STVARNO PRAVO Stvarno pravo su: pravo svojine, službenosti, ručna zaloga, stanarsko pravo i pravo građenja.
OPŠTI POJAM STVARI I SASTAVNI DELOVI STVARI, PROSTA I SLOŽENA STVAR, PRIPADAK STVARI, PLODOVI I PROIZVODI (PRIHODI) STVARI, ZBIRNA STVAR. Opšti poj! " Stvar je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Nju karakterišu dva uslova: - prvi je fizički i sastoji se u ljudskoj vlasti nad delom materijalne prirode vazdu!, sunčeva svetlost - ne mogu se na"i u ljudskoj vlasti#. - $rugi uslov je pravni i sastoji se u tome da na delu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. %od stvarima se između ostalog podrazumevaju i ljudski delovi tela odvojeni za života davao&a i koji pripadaju samom davao&u, onome u čiju korist je izvršeno odvajenje ili određenoj medi&inskoj ustanovi. 'eštački delovi tela proteze#, jesu stvari i to u prometu dok su odvojeni, odnosno dok nisu spojeni s telom. Svaka stvar se sastoji od delova, ukoliko se delovi ne mogu raspoznati kažemo da je to p#o$t $t%#, ukoliko se delovi mogu raspoznati kažemo da je to $&o' $t%#. Svi delovi složene stvari nalaze se u međusobnoj funk&ionalnoj vezi i čine pravnu &elinu. (i delovi složene stvari mogu biti $poji $$t%i *&o%i fizički spojeni# i o*%oji $$t%i *&o%i fizički samostalni#. Spojeni sastavni delovi, opet, mogu biti o*%oji%i i o*%oji%i.
+ No*%oji%i potpuno inkorporisani# deo je onaj koji se ne može odvojiti bez uništenja npr. građevinski materijal od kog je napravljena ku"a, kona& kojim je sašiveno odelo#.
+ O*%oji%i nepotpuno inkorporisani# deo je onaj koji se može odvojiti bez uništenja npr. točak automobila, luster...#. )dvojeni deo je uvek pokretna stvar, a sama složena stvar kojoj pripada može biti i pokretna i nepokretna.
DOBRA MRTVE RKE * St%#i -oj i$ /#0$-op#%o! p#o!t -oji! po$toji p#%o $%oji -oj j p#o$i%o. P#ip*- $t%#i pri!va"eno objašnjenje iz poljskog prava# obu!vata nepotpuno inkorporisane delove odvojive# koji se mogu odvojiti bez ošte"enja vrata, točak na automobilu#. %ripadak stvari u pravnim odnosima deli sudbinu glavne stvari teko je
kod kupoprodaje, poklona, trampe, na&ionaliza&ije,
+
konfiska&ije...#. edna pokretna stvar može postati pripadak druge, samo ako pripada istom vlasniku i samo onda važi spomenuto pravilo da deli pravnu sudbinu glavne stvari. %ripadak ne gubi to svojstvo usled privremenog odvajanja od stvari, npr. radi popravke. 'oljom vlasnika pripadak gubi to svojstvo i postaje samostalna stvar, te može biti predmet samostalni! pravni! odnosa- npr. kupoprodaja.
Z1i# $t%# je naziv kojim se označava &elina koja se sastoji iz pojedini! samostalni! stvari, fizički odvojeni!, od koji! svaka predstavlja objekat posebnog prava svojine. ože da se sastoji iz istovrsni! stvari npr. stado ova&a, zbirka maraka, biblioteka# ili iz raznovrsni! stvari npr. stovarište robe#. )d zbirne stvari treba razlikovati -o!p&!t# $t%#, kao što je, na primer, par rukavi&a, par čarapa, ša!ovska figura. pravu postoji i pojam i%#$it$ i#i$. $efiniše se kao zbir stvari i prava koji se sa gledišta određeni! pravni! akata smatra kao &elina npr. preduze"e, stečajna masa, miraz#. Neki pis&i kažu da je universitas iuris zbir telesni! i bestelesni! stvari.
DELJIVE I NEDELJIVE STVARI, PROMET I STVARI VAN PROMETA, POTROŠNE i NEPOTROŠNE STVARI D&ji% $t%# je ona koja se fizički može tako podeliti da je zbir vrednosti ti! delova ravan vrednosti &ele stvari pre deobe. Na primer, kotur od deset kilograma sira je deljiva stvar jer deset komada od po jednog kilogrrama vrede koliko i nepodeljeni kotur od deset kilograma.
N*&ji% $t%# je ona koja se deobom upropaš"ava figura od gipsa, komad nameštaja# ili je, pak, zbir vrednosti delova dobijeni! deobom manji od vrednosti nepodeljene stvari npr. jedan dragi kamen vredi više od zbira vrednosti njegovi! delova#. %ravni značaj razlikovanja na deljive i nedeljive stvari dolazi do izražaja kod sti&anja svojine priraštajem, kod susvojine, zajedničke svojine i kod obaveze sa više dužnika.
Npot#oš $t%#i su one koje mogu biti upotrebljene više puta odelo, knjiga, automobil# ili praktično neograničeno puta zemljišna par&ela#. Neki pravni odnosi mogu postojati samo na nepotrošnim stvarima: posluga, najam, plodouživanje. svim ovim slučajevima titular prava je ovlaš"en da upotrebljava tuđu stvar, ali istovremeno ima obavezu da je po prestanku prava vrati.
I*i%i*&o o*#0 $t%# je ona koja je određena konkretno i koju su baš stranke imale u vidu. Stvari koje su u pravnom prometu redovno individualno određene mogu voljom stranaka koje zaključuju pravni posao postati stvari određene po rodu npr. umesto da se sa određene izložbe kupi pet tačno određeni! slika,
/
kupi se 00pet slika00 za ukupnu &enu od pedeset !iljada dinara, dakle, bez pre&iziranja o kojim je slikama tačno reč#.
St%#i o*#0 po #o* su one koje se u pravnom prometu označavaju po vrsti i broju, odnosno po nekoj jedini&i mere kilogram, litar, kvadratni metar#, na primer, sto litara benzina, sto metara ži&e, deset tona peska. Stvari koje su određene po rodu mogu se individualizovati, tako što izvesna količina bude izdvojen a iz roda i obeležena.
POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI I PRAVNI ZNA2AJ PODELE NA POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI Po-#t $t%#i su one koje se mogu premeštati s jednog mesta na drugo bez ošte"enja nji!ove suštine. Neki zakoni&i u pokretne stvari ubrajaju i stvari koje se same kre"u, tj. životinje. pravima pojedini! zemalja posebno je pre&izirano da su pokretne stvari: +. %rirodne snage energije koje su stvar u pravu# /. aterijal dobijen rušenjem zgrade 1. 2am&i, skele, brodovi, i svaka plutaju"a fabrika koja nije pričvrš"ena za stubove Ne može jedna stvar, koja je po svojim fizičkim osobinama nepokretna, vršiti funk&iju pripatka pokretne stvari.
Npo-#t $t%#i su one koje se ne mogu premeštati s jednog mesta na drugo bez ošte"enja nji!ove suštine. (o su: zgrade, stanovi kao posebni delovi zgrade#, poslovne prostorije kao posebni delovi zgrade# i zemljišta građevinska, poljoprivredna i šumska, odnosno šume#. 3grade "e se smatrati nepokretnim ako ispunjavaju dva uslova: +. $a su inkorporisane u zemlji, a ne da leže na zemlji /. $a su zidani kao trajni objekti, a ne za neku privremenu upotrebu 4onstruk&ije koje ne ispunjavaju nijedan od ova dva uslova su pokretne stvari kios&i, vašarske barake, pokretne ku"e na točkovima, izletnički šatori#. Sporno je da li se zgrada smatra za nepokretnost ako ispunjava samo jedan od ova dva uslova. %ravo poznaje i po-#to$ti po !i , a to su pokretne stvari u funk&iji pripatka nepokretnosti. $a bi jedna pokretna stvar postala nepokretnost po nameni potrebno je da se stekne više uslova: +. $a je pokre tna stvar namenjena da služi nep okretnosti i da je doved ena u taka v fizički odnos da joj stvarno služi /. $a joj je ovu namenu odredio vlasnik nepokretnosti 1. $a je vlasnik nepokretnosti istovremeno i vlasnik pokretnosti
1
5azlike koje postoje između pokretni! i nepokretni! stvari su brojne. -
6roj po-#ti3 $t%#i je ograničen, svaka se od nji! nalazi uvek na istom mestu tako da je mogu"a kontrola nad njima, kako od strane države, tako i od strane vlasnika. Nepokretnosti imaju velik ekonomski značaj.
-
Po-#to$ti ima mnogo, neograničeno se mogu umnožavati, male su po volumenu, i zbog svoji! osobina mogu se premeštati, skrivati, uništiti.
%ravni značaj razlikovanja stvari na pokretne i nepokretne je mnogostruk: +. 5aspravljanje zaostavštine obavezno je ako je umrli ostavio nepokretnosti /. 3a sti&anje prava svojine održajem potrebni su duži rokovi kada je reč o nepokretnosti 1. %ravila o sti&anju svojine ograničena su na pokretne stvari 7. 5azličita su pravila o izvršenju prinudne prodaje nepokretnosti od oni! kojima je regulisana prinudna prodaja pokretnosti 8. $erelinkvirana nepokretnost prelazi u društvenu državnu# svojinu,a derelinkvirana pokretna stvar postaje ničija i na njoj se može ste"i svojina zauzimanjem okupa&ijom#
POJAM I VRSTE DRŽAVINE 9mao&i neki! prava svojine, službenosti, zaloge, zakupa# ovlaš" eni su da na osnovu svog prava vrše faktičku vlast na stvari, odnosno, imaju pravo na državinu. eđutim državina je i ona faktička vlast koja se ne vrši na osnovu nekog subjektivnog prava: državinu ima i lopov, i onaj koji je kupio od lopova a nije postao vlasnik, i nalazač koji je utajio stvar. Državina se može definisati kao faktička vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vrši na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova.
%ravno-te!nički naziv za postupke koji znače državinu kao faktičku vlast na stvari je
p#34io #*j
(-t). objektivnoj kon&ep&iji državina se deli na posrednu i neposrednu. - Npo$#* državinu ima onaj ko neposredno vrši faktičku vlast na stvari npr. lopov koji drži i upotrebljava ukradenu stvar, vlasnik koji se služi svojom stvari# -
Po$#* državinu ima li&e koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog li&a, kojem je po osnovu ugovora o koriš"enju stana, zakupa, dalo stvar u neposrednu državinu
%ravo na državinsku zaštitu imaju i neposredni i posredni držala&. Sve aper!enzione radnje, koje se po opštim pravilima kvalifikuju kao državina, vrši neposredni držala&.
7
)d državine treba razlikovati deten&iju. Dt5ij ima li&e koje po osnivu radnog ili sličnog odnosa u doma"instvu, vrši faktičku vlast na stvari za drugo li&e i dužno je da postupa po njegovim uputstvima Npr. ku"na pomo"ni&a, konobar u tuđem ugostiteljskom objektu#. tom slučaj državinu ima li&e po čijim je uputstvima detentor dužan da postupa. %rema obimu, odnosno širini faktičke vlasti državina se deli na državinu stvari i državinu prava.
D#'%i $t%#i je najšira faktička vlast na stvari. $ržala& stvari se ponaša kao vlasnik, bez obzira da li ima pravo svojine ili ne svojinski drža la& je i lopov, i nalazač koji je utajio nađenu stvar, i onaj ko je
kupio od lopova a nije postao vlasnik#. D#'%i p#% je uža, delimična faktička vlast na stvari. $ržavinu prava ima, na primer, plodouživala&, ali i uzurpator plodouživanja i onaj ko za sebe misli da je plodouživala& i tako se ponaša.
SBJEKT DRŽAVINE
S1j-t *#'%i držala&# može biti svako pravno i fizičko li&e. %ravni subjekt fizičko ili pravno li&e# može biti subjekt državine na onoj vrsti stvari na kojoj može imati pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo, koje ga ovlaš"uje na držanje, odnosno upotrebu stvari.
načelu, držala& može biti i poslovno nesposobno li&e, kada se njegove aper!enzione radnje mogu kvalifikovati kao državina. Na primer, poslovno nesposobno dete školskog uzrasta koje koristi svoj bi&ikl ili školsku torbu, ima na ovim stvarima faktičku vlast koja nije ništa manja od one koju poslovno sposobno li&e ima na svom bi&iklu ili torbi.
I$-&j6i% *#'%i postoji kad jedan subjekt vrši svu faktičku vlast na stvari ili na njenom realnom delu koji predstavlja samostalan državinski objekt deo par&ele, stan u višestambenoj zgradi#. 9z toga proizilazi da na jednoj stvari može postojati jedan isključivi držala& npr. neko stanuje u čitavoj ku"i koja se sastoji od jednog stana# ili više isključivi! držala&a npr. u zgradi od dva stana jedan stanuje u jednom, a drugi u drugom stanu#.
S*#'%i postoji kad više li&a vrši faktičku vlast na &eloj stvari npr. stanu, sobi#. Sudržavina može biti organizovana na različite načine: +. Sudržao&i mogu istovremeno vršiti faktičku vlast npr. dva studenta stanuju zajedno i oboji&a koriste televizor koji su zajedno kupili stanari jedne zgrade koriste stepenište# /. Sudržao&i mogu faktičku vlast vršti naizmenično npr. jedan kosi livadu jedne, drugi druge sedmi&e# 1. Sudržao&i se mogu pojaviti i kao posredni držao&i npr. izdaju njivu u zakup i dele zakupninu#
8
7. ogu"a je ne samo sudržavina stvari, ve" i sudržavina prava npr. više li&a se koristi istim putem preko tuđeg zemljišta# 3a označavanje ovakve državinske zajedni&e upotrebljava se, sem izraza sudržavina i izraz zajednička državina. (o su, dakle, dva izraza za istu pojavu.
Npo$#*o $ti5j *#'%i je uspostavljanje faktičke vlasti na stvari koje se uopšte ne nalaze u nečijoj državini zauzimanje napušteni! pokretni! stvari, ulovljena divljač, u!va"ena riba#.
Po$#*o $ti5j *#'%i je zasnivanje faktičke vlsti na stvari koja se ve" nalazi u nečijoj držav ini. ;ko se zasniva na volji pret!odnika, dobija se sve što je pređašnji pridržnik imao.
P#o$ *#'%i po-#t $t%#i vrši se predajom stvari tradi&ijom#, a isto dejsto kao realna predaja ima i predaja isprava koje omogu"uju raspolaganje sa stvari, predaja sredstava koje omogu"avaju faktičku vlast na stvari npr. ključevi automobila#.
P#o$ po$#* $%oji$- *#'%i na nepokretnostima je različit u zavisnosti od vrste nepokretnosti. Na primer, na stanovima, zgradama, poslovnim prostorijama, državina se prenosi ispražnjenjem ovi! prostorija i predajom ključeva novom držao&u. 4od zemljišni! nepokretnosti taj način prenosa nije mogu", a kao jedino mogu"e rešenje dolazi u obzir prenos državine na osnovu samog ugovora.
P#o$ po$#* $%oji$- *#'%i na nepokretnostima vrši se ugovorom, pri čemu su mogu"e dve sita&ije:
5aniji posredni svojinski držala& postaje neposredni držala& prava, a posredna svojinska državina prelazi na drugo li&e npr. vlasnik prodaje stan, s tim da u njemu ostane još godinu dana kao zakupa&#
5aniji posredni svojinski držala& prenosi posrednu svojinsku državinu na drugoga, dokse kao neposredni držala& prava za sve to vreme pojavljuje tre"e li&e vlasnik je izdao stan u zakup pa pre isteka zakupnog odnosa otuđi stan nekom tre"em li&u#
Naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavio&a, bez obzira na to kad je stekao faktičku vlast na stvari.
D#'%i $ /1i prestankom faktičke vlasti. %restanak može biti apsolutan ukoliko je prestala svaka državina na toj stvari# i relativan ukoliko je prestala samo za dosadašnjeg držao&a#. %restanak državine može biti i dobrovoljan, ukoliko se zasniva na volji dosadašnjeg držao&a, ili protivan volji držaoca krađa, gubitak stvari#. $ržavina se ne gubi ako je držala& privremeno sprečen da vrši faktičku vlast nezavisno od svoje volje. $ržavina se ne može izgubiti izmenom volje detentora da ubudu"e stvar drži za sebe.
<
'rste državine koje još poznajemo su: zakonita i nezakonita državina, savesna i nesavesna državina, i prava i manljiva državina.
OPŠTI POJAM I PRAVNE KARAKTERISTIKE PRAVA SVOJINE
P#%o $%oji je najšire pravo držanja, koriš"enja i raspolaganja jednom stvari. 9z navedene defini&ije se vidi da pravo svojine sačinj vaju tri komponente: ovlašćenje držanja, ovlašćenje korišćenja i ovlašćenje raspolaganja.
+. O%&š7j *#'j je pretpostavka za koriš"enje stvari, a sastoji se u mogu"nosti da se stvar ima u državini /. O%&š7j -o#iš7j se sastoji u mogu"nosti preduzimanja materijalni! akata prema stvari radi izvalčenja koristi od nje, i može imati dva oblika: - Upotreba stvari - Pribiranje plodova i drugih prihoda 1. O%&š7j #$po&/j, sa svoje strane ima dve komponente: faktičko i pravno raspolaganje.
+ 8-ti6-o #$po&/j
se sastoji u preduzimanju materijalni! akata kojima
se utiče na supstan&iju stvari opravka, prepravka#
+ P#%o #$po&/j
se sastoji u preduzimanju pravni! akata, kojima se
pravo svojine u &elini prodaja, poklon, trampa# ili delimično zakup, posluga, plodouživanje# prenosi na druge subjekte %ravo svojine je apsolutno pravo i to u dva različita smisla. -
)no je apsolutno u tom smislu što deluje prema svima na koje se odnosi
-
4aže se da je apsolutno i u tom smislu da je u njemu kon&entrisana sva pravna vlast koja se može imati na jednoj stvari
%ravo svojine je trajno, i u vremenskom smislu neograničeno pravo. -
)no postoji sve dok postoji sama stvar na koju se odnosi )no se ne može izgubiti zastareloš"u
STI9ANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOV :OVORA SA PRETHODNIM VLASNIKOM I STI9ANJE OD NEVLASNIKA 4od ovog slučaja sti&anja postoje dva li&a: prethodni vlasnik i novi vlasnik.
=
$a bi došlo do prenosa svojine potrebna su tri momenta: +. $a je prenosila& bio zaista vlasnik stvari /. $a postoji punovažan ugovor upravljen na prenos svojine kupoprodaja, poklon# 1. $a je izvršena predaja stvari ako su u pitanju pokretnosti, a preno s tapije, odnosno upis u zemljišne knjige ako su u pitanju nepokretnosti 9z činjeni&e da prodava& prenosila&# ostaje vlasnik stvari sve do njene predaje kup&u, proizilaze važne pravne posledi&e: 5izik slučajne propasti individualno određene stvari do njene predaje kup&u snosi prodava&
%lodovi koje stvar da do predaje pripadaju prodav&u npr. krava se oteli#
%rodavčevi poverio&i mogu prodatu a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja svog potraživanja
;ko prodava& istu stvar proda i preda drugome, vlasnik "e postati taj drugi kupa& a prvi kupa& može samo za!tevati povra"aj &ene ako ju je isplatio, kao i naknadu štete zbog neizvršenja ugovora
4od sti&anja svojine na osnovu /o%o# $ %&$i-o! koji nije ovlaš"en za zaključenje ugovora o raspolaganju tuđom stvari# pojavljuju se tri li&a: pravi vlasnik, prenosila& tradens# koji je vlasnik i pribavila& ak&ipijens# koji je pored tradensa druga ugovorna strana. ovakvim situa&ijama potrebno je zaštiti pravo svojine, ali se takođe mora voditi računa o interesima savesnog sti&ao&a.
Po$toji -o&i-o %#$t p#*j $t%#i, i to; -
8i4i6- p#*j iz ruke u ruku, uručenje, ostavljanje stvari na mesto koje je označio pribavila&. %redaja mora biti izvršena sa namerom i na osnovu punovažnog ugovora#
-
Si!1o&i6 p#*j predaja zna&ima#
-
8i-ti% p#*j prenos prava svojine na osnovu ugovor a, pri čemu se uzima da je izvršena fizička predaja#
Ko* $ti5j p#% $%oji po-#to$ti! po$toj t#i !o!t; -
/o%o# predstavlja pravni osnov, ali sam po sebi nije dovoljan, potreban je i modus#
-
Mo*$ upis u zemljišne knjige ili prenos tapije#
-
P#*j $%oji uvođenje kup&a u posed#
>
ODRŽAJ O*#'j je sti&anje prava svojine na osnovu državine koja je trajala zakonom određeno vreme. ? nevlasnik koji se neko vreme ponaša o kao vlasnik postaje vlasnik , a vlasnik koji nije vršio pravo svojin e prestaje biti vlasnik @
)držaj se, kao i zastarelost, zasniva na ideji nevršen ja prava, s tim, da za razliku od zastarelosti gde poveril a& zna ko mu je dužnik i u mogu"nosti je da vršenjem prava spreči zastarelost, vlasnik usled održaja može izgubiti pravo svojine i kada ne zna kod koga je stvar, pa je prema tome u nemogu"nosti da svoje pravo vrši. 3a sti&anje prava svojine #*o%i! o*#'j! potrebna je kvalifikovana državina i protek vremena. 4valifikovana državina je ona koja je: -
3akonita svojinska
-
Savesna
-
%rava nije manljiva#
Z-oit $%oji$- *#'%i postoji ukoliko se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sti&anje prava svojine. (akvi su, na primer osnovi: isporuka, dar, zajam, kupovina i prodaja, isplata. %ravni posao koji je podoban da državinu učini zakonitom mora biti punovažan.
S%$ *#'%i postoji kada držala& opravdano veruje da je stvar nabavio od vlasnika. vreme sti&anja državine držala& je nesavestan ako je znao da njegov državinski pret!odnik nije vlasnik, a pogrešno verovanje da je pret!odni držala& vlasnik ne čini ga nesavesnim. $ržavina može biti zakonita, a nesavesna, i obrnuto. (ako, onaj ko je kupio od lopova uvek ima zakonitu državinu jer se njegova državina zasniva na kupoprodajnom ugovoru#, ali može biti kako savesna tako i nesavesna, u zavisnosti od toga da li je kupa& znao, odnosno nije mogao znati da kupuje od lopova.
P#% *#'%i da bi dovela do sti&anja svojine po pravilima o redovnom održaju, ne sme biti pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. Ato se tiče %#! pot#1o/ 4 o*#'j , za pokretne stvari rok iznosi tri godine, a za nepokretnosti rokovi su različiti u zavisnosti od toga da li je u pitanju zemljišno-knjižni tri godine# ili vanknjižni održaj desetogodišnji rok#.
V#*i o*#'j se odlikuje manjom kvalifikovanoš"u državine, s jedne strane, i dužim rokovima, s druge. anja kvalifikovanost državine sastoji se u tome što se ne traži zakonitost državine, dovoljno je da je državina savesna savestan je onaj držala& koji opravdano veruje da je vlasnik#. 5okovi iznose deset godina za pokretne, a dvadeset godina za nepokretne stvari.
B
PRIRAŠTAJ, OKPA9IJA, NALAZ IZ:BLJENE STVARI I OSTALI SL2AJEVI STI9ANJA PRAVA SVOJINE
P#i#štj je nastanak nove stvari od delova, odnosno vrednosti koje pripadaju raznim li&ima, između koji! ne postoji ugovorni odnos. $o priraštaja može do"i spontano ili usled čovekove aktivnosti, pa se u zavisnosti od toga govori o prirodnom i veštačkom priraštaju, a u zavisnosti od toga da li je novonastala stvar pokretna ili nepokretna, postoji priraštaj pokretni! i priraštaj nepokretni! stvari.
:#0j t0! 4!&jišt * 4ada neko svojim materijalom i radom podigne zgradu ili drugi građevinski objekt na tuđem zemljištu, a pri tome između njega i vlasnika zemljišta ne postoji ugovorni odnos, postavlja se pitanje kome "e pripasti zgrada i zemljište na kojem je podignuta.
ovakvim situa&ijama, zakon o svojinsko-pravnim odnosima razlikuje tri situa&ije: +. %rva je ona kada je gradilac savestan a vlasnik zemljišta nesavestan, drugim rečima, gradila& nije znao niti je mogao znati da zida na tuđem zemljištu, a vlasnik zemljišta je znao za gradnju ali se nije odma! usprotivio. tom slučaju zemljište zajedno sa zgradom pripada gradio&u, a ovaj je dužan da za zemljište plati naknadu u visini njegove prometne &ene u vreme donošenja sudske odluke. /. $ruga situa&ija je obrnuta: gradilac je nesavestan a vlasnik zemljišta je savestan . )vde vlasnik zemljišta ima pravo izbora jedne od tri mogu"nosti:
$a mu pripadne pravo svojine na zgradi s tim da naknadi vrednost zgrade#
$a i zgrada i zemljište pripadnu u svojinu gradio&u, s tim da mu ovaj naknadi štetu i isplati vrednost zemljišta
$a gradila& poruši zgradu građevinski objekt# i dovede zemljište u prvobitno stanje, kao i da mu naknadi pričinjenu štetu
1. (re"a je ona situa&ija kada su savesne obe strane. %rema zakonu o osnovnim svojinsko-pravnom odnosima, ako su savesne obe strane vodi se pre svega računa o vrednosti zgrade i zemljišta:
;ko zgrada vredi znatno više od zemljišta, zgrada zajedno sa zemljištem pripada gradio&u, koji za zemljište duguje njegovom vlasniku naknadu
+C
;ko je vrednost zemljišta znatno ve"a, sud "e na za!tev vlasnika zemljišta građevinski objekt dosuditi njemu i obavezati ga da graditelju naknadi građevinsku vrednost objekta
slušaju kad su vrednost zgrade i zemljišta približno jednake, sud "e zgradu i zemljište dosuditi vlasniku zemljišta ili gradio&u, vode"i računa o nji!ovim potrebama, a naročito o nji!ovim stambenim prilikama
7. 2etvrta i najređa situa&ija je ona u kojoj su nesav esne obe stran e. ovakvim slučajevima vlasniku zemljišta treba priznati pravo izbora: $a zgradu zadrži i gradio&u naknadi njenu građevinsku vrednost
$a i zgradu i zemljište prepusti gradio&u, koji mu u tom slučaju duguje naknadu za zemljište i naknadu pričinjene štete.
O-p5ij je zasnivanje svojine na ničijim stvarima, koje se vrši uzimanjem ovi! stvari u državinu sa voljom da se na njima zasnuje svojina. 4ao ničije stvari smatrane su divljač u šumi, ribe, drugim rečima sav nepripitomljeni životinjski svet u slobodnoj prirodi. našem današnjem pravu ove stvari su u društvenoj državnoj# svojini i na njima se pravo svojine stiče lovom, odnosno ribolovom na osnovu administrativne dozvole. %ojam ničiji! stvari ograničen je na napuštene stvari.
N&4 i4/1&j $t%#i * 9zgubljena je ona pokretna stvar koja je iz vlasti sopstvenika ili držao&a slučajno izašla tako da on više ne zna gde se ona tačno nalazi. %ravna pitanja u vezi sa nalazom stvari regulisana su donošenjem putstva 'lade DN5 o postupanju sa nađenim stvarima iz +B7B. godine. %o ovom uputstvu, stvar po proteku određenog roka u kojem nije bilo mogu"e prona"i vlasnika izgubio&a#, prelazi u društvenu svojinu a savesnom nalazaču pripada nagrada u iznosu od +8E od vrednosti stvari. )d izgubljene stvari treba razlikovati stvari oduzete na osnovu zakonskog ovlaš"enja, stvari oduzete silom, potajno ili prevarom i zaturenu stvar.
PRESTANAK PRAVA SVOJINE Svi načini prestanka prava svojine dele se na relativne i apsolutne.
R&ti%i načini prestanka su oni kod koji! dolazi do smene vlasnika, tako da pravo prestaje samo za dotadašnjeg imao&a
Ap$o&ti prestanak prava svojine postoji kad se pravo svojine ugasi i nestane iz pravnog života
++
D#&i-5ij je odri&anje vlasnika od prava svojine. %ravna dejstva derelik&ije različita su u zavisnosti od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna: -
erelinkvirana nepokretnost prelazi u društvenu svojinu
-
erelinkvirana pokretna stvar postaje ničija stvar i na njoj svako može zasnovati pravo svojine
okupa&ijom.
9zjava o odri&anju daje se opštinskom organu uprave nadlež nom za imovinsko-pravne poslove i to usmeno na zapisnik ili ispravom overenom od nadležnog organa. %ravo svojine se ne može izgubiti zastareloš"u.
SSVOJINA (POJAM, STI9ANJE SSVOJINE, PRAVNI POLOŽAJ SVLASNIKA I RASKIDANJE SVLASNI2KE ZAJEDNI9E) S$%oji postoji kad dva ili više li&a imaju pravo svojine na istoj stvari, svaki prema svom udelu. Suvlasnički udeo označava alikvotni deo &eline, a može biti izražen u razlomku +F1, +F8#, pro&entualni 17E# ili u de&imalama. Suvlasni&ima je omogu"eno da izađu iz zajedni&e tako što mogu za!tevati da se izvrši deoba. %odela prava svojine je prema obimu,a to znači da svaki suvlasnik ima određeni deo prava svojine na čitavoj stvari. )tuda, kod susvojine možemo razlikovati: a# P#%o $%&$i- *o suvlasnik može raspolagati svojim udelom bez saglasnosti ostali! suvlasnika. 5aspolaganje obu!vata mogu"nost otuđenja i optere"enja udela. Suvlasnik može prodati svoj udeo ili ga pokloniti#
1) P#%o $%&$i- $!oj $t%#i
4ad suvlasnik neke nepokretnosti prodaje svoj udeo, ostali suvlasni&i, prema jednom s!vatanju koje bi trebalo pri!vatiti i za naš pravni sistem, imaju pravo preče kupovine po samom zakonu. koliko, na primer, suvlasnik proda svoj udeo, kupa& ne"e ste"i pravo ni na jednom realnom delu stvari, on "e samo stupiti na mesto suvlasnika, prodav&a. Svaki suvlasnik može vršiti svoja ovlaš"enja u odnosu na stvar samo uz saglasnost ostali! suvlasnika. nekim slučajevima, u zavisnosti od važnosti posla koji se preduzima, potrebna je jednoglasnost suvlasnika, a u nekim slučajevima dovoljna je saglasnost ve"ine.
+/
Sti5j $$%oji * Susvojina može nastati na osnovu ugovora o kupovini i prodaji, razmeni, poklonu itd. ogu"e je da dva ili više li&a kupe stvar zajedno tako što "e svako uložiti deo ukupne sume nov&a i na osnovu toga ste"i udeo u pravu svojine na stvari. svim navedenim slušajevima za pribavljanje susvojine nije dovoljan ugovor, potreban je i način sti&anja. 3a pokretne stvari to je sti&anje sudržavine, a za nepokretne upis u zemljišne knjige.
/o%o# o o#t-&- je jedan od načina sti&anja susvojine kada, na primer, dva ili više li&a ulažu"i sredstva i rad zajednički podižu zgradu, tako da svaki od nji! stiče pravo na udeo na &eloj zgradi. 3a punovažnost ugovora o ortakluku, za!teva se pismena forma. Susvojina može nastati *o1o! 4j*i6- i!o%i naslednika ili bračni! drugova. )sim drugi! mogu"i! načina deobe fizička deoba, &ivilna deoba, isplatom udela, deoba uz doplatu# oni se mogu saglasiti da na pojedinim ili na svim stvarima uspostave susvojinu. Svojstvo suvlasnika može se ste"i i o*#'j!. (o "e se desiti ako jedno li&e kupi suvlasnički udeo, a prilikom kupovine nije znalo niti je moglo znati da li&e od koga kupuje udeo nije suvlasnik i ako uz to protekne rok koji je potreban za održaj takve stvari.
R$-i*j $%&$i6- 4j*i5 * koliko se imovinski interesi suvlasnika ne mogu uskladiti, suvlasni&i mogu tražiti da se izvrši deoba i tako izazvati prestanak susvojine. Suvlasnik ima pravo da za!teva deobu u svako doba i to njegovo pravo ne može zastareti. $eoba se izuzetno ne može za!tevati u nevreme suvlasni&i su počeli da zidaju zgradu, ili obavljaju žetvu, pa jedan od suvlasnika usred posla za!teva deobu#. Suvlasni&i se mogu odre"i prava da traže deobu, privremeno. (akav sporazum proizvodi pravna dejstva ako je zaključen na određeni rok, posle koga suvlasni&i mogu ponovo tražiti deobu. (akav rok ne sme biti duži od pet godina, ali se sporazum može obnoviti, nakon što istekne prvi rok od pet godina. 3a donošenje odluke o načinu na koji "e se izvršiti deoba, potrebna je saglasnost svi! suvlasnika. Suvlasni&i mogu stvar fizički podeliti fizička ili naturalna deoba# ili odlučiti da se stvar proda &ivilna deoba# a dobijena vrednost podeli srazmerno veličini udela. ;ko se suvlasni&i ne mogu sporazumeti o načinu deobe, odluku "e doneti sud. Sud "e, kad god je to mogu"e, odlučiti da se stvar fizički podeli. koliko fizička deoba nije mogu"a, sud "e odlučiti da se deoba izvrši podelom stvari &ivilna deoba#. Sudska javna prodaja može biti dobrovoljna i izvršna. ;ko su suvlasni&i saglasni da se izvrši &ivilna deoba, stvar se prodaje na dobrovoljnoj sudskoj javnoj prodaji prema pravilima vanparničnog postupka. ;ko suvlasni&i
+1
nisu postigli sporazum, stvar se prodaje na izvršnoj sudskoj javnoj prodaji prema pravilima 3akona o izvršnom postupku.
ZAJEDNI2KA SVOJINA Zj*i6- $%oji je pravo svojine koje imaju dva ili više li&a zajedničara# na istoj stvari, ali tako da nji!ovi udeli nisu određeni.
Zj*i6- $%oji 1#6i3 *#/o% * %o našim propisima razlikujemo odvojenu i zajedničku svojinu. )dvojena svojina bračnog druga je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz njegove odvojene imovine, a zajednička svojina bračni! drugova je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz nji!ove zajedničke imovine. zajedničku imovinu ulaze: +. %ri!odi od zajedničke imovine zakupnina, kirija, kamata# /. %ri!odi od posebne imovine koji su ostvareni radom bračni! drugova 1. Stvari nabavljene iz zajedničke imovine 7. Naknade koje su po raznim osnovama dobijene za stvari iz zajed ničke imovine naknada štete, suma osiguranja za uništenu stvar koja je bila osigurana# %o članu 1/+, stav 1. 3akona o braku i porodičnim odnosima Srbije od +B>C godine, u zajedničku imovinu ulazi i ono što je stečeno igrom na sre"u sportska prognoza, loto, lutrija#. %rema zakonskoj defini&iji, zajednička imovina je ona 00koju su supruzi stekli radom u toku bračne zajedni&e00, iz čega proizilaze slede"e njene karakteristike:
3ajednička imovina potiče od rada zajedničkog ili odvojenog# bračni! drugova.
Subjekti zajedničke svojine zajedničari# su bračni drugovi, i to kako bračni drugovi iz punovažnog braka, tako i bračni drugovi iz nevaže"eg braka
zajedničku imovinu ulaze samo one im ovinske vrednosti koje su stečene dok je postojala bračna zajedni&a
)dvojenu imovinu bračnog druga sačinjavaju: +. 9movina koju je bračni drug imao prilikom zaključenja braka /. 9movina koju je bračni drug stekao u toku braka ne radom, ve" nasleđem, poklonom# 1. 9movina koja pripada bračnom drugu na osnovu deobe zajedničke imovine izvršene u toku trajanja bračne zajedni&e
+7
7. 9movina stečena radom u toku braka ali pošto je nastupio prekid bračne zajedni&e# 8. 9movina koju je žena unela u brak kao miraz <. %lodovi sa stvari na kojima bračni drug ima posebnu svojinu
Do1 zajedničke imovine bračni! drugova može se tražiti za vreme braka i posle njegovog prestanka, a pravo da traže deobu imaju: bračni drugovi, nasledni&i umrlog bračnog druga kao i poverila& jednog bračnog druga. Supružni&i deobu mogu izvršiti sporazumno što je uvek poželjno#, i prilikom sporazumne deobe dozvoljeni su svi modaliteti koje pravo poznaje pretvaranje režima zajedničke imovine u režim susvojine, realna deoba...#. slučaju da do sporazuma ne dođe, deobu sprovodi sud, a koliki je udeo svakog bračnog druga u zajedničkoj imovini određuje se prema njegovom doprinosu, pro&enjuju"i sve okolnosti. slučaju kada je udeo jednog bračnog druga nezrazmerno manji od udela drugog bračnog druga, sud može na za!tev jednog ili drugog bračnog druga, uzimaju"i u obzir sve okolnosti, tom bračnom drugu dosuditi naknadu u nov&u prema vrednosti njegovog dela. Na za!tev bračnog druga dosuđuju mu se u isključivu svojinu ali na ime njegovog udela u zajedničkoj svojini: Stvari koje služe isključivo za njegovu ličnu upotrebu ako je nji!ova vrednost nesrazmerna u odnosu na ukupnu vrednost zajedničke imovine. Stvari koje služe samo detetu ili su namenjene njegovoj neposrednoj upotrebi. %okretne stvari koje je bračni drug zadržao posle prekida zajedni&e života i bio u nji!ovoj neprekidnoj mirnoj državini najmanje tri godine. Stvari koje bračnom drugu služe za vršenje njegovog zanata ili zanimanja, ako nji!ova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost &elokupne zajedničke imovine.
+8
