu Hr vatsku« u d u nernačke t r u p e kao »oslobodioci« i da se oštrica vojne akcije usmeri protiv srpskog dela države (Slovenija bi se o k u p i r a l a i pripojila Trećem Rajhu), a Mače kova »Nezavisna Hrvatska« veže za Berlin. Time bi se onemogućilo da se u njoj učvrsti italijanski uticaj. 4 8 Pošto Maletke nije i m a o ovlašćenja za k o n a č n e pregovore, R i b e n t r o p je 1. aprila 1941. izvestio konzulat u Zagrebu da će se Maletke i V e z e n h a j m e r (Veesenheimer) uputiti u Zagreb kao predstavnici Rajha, a V e z e n m a j e r (Vees e n m a v e r E d m u n d ) , kao poverljiva ličnost g o s p o d i n a ministra inostranih poslova Rajha«. Konzulat je o o v o m e obavestio Maćeka, a tih dana su i posrednici konzulata atašei za š t a m p u Oto M i t e l h a m e r ( M i t t e l h a m m e r Oto) i Kop (ili Kob) bili u stalnom k o n t a k t u sa M a ć e k o m . 4 9 No, sam Maćek je n e r a d o govorio, a još man je pisao o svojim k o n t a k t i m a s e k s p o n e n t i m a n j e m a č k o g Rajha u d a n i m a pred sam oružani n a p a d na Jugoslaviju. Ipak je u svom m e m o a r skom djelu »In the Struggle for Freedom« d a o jednu, dosta škrtu sliku o t o m e događaju. On piše da ga je o k o 28. m a r t a 1941. posjetio Oto Mitllhamer, dopisnik n j e m a č k e novinske agencije«, izručivši mu p o r u k u n j e m a č k o g ministra vanjskih poslova J. Rib e n t r o p a n e k a se - »drži dalje od Beograda«. 5 0 Dakle, u Berlinu je d o g o v o r e n o da Maletke i R i b e n t r o p o v o p u n o m o ć e n i k Vezenmajer o t p u t u j u u Zagreb da t a m o sondiraju situaciju i da n a j p r e pokušaju da pridobiju Maćeka za n e o g r a n i č e n u s a r a d n j u sa N e m a č k o m . Vezenmajer je opisan kao »Vođa u d a r n e jedinice u Firerovim d i p l o m a t s k i m ratovima« i »čovek koji stvara i ruši v lade«. Zato je i sada d o b i o tako delikatan zadatak. (Na procesu u Wilhelmstrasse u spisima američke optužbe Vezenmajer je izjavio: »Slali su me uvek t a m o gde je bilo vruće«. 5 1 Direktor Političkog o d e l j e n j a n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova Emil Rintelen je 1. aprila d e p e š o m obavestio Frojnda da su ». . . radi povezivanja s m e r o d a v n i m hrvatskim o s o b a m a iz Berlina u Zagreb upućeni Valter Maletke, šef odeljenja za evropski Jugoistok u Spoljnopolitičkom u r e d u Nacionalsocijalistićke partije i E d m u n d V e z e n m a j e r SS s t a n d a r t e r f ü h r e r kao posebni izaslanik n e m a č k o g ministra inostranih poslova«. 5 2 A šef Političkog odeljenja n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova je 1. aprila tražio od konzula u Zagrebu da stalno šalje informacije o a k c i j a m a hrvatskih vođa i obavestio ga da su Maletke i Vezenmajer poslati u Zagreb da stupe u vezu sa vodećim Hrvatima. 5 3 Maletke, o p u n o m o ć e n i k n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova, zvanićno je 1. aprila 1941. g o d i n e obavestio Mačeka da Nemačka želi nezavisnu Hrvatsku. Iako je ova vest pogoršala Maćekov položaj, on je r e k a o da će morati da ide u Beograd i uđe u vladu. U m e đ u v r e m e n u jugoslovenska vlada mu je ponudila da će i »još dve ličnosti«, čija imena nisu p o m e n u t a »obrazovati

autoritativnu v ladu sa k r a l j e m na čelu kao figurom«. Maletke je. laskajući Maćeku i uveravajući ga k a k o je N e m a č k a za s l o b o d n u i nezavisnu Hrvatsku, tvrdio da »Simovićeva vlada nije po volji N e m a č k o j i da se n i k o m e i njoj ne može verovati«. Apelovao je na Maćeka da se vrati u svoje »skrovište«, da č e k a na akciju N e m a ć k e i ne p u t u j e u Beograd. Maček je ponovio da »mora ići u Simovićevu vladu da bi sprečio krvoproliće između Hrvata i Srba«. On je bio uveren da će p o s t e p e n o dobiti a u t o n o m i j u za Hrvatsku i ustanoviti r e d o v n e o d n o s e sa N e m a č k o m i Italijom, da će naterali jugoslovensku vladu da se izjasni u prilog Trojnog p a k t a i dati satisfakciju kojom će N e m a č k a biti zadovoljna. M e đ u t i m , kad se uverio d a j e Maček definitivno o d l u č i o da ide u Beograd, Maletke ga je »molio da ne p r e d u z i m a nikakve k o r a k e dok ne dobije o d o b r e n j e iz Berlina. Maček je to obećao. 5 4 O svojoj ulozi sam Maletke kaže (izvodno): »Prvog aprila d a l a su mi dva naloga; 1) Ministar Rajha mi je n a r e d i o da na M a ć e k a u t i č e m da u s p o s t a v i s l o b o d n u i nezavisnu Hrvatsku, s tim da se n e g d e p o \ uče (u n e k o skrovište) i s a č e k a d o g a đ a l e koji te nastupiti, i s a o p š t i o mi da još tri ili četiri ličnosti d e l a j u u Z a g r e b u u vezi raznih u p u l s t a v a . 2) Rajhslajter R o z e n b e r g mi je r e k a o da na M a ć e k a u t i č e m da p o k r e n e akciju na usp o s t a v l j a n j u n e z a v i s n e i s l o b o d n e H r v a t s k e i da o d m a h s a m n o m pošalje z.a Berlin j e d n o g zastupnika (posrednika) . Istog d a n a . 1. aprila, k a d a s a m p r i m i o p o r u k u p o n o v o s a m u 15 č a s o v a m o l i o M a ć e k a da n i k a k o ne p u t u j e u B e o g r a d Maček se kolebao, a bio je i o p t e r e ć e n r a z n i m p o s e t a m a velikog b r o j a lica koja su se p r e d s t a v l j a l a k a o p o s r e d n i c i i poverljiva lica glavnih p o s r e d n i k a i p r e n o s i l a mu r a z n a o b e ć a n j a od N e m a č k e , ali u vrlo neizvesnoj lormi. Uveće 2. a p r i l a posetio ga je j e d a n g o s p o d i n iz Ministarstva spoljnih poslova koji mu je z v a n i č n o s a o p š t i o da je nezavisna H r v a t s k a vrlo poželjna. Pošlo mi je Derflcr s a o p š t i o o v o o p š t e s t a n j e stvari i da Maček više ne m o ž e da o d u g o v l a č i d o n o š e n j e o d l u k e za odlazak u B e o g r a d , o d l u č i o sam da o d m a h p r e g o v a r a m sa njim . . Moj p r e d h o d n i plan da se n a j p r e d o g o v o r i m sa najbližim ličn o s t i m a koje i m a j u veliki u t i c a j na Maćeka, m o r a o sain da o d b a c i m , p o š l o je bio z a d n j i čas. a d v e od njih bile su van Z a g r e b a . . . S m a t r a o sam da Maček n e ć e da se uključi u vladu a da p r e t h o d n o još j e d n o m ne d o đ e u k o n t a k t s a m n o m . Maček me je z a m o l i o da e v e n t u a l n o pođ e m s n j i m u B e o g r a d . To s a m o d b i o p o d izgovorom da će Maček po svom d o l a s k u u Beograd biti lišem s l o b o d e i da radi na svoju r u k u . Uveće s a m r a z g o v a r a o još i sa m i n i s t r o m K o š u l i c e m i. . . z a m o l i o ga da p o d s e t i M a č e k a da u B e o g r a d u ne p r e d u z i m a n i k a k v e k o r a k e , a da p r e t h o d n o ne d o b i j e saglasnost Berlina. Košutić je o v o u r a d i o , o č e m u me je n a k o n dva d a n a i o b a v e s t i o . D a s a m bio ovlašćen d a m u p r e n e s e m o d l u k u d a n e m a č k e t r u p e s l o j e s p r e m n e n a granici da mu p o m o g n u . Maček bi s v a k a k o o d u s t a o od p u t a Moja o v l a š c e n j a nisu išla t a k o daleko. l a k o d a o n n a moja u b e đ i v a n j a nije gledao kao n a č v r s t o j e m s t v o d a ć e N e m c i stupiti u akciju». 5 5

Iz Frojndove d e p e š e n e m a ć k o m Ministarstvu inostranih poslova (od 1. aprila 1941.) proizilazi da mu je Maček javio kako je u Beograd poslao predstavnika HSS A. Košutića da obavesti Simovića o uslovima za njegovo (Mać e k o v o - prim. V.T.) lično sudelovanje u vladi. >Frojnd podvlači pri tome. da mu je Maček o b e ć a o najstrožu tajnost za podjeljeni mu savjet, te da je za pos r e d n i k a o d r e d i o Košutića«. U Frojndovoj depeši taćno su navedeni uslovi koje je Maćek p r e k o Košutića postavio Simoviću 30. marta. 5 6 Vodstvo p o k r a j i n e Š t a j e r s k e je 1. aprila dostavilo n e m a ć k o m ministarstvu inostranih poslova sledeću Mačekovu p o r u k u : »Ako Simovićeva vlada ne prihvati m o j e uvjete n e g o se -u B e o g r a d u p r o b i j u p r o t i v n e t e n d e n c i j e « , riječ će imati N j e m a č k a On ce (Maček > u t o m slučaju » o d m a h s l u ž b e n o od Njem a č k e zatražili p o m o ć « . 5 '

Generalni konzul Frojnd je 2. aprila pre p o d n e u p u t i o u k r a t k o m razmaku dva t e l e g r a m a u Berlin:

• Maček mi je po p o v e r l j i v o j osobi, koju lično p o z n a j e m , p o r u č i o da je posle j u č e r a š n j i h s a v e t o v a n j a u toku noći o d l u č i o da p r e k i n e s B e o g r a d o m Maćek se boji da će u Zagrebu u s k o r o doći do vojnog puča. s ciljem da vojska p r e u z m e vlast. Uveren je da će, p o š t o sagled a j u n j e g o v e n a m e r e , nastojati da ga u h \ ; te. R e k a o je da je h r v a t s k a Zaštita, nažalost, s a m o d e i i m i ć n o n a o r u ž a n a , da su p o u z d a n i pulit ija i delovi ž a n d a r m e r i j e . . . da su izdala u p u t s t v a Ja nrvatski voji.iei u slučaju rata svoje \. v tn|e podese p r e m a prilikama-.**

Iz Frojndove d e p e š e od 3. aprila n e m a č k o m Ministarstvu inostranih poslova vidi se da se Košutic »rano danas« vratio iz B e o g r a d a i da će izgleda Beograd prihvatiti Mačekove uvjete. 5 9 Istoga d a n a je generalni konzul u Zagrebu izvestio R i b e n t r o p a da je Maćek poslao Košutića u Beograd da bi Simović prihvatio postavljene uslove i da Maćek nastoji da se održi mir sa Nem a č k o m . 6 0 Istina, on je kao jedan od uslova za ulazak u Simovićevu vladu zahlevao da se pruži satisfakcija Nemačkoj. Kada uslovi b u d u prihvaćeni otputovaće u Beograd, jer će o d a n d e bolje služiti interesima Rajha. 6 ' U isto v r e m e Nemci su u Zagrebu aktivirali svoje veze s r a d i k a l n i m hrvatskim nacionalistima. V e z e n m a j e r je 3. aprila u j u t r o stigao u glavni grad Hrvatske. Istog d a n a »razgovarao je s radikalno-nacionalnim krugovima«. Tada još ni je bila objavljena Maćekova izjav a za š t a m p u o njegovom ulasku u vladu, ali se Maletkeova misija kod Maćeka već bila izjalov ila. Radikalni nacionalisti isticali su da su nazvali vodu Seljačke s t r a n k e »izdajnikom«, ali su »ponovno isticali« da su njihove vlastite snage »decimirane h a p š e n j i m a , b e k s t v o m i pozivima u vojsku«. Pošto »gotovo uopšte n e m a j u oružja«, izjavili su da ne mogu reskirati »da se aktivno angažuju«. Zato s m a t r a j u da je »jedino rešenje da Nemci umarširaju« u zemlju. 6 2 Generalni konzul u Zagrebu je 3. aprila tražio od R i b e n t r o p a da se u Zag r e b hitno pošalje p r o p a g a n d n i materijal da bi se što više p r o d u b i o jaz između Hrvata i Srba. 6 3 A da bi pojačao p r o t i v s r p s k o raspoloženje, n a r o č i t o da bi naveo hrvatske vojnike da dezertiraju, n e m a č k i Generalni konzulat je priprem a o i »akciju letcima«. Predv iđena su dva različita teksta. Deo letaka bio je n a m e n j e n civilnom stanovništv u, a drugi vojnicima. Nemci su n a m e r a v a l i da bace letke p r e ulaska svojih četa, da bi izazvali utisak da su ih rasturili hrvatski nacionalisti. 6 4 Frojnd je t e l e g r a m o m br. 31 od 3 aprila javio u Berlin d a j e p r a v o v r e m e n a akcija s letcima »nužno p o t r e b n a « . S m a t r a o je da je isto tako p o t r e b n a i vešta p r o p a g a n d a p u t e m radija iz Rajha, kako bi se p o s p e š i o razvoj koji, zbog Mačekove suzdržljivosti, nije dosegao željeni intenzitet. 6 5 Generalni konzul Frojnd je o t o m e 4. aprila napisao Ministarstvu inostranih poslova: »Pri sastavljanju teksta o s o b i t o s m o pazili na to da psihološki d e l u j e na m e n t a l i t e t Hrvata H r v a t s k i originalni tekst m o r a biti n a p i s a n jezikom kojim se govori na h r v a t s k o m jezičnom p o d r u č j u , i ne s m e nigde odavati k a r a k t e r p r e v o d a « . ' 6

U ovom traženju izlaza iz situacije dolazi k o n a č n o do raspleta, koji je vrlo karakterističan za kolebljivoga Maćeka. On se n a p o k o n 3. aprila 1941. g o d i n e odlučio za ulazak u vladu generala Simovića, u kojoj će n a v o d n o raditi na spašavanju mira i - davanju zadovoljštine n j e m a č k o m Rajhu. O t o m e o p š i r n o goviri Frojndova depeša od 4. aprila 1941. n j e m a č k o m Ministarstvu vanjskih poslova. 67 O toj kolebljivosti H o p t n e r kaže da je m o g u ć n o da je Maćek igrao dvostruku igru pogađanja sa obadve sirane. Berlinom i Beogradom (Podvukao V. T.). Radeći tako, on bi bio s p r e m a n za svaku mogućnost, ral ili mir. Pro-ncmački pravac koji je zastupao kod Maletkea, obezbeđivao mu je situaciju kod Nema-

ca i spas Hrvatske, a k o oni n a p a d n u Jugoslaviju. U isto vreme, njegovo pron e m a ć k o u k o p č a v a n j e moglo bi značiti i njegov n a p o r da spreči n e m a č k u invaziju na svoju zemlju. S a m o jedan dan pre njegovog razgovora sa n e m a č k i m agentom, Sutej mu je r e k a o da su izgledi za mir vrlo slabi. Ovo mišljenje ga je, pisao je Maček docnije, o p r e d e l i l o da se odluči da ide u Beograd i uđe u Simovićevu vladu. »Da je o d b i o da uđe u vladu izglidalo bi kao d a j e odobravao Hitlerovu politiku i planove, a on nije h t e o da se hrvatski n a r o d nađena strani Osovine a k o b u d e rata«. 6 8 Sam Maček k a ž e »Trećeg a p r i l a posle p o d n e , u p r a v o p r e n e g o Sto s a m n a p u s t i o Zagreb, specijalni izaslanik fon R i b e n t r o p a M a l e t k e d o n e o mi je p o r u k u da je d o š l o \ r e m e da se H r v a t s k a o t c e p i od Srbije. Nudili su mi n e m a ć k u p o m o ć da se o v a j p r o j e k t ostvai i O d g o v o r i o s a m da bi takvo r a z d v a j a n j e bilo m o g u ć n o j e d i n o r a t n i m sredstv ima i da sloga n e ć u da p r e d u z i m a m takvu stvar, Inače. bio s a m č v r s t o r e š e n da u p o t r e b i m sve svoje snage da i z h e g n e m rat R e k a o s a m m u d a t o p r e n e s e fon R i b e n t r o p u i d a m u istov r e m e n o o b j a s n i d a n e m a p o t r e b e d a Nemačka ob|avi rat Jugoslaviji, jer se. i p o r e d p r o g l a š e n j a kraljevog p u n o l e t s t v a i f o r m i r a n j a n o v e vlade, ništa nije izmenilo. .. . . . N a s t o j a o sam da ga u b e d i m da niko. izuzev n e k o l i k o m l a d i h v r u ć i h glava u Beogr a d u . ne želi rat. To je bila istina a k o se m o g l o verov ati Košutićevim i S u t e j e v i m izveštajima o situaciji u B e o g r a d u M a l e t k e je izrazio žaljenje š t o nije u s p e o da p r o b u d i m o j e interesovanje za n|ihov plan, ali je p n s i a o da ce n a d l e ž n i m vlastima p r e n e t i m o j e mišljenje, da bi objavljivanje rata Jugoslaviji bilo a p s u r d n a stvar«.* 9

Maček je, naime, toga d a n a po p o d n e imao sastanak s n e m a č k i m ekspon e n t o m , V a l t e r o m Maletkeom, čiji je posljednji p o k u š a j da nagovori Mačeka na o d c j e p l j e n j e H r v a t s k e od Jugoslavi je. k o n a č n o p r o p a o . Maček je Maletkeu, naime, odgovorio: I On k a t e g o r i č k i o t k l a n j a svaku diskusiju o s a m o s t a l n o j Velikoj Hrvatskoj; 2. Pojačat ce s r p s k u d o b r u volju da se ponov i izjava o p r i h v a t u T r o j n o g pakta; 3. Maćek je s v j e s t a n toga. da Jugoslavija m o r a dati N j e m a č k o m Rajhu zadovoljštinu: 4 Maćek ce u k o l i k o je Berlin s tim s p o r a z u m a n , predložiti vladi Srbije, da p r e u z m e o s o b n o p r e g o v o r e s n j e m a č k i m R a j h o m u cilju o b n o v l j e n o g p r i z n a n j a Troinoi; p a k t a i izvršenje j e d n e š i r o k e satisfakcije; 5. Pored kralja i m a j u dvije o s o b e d o b i t i tsuliucivu viast.o. Ideja o odv a j a n j u Slovenije ne dolazi u obzir za d i s k u s i j u , a isto t a k o i o n j e z i n o j d i o b i . . . ». Maćek je p o t p u n o o d b i o sve M a l e t k e o v e p r i g o v o r e i p o k u š a j e da na nj utiče. On vjer u j e u svoju misiju za o d r ž a v a n j e mira i u svoj uspjeh, te moli m o b a v j e š t e n j e da li je Berlin sfKjrazuman s n j e g o v o m s p r e m n o š ć u , k a k o je n a v e d e n o , da on vodi p r e g o v o r e . . .« 7 0

ULAZAK DR MACEKA U SIMOVIĆ EVU VLADI

Kad su Vezenmaier i Maletke uveće 3. aprila došli u Maćekov stan, gde ih je d o č e k a o Batušić, jedan od Maćekov ih najpoverljivijih ljudi, Maćek im je saopštio d a j e d o n e o o d l u k u da o t p u t u j e u Beograd i d a j e prihvatio položaj podp r e d s e d n i k a u Simovićevoj vladi. Takvu o d l u k u d o n e o je posle p r e p o d n e v nog konterisanja u Banskim d v o r i m a u Zagrebu sa b a n o m Subašićem, glavnim s e k r e t a r o m HSS-a Krnjevićem i p o t p r e d s e d n i k o m s t r a n k e Košutićem. kada je Košutić p o d n e o izveštaj o p r e g o v o r i m a koje je vodio u B e o g r a d u . Pre no što je iste večeri o t p u t o v a o za Beograd, on je svojim ljudima d a o u p u t s t v a za pasiv nu rezistenciju, iako je »Hrvatski dnevnik« pisao da će se, ulazeći u Simovićevu vladu, aktivno založiti da se p o r e m e ć e n i odnosi sa N e m a č k o m p o n o v o poboljšaju. 7 1 Mačekova izjava glasi: »Hrišcanin s a m i s j e ć a m se riječi Hristovih »Blaženi oni koji g r a d e mir. jer ce se sinovima Božijim nazvati« O s j e ć a m d u ž n o s t p r e m a n a r o d u , koji mi već d e s e t g o d i n a d a j e povjerenje. da p o k u š a m sve da mu s p a s e m mir - to najveće d o b r o č o v j e č a n s t v a .

Iz izvještaja koje su mi donijeli ban g dr h a n Subašić i hrvatski ministri, kao i iz p o r u k a p r e d s j e d n i k a vlade g e n e r a l a g. D u š a n a Simovića. m i n i s t r a spoljnih poslova g. dr Momčila Ninčića. k a o i iz p i s a m a koje s a m p r i m i o od u g l e d n i h s r b i j a n s k i h i s l o v e n a ć k i h prvaka, stekao s a m o d u b o k o u v j e r e n j e da su d a n a š n j i prvaci Srbije i s r p s k o g n a r o d a isto t a k o i s k r e n o za mir k a o i ja. Svjestan sam da i p o r e d svih t e š k o ć a koje se u p o s l j e d n j e vrijeme n a g o m i l a v a j u zajedn i č k o m s a r a d n j o m i z a j e d n i č k i m n a p o r i m a m o ž e m o da s a č u v a m o mir i da o l a k š a m o t e š k o ć e koje n a m d a n a š n j a t e š k a v r e m e n a d o n o s e . O s i g u r a n o j e osim loga d a c e l o m s a r a d n j o m steč e n a prava H r v a t a biti ne s a m o p o š t o v a n a i u č v r š ć e n a , n e g o i p r o d u b l j e n a . Uvjeren sam da ću laj p o s a o obavljali u t o l i k o lakše što ću se na n j e m u naći sa muževima sa k o j i m a sam s a r a d i v a o u n a j t e ž i m v r e m e n i m a i bio nosilac z a j e d n i č k e liste na izborima«.'2

Maček je 3. aprila d a o ovu izjavu, jer je bio čvrsto u b e d e n da su i Simović i njegova vlada nedvosmisleno spremni da prihvate Trojni pakt i politiku prijateljske s a r a d n j e sa Osovinom. Na to su ga navele Simovićeva i Ninčićeva izjava n e m a č k o m poslaniku i Ninčićev p o k u š a j da ode u Rim radi neposrednih razgovora sa italijanskom vladom. Ukoliko Simović b u d e izneverio njegova očekivanja, Maček je još uvek bio u mogućnosti da se o k r e n e na drugu stranu. »Tako je .. završeno ovo konspirativno pregovaranje s eksponentima Rajha. koje je Maćek sam započeo, ali se u toku pregovora predomislio i odbio njemački prijedlog da odcjepi Banovinu Hrvatsku od Jugoslavije«.73 (Podvukao V.T.). Ipak Mačekov dolazak u Beograd i ulazak u Simovicevu vladu imao je, bar u početku, izvesno pozitivno dejstvo, jer je Simović skinuo s vrata jedno teško b r e m e koje ga je do tada pritiskivalo, jer ukoliko su odnosi Simovićeve vlade sa vladom Rajha postajali zategnutiji, Maček je postav ljao sve teže uslove Simoviću za ulazak u vladu. Staviše, on je sa tim uslovima upoznao i člana n e m a č k o g Instituta za Jugoistok dr Karstanjena i preko njega zamolio nemačku vladu da mu odgovori da li i ona želi m i r n o rešenje spora s Jugoslavijom, kao što to i on sam želi, naglašavajući da veliki broj jugoslovenskih vojnih rukovodilaca vidi da je puč nerazuman. Na pitanje jednog n e m a č k o g obaveštajca kakav će biti njegov stav ako beogradski krugovi istupe protiv Osovine, odgovorio je da bi u tom slučaju o d m a h zvanićno zatražio zaštitu od Nemaćke i sam primio odgovornost da se na teritoriji Hrvatske i Slovenije održi red i mir. 7 4 Nasuprot sve težim uslov ima koje je Maćek postavljao. Simović je zbog teške u n u t r a š n j e situacije m o r a o po svaku cenu da se nagodi sa Hrvatima. Maćeka je u prvom m o m e n t u osnivanja nove vlade imenovao za zamenika predsednika vlade, m a d a ga nije p r e t h o d n o ni pitao za saglasnost. Maćek uopšte nije mislio da ude u sastav nove vlade. Da ne bi p r e k i n u o sve veze sa Beogradom, on je, kao što je vec rečeno, poslao vođu desničarskog krila Hrvatske seljačke stranke ing. Avgusta Košutica, s tim da Simoviću prenese bitne Mačekove zahteve. Kako je Simov ić po svaku cenu hteo da ima Hrvate u svojoj vladi i da bi izbegao njihov otpor, on je izjavio da usvaja sve te zahteve. Naravno, on uopšte nije ni mislio da održi sva ta obećanja, ali je trenutno hteo da dov ede Maćeka u Beograd i da ga bar za izvesno vreme ima u vladi. Maček, koji je mislio da su njegov i zahtevi neprihvatljivi za Simovića. našao se u škripcu. Nije više imao osnove za odbijanje Simovićevog vrbovanja. utoliko više što su ga i Nemci držali u neizvesnosti u pogledu onoga što su on i njegova stranka očekiv ali iz B e r l i n a . . . Kad je Rozenberg predložio Hitleru da se prema Jugoslav iji mora upotrebiti vojna sila. da bi Maćek bio najpogodnija ličnost u vezi rešenja hrvatskog pitanja, i da bi se možda sa malo napora uspelo da Maćek potraži p o m o ć od Nemaćke protiv Srba i za uspos-

tavljanje s l o b o d n e hrvatske države, H i t l e r j e o d u š e v l j e n o prihvatio ovu ideju, ali izaslanika za p r e g o v o r e nije ovlastio da d a j e o b e ć a n j a Mačeku. S a m o mali b r o j Mačekovih saradnika, pre svega dr Subašić i generalni s e k r e t a r Maćekov dr J u r a j Krnjević, bili su za k o m p r o m i s sa B e o g r a d o m . Maćek nije bio Radićevog f o r m a t a . On je odugovlačio sa d o n o š e n j e m rešenja, nadajući se da će dobiti p o d r š k u od Nemaca. Tu se vidi koliko je bilo k o b n o što Rozenberg nije i m a o ovlašćenja za obećanja, tako da u p u ć e n i izaslanici nisu mogli ništa da zaključe. Zbog toga je Maćek 4. aprila, u p r k o s svojih prijatelja i saradnika, otišao za Beograd. 7 5 »Hrvatski dnevnik« je 4. aprila pisao: »Danas je. n a k o n d u g o t r a j n o g k o n f e r i r a n j a . p r e d s j e d n i k d r V l a d k o Maćek o d l u č i o primiti p o n u đ e n o mu m j e s t o prvog p o t p r e d s j e d n i k a vlade. Kako je r e k a o u izjavi, k o j u je d a n a s d a o n o v i n a r i m a , s t e k a o je u v j e r e n j e , da su s a d a š n j i prvaci S r b i j e i s r p s k o g a n a r o d a isto tako i s k r e n o za mir k a o i on. Razlozi zašto je dr Vladku Maćek i n a k o n toga još o s t a j a o u Z a g r e b u i vijećao sa svojim najužim s u r a d n i c i m a , sasvim su drugi. Dr V l a d k o Maćek je raspravljao i r a z m i š l j a o o t o m e š t o bi m o g a o ućiniti da spasi mir u o v o m e dijelu Evrope, da t a k o poštedi svoj h r v a t s k i n a r o d , a time i s r p s k i i slovenski od r a t n i h s t r a h o t a i n e s r e ć e . Pošto je s a s l u š a o razne izvještaje i p r i m i o razne p o r u k e , on se o d l u č i o na to, da p o đ e u B e o g r a d i p r i h v a t i o se j e d n o g Velikog zadatka«.

Macek je stigao u B e o g r a d 4. aprila u j u t r o i o d m a h se sastao sa Simovićem. Prvo pitanje razgovora bilo je kako da se izbegne rat sa N e m a č k o m . Simović je izložio Mačeku m e r e koje su p r e d u z e t e da se rat izbegne, kao i n o v a uveravanja da će se, u d u h u s p o r a z u m a od avgusta 1939, još više pojačati aut o n o m n o s t Banovine Hrvatske (što se videlo iz deset novih u r e d a b a k o j i m a vlada p r o š i r u j e ovlašćenja Banovini Hrvatskoj). Međutim, Maćek se o d m a h p o k a j a o što je u o p š t e dolazio u Beograd i ušao u Simovićev kabinet, j e r se uverio da u novoj vladi n e m a jedinstvenog stava o b u d u ć o j politici, n a r o č i t o ne u o n o m pravcu kakav je on želeo, kao i u to da se rat više ne može izbeći. On je, takođe, pri polasku za Beograd, izjavio da ulazi u Simovićevu vladu da se ne bi zamerio Englezima. O o v o m e je n e m a ć k i o t p r a v n i k poslova u beogradu Fajne d e p e š o m obavestio vladu Rajha i naglasio da su slomljeni i Maček i njegova politika. 7 6 O p o v r a t k u u Beograd Maček u svojim Memoarima piše: »Četvrtog aprila, o d m a h posle d o l a s k a u B e u g r a d . p o s e t i o s a m p r e m i j e r a Simovića. željan da r a s p r a v i m sa njim p i t a n j e koje mi je bilo pri srcu, a to je da li i m a j o š m o g u ć n o s t i da se spreči rat. Simović je p o t v r d i o da postoji takva m o g u ć n o s t . Italijani u t o m t r e n u t k u nisu skloni v o j n o m k o n f l i k t u Osovine sa Jugoslavijom, p o š t o se plaše da bi ih j u g o s l o v e n s k a vojska izbacila iz Albanije p r e n e g o što bi Nemci mogli da šalju p o j a č a n j a . Stoga su se dob r o v o l j n o ponudili za p o s r e d n i k e i/.medu Nas i N e m a c a . U s v a k o m s l u č a j u , s u t r a d a n će se održati specijalni s a s t a n a k k a b i n e t a , na k o m e ce m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Ninčić p o d n e t i izveštaj p r e n e g o š t o se o d l u č i m o o n a š e m k u r s u . Ja s a m t a k o đ e p i t a o Simovića koliko vrem e n a p o n j e g o v o m m i š l j e n j u t r e b a N e m c i m a d a p r i p r e m e n a p a d n a nas. O n j e r e k a o : »Ako hoće d a n a p a d n u d o b r o p r i p r e m l j e n i , p o t r e b n e s u n a j m a n j e dve n e d e l j e z a k o n c e n t r a c i j u p o t r e b n i h t r u p a u M a đ a r s k o j . M e đ u t i m , a k o su s p r e m n i na rizik, oni m o g u o d m a h ratovati, p o š t o oni već i m a j u izvestan b r o j jedinica s t a c i o n i r a n i h u B u g a r s k o j za u p a d u G r č k u , koje lako m o g u da o k r e n u protiv Jugoslavije« 7 7

Vladimir Bakarić je t o m e d a o sledeću o c e n u 1972. godine: » Za H S S 27. m a r t a ima p o s e b n o z n a č e n j e Tu p o č i n j e i njen f o r m a l n i r a s p a d . Ne treba p o s e b n o govoriti o r e a k c i o n a r n i m t e n d e n c i j a m a r u k o v o d s t v a . O n o je razbilo i r a z b i j a l o svaki d e m o k r a t s k i p o k r e t ne s a m o u Banovini, nego i u Jugoslaviji. Podleglo je ovo n j e m a č k o m pritisku d a p r i v e d e Jugoslaviju T r o j n o m p a k t u . Kad j e o v a j o b o r e n , dio r u k o v o d s t v a ulazi u Simovićevu vladu (koja je s t v a r n o o b o r i l a Trojni pakt, u s p r k o s k o l e b a n j a ) da bi o n d j e vrdalo, pa zatim dio odlazi s t o m v l a d o m u i n o z e m s t v o (Krnjević k a o p o t p r e d s j e d n i k . S u t e j kao ministar, Subašić k a o ban B a n o v i n e Hrvatske), d i o s e p r i k l a n j a u s t a š a m a , Maćek d a j e

v e r b a l n u p o d r š k u «novoj vlasti«, a s a m ne p r i m a n j e m a č k i prijedlog da p r e u z m e odgovornost za n j e m a č k u vladavinu u NDH Postala je to partija koja (u ime svoje klase - k r u p n e h r v a t s k e buržoazije) n e m a ni s v o m e članstvu, ni s v o m e n a r o d u ništa reći u najtežim njegovim časovima. J e d i n a je stvar, u k o j o j je n e p o k o l e b i v a , da n e ć e s u r a d n j e s n a m a . . .«'•

Fajne, otpravnik n e m a č k o g poslanstva u B e o g r a d u je 5. aprila izvestio Berlin o razgovoru koji je Maćek toga d a n a i m a o sa slovačkim o t p r a v n i k o m poslova. Tom prilikom Maček je izjavio da ne veruje da je rat m o g u ć e izbeći, da je sve izgubljeno i da želi da se što p r e vrati u Zagreb. I slovački poslanik je 5. aprila javio d a j e Maček veoma potišten i da se kaje što je d o š a o u Beograd. »Vi ste me prevarili« r e k a o je ovom poslaniku kad je ušao (Maćek) kod njega u sobu. 7 9 Poznati Mačekov saradnik Andrija Pavlić r e k a o je u istrazi (posle rata) da je na sednici v l a d e od 5. aprila, k a d a je Simović izložio p o s l e d n j e d o g a đ a j e i tražio da se obnovi pakt sa N e m a č k o m k a k o bi se uklonila ratna opasnost, Maček naglasio da Simović ne može povesti hrvatski narod u rat. On se pred polazak za Beograd sastao sa V e z e n m a j e r o m sa kojim se dogovorio o stvaranju NDH i p r e u z i m a n j u vlasti sa Pavelićem n a č e l u . Tom prilikom u g o v o r e n o je kakvu ulogu u razbijanju jugoslovenske vojske dobija »Zaštita«. U ovim pregovorima Maćek je i m a o tećkoća da kod N e m a c a »progura« Pavelića koji je s m a t r a n »italijanskim čovekom«, ali uz Kvaternika, vernog n e m a č k o g sluge. Tek kad je vlada Rajha prihvatila Mačekov plan, on je, da ne bi p o r u š i o sve mostove sa Z a p a d o m , k r e n u o za Beograd. 8 0 Međutim, Maček je po dolasku u Beograd 4. aprila p r e p o r u č i o da se obveznici i davaoci stoke u Hrvatskoj odazivaju pozivu mobilizacijskih organa. 8 1 O d e l a t n o s t i m a Maćeka, vodstva HSS i drugih političkih g r u p a u Hrvatskoj posle izbijanja rata 6. aprila biće govora kasnije. Već prvih aprilskih d a n a iz vrhova Slovenske ljudske s t r a n k e javljaju se petokolonaši koji su o d m a h , posle 27. marta, otpočeli akciju za razbijanje jugoslovenske države i pokušali da stvore zasebnu slovensku državu pod okriljem Trećeg Rajha. Naime, to su prvaci Slovenske ljudske s t r a n k e Miha Krek i Frano Kulovec 5. aprila predložili vladi Trećeg Rajha p r e k o o t p r a v n i k a slovačkog poslanstva u B e o g r a d u Ivana Mileča. O t o m e svedoći sledeća d e p e š a koju je istoga d a n a - 5. aprila - otpravnik n e m a č k o g poslanstva u B e o g r a d u Fajne - u p u t i o svome Ministarstvu inostranih poslova: »Slovenski vode s m a t r a j u da je rat neizbežan, a s n j i m e dolazi i p r o p a s t Jugoslavije. Ako se za Sloveniju ne n a d e n i k a k a v p o s e b a n izlaz, m o r a l i bi Slovenci isto kao i Hrvati da p o g i n u z a j e d n o sa S r b i m a . No. pošto je njima njihova zemlja bliia nego li jugoslovenska država potražili su drugi izlaz. Taj bi se svakako morao iznaći uz pomoć Nemaćke. ( P o d v u č e n o u originalu). Postojale bi dve m o g u ć n o s t i : 1. S a m o s t a l n a Slovenija 2. Država sastavljena iz Slovenije i H r v a t s k e . U Sloveniji se. m e đ u t i m , plaše da N e m a č k a ima d r u g e planove koji u p u ć u j u na raspodelu Slovenije Bilo bi vrlo k o r i s n o kad bi se j a s n o saznalo, kakav stav p r e m a t o m e zauzima vlada Rajha Nažalost, s l o v e n s k e vođe n e m a j u o v d e . zbog s r p s k o g n a d z o r a , nikakve mogućnosti da d o đ u u n e p o s r e d n i d o d i r s vlastima Rajha. Kad bi n j i h o v o n a s t o j a n j e o v d e bilo poznato, njih bi s i g u r n o ubili«. 8 2

Iako je nemački o t p r a v n i k poslova u Beogradu u p o z n a o vladu Nemačkog Rajha o ovim Kulovćevim pitanjima, n e m a č k a vlada nije ništa odgovorila. Dakle, uoči n a p a d a osovinskih snaga na Jugoslaviju, i prvaci Slovenske ljudske s t r a n k e ponudili su vladi Trećeg Rajha, o d c e p l j e n j e Slovenije od jugoslovenske države.

NAPOMENE ' D. Simović, Memoari, //. str. 82: A Breccia, n.d., str 586. 3

S. Paunović, Još jedna istina o 27. martu. NIN br. U l i , 23. april 1972. str. 60

3

Isto. str. 60 i 61

4

Isto, str. 62.

5

H o p t n e r , n.d., str. 365-366: Vladko Maćek. In the Strugle fon Freedom. New Jork, 1957, str.

8

M i r k o Košić, Je li 27. mart plaćen?, p r i v a t n o izdanje 1950. str. 15 i 17: H o p t n e r . n.d., str.

7

A. Breccia, n.d., str. 586, 587, p r i m 19: H o p t n e r . n.d.. str. 367; M Kosic. n.d.. str. 17.

8

Zapisnik sednice Ministarskog saveta 27

9

A. Breccia, n.d.. str. 588.

109.

366.

10

marta 1941. godine. A. Breccia, n.d., str. 586.

King Peter II, King's Heritage. L o n d o n . 1955. str. 71. " A. Breccia, n.d., str. 590. Ukaz kralja Petra II od 27. m a r i a 1941 o r a z r e š e n j u s t a r e i obrazovanju nove j u g o s l o v e n s k e vlade, glasi »Mi. Petar II. po milosti Božojoj i volji n a r o d n o j Kralj Jugoslavije, uvažavajući o s t a v k u koju su podneli: P r e t s e d n i k M i n i s t a r s k o g saveta i Ministar u n u t r a š n j i h poslova C v e t k o v i ć J. Dragiša. P o t p r e d s e d n i k M i n i s t a r s k o g s a v e t a Maćek dr Vlatko. Ministar vojske i m o r n a r i c e . Naš Poćasni a d u t a n t . armijski đ e n e r a l Pešic Petar. Ministar p r o s v e t e Krek dr Miho. Ministar š u m a i r u d n i k a Kulenović dr. DZafer. Ministar s a o b r a ć a j a Bešlić inž. Nikola. Ministar i n o s t r a n i h poslova Cincar-Markovic dr. Aleksandar. Ministar bez p o r t f e l j a S m o l j a n dr. Bariša. Ministar finansija S u t e j dr. J u r a j . Ministar t r g o v i n e i i n d u s t r i j e A n d r e s dr. Ivan. Ministar pošta, t e l e g r a f a i t e l e f o n a T o r b a r dr. Josip. Ministar p r a v d e K o n s t a n t i n o v i c dr. Mihailo. Ministar g r a đ e v i n a Vulović inž. Danilo. Ministar s n a b d e v a n j a i i s h r a n e Protić Milan. Ministar s o c i j a l n e politike i n a r o d n o g zdravija Ikonić dr. D r a g o m i r . Ministar p o l j o p r i v r e d e Nikitović dr. Caslav. r a z r e š a v a m o ih od d u ž n o s t i i s t a v l j a m o na r a s p o loženje, a p o s t a v l j a m o za. P r e t s e d n i k a M i n i s t a r s k o g s a v e t a Simović T. Dušana, a r m i j s k o g đ e n e r a l a , P o t p r e d s e d n i k a M i n i s t a r s k o g s a v e t a M a ć e k a d r Vlatka, p o t p r e d s e d n i k a M i n i s t a r s k o g s a v e t a n a raspoloženju. P o t p r e d s e d n i k a M i n i s t a r s k o g s a v e t a Jovanovic S l o b o d a n a . p r o f e s o r a u n i v e r z i t e t a . Ministra s a o b r a ć a j a J e f t i c a B o g o l j u b a . P r e t s e d n i k a M i n i s t a r s k o g saveta u penziji. Ministra g r a đ e v i n a Kulenovica dr. Frana, m i n i s t r a na r a s p o l o ž e n j u . Ministra i n o s t r a n i h poslova Ninćića d r . Momćila. m i n i s t r a u penziji. Ministra p r o s v e t e T r i f u n o v i ć a Miloša, m i n i s t r a u penziji, Ministra socijalne politike i n a r o d n o g zdravija Grola Milana, m i n i s t r a u penziji, Ministra bez p o r t f e l j a Kreka dr. Miha. ministra na r a s p o l o ž e n j u Ministra š u m a i r u d n i k a Kulenovića dr. Džatera, m i n i s t r a na r a s p o l o ž e n j u . Ministra bez p o r t f e l j a S m o l j a n a dr. Barišu. m i n i s t r a na r a s p o l o ž e n j u . Ministra t r g o v i n e i i n d u s t r i j e A n d r e s a dr. Ivana, m i n i s t r a na r a s p o l o ž e n j u . Ministra pošta, t e l e g r a f a i t e l e f o n a T o r b a r a dr. Josipa, m i n i s t r a na r a s p o l o ž e n j u . Ministra u n u t r a š n j i h poslova Budisavljevića dr. S r đ a n a , m i n i s t r a n a r a s p o l o ž e n j u . Ministra p o l j o p r i v r e d e Cubrilovica dr. Branka, m i n i s t r a na r a s p o l o ž e n j u .

Ministra bez p o r t f e l j a Gavrilovića dr. Milana, o p u n o m o ć e n o g m i n i s t r a u Moskvi, Ministra vojske i m o r n a r i c e i z a s t u p n i k a Ministra fizičkog v a s p i t a n j a n a r o d a lliča Bogoljuba. armijskog đenerala. Ministra bez p o r t f e l j a B a n j a n i n a dr. Jovana, a d v o k a t a . Ministra bez p o r t f e l j a Dakovica Marka, o d v o k a t a , Ministra s n a b d e v a n j a i i s h r a n e Kosanovića dr Savu, s e n a t o r a . Ministra p r a v d e M a r k o v i ć a dr. Božidara. p r o f e s o r a univerziteta. Naš P r e t s e d n i k Ministarskog saveta n e k a izvrši o v a j ukaz. Petar II s r.. ( P r e m a p o d a c i m a iz Nl.N-a br. 1112. 9. juli 1972. str. 60 i 61). AVII. reg. br. 40/4-2. K.54 i AVII. m i k r o f i l m Bon-2/150. ,3 14 ,4a

»Politika«. 28. m a r t 1941. B e o g r a d , AVII, m i k r o f i l m Bon-1/1013. Archiv d e r G e g e n w a r t 1941. str. 4950. Vclimir Terzic, Jugoslavija u aprilskom ram 1941. »Grafički zavod«. Titograd. 1963, str.

136 ' 5 H o p t n e r , n.d . str 375-376; B o g d a n Krizman. Pavelić i ustaše. CGP DELO, Ljubljana, 1978, str. 356. Maček je tražio garantne od Beograda za ulazak u vladu Simovića i zahtevao da se pruzi satisfakcija N e m a č k o j . »Kad uslovi b u d u p r i h v a ć e n i o t p u t o v a ć e lično za B e o g r a d , jer s m a t r a da o d a n d e može bolje da služi i n t e r e s i m a Rajha«. (AVII, m i k r o f i l m . Bon-2. reg. br. 68 od 2 aprila 1941.). I n t e r e s a n t n o je da je toga istog d a n a Frojnd javio Berlinu da je Maćek rešio da p r e k i n e p r e g o v o r e sa B e o g r a d o m (AVIL m i k r o f i l m Bon-2. reg. br. 256). F r o j n d o v a d e p e š a od 2. aprila 1941, Akten zur deutschen auswärtigen Politik 11918-1945. Serie D. 19371941. Die Kriegsjahre. V, Güttingen. (AD.AP), 1969. dok br. 246. s t r 354-355; F. Culinović, Okupatorska podela Jugoslavije, B e o g r a d . 1970, str. 176). 16

M a ć e k - H o p t n e r u . H o p t n e r . n.d., str. 376; AVIL Mikrofilm B o n - 2 / 6 4 od 1. IV 1941.

" AVIL m i k r o f i l m . Bon-1. reg. br. 1059, 1067-68 i Bon-2, reg. br. 64 i 68. 18

Walter Hagen. Die Geheime Front. Line i Beć. 1950, str. 232. Kvaternik je ovog d a n a u i m e h r v a t s k o g n a c i o n a l n o g p o k r e t a p o d n e o p i s m e n u m o l b u viadi Rajha da u p u t i n e m a ć k e t r u p e radi zaštite h r v a t s k o g n a r o d a (AVII, m i k r o f i l m Bon-2. reg. br 159). Ovog d a n a . tj 27. m a r t a n e m a č i konzul u Z a g r e b u Frojnd je lavio Berlinu da je Kvaternik h i t n o i n t e r v e n i s a o kod vodstva H S S - a d a se pozovu n e m a č k e t r u p e (AVIL m i k r o f i l m Bon-2/157. 158). 19 Ladislaus Horv u n d M a r t i n Broszal, Der Kroatische Vsiascha Staat 1941-1945. D e u t s c h e Verlags-Anstalt. S t u t t g a r t . 1964. str. 47; DGFP. XII, d o k 246. 30

Isto, str. 47. Maček je z n a o za ovakva n a s t o j a n j a u n u t a r vlastite s t r a n k e , a p r i b o j a v a o se da bi u Hrvatskoj, zbog o p š t e mobilizacije, m o g l o biti p r o g l a š e n o v a n r e d n o stanje, pa bi m o ž d a zavladao neki vojni j u g o s l o v e n s k i režim. To bi b i o k r a j a u t o n o m n e h r v a t s k e b a n s k e vlade i n j e n e egzekutive. Sve je to i o p e t p o k o l e b a l o M a č e k a . (Isto. str. 47) Jl ADAP, str. 524-544. dr F e r d o Culinović, Okupatorska podjela Jugoslavije. Vojnoizdavački zavod (VIZI, B e o g r a d . 1970. str 171

" F. Culinović, n.d., str. 172. Javnost u H r v a t s k o j govorila je da Maćek o d r ž a v a konspirativ ne veze s n e m a č k i m ekspon e n t i m a , već više meseci u n a t r a g , da ga p o s e c u j u i izvesne n e m a ć k e političke ličnosti, pa i nem a ć k i poslanik fon H e r e n koji ga je (ranije - V.T.) p o s e t i o u Kupincu. P o v o d o m 27. m a n a te Ma-

č e k o v e veze s e k s p o n e n t i m a T r e ć e g R a j h a p o s t a l e su življe i od n a r o č i t o g političkog d o m a š a j a . (Isto, str. 172). 23

F. Cuiinović, n.d.; str. 173.

24

ADAP. D. XXII I, str. 349; d e p e š a a d m i r a l a K a n a r i s a br. 510/235 486 od 27. m a r t a 1941; F. Cuiinović. n.d., str. 174; B. Krizman, n.d.. str. 356. 25 OKW. Amt Ausland (Abwehr. ABT. Ausland, br 0664; Dokumenten zur deutschen ausw. Politik (DDAP). str. 349 uz d o k u m e n t br. 238; F Cuiinović. n.d., str. 174. 26 V e r m a n o v a b e l e š k a na a k t u n e m a č k o g Ministarstva i n o s t r a n i h poslova br. 510/235.849 od 29. m a r t a 1941; ADAP, XXII-1. 1969. str. 349 prim. 1; F. Cuiinović, n.d., str. 174 175; B Krizman, n.d., str. 336. 27

H o p t n e r . n.d.. str. 377-378.

28 Fikreta Jelic-Butić, Vloga •Nezavisne Driave Hrvatske« u razbijanju Kraljevine Jugoslavije. Referat na M e đ u n a r o d n o m n a u č n o m s k u p u u S r p s k o j a k a d e m i j i n a u k a i u m e t n o s t i na t e m u Ustanak u Jugoslaviji 1941. i Evropa. B e o g r a d . 1973, str. 1-4 Maček je tih d a n a stavio na r a s p o l a g a n j e Pavelicu izvestan b r o j svojih ljudi, na ćelu sa Jank o m T o r t i ć e m . O t o m e se u d e l u Put izdaje dr Maćeka i družine ( r u k o p i s u AVII) navodi sledeče: »A kod p r e p a r a t o r n i h čina kod nacista u p r a v c u o s t v a r i v a n | a svog p l a n a s t v o r e n o g n a k o n 27. m a r t a 1941. dr Maćek nije v o d i o s a m o d i r e k t n e p r e g o v o r e s V e z e n m a j e r o m , n e g o je d i o akcije p o v j e r i o i J a n k u Tortiću, koji je već u n a t r a g duljeg v r e m e n a u ime v o d s t v a HSS p o d i / a v a o t a j n e k o n t a k t e s n j e m a č k i m agentima«. O t o m e je dr Vladimir Zidovec p r i l i k o m istrage d a o inf o r m a c i j e koje je d o b i o od J a n k a Tortića:

»Tortić n a v o d i . . . da je on. sa z n a n j e m i o d o b r e n j e m dr Maćeka, j o š u god 1940, a pogotovo o n a prva tri m e s e c a g. 1941, vodio p r e g o v o r e s N j e m c i m a . a ovi su b a š tim p r e g o v o r i m a pridavali n a j v e ć e z n a č e n j e . . . Tortić im je r e k a o da H r v a t s k a hoće svoju s a m o s t a l n u d r ž a v u . Njemci su pristali, pa je na t e m e l j u toga Tortić u času kad je vec d o š l o do krize n a k o n Simovićeva puča, sazvao u Z a g r e b u na z a s i j e d a n j e n a r o d n e z a s t u p n i k e koji su se slagali s t a k v o m politikom Tortić je kazao da je od nekih 90 z a s t u p n i k a tada uz njega bilo o k o 60 T a k o je o d r ž a n o to t a j n o zasijedanje u Z a g r e b u d a n a 31 III 1941, na k o j e m su o d o b r e n i koraci koje je p r* J u z e o Tortić. te z a k l j u č e n o da se ima o s n o v a t i s a m o s t a l n a h r v a t s k a država. P r e m a Torticu ova činjenica, koja je m a l o ili n i k a k o p o z n a t a , odigrala je o d l u č u j u ć u ulogu kod o s n i v a n j a NDH O tom Tortićevom radu bio je informiran dr Maćek. koji se je slagao sa ovom stvari, ali nije htio javno istupiti niti stvar otvoreno preuzeti u svoje ruke (u originalu p o d v u č e n o ) , zbog č e g a je Tortić odlučio da s a m ostvari plan. ..« (AVII, Fond, NDH. reg. br. 1/3. k l. 0.9 i 10. str. 105-106). 29 L Hory a n d M. Broszat. n.d.. str. 46. Frojndov t e l e g r a m od I a p r i l a 1941; DGFP, XII, dok. 241. 30

AVII. m i k r o f i l m . Bon l/157-158; Izveštaj od 27 III 1941 Primljen u 21,30 časova.

31

AVII. m i k r o f i l m . Bon-1/1032 1034 - H a j n b u r g o v izveštaj.

32

L Hory a n d M. Broszat. n.d.. str. 45: DGFP. XII. d o k 238. p r i m 2.

33

Filis Oli. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima. gust 1972, B e o g r a d , str. 58.

NIN br.

1127,

34

AVTI. m i k r o f i l m Bon-1 /1032-34.

35

AVII. reg. br. 33/2-1. k. 26a.

38

AVII. m i k r o f i l m Bon-2/190-192 i Bon-1/1058.

37

AVII, reg. br 1/3. str. 105-106. k.l. 0.9 i 10 i m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 8 8 dok. 21

13. av-

38 B o g d a n Krizman. Pavelić i ustaše. ČGP delo. Ljubljana 1978, str. 356; USMT. d o k . NG2449; H o p t n e r . n.d.. str. 376-377.

39 4

H o p t n e r . n.d., str 377

° L Horv u n d M Broszat, n.d.. str. 45; DGFP, D. XII. d o k 238

41

AVII. m i k r o f i l m Bon-1. reg bi

42

DGFP. D, XII. dok 238 i 239; L Hory u n d Broszat. n.d.. str 45

43

L Hory u n d Broszat. n.d., str 46; H o p t n e r , n.d., str 377. DGFP D. XII. d o k 243 i 238.

1086 Berlin. I IV 1941: USMT dok NG-3260.

44

AVII, m i k r o f i l m Bon-2. reg br 301-302 Ovu rezoluciju V e z e n m a j e r i Froind dostavili su R i b e n t r o p u tek 5. aprila. 45 AVII. m i k r o f i l m Bon-2. reg br 301-302, F Culinović, n.d.. str. 198-199; A DA P. D. 19371941, XII I, str. 381; AVII. reg br 157-158, 298, k.l.0.9: m i k r o f i l m Bon-2 190 46 4

AVII. m i k r o f i l m Bon-2. reg. br 301-302.

' AVII. m i k r o f i l m B o n - l / 1 0 5 8 od 1. aprila 1941

48 D i p l o m a t s k i arhiv S e k r e t a r i j a t a i n o s t r a n i h p o s l o v a (SIP) - (DASIP) »Popisnik Vasington«, T 120, serija 3903 H snimci br. E 049706-049711; DGFP. D. XII, dok. 24V str 627. 49 B. Krizman, n.d.. str. 357. M a l e t k e u svom izveštaju kaže da je d o b i o i n s t r u k c i j e i od rajhslajtera R o z e n b e r g a . (Diplomatski arhiv SIP-a »Popisnik Vašington-. T-120. serija 390, H, snimci br. E 049706-049711); Ribentropov telegram od 1. a p r i l a n e m a č k o m konzulu u Zagrebu - AVII, Bon-1, reg. br. 1082. 50

V. Maček, n.d.. str. 220; B. Krizman, n.d., str. 357

51

L Hory u n d Broszat, n.d., str 46

"

F. Culinović, n.d.. str. 175; ADAP XII I. d o k . 238. str 349-350; DGFP. D. XII, dok. 243. str.

53

DGFP, D. XII. d o k . 243. str. 627.

627.

84

USMT. dok. N'G-2449. H o p t n e r , n.d., str. 377-378. Diplomatski arhiv SIP-a (DASIP). Popisnik Vašington. T-120, serija 3903 H. snimci br. E 049706-049711; H o p t n e r , n.d.. str. 377-379 55

58 F. Culinović, n.d.. str. 175; F r o j n d o v a d e p e š a br. 23 od 1. IV 1941 s pozivom na d e p e s u br. 72 od 31 III; ADAP. Dok. 241, s t r 351, AVII, Bon-2. reg. br 64. 87

L H o r v u n d M. Broszat. n.d.. s t r 47, p r i m . 100; USMT, NG-5734.

88 L Hory u n d M Broszat, n.d.. s t r 47; T e l e g r a m , br. 28 i 29; DGFP, D. XII. dok. 246, prim 4. USMT, NG-5734. U d r u g o m t e l e g r a m u F r o j n d je javio da Maček traži od B e o g r a d a da pruži satisfakciju N e m a č k o j i b e z u s l o v n o i s p u n j e n j e uslova. posle čega ce o t p u t o v a t i za Beograd, a p o t o m da n a m e r a v a da po nalogu vlade o t p u t u j e u Berlin Dalje se kaže da vlada o š t r o p o s t u p a protiv k o m u n i s t a i da se Idn ne nalazi u B e o g r a d u i da mu je o t k a z a n o g o s t o p r i m s t v o . (AVTI. Bon-2. reg. br. 231). 59

F. Culinović. n.d.. str 176, ADAP. d o k . 251, str. 359

80

DGFP. D. XII. dok 246. str 430.

8

' AVII. m i k r o f i l m Bon-2. reg. br. 68.

8J

L Hory u n d M. Broszat. n.d.. str. 49. prim. 108.

83

DGFP. D, XII, 12, d o k . 251. str. 436.

84

L Hory u n d M. Broszat. n.d., str. 49 i prim 108.

85 AVII, Bon-2/28, d o k . 31 od 3. IV 1941; DGFP. D. XII. d o k . 251. str. 436; L H o r w u n d M. Broszat, n.d., str 49. 88

L Hory u n d M. Broszat, n.d.. str. 49, prim. 108.

87

F. Cuiinović, n.d.. str. 176; ADAP, dok. 262, str. 370-371

88

H o p t n e r . n.d., str. 378-379.

89 Sporazum Cvetković-Maćek Beograd, str. 61.

u

memoarima aktera.

NIN br.

1081. 26. s e p t e m b a r

1971,

70 ADAP. d o k . 262. str. 370-371; F. Cuiinović. n.d., str. 176-177. DGFP. D. XII, 12. Dok. 265. str. 448: AVII m i k r o f i l m Bon-2/259-260 br. s n i m k a 33 od 4. IV 1941. Krizman, n.d., str. 360. 7

' AVII. reg. br. 1/13, k.l.

72

AVn, reg. br. 12/2-1, k.2; -Politika« 4. april 1941.

73

F. Cuiinović, n.d.. str. 177.

74

AVII, m i k r o f i l m Bon-1/1032-34.

78

Walter H a g e n . Die Geheime Front. Line i Beć. 1950, str. 231-232; vidi DGFP. D. 12. d o k . 239 i AVII, m i k r o f i l m Bon-1, reg. br. 1059, 1067-1068 i Bon-2. reg. br. 64 i 68. 78

AVII, m i k r o f i l m . Bon-2/356-357.

77

Sporazum Cvetković-Maček u memoarima aktera. NIN br. 1082, 3. o k t o b a r 1971. Beograd,

str. 61. 78 7 8

Vladimir Bakarić, Nisam tako mislio, NIN br. 1121. 2. juli 1972. B e o g r a d , str. 25. " AVII, m i k r o f i l m Bon-2/356-357.

° AVII, reg. br. 1/3-1. 580. str- 99. k.l.O. 10.

81

AVII. m i k r o f i l m Bon-2/275.

82

Dr F e r d o Cuiinović. Okupatorska podjela Jugoslavije. Beograd. 1970, str. 137-138.

POKUŠAJI S I M O V I Ć E V E VLADE DA I Z B E G N E RAT PREGOVORI SA NEMAĆKOM 1 ITALIJANSKOM VLADOM

Nemaćki poslanik u B e o g r a d u fon Heren je još 27. m a r t a oko 5 časova poslao podrobne podatke Ribentropu o državnom udaru u Beogradu.' Ribentrop je o t o m e obavestio Hitlera, koji je o d m a h d o n e o odluku da n a p a d n e Jugoslaviju i za posle podne istoga d a n a zakazao sastanak, najviših državnih i vojnih f u n k c i o n e r a radi organizovanja napada. H i t l e r j e sada želeo da ratom ostvari one ciljeve koje nije postigao političkim pritiskom. Heren je istog d a n a zvanično posetio ministra inostranih poslova Ninčića i uložio najoštriji protest povodom ispada d e m o n s t r a n a t a p r e m a n e m a ć k o m S a o b r a ć a j n o m birou u Beogradu. Tom prilikom s k r e n u o je pažnju na to da bi, ukoliko bi se slični ispadi ponovili, mogli da imaju ozbiljne posledice po nemačko-jugoslovenske odnose. Zahtevao je da se štd pre sastane sa p r e d s e d n i k o m vlade Simovićem, koga do tada nije mogao da pronađe, da bi i njemu izneo da je Nemačka nezadovoljna razvojem događaja u Beogradu. 2 Ministar inostranih poslova Ninčić je, po o d o b r e n j u svoje vlade, izjavio fon Herenu najdublje žaljenje zbog događaja koji su se desili u n e m a ć k o m Saobraćajnom birou, uveravajući ga da je odgovorni policijski general (komandant žandarmerije - V.T.) zbog toga smenjen. Zatim je o d m a h pozvao ministra unutrašnjih poslova koji je, u prisustvu Herena, obećavao da će sprovesti najhitniju istragu i izjavio da mu na osnovu već preduzetih mera može dati potpunu garantiju da se Nemcima neće više pričiniti nikakva šteta, ni u Beogradu, ni u ostalim krajevima zemlje. Ninčić je, sa svoje strane, o b e ć a o Herenu da će mu omogućiti da se još istog d a n a sastane sa p r e d s e d n i k o m vlade Simovićem. Zatim je izjavio da će deklaracija vlade, koja se priprema, biti objavljena 28. marta, da su se svi ministri izjasnili za najtešnju saradnju sa Nem a č k o m i da na sednici vlade nije bilo ni p o m e n a o otkazivanju Trojnog pakta. Ninčić je 27. m a r t a požurio da uveri nemačkog poslanika da će položaj Jugoslavije u odnosu na Nemačku ostati n e p r o m e n j e n i izjavio da je nova jugoslovenska vlada s p r e m n a da primi Trojni pakt, ali je želela da se upozna sa njegovim tajnim klauzulama. Međutim, H e r e n je tom prilikom stavio do zna-

nja Ninčiću da u Berlinu neće ici tako lako zbog a n t i n e m a ć k i h d e m o n s t r a c i j a i razaranja »Saobraćajnog biroa u Beogradu«. 3 Heren je ovoga d a n a poslao u Berlin nekoliko izveštaja. U j e d n o m izveštaju obavestio je da je na ulici n a p a d n u t i lakše ranjen p o m o ć n i k n e m a ć k o g vojnog atašea, da su razbijeni izlozi na n e m a ć k o m S a o b r a ć a j n o m birou u B e o g r a d u i da se s e k r e t a r jugoslovenskog Ministarstva inostranih poslova odm a h izvinio zbog ovog incidenta. U d r u g o m k o m p l e t n o m izveštaju d a o je ovakvu o c e n u nove vlade. »Sastav novog k a b i n e t a u p o g l e d u lićnosti p r e d s t a v l j a g a r a n t i j u da Ce uživati s n a ž n u p o d r š k u i u s r p s k i m k r u g o v i m a . On će imati s n a g e da s p r o v o d i s p o l j n o p o l i t i ć k u liniju, ćak a k o bi o n a bila i n e p o p u l a r n a . S p o r a z u m sa ovim k a b i n e t o m bi. p r e m a t o m e , s t v o r i o j a s n u situaciju. Lićnost m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova i s a r a d n j a h r v a t s k o g krila ( p o t p r e d s e d n i k Maček) p r e d s t a v l j a g a r a n t i j u za o s n o v n e s m e r n i c e s p r e č a v a n j a s u k o b a sa O s o v i n o m . Pošto su. na d r u g o j strani, članovi s r p s k o g krila k a b i n e t a u o s n o v i protiv p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k l u , t r e b a očekivati m a k a r o r i j e n t a c i j u k a slabljenju veza«.'

U 14 ćasova 27. m a r t a stigao je u Berlin sledeći H e r e n o v izveštaj: »Umesto p r e d s e d n i k a vlade g e n e r a l a Simovića p r i m i o m e novi m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova M o m č i l o Ninćic. i r e k a o da je o v o s v r g a v a n j e d o š l o zbog slabe p o d r š k e k o j u su u srps k o m n a r o d u uživali k n e z - n a m e s n i k Pavle i Cvetkovićeva vlada. N'inćićeva ličnost, r e k a o je on. g a r a n t u j e k o n t i n u i t e t sa r a d n j e sa silama Osovine, p o s e b n o s N e m a č k o m . Ovo će sadržati i izjava koja se o č e k u j e u p o d n e , posle p o l a g a n j a zakletve S i m o v i ć e v e vlade. Sve s r p s k e s t r a n k e su z a s t u p l j e n e u n o v o j vladi, i a k o da će za s o b o m imati c e l u naciju. Kada s a m u p i t a o kakav ce stav n o v a vlada zauzeti p r e m a T r o j n o m p a k t u , m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova je s a o p š t i o da ne m o ž e još ništa reći. On će se. m e đ u t i m , lično založiti da preuzete obaveze budu poštovane. Ukazao s a m m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova, sa kojim s a m bio u prijateljstvu g o d i n a m a , na svu ozbiljnost situacije i stavio j a s n o do z n a n j a k a k v e će p o s l e d i c e n u ž n o proizići iz prom e n e u j u g o s l o v e n s k o j s j x j l j n o j politici ili ćak iz ozbiljnijih i n c i d e n a t a p r o t i v n e m a ć k i h državljana ili f o l k s d o j ć e r a . Ninćić je, sa svoje s t r a n e , istakao da je. kao i ostali članovi vlade, s v e s t a n obziljnosti situacije, da su poslale i n s t r u k c i j e policijskim vlastima da svim m o g u ć i m s r e d s t v i m a sprečavaju d e m o n s t r a c i j e ili akcije u vezi sa s p o l j n o m politikom, u k l j u č u j u ć i i o n e koje bi bile u s m e r e n e protiv T r o j n o g pakta. Do p o b u n e je. bez s u m n j e , d o š l o zbog n e p o p u l a r n o s t i knez a - n a m e s n i k a i Cvetkovićeve vlade u vojsci - ali je izazvana ž e s t o k o m r e a k c i j o m s r p s k i h šovinističkih k r u g o v a protiv p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u « .

Fon Heren javlja da mu je Ninćić još rekao: »Nova vlada će v e r o v a t n o nastojati da održi p r i j a t e l j s k e o d n o s e sa O s o v i n o m , ali će se u isto v r e m e vratiti, koliko je god to moguće, politici n e u t r a l n o s t i « . 5

I p r e d s e d n i k vlade general Simović je 27. m a r t a u 21 čas t a k o đ e izrazio žaljenje fon Herenu zbog događaja koji su se desili u toku p r e p o d n e v a i obećavao mu da se u b u d u ć e ništa više neće ponoviti. Sem toga. objasnio mu je da je državni u d a r čisto unutrašnja stvar Jugoslavije, jer knez Pavle nije razum e o narodne mase. niti je bio sposoban da se okruži uglednim ličnostima iz naroda. Na kraju je d o d a o da će voditi brigu da se stanje u zemlji u najkraćem v r e m e n u sredi i smiri. 6 Očigledno je da general Simović nije ni p r e t p o s t a v l j a o da je Hitler toga d a n a već bio d o n e o o d l u k u za napad na Jugoslaviju. Zbog toga je od s a m o g početka nastojao da se odnosi Jugoslavije sa N e m a ć k o m ne p o m u t e . Međutim, H i t l e r j e već bio p r e d u z e o m e r e da u n a p a d u na Jugoslaviju angažuje ne s a m o svog italijanskog saveznika, već i Mađarsku i Bugarsku, kao i Kvaternikove pristalice i Pavelićeve ustaše, ne z a n e m a r u j u ć i ni vodstvo HSS na čelu sa Maćekom.

U svom sledečem t e l e g r a m u Heren je izvestio da ga je primio p r e d s e d n i k vlade general Simović u 21 čas u toku sednice vlade, i izrazio žaljenje zbog incidenta koji se ni u kom slučaju neće ponoviti. Simović je istakao »da knezn a m e s n i k nije u m e o da se okruži ljudima koje narod poštuje, da će se lično postarati da se situacija u zemlji u k r a t k o m roku p o t p u n o smiri. On je, zatim, rekao da je uvek bio prijatelj Nemačke, da je p o n o s a n svojim p o z n a n s t v o m s m a r š a l o m Rajha Geringom i m a r š a l o m Milhom (Milch Erhard), i molio da im p r e n e s e njegove pozdrave. 7 O d m a h posle državnog u d a r a n e m a č k a vlada je dala u p u t s t v a svom poslaniku u Beogradu, fon H e r e n u , da se svi nemaćki obaveštajni organi u Jugoslaviji p r i p r e m e za akciju i o t p o č n u sabotaže, a n e m a č k a Vrhovna komanda oružanih snaga (OKW) mu je istoga d a n a saopštila Hitlerovu o d l u k u da se folksdojćeri u Jugoslaviji negativno o d n o s e p r e m a mobilizaciji i da se ne odazivaju pozivu, već da se sakrivaju na sve m o g u ć e načine. 8 S u t r a d a n (28. m a r t a ) mu je ministar inostranih poslova Rajha, fon Ribentrop, t e l e g r a m o m javio da ne vrši nikakve zvanićne p o s e t e jugoslovenskim državnicima, niti da šalje bilo kakve predstavnike, već da se izgovara bolešću. 9 I s t o v r e m e n o su u Berlin pristizali novi izveštaji o d e m o n s t r a c i j a m a 27. marta, a Heren je, kao što je već rečeno, dostavio k o m p l e t a n izveštj o d o g a đ a j i m a 27. m a r t a . ' 0 N o j b a h e r ( N e u b a c h e r H e r m a n n ) je javio da su u B e o g r a d u bile veće d e m o n s t r a c i j e i da su se m e đ u d e m o n s t r a n t i m a , p o r e d g r u p a mladih Srba, »mogle primetiti i veće g r u p e komunista, koje su o t v o r e n o a p l a u d i r a l e za Moskvu«. Nojbaher je t a k o đ e obavestio Berlin da su sovjetski i grčki predstavnik u B u d i m p e š t i posetili jugoslovenskog poslanika i čestitali mu na držanju Jugoslav ije u pogledu Trojnog pakta. On je dalje javio da jugoslovenska vlada n a m e r a v a da iznese na javnost tajne klauzule Bečkog ugovora, m e đ u kojima se, na osnovu za sada n e p r o v e r e n i h vesti, nalaze: revizija jugoslovensko-britanskih odnosa, k o n t r o l a prebacivanja vojnih transporta, demobilizacija jugoslovenske armije, p r i k u p l j a n je jugoslovenskog r a t n o g materijala pod nemačkom kontrolom i si." Ovoga d a n a su se jugoslovensko-nemački diplomatski odnosi znatno pogoršali zbog neprijateljskih manifestacija stanovništva B e o g r a d a prilikom prisustvovanja fon H e r e n a bogosluženju u S a b o r n o j crkvi u ćast kralja Petra II i zbog novih »vandalskih« ispada protiv ustanova i n e m a č k o g vlasništva. Stav Berlina se toliko zaoštrio da se jasno uočavala p r e d v i đ e n a vojna akcija za kratko v r e m e . ' 2 Hiller je 28. marta lično saopštio svoju odluku o napadu na Jugoslaviju predstavnicima Mađarske i Bugarske, pozivajući ih da odmah upozore svoje vlade da budu spremne da imervenišu u Jugoslaviji. On je jamčio da će Sovjetski Savez ostati »miran« i da će Nemačka likvidirati Jugoslaviju za nekoliko dana, dopuštajući Hrvatskoj da dobije nezavisnost. Mađarskoj i Bugarskoj se tako pruža »jedinstvena prilika« da ostvare svoje revandikacije. N e m a č k a je zainteresovana s a m o za Korušku i južnu Štajersku, a podržav ala bi ambicije Mađarske da dobije izlaz na J a d r a n s k o m o r e . m a d a bi to bio delikatan p r o b l e m u odnosu na Italiju. 1 3 Kasno n o ć u istog d a n a Hitler je sa velikom ž u r b o m napisao p i s m o Musoliniju i n a r e d i o da se o d m a h telegrafski prenese u Rim. On je javio Musoliniju da se pripremi da se suprotstavi krizi >sa potrebnim vojnim sredstvima« i »toplo« ga zamolio da ne preduzima dalje operacije u Albaniji, već da u najvećoj tajnosti i brzini najpre upotrebi sva potrebna sredstva za pojačanje granice pre-

ma Jugoslaviji, jamčeći suradnju Bugarske i Mađarske, bez kojih se ne može sigurno operisati sa brzinom koju će eventualno nametnuti događaji. Javio je da će se vojni ataše Rintelen o d m a h vratiti u Rim da d i r e k t n o saopšti koje će se n a r e d n e m e r e preduzeti »noćas sa naše strane za p r i p r e m u « . ' 4 Musolini je bio čitavog dana nespokojan zbog neočekivane opasnosti od udara jugoslovenskih snaga u pozadinu italijanskih trupa na Grčkom frontu. »Besno je telefonirao ambasadi u Berlinu da bi saznao kako Nemačka gleda na situaciju prouzrokovanu državnim udarom i da ubrza slanje vojne pomoći«. A kad je sa o l a k š a n j e m primio Hitlerovo pismo, o d m a h je o d g o v o r i o d a j e »mirno« p r i m i o d o g a đ a j e u Beogradu, jer ga »ni n a j m a n j e nisu uznemirili« i d o d a o da je već izdao n a r e đ e n j a da se sve p r i p r e m e izvrše »što je najbrže moguće« i u »apsolutnoj tajnosti«. Napomenuo je da. pored saradnje Mađarske i Bugarske. treba voditi računa i o separatističkim hrvatskim tendencijama koje predstavlja dr Pavelić koji se nalazi nedaleko od Rima.'5 Musolini se požurio da pozove Pavelića 29. m a r t a da sa njim preispita s p o r a z u m e od januara 1940. godine i da ga nagovori da prizna prava Italije u Dalmaciji pre no što mu otvori »slobodan put« za p r e u z i m a n j e vlasti u Hrvatskoj. Pošto ga je primio u vili Torloniji (Torlonia), Musolini mu je rekao: »Sada je vaš trenutak«, a Pavelić je bio s p r e m a n da potvrdi p r e t h o d n e sporazume. s lim da pre toga uveri d a l m a t i n s k e Hrvate u korisnost federacije sa Italijom, pa pošto ih u to uveri prilagodice ih da prihvate italijanska potraživanja. Zatim je d o d a o : »Kada Hrv ati budu u b e đ e n i da više između njih i Italijana ne postoje politićke i administrativne razlike, d a l m a t i n s k o pitanje više neće imati znaćaja«. Musolini je pristao u principu, ali bi gradovi, u očekivanju ujedinjenja, morali preći pod suverenitet Italije, uveravajući Pavelića da bi Italija priznala njegovu vladu čim b u d e ušao u Zagreb. Na r a s t a n k u Pavelić je tražio da mu se pridruže internirane ustaše, što mu je i o b e ć a n o . ' 6 Jugoslovenski poslanik u Berlinu Ivo Andrić je 29. m a r t a otišao u nemačko Ministarstvo inostranih poslova da obavesti državnog s e k r e t a r a Vajcsekera da je pozvan u d o m o v i n u na konsultaciju, ali još ništa ne može da saopšti 0 položaju nove vlade, da se radi o u n u t r a š n j o j p o b u n i i da će se postarati da saopšti jasnu politiku koju će formulisati jugoslovenska vlada p r e m a nemaćkoj kad se vrati u Berlin najdalje do 2. aprila. On može garantovati d a j e nova vlada zavela red do te m e r e da će od sada sprečiti bilo kakvu nasilnu antinem a č k u manifestaciju. Vajcseker je ćuteći primio Andrićeva objašnjenja, izražavajući žaljenje zbog incidenata koji su se dogodili H e r e n u u Beogradu, ali nije bio u stanju da da mišljenje o situaciji koja je nastala između N e m a ć k e 1 Jugoslavije. Potpuno ćutanje nemaćkih rukovodilaca u Berlinu i njihovo obilno isticanje značaja koji su davali disidentskom stavu Mačeka i hrvatskih vođa uopšte, kao i u ž u r b a n e p r i p r e m e n e m a ć k i h i italijanskih g r a đ a n a da nap j s t e Jugoslaviju pokazivalo je da je situacija takva da se n e u m o l j i v o srlja u rat. Međutim, u Beogradu se situacija cenila sa izvesnom d o z o m o p t i m i z m a . ' 7 Fon H e r e n u je 29. apr..a poslala instrukcija iz Berlina da. pod izgovorom d a j e bolestan, izbegava da vrši svoje funkcije u Beogradu i da ćak ne šalje ni svog zamenika i Ministarstvo inostranih poslova, već da šalje zvaničnog predstavnika da bi time d o k a z a o d a j e b o l e s t a n , ' 8 a u Berlinu je državni s e k r e t a r Vajcseker n a r e d i o činovnicima Ministarstva inostranih poslova da nalaze izgovor o o d s u t n o s t i a k o bi jugoslovenski poslanik ili n e k o u njegovo ime zatražio sastanak. Istog d a n a je naredio da svi n e m a č k i državljani bez razlike o d m a h n a p u s t e Jugoslaviju, sem najnužnijeg broja činovnika poslanstva i

konzulata. A n e m a č k o Ministarstvo p r o p a g a n d e je istoga dana dalo nalog celokupno j štampi da iz Jugoslavije ne objavljuje ništa drugo sem o n o što objavi novinska agencija DNB u Berlinu posle p r e t h o d n e cenzure. Pošto se lično interesovao za povlačenje n e m a ć k i h državljana, i H i t l e r j e 30. m a r t a naredio da »nemačka kolonija iz Beograda m o r a ići o d m a h i to svi«.' 9 Tako je iste večeri k r e n u l o b r o d o m za N e m a č k u oko 1200 n e m a ć k i h državljana. 2 0 J e d n o m ranijom d e p e š o m od istog d a n a fon Heren je obavestio Berlin da je d o z n a o da se većina Simovićevog kabineta odlučila za p r i h v a t a n j e Trojnog pakta i za lojalno ispunjavanje svih preuzetih obaveza, kao i to da je j e d a n član vlade iz njenog s r p s k o g dela izjavio da bi r a d o prihvatio odlazak ministra inostranih poslova Ninčića u Berlin radi razjašnjenja situacije i da ga je ministar inostranih poslova Ninčić pozvao da ga poseti u 11 časova. Ban Subašić i m i n i s t a r Sutej (kao prvaci HSS) su 29. m a r t a posetili nemačkog poslanika u Beogradu fon H e r e n a i tom prilikom mu izjavili da su hrvatski ministri bili p o h a p š e n i i dovedeni u Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e , gde im je traženo da udu u novu vladu da bi se izbeglo veće zlo, s tim da će Maćek kasnije dati k o n a č n u saglasnost. U svom izveštaju Berlinu Heren navodi da su Hrvati m n o g o zabrinuti zbog ozbiljnosti situacije, da ž a r k o žele da se izbegne rat sa N e m a č k o m i da se oni ovde osećaju kao zarobljenici. Sutej ga je izvestio da je vlada priznala Trojni pakt. ali da se - zbog raspoloženja naroda u Srbiji - usteže da se to javno prizna. 2 ' Pošto je uvideo da ne može da uspostavi d i r e k t a n kontakt sa Nemcima, general Simović se o b r a t i o Italijanima da ih nagovori da oni p o s r e d u j u , pa je uveće 29. m a r t a pozvao a d v o k a t a Stakica i izrazio mu želju da traži p r e k o Musolinija da se izbegne rat i da odvrati Nemačku od n a p a d a na Solun, j e r bi napad na Solun »za nas postao ratni slučaj«. Ako bi se to desilo »odmah ć e m o napasti Italijane u Albaniji«. Zato treba da o d e kod italijanskog poslanika Mamelija i da ga zamoli da d o đ e u »sedište štaba«. Mameli se odazvao pozivu tako da g a j e general Simović p r i m i o u 21.30 časova i tom prilikom mu rekao: »Jugoslavija ni u kom slučaju ne s m e do/voliti da b u d e o k r u ž e n a i na taj naćin prisiljena na kapitulaciju. Ako n e m a ć k e t r u p e o k u p i r a j u Solunsku zonu o n d a će Jugoslavija biti prisiljena da sebi obezbedi izlaz u pravcu Albanije«. Na prim e d b u italijanskog poslanika da ovakvo njegovo s h v a t a n j e n e m i n o v n o vodi ratu, jer se znalo da predstoji n e p o s r e d a n napad n e m a ć k i h t r u p a na Grčku, Simović je ostao pri svom gledištu. 2 2 O susretu Simovića sa italijanskim poslanikom postoje razne verzije. Prema izjav i generala Simovića, 29. m a r t a su o k o 16 časov a kod Simovića došli advokati Stakić i Laković koji su stajali u v e o m a bliskim vezama sa italijanskim poslanikom i saopštili mu želju poslanika Mamelija da ga poseti, da bi mu saopštio Musolinijevu p o r u k u za p o s r e d o v a n j e i poziv da ide u Rim. Kada je Mameli d o š a o kod Simovića, on mu je rekao: »Vi ste želeli da me vidite«. Na to se on trgao i odgovorio: »Ja? Ne! Vi ste želeli da dođem!« Simović je prešao p r e k o daljeg o b j a š n j e n j a i rekao: »Ne mari, m o ž d a je mali nesporazum« i dodao: »I za Italiju je korisnije da ne d o đ e do zapleta sa Jugoslavijom zbog delikatnog položaja vaših t r u p a u Albaniji« Mameli je bio malo zbunjen i posle kraćeg razmišljanja odgovorio: »Mi s m o preduzeli p o t r e b n e m< r e i Nemci su nam obećali pomoć«. Zatim je o b e ć a o da će obavestiti Dučea o o v o m razgovoru i o potrebi njegove intervencije za održavanje mira. Na njegovo pitanje: »Kakv o će držanje zauzeti Jugoslavija u slučaju da n e m a ć k e t r u p e zauzmu Solun« - Simović ga je u p u t i o za odgovor na ministra spoljnih poslova. 2 3 Na

pitanje Mamelija da li je vodio r a č u n a o težini svojih predloga koji znače oružani konflikt i da li je imao u vidu teške posledice koje bi zbog takve o d l u k e nastale za Jugoslaviju, Simović je odgovorio da ga je pozvao da upozori svoju vladu i vladu u Berlinu da ne bi m o g a o suzbiti gnev jugoslovenskog n a r o d a a k o bi n e m a ć k e t r u p e ušle u Solun, j e r je jugoslovenski n a r o d » s p r e m a n da se žrtvuje i da k r e n e na Albaniju«. Na Mamelijevo pitanje zašto »tako ozbiljne indikacije« nisu d i r e k t n o p r e n e t e n e m a č k o m poslaniku, Simović je m i r n o rekao: »Mi želimo p o s r e d o v a n j e Musolinija« i zamolio Mamelija da njegov zahtev hitno p r e n e s e Musoliniju i da ga obavesti da bi on (Simović), p o š t o ne može da napusti Beograd, poslao u Rim p o t p r e s e d n i k a Jovanovića i ministra inostranih poslova Ninčića. Zapanjeni Mameli je r e k a o da mu je dužnost da p r e n e s e Simovićev zahtev za Rim. Cim se vratio u poslanstvo Mameli je t e l e f o n o m stupio u vezu sa g r o f o m Ćanom u Palati Kiđi. Pošto g a j e pažljivo saslušao, Ćano je r e k a o Mameliju da može reći p r e d s e d n i k u vlade da p o t p r e d s e d n i k vlade Jovanović može k r e n u t i za Rim. gde će ga »sutra s i g u r n o primit Duće«, ali da se čas p r i j e m a ne može precizirati zato što je »Duče v e o m a zauzet, ali će p o t p r e d s e d n i k u toku sutrašnjeg d a n a biti sigurno primljen, s a m o te molim da mi potvrdiš čas polaska«.To je bio d o k a z zabrinutosti u Rimu zbog p r e t n j e i z n e n a d n o g jugoslovenskog n a p a d a u leda italijanskih t r u p a na G r č k o m f r o n t u . Iako je bio iznenađ e n ovakvom s p r e m n o š ć u grofa Ćana, Mameli je o d m a h saopštio o d g o v o r p o d s e k r e t a r u Ministarstva inostranih poslova Smiljaniću. Međutim, kasnije je iz Rima p r i m i o t e l e f o n s k o n a r e đ e n j e grofa Ćana: »Još ne objavljuj odgovor. Imaš vremena«. - »Žao mi je. već sam ga objavio«, r a k a o je Mameli. Ćano je savetovao Mameliju da saopšti B e o g r a d u da se poseta odlaže zbog »sutrašnje posete« j a p a n s k o g m i n i s t r a inostranih poslova. Smiljanić je h l a d n o p r i m i o novo Mamelijevo saopštenje, dajući utisak da je već bio upoznat. Jugoslovenska o b a v e š t a j n a služba uhvatila je telefonski razgovor i z m e đ u Ćana i Mamelija, tako da se saznalo da Musolini nije n a m e r a v a o da p o n u d i svoje d o b r e usluge da spasi Jugoslaviju od »Hitlerove osvete«. U stvari, Musolini je ozbiljno shvatio p r e t n j u jugoslovenskog n a p a d a na Albaniju, ali se odazvao Hitlerovom pozivu da svojim k o m a n d a n t i m a naredi da »daju o t p o r do krajnjih granica« dok n e m a č k a intervencija reši situaciju. Zato je o d b i o da primi »jugoslovenske ministre« i n a r e d i o Ćanu da o n j i h o v o m zahtevu posred o v a n j a pregovara na odugovlačeći način, »da bi d o b i o u v r e m e n u i m a s k i r a o svoje vojne p r i p r e m e koje su bile u toku«, u očekivanju nernačke ofanzive. 2 4 Posle p r i j e m a Hitlerovog pisma. Musolini je u b r z o stupio u akciju. On je 29. m a r t a d a o nalog italijanskom poslaniku u B e o g r a d u Mameliju da b u d e u stalnoj vezi sa n e m a č k i m p o s l a n i k o m H e r e n o m i da sve naloge koje H e r e n prima od vlade Rajha i sam u p o t p u n o s t i izvršava. 2 5 Istoga d a n a d a o je nalog Anfusu, šefu k a b i n e t a Ministarstva inostranih poslova, da primi Pavelića. Pošto je Anfuso u toku d a n a u dva m a h a razgovarao sa Pavelićem, n e m a č k i amb a s a d o r u R i m u j e s u t r a d a n izvestio R i b e n t r o p a da Italija u ličnosti Pavelića ima jak adut u r u k a m a , j e r Pavelić u Italiji raspolaže sa 500 n j e m u o d a n i h ustaša. 2 6 Izgleda da je kod Musolinija došlo do izvesnog k o l e b a n j a posle Simovićeve p r e t n j e i d a j e italijanska vlada n a m e r a v a l a da objavi poluzvaničnu izjavu koju je u ime jugoslovenske vlade d a o Ninčić kao ministar i n o s t r a n i h poslova. Međutim, Berlin se o d l u č n o usprotivio i 30. m a r t a saopštio italijanskoj vladi da se poluzvanična izjava jugoslovenske vlade u pogledu jugoslovensko-

n e m a ć k i h i jugoslovensko-italijanskih o d n o s a može objaviti s a m o a k o b i j e Simović zvanićno potvrdio. Zato t r e b a sve da o s t a n e o n a k o kako su Hitler i Musolini već utvrdili, s tim što će Musolini, ukoliko bi došlo do nekih novih momenata, biti o d m a h obavešten. 2 7 Musolini se b o j a o da će novi jugoslovenski režim napasti Italiju i što je još g o r e - n j e n e t r u p e u Grćkoj. Zato je stalno zvao Alfijerija, svog a m b a s a d o r a u Berlinu, da moli p o m o ć koju Nemci m o r a j u odm a h poslati - vikao je p r e k o telefona. Međutim, »Ribentrop je mislio da su Italijani ubrzali krizu u Jugoslaviji i hteo je da ih pusti za t r e n u t a k da se peku na žaru koji su sami raspalili«. Teškoće u Jugoslaviji su n e p o s r e d n a posledica italijanske n e s p r e m n o s t i u Grćkoj. 2 8 General Simović je ipak nastavio da vrši pritisak za o d r ž a v a n j e k o n t a k t a b a r sa italijanskom vladom i stavio do znanja b r i t a n s k o m p r e d s t a v n i k u d a j e s p r e m a n da prihvati Musolinijevu p o n u d u posredovanja, j e r je to »interes Jugoslavije, a i V. Britanije, a k o bi se uspelo da se u b e d i Hitler da ne p r e d u z i m a nikakvu dalju akciju na Balkanu. Ninčić je 30. m a r t a n a j p r e pozvao n e m a č k o g poslanika fon Herena, a zatim i italijanskog Mamelija i d a o im sledeću izjavu: » J u g o s l o v e n s k a vlada o s t a j e v e r n a p r i n c i p u p o š t o v a n j a m e đ u n a r o d n i h u g o v o r a , m e đ u koje s p a d a i u g o v o r sa P r o t o k o l o m koji je z a k l j u č e n 25. m a r t a u Beću. Vlada će o d l u č n o nastojali na l o m e da ne b u d e u v u č e n a u s a d a š n j i konflikt. Njena glavna briga biće da održi prijateljske o d n o s e sa s u s e d n i m N e m a č k i m R a j h o m . k a o i sa K r a l j e v i n o m Italijom. Kraljevska vlada se n a r o ć i t o i n t e r e s u j e u p o g l e d u p r i m e n e n a v e d e n o g Protokola, i m a j u ć i u vidu zaštitu svih vitalnih i n t e r e s a j u g o s l o v e n s k e nacije da isti ni u k o m slučaju ne b u d u p o v r e đ e n i « . 2 '

Ninčić je dalje izjavio fon H e r e n u da se on lično r a d u j e što je svoj prvi cilj - priznanje p r i s t u p a n j a Jugoslavije Trojnom paktu od s t r a n e nove vlade - u p o t p u n o s t i postigao.»Biće p o t r e b n o da se d o b i j e s a m o još m a l o v r e m e n a pa će nova vlada biti u s t a n j u da g a r a n t u j e stalnost i pouzdanost istinske prijateljske politike Jugoslavije sa N e m a č k i m Rajhom, koja će biti još stabilnija, nego što je bila za v r e m e vlade Cvetkovića« - r e k a o je na kraju Ninčić. Fon H e r e n je izjavio Ninčiću da je njegovu izjavu p r i m i o k znanju, ali ga je zatim zamolio da mu objasni kako se ova njegova izjava može dovesti u saglasnost sa izjavom koju je p r e d s e d n i k jugoslovenske vlade n e d a v n o d a o italijanskom poslaniku. Ninčić koji, po svoj prilici, nije bio upoznat sa Simovićevom izjavom, bio je v i d n o iznenađen i uplašen. On je uveravao n e m a č k o g poslanika da p r e d s e d n i k Simović ni u kom slučaju tu izjavu nije d a o u i m e jugoslovenske vlade. 3 0 N e m a ć k i poslanik H e r e n je istog d a n a (30. m a r t a ) poslao telegram br. 317 (koji je u Berlinu primljen u 16,48 časova) o ovoj Ninčićevoj izjavi i dodao: »Odgovorio sam ministru inostranih poslova da ja mogu primiti njegovu izjavu s a m o k znanju i zamolio sam ga da mi objasni kako može da se izjava vlade poklapa sa s i n o ć n o m izjavom m i n i s t r a - p r e d s e d n i k a italijanskom poslaniku«. Heren je precizirao da ne veruje da bi izjava jugoslovenske vlade mogla preinačiti situaciju i da ne zna da li njegova vlada n a m e r a v a ili ne d a j u objavi, dodajući da je tek p r i m i o instrukcije da izbegava svaki d i r e k t a n kontakt sa jugoslovenskim vlastima i da se o d m a h vrati u Berlin na referisanje. Ministar inostranih poslova Ninćić, koji očigledno nije ništa znao o tome, bio je jako u z b u đ e n i u v e r a v a o m e j e da ministar-predsednik ni u k o m slučaju nije govorio u ime nove vlade. 3 1 Italijansko poslanstvo u B e o g r a d u je 30. m a r t a u 13,15 časova saopštilo svom Ministarstvu i n o s t r a n i h poslova u Rimu d a j e Simovićeva vlada izjavila italijanskom poslaniku Mameliju da vlada ostaje verna principu p o š t o v a n j a

zaključenih ugovora. Ali ce n j e n a glavna briga biti o č u v a n j e m i r a i s t r i k t n e neutralnosti, k a k o bi odstranila svaki dalji rat na Balkanu. Izjava vlade neće se objavljivati danas, već kroz tri dana. 3 2 Svega pola sata kasnije, italijansko poslanstvo je dostavilo Rimu drugi telegram u k o m e ga obaveštava da je jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova dalo izjavu kraljevske jugoslovenske vlade o o d r ž a v a n j u principa poštovanja zaključenih ugovora, p o d r a z u m e v a j u ć i tu i poslednji s p o r a z u m u Beču i naglašavajući pri tom da vlada ne želi da b u d e u v u č e n a u bilo kakav s u k o b , već da će n j e n a glavna briga biti posvećena održavanju mira i prijateljskih odnosa sa susedima, na p r v o m m e s t u sa Nemačkim Rajhom i Kraljevinom Italijom. 3 3 N e p o s r e d n o posle ovih saopštenja, Italijansko poslanstvo u B e o g r a d u je, p r e m a p o d a c i m a prislušne službe u Beogradu, t e l e f o n o m poslalo sledeći izveštaj Ministarstvu inostranih poslova u Rimu: »Italijanski poslanik Mameli kaže da mu je u Ministarstvu inostranih poslova u B e o g r a d u s a o p š t e n o d a j e Jugoslavija s p r e m n a da prihvati Trojni pakt pod uslovom da države potpisnice prihvate sledeću rezervu: p o š t o v a n j e životnih interesa Jugoslavije. P r e m a izjavi ministra inostranih poslova u Beogradu, predstavnik N e m a ć k e već je prihvatio ovakvo rešenje. Italijanski poslanik, m e đ u t i m , kaže da mu je njegov prijatelj (tu očevidno misli na n e m a č k o g poslanika) izjavio d a j e t v r đ e n j e jugoslovenskog ministra i n o s t r a n i h poslova neistinito. P r e m a tome, veli poslanik, jugoslovenska vlada traži diverziju. 3 4 Mameli je sa m n o g o skepticizma primio Ninčićeva poverljiva o b j a š n j e n j a j e r ona vode »vrćenju u krug«, naročito u o d n o s u na poslednji d e o izjave, zatim je r e k a o Ninčiću da je von Heren tek p r i m i o instrukcije od vlade da izbegava svaki direktni k o n t a k t sa jugoslovenskim vlastima i da se o d m a h vrati u Berlin na referisanje. T a k o đ e je r e k a o da njegova vlada ne n a m e r a v a da objavi izjavu jugoslovenske vlade. Zato je Mameli požurio da traži instrukcije da li i on t r e b a da se p o n a š a kao fon H e r e n i naglasio da je »sa naše i n e m a ć k e strane repatrijacija g r a đ a n a sa čitave jugoslovenske teritorije u p u n o m jeku« i da na svom m e s t u ostaje s a m o m u š k o osoblje poslanstva i konzulata. Mamelijev zahtev stigao je u Rim tek pošto je R i b e n t r o p t e l e f o n o m saopštio Ćanu d a j e n e m a č k a vlada odbila da primi jugoslovensku izjavu i d a j e opozvala svog poslanika u B e o g r a d u . Musoliniju nije godilo da se p o n a š a kao Hitler, pa je bio »iz časa u čas sve nepomirijiviji«, jer je bio zabrinut kako bi mogao da o d u g o v l a č e n j e m d i p l o m a t s k i m s r e d s t v i m a otkloni p r e t n j u neočekivanog jugoslovenskog n a p a d a na Albaniju. Tako je Mameli i dalje o s t a o na svom mestu. On je d o š a o do zaključka da se jugoslovenski r u k o v o d i o c i n a d a j u u podvajanju sila Osovine. »To je p o s l e d n j a n a d a koliko o č e v i d n a toliko očajna.« Novi dokaz za to je činjenica da je Simović na sednici užeg kabineta, kojoj su prisustvovali p o t p r e d s e d n i k Jovanović i ministri Ninčić, Grol i Ilić, 31. m a r t a odlučio da se ponovo obrati Musoliniju da ga moli da na osnovi Pakta o prijateljstvu od 1937. g o d i n e p o s r e d u j e svojim d o b r . m u s l u g a m a da spreči rat između Osovine i Jugoslavije. Međutim, na sednici je o d l u č e n o da predsednik vlade u tako k r i t i č n o m m o m e n t u ne može da napusti zemlju n e g o da u Rim idu p o t p r e d s e d n i k Jovanović i ministar Ninčić. Zato je Simović k a s n o uveče pozvao italijanskog p r e d s t a v n i k a da mu saopšti da je j e d n a delegacija, pod vodstvom p o t p r e d s e d n i k a Jovanovića, s p r e m n a da o d m a h k r e n e t a k o da u Rimu b u d e već sledećeg jutra. Naglasio je da N e m a č k a još nije s p r e m n a za

n a p a d protiv njegove zemlje i podsetio da bi Musolinijeva intervencija bila korisna i za Jugoslaviju i za Italiju. Italijanski poslanik Mameli je, na osnovi instrukcija iz Palate Kiđi, upozorio na »neobičnu važnost« Simovićevog p o d a t k a da N e m a č k a još nije s p r e m n a za napad na Jugoslaviju, što je potvrđivala o d l u k a jugoslovenske vlade da dobije u v r e m e n u da bi p r i p r e m i l a novo p r e g r u p i s a v a n j e snaga sa severa i koncentrisala ih na o d b r a m b e n o j liniji Drina - Sava - Dunav, sa postepenim povlačenjem p r e m a jugu. Mameli je upozorio da je jugoslovenski napad na Albaniju, u slučaju n e m a č k o g n a p a d a na Jugoslaviju, »više slučajan nego verovatan« i d a j e o p š t a n a m e r a jugoslovenskog Generalštaba poglavito da se spoje jugoslovenske, grčke i britanske snage i obrazuju Solunski front. Mameli je telefonom javio Palati Kiđi o n o v o m k o r a k u generala Simovića. U svom telegramu od 1. aprila on je d a o i lične p o d a t k e o p o t p r e d s e d n i k u Jovanoviću opisujući ga kao »veoma inteligentnog i lukavog sedamdesetogodišnjaka d e m o k r a t s k i h tendencija, ali ne vezan ni za j e d n u stranku, kao poznatog u čitavoj zemlji i n a j e m i n e n t n i j o j ličnosti u Simovićevoj v l a d i . . . « Međutim. Musolini je. upućujući 30. marta svoju Direktivu za operacije protiv Jugoslavije, i m a o u vidu p r e t n j u jugoslovenske ofanzive protiv Albanije, ne precizirajući dan k a d a će otpočeti neprijateljstva, već je p r e p o r u č i o svojim k o m a n d a n t i m a da »ne p r e d u z i m a j u s k u p e vatrene akcije (u Grčkoj - V.T.) nego da do m a k s i m u m a štede municiju«, a snagama u Albaniji da se drže defanzive na svim f r o n t o v i m a i da nije m o g u ć e menjati taj stav sve dok se ne razviju n e m a č k e akcije. 3 5 Pošto nije u s p e o da uspostavi n e p o s r e d a n kontakt svoje vlade sa Musolinijem, Simović je 1. aprila vodio razgovore sa v o d a m a folksdojčera Briker o m i Mozerom. On je tom prilikom izjavio da će učiniti sve da spreči rat sa N e m a ć k o m i suzbije uticaj Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država i izrazio želju da stupi u razgovore sa vladom Rajha. On se sastao sa v o đ o m nem a č k e m a n j i n e u Jugoslaviji, dr J a n k o m , i sa poslanikom H a m o m , k a k o bi ovi saopštili njegovu izjavu m i n i s t r u inostranih poslova Rajha R i b e n t r o p u i drugim n e m a č k i m f u n k c i o n e r i m a . Na kraju je Simović r e k a o da je s p r e m a n da i sam o t p u t u j e u Berlin, da bi izneo ovo svoje gledište. 3 6 Jugoslovenski rukovodioci su težili da Sovjetski Savez d i r e k t n o interveniše u sukobu, da bi oslobodio Jugoslaviju od okruženja od strane sila Osovine. pa su odlučili da o d m a h pošalju vojnu misiju u Moskvu, ali, iz bojazni da n k o m p r o m i t u j u svoje n a p o r e za ublažavanje zategnutosti sa Berlinom i Rim^m, nisu oklevali a da ne j a v e N e m c i m a o sovjetskim p o n u d a m a i da prema Sovjetskom Savezu »okrenu Hitlerovu osvetu«. Tako je jugoslovenski vojni ataše u Moskvi obavestio n e m a č k o g p o m o r s k o g atašea da su ga sovjetske vlasti pozvale radi p o n u d e p r o d a j e ratnog n a o r u ž a n j a Jugoslaviji, ali d a j e on to o d l u č n o odbio. U isto v r e m e jugoslovenska vlada je pustila vest u unutrašnjosti i u inostranstvu da p o t p r e s e d n i k vlade Jovanović n a m e r a v a da o t p u t u j e u Rim, jer g a j e pozvao lično Musolini radi p o s r e d o v a n j a u jugoslovensko-nemačkom sporu. Ministar inostranih poslova Ninčić pozvao je Gavrilovića i. upoznavajući ga da postoji povoljno raspoloženje Sovjeta za zaključenje političkog i vojnog pakta sa Jugoslavijom, d a o mu nalog da o d m a h stupi u vezu sa Molotovom, u očekivanju dolaska Vojne misije, i zamolio ga da se približi italijanskom i n e m a č k o m p r e d s t a v n i k u i da im objasni d a j e cilj misije p o t p r e d s e d n i k a Jo-

vanovića u Rimu da spreći rat između Jugoslavije, s j e d n e , i N e m a ć k e i Italije, s d r u g e strane. 3 7 Simovićeva vlada je pokušavala da utiče na d o g a đ a j e i p r e k o jugoslovenskih poslanstava, n a r o č i t o p r e k o onih u istoćno-evropskim z e m l j a m a i u Sovj e t s k o m Savezu. Tako je poslanik Avakumović u B u k u r e š t u p o t v r d n o odgovorio A n t o n e s k u u (Antonescu Victor) da će Jugoslavija ostati u T r o j n o m paktu i naglasio da tu izjavu daje po nalogu svog m i n i s t r a inostranih poslova Ninčića, ali je zamolio da se Simovićevoj vladi ostavi v r e m e da se prilagodi novoj situaciji. Po nalogu Ninčića, m i n i s t a r u Simovićevoj vladi Gavrilović, koji je i dalje ostao na dužnosti jugoslovenskog poslanika u Moskvi, posetio je 1. aprila n a j p r e italijanskog, a zatim i n e m a č k o g a m b a s a d o r a u Moskvi. On je sa u z b u đ e n j e m i zabrinutošću, u dužem izlaganju, izjavio da bi nemačko-jugoslovenski i italijansko-jugoslovenski rat bio velika nesreća za sve o n e koji bi u n j e m u učestvovali, da će p o t p r e s e d n i k vlade Jovanović otići u Rim, da bi t a m o našao n e k o rešenje i da se Beogradski kabinet, p r e m a depeši koju je toga d a n a primio iz Beograda, rešio da prizna p r i s t u p a n j e Jugoslavije Trojnom paktu. Pod takvim o k o l n o s t i m a - d o d a o je Gavrilović - ipak je m o g u ć e da se ovaj nesretni rat spreći. Na to je italijanski a m b a s a d o r s a m o pribeležio Gavrilovićevu izjavu, jer nije bio u stanju da p r o c e n i značaj koji bi mogla imati. Međutim, n e m a č k i a m b a s a d o r S u l e n b e r g (Schulenberg Friedrich W e r n e r , grof von der) je stavio p r i m e d b u Gavriloviću da N e m a č k a nije nikad nameravala da vodi rat protiv Jugoslavije, a za s a d a š n j u ozbiljnu situaciju sva odgovornost p a d a na nove r u k o v o d i o c e Beograda. Zatim je s k r e n u o pažnju na niz pojedinosti o kojima mu Gavrilović nije ni reči rekao, naime, u pogledu n e k e intervencije sovjetske vlade u pogledu državnog u d a r a o zvanićnom demantiju »Pravde«: o telegrafskoj čestitci Jugoslaviji, o stavu sovjetske vlade p r e m a Rumuniji i B u g a r s k o j i, najzad, o p o t p u n o j n e v e r o v a t n o s t i n e k e ponude oružja Jugoslaviji, i da je sve to - tvrdio je S u l e n b e r g - potvrđivalo da je jugoslovenski vojni ataše r e k a o »čistu laž« da bi p o k r e n u o »pakosnu intrigu«. Igra koju su Beograd i Moskva započeli da bi skrenuli p r e t n j u n e m a ć k e agresije sa sebe »završila se na svu štetu Jugoslovena. S u l e n b e r g je d e m a s k i r a o njihovu igru i o d m a h s k r e n u o pažnju Berlinu na o p r e z n o s t protiv njihovih intriga« u sovjetskoj prestonici. 3 8 Predsednik vlade Simović se 1. aprila a p e l o m o b r a t i o naciji d a j u uveri da vlada vodi prijateljsku politiku sa svim s u s e d i m a i da je vojska, u svakom slučaju s p r e m n a da izvrši svoju dužnost. Ali d a n kasnije, k a d a je p r i m i o šifrovan telegram od vojnog atašea u Berlinu p u k o v n i k a V a u h n i k a da će nemački n a p a d uslediti 6. aprila o d m a h je sazvao s e d n i c u vlade da se z a j e d n o s hrvatskim p r e d s t a v n i c i m a r a z m o t r e p r o b l e m i u n u t r a š n j e i s p o l j n e politike. Razmatajući spoljnopolitičku situaciju odlučio je da se ubrza Musolinijevo posredovanje, pa je poslanik Mameli o d m a h pozvan u Predsedništvo vlade. Primili su ga Jovanović i Ninćić, a Simović je d o š a o nekoliko m i n u t a kasnije »kao vihor vetra« i o d m a h p r e š a o na stvar. Pošto je izneo ozbiljnost situacije, Simović je pozvao italijanskog predstavnika da p o n o v o p r e n e s e Musoliniju zahtev o p r i j e m u dva jugoslovenska ministra. Mameli je r e k a o da mu je dužnost da p r e n e s e taj zahtev, ali je odricao da je Musolini ikad dozvolio njihov dolazak u Rim, j e r bi to bilo uzaludno a k o se ne bi ustanovila r a z u m n a osnova za iznalaženje rešenja koja se tražila tako kasno. Na to je Ninčić još j e d a n p u t p o n o v i o o b i č n u f o r m u l u da je jugoslovenska vlada bila s p r e m n a da poštuje Troji pakt, ali ga je Simović o š t r o

p r e k i n u o i, o b r a ć a j u ć i se Mameliju. rekao; »Gospodine ministre, m o r a m jasno da Vam izjavim da ć e m o Vas napasti u Albaniji, a k o Nemci n a p a d n u Grčku«. Zatim je d o d a o da je vlada bila s p r e m n a da prihvati obaveze iz Trojnog pakta, ali ni u kom slučaju nije mogla dopustiti da zona Soluna, koja je bila o b e ć a n a Jugoslaviji, b u d e d o t a k n u t a ili p r e d e n a od strane n e m a ć k i h trupa, j e r bi to značilo p o t p u n o o k r u ž e n j e i kapitulaciju. Bilo je u interesu Italije da o s t a n e prijateljica Jugoslavije, jer bi bili o b e z b e đ e n i bok i pozadina italijanskih snaga u Albaniji. Na ove pretnje, izgovorene zvanično pred dva svekoda, Mameli je m i r n o odgovorio: »Gospodine predsedniče, ako je pretnja, pustite neka v r e m e pokaže, a k o je p r e d v i đ a n j e o n d a Vas, gospodine, m o r a m podsetiti da i Italija i N e m a č k a imaju svoje štabove, tako da se ne treba zanositi da takav slučaj nije predviđen«. Prekidajući Mamelija, Ninčić je z a b r i n u t o ponavljao: »To je prognoza, to je prognoza, g o s p o d i n e ministre!« Posle nekoliko t r e n u t a k a ć u t a n j a Simović, na č u đ e n j e svojih kolega, digao se i pozvao Mamelija da nastavi razgovor sa Jovanovićem i Ninćićem, izjavljujući d a j e sednica vlade u toku. Mameli je odgovorio da n e m a razloga da ostane, ali je iz k o r e k t n o s t i ipak ostao još nekoliko minuta. Ninčić se požalio na n e o p r e z n e Simovićeve reći, ali Mameli je istakao protivrečnost stava jugoslovenske vlade koja, »dok apeluje na Dućea da otkloni konflikt, još čvrsto stoji na pozicijama koje vode d i r e k t n o i p r o s t o u rat.« Ninčić je uveravao Mamelija da se predviđa nova sednica vlade, da bi se p o n o v o p r o d i s k u t o v a l o o o s n o v n i m e l e m e n t i m a da bi se, eventualno, moglo poći kod Dućea. Sednica vlade koja je bila u toku, zaključena je posle o š t r e polemike, u kojoj je Simović srdito p r e k o r e n od njegovih kolega iz vlade, koji su ga pitali da li je vodio r a č u n a o t o m e da je d a o izjavu koja znači rat. 3 9 Italijanski poslanik Mameli t e l e f o n o m je obavestio Palatu Kiđi o n o v o m k o r a k u generala Simovića, a Grof Ćano je, po Musolinijevoj odluci, o d m a h u p o z n a o a m b a s a d o r a u Berlinu Alfijerija i d a o mu sledeću instrukciju: »Dućea interesuje Simovićev korak a k o je od interesa za Osovinu. Zbog toga odm a h stavite do znanja R i b e n t r o p u da će Duće primiti jugoslovenske ministre a k o s m a t r a da je k o r i s n o i a k o n e m a n e k e p r e p r e k e . Ako, pak, s m a t r a oportunim da se dobije u v r e m e n u , moglo bi se p r e t h o d n o tražiti od Beograda koje a r g u m e n t e p o m e n u t i ministri žele izneti Dučeu«. Tako je Musolini ostao i n d i f e r e n t a n na Simovićeve pretnje, pa se čak požurio da iskoristi svoj zahtev p o s r e d o v a n j a da d o p u s t i N e m c i m a da izvuku eventualne koristi na vojnom planu. H i t l e r j e prihvatio savet da Musolini pregovara na način koji će odugovlačiti jugoslovenski zahtev, da izvrši p o s l e d n j e p r i p r e m e za n a p a d i da obezbedi v r e m e osoblju d i p l o m a t s k i h i konzularnih ustanova da uništi poverljivu arhivu i da n e o m e t a n o napusti jugoslovensku teritoriju. 4 0 R i b e n t r o p je 2. aprila n a r e d i o da se u poslanstvu u B e o g r a d u u r o k u od 24 časa smanji b r o j osobalja na 4 ili 5 lica, koja će - kad dobiju šifrovane reći »Trojni pakt« - uništiti sav tajni materijal i šifre, a radio-uređaje zakopati pod ugalj u p o d r u m u ili na n e k o skrovito mesto. Zatim ce što pre napustiti Beograd i skloniti se van g r a d a na p o g o d n o mesto. Sem toga, svi konzulati će se zatvoriti 3. aprila sem o n a j u Zagrebu. Istog dana, j e d a n p o u z d a n član poslanstva će reći italijanskom, j a p a n s k o m , m a đ a r s k o m , r u m u n s k o m , b u g a r s k o m , š p a n s k o m i slovačkom p o s l a n i k u (ili njihovim zamenicima), da je - s o b z i r o m na sve zategnutiju situaciju - s m a n j e n b r o j osoblja u N e m a č k o m poslanstvu,

da to ne bi ličilo na zvanično saopštenje, već na o b i č n o o b a v e š t e n j e kolege kolegi, p r e p o r u č u j u ć i im da i oni s m a n j e svoje osoblje. U zgradi bivšeg Čehoslovaćkog poslanstva ostali su: savetnik Gerd Fajne (Feine Gerd), vojni izaslanik pukovnik Rudolf Tusen (Toussaint Rudolf), i glavni o p u n o m o ć e n i k RSHA Hitlerove o b a v e š t a j n e službe za Jugoslaviju Karl Kraus. Glavni šef špijuna diverzanata za Jugoslaviju bio je pukovnik Tusen. 4 1 Ujutro 3. aprila Ninčić je obavestio svoje d i p l o m a t s k e p r e d s t a v n i k e u inostranstvu da se vlada nije protivila »diskretnoj« italijanskoj inicijativi za p u t o v a n j e p o t p r e s e d n i k a Jovanovića u Rim da p o s r e d u j e između Jugoslavije i Nemaćke, ali pod uslovom da se može postići sporazum, a da se ne d o v e d u u pitanje nezavisnost, sigurnost i vitalni interesi zemlje. Italijanska vlada je posle prvog k o n t a k t a o d u s t a l a da r a z m a t r a ovo pitanje za čije rešenje Beograd o č e k u j e njenu dalju inicijativu. Grof Cano je poslao Mameliju instrukciju u kojoj ga n a j p r e obaveštava d a j e od m o l b e p r e d s e d n i k a vlade kod Ministra inostranih poslova o f o r m l j e n p r e d m e t koji će rešavati vlada Osovine. Zatim ga je u p u t i o da može reći jugoslovenskoj vladi da pre e v e n t u a l n o g p u t o v a n j a dva n j e n a m i n i s t r a t r e b a da se iznesu a r g u m e n t i sa kojima n a m e r a v a j u da n a s t u p e u Rimu. »Bez p r e t h o d nog poznavanja njihovih ideja takav put m o g a o bi da b u d e uzaludan, a za vas o p a s a n u sadašnjim okolnostima.« Iz ovog o d g o v o r a Jugosloveni su mogli da shvate da više n e m a nikakvog izlaza iz njihove kritične situacije, j e r nikakvi pregovori nisu bili mogući sa silama Osovine, niti su to ikad bili posle neopozive Hitlerove o d l u k e od 27. m a r t a l Beogradu se saznalo o Musolinijevom o d g o v o r u p r e no što je d o b i j e n o zvanično s a o p š t e n j e od italijanskog predstavnika. Mameli je primio Ćanov telegram 3. aprila u 8 i 45, a Ninčić je p r i m i o Mamelija u 12 i 45 časova. 4 2 Ninčić je p o k u š a o da o d m a h d o đ e u k o n t a k t sa n e m a č k i m o t p r a v n i k o m poslova, ali se m o r a o zadovoljiti da primi s a m o d o p i s n i k a DNB u B e o g r a d u Valtera Gribera ( G r ü b e r Walther) koji je javio Berlinu da mu sa raznih zvaničnih i političkih ličnosti u p u ć u j u m o l b e da ukaže da m e r o d a v n e ličnosti ni na koji način ne žele rat sa Nemačkom. I one se plaše engleskih i italijanskih intriga. One će, naprotiv, učiniti sve i pružiti dokaze da žele d o b r e o d n o s e . . . U m e r o d a v n i m krugovima B e o g r a d a j a k o žale zbog i n c i d e n a t a i istupa i postoji n a d a da će se sve moći z a g l a d i t i . . . U B e o g r a d u su svesni ozbiljnih časova. Sve u svemu, m o g u reći da se ovdašnji ljudi čvrsto n a d a j u da će se sitaucija još dati spasti«. 4 3 Ovoga d a n a je otpravnik poslova n e m a č k o g poslanstva u Beo"» ad u poslao izveštaj Ministarstvu inostranih poslova Rajha d a j e dr Ninčić s p r e m a n da otp u t u j e u Berlin radi p r e g o v o r a sa n e m a č k o m vladom. 4 3 » U to vreme, 3. aprila, Ninčić je obavestio Gribera d a j e bio pozvan od italijanske vlade da ide u Rim da razgovara o situaciji, ali, s m a t r a j u ć i d a j e korektnije da d i r e k t n o pregovara sa Berlinom, s p r e m a n je da t a m o ide u ma k o m t r e n u t k u i najbrže m o g u ć i m sredstvima, da bi razgovarao sa Hitlerom i R i b e n t r o p o m . Međutim, Globerojter (Globereurter) je u svom telegramu od 9 i 45 časova 3. aprila istakao da »izgleda da je p r o p a o i poslednji Musolinijev n a p o r da se izbegne rat i z m e đ u Jugoslavije i Nemaćke« i da se »iz izvora bliskih jugoslovenskoj vladi vidi da su razgovori između Italije i Jugoslavije i N e m a ć k e i Jugoslavije dospeli do mrtve tačke«. Očevidno je da su jugoslovenski rukovodioci, izgubivši svaku n a d u u posredničku Musolinijevu intervenciju, očajnički tražili poslednji d i r e k t a n kon-

takt sa Berlinom, naterani činjenicom d a j e Musolinijev o d g o v o r bio rezultat konsultovanja vlada Osovine. Zbog toga su morali voditi r a č u n a da ne daju utisak da vode d v o s t r u k u igru. Ali Ninčičeva neistina da je pozvan u Rim i da više voli da ide u Berlin, bila je d o k a z takve igre. Predajući tekst Musolinijevog o d g o v o r a Ninčiću, Mameli g a j e u p o z o r i o d a j e to »jasan i tačan odgovor vlada Osovine« i da bi, najzad, »morao navesti jugoslovensku vladu da razmisli, j e r odgovor s k o r o sigurno sadrži poslednju m o g u ć n o s t koja joj je p o n u đ e n a za r a z u m n u odluku, ako je u stanju d a j u prihvati«. Ninčić nije odgovorio; Mameliju je izgledao »umoran, o b e s h r a b r e n fizički iscrpen i nesiguran«. Čitao je Musolinijev odgovor i p o n o v o ga čitao, dajući utisak da ga o d m a h nije shvatio. a zatim bez k o m e n t a r a , r e k a o Mameliju da bi insistirao u vladi da se otklone »razni sporni e l e m e n t i o idejama koje treba izneti u Rimu«. 4 4 Jugoslovenski poslanik u Berlinu Ivo Andrić vratio se 3. aprila u Berlin sa instrukcijama jugoslovenske vlade da hitno stupi u k o n t a k t sa rukovodiocima n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova, da im izrazi raspoloženje i želju jugoslovenske vlade »da može razgovarati i ponuditi bilo kakav ustupak koji se ne kosi sa n a c i o n a l n o m čašću«. On je t r e b a l o da p r e d a Hitleru sledeću notu: »1. Jugoslavija se, čak i u o v o m času, n a d a da će i po svaku c e n u žrtava očuvati svoju nezavisnost i integritet; 2. Jugoslavija je voljna da s a r a d u j e sa Trećim Rajhom, stavljajući svoje železnice na raspolaganje N e m a č k o j za transport h r a n e i sirovina, ali ne i za prelaz t r u p a i ratnog materijala; 3. Jugoslavija je, kao i uvek. voljna da s a r a d u j e sa N e m a ć k o m ; 4. Jugoslavija neće nikad objaviti rat N e m a č k o j a k o ne b u d e n a p a d n u t a , ali će se o d u p r e t i svakoj neprovokativnoj agresiji; 5. najzad, Jugoslavija će »javno i otvoreno« poštovati sve osnovne obaveze p r e m a svim svojim s u s e d i m a i biti s p r e m n a da sa njima razgovara u svako doba«. Cim se vratio u Berlin, Andrić je više p u t a p o k u š a v a o da se s r e t n e sa državnim s e k r e t a r o m n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova Vajcsekerom, ali uzalud. Na kraju se 4. aprila o b r a t i o italijanskom a m b a s a d o r u i izjavio mu »duboko ogorčenje« zbog toga što «izjava d o b r e volje jugoslovenske vlade da mirno reguliše nastalu situaciju ne nailazi na povoljan prijem od strane nem a ć k e vlade«. Andrić je p o t o m r e k a o da mu nije poznato kako se razvija inicijativa jugoslovenske vlade u pogledu traženja Musolinijevih d o b r i h usluga i uveravao Alfijerija da je za v r e m e svog b o r a v k a u Beogradu lično m o g a o konstatovati v e o m a veliku d i s p r o p o r c i j u između stvarnih činjenica i verzija koju je iznela n e m a č k a š t a m p a , naroćito u pogledu incindenata p r e m a nemačkim građanima. Italijanski a m b a s a d o r držao se »veoma rezervisano« i požurio je da p r e n e s e i R i b e n t r o p u ovu izjavu »svog jugoslovenskog kolege«. 45 U m e đ u v r e m e n u Ninčić se 4. aprila s r e o s italijanskim p o s l a n i k o m Mamelijem koji se završio »bez rezultata«, pa g a j e p o n o v o pozvao u 19,30 časova da mu p r e d a sledeću izjavu: »1. Jugoslavija nije nikada imala i n e m a nikakve obaveze p r e m a Velikoj Britaniji i ne želi da se bilo k a k o obavezuje i meša u sadašnji konflikt u korist britanskih interesa; 2. Kao što je već zvanično izjavljeno p r e d s t a v n i c i m a Italije i Nemačke, sve preuzete obaveze iz P r o t o k o l a p o t p i s a n o g u Beču 25. marta ostaju na snazi; 3. Kao posledica svog p r i s t u p a n j a Paktu, Jugoslavija se obavezuje da održi n a k l o n j e n u n e u t r a l n o s t i da na taj način zaštiti levi bok italijanske i desni bok n e m a č k e vojske u slučaju komplikacija na Balkanu i

4. Jugoslavija bi, uz pristanak Grčke, do završetka rata m o r a l a zauzeti zonu Soluna koja bi služila kao n e k a vrsta »teritorijalnog odbojnika« između strana koje ne bi dozvoljavale svojim vojnim s n a g a m a da prelaze tu zonu«. Ninćić je p r o č i t a o ove predloge i precizirao da bi f o r m u l a u t r e ć o j taćki »naklonjena neutralnost« mogla biti d o b r o z a m e n j e n a »naklonjen stav« ili n e k o m d r u g o m sličnom f o r m u l o m . Mameli je saslušao bez upadica, a zatim, u glavnom, r e k a o da je Italija nekoliko d a n a ispoljavala »plemenitu popustljivost«, za razliku od »tvrdoglavog« stava generala Simovića. Zbog toga zahtev da se ide u Rim sa takvim i d e j a m a značio bi da se ni sad ne bi mogla ukloniti veoma ozbiljna situacija koja neizbežno vodi u konflikt. Zatim je u p i t a o Ninčića da li je Maćek, koji je javno izjavio da će ući u novu vladu radi održavanja mira, bio obavešten o sadržini tačke četiri. Ninčić je zaobilazeći odgovorio d a j e ova tačka f o r m u l i s a n a u s p o r a z u m u s a m o sa p r e d s e d n i k o m vlade i zamolio Mamelija da sledećeg d a n a d o đ e u Predsedništvo vlade radi ponovne diskusije a k o s m a t r a da n a v e d e n a f o r m u l a nije d o b r a i da tu f o r m u l u ne s m a t r a definitivnom. Istog d a n a Ćano je p r e n e o Berlinu Ninčićevu izjavu. 4 6 Tako je Ninčić još j e d n o m pokazao ne s a m o da sprovodi taktiku odugovlačenja jugoslovenske vlade nego i n j e n u d v o s t r u k u igru. Predsednik vlade general Simović nije verovao u u p o z o r e n j a Cerčila i Britanaca koja su mu upućivali u j u t r o i posle p o d n e 5. aprila da će n e m a č k i n a p a d o t p o č e t i sledećeg dana. On je r a č u n a o da mu t r e b a još v r e m e n a za izvršenje mobilizacije, p r i m a n j e p o m o ć i od SAD i zaključivanje ugovora sa Sovjetskim Savezom. Zato je opet pribegao taktici odugovlačenja, a m i n i s t a r Ninčić mu je išao na ruku, obuzet idejom n e m a č k o g prijateljstva, t a k o da ni on nije verovao britanskim u p o z o r e n j i m a . Tražio je pod svaku c e n u da stupi u direktan k o n t a k t sa n e m a č k i m o t p r a v n i k o m poslova Fajneom, uzdajući se u svog brata Velizara. inače n a r o d n o g poslanika. U 13 časova poslao ga je u Nem a č k o poslanstvo da u svoje ime da sledeću izjavu: »Jugoslavenska vlada je želela da d i r e k t n o pregovara sa n e m a ć k o m vladom. Pregovori sa italijanskim p o s l a n i k o m Mamelijom do sada su odgađani, j e r se očekivao povratak Gribera, d o p i s n i k a DNB, k o m e je bila izražena želja za pregovore. Ministar inostranih poslova je s p r e m a n da o d m a h p o đ e u Berlin. On želi da zna da li postoji m o g u ć n o s t da se dr G r i b e r sa o d g o v o r o m do večeras vrati u Beograd ili postoji n e k a d r u g a m o g u ć n o s t da večeras o t p o č n e direktan razgovor između n e m a ć k e i jugoslovenske vlade«. Očigledno je da je Ninčić još j e d n o m tražio da izvede d v o s t r u k u igru izm e đ u Rima i Berlina, prikazujući se da više voli d i r e k t n e p r e g o v o r e sa Nem a č k o m . Iako je p r i m i o instrukciju da ne održava d i r e k t n e k o n t a k t e sa jugoslovenskom vladom, Fajne je o d l u č i o da zahtev p r e d a Berlinu i t a k o đ e obavestio Mamelija da odgovor, u k o l i k o bi bio dat, ne bi stigao pre večeri ili s u t r a u j u t r o i da bi v e r o v a t n o bio ograničen da se p o n o v o traži šta Ninčić h o ć e da izloži. Pošto nije očekivao neki odgovor, Ninčić je 14,30 časova p o n o v o poslao svog brata Velizara u N e m a ć k o poslanstvo da objasni da sa njegovim z n a n j e m nije bila p r e d u z e t a inicijativa za p r e g o v o r e jugoslovenske sa s o v j e t s k o m vlad o m , da se to dogodilo u klimi izazvanog državnim u d a r o m k a d a se d r u k č i j e mislilo, da nije želeo neki s p o r a z u m sa sovjetskom vladom nego s a m o sa Nem a ć k o m i da su se svi članovi vlade složili o njegovom p u t u u Berlin, t a k o da njegovo gledište predstavlja gledište vlade. Glasovi o n e k o m s p o r a z u m u izm e đ u Beograda, Moskve i Ankare »zastareli« su, a Jugoslavija bi prihvatila

s a m o one predloge koji bi se mogli primiti u Berlinu j e r je on p r o s t o i isključivo p o b o r n i k Protokola p o t p i s a n o g u Beču. 4 7 Međutim, navedene Ninćićeve izjave nisu odgovarale činjenicama, j e r se znalo da se vode pregovori između jugoslovenske i sovjetske vlade o zaključenju pakta, a sem toga n e m a č k i o t p r a v n i k poslova je d o z n a o da su »srpski rukovodioci« pretili s m r ć u slovenačkim m i n i s t r i m a Kulovecu i Kreku a k o s t u p e u d i r e k t a n k o n t a k t s oficirskim k r u g o v i m a Rajha da bi dobili garancije za s u d b i n u njihove teritorije. Naime, Fajne je saznao od slovačkog kolege da su slovenački ministri smatrali d a j e rat neizbežan i da su tražili put spasenja u saradnji sa N e m a č k o m , bilo da Slovenija p o s t a n e s a m o s t a l n a ili da se osnuje j e d n a država koja bi obuhvatila Sloveniju i Hrvatsku, iz bojazni da postoji n e m a ć k i plan o podeli Slovenije. P r i r o d n o je da su Nemci tražili da olakšaju ostvarenje svojih invazionih planova. R i b e n t r o p o v e m i s a r V e z e n m a j e r je uspeo da ujedini hrvatske nacionalističke grupe, uključujući i d e s n o krilo HSS, da njihovi vođe potpišu Apel za traženje p o m o ć i i zaštitu od n e m a ć k e vlade. On je 5. aprila tražio od m i n i s t r a inostranih poslova da ga u p o g o d n o m t r e n u t k u , a najkasnije šest časova u n a p r e d , obavesti kad ga treba objaviti, da bi se potpisnici mogli skloniti na sigurno mesto. 4 8 Ninčić je uzalud očekivao ma i n a j m a n j i znak o d g o v o r a iz Berlina, a jugoslovenski poslanik u Berlinu Andrić. kad se slučajno sreo sa šefom protokola Ministarstva inostranih poslova, ovaj se požurio da mu vrati pasoš. R i b e n t r o p je o b j a š n j a v a o j a p a n s k o m m i n i s t r u inostranih poslova (koji se još nalazio u Berlinu) da je N e m a č k a činila sve m o g u ć e u s t u p k e da uskladi stav Jugoslavije sa stavom sila Osovine, ali se ona, bez ikakve p o t r e b e , pobunila protiv njih. On je d o d a o da će odluke, koje su se sada morale preduzeti, »možda biti teške sa ljudske tačke gledišta, ali su Firer i njegovi savetnici, u t r e n u t k u kada se odlučivalo o sudbini n e m a č k o g n a r o d a . . . morali gledati u b u d u ć n o s t i raditi o n o što zakoni rata propisuju«. O d m a h posle odlaska japanskog ministra, R i b e n t r o p se u d u g o m razgovoru zadržao sa italijanskim a m b a s a d o r o m , o b r a ć a j u ć i mu pažnju na njegov izveštaj i poslednja Mamelijeva o b j a š n j e n j a iz Beograda, i tom prilikom mu d a o n e k e pojedinosti o načinu n e m a č k o g n a p a d a koji će uslediti »veoma skoro«. »A kad b u d e d o š a o pogodan trenutak, dodao je Ribentrop, pozvaće svog poslanika iz Grčke i predati mu notu sa razlozima zbog kojih Nemačka objavljuje rat Grčkoj, dok Jugoslaviji - zbog njenog p o n a š a n j a - neće biti p r e d a t a nikakva nota, već će se u čitavoj n e m a č k o j štampi pojaviti j e d n a o š t r a i o d l u č n a nota koja će pokazati da je N e m a č k a na strani razuma«. 4 9 N e m a č k o ministarstvo inostranih poslova 5. aprila po p o d n e t e l e f o n o m je saopštilo o t p r a v n i k u poslova u B e o g r a d u Fajneu sledeče: »Odnosi i z m e đ u N e m a ć k e i Jugoslavije više se ne o d r ž a v a j u . Svaki d i p l o m a t s k i k o n t a k t je u k i n u t . Situacija je n e p r o m e n j e n a . može se reći da je vrlo kritićna i neizbežna. Jugoslov e n s k a vlada u toku 8 d a n a nije dala nikakav o d g o v o r n e m a č k o j vladi. O d g o v o r b e o g r a d s k e vlade je o p š t a mobilizacija N e m a č k o p o s l a n s t v o u B e o g r a d u č u v a vojska i svi prilazi k njemu su zatvoreni. J u g o s l o v e n s k i poslanik g. Andrić se nalazi još uvek u Berlinu, ali n i k a k o ne posećuje Vilhelmštrase« 6 0

Pošto je uvideo da više n e m a d r u g o g izlaza, Ninčić je zamolio generala Simovića da sazove sednicu vlade radi p r o c e n e situacije. Tako je sednica počela 5. aprila u 16 časova, kojoj su prisustvovali: Simović, Maček, Jovanović, Ninčić, Trifunović, Grol, Jevtić, Ilić i Kulovec. Ministar spoljnih poslova Ninčić je u svom izglaganju p o d v u k a o da, a k o se želi izbeći n e m a č k a agresija, nije

ništa d r u g o p r e o s t a l o nego da se pod svaku c e n u stupi u k o n t a k t sa B e r l i n o m i d a j e lično s p r e m a n da ide kod Hitlera, ali da m o r a p r e t h o d n o da zna na kojoj bi bazi m o r a o voditi razgovore. Zatim je izneo prve tri t a č k e svoje izjave koju je 4. aprila d a o italijanskom poslaniku 5 1 i obavestio vladu d a j e Italija s p r e m n a da p o s r e d u j e u ime Jugoslavije, pod uslovom da jugoslovenske trupe o d m a h o k u p i r a j u grčko-jugoslovensku granicu i stvore zaštitni pojas protiv prolaza britanskih i grčkih t r u p a u Jugoslaviju. Međutim, to nije bilo tačno, j e r je Ninčić, u stvari o b m a n j i v a o svoju vladu. Naime, Mameli kaže da mu je Ninčić »lagajući svoju vladu, pripisivao neke izjave koje nikad nije d a o u pogledu toga što bi jugoslovenska vojska m o r a l a da učini. 5 2 Simović se saglasio s tim, ali je tražio da jugoslovenske snage o k u p i r a j u Solun, što je Ninčić s m a t r a o b e s m i s l e n i m zato što bi to značilo neizbežan rat, j e r Solun i o k o l i n a predstavljaju jedini prolaz za n e m a ć k e t r u p e na putu za Grčku, u k o l i k o bi se odlučilo da m i m o i đ u Jugoslaviju; sem toga, Solun nije jugoslovenska teritorija, pa bi Jugoslavija njegovim zauzimanjem prekršila deklaraciju o neutralnosti. Posle zapaljive diskusije, većina se izjasnila u korist mira i bila je spremna da glasa za tzv. italijanski p r e d l o g kao bazu za pregovore. Na to je Simović naglo ustao i oštrim t o n o m p o d s e ć a o na istoriju Srbije, kosovsku bitku, borbu protiv Turaka i na srpske junake. Tada je reagovao Maćek, prigovarajući da se razvijanjem nacionalnih o s e ć a n j a u o v o m m o m e n t u ne mogu rešavati tako ozbiljna pitanja kao što su o n a koja se sada postavljaju p r e d vladu, a a k o Simović nastavi u tom pravcu, on će biti p r i n u đ e n da p o d n e s e ostavku. Simović je n a s t o j a o da umiri Maćeka uveravajući ga da neće biti p o d n e t nikakav definitivan predlog p r e 12 časova sledećeg dana. On je, očevidno, očekivao rezultat p r e g o v o r a u Moskvi, ali je već sada bilo j a s n o da, p r o t i v n o uveravanjima i o b e ć a n j i m a koje je davao Maćeku da ga n a v e d e da o s t a n e u vladi, nije video drugi izlaz osim rata, u nadi da bi se mogli ponoviti događaji od 1914. do 1918. godine. Posle tri časa uzbudljive i k o n f u z n e diskusije, na sednici su se setili da u 19 časova ističe rok za o d g o v o r italijanskom predstavniku. Zato je Ninćiću dat zadatak da zahteva od Mamelija p r o d u ž e n j e roka bar do 12 časova sledećeg dana, kada će se vlada p o n o v o sastati da bi d o n e l a o d l u k u o, u stvari, nepostojećem italijanskom predlogu. Ninčić se d o b r o čuvao da p o d n e s e takav zahtev, ali je d a o nalog dvojici svojih p o d s e k r e t a r a - Srbinu Smiljaniću i H r v a t u Jukiću da na bazi tog tzv. italijanskog predloga sastave nacrt s p o r a z u m a sa N e m a č k o m , u n a m e r i da ga sledećeg d a n a p r e d a poslaniku Mameliju. Zatim je otišao u Dvor da izvesti kralja. Na kraju audijencije kraljev a đ u t a n t pukovnik Rakić upitao je Ninćića da li njegov izveštaj znaći rat, a Ninćić mu je odgovorio: vNe, u j u t r o m i j e prva stvar da idem u Berlin«. 5 3 Kakva je to bila konfuzija i obmanjivanje!

PREGOVORI SA BRITANSKOM. GRČKOM, AMERIČKOM I TURSKOM VLADOM

Ishodi b e o g r a d s k o g državnog u d a r a od 27. m a r t a ubrzo su u n e k o l i k o razočarali Britance, pošto se njime, u suštini, nije izmenio položaj Jugoslavije p r e m a silama Osovine. Simovićeva vlada, iako teorijski više n a k l o n j e n a Saveznicima

r

od vlade kneza Pavla, ipak je imala da se suoči sa istim m u č n i m p r o b l e m o m - k a k o da ispolji naklonost p r e m a Saveznicima a da ne primi o b e ć a n j e delotv o r n e p o m o ć i u slučaju n e m a č k o g napada. Zato pučistička vlada nije ni otkazala Pakt koji je p r e t h o d n a vlada bila potpisala, a zbog kog je, b a r e m nominalno, puč i s p r o v e d e n bez obzira što su Britanci, pre državnog udara, gajili velike n a d e u generala Simovića kao o d l u č n o g p o b o r n i k a Saveznika. 5 4 N e p o s r e d n o posle državnog u d a r a 27. marta, britanski, grčki i turski amb a s a d o r u Moskvi izvestili su svoje vlade d a j e njihov »kolega Gavrilović« dobio n a r e đ e n j e da se vrati u Beograd, ističući d a j e Gavrilovć, u s p o r a z u m u sa njima činio »nadljudski napor« da bi s p r e č i o svoju vladu da se uklopi u politiku Osovine i da je u p o r n o poručivao da se zaključi vojni s p o r a z u m sa Grč k o m i T u r s k o m . Zbog toga oni žele da se on što p r e vrati u Beograd da bi svojom o d l u ć n o š ć u o n e m o g u ć i o kapitulaciju p r e m a Osovini. 5 5 Međutim, Simović je u isto vreme pozvao na konsultaciju britanskog i američkog poslanika, s težnjom da prihvate njegovu taktiku odugovlačenja, garantujući im da njegova vlada nije obavezna da se pridržava klauzula Trojnog pakta, jer nisu ratifikovane, niti se to htelo uraditi. Ali, u isto vreme, odbio je svaku ideju o ofanzivnim operacijama u Albaniji i izjasnio se da će Jugoslavija biti spremna da stupi u rat samo radi odbrane suvereniteta i da spreči da Solun padne u ruke Osovine. Zato je britanski poslanik Kampbel upozorio svog ministra inostranih poslova da jugoslovenski rukovodioci žele da dobiju u v r e m e n u , ali da nisu hteli da se izjasne da su s p r e m n e da se svrstaju sa d e m o k r a t i j a m a . Radi toga bilo bi »opasno kad b i s m o tražili da ih t e r a m o na naše bojište«. U Forin ofisu su došli na ideju da se sugeriše ministru Idnu da u Beograd akredituje »nekog generala visokog ranga« koji bi d i r e k t n o p r e g o v a r a o sa generalom Simovićem. U m e đ u v r e m e n u Idn je u s p e o da savlada otezanje t u r s k e vlade da u Beogradu iznese predlog za zajedničku akciju protiv n e m a č k e pretnje. Međutim, turski ministar inostranih poslova Saradžoglu bio je oprezan. Pošto je izrazio u b e đ e n j e » d a j e nova jugoslovenska vlada politički o r j e n t i s a n a kao i njegova vlada, on je pozvao p r e d s t a v n i k a jugoslovenskog G e n e r a l š t a b a da d o đ e u Ankaru radi nastavljanja izrade vojnog plana, pod uslovom da Jugoslavija unapred razjasni da li n a m e r a v a da mobiliše i stupi u akciju u slučaju n e m a č k e agresije protiv Grčke p r e k o Bugarske. Jugoslovenski poslanik u Ankari Sumenković mu je istakao da Turska, a k o predlaže zajedničku akciju, o n d a bi o n a takođe morala unapred biti s p r e m n a da učini to isto što je zahtevao od Jugoslavije. Saradžoglu nije d a o o h r a b r u j u ć i odgovor, s a m o je r a z m a t r a o snagu agresora i sposobnost t u r s k e i jugoslovenske vojske za suprotstavljanje toj agresiji i izjavio da njegova zemlja ne bi prihvatila nikakvu b r i t a n s k u p o m o ć dok ne b u d e n a p a d n u t a . 5 6 Pre no što je u p u t i o načelnika Imperijalnog generalštaba Dila u Beograd, Idn je 28. m a r t a 1941. godine, poćev od 12,30 časova, u Predsedništvu ministarskog saveta u Atini o d r ž a o sastanak sa grčkim predstavnicima: predsednikom Ministarskog saveta, g e n e r a l o m Papagosom i p u k o v n i k o m Titrilakisom, i g o s p o d i n o m Mavroudisom. Sa b r i t a n s k e strane, pored Idna, prisustvovali su načelnik Imperijalnog generalštaba Dil, general Vilson (Wilson Sir Henry M ), general Hejvud i g. Dikson. Prema strogo poverljivom zapisniku na sastanku su, između ostalog, r a z m a t r a n i odnosi sa Jugoslavijom i T u r s k o m . Tom prilikom general Papagos je r e k a o da će, ukoliko Jugoslavija b u d e držala jugoslovensko-bugarsku granicu, za Nemce biti opasnije da n a d i r u d o l i n o m

S t r u m e . Da bi u s p e š n o održavali ovaj položaj, Jugosloveni bi morali da prod r u toliko d u b o k o na b u g a r s k u teritoriju da im S t r u m a b u d e u d o m a š a j u vatre, ali da nije imao nikakvih dodira sa jugoslovenskim k o m a n d a n t i m a , i dodao: »Njihova ( j u g o s l o v e n s k a - V. T.) 3. a r m i j a t r e b a da osvoji p l a n i n s k i g r e b e n koji se p r u ž a z a p a d n o od d o l i n e S t r u m e , sa ciljem da se o b e z b e d i S t r u m a , jer bi t a k o o n a bila m a n j e ugrožena, a mi b i s m o m o ž d a , zahvaljujući lome, mogli da p o m e r i m o svoju g l a v n u k o n c e n t r a ciju t r u p a d a l j e n a istok . . . «

Ministar inostranih poslova Idn je s m a t r a o da se n a j p r e t r e b a sporazumeti sa Jugoslovenima, a zatim pridobiti Turke. Izložio je razne p r e d l o g e koje je već d a o za uspostavljanje k o n t a k t a sa n o v o m j u g o s l o v e n s k o m vladom, ali da još n e m a o d g o v o r a na te predloge i da, sudeći po izveštajima b r i t a n s k o g poslanika u Beogradu, izgleda da je situacija i dalje nejasna . . . Međutim, Turci, čijim t r u p a m a n e d o s t a j e u d a r n a snaga, ne žele da se b o r e za Solun, ni u savezu sa Jugoslovenima. General Papagos s m a t r a da bi Turci možda bili s p r e m n i da uzmu učešća, ukoliko im jugoslovenska s t r a n a uputi poziv, sa čime se složio i p r e d s e d n i k Ministarskog saveta. General Papagos je zatim prešao na izlaganje svog gledišta u svetlosti novog jugoslovenskog stava: »U p r v o j fazi n a š cilj t r e b a da b u d e obrazovanje jednog čvrstog i trajnog odbrarnbenog fronta od Jadranskog do Crnog mora. U tu svrhu n e o p h o d n o je d o n e t i brze o d l u k e , k a k o na p o l i t i č k o m t a k o i na v o j n o m polju, k a k o bi se N e m c i m a ostavilo n a j k r a ć e m o g u ć e v r e m e da sačine n o v e p l a n o v e . U cilju u s p o s t a v l j a n j a takvog f r o n t a , koji valja p o d j e d n a k o da štiti tračke luke i železnićku p r u g u p r a v c e m istok-zapad, na p r v o m m e s t u bilo bi n e o p h o d n o raščistiti sa Albanijom. U v r e m e r a z g o v o r a sa J u g o s l o v e n i m a u o k v i r u B a l k a n s k o g saveza bilo je p r e d v i đ e n o da Jugoslavija izvrši sledeče tri o p e r a c i j e : 1. sa j e d n o m divizijom iz Podgorice u p r a v c u S k a d a r - Drač - Tirana; 2. sa j e d n o m divizijom iz Prizrena u p r a v c u K u k e s a i Drača; 3. sa j e d n o m divizijom iz D e b a r s k o - s t r u š k e oblasti u p r a v c u E l b a s a n a . Zahvaljujući raspoloživim divizijama j u g o s l o v e n s k a vojska t r e b a da je u s l a n j u da sa u s p e h o m izvede ove o p e r a c i j e , r a z u m e se u s a d e j s t v u sa g r č k i m s n a g a m a koje bi o p e r i s a l e sa Z a p a d n o m m a k e d o n s k o m a r m i j o m u p r a v c u E l b a s a n a i sa E p i r s k o m a r m i j o m u p r a v c u B e r a t a i Valone. E l i m i n i s a n j e m Albanije o s l o b o d i l e bi se g r č k e s n a g e za a n g a ž o v a n j e na istoćno-makedonskom sektoru«.

Što se tiče I s t o č n o - m a k e d o n s k o g fronta, general Papagos s m a t r a da ga sada t r e b a pojačati svim raspoloživim anglo-grčkim snagama, »jer s m o praktično obavezni da b r a n i m o Solun, ukoliko bi Jugosloveni pokušali da u đ u u njega«. Načelnik Imperijalnog generalštaba je ukazao na teškoće za o b r a z o v a n j e nekakvog t r a j n o g f r o n t a kakav predlaže general Papagos, j e r bi taj f r o n t i m a o veoma plitko zaleđe, dok su m a k e d o n s k e i tračke luke vrlo ranjive na n a p a d e iz vazduha, a t e r e n povoljan za tenkove . . . Ministar spoljnih poslova je predložio da se o d r ž e četvorni razgovori izm e đ u britanskih, grčkih, jugoslovenskih i turskih predstavnika, na kojima bi se raspravljalo o balkanskoj situaciji i obrazovao zajednički front protiv agresije. On, ipak, s m a t r a d a j e najbolje početi u s r e d s r e đ i v a n j e m pažnje na planove sa Jugoslavijom, a p o t o m privoleti T u r k e na s a r a d n j u . P r e d s e d n i k Ministarskog saveta i general Papagos u p o t p u n o s t i su se saglasili sa takvim postupkom. General Papagos je r e k a o da su general Simović i general Nedić dvojica lidera sa kojima će se moći brzo doći do odluke. Pre svega, on s m a t r a poželjnijim da kontakt sa jugoslovenskim v o đ a m a uspostave Britanci, a ne G r c i . . .

Načelnik Imperijalnog generalštaba je r e k a o da bi n e m a ć k i n a p a d na Solun bio najnezgodniji i da se zbog loga m o r a računati sa njim kao najverovatnijim, sa čim se složio i general Papagos i naglasio da bez odlaganja t r e b a obrazovati front za o d b r a n u Soluna. Na to je Idn p o d v u k a o da se postavlja pitanje »da li ima v r e m e n a da se o b r a z u j e takv front pre no što Nemci n a p a d n u i n a p o m e n u o da bi bilo k o r i s n o kada bi, kao prvi korak, Jugosloveni dali zvaničnu izjavu, jasno stavljajući na znanje da je Solun za njih od vitalnog interesa ...« Na to je general Papagos r e k a o da bi se moglo razmišljati o upućivanju t r u p a za o d b r a n u Soluna a k o jugoslovenska vlada da takvu izjavu i predložio da general Vilson p r e u z m e k o m a n d u nad anglo-grćkim s n a g a m a u istočnoj Makedoniji čim se t r u p e sa položaja Aliakmon p r e b a c e na položaj na granici. Međutim, načelnik I m p e r i j a l n o g g e n e r a l š t a b a i general Vilson nisu se složili da se p o m e r a j u t r u p e sa Aliakmona sve dok stav Jugoslovena ne b u d e jasan. 5 7 Pošto je novi p r e d s e d n i k jugoslovenske vlade, i u j e d n o načelnik Glavnog generalštaba, general Dušan Simović odlučio da se o b n o v e pregovori sa Britancima, u Beograd su 31. m a r t a u najvećoj tajnosti stigli general Džon Dil (John Dill) načelnik britanskog Imperijalnog generalštaba i predstavnik Forin ofisa Pirson Dikson (Pierson Dixon). Oni su istog d a n a od 19,00 do 21,45 časova u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e održali sastanak sa g e n e r a l o m Simovićem, m i n i s t r o m vojske i m o r n a r i c e g e n e r a l o m B o g o l j u b o m Ilićem i prvim p o m o ć n i k o m načelnika Glavnog generalštaba g e n e r a l o m Milutinom Nikolićem. P r e m a Zxpisniku br. 1, Aneks 20, (videti faksimil), u početku pregovora, na želju generala Dila da č u j e jugoslovensko mišljenje o n e m a č k i m namerama, generali Simović i Ilić su izjavili da će po njihovom mišljenju Nemačka napasti Jugoslaviju, a ne Grčku, j e r se n e m a č k a vlada nalazi u prijateljskim odnosima sa g r č k o m vladom, a Jugoslavija, zbog toga što je N e m c e izvrgla ruglu, m o r a biti kažnjena. Izveštaji govore da je Hitlera s p o p a o bes zbog državnog udara. Pored toga, napad na Jugoslaviju iz Bugarske strategijski je d a l e k o privlačniji za N e m c e od n a p a d a na Grčku. Imajući jugoslovenske a r m i j e na svom boku, Nemci bi se izložili opasnosti da napadnu Solun dolinom Strume. Zato će Nemci, verovatno, izvršiti n a p a d na jugoistićni d e o Jugoslavije iz jugozapadne Bugarske. S e d a m n e m a ć k i h i dve b u g a r s k e divizije k o n c e n t r i s a n e su u ' i g o z a p a d n o m delu Bugarske, kojima se za sada mogu suprotstaviti s a m e iri jugoslovenske divizije. Jugoslovenske snage još uvek nisu mobilisane, m a d a se mobilizacija t a j n o sprovodi, divizije se hitno u p u ć u j u na jugoistok Jugoslavije, ali treba da p r o đ e izvesno v r e m e dok zauzmu svoje poiožaje, pa će n a r e d n i h s e d a m do o s a m d a n a biti kritični. Na p i t a n j a generala Ilića: 1) da li bi Jugoslavija, u slučaju b r i t a n s k e podrške. ako bi Nemačka napala Jugoslaviju, mogla koristiti svoju avijaciju protiv Nemaca iz grčkih baza. a da Grčka ne b u d e u ratu sa N e m a ć k o m ? i 2) Koliko i kakvih britanskih snaga t r e n u t n o ima u Grčkoj? General Dil je r e k a o da je prvo pitanje političko i da se tiče grčke vlade, ali nikako ne s u m n j a da će, imajući na u m u takve okolnosti, moći koristiti grčke baze. Na d r u g o pitanje o d g o v o r i o je da Britanci u severoistočnoj G r č k o j k o n c e n t r i š u značajne snage na liniji Haliakmon, da su to o k l o p n e jedinice i m e h a n i z o v a n a p r o t i v t e n k o v s k a i protivavionska artiljerija, da će njihova u k u p n a jačina iznositi 150.000 ljudi, da se t r e n u t n o nalazi blizu polovine tog broja i da konvoji pristižu svakog d r u g o g ili trećeg dana.

97

(Mösl Secret.)

ANNEX 20.

A nglo-Yugosltt

Discussions,

March

2f

31-April

1,

1941.

(RECORD NO. 1.)

Meeting at Ministry of

War and Morine, Belgrade, on March 31,. fron 7 to 9-45 P.M. Present:

General Sir John Dill. Chief of the Imiterial General S u n . Mr. 1» ierson Dixon. Foreign Office.

General Dushan T. Simovitch, President of the Council. General Bogoljub Hitch. Minuter of War and Marine. General Miloutin P. Nikolitch, Acting Chief of the General Stall.

Sir John Dill enquired the Yugoslav opinion of German intentions. The Minister of War and President of the Council stated that in their opinion Germany would attack Yugostavi« and not Greece. The Gcrmnn Government were in friendly relations with the Greek Government, whereas Yugoslavia h.nl flouted them and had to be punished. Hitler was reported to be furious at the coup d'Ktat. Moreover, strategically an attack on Yugoslavia from-Bulgaria was much more attractive for the Germans than an attack on Greece. With the Yugoslav nnnies on their flank the Germans would not risk an attack on Salonica down the Struma Valley. In the Yugoslav view the Germans were likely to deliver an nltack on the south-east corner of Yugoslavia from the south-west corner of Bulgaria. There were seven German and two Bulgarian divisions concent rated in the south-west corner of Bulgaria, with only three Yugoslav divisions at present to meet them. The Yugoslav forces were not yet mobilised, although mobilisation wos proceeding secretly; divisions were being hurried to the south-east corner of Yugoslavia, but it would be some time before they were in position, and the next seven or eight days would be critical. The Minister of Wir asked for answers to the following two questions regarding British support in the event of a German attack on Yugoslavia only :— (а) In that event should we be able to operate our air force against the Germans from Greek bases, considering that Greece was not At war with Germany? Sir John Dill said thai this was a political question involving the Greek Government, l i e had no doubt, however, that in the circumstances contemplated we should be able to use Greek bases. (б) What was the size and composition of the British forces at present in North-Eastern Greece? Sir John Dill stated that we were concentrating important forces on the Ilaliaemon line: these forces contained armoured uaits. anti-tank and antiaircraft artillery and were on a mechanised organisation. They would ultimately total 150,000 men. we were at present somewhere near the half-way mark, and convoys were arriving even - two or three days. The President of the Council and the Minister for War said that in order to prevent the Germans breaking through to Salonica down the Vardar Valley it was essential to form a strong "roup at the Doiran Lake. They asked whether British forces could advance to this position and. if necessary, over the Yugoslav frontier in order to meet the Germans Sir John Dill was not willing to give any categorioal opinion on this point, which must be the subject of detailed »Infi d'iscussions. He stated that we had contemplated holding with the Greeks the fortified line following the Bulgarian frontier and the Nestos River to the coast, provided we could be certain of Yugoslav co-operation. Meanwhile, we were well established on the Haiiacmon f239*281

Generali Simović i llić naglasili su d a j e za sprečavanje nemačkog prodora d o l i n o m Vardara do Soluna bitno da se obrazuje j e d n a snažna f o r m a c i j a u rej o n u Dojranskog jezera. Na njihovo pitanje da li bi b r i t a n s k e snage mogle prodreti do tog položaja i, ukoliko se ukaže potreba, preći jugoslovensku granicu u susret Nemcima? General Dil nije izneo svoje mišljenje, jer se o tom pitanju, k a k o je objasnio, m o r a p o d r o b n o raspravljati u Generalštabu. Izjavio je da se već razmišljalo o t o m e da Britanci z a j e d n o sa Grcima, drže fortifikacijski u t v r đ e n u liniju koja bi se pružala duž b u g a r s k e granice i r e k e Nestos sve do m o r s k e obale, pod uslovom a k o bi bili sigurni u jugoslovensku s a r a d n j u . A dotle, Britanci su se d o b r o utvrdili na liniji H a l i a k m o n i ne mogu razmišljati o daljem kretanju dok ne b u d u imali čvrstu garanciju o saradnji Jugoslavije. No, u slučaju da se o b r a z u j e takva isturena linija k o m a n d a n t britanskih snaga u Grčkoj, general Vilson, k o m a n d o v a o bi anglo-grčkim snagama. General Simović i llić p o n o v o su istakli d a j e Dojran važna taćka koju treba držati zato što se napad neće izvršiti d o l i n o m S t r u m e , nego na jugoistočnu Jugoslaviju. Ako se tako ne postupi Nemci će se probiti, stići će do Soluna, udariti u pozadinu grčke snage koje posedaju bugarski f r o n t i otseći jugoslovenske od britanskih snaga. Istočna Makedonija i Trakija, sve do turske granice, bile bi izgubljene »ako ne k o n c e n t r i š e m o svoje t r u p e kod Dojrana, ali je to od m a n j e g značaja«, jer general Simović ne p r i d a j e nikakvu važnost održavanju p r i p r e m l j e n i h grčkih položaja u istočnoj Makedoniji. Ako b r i t a n s k e snage nisu u mogućnosti da n a p r e d u j u , bolje je da ostanu na liniji Haliakmon, gde bi štitile bok jugoslovenskih t r u p a u povlačenju iz jugoistočne Jugoslavije. Zatim su general Simović i llić insistirali na potrebi da se d o b i j e u vremenu. Imajući to na u m u , Grci treba da nastave d e m o n s t r a c i j e u južnoj Albaniji radi zadržavanja italijanskih snaga, a bilo bi p o t r e b n o da Turci zauzmu preteći stav na t u r s k o - b u g a r s k o j granici, pa se n a d a j u da će Turska b a r objaviti rat a k o bi Nemačka napala Jugoslaviju. Generali Simović i llić tražili su od V. Britanije m a k s i m a l n u vazduhoplovnu p o d r š k u i upitali da li bi se jugoslovenska vojska mogla snabdevati p r e k o Soluna, jer ona n e m a dovoljno protivavionskih i protivtenkovskih topova, a i pitanje ishrane vojske zadavaće teškoće nakon mesec, dva dana. General Dil je odgovorio da će se dati svaka m o g u ć a p o m o ć i istakao da bi se luka Solun teško koristila, jer je izložena n e m a č k i m n a p a d i m a iz vazduha, a i lako se može minirati, i dodao: »Možda b i s m o mogli da p o š a l j e m o izvesnu količinu materijala noću«. Zatim su generali Simović i llić izložili sledeći jugoslovenski plan za slučaj nemačkog napada na Jugoslaviju iz Bugarske: povlačenje na zapad pred nem a č k i m n a p a d o m ; napad na Bugarsku u pravcu Sofije i napad na Italijane u Albaniji, s tim da Grci u isto v r e m e p r e d u z m u ofanzivu na kopnu, a Britanci u vazduhu. Mada se složio sa m o g u ć n o š ć u da će Nemci napasti Jugoslaviju p r e nego Grčku, general Dil je r e k a o d a j e važno znati da li bi Britanci i Grci, u slučaju n a p a d a na Grčku, bili sigurni da će Jugoslavija tada priskočiti u p o m o ć Grčkoj, izražavajući nadu da će Jugosloveni napasti Italijane u Albaniji i prodreti u Bugarsku čim Grčka b u d e n a p a d n u t a . General Simović je izjavio da će Jugoslavija stupiti u rat a k o N e m a č k a nap a d n e Grčku sa ciljem da zauzme Solun. Tada bi se o d m a h p r e d u z e l a akcija

u Albaniji, ali Jugosloveni ne bi bili u stanju da p r e d u z m u ofanzivu p r e m a Bugarskoj. zbog n e s r a z m e r e između jugoslovenskih i n e m a ć k i h snaga. Pošto je general Simović bio n a p o m e n u o da ni Jugoslavija ni N e m a ć k a još nisu s p r e m n e i da je, s obzirom na to, bitno da Jugoslavija d o b i j e u vrem e n u , general Dil je izneo mišljenje da je u interesu Jugoslavije da o n a preuzme inicijativu pre nego što N e m a ć k a b u d e s p r e m n a . Zbog toga se zalagao da Jugosloveni izvrše n a p a d u Albaniji, gde bi izvojevali laku p o b e d u i pribavili velike količine p r e k o p o t r e b n e o p r e m e . Likvidacija Albanije omogućila bi da se nekoliko grčkih divizija o t u d a povuče i angažuje u Makedoniji. Na Dilovo pitanje da li bi, p r e m a jugoslovenskom shvatanju, n a p a d na Albaniju izazao n e p o s r e d n u reakciju Nemaćke? Generali Simović i llić su nedvosmisleno tvrdili da bi u tom slučaju o d m a h usledio n e m a ć k i n a p a d na Jugoslaviju iz jugozapadne Bugarske. Jugosloveni još uvek nisu s p r e m n i da dočekaju takav napad, p o d j e d n a k o k a o ni grčke i b r i t a n s k e snage. Jugoslaviji je p o t r e b n o da za sada, u k o l i k o je to moguće, izbegne rat, k a k o bi dobila u vrem e n u za mobilizaciju i k o n c e n t r a c i j u svojih snaga i za k o n s o l i d o v a n j e svoje vlade. General Dil je r e k a o da je, po njegovom mišljenju, b i t n o da se o d m a h povedu vojni razgovori između britanskog, jugoslovenskog i grčkog generalštaba. »Kako Nemci mogu napasti svakog časa, p r e s u d n o je da usaglasimo svoje planove, a k o će se u o p š t e p o k u š a t i sa o d b r a n o m Soluna,« pa je predložio da se sastanak održi 2. aprila u n e k o m p o g o d n o m mestu, r e c i m o u Florini, gde se može obezbediti tajnost. General Simović i llić su se u p o č e t k u opirali održavanju takvih razgovora, iz bojazni da se neće moći sačuvati tajnost i da će ishod toga biti izazivanje Nemačke. Oni su n a j p r e predložili da se razgovori g e n e r l š t a b o v a o d r ž e kroz mesec dana, ali su na kraju ipak pristali da se organizuju 2. aprila u Florini. General Simović je r e k a o da će jugoslovenski predstavnik biti general Nikolić. General Dil je j a s n o p o d v u k a o da će za sada biti teško obezbediti velike količine materijala, »iako ć e m o pružiti svaku m o g u ć u vazdušnu p o d r š k u i učiniti sve što m o ž e m o da bi se n a d o k n a d i l i jugoslovenski manjkovi u o p r e m i i zalihama«. Na njegovo p o n o v n o insistiranje da Jugosloveni s m e s t a u đ u u Albaniju, jer ih t a m o č e k a s p r e m n a o p r e m a koja im je p o t r e b n a da je uzmu, generali Simović i llić su k a t e g o r i č n o izjavili da bi takav korak izazvao n e m a ć k i napad. General Dil je predložio generalu Simoviću da bi bilo poželjno da se potpiše kratak d o k u m e n t koji bi u sažetom obliku sadržao sporazum koji je postignut, tako da glasi: a k o N e m a č k a n a p a d n e Jugoslaviju, vlada Njegovog Veličanstva pružiće joj svaku p o m o ć kojom raspolaže i a k o N e m a ć k a n a p a d n e Grčku, a ne i Jugoslaviju, jugoslovenska vlada pridružiće se vladi Njegovog Veličanstva u p r u ž a n j u Grčkoj svake raspoložive pomoći. Da bi se za te situacije mogli usaglasiti vojni planovi predstavnici b r i t a n A o g , j u g o s l o v e n s k o g i grčkog g e n e r a l š t a b a t a j n o će raspravljati o t o m e 2. aprila u Florini. Generali Simović i llić pristali su da potpišu d o k u m e n t u naznačenom duhu, s tim što je Simović predložio da taj d o k u m e n t potpišu on sam i general Dil u 11.00 časova sledećeg dana, a da se pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba general Nikolić i g. Dikson sastanu u 9.30 časova radi usklađivanja i preciziranja sporazuma.

Imajući na u m u izveštaje da n e m a č k a vlada vrši pritisak na jugoslovensku vladu da potpiše još neki d o k u m e n t kojim se razjašnjava položaj Jugoslavije u okviru Trojnog pakta, g e n e r a ' Dil je pitao generala Simovića k a k o stoji ta stvar. Na to je general Simović izjavio da N e m a č k a s m a t r a v e r o d o s t o j n o m privrženost Jugoslavije o v o m Paktu. Jugoslovenska vlada predlaže da to pitanje o s t a n e pod suspenzijom, jer jugoslovenska strana p r e ć u t n o s m a t r a da je p r i s t u p a n j e p r o p a l a stvar Jugoslovenska vlada neće ni proširivati ni sužavati ovaj Pakt. Pretpostavljajući da Nemci vrše pritisak u tom smislu, general Dil je upitao da li je od Jugoslavije zatraženo da potpiše neki d o k u m e n t koji sadrži objašnjenja, general Simović je d a o kategorična uveravanja da n e m a č k a vlada nije uputila nikakav takav zahtev. Pošto je general Dil n e k o l i k o puta u toku p r e g o v o r a p r e d l a g a o da g. Idn poseti Beograd, general Simović je izrazio žaljenje što ne može da ga primi, j e r bi se za njegovo prisustvo u Beogradu n e m i n o v n o doznalo, a što bi Nemci sigurno smatrali p r o v o k a t i v n i m činom, pa je jugoslovenska vlada rešena da ne da N e m c i m a nikakvog osnova za provokaciju, d o d a j u ć i da bi takva poseta možda d o b r o d o š l a kroz dva do tri meseca, kada jugoslovenske r a t n e pripreme b u d u p o o d m a k l e . On je u toku diskusije insistirao na a p s o l u t n o j potrebi da Jugoslavija ne p r e d u z i m a nikakav korak koji bi p r o v o c i r a o Nemačku. Zbog toga se, kao što je to m a l o č a s objašnjeno, isključuje poseta g. Idna. Zbog toga se isto tako isključuje i jugoslovenska vojna akcija u Albaniji pre nego što Nemci n a p a d n u Jugoslaviju. General Simović je izneo dva razloga za takav stav: 1) Jugoslavija je nespr e m n a i m o r a igrati za vreme; 2) Hrvati i Slovenci, zbog svog izloženog položaja, stvaraju teškoće, i kada bi jugoslovenska vlada preduzela bilo kakvu izazovnu akciju ili kada bi se doznalo da planira takav korak, to bi imalo za posledicu otcepljenje Hrvata, r a s c e p u zemlji i u n u t r a š n j u krizu. Zatim je dodao: »još uvek nisam siguran u saradnju dr Maćeka, te je stoga potrebna najveća opreznost. Razjedinjena Jugoslavija ne bi nam bila ni od kakve koristi«. Odgovarajući na j e d n o pitanje, general Simović je r e k a o da je uveren da bi se Hrvati i Slovenci borili u slučaju n e m a č k o g n a p a d a i da bi nemački napad dočekala u j e d i n j e n a zemlja, ali isključivo ukoliko je vlada u stanju da dokaže da ona nije izazvala takav napad. Na kraju je i on upitao: »da li s m o sigurni da bi se Grčka i T u r s k a borile, a k o bilo koju od njih n a p a d n e Nemačka?«, general Dil je to sa naglašavanjem potvrdio. 5 8 U poruci generalu Dilu od 1. aprila Čerčil kaže da različite pojedinosti pokazuju da se brzo vrši p r e g r u p i s a v a n j e snaga protiv Jugoslavije, da dobiti u v r e m e n u protiv Nemaćke znači izgubiti ga u o d n o s u na Italiju i da ništa ne treba da sprečava Jugoslovene da protiv ovih drugih što p r e u s m e r e svoje snage, jer s a m o na taj način m o g u postići značajan početni uspeh širokog dom e t a i veliku količinu r a t n o g materijala za k r a t k o vreme. Zbog toga s m a t r a da Jugosloveni ne mogu za nekoliko časova popraviti g o d i n a m a p o č i n j e n e greške, d a j e njihova situacija »očajna« i da se veoma malo može postići »proklinjanjem sudbine«. 5 9 Međutim, ni ova Čerčilova p o r u k a nije pomogla da se postigne s p o r a z u m . Na s a s t a n k u u Glavnom generalštabu u Beogradu 1. aprila 1941. godine u 09,30 časova prisustvovali su sa jugoslovenske strane general Milutin Nikolić p o m o ć n i k načelnika Glavnog generalštaba, general Radivoje Janković načelnik Operativne direkcije Glavnog generalštaba i generalštabni m a j o r Mi-

lisav Perišić, a sa britanske general A. W. S. Malaboj (Mallaby) predstavnik Ministarstva rata i Pirson Dikson predstavnik Ministarstva inostranih poslova. Sastanak je organizovan sa ciljem da se usaglase o d r e d b e s p o r a z u m a koji treba da potpišu predsednik jugoslovenske vlade i načelnik britanskog Imperijalnog generalštaba, kao što je to odlučeno prilikom njihovog susreta 31. marta. (Videti faksimil).

(Record No. 2.) Meeting at Yugoslav General Staff. 09.30 boi rs, April 1, 1041. Present: General Miloutin Nikolitch. Acting Brigadier A. W. S. Mallaby, War Chief of Yugoslav General Staff. Office. General Iladivoye Jankoviteh, Director Mr. Pierson Dixon, Foreign OfTice. of Operations. Commandant M. Perichitch. 1. This meeting had been arranged for the purpose of agreeing the terms of a note to be signed by the Yugoslav President of the Council and liic Chief of the imperial General Staff, as decided at their meeting on the 31st March (Record No. 1). Mr. Dixon took the d r a f t preparati bv the Chief of the Imperial GeneralStall' (Appendix A) to the Yugoslav General Staff at UU.30 hours. On his arrival lie founii thai, a procbs-ccrbul had been prepared by the Yugoslav General Staff, and they hoped that this document would be signed. The proces-ferial had not yet been completely translated into French, but from the first part of it, which had

Prema Zapisniku br. 2. (na engleskom jeziku) sastanak je održan na sledeči način: general Dikson je u 09,30 časova u Glavni generalštab d o n e o nacrt koji je sastavio načelnik britanskog Imperijalnog generalštaba (Dodatak A) i po dolasku ustanovio da je i jugoslovenski Generalštab pripremio nekakav tekst sporazuma (proces verbal) i da se Jugosloveni nadaju da će taj d o k u m e n t biti potpisan. Sam tekst još nije bio p o t p u n o preveden na francuski jezik, ali je iz njegovog prvog dela koji je bio preveden Dikson shvatio da sadrži vojnotehnićka pitanja, pa se na njegov zahtev i brigadni general Malaboj pridružio sastanku. Potom je m a j o r Perišić pročitao tekst na francuskom jeziku, prevodeći srpsku verziju tokom čitanja, ali su pri tome iskrsla ova dva glavna sporna pitanja: a) Jugosloveni žele da se jasno definiše stav Grčke u slučaju da Nemačka n a p a d n e Jugoslaviju, a ne i Grčku. b) Jugosloveni će stupiti u rat, ukoliko Nemaćka n a p a d n e samo Grčku, isključivo ako se taj napad izvrši zapadno od doline Strume. Na ova dva pitanja izneto je sledeće britansko gledište: a) Načelnik Imperijalnog štaba nije ovlašćen da govori u ime grčke vlade, niti na obaveze grčke vojne snage na bilo koji vid dejstva. Jedini način da Jugosloveni dobiju konačan odgovor jeste da ga zatraže od samih Grka na voj-

nim razgovorima za koje je d o g o v o r e n o da će se održati 2. aprila u Florini. (Održani su 3. aprila u Kenali - V. T.). b) Ova o g r a d a omogućila bi britanskim t r u p a m a da se p o m e r e u n a p r e d do linije Nestos, u p r o t i v n o m izložile bi se opasnosti da ih neprijatelj pretekne iz Rupelskog tesnaca. Staviše, britanski predstavnici morali bi da konsultuju načelnika I m p e r j a l n o g štaba pre nego što p r i s t a n u da se ova ograda unese u tekst s p o r a z u m a . Tokom rasprave postalo je j a s n o da je n e m o g u ć e izraditi prihvatljiv tekst na osnovu jugoslovenskog procšs verbal-a do 14.00 časova kada će britanski predstavnici napustili Beograd. Stoga je Dikson p o n u d i o Dodatak .4, upitavši da li bi Jugosloveni bili s p r e m n i da zamole p r e d s e d n i k a vlade da ga potpiše. Diskusija se dalje nastavila i završila t a k o što je unesen j e d a n amandman u Dodatak A, koji je potom prekucan pod nazivom Dodatak B. Britanski predstavnici su izjavili da ovaj d o k u m e n t m o r a j u dostaviti načelniku I m p e r i j a l n o g štaba i da će b l a g o v r e m e n o obavestiti Jugoslovene da li on prihvata ili odbacuje ovaj a m a n d m a n . Izrazili su s u m n j u da će a m a n d m a n biti prihvaćen, jer se njime jugoslovenskoj vladi p r e p u š t a da odluči pod kojim će uslovima i u kojem t r e n u t k u Solun biti ugrožen. Što se tiče p r e t h o d n o ugovorenih vojnih p r e g o v o r a p r e m a Zapisniku broj 1), isrsla su tri nova pitanja: a) u m e s t o p o m o ć n i k a načelnika Glavnog g e n e r a l š t a b a g e n e r a l a Milutina Nikolića, kao što je ranije izjavio p r e d s e d n i k vlade general Simović, Jugoslovene bi na p r e g o v o r i m a z a s t u p a o divizijski general Radivoje Janković, načelnik Operativne direkcije; b) Jugosloveni žele da se pregovori, u m e s t o u Florini, vode u Skoplju i c) Pošto je n e m o g u ć e obaviti p r i p r e m e pre 3. aprila, pregovori će se odložiti za j e d a n dan . . . Pošto je načelnik I m p e r i j a l n o g štaba saslušao izveštaj sa sastanka koji su mu podneli brigadni general Malaboj i Dikson i pošto je pročitao d o p u n j e n u verzi ju d o k u m e n t a za potpisivanje, zaključio je da ga ne može potpisati u tom obliku, već da m o r a zatražiti nov sastanak sa p r e d s e d n i k o m vlade. Nakon diskusije p o s t i g n u t a je saglasnost da bi se d o p u n j e n i d o k u m e n t m o g a o potpisati pod uslovom da se i s t o d o b n o p o t p i š e i j e d a n separatan dokument pod nazivom Dodatak C. Potom je ugovoren n a r e d n i sastanak sa predsednikom jugoslovenske vlade (Zapisnik br. 3). 60 Pašto nije p r o n a đ e n taj zapisnik, kao ni dodaci A, B, i C, to je zasad ostala nepoznata njihova sadržina. Zbog toga se o toku razgovora 2. aprila m o r a m o poslužiti p i s m e n i m izveštajima jugoslovenskih predstavnika. Tako general Radivoje Janković kaže da je 2. aprila, u njegovom prisustvu o d r ž a n a konferencija na kojoj su, pored generala Dila, prisustvovali i engleski vojni izaslanik u Beogradu, a s jugoslovenske strane, pored načelnika Glavnog generalštaba. koji je bio ujedno i predsednik vlade, još i ministar vojske i mornarice i p n i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba. Razgovori su vođeni o jačini britanskih snaga u Grčkoj i o načinu našeg dejstva protivu Nemaca u slućaju da n a p a d n u Grčku. Sto se tiče britanskih snaga u Grčkoj, general Dil je izjavio da u Grčkoj n e m a »pet engleskih divizija, ali nije r e k a o koliko ih ima«. O našem b u d u ć e m radu u slučaju da Nemci n a p a d n u G r č k u načelnik jug o s l o v e n s k o g Glavnog g e n e r a l š t a b a je rekao: »Mi ćemo napasti Nemce u bok, ako oni napadnu Grke t svoje operacije upute desnom obalom r. Strume ka So-

lunu, a ako svoje operacije upute levom obalom r. Strume i ne budu išli ka Solunu nećemo ih napadati«. Na ovo je general Dil primetio: »Smatram n e m o g u ć i m da bi Nemci mogli operisati bilo levom, bilo d e s n o m o b a l o m r. S t r u m e , a da svoje operacije ne u p u t e ka Solunu«. Najzad je r e š e n o da se stupi u vezu s g r č k o m V r h o v n o m k o m a n d o m i kom a n d a n t o m britanskih t r u p a u Grčkoj i da se tom prilikom u t a n a č e gledišta za zajednički rad u slućaju n e m a č k o g napada. 6 1 U p i s m e n o m izveštaju I p o m o ć n i k a jugoslovenskog Glavnog generalštaba generala Nikolića, koji je t a k o đ e prisustvovao konferenciji, stvari se drukčije pretstavljaju. On kaže: »U p r e g o v o r i m a u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e 1. i 2. aprila upoznat je general Dil sa našom vojno-političkom situacijom i našim p o t r e b a m a . Od njega d o b i s m o ova obaveštenja: 1) d a j e Grčka u kritičnoj situaciji i da treba d a j e p o m o g n e m o hitnim nap a d o m na N e m c e u Bugarskoj; 2) da Englezi imaju u Grčkoj izvesne svoje snage u visini Olimpa na r. Abkante (a ne u Solunu, k a k o s m o mi bili obavešteni); jačinu ovih snaga nije hteo tačno da n a m kaže; docinije je u t v r đ e n o d a j e to bila s a m o j e d n a mešovita divizija i jedna oklopna brigada; 3) da se ove engleske t r u p e ne mogu u p o t r e b i t i u visini Dojranskog Jezera za vezu između naših i grčkih trupa, k a k o s m o to mi predlagali; 4) da jugoslovenske o r u ž a n e snage Engleska ne može p o m o ć i nikakvim ratnim materijalom, pa ni h r a n o m , u roku 4 - 5 meseci, a n e š t o benzina stavljali su n a m na r a s p o l o g a n j e u Solunu; i 5) da engleska flota ne s m e ući u Solunski zaliv, a još m a n j e u J a d r a n s k o more, zbog opasnosti od osovinskih aviona i p o d m o r n i c a . Na našu n a p o m e n u da ć e m o biti bačeni na planinski t e r e n i k r š n u Albaniju i da ć e m o ostati bez sredstava za život i bez teškog naoružanja, a n a r o č i t o bez municije, odgovorio je da p o m o ć od Engleza ne m o ž e m o očekivati, već šta n a m b u d e t r e b a l o da o t m e m o od Italijana. General Dil n u d i o n a m je savez sa garancijom za b u d u ć n o s t , s a m o da odm a h n a p a d n e m o N e m c e u Bugarskoj. Tada savez nije potpisan«. 6 2 Ugovoreni sastanak sa Grcima i B r i t a n c i m a o d r ž a n j e na Zelezničkoj stanici Kenali 3. aprila 1941. i t a j n o od 21.00 čas do d u b o k o u noć. S a s t a n k u su sa jugoslovenske strane prisustvovali general Radivoje Janković i generalštabni major Milisav Perišić, sa grčke strane generalisimus Papagos sa delom svoga štaba i sa britanske strane k o m a n d a n t britanskih snaga u Grčkoj general Vilson sa svojim saradnicima. General Janković je, p r e m a njegovoj p i s m e n o j izjavi, na s a s t a n k u n a j p r e izložio tekst citiranog o p e r a c i j s k o g plana od 2. aprila. Međutim, Vilson i Papagos su n e p r e s t a n o predlagali da s e j u g o s l o v e n s k e snage povlače na jug radi obrazovanja zajedničkog jugoslovensko-grćko-britanskog f r o n t a , ali je general Janković o d b a c i o taj p r e d l o g i objasnio da bi Jugoslaviji bilo p o t r e b n o j o š dvadesetak d a n a da izvrši mobilizaciju i k o n c e n t r a c i j u . Zatim je general Vilson, na pitanje koliko ima britanskih snaga u Grčkoj, odgovorio da ima »samo dve divizije i jedna oklopna brigada« i da bi kroz 3 nedelje mogla stići jedna, a u toku dalje 3 nedelje još j e d n a divizija Na molbu jugoslovenske delegacije da se sadašnje b r i t a n s k e snage u Grčkoj p r e b a c e u dolinu r. S t r u m i c e general Vilson je izjavio da njegov k o r p u s m o r a ostati u rejonu Olimpa radi o b e z b e đ e n j a komunikacija, a da u rejon

Strumice ne može da u p u t i svoje t r u p e zbog v e o m a slabih komunikacija, što je general Janković osporio. General Vilson je d o d a o da se ni načelnik grčkog G e n e r a l š t a b a Papagos »nije slagao da se b r i t a n s k e snage u p u t e u dolinu r. Strumice, ali je tom prilikom n a p o m e n u o d a j e p o t r e b n o da mi na o v o m pravcu i m a m o j a k e snage«. Na kraju general Papagos je predložio da se razgovori nastave u Atini, a general Janković je s a m o o b e ć a o da će taj zahtev p r e n e t i B e o g r a d u . 6 3 Pismeni izveštaj generalštabnog majora Perišića, d r u g o g jugoslovenskog delegata, u suštini se slaže sa p r e d n j i m navodima generala Jankovića, s t o m razlikom što je general Vilson, na pitanje kolikim s n a g a m a raspolaže u Grčkoj, odgovorio da ima s a m o j e d n u i po diviziju i da će se svake dve sledeče nedelje moći da p r e b a c u j e po j e d n a m o t o r i z o v a n a brigada. Perišić je d o d a o i to da je po izrazu c r t a na licu generala Vilsona zaključio da general Vilson s m a t r a da će biti d o c k a n a k o bi za k o n c e n t r a c i j u jugoslovenske vojske trebalo oko 20 d a n a kako mu je to general Janković sopštio. 6 4 Iznenađeni general Vilson upitao je »A šta ćete raditi ako vas Nemci nap a d n u za 2 - 3 dana?« (verovatno je bio obavešten da še Nemci napasti 6. aprila, samo to nije hteo o t v o r e n o da kaže). Odgovoreno mu je da će se braniti sa onim što se b u d e imalo na licu mesta. Na traženje jugoslovenske delegacije da se ukaže p o m o ć u vazduhoplovstvu, odgovoreno je da se p o m o ć ne može ukazati zbog angažovanja na d r u g i m frontovima, a general Vilson je istakao i to da se na pristanište u Solunu ne može računati zbog n e m a č k o g vazduhoplovstva. 64 » Britanci su smatrali da su pregovori o p o s r e d o v a n j u Italije između Jugoslavije i N e m a č k e suprotni i n t e r e s i m a V. Britanije. Oni su došli do zaključka da nova jugoslovenska vlada, »mada uglavnom zdrava«, nije o n o l i k o privržena prosavezničkoj politici koliko bi oni želeli i da se na nju mora vršiti stalan pritisak da bi donosila poželje odluke. Pored zvanićnih britanskih predstavnika takvo gledište imali su i tajni članovi b r i t a n s k e o b a v e š t a j n e službe (S02) koji su radili u Jugoslaviji. Oni su nastojali da se izvrše bar neke p r i p r e m e pre n e m a č k o g n a p a d a na Jugoslaviju koji su već smatrali neizbežnim. Na p r i m e r , trebalo je da p r i p r e m e r u š e n j e m o s t o v a p r e k o Dunava i nekih p u t e v a i železnićkih pruga, p o s e b n o u r e j o n u Niša, Caribroda, Velesa i u dolini Vardara. Oni su pokušavali da u s p o s t a v e mrežu radio-stanica, koja bi radila i posle nemačke invazije, sa c e n t r i m a na Sušaku, u Ljubljani, Mariboru, Beogradu, Sarajevu, Nišu i Skoplju, od kojih je s a m o pet bilo uspostavljeno, ali nijedan od njih nije radio posle n e m a ć k e okupacije. Takođe su p r i p r e m a l i sabotaže na n e m a č k i m instalacijama i o p r e m a l i sabotažne grupe za rad u Bugarskoj i Albaniji. 641 ' Prema izjavi generala Radivoja Jankovića u Glavnom generalštabu je u toku 2. aprila, pre odlaska u Grčku, izrađena jedna vrsta operaciskog plana, kojim je bilo p r e d v i đ e n o : a) Cilj naših operacija - ovde je n a v e d e n o da ć e m o z a j e d n o napasti Nemce, a k o oni p r e t h o d n o n a p a d n u Grke i svoje dalje operacije u p u t e d e s n o m o b a l o m r. S t r u m e ka Solunu. Cilj naših operacija bio bi da ne dozvolimo da Nemci zauzmu Solun. b) Koncentracijska prostorija naših snaga prema Bugarskoj - ovde su pokazane naše snage koje se imaju grupisati p r e m a Bugarskom frontu. Naznačen je s a m o b r o j divizija i, uglavnom gde će se nalaziti.

c) Vreme završetka koncentracije naših snaga prema Bugarskoj - navedeno je da snage, o d r e đ e n e p r e m a Bugarskoj, završavaju svoje g r u p i s a n j e o k o 12. aprila i da p r e toga ne bi bile u m o g u ć n o s t i da p r e d u z m u operacije. d) Zajedničko dejstvo jugoslovensko-grčkih snaga - ovde je n a r o č i t o istakn u t o d a j e Strumićki pravac vrlo važan, kako za nas, tako i za Grke, i zbog toga se predlaže: da engleske o k l o p n e divizije (mislilo se da Englezi u Grčkoj imaju oklopnih divizija) što p r e d o đ u u dolinu r. S t r u m i c e radi o b e z b e đ e n j a ovog pravca, a p o t o m da posluže kao jaka u d a r n a g r u p a protivu n e m a ć k i h snaga u dolini r. Strumice«. U svom izveštaju od 4. aprila o svojoj misiji u B e o g r a d u britanski general Dil je, između ostalog, naveo d a j e Simović i m a o težak zadatak da održi vladu na o k u p u i da ne m o ž e zaključiti nikakav s p o r a z u m bez p r i s t a n k a vlade, ali izgleda da su i on i general Ilić odlučili da se bore. Pošto j u g o s l o v e n s k e snage nisu s p r e m n e za rat, Simović želi da dobije u v r e m e n u k a k o bi završio mobilizaciju i k o n c e n t r a c i j u snaga. On ne može iz u n u t r a š n j e političkih razloga da učini prvi korak u objavljivanju neprijateljstva, nego m o r a da čeka n e m a č k u inicijativu. On o č e k u j e da će N e m a č k a napasti Jugoslaviju iz B u g a r s k e i za sada ostaviti Grčku po strani. Jugosloveni će p o m o ć i Grke u Albaniji, ali neće čak ni tu napadati dok N e m a č k a ne n a p a d n e njih ili ne ugrozi njihove životne interese. U takvim uslovima jugoslovenska vlada nije htela da p r i m i ministra inostranih poslova Idna. 6 5 Pošto je uvideo da p r e t h o d n i razgovori nisu doveli do n e k o g opipljivog rezultata, britanski predsednik vlade V. Cerćil je 4. aprila uputio sledeću p o r u k u predsedniku vlade generalu Simoviću: • Moje i n f o r m a c i j e sa sviju s t r a n a p o k a z u j u da se vrši brza i velika k o n c e n t r a c i j a nem a ć k i h s u v o z e m n i h i v a z d u h o p l o v n i h snaga, kao i n j i h o v o n a p r e d o v a n j e p r e m a Vašoj zemlji. Naši agenti iz F r a n c u s k e nam javljaju o velikim p o k r e t i m a v a z d u h o p l o v n i h snaga iz Franc u s k e . P r e m a o b a v e š t e n j i m a . k o j i m a r a s p o l a ž e o b a v e š t a j n a služba naše Afričke a r m i j e , b o m b a r d e r i su p o v u č e n i ćak iz Tripolisa. Meni je neshvatljiv taj vaš a r g u m e n a t da Vi d o b i j e t e u v r e m e n u . Jedini potez koji bi o s i g u r a o p o b e đ u i b e z b e d n o s t jeste da se izvojuje brza i odlučna p o b e d a u Albaniji, i da se zapleni velika količina m a t e r i j a l a koji bi p a o u Vaše r u k e . Kada u Albaniju stignu četiri n e m a ć k e a l p i n s k e divizije, za koje Vaš G e n e r a l š t a b tvrdi da dolaze iz Tirola, Vi ć e t e se naći p r e m a sasvim d r u k č i j i m o t p o r o m n e g o š t o je o t p o r koji bi mogla da Vam pruži d e m o r a l i s a n a p o z a d i n a italijanske vojske«. 8 4

I a m e r i č k a vlada je p o k u š a l a da odvrati novu jugoslavensku vladu od priznavanja Trojnog pakta. U tom cilju je američki poslanik u Beogradu Blis Lejn posetio Simovića 27. m a r t a o k o p o d n e i p r e d a o mu sledeću p o r u k u američkog v. d. ministra inostranih poslova Samnera Velsa (Welles S u m n e r ) ; »Primio sam vest o o b r a z o v a n j u nove vlade u B e o g r a d u Ona p r e d s t a v l j a k o n c e n t r a c i j u svih d e m o k r a t s k i h n a c i o n a l n i h e l e m e n a t a u Jugoslaviji. Ja sam u b e d e n da će politika nove vlade biti u p r a v l j e n a na o d b r a n u nezavisnosti i s u v e r e n i t e t a zemlie. U ovim bi n a p o r i m a nova jugoslovenska vlada mogla r a č u n a t i na s i g u r n u i i s k r e n u n a k l o n o s t i m a t e r i j a l n u pom o ć SAD Politika SAD nije n i k a d a p r i m o r a v a l a Jugoslaviju da stupi u rat. SAD su j e d i n o želele da vide Jugoslaviju k a k o b r a n i svoju nezavisnost, ne p o k o r a v a j u ć i se Hitleru. Ako bi Nemačka sada napala Jugoslav iju. Jugoslavija se može pouzdati u p o m o ć Sjedinjenih Država u hrani i d r u g o j materijalnoj i m o i a l n o j potpori« 8 7

Na Lejnovo pitanje šta nova vlada n a m e r a v a da učini sa Trojnim p a k t o m , Simović je odgovorio da nova vlada želi da izbegne diskusiju o T r o j n o m paklu, ako je to ikako moguće, da ne želi odbaciti Pakt, ali ga n e c e ni ratifikovati, pa vlada neće da izaziva osovinske sile, ali će nova vlada odbiti silom svaki p o k u š a j N e m a ć k e i Italije da zauzmu Solun. »Solun je od vitalnog značaja za

naše nacionalne interese. Jugoslavija ne bi trpela nikakav potez koji bi smanjio njen suverenitet«, r e k a o je Simović. Međutim, Ninčić je, polazeći sa p r a v n i č k e strane, r a k a o da Pakt ne bi mogao biti o d b a č e n , j e r njegove o d r e d b e p r o p i s u j u da Pakt stupa na snagu odm a h posle potpisivanja, pa se zbog toga ne traži nikakva ratifikacija. On je dod a o da vlada nije pristupila Paktu, »ne bi bilo s a m o teškoća sa N e m a č k o m već bi se m o g a o desiti i raspad zemlje, jer Maček ne bi ušao u vladu« i da je on (Ninčić - p r i m . V. T.) za mir sve dotle dok n e m a p o v r e d e jugoslovenskog suvereniteta. Ninčić je dalje p r e d o č a v a o Lejnu da Jugoslavija ne može računati ni na p o d r š k u Moskve d o k l e god Sovjetski Savez ne b u d e izložen n e m a ć k o m n a p a d u . Molio je Lejna da se zauzme kod Ruzvelta da se ponište m e r e zaleđivanja jugoslovenskih f o n d o v a u SAD, j e r su one bacile Jugoslaviju u nepovoljnu političku situaciju sličnu situaciji M a đ a r s k e i drugih zemalja pod nemaćkom dominacijom.68 Dva d a n a kasnije, tj. 29. marta, S a m n e r Vels je pozv ao jugoslovenskog poslanika u SAD Fotića i saopštio mu Ruzvehovu poruku da su Sjedinjene Američke Države odlučile da na Jugoslaviju primene odredbe Zakona o zajmu i najmu69 i da odmah izdaju nalog za neposredno odašiljanje ratnog materijala, sanitetske i druge opreme potrebne jugoslovenskim oružanim snagama.70 U cilju dobijanja p o m o ć i od SAD vođeni su čitavih pet d a n a paralelni razgovori i u Beogradu i u Vašingtonu. V e č j e bila postignuta p u n a saglasnost po svim p i t a n j i m a m a t e r i j a l n e pomoći. Predsednik Ruzvelt se lično angažovao za organizaciju i odašiljanje brze p o m o ć i Jugoslaviji. No, iznenadni nemaćki napad 6. aprila p r e k i n u o je sve to i o n e m o g u ć i o da SAD ukazu Jugoslaviji blag o v r e m e n u pomoć. 7 1

P R E G O V O R I SA S O V J E T S K O M VLADOM

Dok se britanski general Dil j o š nalazio u Beogradu, sovjetski otpravnik inostranih poslova i vojni ataše zahtevali su u I čas 1. aprila da ih p r i m e p r e d s e d n i k vlade general Simović i m i n i s t a r inostranih poslova Ninčić, da bi uručili hitnu p o r u k u Molotova koji je prihvatio p r e d l o g o zaključenju »Pakta o u z a j a m n o j pomoći i savezništvu« i pozivao da d o đ e u Moskvu oviašćeni delegat za zaključenje tog pakta, kojeg je tog istog d a n a Vrhovna k o m a n d a n e m a č k o g Vermahta nazvala t e r m i n o m : »Pakt prijateljstva Rusija-Jugoslavija«, j e r su Nemci odm a h doznali o n a m e r a m a Sovjeta da zaključe pakt sa Jugoslovenima, ali sa većim o g r a n i č e n j i m a i sadržajem od onih koja su iznošena u Beogradu. Naime, taktika moskovskih rukovodilaca je bila da Jugoslavija zauzme krut stav p r e m a Osovini i da prihvati predlog savezništva, ali sa izvesnim ograničenjima. da bi se izbeglo d i r e k t n o uplitanje Sovjetskog Saveza u n e m a č k u vojnu k a m p a n j u na Balkanu. Pošto se nisu uzdali u b e o g r a d s k e upravljače zbog njihovih izjava privrženosti T r o j n o m paktu, Sovjeti su se postarali da N e m c i m a stignu informacije o o g r a n i č e n j i m a prilikom p r e g o v a r a n j a sa Jugoslovenima, izražavajući istovr e m e n o Hitleru svoj stalni interes za balkanski sektor, da bi ga e v e n t u a l n o privukli da pregovara s Moskvom. Jugoslovenski rukovodioci primili su sa iznenađenjem i nevericom ponuđ e n u p o m o ć od strane Sovjetskog Saveza. Njihov predlog Pakta o u z a j a m n o j

p o m o ć i i savezu nije bio u s m e r e n toliko da se traži p r u ž a n j e vojne p o m o ć i koliko da Sovjetski Savez interveniše u konfliktu i oslobodi Jugoslaviju od okruženja od s t r a n e sila Osovine. Odlučili su da o d m a h pošalju Vojnu misiju u Moskvu, ali, zbog zabrinutosti da će k o m p r o m i t o v a t i svoje n a p o r e za ublažavanje zategnutosti sa B e r l i n o m i Rimom, nisu oklevali a da ne jave N e m c i m a o sovjetskim p o n u d a m a i da na taj način o k r e n u Hitlerovu osvetu p r e m a Sovj e t s k o m Savezu. Kao što je već ranije n a p o m e n u t o , jugoslovenski vojni ataše u Moskvi obavestio je n e m a č k o g p o m o r s k o g atašea da su ga sovjetske vojne vlasti pozvale i p o n u d i l e p r o d a j u raznog materijala Jugoslaviji, ali d a j e on to o d l u č n o odbio. Tako je izgledalo kao da se Moskva i Beograd u t r k u j u u pokušaju da okrenu j e d a n protiv d r u g o g r a t n e Hitlerove planove. Ali ta trka se o k r e n u l a protiv Jugoslovena, j e r je n e m a č k i a m b a s a d o r u Moskvi S u l e n b e r g (Schulenberg Friedrich von) d e m a s k i r a o njihovu igru i o d m a h »upozorio Berlin na njihove intrige. 7 2 Međutim, general Simović je izneo drukčiji r e d o s l e d pregovora, tj. d a j e inicijativa za zaključenje p a k t a potekla od njega, a ne od Sovjeta. Naime, on kaže da je o d m a h posle državnog u d a r a 27. marta, p r e k o sovjetskog otpravnika poslova u Beogradu Viktora Lebedeva (AeöeAeB BUKTOP 3 ), uputio predlog vladi SSSR za zaključenje ugovora o u z a j a m n o j pomoći. On je prvog aprila u 1 čas posle ponoći primio u svom stanu Lebedjeva i sovjetskog vojnog izaslanika, generala Aleksandra S u h o n j i n a (CVXOHHH), koji su ga obavestili o poruci ministra inostranih poslova Molotova da je sovjetska vlada prihvatila predlog i da u tom cilju jugoslovenska vlada uputi u Moskvu o p u n o m o ć e n e predstavnike radi p r e g o v o r a . 7 3 Zatim je m i n i s t a r inostranih poslova Ninčić o d m a h u p u t i o instrukcije jugoslovenskom poslaniku u Moskvi Milanu Gavriloviću da kao šef delegacije o d m a h stupi u vezu s Molotovom, ne čekajući ostale delegate. Za članove delegacije o d r e đ e n i su Božin Simić i generalštabni p u k o v n i k Dragutin Savić, koji će istog d a n a otputovati avionom p r e k o Istanbula. Gavrilović, m e đ u t i m , nije o d m a h stupio u pregovore, nego je s a č e k a o ostale članove delegacije koji su, g r e š k o m Turaka, u p u ć e n i za Ankaru, a odatle za Odesu i Moskvu. Istog d a n a je nemački a m b a s a d o r u Moskvi S u l e n b e r g izvestio Berlin da je jugoslovenski poslanik u Moskvi d o b i o instrukcije da odloži put za Beograd. Gavrilović se toga d a n a sastao sa n e m a č k i m i italijanskim a m b a s a d o r i m a i u d u g o m izlaganju, p r o ž e t o m u z n e m i r e n o š ć u , istakao da bi »nemaćko-jugoslovenski rat p r e d s t a v l j a o n e s r e ć u za sve zainteresovane«, da je p o t p r e d s e d n i k vlade Jovanović sada već na p u t u za Rim, radi iznalaženja rešenja. da je vlada odlučila da prizna Trojni pakt i da je u takvim uslovima. po njegovom mišljenju, a p s o l u t n o m o g u ć n o sprećiti rat. pa je zamolio da nemački a m b a s a d o r interveniše u Berlinu. 7 4 Jugoslovenski delegati pukovnici Simić i Savić (Vojna misija) stigli su 2. aprila uveče u Moskvu s n a c r t o m predloga ugovora između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Sledećeg d a n a imali su prvi sastanak sa Andrejom Višinskim p o m o ć n i k o m sovjetskog ministra inostranih poslova. Kad se u p o z n a o s nacrtom, Višinski im je o d m a h rekao da mu je ideja o vojnom paktku sasvim nova. da predlog m o r a dati Molotovu na o d o b r e n j e i da će im odgovoriti sutradan. Na sastanku 4. aprila Višinski je r e k a o Gavriloviću da Sovjetski Savez smatra da u tom t r e n u t k u nije podesno da potpiše vojni pakt s Jugoslavijom. jer bi se time raskinuli prijateljski odnosi Rusije i N e m a ć k e i d o d a o da bi p r e

zaključivanja takvog pakta t r e b a l o poznavati vojnu snagu obeju zemalja, pa zato nudi nacrt j e d n o g ugovora o prijateljstvu i n e n a p a d a n j u . Iako to nije bio vojni pakt koji su očekivali, Gavrilović i njegove kolege odlučili su da ga prihvate zbog vrednosti njegovog člana II koji je p r e d v i đ a o »da a k o j e d n u ugovornu s t r a n u n a p a d n e n e k a treća država, d r u g a u g o v o r n a strana neće p o m o ć i n a p a d a č a dokle god traje ugovor«. Gavrilović je smatrao da bi takav ugovor mogao biti uvod u vojni savez. Uz to je Višinski izričito naglasio d a j e Sovjetski Savez voljan da s n a b d e Jugoslaviju r a t n i m materijalom, pa je tražio od Gavrilovića listu nabavki da bi se materijal m o g a o isporučiti o d m a h . Višinski je t a k o đ e r e k a o da Rusi misle da d a d u instrukcije svojem a m b a s a d o r u u Berlinu da kaže N e m c i m a da oni ne žele da nezavisnost, suverenitet i integritet Jugoslavije b u d u ugroženi ili izmenjeni. 7 4 » U m e đ u v r e m e n u sovjetski komesar za inostrane poslove Molotov je 4. aprila pozvao n e m a č k o g a m b a s a d o r a S u l e n b e r g a i, pozivajući se na postojeći s p o r a z u m o k o n s u l t a c i j a m a između N e m a č k e i Sovjetskog Saveza, saopštio mu da je jugoslovenska vlada predložila sovjetskoj vladi da pregovaraju o ugovoru o prijateljstvu i nenapadanju i da je sovjetska vlada prihvatila taj predlog, t a k o da će ugovor biti potpisan »danas ili sutra«. Sovjetska vlada se odlučila da prihvati predlog jugoslovenske vlade j e d i n o sa željom da se očuva mir, što je u skladu i sa željom vlade Rajha koja se t a k o đ e protivi p r o š i r e n j u rata. S toga se sovjetska vlada nadala da će i n e m a č k a vlada u svojim sadašnjim o d n o s i m a sa Jugoslavijom učiniti sve da se održi mir. Sporazum između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije biće analogan sovjetsko-turskom sporazumu iz 1925. godine, a sporazum Sovjetskog Saveza sa Jugoslavijom neće obuhvatati odnose sa drugim zemljama. Prema tome sovjetsko-jugoslovenski sporazum nije uperen bilo protiv koga i niti bilo protiv koje druge drtave. Na taj način Molotov je tražio da iskoristi sklapanje sporazuma sa Jugoslavijom da podseti Berlin na recipročnu obavezu konsultacija Nemačke i Sovjetskog Saveza koja, u stvari, nije bila skoro nikad poštovana. On se sada, više nego ikad, nadao da će i Nemačka u b u d u ć e to poštovati i da će je privoleti da se ponovo otpočnu pregovori koji bi doveli do jednog novog nemačko-sovjetskog sporazuma. U svakom slučaju, Molotov je takođe težio da se shvati da je Sovjetski Savez protiv nemačkog napredovanja na Balkanu i proširenja rata na tom sektoru, ali je u isto vreme bio zabrinut da sporazum sa Jugoslavijom ne pogorša odnose Sovjetskog Saveza sa Nemačkom. 7 5 Nemaćki ambasador Sulenberg odgovorio je Molotovu da je, po njegovom mišljenju, izabran v e o m a »nesretan trenutak« za sklapanje s p o r a z u m a za Jugoslavijom i da bi njegovo zaključivanje izazvalo nepoželjan utisak u svetu. Naglasio je da politika jugoslovenske vlade nije jasna i da su njen stav, k a o i p o n a š a n j e jugoslovenskog javnog m n j e n j a izazivački. Sulenberg je nastojao da dobije o b e ć a n j e da će Sovjetski Savez p o n o v o razmotriti čitavu stvar, ali je Molotov naglasio d a j e njegova vlada donela o d l u k u da zaključi s p o r a z u m sa Jugoslavijom posle zrelog razmišljanja i posle ubectenja da su beogradski rukovodioci raspoloženi da priznaju p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu. 7 8 Pošto je Molotovljeva izjava p r i m l j e n a sa gorčinom i n e u g o d n o š ć u , nije se d u g o čekalo na reakciju Nemaćke. Naime, nemaćki ministar inostranih poslova Ribentrop, ubrzo posle p r i m l j e n o g izveštaja, pozvao je sovjetskog amb a s a d o r a i upozorio ga da bi ugovor Sovjetskog Saveza sa Jugoslavijom značio kraj nemačko-sovjetskog prijateljstva, jer bi »Firer bio s p o s o b a n da po-

ništi taj ugovor, a tada bi b u d u ć n o s t o d n o s a sa Sovjetskim Savezom bila crna«. Posle toga je sovjetski a m b a s a d o r Dekanozov (AeKaH030B B,\aAHMHp D iz Berlina poslao u Moskvu v e o m a »alarmantan izveštaj«, pa je v e r o v a t n o on d o p r i n e o da rukovodioci Kremlja »razvodne« pakt sa Jugoslavijom umetanjem klauzule neutralnosti A nepomirljivo odbijanje Gavrilovića da prihvati takvu klauzulu p r i m o r a l o je Staljina da odloži potpisivanje p a k t a i da sazove Politbiro da d i s k u t u j e po t o m pitanju. 7 7 Gavrilovićev optimizam nije d u g o trajao. Posle m a n j e od dva sata od razgovora sa Višinskim, ovaj ga je pozvao u Kremlj, p o š t o su Sovjeti p r o m e n i l i svoje mišljenje o stilizaciji ćlana II, t a k o da za Jugoslovene više nije i m a o o n a j diplomatski i politićki znaćaj koji je i m a o ranije. On je sad glasio: »U slućaju da j e d n a s t r a n a ugovornica b u d e n a p a d n u t a od n e k e treće države, d r u g a ugovarajuća strana će zadržati svoju politiku neutralnosti i prijateljstva«. Kad je Gavrilović r e k a o da bi izmena m n o g o oslabila pakt, Višinski je naglasio da je to bilo nužno; inaće, Nemci bi mogli misliti da Sovjetski Savez n a m e r a v a da im obustavi i s p o r u k u materijala, a to bi uvuklo Sovjetski Savez u rat sa Nem a ć k o m u v r e m e kad Rusi nisu s p r e m n i za rat, r e k a o je Višinski. Jugoslovenski predstavnici nisu mogli prihvatiti izmenu. Za njih bi sovjetska neutralnost samo ohrabrila Nemce i zaplašila njihov sopstveni narod. Gavrilović se p o n o v o sastao sa Višinskim, da bi mu saopštio ovo gledište i zatražio od njega da odloži potpisivanje pakta dok ne č u j e mišljenja iz Beograda. Od Višinskog je d o b i o m a l o o h r a b r e n j a . O p o m e n u o ga je da »ono š t o je m o g u ć e danas, može biti n e m o g u ć e sutra«. Međutim, d o d a o je da Jugosloveni mogu računati, u s v a k o m slučaju, na r u s k u m a t e r i j a l n u p o m o ć . Gavrilović je p o n o v o izrazio svoje i z n e n a đ e n j e što su Rusi p r o m e n i l i svoje mišljenje specijalno o v o j n o m paktu, jer je sovjetski otpravnik poslova u Beogradu bio kazao jugoslovenskoj vladi da je Rusija voljna da zaključi vojni i politički savez s Jugoslavijom. Visinski je demantovao da su Rusi tako nešto rekli. Ono što su rekli bilo je da su voljni da pregovaraju samo o pitanjima koja se odnose na davanje vojnog materijala i, eventualno, o nekoj vrsti ograničenog sporazuma. Gavrilović je odgovorio da je njegova vlada bila sigurna da je Moskva pristala da potpiše vojni pakt. Inače, ne bi bilo nikakve potrebe da šalje delegaciju sa punomoćstvima samo zato da potpiše jedan prost sporazum o prijateljstvu i nenapadanju. (Podvukao V. T.). Kako je Gavrilović znao da njegova vlada o č e k u j e akciju, on je r e k a o Višinskom da bi p o t p i s a o s p o r a z u m pod dva uslova: da Rusija zameni klauzulu o neutralnosti izjavom da će u slučaju da Jugoslavija b u d e n a p a d n u t a od n e k e treće strane, prijateljski odnosi i d a l j e postojali, a da Simić i Savić p o t p i š u ugov or ćak i a k o nije bilo u njihovoj nadležnosti da to učine. Gavrilović je mislio da bi takvim m a n e v r o m naveo Nemce na zaključak da se ne radi o običnom ugovoru o prijateljstvu, jer se razlikuje od u o b i č a j e n o g o b r a s c a i zato što ima p o t p i s e dva oficira. Višinski mu je r e k a o da takav p r e d l o g ne dolazi u obzir. Posle duge p r e p i r k e , Višinski je rekao, da o o v o m e m o r a izvestiti svoju vladu, a Gavrilović je bio nepopustljiv. Sutradan, tj, 5. aprila u 8 časova Višinski je t e l e f o n i r a o Gavriloviću da su d o k u m e n t i gotovi za potpis, no. Gavrilović je u toku čitavog tog d a n a o d b i j a o da potpiše ugovor i izjavio da neće doći u Kremlj a k o »ona klauzula« nije prom e n j e n a . Mada je Visinski insistirao da je p r o m e n a n e m o g u ć a , Gavrilović je nepopustljivo zadržao svoj stav, t a k o da ga je Višinski p o n o v n o pozvao i upi-

tao da li bi h t e o da razgovara sa g e n e r a l o m Simovićem u Beogradu. Gavrilović je p r i s t a o i kroz deset minuta, tj. 6. aprila u 1,15 stupio u vezu s generalom Simovićem koji mu je, posle dugog natezanja, n a r e d i o da m o r a potpisati Pakt, ali je Gavrilović bio nepopustljiv. Višinski je vikao od ljutine »Vi morate potpisati«, ali je molio Gavrilovića da dođe. Kada su Gavrilović i njegova p r a t n j a stigli u Kremlj, svi su ćekali na njih -Staljin. Molotov, Višinski i mnogi drugi. Molotov je proćitao onakvu stilizaciju ćlana II kakvu je tražio Gavrilović. »Ja mislim« zaključio je Molotov, »Da ce dr Gavrilović primiti ovu p r o m e n u « . »Primam i hvala, gospodine Molotov«. »Ne, ne meni«, brzo je r e a g i r a o Molotov. »Ne meni, zahvalite n a š e m drugu Staljinu. Mi ništa ne r a d i m o bez našeg d r u g a Staljina«. Gavrilović je zahvalio Staljinu, koji je odgovorio: »Vi ste bili u pravu, gosp o d i n e Gavriloviću. Ako bi ostala klauzula o neutralnosti, to bi značilo da bi, a k o b u d e t e n a p a d n u t i , Sovjetski Savez p r a o r u k e nad vašom s u d b i n o m « . - »Ja sam p o k u š a v a o da to objasnim g o s p o d i n u Višinskom«, odgovorio je Gavrilović, »Ali on nije hteo ni da čuje«. - »Moja vina! Moja vina!« (Moja krivica! moja krivica!) izvinjavao se Višinski i klanjao se d u b o k o pred Staljinom sa r u k a m a p r e k r š t e n i m na g r u d i m a . Tako je, i pored negativnog stava Nemačke, zaključen Pakt o prijateljstvu i nenapadanju između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza koji su 6. aprila u 2,30 časova ujutro, tj. n e p o s r e d n o p r e n e m a č k o g napada, potpisali Gavrilović, Simić i Savić u ime jugoslovenske vlade, a Molotov u ime Sovjetskog Saveza. Zatim je Staljin n a r e d i o da se tekst ugovora p r e n e s e p r e k o radija na srpkso-hrvatskom i n e m a č k o m jeziku. 7 8 Tekst Pakta glasi: »Ugovor <> prijateljstvu i nenapadanju između SSSR i Kraljevine Jugoslavije: P r e d s e d n i š t v o V r h o v n o g sovjeta Saveza Sovjetskih Socijalističkih R e p u b l i k a i Njegovo Veličanstvo Kralj Jugoslavije, p o b u đ e n i p r i j a t e l j s t v o m koje postoji i z m e đ u o b e d r ž a v e i ubeđ e n i d a j e o č u v a n j e m i r a u n j i h o v o m z a j e d n i č k o m interesu, rešili su da zaključe Ugovor o prijateljstvu i n e n a p a d a n j u i u t o m cilju su o d r e d i l i p u n o m o ć n i k e : Od s t r a n e P r e d s e d n i š t v a V r h o v n o g sovjeta SSSR Vjačeslava Mihajlovića Mololova. p r e d s e d n i k a S o v j e t a n a r o d n i h k o m e s a r a i n a r o d n o g k o m e s a r a za s p o l j n e poslove SSSR; Od s t r a n e Njegovog Veličanstva Kralja Jugoslavije dr Milana Gavrilovića. i z v a n r e d n o g p o s l a n i k a i o p u n o m o ć e n o g m i n i s t r a Jugoslavije, Božina Simića i Dragutina Savića pukovnika, čija su p u n o m o ć j a n a đ e n a u o d g o v a r a j u ć o j f o r m i i p r o p i s a n o m r e d u , složili su se u sledečem: Član pn'i- Obe ugovorne s t r a n e u z a j a m n o se obavezuju d a ć e se uzdržati od svakog napada u odnosu j e d n e p r e m a d r u g o j i da ce uvažavati nezavisnost, suverena prava i teritorijalnu celinu SSSR i Jugoslavije. Clan drugi - U slučaju a k o jedna od ugovornih strana b u d e n a p a d n u t a od strane treće države, d r u g a ugovorna strana obav ezu je se da će sačuvali politiku prijateljskih odnosa p r a m a n j o j . Clan rreći Ovaj ugovor zaključuje se za rok od pet godina. Ako jedna od ugovornih strana ne smatra n e o p h o d n i m da otkaže ovaj ugovor na jednu godinu pre ustanovljenog roka, o n d a ovaj ugovor a u t o m a t s k i ostaje na snazi za narednih pet godina. Član ćenrti - Ovaj ugovor stupa na snagu u m o m e n t u njegovog potpisivanja Ugovor podleže ratifikaciji u Sto je m o g u ć e k r a ć e m roku. Razmena ratifikacionih isprava treba da se izvrši u Beogradu. Clan peti - Ugovor je sastavljen u dva originala, pri čemu oba teksta imaju r a v n o p r a v n u snagu. Moskva, 5. aprila 1941. god. Po o p u n o m o ć s t v u Predsedništva V r h o v n o g sovjeta SSSR V. Molotov

Po o p u n o m o ć s t v u Njegovog Veličanstva Kralja Jugoslavije dr Milan Gavrilović Božin Simić Dragutin Savić« 7 8 »

Posle potpisivanja Ugovora razgovor se nastavio u Kremlju o opštoj, naročito n e m a č k o j situaciji. Gavrilović, začuđen zbog i z n e n a d n o g i brzog zaključivanja s p o r a z u m a , p r i v u k a o je Staljinovu pažnju na o p a s n o s t n e m a č k o g napada i izvestio ga o n o v o s t i m a koje je o t o m e prikupio. Staljin ga je slušao sa očevidnim i n t e r e s o v a n j e m i, posle k r a t k o g oklevanja, odgovorio: »Mi s m o spremni, n e k a d o đ u a k o hoće«. Zatim je obilato d a v a o o b e ć a n j a o p o m o ć i svake vrste i pozvao Gavrilovića da se dogovori sa T u r c i m a radi prevoza kroz Dardanele sovjetskog ratnog materijala n a m e n j e n o g Jugoslaviji. I zaista, Gavrilović je o d m a h izvestio turskog kolegu o razgovoru sa Staljinom. Turski kolega je bio zadovoljan i s p r e m a n na saradnju, izjavljujući mu d a j e p o z n a t o da je kralj Aleksandar uvek govorio da put iz B e o g r a d a u Moskvu ide p r e k o Ankare. N a p o m e n u o je da jugoslovenski političari u zadnje v r e m e nisu uvažavali ovu istinu, a sada o č e v i d n o žele da vode d r u g u politiku, pokazujući se toliko popustljivi p r e m a Ankari kao što su to bili p r e m a Moskvi i L o n d o n u . 7 9 Dok je Staljin d a v a o obilata o b e ć a n j a Gavriloviću, R i b e n t r o p je 6. aprila u 4,00 svom p r e d s t a v n i k u u B e o g r a d u poslao šifrovanu parolu »Trojni pakt«, tj. ugovoreni znak za u p o z o r e n j e osoblja poslanstva da uništi tajni materijal i da se skloni na sigurno mesto. U isto v r e m e poslao je t e l e g r a m e u Rim, Budimpeštu, B u k u r e š t i Sofiju izveštavajući ih da će o p e r a c i j e o t p o č e t i u j u t r o . Pola časa kasnije d a o je instrukcije svom a m b a s a d o r u u Moskvi da r a n o ujutro p o đ e kod Molotova da mu objasni motive zbog kojih je N e m a č k a prisiljena da p r e d u z m e vojne o p e r a c i j e protiv Grčke i Jugoslavije i da ga uveri da će nem a č k a aktivnost na ovom p r a v c u biti u s m e r e n a j e d i n o na to da spreći Britance da uspostave drugi oslonac na k o n t i n e n t u i da će se nernačke t r u p e povući kad izvrše ovaj zadatak, j e r Nemačka a p s o l u t n o n e m a nikakvog političkog ili teritorijalnog interesa na p o m e n u t o m p o d r u č j u . R i b e n t r o p je p o s l a o sličnu instrukciju i svom a m b a s a d o r u u Ankari nešto p r e n a p a d a na Jugoslaviju, s tim da t u r s k o j vladi pruži u v e r e n j e da su nernačke t r u p e d o b i l e n a r e đ e n j e da a p s o l u t n o p o š t u j u t u r s k u granicu. 8 0 S a m o dva do tri sata posle potpisivanja jugoslovensko-sovjetskog Ugovora o prijateljstvu i n e n a p a d a n j u , sa m a đ a r s k i h i r u m u n s k i h a e r o d r o m a poleteli su nemački b o m b a r d e r i da izruče svoj prvi s m r t o n o s n i i rušilaćki tovar na Beograd.

MERE ZA UNUTRAŠNJE SMIRIVANJE STANOVNIŠTVA I VERZIJA GENERALA SIMOVIĆA O POLITICI NJEGOVE VLADE

Da bi sačuvali mir i red, zato što je u zemlji postojalo veliko u z n e m i r e n j e zbog bojazni od izbijanja rata čiji se d a h već osećao, j e r su se tih d a n a na beogradskoj železnićkoj stanici mogle videti neopisive gužve - k a o da je svako težio da što pre beži iz Beograda - vlada generala Simovića je 31. m a r t a 1941. godine izdala Naredbu br. 1. koja glasi: » P o v o d o m a l a r m a n t n i h vesti, koje po n a š o j zemlji šire strani agenti, radi u n o š e n j a nesp o k o j s t v a u naš n a r o d , n a r e đ u j e m da se s a o p š t i i objavi svima da se n a r o d ne p o v o d i za ovim n e t a ć n i m . vešto u b a č e n i m i p r e n o š e n i m vestima i da n e m a razloga uzbuni. Kraljevska vlada vodi p r i j a t e l j s k u politiku sa svima n a š i m s u s e d i m a i nastoji da sa ovima o s t a n e u o d n o s i m a n a j b o l j e g s u s e d s t v a i prijateljstva, i u t o m e p r a v c u će i d a l j e n a s t o j a t i p r e d u z i m a j u ć i sve š t o je u g r a n i c a m a n j e n e m o g u ć n o s t i Svo n a š e s t a n o v n i š t v o t r e b a da b u d e s p o k o j n o , da radi svoje t e k u ć e p o s l o v e i da se ne da uznemirivati n e o s n o v a n i m glasovima p r o t u r e n i m iz i n o s t r a n s t v a ili zemlje. S t o g a zabra-

n j u j e m s v a k o iseljavanje iz svojih m e s t a i n a p u š t a n j e d o m o v a , j e r je to bezrazložno, a m o ž e imati i štetnih posledica. Interesi d r ž a v e i n a r o d a nalažu da s v a k o č u v a svoj d o m i da na n j e g o v o m pragu, a k o to u s t r e b a i a k o to s u d b i n a d o d e l i položi život za d o b r o O t a d ž b i n e . Kralja i n a r o d a . Vojska, v a z d u h o p l o v s t v o i m o r n a r i c a n a š e Kraljevine d u ž n i su da vrše svoju d u ž n o s t . Sve d r ž a v n e vlasti, i u p r v o m r e d u o p š t i n s k e vlasti i sveštenstvo. i m a j u ostati na svojim m e s t i m a u s v a k o m slučaju. Nadležni g. g. ministri dozvoliće s a m o o n u e v a k u a c i j u koja je p r e d v i d e n a p l a n o m , a za koju se i n a č e izdaju p i s m e n a n a r e đ e n j a . G o s p o d i n m i n i s t a r unutr a š n j i h poslova izvolece p r e d u z e t i sve p o t r e b n e m e r e da se svi skupovi, koji ne o d g o v a r a j u p o t r e b a m a ove situacije, z a b r a n e , k a o i da se z a b r a n i i o k u p l j a n j e s t a n o v n i š t v a na r a z n i m mestima. Po p r e d n j o j n a r e d b i izvoleće nadležni g. g. ministri o d m a h n a r e d i t i p o t r e b n o radi taćnog p o s t u p k a . Tom p r i l i k o m n a r o č i t o s k r e n u t i p a ž n j u d r ž a v n o m ćinovništvu n a s a v e s n o vrš e n j e službe u ovim t e š k i m m o m e n t i m a i na n j e g o v u ulogu u p o g l e d u suzbijanja n e t a č n i h vesti i o d r ž a v a n j a d u h a na p o t r e b n o j visini«. 81

Č u d n o je da za vladu g e n e r a l a Simovića ni 31. m a r t a »nema razloga uzbuni!«, tj. kada je već p r e t h o d n o g d a n a bilo izdato n a r e đ e n j e za o p š t e aktiviranje. Z a b r a n a iseljavanja predstavlja v e o m a k r u p n u grešku. Mnoge žrtve bile bi izbegnute da je na v r e m e n a r e đ e n a evakuacija. Mada je postojao plan za evakuaciju u slućaju kad predstoji rat, ipak n a r e đ e n j e za evakuaciju civilnih lica i ustanova iz ugroženih mesta nije izdato, već je iseljavanje zabranjeno, kao što se to vidi iz ove n a r e d b e . Ipak, ova n a r e d b a nije u p o t p u n o s t i poštovana u Beogradu, jer su vozovi u pravcu u n u t r a š n j o s t i bili p r e p u n i , t a k o da su mnogi stajali na p a p u č a m a ili ležali na krovovima vagona. Istoga d a n a je objavljeno i s a o p š t e n j e Uprave grada Beograda: »Prilikom n a r o d n i h m a n i f e s t a c i j a u B e o g r a d u na d a n 27. i 28. ovog m e s e c a e l e m e n t i s t r a n e p r o p a g a n d e i s t r n c i p o k u š a l i su da iskoriste ovo s p o n t a n o n a r o d n o veselje za svoje ciljeve. Tom prilikom d o š l o je do m a n j i h izgreda k a o i uzvika k o j i m a je m a n i f e s t o v a n o raspoloženje o d n o s n o n e r a s p o l o ž e n j e p r e m a p o j e d i n i m r a t u j u ć i m d r ž a v a m a . P o v o d o m ovih slučajeva vlasti su povele n a j e n e r g i č n i j e izviđaje i sa krivcima će se najstrožije p o z a k o n u postupiti. S k r e ć e se pažnja g r a đ a n s t v u p r e s t o n i c e i ostalih naših g r a d o v a da se ne p o v o d i za eks p o n e n t i m a s t r a n e p r o p a g a n d e i da u b u d u ć e izbegava ovakve i slične s l u č a j e v e koji s a m o štete i i n t e r e s i m a naše zemlje«. 8 2

U m e đ u v r e m e n u su n e m a č k e radio-stanice i š t a m p a širile a l a r m a n t n e vesti: da se stanovništvo n e m a č k e n a r o d n o s t i ubija, zatvara i p r o t e r u j e iz Jugoslavije; da se u Jugoslaviji održavaju p r o t i v n e m a č k i zborovi, na kojima su nošene engleske i poljske zastave i pevane p r o t i v n e m a č k e pesme; da su popaljena neka sela sa n e m a č k i m stanovništvom, kao i neke š u m e gde se sklonila n e m a č k a manjina: da je u Petrovgradu (Zrenjaninu)porušena jedna c da ulica u kojoj su stanovali Nemci, itd. Pošto su to bile lažne i t e n d e n c i o z n e vesti, to je jugoslovenska vlada bila p r i n u đ e n a da p r e k o agencije »Avala« izda tri demantija. Prvi demanti od 31. marta glasi: »Odlazak j e d n o g dela n e m a ć k i h d r ž a v l j a n a iz Jugoslavije, koji je v e r o v a t n o u s l e d i o zbog i n c i d e n a t a n e o d g o v o r n i h lica prilikom p a t r i o t s k i h m a n i f e s t a c i j a od 27. i 28. m a r t a nije o p r a v d a n . Ovi incidenti, koji su o s u đ e n i k a k o od vlade t a k o i c e l o k u p n o g n a r o d a , izazvali su kod p o j e d i n i h privatnih lica izvesnu z a b u n u . Poziva se s t a n o v n i š t v o da u svim p r i l i k a m a sačuva h l a d n o k r v n o s t i da ne p o s v e ć u j e p a ž n j u ovim a l a r m a n t n i m vestima. Vlada sa svoje s t r a n e ćini sve da bi sačuvala d o b r e o d n o s e p r e m a našim s u s e d i m a i izbegla svaki n e s p o razum«. (»Politika«, 31. m a r t 1941).

Drugi demanti od I. aprila glasi: »Ovlašćeni s m o da e n e r g i č n o d e m a n l u j e m o izveštaje j e d n o g dela i n o s t r a n e š t a m p e o n a v o d n o m r đ a v o m p o s t u p a n j u sa N e m c i m a u Jugoslaviji i n a p a d i m a na n j i h o v u s i g u r n o s t ,

liCnosl i imovinu. Isto t a k o su n e t a ć n e i v r d n j e i n o s t r a n e Š t a m p e da se u Jugoslaviji organizuju p r o t i v n e m a ć k e d e m o n s t r a c i j e na k o j i m a su n o š e n e e n g l e s k e i p o l j s k e zastave i na kojima su p e v a n e izazivačke p r o t i v n e m a č k e p e s m e . Dalje se d e m a n t u j u izveštaji i n o s t r a n e Štampe, p r e m a k o j i m a s u članovi n e r n a č k e m a n j i n e , usled p o m e n u t i h p r o g o n a , d e l o m prebegli u R u m u n i j u . Članovi n e m a ć k e m a n j i n e i m a j u sva g r a đ a n s k a p r a v a i uživaju a p s o l u t n u sigurnost k a o i svi ostali državljani Jugoslavije. S k r e ć e se p a ž n j a g r a đ a n s t v u p r e s t o n i c e i ostalih naših g r a d o v a da se ne p o v o d i za eks p o n e n t i m a s t r a n e p r o p a g a n d e i da u b u d u ć e izbegava ovakve i slične s l u č a j e v e koji s a m o š t e t e i i n t e r e s i m a n a š e zemlje«.(»Politika«, 1. april 1941).

Treći demanti od 2. aprila glasi: »Sa s l u ž b e n e s t r a n e ovlašćeni s m o d a o b j a v i m o : Poslednjih d a n a j e d a n d e o i n o s t r a n e š t a m p e , k a o i radio-emisije iz istih zemalja, i p o r e d već o b j a v l j e n i h d e m a n t i j a s n a š e s t r a n e , d o n o s e f a n t a s t i č n e i s k r o z izmišljene vesti o t o b o ž n j i m d e m o n s t r a c i j a m a i n a p a d i m a na nar o d n o s n e m a n j i n e , o u g r o ž a v a n j u n j i h o v e imovine i lične b e z b e d n o s t i . k a o i niz d r u g i h proizvoljnih p o t p u n o n e t a ć n i h vesti. Tako je d a n a s javljeno da su u B a n a t u z a p a l j e n a d v a sela. Ziči i K u d r n i . n a s e l j e n a n e m a č k i m m a n j i n a m a , i da se taj p o ž a r vidio iz r u m u n s k o g pogran i č n o g sela S t a n o r e . Dalje je j a v l j e n o da su u blizini j u g o s l o v e n s k o - r u m u n s k e g r a n i c e z a p a l j e n e n a š e š u m e u k o j i m a se. tobože, kriju p r i p a d n i c i j e d n e m a n j i n s k e g r u p e , zatim da su u o p š t i n i B o r č a pripadnici n e m a ć k e m a n j i n e t e š k o zlostavljani, k o j o m j e p r i l i k o m u b i j e n o d e s e t N e m a c a . d a j e p o r u š e n a čitava j e d n a ulica u P e t r o v g r a d u u k o j o j s t a n u j u p r i p a d n i c i n e m a ć k e m a n j i n e , da se vrše h a p š e n j a p r e d s t a v n i k a m a n j i n a i m n o g o d r u g i h iz o s n o v a izmišljenih d o g a đ a j a Najtipićniji pak p r i m e r ovih n e t a ć n i h vesti p r e d s t a v l j a t v r đ e n j e j e d n o g z v a n i č n o g p r e d s t a v n i k a na d a n a s o d r ž a n o j k o n f e r e n c i j i š t a m p e u i n o s t r a n s t v u da se e n g l e s k i m i n i s t a r i n o s t r a n i h p o s l o v a g. Idn i engleski general g. Dil nalaze u B e o g r a d u , iako to. k a o š t o je d o b r o p o z n a t o , ne o d g o v a r a istini«.(»Politika«, 2.april 1941).

General Simović u svojoj posleratnoj izjavi, u cilju opravdavanja sastava i politike svoje vlade navodi sledeće: »Glavne težnje nove vlade posle 27. m a r t a bile su: 1) o d r ž a v a n j e jedinstva države i naroda: 2) dobijanjg p o m o ć i iz inostranstva; 3) odlaganje n e m a č k o g n a p a d a i 4) p r e d u z i m a n j e m e r a za o d b r a n u zemlje. U vladi sam zadržao d o t a d a n j e ministre Hrvate, Slovence, i b o s a n s k e muslimane, k a k o bih održao jedinstvo n a r o d a i države i time u t i c a o na raspoloženje ovih n a r o d a i pojačao njihovu volju za o d b r a n u Jugoslavije, kao i da bi paralisao fašističku p r o p a g a n d u spoljnih i u n u t r a š n j i h neprijatelja, koja je težila da razbije jedinstvo jugoslovenskih n a r o d a i j u g o s l o v e n s k u državu k a o celinu. Sem toga, u vladu sam uveo p r e d s t a v n i k e političkih partija srpskog naroda, k a k o bi u vladi bio predstavljen ceo srpski n a r o d . Prema N e m a č k o j i Italiji zauzet je stav neizazivanja, kako im se ne bi d a o povod za napad, sa ciljem da d o b i j e m o b a r n e o p h o d n o p o t r e b n o v r e m e za izvršenje mobilizacije i k o n c e n t r a c i j e naše vojske. Ovo n a r o č i t o s o b z i r o m na to, što su se p r e m a našim g r a n i c a m a - n a r o č i t o u B u g a r s k o j - nalazile neprijateljske j a k e snage, poglavito m o t o r i z o v a n e i oklopne, p o t p u n o s p r e m n e za operacije protiv Grčke i Turske, a koje su mogle biti lako u p o t r e b l j e n e protiv nas, kao i s obzirom na neprijateljsku veliku n a d m o ć n o s t u avijaciji. Sovjetskoj Rusiji p o n u d i o sam - u svojstvu p r e d s e d n i k a vlade - o d m a h posle izvršenog čina od 27. marta, p r e k o njenih p r e d s t a v n i k a u Beogradu, zaključenje ugovora o savezu i u z a j a m n o j pomoći. Noću 31. m a r t a - 1 . aprila primio sam odgovor g. Molotova i poziv da u p u t i m delegaciju na p r e g o v o r e . 1. aprila pre podne, u p u ć e n a su za Moskvu dva člana naše delegacije, p o š t o je treći član već bio u Moskvi. Sa Velikom Britanijom stupio sam o d m a h u p r e g o v o r e p r e k o n j e n o g poslanika u Beogradu, a s ciljem d o b i j a n j a p o m o ć i u živoj snazi i materijalu. U

r

istum cilju d o p u t o v a o je inkognito u Beograd načelnik Imperijalnog generalštaba đ e n e r a l (docnije feldmaršal) Džon Dil sa g. Diksonom, ličnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova t Idna. Pregovori su vođeni 31. m a r t a i 1. aprila s p r e d s t a v n i c i m a našeg Glaviv >g đ e n e r a l š t a b a kojima s m o prisustvovali ministar vojske i ja. Tom prilik im dobili smo obećanje pomoći. Idn, koji je za v r e m e ovih p r e g o v o r a ostao u Atini, po želji jugoslovenske vlade, odustao je od dolaska u Beograd, kako njegov dolazak ne bi imao izgled izazivanja Nemaca. Od Sjedinjenih Američkih Država zatražena je p r e k o našeg poslanika u Vašingtonu p o m o ć u materijalu, n a r o č i t o u avijaciji, i ta nam je p o m o ć obećana. Upućen je u Tursku delegat za p r e g o v o r e o zajedničkoj akciji, koja n a m je k r a j e m 1940. i p o č e t k o m januara 1941. bila p o n u đ e n a od Turske. Zbog prom e n e situacije Turci nisu više hteli da u đ u u akciju. Diplomatski pregovori koje je vodio ministar spoljnih poslova Ninčić sa nemačkim i italijanskim poslanstvom u Beogradu, imali su za cilj: da se sile Osovine obaveste da Jugoslav ija n e m a nikakve agresivne n a m e r e i da je akt od 27. marta izvršen iz razloga u n u t a r n j e politike, k a k o bi se time ublažilo preteče d r ž a n j e Hitlera i ukoliko je m o g u ć e odložio napad: da se d o b i j e u vrem e n u u prvom redu za izvršenje mobilizacije, koncentracije i strategijskog razvoja vojske, a p o t o m za p r e g r u p i s a v a n j e snaga u cilju ojačavanja delova na ugroženim pravcima i izvlačenja delova sa neugroženih ili m a n j e ugroženih frontova. Kako je za ove p r i p r e m n e ratne radnje bilo potrebno vreme oko mesec dana, to je vlada nastojala da ovim p r e g o v o r i m a i pomirljivim d r ž a n j e m o b m a n e neprijatelja i d o b i j e u v r e m e n u . To je razlog zbog čega vlada nije dala nikakvu izjavu o svojoj politici, što nije zauzela nikakvo izazivaćko d r ž a n j e i što je preduzela m e r e da se spreće provokacije. U vezi s tim, jugoslovenska vlada prihvatila je p o n u d u italijanskog poslanika u Beogradu od 1. aprila da Musolini p o s r e d u j e kod Hitlera, a zatim je jugoslovenski poslanik u Berlinu pozvat zbog eventualnih razgovora sa n e m a č k o m vladom, ali do toga nije došlo usled n e m a č k o g napada«. 8 3

ZABLUDE I NEOPROSTIVA INDIFERENTNOST GENERALA SIMOVIĆA I NJEGOVE VLADE NA MNOGA UPOZORENJA DA 6 APRILA PREDSTOJI IZNENADAN NAPAD

Ovako postavljene koncepcije Simovićeve vlade mogle su predstavljati s a m o nestvarne želje. General Simović je tek 6. aprila u j u t r o uvideo da je sve bilo uzaludno i bez ikakvih rezultata sa v e o m a teškim p o s l e d i c a m a za o d b r a n u zemlje zbog izgubljenog v r e m e n a . S d r u g e strane, n e m a ć k a vlada nije dozvolila da se to ostvari, jer je Hitler već 27. marta d o n e o o d l u k u za napad. Posle izvršenog d r ž a v n o g u d a r a i dolaska na vlast nove vlade 27. marta, progresivne snage Jugoslavije su očekivale brzi p r e o k r e t u čitavoj u n u t r a š n j o j i spoljnoj politici. Međutim, nova n e h o m o g e n a vlada, pred fašističkom opasnošću, u stvari iz straha od Hitlera i od sopstvenog naroda, nije bila kadra da pristupi n e k i m korenitijim u n u t a r p o l i t i č k i m p r o m e n a m a u zemlji, a kamoli da ostane na stanovištu b e s k o m p r o m i s n e b o r b e protiv Trojnog pakta. Naprotiv. ona se pokolebala t a k o da je već 27. m a r t a posle p o d n e počela da pregovara sa b u d u ć i m a g r e s o r o m , izjavljujući da će ostati uz Trojni pakt i priznati

sve obaveze koje iz njega proistiću, iako je baš na t o m e o s n o v n o m p i t a n j u tj. hoće li se prihvatiti s r a m n i mir, ili povesti ćasni o d b r a m b e n i rat - narod 27. m a r t a srušio k a p i t u l a n t s k u vladu Cvetković-Maček. To znaći da je nova vlada u tom pogledu ostala na pozicijama stare vlade. Dalje se s p u n i m p r a v o m očekivalo čišćenje državnog i vojnog a p a r a t a od raznih k o m p r o m i t o v a n i h , profašističkih i p e t o k o l o n a š k i h e l e m e n a t a , naročito u vrhovima državne u p r a v e i vojske, ali u tom pogledu nije ništa preduzeto, tako da se to teško osvetilo u k r a t k o t r a j n o m a p r i l s k o m ratu. Očekivao se bar proglas opšte mobilizacije, ali je umesto nje 30. marta naređeno opšte aktiviranje, sa početkom tek 3. aprila, dok je opšta mobilizacija objavljena ćak 7. aprila kad je već bilo isuviše kasno. Iako je opšte aktiviranje neka vrsta tajne opšte mobilizacije, o n o je znatno sporije, tako da se gubitak v r e m e n a m o r a o s k u p o platiti - o č e m u će kasnije biti još govora. Komunistička partija Jugoslavije je tih d a n a nastojala da ispolji svoj uticaj na spoljnu i u n u t r a š n j u politiku Simovićeve vlade. Ona je s a m o u toku 27. m a r t a izdala dva letka, u kojima se zahtevalo da nova vlada u spoljnoj politici traži oslonac na tada j e d i n u zemlju socijalizma - Sovjetski Savez, a u unutrašnjoj politici da raspusti k o n c e n t r a c i o n e logore i pusti na s l o b o d u političke o s u đ e n i k e koji su se u svojoj političkoj borbi zalagali za o d b r a n u Jugoslavije od fašističkih a g r e s o r a itd. Posle ovih progiasa koji su rastureni u vidu letaka po B e o g r a d u i u unutrašnjosti zemlje, j e d n a delegacija Komunističke partije, sa Veselinom Maslešom na čelu, posetila je ministra u n u t r a š n j i h poslova u Simovićevoj vladi Srđana Budisavljevića i p r e k o njega postavila vladi zahtev da se o d m a h raspuste k o n c e n t r a c i o n i logori koji su bili f o r m i r a n i u vidu r a d n i h b a t a l j o n a pod okriljem vojske, da se o d m a h p r e d u z m u koraci za s t v a r a n j e saveza sa Sovjetskim Savezom itd. Ali Simović nije h t e o da razgovara sa k o m u n i s t i m a , sa kojima, kako i sam kaže, nije i m a o nikakve veze. Ipak treba istaci da je ministar u n u t r a š n j i h poslova, dr Srđan BudisavIjević, na intervenciju delegacije Komunističke partije, d o n e o o d l u k u da se raspuste k o n c e n t r a c i o n i logori (radni bataljoni) i lično n a r e d i o da se uništi kartoteka i sva arhiva koja se odnosila na rad K o m u n i s t i č k e partije Jugoslavije, izuzev onog dela koji je bio od značaja za istoriju - kako je to u odluci formulisano. Tako su spaljene k a r t o t e k e u Beogradu i ostalim krajevima Srbije. izuzev u N'išu i Kragujevcu, gde n a r e đ e n j e nisu hteli da izvrše neki policijski organi koji su se stavili u službu Nemaca, čim su ovi okupirali Srbiju. Dok su na teritoriji Srbije raspušteni k o n c e n t r a c i o n i logori, dotle ni ban Banovine Hrvatske, dr Ivan Subašić, ni ban Dravske banovine, Natlačen, u tom pogledu nisu izvršili n a r e đ e n j e vlade. Štaviše, u Hrvatskoj su, n a r o č i t o u Zagrebu, vršili ćak i nova h a p š e n j a k o m u n i s t a kad su ovi organizovali demonstracije 29. marta. Tako su smišljenom akcijom Subašića i Maćeka mnogi revolucionari i istaknuti borci protiv n e n a r o d n i h režima i fašizma bili izručeni N e m c i m a o d n o s n o u s t a š a m a za v r e m e i posle aprilskog sloma. Teško je. međutim, reći koliko je pritisak K o m u n i s t i č k e partije i širokih n a r o d n i h masa Jugoslav ije imao uticaja na Simovića da SSSR-u p o n u d i savez o uzajamnoj pomoći. Jugoslovenska vlada je p o č e t k o m aprila sa više strana dobila o b a v e š t e n j e o p r e d s t o j e ć e m n a p a d u na Jugoslaviju. 0 t o m e su vladu obavestili jugoslovenski vojni izaslanici iz Berlina, Rima. Lisabona i Bukurešta, kao i britanska \ lada. U svim ovim o b a v e š t e n j i m a bilo je s k o r o p o t p u n o tačno o z n a č e n o v re-

me napada. laku je jugoslovenska vlada i 5. aprila p o n o v o dobila obaveštenje da će fašistićki napad uslediti 6. aprila, ipak se u krugovima vlade još uvek verovalo da je to n e m a ć k i »blef«. Naroćito p o u z d a n e i blago\ r e m e n e p o d a t k e o n e m a ć k i m p r i p r e m a m a za napad na Jugoslaviju slao je iz Berlina jugoslovenski vojni ataše pukovnik Vauhnik Vladimir. On je već 28. m a r t a saznao o Hitlerovoj odluci za napad na Jugoslav iju i o d m a h obavestio Beograd. On je s k o r o svakog d a n a do 5. aprila slao d r a g o c e n a u p o z o r e n j a i informacije B e o g r a d u ne s a m o o d a n u napada. vec i o snagama i s r e d s t v i m a koja će biti angažovana u agresiji. Tako je Vauhnik dva d a n a pre n e m a ć k o g napada, p r e k o svoje odlićno razvijene o b a v e š t a j n e mreže u Nemačkoj, saznao n e m a ć k i operativni plan za ofanzivu protiv Jugoslavije i dostavio ga jugoslovenskom Generalštabu. Kasnije, Nemci ga otkrivaju, zaprepašćeni tačnošcu njegovih p o d a t a k a . Hitler i Kajtel bili su besni na svoje p o t ć i n j e n e zbog otkrivanja njihovih planova. 8 4 U svojim t e l e g r a m i m a od 29. i 31. m a r t a Vauhnik je o b a v e š t a v a o Generalštab da se vrše pokreti n e m a ć k i h t r u p a i oklopnih sredstava ka jugoslovenskim granicama. Njegov a đ u t a n t je 1. aprila u 18 časova t e l e f o n o m p r i m i o sledeče upozorenje: »Govori veliki prijatelj Jugoslavije. Obavestite gospodina pukov nika da će Jugoslav ija biti n a p a d n u t a u nedelju 6. aprila u zoru. Agresija ce biti izvršena teškim b o m b a r d e r i m a , a Beograd će biti p r e t v o r e n u prah i pepeo. Neka bog spasi Jugoslaviju«. 8 6 O Vauhnikovoj ulozi d e t a l j n e p o d a t k e d a o je H o p t n e r na osnvou: Vauhnikovog rukopisa Auf der Lauer nach Hitlers Kriegsplänen, King Peter II, Kings Heritage i generala Vase Petkovića, Ko je kriv? On kaže da su Vauhniku 28. m a r t a posle p o d n e doneli neka korisna o b a v e š t e n j a njegovi izveštaći. Jedan novinar, koji je bio u vezi sa »Deutsche Allgemeine Zeitung-om«, javio mu je d a j e 27. marta Hitler na sastanku Ratnog saveta izjavio da će Jugoslavija biti uništena kao vojnička sila, a k o nova vlada t r e n u t n o i n e d v o s m i s l e n o ne odluči da s t a n e uz Nemce. Dr Sigismund Bernštorf (Bernstorff Sigismund) d o š a n u o mu je gotovo isto, s tom razlikom da je to č u o od j e d n o g g r u p n o g vode SS u štabu Gestapoa. Vauhnik je 1. aprila u svojoj pošti našao dve por u k e u kojima se predv iđaju teškoće za Jugoslaviju u r o k u od nedelje do 10 dana, a uveće istog d a n a p r i m i o je p r e k o telefona o p o m e n u da će r a n o u nedelju 6. aprila uslediti teško b o m b a r d o v a n j e koje će Beograd pretvoriti u prah i pepeo. Sesti april vec je i m a o značenje za Vauhnika kao d a t u m u t v r đ e n za početak n e m a č k o g n a p a d a na Grčku iz Bugarske, da bi se olakšalo Italiji; sada je mislio da će Hitler i s t o v r e m e n o otpočeti ofanziv u protiv Grčke i osvetnički n a p a d na Jugoslaviju. Mada je telegrafisao B e o g r a d u pre nekoliko časova i obavestio da ga je Političko odeljenje V e r m a h t a uveravalo da Nemačka n e m a »apsolutno nikakvih neprijateljskih n a m e r a p r e m a Jugoslaviji«, Vauhnik je osetio p o t r e b u da p o k u š a ubediti jugoslovenski Glavni g e n e r a l š t a b i vladu u suprotno. Saglasno s tim, r a n o ujutru, 2. aprila, on je p r e k o tri različite s t r a n e poslao B e o g r a d u šifrovan telegram, koji je sadržavao »fatalnu vest da bi Jugoslavija 6. aprila, imala da r a č u n a sa n e m a č k i m n a p a d o m « . 8 6 Noću, 1/2. aprila, p r i m i o je još j e d n u o p o m e n u , ovoga puta iz j e d n o g b e s p r e k o r n o g izvora. U dva sata ujutru, dok je Berlin spavao d u b o k i m s n o m . njegov je telefon zazv onio tri puta, što je bilo ranije utvrđeni znak za njega da uzme p o r u k u , koja će biti u j e d n o j pukotini zida p o r e d njegove garaže. Na pr-

stima je p r o š a o p o r e d dva agenta Gestapoa, koji su spavali i hrkali u svojim kolima ispred njegovih vrata, i našao belešku: » K o n f e r e n c i j a se b a š sad završila. Napad na Jugoslaviju d e f i n i t i v n o je o d r e d e n za 6. ap ril O p k o l j a v a j u ć i n a p a d i iz B u g a r s k e sa istoka i M a đ a r s k e sa severa. Neka vas božiji blagoslov i m o j e n a j i s k r e n i j e želje p r a t e u o v o m s t r a š n o m iskušenju«

Izvor ove p o r u k e bio je tako pouzdan, t a k o v e r o d o s t o j a n da Vauhnik nije osećao p o t r e b u da vest proverava. Tačnost ove vesti bila je p o t v r đ e n a više puta za v r e m e nekoliko sledečih dana. Iz glavne kancelarije Gestapoa Vauhnik je saznao d a j e veliki b r o j »gestapovaca« na putu za jugoslovensku granicu. Iz izvora u H a m b u r g u č u o je da se j e d n a divizija ukrcala u v ozove za Arad, na r u m u n s k o - j u g o s l o v e n s k o j granici. Od prijatelja u Bavarskoj saznao je da je j e d n a div izija na putu za granicu. Druga je pošla za Mađarsku p r e m a Jugoslaviji. Obaveštenja su stizala sa svih strana, t a k o d a j e »imao utisak da je celo n e m a č k o stanovništvo stalo na stranu Jugoslavije«. Cuo je da je policija primila n a r e đ e n j e da stavi sve jugoslovenske g r a đ a n e pod n a d z o r i zatvori ih na dati znak. Vauhnik je p o n o v o poslao t e l e g r a m e u Beograd, odakle već pet d a n a nije č u o ništa. Uzalud je p o k u š a v a o da dobije Glavni g e n e r a l š t a b t e l e f o n o m . Trećeg aprila je poslao svog p o m o ć n i k a Pupića avionom za Beograd da o d m a h i u s m e n o saopšti i ponovi u Glavnom g e n e r a l š t a b u s a d r ž a j četiri najvažnija telegrama, jer je saznao da su svi njegovi telegrami stigli u Beograd. Ali uzalud zato što zvanićni krugovi u Beogradu, uvereni d a j e njihov vojni izaslanik bio o b m a n u t , nisu verovali telegramima. Poslednjim t e l e g r a m o m B e o g r a d u Vauhnik je u p o z o r i o da će o k o 32 n e m a ć k e divizije napasti Jugoslaviju i Grčku. 8 8 (Tačnost Vauhnikovih izveštaja p o t v r d i o je sam Hitler, tri nedelje posle o k u p a c i j e Jugoslavije, on je u j e d n o m govoru izjavio da su 31 divizija i 2 brigade bile s p r e m n e za n a p a d na J u g o s l a v i j u ) . . . Izgleda da je »Vauhnikov izvor bio a d m i r a l Kanaris (Canaris Wilhelm 0 L.), šef Kancelarije za spoljnu i k o n t r a o b a v e š t a j n u službu n e m a ć k e k o m a n de p r e k o g e n e r a l m a j o r a Hansa Ostera (Oster Hans), glavnog Kanarisovog pomoćnika. 9 Mada je više jugoslovenskih oficira videlo V a u h n i k o v u telegrafsku o p o m e n u , ministar vojske general Bogoljub Ilić izjavljivao je da on nije nikad za nju čuo. Pored mnogih Vauhnikovih u p o z o r e n j a u Beograd su stizale i d r u g e inf o r m a c i j e o n e m a č k i m p r i p r e m a m a za n a p a d na Jugoslaviju iz Višija, Budimpešte i Bukurešta, a iz Lisabona telegram vojnog izaslanika Vladimira G e r b e od 2. aprila. Vesti o o p a s n o s t i m a od n e m a č k o g n a p a d a u p o r n o su u p u ć i v a n e 1 b e o g r a d s k o m dvoru, p r e m a kojima bi o p e r a c i j e o t p o č e l e t a k o đ e 6. aprila. Takođe je i kralj Petar sa tim u p o z n a o p r e d s e d n i k a vlade generala Simovića i ministra vojske i m o r n a r i c e generala Ilica, ali ih oni nisu ozbiljno shvatili, čak su pokazivali izvesnu m i r n o ć u i ponavljali d a j e N e m a č k a zadovoljna zato što Jugoslavija nije otkazala Trojni pakt. 9 0 Postavlja se pitanje koji su razlozi naveli generala Simovića da d o p u s t i da njegova vlada od s a m o g p o č e t k a p o s t a n e tako neefikasna, a on kolebljiv i neodlučan, a p o n e k a d i s a m o u v e r e n ? Zašto nije uticao na vladu, Ministarstvo vojske i Glavni g e n e r a l š t a b da se o d m a h ili što p r e proglasi opšta mobilizacija ili bar opšte aktiviranje (tajna mobilizacija)? Da li je s t v a r n o znao da će 6. aprila uslediti iznenadni n a p a d i da li je tačno da je zaista r e k a o ili mislio da n a s »Nemci ne smeju napasti«? Da li se i č i m e može objasniti b a r prividna njegova

h l a d n o k r v n o s t da uoči s a m o g n a p a d a u d a j e svoju kćer i ne o d u s t a j e od te nam e r e ni na sam dan n a p a d a (bar p r e m a raspoloživim izvorima)? Pre no što bi se d o n e o taćan ili približno taćan odgovor na ova pitanja, trebalo bi imati u vidu n e k e činjenice, a i pretpostavke. Pre svega, general Simović, kao p r e d s e d n i k vlade, nije m o g a o imati punu slobodu akcije, j e r je k a r a k t e r njegove vlade, u p r v o m redu heterogenost, n e h o m o g e n o s t i kolebljivost, m o r a o ostaviti jak pečat na čitav njegov rad. Drugo, treba priznati da je u b r z o posle 27. m a r t a posle izliva oduševljenja i radosti, došlo u n a r o d n i m m a s a m a i do izvesnog j e n j a v a n j a raspoloženja koje je u nekim r e d o v i m a zam e n j e n o bojažljivošću, pa i s t r a h o m od izbijanja rata. Treće, činjenica je da je general Simović, kao p r e d s e d n i k vlade, za veoma k r a t k o v r e m e do 6. aprila i u isto v r e m e i m a o da rešava nekoliko k r u p n i h pa i s k o r o nerešivih problema. Tu su njegov i pregovori sa dr Maćekom, koga je pošto-poto h t e o da ima u vladi, jer bez njega i p o d r š k e hrvatskih ministara vlada nije mogla biti stabilna - nije mogla biti stabilna ni sa njima, ali bi ipak bila stabilnija. U p o r e d o sa tim, u vladi su postojale i snage koje su težile da se prizna Trojni pakt i reakc i o n a r n e snage koje su se opirale progresivnim p r o m e n a m a . N e o s p o r n o je i to da je general Simović, i u t a k o teškim okolnostima, p o k u š a v a o da pregovorima, u prvom redu sa N e m a č k o m , a zatim sa V. Britanijom. SAD, T u r s k o m i Sovjetskim Savezom, koliko toliko poboljša kritičnu situaciju Jugoslavije, da je u tom cilju izvršio čak i n e s m o t r e n pritisak na italijanskog poslanika Mamelija, a kasnije i molio za p o s r e d o v a n j e Italije. Na kraju, general Simović je m o r a o za sve to v r e m e da održava vezu i vrši uticaj na rad Ministarstva vojske i Glavnog generalštaba u pogledu rešavanja p r o b l e m a o d b r a n e zemlje. Kao što se vidi, teško b r e m e za j e d n u ličnost, bez obzira na njegov u s p o s o b n o s t - teško b r e m e čak i za j e d n o g velikog državnika i vojnog talenta. Ne može se taćno odgovoriti da li je general Simović zaista znao da će 6. aprila uslediti napad, ali se može pretpostaviti, pa čak i sa više razloga verovati, da je znao da će N e m a ć k a napasti Jugoslaviju, s a m o se, izgleda, n a d a o da će to biti kasnije no što je bilo. Može se sa dosta sigurnosti reći da su i njemu i Glavnom g e n e r a l š t a b u bili poznati Vauhnikovi telegrami, ali i to da im nisu poklanjali o d g o v a r a j u ć u pažnju, bez obzira na to što je 4. aprila došlo i Cerćilovo upozorenje, k a o i izveštaji jugoslovenskih vojnih izaslanika iz Rima, Lisabona, B u d i m p e š t e i B u k u r e š t a o p r e d s t o j e ć e m napadu. Da su se i on i Glavni generalštab zaista nadali n a p a d u može poslužiti kao dokaz n a r e đ e n j e za izvi šenje tajnog opšteg aktiviranja, koje za s o b o m povlači sve r a d n j e koje bi trebalo što pre da d o v e d u zemlju u r a t n o stanje. Nesumnjivo je da general Simović nije bio toliko naivan da veruje da će to opšte aktiviranje ostati tajna bilo za koga, a kamoli za N e m a č k u . Velika je greška što je o n o kasno n a r e đ e n o i što nije o d m a h p r o g l a š e n a opšta mobilizacija. Po svemu izgleda da Simović to nije s m e o učiniti u p r v o m r e d u zbog Maćeka koji je n e p r e k i d n o insistirao da se prizna Trojni pakt i da se N e m a č k a ničim ne izazove, već da joj se ćak i pruži zadovoljština zbog incidenata kod S a o b r a ć a j n o g biroa u Beogradu. Istina, ministar vojske i m o r n a r i c e je još 27. marta izdao strogo poverljivo naređenje da se o d m a h aktiviraju: sve t r u p e za zatvaranje granice, sve jedinice za osiguranje unutrašnjosti teritorije, sva pojačanja žandarmerijskih jedinica, sve posadne trupe i sve jedinice za rušenje i zaprećavanje. Verovatno je general Simović i spoljnim efektima udaja ćerke i njegova prividna s a m o u v e r e n o s t i smirenost - p o k u š a v a o da ostavi utisak kao da n e m a neke n e p o s r e d n e opasnosti. Međutim, ne može se n i k a k o oprostiti

tolika ležernost i n e b u d n o s t koje su dovele do toga da n e m a č k a avijacija »zat e k n e na legalu« i vladu i Ministarstvo vojske i Glavni generalštab. Kad se već vršilo aktiviranje, m o r a l o se misliti i na bezbednost najvažnijih državnih i vojnih organa i na njihove sigurne veze. Ovako je sve to od prvog t r e n u t k a bilo i z n e n a đ e n o i obezglavljeno. Možda je p o k l a n j a o suviše vere u p o d r š k u Sovjetskog Saveza i ponudi sovjetskog otpravnika poslova Lebedeva za zaključenje pakta o u z a j a m n o j pomoći, jer je bilo p o z n a t o da se i Sovjetski Savez interesovao za s u d b i n u Balkana. A imati za saveznika j e d n u takvu silu k a o što je Sovjetski Savez nije mala stvar, i to silu koja je, logično je pretpostaviti, morala imati uticaja i na N e m a č k u . J e d n o je sigurno da n i j e d n a vlada u onim političkim i vojno-strategijskim okolnostima, ne bi mogla za t a k o k r a t k o v r e m e učiniti n e k e ozbiljnije izmene u r a t n o m planu »R-41« niti u o p š t o j konstelaciji snaga. No j e d i n o se moglo odustati od striktnog s p r o v o d e n j a ratnog plana R-^41 i p o k u š a t i v o đ e n j e teritorijalnog. o d n o s n o partizanskog rata, a to je bilo i n u ž n o i v e o m a z n a č a j n o . Međutim, u m e s t o da se bavi p o t p u n o b e s p l o d n i m i besciljnim p r e g o v o r i m a i d r u g i m s p o r e d n i m pitanjima, Simovićeva vlada - takva kakva je bila - ipak je mogla i m o r a l a da sve svoje n a p o r e u s r e d s r e d i na p r i p r e m e za što uspešniju o d b r a n u , ne vodeći r a č u n a da li će se k o m e zameriti - Nemačkoj, pa ni Maćeku - tim pre što je to sam d o g a đ a j od 27. m a r t a od nje i m p e r a t i v n o zahtevao. No, to ne znači da bi Jugoslavija, u uslovima p r i h v a t a n j a f r o n t a l n o g rata, prošla m n o g o bolje no što je prošla, ali je sigurno da bi časnije i dostojnije podlegla u n e r a v n o j borbi, a vlada bi se oslobodila tolikih poniznih i besplodnih moljakanja, pa i ličnog i kolektivnog ponižavanja p r e d n e o b u z d a n i m agresorom. NAPOMENE 1

AVII. m i k r o f i l m , B o n - l / I O l O ; AVII. m i k r o f i l m . B o n - I reg. br 1007. On je istog d a n a izvestio R i b e n t r o p a i o i z g r e d i m a «pučišta protiv N e m a č k o g Rajha« - AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 1014. 2 AVII. m i k r o f i l m L o n d o n - N* 2, 297811; m i k r o f i l m . B o n - 1 /1017 i B o n - 2 / 1 6 6 , d o k . 299 od 28. III 1941 3 Walter Hagen, Die Geheine Front, Line i Beč. 1950, str. 223; AVII m i k r o f i l m . B o n - 2 / 1 4 8 . 149, d o k 282 od 27. III 1941. 4

AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 1 4 ; B o n - 1 /1018-1020.

6

AVIL m i k r o f i l m L o n d o n . N" 2. 297811.

8

AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 2 0 ; B o n - 2 / 1 5 6 .

7

AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 5 6 .

8

AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 6 4 .

9

AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 7 1 .

10 11 12

AVIL m i k r o f i l m . B o n - 1 . reg. br. 1018 AVII. mikrofilm, B o n - 2 / 1 6 9 . Alfredo Breccia, Jugoslavia 1939-1941. G i u f f r e e d i t o r e . Roma. 1978, str. 612.

' 3 A. Breccia, n. d.. str. 600, DGFP, D. XII, d o k . 215 216. Hitler nije isključivao m o g u ć n o s t da M a đ a r s k a d o b i j e Rijeku, j e r je m a đ a r s k i poslanik u Berlinu u ime Hitlera p r e d a o «poverljivu p o r u k u « Hortiju. '« A Breccia, n. d.. str 601; DGFP. D, XII. d o k 224. ,8

A Breccia, n. d., str. 601-602; DGFP, D, XII, d o k 226.

,8

A Breccia, n. d., str. 617-618.

'

7

Isto, str. 622-623.

18

USMT, d o k NG-3242; H o p t n e r . n. d.. str. 370.

18

USMT. d o k . NG-3339; H o p t n e r , n. d.. str. 370.

20 USMT. dok. NG-3339. 3246, 3248. DGFP. D. d o k . 248, str. 431; H o p t n e r , n. d„ s t r 370-371. H e r e n je 31. m a r t a n a p u s t i o B e o g r a d i o t p u t o v a o u Berlin (AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 5 8 od 31. III 1941).

" AVII, m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 6 8 . d o k . 301 od 29. III 1941; A. Breccia, n.d.. str. 626-627. 22

AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 4 3 .

23

AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 4 3 : DGFP. D. XII. d o k 235; A. Breccia, n.d . str. 626-629.

24

AVII, m i k r o f i l m B o n - 2 / 6 2 . B o n - 1 / 1 0 1 7 , B o n - 1 / 1 0 4 4 ; A. Breccia, n.d., str. 629-633.

25

DGFP. D, XI. d o k . 226, str. 397.

28

DGFP, D, XI. d o k . 227, str. 402; AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 1037/8.

2

' AVII, m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 9 8 - 2 0 ; H o p t n e r . n.d . str. 371.

28

Simoni Leonardo. Berlin Ambassade d Italia. Pans, 1947, str 255-256.

28

A. Breccia, n. d., str. 633.

3

° AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 1 7 .

3

' AVII, m i k r o f i l m B o n - 2 , reg. br. 62; A. Breccia n d, str 634.

32

DGFP, D, XI, d o k . 230, str. 406; AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 9 7 .

33

DGFP. D, XI, d o k . 233, str. 412.

34

DGFP, D, XI. d o k . 235, str. 422.

38

A. Breccia, n.d., str. 634-638.

38

AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 2 4 1 . B o n - 2 / 1 8 i 21. d o k . 350 i 355.

37

A Breccia, n. d., str. 643-644; DGFP. D, XII. d o k . 260.

38 AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 1088/9 od 1. IV 1941; DGFP. D, XI. d o k . 242, str. 456; A. Breccia, n. d., str. 644-645. 38

A. Breccia, n.d., str. 651-654.

40

Isto. str. 655-656.

41

USMT, d o k . N G - 3 3 3 9 , 3246 i 3248; DGFP. D, XI, d o k 248, str. 431; H o p t n e r , n.d., s t r .

370-371. 42 43

A. B r e c c i a , n.d., str. 6 5 6 - 6 5 7 . AVII. m i k r o f i l m . B o n - 1 , reg. br. 1003.

44

A. B r e c c i a , n.d., str. 6 5 7 - 6 5 9 ; DGFP, D. XII, d o k . 252 i 253.

45 A. B r e c c i a , n.d., s t r . 664 i 6 6 7 - 6 6 8 ; DGFP, D. XII. d o k . 279. p r i m . 3; AVII. m i k r o f i l m Bon-2/179. 48

A. B r e c c i a , n.d., s t r . 6 6 8 - 6 6 9 .

47

Isto, s t r . 6 7 6 - 6 7 8 ; DGFP. D, XII, d o k 271 i 272; AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , r e g . b r . 1082.

48

Isto. s t r . 6 7 8 - 6 7 9 ; DGFP. D. XII, d o k . 270 i 273.

4

»i Isto. s t r . 679.

50 s

AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. b r . 1082.

' A . B r e c c i a , n.d.. s t r . 6 7 9 - 6 8 0 .

82

Isto. s t r . 681. p r i m . 154.

83 Isto. s t r . 6 8 0 - 6 8 2 ; AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . r e g . b r . 2 / 3 7 5 i 376 od 5. IV 1941; M. BulajiC. Aprilska kriza 1941, » B o r b a « , 3. do 25. s e p t e m b a r 1963. 54 Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverl/ivim dokumentima, g u s t , B e o g r a d . 1972, s t r . 57 i 58. !S

NIN br.

1127,

av-

A. B r e c c i a , n.d.. s t r . 610, p r i m . 54.

58

Isto. s t r . 6 1 3 - 6 1 5 .

87

Public Record Office. Appendix XXIIa,

F. O

371, 29782. 6753. s t r

58 Pubitc Record Office. Annex 20. Record N'-1 (Zapisnik br. 1941, str. 9 7 - 1 0 0 .

87-90.

1). 23928. 31. m a r t - 1. a p r i l

59

A. B r e c c i a , n.d., s t r . 641.

80

Public Record Office. Annex 20. Record AT -2 (Zapisnik br. 2. 23928. 1. a p r i l

100-101.

13

81 IzveStaj generala Radivoja Jankovića . . . ( p o izjavi d a t o j p o s l e r a t a , 29. 6. t u r a AVII, p. 17, k. 4, f. 1. d o k . 23).

1941. s t r .

1946. - signa-

82 Izveštaj generala Milutina Nikolića... (po izjavi d a t o j p o s l e r a t a 26.6. 1946, - s i g n a t u r a : AVII, p. 17. k. 5. f. 1. d o k . 1).

83 Izveštaj generala Radivoja Jankovića. po n a v e d e n o j izjavi. A. Breccia, n.d.. str. 665; AVTI, m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 412. 84 Izjava potpukovnika Milisava Perišića u AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 reg. b r . 410; f o t o k o p i j a u f o t o t e c i I n s t i t u t a za h i s t o r i j u d r ž a v e i p r a v a na P r a v n o m f a k u l t e t u u Z a g r e b u ; F. C u i i n o v i ć , Slom stare Jugoslavije.. ., s t r . 130-131. Izvod iz o v o g i z v e š t a j a iznet je u P r i l o g u 7 a. 844

AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 411.

64b Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima. r a d . 1972, str. 57-58. 66

NIN br. 1127

Beog-

Dr M. Bulajić. Aprilska kriza 1941, »Borba« od 3. do 25. s e p t e m b r a 1963, Beograd

88

Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima NIN br. 1127, Beograd. 1972. str. 58, Wchurchill, The Second World War, 111, Cassel a n d Co a n d L o n d o n , 1950, str. 154; A. Breccia, n.d.. str. 675. AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br. 395-396. « H o p t n e r . n.d.. str. 373-375; A. Breccia, n.d.. 723-724; FRUS II. 1941. str. 969-972. 68 U a m e r i č k o m K o n g r e s u je d o n e l Zakon o zajmu i najmu sa važnošću od 11.3 1941, kojim se ovlašćuje a m e r i č k a vlada da m o ž e s n a b d e v a t i a r t i k l i m a i r a t n i m m a t e r i j a l o m sve d r ž a v e čiju o d b r a n u s m a t r a životno važnom za o d b r a n u SAD. (Hans Adolf Jakobsen. Der Zweite Weltkrieg 11939-1945) in Chronik und Dokumenten, 1. D a r m s t a d t , 1959), str. 136. 70

AVIL m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 404.

71

AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 398.

72

A Breccia, n.d., str. 642-646; FRUS, 1941. I, str. 134-135; DGFP. D. XII. dok. 260

73

AVII. reg br. 2/1, str. 268, k. 8.

Nikola Milovanović, Vojni puč i 27 mart, »Prosveta«. B e o g r a d . I960, sir. 155-157; Sporazum Cvetković-Maček. NIN br 1081. str. 61 i NIN br. 1083. str. 61. 7 *" Gavrilović jugoslovenskom Ministarstvu inostranih poslova 4. aprila 1941 (UK); Sporazum Cvetković-Maček. NIN br. 1083, sir. 61 i NIN br. 1081, str. 61. B e o g r a d . 1971; A. Breccia, n.d., str. 669-670. 78 AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br. 414; A. Breccia, n.d., str. 671-672; DGFP. D. XII, d o k 265; AVII. Bon -2, reg. br. 278-279. 78

AVIL m i k r o f i l m Bon-1, reg br. 416; A Breccia, n.d., str. 673-674.

77

A Breccia, n.d.. str. 674; DGFP, D, XII, dok. 265.

78 H o p t n e r , n.d. str. 383-388; A Breccia, n.d., str. 677. 685-686; FRUS 1941. L str. 301-302 i 312-315.

" , a »HmecTiia«, o r g a n s o v j e t s k e vlade od 6. a p r i l a 1941 - na n a s l o v n o j sirani d o n e o je tekst Ugovora o prijateljstvu i n e n a p a d a n j u između SSSR-a i Jugoslavije; BON 2/395, 396 od 6. IV 1941. ' 8 A Breccia, n.d., str. 687. 80

Isto. s t r 688; DGFP. D. XII, d o k . 283, 284 i 285: AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br 417-418

81

Archiv der Gegenwart 1941, s i r 4960; Zapisnik sednice Ministarskog saveta od 3. aprila 1941 (UK); »The Times-, London. 1. aprila 1941; H o p t n e r , n.d., str. 381-382 'IAnhn

der Gegenwart.

Wien.

1941.

str. 4965-4966.

83 Iz Izjave generala Simovića Generalštabu JA. e h . fotokopija u fototeci Instituta za ist o r i j u d r ž i p r a v a na P r a v n o m f a k u l t e t u u Z a g r e b u . 8<

Dr Milan Bulajić. Aprilska kriza 1941. »Borba« od 3. do 25. s e p t e m b r a 1963. Beograd

85 AVII reg. br. 3 8 / 2 - 1 i 4 3 / 2 - 1 . k. 8a. A. Breccia, n.d.,str. 652. p r i m . 110: Vladimir Vauhnik. Nevidna fronta. Spomini jugoslovenskega vojaškega atašeja v Berlinu 1938—11. CGP DF.LO. Ljubljana. 1972, strOOO. 156; Hoptner. n.d., str. 389. 86

V. V a u h n i k . n.d., str. 157; H o p t n e r n.d., str. 390.

87 A Breccia, aktera. NIN br. 1082, še general Vladimir goslaviju uslediti I

n.d.. str. 660; H o p t n e r , n.d., str. 3 9 0 ; S p o r a z u m Cvetkovic-Maček u memoarima B e o g r a d . 1971. str. 61; V. Vauhnik. n.d, str. 157-158 J u g o s l o v e n s k i vojni ataG e r b a javio je n a ć e l n i k u Glavnog g e n e r a l š t a b a da ee n e m a č k i n a p a d na Juili 2 aprila - AVIL reg. br. 2 7 / 2 - 1 . k. 26a.

88

H o p t n e r , n.d, str. 390-391; V. Vauhnik, n.d.. str. 158-159.

89

A Breccia, n.d., str. 660. p r i m 124; H o p t n e r , n.d., str. 391 p r i m . 53.

90 AVII, reg. br. 2 7 / 2 - 1 , k. 26a; Mihailo Marić. Kralj i Vlada u emigraciji. »Epoha«. Zagreb. 1966. s t r 40: A Breccia n.d., str. 652. prim. 110.

PRILOZI

Prilog Stanje

u

M a k e d o n i j i

i

na

1

K o s o v u

(Izveštaj ministra vojske i m o r n a r i c e p r e d s e d n i k u kraljevske vlade od 28. X 1940) Pomočnik inspektora Vrhovne vojne inspekcije, posle završenog službenog obilaska teritorije III armijske oblasti, koja uglavnom obuhvata južnu Srbiju (pod južnom Srbijom podrazumevani su Makedonija i Kosovo - V. T.), dostavio je, pored službenog izveštaja o čisto vojnim pitanjima, i sledeče svoje opaske i zapažanja o stanju i prilikama u južnoj Srbiji i kod tamošnjeg življa: »Stanje na našem jugu vrlo je ozbiljno i zabrinjavajuće, ali i u poslednjem trenutku treba preduzeti što hitnije i energičnije m e r e da se to stanje popravi, naš tamošnji živalj nacionalno osvesti i povrati mu se vera u državu za koju on danas n e m a gotovo nikakvih osećaja, ili pak i ako ih ima oni su negativni. Takvo teško, gotovo o č a j n o stanje, nije rezultat današnjih prilika niti rezultata iz naših spoljno-političkih prilika, već je to izraz našeg pogrešnog sistematskog sprovodenja u n u t r a š n j e politike za ovih 20 godina od završetka svetskog rata do danas u tim krajevima, koje je u sadašnjim prilikama došlo do vrhunca i može imati kobnih posledica, a k o mu se ne nade leka što pre. A još uvek nije dockan, i zlo treba tražiti, ali ne dole na terenu, već u našem dosadašnjem radu. Na levoj obali gornjeg toka r. Vardara p r e m a Arbanaškom (albanskom - prim. V.T.) frontu, gde je u većini arnautski (albanski - V. T.) živalj, stanovništvo je po izgledu m i r n o i poslušno i po njegovom prikrivenom držanju, ne bi se moglo doći do negativnog uverenja o njegovoj odanosti p r e m a našoj državi. Ali nezadovoljstvo ipak postoji i to veliko. Nezadovoljstvo Arnauta (čitaj Albanaca, a tako i u daljem tekstu - V.T.) ima više uzroka, a jedan od glavnih leži u rešenju agrarnih pitanja i podele o d n o s n o oduzimanja zemlje Arnautima - našim stanovnicima. Nezadovoljstvo a r n a u t s k o mnogo p o t p i r u j e katoličko sveštenstvo, koje vodi jednu razornu akciju protivu naše države, a u korist Italije. O v o j e utvrđeno, ali su naše vlasti n e m o ć n e da ovoj akciji stanu na put - što je za žaljenje. Dodeljivanje p o t p o r e siromašnim obveznicima ovog kraja nije vršeno blagovremeno i u redu. Postojao je izvestan zastoj u rešenju ovih molbi krivicom odgovornog, a vrlo nesavesnog činovništva i opštinskih vlasti. Na ovo

se j a v n o žale obveznici. I ova pojava p r o u z r o k u j e nezadovoljstvo, j e r valja imati na umu, da je stanovništvo vrlo siromašno. Dodeljivanje hrane, na ime pomoći, t a k o đ e se ne vrši pravilno, a n a r o ć i t o u o d n o s u na Arnaute, koji su zbog toga ozlojeđeni, j e r i oni vrlo r e v n o s n o odgovaraju sv ojim vojnim o b a v e z a m a kod nas. Po izveštaju j e d n o g k o m a n d a n t a mesta, k u k u r u z se deli n e s r a z m e r n o m a n j e Arnautima u o d n o s u na drugi živalj. Od a r n a u t s k o g življa našoj stvari m n o g o je više o d a n i veran m u s l i m a n s k i deo, dok su katolici zapojeni akcijom i k a m p a n j o m katoličkog sveštenstva u korist Italije. Crnogorci, sa ovog područja, koji su do n e d a v n o bili u zavadi sa Arnautima, sada su sa njima u relativno d o b r i m o d n o s i m a . Može biti, a postoje svi izgledi, da o v o m e uzrok leži u izvesnim separatističkim t e ž n j a m a Crnogoraca, čiji se pokret ne može p r e n e b r e g n u t i . U ovim svojim težnjama, p r i r o d n o je, da se Crnogorci-pojedinci naslanjaju na arnautski živalj. Pri ovome, o s e c a se izvesno n e r a s p o l o ž e n j e pojedinih Crnogoraca p r e m a Srbijancima. Crnogorski d e o stanovništva ovog kraja, a k o m e je d o d e l j e n a zemlja, nije još u s p e o da se svojim t r u d o m i r a d o m priveže za zemlju. Oseća se kod njih nemar, nerad i slaba volja za o b r a d o m zemlje, što je donekle i razumljivo, obzirom na raniji način života. Stanovništvo p o p u n j e n o C r n o g o r c i m a - svakako nije na visini svoga poziva u ovim k r a j e v i m a u pogledu trudoljubivosti, revnosti i pravog shvatanja u obavijanju državnih poslova, a što treba očekivati od p r e d s t a v n i k a državnih vlasti. Ovo je za žaljenje, u toliko pre, što kod izvesnog broja tih ljudi počinje materijalni m o m e n a t da igra vidnu ulogu. Na ovom delu - p o d r u č j u ne postoji uticaj političkih ljudi iz ovog kraja na s a m o stanovništvo, a n a r o ć i t o u pogledu postavljanja p r e d s e d n i k a o p š t i n a po selima. Trebalo bi hitno popuniti sva prazna mesta vojnika ž a n d a r m e r i j s k i h oficira u ovim krajevima, jer je ž a n d a r m e r i j s k a služba još najveći p r e d s t a v n i k reda i pravičnosti u o č i m a ovdašnjeg stanovništva. Uopšte rečeno, stanovništvo je m i r n o na prvi pogled ali najvećim d e l o m nezadovoljno i n e r a s p o l o ž e n o p r e m a državi, usled n e s p o s o b n o g i d e l o m kor u m p i r a n o g našeg ćinovništva. Na delu p r e m a grčkoj granici i A r b a n a š k o m f r o n t u na d e s n o j obali Vardara, stanovništvo bez obzira na veru i poreklo, m i r n o je, obavija svoje redovne poslove i sem izuzetno izraženih svojih u n u t r a š n j i h o s e ć a n j a u p o j e d i n i m m o m e n t i m a (proslave, svečanosti) ne o d a j e svoje nezadovoljstvo i n e r a s p o loženje. Međutim, iz raznih p i s m e n i h izveštaja, u s m e n i h izjava vojnih starešina, predstav nika državnih, upravnih i optinskih vlasti, pa i viđenijih ljudi, stanje je vrlo teško, a po r e č i m a izvesnih ljudi i očajno. Ovo s t a n j e kod d u h o v a ovog p o d r u č j a jače je izraženo po varošima, ali slično je i na selu. Postavlja se pitanje, od čega dolazi ovo stanje i gde su uzroci. Na ćelom p o d r u č j u d e s n e obale Vardara postoji aktivna, smišljena i organizovana bugarska p r o p a g a n d a . Ona je velika sa d o b r o razbijenom i d u b o ko u s a đ e n o m mrežom svojih privrženika. Jezgro b u g a r s k e p r o p a g a n d e čine varoši: Prilep, Veles, Bitolj i Ohrid, i ona se iz. varoši prenosi u sela, gde se ipak relativno slabije oseća.

Bugarska p r o p a g a n d a iskorišćuje sve naše slabosti državne u p r a v e u svoje svrhe, a poglavito nesavesnost, nesposobnost i korupciju državnih činovnika. Najveću p o d r š k u b u g a r s k o j p r o p a g a n d i u ovim krajevima pružaju, pored učitelja-domorodaca, većim d e l o m nesavesno i k o r u m p t i v n o ćinovništvo, koje svojom n e s a v e s n o m i n e s p o s o b n o m službom krši ugled države, stvara nezadovoljstvo u n a r o d u , a n a r o č i t o po varošima, i time p o m a ž e p o s r e d n o bugarsku p r o p a g a n d u . Opšte je i n e p o d e l j e n o mišljenje, koje vlada u ovom kraju, d a j e ćinovništvo nesavesno i n e s p o s o b n o i da ne dolazi na svoja mesta po vrednosti, već po p r e p o r u c i političkih ljudi i iz u n u t r a š n j i h političkih obzira. U n a r o d u ovog kraja oseća se veliki uticaj političkih ljudi, koji svoj uticaj naročito pokazuju u postavljanju opštinskih vlasti, učitelja i državnih činovnika. Kako su politički ljudi ovog kraja d o m o r o d c i , to je logično i njihov uticaj sasređen u postavljanju d o m o r o d a c a - p r i v r ž e n i k a . A najveće zlo dolazi otuda. Stvarno se oseća potreba, da se ovi d o m o r o d c i činovnici uklone i z a m e n e ljudima iz drugih krajeva, te na taj način odstrani uticaj vladinih političkih ljudi. Komunizma u širem smislu nema, a u koliko već postoji, razvi jaju ga učitelji ovog kraja, kao i studenti koji su na školovanju u Beogradu. Oni zaslužuju posebnu pažnju, jer posle završenih studija u Beogradu, zapojeni separatističkim nastrojenjima, kao komuniste i protivnici i nezadovoljnici sadašnjeg stanja i državnog poretka, ponašaju se kao najgori protivdržavni elementi i to vrlo opasni. Ovome zlu u Beogradu različiti su uzroci, ali je ova pojava vrlo karakteristična po narod ovog kraja i njegovo dalje d u h o v n o raspoloženje i opredeljivanje. Predsednici opština po selima, najvećim d e l o m ostali su isti ljudi, kao i pod Turcima i Bugarima. Njihov je uticaj na selo koban. Potreba za n j i h o v o m s m e n o m je n e m i n o v n a i vrlo hitna. U n a r o d u se ne oseća autoritet vlasti, što je svakako posledica nesavesnog i n e s p o s o b n o g ćinovništva. U p o s l e d n j e v r e m e oseća se delimićna slabost i ž a n d a r m e r i s k i h vlasti, usled n e s p o s o b n o s t i pojedinaca, a n a r o č i t o onih starešina, koji n e m a j u osećaja za ove krajeve. U ovom smislu dobijaju se žalbe sa raznih strana (strah pojedinih k o m a n d i r a ž a n d a r m e r i j s k i h stanica da ne izgube penziju, da idu na pretres, itd.). U većim varošima: Bitolju, Prilepu, Ohridu itd. - treba smeniti o d m a h mesm policisku stražu koju čine d o m o r o d c i , pa postaviti državnu policiju. Na o\ ij način o n e m o g u ć i ć e se svi izgredi po varošima, kojima se sada nesavesno gleda kroz prste, a s a m o j m e s n o j policiji biće ugled podignut, koji se sada nalazi na vrlo niskom nivou. Uticaj a r b a n a š k e iridente u ovim krajevima gotovo i ne postoji i on je ugušen b u g a r s k o m p r o p a g a n d o m . Uticajni Arnauti su u d o s l u h u sa istaknutim bugarašima. Svi a r b a n a š k i e m i g r a n t i pod uticajem Italije žele povratak u Arbaniju (Debar i okolina). Njihov prvak Aćif Koba p r i m a subvenciju od Ministarstva spoljnih poslova, a održava veze sa Albanijom. Opšte je mišljenje, da ove subvencije iz centrale ne treba davati p r e dobivene sagiasnosti m e s n i h vojnih i državnih vlasti, koje najbolje poznaju prilike na t e r e n u . A naš je nacionalni interes da i ovi emigranti idu u Arbaniju, kada već to žele.

Ukratko rečeno, naša nacionalna stvar u ovome kraju još nije propala, ali su došli poslednji momenti, da se d a n a š n j e stanje izmeni, d o v o đ e n j e m ispravnog činovništva, i s m e n o m učitelja, profesora i sveštenika - d o m o r o d a c a novim ljudima - misionerima. Obzirom na do sada izneto stanje, opšte je mišljenje kod sviju predstavnika vlasti i videnijih ljudi, da ni po koju cenu sada ne treba vršiti izbore. Vršenje izbora još bi više pooštrilo u negativnom smislu stanje duhova u protivdržavnom pogledu, a ugled i uticaj vlasti još više oslabio. Sad narod ovog kraja je tih, miran, pošten i pobožan, ali se sa njim nije postupalo kako treba od 1918. godine do danas. Nezadovoljstvo i neraspoloženje naroda ovog kraja p r e m a državnoj ideji ne treba tražiti u u n u t r a š n j o j političkoj situaciji današnjice, već treba pogled produžiti na sve naše upravne i političke vlasti od 1918 . godine do danas. Jedinstvo gledišta u sprovođenju državne politike sa planom i sistemom nije bilo od 1918. godine do danas. Jer su se predstavnici državnih vlasti smenjivali sa pojedinim vladama i uvek dolazili novi ljudi sa novim gledištima i idejama, nadahnuti ličnom - stranačkom u n u t r a š n j o m politikom, zbog koje su i došli. Državna ideja - bila je na poslednjem mestu. Na levoj obali r. Vardara p r e m a Bugarskom frontu, narod je vrlo miran, poslušan i radan. Javnog negodovanja i revolta nema. Pa ipak stanovništvo nije uopšte raspoloženo p r e m a državnim vlastima i državnom uređenju. Nameće se i ovde pitanje, koji su uzroci koji su izazvali ovo stanje? Bugarska p r o p a g a n d a i ako postoji, kao i na desnoj obali r. Vardara gdje je aktivna, u ovim krajevima na levoj obali r. Vardara je prikrivena i p o t a j n a - ne dolazeći o t v o r e n o do izražaja. Razlog ovome verovatno leži u činjenici da je ovaj svet već p o o d a v n o dobro organizovan i za bugarske apsiracije pripremljen, naroćito u graničnom pojasu i po varošima - pa se sada ne želi od bugarskih »vodećih makedonaca« da se ovo stanovništvo izlaže progonima i neprijatnostima od naših vlasti. Prema svima znacima sudeći, bugarska propaganda zastupa gledište, da leva obala r. Vardara treba za sada da bude prividno m i r n a i strpljiva, čekajući na povoljan m o m e n a t za otvorenu akciju na dati znak. I u ovom području činovnici nemaju p o t r e b n o g autoriteta i time k r n j e ugled državnih vlasti. Po n a h o đ e n j u sviju videnijih ljudi, sve činovnike domorodce treba što pre ukloniti iz ovih krajeva i zameniti savesnim i sposobnim ćinovništvom iz drugih krajeva. Služenjem dobrovoljaca u svojim krajevima svi državni i najpoverljiviji predmeti poznati su široj javnosti na štetu državnih interesa. Ova pojava je gotovo po svim varošima jasno opažena i utvrđena. Narod, u koliko je uvučen bugarskom p r o p a g a n d o m u bugarske vode, a naroćito d e o u pograničnom pojasu i po većim varošicama, u toku ove godine jasno je pokazivao znake oduševljenja i radosti za uspeh sila Osovine, očekujući otuda rešenje svojih problema. Ovo je delo bugarske propagande, iako danas potajne i skrivene u ovom području. Po izveštaju izvesnih vojnih starešina, u ovom p o d r u č j u počinje da se razvija i hvata korena mreža simpatizera hrvatskih političara, koji nalaze zaposlenja u većim varošima i tu ostaju. Po izvesnim znacima sudeći, postoji neka

p o t a j n a prijateljska veza između ovih ljudi i i s t a k n u t i h prijatelja bugarske propagande. U k r a t k o rečeno, n a r o d iz ovog kraja, po prirodi vredan, vrlo štednjiv i pobožan, a pri t o m e i d o s t a primitivan, nije bio do d a n a s ni d o b r o voden ni prihvaćen od naših državnih vlasti. Ovako se može i p r o t u m a č i t i veliki uticaj d a n a š n j e skrivene b u g a r s k e p r o p a g a n d e , koja iz varoši o b u h v a t a i sela. Urođeni osjećaj ropstva nasleđen od Turaka, delimićna korupcija i slab autoritet naših državnih vlasti od 1918 g. do danas - stvorio je kod ovog naroda osjećaj da tok događaja još nije završen i da treba očekivati nešto novo. Sve ovo podgreva i održava b u g a r s k a p r o p a g a n d a , koja u p u n o j meri koristi naše slabosti. Kao opšti zaključak, m o g l o bi se izvesti sledeče: Arnautski živalj u j u ž n o j Srbiji (Makedoniji i Kosovu - V.T.) predstavlja odličan ratni materijal u svakom pogledu. Naši vojno-državni interesi nalažu da po svaku cenu p r i d o b i j e m o i u jačoj meri iskoristimo ovaj ratnički narod. A neraspoloženje ovog stanovništva p r e m a našoj državi dolazi poglavito: od nesavesnog, n e s p o s o b n o g i d e l o m k o r u m p i r a n o g činov ništva, kao i velikih nepravilnosti u rešenju a g r a r n i h pitanja. Bugarska p r o p a g a n d a postoji i dalje, i to k a o aktivna na d e s n o j obali r. Vardara sa svima svojim o d l i k a m a i znacima; i kao prikrivena i p o t a j n a na levoj obali r. Vardara, bez vidnih spoljnih manifestacija. Pa ipak naša nacionalna stvar za sada još se može podići i ovaj narod privezati za našu državu, i to bez nekih naročitih drastičnih mera, jer još nije dockan. A kao jedna efikasna, moguća i spasonosna mera jeste sledeća: 1. - Poseban režim u j u ž n o j Srbiji i ostaviti o d r e š e n e r u k e banu; a od njega tražiti red, rad i zakonitost. 2 . - Da se ne vrše nikakvi izbori. To je najveće zlo za ove krajeve, i to je n e p o d e l j e n o mišljenje sviju lica bez izuzetka. 3 . - Da se o p š t i n s k o časništvo - a n a r o č i t o p r e d s e d n i c i i d e l o v o đ e ne biraju već postavljaju od najnacionalnijih i najpoštenijih ljudi, i to ne iz ovih krajeva. Domorodci ne mogu biti objektivni u radu i ne mogu se oteti svome lokalnom osećaju. 4. - U Beogradu po svima c e n t r a l a m a , stati na gledište d a j e južna Srbija životni najjači centar Jugoslavije. Prema tome, i povesti finansijsku, ekonomsku u vojnu politiku u pravcu konsolidovanja prilika u južnoj Srbiji. 5. - Sve partijsko, nesavesno, nesposobno i k o r u m p i r a n o činovništvo što pre zameniti ispravnim i čestitim ljudima - misionarima, a ovo činovništvo za izvesno v r e m e depolitizirati, bolje nagradili i ne držati ga duže od 3-4 godine u južnoj Srbiji. 6. - Sve činovnike, učitelje, p r o f e s o r e , ž a n d a r m e , finanse itd. iz severozapadnih krajeva zameniti čistim srbijanskim e l e m e n t o m i to najboljim. Dostavljajući Vam p r e d n j e , ja Vas molim. G o s p o d i n e Predsedniče, da izvolite pokloniti pažnju o v o m pitanju, i sa svoje strane, p r e d u z m i t e m e r e koje Vi za s h o d n o nađete, k a k o bi se naša n a c i o n a l n a stvar na jugu podigla i tamošnji narod privezao za našu državu i državnu ideju. Molim Vas, Gospodine Predsedniče, da izvolite i o v o m prilikom primiti uverenje o m o m o s o b i t o m poštovanju«. (AVII, Dok. 32/2, 1-25. k. 11; Uporedi sa AR 1941, ZD, Dok. 267, str. 776-783, kao i p r i m e d b e Redakcije Zbornika d o k u m e n a t a 2, 3, 5 i 8).

Prilog

la

Proklamacija kralja A l e k s a n d r a od 6. januara 1929. g o d i n e

»Najviši narodni i državni interesi i njihova b u d u ć n o s t zapovedaju mi, da se i kao vladalac i kao sin ove zemlje obratim n e p o s r e d n o n a r o d u i da mu otvoreno i iskreno kažem o n o što mi u sadašnjem t r e n u t k u nalažu moja savest i moja ljubav p r e m a otadžbini. Nastupio je čas, kad između naroda i kralja ne može i ne sme biti više posrednika. U toku minulih prošlih napora i tolikog strpljenja, koje sam pokazao u vršenju svojih visokih dužnosti, moju je dušu razdirao vapaj naših n a r o d n i h masa, radnih i rodoljubivih, ali i namučenih, koje su r u k o v o đ e n e svojim prirodnim i zdravim rasuđivanjem već odavno nazirale, da se više ne može ići putem, kojim se do sad išlo. Moja očekivanja, kao i očekivanja naroda, da će evolucija našeg unutarnjeg političkog života doneti sređenje i konsolidovanje prilika u zemlji, nisu se ostvarila. Parlamentarni red i sav naš politički život dobijaju sve više negativno obeležje, od čega narod i država imaju za sada samo štete. Sve korisne ustanove u našoj državi, njihov napredak i razvitak celokupnog našeg državnog života, dovedeni su time u opasnost. Od takvog nezdravog političkog stanja u zemlji strada ne s a m o u n u t a r n j i život i napredak, nego i sređivanje i razvijanje spoljnih o d n o s a naše države, kao i jačanje nešeg ugleda i kredita u inostranstvu. Parlamentarizam, koji je kao političko sredstvo po tradicijama od moga nezaboravljenoga oca ostao i moj ideal, počele su zaslepljene političke strasti zloupotrebljavati u toj meri, d a j e postao smetnja za svaki plodni rad u državi. Žalosni razdori i događaji u Narodnoj skupštini pokolebali su kod n a r o d a veru u korisnost te ustanove. Sporazumi, pa i najobičniji odnosi između stranaka i ljudi, postali su apsolutno nemogući. Umesto da p a r l a m e n t a r i z a m razvija i jača d u h n a r o d n o g i državnog jedinstva, on ovakav kakav je, počinje da dovodi do d u h o v n o g rasula i n a r o d n o g razjedinjavanja. Moja je sveta dužnost, da svim sredstvima čuvam državno i n a r o d n o jedinstvo. I ja sam rešen, da ovu dužnost bez kolebanja ispunimo do kraja. Čuvati jedinstvo n a r o d n o i celinu državnu, to je najviši cilj moje vladavine, a to m o r a biti i najveći zakon za m e n e i svakoga. To mi nalaže moja odgovornost p r e m a n a r o d u i p r e d istorijom. To mi nalaže ljubav p r e m a otadžbini i pijetet p r e m a bezbrojnim dragocenim žrtvama, koje p a d o š e za taj ideal. Tražili leka t o m e zlu u dosadanjim p a r l a m e n t a r n i m p r o m e n a m a vlade ili u novim zakonodavnim izborima, značilo bi gubiti dragoceno vreme u uzaludnim pokušajima, koji su nam odneli nekoliko poslednjih godina. Mi mor a m o tražiti nove m e t o d e rada i krčiti nove puteve.

Ja sam uveren, da ce u ovom o/biljnom trenutku, svi Srbi, Hrvati i Slovenci razumeti ovu iskrenu reć svog;, kralja i da će oni bili moji najverniji pomagači u toku mojih budućih napora kojima je jedini cilj: da se u što kraćem vremenu, postigne ostvarenje onih ustanova, one državne uprave, koja će najbolje odgovarati opštim narodnim p o ' r e b a m a i državnim interesima. Radi toga rešio sam i rešavam, da Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 28. juna 1921. godine prestane važiti. Svi zemaljski zakoni ostaju u važnosti, dok se p r e m a potrebi mojim ukazom ne ukinu. Na isti način donosiće se u b u d u ć e novi zakoni. Narodna skupština, izabrana 11. s e p t e m b r a 1927. godine raspušta se. Saopštavajući ovu moju odluku m o m e narodu, naređujem svima vlastima u državi, da po njoj postupaju, a svima i svakome zapovedam, d a j e poštuju i da joj se pokoravaju ...« (»Službene novine« od 6. januara 1929. godine, »Zbornik zak. ur. i naredbi«, sv. III. za 1929. br. 4-35). Ovom proklamacijom kralj Aleksandar stavio se iznad naroda. On je, istina. istakao da »i/među kralja i naroda ne može i ne sme biti više posrednika«. Postojala bi prema t o m e s a m o dva politička faktora u držav i: kralj i narod. Ali ovoj figurativ noj postavci kralj Aleksandar oduzeo je sadržinu završnom formulacijom, p r e m a kojoj on »zapoveda svima i svakome«, da ovu njegovu odluku »poštuju« i »da joj se pokoravaju«. Kralj je dakle najviši i svima nadređeni faktor, kojemu imaju biti p o d r e đ e n i svi stanovnici u državi. On ne treba »posrednika«, jer je on ona strana koja svima naređuje, a koja nikome nije odgovorna. Prema tome, to je proklamacija otvorenog, neprikrivenog vladarskog apsolutizma, jer je kraljeva volja sada o t v o r e n o postala »najviši zakon u državi«.

Prilog

lb

Proklamacija kralja A l e k s a n d r a p o v o d o m proglašenja Ustava od 3. s e p t e m b r a 1931. g o d i n e

»Čuvanje jedinstva n a r o d n o g i držav ne celine moja je sveta dužnost i najviši cilj moje vladavine, to je bila pobuda i glavni zadatak režima, koji sam zaveo 6. januara 1929. godine. U svojoj reći, koju mi je nalagala ljubav prema otadžbini, ja sam m o m e dragom narodu otvoreno izneo sve teškoće i opasnosti, u koje je bio doveden naš nacionalni život i državna celina. Te su teškoće bile toliko velike, opasnosti tako ozbiljne, da su d u b o k o zabrinjavale sve rodoljube i razdirale dušu narodu. Svi, ceo narod video je šta je uzrok zlu i bio svestan veličine zla, te je razumeo i sa punim poverenjem prihvatio moje odluke. Visoka nacionalna svest i zdravo rasuđivanje je odlika, koju je naš narod uvek pokazivao u odlučnim m o m e n t i m a svoje istorije. Moje pouzdanje i ljubav n a r o d a i njegovu moralnu snagu pružilo mi je siguran oslonac za sve podhvate u sređivanju prilika u zemlji.

Srećan sam i ponosan što je sav moj dragi narod od prvog trenutka shvatio moje p o b u d e i j e d n o d u š n i m javnim o d o b r a v a n j e m snažno p r i p o m o g a o izvođenju mojih odluka. Uz tu veliku i široku moralnu p o m o ć naroda, na kojoj odajem hvalu i priznanje, uspelo se za srazmerno kratko vreme, da se posvršavaju krupni nacionalni i državni zadaci, i postave trajne osnove zdravog državnog života. Kraljevini Jugoslaviji, prihvaćenoj svom toplinom nacionalne duše svega jugoslovenskog naroda, obezbeđeni su potrebni uslovi za snažan polet i veliku nacionalnu budućnost. Pun uverenja da do sada postignuti rezultati rada, zdrava, politićka i nacionalna svest i iskustvo n a r o d a dopuštaju, da se pristupi ostvarenju i definitivnoj organizaciji onih ustanova i onog državnog uređenja, koje će najbolje odgovarati n a r o d n i m p o t r e b a m a i državnim interesima, odlučio sam, da dosadašnji rad i izvođenje nacionalne i državne politike postavim na širu osnovu n e p o s r e d n e n a r o d n e saradnje. S verom u boga i srećnu budućnost Kraljevine Jugoslavije dajem Ustav Kraljevine Jugoslavije. 3. s e p t e m b a r 1931. u Beogradu (»Službene novine« od 3. s e p t e m b r a 1931.)

Aleksandar, s. r.«

U ovom Ustavu istaknuto je d a j e kralj najviši organ državne vlasti k o m e je sve podređeno, d a j e on »zatočnik narodnog jedinstva i državne celine i čuvar njihovih svagdašnjih interesa« (član 29). U odeljku IV Ustava kaže se da je u kraljevim r u k a m a sasređena i zakonodavna, i u p r a v n a i sudska funkcija vlasti. Prema ćl. 35 Ustava »Kraljeva ličnost je neprikosnovena. Kralju se ne može ništa u odgovornost staviti, niti kralj može biti tužen ...« 1 dalje: »Za sve čine kraljevske vlasti odgovara ministar, o d n o s n o ministarski savet, koji je premapotpisao«. To znači da za kraljeve akte politički odgovara vlada, ali ta vlada po lom Ustavu odgovara kralju, tj. o n o m e za koga bi morala odgovarati. Prema tome. ovim Ustavom je sankcionisana p u n a kraljeva neodgovornost za njegove akte vlasti, a to znači da je taj Ustav sankcionisao apsolutizam prikriven formalnom ustavnošću.

Prilog S t r o g o poverljiva o k r u ž n i c a H r v a t s k o g u p u ć e n a s v i m organizacijama H S S

2

n a r o d n o g p o k r e t a 1939. godine1

Kako su se dr Maćek i neki njegovi saradnici iz vodstva HSS odnosili p r e m a Sporazumu Cvetković-Maček od avgusta 1939. godine vidi se iz Strogo poverIjive okružnice koja će se navesti p r e m a delu dr Ferda Culinovića Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958, str. 97-102. Dokumenat se nalazi u arhivi Vojno-istorijskog instituta JNA (arhiva bivšeg Obaveštajnog odeljenja Glavnog gene-

ralštaba Kraljevine Jugoslavije), a njegova fotokopija u Institutu za historiju države i prava na P r a v n o m f a k u l t e t u u Zagrebu. U Istoriji građanskih partija u Jugoslaviji, 11 deo, Beograd, 1952, str. 67-71, n a v e d e n a je Okružnica p o t p u n o slične, ali nešto šire sadržine, a razlikuje se uglavnom u pogledu pravopisa. 1 u delu dr Ljuba B o b a n a Sporazum Cvetković-Maček, Zagreb, 1964, na str. 421-424. d a j e se »Izvadak« iz j e d n e tajne i najstrože poverljive okružnice« koja se, takođe, stilski razlikuje od »napred navedene, ali ne i u suštini«. Okružnica glasi: »Dužnost je svakog i s t a k n u t o g i p o j e d i n o g člana Hrvatskog n a r o d n o g pokreta da u svakoj prigodi r a s t u m a č i p r i s t a š a m a prave ciljeve »Sporazuma«. Treba svaki član da drži pred očima, da su sredstva i način b o r b e upriličeni uvijek p r e m a tome, da se što m a n j i m žrtvama i potresima postignu što veči pozitivni rezultati. Hrvatski seljački n a r o d n i pokret, za razliku od ostalih p o k r e t a i izvan domovine, neće da ubaci hrvatski narod u b o r b e , koje bi mu mogle da n a š k o d e i da stavi u pogibelj postignuće hrv atskih konačnih ciljeva, koji jesu uvijek isti i n e p r o m j e n j e n i , tj. p u n a sloboda i državna nezavisnost«! (Napomena: ovaj d e o citiran je iz 1 storije građanskih partija u Jugoslaviji, II deo, Beograd, 1952, str. 67. Culinović je ovaj d e o ispustio, a B o b a n na str. 421 ovako citira početak Okružnice: »E da s k l a p a n j e »sporazuma« i ulazak pretstavnika hrv. n a r o d n o g seljačkog p o k r e t a u b e o g r a d s k u vladu ne unese u r e d o v i m a hrv. n a r o d n o g pokreta. u p u ć u j e m o niže n a v e d e n e upute, koje će svaki, da na najzgodniji i najumjesniji način saopći pristašama«. Zatim nastavlja kao gore »Dužnost je svakoga« . . . ) Dalji tekst Okružnice glasi: »Hrvatski (seljački n a r o d n i - po B o b a n u ) pokret teži i nastoji da, iskorišćavajući svaku situaciju postigne što veći uspjeh i baš zato je i sklopio »Sporazum« kao zgodno s r e d s t v o i oružje b o r b e hrvatskog n a r o d n o g ( s e l j a č k o g Boban) pokreta. Neka stoga b u d e svakomu jasno, da »Sporazumom« hrvatsko n a r o d n o vodstvo nije se o d r e k l o postojećih krajnjih ciljeva hrvatskoga naroda. Prema pristašama treba to uvijek i p o s e b n o naglašavati. Pred tim predp o s t a v k a m a ima se sad raditi i postupiti ovako: I »Sporazumom« su p o s t i g n u t a dva važna cilja pokreta: a) Slomljena je državna cjelina. Država je razdijeljena na dva područja. Bit će to zadatak hrvatskog n a r o d n o g vodstva, da ovu razdiobu sve to više i još jače razvija. Zato u svima našim izjavama, govorima i člancima, kao i razgovorima, n e ć e m o nikad u p o t r e b i t i ime Jugoslavija, nego državna zajednica. Ovim h o ć e m o kazati i naglasiti da je država sastavljena od više dijelova. Govorit ć e m o i pisati o n a r o d i m a državne zajednice, č i m e h o ć e m o naglasiti da ima više naroda, time n a g l a š u j e m o p o s e b n o s t hrvatskog n a r o d a . b) postignuto je da su beogradski faktori - mislimo na vladu i kneza Namjesnika - odstupili od p o j m a n a r o d n o g jedinstva, što je vrlo važno, j e r je time izgubljeno o p r a v d a n j e za p o s t o j a n j e države. Srušen je tim sam t e m e l j Jugoslavije, a to je najv ažnije. Pri tome su nas izvjesni beogradski krugovi pomagali, kao i dio srpske inteligencije, a i srpska crkva. (Podvučeni d e o je citiran p r e m a knjizi Istorija građanskih partija, II deo, Beograd, 1952, str. 68. i p r e m a B o b a n u str. 422). Oni su već počeli da ističu srpstvo p o s e b n o , č i m e su n a m a

olakšali b o r b u protiv jugoslovenstva, kao našeg najvećeg neprijatelja. Trebat će zbog toga čuvati se n a p a d a j a na srpstvo dok ć e m o voditi n e s m a n j e n u akciju proitiv jugoslovenstva. u našoj štampi, i izjavama itd. Ističimo uvijek hrvatski, slovenski i srpski narod. Time l a s k a m o najvećoj slovenskoj stranci dr Korošca, a š k a k l j e m o javno mišljenje u Srbiji. II »Sporazumom« s m o postigli, da su naši pouzdanici kao hrvatski ministri ušli u c e n t r a l n u vladu. Treba da se oni uvjek u štampi, u našim izjavama i u razgovorima nazivaju hrvatski ministri, j e r se time ističe njihov državno-pravni položaj. Postigli s m o time: a) S u d j e l o v a n j e u vladi, dakle utjecaj u vladanju. b) Kontrolu vladanja, tj. saznanje o o d l u k a m a vlasti c) Kontrolu d o h o d a k a sa p r a v o m da i s k o r i š ć u j e m o državne d o h o t k e u ciljeve Hrvatskog n a r o d n o g pokreta. Na taj način b e o g r a d s k a c e n t r a l n a vlada j a k o je oslabila, i bez obzira na u m a n j e n o p o d r u č j e njezinog utjecaja, p o s e b n i m položajem Hrvatske. Sudjelovanjem hrvatskih ministara u toj vladi činimo ju ovisnom o daljnim ust u p c i m a na štetu države. Kod svake zgodne prilike hrvatski ministri zaprijetit će o s t a v k o m i time izvojštiti daljne u s t u p k e hrvatskoj osebnosti, j e r je od njih ovisna, bez njihovog s u d j e l o v a n j a n e m a vlade. Taj položaj d a j e h r v a t s k i m ministrima ključ koji otvara sve i o m o g u ć u j e veliko iskorištavanje svih p r i h o d a . III Kneza n a m j e s n i k a d r ž i m o u našoj vlasti. Pred njim s m o uvijek na o k o vjerni, ali oprezni, dok u stvari on je igračka u našim r u k a m a . L a s k a n j e m njegovim visokim k u l t u r n i m s p o s o b n o s t i m a odličnog državnika e v r o p s k o g kova, u m n o g i d a l e k o v i d n o g političara, koji je uvidio o p r a v d a n o s t hrvatskih zahtjeva, mi ć e m o uvijek moći da ga u p o t r e b i m o za naše ciljeve. On zna da ga Srbi ne vole, za nas je to povoljno. Stoga naša š t a m p a t r e b a o n j e m u pisati najljepše, treba ga hvaliti i laskati mu, kralja ostaviti u pozadinu. Knez namjesnik je neiskren i p o d m u k a o , ali vrlo p r i s t u p a č a n laskanju i sugeriranju, da bi t r e b a o da on o s t a n e na vodstvu državne zajednice. Isticati, da ga Hrvati poštuju i cijene. Ona dva druga namjesnika nisu važna. Njihova uloga je potp u n o p o d r e đ e n a i mi se na njih ne smijemo osvrtati. Ako ih i s p o m i n j e m o u našoj štampi, s p o m e n u t ć e m o ih suho i kratko. Oni su zadovoljni, da u miru uživaju slasti i koristi visokog položaja. Ali i oni su pristupačni sugeriranju, da bi namjesništvo trebalo ostati na vodstvu državne zajednice i docnije. IV Neka se naše pristaše n i k a k o ne s m u ć u j u izjavama, koje će hrvatski ministri ili sam p r e d s j e d n i k davati u Beogradu. To je sve s a m o f o r m a l n o , bez značenja, to je zavaravanje. Ali zato će svaka takva izjava biti ovdje k o r i g i r a n a službenim izjavama ovlaštenih p r e d s t a v n i k a hrvatskog n a r o d n o g p o k r e t a , koja će točno iskazivati stanovište hrvatskog n a r o d n o g vodstva. Postojat će stoga o p r e k a između izjava ministara i p r e d s j e d n i k a i izjava vodstva, ali to s a m o vanjski i s a m o dok su oni u Beogradu.

V U našoj štampi, u našim izjavama i razgovorima t r e b a i sada poslije »Sporazuma« nastaviti u d a r a n j e m protiv hegemonije, t r e b a naglašavati zlodjelo d i k t a t o r s k i h režima, treba n a p a d a t i sve o n e koji ne shvaćaju da je svakoj akciji i ideji n a r o d n o g i državnog jedinstva za uvijek odzvonilo. Treba tražiti dalje izgrađivanje a u t o n o m i j e i naglašavati nezadovoljstvo sa postignutim »Spor a z u m o m « , t r e b a se uvijek tužiti da se »Sporazum« ne izvršuje i ne stavlja u djelo i t. d. Na taj način hrvatski ministri i predsjednik moći će se uvijek žaliti i pokazivati pred c e n t r a l n o m vladom i p r e d knezom n a m j e s n i k o m , tražeći nove u s t u p k e i nova prava za Hrvatsku, pozivajući se na p o t r e b u , da se nezadovoljstvo n a r o d n o ukloni u interesu državne zajednice i zbog izgrađivanja boljih o d n o š a j a između Hrvata i Srba. VI Treba izbjegavati u p o t r e b u riječi Banovina Hrvatska, a na s u p r o t treba se više služiti o z n a k o m Hrvatska, hrvatska vlada i t. d. Treba uvijek pisati i govoriti o o d n o š a j i m a Hrvata, hrvatskog n a r o d a i Hrvatske p r e m a d r u g i m državama i n a r o d i m a . Treba uvijek Hrvatsku, hrvatski narod i Hrvate isticati kao faktor m e đ u n a r o d n e politike nezavisno od državne zajednice. Uopće, u vanjskim člancima i g o v o r i m a ne će se s p o m i n j a t i državna zajednica, a pogotovo ne Jugoslavija. VII Treba dobiti svoju p o s e b n o s t u sportu, treba dobiti ured za š t a m p u , svoj radio, i u svakoj prigodi p r e d vanjskim svijetom istupiti kao predstavnik Hrvatske ili hrvatskog n a r o d a . I naši hrvatski ministri nastojat će, da svoju posebnu p r i p a d n o s t h r v a t s k o m n a r o d u uvijek p r i k l a d n o uključe u njihove služb e n e izjave. Tu će oni nastojati naglasiti i p o s e b n o s t Hrvatske ili hrvatskog naroda. VIII Treba sve ustanove, društva, poduzeća, k u l t u r n e zavode i t. d. označiti uvijek kao hrvatske. Isticanje Hrvatske uvijek na svakom mjestu i u svakoj prigodi. Treba izlučiti strogo hrvatske književnike od srpskih, hrvatsku literaturu od srpske, hrvatsku povjest od s r p s k e i t d. Ukratko uvijek rastaviti i dijeliti. D o b r o će nam doći i izvjesna n a s t o j a n j a dijeljenja jezika. Neka se i to pokuša. IX Bit će zadatak naSih m j e r o d a v n i h faktora, malo po malo uklanjati i ukloniti sve oznake državnog jedinstva. U »Sporazumu« n e m a s p o m e n a ni o hrvatskoj zastavi, ni o h r v a t s k o m grbu, ali baš zato je i moguć put da se to via

facti uvede. Kod toga n a m središnja vlada neće smetati, j e r nas ne može omesti. Zaprijetit ć e m o i s t u p a n j e m iz vlade i gotovo je. X Treba sistematski ukloniti sve riječi, sve nazive i sve oznake, do sada u p o t r e b l j a v a n e po s r p s k o m načinu. Za to treba uspostaviti i opet uvesti hrvatske nazive činovnika. Uputiti treba š t a m p u da se kloni srpskih naziva uopće. Naše novine t r e b a j u donositi vijesti iz hrvatskih krajeva odjelito od vijesti iz ostalih dijelova državne zajednice. Sve te vijesti treba pak unositi s k u p a sa vijestima iz inozemstva. XI Tražit ć e m o m a l o po malo, p u t e m naših p o u z d a n i k a iz hrvatskog narodnog pokreta da uklonimo razna činovnička mjesta isto kao i mjesta privatnih poduzeća, d r u š t a v a i ustanova, na kojima su se Srbi utvrdili. Pri t o m e se poslužiti unižavanjem p r e ć a n s k i h osoba, n a p a d a j u ć i ih kao izdajnike h r v a t s k o g n a r o d a i slično. Treba dobiti u svoje r u k e redarstvo; d o d u š e je »Sporazumom« političko r e d a r s t v o ostavljeno državnoj zajednici, ali to ne s m e t a da se via facti dobije n a d z o r redarstva. Diranje u oružništvo i v o j s k u j e teško, j e r su Srbi tu vrlo osetljivi, pa bi izazvalo reakciju. To treba na drugi način podkopati. Neka se kod toga u p o t r e b e p r o k u š a n e m e t o d e iz austro-ugarskog vremena. Posebno t r e b a pažnju posvetiti da naši pristaše kao vojni ljećnici zauzmu važne položaje u vojnim ustanovama. Po njima ć e m o slabiti vojsku i rušiti disciplinu u njoj. Svakako treba organizovati našu snagu. Nju treba dalje razvijati i jačati po selima i gradovima. Nju ć e m o predstavljati kao p o m o ć n i c u kod čuvanja reda i mira. Nastojat ć e m o da vlasti dobiju p o v j e r e n j e u Zaštitu. Ona će na taj način doći do saznavanja vojne organizacije. Ali nju t r e b a b u d n o čuvati od utjecaja s r p s k e vojske. Njezino organizovanje treba se ravnati po m e t o d a ma bivšeg hrvatskog d o m o b r a n s t v a , da b u d u isti nazivi, iste oznake, iste zapovijedi i t. d. Posebno paziti pak na d u h Zaštite, kao i isticati d u h h r v a t s k o g n a r o d n o g p o k r e t a za p o s e b n e hrvatske ciljeve.

XII Naši pristaše m o r a j u od sada u v r e m e n u svoje službe sudjelovati u raznim p a r a d a m a državne zajednice. Neka to ne zavede naše pristaše ni najmanje. Oni će kod toga tako nastupiti, da b u d e širokim n a r o d n i m slojevima vidljivo, da oni to čine jer m o r a j u , ali ne od svoje volje. Kod takvih svečanosti nastojat će se da se b r o j predstav nika svede na namjanje, a oni će se ograničiti s a m o na pasivnu prisutnost. Treba izbjegavati svako s r p s k o m a n i f e s t o v a n j e i kod toga ne će se izdavati ni proglasi ni pozivi na sudjelovanje. Treba m a l o po m a l o učiniti da n e s t a n e proslave Vidovdana, a proslavu kraljevog d a n a treba upriličiti kao čisto službenu, bez sudjelovanja n a r o d a , a tako isto i još u jačoj mjeri t r e b a sužavati proslavu prvog prosinca. Organizacijama k a o na pr. Sokolu, kada p r i r e đ u j e svoje proslave, treba praviti smetnje, o s o b i t o ih t r e b a zasprečavati da svoje proslave vrše javno.

XIII Treba uvijek isticati d a j e stanje »Sporazuma« s a m o prvi stupanj, prvi za postignuće daljnih i viših ciljeva. Zato uvijek t r e b a govoriti i spominjati slob o d n u i nezavisnu s a m o s t a l n u Hrvatsku itd. Neka se uvijek govori o hrvatskim interesima, o hrvatskim n a r o d n i m pravima, hrvatskoj dužnosti itd. Hrvatske n a r o d n e mase n e k a su b u d n e uvijek. Njima t r e b a uvijek s p o m i n j a t i hrvatsko n a r o d n o zastupništvo, hrvatske n a r o d n e zastupnike, hrvatski Sabor (koji će donositi s a m o s t a l n e o d l u k e - Boban, str. 424) i t. d. XIV Naše protivnike t r e b a o š t r o (žestoko - Boban, str. 424) napadati, prikazivati ih kao korupcionaše (nosioce korupcije, oštećivanja hrvatskih interesa - Boban, str. 424), pljačkaše i krvoloke hrvatskog naroda itd. Treba omalovažavati njihova djela, njihovu š t a m p u prešućivati i rugati se, izvrtati ih smijehu i poruzi. (Napomena: XIV tačka citirana je iz knjige Istorija građanskih partija Jugoslavije, II deo, Beograd, 1952, str. 71, a postoji i u citiranoj knjizi Lj. Bobana. U knjizi dr Ferda Čulinovića Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958, n e m a ove tačke, v e č j e sledeča XV tačka obeležena kao XIV, a p o s e b n o je d a t a XV tačka koja počinje sa: »Ovih se u p u t s t a v a treba . . . vidi drugi stav XV tačke - V. T.). XV Držeći se gornjih u p u t s t a v a mi ć e m o izabrati svaku k o n j u k t u r u za naše ciljeve. M e đ u n a r o d n a situacija ide n a m a u korist. Ruši se sistem Versalja, a Jugoslavija je u m j e t n a tvorevina toga sistema. Naše će vodstvo balansirati izm e đ u Osovine i đ e m o k r a t i j e . I m a m o ljude za j e d n o i drugo. Glavno je da se ruši Jugoslavija. Kod toga nas u veliko p o m a ž e katolička crkva s j e d n e s t r a n e i m e đ u n a r o d n i k o m u n i z a m s d r u g e strane. Treba svagdje uzdizati katoličanstvo kao glavni branik Hrvatske. Na pravoslavnu kao bizantinsku kulturu treba navaljivati i isticati da su specijalne odlike. Ovih se uputstava treba strogo pridržavati i neka ih pozvani tumače na zgodan način svojim pristašama. Treba ih držati kao strogo poverljive i tajne. Za to odgovaraju vođe mesnih organizacija. Upute pak dat će svi hrvatski zastupnici Naprijed svi za slobodnu i nezavisnu Hrvatsku državu! Vjera u Boga i seljačka sloga«Z1 Očigledno nezadovoljno rezultatima S p o r a z u m a , vodstvo HSS-a je u proleće 1940. godine dalo za javnost sledeću izjavu: »Krivo misli onaj, koji drži da je Sporazum od 26. avgusta p o t p u n o svršena stvar, to je tek jedna stepenica sa koje m o ž e m o dalje voditi borbu«. 2 Ö n a v e d e n o j Okružnici dr. Ferdo Culinović, između ostalog, kaže: » . . . Nema n e p o s r e d n o g dokaza, da je ova Okružnica potekla iz redova vodstva Hrv atske seljačke stranke, a još m a n j e o t o m e da bi je sastavio sam Vladimir Maček. D o k u m e n a t je sačuvan m e đ u a k t i m a iz arhive Obavještajnog odjeljenja Glavnog generalštaba Kraljevine Jugoslavije, ali kako je taj akt bez ikakve oznake, iz toga se ne bi sa sigurnošću moglo zaključiti da je ta Okružnica pro-

istekla od Maćeka. No, pri t o m e treba podsjetiti na neke n e o s p o r n e ćinjenice: u prvom redu na to, da se po u n u t r a š n j o s t i Banovine Hrvatske m e đ u pristalicama Hrvatske seljačke s t r a n k e znalo za slične direktive »iz Zagreba«, u drugom r e d u važna je i činjenica da su se m n o g e m e s n e organizacije HSS-a kao i mnogi istaknutiji pristalice ove s t r a n k e na terenu, po selima u Banovini Hrvatskoj (od jeseni 1939. i dalje), zaista i ponašali, k a k o je to gornja Okružnica preporučivala. Da li je slučajno bilo, što su se kroz s p o m e n u t o vrijeme po Banovini Hrvatskoj zaista zbili mnogi događaji, koji su po svom k a r a k t e r u toliko ukazivali na ove direktive? P o t r e b n o je pri t o m e sjetiti se i sve oštrijih katoličkih profašističkih »Križara«, koji su od o s n u t k a Banovine Hrvatske stali sve to bezobrzirnije razvijati svoju protivjugoslovensku i p r o o s o v i n s k u propagandu; iz njihovih r e d o v a širla se sasvim n e p r i k r i v e n o p r o p a g a n d a s ciljem, da se što više zatruju hrvatsko-srpski odnosi, da se kod Hrvata katolika razvije što veća mržnja protiv pravoslavnih Srba, koje se okrivljavalo kao glavnu zaprijeku za o s t v a r e n j e tzv. nezavisne države Hrvatske. Kod analize k a r a k t e r a i političkog odjeka ove d r u g e Okružnice, koja se općenito pripisivala vodstvu Hrvatske seljačke stranke, nije od p r e s u d n e važnosti to da li je sam Vlatko Maček sudjelovao kod njene r e d a k c i j e ili ju je i o d o b r i o (kako kaže J a n k o Tortić); važna je pri t o m e činjenica, da se ni Vlatko Maćek, a niti cijelo vodstvo Hrvatske seljačke s t r a n k e nije izrazito o t v o r e n o ogradilo od takve p r o t u j u g o s l o v e n s k e političke p r o p a g a n d e , kakvu su tih d a n a po Banovini Hrvatskoj širili ustaše i profašistički »Križari«. Po unutrašnjosti se tako d o b i v a o dojam, d a j e vodstvo Hrvatske seljačke s t r a n k e saglasno s akcijom ustaša i klerofašista. Oni su n a i m e sve to vidnije postajali gospodari na raznim dijelovima Banovine Hrvatske«. 3 Na d r u g o m mestu dr Cuiinović kaže: « . . . Ipak je poznata i činjenica, da su se p o t k r a j 1940. te početkom 1941, baš iz vrhova t a d a n j e Banovine Hrvatske nerijetko i sve to glasnije ćuli glasovi, kako je sporazum Cvetković-Maček samo jedna prelazna etapa u akciji oko okupljanja hrvatskih zemalja ( p o d v u č e n o u originalu), da je ovo tek privremeni ugovor iza kojega t r e b a da d o đ e do » p o t p u n e samostalnosti države Hrvatske« . . Bilo je poznato da i u r e d o v i m a vrhova Banovine Hrvatske ima ljudi, koji izjavljuju kako t r e b a doći čak i do odcjepljenja Hrvatske od Jugoslavije. U ovakvom, m a l o s k r i v a n o m separatističkom d u h u pisala je sva tad a n j a velikohrvatski orijentisana zagrebačka š t a m p a i to nije bilo bez. izvesnih direktiva iz vodstva HSS-a. Kada se u t v r d e ove ćinjenice, o n d a se n a m e ć e i odgovor na pitanje: nije li laj separatističko-šovinistički dio vodstva HSS upravo namerno objavio ovu okružnicu bez spomenutih oznaka ( p o d v u č e n o u originalu), da bi se na taj način i u tadašnjim prilikama to vodstvo moglo osloboditi svakog prigovora, da ova okružnica zaista odatle potječe . . . Potpis i pečat vodstva HSS na njoj značio bi otvoreni raskid S p o r a z u m a od 26. avgusta 1939, a to očigledno tadanjem vodstvu HSS ne bi konveniralo. Zar se ne bi mogla održati ovakva pretpostavka? . . . Sudeći po svim znacima, ova okružnica zaista datira iz tih v r e m e n a i najvjerojatnije ona potiče od s p o m e n u t i h krugova. Očigledno o n a ima velikohrvatskoseparatistićki i proustaški karakter. Važno je to, da ona p o k a z u j e duh. koji je poslije S p o r a z u m a vladao u veliko-hrvatski nastrojenim separatističkim redovima u Banovini Hrvatskoj, a kojim su p u t e v i m a ustaški klerofašistički elementi sve to vidnije p r i p r e m a l i aprilski slom stare Jugoslavije«. 4

Dr Ljubo Boban u svojoj knjizi Sporazum Cvetković-Maček, Zagreb, 1964, na str. 290-303 dovodi u p r i t a n j e ispravnost u p o r e d i v a n j a politike vodstva HSS sa p l a t f o r m o m iznetom u 15 tačaka Okružnice. On kaže »Okolnosti na kojima je ova Okružnica nastala u s v a k o m slučaju su n e d o v o l j n o jasne i osnovno pitanje autentičnosti ostaje i dalje nerazjašnjeno« (str. 292, prim. 38). »Prema tome, kaže dr Boban, za nas su j o š uvek nerasćišćena pitanja: 1) da li je stvarno postojala s p o r n a okružnica; 2) kakav je bio njen tačan sadržaj; 3) k o j e njen pravi a u t o r ; k o m e je bila u p u ć e n a , k a d a i s kakvim ciljem. Sve dok se ova pitanja ne rasčiste, s m a t r a m o da pozivom na ovu okružnicu nije moguće donositi nikakve iole ozbiljnije zaključke« (str. 295). On dalje navodi pisanje «Hrvatskog dnevnika« koji se zalagao za federativno u r e đ e n j e države na bazi s l o b o d e i d e m o k r a c i j e , da je »u j e d n o m prigodnom govoru Maček izjavio d a j e rezultat S p o r a z u m a bio d a j e priznat »barem provizorni teritorij Hrvatske« i d a t e »stanovite kompetencije« i na kraju izjavljuje: »Živila federativna Hrvatska« (str. 297), ističući zasluge kneza Pavla za postizanje S p o r a z u m a . Isto t a k o navode se i »dvije izjave p r e d s t a v n i k a vodstva HSS u to vrijeme, »Mačekovu i Krnjevićevu, koje je d o n i o francuski list »Tribune des nations«, s r e d i n o m aprila 1940, u kojima se obojica pozitivno izjašnjavaju o S p o r a z u m u i ističu zasluge Kneza Pavla. Maček je rekao: « . . . Konačna pobjeda našeg naroda doći će onoga dana, kada se ostvari jednakost ne satno Hrvatske i Srbije nego i svih Hrvata i Srba« . . . , a Krnjević:» . . . Hrvati su iskreni pristaše jugoslovenske države. Oni nikada neće pristati da se povedu raznim obećanjima izvan, koji se čine u cilju, da se pokrije srpsko-hrvatski sporazum, koji je stvoren poslije tolikih napora. To je osjećaj cjelokupnog hrvatskog naroda« (str. 297-298). (Podvukao V.T.). Dr Boban dalje kaže: »Poznato je da vodstvo HSS nikada nije j a s n o formulisalo svoj p r o g r a m u pogledu državnog u r e đ e n j a . O v o j e opet bilo uslovIjeno raznim razlozima. Pri tom su u stvari taktički razlozi bili najvažniji« . . . (str. 301.). Ipak, po svemu izgleda da je Okružnica stvarno postojala sa svojom konciznom, veoma jasno oblikovanom sadržinom u 15 tačaka, da je to bila platforma jednog dalekosežnog programa koji je trebalo ostvariti Nije toliko važno k o j e njen autor, već to da se po njoj radilo i da se vodstvo HSS nije od nje ogradilo. Verovatno je i to da je ona postala kao plod dugogodišnjih n a p o r a i da se pos t e p e n o dopunjavala, dok nije dobila oblik koji je ovde iznet. Što se tiće izjava vodećih ličnosti HSS, poznato je da su one često bile p r o t i v u r e č n e i u zavisnosti od situacije - u n u t r a š n j e i spoljne. Uostalom, č i m e se mogu opravdati tajni pregovori Maćeka sa N e m a č k o m i Italijom. Maćekovo napuštanje Simovićeve vlade i njegovo priznanje NDH dok je još bio potpredsednik jugoslovenske vlade? Najzad, treba n a p o m e n u t i da je poglavar katoličke crkve u Hrvatskoj Alojzije Štepinac, u svojoj poruci vernicima u danima aprilskog rata, rekao: »Treba zbog toga uzdizati katoličanstvo kao glavni branik Hrvatstva (Hrvatske). Na pravoslavnu kao vizantijsku kulturu treba navaljivati i treba isticati da su to specijalne odlike«, tj. isto ono što se nalazi u XV tački Okružnice (podvučeno u ovom tekstu, s a m o je razlika u tome što u Okružnici stoji Hrvatske u m e s t o Hvratstva)« s Otkuda ova podudarnost?! Ne vide se stvarni razlozi za o d b r a n u vodstva HSS. kad su i neke kontrarevolucionarne snage u krilu Saveza komunista Jugoslavije, sve do 21. sednice Predsed-

ništva SKJ 1971. godine, radile u duhu ove Okružnice, pa je čak u nekim stavovima i nadmašile u negativnom smislu! Ranije se radilo o »hrvatskom seljačkom narodnom pokertu«, a 1971. godine o »hrvatskom masovnom pokretu«!

NAPOMENE: 'Dr Ferdo Cuiinović Slom stare Jugoslavije. Školska knjiga, Zagreb. 1958, str. 97-102; Istorija građanskih partija u Jugoslaviji U deo. Beograd. 1952, str. 67-71; Ljubo Boban. Sporazum Cvetković-Maćek. Zagreb. 1946, str. 421-424. 1

«Vreme« 14. aprila 1940. B e o g r a d .

3 F e r d o Cuiinović. Jugoslavija između dva rata, II. Zagreb. 1961, 163-164 Postojala je i d r u ga »Okružnica« koju je Maćek 10. o k t o b r a 1940. godine u p u t i o svim n a r o d n i m z a s t u p n i c i m a i p r e d s j e d n i c i m a k o t a r s k i h organizacija«, u kojoj, i z m e đ u ostalog, kaže: « . . . Glavna m i j e briga s j e d n e s t r a n e p r e n o s vlasti s b e o g t a d s k e vlade n a vladu B a n o v i n e Hrvatske, a s d r u g e s t r a n e izgradnja s l o b o d n e H r v a t s k e na n a ć e l i m a velikih ućitelja S t j e p a n a i A n t u n a Radića . . . Ne s a m o da s a m z a d o v o l j a n d r ž a n j e m m i n i s t r a p r e d s e d n i k a Dragi&e Cvetkovića i ostalih ć l a n o v a vlade u p i t a n j i m a p r e n o s a vlasti na B a n o v i n u H r v a t s k u , n e g o nailazim, kod njih na d o b r o r a z u m i j e v a n j e i u o b a v i j a n j u poslova koji su z a j e d n i ć k i cijeloj d r ž a v n o j zajednici (ni o v d e ne p o m i n j e Jugoslaviju - V. T.) Tu je u p r v o m r e d u v a n j s k a politika. (Dr F e r d o Cuiinović. Slom stare Jugoslavije. Z a g r e b 1958, str. 95). 4

Dr F e r d o Cuiinović, Slom stare Jugoslavije. . . , str.

5

»Katolički list« br. 25 od 26. a p r i i a 1941, Zagreb, s t r 294

102-103.

Prilog

3

A p e l » H r v a t s k o g n a c i o n a l n o g k o m i t e t a « o d 10. j u n a 1940. Ć a n u za p o m o ć i p o d r š k u Italije pri stvaranju » n e z a v i s n e d r ž a v e Hrvatske«

Apel

Zagreb, 10. jun 1940.

Niže potpisani članovi Hrvatskog nacionalog komiteta za o s l o b o đ e n j e i uspostavljanje Nezavisne Države Hrvatske, u svojstvu delegata hrvatske nacionalne organizacije, obraćaju se vašoj ekselenciji sledečim Apelom: Godine 1918. hrvatski narod je nasilno uključen u tzv. državu Jugoslaviju, bez svog pristanka, ćak i protiv više puta izražene želje da b u d e nezavisan i samostalan. Hrvatska nacija je svesna svoje hiljadugodišnje državne i nacionalne individualnosti jer njena državna nezavisnost potiče još iz VII veka. Ovu svoju nacionalnu individualnost i državnu nezavisnost ona je vjekovima čuvala, u više ili manje istaknutoj formi, sve do svršetka svjetskog rata. Srbija je 1918. godine uz p o m o ć zapadnih demokratija, sasvim ugušila svaku nacionalnu i državnu idnividualnost prisvajanjem naše teritorije i stavljanjem hrvatske nacije pod hegemoniju Beograda.

Od 1918. godine, hrvatski n a r o d se b o r i o svim sredstvima da zbaci tuđinski jaram. Posle o k r u t n o g nasilja i progona, poznatog cijelom svetu, koje je sprovodila b e o g r a d s k a vlada protiv hrvatske nacije, beogradski vlastodršci su bili prisiljeni da priznaju Hrvatima izvjesnu samostalnost, i to s a m o pod pritiskom m e đ u n a r o d n i h d o g a đ a j a i opasnosti od rata. Međutim, ova s a m o s t a l n o s t je s a m o f o r m a l n a jer, posle g o d i n u d a n a svoga života, ona nije održala n i j e d n o o b e ć a n j e niti je oživotvorila s t a t u t a r n e sporazume. Ova samostalnost, pa ma i formalna, n e m a čak ni stalan karakter, jer su beogradski vlastodršci uvijek s p r e m n i da je ukinu čim se p r o m i j e n i l a međ u n a r o d n a situacija. Zatim, ova prividna s a m o s t a l n o s t ne o b u h v a t a čitavu hrvatsku naciju ni cijelu hrvatsku teritoriju već s a m o j e d a n dio. Na kraju, za takvom lažnom samostalnošću ne teži hrvatski narod, koji naprotiv zahtijeva najpotpunije uspostavljanje svoje nacionalne i državne nezavisnosti. Hrvatski narod neće da p o d n o s i ovakvo stanje stvari već je odlučio da uspostavi suverenitet nad cijelom svojom istorijskom i e t n i č k o m teritorijom. Hrvatska nacija p r i p a d a z a p a d n o j civilizaciji i za taj n a p r e d a k d u g u j e vjekovnim k u l t u r n i m k o n t a k t i m a , svojoj orijentaciji p r e m a Apeninskom poluostrvu i italijanskoj naciji uz koju vezuje svoju sudbinu, fizički p r e k o Jadranskog mora, a d u h o v n o p r e k o zajedničke kulture, civilizacije i vjere. Prije nego što ova d u h o v n a i m a t e r i j a l n a bogatstva, kojima naša zemlja obiluje, b u d u p o t p u n o uništena, hrvatska nacija je odlučila da raskine svaku vezu sa Srbijom i da se otcijepi od tzv. Jugoslavije, koja ne predstavlja ništa d r u g o nego j e d n u veliku Srbiju, stvorenu versajskim d i k t a t o m . Odlučiv ši tako, hrvatska nacija se o b r a ć a svom velikom susjedu, fašističkoj Italiji, i moli za p o m o ć u b o r b i za svoje o s l o b o đ e n j e . Stoga se mi potpisani delegati hrvatske nacionalne organizacije svih hrvatskih pokrajina, okupljeni u Nacionalnom k o m i t e t u za o s l o b o đ e n j e i uspostavljanje Nezavisne Države Hrvatske, o b r a ć a m o Vašoj ekselenciji i m o l i m o Vas da b u d e t e t u m a č kod Dućea velike i slavne fašističke Italije, na koju apel u j e m o da n a m p o m o g n e i uputi svoju h r a b r u i nepobjedivu vojsku za odbranu svete i p r a v e d n e stv ari hrvatskog n a r o d a protiv varvarskog tlačenja Srbije i njenih saveznika, k a k o bi se. pod okriljem Italije, mogla uspostaviti hiIjadugodišnja nezavisna hrvatska država, koja je uvijek predstavljala i predstav ljaće zaštitni b e d e m z a p a d n e k u l t u r e i civilizacije na ovoj teritoriji za vječitu b o r b u protiv varvarskog n a d i r a n j a sa istoka da bi se p o n o v o ovdje učvrstio p r a v e d a n mir i o b e z b e d i o civilizovani život ne s a m o hrvatskoj naciji već i ostalim susjednim n a r o d i m a koji j e d n a k o t r p e na ovom o k r a j k u e v r o p s k e zemlje od n a m e t n u t e n e p r a v e d n e i vještačke političke situacije. Hrvatska nacija sa najvećim p o v j e r e n j e m o č e k u j e veliki spasilački gest. stvarno dostojan s a m o velikog Dučea slavne i m o ć n e Nacije i fašizma koji je nacijama cijelog svijeta prvi ukazao na novi put ka pravdi i n o v o m životu. Privrženi našem vođi i s p r e m n i da izvršavamo njegova n a r e đ e n j a , dostavljamo Vašoj ekselenciji ovaj Apel i izražavamo Dućeu, Vama i cijeloj fašističkoj Italiji naše divljenje i zahvalnost«. Slede 66 potpisa članova Komiteta grada Zaereba, gornje Hrvatske, Like, Slavonije. Dalmacije i Bosne i Hercegovine. (DDI, IX, 4. dok, 848; AR 1941, ZD, I. dok. 237, str. 698-700).

Prilog Izvod iz izveštaja n e m a č k o g vojog atašea u 1939. god.

B e o g r a d u od

3a

21. jula

« . . . Na osnovu ćinjenica iznetih u ovom prikazu dolazim do zaključka da su jugoslovenske oružane snage vojnopolitićki faktor dovoljnog značaja, da će to biti sve dotle dok budu zaštićene od razornog političkog uticaja. Dokle će pak to biti moguće, d r u g o je pitanje. Za napad na Jugoslaviju p o t r e b n o je n a j m a n j e 30 s a v r e m e n o naoružanih divizija... Svetska

situacija

Vojno-politićka situacija jedne zemlje zavisi dalje od svetske situacije. Jugoslavija je tvorevina Versaljskog ugovora. Kao takva služila je za okružavanje Nernačke kao vazal zapadnih sila članica Društva naroda. Još od početka krenula je sopstvenim putem odbijanjem da uspostavi diplomatske o d n o s e sa Rusijom. Drugi korak bilo je načelo: »Bolje anšlus nego Habsburg«. Taj korak doveo je do približavanja Nemaćkoj, a time i Osovini. On je uslovljen privrednim razlozima, jer su Nemačka i Italija najbolji kupci Jugoslavije. Razvoj svetske situacije doveo je do prihvatanja načela stroge neutralnosti, dobrih o d n o s a sa svim državama, a time i do udaljavanja od Društva naroda. Tok dogadaja takvo držanje Jugoslavije iz dana u dan sve više otežava. Održanje pozicija zapadnih sila u Srednjoj Evropi svakog dana je sve teže. Osov ina okružuje jugoistočnu Evropu, a tim na prvom mestu Jugoslaviju. Vojno-politićka situacija vrši pritisak na ovu novoosnovanu državu da zauzme nedvosmislen stav. Van svake je s u m n j e da ona to do d a n a s nije učinila. Naroćito veze sa francuskim oružanim snagama ni u kojem pogledu nisu prekinute. Talijani tvrde d a j e pod rukovodstvom francuskih oficira jednim delom već u toku planirana izgradnja položaja u velikim r a z m e r a m a na italijanskoj i n e m a č k o j granici. Jugoslavija je suviše slaba da bi mogla sebi dozvoliti da se sa razloga osećanja osloni na bilo koju drugu stranu do na onu sa većim brojem bajoneta. U odnosu na duži period, ona nije načisto s tim koja će to strana biti. Da bi trajno obezbedila svoj opstanak, bar Srbija je odlučna da prihvati ćak i drugi Krf. Pad Stojadinovića, koji je nedvosmisleno vodio proosovinsku politiku, baca svetio na takav red misli. Nada je Rusija. Osečanje slovenske povezanosti dominira. Odatle i blagonaklono držanje p r e m a Bugarskoj. Posle raspada Male antante, preti raspad Balkanskog saveza otkako je Turska napustila neutralnost. Budućnost je u slovenskom bloku; na osnovu toga Beograd se nada da bi mogao da urazumi i Hrvate. Za sve odluke veliki znak pitanja predstavlja kada će doći kraj boljševičke vladavine u Rusiji. Pri svemu tome, posle dogadaja u Češkoj i Albaniji Jugoslavija je ostala netaknuta. Novi prijatelji nalaze se na granicama, stari su daleko ali ni na koji način ne nameravaju da najzapadniju balkansku državu d o b r o v o l j n o p r e d a j u autoritativnim državama. Mladi kralj je pred vratima. Niko nije u stanju da kaže

PRH (i/I

577

da li cc zateci Jugoslaviju, niko ne zna kojim će putevima krenuti da bi je očuvao. Svetska situacija je p r i n u d i l a Jugoslaviju da sa svojim s u s e d i m a održava d o b r e odnose. To t r e n u t n o pojačava njen vojno-politićki položaj.

Političko

rukovodstvo

zemlje

Političko r u k o v o d s t v o zemlje je n a r e d n i f a k t o r od značaja za o c e n u n j e n e vojno-politićke situacije. S a m o pod jakim r u k o v o d s t v o m , svesnim svojih ciljeva, mogu se stvoriti jake o r u ž a n e snage s p o s o b n e da izdrže svaki udar. Parola r u k o v o d s t v a ove zemlje glasi: »Očuvanje teritorijalnih granica u svakom slučaju, prijateljski o d n o s i sa svim državama, srpska s u p r e m a t i j a u r u k o v o đ e n j u državom do krajnjih mogućih granica«. U osnovi je dakle autoritativan p r o g r a m , za čije s p r o v o đ e n j e , m e đ u t i m , d e m o k r a t s k i ustav stvara teškoće. Ovaj stav u toku d v^desetogodišnje istorije Jugoslav ije stavljen je van snage, z a m e n j e n je v o j n o m d i k t a t u r o m i k o n a č n o je opet utvrđen, a da se pri t o m e nije m o g a o steci utisak da se na njegovoj osnov i može vladati, a najmanje u onosu na Hrvate. Tako, sva o d g o v o r n o s t je na plećima Kneza namesnika, koji u osnov i odlučuje od slučaja do slučaja i koga u n a j b o l j e m slučaju podržavaju d r u g a dva namesnika. Knez n a m e s n i k ima kraljevsko držanje, ali po svojoj prirodi nije vladar. On je vrlo inteligentan i zbog n e s p o s o b n o s t i svojih p o d a n i k a živi za stvari koje su pri osnivanju ovakve države nužne, da se p r o n a đ e izvesna r a z u m n a linija i da se izađe iz haosa . . . Za Kneza n a m e s n i k a vojska je n e š t o strano, m a d a se ne može reći da on u o p š t e nije s p o s o b a n da se posluži tim i n s t r u m e n tom. J e d n o m reći, i o v d e n e d o s t a j e kontakt koji nalaže povinovanje. Engleskog vaspitanja, Knez n a m e s n i k se oseća d e m o k r a t o m i sasvim se d o b r o snalazi u svoj složenosti d e m o k r a t i j e .. . K o m u n i z m a se boji u principu; zna da se u njegovoj zemlji k o m u n i z m a još ne treba bojati i zato se može m i r n o smatrati prijateljem d e m o k r a t s k i h ideja za dugi period. U u n u t r a š n j o j politici sada ga tišti s a m o jedno pitanje, k a k o da izađe na kraj sa Hrvatima. Posle svog putovanja u Rim i Berlin u b e đ e n je da se obe te zemlje neće latiti aktivnog napada. Na taj način oseca se sigurnijim i n a d a se da S r b i m a i dalje može prepustiti uživanje koristi od jugoslovenske kraljevine na račun drugih p l e m e n a . L'opšte. možda njegove s p o s o b n o s t i da reši hrvatsko pitanje nisu dovoljne i postoji m o g u ć n o s t da se Kraljevina r a s p a d n e na delove koji su ranije ušli u njen sastav . . . Stojadinović je vodeća ličnost, jedini takvog f o r m a t a u Jugoslaviji. Uprkos t o m e ili baš zbog toga, nije mu pošlo za r u k o m da p o s t a n e p o p u l a r a n . On svakako nije pao na h r v a t s k o m pitanju, m a d a je i o n o d o n e k l e bilo uzrok njegovom padu, već zato što je p o g r e š n o o c e n i o armiju. Udruženog sa a r m i j o m , ne bi ga m o g a o oboriti nikakav k o n k o r d a t , nikakvo hrvatsko pitanje, niti ma koji r a s r đ e n i slovenaćki ministar, kao s t o j e Korošec. U stvari, a r m i j a i predsednik vlade nisu m e đ u s o b n o imali p o v e r e n j a i svaki od njih je nastojao da d r u g o m e ne dozvoli da u z m e suviše maha; u m e s i o da zajedno, oslonjeni na o b o s t r a n a najšira ovlašćenja, o d s t r a n e sve što je jednoi jakoj a u t o r i t a t i v n o j Jugoslaviji stajalo na putu. Sada je već suv iše kasno, kocka je bačena. Names-

ništvo više voli da radi sa slabim n u m e r a m a i o d s t r a n j u j e sve one koji sebe s m a t r a j u da sa njima mogu na ravnoj nozi da razgovaraju, a njih je mnogo. Velika je zasluga Stojadinovica što je prvi sagledao veliku budućnost Nem a ć k e i što je spoljnopolitičko k o r m i l o Jugoslavije sa b e s p r i m e r n o m hrabrošcu i s p r e t n o š ć u z a o k r e n u o za 180°. Dužni s m o da mu to nikada ne zaboravimo, pa i o n d a kada bi njegova uloga bila odigrana za dugi period. Stojadinović je želeo Jugoslaviju kojom bi se sa n a s l o n o m na Osovinu snažno i autoritativno vladalo, s lim što bi se e v e n t u a l n o i Bugarska uključila. S u d b i n a g a j e p r e k o noći napustila, j e r nije znao da sebi u kući pribavi n e o s p o r n u vlast. A takva bi bila s a m o armija. Za protivnika s u d b i n a mu je dodelila hrvatskog vođu Maćeka, m a d a on to za prvi mah nije želeo. Ovaj je tako uspeo bar to da Stojadinovića obori, time što je izbacio parolu da je s p r e m a n da pregovara sa svakim S r b i n o m , s a m o ne sa Stojadinovićem. Niko ne zna šta u stvari Maćek hoće. On je seljački vođa, antikapitalist i propagira a u t o n o m n u Hrvatsku po mogućnosti sa p r i k l j u č e n j e m Hercegovine, Srema i Bosne, priznavajući za prvi mah srpsku dinastiju, a u p r k o s tome i sve to pod p a r o l o m : kurtalisati se Beograda. Sadašnji p r e d s e d n i k jugoslovenske vlade Cvetković o d r e đ e n je za to da s njim sklopi mir. Ma kakav bio ishod ovog sukoba, u sadašnjim uslovima rezultat može biti s a m o n e k o p r i v r e m e n o rešenje, a sada, k a d a su već u z d r m a n i temelji jugoslovenske države, oni se ne mogu više održati p r i v r e m e n i m rešenjima, pa ćak i o n d a kada bi kako Italija tako i Nemačka i M a đ a r s k a o d u s t a l e od tesnog povezivanja sa Hrvatima. I n t e r e s a n t n u ulogu u Jugoslaviji, n e m a sumnje, igra slovenački vođa p o p Korošec, sadašnji p r e d s e d n i k Senata. On je ličnost kvalifikovana kao v o đ a i daleko prevazilazi svoje s r p s k e ministarske kolege. Knez n a m e s n i k odlikovao g a j e Karađorđevim o r d e n o m I reda, koji. na primer, Stojadinović n e m a . Stojadinović se o s l o b o d i o njega kao ministra u n u t r a š n j i h poslova, j e r je na izvestan naćin pitiskivao N e m c e u Sloveni ji, što je m o g l o da ozbiljno ugrozi d o b r e o d n o s e između Nernačke i Jugoslavije. Negova je politika i d a n a s u s m e r e n a na to da se Slovenija spase za Beograd i da se u Jugoslaviji spreći p o d v a j a n j e Slovena, koje je u Češkoj dovelo do propasti države. U t o m e pogledu slagao se sa Stojadinovićem i bio mu je veran saradnik sve dok nisu iskrsla neslaganja o izboru sredstava koja će se za to primeniti. Prema tome, a k o se tim novim m e t o d a m a p r o n a đ e neka vrsta rešenja hrvatskog pitanja, o n d a će duhovni otac tog r e š e n j a biti Korošec, a ne Srbin Cvetković, koji je s a m o firma. Korošec je taj koji ovu s k r h a n u Kraljevinu iz m r ž n j e p r e m a N e m a č k o j p o n o v o učvršćuje, s tim se m o r a biti načisto. Ako se Hrvati odvoje, o n d a je Korošec odigrao konačno svoju ulogu i pitanje će biti s a m o kako će se Slovenija podeliti između Nemaćke, Italije i Mađarske. Druga vodeća ličnost je m u s l i m a n Spaho. On ima o d l u č u j u ć u ulogu u Bosni i Hercegovini i za s o b o m stvarno ima veliki d e o t a m o š n j e g stanovništva, što će za j e d n o g vođu u Jugoslaviji uvek biti od izvesnog značaja. S p a h o je lukav i osluškuje kako trava raste, ali je mek i zaigraće svako kolo koje se zasvira. Ne v e r u j e m da za njega Beograd kao istaknuti slovenski stražar nešto znaći; on će ići sa B e o g r a d o m ili Zagrebom p r e m a t o m e ko mu više obeća. Srpske vodeće ličnosti su, - bez obzira na to da li su orijentisane u d e s n o ili ulevo, - s a m o šahovske figure Kneza namesnika, koje on povlači ćas t a m o

čas m a m u . Li tome pogledu nisu nikakav izuzetak ni sadašnji ministar spoljnih poslova Cincar-Marković ni m i n i s t a r vojni Nedič. Pažnju privlači jedino sadašnji načelnik Generalštaba Sin -nič, evropejac. snažan, hladan i patriota. Za d o n o š e n j e suda o vojno-p li ičkoj situaciji Jugoslavije p r e o s t a j e da se p r o c e n e još njeni odnosi sa neptM (.Inim susedima. Pri tome, na p r v o m m e s t u m o r a se razmotriti Nemačka, j e r su d o b r i odnosi sa N e m a ć k o m odlučujući ne sa.no za vojno-politićku već i za p r i v r e d n u situaciju Jugoslav ije. N a j p r e se mora postaviti pitanje: šta razdvaja a šta spaja ove vlade i njihove zemlji. Vlade odvaja na prvom m e s t u p r o d i r a n j e nacionalsocijalističkog d u h a p r e k o zajedničke granice u ovu p o t p u n o asocijalnu zemlju, zatim p r o b u đ e n i veoma brojni Nemci na g r a n i c a m a , a isto tako i sve veće p r o d i r a n j e predstavnika privatnih i javnih ustanova u bilo kojoj f o r m i u ovu za s t r a n c e negostoIjubivu Kraljevinu. Spajaju ih junački d u h o b a n a r o d a i n e o p h o d n o s t r a z m e n e sirov ina za gotovu robu. Parola je obeju zemalja da se uspostave najbolji uzajamni odnosi, a da se pri t o m e ne n a p u s t e stara prijateljstva, na primer, za Nemaćku Mađarska i Bugarska, za Jugoslaviju Engleska i Francuska ili neke balkanske države . . . Ideološki m o m e n a t stavio sam na prvo mesto, jer v e r u j e m da u širokim srpskim i hrvatskim n a r o d n i m m a s a m a , ne u krugovima n e d a v n o o b o g a ć e n e buržoazije, postoji p o g o d n o tie za j e d i n o bitno povezivanje oba n a r o d a . Taj pokret, s a m o se po sebi r a z u m e m o r a izrasti iz tog tla i ne može se spolja zasaditi. Međutim, seme je tu, o n o počinje da klija; time bi se Jugoslavija možda mogla još j e d n o m spasti. Nacionalna i socijalna misao u vojsci ima m n o g o pristalica. Na žalost, ne postoji nikakva mogućnost da se ta ideja organizuje i, zaista, m o r a se reći da u t o m e pogledu, ma sa kojeg m e s t a u Jugoslaviji, nije ništa učinjeno. Različitost zvanične d u h o v n e sadržine kod oba naroda, kao što je već p o m e n u t o , predstavlja p r o l o m . On se m o r a premostiti a k o uzajamni odnosi odista treba da b u d u časni. Kako je to. m e đ u t i m , u n u t r a š n j a jugoslovenska stvar, to mi m o r a m o prvenstvo u rešav anju tog pitanja dati Jugoslaviji i m o ž e m o s a m o izraziti n a d u da će m a k a r i u p o s l e d n j e m času opet naći put kojim je Stojadinović već bio krenuo. Uopšte, što se tiče uspostavljanja ideološke veze sa njenim velikim susedom, Jugoslavija je za sada zatajila. 1 u pogledu vojnih o d n o s a za držanje Jugoslavije p r e m a N e m a ć k o j karakteristična j e uzdržljivost . . . Na taj način do sada između dveju armija nije došlo do bližeg upoznavanja u p r k o s sve izrazitije n a m e r e jugoslovenskog Ministarstva vojnog da se naoružavanje izvrši n a b a v k a m a u Nemaćkoj. Atmosferu stvarnog uzajamnog p o v e r e n j a u toku 4 g o d i n e mojeg službovanja Jugosloveni nisu mogli ili nisu hteli da stvore. U pogledu privrednih o d n o s a a t m o s f e r a se poboljšala . . . .. . Treba se nadati da će o d o b r e n j e kredita za n a o r u ž a n j e od 200 miliona m a r a k a u b u d u ć e obe a r m i j e tešnje povezati i da će se lićni dodir, koji se tako d o b r o razvija između oba r a t n a vazduhoplovstva, uspostaviti između oficira dveju vojski, po svoj prilici p r v o između oficira tehničkih trupa. Toliko o stavu jugoslovenske a r m i j e p r e m a Nemaćkoj. U g r a n i c a m a ovog izveštaja otišlo bi se suviše d a l e k o a k o bi se nastojalo da se jugoslovenske priv r e d n e želje p o d r o b n i j e prikažu. Trgov inski stručnjaci

obeju zemalja s v e s r d n o r a d e na t o m e da ih realizuju. Kao i do sada, jugoslovenska p o t r e b a za n e m a č k i m gotovim proizvodima ne odgov ara u p o t p u n o s t i našim željama i zbog n e d o s t a t k a inicijaiive.Jugoslavija n a m nudi s a m o u ogr a n i č e n o j meri p o t r e b n e nam količine sredstava ishrane i p r e k o p o t r e b n i h nam sirov ina, n a r o č i t o ulje i r u d u . . . . .. Jugoslavija je za nas bila polazna osnovica za našu politiku p r e m a Istoku i Jugoistoku, a to je i danas. Nama je bila p o t r e b n a njena a p s o l u t n a neutralnost radi razbijanja Male Antante i neprijateljskog o b r u č a koji nas je stezao sa istoka i radi s p r e č a v a n j a pov ratka Habsburga. Nama je o n a bila p o t r e b n a , dalje, za p r o š i r e n j e naše sirovinske baze i baze za s n a b d e v a n j e životnim namirnicama, a bila nam je p o t r e b n a i kao e t a p a na n a š e m putu za Malu Aziju. Zapadne sile to znaju i zbog toga nam to o s p o r a v a j u s\ im sredstvima koja im stoje na raspolaganju. Osovina je o k u p a c i j o m Albanijo pov ukla prvu d e b e l u crtu p r e k o njihov og r a č u n a i za nas je tu stvorila nov u etapu, t a k o da se d a n a s ključni položaj nalazi već u Bugarskoj. Kao i dosada, n a m a je p o t r e b n a jaka Jugoslav ija, koja će s n a m a biti u savezu. a k o želimo da p o z a d i n s k e k o m u n i k a c i j e na pravcu ka Jugoistoku b u d u obezbeđene. . . . Po m o j e m mišljenju, p r o p a g a n d a za p o b o l j š a n j e položaja Nemaca iz Nemaćke i p r i p a d n i k a n e m a ć k e m a n j i n e u Jugoslaviji nije p o t r e b n a s obzirom na sadašnje spoljnopolitićko stanovište. I ovako i o n a k o stvari se razvijaju same po sebi pod pritiskom geografskog položaja. Ukoliko je m a n j e mešanja sa n e m a ć k e s t r a n e u pitanje manjine, utoliko će se pouzdanije ispuniti želja da jedna jaka Jugoslavija b u d e naš saveznik i s a m o u takvoj Jugoslav iji pripadnik n e m a ć k e m a n j i n e doci će do svojih punih prava. Drugojaćije stvar stoji a k o se u tu j a k u Jugoslav i ju ne veruje i, naprotiv , s m a t r a da u b r z o treba računati sa Slovenijom, H r v a t s k o m i Srbijom, shvatanje koje leži u g r a n i c a m a mogućnosti, jer svi delovi Jugoslavije koji su ranije pripadali dvojnoj m o n a r h i j i više ili m a n j e pokazuju o d l u č n u želju da se odvoje od Beograda. Autonomija Hrvatske biće na taj način p o k r e t a č k a snaga za k a m e n koji je p o č e o da se kotrlja. Pri tome, naroćito je teško oceniti držanje koje će zauzeti a n t i n e m a č k a komunistićko-katolička tvrđava Slovenije. Mogla bi nastati p o t p u n o nova situacija koja bi nužno dovela do p o t p u n e prom e n e kursa sa n e m a ć k e s t r a n e p r e m a našem j u g o i s t o č n o m susedu. Pri ovoj napetosti u u n u t r a š n j o j politici Jugoslavije, najveća b u d n o s t je p o t p u n o na svom m e s t u . , . . .Kao prvi postavljeni nemački vojni ataše, došao sam u Beograd u vreme kada je f r a n c u s k i uticaj u armiji d o m i n i r a o u punoj meri. Nisam naišao ni na kakvu predusretljivost, niti pak na n a j m a n j u želju da se bilo kakav d o d i r uspostav i s a m n o m . Preostajalo mi je j e d i n o to da u društv e n o m pogledu steknem d o b r e pozicije u B e o g r a d u i da srpskim oficirima u Ministarstvu vojnom sa svoje strane sa o s m e h o m pokazujem svoju r a v n o d u š n o s t , a kada oni sami u nečemu prikažu interesovanje, da u o d n o s n i m pitanjima uspostavim puni kontakt Tako, nikada nisam molio da baš u Beogradu izvršim koji obilazak, icr za to nisam nikada d o b i o poziv . . . Svakako, p r u ž e n a mi je vrlo mala mogućnost da u p o z n a m armiju, ali to pouzdano ne iz zle volje, već zbog n e k e vrste ustezanja i o s e ć a n j a m a n j e vrednosti u odnosu na jednu veliku armiju. Cak i u o d n o s u na svoje b a l k a n s k e saveznike u tome pogledu uzdržljivi su i boje se da bi moglo biti nešto što nije u redu a o č e m u bi se moglo u inostranstvu govoriti. Posle 4 godine za o d n o s e

n e m a ć k o g vojnog atašea sa jugoslovenskom a r m i j o m može se reći da su normalni, a d e l o m i da su prijateljski. Italija: Borba koju su Italija i Francuska posle zaključenja m i r a vodile i o k o Jugoslavije prvi put je na m e đ u n a r o d n o m planu ukazala na značaj ove zemlje, a u isti m a h znatno je d o p r i n e l a i m e đ u s o b n o m udaljavanju ovih dveju velikih sila. Sve ono što se u toku p r o t e k l e 4 godine zbilo u spoljno-političkom pogledu u Jugoslaviji m o r a se p o s m a t r a t i sa tog stanovišta. N e m a ć k a i Engleska igrale su s a m o ulogu p o s m a t r a ć a , a p o v r e m e n o i savetnika. U pokazivanju prijateljstva od s t r a n e F r a n c u s k e i Italije m o r a se sagledati njegova agresivna p r i r o d a i o n o se može o k a r a k t e r i s a t i rečima: »Voli me, ili ću te progutati-. Italiji je pošlo za r u k o m da F r a n c u s k o j o n e m o g u ć i to proždiranje, a sada je na p u t u da to i sama pokuša. Italija više ne vidi k o n k u r e n t a u Francuskoj, već u Nemaćkoj. a Jugoslavija svoj s p a s u rivalitetu između Italije i Nemačke. Kako se pak a p s l o l u t n o m o r a izbeći da zbog Jugoslav ije d o đ e do d i f e r e n c i r a n j a između sila Osovine, to su obe ove sile izjavile da su zainteresovane za jaku Jugoslaviju. U Beogradu se n i k o m e m n o g o ne veruje. N e m a ć k o j zbog Južne Štajerske, Italiji zbog d a l m a t i n s k e obale. Šta će biti, niko ne zna. ali ovde postoji uverenje da će Nemaćka u odlučivanju, - što se tiče Jugoslav ije - uvek prvenstvo ustupiti Italiji i zbog toga se više s t r a h u j e od Italije nego od Nemaćke. Okupacija Albanije od s t r a n e Italijana bitno je uticala na situaciju na Balkanu. U sav ez balkanskih država zabijen je klin. Jugoslavija je p o t p u n o okružena. Posete Kneza n a m e s n i k a Rimu i Berlinu značile su pod\ laćenje prijateljstva p r e m a Osovini p r e d javnošću i u č v r š ć e n j e položaja Kneza n a m e s n i k a , koji se vratio sa garantijom granica a da se pri t o m e nije m o r a o obavezati na a p s o l u t n u neutralnost. Sta Italijani s m e r a j u u Hrvatskoj, nije jasno, u najmanju ruku u pitanju je t r a j a n pritisak na Beograd. I j p r k o s prijateljskom aspektu, odnosi između ove dve zemlje postali su zategnutiji više nego ikada, pri č e m u Italija ima punu prevagu, a Jugoslavija j e d i n u nadu polaže u držanje Nemaćke. Tako, prilikom posete kneževskog para Berlinu moj lični utisak bio je da se sa jugoslovenske s t r a n e prvi put nastoji da se zadobije naklonost Nemačke i da se za b u d u ć n o s t više od nje o č e k u j e nego od engleskih simpatija. Drugi pakt o prijateljstvu koji je Stojadinović sklopio 1937. godine, pakt sa Bugar skom, naprotiv. stv orio je n e s u m n j i v o bol ju a t m o s f e r u . Razlozi su čisto realni. O b e države teže ka Egejskom m o r u , o b e žele a p s o l u t n u prev last Slovena na Balkanu. Razlike u mišljenju postoje s a m o još u stavu p r e m a Rumuniji. Jugoslavija se oseća o b a v e z n o m / b o g srodstva kraljevskih kuća i zbog sklopljenih ugovora, dok Bugarska teži zadovoljenju svojih revizionističkih zahteva u o d n o s u na r u m u n s k u teritoriju. Uprkos tome. ne verujem da bi ta pitanja mogla p r e s u d n o uticati na punu s a r a d n j u ove dve zemlje. Od većeg je značaja to da li će se dve kraljevske kuće s p o r a z u m e t i i ko će biti na čelu posle tog s p o r a z u m a . Bugari već d a n a s p o l a / u prav o na vodstvo navodeći kao razlog to da su b r o j n o jači od Jugoslovena, pošto se u Hrvate nikakvo p o v e r e n j e više ne polaže. Međutim i u t o m e pogledu držanje Hrv ata biće o d l u č u j u ć e . Po

m o j e m mišljenju, od dveju država imaće prevagu ona koja u odlučujućim časov ima b u d e imala jače rukovodstvo. Dalje, od značaja su o d n o s i Jugoslavije sa Mađarskom. Vlada p u n a neizvesnost, i u p r k o s stalno ponavijanim u v e r a v a n j e m u p o b o l j š a v a n j e obostranih odnosa, u toku p o s l e d n j e 4 godine u t o m e pogledu ništa se nije p r o m e nilo. Mađarska zahteva od Jugoslavije bar s l o b o d n e r u k e u pitanju teritorija ustupljenih Rumuniji. Međutim, to joj do sada nije uspelo. Na taj način, sva pitanja ostaju o t v o r e n a , j e r je Mađarska suviše slaba da s a m a istupi protivu Jugoslavije i R u m u n i j e . Van šireg m e đ u n a r o d n o g sukoba, ne može se prepostaviti da Jugoslavija ima potrebu da se ma zbog čega boji Mađarske, sem ako sama digne ruke od sebe i ako se Hrvati konačno odvoje. Prema R u m u n i ji d r ž a n j e Jugoslavije je kao uvek prijateljsko, m a d a se pri t o m e ne bi moglo govoriti o d u b o k i m uzajamnim osećanjima. Jugoslovenski G e n e r a l š t a b sa p o t c e n j i v a n j e m govori o r u m u n s k o j armiji. Sasvim je m o g u ć e da se odnosi p r e m a Rumuniji u n a r e d n i m g o d i n a m a o h l a d e u korist jugoslov ensko-bugarskog prijateljstva zasnovanog na r a s n o j pripadnosti. Pada u oći da plan o izgradnji m o s t a p r e k o Dunav a kod Turn Severina, koji bi o b e zemlje tešnje povezivao, d o s a d a nije ostvaren. Odnosi sa Grčkom su hladni, mada, kao sa Rumunijom, srodnički odnosi kraljevskih domova uvek nove mreže pletu. Grčka je za Jugoslaviju most prema Engleskoj koji ona ne želi potpuno da poruši. Pa i želje p r e m a Solunu podređ e n e su tom shvatanju. U d o g l e d n o v r e m e pri ovakvom d r ž a n j u G r č k e Engleska neće biti voljna da se Solun ustupi Jugoslaviji. Na ta| način, jugoslovenski stav i p r e m a G r č k o j može se o k a r a k t e r i s a t i time da će se u Beogradu, d o k l e god je to moguće, nastojati da se održe d o b r i odnosi sa njom pod f i r m o m »balkanskog prijatelja«, a da se, m e đ u t i m , ne s m e računati da će se Jugoslavija pod svim o k o l n o s t i m a suprotstaviti eventualnom n a s t u p a n j u Italije iz Albanije ka Solunu. I u pitanju Soluna za sve i n t e r e s e n t e m o m e n a t iznenađenja d r u g o g bice odlučujući i snažno će uticati na d r ž a n j e drugih. Sve u svemu, može se reći: snaga vojno-političke situacije Jugoslavije leži u vojničkom d u h u njene a r m i j e i u zadovoljavajuće d o b r i m o d n o s i m a p r e m a njenim susedima, a slabost u n e d o s t a j a n j u jasnog spoljnopolitićkog stava prema velikim silama, u u n u t r a š n j e p o l i t i č k o j pocepanosti. u s a d a š n j e m slabom rukovodstvu i u nedostajanju ratne industrije. Kao i uvek Jugoslavija će imati odlučujući uticaj na Balkanu, m a d a do sada zbog rivaliteta velikih sila svoju h e g e m o n i j u nije mogla u p o t p u n o s t i da sprovede. Prvi znak n e v r e m e n a je iščezavanje Turske iz opsega jugoslovenskih zamisli i sa d o m e n a politike kojoj je težio Stojadinović. . . . U s p o l j n o p o l i t i ć k o m i u n u t r a š n j e p o l i t i ć k o m pogledu Kraljevini u najn e p o s r e d n i j e m v r e m e n u predstoji da reši pitanja od kojih zavisi biti ili ne biti... Von Faber du F a u r s. r«. (AR 1941, ZD. I, dok. 65. str. 261, 265-272 i 274-277; Mikroteka VII, reg. br. NAV-N-T-77, 1291 (1397-1422).

Prilog J u g o s l o v e n s k e

vojne

m e r e

i

p r i p r e m e za z a u z i m a n j e

4

S o l u n a

Pored navedenih p o d a t a k a o p r o b l e m u Soluna, koji su i/.neti u odeljku »Spoljnopolitička situacija«, ovde će se izneti - u najkraćim crtama - vojne m e r e koje su preduzimane od strane jugoslovenske vlade za njegovo eventualno zauzimanje. Pitanje Soluna postalo je za jugoslovensku vladu naročito aktuelno posle itaiijanskog napada na Grčku, jer je Jugoslavija raspolagala slobodnom zonom u solunskom pristaništu. Ovim n a p a d o m došlo je u pitanje koriščenje te zone u budućnosti, što je ozbiljno ugrožavalo izlaz Jugoslavije na Egejsko more. Vlade Italije i Nemačke, znajući koliki značaj Jugosloveni pridaju Solunu, počele su da vrše pritisak na jugoslovensku vladu, uslov Ijavajuci ovo pitanje za političke i druge koncesije. Ne raspolaže se pouzdanim podacima da je italijanska vlada nudila Solun Jugoslaviji, mada u sačuvanim d o k u m e n t i m a , izjavama jugoslovenskih funkcionera posle aprilskog rata i u literaturi ima sličnih indicija. Isto tako za sada još nema dokumenta za direktno naređenje za zauzimanje Soluna. Međutim, načelnik Glavnog generalštaba Petar Košić na salušanju 24. avgusta 1945. (AVII), između ostalog, izjavio je da mu je knez Pavle rekao da prostudira i predloži koliko bi teritorije trebalo uz Solun koju bi trebalo okupirati i d a j e , koliko se seća, odredio zonu p r e m a istoku liniju Orfanski zaliv - Dorjansko jezero, a p r e m a zapadu masiv Perister, selo Srbica sa izlazom na more severno od Olimpa. Načelnik Operativnog odseka Operativnog odeljenja glavnog generalštaba potpukovnik Branko Popović izjavio je posle rata da je dobio zadatak »da se izradi projekat za grupisanje jedne armije i to jačim snagama u dolini Vardara, a slabijim u Pelagonu«. Kad je upitao prvog pomoćnika načelnika Glav nog generalštaba generala Milutina Nikolica što to ima da znači, general Nikolić mu je odgovorio da ni sam nije načisto. Na to je potpukovnik Popović rekao: »Ovoje napad na Grčku da se uzme Solun, a to može da bude jedino u sporazumu sa Nemaćkom i Italijom«. (AVII, reg. br. 8/1-1, k. 5). Ministarstvo vojske i mornarice je sa Str. Pov. Đ. br. 10792 od 5. novembra 1940. podine načelno odobrilo projekt načelnika Glavnog generalštaba o aktiv irar |u i koncentraciji trupa, s tim: da se predvidi aktiv iranje dela Štaba grupe ar lija radi objedinjavanja dejstva sa teritorije 3. i 5. armijske oblasti, da se Bregalnićka divizija sa aktiviranim pešadijskim i artiljerijskim pukovima upotrebi isključivo za opservaciju prema Bugarskoj, a ne za eventualno dejstvo p r e m a Solunu i da se za strategijsku rezerv u Grupe dovede po jedan prekobrojni pešadijski puk sa teritorije Šumadijske i Moravske divizijske oblasti u p r e d e o južnog izlaza iz Demir-kapijske klisure, da se teritorijalne jedinice i ustanove pozadinske službe na teritoriji 3. armijske oblasti svedu na minimum; da se p r e t h o d n o p o t p u n o pripremi operativna i administrativna osnovica; da odobrava predloženu podelu i organizaciju komandovanja, kao i upotrebu vazduhoplovstva, i da se hitno prebaci radna snaga radi utvrđivanja na prevojima ka Knjaževcu, Zajećaru i Negotinu (Videti AR 1941. ZD, I dok. 296. str. 88.3-884; AVII, F-17, reg. br. 34/2-1, k. 11. Ministarstvo vojske i mornarice je sa Str. Pov. D. Br. 10814 od 6. n o v e m b r a 1940. naredilo k o m a n d a n t u vojnog okruga Bjelovar za aktiviranje svih još

neaktiviranih jedinica, komandi i ustanova 3. armijske oblasti i nekih jedinica sa teritorije 5. armijske oblasti koje su navedene u 10 priloga, s tim da prvi dan aktiviranja b u d e 12. novembar, i detaljno propisalo postupak pri aktiviranju i m e r e koje treba preduzeti (videti AR 1941, ZD. I, dok 297, str. 885-889; AVII, F-l7, reg. br. 60/4, k. 31). Slab 5. armijske oblasti je 14. novembra sa str. Pov. D. br. 5981 od 16. novembra 1940. godine poslao izveštaj ministru vojske i m o r n a r i c e o stanju aktiv iranih jedinica na dan 14. novembra, u kojem se za svaku jedinicu daje nedostatak popunjenosti u procentima za oficire i vojne činovnike, podoficire, kaplare, i redove, stoku i stočna vozila, tako da postoji najveći procenat nedostatka stoke i stočnih vozila koji se kreće između 24 i 85°o (vidi AR 1941. ZD, I. dok. 310, str. 917-921; AVII, F-17. reg. br. 38/2-3, k. 11). Nemački poslanik fon Heren je u svom izveštaju Ministarstvu inostranih poslova od 14. novembra 1940. godine naveo da posle italijansko-grćkog sukoba postoji pojačano interesovanje za Solun u »Srpskim krugov ima, naroćito u vojsci«, tj. da se budi »stara želja Srbije za slobodnim izlazom na Egejsko more preko Soluna«. To se objašnjava sadašnjim uznemirenjem zbog razvoja koji bi se mogao završiti zauzimanjem Soluna od s t r a n e Italije. »Nema sumnje da bi ovde bili spremni da se bez daljeg o d u p r u takvom razv oju stvari ćak ako je potrebno i oružjem, i ako bi bilo moguće da se Nemačka ne upliće u tu stvar. Jasno je da ce oni oklevati da izraze svoju želju za posedovanjem Soluna, a još manje da je srpov edu u delo, dok se Solun nalazi u grškim rukama. Ali oni bi sigurno bili skloni da se p o t p u n o dezinteresuju za sudbinu Grčke kad bi znali da ce obe osovinske sile priznati Jugoslav iji pravo na Solun koji bi bio odvojen od Grčke. .« (DGFP, D, XI dok. br. 334; AR 1941, ZD. I. dok 307, str. 911-912).

Prilog Referat generala

Milana

savetu

1.

N e d i ć a

k n e z u

n o v e m b r a

Pavlu

i

5

M i n i s t a r s k o m

1940. g o d i n e

M e n i j e ćast, da u ovim s u d b o n o s n i m trenucima po opstanak naše države pok r e n e m izvesna pitanja i dam p o t r e b n e sugestije za dalje naše i političko i vojno političko držanje u d a n a š n j o j situaciji evropskoj. Očigledno je da mi živimo u predvečerje najkrupnijih političkih događaja za koji je vezan dalji opstanak naše države. Smatram d a j e poslednja četvrt do dvanaestog časa. Mi treba da d o n e s e m o precizne i s u d b o n o s n e odluke o putu kojim treba da idemo dalje. Dosadašnja kolebljiva politika, koja je bila d o s a d a i oportuna, ne može se i ne s m e u budućnosti produžiti bez katastrofalnih posledica po naš narod. Jer od ovih odluka zavisi dalja i vojnička politika, koja ako ne dobije sada definitivno rešenje. može se pretvoriti u demoralizaciju. Jer je četrnaest meseci u stalnoj neizvesnosti vojna snaga i narod. Stanje komandnog elementa i vojnika (kadrovaca i rezervista) na kraju je m o r a l n e moći i neće moći dalje da izdrži bez rđavih posledica i to dalekosežnih. Stalno pozivanje i o d p u š t a n j e vojnika i držanje aktiviranih raznih jedinica počelo juda bude široko polje za p r o p a g a n d u komunističku i drugih subverzivnih elemenata (pa je moral počeo da popušta).

Više se ne može i ne s m e govoriti o našoj neutralnosti. Sada m o r a m o postaviti sebi ovo pitanje: H o ć e m o li sa N e m a ć k o m i Italijom ili c e m o protivu njih. Ako h o ć e m o sa njima, o n d a m o r a m o napustiti definitiv no, makakve odnose i koketiranja sa Engleskom. Ako h o ć e m o naprotiv, sa Engleskom, o n d a m o r a m o d r u g e m e r e preduzeti, koje ću ni/e i/neti. Mi ne možemo zatvarali oci i ne videti stvarnost. Protivu nas se vrši očigledno strategijsko o p k o l j a v a n j e koje će se u n a j k r a ć e v r e m e svršiti sa taktičkim stezanjem i našom s r a m n o m k a p i t u l a c i j o m . Dolaskom N e m a c a u R u m u n i j u naš utvrđeni severni i zapadni h o n t izmanevrisani su. On n a m a neće m n o g o koristiti. Prebacivanje n e m a č k i h motorizovanih i oklopnih div izija u Bugarsku, a to može da se desi svakog časa. dovešće nas sa istoka u bezizlazan položaj. Držanje Bugarske je p e r f i d n o i k o m a n d o v a n o i/ Ne mačke. S p u š t a n j e m bugarskih divizija na grćko-bugarsku granicu na f r o n t u reka S t r u m a Deli Mesta, j a s n o odaje k o o p e r a c i j u sa italijanskim snagama, koje će pokoriti Grčku u n a j k r e ć e m v r e m e n u . Grčka n e m a niti motorizovanih jedinica, niti vazduhoplovstva, a n j e n a k o h e z i o n a snaga relativ no je mala. Pomoć Engleske ne može biti ni efikasna ni s p a s o n o s n a za G r č k u . Dogodiće se da će Italija uzeti severnu Grčku i i/.biti na Solun, gde će se spojiti sa Bugarima i dovršiti naše opkoljavanje strategijsko. O n d a će nam se k o m a n d o v a t i da položimo oružje. Mi s m o p o t p u n o usaml jeni. Niko nam ozbiljno niti može. niti hoće da pomogne. Dakle, a k o h o ć e m o da s l e d i m o d o s a d a š n j u politiku, a da izbegnemo potp u n o opkoljavanje mi bi trebali da m o b i l i š e m o celu našu vojsku i da i d e m o u p o m o ć Grcima da sa n j i m a s p r e č a v a m o to naše strategijsko o p k o l j a v a n j e i izbijanje Italijana u Solun. Sta ce biti o n d a sa n a m a a k o to učinimo? Odgovor je prost Napašće nas: Nemaćka, Italija, Mađarska. R u m u n i j a i Bugarska. Da li c e m o moći da izdržimo? Kategorički ne! B i ć e m o plen ovih silnih neprijatelja i r a s k o m a d a n i . R a s k o m a d a n i pre svršetka ovog d r u g o g svetskog rata. Da li je naša vojska t a k o o p r e m l j e n a m o r a l n o i m a t e r i j a l n o i b r o j n o da može ovoj navali da odoli? Odgovor daću na ovo u s m e n o . Ako n e ć e m o da d o đ e m o u ovu i ovakvu situaciju šta treba da r a d i m o da je izbegnemo? Po m o m mišljenju m o r a m o ispitati, koje su još d r u g e mogućnosti i putevi. Jedna od m o g u ć n o s t i je zaključiti o d b r a n b e n i sav ez sa Rusijom. Rusijom ovakvom kakva je danas, sa n j e n o m d a n a š n j o m politikom, njenim planovima za b u d u ć n o s t . Njenim teškim strategijskim položajem. Rusija je u strategijskim klještima između J a p a n a i Nemačke. Njen je još više pogoršan položaj d o l a s k o m N e m a c a u Rumuniju gde šire svoj obuhvatili strategijski m a n e v a r i o b u h v a t a j u Ruse čak od Bukovine za dejstv o u srce Ukrajine i BeloRusije. Danas Nemci imaju 100 divizija p r v o r a z r e d n i h p r e m a Rusima od Baltičkog do Crnog Mora. N e m a ć k a je vojska o p r o b a n instrurnenat ratni, uvećan p o b e d a m a , sa sjajnim v rhov nim vodstvom. Sve ovo n e m a Rusija. Njena vojska i n j e n o vodstvo inferiornije je. Pored toga i kad bi htela da nam p o m o g n e vojnički daleko je i o d v o j e n a od Balkana. H o ć e m o li da tražimo p o m o ć ? Na ovo pitanje treba da odgovori diplomacija naša i u n u t r a š n j a politika naša.

Ostaje nam treće razmatranje: da p r i d e m o uz Osovinu. Mislim da još ima vremena, stvari kod Osovine ne idu glatko, za to je velim m o m e n a t , ako se hoče to rešenje. Nemaćka je zauzela evropski kontinenat i neograničen je njegov gospodar. Sa svojih devedeset miliona Nemaca, ako ne nastupi građanski rat u njoj, ona će biti dugo i dugo njegov gospodar. Pored toga n e m a ć k a je bila i ostaje naš silan sused. Pa je p r i r o d n o da ispitamo i tu mogućnost. Ako se rešimo na ovo, onda šta dobijemo: Prvo, produžićemo sebi život, drugo, suzbićemo zahteve gramzljivih suseda; i najzad iako na kraju krajeva ipak izgubimo izvesne delove naše zemlje za kompenzacije susedima n e ć e m o svakako izgubiti onoliko i onako, ako bi bili neprijatelji i silom pokoreni. U protivnom igleda mi da će srpski narod poraz Jugoslavije najviše platiti. Prema ovakvom rešenju, ako bi ga uzeli m o r a m o podesiti sve ostalo, a naročito spoljnu, u n u t r a š n j u i vojničku politiku. Zaključak: Bilo koju odluku da d o n e s e m o od ovih tri, m o r a m o je doneti što pre. Za m e n e je važno kao Ministra vojske i mornarice, da znam i da mi se p i s m e n o saopšti. Zima ide. ljudi se ne mogu više držati pod oružjem bez vidljivog cilja. Nema moći da se aktivirana vojska smesti pod krov. Nezadovoljstvo raste i kod obveznika i kod njihovih porodica, a tako isto popušta koheziona moć kod podoficira i oficira. Iz bolesnog stanja i neodređenog, kakvo je danas kod nas, može nastupiti slom i katastrofa vojske, nacije i države. Sa ovog razloga ovo pišem i iznosim u ov im teškim istorijskim časovima našeg opstanka. Mil. Đ. Nedić, s. r«. (Iz privatne arhive akademika Viktora Novaka; nemački prevod teksta Referata - Memoranduma - mikrofilm T-501. rola 251, snimak 368-371). Pošto knez-namesnik i vlada nisu usvojili ove predloge, Nedić je 7. novembra p o d n e o ostav ku, o d n o s n o smenjen sa položaja ministra vojske i mornarice, a na njegovo m e s t o d o š a o je general Petar Pešić koji je kasnije insistirao da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu.

Prilog Hitlerovo

»Duče,

p i s m o

Musoliniju

p o v o d o m

n a p a d a

od

Italije

20. na

n o v e m b r a

6

1940.

G r č k u

Beč, 20. s t u d e n o g 1940.

Dopustite mi da započnem pismo s tvrnjom, da su u ova dva tjedna moje srce i misli, više nego ikada, bili s Vama. Hoću da Vas uvjerim u moju rješenost da p o d u z m e m sve što Vam može pomoći u sadašnjim prilikama.

Kad sam Vas zamolio, da me p r i m i t e u Firenci, d a o sam se na put u nadi, da ću Vam izložiti svoje p o g l e d e prije nego što o t p o č n e sukob s Grčkom, koji je prijetio da će izbiti, a o kojem sam bio obaviješten s a m o površno. Htio s a m Vas u p r v o m r e d u obavijestiti, da m a l o odgodite tu akciju, do možda pogodnijeg vremena, a u svakom slučaju do p r e d s j e d n i č k i h izbora u USA. Htio sam Vas specijalno uvjeriti u p o t r e b u , da ne p o d u z m e t e tu akciju prije nego što pode za r u k o m m u n j e v i t o zauzimanje o t o k a Krete (Krit). U pogledu te o p e r a c i j e želio sam da Vam učinim k o n k r e t n e prijedloge o u p o t r e b i j e d n e divizije p a d o b r a n a c a i divizije pješadije. Situacija, kakva je danas, povlači za s o b o m najteže psihološke i vojnostrateške posljedice, i zbog toga je n e o p h o d n o d a j e p o t p u n o osvijetlimo. Situaciju ću rastaviti na p o j e d i n e sastavne dijelove, j e r mislim da će se t a k o d e d u k c i j o m pojaviti p r o t u m j e r e , koje bi t r e b a l o poduzeti. Psihološke posljedice. - O n e su ozbiljne utoliko, što grčka situacija nepovoljno i teško pritište p r i p r e m e na d i p l o m a t s k o m polju, koje su u p u n o m razvoju. Govoreći općenito, mi te posljedice o s j e ć a m o u obliku j a č a n j a tendencija nekih država, da izbjegnu p r e r a n o j odluci o t o m e da se vežu uz nas, a vid i m o je i u t o m e da žele sačekati daljnji razvoj dogadaja. Bugarska, koja je već pokazivala m a l o sklonosti da pristupi T r o j n o m paktu, sad se u o p ć e protivi da razmotri takav korak. Cak i u o d n o s u na Rusiju postaje sve teže voditi p r e g o v o r e s njom. kao i otkrivati sovjetske ambicije p r e m a Istoku. Naprotiv, g. Molotov stavio nam je do znanja, da je sve više zainteresiran na Balkanu. Odavde, zasad, ne m o ž e m o odrediti, k a k o je grčka stvar o d j e k n u l a u Jugoslaviji. Ali čak u F r a n c u s k o j postoji n e s u m n j i v o z n a t n o p o j a č a n j e položaja onih, koji p r o p o v i j e d a j u politiku čekanja, tvrdeći da, m o ž d a u r a t u j o š nije reč e n a posljednja riječ. Psihološke posljedice ne vrijede s a m o po sebi. Važno je da o n e ne stvore zapreke za naše b u d u ć e o p e r a c i j e i da zemlje p o p u t Jugoslavije ne n a v e d u da zauzmu previše neprijateljsko d r ž a n j e p r e m a n a m a , što bi moglo izazvati, a k o ne katastrofu, a o n o neželjeno p r o š i r e n j e sukoba. Držanje Turske je od p o s e b n e važnosti, j e r će o n o biti od o d l u č n o g utjecaja na Bugarsku. Vojno-strateške posljedice. - One su, Duče, i z v a n r e d n o o/hi line V. Britani ja će raspolagati s izvjesnim b r o j e m avionskih baza, koje je približuju ne s a m o petrolejskim izvorima Ploeštija (Ploe$ti), nego je dovode u neposredno susjedstvo čitave južne Italije, a specijalno talijanskih i albanskih luka za ukrcavanje. Dok su se dosad rumunjski petrolejski izvori nalazili očito izvan dohvata britanskih b o m b a r d e r a , sad se nalaze udaljeni m a n j e od 500 k i l o m e t a r a zračne linije. Ne u s u đ u j e m se ni pomisliti na posljedice. Duče, j e d n o je sigurno: nije m o g u ć a nikakva efikasna zaštita petrolejskih polja. Za p r o s t o r e te vrste vaša vlastita p r o t u a v i o n s k a zaštita zbog svoje vatre predstavlja j e d n a k u o p a s n o s t k a o i avijacija n a p a d a č a . Ako bi uništili rafinerije, šteta bi bila nepopravljiva. Južna Italija, njene luke i čitava južna Albanija nalaze se na dohvat britanskih b o m b a r d e r a . Očito je, d a j e V. Britanija p o t p u n o r a v n o d u š n a p r e m a represalijskim akcijama talijanske avijacije, koje uništavaju grčke gradove.

Napadaji iz zraka upravljeni na talijanske gradove predstavljaju odlučujući faktor i svaku ofenzivnu akciju na zemlji, koju bi poveli polazeći s albanskog teritorija p r e m a b r i t a n s k i m bazama u Grčkoj u cilju da o d g o v o r i m o na napadaje, s m a t r a m d a j e savršeno beskorisna, ukoliko bi do nje d o š l o prije mjeseca ožujka. U svijetlu najnovijeg iskustva o ratu u zraku, m o r a m o j e d n a k o t a k o isključiti svaki pokušaj, da našom avijacijom u n i š t i m o b r i t a n s k e avionske baze. Ništa nije teže od u n i š t e n j a avionskih baza. Kao što sam se bojao, V. Britanija je zauzela Kretu. Ona se s p r e m a da p r e d e na više drugih o t o k a i da izgradi avionske baze u više grčkih središta, i to dvije u blizini Soluna, a dvije d r u g e bez s u m n j e u Trakiji. I sam je Rodos sada p r i s t u p a č a n teškim b r i t a n s k i m borbenim avionima i, a k o Britanci, kao što je to vjerojatno, f o r m i r a j u baze na zap a d n o m dijelu Grčke, čitava ce južna obala Italije biti ugrožena. Ovakva situacija, s vojno-strateškog stanovišta, predstav I ja opasnost, dok su e k o n o m s k e posljedice u o d n o s u na r u m u n j s k a polja zaista strahovite. Da bi se suprotstavili takvoj situaciji, predlažem slijedeće mjere: I. Mjere političkog karaktera. - a) treba smjesta uvjeriti Španjolsku u potrebu da odmah uđe u rat. Najraniji datum kop bi mogli odrediti za španjolsku efektivnu intervenciju, bio bi za šest tjedana. Intervencija Španjolske mora nam poslužiti da zauzmemo Gibraltar, zatvorimo tjesnac i prebacimo bar jednu ili dvije divizije u španjolski Maroko, da nas štite od eventualnosti da Francuzi zataje u Maroku ili u preostalom dijelu sjeverne Afrike. Takvo iznevjeravanje Francuza, Duče, pružilo hi britanskoj i fracuskoj avijaciji baze za start, koje bi za čitavu Italiju predstavljale katastrofu. Valja ga stoga spriječiti pod svaku cijenu i mi ne smijemo ostaviti ni najmanje sjenke mogućnosti da do otpada dođe. Uspijemo li u tome da padne Gibraltar, zatvaramo ključaonicu na zapadnom kraju Sredozemlja. V. Britanija bi u tom slučaju bila prisiljena da svoje transporte šalje preko Rta Dobre Nade. To bi dovelo, prvo, do popuštanja napetosti i. konačno, do ukidanja operacionog područja na zapadnoj strani Sredozemnog mora. što bi definitivno osiguralo održanje režima maršala Pelena u sjevernoj Africi. b) Moramo poduzeti sve moguće, da pažnju Rusije odvratimo od Balkana i da je skrenemo prema Istoku. c) Moramo nastojati, da dođemo do nekog sporazuma s Turskom, da tako otklonimo turski pritisak na Bugarsku. d) Moramo nagovoriti Jugoslaviju, da promijeni svoju sadašnju politiku i zainteresirali je za stvarnu suradnju s nama, da hi riješili grčko pitanje. Bez garancija sa jugoslovenske strane uzaludno je pokušati operacije na Balkanu. One bi bile osuđene na neuspjeh ( p o d v u k a o V. T.). e) Mađarska m o r a o d m a h dopustiti tranzit znatnih n j e m a č k i h snaga u pravcu R u m u n j s k e . 0 R u m u n j s k a m o r a primiti to p o j a č a n j e n j e m a č k i h t r u p a , prikazujući ga kao pojačanje n j e n e vlastite o d b r a n e . Duče, s p r e m a n sam da p r e m o ć n i m s n a g a m a odgovorim na eventualni p o k u š a j Britanaca da o s n u j u u Trakiji značajniju bazu i to ću učiniti »puklo kud puklo«. Ipak sam prisiljen da sa žalošću priznam, da je svaka kampanja na Balkanu nemoguća prije ožujka. Svaki pritisak ili prijetnja protiv Jugoslavije bili hi sada potpuno uzaludni, jer srpski Generalštab zna jednako tako dobro kao mi, da je

svaku oružana akcija nemoguća prije ožujka. Moramo sloga nastojati, da Jugoslaviju pridobijemo za našu stvar drugim sredstvima. (Podvukao V.T.). II. Mjere vojno-strateškog karaktera. Za m e n e ostaje najvažniji cilj: zatvaranje S r e d o z e m n o g mora. U lom cu cilju pokušati da Španjolsku - k a o što sam r e k a o - privolim da brzo intervenira u sukobu, da t a k o u prvom r e d u zatvorim zapadni pristup tom m o r u . Sada. Duče, držim da je p o t r e b n o , da Vi - kad Vam to d o p u s t e Vaše prip r e m e - p o k u š a t e doseći Marsa-Matruh, da t a m o f o r m i r a t e avionsku bazu. Ona će nam u prvom redu omogućiti, da teškim n a p a d i m a »štuka« protjeramo iz Alcksandrije (Alexsandria - El Iskandariva) b r i t a n s k u flotu, a zatim da m i n i r a m o Suecki (Suez, arapski Es Suvveis) kanal b o m b a r d e r i m a s velikim akcionim radiusom, da ga t a k o p o t p u n o zatvorimo. S m a t r a m da je j e d n a k o t a k o p o t r e b n o , da sistematski o r g a n i z i r a m o suradnju naših av ijacija u cilju utv rđivanja ciljeva, koje t r e b a b o m b a r d o v a t i . Sadašnji je rat d o k a z a o na neoboriv način, da su napadi na civilno stanovništvo bez ikakve vrijednosti. Naprotiv, teška b o m b a r d i r a n j a važnih vojnih ili ekonomskih ciljeva obećavaju uspjeh. I nadalje cu davati p r e d n o s t broj 1 u Sred o z e m n o m m o r u p r o t j e r i v a n j u b r i t a n s k e flote iz njenih uporišta. Mislim da m o r a m o svu snagu našeg zajedničkog n a p a d a upraviti protiv b r i t a n s k e flote, a da ipak ne s m a n j i m o p o d r š k u , koju p r u ž a m o Vašim trupama u Albaniji. M o r a m o n e p r e s t a n o pratiti i bez prekida napadati sve trgovačke brodove, koji plove S r e d o z e m n i m m o r e m pod neprijateljskom zastavom. To je moguće, Duče, kao što je to p o k a z a o rat na m o r u i u zraku na p o d r u č j u Sjevernog m o r a (nem Nordsee, engl. North Sea), gdje se britanski brodovi u s u đ u j u ploviti s a m o pod zaštitom razaraća, koji o p e r i r a j u u blizini obale. Stoga Vam. Duće, predlažem, da u tu svrhu p o v u č e t e talijanske snage, koje se z a j e d n o s n j e m a č k i m snagama nalaze u z a p a d n o j Evropi, izuzevši podmornice, kojima efikasnost raste bez. p r e s t a n k a . Te snage m o ž e m o u p o t r e b i t i na prostoru, koji je sada z n a t n o važniji. One se sad nalaze na sektoru Kanala (1 r. La Manche, eng. English Channel), i to u v r e m e n s k o m razdoblju, koje ne može biti gore, i stradaju od zime. koja je za njih j e d n a k o t a k o teško podnošljiva kao za n a s ljeti klima na jugu. U svakom sam slučaju mišljenja, da se pitanje S r e d o z e m n o g m o r a m o r a riješiti ove zime, jer je u p r a v o u tom razdoblju n a p r i k i a d n i j e da u p o t r e b i m o n j e m a č k e snage, dok je s d r u g e strane u p o t r e b a talijanskih snaga u z a p a d n o j Evropi nezgodna zbog klime. Htio bih da p o n o v n o d o b i j e m u r u k e svoje n j e m a č k e snage u iduće proljeće, najkasnije prvog svibnja. I ova nužda utječe na utvrđivanje prikladnog časa za našu akciju. Za s u r a d n j u naših avijacija na p o d r u č j u S r e d o z e m n o g m o r a n a m j e r a v a m Vam prvo poslati g r u p u »Junkersa 88« s p o t r e b n o m n a d o p u n o m u izviđačkim i b o r b e n i m av ionima itd Nisam još rasprav io detalje tog pitanja s maršalom Rajha Geringom (Goering H e r m a n n ) . Njemu cu isto tako prepustiti, da sam odredi k o n a č n e efektive. Duće, na p o d r u č j u S r e d o z e m n o g m o r a imat c e m o dvije p r o s t r a n e zone operacija: italijansku zonu, koja se uglavnom proteže na p r o s t o r e iznad Italije i Albanije sa zonom Egipta, i n j e m a č k u , koja bi se zbog naših teških b o m b a r dera s velikim akcionim r a d i j u s o m u p r v o m redu protezala na istočni dio Sred o z e m n o g mora. P o m o ć u pravilne u p o t r e b e naših snaga u zraku. Sredozemno će m o r e za tri do četiri m j e s e c a postati gobnica b r i t a n s k e flote, a lo će biti

odlučujući uvod u vojne operacije, koje se, osjećam, ne mogu poduzeti prije prvih dana mjeseca ožujka. Cak i u pogledu Grčke s m a t r a m da je p o t r e b n o čekanje do tog razdoblja i to iz jedinstvenog razloga, jer bi bilo n e m o g u ć e da ranije u R u m u n j s k o j k o n c e n t r i r a m o p o t r e b n e snage, koje bi nam mogle osigurati uspjeh u svakom slučaju. Samo u to vrijeme možemo računati s uspjehom u najkraćem roku. Zasad m o ž e m o ostaviti po strani problem Egipta. Uvjeren sam, nakon zrelog razmišljanja, d a j e napad na Nilsku deltu p o t p u n o isključen do idućeg proljeća. Izgleda mi najvažnije da osvojimo položaje u blizini Marsa-Matruha, s kojih bi, zatim, mogli tući britansku flotu »štukama« u pratnji lovaca. Ali. čak i u psihološkom pogledu, te mjere mogu poboljšati situaciju i iznova stvoriti a t m o s f e r u povoljnu za Osovinu. Evo, Duče. mojih misli, koje Vam priopćujem s toplim i srdačnim osjećajima prijatelja, s p r e m n o g i fanatički željnog da Vam p o m o g n e da prebrodite krizu u najkraćem roku i da prividni neuspjeh pretvorite u situaciju, iz koje će proizaći konačni poraz neprijatelja. S najsrdačnijim osjećajima uz izraz vjernog drugarstva. A HITLER-

(Tajna pisma Hitler - Mussolini 1940 - 1943. prevod dr Bogdan Krizman, »NIP«, Zagreb, 1953, str 25 - 32). Kao što se vidi, Hitler je bio u to vreme veoma pesimistićki raspoložen za razliku od p r e p o t e n t n o g optimizma i s a m o u p o u z d a n j a prilikom pregovora sa knezom Pavlom i kraljevskom vladom kada je izjavljivao da će sve protivnike smrviti i izvojevati pobedu. Prilog Zapisnici

sa

s e d n i c a

u

B r i t a n s k o m m a r t a

a)

p o s l a n s t v u

u

Atini

9.

i

7 12.

1941.

Zapisnik prve sednice 9. marta

Prisutni: general Papagos, pukovnik Kitrilakis, general-major Arthur Smith, kontraadmiral O. Turle, Av-M. D' Albiez, brigadir Mallabv, pukovnik Salisbury Jones, generalštabni m a j o r Milisav Perišić u ime jugoslovenskog Glavnog generalštaba, koji tvrdi d a j e ovom sednicom rukovodio k o m a n d a n t britanskih snaga na Bliskom istoku general H. W. Wilson. General Papagos i g e n e r a l m a j o r Smith pozdravili su majora Perišića i pozvali ga da izloži cilj svoje posete. Major Perišić je r e k a o d a j e došao u ime ministra vojske i m o r n a r i c e armijskog generala Petra Pešica da izloži vojnu situaciju u kojoj se našla Jugoslavija. Ova postaje sve ozbiljnija i odluke najveće važnosti m o r a j u se doneli u najkraćem vremenu. Da bi se te odluke mogle doneti, ministar rata želi da ima informacije o nekim tačkama koje bi želeo da izloži, jer mu je slavljeno u dužnost da na njih dobije konačan odgovor. Na početku diskusije m a j o r Perišić izneo je sledečih sedam taćaka i želeo da dobije odgovor:

Tačka 1. »Ako bi Jugoslovenska vojska bila prisiljena da se d e l i m i č n o povlači p r e m a Egejskom m o r u p r e k o grčke teritorije, o n d a m o r a postojati f r o n t za osiguranje takvog povlačenja«. Pošto je m a j o r Perišić objasnio da mu nije m o g u ć e da pruži bilo kakve informacije o jugoslovenskoj koncentraciji ili o p e r a c i j s k o m planu, britansko-grčki predstavnici su istakli da im je zbog nepostojanja ovog o b a v e š t e n j a teško stvoriti j a s n u sliku o prilikama koje bi mogle nastati. Oni su pretpotavljali da će originalni jugoslovenski plan biti ofanzivan i da bi svako povlačenje, koje bi bilo p o t r e b n o zbog pritiska nadm o ć n i h neprijateljskih snaga, bilo o g r a n i č e n o s a m o na to da se zauzmu položaji za o d b r a n u koji bi bili najpogodniji za zaustavljanje nemačkog napredov a n j a U svakom slučaju, ovaj d e o jugoslovenske vojske mogao bi se naći u položaju, gde bi bilo a p s o l u t n o p o t r e b n o da mu se osigura zaštita. Tačka 2. »Desni bok jugoslovenske vojske m o r a biti zaštićen položajem koji bi se p r o t e z a o b a r e m od O r f a n s k o g zaliva do Dojranskog jezera«, jer jugoslovenski G e n e r a l š t a b p r i d a j e veliki z n a č a j Solunu, k a o bazi za snabdevanje i održavanje toga dela jugoslovenske vojske. Zbog toga je bitno da se položaj za zaštitu jugoslovenskog desnog b o k a proteže bar od O r f a n s k o g zaliva do Dojranskog jezera. Tačka 3. »Ova zaštita se m o r a obezbediti sve dotle dok se reorganizuju o n e jugoslovenske t r u p e koje bi bile prisiljene da se p o v u k u na jug i sve dok b u d u s p r e m n e d a p o n o v n o p r e d u z m u operacije«. Tačka 4. »Mora biti o s i g u r a n o s n a b d e v a n j e i održavanje ove vojske materijalom svake vrste«, jer se jugoslovenski arsenali i skladišta nalaze u severnim delov ima zemlje tako da ih vojska pri povlačenju u južnom pravcu ne bi mogla koristiti. Taćka 5. »Drugi d e o jugoslovenske vojske pružaće o t p o r na svim mogućim položajima na pravcu povlačenja p r e m a zapadu, tj. p r e m a j a d r a n s k o j obali, ali za sve to vreme m o r a dobijati sav potrebni ratni materijal i sredstva za izdržavanje«. Taćka 6. »Ako bi ovaj d e o vojske bio prisiljen da se pod b o r b o m povlači sve do obale, o n d a se njegova evakuacija m o r a obezbediti u pogledu ukrcavanja i prevoženja«. Britansko-grčki predstavnici upozorili su da bi najbolja akcija jugoslovenske vojske na zapadu bila a k o bi jugoslovenske snage o d m a h napale pozadinu Italijana u Albaniji, obavezno u koordinaciji s o p e r a c i j a m a grčke vojske u južnoj Albaniji. Italijanski o t p o r bio bi brzo slomljen tako da neprijatelj u Albaniji ne bi više razdvajao jugoslovenske armije na jugu i na zapadu. Osim toga uspostavila bi se n e p o s r e d n a veza između jugoslovenskih i grčkih snaga. Ako bi m o r a l o doći do evakuacije, što nije verovatno, o n d a bi jugoslovenske snage mogle upotrebljavati a l b a n s k e luke, koje je zbog njihovog položaja s pom o r s k o g gledišta lakše štititi, a postojale bi i s u v o z e m n e veze u pravcu Grčke. Oni su istakli da nije poželjno misliti s a m o o defanzivnim o p e r a c i j a m a i isticali koristi koje se mogu postići ofanzivnim dejstvom. Sem toga, pri razmatranju sopstvenih teškoća ne s m e se zaboraviti d a j e i neprijatelj s u o č e n s velikim teškoćama. Njegov e teškoće se povećavaju zbog n a p r e d o v a n j a u neprijateljskoj zemlji, s izduženim i o s k u d n i m k o m u n i k a c i j a m a i po t e r e n u koji saveznicima pruža izvanredne o d b r a m b e n e položaje i p o g o d n e mogućnosti za protiv napade. Priroda zemljišta takođe ograničava mogućnosti za protivnapade neprijateljevih o k l o p n i h snaga. Na to je m a j o r Perišić r e k a o da mu je nar e đ e n o da upozori da jugoslovenska vojska n e m a dovoljno avijacije, tenkova

i protivtenkovskog oružja. O d g o v o r e n o mu je da se planovima za o d b r a n u od oklopnih jedinica m o r a poklanjati poseban značaj p r i r o d n i m p r e p r e k a m a k o m b i n o v a n i m sa r u š e n j e m i poljskim utvrđivanjem, jer o d b r a n a protiv tenkova ne zavisi s a m o od protivtenkovskog oružja. To p o s e b n o važi za Jugoslaviju i s u s e d n e zemlje. Tačka 7. »Za koje se v r e m e približno može očekivati da će biti uspostavljen front, kako bi se osigurala zaštita p r e m a zahtevu u t a č k a m a 1 i 2.?« Major Perišić je naglasio da ce odgovor na ova pitanja u velikoj meri uticati na o d l u k e od velike važnosti, pa je zatražio precizna o b a v e š t e n j a o t o m e kada bi snage za zaštitu povlačenja jugoslovenske vojske bile na položajima. Britanskogrćki predstav nici izjav ili su da ne mogu dati tačan odgovor, jer su im poznati s a m o obrisi jugoslovenskih planova. G e n e r a l m a j o r Smith je r e k a o da saveznici žarko žele i da su odlučni da zadovolje p o t r e b e Jugoslavije a k o bi ušla u rat protiv N e m a ć k e na njihovoj strani. Od tada bi Jugoslav ija mogla koristiti savezničke zalihe koje bi bile na raspolaganju u borbi protiv zajedničkog neprijatelja. General Papagos se sa tim složio. Na sednici su p o t o m ponov o r a z m a t r a n e tačke koje je izneo m a j o r Perišić da bi se utvrdilo da li su ih (saveznici) jasno razumeli. U toku s e d n i c e sporaz u m n o je dogov o r e n a f o r m u l a c i j a svake p o j e d i n e tačke na način koji je utvrđen u o v o m zapisniku. Potom se m a j o r Perišić p o v u k a o da bi grčki i britanski predstavnici mogli da se s p o r a z u m e j u o odgovoru«. b) Zapisnik druge sednice 12. marta Nastav ku sednice prisustvovao je Sir H. W. Wilson, pa su m a j o r u Perišiću usm e n o saopšteni sledeči odgovori: 1. Da b i s m o mogli dati preciznije odgovore na postavljena pitanja morali bismo u n a j m a n j u ruku znati o toku operacija a k o Jugoslavija uđe u rat na strani saveznika A pošto ne r a s p o l a ž e m o s tom i n f o r m a c i j o m , naši odgovori ce se neizbježno dati s a m o u opštim potezima. Odgovor na taćku 1: Britansko-grčke snage učiniti će sve što je m o g u ć e da jugoslovenskoj vojsci, koja b u d e prisiljena da se povlači u južnom pravcu osiguraju povlačenje i n j e n e veze s Egejskim m o r e m . Odgovor na taćku 2: U pogledu zaštite boka jugoslovenske vojske koja bi se povlačila na jug n a m e r a v a m o držati front koji se u n a j m a n j u ruku p r o t e ž e linijom od O r f a n s k o g zaliva do Dojranskog jezera. Odgovor na taćku 3: Iako n e m a m o p o d a t a k a koliko će v r e m e n a biti pot r e b n o za reorganizaciju jugoslovenske vojske posle njenog povlačenja u pravcu juga. u č i n i ć e m o sve što m o ž e m o da je štitimo za sve p o t r e b n o v r e m e . Odgovor na taćku 4: Vojna proizvodnja u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama Amerike s v a k o d n e v n o raste t a k o da je svakog d a n a sve lakše pružati p o m o ć našim saveznicima isporukama raznog materijala svake vrste. Prema tome, Jugoslavija može računati na našu p o m o ć u svim vrstama ratnog materijala. Dalje, osvajanjem Albanije zaplenice se velike zalihe materijala koje ce se podeliti saveznicima. Odgovor na tačke 5. i 6: Mora se priznati da je p r o b l e m m o r n a r i c e u vezi s ovim t a č k a m a težak, ali s h v a t a m o i uvažavamo brigu jugoslovenskog Gene-

ralštaba. Opasnost se može umanjiti a k o jugoslovenski G e n e r a l š t a b izradi svoje početne planove imajući u vidu ovakav cilj. U te planove svakako bi trebalo predvideti d o b r e p r i r o d n e o d b r a m b e n e položaje na severu Jugoslavije, ali bi pored toga bilo od najveće koristi da se što je pre moguće p r e d u z m u operacije protiv Italijana u Albaniji, k o o r d i n i r a n e s o p e r a c i j a m a grčke vojske. Ove operacije završile bi se lakim i brzim zauzimanjem Albanije, a tada bi aer o d r o m i i luke u Albaniji bili na raspolaganju saveznicima i olakšane p o m o r ske veze. Iako bi čak i tada u p u ć i v a n j e konvoja duž J a d r a n a predstavljalo težak p o m o r s k i poduhvat, ipak mi b i s m o pred uzeli sve što m o ž e m o a k o bi neki od saveznika u tom m o r u bio odsečen. Koristi od osvajanja Albanije bile bi i u t o m e što bi se mogle upotrebljavati d i r e k t n e s u v o z e m n e k o m u n i k a c i j e izm e đ u z a p a d n e Jugoslavije i G r č k e i što bi se oslobodile grčke a r m i j e i britanska i grčka avijacija za u p o t r e b u protiv Nemaca. Odgovor na taćku 7: Snage za držanje položaja za zaštitu biće s p r e m n e da ih na v r e m e p o s e b n u da bi obezbedile p o t r e b n u zaštitu. 8. Naglašavamo da su naši planovi zasnovani na p o t p u n o m britansko-grč k o m s p o r a z u m u i da n a m e r a v a m o da se o d l u č n o i u s p e š n o o d u p i r e m o nem a ć k o m n a p r e d o v a n j u p r i m e n o m o d b r a m b e n i h i ofanzivnih operacija. Nesumnjivo je da će p r i s t u p a n j e Jugoslavije na stranu saveznika z n a t n o ubrzati uspešan završetak operacija na Balkanu i na taj naćin pridoneti k o n a č n o j pobedi nad silama Osovine. Ako Jugoslavija želi da sudeluje u toj pobedi, biće p o t r e b n o uspostaviti najtešnju vezu sa jugosiovenskim G e n e r a l š t a b o m čim nam bude s a o p š t e n a njena o d l u k a da bi se izradio zajednički plan akcije. Od najveće važnosti je najhitnije završiti mobilizaciju i koncentraciju. (Izvod iz Zapisnika prve i druge sednice, Ante Smit Pavelić, Jugoslavija i Trojni pakt, Buenos Aires, 1956, str. 88-91; F. Ćulinović, Slom stare Jugoslavije... str. 123-127). Pošto se ovaj Zapisnik donekle razlikuje od sadržaja izveštaja jugoslovenskog delegata generalštabnog majora Milisava Perišića. ovde će se izneti izvod iz njegovog izveštaja.

c)

Izvod iz izveštaja jugoslovenskog delegata potpukovnika Milisava Đ. Perišica koji je d a o G e n e r a l š t a b u JNA 30. avgusta 1946. godine glasi:

» . . . R. t me zatekao na dužnosti zastupnika šefa I. otseka I. obaveštajnog odeljenja i Glavnom g e n e r a l š t a b u . . . . . . 8. m a r t a 1941. g o d i n e u 14.00 časova pozvao me t e l e f o n o m d e ž u r n i oficir iz Generalštaba i saopćio mi da imam o d m a h lično da se javim načelniku Generalštaba, a r m i s k o m generalu Petru Košiću . . . O d m a h sam o d j u r i o u Generalštab i u kancelariji z a t e k a o samog načelnika Generalštaba. On ustade i saopšti mu, da imam sutra u j u t r o inkognito da idem avionom za Atinu, gde da se lično javim engleskom k o m a n d a n t u za Bliski istok, generalu Vilsonu i da mu izložim sledeče zahteve našeg Generalštaba: - U slučaju da nas N e m a ć k a (a s njom r a z u m e se i Italija) n a p a d n e , mi bi se držali defanzivnog dejstva, koristeći se za o d b r a n u povoljnim tokov ima naših velikih reka i planinskim zemljištem; a a k o bi bili potiskivani i morali se povlačiti, o n d a bi se povlačili u južnom pravcu, u kojem bi pravcu j e d i n o i očigledno bilo moguće;

- d o đ e li do takvog povlačenja, da li bi engleske t r u p e mogle prvo. da nam obe/.bede istočni bok, držeći liniju Orfanski zaliv— D o r j a n s k o jezero, otprilike; zatim drugo, kad bi odstupili, recimo, u Tesaliju, da ii bi nas engleske t r u p e mogle t a m o prihvatiti i obezbediti, držeći f r o n t u visini Olimpa; naš poredak i reorganizaciju i p r e o r u ž a n j e trupa; i treće, da li bi p o t r e b n e snage engleske m o r n a r i c e mogle prihvatiti na o b a l a m a J a d r a n s k o g m o r a naše trupe, koje bi bile p r i n u đ e n e da t a m o o d s t u p e . Dalje mi je gen.Košić stojeći pored karte Balkanskog poluostrva govorio 0 našoj hitnoj potrebi u p r o t u t e n k o v s k i m o r u đ i m a i benzinu, te n a r e d i o da 1 taj zahtev naglasim generalu Vilsonu. Sve napreci n a v e d e n o gen. Kosic mi je izložio u s m e n o i naredio, da sve o s t a n e u a p s o l u t n o j tajnosti. Sutradan, 9. m a r t a 1941. g., bila je nedelja i ja sam r a n o k r e n u o sa zemunskog a e r o d r o m a »Lokidom« za Solun. U Solunu me je č e k a o engleski ratni avion - Blekhaim « sa k o m p l e t n o m p o s a d o m , jer su baš tih d a n a Italijani bombardovali Atinu i Pirej. Na a e r o d r o m u Atini stigao sam u 16 časova, gde me je č e k a o auto, koji me je odvezao u englesko poslanstvo. K o n f e r e n c i j a je o t p o č e l a u 17 časova Bili su prisutni: gen. Vilson. k o m a n dant britanskih snaga na Bliskom istoku p o m o r s k i izaslanik u Atini, kont r a a d m i r a l (ne s e ć a m se imena) koji je uvek govorio u ime b r i t a n s k o g Admiralskog štaba, j e d a n britanski general, predstavnik b r i t a n s k o g generalštaba, jedan britanski general, kao oficir za vezu, koji je tehnički r u k o v o d i o konferencijom, prevodeći p o v r e m e n o pitanja i o d g o v o r e na francuski, o d n o s n o engleski jezik; još nekoliko oficira iz štaba gen. Vilsona i gen. Papagos, generalisimus grčkih snaga sa svojim načelnikom štaba. General Vilson čim je otvorio konferenciju, o b r a t i o se m e n i da ja izložim zahteve našeg Generalštaba. Moje izlaganje trajalo je p r e k o pola časa. j e r je gen. za vezu svaku reć beležio. Kada sam završio izlaganja, bio sam zamoljen da se p o v u č e m i njih ostavim da rešavaju pa ce me oni pozvati, da mi d a d u zvaničan odgovor. Na o d g o v o r sam č e k a o dva dana. Saznao sam da su naši zahtevi bili poslani u London. Pošto je dobiven o d g o v o r iz Londona, sastanak je zakazan za 12. m a r t a u 16 časova. Ovom s a s t a n k u prisustvovao je još jedan viši oficir iz b r i t a n s k o g Generalštaba. General za vezu p r o č i t a o je sve zahteve našeg G e n e r a l š t a b a u u p i t a o me da li su tačno zabeleženi, posle čega je p r o č i t a o s p r e m l j e n e odgovore, s r e đ e n e u vidu malog elaborata. Ceo odgovor bio je d o s t a opširan i svodio se uglavn o m na sledeće: - da će engleska imperija učiniti sve što b u d e m o g u ć e da nas p o m o g n e u o n a k o teškoj situaciji; - da nam po pitanju s n a b d e v a n j a stoje na raspoloženju svi britanski izvori za vođenje rata do k o n a č n e pobede. Jedino je kategorički odbijen uslov da britanska flota prihvati naše snage na j a d r a n s k o j obali, koje bi se t a m o m o r a l e povući. Britanski a d m i r a l d u g o je objašnjavao ovo k a t e g o r i č k o o d b i j a n j e svog Admiralštaba, završavajući da oni nemaju m o g u ć n o s t i da još j e d a r e d p o n o v e Denkerk. Zapisnik je završen jednim odvojenim stavom, u k o m e se poziva naš Generalštab da ubrza izvođenje mobilizacije i k o n c e n t r a c i j e t r u p a . . . Ovako sastavljen zapisnik na engleskom jeziku u m n o ž e n je u pet p r i m e r a k a , koje su potpisali: gen. Vilson, a d m i r a l i brit. general iz Generalštaba, zatim gen. Pa-

pagos i ja u ime našeg Generalštaba. Svaki od potpisnika dobio je po jedan primerak u originalu i u overenom prepisu na trancuskom jeziku. Iz Atine sam pošao opet ratnim avionom za Solun 13. marta u 7 časova, a iz Soluna za Beograd vozom, gde sam uspeo da stignem tek 15. marta ujutro. Čim sam stigao u Generalštab, rečeno mi je, da se načelnik interesovao da li sam došao i naredio, da o d m a h d o đ e m kod njega čim stignem. Kada sam otišao, načelnik Generalštaba bio je u kancelariji kod ministra vojske i mor narice, armiskog generala Petra Pešića. Cim je ministar izvešten da sam došao, naredio je da uđem i ja sam njemu, Petru Pešiću i generalu Petru Košiću predao pismeni zapisnik sa sastanka u Atini, u originalu i prevodu na francuski jezik. Pri tome sam naročito naglasio da sam zapisnik potpisao u pet primeraka, ma da mi u ovom smislu nisu bile date nikakve instrukcije. Očekujući da ce na osnovu ovog zapisnika imati o d m a h da se pristupi izradi projekta zajedničkog operaciskog plana za novi rat na Balkanu, počekao sam nekoliko dana, pa kad sam video da se ništa ne preduzima, otišao sam u kancelariju kod načelnika Generalštaba, gen. Košića i zapitao ga da li ce se produžiti započeta stvar u Atini. On mi je govorio n e k a k o neodređeno, da će se narediti, da se za sada počeka itd. Tako je završena moja prva misija u Grčkoj« . .. (AVII, Arhiva neprijateljskih jedinica. Fotokopija u fototeci Instituta za historiju države i prava u Zagrebu; Ferdo Culinović, Slom stare Jugoslavije. »Školska knjiga«, Zagreb, 1958, str. 128-130).

Prilog Izveštaj

p o t p u k o v n i k a

Milisava

Perišića od

30. a v g u s t a

7a

1946.

. . . Moj drugi odlazak u Grčku Na dan puča, 27. m a n a 1941, prva mi je misao bila, da se pronađe dokumenat - zapisnik sa međusaveznićke konferencije, održane u Atini od 9. - 12. marta 1941. god., a koji sam lično predao generalima Košiću i Pešiću po povratku sa sastanka. Zato sam o d m a h otišao kod gen. Milutina Nikolica, dotadašnjeg prvog pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba i zapitao ga da li on znade za moju misiju od pre desetak dana. Na moje iznenađenje i još veće čuđenje, gen. Nikolić Milutin, iako je bio stalno na licu mesta kao prvi pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba, nije imao ni pojma o tako važnim zahtevima, koje je naš Generalštab bio postavio savezničkoj komandi! Ovaj p r i m e r pokazuje koliko je gen. Košić bio preterano zakopčan u samog sebe, da se o ovako važnim stvarima i o d l u k a m a ne samo nije savetovao sa svojim p o m o ć n i k o m , već ga uopšte o ovome nije obaveštavao. O ovome takođe nije ništa znao ni general Borivoje Joksimović. načelnik Obaveštajne sekcije Glavnog generalštaba u to vreme. Zapisnik je pronađen u kasi generala Košića i sa ćelom stvari upoznat je general Nikolić Milutin i general Radivoje Janković, načelnik Operativnog odeljenja. Pri tom je rad u Atini obnov ljen i drugi sastanak zakazan na železnićkoj stanici, južno od Kenalija, u vozu. Na ovaj sastanak došli su u glavnom isti

predstavnici britanskog i grćkog Generalštaba, koji su bili na prvom sastanku. a od strane našeg Generalštaba general Radivoje Janković i ja. Konferencija je poćela 3. aprila 1941. g. u 21 ćas i trajala do d u b o k o u noć. Na ovoj konferenciji engleski general Vilson se naročito interesovao, kada ć e m o biti gotovi sa našom koncentracijom. Kada mu je general Janković odgovorio, da će n a m a trebati mnogo vremena, obzirom na naše nedovoljne komunikacije - oko 20 d a n a - na licu generala Vilsona pročitao sam crte koje su očevidno govorile, da će to biti dockan. Na zahtev generala Radivoja Jankovića, da nam se k o n k r e t n o kaže, sa kolikim se britanskim snagama tog m o m e n t a raspolaže u Grčkoj, general Vilson je odlučno odgovorio, da oni imaju svega oko jednu i po diviziju. Dalje je dodao. da će na svake dve iduće nedelje moći da d o t u r a j u po jednu motorizovanu brigadu. Na veće se snage ne može računati, jer je to t e m p o f o r m i r a n j a i prevoženja njihovih snaga za Grčku. Ovde n a p o m i n j e m , da je tadašnji naš vojni izaslanik u Grčkoj, pukovnik Heler Vladimir bio tvrdio, u svojim izveštajima, da Englezi imaju u Grčkoj 6 divizija. Kada je ovo rečeno generalu Vilsonu, on je odgovorio, da to nije tačno, što se ubrzo i potvrdilo. U pogledu čisto operativnih zahteva, koje je general Janković postavljao u ime Generalštaba, general Vilson je obećavao sadejstvo ali je n e p r e s t a n o pokazivao pravac našeg povlačenja na jug, kroz Grčku ...« Ovaj se dokument nalazi u arhivu Vojnoistorijskog instituta JNA u Beogradu »Arhiva neprijateljskih jedinica«, a fotokopija u fototeci Instituta za historiju države i prava na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Ferdo Cuiinović. Slom stare Jugoslavije, »Školska knjiga«. Zagreb. 1958, str. 130-131).

Prilog Objašnjenje generala S i m o v i ć a o ulozi v o d e ć i h u d r ž a v n o m u d a r u od 27. m a r t a 1941.

8

ličnosti

»Smatrajući d a j e sporedno pitanje ličnosti koje su učestvovale u martovskom puču od 27. marta 1941. godine i da je glavno postignuti uspeh u izvršenju dela kojim su spašeni ćast i sloboda našeg naroda i naše Otadžbine, ja nisam hteo da ulazim u diskusiju o ličnom učešću pojedinaca u t o m e istoriskom činu, već sam ostavljao da to učini istorija i narod. Međutim, izvesni pojedinci vode po tome javne diskusije p r e k o listov a u inostranstvu i uspeli su da stvore pogrešna gledišta čak i kod savezničkih vodećih ličnosti što je našlo izraza i u Memoarima uvaženog ser Vinstona Cerćila. Stoga se nalazim p o b u đ e n da iznesem svoj sud. I Vodstvo General Simović je stajao u centru celog poduhvata, vodio je pregovore i činio uticaj kod Kneza-Namesnika Pavla, kod Predsednika vlade Dragiše Cvetkovića, kod ministra voj. i mor. đenerala Petra Pešića, kod načelnika

r

PRILO/I

597

Glav. D. - Štaba den. Petra Košića i od ministra dr Si dana Budisavljevića, da spreče potpisivanje Tripartitnog pak a; vodio je pregovore s najvišim verskim predstavnicima Partrijarhom Gavrilcm i vladikom Nikolajem, kao i s političkim ličnostima. Angažovao Božu Moksimovića i dr Drag. lkoniča. Nocu 23/24. marta deneral Simović je trebao biti uhapšen. Za to je bilo izdato i naređenje. 1 Lično je angažovao svoga pomočnika, brigad, denerala Boru Mirkoviča za akciju, izdao mu instrukcije za izvršenje priprema, doveo mu Živana Kneževića kao vezu s Kraljevom gardom, uputio mu Đorđa Stanojlov ica, Ziku Radojićića i Vasu Matica. 26. m a r t a po podne đeneral Simov ić doneo je odluku za izvršenje udara noću 26/27og, i u 17 časova izdao n a r e đ e n j e Bori Mirkoviću: da akcija otpočne u 1 čas posle ponoći 26/27-og. Pratio je početak i izvršenje akcije i čim je isti bio obezbeđen došao je u zgradu Ministarstva vojske, gde je bio centar i glavni štab akcije, uzeo u svoje ruke stvar koja je tek bila počela i vodio je do kraja. Vazd. brigad, đeneral Borivoj Mirković po direktivi đenerala Simovića izradio je plan akcije i u noći 26/27. marta, u svojstvu zastupnika Simovićevog i u njegovo ime, a po njegov om uputstv u izvršio je polov inu akcije t r u p a m a iz zemunskog garnizona: posedanje mosta na Sav i, zauzimanje Uprave grada Beograda, zauzimanje zgrada žandamerije, pošte i telegrafa i telefonske centrale, radio-stanice u Makišu. Đšt. pukov nik Dragutin Savić, načelnik štaba Komande vazduhoplovstva sarađivao je u izradi plana akcije i p r i p r e m a za izvršenje državnog udara; istoriske noći primio je k o m a n d u nad aviacijom na Zemunskom a e r o d r o m u i sarađiv ao je s Borom Mirkovićem pod čijom je k o m a n d o m stajao, upućujući mu učesnike za izvršenje o d r e đ e n i h zadataka. Vazd. kapetan Dragiša Ristić, o r d o n a n s oficir Komandanta vazduhoplovstva, bio je bliski i neposredni saradnik denerala Simovića, održavao je vezu između učesnika i nastojao da se očuva p o t p u n a tajnost pripremljenog čina. Istoriske noći po naređenju đenerala Simovića ostao je pored Bore Mirkoviča i pomagao mu u dodeljivanju uloga učesnicima u izvršenju udara. Po t o m e su isti znali da se taj čin izvodi po instrukcijama i pod rukovodstvom den. Simovića. Pešad. potpukovnik Stojan Zdravković, s dva bataljona pešad. puka Kraljeve garde i bataljonom bornih kola, izvršio je glavnu akciju: opkoljavanje Kraljevog dvora na Dedinju. Stajao je pod k o m a n d o m Den. Simovića Pešad. m a j o r Živa« Knežević, 3-ćim bataljonom pešad. puka Kraljeve garde i s 2 borna kola, držao je raskrsnicu ulica Miloša Velikog i Nemanjine, zauzeo je zgradu Ministarstva vojske i služio za vezu između glavnog štaba akcije i trupa koje su opkoljavale Kraljev dvor na Dedinju. II Moje mesto u početku akcije. 26-og marta u veće ja nisam ostao u Štabu Komande vazduhoplovstva i nisam lično izdavao detaljna naređenja pojedinim odeljenjima, već sam taj početni zadatak poverio mom pomoćniku Bori Mirkoviću, pošto moja prisutnost za to nije bila potrebna. Zbog toga se, pod uticajem zainteresovanih, uvuklo kod neobaveštenih pogrešno mišljenje da je glav ni izvršilac državnog

u d a r a bio Bora Mirković, iako je on vršio s a m o j e d n u polov inu akcije. Međutim, stvarne činjenice su sledeče: Imajući pred očima cilj, s m a t r a o sam 26-og uveče: d a j e bolje da b u d e m na desnoj obali r. Save (u Beogradu) - blizu Kraljevom dvoru, gde je izvođena glav na akcija s kojom sam hteo da b u d e m u n e p o s r e d n o j vezi i gde su bile sve mlađe starešine, te bi im u slučaju p o t r e b e m o g a o priskočiti u p o m o ć . Pored toga to sam učinio i iz predostrožnosti, jer je policija strogo motrila m o j e kretanje i m o j nedolazak kuci m o g a o je izazvati s u m n j u da se n e š t o p r i p r e m a , a pripravnost policije trajala je sve do ponoći 26/27-og. 26-og do ponoći ja nisam spavao, kao što to možda neki misle (a Bora Mirković je to i javno napisao), već sam b u d n o pratio situaciju i očekivao vreme da s t u p i m na scenu. Zbog toga što sam ja s k r o m n o ćutao. a drugi uzdizali svoje uloge; u v u k l o se mišljenje, da sam ja s e d e o skrštenih ruku. da su akciju izvršili drugi (braća Kneževići?) i da je vođa-lider cele akcije bio Bora Mirković. Stoga sam, u interesu istoriske istine, p r i n u đ e n da izjavim: 1. Ja sam vršio s a m o svoju dužnost isto, k a o i svi ostali učesnici u t o m e m a r t o v s k o m činu i ne tražim nikakvo prvenstvo ispred onih koji su zalagali svoje živote u izvršenju n e p o s r e d n e akcije. 2. Mišljenja d a j e B o r a Mirković bio vođa-lider cele akcije, d a j e on d o n e o o d l u k u za izvršenje akcije noću 26/27. m a r t a i d a j e on izvršio državni u d a r 27. m a r t a 1941 ne priznajem i s m a t r a m d a j e p o g r e š n o isticati njegovu ulogu iznad uloge u r a d u n e p o s r e d n i h izvršilaca čina od 27. m a r t a . 3. Isticanje uloge Zivana Kneževića i njegovog brata iznad ostalih, naročito iznad uloge p u k o v n i k a Stojana Zdravkovića, nije na mestu. 27 januara 1956. Beograd, Puškinova 13.

D. T. Simović

N. B. Popravke p r v o b i t n o g teksta izvršio 5. d e c e m b r a 1961. Ovaj dokument može se objaviti u celosti tek posle m o j e smrti. Isti se nalazi kod Ante Smit Pavelića, a p r e p i s kod m a j o r a Dragiše Ristića, - u m o j o j arhivi. D. T. Simović«. 2 Napomene: ' U s v o m e p i s m u u p u ć e n o m u r e d n i š t v u »Klića Triglava-, 3. n o v e m b r a 1962. Dragiša Cvetković. b u š i p r e d s e d n i k vlade, d e m a n t o v a o j e S i m o v i c e v o t v r đ e n j e d a j e o v a j t r e b a o biti u h a p šen noću i z m e đ u 23/24. m a r t a 1941. Cvetković tu d o s l o v n o kaže: »Istine radi. m o r a m da ućinim izvesne i s p r a v k e u ( e s l a m e n t a l n o m ' p i s m u g e n e r a l a Simovića: »Nikada nije d o n e t a o d l u k a o h a p š e n j u g e n e r a l a Simovića. Na p r e t s t a v k u policijskih o r g a n a da Simović intrigira s izvesnim o p o z i c i o n i m političkim lićnostima p r o t i v vlade, s k r e n u t a je bila p a ž n j a na o v o m i n i s t r u v o j n o m , g e n e r a l u Petru Pešiću. G e n e r a l Pešić. na sve ovo. u p r i s u s t v u K n e z a - n a m e s n i k a i m e n e , izjavio je: ' Ostavite Simovića meni. On je m o j đak. ja ga d o b r o p o z n a j e m , n a t r a l j a ć u mu s u t r a uši. j e r bi bilu vrlo n e z g o d n o , u ovim p r i l i k a m a h a p š e n j e j e d n o g generala'. T a k o je i p o s t u p l j e n o . a fakal da je Simović. u noći i z m e đ u 26. i 27. m a r t a s p a v a o u svojoj kući, j a s n o d o k a z u j e da se nije plašio h a p š e n j a « . (Prevodilac) 1

420-424

Obavljeno u Glasniku SIKD «Njegoš«, sveska 10. D e c e m b a r 1962: H o p t n e r . n. d., str.

SKRAĆENICE ADAP

ADKRZ AUT AIRPJ AIRPS AKRZ a/p AR 1941. ZD. 1 ARP AS1P ASFRJ AVII b/k BNS CK CK KPJ CK KPH DASIP

DBFP

DAFR DDAP DDI DGFP

DIA

D o k u m e n t i o n e m a ć k o j s p o l j n o j politici (Akten zur d e u t s c h e n a u s w o r t i g e n Politik (1918-1945). Serie D 1937-1941 Die Kriegsjahre. V. Xii. I und 2. Dokumente Arhiv Državne k o m i s i j e /.a ispitivanje r a t n i h zločina o k u p a t o r a i njihovih pomagača Arhiv I s t o n j s k o g instituta Titograd Arhiv istorije r a d n i č k o g p o k r e t a Jugoslavije (sada Arhiv CK KPJ A-CK K P JI Arhiv istorije r a d n i č k o g p o k r e t a Srbije Arhiv Komisije za ispitivanje r a t n i h zločina o k u p a t o r a i njegovih p o m a g a č a Avio-poletanje Aprilski ral 1941. Z b o r n i k d o k u m e n a t a , 1 knjiga Arhiv za r a d n i č k i p o k r e t (sada Arhiv CK KPJ) Arhiv S e k r e t a r i j a t a i n o s t r a n i h poslova Arhiv Socijalističke F e d e r a t i v n e R e p u b l i k e Jugoslavije Arhiv Vojnoistorijskog instituta Borbeni komplet Blok n a r o d n o g s p o r a z u m a Centralni komitet Centralni k o m i t e t K o m u n i s t i č k e p a r t i j e Jugoslavije Centralni komitet Komunističke partije Hrvatske Diplomatski arhiv S e k r e t a r i j a t a i n o s t r a n i h poslova (MIPi Popisnik mikrofilmova n e m a ć k i h d o k u m e n a t a o t k u p l j e n i h od Nacionalnog arhiva SAD. W a s h i n g t o n . Sveska I. d o k u m e n a t a n e m a ć k o g Ministarstva i n o s t r a n i h poslova D o k u m e n t i o b r i t a n s k o j s p o l j n o j politici 1919-1939, d r u g a i treća serija, L o n d o n . Državni knjižarski zavod. ( D o c u m e n t s on British Foreign Policv 1919-1939. S e c o n d a n d Third Scries, L o n d o n . H M S t a t i o n e n Office). D o k u m e n t i za a m e r i č k e m e đ u n a r o d n e o d n o s e . III. 1940-1941. Boston (Doc u m e n t s on American Foreign Relations. III. 1940-1941. B o s t o n ) D o k u m e n t e n zur d e u t s c h e n a u s w ä r t i g e n Politik Italijanski d i p l o m a t s k i d o k u m e n t i (I D o c u m e n t i Diplomatici Italiani) D o k u m e n t i o n e m a č k o j s p o l j n o j politici 1918-1945. D o c u m e n t s on Germ a n Foreign Policy. 1918-1945. Series C a n d D. W a s h i n g t o n . G o v e r n e m e n t Printing o f f i c e D o k u m e n t i o m e đ u n a r o d n i m o d n o s i m a . P r e d r a t n e serije. L o n d o n , izdanje

-

DKUZO DM DS DUK EJ FN'S FRL'S

HGZ HRSS HSS HSZ IK IMT IRPS JMO JNS JRZ JRSD Kl KP KPJ KOV KTO MIP MK MMTRO MUP NAV-I NAV-N NDH NIN NRPJ NRS NSR

NSR OKH OKW PA/AA PAO PAZ PGKTMI

O k s l o r d s k o g univerziteta ( D o c u m e n t s on I n t e r n a t i o n a l Affairs. P r e w a r Series, L o n d o n , Oxford Universitv Press) Državna komisija /a u t v r đ i v a n j e /.ločina o k u p a t o r a i njegovih p o m a g a č a Nemaćka momčad (Deutsche Manschaft) Demokratska stranka D o k u m e n t i u arhivi Univerziteta K o l u m b i j a u N j u j o r k u - ili s a m o L'K E n c i k l o p e d i j a Jugoslavije Front n a r o d n e slobode Spoljni o d n o s i S j e d i n j e n i h Američkih Država 1934-1941. Vašington, Državni Štamparski zavod (Foreign Relations of the United S t a t e s 1934-1941, W a s h i n g t o n . G o w e r n m e n l Printing Office) H r v a t s k a g r a đ a n s k a zaštita H r v a t s k a r e p u b l i k a n s k a seljačka s t r a n k a H r v a t s k a seljačka s t r a n k a H r v a t s k a s e l j a č k a zaštita Izvršni k o m i t e t M e đ u n a r o d n i vojni sud u N i r n b e r g u (Vidi USMT i PGKTMI) Institut r a d n i č k o g p o k r e t a Srbije J u g o s l o v e n s k a m u s l i m a n s k a organizacija Jugoslovenska nacionalna stranka Jugoslovenska radikalna zajednica Jugoslovenska rađikalno-scljaćka demokratija Komunistička internacionala K o m u n i s t i č k a partija K o m u n i s t i č k a p a r t i j a Jugoslavije K o p n e n a vojska Komanda teritorijalne odbrane M i n i s t a r s t v o i n o s t r a n i h poslova Mesni k o m i t e t Mladeska m a k e d o n s k a tajna teroristička organizacija M i n i s t a r s t v o u n u t r a š n j i h poslova Nacionalni arhiv Vašington ( d o k u m e n t i italijanskog p o r e k l a ) Nacionalni arhiv Vašington ( d o k u m e n t i n e m a č k o g p o r e k l a ) Nezavisna Država H r v a t s k a N e d e l j n e i n f o r m a t i v n e novine. B e o g r a d Nezavisna r a d n i č k a partija Jugoslavije Narodna radikalna stranka Nacistićko-sovjetski o d n o s i 1939-1941. Vašington, Državni š t a m p a r s k i zavod. 1948. (Nazi-Soviet Relations, I, 1939-1941. W a s h i n g t o n , G o v e r n m e n t Printing Office, 1948). Nazi-Soviet Relations 1935-1941, W a s h i n g t o n . G o v e r n m e n t Printing Office, 1948. Nemaćka Vrhovna k o m a n d a k o p n e n e vojske V r h o v n a k o m a n d a n e m a č k i h o r u ž a n i h snaga ( O b e r k o m m a n d o d e r Wehrmacht) Politički arhiv i n o s t r a n i h poslova (BON); Politiches Archiv d e s A u s w ä r t i g e s Amtes ( B o n n ) Protivavionska o d b r a n a Pasivna zaštita od n a p a d a iz v a z d u h a S u đ e n j e glavnim r a t n i m z l o č i n c i m a p r e d M e đ u n a r o d n i m vojnim s u d o m u N i r n b e r g u (Proces d e s g r a n d s c r i m i n e l s de g u e r r e d e v a n t le t r i b u n a l militaire i n t e r n a t i o n a l . N ü r n b e r g . XXXIV (vidi USMT i IMT)

SKRAĆENICE PISKJ PK PVO RM RV SA SAD SD SDK SDS SHS SIP SKJ SKOJ SLS SRN SS SSSR SUP TM TVO UO UK URSS USSt USMT

IMT

VE VIG VII JNA VMRO VOOV 7.DNORJ ZS ZSKZ

601

Pregled istorije Saveza k o m u n i s t a Jugoslavije Pokrajinski komitet Proti v v a z d u š n a o d b r a n a Ratna mornarica Ratno vazduhoplovstvo Jurišni (nemački) odredi (Sturmabteilungen) Sjedinjene Američke Države Služba bezbednosti (Sicherheitsdienst) Seljačko-demokratska koalicija Samostalna demokratska stranka Srba, Hrvata i Slovenaca (Kraljevina SHS) Sekretarijat za inostrane poslove Savez k o m u n i s t a Jugoslavije Savez k o m u n i s t i č k e o m l a d i n e J u g o s l a v i j e Slovenska ljudska stranka Stranka radnog naroda Specijalne vojne formacije nacističke partije (Schutzstaffeln) Savez S o v j e t s k i h S o c i j a l i s t i č k i h R e p u b l i k a Sekretarijat za unutrašnje poslove Teritorijalno mobilni Teritorijalna vazdušna o d b r a n a Udružena opozicija D o k u m e n t i u a r h i v i U n i v e r z i t e t a K o l u m b i j a u N j u j o r k u , ili DUK U j e d i n j e n i r a d n i č k i s i n d i k a l n i savez Ustaška država (NDH) Vojni s u d SAD. S l u ž b a Sefa S a v e t a z a r a t n e z l o č i n e . D o k u m e n t i p o d n e s e m n a r a z n i m s u đ e n j i m a z a r a t n e zločine, a s a d a n a č u v a n j u u D r ž a v n o j a r h i v i SAD, V a š i n g t o n ( U n i t e d S t a t e s Military T r i b u n a l . O f f i c e of t h e Chief of Counsel for War Crimes. D o c u m e n t s presented at the various War crimes trials a n d n o w d e p o s i t e d i n t h e N a t i o n a l A r c h i v e s o f t h e U n i t e d S t a t e s . W a s c h i n g t o n . D. C. Vidi: I n t e r n a t i o n a l e s M i l i t ä r t r i b u n a l ( N ü r n b e r g ) : Der P r o z e s g e g e n H a u p t k r i e g V e r b r e c h e r ( b l a u e S e r i e ) N ü r n b e r g . M e đ u n a r o d n i vojni s u d p r o t i v g l a v n i h ratnih krivaca u Nirnbergu (NirnberSki proces) Vojna enciklopedija V o j n o i s t o r i j s k i glasnik (VII) Vojnoistorijski institut Jugoslovenske n a r o d n e armije Vnatrešna m a k e d o n s k a revolucionarna organizacija V a z d u š n o o s i g u r a n j e , o s m a t r a n j e i veza Z b o r n i k d o k u m e n a t a NOR - Z b o r n i k d o k u m e n a t a i p o d a t a k a o n a r o d n o o s lobodilačkom ratu n a r o d a Jugoslavije Zemljoradnička stranka Zemljoradnička centralna kreditna zadruga

S A D R Ž A J UNUTRAŠNJA POLITIČKA SITUACIJA

7

Stvaranje zajedničke države Delainost građanskih političkih stranaka - dominacija srpske buržoazije Delatnost Hrvatske seljačke stranke Hrvatsko pitanje kao međunarodni problem Pregovori vočstva Hrvatske seljačke stranke sa kraljevskom vladom Sporazum Cvetković-Maček Ocene i rezultati Sporazuma Cvetković-Maćek Delatnost Komunističke partije Jugoslavije a) Delatnost do a p r i l s k o g r a t a 1941. g o d i n e b) Delainost u toku i n e p o s r e d n o posle a p r i l s k o g rata ci M e r e v l a d a j u ć e buržoazije i v o j n o g r u k o v o d s t v a za s u z b i j a n j e i o n e m o g u ć a v a n j e d e l a t n o s t i K o m u n i s t i č k e p a r t i j e i za g u š e n j e r e v o l u c i o n a r n o g p o k r e t a

Šovinističke, separatističke i neprijateljske organizacije u Jugoslaviji

9 15 26 48 73 88 119 119 145 148

165

Nacionalističke i šovinističke organizacije u Srbili 165 »Jugoslovenska akcija«, »Borbaši«. »Zbor«, »Četničko u d r u ž e n j e » 165 Nacionalističke i š o v i n i s t i č k o - s e p a r a t i s t i č k e organizacije i p n k i c i i u H r v a t s k o j 169 Ustaše i f r a n k o v c i ...... — 169 H r v a t s k a seljačka i H r v a t s k a g r a đ a n s k a zaštita — -•••• 175 Nacionalističke i k l e r o f a š i s t i t k e organizacije u Sloveniji 180 F e d e r a l i s t i č k o - s e p a r a t i s t i č k e organizacije u C r n o j Gori 182 V n a t r e š n a m a k e d o n s k a r e v o l u c i o n a r n a o r g a n i z a c i j a (VMRO) 183 M a đ a r s k e fašističke i i r e d e n t i s t i č k e organizacije — 186 Albanske i r e d e n t i s t i č k e o r g a n i z a c i j e — — 187 N e m a č k a m a n j i n a ( f o l k s d o j ć e r i ) i njihove organizacije — 189 Neprijateljska d e l a t n o s t V a t i k a n a i dela k a t o l i č k o g klera — 204 S POLJ NO PO LI TIC KA SITUACUA

Do pristupanja Trojnom paktu a) Do anilusa 1938. godine

219

—

— 221 221

Potpisivanje pakta o p r i j a t e l | M \ u i z m e đ u Jugoslavije i Italije 25 m a j a 1937 u B e o g r a d u ........ Stojadinoviceva p o s e t a Parizu. L o n d o n u i Rimu 1937 Benešova misija u B e o g r a d u _ S a s t a n a k S t o j a d i n o v i ć a sa H i t l e r o m u Berlinu 17. j a n u a r a 1938

223 224 226 227

b) Posle anšlusa do Minhenskog sporazuma 1938. godine Stav jugoslovenske vlade p r e m a a n š l u s u Stav s o v j e t s k e vlade p r e m a a n š l u s u Stav KPJ p r e m a a n š l u s u Stav Italije p r e m a a n š l u s u Clanice Male A n t a n t e p r e m a C e h o s l o v a ć k o m pitanju

229 231 231 — 232 — 234 235

— —

c) Posle Minhenskog sporazuma do izbijanja drugog svetskog rata

237

R a / b i i a n j e Male A n t a n t e i Musolimjev plan o aneksiji Albanije Stav g e n e r a l a Simovića i CK KPJ p r e m a M i n h e n s k o m s p o r a z u m u Pregovori C a n a i S t o j a d i n o v i ć a o podeli Albanije. Pad S t o j a d i n o v i č e v e vlade Dragiša Cvetkovic nastavlja S t o j a d i n o v i ć e v u politiku Musolinijcva politika posle M i n h e n a . Upad italijanskih t r u p a u Albaniju Politika j u g o s l o v e n s k e vlade i stav j u g o s l o v e n s k e javnosti p r e m a o k u p a c i j i Albanije Reakcija na u p a d n e m a ć k i h t r u p a u C e h o s l o v a ć k u B r i t a n s k o - t u r s k a d e k l a r a c i j a od 12. m a j a 1939 Sastanak Hitler - knez Pavle u Berlinu 5 j u n a 1939 Stav Jugoslavije p r e m a B a l k a n s k o m s p o r a z u m u i D r u š t v u n a r o d a Uoči n a p a d a N e m a ć k e na Poljsku. Trojni pregovori. Pakt o n e n a p a d a n j u SSSR - N e m a ć k a d) Posle izbi/anja drugog svetskog rata do sloma Francuske 20. tuna 1940

256 257 — — 258 261 263 265 267 269 272

e) Od poraza Francuske juna 1940. do napada na Grčku 28. oktobra 1940

f) Od napada Italije na Grčku do kraja 1940. godine

253 256

Celićni pakt i z m e đ u N e m a ć k e i Italije. Ustezanje Italije da stupi u rat Stav j u g o s l o v e n s k e i italijanske vlade posle izbijanja d r u g o g svetskog r a t a Uticaj poraza Poljske na Jugoslaviju Ideja o s t v a r a n j u n o v o g S o l u n s k o g f r o n t a i n e u t r a l n o g B a l k a n s k o g bloka O d l u k e Stalnog saveta B a l k a n s k o g s p o r a z u m a . B e o g r a d s k a k o n f e r e n c i j a Italijansko-jugoslovenski o d n o s i Jugoslovensko-nemaćki i jugoslovensko-britanski odnosi J u g o s l o v e n s k o - s o v j e t s k i p r e g o v o r i . Uspostavljanje d i p l o m a t s k i h o d n o s a Z a h l a đ e n j e o d n o s a Italije i N e m a ć k e p r e m a Jugoslaviji

Cincar-Marković o o d n o s i m a sa s u s e d i m a Musolinijevi planovi za n a p a d na Jugoslaviju U z n e m i r e n o s t j u g o s l o v e n s k e vlade i reakcija j u g o s l o v e n s k e javnosti Ulazak n e m a ć k i h t r u p a u M a đ a r s k u i R u m u n i j u ..._

238 240 241 243 243 244 247 248 249 250

275 —

276 277 279 286

— -

' Stav j u g o s l o v e n s k e vlade p r e m a italijansko-grčkom s u k o b u Misija Danila G r e g o r i c a i p u k o v n i k a V a u h n i k a u Berlinu B o m b a r d o v a n j e Bitolja. S m e n a m i n i s t r a vojske i m o r n a r i c e g e n e r a l a Milana Nedica — Reakcija Ministarstva vojske i m o r n a r i c e i jugoslovenske \ l a d e na b o m b a r d o v a n i e Bitolja — Stakićeva misija u Rimu

287 288 292 292 293 295

Sastanak Hitler C a n o u O b e r s a l c b e r g u i B e č u i Hitler - Teleki u Beču Pregovori o zaključenju Pakta o večitom prijateljstvu između Jugoslavije i Mađarske — U s p e š n a misija Danila G r e g o r i c a u Berlinu Tajni s a s t a n a k C i n c a r - M a r k o v i ć a sa H i l l e r o m u B e r g h o f u 29. n o v e m b r a i k i b e n t r o p o m u Fušlu 28. n o v e m b r a 1940.., G o v o r kneza Pavla I d e c e m b r a i p i s m e n a izjava j u g o s l o v e n s k e vlade od 7. d e c e m b r a 1940 .'. Z a k l j u č e n j e Pakta o večitom p r i j a t e l j s t v u i z m e đ u Jugoslavije i M a đ a r s k e

295 300 301 .

302 —

Pregovori za pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu P r e g o v o r i posle n o t e j u g o s l o v e n s k e vlade od 7 d e c e m b r a 1940 g o d i n e Z a b r i n u t o s t jugoslovenske v l a d e zbog ulaska n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j u Misi|a a m e r i č k o g p u k o v n i k a D o n o v e n a . Situaci|a u l a n u a r u 1941 Misija n o v i n a r a G r e g o r i ć a i a d v o k a t a Stakića Prvi p o k u š a j V Britanije i SAD da s p r e č e p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u Tajno p u t o v a n j e Cvetkovića i C i n c a r - M a r k o v i ć a u N e m a č k u Prva s e d n i c a K r u n s k o g saveta Novi pritisak V. Britanije i SAD na Jugoslaviju Pregovori a d v o k a t a Stakića sa Musolinijem Ratilikacija Pakta o v e ć n o m prijateljstvu sa M a đ a r s k o m N e m a č k a odv raća Italiju da p r e g o v a r a sa J u g o s l a v i j o m Novi p o k u š a j da Jugoslavija, G r č k a i Turska s t v o r e jedinstven f r o n t P r i s t u p a n j e B u g a r s k e T r o j n o m p a k t u i ulazak n e m a ć k i h t r u p a u B u g a r s k u Tajni s a s t a n a k kneza Pavla i C i n c a r - M a r k o v i ć a sa H i t l e r o m u B e r g h o f u O d n o s i Jugoslavije sa V B r i t a n i j o m i S o v j e t s k i m Savezom Druga s e d n i c a K r u n s k o g saveta. O d l u k a većine d a s e p r i s t u p i T r o j n o m p a k t u uz g a r a n c i j e O g o r č e n j e j u g o s l o v e n s k e javnosti i Proglas K o m u n i s t i č k e p a r t i j e Pregovori o uslovima za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u Treća s e d n i c a K r u n s k o g saveta; p r e g o v o r i sa B r i t a n c i m a u Atini. Misija m a j o r a Pcrišica TeZnic V Britanije. Grčke, T u r s k e i S o v j e t s k o g Saveza da Jugoslavija ne p r i s t u p i T r o j n o m paktu — Novi p r e g o v o r i sa n e m a ć k o m v l a d o m o u s l o v i m a za p r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k l u Četvrta s e d n i c a K r u n s k o g saveia. Ispitivanje m o g u ć n o s t i za s k l a p a n j e v o j n o g p a k t a sa S o v j e t s k i m Savezom — O d g o v o r n e m a ć k e vlade na j u g o s l o v e n s k e z a h t e v e - — Pela s e d n i c a K r u n s k o g saveia. N e m a č k i p r e d l o g t e k s t o v a n o t a uz Protokol o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u . Prvi u l t i m a t u m j u g o s l o v e n s k o j vladi Novi p o k u š a j SAD i V. B r i t a n i j e da o d v r a t e Jugoslaviju od p r i s t u p a n j a Trojnom paktu — Šesta s e d n i c a K r u n s k o g saveta. J e d n o g l a s n o p r i h v a t a n j e d o k u m e n a t a o pristupanju Trojnom paktu — Načelna o d l u k a jugoslovenske vlade za p r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k t u . O s t a v k e trojice m i n i s t a r a - kriza vlade — Novi pritisak V. Britanije i SAD na Jugoslaviju da o d u s t a n e od p o t p i s i v a n j a T r o j n o g pakta. Stav S o v j e t s k o g Saveza Drugi u l t i m a t u m j u g o s l o v e n s k o j vladi — Poslednji (treći) u l t i m a t u m j u g o s l o v e n s k o j vladi O l p o r g e n e r a l a Simovića i p a t r i j a r h a Gavrila

304 305

322 322 324 327 331 339 341 351 354 357 361 361 362 363 365 368 370 376 377 379 381 383 386 387 393 395 397 - 399 403

410

606

SADRŽAJ Poslednji p o k u š a j SAD i \ Britanije da Jugoslavija ne p r i s t u p i T r o j n o m p a k l u P o s l e d n j a s e d n i c a K r u n s k o g saveta. Saglasnost da se p o t p i š e Trojni pakt O d l u k a za odlazak u Beč i p o t p i s i v a n j e P r o t o k o l a o p r i s t u p a n j u Jugoslavije Trojnom paktu _ C e r e m o n i j a p o t p i s i v a n j a Protokola. R a z m e n a nota i t e l e g r a m a Tekstovi n o t a uz Protokol o p r i s t u p a n j u T r o j n o m p a k t u Reakcija u zemlji i i n o s t r a n s t v u posle potpisivanja P r o t o k o l a T r o j n o g p a k l a

Državni udar 27. marta 1941. godine P r i p r e m e za izvršenje u d a r a Organizacija i izvršenje u d a r a O d j e k , o c e n e i z n a č a j u d a r a od 27. m a r t a

412 414 416 418 420 436

—

457 —

—

Obrazovanje i rad vlade generala Simovića od 27. marta do 6. aprila 1941. godine

- 457 — 469 472

— 488

O b r a z o v a n j e vlade 488 L'poredni p r e g o v o r i dr M a č e k a sa S i m o v i ć e m i sa n e m a ć k i m a g e n t i m a i p o v e r e n i c i m a p r e d s t a v n i c i m a n e m a ć k e vlade 493 Ulazak dr M a č e k a u Simovićevu vladu — 502

Pokušaji Simovićeve vlade da izbegne rat

-ili

Pregovori sa n e m a ć k o m i i t a l i j a n s k o m v l a d o m Pregovori sa b r i t a n s k o m , g r č k o m , a m e r i č k o m i t u r s k o m v l a d o m Pregovori sa s o v j e t s k o m v l a d o m — Mere za u n u t r a i n j e s m i r i v a n j e s t a n o v n i š t v a i verzija g e n e r a l a Simovića o politici njegove vlade — Z a b l u d e i n e o p r o s t i v a i n d i f e r e n t n o s t g e n e r a l a Simovića i njegove vlade na m n o g a u p o z o r e n j a da 6. a p r i l a p r e d s t o j i i z n e n a d a n n a p a d

PRILOZI

-

Broj I - Stanje u Makedoniji i na Kosovu Broj la - Proklamacija kralja Aleksandra od 6. januara 1929 Broj Ih Proklamacija kralja Aleksandra povodm proglašenja Ustava od 3. septembra 1931 — Broj 2 - Strogo poverljiva okruinica Hrvatskog narodnog pokreta upućena svim organizacijama HSS 1939. godine Broj ? - Apel «Hri'atskog nacionalnog komiteta• od 10. juna 1940. Canu za pomoć i podršku Italije pri stvaranju •nezavisne driave Hrvatske' Broi 3a - Izvod tz izveštaja nemaćkog vojnog atašea u Beogradu od 21. jula 1939. godine Broj 4 - Jugoslovenske mere i pripreme za zauzimanje Soluna Broj 5 - Referat generala Milana Medica knezu Pavlu i Ministarskom saveru I. novembra 1940. godine Broj 6 - Hitlerovo pismo Musoliniju od 20. novembra 1940 povodom napada Italije na Grčku _ Broj 7 - Zapisnici sa sednica u Britanskom poslanstvu u Atini 9. i 12 marta 1941. godine

511 526 539 544 547

-

557

-

559 564 565 —

566 574 •••• 576 583

-

584 586 590

Broj 7a - Izveštaj potpukovnika Milisava Perišića od 30 avgusta 1946. godine Broi 8 - Objašnjenje generala Simovića o ulozi vodećih ličnosti u državnom udaru 27. marta 1941 SKRAĆENICE

—

595 „.. 596 599

S L O M K R A L J E V I N E J U G O S L A V I J E 1941 UZROCI I POSLEDICE PORAZA 1982. p r v o izdanje

IZDAVAČI »NARODNA KNJIGA«. B e o g r a d Za izdavača, VIDAK PERIĆ »POBJEDA«. Titograd Za izdavača. MILETA RADOVANOVIĆ »PARTIZANSKA KNJIGA«, L j u b l j a n a - B e o g r a d Za izdavača, MIHAILO ĐELOVIC Skice - karte DRAGOMIR NIKOLIĆ, geod. p u k o v n i k u penziji

Tirat 7000 Štampa S l R O »Srbija« - B e o g r a d . 1982.