Pravilnik o posebnoj obuci i polaganju stru nog ispita iz oblasti zaštite od požara PROGRAM ZA POLAGANJE STRUČNIH ISPITA LICA KOJA RADE NA POSLOVIMA ZAŠTITE OD POŽARA A) OPŠTI DEO PROGRAMA A1) NORMATIVNO UREðENJE ZAŠTITE OD POŽARA 1. Zakoni, pravilnici, uredbe iz oblasti iz koje kandidat polaže stručni ispit: - način donošenja propisa iz oblasti zaštite od požara; - sprovoñenje propisa iz oblasti zaštite od požara; - prava, obaveze i odgovornosti subjekata zaštite od požara (državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, druga pravna i fizička lica) prema obavezama utvrñenim Zakonom o zaštiti od požara i propisima donesenim na osnovu njega; - sadržaj procene ugroženosti od požara; - način izrade i sadržaj plana zaštite od požara autonomne pokrajne, jedinice lokalne samouprave i subjekata u prvoj i drugoj kategoriji; - opšti akti o zaštiti od požara u pravnom licu; - način upoznavanje zaposlenih sa merama zaštite od požara; - vrste i način voñenja evidencija iz područja zaštite od požara u pravnom licu; - nadzor nad sprovoñenjem mera zaštite od požara; - svrha i cilj inspekcijskog pregleda u oblasti zaštite od požara; - ovlašćenja inspektora za zaštitu od požara prilikom obavljanja inspekcijskog nadzora; - kazne zbog nesprovoñenja propisanih i naloženih mera zaštite od požara; - zakonski i podzakonski propisi kojima su utvrñeni prekršaji i krivična dela u oblasti zaštite od požara; - krivična dela protiv službene dužnosti i javnih ovlašćenja; - prekršajna i krivična dela zbog prikrivanja i neprijavljivanja požara i izvršioca požara; - krivična dela protiv uništavanja i prikrivanja tragova krivičnih dela u vezi sa požarom i eksplozijom; - krivična dela zbog neispravnosti ureñaja za zaštitu; - osnivanje vatrogasnih jedinica; 2. Upravni postupak: - osnovna načela upravnog postupka; - nadležnost u upravnom postupku; - pokretanje upravnog postupka; - dokazivanje u upravnom postupku; - dostavljanje; - rokovi; - rešenje u upravnom postupku; - sastavni delovi rešenja; - rok za izdavanje rešenja; - žalba i postupanje po žalbi; - konačno, izvršno i pravnosnažno rešenje; - troškovi i oslobadanje od troškova; A2) OPASNE MATERIJE, POŽAR I EKSPLOZIJA 1. Opasne materije: - definicija opasnih materija; - klasifikacija opasnih materija; - osnovne karakteristike pojedinih klasa opasnih materija; - preventivne mere pri postupanju sa opasnim materijama; - mere lične zaštite prilikom manipulacije sa opasnim materijama; - metodologija i način postupanja u slučaju akcidenta sa opasnom materijom.
2. Procesi gorenja: - definicija gorenja; - uslovi potrebni za proces gorenja; - definicija gorivih i negorivih materija; - temperatura paljenja - plamište; - temperatura samopaljenja; - temperatura ključanja (vrelište); - potpuno i nepotpuno gorenje; - produkti gorenja zapaljivih i opasnih materija; - egzotermne i endotermne reakcije; - oksidacija. 3. Požari: - definicija požara; - osnovne osobine požara zapaljivih čvrstih materija; - osnovne osobine požara zapaljivih tečnih materija; - osnovne osobine požara zapaljivih gasovitih materija; - osnovne osobine požara zapaljivih metala; - klasifikacija požara prema klasi gorive materije: - podela požara prema veličini, vremenu izbijanja i mestu; - standardna požarna kriva opterećenja; - prateće pojave požara toplota i produkti sagorevanja. 4. Eksplozivna atmosfera: - definicija; - uslovi za stvaranje eksplozivne atmosfere; - ugrožen prostor; - neugrožen prostor; - izvor opasnosti; - izdašnost izvora opasnosti; - klasifikacija eksplozivne atmosfere u zone eksplozivnosti - zone opasnosti; - zona opasnosti 0; - zona opasnosti 1; - zona opasnosti 2; - granica zapaljivosti - eksplozivnosti; - donja granica eksplozivnosti - DGE; - gornja granica eksplozivnosti GGE; - siromašna smeša; - zasićena smeša; - ventilacija u funkciji smanjenja stepena eksplozivnosti atmosfere. - eksplozivne prašine. 5. Eksplozija: - definicija eksplozije; - uslovi za pojavu eksplozije; - detonacija kao vid eksplozije; - defragacija kao vid eksplozije; - eksplozija vatrene lopte - "BLEVE"; - zone razaranja; - podela zona razaranja-osnovne karakteristike; - eksplozije eksplozivnih gasova; - eksplozije eksplozivnih prašina.
6. Izvori paljenja - uzročnik požara: - prenos toplote sa tela na telo; - otvoreni plamen; - električna varnica; - elektrostatičko pražnjenje - kao prirodna pojava; - statički električitet; - mehanička varnica - udar dva tela; - samopaljenje.
B) SPECIJALISTIČKI PROGRAM ZA LICA KOJA OBAVLJAJU POSLOVE ZAŠTITE OD POŽARA SA STEČENIM VISOKIM OBRAZOVANJEM
B1) PREVENTIVNA ZAŠTITA OD POŽARA B1.1) Mere zaštite od požara u urbanizmu 1. Urbanistički uslovi za izgradnju objekata: - lokacija objekata - bezbednost sa aspekta zaštite od požara i eksplozija; - pristupne saobraćajnice; - bezbedan razvod cevovoda za zapaljive tečnosti i gasove; - vodosnabdevanje - hidrantska mreža. B1.2) Tehnološke mere zaštite od požara 1. Tehnološke mere zaštite od požara kod objekata sa požarno osetljivim tehnologijama - opšte mere: - klasifikacija objekata prema ugroženosti od požara; - opšte opasnosti od požara; - požarne opasnosti i mere zaštite po granama industrije; - požarno izdvajanje objekata; - opremanje objekata ureñajima i instalacijama za dojavu i gašenje požara. 2. Tehnološke mere zaštite od požara na objektima sa zapaljivim tečnostima: - klasifikacija zapaljivih tečnosti; - odredivanje lokacijskih uslova za bezbedan smeštaj zapaljivih tečnosti; - bezbedonosna rastojanja objekata; - izdvajanje objekata i delova objekata sa zapaljivim tečnostima u posebne požarne sektore; - opremanje objekata ureñajima i instalacijama za dojavu i gašenje požara. 3. Tehnološke mere zaštite od požara na objektima sa zapaljivim gasovima: - klasifikacija zapaljivih gasova; - odredivanje lokacijskih uslova za bezbedan smeštaj zapaljivih gasova; - bezbednosna rastojanja objekata - zone razaranja; - izdvajanje objekata i delova objekata sa zapaljivim gasovima u posebne požarne sektore; - opremanje objekata ureñajima i instalacijama za dojavu i gašenje požara. 4. Tehnološke mere zaštite od požara na objektima sa eksplozivnim materijama: - klasifikacija eksplozivnih materija; - odredivanje lokacijskih uslova za bezbedan smeštaj eksplozivnih materija; - bezbedonosna rastojanja objekata; - izdvajanje objekata i delova objekata sa eksplozivnim materijama u posebne požarne sektore; - opremanje objekata ureñajima i instalacijama za dojavu i gašenje požara.
B1.3) Grañevinske mere zaštite od požara 1. Grañevinske mere zaštite od požara: - klasifikacija zgrada prema nameni (javni , stambeni, industrijski objekti, skladišta i visoki objekti); - požarno opterećenje objekata; - klasifikacija grañevinskih elemenata i konstrukcija prema otpornosti na požar; - klasifikacija grañevinskih materijala prema gorivosti; - odreñivanje stepena otpornosti objekta na požar odnosno njegovih konstrukcijskih elemenata; - požarni sektori - svrha i cilj; - protivpožarne prepreke (horizontalne i vertikalne); - protivpožarni zidovi; - požarna bezbednosna rastojanja; - zaštite grañevinskih konstruktivnih elemenata od požara; - pristupni putevi za vatrogasna vozila: - evakuacija ljudi iz objekta; - hidrantska mreža; - grañevinske mere kod opasnih objekata - eksplozivni odušci, vrste konstrukcija; isprave o usaglašenosti grañevinskih elemenata i konstrukcija; - način ispitivanja grañevinskih elemenata, konstrukcija i materijala. B1.4) Mere zaštite od požara na mašinskim instalacijama 1. Mere zaštite od požara na mašinskim instalacijama za manipulaciju zapaljivim tečnostima: - konstrukcija i način izrade rezervoara zapaljivih tečnosti; - opremanje rezervoara zaštitnim ureñajima (sigurnosna armatura rezervoara); - konstrukcija i način izrade cevovoda zapaljivih tečnosti; - opremanje cevovoda sigurnosnim armaturama; - zaštita rezervoara od požara - stabilni sistemi za gašenje; - opremanje rezervoara sistemima za zaštitu od zagrevanja - sistemi za hlañenje rezervoara; - pretakalište-sistemi za gašenje požara; - sertifikacija instalacija i ureñaja; - ispitivanje instalacija, ureñaja i konstrukcija objekata-rezervoara. 2. Mere zaštite od požara na mašinskim instalacijama za manipulaciju zapaljivim gasovima: - konstrukcija i način izrade rezervoara zapaljivih gasova; - opremanje rezervoara zaštitnim ureñajima (sigurnosna armatura rezervoara); - konstrukcija i način izrade cevovoda zapaljivih gasova; - opremanje cevovoda sigurnosnim armaturama; - zaštita rezervoara od požara - stabilni sistemi za gašenje; - opremanje rezervoara sistemima za zaštitu od zagrevanja - sistemi za hlañenje rezervoara; - pretakalište-sistemi za gašenje požara; - sertifikacija instalacija i ureñaja; - ispitivanje instalacija, ureñaja i konstrukcija objekata-rezervoara. 3. Mere zaštite od požara na mašinskim instalacijama sistema za ventilaciju: - projektovanje i izvoñenje prirodne ventilacije objekata; - projektovanje i izvoñenje prinudne ventilacije; - projektovanje i izvoñenje opšte i lokalne ventilacije; - projektovanje i izvoñenje nadgledane prinudne ventilacije; - projektovanje i izvoñenje kontrolisane prinudne ventilacije; - klimatizacija; - projektovanje i izvoñenje sistema za oprašivanje; - tehnološka šema delovanja sistema prinudnih ventilacija; - konstrukcija i način izrade ventilacionih kanala;
-
opremanje ventilacionih kanala ureñajima za sprečavanje širenja požara (protivpožarne klapne); ventilatori - konstrukcija i izvoñenje; ventilacija prostorija sa eksplozivnom atmosferom; sertifikacija instalacija i ureñaja; ispitivanje instalacija, ureñaja i konstrukcija ventilacionih sistema.
4. Mere zaštite od požara pri zavarivanju: - stalna mesta za zavarivanje; - privremena mesta za zavarivanje; - mere zaštite od požara na mestima za zavarivanje; - sigurnosna armatura - zadržaci plamena; - projektovanje i izvoñenje instalacije za zavarivanje po objektu; - konstrukcija i sigurnosni ureñaji skladišnih boca sa zapaljivim gasovima za zavarivanje; - konstrukcija i sigurnosni ureñaji instalacije za razvod zapaljivim gasovima za zavarivanje; - sertifikacija instalacija i ureñaja; - ispitivanje instalacija i ureñaja za zavarivanje. 5. Mere zaštite od požara pri zagrevanju objekata: - način zagrevanja objekta; - skladišni prostori i rezervoari za gorivo za zagrevanje objekata; - požarno izdvajanje kotlarnice; - ventilacija prostora kotlarnice; - opremanje kotlarnice ureñajima i instalacijama za gašenje požara. B1.5) Mere zaštite od požara na elektroinstalacijama i ureñajima 1. Mere zaštite od požara na elektroinstalacijama i ureñajima u grañevinskim objektima: - osnovni principi podele grañevinskih objekata i opšte karakteristika i pojam elektroinstalacija i opreme; - klasifikacija spoljašnjih uticaja, izolacioni materijali i električni razvod; - električni razvod i granice požarnih sektora, električna oprema i materijali od kojih je napravljena; - osnovni principi zaštite od električnog udara, zaštite od toplotnog dejstva, zaštite od prekomerne struje, zaštite od napona dodira i elektromagnetnih smetnji; - sigurnosni sistemi u objektima, usmeravanje kretanja i evakuacija, sistemi centralnog nadzora i upravljanja kao komponenta zaštite od požara; - osnovni principi za izbor i ugradnju električne opreme i električnog razvoda, uzemljenje, zaštitni provodnici i zaštitni provodnici za izjednačenje potencijala; - osnovni principi zaštite objekta od atmosferskog pražnjenja; - upotreba električne energije, najčešće greške kao i eventualni načini nastajanja požara, značaj pravilnog održavanja. 2. Mere zaštite od požara na elektroinstalacijama i ureñajima u elektroenergetskim postrojenjima: - osnovni principi podele elektroenergetskih objekata na proizvodne prenosne i distributivne objekte; - kratak opis proizvodnih objekata sa osvrtom na vrste rizika; - podela prenosnih sistema, osnovni koncept sistema i vrste rizika; - pojam elektrodistributivnih sistema i način snabdevanja objekata električnom energijom, načini napajanja. 3. Mere zaštite od požara na elektroinstalacijama i ureñajima u objekata za proizvodnju, promet i skladištenje zapaljivih tečnosti i gasova: - specificnosti koje mora ispuniti električna oprema i električni razvod, pojam i značaj zona opasnosti, pojam statičkog elektriciteta i zaštitne mere, zaštita od atmosferskog pražnjenja, značaj pravilnog i redovnog održavanja;
4. Mere zaštite od požara na elektroinstalacijama i ureñajima u objektima za proizvodnju, promet, korišcenje i skladištenje eksploziva i eksplozivnih materija: - specifičnosti koje mora ispuniti električna oprema i električni razvod, pojam statickog elektriciteta i zaštitne mere, zaštita od atmosferskog pražnjenja, značaj pravilnog i redovnog održavanja. 5. Pojam i značaj tehnickih propisa za elektroinstalacije: - način donošenja, podela nadležnosti, znacaj standarda, pojam i vrste isprava o usaglašenosti. B2) SREDSTVA ZA GAŠENJE POŽARA 1. Pojam sredstava za gašenje požara: - definicija; - podela sredstava za gašenje požara prema načinu delovanja i njihova osnovna svojstva. 2. Proces gorenja u požaru: - uslovi za nastanak požara i mehanizam nastanka požara. 3. Način delovanja sredstava za gašenje požara: - hladenje gorive materije; - oduzimanje kiseonika (gušenje); - antikatalitičko dejstvo. 4. Odabir sredstva za gašenje požara: - način odabira prema klasi požara. 5. Voda kao sredstvo za gašenje požara: - način delovanja vode pri gašenju; - opšte osobine vode; - specifična toplota; - toplota isparavanja; - mogućnost sniženja tačke smrzavanja, opasnosti u vezi sa smrzavanjem vode; - sredstvo za kvašenje vode; - mogućnost upotrebe vode za gašenje u raznim oblicima; - dejstvo vodenog mlaza na materije koje se gase vodom; - vrste požara koji se gase vodom; - način delovanja vodene pare pri gašenju požara; - požari koji se ne gase vodom. 6. Pene kao sredstvo za gašenje požara: - vrste pene (mehanička, hemijska); - ekstrat za penu, pojam, vrste (proteinsko, sintetičko); - osnovne karakteristike pene (broj upenjavanja, sposobnost tečenja i klizanja, izolaciona sposobnost, stabilnost pene, postojanost na visokim temperaturama, kompatibilnost penila); - sredstva i ureñaji za dobijanje pene; - osnovni zahtevi za penu kao sredstvo za gašenje; - opasnosti pri upotrebi; - vrste požara koji se gase penom; - mehanička pena osnovne osobine; - podela mehaničke pene prema broju penušanja; - teška mehanička pena; - srednja mehanička pena; - laka mehanička pena; - hemijska pena - osnovne osobine; - požari koji se ne gase penom; - sertifikat o kvalitetu pene;
-
postupak ispitivanja pene.
7. Ugljendioksid kao sredstvo za gašenje požara: - fizičko hemijske osobine; - način delovanja prilikom gašenja; - vrste požara koji se gase ugljendioksidom; - oblast primene; - opasnosti pri upotrebi u zatvorenim prostorijama i način zaštite. 8. Prah za suvo gašenje požara: - osnovne osobine praha; - sastav praha; - svojstva koja se zahtevaju od praha; - način delovanja praha; - vrste požara koji se gase prahom; - oblast primene; - postupak ispitivanja praha; - sertifikat o kvalitetu. 9. Haloni kao sredstvo za gašenje požara: - fizičko hemijske osobine Halona 1211 i 1301; - opasnosti pri upotrebi u zatvorenim prostorijama i način zaštite; - način delovanja prilikom gašenja; - vrste požara koji se gase halonima; - oblast primene; - toksičnost; - sertifikat o kvalitetu. 10. Aerosoli kao sredstva za gašenje požara: - osnovne osobine aerosola; - način delovanja prilikom gašenja; - vrste požara koji se gase ovim sredstvom; - oblast primene; - opasnosti pri upotrebi i način zaštite; - primena u eksplozivnim atmosferama; - sertifikat o kvalitetu. 11. Inertni gasovi kao sredstva za gašenje požara: - osnovne osobine; - način delovanja prilikom gašenja; - vrste požara koji se gase; - oblast primene; - opasnosti pri upotrebi i način zaštite; - sertifikat o kvalitetu. 12. Inergen kao sredstvo za gašenje požara: - fizičko hemijske osobine; - način delovanja prilikom gašenja; - vrste požara koji se gase ovim sredstvom; - oblast primene; - opasnosti pri upotrebi i način zaštite; - sertifikat o kvalitetu.
13. FM 200 kao sredstvo za gašenje požara: - fizičko hemijske osobine; - način delovanja prilikom gašenja; - vrste požara koji se gase ovim sredstvom; - oblast primene; - opasnosti pri upotrebi i način zaštite; - toksičnosti; - sertifikat o kvalitetu. 14. Priručna sredstva za gašenje požara: - pesak; - zemlja; - razni prekrivači; - način upotrebe i vrste požara koji se mogu gasiti ovim sredstvima. B3) STABILNI SISTEMI ZAŠTITE OD POŽARA 1. Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler: - funkciona šema delovanja; - opis instalacije; - sastavni delovi instalacije; - vrste sprinkler instalacija: mokra, suva; - vrste sprinkler ventila; - vrste sprinkler mlaznica; - sprinkler instalacija visokog pritiska-vodena magla; - projektovanje i izvoñenje instalacije; - zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; - sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; - ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; - periodična ispitivanja stabilne instalacije; - pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije. 2. Stabilne instalacije za gašenje požara vodom, potapanjem tipa drenčer: - funkcionalna šema delovanja; - opis instalacije; - sastavni delovi instalacije; - vrste drenčer ventila; - vrste mlaznica; - projektovanje i izvoñenje instalacije; - zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; - sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; - periodična ispitivanja stabilne instalacije; - pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije. 3. Stabilne instalacije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom: - funkcionalna šema delovanja; - opis instalacije; sastavni delovi instalacije; - vrste instalacija: za tešku, srednju i laku pena; - vrste mlaznica; - projektovanje i izvoñenje instalacije; - zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor
-
napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodična ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.
4. Stabilne instalacije za gašenje požara prahom: - funkcionalna šema delovanja; - opis instalacije; - sastavni delovi instalacije; - projektovanje i izvoñenje instalacije; - zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; - sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; - ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; - periodična ispitivanja stabilne instalacije; - pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije. 5. Stabilne instalacije za gašenje požara ugnjen-dioksidom: - funkcionalna šema delovanja; - opis instalacije; - sastavni delovi instalacije; - projektovanje i izvoñenje instalacije; - zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; - sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; - ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; - periodična ispitivanja stabilne instalacije; - pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije. 6. Stabilne instalacije za gašenje požara halonom: - funkcionalna šema delovanja; - opis instalacije; - sastavni delovi instalacije; - zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; - sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; - ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; - periodična ispitivanja stabilne instalacije; - pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije. 7. Stabilne instalacije za gašenje požara pirotehnicki generisanim aerosolom: - funkcionalna šema delovanja; - opis instalacije; - sastavni delovi instalacije; - projektovanje i izvoñenje instalacije; - zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; - sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; - ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; - periodična ispitivanja stabilne instalacije; - pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.
8. Stabilne instalacije za gašenje požara inertnim gasovima i drugim gasovima: - funkcionalna šema delovanja; - opis instalacije; - sastavni delovi instalacije; projektovanje i izvoñenje instalacije; - zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; - sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; - ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; - periodična ispitivanja stabilne instalacije; - pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije. 9. Stabilne instalacije za dojavu požara: - funkcionalna šema delovanja; - opis instalacije; - sastavni delovi instalacije; - vrste javljača požara; - centrale za dojavu požara; - vrste alarma: - projektovanje i izvoñenje instalacije; - zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; - sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; - ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; - periodična ispitivanja stabilne instalacije; - pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije. 10. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: - funkcionalna šema delovanja; - opis instalacije; - sastavni delovi instalacije; - vrste javljača gasova i para; - kalibrisanje javljača: - centrale za detekciju gasova i para; - vrste alarma: - projektovanje i izvoñenje instalacije; - zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; - sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; - ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; - periodična ispitivanja stabilne instalacije; - pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije. 11. Instalacije, sistemi i ureñaji za odvoñenje dima i toplote: - funkcionalna šema delovanja; - opis instalacije; - sastavni delovi instalacije; - vrste dimnih klapni; - centrale sistema za odimljavanje; - vrste alarma; - projektovanje i izvoñenje instalacije; - zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; - sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; - ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije;
-
periodična ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.
B4) VATROGASNE SPRAVE I OPREMA 1. Standardizacija i tipizacija vatrogasne opreme: pojam i potreba standardizacije i tipizacije vatrogasne opreme; podela vatrogasnih sprava i opreme; lična i zajednička oprema. 2. Lična zaštitna oprema: radno-zaštitna odeća i obuća; vatrogasni šlem; radni opasač sa sekiricom; namena; konstrukcija; materijali izrade; načini korišćenja; održavanje i ispitivanje. 3. Zajednička zaštitna oprema: oprema za zaštitu organa za disanje; zaštitna maska, izolacioni aparati sa komprimiranim vazduhom; izolacioni aparati sa komprimiranim kiseonikom; cevni aparati, namena, konstrukcija, način korišćenja, održavanje i ispitivanje. 4. Zaštitna oprema od plamena i toplote: odela za prilaz i odela za prolaz kroz vatru; namena, materijali izrade, vatrootpornost, način korišćenja i održavanja. 5. Oprema za zaštitu od agresivnih materija: vrste odela; materijali izrade, način korišćenja, namena i održavanje. 6. Aparati za gašenje početnih požara: ručni i prevozni aparati; aparati za gašenje prahom; ugljen-dioksidom; halogenim ugljovodonicima; vodom; namena; konstrukcija; aktiviranje, servisiranje i ispitivanje. 7. Sprave i oprema za gašenje vodom: vatrogasna creva i pribor; spojnice; usisna korpa; sabirnica; razdelnica; mlaznice; ublaživač reakcije mlaza; regulator pritiska; hidranti; hidrantski nastavci i pribor; namena; materijal izrade; konstrukcija; održavanje; ispitivanje; "IFEX" sistemi za gašenje. 8. Vatrogasne pumpe: podela vatrogasnih pumpi; klipne; centrifugalne; jednostepena, dvostepena i višestepena, paralelna i redna veza centrifugalnih pumpi; vakuum ureñaj; reduktor; provera ispravnosti; pravilno postavljanje pumpe za crpljenje vode; relejno snabdevanje vodom. 9. Oprema za dobijanje vode iz većih dubina: vrste pumpi; pumpe na elektro pogon; hidropogon (turbinske pumpe) i dubokosrkači; namena, konstrukcija, način rada i održavanje. 10. Oprema za dobijanje i gašenje penom: mešači pene; mlaznice za penu; penogeneratori; namena, konstrukcija, način korišćenja i održavanje. 11. Sprave za penjanje: vatrogasne lestve; prislanjače; sastavljače; kukače; rastegače; mornarske; mehaničke; namena, materijali izrade, način korišćenja, održavanje i ispitivanje. 12. Oprema za spasavanje: otvorena, zatvorena i spiralna spusnica; uskočnica; vazdušni jastuk; unakrsno uže; spasilačko uže; samospasilac; oprema za spasavanje iz dubina; namena, konstrukcija, način korišćenja, održavanje i ispitivanje. 13. Oprema za tehničke intervencije: hidraulične makaze i razupirač; ureñaj za termičko sečenje; motorne testere i brusilice; oprema i ureñaji za dizanje tereta i izvlačenje; ručni alati; namena; konstrukcija; način korišćenja i održavanje.
14. Oprema za opasne materije: oprema za sakupljanje, pretakanje i prihvat opasnih materija; oprema za zaptivanje; namena, konstrukcija, način korišćenja i održavanje. 15. Elektrooprema i oprema za osvetljenje: električarski alat; ručne prenosne lampe; reflektori; prevozna oprema za rasvetu; elektroagregati; namena, konstrukcija, način korišćenja i održavanje. 16. Oprema za odimljavanje: ureñaji i oprema za odimljavanje na principu potpritiska i natpritiska; namena, konstrukcija, način postavljanja i rukovanja, održavanje. 17. Oprema za detekciju i dozimetriju: detektori; dozimetri; podela; namena, konstrukcija, način rada i rukovanje. 18. Oprema za vezu: prenosne, ručne radio stanice; kolske radio stanice; sistemi radio veza; namena, konstrukcija, način rukovanja i pravilno održavanje. 19. Vatrogasna vozila: podela; komandno; navalno; kombinovano; cisterne; automehaničke lestve; hidraulična zglobna platforma; vozila za gašenje prahom, vozila za gašenje šumskih požara; vozila za tehnicke intervencije; vozila kontejnerskog tipa; ostala vozila; namena, tehničke karakteristike i mogućnosti; održavanje. 20. Oprema za gašenje požara iz vazduha: avioni; helikopteri; oprema za gašenje; oprema za spasavanje helikopterom; tipovi letelica; namena, tehničke karakteristike i mogućnosti. 21. Oprema za gašenje požara na vodi: vatrogasni brod; čamci; oprema za gašenje i spasavanje; namena, tehničke karakteristike i mogućnosti. B5) TAKTIKA GAŠENJA POŽARA 1. Klasifikacija i dinamika požara: klasifikacija požara; eksplozija; granice eksplozivnosti; lokalizacija i likvidacija požara; osnovni parametri požara; vlažnost vazduha; uticaj vetra; produkti gorenja; kretanje dima u požaru; ugljenmonoksid. 2. Osnovna taktička dejstva: priprema intervencije; tok intervencije; završetak intervencije; komunikacija i koordinacija. 3. Taktička primena sredstava za gašenje: taktička primena vodenih mlazeva; pene; praha; ugljendioksida i halona prilikom gašenja požara. 4. Rukovoñenje akcijom gašenja i spašavanja: odredivanje taktičkog nastupa; izbor sredstva za gašenje; donošenje odluka; sektori rada; organizovanje pratećih službi; saradnja sa istražnim organima; obezbeñenje tragova nastanka požara; analiza dogañaja. 5. Taktički nastupi vatrogasnih jedinica: taktički nastupi vatrogasnog odeljenja, voda, čete; odvojeni, paralelni, serijski, relejni, kombinovani nastupi; taktički zahvati; unutrašnja, spoljna, kombinovana, frontalna, obuhvatna i koncentrična navala. 6. Mere bezbednosti u toku intervencije: ulazak u prostoriju zahvaćenu požarom; kretanje kroz zadimljeni prostor; visoka temperatura; "flash over"; eksplozija gasova i prašina; opasnosti od rušenja konstrukcija, stepeništa, dimnjaka; opasnosti od el. udara. 7. Spasavanje i evakuacija: pojam evakuacije i spasavanja; način evakuacije; opasnosti prilikom spasavanja i evakuacije; zaštita i evakuacija ugrožene imovine.
8. Postavljanje vatrogasne opreme: raspored vatrogasnih vozila; polaganje potisnih creva; položaj razdelnice, sabirnice; snabdevanje vodom mesta požara; rad navalne grupe. 9. Gašenje požara u zatvorenom prostoru: gašenje podrumskih požara, prizemlja, spratova, tavanskih prostora, krovovima, dimnjaka, visokih objekata, objekata u izgradnji. 10. Gašenje požara na sistemima za prenos električne energije: gašenje elektro-vodova, trafo-stanica, glavnih razvodnih ormana, razvodne table, mere zaštite. 11. Gašenje požara na elektro-postrojenjima: gašenje ureñaja pod naponom, električnih lokomotiva, tramvaja i trolejbusa. 12. Gašenje požara u industriji: gašenje požara u hemijskoj, drvnoj, tekstilnoj, metaloprerañivačkoj industriji, mlinovima i silosima. 13. Gašenje požara u javnim objektima: gašenje požara u bioskopima, pozorištima, bolnicama, školama, marketima, sajmovima, garažama. 14. Gašenje požara na transportnim sredstvima: gašenje požara na automobilima, kamionima, autobusima, avionima, kompoziciji voza, u tunelima, na vodi. 15. Gašenje požara na otvorenom prostoru: gašenje šumskih požara, krmnih useva, poljoprivrednih gazdinstva, deponija smeća. 16. Gašenje požara eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova: gašenje požara skladišta eksplozivnih materija, municije i vojne opreme; nadzemnih rezervoara; pumpnih stanica zapaljivih tečnosti i gasova. 17. Gašenje požara materija koje se teško gase: ugalj, gume, slama, plastične mase, natrijum, aluminijum, fosfor, sumpor, celuloid, kalcijum-karbid. 18. Gašenje požara u otežanim uslovima: nedostatak vode za gašenje; gašenje pri niskim temperaturama; gašenje pri jakom vetru; gašenje požara noću. 19. Kontrola kretanja dima pri požaru: kontrola kretanja dima prirodnim putem; prinudno provetravanje objekta; odimljavanje prostora pozitivnim pritiskom sa jednim i više ventilatora. 20. Tehničke intervencije: spasavanje ugroženih u saobraćajnim udesima; spasavanje iz ruševina; spasavanje iz liftova; spasavanje iz dubina; spasavanje sa leda; intervencije na vodi; ispumpavanje vode. 21. Intervencije sa opasnim materijama: taktička dejstva kod hemijskih udesa, kiseline, acetilen, amonijak, hlor, naftni derivati, radio-aktivne materije, mere zaštite i dekontaminacija. 22. Taktička i psihološka priprema vatrogasnih jedinica: forme i metode taktičke pripreme, rešavanje taktičkih zadataka, operativne karte gašenja požara, metodika psiho-fizičke pripreme pripadnika vatrogasnih jedinica, poligoni za obuku, analize intervencija. 23. Antiteroristička zaštita: pojam, mesto i uloga opasne materije i sredstva koja se koriste u terorističkim napadima; standardna i improvizovana sredstva; način iniciranja eksploziva; objekti napada; protivpožarna dežurstva; postupak u slučaju dojave o podmetanju; uviñaj nakon eksplozija diverzantskog sredstva.
A1) НОРМАТИВНО УРЕЂЕЊЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА 1. Обавезе и права грађана који су учествовали у гашењу пожара. Обавезе грађана Грађанин који примети непосредну опасност од избијања пожара или примети пожар дужан је да уклони опасност, односно да угаси пожар ако то може учинити без опасности за себе или другог. Ако грађанин не може сам да угаси пожар, дужан је да о томе без одлагања обавести најближу ватрогасну јединицу, односно полицијску станицу. Забрањена је лажна пријава пожара и других техничко-технолошких несрећа. Трошкове интервенције ватрогасно-спасилачке јединице по лажној пријави пожара сноси лице које је лажно пријавило пожар. Права грађана који су учествовали у гашењу пожара Лице које приликом пружања помоћи гашења пожара или у вршењу обуке гашења пожара буде повређено или оболи, па због тога одсуствује с рада, односно постане неспособно за рад, има права из здравственог, пензијског и инвалидског осигурања под условима утврђеним за полицијског службеника. Ако у пружању помоћи из става 1. овог члана лице изгуби живот, његова породица има права из пензијског осигурања као и породица полицијског службеника који је изгубио живот у вршењу или поводом вршења послова. Лице које стави на располагање средства и опрему за гашење пожара по наређењу руководиоца акције гашења пожара, односно руководиоца интервенције у складу с чланом 68. овог закона, има право на накнаду материјалне штете, у складу са законом. 2. Појам и организација ватрогасне страже Противпожарну стражу дужно је да организује: 1) лице које претаче запаљиве течности или запаљиве гасове у количини изнад 5 м3; 2) лице које изводи радове заваривања, резања и лемљења, користи отворени пламен или алат који приликом коришћења варничи у просторији која није посебно прилагођена за обављање тог посла или на удаљености од 200 м од руба шуме; 3) организатор јавног скупа или приредбе на којој постоји опасност од избијања пожара. Под противпожарном стражом из става 1. овог члана подразумева се присуство лица стручно оспособљених за спровођење мера заштите од пожара са одговарајућом противпожарном опремом. 3. Правила заштите од пожара Власник односно корисник пословних, индустријских и објеката јавне намене, објеката блоковског типа и подземних гаража и објеката у трећој категорији угрожености од пожара и скупштина зграде односно савет зграде у стамбеним објектима доносе Правила заштите од пожара која обухватају: 1) организацију технолошких процеса на начин да ризик од избијања и ширења пожара буде отклоњен, а да у случају његовог избијања буде обезбеђена безбедна евакуација људи и имовине и спречено његово ширење; 2) заштиту од пожара у зависности од намене објекта са потребним бројем лица оспособљених за обављање послова заштите од пожара; 3) доношење Плана евакуације и упутства за поступање у случају пожара; 4) начин оспособљавања запослених за спровођење заштите од пожара. План евакуације и упутства за поступање у случају пожара из става 1. тачка 3) овог члана морају бити истакнути на видљивом месту. 4. Надзор над спровођењем мера заштите од пожара – врсте надзора Надзор надзор над спровођењем мера заштите од пожара врши Министарство унутрашњих послова преко инспектора.
Надзор над спровођењем заштите од пожара у објектима посебне намене које користи Министарство одбране и Војска Србије и правним лицима која се баве производњом за војне потребе (наменска индустрија) врши Министарство одбране. За субјекте у првој и другој категорији угрожености од пожара врши се периодични преглед, у складу с актом који доноси министар Надзор може бити Територијални (кад инспектор оде у предузеће, установу или орган и константује недостатке) и Управни (кад инспектор пише записнике, доноси решења и даје сагласност). 5. Оснивање и задаци ДВД и ватрогасних савеза Добровољна ватрогасна друштва и савези се организују ради учествовања у превентивном деловању у заштити од пожара, пропагирања и популарисања ватрогаства, затим узимају учешћа у гашењу и спасавању, организовању такмичења, саветовања и издавања публикација и др. Више градских друштава се удружују у општински савез, општински затим у градски, а градски савези у републички, односно регионални и покрајински ватрогасни савез. 6. Основна обука радника из овбласти заштите од пожара Основна обука из области заштите од пожара организује се за све запослене, најкасније у року од једне године од дана ступања на рад. Основну обуку и практичну проверу знања запослених обављају правна (правно лице које може да врши и посебну обуку) и лица која раде на пословима заштите од пожара. Програм основне обуке доноси послодавац односно руководилац државног органа, органа аутономне покрајине или органа јединице локалне самоуправе, по прибављеној сагласности Министарства (Министарство одбране не прибавља сагласност). Провера знања запослених врши се једном у три године. 7. Категоризација према угрожености од пожара У циљу утврђивања одговарајуће организације и предузимања мера потребних за успешно функционисање и спровођење заштите од пожара, Министарство врши категоризацију објеката, делатности и земљишта према угрожености од пожара у зависности од технолошког процеса који се у њима одвија; врсте и количине материјала који се производи, прерађује или складишти; врсте материјала употребљеног за изградњу објекта; значаја и величине објекта и врсте биљног покривача. Објекти, делатности и земљишта разврставају се у следеће категорије: 1) са високим ризиком од избијања пожара - прва категорија угрожености од пожара; 2) са повећаним ризиком од избијања пожара - друга категорија угрожености од пожара; 3) са извесним ризиком од избијања пожара - трећа категорија угрожености од пожара. На решење о категоризацији из става 1. овог члана може се изјавити жалба Министарству у року од 15 дана од дана достављања решења. (Министарство одбране врши категоризацију војних објеката и објеката од посебног значаја за одбрану) Влада прописује основе, мерила и услове категоризације. 8. Надзор над спровођењем заштите од пожара Надзор над спровођењем заштите од пожара врше инспектори Сектора за ванредне ситуације, и надзор може бити територијални и управи. 9. Која су права и обавезе радника из области заштите од пожара. Запослени су дужни да присуствују обуци и провери знања из области заштите од пожара и да се у раду придржавају прописаних упутстава, упозорења, забрана, мера заштите од пожара, као и да у случају пожара приступе гашењу пожара.
10. Систем заштите од пожара Систем заштите од пожара (у даљем тексту: заштита од пожара) обухвата скуп мера и радњи за планирање, финансирање, организовање, спровођење и контролу мера и радњи заштите од пожара, за спречавање избијања и ширења пожара, откривање и гашење пожара, спасавање људи и имовине, заштиту животне средине, утврђивање и отклањање узрока пожара, као и за пружање помоћи код отклањања последица проузрокованих пожаром. 11. Записник и предлог мера и рокова у инспекцијском прегледу Када инспектор за ванредне ситуације константује недостатке у предузећу, установи или органу, ради записник у два примерка и даје га странци на изјашњење, а потом доноси решење са предлогом мера и рокова за њихово отклањање. 12. Организација ватрогасних јединица у Републици Србији Ради спровођења заштите од пожара, спасавања људи и имовине, спречавања и сузбијања других техничко-технолошких несрећа и елементарних непогода, оснивају се ватрогасне јединице. Ватрогасне јединице могу бити професионалне и добровољне. Професионалне ватрогасне јединице јесу ватрогасно-спасилачке јединице Министарства (ватрогасно-спасилачке јединице), ватрогасне јединице Министарства одбране и Војске Србије, ватрогасне јединице локалне самоуправе и ватрогасне јединице правних лица сврстаних у прву категорију угрожености од пожара. Јединице локалне самоуправе, правна лица и удружења могу оснивати добровољне ватрогасне јединице. 13.Права и обавезе припадника ватрогасних јединица На права, обавезе и одговорности припадника ватрогасно-спасилачких јединица примењују се прописи о полицији. На права, обавезе и одговорности припадника ватрогасних јединица Министарства одбране и Војске Србије примењују се прописи о одбрани и Војсци Србије. На права, обавезе и одговорности припадника ватрогасних јединица локалне самоуправе примењују се прописи о радним односима у локалној самоуправи. 14. Организовање заштите од пожара према угрожености од пожара Власник односно корисник објекта или земљишта и привредно друштво, односно друго правно лице (Субјекат) разврстано у прву категорију угроћености од пожара, мора обавезно да обезбеди технички опремљену и обучену ватрогасну јединицу са потребним бројем ватрогасаца. Субјекат у другој категорији мора обавезно да организује спровођење превентивних мера заштите од пожара и стално дежурство са потребним бројем лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара. Субјекат у трећој категорији мора обавезно да организује спровођење превентивних мера заштите од пожара с потребним бројем лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара. Министар прописује потребну техничку опремљеност ватрогасне јединице и број ватрогасаца за субјекат у првој, као и потребан број лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара за субјекат у другој категорији. 15. Сервисирање и контролно испитивање ватрогасних справа и опреме Сва ватрогасна опрема подлеже редовној контроли, сервисирању и испитивању. То раде овлашћени сервиси који имају сагласност Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова. Контрола ватрогасних апарата и хидраната сваких 6 месеци, испитивање ватрогасних црева из хидраната једном годишње, посуде „С“ сваке друге године, посуде ЦО2 апарата сваких 5 година и тд.
16. Начин остваривања заштите од пожара Заштита од пожара остварује се: 1) организовањем и припремањем субјеката заштите од пожара за спровођење заштите од пожара; 2) обезбеђивањем услова за спровођење заштите од пожара; 3) предузимањем мера и радњи за заштиту и спасавање људи, материјалних добара и животне средине приликом избијања пожара; 4) надзором над применом мера заштите од пожара 17. Законска овлашћења руководиоца акције гашења пожара У току гашења пожара и заштите људи и имовине угрожених пожаром и осталих интервенција руководилац акције гашења пожара, односно руководилац интервенције, има право да: 1) непозваним лицима забрани приступ на место гашења пожара или другог ванредног догађаја, као и да обустави саобраћај поред тог места; 2) нареди евакуацију лица и имовине из угрожених територија, просторија и објеката; 3) нареди прекид довођења електричне струје, гаса и течних горива; 4) нареди употребу воде и других средстава за гашење пожара које користе правна и физичка лица ако се на други начин не може обезбедити потребна количина воде односно других средстава за гашење пожара; 5) нареди коришћење возила правних и физичких лица за превоз повређених у пожару, евакуацију лица и имовине и допремање средстава за гашење пожара; 6) нареди уклањање возила и других предмета који се налазе на противпожарном путу или поред хидранта и који онемогућавају или отежавају приступ месту гашења пожара или коришћење хидрантске мреже; 7) нареди другим правним и физичким лицима да ставе на располагање алат, превозна, техничка и друга средства потребна за гашење пожара и спасавање људи и имовине угрожених пожаром; 8) нареди делимично или потпуно рушење објеката или делова објеката који нису захваћени пожаром, у случају да се на други начин не може обезбедити гашење пожара или спасавање живота људи; 9) предузме мере за обезбеђење евакуисане имовине; 10) предузме мере и радње да би се обезбедили трагови и предмети значајни за утврђивање узрока пожара; 11) нареди насилно отварање закључаног објекта или просторије ради гашења пожара и спасавања људи и имовине; 12) нареди радно способним лицима, која станују у непосредној близини места пожара, као и лицима која се затекну на месту пожара, да пруже помоћ у гашењу пожара и спасавању људи и имовине; 13) затражи помоћ других ватрогасних јединица и свих осталих служби које се могу ангажовати у акцији гашења пожара и спасавања лица и имовине. 18. Оперативне карте Ватрогасно-спасилачке јединице израђују оперативне карте гашења пожара субјеката сврстаних у прву и другу категорију угрожености од пожара. Примерак оперативне карте доставља се ватрогасној јединици односно одговарајућој служби заштите од пожара у субјекту. Субјекти сврстани у прву и другу категорију угрожености од пожара .дужни су да пруже све потребне податке и стручну помоћ за израду оперативне карте. 19. Инспекцијски надзор над спровођењем мера заштите од пожара Надзор над извршавањем одредаба закона о заштити од пожара и прописа донесених на основу њега врши Министарство преко инспектора.
Надзор над спровођењем заштите од пожара у објектима посебне намене које користи Министарство одбране и Војска Србије и правним лицима која се баве производњом за војне потребе (наменска индустрија) врши Министарство одбране. За субјекте у првој и другој категорији угрожености од пожара врши се периодични преглед, у складу с актом који доноси министар. 20. Пројектовање и извођење посебних система и мера заштите од пожара Пројектовање и извођење посебних система и мера заштите од пожара у објектима у којима се производе, прерађују и складиште запаљиве течности и гасови, експлозивне и друге материје које могу довести до пожара и у другим сложеним објектима обавља привредно друштво, односно друго правно лице које је уписано у одговарајући регистар за делатност пројектовања и извођења радова, задовољава посебне услове у погледу техничке опремљености и има запослена лица са лиценцом за пројектовање и извођење посебних система и мера заштите од пожара. Стручни испит за добијање лиценце полаже се пред комисијом Министарства. Ппревентивне мере заштите од пожара утврђују се кроз План заштите од пожара 21. Обавезе предузећа прве категорије угрожености Власник односно корисник објекта или земљишта и привредно друштво односно друго правно лице разврстано у прву категорију угрожености од пожара (у даљем тексту: субјекти у првој категорији) обавезно је да обезбеди технички опремљену и обучену ватрогасну јединицу са потребним бројем ватрогасаца. За субјекте у првој категорији руководилац на пословима превентиве мора имати високу школску спрему техничке струке, а руководилац ватрогасне јединице мора имати најмање вишу школску спрему; Субјекти у првој и другој категорији угрожености од пожара обавезни су да донесу План заштите од пожара који садржи нарочито: 1) приказ постојећег стања заштите од пожара; 2) процену угрожености од пожара; 3) организацију заштите од пожара; 4) предлог техничких и организационих мера за отклањање недостатака и унапређење стања заштите од пожара; 5) прорачун потребних финансијских средстава; 6) прописане прорачунске и графичке прилоге. У Плану заштите од пожара, поред горе наведених података, ближе се приказују и подаци о броју ватрогасаца, техничкој опремљености и обучености ватрогасне јединице, односно организацији превентивних мера заштите од пожара, сталног дежурства и подаци о броју стручно оспособљених лица за спровођење заштите од пожара. 22. Планирање и организовање заштите од пожара (страт. заштите од пожара и санац. план) Стратегија заштите од пожара Стратегију заштите од пожара (у даљем тексту: Стратегија) доноси Влада. Стратегијом се утврђује стање у области заштите од пожара и мере које треба предузети. Стратегија се доноси за период од најмање пет година и садржи нарочито: 1) опис и оцену стања у области заштите од пожара; 2) основне циљеве и критеријуме за спровођење заштите од пожара у целини, по областима и просторним целинама са приоритетним мерама заштите; 3) услове за примену најповољнијих привредних, техничких, технолошких, економских и других мера за заштиту од пожара; 4) дугорочне и краткорочне мере за спречавање избијања, ублажавања последица пожара и контролу спровођења мера заштите од пожара; 5) начин обезбеђивања средстава за заштиту од пожара.
Санациони план Привредно друштво и друго правно лице доноси санациони план за отклањање последица пожара. Јединица локалне самоуправе и аутономна покрајина доносеи санациони план за отклањање последица пожара на својој територији. Влада доноси Санациони план Републике Србије за санирање последица проузрокованих пожаром ако последице пожара превазилазе могућности санације јединице локалне самоуправе или аутономне покрајине, ако опасност од пожара угрожава објекте и простор од изузетног значаја за Републику Србију или на њему изазива велике последице и у случају хаварије. Санациони планови садрже: стање, мере, процену утицаја на живот и здравље људи, процену утицаја на животну средину, носиоце, начин, динамику и средства за реализацију плана. 23. Поступак издавања одобрења за заваривање на привременим местима Заваривање на привременим местима се може обављати само по претходно прибављеном одобрењу издатом од стране одговорног лиза за заштиту од пожара. Одобрење се издаје на основу писменог захтева извођача радова заваривања, односно одговорног лица за извођење послова заваривања, резанља и лемљења.. У случајевима када важност одобрења истекне, а заваривање није завршено, руководилац радова је дужан да затражи продужење важности одобрења, а одговорно лице за заштиту од пожара које издаваје одобрење дужно је да поново прегледа место заваривања и у одобрењу упише одговарајуће примедбе. Одобрење за заваривање издаје се у три примерка. Први примерак уручује се руководиоцу изођења радова, други руководиоцу службе за заштиту од пожара (иде у архиву), а трећи примерак се чува у документацији даваоца одобрења (један примерак одговорно лице чува за себе). Одговорно лице које издаје одобрење за извођење заваривања, издаће одобрење тек када утврди да су предвиђене и предузете одговарајуће мере за заштиту од пожара и експлозије. Одобрење за заваривање не сме да се изда у следећим случајевима: 1. за места која нису припремљена за заваривање, 2. у просторијама са уређајима за аутоматско откривање и гашење пожара ако ови уређаји нису блокирани или ако се заваривањем могу оштетити, 3. када постоји опасност од избијања експлозија услед смеша запаљивих гасова или пара запаљивих течности или прашине са ваздухом, затим недовољно очишћених судова и инсталација у којима су се налазиле материје које могу да стварају експлозивне смеше или су опасне због пожара и експлозије, 4. када би се заваривање вршило на простору у близини ускладиштених великих количина запаљивих или експлозивних материја или других запаљивих материјала. Када се радови заваривања заврше пише се записник и то у два примерка. 24. Скраћени управни поступак Када инспектор за ванредне ситуације константује недостатке у предузећу, установи или органу, који су таквог карактера да може да дође до пожара, онда он на лицу места доноси записник и решење са наложеним мерама за њихово отклањање. 25. План заштите од пожара Субјекти у првој и другој категорији угрожености од пожара обавезни су да донесу План заштите од пожара који садржи нарочито: 1) приказ постојећег стања заштите од пожара; 2) процену угрожености од пожара; 3) организацију заштите од пожара; 4) предлог техничких и организационих мера за отклањање недостатака и унапређење стања заштите од пожара; 5) прорачун потребних финансијских средстава; 6) прописане прорачунске и графичке прилоге.
У Плану заштите од пожара, поред података из става 1. овог члана, ближе се приказују и подаци о броју ватрогасаца, техничкој опремљености и обучености ватрогасне јединице, односно организацији превентивних мера заштите од пожара, сталног дежурства и подаци о броју стручно оспособљених лица за спровођење заштите од пожара. На План заштите од пожара прибавља се сагласност Министарства. 26. Обавезе предузећа друге категорије угрожености од пожара Субјекти у другој категорији угрожености од пожара морају обавезно да организујуе спровођење превентивних мера заштите од пожара и стално дежурство са потребним бројем лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара. За субјекте у другој категорији руководилац службе заштите од пожара и лице које ради на организовању и спровођењу превентивних мера заштите од пожара мора имати најмање вишу школску спрему. Субјекти у првој и другој категорији угрожености од пожара обавезни су да донесу План заштите од пожара који садржи нарочито: 1) приказ постојећег стања заштите од пожара; 2) процену угрожености од пожара; 3) организацију заштите од пожара; 4) предлог техничких и организационих мера за отклањање недостатака и унапређење стања заштите од пожара; 5) прорачун потребних финансијских средстава; 6) прописане прорачунске и графичке прилоге. У Плану заштите од пожара, поред горе наведених података, ближе се приказују и подаци о броју ватрогасаца, техничкој опремљености и обучености ватрогасне јединице, односно организацији превентивних мера заштите од пожара, сталног дежурства и подаци о броју стручно оспособљених лица за спровођење заштите од пожара. 27. Посебна обука из области заштите од пожара Лица која раде на пословима заштите од пожара дужна су да похађају посебну обуку из области заштите од пожара и положе стручни испит најкасније у року од годину дана од дана заснивања радног односа, односно распоређивања на послове заштите од пожара. Лица која су се као припадници Војске Србије стручно оспособљавала на курсевима заштите од пожара, по програму који је усклађен са Министарством, могу да полажу стручни испит. Стручни испит се полаже пред комисијом Министарства. Министар прописује услове полагања. Врсту и програм обуке, обим и услове посебне обуке, начин полагања, висину трошкова стручног испита, као и висину накнаде члановима комисије прописује министар. 28. Субјекти заштите од пожара (задаци и начела) Субјекти заштите од пожара су државни органи, органи аутономне покрајине, органи јединица локалне самоуправе, привредна друштва, друга правна и физичка лица. Обавезе субјеката заштите од пожара Субјекти заштите од пожара дужни су да поступају у складу с обавезама утврђеним овим законом и прописима донесеним на основу њега, да обезбеде примену планова заштите од пожара и других аката и одговорни су за сваку активност којом мењају или могу променити стање и услове заштите од пожара. Субјекти заштите од пожара дужни су да ангажовањем расположивих људских и материјалних ресурса учествују у гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром, ако то могу да учине без опасности за себе или другога. Начело јачања свести Субјекти заштите од пожара подстичу, усмеравају и обезбеђују јачање свести о значају заштите од пожара кроз систем образовања и васпитања, научно-истраживачког и технолошког развоја, усавршавања у процесу рада, као и јавног информисања. Начело сарадње
Субјекти заштите од пожара дужни су да међусобно размењују информације од значаја за заштиту од пожара и ускладе активности од значаја за заштиту од пожара. Република Србија сарађује у области заштите од пожара са другим државама и међународним организацијама. Начело солидарности Субјекти заштите од пожара дужни су да међусобно помажу једни другима у отклањању последица пожара. 29. Услови за обављање послова заштите од пожара Поред општих услова за заснивање радног односа, посебне психофизичке и здравствене способности, за обављање послова заштите од пожара потребни су следећи услови: 1) за субјекте у првој категорији руководилац на пословима превентиве мора имати високу школску спрему техничке струке, а руководилац ватрогасне јединице мора имати најмање вишу школску спрему; 2) за субјекте у другој категорији руководилац службе заштите од пожара и лице које ради на организовању и спровођењу превентивних мера заштите од пожара мора имати најмање вишу школску спрему; 3) запослени у ватрогасним јединицама, у служби заштите од пожара и на пословима заштите од пожара морају имати најмање средњу стручну спрему. Лица (из ставке 3.) која први пут заснивају радни однос или се први пут распоређују на послове заштите од пожара не могу бити старија од 30 година. 30. Главни пројекат заштите од пожара Главни пројекат заштите од пожара, као саставни део техничке документације за изградњу објеката утврђених Законом о заштиоти од пожара, садржи: 1) технички извештај (податке о локацији објекта значајне за заштиту од пожара, опис објекта, процену опасности од пожара, поделу објекта на пожарне секторе, дефинисање евакуационих путева, избор материјала за конструкције које треба да буду отпорне на пожар, избор материјала за ентеријер за који постоје посебни захтеви у погледу отпорности на пожар, процену опасности од пожара која потиче од технолошког процеса и материја које се у њима користе или складиште, опис инсталација за аутоматско откривање и дојаву пожара, детекцију експлозивних и запаљивих гасова, као и опис стабилних и мобилних инсталација и уређаја за гашење пожара, евакуационе путеве за спасавање лица и имовине, избор мобилне опреме за гашење пожара, опис инсталација за флуиде који се користе у објекту и др.); 2) прорачунске основе (прорачун пожарног оптерећења пожарних сектора, прорачун капацитета евакуационих путева у објекту, прорачун времена потребног за евакуацију људи и др.); 3) графичку документацију (ситуациони план са уцртаним суседним објектима и саобраћајницама, основе свих нивоа и крова, карактеристичне подужне и попречне пресеке са уцртаним пожарним секторима, диспозицију процесне технолошке опреме и опреме која припада инсталацијама за гашење пожара, шеме система за откривање и дојаву пожара, гасну детекцију, громобранске инсталације, разводе машинских инсталација за аутоматско гашење пожара, систем за одвођење дима и топлоте, системе за вентилацију и др.); 4) предмер и предрачун опреме и средстава за заштиту од пожара. 31. Предмет закона о заштити од пожара Законом о заштити од пожара уређују се систем заштите од пожара, права и обавезе државних органа, органа аутономне покрајине и органа јединица локалне самоуправе, привредних друштава, других правних и физичких лица, организација ватрогасне службе, надзор над спровођењем овог закона и друга питања од значаја за систем заштите од пожара. Одредбе овог закона сходно се примењују и на заштиту од експлозија.
32. Овлашћење Министра унутрашњих послова из области заштите од пожара Министар унутрашњих послова прописује потребну техничку опремљеност ватрогасне јединице категорију и број ватрогасаца код објекта који спадају у прву, као и потребан број лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара код објекта који спадају у другу категорију. За субјекте у првој и другој категорији угрожености од пожара врши се периодични преглед, у складу с актом који доноси министар. Министар прописује ближе услове за обављање послова за спровођење заштите од пожара. Министар прописује начин израде и садржај планова заштите од пожара аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и субјеката у првој и другој категорији. Министар прописује минимални број ватрогасаца, као и техничку опремљеност и обученост професионалних ватрогасних јединица локалне самоуправе. Министар прописује ближе услове за добијање овлашћења за израду Главног пројекта заштите од пожара. Министар прописује програм и начин полагања стручног испита, посебног стручног испита за инспекторе, услове за добијање лиценце, ближе услове за добијање овлашћења за обављање послова и посебне услове техничке опремљености привредног друштва, односно другог правног лица које је уписано у одговарајући регистар за делатност пројектовања и извођења радова, као и висину накнаде за комисију стручног испита за добијање лиценце за пројектовање и извођење посебних система и мера заштите од пожара. Министар прописује посебне техничке и друге услове које мора испуњавати овлашћено правно лице које издаје сертификат о исправности уређаја, опреме и инсталација. Министар прописује садржај и начин вођења евиденција извршених интервенција ватрогасних јединица. Министар прописује ближе услове и начин организовања добровољних ватрогасних јединица, ватрогасних друштава и савеза. 33. Превентивне мере у природи - жетвени радови Привредно друштво, земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, предузетник и пољопривредник који врши жетвене радове дужан је да предузме посебне мере заштите стрних усева од пожара. Под посебним мерама заштите стрних усева од пожара подразумевају се: 1) организовање сталног дежурства; 2) организовање осматрачке службе; 3) организовање службе везе и обавештавања; 4) опремање механизације одговарајућом противпожарном опремом; 5) контрола противпожарне опреме; 6) контрола исправности механизације; 7) контрола ускладиштавања усева. Министар надлежан за пољопривреду, уз сагласност министра, доноси пропис којим ближе уређује мере заштите од пожара у пољопривреди. 34. Овлашћење инспектора у вршењу надзора У вршењу инспекцијског надзора инспектор је овлашћен да наложи да се: 1) доведу у исправно стање постројења, инсталације и уређаји; 2) обави реконструкција објекта или појединих просторија у њему ради спровођења мера заштите од пожара; 3) уклони отпад из затвореног и отвореног простора који је настао у процесу рада или је одложен на забрањеним местима; 4) уклоне предмети из просторија или простора који представљају опасност од настајања и ширења пожара или онемогућавају брз и сигуран излазак из угроженог објекта или простора;
5) одржавају сви шумски путеви и просеци у стању које омогућава свакодневни приступ ватрогасним возилима; 6) изведу стабилни, полустабилни, мобилни, односно други одговарајући уређаји и инсталације за дојаву и гашење пожара, као и други заштитни уређаји и инсталације; 7) изведу потребни излази из објекта или његовог дела да би се омогућио брз излазак лица у случају пожара; 8) онемогући приступ возилима која при раду могу избацивати искре на местима где би то представљало опасност од избијања пожара; 9) доведу у исправно стање ватрогасна опрема и средства за гашење пожара или та опрема и средства поставе на одређено место; 10) уклоне односно измене они елементи на постројењима, инсталацијама и уређајима који при употреби могу изазвати пожар; 11) уклоне запаљиве материје којима су обрађене водоравне и вертикалне површине евакуационих путева; 12) провери знање и обученост припадника ватрогасних јединица. 35. Санациони план за отклањање последица пожара Привредно друштво и друго правно лице доноси санациони план за отклањање последица пожара. Јединица локалне самоуправе и аутономна покрајина доносе санациони план за отклањање последица пожара на својој територији. Влада доноси Санациони план Републике Србије за санирање последица проузрокованих пожаром ако последице пожара превазилазе могућности санације јединице локалне самоуправе или аутономне покрајине, ако опасност од пожара угрожава објекте и простор од изузетног значаја за Републику Србију или на њему изазива велике последице и у случају хаварије. Санациони планови садрже: стање, мере, процену утицаја на живот и здравље људи, процену утицаја на животну средину, носиоце, начин, динамику и средства за реализацију плана. 36. Обавезе предузећа треће категорије угрожености од пожара Власник односно корисник објекта или земљишта и привредно друштво односно друго правно лице разврстано у трећу категорију угрожености од пожара (у даљем тексту: субјекти у трећој категорији) обавезно је да организује спровођење превентивних мера заштите од пожара с потребним бројем лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара. Мора да донесе Правила заштите од пожара која обухватају: 1) организацију технолошких процеса на начин да ризик од избијања и ширења пожара буде отклоњен, а да у случају његовог избијања буде обезбеђена безбедна евакуација људи и имовине и спречено његово ширење; 2) заштиту од пожара у зависности од намене објекта са потребним бројем лица оспособљених за обављање послова заштите од пожара; 3) доношење Плана евакуације и упутства за поступање у случају пожара; 4) начин оспособљавања запослених за спровођење заштите од пожара. План евакуације и упутства за поступање у случају пожара морају бити истакнути на видљивом месту. 37. Заштита од пожара у просторном и урбанистичком плану Просторни и урбанистички план, поред услова прописаних посебним законом, садрже: 1) изворишта снабдевања водом и капацитет градске водоводне мреже који обезбеђују довољно количине воде за гашење пожара; 2) удаљеност између зона предвиђених за стамбене и објекте јавне намене и зона предвиђених за индустријске објекте и објекте специјалне намене; 3) приступне путеве и пролазе за ватрогасна возила до објеката; 4) безбедносне појасеве између објеката којима се спречава ширење пожара.
Орган надлежан за доношење просторног, односно урбанистичког плана, дужан је да у року од 60 дана од дана одређеног за разматрање обавести Министарство о доношењу просторног и урбанистичког плана. 38. Права и дужности инспектора приликом вршења инспекцијског надзора У вршењу послова инспекцијског надзора инспектор има право и дужност да: 1) уђе у приватни посед на захтев станара или у случају отклањања озбиљне непосредне опасности по живот и здравље људи и имовину већег обима; 2) обавести надлежни орган односно надлежног инспектора да се градња објеката не спроводи у складу с мерама заштите од пожара предвиђеним у главном пројекту. Власници односно корисници објеката и других непокретности дужни су да омогуће обављање инспекцијских послова и да инспектору дају на увид прописану документацију, потребне податке и обавештења.
А2) ОПАСНЕ МАТЕРИЈЕ, ПОЖАР И ЕКСПЛОЗИЈЕ 1. ОПАСНЕ МАТЕРИЈЕ, ДЕФИНИЦИЈА ОПАСНИХ МАТЕРИЈА Под опасним материјама се подразумевају такве материје које својим особинама или хемијским реакцијама могу угрозити здравље или животе људи, нанети штету материјалним добрима или загадити животну средину. Класификација опасних материја Опасне материје подељене су у 9 класа : Класа 1 : Експлозивне материје и предмети пуњени њима, средства за паљење; Класа 2 : Збијени гасови, гасови претворени у течност и гасови растворени под притиском; Класа 3 : Запаљиве течности; Класа 4 : Запаљиве чврсте материје, материје склоне самопаљењу; Класа 5 : Оксидирајуће материје, органски пероксиди; Класа 6 : Отровне материје, гадне и заразне материје; Класа 7 : Радиоактивне материје; Класа 8 : Корозивне нагризајуће материје; Класа 9 : Остале опасне материје. Основне особине опасних материје : 1.1 Запаљивост Тачка запаљивости је топлота код које горива течност развија толико паре да она са ваздухом ствара запаљиву смешу. 1.2 Отровност Поједине материје су отровне при сједињавању и реакцијом са другим матеијама, док су друге отровне при сагоревању или мешањем са водом. 1.3 Опасност од зрачења Ограничене резерве енергетских ресурса (нафта, угаљ и др.) утичу да се као извор енергије све више користе радиоактивне материје. Транспорт ових материја увећева опасност од зрачења. 1.4 Нагризајућа својства Нагризајућа својства неких материја чине да оне могу да растварају друге материје. Поједине киселине растварају метал, пластикуи друге материјале, тако да је њихов транспорт и складиштење врло опасно. 1.5 Испарљивост Неке материје имају особину да испаравају већ на температури ваздуха, тако јако да могу изазвати висок притисак у суду у коме се транспортују. Материје са високим притиском код испаравања се мешају са ваздухом. Материје са ниским притисцима код испаравања (бензин), чије паре остају да лебде непосредно поред суда, ослобађају се лагано. У додиру са ваздухом могу да створе експлозивну смешукоја уз адекватан извор паљења може да доведе до пожара. 1.6 Својство лаког мешања са водом Поједине материје се лако мешају са водом, а неке се и распадају у води. Док друге материје се уопште не мешају са водом, те пливају на површини (нафта). Због танког слоја на површини воде, нафта покрива сразмерно велику површину воде, што представља велику еколошку катастрофу. 2. ПРОЦЕС ГОРЕЊА, ДЕФИНИЦИЈА ГОРЕЊА Сагоревање је процес оксидације, тј. спајање запаљиве материје са кисеоником из ваздуха или неким другим оксидантом, при чему се из запаљиве материје ослобађа хемијски везана топлота. Сагоревање је пример брже и бурне оксидације где се за релативно кратко време ослобађају знатне количине топлоте. Да би дошло до физичко-хемијског процеса сагоревања неопходни су следећи услови : - присуство запаљиве материје; - присуство оксиданта; - присуство одговарајућег извора паљења или извора паљења.
Дефиниција горивих материја : Горивим материјалима сматрамо такве супстанце које током процеса сагоревања дају као материјалне продукте сагоревања, топлотну и светлосну енергију. Температура паљења - пламиште : Тачка паљења или пламиште односе се на запаљиве течности и представља најнижу температуру при којој је изнад течности присутно довољно паре да дође до паљења на површини течности. Температура самопаљења : Тачка самопаљења је температура на којој неки материјал почиње да гори без помоћи неког извора топлоте. Температура кључања - врелиште : Тачка кључања течности је она температура на којој се напон паре течности изједначава са спољашњим притиском. Што је спољни притисак нижи, течност ће кључати на нижој температури, и обрнуто. Потпуно и непотпуно горење : При потпуном сагоревању (пожари на отвореном простору) услед циркулације ваздуха богатог кисеоником, врши се потпуна оксидација и као производ сагоревања настаје угљен-диоксид, а поред њега најчешће се ствара вода односно водена пара. Пошто је у ЦО2 атом угленика потпуно засићен атомима кисеоника, његова даља оксидација није могућа. Угљен-диоксид је незапаљив гас. При непотпуној оксидацији, односно при сагоревању у коме не учествују довољне количине кисеоника, продукт сагоревања настаје угљен-моноксид. Пошто у молекулима угљеника је остало простора за ново везивање атома кисоника, угљен-моноксид може и даље оксидирати. Угљен-моноксид је запаљив гас и при његовом сагоревању као продукт настаје угљен-диоксид. Продукти горења запаљивих и опасних материја : Без обзира на материју која гори, сваки пожар је праћен ослобађањем одговарајућих продуката сагоревања. Дим као смеша загрејаних продуката сагоревања и ваздуха, има негативан утицај на безбедност угрожених особа и материјалних добара. Екзотермне и ендотермне реакције : Ендотермна реакција је реакција које се одвијају под утрошком топлотне енергије. Ексотермна реакција је реакција код које се отпушта топлотна енергија. Оксидација : Оксидација је хемијски процес при чему се нека материја хемијски спаја са кисеоником. Ако је оксидација спора и тиха онда је реакција ендотермна (дисање, рђање, сагоревање хране у живим организмима), ако је брза и бурна онда је реакција егзотермнам тј. пожар. 3. ПОЖАРИ, ДЕФИНИЦИЈА ПОЖАРА Дефиниција пожара : Пожар је оксидација материје при којој се у виду топлоте и светлости ослобађа унутрашња хемијска енергија. Пожар је процес неконтролисаног сагоревања којим се угрожавају здравље и животи људи, материјална добра и животна средина. Пожар се појављује у виду пламена и жара. Гасовите материје могу сагорети само - пламеном, Течне материје сагоревају тек по преласку у гасовито стање – пламеном, Чврсте материје могу сагорети и пламеном и жаром. Брзим изгарањем великих количина горивог материјала, нагло се повећава температура у зони пожара. Основне особине пожара запаљивих чврстих материја : Код сагоревања чврстих материја уз промену агрегатног стања, чврста материја у првој фази загревања прелази у течно стање, а затим у парно, при чему се сагоревање одвија у парној фази (парафин, восак, маст).
Велики број чврстих материја сагорева тако што долази до распадања материје на гасовите, течне или друге чврсте продукте. Процес сагоревања чврстих материја по температивним условима могу бити са температуром самопаљења, паљења и тињања. Температура самопаљења је температура на којој се материја у смеши са ваздухом пали сама од себе, без варнице или пламена, при чему наставља да сагорева. Основне особине пожара запаљивих течних материја : Сагоревање течности је процес који се у суштини своди на сагорљиву смешу запаљивих гасова, који се налазе изнад површине течности, и ваздуха. Температура запаљивости течности представља најнижу температуру на којој се изнад течности ствара довољна количина пара које са ваздухом образују запаљиву смешу. Температура самопаљења запаљиве течности је она температура на којој се запаљива течност пали сама од себе, без варнице или пламена. Основне особине пожара запаљивих гасовитих материја : Сагоревање гасовитих материја је процес који започиње активирањем молекула запаљивог гаса и кисеоника довођењем топлоте у смешу и сагоревање је скоро тренутно – експлозијом. Доња граница запаљивости гаса (експлозивности) је најмања концентрација запаљивог гаса у гасној смеши при којој долази до паљења. Горња граница запаљивости гаса (експлозивности) је највећа концентрација запаљивог гаса у гасној смеши при којој долази до паљења. Температура самопаљења запаљивог гаса је она температура на којој је потребно загрејати запаљив гас без учешћа спољног извора паљења. Класификација пожара према класи гориве материје : Класа А : Пожари дрвета, угља, папира, памука, лана, сена и сл. материјала сагоревају пламеном и жаром. За гашење се примењује вода и неке врсте пене; Класа Б : Пожари течних горива које се не мешају са водом (нафта, бензин, петролеј, разређивачи, уља, лакови, масти, битумен, смоле, воскови) сагоревају само пламеном без жара, неке и тренутно – експлозијом. За гашење се примењује прах, пена, халон или СО2; Класа Ц : Пожари горивих гасова (метан, пропан, бутан, водоник, ацетилен) сагоревају само пламеном и тренутно – експлозијом. За гашење се примењује прах, халон или СО2; Класа Д : Пожари лаких метала (алуминијум, магнезијум и сл.), када су јако уситњени (прашина) сагоревају веома бурно, бљештећим пламеном уз ослобађање велике количине топлоте и температуре које се јављају код других пожара. Сагоревају тренутно експлозијом са великом разорном снагом. Гасе се сувим средствима (прах и суви песак) ; Класа Е : Пожари на уређајима и инсталацијама под електричним напоном (електромотори, трансформатори, разна ел. постројења) захтевају посебан третман приликом гашења. Подела пожара према месту настанка ватре : Према месту где се пожар развија могу бити : спољни (отворени) и унутрашњи (затворени) пожари. Подела пожара према обиму и величини : Према обиму пожар се класификује према количини горивог материјала који је захваћен пожаром и на основу тога, за успешно гашење, се ангажују адекватне снаге и средства. Према величини, пожар може бити мали, средњи, велики и блоковски. Малим пожаром се сматра онај пожар када је ватром захваћена мала количина горивог материјала. Овакав пожар се локализује приручним средствима (ПП апарат, вода, песак, ћебе). Средњим пожаром се сматра онај пожар када је ватром захваћена једна или више просторија са већим пожарним оптерећењем и пожари на отвореном простору са мањим просторним обимом. Код оваквих пожара увек постоји опасност за ширење пожара. За гашење оваквих пожара ангажује се ватрогасно оделење.
Великим пожаром се сматра онај пожар када је ватром захваћен читав спрат, кров зграде, подрумски простор или читав објекат а на отвореном простор великог обима и количине горивог материјала (шумски пожари, складишта, пољски пожари, пожари изливеног течног горива). Оваквим пожарима је угрожена ближа околина. За гашење оваквих пожара ангажују се опремљене ватрогасне јединице а често је неопходно и спашавање људи и имовине. Блоковским пожаром се сматра онај пожар када је ватром захваћен читав блок зграда, део насеља и комплекси фабричких и складишних постројења. За гашење оваквих пожара ангажује се више опремљених ватрогасних јединица, бројну радну снагу, средства и технику, а акција гашења може трајати и више дана. Временски и просторни развој пожара – кинетика пожара : Након избијања пожара температура константно расте и после одређеног времена достиже свој максимум. Интезитет опада са губитком гориве материје и услед сталних губитака топлоте. Код сагоревања гасовитих материја, максимална температура се достиже за релативно кратко време, а температура нагло опада чим нестане пламен. Код сагоревања течних горива, развој пожара је сличан као код гасовитих осим што им треба више времена да достигну максималну температуру. Код сагоревања чврстих горива, пораст температуре је постепен као и смањење температуре при гашењу. 4. ЕКСПЛОЗИВНА АТМОСФЕРА, , ДЕФИНИЦИЈА Експлозивна атмосфера је процес наглог сагоревања мешавине ваздуха и запаљивих гасова, пара, дима или прашине. При атмосферским условима постају самозапаљиви или експлозивни у случају појаве варнице. Прати их ударни талас притиска продукта сагоревања, нагло повећање температуре и детонација у суду у коме се налази. Да би се догодила експлозија неопходни су следећи услови : - присуство кисеоника из ваздуха или кисеоника у експлозивној смеши; - присуство материје која има експлозивне карактеристике; - присуство одговарајућег извора паљења или извора паљења. Зоне опасности : Зоне опасности представљају категорију експлозивно опасног простора према вероватноћи да се у њему појаве експлозивне смеше. Граница запаљивости – експлозивности : Граница експлозивности гаса је концентрација при којима је смеша експлозивна. Граничи се доњим и горњим нивоом, испод и изнад којег су смеше не експлозивне. Пример : Пропанбутан ДГЕ 3,9 ‰ , ГГЕ 88,0 ‰ Доња граница експлозивности ДГЕ : Доња граница експлозивности ДГЕ је минимална концентрација гаса или паре запаљиве течности у ваздуху, при којој смеша под одређеним условима може бити експлозивна. Испод ове границе смеше постају сиромашне због вишка ваздуха. Горња граница експлозивности ГГЕ : Горња граница експлозивности ГГЕ је максимална концентрација гаса или паре запаљиве течности у ваздуху, при којој смеша под одређеним условима може бити експлозивна. Изнад ове границе смеше постају засићене због мањка ваздуха. Вентилација у функцији смањења степена експлозивности атмосфере : Основни циљ вентилације је да се ефикаснијим проветравањем и освежавањем просторија, елиминише могућност стварања потребне концентрације запаљиве материје и ваздуха могла да изазове експлозију или пожар. 5. ЕКСПЛОЗИЈА, ДЕФИНИЦИЈА ЕКСПЛОЗИЈЕ Под експлозијом се подразумевају оне хемијске промене, које се временски врло брзо одигравају практично тренутно, а при којима се ослобађају велике количине топлотне енергије.
При експлозијама долази и до промене агрегатног стања, чврсте и течне материје прелазе у гасови то стање. Експлозије су праћене врло великим повећањем притиска и појавом праска. Детонација као вид експлозије : Детонација као вид експлозије представља скоро тренутно сагоревање експлозива праћено формирањем таласа високог притиска и температуре. Брзина експлозије може износити и 10 км/с. Експлозије експлозивних гасова : До експлозије гаса и пара лакозапаљивих течности доћи ће ако : - се запаљиви гас или пара запаљивих течности у ваздуху налазе у тачно одређеној сразмери; - се смеша налази у већем затвореном или отвореном простору; - постоји извор паљења, који ће иницирати запаљиву смешу. Као последица велике брзине сагоревања, ослобађа се велика количина топлоте, а услед велике количине продуката сагоревања долази до пораста притиска и стварања ударних таласа уз звучне ефекте. 6. ИЗВОР ПАЉЕЊА - УЗРОЧНИК ПОЖАРА Процес паљења се састоји из прелаза енергије (топлоте) од извора паљења на запаљиву материју. Извори паљења : Извори паљења су у зависности од удаљеност од пожарног објекта подељени у 3 групе : - спољни извор паљења (ако је извор паљења удаљен од објекта пожара или их раздваја нека преграда); - унутрашњи извор паљења (ако се извор паљења налази у самом објекту или има сопствени извор); - парцијални извор паљења (ако се извор паљења налази између спољних и унутрашњих извора паљења). Узроци пожара : Основновне групе узрока пожара су : - техничке неисправности – кварови; - технички недостаци – непоштовање техничких прописа, лош квалитет; - људски фактор – непажња, нехат, дечија игра, намерно паљење; - организациони недостаци – отсуство контроле, одсуство пожарне службе, непоштовање закона; - природни узрочници – гром, земљотрес, сунце. Пренос топлоте са тела на тело : Постоје 3 начина преношења топлоте у природи : - Провођење (кондукција) је процес преноса топлоте када се честице са топлог тела сударају великом брзином са честицама хладног тела и тако им предају део кинетичке енергије. Овакав пренос топлоте је карактеристичан за чврсте материје. - Струјање (конвекција) је процес преноса топлоте када се флуиди узнемире услед различите температуре и густине флуида. - Зрачење (радијација) је процес преноса топлоте када се унутрашња топлотна енергија услед атомских промена претвара у енергију зрачења односно енергије електромагнетних таласа. Електрична варница : Елактрична варница или електрични лук са развијеном температуром од 1.500ºЦ до 4.000ºЦ представља чест узрок пожара или експлозије. Електрично пражњење – као природна појава : Гром је судар наелектрисаних јона у различито поларисаним облацима, услед чијих активности долази до ударне јонизације и стварања муње. Температура удара грома достиже 20.000ºЦ и директан удар грома проузрокује паљење свих запаљивих материја и експлозију смеша.
Статички електрицитет : Статички електрицитет је реакција ситних честица прашине и ваздуха које се наелектришу услед ударања и трења приликом ваздушног струјања. Најизраженији статички електрицитет је у индустријама текстила, гуме, папира и дрвној индустрији. Спречава се уземљењем и јонизацијом. Механишка варница – удар два тела : Најчешће појаве при којима се настају ове варнице представљају удар и трење, а варнице које од њих потичу представљају до усијања ужарене честице метала. Њихове димензије најчешће не прелазе 0,5мм, док им је температура обично индентична температури топљења метала. Самопаљење : Самозапаљивост је временски процес који обично започиње при нормалној или нешто повишеној температури и који се након акумулирања веће количине топлоте и одговарајућег загревања завршава паљењем материје. ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ПРЕВЕНТИВА Грађевинске мере заштите од пожара Понашање грађевинских материјала и конструкција у пожару : - У зависности од својства материјала, да ли су гориви или негориви зависи и реакција објекта на ватру. - У зависности од конструкције материјала, којико су ватроотпорни у одређеном периоду зависи и отпорност објекта на ватру. Постоје две класе запаљивости материјала : - Гориви материјали су они материјали који се под дејством пламена или високе температуре пале или почињу да тињају, и тај процес се наставља и после уклањања пламена (дрво, производи од дрвета, плута, тканина...). - Негориви материјали су они материјали који се под дејством пламена не пале, не тињају и не угљенишу, али на високим температурама могу имати за последицу смањење чврстоће или других механичких особина (челик, камен, бетон, опека, гипс, малтер...) Пожарно оптерећење је количина топлоте која се ослободи на јединици површине. Од тога зависи одабир степена ватроотпорности објекта (конструкције). Може бити ниско, средње и високо. За високо пожарно оптерећење се, осим превентивних и грађевинских мера, примењују и друге мере и системи. Према ЈУС стандарду постоје 5 степена ватроотпорности делова конструкције. Ако се објекат састоји од више пожарних сектора различитог степена ватроотпорности, зграда има онај степен отпорности против пожара који има сектор са најмањом отпорношћу. Грађевинске објекти, класификација зграда Ватроотпорност вертикалних конструкција : - Зид од опеке, немалтерисан, д = 25 цм → ватроотпорност 6 х, - Зид од опеке, омалтерисан са обе стране, д = 25 цм → ватроотпорност 2 х, - Зид од шупље опеке, немалтерисан, д = 22 цм → ватроотпорност 2 х, - Зид од шупље опеке, омалтерисан са обе стране, д = 10 цм → ватроотпорност 1 х, - Зид од бетона, армираног, д = 12 цм → ватроотпорност 4 х, д = 22,5 цм → ватроотпорност 6 х, - Зид од бетона, армираног, - Армирано бетонски стуб, д = 30 цм → ватроотпорност 2 х, - Армирано бетонски стуб, са облогом д = 30 цм → ватроотпорност 4 х, Стубови су слаба места у објекту због малог пресека, па се повећањем пресека, наносом водоотпорног премаза и малтерисањем повећава његова ватроотпорност.
Ватроотпорни премаз не ремети конструкцију, штити челик или дрво, а у зависности од дебљине наноса се повећава његова ватроотпорност. Ватроотпорност хоризонталних конструкција : - Армирано бетонска плоча, д = 9 цм → ватроотпорност 0,5 х, - Армирано бетонска плоча, д = 12 цм → ватроотпорност 2 х, Отвори на зидовима и међуспратним конструкцијама су слаба места. Инсталације у зиду (водоводне, електро, машинске, канализацијске) се морају заштитити заптивањем ватроотпорним смесама. Врата понаекад морају имати одређену матроотпорност. Погрешно је постављане хидраната на челичнуи стуб без ватроотпорног премаза, јер после 10-ак минута од избијања пожара, стуб се криви и пада. Пожарне особине грађевинских материјала Опека : Добре термичке особине и висока ватроотпорност. Могу бити пуне, шупље и са силикатним додатцима. Ватроотпорност од 1600 º-1800ºЦ. Камен : Добре механичке особине, а од врсте камена зависи и његова ватроотпорност. У природи постоје 3 врсте камена : Магматске стене (гранит), Седиментне стене (кречњак) и Метаморфне стене. Гранит : Има велику чврстоћу, мало хабање, није постојан на високим температурама, прве пукотине се јављају на 500 º-600ºЦ. Кречњак : Боља ватроотпорност, до 140ºЦ показује повећање чврстоће, изнад 600ºЦ почиње нагло опадање носивости. Неармирани бетон : Понашање му зависи од састојака, тј врсте агрегата (песак, шљунак) који се користи, па од њих зависи и његова ватроотпорност. Армирани бетон : Сачињен од бетона и челика. Челик му повећава чврстоћу и отпор на смицање и кидање. Лаки бетони : Имају малу запреминску тежину (˂ 1800 кг/м³) и могу бити са различитим врстама агрегата: минерални, шупљикави, органског порекла, гас бетони .. Имају добру ватроотпорност, али немају носивост, па се користе као преградни зидови, тј. тамо где није потребна велика носивост. Малтери : Прави се од ситнозрног агрегата, песка, воде и цемента. Одређује их њихова пластичност, а од врсте агрегата зависи им ватроотпорност. Челик : На температури од 400º - 600ºЦ губи 57 º⁄ своје чврстоће, угиба се и опада му носивост. Повећава му се ватроотпорност облагањем (гипс плоче), или ватроотпорним премазом одређене дебљине. Дрво : Гориви материјал. Запаљивост зависи од врсте дрвета (структуре), влажности дрвета, површинске обраде и анатомског састава дрвета. Листопадно дрвеће боље гори због цевастих ћелија у структури дрвета, док четинари лошије горе због прстенастих ћелија. Заштита дрвета од пожара се врши ватроотпорним премазом. Азбест : Незапаљиви материјал који може издржати високе температуре, па се из тог разлога некад користио за облагање челичних и бетонских конструкција. Гипс : Ваздушно везиво са широком применом (преградне и изолационе плоче). Због велике порозности има добру ватроотпорност, али при високим температурама постаје крт и распада се.
Пластичне масе : ПВЦ, полиуретани, епокси смоле, полистироли (стиропор). Под дејством пламена интензивно ослобађа отровне гасове. У грађевинарству се користи као топлотна изолација у сендвичу у зидној конструкцији обложен малтером, гипсом или бетоном. Грађевински објекти, класификација објекта према намени При пројектовању објеката примењују се превентивне грађевинске мере смањиле могућности за избијање пожара : - Конструктивно грађевинске мере којима се повећава стабилност и отпорност објекта у целини, - Архитектонско урбанистичке мере којима се постиже смањења последица катастрофе и повећање могућности за спашавање и указивање помоћи, Урбанистичка концепција обухвата следеће параметре : организација блока, систем изградње међусобна удаљеност зграда, висина зграда и др. У композиције архитектонских објеката спада : - Сункционална организација (комуникација у објектима, саобраћајнице), - Конструктивна концепција (габарити објекта), - Облековање простора (постојање анекса, уређење простора око објекта). Саобраћајнице и комуникације За једносмерно кретање ватрогасног возила, собраћајница мора бити шира од 3,5 м. За двосмерно кретање ватрогасног возила, собраћајница мора бити шира од 6 м. Окретнице у облику слова О, П или Т. Минимална ширина платоа је 25 м (за избацивање платформе и рад ватрогасног возила). Терасе су слабе тачке за земљотрес, али веома корисне за пожар. Надстрешнице на улазу зграде требају бити окренуте на горе, да би пламен ишао од зграде. Класификација зграда према намени - Према техничко конструктивним карактеристикама грађевински објекти се деле на објекте : нискоградње, високоградње и хидроградње. Класификација објекта према намени је извршена у 2 групе : привредни и непривредни објекти. Отпорност конструкција и материјала од којих је зграда изграђена одређује класификацију зграда у погледу њихове отпорности од пожара : 1 група – без отпорности (до 30 мин.), 2 група – мала отпорност (до 1 х), 3 група – средња отпорност (до 1,5 х), 4 група – већа отпорност (до 2 х), 5 група – велика отпорност (до 3 х). У противпожарне препреке спадају ПП зидови и ПП међуспратне конструкције (хоризонталне и вертикалне). На местима где није могуће поставити ПП зид, монтира се водена завеса. Комуникација у зградама : сва степеништа, излози, путеви евакуације. За степеништа је битан његов капацитет, ширина, минимални број пролаза и врата, ширина гасишта. Степеништа могу бити основна (једнокрака, двокрака и трокрака) и сигуроносна (помоћна и противпожарна). Димензије степеништа утичу на брзину евакуације. Противпожарна степеништа не смеју бити спирална и морају бити затворена зидовимаод опеке, бетона или другог ватроотпорног материјала, а са сваког спрата мора постојати приступ степеништу. Могу бити унутрашња и спољашња и израђују се од негоривог материјала. Врата се морају отварати у смеру евакуације и не смеју бити заокретна. Главни евакуациони излаз мора бити ка споља, а резервни излаз може бити неког ходника. Лифт је погодно место за ширење пожара, и никако не треба улазити у лифт у случају пожара.
Димњаци су стална опасност за објекат због могућности преноса пожара. Граде се од негоривог материјала. Дрвени делови кровне конструкције морају бити удаљени од димњака минимално 8 цм. Кровови у зависности од своје конструкције могу бити и заштита и слаба тачка (на пр. Хале – велике површине). У зависности од конструкције коју носи, треба дефинисати ватроотпорност саме кровне конструкције, изолацију, угао крова, удаљеност од отвора, потребу за на пр. Експлозивним одушком. Опасност од пожара на високим објектима Високи објекти су сви објекти висине преко 22 м на којој бораве људи и која броје 7, 8 и више спратова. Овде се морају применити посебне мере заштите, јер платформа ватрогасног возила није довољне висине нити стабилна и не може се радити евакуација људи преко ватрогасног возила. Путеви евакуације морају бити краћи. ПП степеништа и споља и унутра. Сваки спрат засебан пожарни сектор. Технолошке мере заштите од пожара Технолошке мере заштите од пожара одређују се у зависности од самог технолошког процеса, тј. степена опасности од пожара или експлозије. Мора се прво дефинисати која је фаза производње је опасна, затим постојање хидрантске мреже, система дојаве пожара, утврдити ватроотпорност конструкције, опасност од експлозије, ЕX заштита електро инсталација, експлозивни одушак, вентилација, статички електрицитет, забрана пушења у објекту и алати који не варниче. Индустријски објекти се категоришу према степену угрожености : К1 – Погони у којима се материјали могу запалити или експлодирати под дејством воде или кисеоника на температурама мањим од 23ºЦ (натријум, калијум, фосфор, екстракција бензина, ацетона). К2 – Погони у којима се ради са лакозапаљивим течностима чија је тачка паљења између 23ºЦ и 100ºЦ, запаљивим гасовима, експлозивном и угљеном прашином, силоси брашна и шећера. К3 – Погони у којима се ради са запаљивим течностима чија је тачка паљења између 100ºЦ и 300ºЦ, чврсте материје са тачком паљења до 300ºЦ (прерада дрвета и хартије, текстилни погони, складишта угља, гараже и јавни објекти за више од 500 људи). К4 – Погони у којима се ради са течностима и чврстим материјама чија је тачка паљења изнад 300ºЦ (погони за топљење, ливење и прераду метала, котларнице, трафо станице и јавни објекти до 500 људи). К5 – Погони у којима се ради са негоривим, хладним или мокрим материјалима (погони механичке обраде метала, компресорске станице, погони за прераду рибе, меса и млечних производа).
Пожарно осетљиве технологије Производња лакова и боја Опис технолошког процеса Лакови се добијају растварањем смола или одређених хемијских једињења у растварачима. Као растварачи се користе ацетони и ацетати. Боја се добија када се лаковима дода пигмент. Данас се производе испарљиве (нитро) и масне (уљане) боје. Пожарна опасност Она се огледа у стварању експлозивне или запаљиве мешавине пара лакозапаљивих течности и ваздуха. Посебно су угрожени магацини сировина и готових производа. Превентивне мере – безбедна удаљеност од суседних објеката, – подови који не варниче, не горе,
– зидови од материјала максималне ватроотпорност, лако изведени тако да се евентуална експлозија усмери ка крову, – кров мора бити лаган, – врата и прозори од материјала који не варничи и уземљени, – електоинсталације, уређаји и вентилација у ЕX изведби, – забрањена употреба алата који варничи, отворене ватре, пушења, – коришћење одеће од памука. Средства за заштиту од пожара и начин гашења – систем за аутоматску и ручну дојаву пожара, – систем за стабилно гашење пожара, тип дренчер (ЦО2 и халон), – зидни хидранти, – ПП ʺСʺ мобилни апарати (са пеном или прахом). Производња масти и уља Опис технолошког процеса Према пореклу, масне материје делимо на : животињске масти и уља и биљне масти и уља. Разликујемо три начина добијања односно издвајања из основне материје : пресовањем, екстракцијом и топљењем. Пожарна опасност Масти и уља не спадају у лако запаљиве материје, па су према томе и пожарне опасности веома мале. Ако до поћара ипак дође, њега је веома тешко локализовати и угасити јер при сагоревању уља и масти долази до њиховог распрскавања у околину што отежава интервенцију. Превентивне мере – објекти од материјала максималне ватроотпорност и као посебан пожарни сектор, – подови који не варниче, не горе, – врата и прозори од материјала који не варничи и уземљени, – електоинсталације, уређаји и вентилација у ЕX изведби, – забрањена употреба алата који варничи, отворене ватре, пушења, – коришћење одеће од памука. Средства за заштиту од пожара и начин гашења – систем за аутоматску и ручну дојаву пожара, – систем за стабилно гашење пожара (ЦО2), – зидни хидранти, – ПП ʺСʺ мобилни апарати (са пеном или прахом). Производња гума Опис технолошког процеса Гума се добија прерадом каучука (приподног и синтентичког), коме се додају сумпор (ради елестичности и отпорности на кидање) и разне друге материје. Пожарна опасност Гума се тешко пали, али се запаљена врло тешко гаси, уз олобађање токсичних продуката. Пожарна угроженост је нарочито изражена при вулканизацији и лепљењу гуме и због појаве статичког електрицитета. Превентивне мере – зидови од материјала максималне ватроотпорност и као посебан пожарни сектор, – добра и ефикасна вентилација, – подови који не варниче, не горе, – врата и прозори од материјала који не варничи и уземљени, – електоинсталације, уређаји и вентилација у ЕX изведби, – забрањена употреба алата који варничи, отворене ватре, пушења, – коришћење одеће од памука. Средства за заштиту од пожара и начин гашења
– – – –
систем за аутоматску (термомаксимални детектори) и ручну дојаву пожара, систем за стабилно гашење пожара (ЦО2), зидни хидранти, ПП ʺСʺ мобилни апарати (са пеном или прахом). Производња и прерада коже
Опис технолошког процеса Састоји се из неколико фаза : Скидање, штављење, оплемењивање и конфекционирање коже. Пожарна опасност Највећа опасност је у поступку лакирања, због уптребе запаљивих течности и могућег стварања експлозивне концентрације. Превентивне мере Просторије у којима се врши лакирање морају мати следеће превентивне мере : – објекти од материјала максималне ватроотпорност, – добра и ефикасна вентилација, – електоинсталације, уређаји и вентилација у одговарајућем степену сигурности, – аутоматско искључење система вентилације у случају пожара, – забрањена употреба отворене ватре и пушење. Средства за заштиту од пожара и начин гашења – систем за аутоматску и ручну дојаву пожара, – систем за стабилно гашење пожара (ЦО2 или шпринклер), – зидни хидранти, – ПП ʺСʺ мобилни апарати (са пеном или прахом). Производња и прерада дрвета Опис технолошког процеса Састоји се из неколико фаза : сечење, допрема, механичка обрада, сушење, фарбање, лакирање и израда командног намештаја и сл. Пожарна опасност Због многобројности фаза обраде дрвета, дрво постаје све уситњеније, горива површина већа, па могућност запаљења све присутнија.Коришћење боја и лакова повећава већ изражено пожарно оптерећење. Превентивне мере – зидови од материјала максималне ватроотпорност, – погони издељени у више пожарних сектора, – добра и ефикасна вентилација, са ПП клапнама, – аутоматско искључење система вентилације у случају пожара, – систем за аутоматску и ручну дојаву пожара, – забрањена употреба отворене ватре и пушења, – електоинсталације, уређаји и вентилација у одговарајућем степену сигурности, – забрањена употреба алата који варничи, – око објекта обезбедити адекватан прилаз за ватрогасна возила. Средства за заштиту од пожара и начин гашења – систем за аутоматску и ручну дојаву пожара, – систем за стабилно гашење пожара (вода), – зидни хидранти, – ПП ʺСʺ мобилни апарати (са пеном или прахом). Производња текстила Опис технолошког процеса Технолошки процес се дели на механичку (предење и ткање) и хемијску (смуђење, бељење и фарбање) обраду влакна.
Пожарна опасност Памук у растреситом стању се лако пали. Посебну опасност представља фина, ситна и веома горива прашина, која поред тога што се лако пали, служи и као ефикасан преносник пожара. Превентивне мере – зидови од материјала максималне ватроотпорност, – погони издељени у више пожарних сектора, – ПП врата – добра и ефикасна вентилација са ПП клапнама, – систем отпрашивања, – електоинсталације, уређаји и вентилација у одговарајућем степену сигурности, – врата и прозори уземљени, – забрањена употреба отворене ватре и пушења. Средства за заштиту од пожара и начин гашења – систем за аутоматску и ручну дојаву пожара, – систем за стабилно гашење пожара (вода), – зидни хидранти, – ПП ʺСʺ мобилни апарати (са пеном или прахом). Производња пластичних маса Опис технолошког процеса Пластичне масе се добијају од разних врста смола и додатака, које се обликују под притиском од 12 бара и температури од око 250ºЦ. Пожарна опасност Како се у процесу производње користе високи притисци и температуре, то је могућност за избијање пожара веома изражена. Посебну опасност представља коришћење катализатора, при чему може доћи до паљења реакционе смеше.
– – – – – – – – – –
Превентивне мере зидови од материјала максималне ватроотпорност, погони издељени у више пожарних сектора, електоинсталације, уређаји и вентилација у одговарајућем степену сигурности, ПП врата добра и ефикасна вентилација са ПП клапнама, врата и прозори уземљени, забрањена употреба отворене ватре и пушења. Средства за заштиту од пожара и начин гашења систем за аутоматску и ручну дојаву пожара, систем за стабилно гашење пожара (ЦО2), ПП ʺСʺ мобилни апарати (са пеном или прахом). Производња ацетилена
Опис технолошког процеса Технолошки процес добијања ацетилена Ц2Х2 се састоји у томе да се на калциум карбид ЦаЦ2 делије са водом, при чему се ослобађа гас – ацетилан. Пожарна опасност Пошто ацетилен са ваздухом гради експлозивну (2-80‰) и веома запаљиву смешу, тако је пожарна опасност на веома високом нивоу. Могућности паљења су велике, било код статичког електрицитета, неисправних уређаја и електроинсталација, алата који варничи, прегревања на сунцу. Превентивне мере – засебан објекат са једном издувном страном или лаган кров, – подови који не варниче, електропроводљиви, уземљени и да не горе, – добра и ефикасна вентилација са ПП клапнама у нивоу пода и плафона,
електоинсталације, уређаји и вентилација у ЕX изведби, забрањена употреба алата који варничи, отворене ватре, пушења, коришћење одеће од памука, Громобранска заштита објекта, врата и прозори уземљени. Средства за заштиту од пожара и начин гашења – систем за аутоматску и ручну дојаву пожара ЕX изведби, – систем за стабилно гашење пожара (ЦО2), – ПП ʺСʺ мобилни апарати (прахом).
– – – – –
Производња водоника Опис технолошког процеса Водоник се може добити као продукт електролизе, деловањем водене паре на усијани метал, и оксидацијом природног гаса. Пожарна опасност Водоник је запаљив и експлозиван (4,1-74,2‰) гас. Експлозије су му снажне. Паљење водоника може изазвати појава статичког електрицитета, грејна тела, варничење неисправних уређаја, алата и електроинсталација. Превентивне мере – безбедна удаљеност од суседних објеката, – обавезни експлозивни одушак, – подови који не варниче, електропроводљиви, уземљени и да не горе, – електоинсталације, уређаји и вентилација у ЕX изведби, – систем детекције гаса, – забрањена употреба алата који варничи, отворене ватре, пушења, – Громобранска заштита објекта, – врата и прозори уземљени, – добра и ефикасна вентилација са ПП клапнама у нивоу пода и плафона Средства за заштиту од пожара и начин гашења – систем за стабилно гашење пожара (ЦО2), – ПП ʺСʺ мобилни апарати (прахом). Нафтна индустрија Опис технолошког процеса Нафта је минерал биљног и животињског порекла, настала у наслагама у земљи, на температурама од 120º - 150ºЦ уз високе притиске. Пожарна опасност Прерада нафте је пожарно опасна у целом свом току. Како се у процесу ради са високим температурама и повећаним притисцима, то се запаљиве паре у великој мери ослобађају и представљају велику пожарну опасност. Превентивне мере Пошто се постројења за прераду углавном налазе на отвореном, неопходна је безбедна удаљеност таквих постројења од суседних објеката. Ако ипак део производње се врши у затвореном простору неопходно је испунити следеће услове : – зидови од материјала максималне ватроотпорност и као посебан пожарни сектор, – лаган кров, – подови који не варниче, електропроводљиви, уземљени и да не горе, – врата и прозори уземљени, – електоинсталације, уређаји и вентилација у одговарајућем степену сигурности, – забрањена употреба алата који варничи, отворене ватре, пушења, Средства за заштиту од пожара и начин гашења – систем за аутоматску и ручну дојаву пожара, – систем за стабилно гашење пожара (ЦО2 или халон),
– зидни хидранти, – ПП ʺСʺ мобилни апарати (са пеном или прахом). Производња експлозивних материја Појам и подела експлозивних материја У експлозивне материје сврставају се експлозиви, муниција, средства за паљење експлозива и пиротехнички предмети. Пожарна опасност Због изразито запаљиве и експлозивне атмосфере, комплетна технологија је високо пожарно оптерећена. Превентивне мере – безбедна удаљеност од суседних објеката, – обавезни експлозивни одушак, – подови који не варниче, електропроводљиви, уземљени и да не горе, – електоинсталације, уређаји и вентилација у ЕX изведби, – забрањена употреба алата који варничи, отворене ватре, пушења, – Громобранска заштита објекта, – врата и прозори уземљени, – добра и ефикасна вентилација са ПП клапнама у нивоу пода и плафона. Средства за заштиту од пожара и начин гашења – систем за аутоматску и ручну дојаву пожара у ЕX изведби, – систем за стабилно гашење пожара (ЦО2), – зидни хидранти, – ПП ʺСʺ мобилни апарати (са пеном или прахом). Производња хартије или папира Опис технолошког процеса Главни састојак за добијање хартије или папира чине разне врсте целулозних влакана. Пожарна опасност Целулозна влакна кад су сува врло су запаљива. Највећа пожарна опасност прети при сушењу и складиштењу хартије. Превентивне мере – складиште безбедно удаљити од суседних објеката, – зидови од материјала максималне ватроотпорност, – подови који не варниче, електропроводљиви, уземљени и да не горе, – систем за јонизацију и овлаживање просторија, – забрањена употреба алата који варничи, отворене ватре, пушења, – Громобранска заштита објекта, – врата и прозори уземљени, – добра и ефикасна вентилација. Средства за заштиту од пожара и начин гашења – систем за аутоматску и ручну дојаву пожара, – систем за стабилно гашење пожара тип шпринклер (вода), – зидни хидранти, – ПП ʺСʺ мобилни апарати (са пеном или прахом). Производња метил алкохола Опис технолошког процеса Метил алкохол се добија од дрвног шпиритуса, који се дестилацијом одвоји од сировог сирћета. Пожарна опасност Метил алкохол је о запаљива течност,
– – – – – – – – – – – –
Превентивне мере безбедна удаљеност од суседних објеката, обавезни експлозивни одушак, подови који не варниче, електропроводљиви, уземљени и да не горе, електоинсталације, уређаји и вентилација у ЕX изведби, забрањена употреба алата који варничи, отворене ватре, пушења, Громобранска заштита објекта, врата и прозори уземљени, добра и ефикасна вентилација са ПП клапнама у нивоу пода и плафона. Средства за заштиту од пожара и начин гашења систем за аутоматску и ручну дојаву пожара у ЕX изведби, систем за стабилно гашење пожара (ЦО2), зидни хидранти, ПП ʺСʺ мобилни апарати (са пеном или прахом).
ХИДРАНТСКА МРЕЖА Хидрантска мрежа може бити унутрашња и спољашња. За хидрантске мреже као извор напајања се користи градски водовод, подземне површинске воде, бунари (пумпе) или атмосферска вода. Капацитет извора напајања мора да обезбеди рад хидрантске мреже у трајању од 2х. Ако се за напајање хидрантске мреже користе бунари, потребно је да ниво воде не падне испод 6м од коте терена. Постројење за тахватање површинских вода мора имати радну пумпу, 2 независна извора снабдевања енергијом и могућност за ручно и аутоматско укључивање. Ако се за напајање хидрантске мреже користе атмосферске воде, оне се прикупљају у резервоар, који може бити укопан, полуукопан, надземни. Капацитет резервоара се одређује на основу капацитета воде потребне за гашење пожара. Спољна хидрантска мрежа израђује се као прстенасти систем цевоводагде максимално дозвољено растојање између два хидранта износи 80 мет. (код насељених објеката могуће је и 150 мет. У слепом краку). Растојање хидраната од зида објекта је минимум 5 мет. (због исипања топлоте), а максимално 80 мет. Ако надземни спољни хидранти ометају саобраћај, постављају се подземни хидранти. Цеви разводног цевовода за спољну хидрантску мрежу не смеју бити мање од 100мм. Минималан потребан притисак у хидрантској мрежи је 2,5 бара. У близини хидраната се поставља орман за смештај црева, млазнице и опреме. Број хидраната и количина воде у спољној хидрантској мрежи се одрђује се на основу кубикаже објекта и степена ватроотпорности. Унутрашња хидрантска мрежа може бити заједничка са мрежом за пиће или засебна. Она се не сме постављати на местима где коришћење воде може изазвати запаљив гас. Минималан пречник цеви унутрашње хидрантске мреже је 52 мм. Минималан притисак на најудаљенијем хидрантском прикључку не сме бити мањи од 2,5 бара, а максималан дозвољени 7 бара. Међусобно растојање хидраната се одређује тако да целокупан простор који се штити буде покривен млазом воде (дужина црева 15 мет. + дужина млаза 5 мет.). Не сме бити непокривеног простора, преклапање кругова је обавезно. Вентили у хидрантском прикључку се поставља на висини од х = 1,5 мет. од пода и орман мора имати опрему потребну за гашење и мора бити бломбиран. Уколико нема потребног притиска, поставља се уређај за повећање притиска воде у хидрантској мрежи или хидроцил. Уређај се поставља у просторију која је пожарно издвојена од осталих просторија зидовима минималне ватроотпорности 2 х, а улазна врата 1,5 х. Хидроцил мора имати обилазан вод. У објектима категорије К1, К2 и К3 (значи, објектима са малом, средњом и без ватроотпорнсти) мора постојати и резервни извор за снабдевање тог уређаја. Хидрантска мрежа се контролише минимум 1x у години.
Сува хидрантска мрежа се поставља на објектима вишим од 75 мет. и служи за интервенције ватрогасних јединица. Спољни прикључак за ватрогасно возило на цевоводу за суву хидрантску мрежу се поставља у лименом орману на висини од х = 60 – 120 цм од нивоа терена. Рачуна се да на највишим спратовима потребан притисак износи 5 бара. Минималан услов да би објекат имао хидрантску мрежу је да има преко 4 спрата од минимум 150м². Хидрантска мрежа мора бити константно под притиском (не сме бити испражњена). Данас се често предвиђа загревање хидрантске мреже или облагање термоизолацијом ради спречавања замрзавања (није обавезно законом). Резервоар хидрантске мреже може служити и за друге потребе (вода за пиће и сл.), али се прорачуната количина воде потребна за гашење пожара од 2 х мора увек задржати и не сме се трошити ни за шта друго осим за гашење пожара (блокада за даље коришћење се врши електромагнетним вентилом на затварачу).
B1) ПРЕВЕНТИВНА ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА Начело превенције Превенција заштите од пожара обезбеђује се планирањем и спровођењем превентивних мера и радњи тако да се што ефикасније спречи избијање пожара, а да се у случају избијања пожара ризик по живот и здравље људи и угрожавање материјалних добара као и угрожавање животне средине сведе на најмању могућу меру и пожар ограничи на самом месту избијања. Категоризација према угрожености од пожара У циљу утврђивања одговарајуће организације и предузимања мера потребних за успешно функционисање и спровођење заштите од пожара, Министарство врши категоризацију објеката, делатности и земљишта према угрожености од пожара у зависности од технолошког процеса који се у њима одвија; врсте и количине материјала који се производи, прерађује или складишти; врсте материјала употребљеног за изградњу објекта; значаја и величине објекта и врсте биљног покривача. Објекти, делатности и земљишта разврставају се у следеће категорије: 1) са високим ризиком од избијања пожара − прва категорија угрожености од пожара; 2) са повећаним ризиком од избијања пожара − друга категорија угрожености од пожара; 3) са извесним ризиком од избијања пожара − трећа категорија угрожености од пожара. Б1.1) МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА У УРБАНИЗМУ Заштита од пожара у просторном и урбанистичком плану Просторни и урбанистички план, поред услова прописаних посебним законом, садрже: 1) изворишта снабдевања водом и капацитет градске водоводне мреже који обезбеђују довољно количине воде за гашење пожара; 2) приступне путеве и пролазе за ватрогасна возила до објеката; 3) безбедносне појасеве између објеката којима се спречава ширење пожара. 4) удаљеност између зона предвиђених за стамбене и објекте јавне намене и зона предвиђених за индустријске објекте и објекте специјалне намене; 1)Изворишта снабдевања водом и капацитет градске водоводне мреже који обезбеђују довољно количине воде за гашење пожара - За напајање хидрантске мреже користи се сваки извор чији капацитет може да обезбеди потребну количину воде таквог квалитета да се може употребити за гашење пожара у временском периоду од 2 часа (подземна вода из копаних или бушених бунара, привремено постројење за захватање површинске воде, резервоари укопани, полуукопани или надземни); - Спољња хидрантска мрежа – подземни и надземни хидранти (израђује се у облику прстенастог систем цевовода, растојање између два хидранта износи највише 80 м, у насељеним местима у којима се налазе претежно стамбени објекти - растојање између спољних хидраната може износити највише 150 м, растојање хидраната од зида објекта износити најмање 5 м а највише 80), - Унутрашња хидрантска мрежа; - Сува хидрантска мрежа; - Урађаји за повећање притиска; - Техничка контрола хидрантске мреже (Хидрантска мрежа са свим уређајима и арматуром, контролише се најмање једном годишње. Приликом контроле мери се притисак воде у хидрантској мрежи при истовременом раду свих спољних и унутрашњих хидраната који дају потребан проток воде за гашење пожара на поједином објекту. На спољне хидранте постављају се млазнице са усником пречника 16 мм, а на унутрашње хидранте постављају се млазнице са усником пречника 12 мм. Притисак се мери на контролној млазници на највишем
спрату или на хидранту који је најудаљенији од прикључка. Притисак се мери при истицању воде у пуном млазу из свих хидраната и то после 2 минута истицања а у извештају о мерењу притиска наводе се датум и време мерења. Црева у хидрантским ормарима контролишу се најмање једанпут годишње, при чему се морају испитати притиском воде од 7 бари. Ако се цевовод суве хидрантске мреже не користи дуже време, његова непропустљивост контролише се најмање једанпут у две године ваздушним притиском до 1,5 бар). Количина воде у секунди потребна за гашење пожара у насељима градског типа, зависно од броја становника и рачунског броја истовремених пожара, дата је у табели 1. Табела 1 Број становника у хиљадама
Рачунски број истовремених пожара
Најмања количина воде у 1/с по једном пожару без обзира на отпорност објеката према пожару
до 5
1
10
6 до 10
1
15
11 до 25
2
20
26 до 50
2
25
51 до 100
2
35
101 до 200
3
40
201 до 300
3
45
301 до 400
3
50
401 до 500
3
55
501 до 600
3
60
601 до 700
3
65
701 до 800
3
70
801 до 1000
3
80
1001 до 2000
4
90
Укупна количина воде потребна за гашење пожара у индустријским и другим објектима, зависно од степена отпорности објекта према пожару и категорије технолошког процеса према угрожености од пожара, дата је у табели 2. Табела 2 Количина воде у литрима на секунд потребна за један пожар, зависно од запремине у кубним метрима објекта који се штити Степен отпорности објекта према пожару V и IV
Категорија технолошког до процеса према 3000 угрожености од пожара К4, К5 10
V и IV
К.1, К2, К3
10
10
15
20
30
35
-
III
К4, К5
10
10
15
25
-
-
-
I и II
К4 и К5
10
15
20
30
-
-
-
-
-1)
I и II
К3
15
3001 5001 до 20001 50001 200000 изнад до 20000 до до до 400000 5000 50000 200000 400000 10 10 10 15 20 25
20
25
-
2) Приступни путеви и пролази за ватрогасна возила до објеката Приступни пут за ватрогасна возила има следеће карактеристике:
-
- најмања ширина коловоза (једносмерно кретање возила је 3,5 м, а двосмерно кретање возила је 6 м); - унутрашњи радијус кривине који остављају точкови возила је 7 м, а спољашњи радијус кривине је 10,5 м; - успон (рампа) нагиба мањег од 12% - ако се коловоз не леди; а ако се коловоз леди мањег од 6%; - на приступном путу за ватрогасна возила није дозвољено паркирање и заустављање других возила на страни на којој је објекат повећаног ризика од пожара (Спречавање приступа другим возилима уз објекат на приступном путу за ватрогасна возила врши се: препрекама на коловозу у виду расклопивих "пирамида", жардињерама масе веће од 60 кг, а мање од 100 кг и жичаном или сличном оградом која се може лако исећи алатом који користе ватрогасци; - окретнице за ватрогасна возила могу бити: кружне, облика "О" или "П" – где се возило креће само унапред и облика "Т" где је дозвољено маневрисање возила. 3) Безбедносни појасеви између објеката Слобода простор између две зграде ако је довољно широк представља најсигурнију противпожарну препреку. Минимална дозвољена удаљеност између зграда завис од врсте и намене, од пожарног оптерећења, величине појединих отвора и друго.
при чему су h1 i h2 висине суседних објеката а константа a представља ширину пожарног пута слободног од рушевина и износи 4 m. Б1.2) ТЕХНОЛОШКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА - Класификација објеката према угрожености од пожара Симболи за категорију технолошког процеса према угрожености од пожара имају следеће значења: К1 - представља категорију технолошког процеса према угрожености од пожара у коју спадају погони у којима се ради са материјалом који се може запалити или експлодирати под дејством воде или кисеоника, лако запаљивим течностима чија је тачка паљења испод 23° Ц и гасовима и паром чија је доња граница експлозивности испод 10 % (В/В), на пр: погони у којима се ради са металним натријумом или калијумом, фосфором и карбидом, погони за производњу вискозних влакана, екстракцију бензином, хидрирање, рекуперацију и ректификацију органских растварача и складишта бензина, угљен-дисулфида, етра, ацетона и сл.; К2 - представља категорију технолошког процеса према угрожености од пожара у коју спадају погони у којима се ради са лако запаљивим течностима чија је тачка паљења између 23° Ц и 100° Ц и запаљивим гасовима чија је доња граница експлозивности изнад 10 % (В/В), погони у којима се обрађују чврсте запаљиве материје, при чему се развија експлозивна прашина, на пример: пумпна постројења и станице за течне материје чија је тачка паљења, између 23° Ц и 100° Ц, погони у којима се стварају угљена прашина, дрвене струготине, брашно, шећер у праху, синтетички каучук у праху и сл.; К3 - представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са запаљивим течностима чија је тачка паљења 100° Ц до 300° Ц и чврстим материјама температуре паљења до 300° Ц, на пример: погони за механичку прераду дрвета и производњу хартије, погони за производњу текстила, погони за регенерацију уља за подмазивање, складишта горива и мазива, средства за транспорт угља, затворена складишта угља, пумпне станице за течности чија је тачка паљења 100° Ц до 300° Ц, гараже за аутомобиле и јавни пословни и стамбени објекти који могу да приме више од 500 лица;
К4 - представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са течностима чија је тачка паљења изнад 300° Ц, чврстим материјама чија је тачка паљења изнад 300° Ц и материјама које се прерађују у загрејаном, размекшаном или растопљеном стању, при чему се ослобађа топлота праћена искрама и пламеном, на пример: погони за топљење, ливење и прераду метала, гас-генераторске станице, одељења за испитивање мотора са унутрашњим сагоревањем, котларнице, трансформаторске станице и погони у којима сагорева чврсто, течно и гасовито гориво, као и јавни пословни и стамбени објекти који могу да приме од 100 до 500 лица; К5 - представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са негоривим материјама и хладним мокрим материјалом, на пример: погони за механичку обраду метала, компресорске станице, погони за производњу негоривих гасова, мокра одељења индустрије текстила и хартије, погони за добијање и хладну обраду минерала, азбеста и соли и за прераду рибе, меса и млечних производа, водне станице и објекти који могу да приме од 20 до 100 људи. - Пожарно издвајање објекта Технолошки процеси у којима се користе или производе запаљиве течности и гасови или експлозивне материје обављају се у објектима или деловима објекта који су одвојени од других производних и складишних објеката и простора ватроотпорним зидовима који онемогућавају ширење пожара. Технолошки процеси, као и радови с отвореним пламеном у близини запаљивих течности, гасова, експлозивних и других материја које могу изазвати пожар, морају бити организовани на такав начин да, зависно од природе и услова рада, опасност од пожара буде отклоњена. Објекти у којима се користе или производе запаљиве течности и гасови или експлозивне материје могу се градити само на местима где се не ствара опасност од избијања пожара у складу са одредбама посебног закона и техничких прописа. - Опремање објекта уређајима и инсталацијама за дојаву и гашење пожара При пројектовању и изградњи високих стамбених објеката и објеката јавне намене (хотели, робне куће, биоскопи, позоришта, библиотеке, дечје установе, школе и високошколске установе, здравствене установе, спортске дворане, концертне дворане, стадиони и сл.), као и у објектима у којима се чувају уметничка дела, обавезна је уградња уређаја који омогућавају благовремено откривање и јављање пожара. У објектима у којима се одвијају технолошки процеси у којима се производе, прерађују, користе и складиште запаљиве, експлозивне и друге опасне материје, у високим објектима (осим стамбених зграда), у зградама архива и документације од посебне вредности, у објектима у којима се обавља трговина површине преко 3500 m2, у објектима који служе за изложбе површине преко 1000 m2, музејима, биоскопима, позориштима, аеродромским зградама површине преко 1000 m2, поред уређаја за благовремено откривање и јављање пожара , обавезна је и уградња уређаја који омогућавају благовремено гашење пожара (стабилни системи за гашење пожара). - Пожарне опасности и мере заштите по гранама индустрије - прерада нафте; - петро – хемијска индустрија; - производња боја и лакова; - прехранбена индустрија; - механичка обрада дрвета; - текстилна индустрија; ПРЕРАДА НАФТЕ Нафта је смеса великог броја различитих угљоводоника, око 95-98% чине је угљоводоници а остатак су кисеонична, сумпорна и азотна једињења. У данашњим рафинеријама нафта се прерађује односно раставља на поједине састојкедеривате, фракционом дестилацијом у ректификацио-оним колонама.
Главне фракције које се добијају дестилацијом нафте су: - бензин (50-200 оЦ); - петролеум гас (200-280 оЦ); - гасно (дизел) уље (280-350 оЦ); - уља више тачке кључања (око 350 оЦ); - асфалтни остатак (битумен) (више од 350 оЦ); Опасност од пожара и експлозија у рафинерији нафте: - опасност од изласка – цурења пара запаљивих течности; - опсаност од смањења притиска у уређајима и инсталацијама што може довести до ''увлачења'' ватре и настанка пожара и експлозија; - опасност услед настанка корозије и стварања ситних отвора при чему се ствара могућност уласка ваздуха и пламена односно истицања пара запаљивих течности; - оштећења, кварови и нестручно одржавање електричних инсталација. Превентивне мере заштите од пожара у индустрији нафте: - нафтоводи и обавезна опрема за транспорт нафте морају бити изграђени од материјала отпорни на угљоводонике и заштићени од корозије одговарајућим премазима, односно ''пасивном заштитом'' и активном заштитом-''катодна заштита''; - на претакалиштима нафте мора се водити рачуна о одвођењу статичког електрицитета који се ствара приликом кретања нафте кроз цевовод; - обезбедити аутоматску контролу притиска и температура у технолошком поступку као и могућност брзог пражњења система и одвођења гасовите фазе у бакљу на спаљивање а на најугроженијим местима уградити стабилне инсталације за увођење инертних гасова у систем; - резервоаре и инсталације у којима се налазе деривати са ниским тачкама кључања односно високим напонима пара хладити водом преко стабилних инсталација; - поправке и све радове са отвореним пламеном (заваривање, резање и лемљење) у кругу рафинерије вршити уз обавезну сагласност надлежних служби ЗОП-а; - У затвореним објектима – пумпарницама обавезно предвидети ефикасну пририодну или вештачку вентилацију, зидови морају бити незапаљиви а кров од лаганог материјала. У зонама опасности од експлозије под несме да варничи и мора да буде електропроводљив; - електроинсталација и уређаји у зонама опасности морају бити изведени у противексплозивној заштити; - одвођење отпадних вода технолошког процеса одвојити од атмосверске канализације а на крају ''технолошке канализације'' уградити сепараторе за одвајање и одвођење запаљивих течности. ПЕТРО – ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА У последњих неколико деценија значајно је измењена сировинска база у органској индустрији. Уместо угља, дрвета,пољопривредних производа, ацитилена добијеног из калцијум-карбида и других сировина, све више се као полазна сировина користи нафта и природни гас. Део нафте који служи као сировина за хемијске производе знатно се повећао па се из тог разлога данас граде ''петро-хемијске рафинерије'' у којима се из нафте односно сировог бензина добијају основни петрохемијски производи – олефини (етилен, пропилен,бутадиен, бензол и др.) Пожарне опасности и мере заштите од пожара сличне су као и код прераде нафте. ПРОИЗВОДЊА БОЈА И ЛАКОВА Боје и лакови су раствори смола или хемијских једињења у одговарајућим растварачима. Приликом премазивања растварач испари а премаз лако остане као филм на површини која се премазује.
Неорганске (минералне) боје су нерастворене у води и у органским растварачима. Углавно се примењују за површинско бојење и заштиту дрвета, метала и других материјала – оне су незапаљиве. Боје и лакови на бази органских материја су запаљиве течности и то искључиво због пожарних карактеристика растварача. Органски растварачи су лакозапаљиве течности које испаравају на ниским температурама и са ваздухом формирају експлозивне смеше (ацетон, бензол, бутанол, етанол, етар, метанол и др.) Опасност од пожара и експлозија у производњи боја и лакова: - неправилно ускладиштење сировина (уколико бурад са нитроцелулозом нису херметички затворена она губи влагу и подложна је експлозији); - у производним погонима присутна је опасност од стварања експлозивне концентрације пара растварача у ваздуху; - опасност од настанка статичког електрицитета од кретања запаљиве течности кроз цевовод и уређаје; - технички кварови на системима за вентилацију, уношење алата који варничи, рад са отвореним пламеном и сл; Превентивне мере заштите од пожара у производњи боја и лакова: - производне зграде и складишта морају бити изграђене од негоривих материјала, не смеју имати подрумске просторије (релативна густина пара растварача је већа од 1,0 па се паре распростиру при дну просторије; - све просторије морају имати експлозивне одушке (преко крова или прозора и врата); - просторије у којима се очекује истицање пара запаљивих течности морају имати адекватну вентилацију (усисна решетка се поставља у зони пода а издувни канал се поставља на сигурном месту ван просторије односно зграде); - обавезно поштовање технолошког поступка а сировине треба уносити у погон у количинама које су неопходне; - елиминисати статички електрицитет; - транспорт запаљивих течности (растварача) вршити затвореним системом; - забрана пушења, рада са алатом који варничи итд. ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА Производња јестивог уља Складиштење сировинске базе – уљарских сировина врши се у силосима који су изложени свим опасностима од настајања пожара који прате индустријске објекте (пожари изазвани електричном енергијом, трењем, отвореним пламеном, статичким електрицитетом и др.). Поред наведених узрока пожара у силосима су могуће и појаве као што су: 1) самопаљење ускладиштеног семена услед самозагревања (егзотермни процеси): - услед повећане влажности семена могућа је појава микроорганизма који развијају топлоту која се споро одводи, акумулира се у систему и изазива постепено загревање масе до приближно 60-65 0 Ц када долази до њиховог изумирања; - раст клице услед повећања влаге у семену; - оксидација незасићених једињења која се налазе у семену деловањем кисеоника из ваздуха (за разлику од предходна два ови процеси могу да се одвијају и на високим температурама); 2) експлозија прашине. Превентивне мере заштите од пожара код складиштења семена уљарица: - семе осушити испод критичне влажности;
- систем за мерење температуре уградити на најосетљивијим местима у ћелији како би се пратила стварна температура ускладиштеног семена; - на силосима предвидети отворе пречника од најмање 2 м2 који ће служити за брзо пражњење ћелија; - остале опште превентивне мере заштите од пожара. МЕХАНИЧКА ОБРАДА ДРВЕТА У индустрији намештаја, дрво пролази кроз одређене фазе обраде (резање, сушење, израда намештаја, фарбање и лакирање). Дрво је материјал који садржи целулозу па се у појединим фазама обраде понаша слично као и целулоза.
3
ДГЕ /g/m / Тачка паљења /0C/
Целулоза (прах) 55 480
Дрво (прах) 50 430
Опасности и превентивне мере заштите од пожара и експлозија код обраде дрвета : - Код целулозних материјала велики утицај на експлозивност система има количина влаге у материјалу и ваздуху, тако је и код обраде дрвета битна присутност одређене количине влаге изнад које не долази до експлозивног сагоревања; - због ставарања дрвене прашине у фази површинске обраде дрвета потребно је изнад сваке машине поставити локалну вентилацију за отпрашивање; - у поступку фарбања опасност представља могућност формирања експлозивне смеше пара растварача, односно боје и ваздуха; - као код свих погона са лакозапаљивим течностима морају се извршити одговарајући прорачуни – зона опасности који су неопходни због избора и уградње одговарајуће електроопреме (електромотора, сијаличних места, вентилатора и др.); - да би се распршивање ограничило на што мањи простор, лакирање се врши у кабинама са посебно изведеним системом вентилације; - фарбаре се по правилу смештају у приземље објекта у простору који је засебан противпожарни сектор са најмање два спољња зида. ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА У сировине за производњу текстила спадају природна влакна (влакна биљног порекла, животињска влакна и минерална влакна – азбест) и синтетичка влакна (поливинил, полиесетр и др.). Готово сва текстилна влакна су запаљива и у растерситом стању горе великом брзином. Опасности и превентивне мере заштите од пожара у текстилној индустрији: - у процесу прераде настају велике количине прашине а да би је елиминисали и тиме спречили настајање експлозивне концентрације са ваздухом мора се извести ефикасна вештачка вентилација; - основна превентивна мера заштите од пожара је редовно чишћење и уклањање наталожене прашине; - опасност од паљења прашине на радним машинама услед пражњења статичког електрицитета – обавезно уземљење свих машина и влажење ваздуха; - текстилни материјали се пале до 300 0C и брзо сагоревају (изузев у балама) а да би се смањила брзина сагоревања тканинама се додају разне неорганске соли; - у погонима где се као растварач користи угљендисулфид (CS2) присутна је велика опасност стварања експлозивне концентрације са ваздухом (ДГЕ=1,3% а ГГЕ=50,0%) па се из превентивних разлога угљендисулфид складишти и чува под водом.
ТЕХНОЛОШКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА НА ОБЈЕКТИМА СА ЕКСПЛОЗИВНИМ МАТЕРИЈАМА, ЗАПАЉИВИМ ТЕЧНОСТИМА И ЗАПАЉИВИМ ГАСОВИМА Експлозивним материјама сматрају се: 1. привредни експлозиви, 2. средства за паљење експлозива, 3. пиротехнички производи, 4. привредна муниција, 5. барут, 6. сировине експлозивног карактера за производњу ових материја од 1 до 5 Привредним експлозивима сматрају се материје које се употребљавају за рушење или обликовање објеката и материјала енергијом ослобођеном хемијским реакцијама експлозивног разлагања. Средствима за паљење експлозива сматрају се све врсте каписла, упаљача и штапина и пиротехничка средства која се употребљавају при минирању. Пиротехничким производима сматрају се средства која се употребљавају за ватромете, противградне ракете и друге ракете које се користе у научне, привредне и друге сврхе, као и предмети који садрже експлозивне састојке, прскаве састојке са дејством експлозива или друге састојке, који служе за постизање ефеката разарања, ватре, светлости, пуцања или дима. Привредном муницијом се сматрају меци, патрони и чауре опремљене капислом и напуњене барутом. Барутом се сматра црни и малодимни барут намењен за рударске и спортске потребе. Сировинама експлозивног карактера сматрају се материје које по хемијском саставу и осетљивости на паљење имају особине експлозива и способне су за експлозивно разлагање, а намењене су за производњу експлозивних материја. Запаљиве течности су течности чије се паре пале у додиру са извором паљења и које на температури од 35 0Ц нису у чврстом или тестастом стању, на 50 0Ц имају парни притисак до 3 бара. Запаљиве течности су подељене у три основне групе: I ГРУПА – температура запаљивости испод 38 0 Ц; II ГРУПА - температура запаљивости 38 0Ц – 60 0Ц; III ГРУПА - температура запаљивости 60 0Ц – 100 0Ц; Течности I групе деле се у три подгрупе: I1 – температура запаљивости испод 23 0Ц, а температура кључања испод 38 0Ц; I2 – температура запаљивости испод 23 0Ц, а температура кључања преко 38 0Ц; I3 – температура запаљивости 23 0Ц - 38 0Ц; Збијени гасови, гасови претворени у течност и гасови растворени под притиском јесу материје које имају критичну температуру нижу од 50 0Ц или на 50 0Ц притисак паре виши од 3 бара. Производњом експлозивних материја, сматра се смештај сировина експлозивног карактера, производња, прерада, дорада, унутрашњи транспорт и смештај готових производа експлозивног карактера код произвођача.
Производњом запаљивих течности и гасова сматра се производња, прерада, унутрашњи транспорт, држање и смештај запаљивих течности и гасова код произвођача. Прометом експлозивних материја сматра се набавка и продаја експлозивних материја, као и смештај експлозивних материја у магацинима, приручним складиштима и продавницама. Прометом запаљивих течности и гасова, сматра се набавка или продаја запаљивих течности и гасова, утовар у превозна средства и истовар, преношење, руковање код допреме, смештаја и отпреме у складишним и другим радним просторијама, допрема и отпрема путем цевовода, претакање и друге радње са запаљивим течностима и гасовима. Апарати, уређаји и инсталације које служе за заштиту објеката за производњу и смештај експлозивних материја и запаљивих течности и гасова од пожара, експлозије, провале и крађе, морају се одржавати у исправном стању. Предузећа која се баве производњом и прометом експлозивних материја и запаљивих течности и гасова дужне су да предузму све превентивне и заштитне мере којима се осигурава безбедност људи и имовине и да упознају запослене раднике са начином рада, опасностима и заштитним мерама. У објектима и на просторима који се користе за ускладиштавање експлозивних материја, запаљивих течности и гасова, забрањено је држати материје које су подложне самопаљењу, као и запаљивих материјала било које врсте. Употребљена амбалажа у којој су држане експлозивне материје, запаљиве течности и гасови ускладиштава се у посебној просторији односно простору, под условима предвиђеним за држање и смештај експлозивних материја, запаљивих течности и гасова. Утовар и истовар експлозивних материја и запаљивих течности и гасова (утовар, утакање, претовар, претакање, истовар, истакање и друге радње у вези са утоваром или истоваром) врши се по правилу дању и уз забрану приступа непозваним лицима, а изузетно и ноћу под условом да осветљење буде у складу са прописаним техничким нормативима којима се уређује руковање овим материјама. Одобрење за изградњу инвестиционог објекта или објекта грађана не може се издати ако се изградња предвиђа у зонама које угрожавају објекти у којима се производе или држе експлозивне материје и запаљиве течности и гасови. Локацију за изградњу магацина и постављање типизираних преносних или превозних контејнерских складишта за смештај експлозивних материја, одобрава у складу са прописаним техничким нормативима: 1. Одељење за ванредне ситуације у Бору , Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије уз сагласност управе надлежне за народну одбрану, промета до 1.000 кг, 2. Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије уз сагласност управе надлежне за народну одбрану, преко 1.000 кг. Подносилац захтева за издавање одобрења за локацију објекта мора уз захтев приложити: 1. ситуациони план терена на коме се намерава градити објекат за који се тражи одобрење места, са уцртаним положајем и габаритима већ постојећих објеката, 2. технички опис терена приказаног на ситуационом плану, 3. технички опис објекта који се намерава градити, 4. попис врсте и количине експлозивних материја које ће се ускладишти.
Објекти за производњу, прераду и ускладиштење запаљивих течности и гасова (складишта, магацини и резервоари, нафтоводи и гасоводи, станице за снабдевање горивом моторних возила), могу се градити односно постављати на начин којим се не ствара опасност од пожара или експлозије за ове и друге објекте. Локацију за изградњу објекта одобрава и даје сагласност на инвестиционо - техничку документацију: 1. Одељење за ванредне ситуације у Бору , Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, ако се ради о објектима у којима се смештају или производе запаљиве течности укупне запремине до 500 м3 и гасови до 200 м3, 2. Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије односно на територији Аутономне Покрајине Војводине надлежни покрајински орган управе, ако се ради о гасоводима и нафтоводима који прелазе преко територије две или више општина и о смештају и производњи запаљивих течности и гасова преко 500 односно 200 м3.
Подносилац захтева за издавање одобрења за локацију објекта (складишта, магацини и резервоари, нафтоводи и гасоводи, станице за снабдевање горивом моторних возила) мора уз захтев приложити: 1. ситуациони план терена на коме намерава градити објекат за који тражи одобрење места са уцртаним габаритима већ постојећих објеката, 2. технички опис терена приказаног на ситуационом плану, 3. технички опис објекта који намерава градити и опис технолошког процеса, 4. попис врста и количина запаљивих течности и гасова које намерава складиштити или вршити промет, 5. доказ да је извршено прилагођавање објекта потребама народне одбране у складу са прописима из области народне одбране. ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД ИЗБИЈАЊА ПОЖАРА Зона опасности од избијања и ширења пожара је подручје на коме постоји могућност стварања запаљиве или експлозивне смеше паре течности са ваздухом тако да је способна за сагоревање. Простор на коме се врши ускладиштавање или претакање запаљивих течности, зависно од степена опасности од избијања и ширења пожара, дели се на три зоне: - зону највеће опасности (зона I); - зону повећане опасности (зона II); - зону опасности (зона III). У зонама се не смеју налазити материје и уређаји који могу проузроковати пожар или омогућити његово ширење. У зонама је забрањено: 1) држање отвореног пламена; 2) рад са отвореним пламеном (заваривање и слично) и са ужареним предметима; 3) пушење; 4) рад са алатом који варничи; 5) постављање надземних електричних водова без обзира на напон.
У зонама се на видним местима морају поставити натписи којима се упозорава на забране. При вршењу радова у зонама, осим редовног текућег одржавања, корисник постројења мора предузети прописане сигурносне мере. Извођење електричних инсталација у зонама I и II, врши се у складу са тачком 8, а у зони III у складу са тачком 11. Прописа о електричним постројењима на надземним местима угроженим од експлозивних смеша. Возила која имају мотор са унутрашњим сагоревањем могу се употребљавати на претакалишту само ако на издувним цевима имају атестиран хватач варница. ГРАЂЕВИНСКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Класификација зграда према намени: - јавни објекти, (школе, обданишта, болнице, хотели, позоришта, биоскопи, гараже, изложбене и спортске дворане и сл.); - стамбени објекти (зграде намењена становању), - индустријски објекти, - складишта (хладњача, приручна, регална h≤12м, силос, високорегално h≥12м, затворена складишта), - високи објекти. ПОЖАРНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ У нашој литературу, као мерило степена угрожености од пожара неког грађевинског објекта, најчешће се користи величина пожарног оптерећења. Укупно пожарно оптерећење даје рачунску вредност топлотне енергије једног објекта која се може ослободити у пожару. Z = Pi x Si Z – укупно пожарно оптерећење кЈ (kcal), Pi – специфично пожарно оптерећење kJ/m2 (kcal2), Si – површина основе на коју се односи вредност Pi у м2 Специфично пожарно оптерећење је изражено топлотом која се може развити у плелементарној јединици (соби, хали, магацину и тд.) сведено на 1 м2 површине те просторије.
Pi – привидна густина материјала kJ/m2 , Vi – волумен материјала m3 , Ki - калорична моћ, kJ/kg, (kcal/kg), i – индекс елементарне јединице. На основу добијених резултата одређују се 3 групе специфучних пожарних оптерећења: - ниско пожарно оптерећење до 1GJ/m2 (250.000 kcal/m2) - средње пожарно оптерећење до 1-2 GJ/m2 (500.000 kcal/m2) - високо пожарно оптерећење преко 2GJ/m2)
Код пројектовања једног објекта потребно је предходно израчунати пожарно оптерћење, затим одредити минималну потребну ватроотпорност конструкције против пожара и након тога извршити избор материјала и конструкције. Пожарно оптерећење и време трајања пожара: Пожарно оптерећење Ниско Средње Високо
Трајање пожара (у сатима) 1 2 3
На противпожарну отпорност неког конструктивног елемента, поред пожарног оптерећења, утиче и трајање пожара, као и максималне температуре које се том приликом развијају (испитивањем добијени резултати: станбене зграде 1200 0C, рафинерије са запаљивим течностима 1300 0C). Зграда или део зграде (пожарни сектор) може имати следећи степен отпорности против пожара према стандардном типу конструкције зграде: степен отпорности I II III IV V
без отпорности мала отпорност средња отпорност већа отпорност велика отпорност
Степен отпорности према пожару – стандардни типови конструкције
1
2
Носиви зидови Носиви стубови Носиве греде
У.Ј1.090 У.Ј1.100 У.Ј1.114
Међуспратне конструкције
У.Ј1.110
Кровни Покривач
Неносиви преградни и фасадни зидови
У.Ј1.140
У.Ј1.090
Конструкција евакуационог пута
Зидови
У.Ј1.090
Међуспратне конструкције
У.Ј1.110
отвори
У.Ј1.160
Степен отпорности према пожару – стандардни типови конструкције I II III IV V поло жај 3
Граница пожарног сектора Унутар пожарног сектора
Врста грађевинске конструкције
Стандард за испитивање отпорности према пожару
Без отпорности
мала отпорност
средња отпорност
већа отпорност
велика отпорност
4
5
6
7
8
-
1/2
1,0
2,0
3,0
-
1/4
1,0
2,0
3,0
-
1/4
1/2
1,0
2,0
-
1/4
1/4
1/4
1/2
1/4
1/2
1,0
2,0
3,0
1
1
1,5
2,0
3,0
1/2
1/2
1,0
1,5
2,0
1/2
1/2
1,0
1,0
1,5
ПОЖАРНИ СЕКТОРИ – СВРХА И ЦИЉ Противпожарни сектор је простор у згради који је од других делова одвојен пожарним зидом, односно несагоривом таваницом. Противпожарни сектор посматрамо као део зграде који ће евентуланим пожаром бити потпуно уништен а да би се штета свела на најмању могућу меру настоји се да противпожарни сектори буду што мањи. У зависности од технолошког процеса који се обавља у неком производном погону предвиђају се и противпожарни сектори који морају да испуњавају следеће захтеве: - не сме се налазити материјал који може да се запали и да гори, - конструктивни елементи који су заштићени неком врстом облога морају бити без пукотина а облога без механичких оштећења, - процена да ли је сектор с обзиром на технологију постављен на право место. ПРОТИВПОЖАРНЕ ПРЕПРЕКЕ Основни задатак противпожарне превентиве јесте спречавање ширења пожара, односно ограничавање пожара унутар одређеног дела зграде.
Противпожарни зидови, вертикалне противпожарне препреке Имају улогу да спрече ширење пожара из једне просторије у другу а то значи да зид мора испунити услов да је изгарђен од несагоривог материјала и да има одређени степен ватроотпорности. Најмања ватроотпорност противпожарних зидова мора бити 1 - 2 сата. Због посебног режима технолошког процеса производње некад није могуће изградити класичан противпожарни зид већ се примењује такозвани ''висећи'' противпожарни зид у комбинацији са воденом завесом. Врата и друге отворе на противпожарним зидовима избегавати а ако то није могуће онда се уграђују врата потребне ватроотпорности. Појасеви од несагоривог материјала са најмањом ширином од 5 м примењује се у великим индустријским халама у којима технолошки процес не дозвољава постављање противпожарних зидова. Хоризонталне противпожарне препреке За спречавање ширења пожара у вертикалном правцу постављају се хоризонталне препреке – међуспратне конструкције од несагоривог материјала са већом отпорношћу према ватри (1-4h).
По правилу противпожарне препреке не би смеле да имају никакве отворе на себи али то на данашњем нивоу развоја индустрије је немогуће постићи па зато у препрекама има читав низ разних отвора кроз које пролазе цевоводи, канали, електрокаблови и др. Оваква места су веома опасна у погледу распростирања пожара те морају бити ефикасно заштићена. Често није довољно спречити само продор пламена кроз отвор већ у већини случајева треба спречити и продор гасова кроз такве отворе тј. да се они морају херметички затворити. ЗАШТИТА ГРАЂЕВИНСКИ ЕЛЕМЕНАТА ОД ПОЖАРА Врста материјала од које су изграђени противпожарни зидови има велики значај за ватроотпорност зидова. Врста материјала и дебљина зида Зид од пуне опеке (d=25 цм) Омалтерисан зид од шупље опеке (d=22 цм) Зид од бетонских блокова (d=22 цм) Зид од набијеног бетона, (d=25 цм) неомалтерисан, агрегат шљунак Армиранобетонски зид (d=22,5 цм) неомалтерисан, агрегат шљунак
Ватроотпорност (час) 6 2 1 6 6
Најчешћи узрок рушења челичних конструкција је прекорачење дозвољених оптерећења сталним и покретним теретом и услед појаве температурних деформација. Да би се повећала ватроотпорност челичних грађевинских конструкција примењују се разне заштитне мере које имају за циљ да спрече непосредан додир пламена и температуре са челичном конструкцијом. Најчешће коришћени начини заштите челичих конструкција: - облагање заштитном облогом (бетона, опеке, гипса, минералних негоривих плоча, прскани малтер од гипса, премазни материјали), - облагањем или постављањем спуштених плафона (гипсане плоче, минерално негориве плоче и др.), Заштита дрвета од високи температура: - облагањем разним механичким облогама (малтери, изолационе плоче, лим и др.), - премазивањем разним заштитним средствима, - инпрегнацијом дрвета пре уградње у неки конструктивни део. ЕВАКУАЦИЈА ЉУДИ ИЗ ОБЈЕКТА Од изузетног значаја за обезбеђење основног циља заштите зграда од пожара је спашавања људи. Из тог разлога мора се извести принудна евакуација људи из зграда у којима је дошло до пожара. За разлику од свакодневог напуштања објекта код нормалног коришћења, принудна евакуација у случају пожара јавља се изненада, без могућности њеног предвиђања. Кретање тока људи може бити: - јединично и масовно, - неуређено, - усаглашено или неусаглашено, - слободно или стешњено, - раздељено и кратковремено, - нормално и аваријантно.
Људи који се крећу у једном правцу образују људски ток ширине и дужине . Пошто се предњи и задњи део тока састоје најчешће од малог броја људи, људски ток добија облик правоугаоника.
КОМУНИКАЦИЈА У ЗГРАДАМА Да би људи за време пожара могли на време да напусте угрожену просторију и тиме избегну опасност, потребно је да постоји довољан број излаза одговарајућих димензија и да распоред излаза буде такав да се напуштање зграде омогући у сваком тренутку. Приликом одређивања излаза нарочито треба пазити на удаљеност коју треба савладати приликом напуштања објекта. Раздаљина између два суседна излаза зависи од ватроотпорности зграде као и од намене зграде. степен ватроотпорности зграде I и II III IV
највеће одстојање од излаза (м) 15 20 25
СТЕПЕНИШТА За нормално вертикално комуницирање у згради углавном служе једнокрака, двокрака и трокрака степеништа, затим помоћна степеништа и противпожарна (сигурносна) степеништа. Неправилно изведен степенишни простор представља погодно место за ширење пожара и задимњавање у вертикалном правцу.
ПРОТИВПОЖАРНА (СИГУРНОСНА) СТЕПЕНИШТА - спољашња (негорив материјал, није дозвољено постављање од отвора на фасади зграде ближе од 1,5 м, висина заштите ограде не мања од 1,2 м, несме се користити спирално степениште, ширина крака несме бити мања од 1,25м а нагиб већи од 450 ), - унутрашна ( опасана зидом од негоривог материјала ватроотпорности 1,5 часа, несме се облагати горивим материјалом, степенишни простор мора бити обезбеђен од продора ватре и дима) ЛИФТОВИ Пошто у окна лифтова не можемо стављати никакве хоризонталне препреке то нам као основна заштитна мера остаје добра изолација лифта од осталог дела зграде ватроотпорним конструкцијама (обимни зидови окна 2 часа, врата ½ часа, уређаје за покретање лифтова смештати на највишем делу окна у посебним просторијама, кабина лифта у горњем делу мора да има отвор за излажење у случају опасности). ДИМЊАЦИ Димњачке канале најбоље је водити вертикално и то од подрума (где се налазе вратанца вађење гарежи) до изнад крова, а изузетно се могу појавити за максимално 300 у односу на вертикалу. На истом димњаку, не смеју на истој висини бити постављена два прикључка. Њихов међусобни размак мора бити најмање 30 цм како се неби пореметио узгон. При проласку кроз кровну односно таванску конструкцију мора се водити рачуна да се у близини не налазе запаљиве материје а нарочито треба водити рачуна да дрвени делови конструкције не пролазе на мањој одаљености од 8 цм од спољње ивице димњака.
ЕКСПЛОЗИВНИ ОДУШЦИ Експлозивни одушци су специјалне кровне конструкције које се постављају изнад просторија које су угрожене од експлозија. Задатак експлозивних одушака је да, у случају експлозије у објекту, под утицајем ударног таласа, први попусте и тиме спрече рушење зидова и осталог дела објекта. ДИМНИ ОДУШЦИ Димни одушци су уређаји који имају задатак да у случају избијања пожара у неком објекту, омогуће ефикасно одвођење производа сагоревања (дима и топлих гасова) из пожаром захваћене површине. Постављају се тамо где нема довољан број отвора а треба предвидети 4 димна одушка на сваких 1000 м2 кровне конструкције. У случају избијања пожара, уређаји за одвођење дима могу да омогуће: - приступ до нужног излаза од продора дима, - заштиту степеништа, материјала и садржаја зграде, - брзу и ефикасну интервенцију ватрогасаца, - смањење штете изазване продуктима сагоревања и термичког разлагања. ОПАСНОСТИ ОД ПОЖАРА НА ВИСОКИМ ОБЈЕКТИМА Зграде са просторијама за боравак људи, чији се подови највишег спрата налазе најмање 30 м изнад најниже коте терена на који је могућ приступ и на коме је могућа интервенција уз коришћење аутомеханичких лестава. Појава високих зграда у грађевинарству донела је посебан проблем у односу на заштиту од пожара. висина објекта (м) 30 до 40 41 до 75 76 до 100 Преко 100
величина пожарног сектора до 1500 до 1000 до 800 до 500
МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА НА МАШИНСКИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА Мере заштите од пожара на машинским инсталацијама за манипулацију запаљивим течностима. Постројење за запаљиве течности састоји се од резервоара или других затворених посуда, уређаја за претакање или других уређаја, који чине технолошку целину. Конструкција и начин израде резервоара: Резервоари за смештај запаљивих течности могу бити: надземни и подземни. Надземни резервоар је непокретни и непропусни суд, постављен односно изграђен на површини земље, за смештај запаљивих течности. Подземни резервоар је непокретни суд са свих страна заштићен некородивним материјалом (земљом, песком, шљунком), постављен односно изграђен испод површине земље за смештај запаљивих течности. Подземни резервоар може, по правилу, бити лежећи и цилиндричног облика са сигурносним одушним вентилом. Резервоар и његови цевоводи морају бити заштићени од корозије за време које је пројектом одређено као век трајања резервоара. Конструкција надземних металних резервоара мора бити у складу са одговарајућим прописима о челичним конструкцијама. Ради прихватања случајно испуштених запаљивих течности и ради заштите околног земљишта, водених токова, путева и других објеката, морају се око резервоара изградити заштитни базени. Изузетно, уместо заштитног базена може се изградити дренажни систем. Надземни резервоари морају имати следећу опрему: 1) нормални одушак (служи за спречавање над или под притиска приликом пуњења или пражњења резервоара); 2) сигурносни одушак (служи за спречавање експлозије на резервоару а може бити са пливајућим кровом, ослабљеним спојем између кровног лима и плашта и сигурносним одушним вентилом ; 3) задржаче пламена (поставља се на отворе резервоара кроз које би пламен когао продрети унутар резервоара; 4) показиваче нивоа; 5) уређаје за обезбеђење против препуњавања; 6) отворе за улаз и преглед. Претакалишта запаљивих течности су места где се врше претакања из резервоара у возило, шинско возило,пловило и обрнуто. Уређаји за претакање запаљивих течности морају бити удаљени од надземних резервоара у складу са прописима, а од осталих објеката који нису у склопу претакалишта и јавних путева најмање 30 м. Претакање се, по правилу, врши дању. Ако се претакање врши ноћу, претакалиште мора бити осветљено електричним осветљењем према одредбама Прописа о електричним постројењима на надземним местима угроженим од експлозивних смеша.
Уграђена опрема (резервоари, прикључни цевоводи са уграђеном арматуром, прикључне савитљиве цеви, сигурносни уређаји, пумпе, мерачи протока, електричне инсталације и др.) мора бити атестирана и одобрена. Мере заштите од пожара - надземни резервоари: - надземни резервоари морају бити заштићени од свих извора топлоте хидрантском мрежом, систем за гашење и системом за хлађење плашта резервоара водом или распршеном воденом маглом, ради заштите од пожара са суседних резервоара, - систем за хлађење мора имати сваки надземни резервоар; - за надземне резервоаре код којих није предвиђен систем за гашење може се захтевати постављање одговарајућег броја превозних апарата за гашење пожара; - хидрантска мрежа мора за један надземни резервоар имати најмање два стандардна хидранта тако да удаљеност између хидраната није већа од 50 м односно мања од 25 м. Мере заштите од пожара - претакалишта: - уређаји за претакање морају имати сасамостални систем за гашење пожара (стабилни аутоматски или полуаутоматски, изведен са топовима за пену); - хидрантска мреже мора бити од најмање два хидранта капацитета од по 100 л/сек у трајању од 2 часа; - за време претакања мора се уз транспортну цистерну налазити најмање још један превозни апарат за гашење пожара капацитета пуњења најмање 50 кг праха; - на претакалишту се морају налазити следећи лако уочљиви натписи који се постављају на почетку приступног пута, односно приступног колосека: "Забрањено пушење и приступ отвореним пламеном", "Незапосленима приступ забрањен", "Опасност од пожара и експлозије", "Стоп - цистерна прикључена" и "Обавезна употреба алата који не варничи"; Уређаји за контролу и регулисање притиска и температуре (манометри – вентили сигурности, термометри): Ови уређаји нам служе за контролу ових параметра у време технолошког процеса производње и приликом њиховог ускладиштења јер би прекорачење њихових граничних вредности могло да изазове катастрофалне последице. Контрола испаравности ових урађаја врши се најмање једном годишње. Детекција запаљивих и експлозивних гасова: Уређаји за детекцију експлозивне атмосвере преносног или стационарног типа су значајна превентивна мера у утврђивању карактера околне атмосвере. Доња граница експлозивности је одређени проценат гаса или паре у ваздуху изнад којег атмосвера постаје експлозивна. Горња граница експлозивности је одређени проценат гаса или паре у ваздуху изнад којег атмосвера престаје да буде експлозивна. Постоје преносни (ручни) и стабилни системи детекције. Стабилна инсталација за детекцију експлозивне атмосвере састоји се из: - детекторских сонди; - централног уређаја који је најчешће модуларног типа; - извора радног и резервног напајања (мин. 8 h аутономсност у раду); - елемента за информисање дежурног лица и узбуњивање; - прикључних преносних водова.
Мере заштите од пожара на машинским инсталацијама за манипулацију запаљивим гасовима. Постројење за гас је резервоар, боца или други уређај односно скуп уређаја који представља једну технолошку целину. Резервоари за смештај запаљивих гасова могу бити надземни и подземни. Надземни резервоар може бити: цилиндричног или кугластог облика, лежећи или стојећи, стабилни (непокретни) или преносни (покретни). Надземни стабилни резервоар мора имати следећу регулациону, мерну и сигурносну арматуру: 1) најмање два показивача нивоа течности, који раде на различитом принципу; 2) један манометар, опремљен славином са контролним прикључком непосредно везаним на парни простор резервоара; 3) један термометар, уграђен у џеп и непосредно везан са течном фазом у резервоару; 4) вентил против лома; 5) најмање два сигурносна вентила. Мере заштите од пожара - надземни резервоари: - Надземни резервоар мора бити на прикладан и сигуран начин заштићен од директног утицаја сунчевих зрака а од других извора топлоте помоћу хидрантске мреже и ватрогасне опреме; - хидранти се не смеју постављати ближе од 25 м нити даље од 35 м од габарита резервоара; - за један надземни резервоар - један апарат капацитета пуњења 50 кг праха или другог одговарајућег средства за гашење пожара; - ватрогасним возилима се мора обезбедити приступ надземним резервоарима из најмање два правца, као и прикључење на хидранте из тих праваца. Подземни резервоари морају се најмање једанпут у пет година потпуно открити, ради прегледа спољних површина с тим што се рок може се скратити или продужити, ако је у близини резервоара укопана контролна плочица од оног материјала од ког је израђен резервоар. Ватрогасна опрема система са боцама састоји се од ручних апарата за гашење пожара, с тим да на сваких 100 кг гаса долази 5 кг праха или другог одговарајућег средства за гашење пожара. Мере заштите од пожара на машинским инсталацијама система за вентилацију Основни циљ је да вентилацијом буду одведене створене паре запаљивих течности, гасови и прашина ван ових простора како не би дошло до њихове концентрације које би могле изазвати пожар или експлозију. У зависности од начина премештања ваздуха у просторији разликују се: - природна вентилација (кретање ваздуха услед деловања ветра или услед разлике у температури); - општа вештачка вентилација (вентилаторима на читавом подручју); - локална вештачка вентилација (обично извлачењем примењена на поједини извор опасности); За вештачку вентилацију употребљавају се вантилатори (аксијални и радијални). Доградњом грејача ваздух се може и загревати, доградњом уређаја за влажење – влажити и доградњом хладњака и климатизовати.
Вештачку вентилацију могуће је постићи на три начина: - стварањем надпритиска у просторији (удувавање свежег ваздуха); - стварањем подпритиска (извлачењем); - извлачењем загађеног уз истовремено удувавање свежег ваздуга. Потребна количина ваздуха за вентилацију: Количина L (м3/h) свежег ваздуга која се доводи у просторију, неопходних за смањење штетних садржаја и опсаних материја, може се одредити следећом формулом
G – маса штетних и опасних материја која се издваја у радном простору за јединицу времена (g/h ), Cgdm – гранично дозвољена концентрација штетних материја (mg/m3), Cdm - садржај штетних материја у доведеном ваздуху (mg/m3). Прорачун броја измена ваздуха Број измена ваздуха показује колико пута у току једног сата ваздух у просторији мора бити замењен у потпуности.
К – број измена ваздуха, B – запремина просторије која се вентилира (м3) Да би се спречило ширење пожара кроз систем за вентилацију у вентилационе канале на конструкционим елементима који чине границу пожарног сектора уграђују се противпожарне клапне које у случају пожара аутоматски затварају вентилациони канал. Канали за одвођење ваздуха из просторија у којима се стварају паре масноће (кухиње ресторана, хотела) морају припадати засебном систему за вентилацију и у њих се не смеју постављати клапне. Вентилациони канал мора бити од челичног лима дебљине 2 мм са изолацијом од стаклене вуне дебљине 80мм. На вентилационом каналу треба предвидети ревизионе отворе за повремено уклањање масноће из канала (најмање једном у три месеца). Посебна пажња при пројектовању извођењу и одржавању посвећује се код система за климатизацију и вентилацију опасних објеката. У систему за вентилацију ваздуха загађеног запаљивим материјама које образују експлозивну смешу, концентрација запаљивих компонената не сме да пређе 50% од вредности доње границе експлозивности, а температура не сме достићи 80% вредности температуре паљења компоненте са најнижом температуром паљења. Сви делови система за вентилацију или климатизацију морају бити направљени од негоривог материјала, са глатким унутрашњим површинама и без истурених делова на које би се могла скупљати масноћа и прљавштина. Системи за вентилацију или климатизацију морају бити уземљени.
Системи за вентилацију или климатизацију предвиђени да раде у условима пожара морају имати независни резервни извор за напајање електричном струјом који обезбеђује непрекидан рад система у трајању од 100 мин. Отпрашивање Отпрашивање се врши помоћу инсталација за отпрашивање које се постављају тамо где се појављује прашина приликом рада. Добро испројектована инсталација за отпрашивање у многоме ће допринети да се број пожара смањи а они који се јаве биће брзо и ефикасно локализовани и угашени. Делови и инсталације за отпрашивање су: - усисна хауба, - усисни цевовод, - магистрални цевовод, - вентилатор, - потисни цевово, - отпрашивач. На местима где у инсталацију за отпрашивање улазе металне честице може доћи до варничења па се из тог разлога изнад хаубе постављају магнети или мрежа која не дозвољава пролаз крупнијих металних комада. Ако цевоводи за отпрашивање пролазе кроз противпожарне препреке (зидове и таванице) на тим местима се постављају противпожарне клапне. Највећа опасност од пожара у цевоводима за отпрашивање прети од искри (варница). Најбољи начин за отклањање овог узрока пожара је постављање система за откривање и гашење искри у цевоводима за отпрашивање. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ПРИ ЗАВАРИВАЊУ Радови заваривања, резања и лемљења, могу се обављати само на местима припремљеним у складу са прописаним нормативима техничке и противпожарне заштите. Опрема, апарати, уређаји и пратеће инсталације за заваривање могу се употребљавати само ако су у исправном стању и прилагођени важећим техничким прописима. Места за заваривање могу да буду стална и привремена. Сталним местима за заваривање сматрају се места на којима се, у технолошком процесу производње или у радионицама, заваривање обавља стално или са кратким прекидима. Привременим местима за заваривање сматрају се места на којима се заваривање обавља према потреби и у време одређено у одобрењу. Ако се у технолошком процесу производње користе запаљиви материјали, запаљиве течности или гасови, стална места за заваривање морају да буду издвојена као посебан пожарни сектор тако да зидови, врата, под и таваница обезбеђују ватроотпорност од најмање два часа. Када су стална места за заваривање у радионицама, радионица мора да буде пожарно одвојена од других просторија или објеката и саграђена од незапаљивог или тешко запаљивог материјала, са незапаљивим подом и таваницом, прописно изведеном громобранском и електричном инсталацијом и уређајима за вентилацију.
Боце са ацетиленом и кисеоником морају да буду сигурно причвршћене за зид, на растојању најмање од 5 м од грејних уређаја, односно 10 м од отворених извора ватре. Заваривање на привременим местима се може обављати само по претходно прибављеном одобрењу издатом од стране овлашћеног радника код које се обављају радови заваривања. Одобрење на основу писменог захтева извођача радова заваривања. Одобрење за заваривање не сме да се изда у следећим случајевима: - за места која нису припремљена за заваривање, - у просторијама са уређајима за аутоматско откривање и гашење пожара ако ови уређаји нису блокирани или ако се заваривањем могу оштетити, - када постоји опасност од избијања експлозија услед смеша запаљивих гасова или пара запаљивих течности или прашине са ваздухом, затим недовољно очишћених судова и инсталација у којима су се налазиле материје које могу да стварају експлозивне смеше или су опасне због пожара и експлозије, - када би се заваривање вршило на простору у близини ускладиштених великих количина запаљивих или експлозивних материја или других запаљивих материјала. На привременим местима за заваривање могу да се држе највише по две боце кисеоника и ацетилена (једна радна и једна резервна), на прописаним колицима, осигуране од пада. Боце морају да буду на растојању најмање 5 м од грејних уређаја, односно 10 м од отворених извора ватре. Посебне мере заштите од пожара и експлозија: Објекат у коме се налазе стална места за заваривање мора да буде изведен од материјала одговарајућег степена ватроотпорности (зид, под, таваница), електрична инсталација изведена у складу са важећим техничким прописима, вентилација просторија да буде ефикасна у спречавању стварања експлозивних концентрација, да објекат буде заштићен громобранском инсталацијом, и до објекта обезбеђен несметан приступ ватрогасним возилима. Приликом заваривања на привременим местима заваривања под, односно простор, мора да буде очишћен од запаљивог материјала у полупречнику од 10 м, од места привременог заваривања. Ако не може да се испуни овај услов, онда се запаљиви материјал мора да заштити импрегнираним прекривачима, или металним или азбестним параванима, или завесама и то тако да рубови прекривача и преклопи буду непропусни за варнице. Заваривање се не сме обављати на металним преградама, зидовима, таваници или крову који имају гориву облогу, нити на зидовима или преградама од запаљивог материјала. Приликом заваривања металних зидова, таваница, кровова, цевовода и др. запаљиви материјали на другој страни морају да се уклоне. Ако се запаљиви материјал не може да уклони, онда се на супротној страни од места рада, поставља ватрогасна стража. На местима заваривања одговарајући противпожарни апарати морају да се држе у приправности. Ако у објекту где се врши заваривање постоје зидни хидранти, ватрогасна црева са млазницом морају да буду спојена са доводним цевима и приправна за употребу.
Радници који врше заваривање, употребом боца са ацетиленом и кисеоником, морају да се придржавају следећих правила: - при коришћењу ацетилена из боце, отварање вентила мора да буде лагано и до краја; - при постављању редуктора притиска на боцу са кисеоником, заптивач и навој као и алат и руке радника не смеју да буду запрљане масним материјама; - боце морају да буду заштићене од дејства сунчевих зрака; - боце се не смеју загрејавати преко 35°Ц; - боце се не смеју котрљати нити складиштити у хоризонтал. положају; - боце морају да буду заштићене од пада помоћу обујмица или ланца.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ПРИ ЗАГРЕВАЊУ ОБЈЕКТА Код грејања помоћу пећи у којој се сагоревањем, топлотна енергија горива претвара у топлоту, која се преко повришне пећи преноси на околни простор ваздухом (конвекцијом) мора се водити рачуна о : - било који тип пећи да се употребљава ложиште мора бити на довољном растојању од пода (минимум 15 цм), - зидови у близини пећи треба да буду ватроотпорни у целој својој висини и са стране по 50 цм од пећи, - свака пећ се треба поставити на негориву подлогу, - правилно прикључена на димоводни канал. При складиштењу угља нарочито треба водити рачуна : - растојање између гомила угља и суседних зграда мора износити најмање 10 м, - код ускладиштења угаља у затвореним просторијама треба посебна обазривост (проветравање, прозоре и отворе заштитити жачаном мрежом, контрола температуре вршити помоћу термометра у челичној цеви забодену у гомилу угља на дубини од 50 цм). Било да се ради о ускладиштавању угља, течног или гасовитог горива, треба најстрожије спровести забрану пушења, употребу отворене ватре, рад са отвореним пламеном и алатом који варничи, као и постављање надземних електричних водова без обзира на напон. Котларница мора бити изграђена од негоривог материјала, не може бити у склопу складишта – тј. мора бити ван складишта и зоне опасности. У високим зградама чија висина не прелази 40 м, може се поставити котларница и уз сами објекат (уз испуњавање одређених услова) док се код високих објеката преко 40 м котларница мора бити лоцирана ван објекта. Котларница се несме употребљавати за радионицу а једанпут дневно обавезна је провера исправности и показивање манометра. За гашење пожара у котларници неопходан је најмање један хидрантски прикључак унутрашње хидрантске мреже, апарти за почетно гашење пожара и сандук са песком и лопата (у котларницама на течна горива).
ЗАШТИТА ОД АТМОСФЕРСКОГ ЕЛЕКТРИЦИТЕТА - ГРОМОБРАНИ Заштитом објеката од атмосферског пражњења, сматра се заштита људи, животиња и имовине у објектима.
Громобранска инсталација за заштиту објеката од атмосферског пражњења састоји се, по правилу, од спољашње и унутрашње громобранске инсталације. Спољашња громобранска инсталација прихвата и одводи у земљу енергију атмосферског пражњења. Унутрашња громобранска инсталација смањује опасна дејства атмосферских пражњења у унутрашњости штићеног простора заштићеног објекта. Спољашња громобранска инсталација састоји се од прихватаног система, система спусних проводника и система уземљења. Табела - ефикасност громобранске инсталације према класи нивоа заштите Ниво заштите
Ефикасност громобранске инсталације (Е)
I
0.98
II
0.95
III
0.90
IV
0.80
Класа нивоа заштите одређује се према стандарду СРПС ИЕЦ 1024-1-1, осим класе нивоа заштите I која се одређује без прорачуна за следеће објекте: 1) електроенергетска постројења; 2) телекомуникациона постројења; 3) производна постројења и објекте са запаљивим и експлозивним супстанцама; 4) објекте за производњу, прераду, дораду, лаборацију, делаборацију, испитивање, уништавање и чување експлозива и барута; 5) постројења и објекте с материјалима опасним за околину (нпр. радиоактивни, отровни, бактериолошки и други слични материјали); 6) објекте у којима се чувају материјална и културна блага, као и друге објекте од посебног значаја. Контролу громобранске инсталације по завршетку њеног извођења врше овлашћена лица за технички пријем громобранских инсталација и надлежни инспектор. Табела – ниво заштите и временска контрола Ниво заштите I II III и IV
Интервал између контрола (година) 2 4 6
СТАТИЧКИ ЕЛЕКТРИЦИТЕТ Статички електрицитет је неизбежна појава са којом се суочавамо код најразличитијих технолошких поступака. Највећу опасност представља пражњење електростатичког наелектрисања у опасности од смеша запаљивих течности, гасова, прашина и експлозива са ваздухом.
зонама
На човеку статички електрицитет може да се скупи у таквој количини да при његовом додиру са добро уземљеним предметима дође до пражњења уз појаву електричне варнице (потенцијал тела може постићи напон 10 кВ – чиме се постиже енергија паљења 5-15 мЈ што је довољно да се упали свака експлозивна смеша.
Табела – вредност електростатичког наелектрисања Истицање азота из боце са притиском Вађење вуне из бензина Протицање бензола кроз металну цев Ременице ширине 56 цм (у обртном преносу) Ход по вуненом тепиху Наношење боје пиштољем на изолациони материјал Протицање бензина кроз памук Млевење шећера
9000 V 5000 V 3600 V 75000 V 14000 V 10000 V 2000 V 1700 V
Табела – статичко наелектрисање у погледу опасних величина енергије паљења и пробојног напона Материјал Запаљиви гас у смеши са кисеоником Запаљиви гасови и паре запаљивих течности у смеши са ваздухом Иницијални експлозиви Запаљиве прашине у смеши са ваздухом Запаљива прашина на гомилицама
Енергија паљења (мЈ) 0,001-0,01
Напон пробоја (kV) 0,1-0,3
0,01-10
0,3-10
0,004-19 10-160
0,2 10-40
10-150
Преко 300
Мере за одвођење статичког електрицитета: - уземљење, - одржавање одређеног проц. релативне влажности ваздуха у просторији - коришћење проводљивих подова, - елиминација извора настајања и др.
ЕЛЕКТРИЧНИ УРЕЂАЈИ ЗА ЕКСПЛОЗИВНУ АТМОСВЕРУ Електрични уређаји за експлозивну атмосверу безбедно раде у експлозивној ''Ех'' атмосвери смеша запаљивих материја у облику гаса, паре, магле прашине или влакана са ваздухом под атмосверским притиском. Посебно конструисани уређаји: - непропаљиво кућиште ''d'' (кућиште у стању да издржи унутрашњу експлозију); - повећана безбедност ''е'' (примењују се додатне мере за спречавање повећања температуре и појаву лукова односно варница); - пуњење песком ''q'' (кућиште напуњено песком); - повећан притисак '' p'' надпритисак ( заштитни гас контролисан на притиску већем од притиска околне атмосвере); - потапање у уље ''о'' (цео уређај или део уређаја потопљени у уље); - електрични уређаји са својственом безбедношћу '' i '' (ни једна варница у уређају није у стању да изазове паљење датих гасова или пара); - инкапсулација '' м '' (заливање). МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА НА ЕЛЕКТРОИНСТАЛАЦИЈАМА И ГРАЂЕВИНСКИМ ОБЈЕКТИМА И ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИМ СИСТЕМИМА
УРЕЂАЈИМА У
С обзиром на значај и обим примене електроенергетски постројења, инсталација и уређаја, посебна пажња се мора посветити извођењу, употреби и одржавању како би се могућност избијања пожара и експлозија свела на најмању могућу меру.
У овом случају интересантни су пре свега кварови који за последицу могу имати пожар или експлозију (од укупног броја 12,5% се односи на пожаре који су изазвани електричном енергијом) а као најчешћи узроци су: - механичко или термичко оштећење каблова ; - непридржавање техничких упуства о монтажи или коришћењу; - прекомерни напон (једнополни кратак спој, вишефазни кратак спој, оштећење или прекид проводника, цурење уља или заштитног гаса; - прекомерно загревање, - грешка у изради, - примарни или секундарни кратак спој, - велики прелазни отпор, - статички електрицитет, - атмосверско пражњење. Енергетска постројења високог напона смештају се на отвореном простору, као издвојени објекти а изузетно могу се сместити и у посебним згардама који имају систем за аутоматско јављање и гашење пожара. У циљу спречавања ширења пожара преко каблова потребно је пролазе кроз зидове, подове односно таванице затворити преградама од незапаљивог материјала, посебно код пролаза каблова из једног сектора у други. Постављање каблова и проводника код зграда код којих је отежана евакуација људи, на евакуационим путевима и пролазима треба их по правилу избегавати а ако је то из неких разлога неопходно треба се придржавати посебних услова. Електричне инсталације ниског напона: Инсталације се морају контролисати да бих се увек знало стање изолације. У влажним и мокрим просторијама као и у просторијама са повећаном температуром, инсталације морају да одговарају амбијенталним условима. Урађаји за заштиту од преоптерећења проводника и каблова морају се поставити на почетак сваког струјног кола као и на сва места на којима се трајно смањује дозвољена струја проводника. Заштита од прекомерних струјних преоптерећења најчешће се изводи осигурачима, биметалним релејима, прекидачима и др. Заштита од прекомерених струја кратких спојева изводи се осигурачима (са заменљивим или незаменљивим елементом, полуаутоматски или аутоматски – свако крпљење или премошћење топљивих уметака је забрањено ), Заштита од преоптерећења постиже се постављањем одговарајућег калибрационог прстена (на при. од 10 А тако да у исти могу да уђу само топљиви уметци од 10 А). Полуаутоматски осигурачи реагују на струје веће од називних вредности и прекидају струјно коло а враћају се у функцију ручним путем, после отклањања грешке у струјном колу. Аутоматски осигурачи реагују на струје веће од називних вредности искључивањем струјног кола без утицаја човека (аутоматским путем) а после отклањања квара врши се поновно укључивање.
Прилаз опреми, прикључним кабловима, разводним орманима и проводницима мора у сваком тренутку да буде несметан и да омогућава лако руковање. Управљачки елементи и елементи сигнализације (тастери, сигналне сијалице и др.) постављају се на видна места. Шеме, дијаграми и табеле електричних инсталација ниског напона постављају се на места где има више струјних кола. Струја проводника у нормалном раду електричне инсталације мора да буде мања од називне струје осигурача. Спој проводника и друге електричне опреме мора да буде изведен и постављен тако да буде сигуран и да дозвољава могућност свакодневне провере. Најмањи дозвољени размак између електричног развода и других инсталација (цеви за грејање и сл. Износи 30мм). Надземни електроенергетски водови: Произведена и трансформисана електрична енергија преноси се и дистрибуира на даљину надземним електроенергетским водовима (високонапонски преко 1000 V и нисконапонски до 1000 V). Пренос се може остварити и подземним путем (од 0,4 kV до 110kV). При преласку ових водова преко објекта, односно њиховом приближавању објектима, мора да се води рачуна о дозвољеним вредностима безбедносних растојања (висина и удаљеност). Табела – сигурносни параметри надземних електричних водова називни напон (kV)
сигурносна висина (м)
сигурносна удаљеност (м)
до 110 до 220 до 400
12,0 12,75 14,0
5,0 5,75 7,0
B2) СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА 1. САГОРЕВАЊЕ И УСЛОВИ САГОРЕВАЊА Сагоревање је хемијски процес оксидације сагоривих материја при коме долази до интензивног издвајања топлоте а често и до појаве пламена. Да би дошло до сагоревања потребно је да буду испуњена три услова: - присуство материје погодне за сагоревање (горива), - присуство кисеоника као оксидационог агенса који се најчешће појављује у виду гасне смеше као што је ваздух, - присусво топлотног извора који омогућује да се смеша горива и оксидационог агенса доведе до температуре која је неопходна за даље развијање процеса. Уколико су сва три услова испуњена сагоревање се нормално и контролисано одвија, док се процес нарушава уколико дође до поремећаја у неком од поменутих услова. Пожар је потпуно неконтролисано сагоревање ван ложишта, пламеном или жаром, при коме су угрожени људски животи и материјална добра.
1.1 Гориве материје Један од основних услова за одвијање процеса сагоревања је присуство сагориве материје. Све материје се у погледу сагоривости деле на: - несагориве материје и - сагориве материје Несагориве материје не могу да сагоревају на ваздуху нормалног састава чак и ако су загрејане на температури од 900 степени. Сагориве материје могу да сагоревају на ваздуху нормалног састава и најчешћа је њихова подела према агрегатном стању на чврсте, течне и гасовите. 1.2 Кисеоник Један од основних услова за одвијање процеса сагоревања је присуство сагориве материје. За већину процеса сагоревања извор кисеоника је ваздух који садржи 21% кисеоника, 78% азота и 1% других гасова (племенити или инертни гасови и угљен-диоксид). Уколико је концентрација кисеоника већа већа је и брзина сагоревања. Смањивањем концентрације кисеоника брзина реакције сагоревања опада а код већине сагоривих материја процес сагоревања се прекида када концентрација кисеоника опадне испод 15%. У неким случајевима, као извор кисеоника могу да послуже материје богате кисеоником (хлорати, перхлорати) или чак сама горива материја садржи потребну количину кисеоника неопходног за сагоревање (нитроцелулоза). 1.3 Топлотни извор Као извори паљења најчешће се појављују: - загрејана тела (електрични проводници), - искре које се образују ударом метала о метал, минералне материје и сл., - пламен. У неким случајевима, горива материја, под одређеним условима, може да се упали без посредства спољног извора паљења. Потребна активациона енергија ствара се унутар саме материје услед одигравања различитих хемијских и биолошких реакција. Ова појава се назива самозагревање или самопаљење а карактеристична је за многе материјале (угаљ, житарице, сушива уља и сл.)
МЕХАНИЗАМ САГОРЕВАЊА ГОРИВИХ МАТЕРИЈА Механизам сагоревања у великој мери зависи од агрегатног стања гориве метерије. Сагоревање гасовитих материја је релативно једноставан процес који настаје активирањем молекула запаљивог гаса и кисеоника довођењем топлоте споља у смешу. На процес сагоревања гасовитих материја утичу концентрацијазапаљивог гаса у смеши са ваздухом, температура смеше, притисак изд. Горња граница запаљивости или експлозивности је концентрација запаљивог гаса у смеши са ваздухом испод које долази до паљења а изнад које се смеша не пали. Доња граница запаљивости или експлозивности је најмања концентрација запаљивог гаса у смеши са ваздухом при којој долази до паљења. Горња и доња граница запаљивости, односно експлозивности, мењају се у зависности од температуре смеше, садржаја примеса и јачине извора паљења. Температура самопаљења је температура потребна за загревање запаљивог гаса да би се запалио без учешћа спољног извора паљења и карактеристична је за све запаљиве гасове и зависи од хемијске структуре запаљивог гаса. Сагоревање течности је процес који се своди на сагоревање запаљивих гасова, с обзиром да код сагоревања запаљивих течности горе паре које се налазе изнад течности. Паљење запаљиве течности могуће је уколико се изнад ње налази смеша пара и ваздуха. Температура запаљивости је најнижа температура на којој се изнад испитиване течности ствара довољна количина пара које са ваздухом образују запаљиву смешу. Температура паљења је најнижа температура на којој смеша ваздуха и запаљиве течности наставља да сагорева када се иницијално упали у отвореном суду. Температура самоупаљења је температура на којој се запаљива течност (или њена оптимална смеша са ваздухом) пали сама од себе, без варнице или пламена, при чему наставља да сагорева. Сагоревање чврстих материја је сложен процес и зависи од састава чвсте материје, њеног облика и величине. Разликујемо три механизма сагоревања чврстих материја: директно сагоревање, сагоревање уз промену агрегатног стања и сагоревање уз распадање. Директно сагоревање је карактеристично за за хемијске елементе. Сагоревање уз промену агрегатног стања се одиграва тако што чврста материја загревањем прелази у течно стање, затим у парно, при чему се сагоревање одвија у парној фази. Овај начин сагоревања је карактеристичан за многе органске материје (парафин, маст, восак итд.). Сагоревање уз распадање одвија се тако што се услед загревања чврста материја распада на чврсте, течне и гасовите продукте који су запаљиви. Количина створених продуката зависи од од температуре, начина загревања, присуства ваздуха и сл.). Температура самопаљења је температура на којој се материја (или њена оптимална смеша са ваздухом) пали сама од себе, без варнице или пламена, при чему наставља да сагорева. Температура тињања (температура горења без пламена) је температура на којој се јако убрзавају егзотермне реакције оксидације чврсте материје тако да долази до појаве сагоревања без пламена. БРЗИНА САГОРЕВАЊА Брзина сагоревања је количина материјала која изгори у јединици времена по јединици површине. Брзина сагоревања зависи од природе и агрегатног стања горива али и од услова преноса топлоте и масе у зони пожара. Нормална брзина горења је брзина сагоревања запаљиве материје са ваздухом која се одређује на основу мерења границе између сагорелих и несагорелих гасова. Зависи од концентрације гориве материје и кисеоника и расте у области доње границе запаљивости. Експлозивно сагоревање је веома брза хемијска реакција оксидације праћена значајним ослобађањем енергије у веома кратком времену, која изазива ударни талас у околном простору. Према начину и брзини ширења експлозије кроз реакциони материјал разликују се дефлаграција и детонација. Дефлаграција је тип хемијске експлозије код које се зона хемијске реакције оксидације простире звучном брзином кроз почетну средину. За почетак и ток дефлаграције није неопходно присуство кисеоника из ваздуха. Дефлаграција производи ударни талас и ствара буку.
Детонација је тип хемијске експлозије при којој се зона хемијске реакције оксидације простире надзвучном брзином. У фронту детонације стварају се врло високе температуре и притисак. 2. СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ Под средствима за гашење подразумевамо материје које су у стању да потпуно прекину процес сагоревања. Прекидање процеса сагоревања остварује се тако што се из реакције сагоревања одстрањује бар један од учесника сагоревања (горива материја, кисеоник или топлота) Гашење пожара се своди на елиминацију бар једног од услова неопходних за одвијање процеса горења што се постиже увођењем материја (средстава за гашење) које својим деловањем могу снизити температуру учесника процеса горења или утицати на промену квантитавних количина гориве материје и кисеоника или могу успорити брзину хемијске реакције сагоревања. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА СНИЖАВАЊЕМ ТЕМПЕРАТУРЕ (ХЛАЂЕЊЕМ) – вода, пена Порастом температуре битно се повећава брзина хемијске реакције и обрнуто. За реакцију сагоревања, као и за све остале хемијске реакције важи правило (Ван Хофово правило) да се повећањем температуре за сваких 10 степени брзина реакције удвостручава. Гашењем пожара хлађењем смањује се температура у зони реакције до испод критичне тачке када престаје реакција сагоревања. Средство за гашење може успешно да снизи температуру само ако је у стању да из зоне сагоревања веже што већу количину ослобођене топлоте. Количина топлоте коју средство за гашење везује за себе назива се специфичним капацитетом хлађења. Технички гледано, најбољи резултати гашења постижу се загревањем или испаравањем средства за гашење. Специфична топлота испаравања је количина топлоте потребна да одрежену масу течности преведе у парно стање. Од свих материја које долазе у обзир као средства за гашење вода има највећу топлоту испаравања (2257 КЈ/кг). ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПОСТУПКОМ МЕЊАЊА КВАНТИТАТИВНОГ ОДНОСА ГОРИВА И КИСЕОНИКА (УГУШИВАЊЕ) – CO2, инерген, водена пара Овај поступак гашења пожара произилази из законитости да материје међусобно реагују у одређеним количинским односима (Прустов закон). Гашење пожара овим поступком може се постићи: - смањивањем концентрације кисеоника у зони сагоревања увођењем гаса за гашење у довољној количини како би концентрација кисеоника пала на 10-15%; то захтева употребу велике количине средстава за гашење – за 1м3 простора потребан је 1 кг CO2 што одговара концентрацији гаса за гашење од 50%, - спречавањем даљег дотока гориве материје или потпуно одвајање гориве материје од кисеоника када се између њих постави средство које врши одвајање механичким путем (пена, прах). ГАШЕЊЕ ПОЖАРА СМАЊИВАЊЕМ БРЗИНЕ РЕАКЦИЈЕ САГОРЕВАЊА АНТИКАТАЛИТИЧКИМ ДЕЛОВАЊЕМ – прах, халони Реакција сагоревања, у одређеним околностима, зависи и од присуства материја које својим деловањем могу убрзати или успорити реакцију и те материје називају се катализаторима. Материје које успоравају брзину реакције називају се антикатализатори или инхибитори а сам процес се назива антикаталитички процес или инхибиција. Антикаталитички процес или инхибиција може се одвијати на два начина: - хомогена инхибиција се састоји у везивању радикала насталих у процесу сагоревања са радикалима насталим термичким разлагањем средства за гашење, чиме се прекида ланчани процес сагоревања (халони), - хетерогена инхибиција настаје када радикали створени у процесу горења предају део своје енергије средству за гашење, тако да долази до повратне реакције (рекомбинације радикала) и прекидања реакције (прах).
КЛАСИФИКАЦИЈА ПОЖАРА Пожари се, у зависности од гориве материје класификују на: - пожаре класе А који настају сагоревањем чврстиг сагоривих материја (дрво, текстил,пластика, папир, слама итд.), - пожаре класе Б који настају сагоревањем запаљивих течности и запаљивих масти(бензин, алкохол, мазут, уље, лакови, масти, асфалт, смола итд.), - пожаре класе Ц који настају сагоревањем гасова који горе пламеном (метан, бутан, пропан, водоник, ацетилен, градски плин итд.), - пожаре класе Д који настају сагоревањем запаљивих метала (Mg, K, Al у праху, Na, Zn итд.), - пожаре класе Е – пожаре у непосредној близини ел. инсталација или на самим ел. инсталацијама). 3. ВОДА У савременој заштити од пожара вода има највећу примену у гашењу пожара различитих материја. Може се користити директно или у смеши са различитим хемијским једињењима која повећавају њену способност прекидања процеса горења. У зависности од налазишта (површинке или подземне воде) вода садржи различите количине растворених материја или примеса. Према садржају калцијумових и магнезијумових соли разликујемо тврде и меке воде. Вода која са сапуном тешко даје пену назива се тврдом водом а вода која лако даје пену назива се меком водом. Тврдоћа воде се доводи у везу са особином воде да поништи дејство сапуна и изражава се у степенима. Вода са мање од 5 степени тврдоће назива се маканом водом, између 18 и 20 степени – умерено тврдом водом и преко 30 степени – врло тврдом водом. Поред калцијумових и магнезијумових соли у води се могу наћи соли других метала и неметала које изазивају корозију апарата за гашење пожара, цистерни и другог прибора а у знатној мери смањују и ефикасност средстава за гашење која се користе са водом. НАЧИН ДЕЛОВАЊА ВОДЕ ПРИ ГАШЕЊУ ПОЖАРА Основни начин деловања воде при гашењу пожара огледа се у њеној способности да, апсорбовањем топлоте ослобођене у процесу горења, снижава температуру гориве материје до испод температуре паљења, чиме се прекида процес горења (хлађење). Способност снижавања температуре гориве материје уз дејство воде у вези је специфичним топлотним капацитетом и топлотом испаравања воде. Специфични топлотни капацитет воде је количина топлоте потребна за загревање 1кг воде за 1 степен и износи 4,187 кЈ. У поређењу са другим материјама вода има знатно већи топлотни капацитет. Топлота испаравања воде је количина топлоте потребна за испаравања 1 кг воде на тачки кључања и износи 2,257 кЈ. Приликом гашења пожара у затвореним просторијама јавља се и ефекат угушивања, услед створене водене паре. Водена пара настала испаравањем воде истискује ваздух из зоне пожара и на тај начин се смањује количина кисеоника, што доводи до прекида процеса горења. При гашењу запаљивих течности које се мешају са водом или при гашењу чврстих запаљивих материја које се растварају у води јавља се и ефекат разблаживања, услед смањења њихове способности да горе. Ефекат раслојавања или раздвајања јавља се када се дејством компактног воденог млаза врши одвајање гориве материје од извора паљења и ефекат одношења пламена механичким деловањем воде. ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА СПОСОБНОСТ ГАШЕЊА ПОЖАРА ВОДОМ На способност гашења водом утичу следећи фактори: - величина капи воде, - утрошак воде, - утицај различитих додатака, - карактер запаљиве средине. Најефикасније су капи димензија 100-1000 микрона.
Фино распршена вода је погоднија за гашење од грубо распршене воде, због скраћеног времена испаравања, повећања коефицијента преноса топлоте и апсорбционе моћи. Способност гашења водом може се повећати додавањем различитих материја: - соли алкалних метала (калијум и натријум карбонат и бикарбонат) повећавају ефикасност гашења тако што се њиховим испаравањем у пламену издваја слободна со која разлаже пероксиде неопходне за одржавање процеса горења, - водени раствори диамонијум-фосфата и амонијум-фосфата повећавају вискозитет воде и њен топлотни капацитет па је таква вода погодна за гашење шумских пожара јер се лепи за растиње, - додаци на бази соли алкалних метала у мањој мери смањују величину капи воде али повећавају њено корозионо дејство (овај недостатак се спречава облагањем судова, у којима се вода налази, пластичним материјалима или додавањем инхибитора корозије, - Материје које се додају за снижавање тачке мржњења воде (алкохол, гликол) смањују њену ефикасност. ОБЛАСТ ПРИМЕНЕ ВОДЕ КАО СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Вода је најефикаснија за гашење пожара чврстих марерија (класа А) јер има највећи ефекат хлађења што је у случају ових материја готово једини начин гашења. Примењује се вода у облику пуног или распршеног млаза. Запаљиве течности (класа Б) са температуром кључања преко 80 степени (мазут и други запаљиви деривати нафте) могу се гасити распршеним млазом воде а запаљиве течности које се мешају са водом (алкохоли, ацетони, органске киселине) могу се гасити пуним млазом, при чему долази до изражаја ефекат разблаживања. (Класа Ц) запаљиви гасови (водоник, ацетилен, природни гас) гасе се ефектом одношења пламена. (Класа (Д) пожари запаљених метала (алуминијум, магнезијум, алкални метали)не могу се гасити водом због опасности термичког разлагања воде и стварања праскавог гаса. Вода се не сме користити за гашење пожара у димњацима, пожара ужареног угља и органских и неорганских материја које у додиру са водом ослобађају велике количине топлоте (због термичког разлагања воде). НЕДОСТАЦИ ВОДЕ -
-
Не гаси пожаре запаљивих течности чија је температура кључања испод 80 степени може проузроковати велике штете на зградама, у библиотекама, музејима итд., квашењем, многе материје у контакту са водом бубре (житарице) чиме се повећава њихова тежина и запремина па се јавља опасност од обрушавања објеката у којима се складиште, није ефикасна за гашење пожара прашкастих материјала и гумених производа због мале способности продирања, овај недостатак може се компензовати великим утрошком воде или додавањем средстава за квашење, на температурама испод 0 степени вода прелази у чврсто стање. НАЧИН УПОТРЕБЕ ВОДЕ
Пуни млаз се користи када воду треба добацити на веће даљине или висине и када ватрогасци не могу да приђу близу пожара збогјаког топлотног зрачења, одрона итд. Пуни млаз долази до изражаја када се дејствује на одређену тачку, кроз узан отвор, код гашења складишта дрва и високих објеката. Распршени млаз се примењује за хлађење конструкција и квашење у циљу спречавања ширења пожара. Водена магла обезбеђује максимални ефекат хлађења уз врло мала или никаква оштећења грађевина али овај млаз излаже ватрогасце опекотинама на голој кожи, има мали домет и малу ударну моћ па се примењује у затвореним просторијама. Комбиновани млаз (комбинација пуног и распршеног млаза) има улогу заштите ватрогасаца.
4. ПРАХ Практична примена прашкастих материјала за гашење пожара почела је 1912. године појавом првих ручних апарата за гашење пожара прахом. Прашкасти материјали морају да испуњавају одређене услове да би нашли практичну примену као средства за гашење пожара: - неотровност – у погледу токсичности испуњавају све прописане захтеве, - стабилност –правилним избором средстава за повећање хидрофобности могу се чувати годинама без промене хемијске структуре, - нешкодљивост - не испољавају штетно дејство на судове у којима се складиште ни на материје које би могле бити изложене појави пожара, - електрична проводљивост – прах се може сматрати непроводним али се из сигурносних разлога треба придржавати препорука произвођача у погледу минимални растојања од уређаја под напоном и у погледу дозвољене величине напона, јер ако прах не садржи довољне количине средстава за повећање хидрофобности може везати влагу чиме постаје проводник електрицитета, зато се не сме користити за гашење влажних постројења високог напона и за гашење инсталација и водова са називним напоном преко 1000 В, - флуидност – прах може да лебди у струји погонског гаса, који га под притиском избацује из апарата, само ако је довољно растесит и клизав што зависи од облика и величине зрна а може се побољшати додавањем средстава за клизање, - способност гашења – зависи од хемијског састава, од облика и величине зрна праха. НАЧИН ДЕЛОВАЊА ПРАХА ПРИ ГАШЕЊУ ПОЖАРА Прах гаси пожар антикаталитичким ефектом (хетерогена инхибиција). Специјални прахови за гашење пожара запаљивих метала, како имају покривно дејство, приликом топљења стварају тврду кору мале порозности, преко запаљивог метала, која спречава приступ кисеонику а истовремено делимично хладе површину упаљеног метала. ПРАХ ЗА ГАШЕЊЕ ГРУПЕ „БЦЕ“ Најчешће се изражује на бази натријум-бикарбоната (NaHCO3) калијум-бикарбоната и калијумсулфата. Прах представља мешавину зрна различите гранулације (од 0,002-0,2 мм). Ситнија зрна су ефикаснија за гашење али склонија згрудњавању и имају краћи домет. Постојан је на ниским температурама али на температурама преко + 50 степени може да се згрудва. Прах групе БЦЕ користи се за гашење пожара у којима се развија пламен (Б и Ц) али и за гашење пожара на електроинсталацијама. Веома брзо елиминише пламен али како не делује хлађењем, после савлађивања пламена потребно је применити неко средство за гашење које има ефекат охлађивања да би се избегла опасност поновне појаве пламена. Најчешће се користи у комбинацији са пеном за гашење пожара на авионима, у индустријским погонима у којима се налазе веће количине запаљивих течности, као и у складиштима нафтних деривата. Не користи се за гашење пожара осетљивих електричних постројења зато што може да их запрља. ПРАХ ЗА ГАШЕЊЕ ГРУПЕ „АБЦЕ“ Израђују се на бази амонијум –сулфата, баријум-сулфата, боракса и калијум-сулфата. По особинама су слични праховима групе БЦЕ али имају мању насипну густину и мање су постојани на температурама. Прах групе АБЦЕ је универзално средство за гашење пожара али не користи се за гашење алкалних метала и инсталација под високим напоном. Најчешће се користи за гашење пожара на моторним возилима, у радионицама, у складиштима запаљивих течности и гасова, у индустријским погонима и сл. Не препоручује се за гашење пожара на осетљивим електричним постројењима која може да запрља.
СПЕЦИЈАЛНИ ПРАХОВИ ЗА ГАШЕЊЕ ЗАПАЉИВИХ МЕТАЛА Производе се на бази натријум-хлорида, калијум-хлорида, боракса, меламина итд. Њихова насипна густина је знатно већа од насипне густине претходних прахова. Користи се гашење пожара свих запаљивих метала и легура. Код гашења пожара у затвореним просторијама неопходно је коришћење опреме за заштиту органа за дисање. УГЉЕН-ДИОКСИД КАО СРЕДСТВО ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Прва примена угљен-диоксида као средства за гашење пожара датира од краја 19. века када су направљени први ручни апарати за гашење пожара угљен-диоксидом који су користили узајамно дејство киселина и карбоната. Дуго је угљен-диоксид коришћен ус меши са другим гасовима и чвстим средствима за гашење пожара (прах). Тридесетих година 20. века доживљавају успон у коришћењу и преко ручних апарата и преко стабилних система за гашење пожара. Угљен-диоксид је заступљен у атмосфери у концентрацији од 0,03%, на многим местима избија из земље као водени раствор(минерална вода) а велике количине угљен-диоксида настају сагоревањем органских материја. ОСОБИНЕ УГЉЕН-ДИОКСИДА То је безбојан гас, слабог укуса и мириса. Претпоставља се да није отрован и да негативни ефекти потичу од гушења (одсуства кисеоника). На концентрацијама преко 5% изазива убрзано лупање срца и убрзан пулс а на већим процентима може деловати као наркотик. Ваздух са 50% угљен-диоксида може се удисати само кратко време без кобних последица. Користи се за гашење већине материја које горе осим за врло активне метале (натријум, калијум, магнезијум) који горе у угљен-диоксиду. Због опасности од стварања угљен-моноксида не користи се за гашење пожара ужареног угља. НАЧИН ДЕЛОВАЊА УГЉЕН-ДИОКСИДА ПРИ ГАШЕЊУ ПОЖАРА Основни начин деловања је угушивање.Увођењем угљен-диоксида у просторију садржај кисеоника се толико смањује да се процес горења прекида. Процес горења се код већине запаљивих материја прекида када концентрација кисеоника у ваздуху опадне испод 15%. Само мали број запаљивих материја горе на овој и нижим концентрацијама кисеоника у ваздуху (водоник, ацетилен, бели фосфор). Када се користи преко стабилних система за гашење потребно је око 1 кг CO2 по м3 просторије што одговара концентрацији гаса за гашење од 50%. ОБЛАСТ ПРИМЕНЕ УГЉЕН-ДИОКСИДА Користи се за гашење пожара класе Б, Ц и Е, нарочито за гашење пожара на електроинсталацијама и пожара лако запаљивих течности у лакирницама где се углавном користи преко стабилних система за гашење пожара. Дејство CO2 долази до пуног изражаја само у затвореним просторијама јер се у слободном простору тешко могу постићи потребне концентрације. Угљен диоксид се користи у три облика: - у облику снега – ствара се у млазници за снег. Од укупне количине CO2 у једној боци око 30% може да се преведе у снег. У том облику погодан је за гашење малих пожара класе Б и у том облику врши охлађивање, - у облику магле (аеросола) - користи се за гашење пожара на електроинсталацијама и уређајима, у лабораторијама, апотекама и мањих пожара запаљивих течности (Е и Б), - гасовити CO2 – погодан је за гашење пожара запаљивих гасова и електроинсталација (Ц и Е) а мање је ефикасан за гашење пожара запаљивих течности.
ХАЛОНИ Примена халона као средства за гашење пожара отпочела је 1870. године када је први пут примењен угљен.тетрахлорид. О њиховом штетном деловању на људски организам тада се није много знало. После другог светског рата, испитивањем се дошло до сазнања да су халони који у себи имају флуора далеко ефикаснији у гашењу пожара и да су најмање штетни по људско здравље. Флуоровани угљоводоници се користе у расхладној техници и као погонски гас у спреј боцама. Због штетног деловања на животну околину и уништавање озонског омотача у свету се дуги низ година води кампања за забрану производње ових једињења а у многим земљама се више не користе за гашење пожара. ХЕМИЈСКИ САСТАВ И ХЕМИЈСКО-ФИЗИЧКЕ ОСОБИНЕ Халони су халогеновани деривати угљоводоника настали заменом једног или више водоникових атома атомима халогених елемената. Из практичних разлога уведен је нумерички систем означавања који садржи тзв. халонски број. Под првим бројем наводи се број атома угљеника, под другим број атома флуора, под трећим – хлора, под четвртим – брома и под петим – број атома јода. Нуле на крају се не пишу тако да халонски број има од 2-5 цифара.
Хемијски назив халона Бром-хлор-дифлуор-метан Бром-трифлуор-метан Дибром-тетрафлуор-етан
C
F
Cl
Br
Ј
1 1 2
2 3 4
1 0 0
1 1 2
0 0 0
Халонски број 1211 1301 2402
У нашој пракси срећемо се са халонима 1301 и 1211 у гасовитом стању и 2402 у течном стању. Халони испољавају одређену корозиону активност са порастом садржаја влаге. Узрок корозије је хлороводонична киселина која настаје у реакцији халона са водом. Слаби су проводници електричне струје па се користе за гашење пожара на електроинсталацијама. На високим температурама разлажу се на отровне гасове, нарочито фозген. Токсичност халона се вишеструко повећава када долази до наглог разлагања. Продукти разлагања надражујуће делују на слузокожу очију и дисајних путева а дуготрајним удисањем долази до оштећења плућа. НАЧИН ДЕЛОВАЊА ХАЛОНА Основни начин деловања халона је антикаталитички (хомогена инхибиција). Најефикаснији су халони који имају највише брома и хлора али најчешће се користе халони који осим брома и хлора садрже флуор јер се тиме смањује њихова токсичност. Неки аутори им приписују охлађујући ефекат али тај ефекат се не може сматрати доминантним. ТОКСИЧНЕ ОСОБИНЕ ХАЛОНА Када доспе у људски организам, преко органа за дисање, коже или гутањем течних халона, таложи се или се раствара у масним ткивима што доводи до раздражљивости, вртоглавице, мучнине, главобоље и несвестице. Неки халони могу деловати као наркотици а неки изазивају чиреве на кожи. Халон 1211 у високим концентрацијама доводи до наркотичких појава а при дуготрајном деловању изазива сметње у размени масних материја. У концентрацијама у којима се користи за гашење пожара (10%) не доводи до оштећења организма. Производи пиролизе који настају приликом гашења пожара изазивају јаке надражаје дисајних органа и слузокоже. Халон 1301 је готово неотрован гас и под високим концентрацијама, изузев што повећава опасност од гушења због смањене концентрације кисеоника. Производи пиролизе настају тек на високим температурама а одликују се јаким надражајним дејством на дисајне органе и слузокожу.
ОБЛАСТ ПРИМЕНЕ ХАЛОНА
-
Користе се за гашење пожара класе А, Б, Ц и Е. Предности халона у односу на друга средства за гашење: велика брзина елиминације пламена, потпуно испаравају и не остављају никакве остатке, ниске тачке кључања, због ниске тачке кључања могу се користити и на јако ниским температурама.
-
Недостаци халона: токсичност, корозионо деловање, висока производна цена.
Халони се не користе у просторијама које се не проветравају (јавна склоништа, подруми и сл.) као и за пожаре праћене тињањем с обзиром да се повећава опасност од стварања продуката пиролизе. Не користе се за гашење пожара лаких метала (Al, Na, Mg) због могућности појаве експлозије, услед међусобне хемијске реакције. Користе се преко ручних апарата и стабилних система за гашење пожара. 7. ПЕНА Све већим коришћењем нафте и нафтних деривата јавила се потреба за ефикаснијим средствима за њено гашење, пошто је вода, која се масовно користила за гашење пожара, није могла да се користи у овом случају, јер је тежа и при гашењу је без великих ефеката падала на дно резервоара. Први апарат за гашење пожара пеном изумљен је у Великој Британији 1877. године. До 1920. године коришћена је само хемијска пена али 1923. године у Немачкој је изумљена ваздушна пена. Велики успон у примени пена наступио је после Другог светског рата. Данас је пена најзаступљеније средство за гашење пожара након воде. СТРУКТУРА И ВРСТА ПЕНЕ Пена се састоји од низа мехура испуњених ваздухом или угљен-диоксидом. Опна мехура се састоји од воде и средства за смањење површинског напона воде (пенушавца). Пена чији су мехурови испуњени угљен-диоксидом назива се хемијском пеном а пена чији су мехурови испуњени ваздухом назива се ваздушно-механичком пеном. Хемијска пене се данас ретко користи зато што је компликован начин њене припреме и скупа цена прозводње. Ваздушно.механичка пена се добија у ваздушно-пенским цевима (топовима) где се екстракт пенушавца меша са струјом воде а ваздух, потребан за стварање пене, се усисава кроз отворе цеви за пену. У зависности од врсте и квалитета пенушавца, врсте цеви и притиска воде може се добити пена са различитим бројем упењења. НАЧИН ДЕЛОВАЊА ПЕНЕ Пена гаси пожар ефектима изолације и расхлађивања. Оба ова ефекта се испољавају истовремено и у једнакој мери. У зависности од услова одвијања пожара преовлађује један или други ефекат. Ефекат хлађења је доминантан код гашења тињајућих пожара чврстих материјала (дрво, текстил, папир) а и приликом гашења течности које су склоне прегрејавању. Ефекат изолације настаје формирањем слоја који спречава приступ кисеоника ка горивој материји. Такође, слој пене одваја парну од течне фазе запаљиве течности и спречава даље испаравање запаљиве течности.
КАРАКТЕРИСТИКЕ ПЕНЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Својство пена за гашење пожара одређује се бројем упењавања, односно стабилношћу пене и њеном флуидношћу. Број упењавања представља однос између количине течности и количине пене и креће се у границама од 1-1000. Према броју упењавања пене се деле на: − тешке пене, број упењавања од 1-20, − средње пене, број упењавања од 20-200, − лаке пене, број упењавања од 200-1000. На број упењавања утиче притисак у топу за пену, врста и квалитет пенушавца, температура раствора и начин додавања пенушавца (коришћење претходно припремљеног раствора пенушавца – хемијска пена или припрема смеше у процесу формирања пене у пеногенератору – ваздушно-механичка пена). Стабилност пене дефинише се количином воде издвојене из пене у одређеном временском интервалу. Време у току кога ће се из пене издвојити половина течности зове се време полураспада пене. Стабилност пене зависи од више фактора а највађнији су: температура и присуство других материја растворених или диспергованих у води. У погледу стабилности на температуру, пена доброг квалитета мора имати термостабилност 3-4 минута. Присуство неких диспергованих или растворених материја, као што су креда, азбест, метални стеарати (присутни у праху за гашење пођара) утичу на смањење стабилности пена. Од флуидности зависи брзина покривања површине упаљене материје. Код тешких пена брзина покривања се креће од 5цм/сек. а са повећањем броја упењења брзина се знатно смањује. СРЕДСТВА ЗА УПЕЊАВАЊЕ За добијање пене у систему вода-гас неопходно је додавање материја које смањују површински напон воде. Такве материје називају се средствима за упењавање (пенушавци). Као средства за упењавање примењују се неке природне материје богате беланчевинама и синтетичке површински-активне материје. Основна сировина за производњу средстава на бази природних протеина је коштано брашно добијено млевењем костију рогатих животиња. Користи се и брашно добијено од копита, длаке, перја или неке друге материје богате беланчевинама. Средствима за упењавање на бази природних беланчевина додају се различити додаци у циљу повећања: стабилности пене (феросулфат), отпорности на микроорганизме (различити конзерванси), отпорности на мраз (гликол), постојаности на алкохоле итд. Средства за упењавање на бази природних беланчевина су: тутуген, ницерол, пирен, афродон, ПО-6 и др. На бази протеинских средстава за упењавање може се добити стандардна протеинска пена, алкохол пена и флуор-протеинска пена, које по броју пенушања спадају у тешке пене. Синтетичка површински-активна средства користе се за добијање вишенаменских пена. Производе се на бази алкил-сулфата, алгинске киселине, полиаминске киселине итд. Представници су: силвани, ПО-1 и др. На бази синтетичких средстава добијена је пена која има минимални садржај воде и због тога се може користити и на температурама испод 0 степени. По свом садржају ове пене представљају комбинацију класичне пене и халона и у ову групу спада халопена. Халопена се одликује великом ефикасношћу која потиче од присуства три ефекта гашења пожара: антикаталитички – од халона, ефекат раздвајања и угушивања – од екстраката и ефекат расхлађивања – од воде. ОБЛАСТ ПРИМЕНЕ ПЕНА Пена се користи за гашење пожара класа А и Б а највише загашење пожара нафте и нафтних деривата, као и пожара у хемијским фабрикама. Тешке пене, углавном ваздушно-механичке, користе се за гашење пожара запаљивих течности (нафтних деривата,бензола, толуола и сл.) и чврстих супстанци (дрво, гума, папир).
Упореба тешке пене: − код гашења пожара чврстих материја у неким случајевима је неопходна, поготово када се ради о пожарима на бродовима (због преоптерећења се избегава употреба воде) и гашењу пожара угља у затвореним просторијама, да би се избегло стварање експлозивног воденог гаса, − за заштиту објеката од топлотног зрачења, када се налазе у близини жаришта пожара, − за прекривање аеродромских писти у случају принудног слетања авиона, када се употребом пене постиже ефекат клизања по писти и спречава варничења. Не користи се за: - с обзиром на висок садржај воде не користи се за гашење пожара тамо где вода проузрокује опасне хемијске реакције (лаки метали, карбиди), - због електропроводљивости, која потиче од високог садржаја воде, не може се користити за гашење пожара на електроинсталацијама. Средње пене имају исто подручје примене, с тим што се чешће користи у затвореним просторијама. Лаке пене се користе за гашење пожара: − у фабрикама боја и лакова, − у лакирницама, − у библиотекама и архивима, − у рудницима, − на електропостројењима, − на бродовима, − код таложења радиоактивних загађења из ваздуха. У поређењу са тешком и средњом пеном лака пена има одређене предности: − штета изазвана водом је минимална, због великог броја упењавања, односно мањег садржаја воде, − поступак добијања лаке пене је економичнији, − смањује топлотно зрачење чиме се обезбеђује заштита од преношења пожара, − брзо испуњава просторије, − чишћење просторија од лаке пене је једноставно јер се усисава помоћу усисивача или се разара распршеном водом, − спречава издвајање дима и гасовитих продуката горења. Недостаци лаке пене: - лако се одува ветром или струјом продуката горења, - у односу на тешку пену, брзо се распада при контакту са сувим продуктима, па је због тога потребна већа количина пене, - димни гасови и прашина створени горењем, које усисава вентилатор пеногенератора, погоршавају квалитет пене и поједини гасови је разарају. 8. НОВА СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Монтреалским споразумом, потписаним 16.09.1987. године постигнут је договор о забрани коришћења халона 1301, 1211 и 2402 као средстава за гашење пожара а на међународним конвенцијама у Лондону и Копенхагену, 1990. и 1992. године донета је одлука о потпуном обустављању производње ових халона. Бројним испитивањима установљено је да они утичу на разарање озонског омотача и стварање тзв. озонских рупа у атмосфери. Истраживањима усмереним на изналажење нових средстава, која би у потпуности могла да замене халоне, дошло се до читавог низа нових средстава која у потпуности испуњавају еколошке захтеве. Америчким стандардом NFPA-2001 верификовано је 11 нових средстава a националним стандардима других држава верификовано је још сличних средстава. Нова средства за гашење пожара могу се поделити у две групе: - група инертних средстава – гасовита средства за гашење пожара која у свом саставу у различитим односима садрже азот, аргон и угљен-диоксид,
-
група хемијских средстава – у свом саставу садрже једињења из групе халогених угљоводоника који не садрже бром, за разлику од халона. 9. ИНЕРТНА СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА
Стандардом NFPA-2001 верификована су три нова средства за гашење пожара израђени на бази азота, аргона и угљен-диоксида: ИГ-01, ИГ-55 и ИГ-541. ИНЕРТНА СРЕДСТВА АРГОНИТ ИГ-55 И АРГОН ИГ-01 ИГ-01, ИГ-55 се као средства за гашење пожара користе преко стабилних система за гашење пожара. По хемијском саставу аргонит ИГ-55 представља смешу аргона и азота док аргон ИГ-01 садржи само аргон. Аргонит ИГ-55 и аргон ИГ-01 користе се за гашење пожара класа А, Б и Ц. Основни начин деловања је поступком мењања квантитативног односа горива и кисеоника (ефекат угушивања). Физичко хемијске особине ових средстава идентичне су особинама азота и аргона који представљају основне састојке средстава. Азот је главни састојак атмосфере (78%). То је безбојан гас, без мириса и укуса, не гори, не потпомаже горење, није токсичан. Хемијски је неактиван, тешко ступа у хемијске реакције са другим елементима и једињењима. На високим температурама реагује са водоником, кисеоником и неким другим елементима. Слабо се раствара у води и другим растварачима, слаб је проводник топлоте и електрицитета. Аргон спада у инертне гасове, налази се у атмосфери у количини од 0,93%. То је безбојан гас, без мириса и укуса, није токсичан. Хемијски је потпуно неактиван, слабо се раствара у води, тежи је од ваздуха. Гасовити азот и аргон нису токсични. Повећањем њихове концентрације у ваздуху смањује се концентрација кисеоника због чега може доћи до гушења без икаквих претходних упозоравајућих симптома. Због своје веома ниске температуре течни азот и аргон у контакту са кожом изазивају тешке повреде сличне опекотинама, зато се при раду са течним азотом и аргоном морају предузети мере заштите ношењем одговарајућих заштитних наочара или штитника за лице, заштитних азбестних или кожних рукавица, огртача и сл. Област примене: - запаљиве течне материје, - чврсте запаљиве материје, - компјутерска техника, - електрични уређаји и опрема, - вредни предмети и материјали у музејима, архивима, библиотекама и др.
-
Нису ефикасна и не препоручује се њихова примена за гашење следећих материја: алкални метали (натријум, калијум, литијум), реактивни метали (магнезијум, цирконијум), метални хидриди, материје богате кисеоником (нитро-целулоза, барут и др.) ИНЕРГЕН
Инерген се као средство за гашење пожара искључиво користи преко стабилних система за гашење пожара. Стандардом NFPA-2001 верификовано је инертно средство за гашење пожара, са ознаком ИГ541, које по саставу у потпуности одговара инергену. Инерген је смеша три природна гаса: азота (52%), аргона (40%) и угљен-диоксида (8%). Инерген се користи за гашење пожара класа А, Б и Е. Гаси пожаре искључиво ефектом угушивања. При гашењу пожара инергеном у затвореном простору садржај кисеоника се смањује на 12,5% а садржај угљен-диоксида се повећава на 3%. Засићење просторије мора се извршити за
максимално 60 секунди. Даљим довођењем инергена у просторију одржава се концентрација кисеоника испод границе горења у дужем временском периоду. Инерген се одликује следећим карактеристикама: - не загађује животну средину, - није шкодљив за људе, - није токсичан, - не проузрокује корозију метала, - не оштећује електронску и другу вредну опрему код гашења пожара, не ствара маглу при гашењу пожара, - има ниску специфичну проводљивост, - рок трајања је неограничен. Инерген се чува у боцама под притиском од 150 бари а у пракси се највише користе боце од 80 литара. Батерије боца са инергеном и припадајућом опремом не смеју бити угрожене пожаром и морају се сместити у посебну просторију минималне отпорности на пожар од 90 мин. Дозвољена температура просторије је од 0-50 степени. Излаз из просторије мора бити директно са спољне стране или на степениште и ходнике који воде директно ван објекта. Испитивањем је доказано да у простору који је испуњен инергеном човек може да борави до 7 мин. без последица. Област примене: - запаљиве течне материје, - запаљиве чврсте материје, - компјутерска техника, - електрични уређаји и опрема, - вредни предмети и материјали у музејима, архивама, библиотекама идр. ХЕМИЈСКА СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА АЕРОСОЛНИ ГЕНЕРАТОРИ „МАГ“ ЗА ПРОСТОРНО ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Аеросолни генератори намењени су за просторно и локално гашење пожара и представљају најновију генерацију средстава за гашење пожара. Настала су у Русији где су коришћена за заштиту војних објеката и средстава. У односу на постојећа средства за гашење пожара одликују се: - већом способношћу прекидања пламена, - потпуном нешкодљивошћу по човека и околину, - одсуством корозионо-активних продуката, - сталном спремношћу за рад, - једноставним и безбедним руковањем и складиштењем, - могу се користити и чувати у широком температурном интервалу од -60 - +60 степени и дуго без битних промена (10 година). Користе се за гашење пожара класа А, Б и Ц. Механизам гашења пожара аеросолним генераторима састоји се у антикаталитичком деловању. На тржишту се могу наћи два типа аеросолних генератора: МАГ и ПУРГА. Аеросолни генератори типа МАГ нашли су велику примену у аутоматском и ручном гашењу пожара у путничким и теретним возилима, пловним објектима, железничким возилима и сл. Активирају се у року од 2-4 секунде од избијања пожара. Активирање може бити аутоматско, преко уграђених топлотних детектора или процесом штапина који се пали у контакту са отвореним пламеном или повишеном температуром. Ручно се активира притиском на прекидач монтиран у путничком простору. Користе се за гашење пожара: - запаљивих течности, - пластичних маса, дрвне масе, угља, папира, гуме, - електричне опреме у складишним и производним просторијама. Ефикасни су за спречавање дефлаграције и експлозије гасова. Не примењују се за гашење:
влакнастих, сипких, шупљикавих и других горивих материја склоних самозапаљењу и тињању унутар слојева (дрвна маса, памук, брашно), - металних прахова (магнезијум, титан, цирконијум), - опреме и цевовода са запаљивим течностима које се налазе под притиском, - технолошке опреме затвореног типа или са скривеним шипљинама, - хидрида метала и пирофобних материја итд. Њихова примена се не препоручује за гашење пожара у просторијама, зградама и објектима у којима се налазе драгоцености (слике, књиге, уметнички предмети), материјала и опреме који могу бити оштећени дејством продуката насталих горењем аеросолних састава а ни у случајевима када из угроженог простора нису евакуисани људи. Аеросолни генератори поседују атесте Русије, Немачке, Италије, САД, Аустралије, Аустрије итд. -
ФМ-200 – хефтафлуоропропан ФМ-200 је гас, безбојан, без мириса, електронепроводљив. Карактеристике: - еколошки је исправно средство тј. Не утиче на озонски омотач, - при гашењу не оштећује опрему и материјале који се гасе, - концентрације за гашење нису опасне за човека, - може се користити помоћу инсталација којима су коришћени халони. Механизам гашења пожара је антикаталитички. Продукти распадања ФМ-200 на високим температурама веома су токсични, као и продукти халона 1301 (ослобађа се флуороводоник) па је потребно да се приликом активирања система напусти просторија у року од 30 секунди а просторије се након гашења пожара проветравају вештачким путем. Концентрација ФМ-200 мора се задржати у просторији око 10 мин. да би се пожар угасио, што подразумева додавање овог средства због могућности отицања из изван штићене просторије. Као погонски гас за убацивање у просторију користи се азот који мора да обезбеди надпритисак у боцама са ФМ-200 од 42 бара да би гас изашао из боце у року од 10 секунди. Област примене: - рачунски центри, - телефонске централе, - банке, - галерије, музеји, архиви, - складишта запаљивих течности, - машинска одељења. 10. ПРИРУЧНА СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Приручна средства за гашење пожара намењена су, углавном, почетном гашењу пожара. У неким посебним условима она могу представљати основна средства за гашење, поготово када се ради о пожарима на депонијама отпадних материја, пожарима ниског растиња, разливених упаљених течности и сл. У ова средства спада све што се може користити за гашење пожара када се налазе у његовој непосредној близини: песак, земља, разне врсте прекривача, кухињска со, струготине сировог гвожђа, вода, ручни алат (мотике, лопате, кофе и сл.). Песак се користи за гашење мањих пожара алкалних метала, фосфора, алуминијума, магнезијума, разливених запаљених течности итд., при чему песак мора бити потпуно сув. Ситнији песак је ефикаснији од крупнијег. Поставља се у металним сандуцима са лопатама у близини ових запаљивих материја. Када нема песка користи се земља, најчешће иловача и лапорац. Земља је погодна за гашење пожара ниског растиња, разливених упаљених течности и депонија. Успешније средство, од песка и земље, за гашење пожара запаљених течности је пиљевина. Разне врсте прекривача као што су ћебад, радни мантили или азбестни прекривачи погодни су за гашење упаљених посуда, делова намештаја, аутомобилских мотора, људи чија одећа гори итд. Кухињска со је је врло ефикасна за гашење пожара лаких метала. Прекид процеса горења своди се на угушивање а ређе на разређивање и охлађивање.
! "# ! $ %# #! # & ! ""! "$' !
"$' ! !$ $
"
( &
'$ # $ &!!$ '& # # ' !$!$# # !!$ # # & # #) * #$$ !$& #$ $ + '! #! $ ,$ "# !'$ # $ " $ ! ' !-# #'$ & ! # # ' $ ' ! $! #$& $ ! ! #& .'$ # ! ' "#! # #" ) $/ & " $" $ !% $ & " # ! $# !$, ! '! $" &$#! !! ' #$ !$ " !$ # &$ $ ## ! #'!$ #! $ $#$ $! #$ 0 -1- -.2 . 1 ( 2-.2 1 23.4
% $
* $") '+ # $ &# #$! '! #$! & & & # '! !#! !$& !!*#+& ! !! *# 0&5+# $!"& #!#!& & ! "!$ ' & 0 5 '!
6 $%$ #'! "$7 & $ )$" !$& ! # % '! 0
5 9-12.1. .6 5
$ "
&
' %#$ # #! $!$ "$' ! !&
! "! "$' ' "!%#&$ #! $!$$ " !& " '!$" $ $" $ &! %# " " ! %# " " $
! #!' $" #&$ ! !$ "$'$ $ ( ) * $ ! !$ !$# $#'! " &$"! $ ! ! & & $" !$$! #$ ! $& ! " $#$! $ ! ! " !& # $! !&$"' "$.#&# "$ " & #
'$ !$ !$2!) ' $'' " & & $ ' #$#! 1#! # + ! $ !$# $#'! %#& $ $ ) ! : * * ;!' "#! #*1+'$ % $ . $ " ! ( '$ "#! #! !#! # ') !: #! # $$! #$! !$# # !)$ # # $! #$ *
!# $#! ! '!#< !,$ #&, 7 , $ ! # ## !$ $ ! & !$ "$!$' #& &' ! ! # # ! " % # $" $ $$ ! #$'! & " #! # $ # " ! ! $# # ! '!$ !!$ # ! ! ! " " &$' ) ) ) $") ) $! # 50 '$ #%# '
0
4 '$ "#* ! # #+&' * % # % # "$' &## &#
"$') !$ #)# !$ !$$ / - 7! ! ; % # 2
0( 02
5 5 # => = # ?6 $ ?9
' #& %#&'$ % $ /1@-; ! $ & ! )%## '$ 0? #! # %' $
$% '!'! & ) '$ $ !
=. ;1 1 . -12A. ( !$ " #"! #$ & " ! $' &$ $ ! ! ) & ! " '! "$ # , " " + . $ #$!$& $ # " ! < ! $"$$ ) # $! # !$" ! & " ' " . # $ $ ) " ! / −
&
' − − /011 2 − 31112
5
− 31112 ! # $#! ! " ! ! !$ ' . < ! # &#! % $ , " !) ! # $$ #" ) # ) ,# $ # # ! # ) ,# $ # " #) ! !$ < ! # ) ,# ! # ! &"< ! &" ! " ) # ' #" ! ! ! ! , $ # !$ # !$ !) , # ) ,# $ <! $#! $ #" ! ! ! 2A$ # !$ # !$ 2A # ) ,# '! $$ # " #) ! ! # $ # $ $ !$ # $ # ) ,# ) $"$ ,# $ # ! ' ! #!!$ "# ! # !! #- ) < )# !$,#
+ $ -#,# # !" ! $ & $,!& #$ # $ )# $# ) & ! ! " 7 !$! #$&% ! " ! '
'
4 ' ! ') ! ' &## " ) # " ! " $ "$ ! # ! "$' " " ! # ! ' 5 # & $ # " ! '$ '$' $& ! # ' " $# ! #$ &#! ''
=
! # $ %# $ $& ' ) !$& # $ ' $#& 0
B- 2 2 .C- 14 6 -24-
" 6 ! ! # !" ! $)!$ ) '# ) '# #$ '! & " !$&" ' &% ! # $" ) !$ $' ## " " # %$ #' %$ #' $ $ !!$ ' ) / *5 $ $ *5 * + * 5 14 6- -D . 9-15! ! "! # 6! # ##$ ! ! # $ " # # ) '# & $" ! # . ! ! # ! $$" "! # ) #'!$ $'!$! !$! #$ . ! ! #& $#$ ! )#! #$ ) "!$ ! $&$! ' ! / * ) * ) * ) * ) * 50A ! # 2# $ ! %# ! "$')$' #$! #$& #! $ " : )
) $ "!$') *+ ! # ! ) * 7+
?
! $
) ,# ! !$#! # ) ! $ $" ! # , ! # ' !$! & !& !$# ) ,# ! # & #!$ $ $! #
) # " # # # '! 5 $ ' ! ) #) ' #! "$ # !$* !' ' $ #+ "$ '!*$ # ! #$' +) ' '! ! ) ) #) ' '%$ # ! ) # $ $
7
$)!$ ) '# ) & #$'!$& ' $ &) #$# ' $ $& ! ! ! $
! #& & ! $"))
'! ! # $ ! # #" "#&# $ # * # # " +& ) "! ! ! & ! # " !$" !$*! ! +& # " & 8 3 ! '& '# ' & ! '' $#
#' '! ' ! &) "$ $ $ $ !$ '#" #' ' ! 9 & ' A ! # <$! ' #! 7 ! !
)
%66
, . : !
55A ! # #! # #" ! # ) 4 ! $) ) & $ $& " '!$&" $" '! & ! ! #
E
"!$'$" $" '!$2! ! % '$% ! "! # !! #$ ! ! #$ % ! ) '# ! ' ! ) ) '#)%$ #' )## # #! $ ! #$ ) '# ## # !$$! # ' " ! # ) ! # ) $ !!$" " #& ) # #! # " # ! #$ ) *&$ '& +&) # & # '!A #! #$ ! '! $!$ & '# #' &" #$ $& ) # ! # $!$ % '! ) '# ' #!
"$& "$ ! ) ' & #! ) ,
&7 . ' ! ) "! %$ #'! & ) ! ) 7 .
6 %#'!$ ! ) ! #& #$: $ ) # ;! ! $ !! !
# ' $: ( !$! #$: ! # $ ! 7 . " ! # #'! ! ! #: ) '# & $# ! # ! : .%$ #' $ % " " : 1 " ) ! " ' : C$ #' $ #)$' )! !' : C$ #' ) " $' $ $ !$")) : 7 . " & % &# '! & ! #! !!$) ! !! # "#! ) '#) ## # " " &## $ # $ " ! ! #& !$%$ #' $$ "$ A " ! # ) ! '#& ) #! $A " ! # $/
% *
. * *
$
)
* . & "
'
)
* . $
* ) '# ! $): ' &'$ )# ' " ! & !& ' # ! $ ! ' ' *$ $+ ! '*30) )+& ) '# ## # )
F
= 14 6 -24 .. A1- 24- 1 . -12.H. (=A ! # 7 $ 6 ' ) '##$ '!&" ! # $# $ ' !" ! ' ) '# #$ '! + # ! #$ ) "! ! $& $' : ! # # ! # ! : ) '# " %$ #' : ) '# % ! ! ! ") #! $): ) '# ## # &)$ '# .$" '$ : $"%'#$#$ '!$#!$' : $' & ' ' & ' ' &' ) ) #$ '!& $: A #) ! # ' & ! &) '! &# '! : $ $& ! : '$ : # $ " !$" "! # &)$ '# ## # " # & !$ #' "! ( ! ! ) $'! ') '! #$* !! #+ A ! # " ( $ $ !) * $'! + , + & ' !
1 ; 2
,
) '# ! ) ' ! # ! $" !$ "" !&# ' & # $ ' !" ! ! " ! $' " ! # $" $ ' $" ! #$ ! #" ! ' ' % / . $$! ' ##!" ! : A ! $#" ' '& # $ #. : 1$#$'" ! ##! " . : 2 " # $ $' " ! " &$# $# : $ ) $'! 2 " : #$" ! $# '" ! ' ! ! $ $' !$: ! !' ' $ # ! #!$% . &' $ ! # ! $ !$ "!$' ! & $ ! ! : ! . '! * $'! + .'! $$#$ !$ $$# !$ $$ $# ! !
,
,
G
+ & ' ! ? -H ... ;1. (
1 0 3
.
7 !) " !$ ! #! $$ $ "$' " " !! ##! " &# $ " J ) # $ "$'" # $ &# ! $'! #" ! #) ) " < * -$ # $$ #" ! !$! # )" !" " ! $ ' $ $' ! !$!%$ #' ) " ! "" ! !& #" #
&! # ! ) $ # $$ # " ! !' ' ! !$! #$ $ ) ) #)' '! $ #" ! ) # $ # ' ! ) #) ' #! "$* #& $&
# ! + " # $ !# # ) # ' $ ! & "$ ' $ !) $ " -## &$ # $ !&# ! & " ! 4 , $# ' $! ' $ " ! %# # ' & " ##' " ! & "$ # & '!$" " ! .
?061. 1.4(. -. ;1. (' !$ & ) " ! ! #& "! ) '# % 5 $ 2 ## # $!$# !$ ! %##!$'$ !) ?0. " !
6
# # % &# ' $ &# " ! &# #' ) # #)$ !30" &)) ! ! & "!$' " ! $$ &#! "$ <$$ $, 2 # ##) ' ! & # ! ! ! #&#
"$' " 6# ' $'! $ #' $ !" $ !&# &)3&" ) # #$ # !$
I
&#' #! " # # & ! ! ) ' * # !+& "$' ! $ ! & %#$& #! & % ) &$'! $ &# " ! - # ! # #'$ !$ &" ! !
"$' ) 06# ' !$ "$'!
" # ! &# #$ # $ % #$& # ) 6$ !$ ) #) 6 ' &# $$ $ $&
! # #! & # #$& !$& #$ #) $ % # # ) & $& !?5 ! ! # &#! # 0K 'L
:
!# !$ ' $ # # #)$ !& $ ! ' # " ' $ !$&$ $#$" !# $'! ' ! # ) 5# " ! 6 " % #" !' ! !$! #! &! ! ) $ !!$30" &) & # & < )1 ) & $ #$ '$" .# '%' ! # ! " ! " " # %# " !
"$ ! !$' "$' $ ! &# $") # !$ #! &$# !$'$!$' # #% ! ## !$ ( $ # &#!$' !$ $" ! % # # $ # #) # $) # $ & # !" ! $ 30 ) # !# ! $ " !* #' $ +! # # ?002' # ! : $ 6 !$ ' # ! $/ !& "$' $ $& ! #& !$ # ) # 4 * 6$' ! #"# ! ! $'!# &! !" ! ! # # ! $,!& ! " #$ #'!$ $ #$' ! #"# !! $ " " $ & !$ #!' # 1$' ! # ' # !) $" '!$ !" ! " $$ ! #$ <
- # " , $ #"# !&# ! $'!# # & $ # !$ ! "' ! ! #' &# * '+! # & $ ' " # $ $ $ ! !
6
# &# " ) # % '!' !%& " '! ) #'!# # ! $ #" ") $ '$ #"' &# ' &# #'! &# " !& ! ) & , # $C(0&2 '05 .A?? $'!$ & # # ) ! #
! ! #!! #'! & !%$ #' " & # " ! #'! ! #!$')
# !$ %$ #' ?05 #' " !
%
*
$ # ' & " ! 6##$ ) ' ) ! # $
&# ' " ! &# '%' ! # ' ' %
* $ ! # ' !!$) # ' & " !- '%' ! ##! & "$' # !$' ! ) &%$ #'!$ " &$# ' $ &) $ " !#' 6' ) " ! # " ! $" $ # "#' 0 * $'!$ # #' $! ! ' ! #$- #! ! # ?6 ' "!! # #! !! # #!
" ! " $ $'! ( 1 " ! $ & # -#! ' & ! " '! # # ! 6 "$' # ' ! ) # " ! &" ! $ # !$' ! ) #) '$ $'!$ # $# ! "$'
(
& ' ## !$ * ? ! # " ! M +$"# !$ ' &
# # # &30 & $! $ # $ ! ! $#$5E -# ! "$' & ! M # "#' ?5 %# ) '! , " . $ "
, ! " .
! ! " # " ! "
!"# " ! $ %#& ' (#"%#)*+ , -*.*/ ) ), "0!#, !" #/ & ' #"%#-*.*/ 1 11 1 2 41 ) 11
1 1 5 4 1 11 4 1 4 6 7
) 1 1 4 1 1 5 1 8 1 9 * 1 - 4 5 6 4 ! " 5 1 4 ) 4 :1 1 $ 1 1 4
4 1 4 4 1 1 4 4 0 1 1 111 1 1
1 9 ; 14 : 4 * * 1 6 41 1
1 1 1 1
1 * 1 * 1 1 <= 1 1 7 1 1 5 4 > = 1 > ? 1 > < 1 1 4 4 1 1 5 > @ >
A 1 9 9
1 > B 9 9
> C 9 1 > D 6 1 > 15 > 1 > = > ?
< 9
<= 1
* 1 1 7 ) 1 4 141 4 9 ; 4 4 1 4 ) 4 4 1 1 1 ) 1 1 E: F9
F 6
9 F 6G4 * 5 81 11 1 151 5 4 6 5 1 E G4 6 1 H 0 1
=
0 1 41 1 4 =H? 14 4 ; 4 1 4 H 9 * 1 1 14 1 * 6 : 1 8 * 6 1 1 4 1 4 4 1 111 1 .1 4 1 4 11 4 1
5 7 15 > = 4 1614 4 1 > ? 1 4 1 8 > < 9 4 1 8 14 @ A : 4 4 12 1 1 # $ %&'( )**'( * 8 1 1 + - ) 2 1 1 5 2 1 1 1 4 1 - B=I$ 14@ 4 14DD ; 1 =H? 0 5 5 : ) 5 1 4H 4= J 1 DH==4 5 4 J 1 * 5 + .
?
+ ; 4 11 ) : 1 15 - ) 1 4 4 5 4 : 0 1 6 4 1 6 4 4 1 1 $ /+ - ! ;1 1 6 1 4 4 : 46 1 4 411 1 6 4 1 1 0 6: 1 - : : =H@4 1 B4 =@ * 1 1 5 6 1 @ ; 6 1 1E 4: 4 6 1 G 1 1 61 1 4 1< * 4 14 4 $ ) 5 1 12 11 4 1 4 4 6 5 6 1 6 " << A
<
$ 1 4 14 @ $ 1 11 5 1 4 17 4 4 4 1 4 ) 4 1 4 1 $ 1 1 14 2 2 6 E 1 G 1 6 4 6 4 1 1 1 1 4 15 4 1 2 1 . 01
" 5 1 5 4 6 1 : 4 4 5 . ! H0 9 1 8 7 9 1 4 1 1 >
@
9 > 912 1 84 4 912 1 E G 2 3 13 1 ! ! ! 0 9
= > ? 61> < 6 > @ 1 > A > B > C 1 > D > 1 8 > 5 1 8> = 1 > ? 1 > < 5 2 > @ > A 1 > B 4 C , 9 1 2 7 ) 1 1 1B4 4 =4 5 14 ?4 1 1 4 ) 11 5 1 81 5 4 1 8 1 1 6 5 1 819 1 1 = 2 1 ? 5 2< 11 @ # 5 5 4 15 1 8 1 9 <4 1 9 4 @ DI 2 9 D 0 9 1 = 1 > ? 1 > < > @ 1 9 > A 9 6 5 5 8> B > C 1 > D 1 > >
A
> = 1: ?> ? 1 > < 1 > @ 1 8> A 1 B 5
B
C
) 14 9 1 2 7 ) 1 16 4 11 ) 4 4 1
1 1 ; 1 1 ) 1 1 A 1 1 8 4 6 5 5 9 4 1 16 4 1 - < 1:= ? 11 ) 6 1 1? 1 DI -1 6 5 1 =4 : 0 1 16 5 ) 1 9 @ D4 5 1 ) 1 1621 4 2
1 1 1 ) 1 2 4 2 4 4 6 9 1 5 4 1:1 11 1 " 4 41 1 15 4 6 9 6 4 152 4 8 0 6 1 1 9 9 4
41 5 2 2 45
1 : * K 5L4 151 9 5 2 4?H4@ .1 5 1 1 9 1 1 4 4 1 ? " 5 2 1 ?1 4 4 1 1 0 9 5 11 4 @ ; 1 14 4 9 9 1 1 8 0 9 1 4"*@"*@4 1 5 1 "* "*@ 5 4 5 2 1 .1 1
D
9 > =9 1 > ?9 > <95 1> @9 > A9 > B9 > C9 > D9 > 9 1 > 9 > =9 ?9 > <9 1 > @91:> A9 1 > B9 > C9 1> D9 16> , 1 5 5 1 * 5 81
1 ==4@C4?? <@? 1 J= ,
4 217 9 "*>") "*@>") 1 > 9 : E GHA > 9 1 1 15 1 1> 911 167 "*=@4") 1: "*=@4")> 911 7 1 "*<4")4 "*<4") 1: "*<> 9 "*@4")4 9 7 4 152 4 15 4 4 / 81 5 5 1 45 =? , 17 91 8 1 1 "*C ) 5 1 =<1 8> 9 4 9 4 9 15 1 1 :1 96 4 1 * 5 ?
J @- * 11 / 1 2 ) 1 1 1 - 15 1511 1 ; 1 ?H< 154 5 <@HB@ " 1 1 & 1 8 6 5 811 6 5 1 8 6 * 811 5 1 84 6 5 1 ) 6 5 6 1 2 4 151 1 141 6 5 6 6 5 6 1 8 ) 1 1 11 1 1 11 8 *11 1
* 1 8 5 6 6 1 " 1 1 6 1 ) 1 1 2 7 9$ @> 9 1 > 9 1 2 1 > 9) 21 1 51 > 9 1 > 9) 61 8> 9 4 9 4 ) 5 11 11 1 1 = * 1 1 1
: 6 5 1 21 4 1 6 1 5 6 6 4
4 1 1 1 11 M . N1 1 1 8 E 1 5G : 1 6 * 8 4 5 #: 1 8 7 4 : " 2 12 4 6 E : 4
4 5 G * 1 1 1 6 5 6 1 * 2 1 5 48 1 14 ) 11 1 -$# < "O) ? ,)#"=C<@ 1 ) 41 ,)#"==@D 0
* 1 16 1 4 14
41 4 01 1 4 1 1 6 6 ) 81 6 " 5 1 6 5 : 4 . : 16 5 4 44 4 5 41 4 * 1 1 5 -4 5 1 5 1 " ) 4 1 ,)#"=C<@ = 9 4 1 4 : 41 11 4 6 6 6 1 ; 1 1 7 9 1 9 9 91 1 4 > 4 1 / 1 E 1 G /
1 6 14 6 1 6 41 64 4 1E G41 1
=
1 6 1 14 1 1 1 1 .1 1 4 9 = * 6
* 6 6 ) 9 4 1 4 : /1 4 46
E 6 9 1 G ; 1141 E G 4 4 1 4 14 11 $*= 6 41 5 0 1 1 4 5 " 5 51 41 15 4 = = 5 6 1 4 11 * ) 1 4 4 E)*G 4 9 6 6 ) 6 6 7 ) 1 9)*7 1 1 ) 1 =9)*=7 1 1 ) 1 ?9)*?7 1 1 1 ) 1 <9)*<7
?
<
= ? 4 . : 4 . : 1 7 1 > 9 1 11 9* 9- 9 1 9
AB) 1 12 4 1 1 ; 1 1 4 4 1 11 1 11 1 - 1 4 - 4 1 4 6 - 1 1 4?JC4J= ?J< " ?JC )* 1 4 )
1 6 1E 1 G1 4@
E 1 G " 1 4 = = 1 A4@P Q4 DP Q =
=P Q * 1 & 1 PQ 1 = =
6BP Q DP Q * 6 1 1 6 4 , , 6 61 > 9 9 9 6 9 E 4 G E 4 4 G 9 E 4 6 4 4 4 4 4 G
@
1 7 E ADG ) 9 6 1
AD 9 7
= < R 1 5 1 R 1 1 4 6 4 1 6 4 R 1 1 41 66 1 6 > 1 14 4 1 4 4 11 ) 1 1 1
A
9) 11 1 4 1 @ 9) 1< 9 E= ?P=QG 1 4 1 1 * )* :9.1 41 6 @1 41 11 1 6 A4 41 111 4 1 1 = @ * 6 6 61 1 & : 7 9 9. 9) 1 9 1 6 9 = A 6 1 4 16 * 16 4 6 * 6 1 9 1 4 1 81 1 1 - 5 6 11 1 5 15." 11 ) 15 6 N 1 1 5 11
17 9 , 1 9 ' 9 , 81 1 N 4 1 =J? 5 " 17 9 - 9 ) 9 ' 9 1 1 9 ) 1 1 4 1 11 1 1 5 1 1 1?A6 1
1 7 9 9 9 9
B
9
1 1
$ 16 ) 161 1 1 1 6 1 )1 1 6
E 16 G 4151 = B ; 1 1 11 1 141 4 E 1 1 G = C 0 : ) 9 9 9 4 9 9 0 1 1 1 : 4 1 1 ) 1 11 )*=4 )*? )*< 1 4 ) : 1 1 1> : 1 E : G4 E 9 G1
46 1 1 E)*G 2 451 4 4
* : 9 * 1
: 1 ; 9 412 : 1 6 1 1 6 11 6 4 : 14 1 7 ) )* 6 4 1 4 41 4 4 4 4 91 4 S ) )*=419? = 41 4 4 4
4 4 4
4 4: = =1
4: 4 4 1 14 1 4 1A 4:
6 = ?6 4 4 4: 4 4 4 4 1 6 4 E 6 G4 4 6 6 4 4 4 ) )*?419? ? 14: 1 4 6 4 4: 14
4 1 4 141 6 4 ? =: 1 6 4
C
? ?: 6 4 1 46 : ) )*<19? T 9 9 T < 1 4 4 446 E G4 E 1 G4 41 41 4 1 < = 41 4 414 4 4 1 4 414 4 9 4 1 4 4 1 4 4 4 4
4: < ? 14 4 6 4
= D ;1 4 1 1 ' 11 1414 1 ) ) 6 * 1 4 5 41 4 4
6 1 4 * 1 4 6 1 1 4 4
1 44 11 1 1 1 ) * 1 4 4
1 * * 41 1 11 1 ) 1 1 * 1 1 6 4
1 , 1 1 1 1 = ' 1 1 1 1 5 6 1 11 6 4 6 - 5 11 5 14 1 5
1 2 ) 5 17 U& 5 1 2 4 5 : 4 11 1 1 1 1 U- 5 11 6 8 1 2 4 2 9 2 1 U- 6 1 16 2 :
D
5 5 ; 2 1 1 1 1 1 8 1 41 151ACI$4 81 1 : 1 / @ @ / 1 1A=
1 1 1 ? , : @ ) 1 1 1 4 1 1 1 .11 1 1 1 1 1 ) 1 1 6 1 @ @ 1 N 14 12 1% 111 1 1
1 7 9) 5 6 1 -$# < ; 5 1 @9=@? ; 151 9.1 5 11 5 1 1 1 , 1 11 1 )-$# < 156 1 1 E ."CG ) 1 1 /V : F 12 6 5 1 1 1 4 65 5 2
: 1 - 5 1651 = @ )1 1 FB9?W1 5 ) ?C- 5 ' 5 4 1 * 1 5 2 5 4 1 1 ) ,)$#"J
" E=4G E=4?<4@G - E ?<4@G ; 1 1 15 16
=
=
0 4 - ) 1 ,)#"=C<@ 1
) 41 111 1 ,)#"==@D 0 . 1 1 1 1 : : 1 1 1 ) 1 1 1 1 2 4 1 141 ;&- 1 > 1 11 : 1 1 1 1 1 > 1 : 1
1 > 1 1 1 15
: E 1 G . 1 1 1 E : 4:1 G4 1 1 4 : 1 1 & 4 4 41 46 E 16 G4 4 11 E 4 4: G 1 4 4 1 16 1 1 7 9 1 9 9 91 1 4 > 4 1 / 1 E 1 G /
1 6 14 6 1 6 41 64 4 1E G411
==
1 6 *
6 * 6 6 /1 4 46
E 6 9 1 G ; 1141 E G 0 1 1 4 5 " 5 51 41 15 4 ? 7
=?
! ! !
!"#$%&#'#(!)$! #* (!)+,-+"+,+.-+ !)%,,/#&)%0#,# 12 !)23! !"#$%1* %)0%* #2# + 4 5 4 4 5 64 6 4 5 26 6 6 4 7 4 84 6 4 5 74 8 6 6 4 5 4 6 9 4 6 6 * 9 4 6 4 4 ; 69 6 * 64 47 4 4<86 4 5 #6 4 6 4 6 6 = 14 14 6 < 64 4 4 < < 14 6< 4 4 6 14 6 4 694 < 4 6 14 6 6 4 > 14 66 4 6 4 66 4 66 4 4 6 6
4 4 6 < 6 6 . 4 6 6 6 + 4 4 ?@0 4 4 1 4 !"#"$ %& 6 4 6 1 + *4 6 4 67 4 86
24
6 6474
8 * 4 6 4 64 , 4 6 4 44 6 664 4 67 6 8 ! ' !( '&) " !"#"$ %& 6 <4 6 4 4 4 + 6 4 6 < 6 4 < ;6 < , < 66 46 4 >6 44< 4 6 4 6 6 ) 4 4 64 . 4 6 4 A B4 4 CA B4 6
6 4 D 6 ! ' !( )"*$ +" !"#"$ %& 6 6 6 6 ;6
6 >4 6 4 46 6 6 < 7?EFG HAB8 . 6 6 4 < 7HAB8 * 646 6 6 6 4 < 6 6 6 7 8 ; 6
6 4 4 64 6 4 6 4 5 < 4 6 4 6 49 4 6 H 4 5 9 =
2 I 6 4 6 49 ? 6 #6 49 4 6 J66 49 4 K 4 4 F6 44 9 4 C L 4 94 H * 6 4 6 6 M 9 6 640 4 4 H * 46# 6 49 ? 4 6 & 4 9 6 94 4 66 46 4 . H
* 6 J H7 K8 646 49 4 46 # *6 44 66404 4 6 < + 6 4 4 * 4 6 6 * 4 6 6 6 64 6 4 4K 4 % 6 6 4 6 64 6 6 4F 4 6 444 6 6 - < 4 < 4 < 4 4 6 4 946 6 6 > * 64 4 1 ? C * 6 6 4 4 4 M * 4 C 4 64# 6 49 ? * 646 #6
& 4 1 ? 4I C - 646 49 4 6 4
! ' !( , &' !( !"#"$ %& 6 4 < 4 6 64 * 6 4 < 6 < 66 * 64 4 6 JAB 6 AB & 4 5 4 6 6 * < < 4 6 6 46 4 6
4 6 4 ) H 6 6 6 6 4 5 4 6
#6 49 4 6
64<? + 6 4 6 6 4 K 4 4 9 = * 9 4 7 K@084 6 49 < 6 7 6 68 4 < 6 & 646 49 4 6 61 4 66 4 4K * 6 4 6 49 4 6 4 6 1 6 4 * 64 6 6 49 4464 49 4 6 H6 49 4 647 H?8 *4 4 4 6 6 49 4 64 4 4 649 I 49 6 6 ? .464 4 4< 6449 4 ;5 6 6 4 6 6 4 6 * 64 5 6 4 4 6 6 < 6 6 + 4 66 4 6 446 4 4
4 < 6449 6 14
?
I
! ' !( &+& !$" !"#"$ %& 6 6 4 % <
6 4 4 46
6 < < 7 6 6 8 ) HI 6 6 4 5 6 6
4 4 9 = * 9 4 4 4 4 4 4 7 8 4 4
4 6 J * 64 6 6 6 I6 4 1 4 6 4
% 64 6 6 6 46 4 4 4 64 6 6 < 6 * 6 44 5 4 C * 6 4 6 6 6 < 6 644 6 + H 4 &4 > 6 6 4 6 6 6 6
H
4 4 6 -. '/" # ! ' !( !"#"$ %& > N 6 4 4 6 4 < < +6 < 4 6 4 6 6 4 . 6 4 6 < 6 < 6 < 61< 4 6 < 61 4 6 < 6 6 44 <6 < 4 4 6 6
J
6 6 6 6 6 4 6 6 #6 6 4 6 4 4 6 6 4 6 ; 9 <6
<4 7 9 ?8 6 0+ ; 0+ 64 4 4 6 * 4 9 4 6H ) 4 6 6 6 24 4 ? 4 6 54 *44 4 64 6HF
) 4 4 * >4 6 4 + 4 6 + 6 9 4 4 446 4 4 5 44 46 % 4 5 6 6 9 = 8 6 4 4 #6 4 6 4 6 6
K
8 6 * 4 6 4 46 ) 4= 8 6 N 8 <4 5N 8 4 4 9 8 , 6 44
6 * 4 64 4 5 + 4
4 + 4 6 6 + 6 64 6 &#O.!-%'#!)$#%+)+-!* +$!;.+-#)$# + 6 4 44 4 6 6 6 6 * 6 6 4 44 6 4>4 6 4 6 + 4 4 4 4 4 % 64 4 6 4 < 6
6 4 46 * 6 6 6 6 4= 4 4 > 6
< 4 4 < 6 < < 6 < 6 4 & 6 < 6 4< 6 4 * < 6 < 6 4 4 4 6 6 4 6 < 6 6 & > 66
< 6 4 4 6 4 6 6 4 ; 4 6 < 64 6 6 6 44 4 6 * 6 6 6
F
?*+. !M)!;+/%0%)!-+2!%O%2 # /%0;%* + #0 ) * 6 44 < 6 44 4 < < < 6 4 4 = 4 6 + 6 4 4 HF HC * 6
6 A E7 A 8B
? I H J K
IF K II F C I I
? J J J J J J
* = O 6 4 4 7 A,$E B P 4 4 6 7 1 A,$E B ? * 4 < I * < < 6 < 6 6 4 1 6 < 6< 7 6A,$E B H 6 < 4 6 4 J 6 < < K 6 < 6 < 4 6446
C
+ &< +< 4>4 6 46
< < < = 4 44 6 O 4 I ,/#&)%0!%0!-)#, !&# ; 44 & 6 4 6 6 4 * 6 < 6 66 6 > 6 * 4 4 < 6 1 < = Q* 6 6 AB4 C 4 Q, 6FAB #6 JF AB 6 < 6?AB
4 Q, 4 IAB4 ?AB 4 Q, 4 6 4 4
Q) 4 4 * << < 6 > 6 54 6 67 6 6 <4 84 6 4 4 4 6 4 4 4 46 ' 6 < 4 + 66 6 1 44 6 6 6 6 6 6 #6 6 66 6 9 4 + 6 749 1 8 6 6 4 #6 4 4 * 6 67 6 8 64 6 ) 6FF? FI 4 < 6
H )#M2!-#)$!-+2+,%!)! '%$+, ; 4 4 6 6 1. < &
4 9 4 6 = * 6 4 5 < 6 ;6 6 > 6 66 6 4 4 . 6 4 JA B 1; 6 4
4 4 476 86 4 < 4 4 4 ; 6 6 4<4 4 < 6 6 6
% !" # $!%&'($&" ") *+& J * ,*)#.#)%0# *4 44 6 6 . = 4 44 4 6 6 . 4 >4 6 4 6 6 ) 644 6 4 6 6
. 6 4 6
444 6 4
! ! ! " ! ! # !$
$ % ! $ ! ! & ! '()*+*,-(./0,1*2*3()4(',5*-* ' $ $ , $ $ $ $ $ 6,7 . & 8 $ , " % & : ;< : ;% < := 7<: <: % <: $ < % $ % & % 7 >-(?*4@1*0*1.>3)>'()> , 0 ' 8 ' # & & & : < 1 8 # # & # # $ & & ' $ & ' % #8 # 4 # & " : < & ) > & $ & & $ / $ & & & ( ,
$ # , $ & & , & $
8 $ & & $ $ A & , & > $ 8 & % @ #& & # &
@# ' & & " * A & B A & ' & 8 8 & * $ & & $ & : & < A & $ $ $ > $ $ & 8 & $ & & , 8 8 & & 8 A & / 8 $ C 2 D*E & " FG & 1E D # E! F' & # ! F> & FA & D E # $ 2 B & " <A & $ $ ' & $ & & ' & $ & # @ & + & &$ & # & & $ & $ $ * $
8 > & & A # & & & ' & * ' # # & * 8 & 8 ' 8 8 & 1 ' ' & 1 H
7
* 6 & 8 , 8 & ' & I & I , 8
;J
+ & & & & + & & & + & 8 & ' & B A & K% 8 @ $ & & - L > & ) M & , & & & - & 8 " 0 & ) = M L ; N ( 7 . & 8 + & / &
& & ' 7 8 + &
& & - & J 1 & & 1 & $ 8 " <- &
N
! <' & , & <. & 7K! <1 & K 8 ! < & & $ #&! <' 7;I $ &
! <+ $ & $ $ $<1 " • && • ' ; • & & <' " • & A & 8 ! • % & & & #& • A > # & D E ' 8 # . & 8 & '
$ $ # & 4 8 & & ' , & $ & & $ & A $ 8 & $ , $ 8& , $ 8 8 ' 8 " ' 0 8 8 & & $ & 8 + & $ $ 8 > $ 8 0 % $ 8 ' $ 8 & & ' $ 8 $ &
;
& $ * #
' . $ $ & : < $ ' 8 & , 8 @ # $$ ' & ' & & > $ $ $ @ % ' 8 $ ) $ ' & )& - & # & ) N=
' & ; %% $ # $ & 8 $ ' & & & 1 , $ & ; A KA ; ; @ & 1 3 & $ A & & , # "7 N C ' ,
=
2 KG ; # ' & 1 $ & 8 0
& $ 8 ' $ 8 $ 8 $ 88 8 '
8 ' > + & $ A $ NC 0 $ 8 $ 8 1 & $ ' ) 1 8 " ' " ! 7 1 & & ! ' 8 & 0 8 ! N 1 " K & K # & K & K #& ' " K & 1 8 K % ' & & K #&
/*B@G)@@/(A@1*0*1.>3)>'()> , # # $ ,
M
$ & , : < @ & ' # /& $ - # # LK & 8 :7KN< 0 & & & 8 . # & $ > $
& & + # & - & $ + & 2 & > $ # ' $ # &
& , # , & : 8 < 7 6 & 1 $ ' # ' # 8 " + & @ & ' K7 8 > & O # :K;I< 8 ' : < & =L : < + ,& 8 : # < 8 & + & $ $ & ) & & $ & / $ & # ' : L7< " $ # &% $ # & @
L
' & 8 $ - * % : < + &
' & / %7
J
8 , $ &% '
& 8 ) > $ # & + $ $ H 7 A & ' $ # &
A & # , & C= $ # * 8 8 $ # 1 $ # & 6 & & * $ & A $ # L & &
) K' # $ $ 8 $" %' & & % ) & 8 & 8
& % $ % ' 8 $ ! %6 ! %6 ! %- ! %' $ ! % ! %. = = %' # , #K' # 8 " • @ $ # & & , & @ ; ! • ,$ & ! • 4 # ! • ) !' #& & ! • 1 @ ' & ! • ' $ * $ ! • > # #&
6 2 $ & ' > & / $ & 8 " - $ 6 &
& > & 0 & 0 1 & 8 $ & " • + & ! • ! • + & ! • ' & • 1 $ $ ' ; & & 8 > ;% $ & ;I N 6 # - $ & 8 # $ # 0 & . &
N /*B@G)(@)/*G*6@4(1*2*3()4(',5*-*/(3+,A-(.)4,A@G*+,A'(),A ,),0('-,4(+/,0*)4* N $ , $ @ , $ $ $ + $
% *PPP $ %*-6
7
$ ' ' $ % 2 $ : < $
/ $ > $ /
@ $ : < : Q 1 $ ) % ' $ $ : < $ : @6*, < ' $ )P'* -'() ;=;% @ . 1$ -'() ;=;%7@ . 7 '
N 7 .(P@)@*)4(@/(A* / $ $ $ $ " F F F ) # $ )
N 7 7 @ 1 " % ' $ : $ < ) $ % ' % : *PPP < 1 % $ : < . + $ ' / , ' / $ $ & + $ $
* I % N 7 7 @ @ $ 1
$ % @ $ ,
% ' $ $ $ /
$ % > $ $ > $ $ $ - ' $ $ $ $ ' *
N
$ , - % /
' $ , $ . & ; ;R < + + * $ $ $ % / $ / $
$ & . / + $ $ $ $ ' ' $ $ ' $ > $ $ > , > $ %
$ $ N 7 @ $ '
$ $ ' $ $ $ + $ $ > 8 1
, $ $ + $
+ N /(+*0*1.>)*'()* N ' <' 6 : Q ' : < ' $ $ + >
;
7 / $ R C SR S
/ + 1 % $ $ 7 1 $ R C C S , % ' $ 1 ' ' $ $
$ / 1$ $ % A T $ $ $ , $ : $ < $ > $ 7 ) $ $ ==R C C S 7 $R CC S ) , R S , > *PP( ' 7 A R S : < @ $ <+ ' & % + % & $ & * # $ 8 & > &
> &
$ %* : < 8 8 % 8 & % ,
=
, ) & $ " 1 % 8 & %+ % & - " %' : LJ< , $ ' ;RS ' , $ 1 $U%V N 7 <> @ , ", ) " / $ $ ) ' % > +
> " > / / 1 ' > $% / $ > $ <> $ % $ / $ ) - $ : < - - $ $ + $ $ 1 $
M
<+ ' % / ) $ N 6 6 6 . ;RC S ' RS 1 " • @ • ' *PPP > $ • $ / $ $ $ $ $ ;RS 0 $ • % ;I • $ $ • $ • $ LRS • 1$ • % % $ @ A ' " % > ' $ $% $ % % 77NR C S N R C S - $ + :
$ $ < % ' % : 8 < B ' % @ $ N N '
L
- $ , $ " % $ $ % P 8 % " &% & &
J % 7 N ; = M L %B 8 > % > $
A $ % >
J
% % ) % % @ % )& ) R S ,
N ; > $ $" • $ •
$ ' $ % • %
• 1 $ $ • W $ • • • • •
• • • • •
' $ " . =RS =RS ' $ ' " $ / , ; R S : <
% >
7
4 ' • $ • % N N /*B@G)@@/(A@1*-(.)4>'()> N N . $ ' $ $ + $ B 77 1 $ > 2
$ $ / ) & ! $ ? ' MRS + X ' & & & > & & & N N 7 ' ' $ %
$ , * $ % 1 R@ C7C S $ 7R , 7R@ C7C + =R S
7
@ J;%1 $ > $ $ + > R S , N ;@/(A@1*G*+>'()> N ; . $ $ + * ( + $ 1 $ , " $ $ $
77
N ; 7 ' 2 ' % > ' R S ' > 7 R S , ' .
7
B" : $ < $ + - N ; 1*3/@/*-(1(-0,*-*1*'*G4@0@V/(Y),/@ 2 & 8 ;L Y
2 $ # $ # & $ + # & 8 8 8 '& #
7N
' 8 ; * > & $ # 7$
+ & 8 ; & ;I # & + 8 > & $ & 8 + $ 6 A 8 6 $ # G # & & )& 8 # & * & 8 & ; N = 1*3/@/*'-(/*+*G@3/* ' 8 1 & + 8 &
7;
, & & & * 8 & +
7=
7M
! !
! " ! # !
!
! $ !
! "# $%&' $'(%) %&'(%')*+,-+./0(1)2+.)3)&0)4 " $ 5 6%7 0 5
$ % 5 5$ " " 2 8 $ 9 5 $; 5 9 $ " 6%7 / $ 5 $ " 5 5 " $ 5 9 5 9 " 5 " 9 + 9 5 $ 5 5 - 9 $ 9 5 $ $ 5 5 7%&<'+&0+-6+&0)1)/0(1)2) = " 5 & 5 5 $ 5 $ $ + $ $ 9 5 5 ) $ 9 5 / 9 3 5 5 9 5 9 9 8 >; & $ 5 3 5 $ 5 5 - 5 8 5 ; 5 56%7 5 ?)/'%.)'=+/0(1)2+).(4)-+@=%#&-(/.)'=%.)/'%.)'+=%. = 9 $ 5 " 5 " 9 $ " $ 9 $ % $ $ 5 5 5 " 2 9 9 5 5 5 " ) # > 5 9 $ 5 9 $ 8
;) 5 9 $ 5 % 9 $
- 0 5 9 6%7 "& " 9 > - $ " 87A;5 $
$ $ 87B;& " $ 5 9 $ $ 5 $ 9 87;' 87C;' $ $ & 6%7 9 87? > 9 8C; 8; 9 8A; $ $ 87;5$ 9
9 8; D $ $ 9 5 8?;5 8?; 8C;5 #
8B;0 $ 87; - 5 $ $ $% $ $ 5 $ 5 "5 $ - 5 5 5 "& 5 8E; $ 8* $ ; & $ $ 8;5 8?; 2 87E; $ " & 5 $ $ 5 $ $ $ $% $ 5 %
7
5 $ " % $5 3 $ 5 ? " & 5 "$ > # 8 ;5 # 5 #$ $ 5 # 5 # 0 $ 5 " / " 5 5 5 $ 5 5 5 $ 0 $ $ $ 5$ $ 5 > 7 $ $ ' 5 > " ' 5 $
AF65EF66F57F6 ?F6 - $ $ 5 $ $ 5 $ $ 5 $ + " 5 8 ; $ 8 ; @ $ 5 $ ?G- 5 $ = 5 $ $ 9 % $ % $ 5 9 8 7H; = # * # 9 5 " @ $ 6%7 & 5 "
5 % 9
$ * 5 5 5 $ $5 $ 5 5 $ 5 9 $ 5 # 5 0 5 5
?
9 = 9 5 $ $ $ ' $ # $ 6 5 5 6 $ $ 6 & 5 5 - $ 5 " I $ 7H78 $ B; / 5
-)&%.(-(%.%-')J++=%-'0%,+)-2/ & " 9 > #0 5 $ 9 $ 9 /$ 9 ! #0 9 / 9 $ ! #0 $ ! #0 " $ 9 #' 9 ?CF6! #* 5 $ 5 / $ ! # $ " 6 H! #+ " " ! #& 9 ! #6 5 5 $ 9 8 GC;! #@ $ 5 $ " 5 ! #& 5$ $ 9 $ 9 5 5 $ 3 9 ! #6 " 9 ! #&
& ">
#+ "$ 5 "! #+ "$ ! #& " " ! #+ "$ 5 0 " 5 $ 5 9 0 $ 8 $ 9 ; $ 87H;% 5 5 8 ; D $ $ 9 $ $ ) " 5 5 5 5 5 #
% "
= > # "% $ $ 5 $ $ 5 9 ! # $ $ )
K 5 ) " " 5 ) K ! #2 $ 5 $
! #2 $ $ / 5 K ! #= $ "$! #= 5 "5 5 "$* "! #= $ $ ! #/ "$ C3)4'(I+L)(-2)+%-%I(&0%2(='%I)-2) &5 5 5 5 3 5 5 5 0&(-7B 0 I 7 -M&)A *C?B + 5 5 * 5 +
C
5 $ D 5 5 5
/ 6%7 & 2 5 5
B=0+'(0+2/.+3)+3*%0+D(M+-+)-2(+'(.) = # 5 9> # 5 # # )5* ( # #
B
# & 5 + 5 5 & /
5 5 5
3 6%5 5 3 =
A&0%0)6/-=%,+6+-(&0)4)3)L)(-2( # & > # # 5 5BN=O? &
#= . > #) 5 5 5 5 5
A
?
N=ON O #= 5 8 ; ' 5 ? 57N=ON O = 5 5 5
5 N=ON7O& 5 CNO I # - ?N O # ) # 8 ; 7K) 8 ;5 5
H
)='+I+0)-2(+),)0.+0)-2(
) ) 5 & 5 5 5 5 5 6%7 5
/ BH A7F6 ) 5 ? F6 ) + 5 3 5 5
. I 5 5 ?N O5 = 5 5 > 5 5 5 5 5
& 3 % BNO5 E
')-+6(3)&0)4
- 5 ' 5 5 5 5 - 5 / 5 ) 5 8 56%7 ; I 5 C # 5 ) 5 5 ) C # 5 8 ; % 5 5
H
& ) 5 5 + = 5 & I ?N O * . 5 * # = 5 5 I 5
/
5
6(I%I%D++.,)3-+6(
& 5 5
L 5 8 B;- & # # 5 #
= A 6 5 0 5 5 + % 5 7HN7O - 6%7 5
E
-)&%.(-(%.%-')3+5&0%*++%D03)I)-2/
6%7 & > #& 5 #. #) #- 5 5 5 #0 5 5 5 5 3 5 #- & 5 3 & 8 5 ;/ 5 5 ' - $ - 5
5
& & 3 6%7
D > #+ 5 5
# = > P Q Q Q " #2 8 ; #%
! " " # " $ %&'(%)*+,-.'/0%12%0#31&*4%-/%%&'(%)*,*'/.'31,*1( 15&'1&*4%-/%(+6'0*.%(* ! 317 317 317 " + 317 8 "8 8 317 8 "89 8 9 317 8 8 ) " 8 " 8 & " " 8 " 8 * $ 8 2 9 $ $
8 8 8 " 9 $ " & 8 $ !8 $ 8 $ $ 8 " " 8 & $
8 " 8 8 8 " " $ 31 " 8 "" & $ 8 " $ " $ + 9 $ " $ 9 $ * 8 $ ! % " ! $ $ & 9; <*< 8 <4< " $ 8 <3< " # 8 <0< " $# 8 <'< #
7
5 $ 8 5 " $ 48380 '= > = >8 $ & 8 483 0 = >8 ' $
1 8 & 8 8 8 & 8 " 8 6 8 / 317 483 ' % 8 " 8
?
7 &*4%-/%+6'0*.%*('@*/%A21#5/'+(*&21#'-'2&6%3/%( *+&1(*&%2*(* 1 317 " # B 1 ; 5 8 8 $ = > $ $ /
" 5 317 8 8 317 1 5 $ # $ $ $ 1 $ ? 1 5 $ ! 8 " 5
8 ? 5 = >8 " 317 8 / = > 1 6 8 8 3 * " # " 8 & 1
C
( " # 0 & " 8 " " 0 ' # ' $ & $ " $ " '
$ 8 ' = > / " # ? '-'('/&%%&'(* 4 8 "8 8 8 " 2
8
D
5 4 317 ! 6
6 5 6 $ $ 8$ ( $ $8 $ 9 1 $ $ $ 9 $ 3
$ $ 2 $ ! $ $
& & $ # = E> +
B
% 5 8 CF3 + 9 &
0 8 " 8 8 317 / 5 317 8 $ $ * $ 8 8 ' 8 8 8 & $ 8 ? C )*@&'D%,*'/.*%1/1D'561.'2&1D*/.* 1 317 8 8 8 1 " " " 1 8 = > 8 1 317 8 8 " ) 8 317
+ 317 2 3178 " G 8 317 # 8 = " >8 +
H
# 1 1 8 8 % 8 8 8 )" 8 317 8 8 8 * 8 2 317 = EG 8 >8 8 317 + 8 # 317 *84 3
/ 317 ; # " #
# " " 8 ; 8 8 = * > # 8 8 8 # 8 ; 8 8 8 8 # # " # 8 317 8 ; # "" 8 8 8 # " " 317 8 8 8 8 8 # "" 317 8 " 317 + " "
I
8 " 8 5 " 5 " " " " 317 1 8 "
; 65'/ C# % 0 # 5 8 65'/ 7EC% #2 5 " $ ! /J5* 7 D7E? 5 "31 # 1 0'J%/%*/.'%&'(* 5 " " " " + ) # ,5)15 " 317 1 " 8
5 " " 317 ; # 317 2 ; 8 # 8 8 317 # 317 # + = > 8 %8 8 # # 8 # # # 5 " 8 8 8 / 8 # 88&%221K ??LM 8 ? LM BBLM + # 317 8 & " ( " 1 8 8 = > 2 8 8 8 # + 8 # 8317 " & 8 ) 317
E
5616*3+/21-%3%/'317)*,*'/.'51)*6* 5 317 =G> 5 + 8 + " 8 1 8 & 31 "7 G G8 8 ( 317 7EG 1 = 8 >
1 8" 8 =" 8 > % # 7G ?CG ( ?CG 317 ? ? LN M8 LM317 8 8 8L M ? 8 ?CG 8BILN M 5 8 8?CG 8 ? 317?CGO8HLN M + $ ? ? 7 ) 5 8 " "8 " 5 317 # # 5 # G LN?M & 8 " + * 317 " + " ?CG 1 317 * 8 D 8 8 317 * E?F3=7FJ> LGM 317 "78IF3=FJ> ) # IF3= J> 317
LGM "#8F3=# FJ> ? 5 317 5 31? 1 8 8 8
0 / % +
* 8 " 8
8 / 8 8 " 0
31? 5 317 8 1 ?? C 2 317 317 8 5 + 8 "8 * 8 " 317 8 1 & " 8 " * 8
# 2 " 8 ) 317 5 # 8 CG 1 317 8 " ; # " # # # # # # # 2 "8 $ 9 8 " 2 " + 2 $ $ 317 8 8$ 9 $ P 0 317
5 317 " +
8317 + # 8 ) 3178 8 1 8 B D6'('56*)/.'/.*%&'(* 5 8 " ( 3178 $ ?L M 1 9 " = 8 > D 8 = > = # " > 1 B D 317 L M L M # B ? # # 7 ? H *2&%D%6*/.'%&'(*%*2&%D%6*.+Q%'-'('/&% H % $ * $ = >8 " $= $ > = > 1 ; # # # 9 #
& 317 ?3 + " H 7 * / 8 " " 8 8 4 " 8 5 ( 5 = > ?L7M ( BL8 ?LM
7
8?LM8 8?LM 2 " " # 9 78 0 * *R 7L7M " 1 " " * 8 8 317
3 ?#CLM8 " & = > 78L #5 317
* 0 = > #B L + 8 " 8 9 # 8 8 $ ) " 8 " 2 " 2 "317 88 K 5 / + 0 8 8 I ('6'4')4'0/1&% I 4 ) ELGM9 8 7LGM8 7#?L M )8 317 " 5 317 8 ) " 317 8 8 317 ( " ; # " 8 317 D # 8 317 ?L . + #
2 8
8 8 8 #0 317 1 # 317 5 317 #5 8 "
#1 " 8 # #1 317
?
#) #
?L M8) 8 # # 0 317 8 #
317 I 7 & " # + 8 37 + " ) # D 8 ? LM317 8L M# 5 #%317 8 31? " " 8 7 E E )" 3 317
)" / ; #( 8BB ) " #* " " 8 # #/ " ) 1 " ; 3 ' 8= > / " 3 " 3 317 / 6 / 3 0/ 3 3 0/ 8 + 8 D 8
317 6 6 " * 8
C
8 317 E 7 5$ ) 317 / 5 " ; % 317 CLM % 317 L> 0 # 317 + 8 + # CLM8
5 317 E ? ( ( 317 8 " ; # ( # % HL7M # 5 317 8 8 7 # . ?L . # 5 317 # # 2 LM8 8 N? 2 = > ? LGM 317 + 317 8 # 1 E C / / 8 " 8 317
1 " 8 1 " ; 8 8LM8 9 L0/M7 LM 0/78 ( SL0/M7 ? LM TL0/M77LM * SL0/M ?LM8
LM8
8 6 " 1
8 S7L0/M 7LM8 T7L0/M8 LM / ) ;
8 # 2 8
( ?LM 5 78LM * 8 317&*/%3' 317 ; 317 " 8 8 # 8 8 ) " 8
; # 5 8 # 8 8 " # + # # & 8 F3 ?F3 ' 8 #+ # # + 8 8 8 8 317 # 317 #317 # # # ) " ; # 4 " 8 1 G 31? ; # *317 # * ?B # *8 " 8 = > =
8 > 0 G 8 G 8 # 2 8 8 31? 8 8 # 2 # 8 G # 2317 /
HG8 8HLN M # 8 8 8 8 2 8 8 8 G #% #* 317 E 7 LM8 772=#7 F3> 7C2=# EF3> D 7?LM 0 77LM #& 8 # " #
B
??2=?F3>8 317 8 8 /*51('/')*(1/&*)+85614+%106)*D*/.' 5 317 ; # 1 8 8 317 #6 #4 #317 + #& ?F3 #5 " # #5 8 8 8 # LM8" 8 8 #& 8 8 8 8 = U #* 8 8 8 8 #5 5 317 ; #0 " " 5 8 8 8 " 8 8 " = > #0 #5 317 8 1 # 2 8 8 #2 L M #5 " 8 # + 8 #5 8 8 8 8 ( 1 317 " / 1 ; # 5 #
8 8 " + G 8 1 = > # . " " # .
H
# #
. / 8 8 1
!
! " #$ ! %&'( ) & &* "#$%&'(&)*+,$-&.$/$"+(-+0$'1(12 "
3 4
! 5
4 3 3 35 6 ,
3
. 7 3 ( 9
* :
"' 9" 2 9: 9 ; < = > !
? !@ A 9 !
;
) 3 9 ) ? B !
4 5B
3 ;A 1
B A B ;A
> @ +
3 ) ; 1 * 3 6 39 ; ! 3 ) C ! 3
"&= " ;A
9
$ 0 9 C ;A3 B ) ! C D
C 4 ! 5 6 E19
! 4
53 ! 4
5
1 7 , / C 3 ! . !
3 ! $ ) 9 3 ;$ 9F; 6 ! 3 3 ( >E $
( !7
1 7 ! ! 3 9($B12+(+1B*&2+(&0$'1($;A 9 0 ;A 9
# 3 ;A 3 # 3 =G
;
0 9
4 5 6 ;A39 9
50 ;A 9 $3% E B 3 3 " 0 (HB$9 "*B"&"1>9A . I" I0 I, :# ! 9 ;A "*B"&"1>9A 9" I0 I, 9: B
9 ;A B $ 3 AJ K + 3 B ;A 9 3 # : / E 3 : 3 3
+ 3 + : 3 3 3 3 2 3
% 3 3 3 3
B : 3 3 0 ;A 9 : − 0 3
− * 3 3 3 3 3 − 2
. 1 3 3 3 3 , !
<
<B*1-+6#1D$(-+"#$%&'(&0"&"#+2$.$0$'1(+;A&9 <B $ 3 3
3 ;A
9 3 J K1 $
3 2 ;A 9 & ! 7 ; @G
<9$ 3 3
"
B 3 3 $ 3 # 3 3 $
! 3 B A4 5)
3 " 3 3 3 B ;A 9 1 . ) 3 ( ;A 9 9A39=
<9 ;A
A 9= 9
$'E $ 'E=A =AG (1$+' '1$+' /LB 1,B 7 # ;A 9 3 3 6 7 3 ! 3 1 ;A 9 ;A?AG3 ;? 91 'E1=A # 1
=
6 3 B 7
1 3
2 : − " 3 3 B
− # 4 3 5 − D − *
− " 1 3 $ 3 B 4 5 − B 3 3
) ;A 9 =E+D($2*+.$&2'$.(&E+ E 3 6 6 # 3 H D
3 =B B 3 # 3
3 3 3
B : B
A J K 3 1 !
+ 3 3 $ 3 1 J K
)
3 3 3 3 3 6 3
M 3 1 3 A39J K3B (BH$9$9%B 3 AJ K 1 * B B 3 ( E19 )B)#"#D$121(#$.&3B*1%&&1,*.$D$(-) B
3 3 3 3 3 3
( : B 3 − B
;A 9 − & − # 3 # ) 1 : − "
− 6 C E − ( − % 3
4A3N==OE5 − B − 1 3 − & 3 B B 1
>
" 3 3 3 - - 3 3 3 3 $ =G
E
B ) D
?
! " " ! ! " ! !# " ! ! ! ! ! " ! ! ! " ! ! " ! "! ! ! ! " # $% " &'() & )' * +, $ ) - )'' ' $%&''()*%+) ,-'./%/$0'+%/% 0 ! ! ! ! 1 2 1 3 3431 ! '! 1 1 ! , 1 ! ! !1 ,$ 1 ! ! ! !1115 ! 6 ! /70$ 3 / ! ! 1 ! & !11$ 6 0 1 ! ! ! 0 1 !
! & ! 1 ! ! ! ! !1 ! ! $ ! ! , 1 ! ' ! 6 " $ ! ! ! 1 ! ! ! ! & 1 ! ' ! 1 & 1 1 ! 0 ! !
! 1 3 +%8$/)9$+:$%/;$ /! ! ! 1 1 % ! 1 '! ! 1 ! '! 1 1 ! ! 0 ! 1 ! ' 1 ! , ! 1 1 !
<2=
3 > 2 > ! 4 $ ! ? > @ % + 1 ) ! 1 '! ! '! 1 ! ) ! ! ! 0 ! ! ! ! $ ! A '81! 8 ' / 1 ! ! 1 ! A ! ! 1 ! 1'8 / ! ' !
! - ! 9 ! ! B3 C1 ! ! ! ! 5'31 1 . ! ! + 1! ! ! $ B ! ! C ! ! '! ! 0 D5 0 ! ! 1 E$ "
E& " 1 $ ! ! ! 2 0&)+%/$$%&''($,:$%/;,0'9$&$ $ $ F 5 % / !
A
3
+ ! ? 1 ! ! F ' ! ! * @D5 G@D51 ! H ' ! & ? 9 ! ! ! ! 1 ! ; ! 1 " !! 1 1 11 * 1 !
! @IJ '! 1 ! 1 ! ! * !
! !1 0 1 ! !1 ! * ! 1 ! H!
> ! ! 1 1 !
+$:2
) <4 +$: 1 > ! 1 ! 1 ! K
! K 1 K ! ! 1 +$: +$: 1 1 /! A ( 1 +$: 1 (
! 1 ' 1
! 1 ! 1
1 ! 1 1 ! 1 1 0 1 ! 1
2
9 ! +$: ! 5'3 1 1
% ! ! ! * +$: * 33 ' > , IJ - . IJ I J J 0 . +$: +$:3 +$:2 +$:4 &
@ 3 3
14 1? 1 ?1 1
32 4@ 4@ 4@
? ? ? M? ?
< M? 4? 22 4?
9 ! +$: '! ! ! 1 * +$: * 32 ' > , IJ - IJ I J
. IJ
0 . +$:2 13 1 4@ ? 4? E+$:4 1 21? M? 2 +$:? ?1? 21? < ? 2? 33 E+$:?& ?1? 3?1 < ? 4< +$: @1? 231 < ? 44 EE+$:& @1? 21 < ? 4< ? +$: 1 431 < ? 44 34 EE+$: & 1 41 < ? 4< @? E: ! EE: !
4
/$0'+%/$,9*$F%(,
E+ ! E ! ! ! 1
?
E, 0 ! 1 ! * ! ! ! " / 03 4 M <4 :'*322 2 &0*0@?
0 ! 1 1 ' !
!B 1 C1
! ! * 1 ! ! 1 1 ! * ! 1 ! > ! 1 2 - 21?IJ1 ! 3I J '! ! " ! ! ! ! !1 9 ! * 9 ! !
A E' E: E0 ! 1?H ! 1 ! ! ! ! E0 ! E& 1 E& 1! ! E0
! ! @ ! ! ! E, ! ! B 1 ! C ! ! E0 ! 1 9 ! ! > B C ! ! !# : ! & ! ! K $ K K ! 1 1 2 9! ! 1 !
! !
@
9 ! !! !N ! .! ! ! 1 ! $ ! ! ! ) ! ) ! ! ! ! 0 2 ! ! 1 ! 1 > 7 !
!
" !
!
#$%&'()*')#$%(%+',*-%.%/*),*012%3%')*3$)'4.%#15'4%'637.'4 .%#15'4% 7516)*)%014*)* 4 8! 9: 8 ! 8 3 ! ; <8 =
8 ! >? !
8 8 ! 8 ! ! 1 ! & ! !
1 8 ! 8 8 ! 8 ) ! ! ; 7@ ! <8 8 ; * 0 % A *0%< '#19??B 0 ! 8 8 >?8B BC?B; +1B <8 !
8 )D0%B??;)D0% ) D 0 % <8 D9>$+6 B-%E$*5''=%3%=$*3'#$'=*+'#$'E#3*6#$%5% B0
0 F ! 8 E D+ > ? 0 ! +CD? E&D+ BB& & +EDB& 6 E+D+ B>;C8:GH< E+D+ &(*)6%% +E+B+> ;)%D<# E E+D+ BB;BH< +E+ DB E E+D+ BC;98G< +E+ D+D> '
;>8:GH< E+D+ BC E +E+ D+D> )D+ BG 0 +EDB+D> ED+ BB ;D4B??< E +D>+ED+D> ED+ B> $ +ED> '. GC % ;GBH<% ;C?H<7 )B #
;H< % +1B '. GG % ;G?H<% ;G?H< )B
B
#
'. ? '. ?? D=G B;) B>?<
% % D
% % )B +IDB1
= 8 F 4 8 99H = 8 E+ 8> # 8H ?8?? ) 8 J?? 8 ?8?G , ! / 8 ;E+D+&(*)6% < # '. GC 8 ')*3.*) ) B>? ! - ! 0 ' 8 +1B8 8' 8 0 A GH
BB0 8 " ! + $ !
8
4 # !
" ! ' ; 8 < 00 ;
< ; ! 8 ! 8
8
8 < K %8&8+ *8 8 $ F − $" − * ! 8 − 1 F 8 8
8 " ! − 4 ! − + F 8 8
F − 0 8!! 8
+ ! F E 8 !
3 F 8 8 8 8 8 8
>
4
E 8 B>- 0 ! 8 ! 8 8 ! +1 ! 8 - = ! " LL M ;! < ' 8 " 8! B?H! !! = '. " " " +1B ' '. GC 8 8 M 1 ! ! '. GC 8 $ '. GC 8 ! " '. ! )
BC$ !!
& 1 8 0 ! - 8 ! 8 ! 8 8 8 0 ! F ! 7 8 8 1 ! :91 '. GC % IH . 8 ! 8 BCH8 ! # 8 '. GC8 - !! + 8 ! 0 ) * 8! 8 8 "N 0 8 0
C
8 ! ! 1 6 ! 0 ! 1 (+G?
%(+1 F (+G? ( G?; G?H < %(+1 % P ( ; G?H < 0 (+G?
%(+1 ;)1%*(< ;(1%*(< D+ > ? Q?H C?H QC?H E&D+ BB& ?8H BH >89H E+D+ BC B> B9H B8GH 8?H ED+ BG Q:?H :8GH ?8?H ED+ BB: Q?H 98?H ?8GH ED+ B> QIGH G?H Q#?8?H '. GC >>H C>8?H >? Q?H GH :8GH
1 ! 0 !
) R B>? >8GSG8G
0 4
0 BC8! % $ 5 ? 0 ? 160 0 ! .T0 - UG ; < 1 ?JQ?H )1%*(J(1%*( % (+G? Q????? ; C
! <
>? G
E+D+ ED+ ED+ BG ' & % BB: )%DBG '.GC )%D#''' D4B?? G8SI8I :8BSH S?H >GSG?H
0 0 0 0 ' ?B
BC8! BC8! BC8! BC8! B??! $ $ $ $ . ? ? ? ? I? B? I
?8?C
?
?
?
Q>G??
9??
>C??
>G??
?
: ?
:
B9
> CB
?
GJ:GH ?JQ?H ?JQ?H 9J?GH ?????
) F >? !
C>JGBH
G
0 ! 8 ; )1%*(<! ! ! -! 8 8 8! !! F ! ; )1%*(< ! 8 ! N BCH 88 M ! IH 8 8 ; < 8 8 ! ! 8 8 8 ! F !! !
8 >031,*=$15%),*#$%&'()'E#'#$*4%#%+'#$'4#3*6#$5'4% > 1
1 !
#30#*)B?9C ' #30#*)G??C ' # #30#*)G??C ? ' # '.GC #30#*)G??C > ' # E+D+ #30#*)G??C C ' # ED+BG #30#*)G??C G ' D4B?? #30#*)G??C B' ) B>? D= G B #30#*)G??C : ' # '. ? #30#*)G??C ' # '. ?? #30#*)G??C ' # '.GG )D0%B??# P A; < - 8! 8 F . ! ' ! 8 !' ! 8 0 ! ! 8 ! 3 ! ! ' !
7
8 ! F ! !!
8 ! 8 !
I
8 >B % 0
8 !
8 " = 8 0 0 !
; '. GC<! ?V W8 ! = 6 ! !!
! 8 8 5 8 9GH 8 BX+ 5 '. GC 8 V W8 0 ! ;
! <! !! >> # + 8 8 ! $ '. GC 8! 8 0 ! ! ! # 8 - ! 8 ! 8 8
! 6 ! 8 >C+ 8 +
8 1 N ) ! GGX+7 8
# 8 ! 8 # 8
4 ! !
.
8 8
0 ! 8
8 + 8 ED+ B> '. GC8 8 1 ! ;ED+ B>
B8< >?; G:8:X+<
1 F 8 8
! - 8 ! 4
' ! 0 F ! !
!
5 '.
:
GC ?V W = 8 ! 7 ! ! ! !
" ! 8 ! ! " - +1B
>G) 8 7 !
+1B 8 !
= ! F ! 8 0 ! ! ! ! ! 8 '. GC GH
?H!
! B9X+ GCX+ 8 8BV
: V)W
!
! " # $ # # $ ! " #$!%& '$() %&'()'%&*+* ' * + + * * , + , + * - +. * ,$$ - * " / / ** * * * * $ / * . *+ + + 1 . * / $ / $ 0 $ 1
$ 2/ / * . - +- . +* - . * - . *+ ++ + + # + * # / " " "
* + + * * 2 . 2 3+ 4* + * * *1 , + % 3 1 / / 2 $ 1 2) $ 1 2/ $ 1 / / - / $ 2 # 1 / / / 42% $ $- * / / 5 3 #
/ / 3 # $ 1 2/ /
6
6) 7 " / # $ 3 #
$ 8961 2 , $ 16 23 # :1 2 % - 6; 6<: 3 # $ / # $
1 2) &696 $ /&8;< $ / / " $" 3 # $ # /$ - + $- $ / / 7 " $ 5 3 # / $ 1 2 $-$ /$ 3 " 1 /$ / 2 8;< '% =%( ) >?+ $ 1 2 1 2/ / $ ' / 1" 2/ / $ / $ #
9
8 9+ % ! 1 2 1 2 1 2 % ! % ! % ! 1 / / $2 %7)/(7) # @ $ / $ A $ / / # / - 5 $ #$ # 3 # / / $ %=)/
<
:<@ ! /6 /9# % 1 2 # / 3 $ " 0 ' B$ % ' 6; 6 5 ( # /
$ $5 $ % # % ! 3 $ # C $ 0 %
' 3 # /
B$ % ' 6; 6
:
5 & ' / / $ ? ' C 5 % ' $ " $ $ % ' < % B$ ' 3
, $ 5 - / #' B$ ' 7 3 $ $ 5 $ # # # $/ # / $ 3 %7) (7) / 7 $ 1:962/ $1 < $ 2 % / 7 % $ / %7) (7) / 0$ $%7)1(7)2 7 0= > 5 - " 3 3 $ / % 3 $ 0 " # 7 @ $
- $ $ 1 2/ # - '& 0= % % - # 7 $
D / # 66 / $ @ / $ # / 3 1 2 # # % / & 1 2 $ > >
5 " - / 5 " / * 1 2 % / - # # / %=) # % # 5 " B$ : # 3 # $- / # 3 # &8;<
;
$ $ $ $ )5 )56/ $ 5 - B # 5
$ 5 $ " / ": 6 $+ / $ - $ % $ $ ' $ / " / 1 2
80&?E*@',*'4(*>',*)'@0 0 " / / - <0&?E*@',*0%&*=>@*(@?',=&F('BG0(3)'@*B*'',=&F(?G0(3)'@?'7?B* 0 ! # %% 5 $ # %% 5 $ A " $
" $ $ 1) '+ 2 $ # :%&5@?375=*(@?%5,*&(?'4(*>',*)'@? :5 $ / #
$ / $ ' $ $ # #/ $ #/ # $ # / // $ H
% $ # # # / # 0 $ $ # / # / 5 # # $ # # $ # 5 " # 5 # 5 $ # $ $ $ # ( # # # # / # / $ $ # 3 $/ $ $ # 5 $ $ / / $ # $ $ $ 0 $ # % / $ # :6% $
% $ # 0 $ $ # % / $
$ / * $ * $ / $ # # $ @ $ / % $ $ * $ $ >?+ / % $ % > $ > ! $ ' # / / # / / / ' / $ ' I / / ' , $ # / # I
7 ! 1?(<82/ 1(?%*2/ 1=+2 1( %2% #
/ / # $ # 5 #
# $ 7 #
3 &%?(<8 &%)?(J7<88 + 8! / /$ / # 5 - %7( :9%5+&0)@*(*+,5&*/%5,*&(?,5(?'>'('@? 0 $ $ / #
$ /
$ 0 5 / $ 0 / / / % # # 0 $ $ $ # !
#
# $ # / $ / /9 $ ( # # $ / $
$ % $ $ % / / $ / / $/ 1 2 % $ 5 $ $
5$ $ $/ $ / / $ / 0 $ # ! 9 # / # 8 / # / 6 / / $ / 6 $ :K L / # / ' # / / $ @ $ ( $ 0 1 2 9 # & 1 2 @
# # / $ # / $ :8@*=>@*)'%5,*&* :8',M5&'&*%5&?+=&7?*075B*73'N@*=>@*)* , ! / J % ! / $ / $ / #/ / 0 / /
6 % $ ! / / 3 # + $ /
7 * 1 / 2
$ / % / $/ / = # # / 5 ! 7 $ /$ # 7 $ <O)/ /
/66O)% 6O) 7 $ O)9
( !% + / $/ # / 0 $ $ $ , / / / @ $ /
9 0 / $ $/ #/ $ / , / # 1 P2/ $ = / / $ * / / $ 5 # / 1 $ 2 $ / / , $ /$ $ * /
$ 3 #$ # / 5,*@'*075B*73'N@*=>@*)* :865 M/ $/$ # $ # %$ / / / # 7 # 1?(/ =/(G%*/('% 2 / // 5 M / 5 * / K 6L / $ 7 # /
$ # # # Q # / / % # # / 0 $ / $ & $ # @ /$
8 & = 8 B / # / /< K L/ # / # K LB /# $ /9K L % / $ /
'% # * $ $ % $ 192 # # !
( ( / $ $ ( #$
6
% / $ 9+?BJ 6 68+?B $
* 6R # / $ / $ 9= * R $
< * $ S # / # 7 1 / 2 1 / 2 * 1 2 <R # / $ / $ * 6R # / $ / $ * /$ / $ / / / / $ / :89&0)('@*=>@*)'%5,*&* & $ * # $ & ! ( 0 # ( $ % $ % $ $ $ ( $ $ $ & $ & $ / # :<'4(*>(*)?(7&*>* :<5%7''%5?M(',*N7?=' $ # # 1+'(8:D<2 B B $ $ $ / $ B B 1 2 5 # /
$ 1 2 5 4 $ $ 5 $ 9K L1 2 @ $ $ :M/ K L $ % $ $ 7 $ #0 1 $ $ 2 ' $ #
# ' 1 2 $ # / 3=*&
: $ $ ' 0 6 / $ ' $
/ / 3=*&, $ $
$ $ / 0 / $ # / ' / $ : @ $ / +$ / / $ ' $ =B* 0 68 ;R $$ $ /% D6 ( $ / 0 $ $ TU2 :<6',M5&%5>5,*@*)?(7&*>? , $ ## 7 ! $$ % $ $ % % # ! / /$ / / /
3 :+?G'('*(@?57*>'N?>?B?(*7*'4(*>(54'7?B* $ / $ / / # $ ( / / / / 1 2 / $ $ $ % $ # 5 # / ' 7 $ # $ $ $ % % " 5 # $ D(*%5B?(?5B5(7*,'/%07*(@00&*+'5+&,*=*(@0 B $ # # # 1?(<8/+'( 8:D
$ % $ $ / # / 5 $/ / $ # 0 / $ $ # !
D ( / / / $ / % % # $ $ % / $ ' / # ' $ $ ' $ V $ $ / $ , $ $ # 5 , $ $ $ $ ; $ $ $ 1 2 $ 1 $ 2 3 /$ - $ - - $ / $ $ / $ $ $ $ - $ $ 1/ 2 + - ! # 1 $ 2 /$ " $ 1 2 $ $ / $ / $ $ $ $- $ $ - $ $- $
! ! " # # #
! " # $ #% &!' ( )&' %* $
% & " & " # ( " " ) & * )
#
+ & ! , " ) + " ) - " .# ) ) ) / # + 01 23 45 + # & )01 23 45 % " #
% 1 5 6,+*. 076% # 86 " +, - .
& " + - / . . 1 ) ") ) & ! % /. .. 2 *% 34567 8 , 9 / *% 34746 8 / & 9 %. .: 9 . . 9 . . .
. : < < 2 2 /
/ .2=== & . 9 . . . . . . .9. .= % ) ! 5 75 9 9 ) & ) & " # . . 1 ) 5 . .. 2 .
4
. + 2 =-= . . . 2 . .. . . . .
. + -= % " # 2 , / + -) ) 1 5) # # .> 2 9 . / 2 . / 9 + .-= . 2 < .2 . : .< ) # % " "% # " ) 1 5) ) " " 3 / . 9 / 2 <= ; 1#) #) " 5) ?
% # ) # < ! #
1 5 # 1 5 , ) ) " " %. / . 7= , 1 5= =
", , = $ / . = %.: .
> . .: . 9 = %. . . 9 . 8 . . 8 6@3 . . 8 6854 . . . & % ! /. . % , #
/. . < ) ) ( "
. . . % < # ) - ) # )# , . . % < " , ) & = # 1 5 # & 1 5 . &
& ) > ) )
0
$ ) ) & ! 8 < 8 > 4253 . 8 . . 2 . . > 2 4253 .1 8 . 2 9 > 2 . > 9 :. . . . 8. 2 2 / . .: . 8 = >2 . 2 2 . 1 8 . > > . ,2 ./ .: < . $ & # 8. A4 . , 8 A4 . , 8. A4 . , 8 A4 . 8 A4 . 8 A4 . ? " ! 1 5 1 5 1 5 " ) # ) 1# 5 "1 5 & ) " 1# 5 & " & ) 1 5 # " & ) & ) & 1 " 5 ? " & ! & 1 5)
1 5) ? " ) & # # ) ) & ; " # ) & # ? " # & ? " # # ) . ) ) ) ) " . " ( ) ) . 1 " 5 ) . "" ) ! ) ) & 3 # # " % = # = % " % )0 7 % # 6 1 5 % 1 " 5 % ) 0-) @ # > "
A
/" ) " ) & 1 " ) " ))B & 5 " 0C $ 0-) < " D.<EE < # & ; ) # & $ ) / " " ; & & " ; & & ) & # , " )
# ; "
) ) " & ( ) , & " " ; ) ( & ) " % # &
F # * 1 ) ) 5 & & * "1 ) ) ) ) 5)
= 1 5 ) & * * # # )) B* @ # < " 1 ) ) 5 # % & ! ) )
# ) ")1 ) 5) , ) " " % ) # & ) ) $ # E @ 1 5 # & $ # ) # # ( % " ) & & $ " # # " % " " ! 1 & 5
G
% H # & ! " " " # = # ! &)
! ! " # " ! "
$%&'()*+),-,&.*+/)0''%23425)6)%.74(2/+) $ 8 9 ! 4 4 8 #9 4 " 4# , ) # , : ( " : 3 " " " : ) 8 <9 & # #
8 9
4 " 2 # # ! # #
< < ! 8 9 = " # # 8 9 / !
# " # !" /
8
" : # "
9 # " " # 8 9 ! " " # " $%&'" (()*+ " 8" " " " # 9! " #) " # " ) " " , !4 " : " ) :
#
# ! " " " 8 " 9 " , # " $%&'" *)*- #
: 8 9 " :
4 " # " " # #
" : # 4 # " ! ! . # " $%&'/" 0()*-! : " : ! : !
== <) > ! " " : 0 // " 1%&' " ,2)-! ! "
= # # # ??@* # %AB # " 2 > !
# # " : " # #
: /" ?D ) " : $ # " # " ?D # ! < - " " 3 3 4 // 5 $%&' " ,*)6( " 8 9 , 4 D " # 3 " F
G?D !
D " G?D 6 / 4/ // 5 $%&'" !2)+2!
" # ! 4 " : # .
# 4
#
$ ! =? ?=
2 " : 4 " 4 : ?<"
H + 4 // 5
$%&'" (-)6(
" ( : # 2
!2 // 5 $%&'" ,0)6- " " # 4 # " : ?D
" 7 4 " // 5 $%&'" -)60 # 7 , " FD ?F< , " H? " " #
# 2 : 7 I?D # 8 # # : " " #
4 4 $%&" /.()62#
" % 1:!.**;6<,2!! ! 3 G. 2 ! 4 ! " # ! ! 2 ! %&=JJ " E 2 7 # % 1:!.**;+<,2!! ! 3 I/ " 2 ! ! .
F 8" #J??@*9E 7 # 2 ! E ! /" # % 1:!.(2!;.<,226 4! 3 =. ! ! 3 3 ! +,7,+KH8IIH9 : ! +,772G=H8IIH9 " ! & E7 = . " : ! " "
/ ! : # : ! 7 " ! " 7 " $ " & " " ) : : "" # " ! $ ! : " " # "> L 4 . # ! ! . " 3" " : # " 8B B9 " " ! # : & # " " , # #! & # 4 " # " : : "! ! ?
J 4 " 4 " " : ! " 9 " #" " : # " 2 8 " " 9 4 # " , # ! : # 7 # # ' # # # 3 " " " 4 # " " # # ! ! "9 #8 9 " #" " : # " " # 4 " " " "< '" " E
4
)4 # :
'" "< E )E #
E # ! # " # : " B B
4
E
# ! B B " ! " ! " ! " " " "
" ! " ! " : H??@*
K @ / # 8 " 9
: 3
" # ! J??< ) " ! " " 3 " B # B B # B : J? " B # B " # " : J??<3 8 " # # 9 " : @ 4 # : M M M M" # M # A $ " , " " 4 8
9) " 8 H92 ! " # .
! # : 4 # "
G # " $%&' " .6)6+ # " 7 4 " ! " # " " #
" " # 8 # 9 , : " 8" #
9 . " # , " # " /" " # :
# " . : ! 8 9 ?J A 4 8 < M " M : " # ! M " ! M" " " " M B B !C ! 2 " 4 "
' : # : =??@* ! " 4 " "" " " : 4 # " N #
" ! ": 2 " # F ,'" " O ,
I 44 4'/7 O
" & " =? ! " "" " =??@* , N ! '" "<
? . " " < = " ! C" " 4 " " < " 8 9 C" 4 " # 8 9" " * " # 8 "
9 " !
# #" "2 8
9 # # : 2! 4 M #
? M " # M ! ) ! !
" !F ) ! ! 8 9 ! !
'! ! # :" : : # :
&#
4 " " ! 4 ! " " " 4 " " < = H F
C 4: 4 . ) 7 ! # !
<
," " JF
: # 2 ! " 8 # # 94 " " ! ! 8 # : 9 , : " " ! & "
= # # ! /" " " : +,7&*2?KF ! %*== 2 "8# "?G?@*9 7 # " # 7 " !! " # ?F??* 7 ! ! ! " 5 & # " " "
8 " # 9 # " "! - " 3&G<=< !
7 3&%&72I??$7" 8 9$3% O7 %&
? . " / N " ! : # O: : : : N 4$7 .
4 7 8 9 : # 7 ! K<#
H 6# # # ! . E : + ## : ! 7 :
@ ) $ 4 #
B . N $ ! # # " !' @ % # # !
Б4) ВАТРОГАСНЕ СПРАВЕ И ОПРЕМА Спречавање настанка и гашења пожара је сложена делатност која поред доброг познавања својстава материјала и технолошких процеса тражи и добро познавање ватрогасне технике. Адекватна и квалитетна примена техничке опреме у спречавању и гашењу пожара доноси увек добре резултате. Напротив, без техничких средства готово је немогуће супротставити се пожару било ког обима и величине. Избор технике и опреме која ће се користити приликом гашења одређене врсте пожара зависи од познавања карактеристика техничке опреме. Неопходно је нагласити да лоша процена пре почетка гашења пожара, а која доводи до неадекватне примене техничке опреме, може имати кобне последице, поред материјалне штете може имати као последицу и губитак људских живота. Расположива техничка опрема може дати одговарајући ефекат само ако по квалитету и обиму одговара гашењу одређене врсте пожара. Да би техничка опрема одговорила захтевима гашења пожара, неопходно је да буде у сталној приправности и у исправном стању. ПОДЕЛА ВАТРОГАСНЕ ОПРЕМЕ Сва ватрогасна опрема може се поделити на: личну и групну-заједничку опрему. У личну опрему спада све оно чиме је ватрогасац лично задужен и што сам користи при свом раду: − − − − − − −
Радно заштитно одело за прилаз ватри; Заштитне чизме за прилаз ватри; Заштитни шлем; Заштитне рукавице; Заштитна маска; Ватрогасни радни и пењачки опасач; Батеријска лампа.
У групну-заједничку опрему спада комплетна опрема јединице: 1. − − − −
Заштитна опрема: Заштитни комплети одела за улазак у ватру; Опрема за заштиту органа за дисање (изолациони апарати); Опрема за заштиту од радиоактивних материја; Опрема за заштиту при хемијским акцидентима.
2. − − − −
Опрема за гашење пожара: Опрема за гашење пожрара водом; Опрема за гашење пожара пеном; Преносни и превозни апарати за гашење пожара; Стабилне инсталације за дојаву и гашење пожара.
3. − − − − −
Опрема за пењање: Ватрогасне лестве; Механичке лестве; Аутомеханичке лестве; Хидрауличке зглобне платформе; Телескопске платформе.
4. − − − −
Опрема за спасавање: Ваздушни јастук; Спусница; Ватрогасна ужад и конопци; Самоспасиоц.
5. − − − − −
Техничка опрема и алати: Електроизолациона и електро опрема; Опрема за проветравање и вентилацију; Развална опрема; Опрема за детекцију и дозиметрију; Опрема за везу.
6. − − −
Остала опрема: Ватрогасна возила (командана, навална, пратећа, помоћна); Опрема за гашење из ваздуха (авиони и хеликоптери); Опрема за гашење са воде (пловила за гашење пожара). ЛИЧНА ВАТРОГАСНА ОПРЕМА РАДНА ОДЕЋА И ОБУЋА
Заштитна одећа за ватрогасце састоји се од заштитне блузе и заштитних панталона. Заштитна одећа израђује се од посебних материјала који пружају заштиту при раду у условима какви се јављају приликом гашења пожара. Заштитна одећа ватрогасаца мора испуњавати низ услова: повећана ватроотпорност, водонепропусност, унутрашњост мора бити од материјала који лако адсорбују зној, мора бити удобна и комотна за рад. Заштитна одећа за ватрогасце мора бити направљена тако да омоугућује лако обалачење и брзу припрему ватрогасаца за излазак на интервенцију. На одећи морају постојати и флуоресцентне рефлектујуће траке које омогућују бољу видљивост ватрогасца у свим неповољним условима (дим, магла, мрак...). Заштитна обућа мора обезбедити комплетну заштиту ногу ватрогасца. Заштитне чизме садрже заштитну непробојну табаницу, заштитну капу од челика или других композитних материјала, вишеслојну топлотну изолацију. Заштитна обућа мора имати ђон отпоран на високе температуре који је непробојан и отпоран на хемијске утицаје. ЗАШТИТНИ ВАТРОГАСНИ ШЛЕМ Заштитни ватрогасни шлем штити главу и врат ватрогасаца од механичких повреда и делимично од топлоте, разних течности и прашине. Шлем мора бити у облику шкољке која која има глатку спољну површину и мора имати додатна средства за ублажавање удара. Сви делови заштитног ватрогасног шлема морају бити тако израђени да не могу изазвати повреду корисника у случају несреће. Делови заштите лица морају бити тако постављени да не ремете основну функцију шкољке и да не ремете видљивост. Материјал који се често користи за израду шлемова је поликарбонат. Материјали који се користе за израду шлемова морају бити постојани, а на местима која долазе у додир са кожом ватрогасца морају се користити материјали који не надражују. Шлем је тако обликован да пружа комплетну заштиту главе. Повећан је испуст ка врату на који се често монтира и заштитни плашт који пружа додатну заштиту врата и рамена. На темену шлема са унутрашње стране постављен је сунђерасти јастучић чија је улога да ублажава нагле притиске (ударе). Ремен са подбрадником, опремљен је копчама које омогућују лако и брзо постављање кациге у радни положај и обезебђују да шлем остане на месту у свим положајима главе. Што се одржавања тиче потребно је да се шлем редовно чисти, а повремено и дезинфикује неким од средстава за те намене (дезидрем, дездерман, диконит, алкохол...). РАДНИ ОПАСАЧ (ПЕЊАЧ) Опасач ватрогасцима служи да се помоћу њега причврсте и обезбеде од пада када раде на висини тако да им обе руке буду слободне приликом рада, затим за сопствено и спашавање других особа. Опасачи се могу израђивати од разних синтетичких и природних материјала који морају бити атестирани и да испуњавају посебне захтеве за коришћење у оваквим условима рада.
Сваки опасач има прекораменик, чија је улога да опасач држи у одређеном радном положају за одређену висину тела извршиоца. На опасач се још поставља и торбица са секиром, држач батеријске лампе и торбица са металним клином. Ова три елемента се посебно постављају на захтев корисника из разлога што опасач може вршити функцију и без њих. Опасач има и алку која служи за качење ужади и омогућује извлачење ватрогасаца и унесрећених из акцидентених ситуација. Опасачи се након употребе чисте и суше. Оне опасаче који су стално у употреби потребно је испитивати једном на свака три месеца. У ватрогасним јединицама се то испитивање обавља на тај начин што се на један опасач окаче три ватрогасца. Приликом испитивања опасача треба обратити пажњу на следеће: − да неки од делова није засечен, напрсао или се рашио; − да игле на пређицама нису искривљене; − да закивци нису попустили и да ли је закивање правилно извршено; − да се карабињер није деформисао. Опасачи старији од 20 година иако су исправни, више се не смеју употребљавати. При статичком испитивању, опасач се 24 часа оптерети силом од 2500 N, при чему се опасач не сме издужити више од 3 %. Узорци за испитивање се узимају методом случајног узорка. ЗАШТИТНА МАСКА Приликом гашења пожара ватрогасац је принуђен да се креће у просторима повишене концентрације дима и прашине и у просторима који су затровани разним гасовима и парама. У таквој атмосфери, поготову ако је реч о затвореном простору, јавља се и недостатак кисеоника. Осим тога, ватрогасац мора рачунати да код обављања напорних физичких послова, приликом убрзаног рада плућа и мања количина отрова у ваздуху постаје опасна. Справе које омогућују да човек и у затрованој атмосфери извршава одређене задатке несметано, називамо справе за заштиту органа за дисање. Приликом употребе ове опреме врло је важан и правилан избор тих справа, добро познавање њихове функционалности и редовно одржавање. Ову врсту опреме делимо на две групе: 1. Филтрационе справе (заштитна маска и цевни апарат); 2. Изолационе справе (изолациони апарат са кисеоником или ваздухом). Заштитна маска са уграђеним филтером је средство за заштиту дисајних органа, лица, очију од штетног деловања отровних гасова, пара и прашине у зависности од уграђеног филтра. Маска се састоји од образине, наочара, траке за притезање, траке за ношење, и прикључнице за цедило и дишну цев. Маска се израђује од коже, гуме и природног каучука тако да се може користити у свим температурним условима (од -30°C до +50°C). Заштитне наочаре су израђене од пластичне материје или триплекс стакла, које се састоји од пластичне фолије на коју су обострано налепљене стаклене плочице. Траке које служе за затезање маске израђене су од гуме или челичне опруге. Издишни вентил је конструисан тако да се приликом издисања отвара, а приликом удисања затвара. На маску се монтира универзално цедило мањих димензија. Такво цедило штити ватрогасца од више врста различитих отровних материја, док најмање штити од угљенмоноксида који се јавља и као продукт сагоревања. Цедило CO – ово цедило намењено је заштити од угљенмоноксида који је увек присутан код пожара у затвореним просторијама. Принцип рада овог цедила састоји се у томе да угљенмоноксид оксидацијом помоћу кисеоника из ваздуха претвара у угљендиоксид у присуству катализатора (катализатор смеша мангансупероксида и бакарног, кобалтног или сребрног оксида). Угљендиоксид који настаје оксидациом CO, може у извесној мери отежати дисање носиоцу цедила, па се код неких цедила он апсорбује у слоју калијевог хидроксида.
Проблем утврђивања дотрајалости цедила, решен је тако што се у цедило ставља један слој калцијевог карбида, који ће под утицајем влаге из ваздуха која је успела пробити слој за сушење, отпуштати ацетилен који се лако осети. У нека цедила стављају се хемикалије које толико набубре да отежавају дисање. У сваком случају потребно је да постоји неки од индикатора дотрајалости. ЦЕВНИ АПАРАТИ Ова врста апарата су најједноставнији тип апарата за заштиту органа за дисање. Ови апарати користе ваздух из спољашње срединае која није затрована. Довод свежег ваздуха обезбеђује се помоћу гумених црева из спољне средине. Мане оваквих врста апарата су ограниченост кретања дужином доводног црева и опасост од оштећења црева приликом интревенција. Оваква врста апарата данас није или је јако ретко у употреби. АПАРАТ ЗА ЗАШТИТУ ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ Најстарији тип Дрегеровог изолационог апарата произведен је 1910.год. и без нарочитих промена користио се до 1924.год. када му је промењен начин ношења. До тада изолациони апарати носили су се на прсима, а од тада носе се на леђима. Изолациони апарати имају неколико недостатака. Доста су тешки и захтевају велику стручност око одржавања. Обзиром на значајну примену и компликовану изведбу, ови недостаци нису код свих врта изолационих апарата подејданко изражени. По начину израде изолациони апарати могу се сврстати у две групе: 1. Изолациони апарат са компримованим кисеоником; 2. Изолациони апарат са компримованим ваздухом. ИЗОЛАЦИОНИ АПАРАТ СА КОМПРИМОВАНИМ КИСЕОНИИКОМ Овај апарат пружа заштиту при раду у атмосфери која је затрована отровним гасовима, прашинама и парама или у просторима где нема довољно кисеоника. Носилац апарата удише чист кисеоник, а издише 95 % O2 и 5% CO2 и H2O. Издахнути Co2 и H2O се апсорбују у хемијској патрони, а пречишћен О2 се враћа у врећицу одакле бива поново удахнут. Дефицит О2 се надокнађује помоћу уређаја за константно дозирање О2. Уколико је потребно недостатак О2 се може надокнадити аутоматски или ручно. Боце су направљене од специјалних легура челика и производе се у запремини од 1 и 2 литра, а пуне се кисеоником под притиском 150-200 bar – и. Вентили боце и све арматуре за кисеоник не смеју се премазивати уљем или мастима. У разводнику кисеоника је смештен рдукциони вентил који смањује притисак на 3,5 bar – а. Уређај за константно дозирање пропушта 1,5 lit/min кисеоника. Овде постоји и уређај за додавање кисеоника чија је полуга везана са гуменом врећицом која се пуни и празни у ритму дисања корисника. Гумена врећица прима издахнути и пречишћени кисеоник и регулише рад аутомата за додавање кисоеника. На њој се налази прикључак за патрону и сигурносни вентил. У кућишту се налази удисни и издисни вентил и сигнал труба која даје сигнал када у боци остане 4 lit кисеоника . Са том количином кисеоника корисник се може служити још 2–2.5 min. Као и тип апарата са компримованим ваздухом и овај тип апарата се редовно контролише и сервисира. ИЗОЛАЦИОНИ АПАРАТ СА КОМПРИМОВАНИМ ВАЗДУХОМ Ови апарти су намењени заштити органа за дисање тамо где је околна атмосфера затрована штетним материјама. Потребна залиха ваздуха налази се у челичним боцама које се пуне под притиском од 200 300 bar–и. Притисак ваздуха се редуцира у редукционом вентилу на 5 bar-и, па тек онда се ваздух гуменим цревом доводи у плучни аутомат. За контролу притиска ваздуха у боцама користи се контролни вентил. Плучни аутомат омогућава довод ваздуха док траје период удисања, а у току издисања он се аутоматски затвара. За упозоравање ватрогасца да му је ваздух у боци на измаку постоји уређај који даје сигнал када притисак у боци достигне 40-60 bar–и. Ово се постиже или уградњом алармне звиждаљке или пружањем отпора дисању. Боце и појединачни делови апарата се постављају на рамове који су прилагођени облику тела и због удобности поседују леђне јастуке.Време коришћења апарата креће се од 16–120 min. Ово време зависи од количине ваздуха у боци и од потрошње ваздуха, која зависи од више
фактора, а највише од индивидуалних особина ватрогасца. Ови апарати се могу користити под водом до дубине од 15 m. Помоћни уређај и мембрана на еластичност и ломљивост се испитује на сваке 2 године, док се преглед боца и редукционих вентила врши на 5 година. ПЕЊАЧКО УЖЕ Ватрогасци пењачко уже користе у више намена: − Првенствено је намењено самоспасавању ватрогасаца са виших спратова; − За спасавање других особа и важних предмета; − За подизање ватрогасне опреме на висину или спуштање у дубину и др. Пењачко уже је пречника 12-16 mm на чијем се једном крају налази гвоздени престен, спољашњег пречника 80 mm и дебљине 10 mm, а на другом крају карабин дужине 120 mm и дебљине 10 mm. Пењачко уже се израђује од конопље и синтетичких влакана у дужинама од 15,20 и 25 m. ЗАЈЕДНИЧКА ВАТРОГАСНА ОПРЕМА ЗАШТИТНА ОПРЕМА Приликом гашења пожара често се јавља потреба за предузимањем низа мера како би се пожар локализовао и задржао на мањем простору. Ово је нарочито изражено у петрохемијској индустрији где је врло тешко пратити развој пожара класичним средствима. Да би могао да адекватно интервенише у таквим ситуацијама, ватрогасац мора да буде опремљен у заштитном опремом која одговара стању на терену. ЗАШТИТА ОД ТОПЛОТЕ Ватрогасци су се штитили од топлоте бројним средствима, најпознатије је поливање ватрогасца који прилази ватри воденим млазом. Други начин био је ношење штита испред себе, затим употреба металне капуљаче која је имала на себи прикључак за довод воде... За заштиту ватрогасаца-спасиоца од топлотног зрачења, додира са пламеном и врелим ваздухом употребљава се заштитна одећа која може бити израђена од азбеста (који се избацује из употребе) или алуминијумских влакана. Ова заштитна одећа се користи за прилазак и пролаз кроз ватру. Састоји се од панталона, блузе, капуљаче се заштитом, рукавица и чизама. Ова одела при пролазу кроз пламен могу да издрже и до 1500°C, али је време задржавања у ватри ограничено на свега 20sec. Одело је отпорно на додир са пламеном јер је израђено од вишеслојног материјала који је тешко запаљив, обојено је светлом бојом која одбија више топлоте у јединици времена. Осим наношења боје шприцањем постоји и метода лепљења алуминијумске фолије на површину одела. Одело и обућу је потребно редовно прегледати и одржавати. Одело се чисти меком крпом, топлом водом и неутралним средством за чишћење, затим се суши природно или помоћу топлог ваздуха. Чисто и осушено одело се пакује (без гужвања) у кофер због заштите од влаге и прашине. ЗАШТИТА ОД КИСЕЛИНА, БАЗА И СЛИЧНИХ МАТЕРИЈА Понекад се указује потреба за гашењем пожара који су изазвани разним агресивним материјама или су стицајем околности те материје присутне у просторијама где је дошло до пожара, па због високе темпетратуре у просторији долази до лома амбалаже у којој се налазе опасне материје и до неконтролисанг разливања истих. Већа концентрација разних гасова и испарења онемогућава извршавање задатака втрогасаца-спасиоца без одговарјуће заштите. Овакве материје се могу јевити при техничким интрвенцијама, хаваријама и кваровима у погонима и на транспортним средствима. За заштиту у те сврхе се користе одевни предмети од гуме или неког инпрегнираног материјала. Одећа и обућа се израђују у облику (комбинезона) потпуна заштита или у облику елемената (чизме, кецеље, рукавице...) као делимична заштита. Сви предмети заштите захтевају максимум пажње око одржавања, како би се беспрекорно употребљавали и како би им се продужио радни век. Ова опрема се може користити као заштита од билошких оружија или од бојних отрова.
УРЕЂАЈИ, СПРАВЕ И ОПРЕМА ЗА ГАШЕЊЕ РУЧНИ АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Ручни апарати за гашење пожара служе за гашење почетних пожара. То су справе које омогућавају избацивање средстава за гашење пожара и на тај начин омогућавају њихово гашење. Сви ови апарати направљени су тако да се њима једноставно рукује. Израђени су од челичног лима и ваљкастог су облика. У зависности од тога како се допремају на место пожара сви ручни апарати деле се у две групе: 1. Ручни преносни апарати; 2. Ручни превозни апарати.
Ручни преносни апарати за гашење пожара су они апарати чија тежина у напуњеном стању не прелази 20kg, изузев апарата за гашење водом или ваздушном пеном типа „Б“ (брентача), чија тежина у напуњеном стању износи 25kg. Ручни превозни апарати за гашење пожара су апарати који су додатно још снабдевени и ручком и точковима за (ручни) превоз чија тежина у напуњеном стању није већа од 260kg. Конструкције апарата у потпуности искључују могућност повреде лица која с' њима рукују или се налазе у њиховој близини приликом употребе или пуњења. Резервоар и припадајуће арматуре сваког апарата треба испитати на притисак у трајању од 3min при чему се на апарату не смеју појавити пропуштања или деформације. Испитни притисак резервоара или одговарајуће арматуре треба да буде већи најмање 1,3 пута од максималног притиска (највећи радни притисак на температури од 20°C). Сваки апарат мора да има уграђен сигурносни вентил. Помоћни елементи који служе за активирање апарата (дугме, полуга, точак вентила...), морају бити пломбирани како би се осигурала исправност апарата. Апарат мора бити конструисан тако да руковање њиме буде једноставно, да га свако лице након читања кратког упутства, може сигурно употребити. Време активирања апарата (време које протекне од дејства на направу за активирање до почетка избацивања млаза) при температури од 20°C не сме да износи највише: − 5sec за преносне апарате; − 10sec за превозне апарате. Резервоари апарата за гашење пожара морају бити са спољне стране обојени црвеном бојом. Све унутрашње површине делова израђених од материјала који нису отпорни према дејству средстава за гашење пожара морају бити заштићени на одговарајући начин. Ознаке на апаратима: Сви апарати морају имати следеће ознаке: − Утиснуте (фабрички број и година израде апарата); − Исписане (ознака апарата, време непрекидног пражњења, врста пожара за који је намењен, упозорење када се смеју гасити електричне инсталације, највећа вредност напона електричне инсталације која се сме гасити, упутство за употребу у сажетој и јасној форми). Подела апарата за гашење пожара према врсти пожара коју гасе: 1. Апарати за гашење пожара угљендиоксидом – ознака CO2; 2. Апарати за гашење пожара прахом – ознака S (овде спадају и апарати под сталним притиском чија је ознака S-A); 3. Апарати за гашење пожара халоном – ознакка HL (ова врста апарата се још налази у употреби, али се полако избацује због доказаног својстава о штетном утицају на озонски омотач и замењује се новом врстом апарата шире познатог под називом Fe36 који је пуњен са 2 и 3kg хексафлуор пропана). Ово је најбоље познато заменско средство за халон, које је притом и еколошки прихавтљиво; 4. Апарати за гашење пожара распршеном водом – ознака V; 5. Апарати за гашење пожара ваздушном пеном – ознака Pz;
6. Апарати за гашење пожара хемијском пеном – ознака PH. АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УГЉЕНДИОКСИДОМ – CO2 (НАМЕНА, ПУЊЕЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ) Ови апарати се израђују у различитим величинама, уколико маса пуног апарата прелази 20kg постављају се на точкиће и монтира им се ручица. Употреба и руковање су једноставни. Треба само да се одвије вентил високог притиска (или стисне ручица, што зависи од типа) и гас излази на експанзионој млазници. Ови апарати се пуне под притиском 80-90bar-а. Гас у боци је у течном агрегатном стању. Овај апарат представља посебну опасност ако се неактивиран нађе у пожару, тада постоји опасност од експлозије самог апарата. Изласком гаса из боце врши се сублимација, тј. угљендиоксид из течног стања прелази у прах (овом приликом јавља се појава суви лед, приликом ове реакције температура која настаје износи -77°C do -78°C). Суви лед у додиру са отвореним деловима тела ствара повреде. Апарати за гашење пожара угљендиоксидом – CO2 служе за гашење почетних пожара на возилима и објектима. Имају доста широку примену у превентиви заштите од пожара и најчешће се користе за гашење: − Лакозапаљивих гасовитих и текућих материја; − Пожара на моторима са унутрашњим сагоревањем; − Пожара на машинама и уређајима под напоном струје (трансформатори, уљне склопке, ротационе машине и сл. до 12 000 V); − Пожара чврстих материја који при горењу развијају високе температуре, као и других чврстих материја (дрво, папир, текстил...). Принцип рада ручних апарата за гашење пожра угљендиоксидом – CO2: Челична боца апарата напуњена је угљендиоксидом под притиском у течном стању. При активирању апарата оз челичне боце излази угљендиоксид који експандира у гасовито стање, при изласку из апарата ствара млаз који служи за гашење пожара. Саставни делови апарата за гашење пожра угљендиоксидом – CO2: а) Челична боца, је тело апарата и служи за смештај угљендиоксида и монтажу вентила високог притиска. Израђује се од бешавне цеви са искованим дном и грлом. На апаратима CO2-5 постављена је ручица за ношење апарата. б) Вентил апарата, на апаратима CO2-3 и CO2-5, зависно од произвођача углавном се уграђују 2 врсте вентила, опружног или засунског типа. Апарти са ручицом за активирање имају и полугу која се код активирање савлађује ручном снагом. При томе се вретено вентила помера на доле, ослобађа отвор у тежишту тела вентила и омогућава да угљендиоксид кроз успонску цев, црево и млазницу излази напоље. Друга конструкција вентила има точкић. Окретањем точкића у смеру супротном од смера кретања казаљке на сату, подиже се носач заптивача и ослобађа се отвор за улаз угљендиоксида. Вентил уједно служи за пуњење челичне боце након њеног пражњења. У вентил се уграђује сигурносна мембрана која осигурава боцу од експлозије у случају пораста притиска. ц) Млазница са цревом, млазнице су уобичајене конструкције или чешће са проширењем ка крају млазнице. Служе за усмеравање и распршивање млаза угљендиоксида. Ова врста апарата се активира на следећи начин: скине се осигурач, стисне се ручица (или одврне вентил), померањем вентила ослобађа се отвор у телу вентила и угљендиоксид из боце апарата истиче кроз млазницу. Ови апарати се сервисирају на 6 месци, а испитивање хладним воденим притиском врши се на 5 година под притиском од 180bar-и. АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УГЉЕНДИОКСИДОМ – S (НАМЕНА, ПУЊЕЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ) Ова врста апарата употребљава се за гашење пожара течних материја (бензина, алкохола, етра, уља …), гасовитих материја (метан, пропан, ацетилен, градски плин и др.), као и пожара чврстих материја. Ови
апарати се такође употребљавају за гашење пожара електричних инсталација. Главни суд апарата је од челичног лима, цилиндричног облика, заварене конструкције и напуњен прашком за гашење. Као погонско средство за избацивање прашка из апарата употребљава се компримовани гас CO2 који се налази у боци високог притиска. Боца високог притиска CO2 монтира се на капу апарата и налази се унутар апарата. Затварач боце CO2 је мембрана од бакарног лима дебљине 4mm. Активирање поменутих апарата постиже се пробијањем мембране боце CO2 помоћу покретне ручице, капе апарата и игле. Апарати S-6, S-9 и S-12 се испоручују напуњени. Век трајања пуњења је дуг под условом да прашак не долази у додир са влагом и мастима и да је боца CO2 у потпуности заптивена. Након пражњења апарат се мора поново напунити како би могао да дејствује у сваком тренутку. Поменути апарати су неосетљиви на спољне температуре и не мрзну. Могу се употребљавати у температурном интервалу од -20°C до +45°C. Контрола апарата S-6, S-9 и S-12 обухвата следеће: − контролу механичке оштећености; − контролу квалитета прашка; − контролу садржаја CO2. Апарат се редовно контролише у прегледу оштећености и запрљаности делова. Свако оштећење делова апарата мора се на време отклонити. Приликом поновног пуњења очистити све делове апарата и проверити да ли проточни канали нису запушени. Сваке две године посуду апарата испитати на хладни водени притисак од 24bar-а. Том приликом контролисати и вентил сигурности. Сваких 6 месеци контролисати квалитет сувог прашка и проверити да ли се исти згрудвао. На 6 месеци се врши редован сервис ових апарата. Ручни превозни апарати за гашење пожара тип: S-50 и S-100 су апарати веће запремине. Све остале карактеристике и намена су исте као код апарата типа S мањих запремина. Ови апарати се такође испоручују напуњени, сервисирање и начин употребе обавља се на исти начин као и код апарата истог типа мање запремине. Апарати веће запремине морају приликом интервенције задовољити услов да им домет млаза буде најмање 10m. Ако су апарати типа S напуњени посебном врстом праха могу се употребљавати и за гашење пожара лаких метала. Код апарата S-100 потребно је приликом активирања поред отварања вентила боце CO2 отворити и још и пропусну славину која се налази на месту улаза гумене цеви у апарат. Уколико је апарат под сталним притиском типа S-A (апарат са уграђеним манометром), приликом активирања се не чека 5sec за постизање радног притиска, већ се одмах по притиску ручице добија малаз на млазници. АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ХАЛОНОМ – HL (НАМЕНА, ПУЊЕЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ) Апарата за гашење пожара халоном, такође има различитих, како по величини тако и по конструкцији. Као погонско гориво употребљава се компримирани гас у посебној боци, исто као и код апарата са прахом. Ваздух може да се непосредно сабије у самој боци, тада се на апарат поставља манометар за очитавање притиска у боци. Овај апарат се активира као апарат за прах, сачека се да се постигне радни притисак. Уколико је апарат под сталним притиском, онда нема чекања већ се одмах по притиску ручице добија малаз. Ови апарати првенствено су намњени за гашење пожара, електричних инсталација и електронских уређаја и апарата високог и ниског напона: генератора, трансформатор, електромотора, рачунара, ПТТ, ТВ... Употребљавају се и за гашење почетних пожара течних материја: бензина, уља, керозина, бензола, етра, алкохола, боја... Као погонско гориво за избацивање халона служи компримовани азот у посуди апарата. Млаз се избацује преко узгонске цеви. Млаз на овим апаратима се може прекидати више пута помоћу покретне ручице. Ови апарати нису осетљиви на промене температуре и користе се у температурном распону од -20°C до +50°C. Као средство за гашење код ових апарата употребљава се халон „BCF 1211“ који се из апарата избацује
помоћу азота под притиском од 8 bar-а. Тело апарата израђено је од декапураног лима дебљине 1.5mm. Капа апарата, ручице и млазница израђене су од пластичне масе, а седиште капе, ударна игла и успонска цев израђени су од месинга. Опруга вентила је од патентиране челичне жице дебљине 1mm, а све заптивке су од витона. Редовна контрола исправности апарата састоји се у провери исправности пломбе и оштећености апарата и провере тежине халона у апарату и притиска на манометру. Оваква врста контроле обавља се на сваких 6 месеци о чему се попуњава и сервисни картон на сваком апарату. Превозни апарати типа HL израђују се у величини 25 и 50 N. Код превозних апарата се такође као средство за гашење употребљава се халон „BCF 1211“ који се из апарата избацује помоћу азота под притиском од 12 bar-и. Након завршеног гашења потребно је добро заврнути вентил на апарату па затим растеретити црево са млазницом од заосталог халона притиском и отпуштањем покретне ручице на млазници 3-4 пута у временском размаку од 1min. АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ТИПА V (ВОДА), Pz(ВАЗДУШНА ПЕНА) И PH(ХЕМИЈСКА ПЕНА) Ове врсте апарата су све ређе у употреби и углавном су употреби на објектима који нису скоро обновили своју опрему за гашење пожара. Апарати са пеном користе се за гашење пожара класе „Б“ - пожари запаљивих течности (бензин, уље, катран, боје, лакови, смоле...). У апаратима долази до мешања пенила и воде који се под притиском који омогућује CO2 избацују кроз млазницу. Апарати нису постојани на ниским температурама и зато се и избацују из употребе. Апарати са водом – V користе се за гашење пожара класе „А“ - пожари чврстих материја (пожари са стварањем жара: дрво, папир, текстил, слама, угаљ и сл.). Апарати нису постојани на ниским температурама имају узак спектар примене и зато се и избацују из употребе. ОСТАЛА КОЛЕКТИВНА ОПРЕМА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УСИСНА КОРПА Усисна корпа има основну функцију да спречи улаз крупним честицама и нечистоћи црева и кућиште центрифугалне пумпе, а такође служи да држи стуб воде у усисним цревима након престанка рада пумпе или ако се усисавање воде врши наливањем уместо употребом вакуум уређаја. Усисну корпу чине следећи делови: − Кућиште; − Неповртни вентил; − Улазни део; − Механизам за отварање вентила; − Стабилне спојнице називног пречника 110mm, 75mm или 52mm; − Заштитне мреже. Површина улазног дела је 2,5 пута већа од површине излазног дела са стабилном спојницом, а ова разлика је неопходна ради изједначавања отпора који се јавља при протоку воде кроз отворе решетки. Исправност усисне корпе испитује се на тај начин што се усисна корпа стави на сто (равну површину) и налије водом. Ако тада не пропушта неће пропуштати ни код већег ступа воде. Усисне корпе се праве у три величине и класификују се према спојки која је на њих монтирана: − „А“ дијаметра 110mm; − „Б“ дијаметра 75mm; − „Ц“ дијаметра 52mm. После сваке употребе корпа се мора добро очистити од муља, проверава се њена исправност и овлаш се премазују належуће површине вентила и ручице. ВАТРОГАСНА ЦРЕВА Ватрогасна црева имају улогу довођења воде од извора снабдевања водом до млазнице. Према функцији сва црева деле се на усисна и потисна.Усисна црева длуже за довод воде од изворишта
до ватрогасне пумпе. Потисна црева служе за довод воде од пумпе до пожара преко млазнице. Према величини пречника разликујемо следеће типове ватрогасних црева: − − − −
„А“ дијаметра 110mm; „Б“ дијаметра 75mm; „Ц“ дијаметра 52mm; „Д“ дијаметра 25mm.
Усисна црева се израђују од гуме са плетеним или тканим текстилним улошком, а унутрашње и спољашње спирале су од метала. Текстил који се примењује може бити од кудеље, лана, памука или синтетичких влакана. Металне спирале имају задатак да онемогуће да се срево спљошти и на тај начин спречи додток воде. Гумени слојеви чврсто повезују слој тканине и металних спирала. Спирала се завршава са 4 навоја који су чврсто збијени један у други. Дужна црева зависи од типа црева и то: − За тип А (110mm) дужина износи 2,4m или 1,6m; − За тип Б (75mm) дужина износи 1,6m; − За тип Ц (52mm) дужина износи 1,6m или 3,0m; − За тип Д (25mm) дужина износи 1,5m. Усисна црева се испитују једном годишње, а провера се састоји у следећем: спољашњи преглед стања металне жице, преглед спљних и унутрашњих металних облога, преглед радне способности прикључка, испитивање воденим притиском и испитивање усисног дејства сувим и влажним усисавањем. Црева се испитују на притисак од 6bar-а у трајању од 5min. У том периоду морају да остану непропусна без оштећења. Код сувог испитивања црева морају издржати подпритисак од 0,8bar-а у трајању од 1min. Након употребе црева се суше на температури од 5°C до 20°C и тако осушена се враћају на своје место. Потисна црева се израђују од кружно тканог текстилног дела са унутрашњом облогом од гуме или пластике. Крајеви црева су повезани са грлом спојнице помоћу месингане жице. Празна црева су пљосната и лако се мотају у котур. Дужина црева зависи од типа и за типове „А“, „Б“ и „Ц“ износи 15m и 20m.Док се црева типа „Д“ израђују у дижинама од 5m, 10m, 15m или 20m. Црева морају бити отпорна према средствима за гашење пожара (вода, пена, прах). Црева се испитују на 6 месеци на радни притисак. При испитивању црева проверавају се оба проточна правца. Црева се приликом испитивања излажу притиску током 5min. При том се визуелно контролише непропусност црева по читавој дужини. Испитана црева се обележавају особеним бројевима који се постављају на 0.5m од краја. Испитивање се врши по приложеној табели. Табела притисака за испитивање разних типова црева Тип црева Проток воде Улазни Дужина црева (l/min) притисак (m) (bar)
Радни притисак (bar)
Пробни притисак (bar)
Притисак на кидање (bar)
А
6000
4
15
12
25
50
Б
2400
4
15
12
25
50
Ц
1200
6
15
12
25
50
Д
140
6
15
8
15
50
При употреби црева избегавати постављање црева преко оштрих ивица и предмета и наглих кривина и прелома. Црева се морају чувати на сувом месту, а пре паковања морају се добро осушити. Црева за високи притисак израђују се тако што се ставља ред гуме, па ред гумираног платна, и тако у више слојева. Ова црева се употребљавају у навалном возилу и служе за брзо гашење. Монтирана су на витлу на смом возилу. Служе и за добијање водене магле. Дужина ових црева је и до 60m, а пречник им износи 25mm до 38mm. Пробни притисак је преко 46bar-и.
ПРИБОР УЗ ВАТРОГАСНА ЦРЕВА Универзални кључ пречника 52mm, 75mm и 110mm служи да се приликом спајања црева добро притегну, поготову доводна која морају у потпуности да дихтују или одводна која су неупотребљавана или имају пунију дихт–гуму. Цревна повеска се употребљава за подвезивање црева код којих се јаве ситне пукотине приликом интрвенције. Наравно, ово представља привремено решење да се не прекида континуитет гашења. Цревни држач, држи црево када се ради на висини, поставља се испод дпојке, док се други крај качи за ограду, прозор... Цревни носач служи за ношење већег броја црева када је потребно развући пожарну пругу на већој удаљености. Цревни мост се употребљава за полагање црева преко путева да се неби зауставио саобраћај. Ватрогасна витла , служе да се на њих намотају потисна црева веће дужине и могу бити преносна и превозна. ВАТРОГАСНЕ СПОЈНИЦЕ Ватрогасне спојнице служе за међусобно спајање ватрогасних црева и арматуре. Према намени ватрогасне спојнице деле се на: − − − −
Спојнице за ватрогасна црева (усисна и потисна); Стабилне спојнице; Слепе спојнице; Прелазне редуцир спојнице.
Све спојнице се израђују од алуминијумске легуре и испитују на радни притисак од 16bar-и, пробни притисак од 25bar-и и притисак на кидање од 50bar-и. Израђују се са називним пречницима 25mm, 52mm, 75mm и 110mm. Спојнице за црева састоје се из цевастог тела, квачила, гумених заптивача и металног осигурача. Усисне спојнице се употребљавају за прикључивање црева на усисну корпу и пумпу, као и међусобно спајање црева. Састоје се из тела спојнице, грла кавчила, осигурача и заптивног престена. Квачило служи за спајање са клавилом спојнице са којом се везује и подешено је тако да се спајање врши окретањем за 90°. Осигурач служи да омогући окретање тела спојнице са квачилом, а спречи њено кретање по дужини црева. Заптивни престен израђује се од гуме и има улогу да спречи увлачење ваздуха у црево код почетног повлачења воде и онемогућује излажење воде на месту две спојнице. Потисна спојница се користи за спајање потисних црева на хидранете, пумпе и остале делове арматуре. Од усисних спојки се разликују по по дужини грла, конструкције заптивног прстена и угла заокретања квачила при постављању (окретање за 180°). Стабилна спојница се користи за прикључивање на стабилне отворе одговарајућих уређаја. Ова спојница има на једној страни, на унутрашњем делу, навој ради прикључивања на отвор центрифугалне пумпе, млазнице, разделнице... Слепа спојница састоји се од квачила, гуменог заптивача и чепа. Употребљава се за затварање разних отвора (на центрифугалној пумпи, хидранту...) у циљу спречавања механичких нечистоћа.
Прелазне-редуцир спојнице примењују се за међусобно спајање црева или арматура различитих пречника. Оне могу бити Ц/Д (52/25), Б/Ц (75/52) и А/Б (110/75). РАЗДЕЛНИЦЕ Разделница је ватрогасна справа која служи за снабдевање два или три потрошача воде са једног изворишта. Израђује се од алуминијумске легуре. Састоји се од следећих делова: кућиште са једним доводом и два или три одводна отвора. Разделница помоћу једног довода расподељује воду на више млазева. Праве се у разним величинама: пример: Б/ЦЦЦ (један улазни отвор промера „Б“ и три излазна отвора „Ц“типа). На разделницу се повезују млазеви следећим редом: 1. Леви крак (први млаз); 2. Десни крак (други млаз); 3. Средњи излаз (трећи најкраћи млаз). Разделница се поставља што ближе пожару како би се смањило трење које се јавља у ужим цревима. САБИРНИЦЕ Сабирница служи да два млаза воде сабере у један и на тај начин обезбеди нормалан рад уређаја или агрегата. Сабирнице се израђују од истих материјала као и разделнице. Практична употреба сабирнице је када је потребно извршити напајање моторне пумпе са два хидранта или када се врши релејно напајање две пумпе мањих капацитета које доводе воду једној пумпи већег капацитета. Сабирница се обично поставља на првој дужини од возила. Најчешће се првим краком вода шаље на пожар, а другим у возило за приправност. Таквим поступком млазничар скоро и не осети промену возила. Истовремено се рационално користи време за транспорт воде, јер се на сабирници возила мењају наизменично не ометајући саобраћај. МЛАЗНИЦЕ Млазнице служе за стварање млаза одређеног облика, снаге и домета, а састоје се из следећих делова: − Тело које је цилиндричног облика; − Главе млазнице са усником, код специјалних млазница са одређеним пипцима. Млазнице могу бити различитих типова: Обична млазница је једноставног облика и конструкције и преко усника даје само ПУН МЛАЗ, помоћу ње се не може контролисати проток воде нити затворити вода. Обична млазница може имати и ручку за прекид дотока воде, што је погодно за затворене просторе. Универзална млазница је конструисана тако да се њеном главом подешава врста млаза која нам је потребна. Омогућава добијање пуног, комбинованог и распрешеног млаза. Састоји се од цевастог дела, спојнице, гуменог заптивача, дводелне главе, распршивача за воду и окнусног затварача. Специјалне млазнице имају главу за посебне намене. Неке стварају водену маглу, а неке служе за тзв. сондирање, односно гашење унутрашњости сламе, бале сена, угља... У специјалне млазнице за воду спадају: − Пиштољ млазница за високе притиске до 60bar-и (намењена гашењу пожара пуним и распршеним млазом воде, као и воденом маглом и пеном. Облик млаза се регулише ручицом (отворено – пуни млаз, затворено – водена магла). − Млазница за распршену воду омогућава стварање распршеног млаза воде што ватрогасцу ствара штит од топлоте. − Монсун млазница за водену маглу омогућава ефикасно гашење пожара воденом маглом. Погодна је за гашење пожара у затвореном простору, пожаре запаљивих течности, ел. инсталације и пластике. На млазници се налази 9 дизни. При гашењу пожара на ел. инсталацијама ватрогасац мора бити удаљен најмање 2m (за U = 30.000V) тј. 5m (U =380.000V).
− Дубинска млазница се користи за гашење дубинских пожара и вода се може допремити на веће дубине чак и код материјала где вода има слабију продорну моћ. − Монитор млазница се кориси за избацивање велике количине воде на место пожара. Разликују се превозне, преносне или стабилне монитор млазнице. Користе се за гашење пожара водом и пеном. − Млазница за пену користи се за добијање лаке и тешке пене и долази у комплету са међумешалицом. ХИДРАНТИ И ХИДРАНТСКИ НАСТАВЦИ Хидранти су постављени на спољну или унутрашњу хидрантску мрежу и непосредно се користе за гашење пожара или се на њих прикључују ватрогасна возила. Хидранти на спољној хидрантској мрежи могу бити: − Зидни; − Подземни; − Надземни. Подземни и надземни хидранти имају прикључке пречника 75mm, док зидни хидранти имају отовр пречника 52mm. Зидни хидранти се углавном поствљају у (зграде, индустријске хале, складишта...). За коришћење подземног хидрантског прикључка користи се једноделни хидрантски наставак типа ББ – (75/75) и дводелни хидрантски наставак тип Б/2Ц – (75/52). Хидрантски наставак израђује се од месинга или алуминијумске легуре, а може бити једнокраки или двокраки. Састоји се из следећих делова: − тело наставка; − глава са одводним отворима или вентилима за затварање; − рукохвати – закретке са заптивном матицом; − криласта матица за причвршћивање за хидратнтске уши. Пре прикључивања на хидрант, неопходно је пустити да први млаз воде исцури слободно у простор, због тога што постоји могућност да он са собом носи одређене нечистоће које могу имати негативне последице на рад моторних пумпи. Растојање између хидраната у зависности од намене може бити 80m односно 150m у насељеним местима. ОПРЕМА ЗА ДОБИЈАЊЕ ПЕНЕ Да би се добила квалитетна пена потребно је следеће: − вода минималног притиска 3bar-а за лаку пену, односно 5bar-и за тешку пену; − Пенило које може бити природно или синтетичко; − Уређај за дозирање пенила у воду (међумешалица, премешалица и самомешалица); − Уређај за добијање пене тј. за додавање ваздуха (млазница за тешку пену, млазница за средњу пену, генератори за добијање лаке пене и бацачи пене(монитори)). Мешалица служи да екстракт за добијање пене помеша са водом у одговарајућем односу. Проценат екстракта обично се креће од 2%-6% у укупној количини воде. Мешалица је тако конструисана да у њеном суженом делу, тзв. погонској дизни, енергија притиска прелази у енергију брзине, на поновном проширењу (радна дизна) јавља се вакуум који увлачи екстракт кроз посебан отвор 25mm, а регулатором се подешава одређени проток. Мешалица добија назив по месту где се поставља. Ако се постави на самој пумпи онда је предмешалица. Међумешалица се поставља на втрогасно комбиновано возило за гашење пеном и то између резервоара за пенило и центрифугалне пумпе, тако да вода која излази из центрифугалне пумпе, једним делом улази у међумешалицу, исисава пенило и опет се заједно са пенилом враћа у центрифугалну пумпу. Ова центрифугална пумпа не може истовремено радити и са пеном и са водом. Након рада са пенилом центрифугалну пумпу потребно је темељно испрати водом. Уколико је мешалица стављена између цеви тада се зове међумешалица. Она се по правилу увек ставља на првој дужини од млазничара, када се стави на саму млазницу добија назив самомешалица. У овом
случају екстракт носи сам млазничар, што није згодно за рад, зато се овај систем у пракси не примењује. Међумешалица служи за дозирање пенила у води. Израђује се од алуминијумске легуре. Састоји се од следећих делова: − Кућиште; − Улазна сапница; − Излазна сапница; − Простор за улаз пенила; − Стабилна спојница величине „Д“; − Неповратни вентил; − Улазни простор за воду; − Регулациони вентил; − Улазна стабилна спојница величине „Б“ или „Ц“; − Цевасти део кућишта међумешалице; − Излазна стабилна спојница величине „Б“ или „Ц“; − Сталак; − Регулатор протока пенила којим се дозира количина пенила у протоку од 3%-5% у односу на количину воде. Међумешалица се производи у 3 величине: 1. Z2 за проток воде 200l/min при притиску од 5bar-и; 2. Z4 за проток воде 400l/min при притиску од 5bar-и; 3. Z8 за проток воде 800l/min при притиску од 5bar-и. Млазница за пену има задатак да омогући убацивање ваздуха са доње стране у мешавину воде и екстракта. Овде се као код међумешалице претварањем притиска у брзину добија вакуум. У овом случају вакуум се испуњава ваздухом и тако добијемо одређени број пенушања. Млазнице старијег типа су на излазном отвору имале 3 дизне и вентил за подешавање изласка мешавине. Све малзнице раде на истом принципу, на месту стварања вакума улази ваздух, који у одређеним односима гради смешу те су мехурићи пене испуњени ваздухом. Млазница има више врста са различитим називима – именима призвођача (Комет, Минимакс, Жупан...). Њихов капацитет се мери у m³. Млазница новијег типа на излазном отвору има само једну дизну усник који омогућава да се енергија притиска у цевима претвори у енергију брзине. Од дизне тело млазнице се нагло шири због чега настаје вакуум који испуњава ваздух градећи мехуриће пене. У тело млазнице стављена су лимена крилца и мреже, које омогућавају далеко боље мешање ваздухом. Млазница за тешку пену даје пену са коефицијентом пенушања 4 до 12. Састоји се од цевастог дела, ручке за држање, стабилне спојнице са гуменим заптивачем, раздељивача воде који је уграђен на улазном делу, заштитне мрежице, сапнице и затварача. Израђују се у 3 величине као и међумешалица. Млазнице за пену средње тежине се састоје из цевастог дела, ручке за држање, конусно постављене мрежице, стабилне спојнице са гуменим заптивачем и манометра. Ова млазница је тако конструисна да усисава већу количину ваздуха од млазнице за тешку пену, па долази до бољег упењавања тј. кофицијенат пенушања се креће од 12 до 150. Ове млазнице имају проток воде од 200 l/min при притиску од 5bar-и, док додатак пенила износи 2% или 3%. Справе за добијање хемијске пене: да би добили хемијску пену потребно је претходно обезбедити прашак Б (NaHCO2) натријум бикарбонат (сода бикарбона) која у смеши са прашком сапунином омогућава грађење мехурића. Када дође до хемијске реакције ове смеше са прахом „К“ или „А“ Al2(SO2)3 (алуминијум сулфат) настаје Cd. Овај раствор се справља посебно у одвојеним посудама и то прашак „Б“ 1:1,75 раствор прашка са водом, прашак „К“ 1:1,5 раствор прашка са водом. Када се помешају ова два раствора, долази до хемијске реакције и грађења хемијске пене. Пеногенератори су уређаји за стварање велике количине лаке пене, екстаркционог односа већег од 200. Користе се за гашење пожара у затвореном простору. Максимални домет лаке пене је 50m на водоравном и 30m на вертикалном терену.
Принцип рада: погонски мотор покреће вентилатор који гура ваздух ка мрежи, вода пролази кроз мешалицу, усисава пенило, и под притиском од 3 bar-а улази у пеногенератор и помоћу млазнице баца на мрежу. ВАТРОГАСНЕ ПУМПЕ Хидрауличне машине које предају енергију течности која струји кроз њих називају се ПУМПЕ. Ватрогасне пумпе служе за црпљење воде из природних или вештачких извора, транспортовање воде кроз црево до млазнице. По конструкцији и систему рада постоји више врста ватрогасних пумпи: − Клипне пумпе (простог, двостуког и диференцијалног дејства); − Ротационе пумпе (вијачне, зупчасте и крилне). ЦЕНТРИФУГАЛНЕ ПУМПЕ Код ове врсте пумпи се користи центрифугална сила која делује на воду, она ротира у пумпи. Важна карактеристика ове врсте пумпи је констнтан млаз, што није случај код клипних пумпи. Најважнији део центрифугалне пумпе је ротор. Ротор прихвата воду из усисног црева, окреће је и даје јој центрифугалну силу. На тај начин јој повећава кинетичку енергију. Величина центрифугалне силе зависи од брзине окретања, од удаљености средишта окретања као и од масе коју ротира. Ротор је једини радни – покретни део код центрифугалне пумпе. Вода у каналима између лопатица ротора, присиљена је да ротира заједно са ротором. Због тога на сваку честицу воде у ротору делује центрифугална сила. Због закривљености лопатица ротора кретање воде деловањем центрифугалне силе врши се у смеру канала између лопатица. У часу када вода напушта ротор има незнатног одступања од радијалног смера уназад. Статор је непомични део причвршћен за кућиште. У статору долази до претварања кинетичке енергије воде у потенцијалну енергију тј. притисак. Ако пумпа нема статор, тада ради стварања притиска и усмеравања воде мора постојати спирално кућиште, које се још назива видилицом. Центрифугална пумпа састоји се од: кућишта, ротора, статора, доводног отвора и једног или више одводних отвора. Ови делови израђују се од месинга и алуминијумске легуре. На кућишту центрифугалне пумпе налази се поклопац са доводним и одводним отворима, штруферова млазница, отовор за наливање воде, вакуум мотор и манометар, један или више доводних и одводних отовра на вентилима, славинама за испуштање воде. Улазни отвори могу бити пречника 52mm, 75mm или 110mm, па и 2х110mm. Излазни отвори могу бити 52mm или 75mm. Вакуум метар показује величину подпритиска који је створен у кућишту. Манометар је уграђен на излазни део пумпе и он мери притисак у bar-има. Центрифугалне пумпе према притиску који дају деле се на: − Пумпе ниског притиска које дају притисак од 3 bar-а; − Пумпе средњег притиска које дају притисак од 3-10 bar-и; − Пумпе високог притиска које дају притисак преко 10 bar-и. У ватрогсане сврхе се углавном употребљава тростепена пумпа где се притисак повећава за по 4 bar-a. Предност једностепене пумпе је у једноставнијој конструкцији. ПАРАЛЕЛНА ВЕЗА ЦЕНТРИФУГАЛНИХ ПУМПИ Када 2 или више пумпи потискују воду у заједнички потисни вод каже се да пумпе раде паралелно. При оваквом раду свака пумпа има своју посебну усисну цев. Паралелно везивање пумпи примењује се онда када треба да се повећа проток воде. РЕДНА ВЕЗА ЦЕНТРИФУГАЛНИХ ПУМПИ Редна веза центрифугалних пумпи примењује се онда када једна пумпа не може да сама направи довољан притисак. При редној вези прва пумпа даје течност у усисни прикључак друге пумпе, која затим проток даје у потисни цевовод. Редно везане пумпе могу се постављати у једном или више нивоа. Овде је напор пумпи једнак збиру напора сваке пумпе посебно.
РАД ЦЕНТРИФУГАЛНЕ ПУМПЕ УЗИМАЊЕМ ВОДЕ СА ХИДРАНТА Пумпа не усисава воду, већ она у пумпу улази под извесним притиском (улазни отвор пумпе спојен с' хидрантом помоћу потисних црева). Овај се притисак у пумпи повећава за одређени износ. Притисак на излазу из пумпе предстваља збир притиска воде на улазу у пумпу и притискапрема дијаграму при одређеном протоку. РАД ЦЕНТРИФУГАЛНЕ ПУМПЕ ЗА УПОТРЕБУ СПРАВЕ ЗА ДУБИНСКО ЦРПЉЕЊЕ (ИНЈЕКТОРСКИ УРЕЂАЈ) Код стављања у погон систем мора бити напуњен водом, јер иначе пумпа неће моћи да добавља погонску воду потребну за рад. Погонска вода Qp стално циркулише. Однос погонске воде Qk креће се од 1:2, 1:1, 2:1 па до 2,5:1 за дубину 22m. Стављање у погон система врши се тако да се, након што је стављена у погон пумпа, уз повећан гас мотора постепено отвара излазни вентил пумпе за погонску воду, а потом и вентил за корисну воду. При томе треба контролисати притисак на улазу у пумпу. Он никако не сме пасти на 0 или ниже (подпритисак односно вакуум). Ово би значило да се од укупне добаве из пумпе превише троши као корисна вода, па је зато премали проток корисне воде. ВАКУУМ УРЕЂАЈ КОД ЦЕНТРИФУГАЛНИХ ПУМПИ Вакуум уређај служи за стварање подпритиска у усисним цевима. Вакуум уређај може бити клипни, ротациони и инјекторски. На вакуум пумпама најчешће се као неправилности у раду јављају доле наведене грешке: − Клипна пумпа као грешка се јавља неисправно заптивање (треба измерити и подмазати заптиваче); − Ротациона пумпа загревање лопатица у уторима ротора (треба их извадити и очистити). Као друга мана јављају се оштећени рубови лопатица или оштећења на унутрашњој страни кућишта (овакав квар мора бити поправљен од стране овлашћеног стручног сервиса). Може доћи и до цурења на спојевима (потребно је заменити заптиваче). − Инјекторске пумпе – заклопка (клипна) у издувном цевоводзу мотора не затвара добро или је запео преносни механизам за управљање (потребно је извршити преглед и отклонити квар). Дешава се да запне повратни вентил у комори, да се истроши погонска сапница, неисправна пријемна сапница, неисправно паљење свећица (ове кварове отклања овлашћени стручни сервис). Провера исправности вакуум пумпе и непропусност центрифугалне пумпе (испитивање се врши сувим вакуумом). Ову проверу треба обавити приликом сваког прегледа пумпе, а најмање једном месечно: − Затворити све излазне вентиле, славине и на улазни отвор ставити слепу спојницу; − Након стартовања мотора искључити спојницу на вакуум пумпи, при томе мотор треба да ради на ½ гаса, а једино код вакуум пумпи са ¾ гаса; − Вакуум метар на контри пумпе мора одмах показати подпритисак, који треба кроз 20 sec – 30 sec да постигне вредност од најмање 0,8 bar-и; − Кад се отклон казаљке инструмента даље не повећава треба искључити вакуум пумпе и центрифугалну пумпу. Уз лер-гас мотора врши се даље праћење вакумметра. У току 1min притисак може да опадне највише 0.1 bar и у том случају можемо сматрати да је пумпа довољно непропусна. На исти начин врши се испитивање усисног цевовода прикљученог на улазни отвор пумпе. Цевовод при томе мора имати дужину 10m, а његов слободан крај мора бити затворен слепом прирубницом. У овом случају ако се за време од 1min не постигне подпритисак од 0,8bar-и или ако се тако постигнут притисак нагло смањи, знак је да постоји пропусност на усисном цевоводу. КОНТРОЛА НЕПРОПУСНОСТИ ЦЕНТРИФУГАЛНЕ ПУМПЕ Кроз улазни отвор пумпе помоћу сабирнице, а преко потисних црева уводи се вода под притиском од око 10bar-и из друге пумпе.
На почетку је један вентил мало отворен да би изашао ваздух из кућишта пумпе, а затим се вентил потпуно затвори и контролише да ли негде вода излази из пумпе. При овим условима на заптивачи главне осовине пумпе вода семе да се појави само у облику капљица. Евентуално притезање заптиваче на главној осовини пумпе дозвољено је једино за време погона пумпе, док је пумпа под притиском воде, како би се одмах могао уочити резултат. РАД ЦЕНТРАЛНЕ ПУМПЕ КОД РЕЛЕЈНОГ СНАБДЕВАЊА ВОДОМ Код затвореног система пумпа највећег капацитета поставља се на извор снабдевања, а друга пумпа се поставља на оном одстојању од кога први агрегат може надокнадити све губитке притиска по укупној дужини црева са арматурама и пад притиска услед снабдевања високе разлике са обавезном резервом притиска 1,5 – 2 bar-а, којим вода мора улазити у кућиште друге пумпе. Надпритисак на излазу пумпе сме бити највише 10bar-и. ПРАВИЛНО ПОСТАВЉАЊЕ ПУМПЕ ЗА ЦРПЉЕЊЕ ВОДЕ Пумпа се поставља увек што ближе води било по вертикали било по хоризонтали, како би цеви биле што краће, а губитци што мањи. Дешава се из незнања да се пумпа постави у неправилан положај. Тада се не добија правилно искоришћење или се уопште не може црпети вода. Често се у таквим ситуацијама тражи нека техничка грешка на самој пумпи, иако је она потпуно исправна. Цевни вод је нпотребно дужи и угорњем делу долази до сакупљања ваздуха, накупљени ваздух после краћег рада створи толики притисак да заустави проток воде. Такође је и висина црпљења непотребно већа па се и тако повећавају губитци. Код постављања пумпе поред потока или реке треба водити рачуна да се доводни вод увек постави узводно од саме пумпе. ПУМПЕ И ОПРЕМА ЗА ДОБИЈАЊЕ ВОДЕ ИЗ ВЕЋИХ ДУБИНА Овакве справе служе за црпљење воде која се не може савладати усисавањем преко доводних цеви, односно са дубина већих од 8,5m. По конструкцији ове справе могу бити: − Ротационе справе на механички погон; − Ротационе справе на хидраулички погон; − Ротационе справе на електрични погон; − Млазне справе на хидраулички погон. То су већином мале центрифугалне пумпе одговарајуће конструкције или су млазне справе које се помоћу ужета спуштају у бунаре, до саме воде или у саму воду. Њихова намена је да воду потисну из бунара до површине земље, до ватрогасне цистерне или пумпе. Код ових уређаја притисак је увек мали па не могу омогућити непосредно гашење и избацивање воде из бунара. Ротационе справе на механички погон црпљење воде овим уређајима има следеће карактеристике (што је дубина до воде већа - мања је количина и обрнуто). Недостатак овог уређаја је што се услед дужег рада загреје погонаска осовина. Ротационе справе на хидраулички погон (водена турбина): овде се у зајдничком кућишту на зајдничкој ососвини налази мала водена турбина и једна мала центрифугална пумпа. У турбину се доводи тзв. погонска вода која под одређеним притиском покреће турбину која пак покреће пумпу. Кроз решетку се црпи погонска вода, која је дошла у ротор заједно са корисном водом излази кроз одводне цеви на површину земље. Погонска вода се не меша са корисном водом већ само покреће центрифугалну пумпу која је уроњена у воду, захвата воду и под одређеним притиском је избацује на површину. Под нормалним условима део погонске воде од укупне количине воде износи ¼ до ⅓, а део корисне воде ¾ до ⅔. Што је дубина црпљења већа однос је све неповољнији. Зато у пракси максимална дубина црпљења износи 20m до 25m. Читав овај систем мора бити међусобно усклађен како би се у потпуности искористили капацитети пумпи. Тако нпр.: пумпа капацитета 8/8 најповољнији режим рада има код
протока воде 200l/min тако да добијамо 600l/min. На однос корисне и укупне воде, као и на висину црпљења утиче расположиви притисак погонске воде. Ротационе справе на електрични погон (електромоторна пумпа): у посебном простору унутар кућишта налази се електромотор. Да се спречи продирање воде у електромотор овај део кућишта је испуњен уљем под притиском. Овај уређај је погодан за рад јер за његов погон служи електрична струја. Електромоторна пумпа има мали притисак, а велики проток, тако да служи само за допремање воде. Са колике ће се дубине допремати вода зависи под коликим притиском пумпа ради. Млазне справе (дубокосркач): за погон овог уређаја користи се погонска вода. Млаз воде који излази из дизне производи слично деловање као код вакуум пумпе – инјектора. Овде погонска вода даје одређену енергију првенствено у облику потиска. Излажерње воде из потисне дизне првенствено прелази у енергију брзине, тако да улази у радно прихватну дизну стварајући вакуум услед чега овај простор ододздо испуњава корисна вода. Погонска вода даје корисној води један део своје енергије па онда укупна вода сразмерно великом енергијом брзине и притиска излази из уређаја, преко одводних цеви на површину земље до пумпе или у слободан простор. Начелно важи да се код ове справе однос погонске и корисне воде погоршава, ако је висина црпљења већа, све се више енергије погонске воде троши на подизање воденог стуба те за проток и брзину остаје све мање енергије. За рад са оваквим уређајем најповољније су аутоцистерне које имају на располагању одређену количину воде за почетак погона. Може послужити и неки мали резервоар са водом за изједначавње протока приликом рада читавог система. ВАТРОГАСНЕ ПРЕНОСНЕ МОТОРНЕ ПУМПЕ Ове пумпе деле се на: − Преносне (чија тежина достиже до 200 kg) коју могу носити 4 јача радника на мањим растојањима; − Превозне које су уграђене на колицима или приколици; − Аутомобилске које су стабилно уграђене на колима. За преносне и превозне угарђен је посебан агрегат за погон пумпи, код аутомобилских се углавном користи агрегат возила. Преносне моторне пумпе су склоп – агрегата (који се састоји од мотора пумпе са додатним елементима), сви ови елементи монтитрани су на заједничко постоље у облику саоница са 4 ручице за ношење. Већи агрегати имају и точкиће што их чини превозним. Мотори који се монриају су углавном са унутрашњим сагоревањем и имају водено или ваздушно хлађење. Због своје величине и лаког транспорта моторне пумпе су веома заступљене у ватрогасној техници и имају велику примену. У тактици гашења оне се могу кристити појединачно или групно. Преносне моторне пумпе производе се у различитим величинама Поред ознаке назива обично се налази број који означава капацитет пумпе. Тако се данас производе пумпе капацитета од 250 l/min до 8000 l/min. РАД МОТОРНЕ ПУМПЕ Стварање вакуума у усисним цевима врши се ручном клипном вакуум пумпом, ротационом вакуум пумпом са помичним ламелама, млазном вакуум пумпом и клипном вакуум пумпон са моторним погоном. Кад се постави усисни вод са усисном корпом, која мора бити уроњена најмање 30cm испод површине, и поставе потисни водови, пали се мотор уз претходно икључење центрифугалне пумпе. Затим се ставља у погон вакуум пумпа, уколико је ручна или се ручно укључује. Кад из вакуум пумпе излази вода и манометар показује притисак може се мало отворити млазни вентил. Кад се вакуум – пумпа искључи и постигне притисак може се потпуно отворити излазни вентил. Одржавање пумпе треба вршити према упутству произвођача. Ваља обратити пажњу на следеће: − Подмазивање лежаја вршити притезањем млазница на усисној страни. На потисној страни лежаја подмазивати најкасније једном у 3 месеца; − Чишћење отвора сита на улазу пумпе вршити након сваког коришћења; − Ручне вакуум пумпе свака три месеца очистити и клип подмазати машћу; − Код ротационих уљних пумпи водити рачуна да резервоар за уље увек буде пун;
− Ако је пумпа радила са пеном, након рада је треба темељно испрати; − Након рада испразнити воду из пумпе и вакуум-пумпе; − Пумпа се барем једном месечно мора функционално испробати и пустити у рад.
B5) TAKTIKA ГАШЕЊA ПОЖАРА 1. Извиђање и процена ситуације с обзиром на могућност проширења пожара Извиђање је обавезна радња којом руководилац гашења одмах по доласку на место сагледава ситуацију и прикупља потребне информације о пожару и то: • Величину опасности која прети људима, животињама и имовини (која је одређена величином пожарам врстом гориве материје, конструкцијом објекта, издржљивошћу граница пожарног сектора и слично), • Јачину властитих снага и средстава потребних за гашење пожара (познато му је). • Прикупља непознате појединости као што су: где гори, шта гори, како гори, да ли су угрожени људи, животиње или имовина, постоји ли опасност по учеснике гашења, да ли има добара изузетне вредности, постоји ли опасност од проширења или урушења, да ли постоји радио-активна, хемијска или биолошка опасност, какви су путеви за евакуацију и интервенцију. Подаци се могу добити из оперативног плана ако је сачињен и извиђањем које мора бити активно а у извиђаку групу поред руководиоца може бити 2-3 ватрогасца који уочавају важне елементе за успешну и безбедну интервенцију као што су: количина и боја дима, карактеристике пламена, интезитет топлотног исијавања, правац струјања, пуцкетања, експлозије, мирисе и друге карактеристике пожара. Процена ситуације се заснива на свим прикупљеним подацима приликом извиђања који су од битног утицаја на ток интервенције. Основни задатак је да се одлучи шта треба учинити и којим редоследом ради елеиминисања пожарне пасности. 2. Улажење у просторије и објекте захваћене пожаром Возила морају бити постављена на безбедној удаљености и не смеју затварати улазе и излазе.Мора бити обезбеђено континуирано снабдевање средствима за гашење. Коришћење заштитне опреме и изолујућих апарата је обавезно због велике концентрације дима и продуката сагоревања. Улазак у просторију мора бити само када се добије вода на млазници, најмање 2 ватрогасца и у погнутом положају. Посебна пажња се поклања при отварању врата да пламен и врели гасови не би дохватили ватрогасца. Унутрашња навала је много ефикаснија од спољашњезбог директног дејства на жариште. 3. Гашење пожара у стамбеним објектима и евакуација угрожених Гашење пожара у стамбеним објектима се може изводити у: подрумиским просторима, гаражама у оквиру стамбених објеката, приземљу, спратовима, таванским просторима, крововима, димњацима и у свим случајевима се може дејствовати унутрашњом или спољном навалом осим код изузетно високих зграда и објеката. У свим случајевима: мора бити обезбеђено континуирано снабдевање средствима за гашење, коришћење заштитне опреме и изолујућих апарата је обавезно због велике концентрације дима и продуката сагоревања, улазак у просторију мора бити само када се добије вода на млазници, најмање 2 ватрогасца и у погнутом положају, посебна пажња се поклања при отварању врата да пламен и врели гасови не би дохватили ватрогасца. Евакуација је организовано и планско измештање људи,материјалних и културних добара из зона високог ризика у потпуно безбедне или мање ризичне зоне Евакуација се може изводити: са висина, са површина и из дубина Опасности које се могу појавит приликом евакуације и спасавања: од непосредног ширења пожара,дејства пламена и топлоте, од појаве експлозије, од дејства продуката горења, од рушења конструкционих елемената, од појаве панике, због повреда или здравственог стања угрожених 4. Гашење пожара у јавним објектима, биоскопи и позоришта Позориште делимо на сценски део (позорница, гардероба за глумце) и гледалишни простор. Сценски део, који има високо пожарно оптерећење, мора бити одвојен од осталог дела позоришта противпожарном преградом и стабилним системима за гашење. У случају пожара у гледалишном простору навалу вршити из правца сцене. Штитити евакуационе путеве и избегавати да се на њих постављају ватрогасне арматуре. Употреба средстава за гашење мора бити у складу са потребама, избегавати непотребно наливање и наношење штете. Биоскопи су отворени или затворени простори у којима се окупља велики број људи, те је опасност увећана због појаве хаоса и панике приликом појаве пожара.
Најугроженије место за појаву пожара је кабина за пројекторе. У случају пожара у тренутку приказивања биоскопске представе потребна је присебност запослених радника који морају искључити струју у кино кабини, отворити евакуационе путеве и упалити евакуациона светла. Евакуациони путеви морају бити под заштитом ватрогасних екипа. Најефикасније гашење се остварује воденом маглом. 5. Гашење пожара у јавним објектима, робне куће и сајмови Карактеристике гашења пожара у маркетима су: Ови пожари наносе велику материјалну штету, јер се на малој површини налази велика количина робе различите намене и вредности. Потребно је пронаћи и начин за изношење највредније робе, као и материјала склоних експлозијама. За гашење изабрати средство које најмање оптерећују гориву материју.Најчешће се користи водена магла и распршени млаз, тешка и средња пена. Карактеристике гашења пожара у сајмовима су: У овим објектима очекивано је присуство великих група људи на чију безбедност и евакуацију у случају пожара морамо обратити посебну пажњу. Велика брзина ширења пожара условљена горивом материјом, као и великим бројем комуникација (покретне степенице, лифтови, итд). За гашење изабрати средство које најмање оптерећују гориву материју.Најчешће се користи водена магла и распршени млаз, тешка и средња пена. 6. Гашење пожара материја које се тешко гасе, лаки метали, У ову групу спадају метали као што су калијум, натријум, магнезијум, алуминијум и њихове легуре. За гашење лаких метала се не може користити вода и пена као ни прах на бази натријум-бикарбоната као ни халони због експлозивног реаговања. Најефикасније делују камена со, племенити гасови (аргон, криптон, неон и др,) као и неке врсте силиконских уља али се због неекономичности не користе. За гашење се углавном користе суви графитни прах, камена прашина и суви песак-земља. Приликом гаше обавено је коришћење заштите за дисајне органе. 7. Подела пожара према месту настајања Пожар је неконтролисани, нестационарни процес горења који се одвија у одређеном простору и времену који се одвија мимо интереса друштва, изазивајући материјалну штету, као и опасност по здравље и живот људи и животиња затечених унутар простора захваћеног пожаром. Класификација пожара са становишта ватрогасне интервенције: -по месту настајања пожара могу бити: • Унутрашњи пожари су они пожари који се развијају у затвореном простору (просторија, зграда, објекат, шупљина и сл.) и може прерасти у спољни када ватра експлозијом, рушењем или на други начин пробије преграду пожарног сектора и • Спољни пожари је пожар који се развија на отвореном простору или у затвореном у којем је дошло до рушења конструкције, те се ватра одвија у отвореној рушевини (шумски, пољски,чврсте мат.на отвореном простору, пожари запаљивих течности, постројења на отвореном..) -по фазама развоја пожара, почетна фаза, разбуктала фаза и фаза живог згаришта -по величини пожара, деле се на : мале, средње, велике и катастрофалне (блоковске) -по врсти гориве материје пожари се разврставају у пет основних класа и то A, B, C, D, E а у ЕУ има и класа F-пожари у кухињама 8. Опасности приликом гашења пожара и заштита људства од агресивних материја Органске:сирћетна и мравља Неорганске:азотна,хлороводонична,сумпорна сирћетна:ЦХ3ЦООХ;запаљива;безбојна;отровна;вода за неутрализацију сумпорна:Х2СО4,незапаљива,уљана безбојна,неутрализација са песком хлороводонична:ХЦЛ,незапаљива,безбојна,светло жуте боје,изазива опекотине на кожи,неутрализација са водом или базом
азотна:ХНО3,на ваздуху пуши,добија се оксидацијом амонијака,разблаживање се врши водом,не сме се прекривати органским материјама 9. Гашење пожара у хемијској индустрији Због широког дијапазона производа и полупроизвода тешко је дати универзално решење за успешну интервенцију. Ове пожаре дефинише брзо ширење пожара, као и могућност појаве експлозија и развој токсичних продуката горења. При доношењу одлуке о тактичком наступу и избору средстава гашење потребно је консултовање са стручњацима. За гашење пожара углавном се користе прах и пена уз обавезно затварање одређених вентила за доток даље енергије. Обавезно поштовање широких норми заштите учесника акције гашења. 10. Спашавање људи и материјалних добара из објеката захваћених пожаром Гашење пожара у стамбеним објектима се може изводити у: подрумиским просторима, гаражама у оквиру стамбених објеката, приземљу, спратовима, таванским просторима, крововима, димњацима и у свим случајевима се може дејствовати унутрашњом или спољном навалом осим код изузетно високих зграда и објеката. У свим случајевима: мора бити обезбеђено континуирано снабдевање средствима за гашење, коришћење заштитне опреме и изолујућих апарата је обавезно због велике концентрације дима и продуката сагоревања, улазак у просторију мора бити само када се добије вода на млазници, најмање 2 ватрогасца и у погнутом положају, посебна пажња се поклања при отварању врата да пламен и врели гасови не би дохватили ватрогасца. Евакуација је организовано и планско измештање људи,материјалних и културних добара из зона високог ризика у потпуно безбедне или мање ризичне зоне Евакуација се може изводити: са висина, са површина и из дубина Опасности које се могу појавит приликом евакуације и спасавања: од непосредног ширења пожара,дејства пламена и топлоте, од појаве експлозије, од дејства продуката горења, од рушења конструкционих елемената, од појаве панике, због повреда или здравственог стања угрожених Спашавање материјалних добара, треба вршити тако да се прво спасавају највреднија материјална добра (вредносни папири, ументничке слике и слично) а затим по могућности и остала. Материјална добра се морају сачувати до завршетка акције а затим их ако је могуће вратити у објекат или дати надлежним органима на даље чување и обезбеђивање. 11. Гашење пожара у складиштима запаљивих течности и гасова Карактеристике гашења пожара у складиштима запаљивих течности и гасова су: • Због мање специфичне тежине од воде углавном се не растварају у води, већ пливају по површини и обезбеђују даље горење, • Мала температура паљење и велика топлотна моћ, • Лако испаравају и са ваздухом граде запаљиве и експлозивне смеше, • Пожар мирне гориве површине или у облику бакље, • При неконтролисаном истицању и појави искре или неког другог топлотног извора долази до појаве горења у облику бакље, • Гориви гасови, било да се складиште или транспортују цевоводима налазе се под одређеним притиском. У циљу што ефикаснијег гашења потребно је да: - Се спречи дотицање нових количина горивих материја или извршити претакање (одвођење) горивих материја у други пожаром неугрожен резервоар, - Бакљу запаљивог гаса не треба гасити, већ треба осигурати околину и покушати затварањем вентила зауставити горење, - Обавезно је хлађење система, -У тренутку када је притисак у суду мањи од атмосферског притиска долази до увлачења пламена у посуду и до тренутне експлозије а - Ватрогасне екипе морају бити адекватно заштићене и распоређене на безбедној удаљености
12. Појам и класификација пожара – подела Пожар је неконтролисани, нестационарни процес горења који се одвија у одређеном простору и времену који се одвија мимо интереса друштва, изазивајући материјалну штету, као и опасност по здравље и живот људи и животиња затечених унутар простора захваћеног пожаром. Класификација пожара са становишта ватрогасне интервенције: -по фазама развоја пожара, могу бити: почетна фаза, разбуктала фаза и фаза живог згаришта -по величини пожара, деле се на : мале, средње, велике и катастрофалне (блоковске) -по месту настајања пожара могу бити унутрашњи и спољни и - по врсти гориве материје пожари се разврставају у пет основних класа и то A, B, C, D, E а у ЕУ има и класа F-пожари у кухињама 13. Гашење пожара на електричним уређајима и постројењима Узроци пожара су : преоптерећење и лоши спојеви на којима долази до варничења Ове пожара гасити: прахом, ЦО2, халонима. Након искључења напајања могуће је гашење и водом. Велику опасност представљају водови који падају на земљу може се доживети струјни удар кораком, Обавезно коришћење заштитне опреме за рад са струјом (гумене чизме, рукавице, изоловани алат) 14. Гашење пожара у јавним објектима, болнице и школе Унутрашњи распоред у болници је коридорни систем, просторије су повезане ходницима и степеништима. Основна опасност је појава пожара у лабораторијама и приручним магацинима у којима се држе и лако запаљиве течности. Ватрогасна интервенција се изводи хитно и тихо, без дизања непотребне панике. Гашење треба извести нападом из више праваца у циљу спречавања ширења пожара. Евакуацију болесника треба избегавати, ако није преко потребна. Евакуација са заразног оделења треба вршит уз посебне мере опреза. Избор средстава за гашење зависи од гориве материје. Карактеристике школских објеката су сличне болницама. При евакуацији водити рачуна о броју деце и обавезно вршити прозивку деце после евакуације, Евакуацију изводити комуникационим путевима који се штите до отвореног простора или до просторије која није угрожена пожаром одакле се евакуације врши ватрогасном техником. 15. Гашење шумских пожара и пољопривредних усева Шумске пожаре делимо на: подземне (наслаге тресета, споро се шире) површинске (наслаге лишћа, трава и жбуње) и крунске (велико дрвеће). Гашење пожара је тежак посао јер горе на неприступачним пределима, касно се откривају. Локализацију извршити копањем канала и уклањањем запаљивог материјала, мање пожаре можемо гасити млатарицама и приручним средствима, а ако је могуће снабдевање пожаре гасити водом. У акцијама гашења могу се користити хеликоптери, мањи авиони и специјални авиони канадери. Пожари на житним пољима и површинама називају се пољским пожарима. Од њих могу бити угрошени и други објекти (стамбени, складишта, магацини и др.). Одликује их велика брзина ширења као и недостатак одговарајућих извора за гашење и прилазних путева, тако да се ангажување ватрогасаца своди на спречавање ширења пожара. Најуспешније се гасе распршеним млазом воде а стогови сена и сламе се гасе користећи дубинске млазнице. Приликом пожара у шталама и затвореним објектима прво се спашавају људи затим крупна стока па на крају материјална добра. 16. Гашење пожара материја које се тешко гасе, калијум, натријум У ову групу спадају метали као што су калијум, натријум, магнезијум, алуминијум и њихове легуре. За гашење лаких метала се не може користити вода и пена као ни прах на бази натријум-бикарбоната као ни халони због експлозивног реаговања. Најефикасније делују камена со, племенити гасови (аргон, криптон, неон и др,) као и неке врсте силиконских уља али се због неекономичности не користе. За гашење се углавном користе суви графитни прах, камена прашина и суви песак-земља. Приликом гаше обавено је коришћење заштите за дисајне органе.
17. Подела пожара по величини Пожар је неконтролисани, нестационарни процес горења који се одвија у одређеном простору и времену који се одвија мимо интереса друштва, изазивајући материјалну штету, као и опасност по здравље и живот људи и животиња затечених унутар простора захваћеног пожаром. Класификација пожара са становишта ватрогасне интервенције: -по величини пожара, деле се на : • Мали пожар, је онај када је захваћена мала количина горивог матаријала и ако се одмах приступи гашењу може се лако угасити приручним средствима или ручним ППА. • Средњи пожар, је кад је захваћена једна или више просторија или веће количине гориве материје, односно мала површина на орвореном простору а за гашење је потребно ангажовање једног одељења-вода који могу дејствовати са два - три млаза воде и пене. • Велики пожари када су захваћени кров, читав спрат, већи подрумски простор или читав објекат а на отвореном простору захваћене веће површине или горива. За гађење је потребно ангажовање ВЈ јачине вода или чете са опремом и примена 6-12 млазева воде или пене уз примену осталих специјалних средстава за гашење и • Катастрофални (блоковски) пожари су они пожари који су захватили више објеката, већи комплекс шума, велике површине отворених складишта а њихово гашење захтева ангажовање бројне и добро опремљене ВЈ уз често ангажовање, становништва, војске, уз масовно коришћење технике а гашење можа трајати данима. -по фазама развоја пожара, -по месту настајања пожара могу бити унутрашњи и спољни и -по врсти гориве материје пожари се разврставају у пет основних класа и то A, B, C, D, E а у ЕУ има и класа F-пожари у кухињама. 18. Гашење пожара у текстилној индустрији Сировине у овој индустрији су :памук, лан, свила и вештачка влакна. Пожари у овој индустрији карактеришу: Висока брзина ширења услед карактеристика горивих материјала и велике количине прашине, могуће ширење пожара кроз вентилационе канал, за гашење користити пену и воду у облику продорне воде, водене магле и распршеног млаза, основни наступ гашења представља пресецање праваца ширења и деловање на само жариште са растурањем материјала и деловањем на скривена жаришта а по завршетку интервенције потребно је обезбедити ватрогасну стражу. 19. Основна правила развоја пожара, фактори који утичу на развој пожара Да би се почетни пожар развио потребна му је топлота, довољно ваздуха и време тако да што је горива материја ближа ватри дуже времена, долази до ширења пожара на околину стбарање већих жаришта и развијање велике температуре. Изнад ватре долази до струјања врелог ваздуха и гасова који се нагло дижу у вис причему хладни ваздух струји према жаришту и доноси нове количине кисеоника чиме се продужава процес горења и гашења пожара. Пожар може да се прошири спољашњим и унутрашњим путевима (кроз прозоре, преко крова, електро и вентилационим каналима, лифтовским и степенишним просторима, преко зидова, врата, цеви и носећих и међуспратних конструкција и сл.). Основни фактори који утичу на развој пожара су: • Хемијски састав гориве материје, количина и стање у којем се налази, • Количина косеоника и струјање ваздуха у зони пожара, • Топлота која се ослобађа у току горења, јачина, количина и брзина сагоревања, • Да ли је отворени или затворени простор, • Временске прилике (ветар, киша, сунце и сл.), • Експлозије, гасови, рушење и сл. 20. Постављање ватрогасних справа и опреме приликом гашења пожара Приликом постављања ватрогасних справа и опреме приликом гашења пожара мора се водити рачуна на: - распоред ватрогасних возила, - полагање потисних црева (пруге), - положај разделница и сабирница, - положај извора воде у односу на јединицу,
-
избор навале и рад и распоред навалне групе
21. Гашење таванских и кровних пожара Сложене интервенције због отежаног приступа и споља и изнутра. Деловање се обавља у два сектора: гашење таванског дела и заштита спрата испод тавана. Пожари таванског простора могу бити: спољашњи и унутрашњи. По потреби извршити пресецање пожара на кровним конструкцијама.Посебна опасност за ватрогасце представља кретање кроз тавански простор због убрушавања грађевинских конструкција. Користити унутрашњу и спољну навалу . 22. Гашење подрумских пожара, рад млазничара и помоћника Гашење пожара у подрумима је сложен и опасан задатак како у погледу заштите ватрогасаца, тако и због тежине његовог гашења. Важно је одредити тачно место жаришта пожара што је веома тешко због велике задимљености. Извиђање обавља навална група тек када је обезбеђена вода на млазници. Обично се користи “Ц” млаз.Ако није могућ улазак у подрумски простор (висока темп., потенцијална опасност) користи се спољна навала кроз отворе на подруму. У случају недостатака отвора могуће је прављење отвора на таваници подрума. На крају интервенције воду из подрума испумпати. Обавезно је коришћење изолационих апарата за заштиту дисајних органа, у подруме улазе најмање два ватрогасца, млазничар и помоћник, који улазе погнутоуз стално осматрање простора испред и изнад и не одвајају се од црева. Опрезно се морају отварати врата а пут за повратак мора бити стално обезбеђен. 23. Гашење пожара у ваздушном саобраћају Пожари на аеродромским зградама и објектима спадају у надлежност ватрогасних јединицаа МУП-а док пожари на и у летилицама су у надлежност Управе за контролу ваздушног саобраћаја и исто спроводе према међународним прописима. Зграде и објекти се гасе као и сви други објекти предузимајући све прописане противпожарне мере. Гашење пожара унутар летилица врши се стабилним системима користећи халон а посебне мере се предузимају приликом принудног слетања летилица а уколико дође до пожара исти се гаси прахом и пеном уз хлађење са водом. 24. Гашење пожара у радиоактивној средини Радиолошке особине горивих и негоривих радиоактивних изотопа немају знатног утицаја на процес горења и развој пожара МЕРЕ ЗАШТИТЕ И ДЕКОНТАМИНАЦИЈА -процена појаве радиолошке опасности, -контаминација се повећава услед пожара и ветра, -адекватна опрема, -воду као средство за гашење не користити него прах и ЦО2, -Чешћа измена ватрогасних екипа и -Извршити деконтаминацију људства и средстава која су коришћена 25. Пријем дојаве, излазак и вожња до места пожара Пријем дојаве (телефоном, аутоматски, радио-везом) којом приликом се треба утврдити што више чињеница као што су: - Тачна адреса интервенисања, - најкраћа маршута кретања ват.возила, - врста и количина гориве материје, - постојање опасности за људске животе, - име лица које јавља са бријем телефона, Свака дојава се снима на магнетофону која служи као доказ у одређеним случајевима. После пријема и провере дојаве врши се: • алармирање јединице, звучним или светлосним сигналом, после чега се поступа по утврђеном плану, најбржи долазак у гаражу, узимање личне опреме, заузимање места у возилима и сл. и • излазак и вожња до места интевенције уз звучну и светлосну сигнализацију, без претицања, уз поштовање саобр.прописа. Командно возило води колону и регулише саобраћај на прометним
•
раскрсницама. Возила се на месту гашења паркирају тако да су улази и излази слободни и не смеју бити изложени дејству ватре и топлоте. Уколико дојава није проверена на локацији се упућује комбиновано возило а остали остају у гаражи у приправности до добијања података од истог.
26. Гашење пожара у млиновима У млиновима постоји више опасности од појаве пожара услед самог технолошког поступка а могу бити: Опасност од самоупале у силосима , од појаве експлозивнине смеше органске прашине и од појаве статичког електрицитета приликом транспорта. Пожар се брзо шири помоћу прашине и брашна, путем цевовода и каблова. Приликом гашења основно је зауставити млин и искључити ел.енергију, За гашење користити водену маглу и распршени млаз. 27. Гашење пожара у друмском саобраћају Пожари настају углавном због ел.инсталација , карбуратора, бен.пумпе или приликом удеса. Пожари се брзо шире због разливеног горива, гуме, пластике, текстила. У случају пожара на инсталацијам обавезно угасити мотор и скинути клеме са акумулатора . Почетне пожаре покушати угасити приручним средствима (капути, прекривачи, песак) Спречити разливање горива набацивањем песка или земље. Пожаре гасити пеном или прахом. 28. Дужност руководиоца акције гашења пожара. Рад млазничара и помоћника Целокупну организацију и акцију спроводи руководиоц акције гашења пожара који у начелу самостално одлучује и нико нема право да му се меша у рад нити да мења његова наређења. Руководилац мора да буде стручан, самоиницијативан, одлучан и способан да организује успешну акцију гашења. Руковођење је одговоран и захтеван посао од чега зависи успешно спашавање живота и гашење пожара. Овлашћења су му велика (евакуација, додатна мобилизација, улазак у станове или објекте, ангажовање приватних или средстава других организација и сл.)и сва су регулисана Законом али и одговорности које преузима. Акцијом гашења руководи први командир ватрогасне јединице која стигне на место пожара а команду може да преузме виши по чину само уколико је повређен или процени да лоше обавља посао и ту одлуку мора да саопшти свим нивоима који су укључени у акцију. Млазничар мора да буде покретљив, стручан, искусан, храбар и способан са смислом процене ситуације за брзо деловање при избору врсте млаза и начина деловања и са што мање расипања средстава јер од његовог рада често зависи успешност акције. Помоћник млазничара је стално уз њега а својим радом мора да му омогући што лакшу и ефикаснију интервенцију. Морају бити уигран тим и да имају велико поверење један у другог. 29. Гашење подрумских пожара. Проналажење места пожара и кретање приликом гашења подрумских пожара Гашење пожара у подрумима је сложен и опасан задатак како у погледу заштите ватрогасаца, тако и због тежине његовог гашења. Важно је одредити тачно место жаришта пожара што је веома тешко због велике задимљености обично се прати пуцкетање или шуштање што је знак да је жариште у близини. Извиђање обавља навална група тек када је обезбеђена вода на млазници. Обично се користи “Ц” млаз а дејство мора бити брзо и енергично. Ако није могућ улазак у подрумски простор (висока темп., потенцијална опасност) користи се спољна навала кроз отворе на подруму. У случају недостатака отвора могуће је прављење отвора на таваници подрума. На крају интервенције воду из подрума испумпати. Обавезно је коришћење изолационих апарата за заштиту дисајних органа, у подруме улазе најмање два ватрогасца, млазничар и помоћник, који улазе погнутоуз стално осматрање простора испред и изнад и не одвајају се од црева. Опрезно се морају отварати врата а пут за повратак мора бити стално обезбеђен. 30. Подела пожара по фазама развоја Пожар је неконтролисани, нестационарни процес горења који се одвија у одређеном простору и времену који се одвија мимо интереса друштва, изазивајући материјалну штету, као и опасност по здравље и живот људи и животиња затечених унутар простора захваћеног пожаром. Класификација пожара са становишта ватрогасне интервенције:
-по фазама развоја пожара, • почетна фаза се карактерише малим интезитетом изгарања, релативно ниском температуром и спорим ширењем ватре. Дужина трајања фазе зависи од онога што гори. Потребне су мале снаге за гашење. • разбуктала фаза се карактерише великим интезитетом изгарања, високом температуром, долази до рушења носеће конструкције, тешко га је локализовати и потребне су јаче снаге и више средстава за гашење. • фаза живог згаришта је завршна фаза где је главна маса изгорела и нема услова за стварање нових жаришта. Интезитет изгарања се постепено смањује, температура опада и обавезна је контрола згаришта да се види данема скривених згаришта испод рушевина -по величини пожара, деле се на : мале, средње, велике и катастрофалне (блоковске) -по месту настајања пожара могу бити унутрашњи и спољни и - по врсти гориве материје пожари се разврставају у пет основних класа и то A, B, C, D, E а у ЕУ има и класа F-пожари у кухињама 31. подела пожара по врсти гориве материје Пожар је неконтролисани, нестационарни процес горења који се одвија у одређеном простору и времену који се одвија мимо интереса друштва, изазивајући материјалну штету, као и опасност по здравље и живот људи и животиња затечених унутар простора захваћеног пожаром. Класификација пожара са становишта ватрогасне интервенције: -по врсти гориве материје пожари се разврставају у пет основних класа и то A-чврсте гориве материје, B-течне гориве материје, C-гасовите гориве материје, D-лако запаљиви метали, E-електрични уређаји и постројења под напоном а у ЕУ има и класа F-пожари у кухињама -по фазама развоја пожара, -по величини пожара, деле се на : Мали пожар, Средњи пожар, Велики пожари и Катастрофални (блоковски) пожари. -по месту настајања пожара могу бити унутрашњи и спољни и 32. Гашење пожара у дрвној индустрији и складиштима дрвене грађе Степен опасности у овој индустрији зависи од степена прераде сировине. Избор средства за гашење зависи од места избијања пожара. При механичкој обради користи се вода, док се у лакирници користи прах и пена као средство за гашење. Лакирнице су најугроженији део дрвне индустрије што се тиче пожара.Ту се пожар развија великом брзином и могућа је појава експлозија.Обавезно коришћење личне заштитне опреме и изолационих апарата. 33. Гашење пожара угља и растреситих материјала Пожари у складиштима угља и растреситих материјала се карактеришу великом површином, великом зоном топлотног зрачења и великом зоном задимљавања. За гашење одабрати расположива средства за гашење уз обавезно коришћење изолационих апарата. Најефикасније средство је вода и ваздушна пена тако да важну улогу има хидрантска мрежа. 34. Гашење пожара објеката на води Приликом гашења објеката на води користе се по могућности ватрогасни брод или ватрогасне јединице са копна уколико су уређени прилази са обале. У зависности од чега је направљено пловило-објекат се бира и средство за гашење. -Евакуација чамцима, изградња насипа и прилаза омогућава евакуацију и спречава ширење пожара 35. Гашење пожара материјала који се тешко гасе: калцијум-карбид и негашени креч Калцијум-карбид у додиру са водом ствара ацетилен а негашени креч да у додиру са водом ослобађа велику температуру тако да за гашење Вода НЕ СМЕ да се користи. За гашење се користе сува средства за гашење угљендиоксид или прах а може и суви песак-земља. 36. Гашење пожара материјала који се тешко гасе: фосфор, сумпор и целулоид Фосфор (црвени и бели)- бели се лако пали у додир са кисеоником и том приликом ослаобађа отровни гас а могуће је и распрскавање горуће масе којом приликом може изазвати велике опекотине. Црвени се
теже пали али треба предузети исте мера заштите.Гаси се раствором бакар-сулфата или великим количина воде (потапањем). Сумпор-је запаљива материја која у гашењу пожара представља проблем због јаког блештавог бљеска, самозапаљивости преко 200 степени и јаког дима који надражује дисајне органе и очи. Због тога што је тежи од ваздуха слаже се у доњим слојевима и захтева обавезну употребу заштитних средстава за дисајне органе и очи. Гаси се распршеним млазом воде, а може и пеном. Целулоид – код његовог пожара јављају се отровни гасови, високе температуре и нестабилност у фази горења. Приликом непотпуног сагоревања јављају се веома токсични продукти а температура може бити и до 1700 степени. Приликом гашења потребно је разбијање покорице пуним млазом и таква жаришта се тек тада хладе (велике количине воде). 37. Опасности приликом гашења пожара и заштита људства од продуката непотпуног и потпуног сагоревања При пожарима су присутне различите опасности којима могу бити угрожени објекти и њихова околина као и људи који у њима бораве и интервенишу. Објекти и околина су угрожени од експлозије и рушења као и преноса пожара док су људи угрожени димом, ватром и токсичним продуктима горења као и због повреда које могу настати због разних узрока. У принципу акција гашења и спашавања људи теку паралелно с тим да се обавезно мора приступити прво спасавању па тек онда гашењу. У тим случајевима потребно је евакуисати људе што пре из угроженог објекта како не би били изложени дејству продуката потпуног и непотпуног сагоревања а људство које је у интервенцији мора уз себе обавезно имати средства за заштиту дисајних органа и очију. 38. Основна правила развоја пожара, временски и просторни развој пожара Да би се почетни пожар развио потребна му је топлота, довољно ваздуха и време тако да што је горива материја ближа ватри дуже времена, долази до ширења пожара на околину стбарање већих жаришта и развијање велике температуре. Изнад ватре долази до струјања врелог ваздуха и гасова који се нагло дижу у вис причему хладни ваздух струји према жаришту и доноси нове количине кисеоника чиме се продужава процес горења и гашења пожара. Познавање временског и просторног тока развоја пожара је битан фактор за избор адекватне акције гашења тако да у односу на просторни развој пожара имамо четири фазе пожара које карактеришу: • У првој фази, све материје нису загрејане изнад тачке паљења, неке горе а неке не али су створени услови да се брзо запале, нема максималне температуре горења, • У другој фази пожар се раширио на све гориве предмете и постигнута је максимална температура горења, • У трећој фази пожар још траје али у центру жаришта температура полако опада а пожар се шири ка границама објекта и • У четвртој фази долази до осетног пада температуре у центру а температуре на границама се максималне. Док у временском развоју пожара имамо три фазе које карактеришу: • У првом временском интервалу пожар се развија и шири унутар простора где је избио, пуни се димом и продуктима сагоревања, температура и притисак расту уз могућност експлозије, • У другом временском интервалу долази до продора пламена на најмање ватроотпорним местима, ватра се шири у друге просторије и прелази у развијени пожар а • У трећем временском интервалу ватра јењава у простору где је настала, долази до рушења објекта, преношења пожара на друге објекте, спратове или просторије. 39. Гашење пожара материја разних агрегатних стања и физичко-хемијских особина Средства за гашење пожара деле се према: агрегатном стању, намени, начину добијања и начину деловања. Средства за гашење пожара по агрегатном стању су: • ЧВРСТА (земља, песак, прах), • ТЕЧНА (вода, пена), и • ГАСОВИТА (угљендиоксид, пена, прах, халони, водена пара).
40. Гашење пожара применом одговарајућих средстава за гашење у односу на класу пожара Средства за гашење пожара деле се према: агрегатном стању, намени, начину добијања и начину деловања. Средства за гашење пожара према врсти пожара (Класи): • Класа А- пожари чврстих запаљивим материја (са ставарањем жара, дрво слама угаљ, текстил и др.), вода, песак, халони, и неке врсте праха, • Класа Б- пожари запаљивих течности (без жара, бензин, уља, масти, лакови и др.), вода, пена, прах, халони, угљендиоксид, • Класа Ц- пожари запаљивих гасова (градски гас, ацетилен, метан, пропан и др.), прах и халони, • Класа Д- пожари запаљивих метала ( алуминијум, магнезијум и њихове легуре, натријум, калијум и др.), специјална врста праха и суви песак. 41. Снабдевање водом, Притисак воденог стуба, утицај географских прилика, губици услед трења и висинске разлике Потребна количина воде треба да буде на располагању увек у свако доба, а извориште-црпилише треба да буде приступачно и висина црпљења да не буде изван дозвољене границе. Црпилишта се моу поделити у две групе и то: • Самостална, која могу бити: o природна (потоци, реке, језера, баре, море и сл.) и o вештачка (копани и бушени бунари, надземни и подземни резервоари и хидрантска мрежа) • Водоводна постројења Приликом коришћења воде из одређених дубина знатног утицаја имају надморкса висина и атмосферски притиса. Није свуда исти атмосферски притисак па према томе ни притисак на површини воде није исти. Притисак се губи услед трења воде кроз црева и инсталацију па се користе одређена средства за смањење тог трења. 42. Снабдевање водом, Практична и теоријска висина црпљења воде Потребна количина воде треба да буде на располагању увек у свако доба, а извориште-црпилише треба да буде приступачно и висина црпљења да не буде изван дозвољене границе. Црпилишта се моу поделити у две групе и то: • Самостална, која могу бити: o природна (потоци, реке, језера, баре, море и сл.) и o вештачка (копани и бушени бунари, надземни и подземни резервоари и хидрантска мрежа) • Водоводна постројења Вода се са изворишта до места пожара потискује пумпама а доводи постављеном пругом. Пумпом се вода потискује са са нижег на виши положај или са нижег даје виши притисак. 43. Снабдевање водом, Црпљење воде из већих дубина Потребна количина воде треба да буде на располагању увек у свако доба, а извориште-црпилише треба да буде приступачно и висина црпљења да не буде изван дозвољене границе. Црпилишта се моу поделити у две групе и то: • Самостална, која могу бити: o природна (потоци, реке, језера, баре, море и сл.) и o вештачка (копани и бушени бунари, надземни и подземни резервоари и хидрантска мрежа) • Водоводна постројења За црпљење воде из већих дубина користе се одговарајућа ПП средства (пумпе или ПП возила) а иста се могу у зависности од удаљења места пожара експлоатисати релејно с тим да се мора водити рачуна о надокнади евентуалног пада притиска коришћењем одговарајућих пумпи.
44. Тактички захват ватрогасног вода, Фронтална, обухватна и концентрична навала Основни циљ дејства ватрогасне јединице је гашење пожара уз спречавање ширења и примењује се неколико захвата при гашењу пожара унутар објекта или споља тако да имамо унутарњу , спољну и комбиновану навалу а оне се могу изводити као напад (фронтална, концентрична или обухватна навала) или као одбрана (активна или пасивна). Фронтална, обухватна и концентрична навала су варијанте напада на пожар и користе се: • Фронтална, се примењује када постоји опасност од проширења пожара а гашење се може ефикасно обавити, • Обухватна када се пожар обухвати са 2-3 стране одговарајућим млазевима а користи се углавном код већих пожара и • Концентрична навала се примењује када се пожар ограничава, заокружује и коначно гаси а користи се код већих пожара на отвореном простору. 45. Руковођење са ватрогасном интевенцијама и сарадња са истражним органима Руковођење је одговоран и захтеван посао од чега зависи успешно спашавање живота и гашење пожара. Целокупну организацију и акцију спроводи руководиоц акције гашења пожара који у начелу самостално одлучује и нико нема право да му се меша у рад нити да мења његова наређења. Руководилац мора да буде стручан, самоиницијативан, одлучан и способан да организује успешну акцију гашења. Овлашћења су му велика (евакуација, додатна мобилизација, улазак у станове или објекте, ангажовање приватних или средстава других организација и сл.)и сва су регулисана Законом али и одговорности које преузима. Акцијом гашења руководи први командир ватрогасне јединице која стигне на место пожара а команду може да преузме виши по чину само уколико је повређен или процени да лоше обавља посао и ту одлуку мора да саопшти свим нивоима који су укључени у акцију. Приликом интервенције потребно је сачувати и обезбедити трагове који могу бити од значаја за истрађне органе а трагови се деле на: • Трагове у околини објекта, • Трагове на спољном зиду објекта, • Трагове у изгорелом објекту и трагове у центру пожара Наведени трагови су веома битни ради расветљавања узрока пожара. 46. Опасности приликом гашења пожара и заштита људства од високих температура и пламена При пожарима су присутне различите опасности којима могу бити угрожени објекти и њихова околина као и људи који у њима бораве и интервенишу. Објекти и о0колина су угрожени од експлозије и рушења као и преноса пожара док су људи угрожени димом, ватром и токсичним продуктима горења као и због повреда које могу настати због разних узрока. У принципу акција гашења и спашавања људи теку паралелно с тим да се обавезно мора приступити прво спасавању па тек онда гашењу. Од повећане температуре и пламена штитимо се провизорним заклонима или млазом воде али увек у сагнутом положају 47. Тактички наступи ватрогасног вода, унутрашња, спољна и комбинована навала Основни циљ дејства ватрогасне јединице је гашење пожара уз спречавање ширења и примењује се неколико захвата при гашењу пожара унутар објекта или споља тако да имамо унутарњу , спољну и комбиновану навалу а оне се могу изводити као напад (фронтална, концентрична или обухватна навала) или као одбрана (активна или пасивна). • унутрашња, се примењује код свих пожара кад год је то могуће коришћењем свих пролаза, степеништа, улаза, лестви за улазак преко балкона и прозора јер даје боље резултате у бржем проналажењу жариште и директног дејства по њему. • спољна се примењују када није могућ улазаак у објекат а пожар је унутра и ово је најчешћи вид интервенције и • комбинована навала се користи када је могуће или потребно интервенисати и споља и изнутра. 48. Техничка примена средстава за гашење пожара, Угљен-диоксид као средство за гашење пожара Данас се за гашење пожара углавном користе вода, пена, угљен-диоксид, суви прах и халони.
Угљен-диоксид - CO2 се примењује првенствено за гашење пожара на електричним апаратима и инсталацијама под напоном а затим и на пожаре алкохола, карбида и свих других материја које се спајају са водом. Делује угушујуће и расхлађујуће искључиво у затвореним просторијама с тим да се просторија мора напустити у року од 30 секунди од дојаве пожара-пре активирања система за гашење. 49. Техничка примена средстава за гашење пожара, вода као средство за гашење пожара Данас се за гашење пожара углавном користе вода, пена, угљен-диоксид, суви прах и халони. Вода је најчешће средство за гашење пожара а бе не може се користи се за гашење пожара лакихметала, лакозапаљивих течности, карбида и пожара на електричним уређајима под напоном. Форме у којима се вода користи могу бити: • Пуни млаз, се добија кад вода из млазнице истиче у пуном и затвореном облику и углавном се користи када су потребне велике количине воде у релативно кратком времену или када се механички пламен треба одвојити од гориве масе или да се горива маса распрши. Нјвећи домет има када је млазница при углу од 35 степени може бити: купасти (за гашење јаких жариште), цик-цак (за прављење трасе или гашење веће површине) и лепезасти код гашења великих пожара. • Распршени млаз, се карактерише малим притиском и великим количинама воде а користи се за гашење великих површина пожара као и да расхлађује суседне објекте као заштита. • Комбиновани млаз се састоји од пуног и распршеног и користи се за заштиту ватрогасца од топлоте приликом приласка жаришту и • Водена магла се користи да предмету одузме топлоту уз истовремено онемогућавање приступа ваздуха. Има велику површину покривања, већу способност гашења и хлађења, могуће је гашење течности и пружа већу заштиту људству на интервенцији. Мане су му слаба продорност у запаљене предмете, мали домет млаза и неефикасност код пожара на отвореном простору. 50. Основна правила гашења пожара. Гашење пожара на отвореном простору Да би се почетни пожар развио потребна му је топлота, довољно ваздуха и време тако да што је горива материја ближа ватри дуже времена, долази до ширења пожара на околину стбарање већих жаришта и развијање велике температуре. Изнад ватре долази до струјања врелог ваздуха и гасова који се нагло дижу у вис причему хладни ваздух струји према жаришту и доноси нове количине кисеоника чиме се продужава процес горења и гашења пожара. Код пожара на отвореном простору увек је присутна велика количина кисеоника за његов развој, ширење и потпуно изгарање. На правац ширења пожара је битан смер дувања ветра јер ће он на ту страну усмеравати топлотна исијавања и тиме ће објекти на ту страну бити угроженији због температуре, искрицаа и летећих угарака. Уколико се у жаришту наље већа количина гориве материје, ослободиће се велика температура, интезивираће се ваздушно струјање које ће довести до вакума у жаришту који повлачи свеж ваздух из околине и долази до такозване пожарне олује која је веома опасна за људе на интервенцији јер могу бити увучени у жариште или угушени због недостатка кисеоника.. 51. Опасности приликом гашења пожара и заштита људства од електричне струје и уређаја под напоном При пожарима су присутне различите опасности којима могу бити угрожени објекти и њихова околина као и људи који у њима бораве и интервенишу. Објекти и о0колина су угрожени од експлозије и рушења као и преноса пожара док су људи угрожени димом, ватром и токсичним продуктима горења као и због повреда које могу настати због разних узрока. У принципу акција гашења и спашавања људи теку паралелно с тим да се обавезно мора приступити прво спасавању па тек онда гашењу. У том циљу потребно је прво искључити све електричне инсталације у угроженом објекту. 52. Тактички наступи ватрогасног вода, Одвојени наступ ватрогасног вода Ватрогасни вод се састоји од 3-4 ватрогасна одељења са 3-10 ватрогасних возила и има велике могућности за решавање основних тактичких задатака и код већих пожара који захтевају разна ангажовања као што су возила са разним средствима за гашење, спасавање људи, имовине и друго. Могући тактички наступи ватрогасног вода су: • Одвојени наступ, • Паралелни наступ,
• Серијски наступ, • Релејни наступ и • Комбиновани наступ. Одвојени наступ ватрогасног вода се примењује код већих пожара где се захтева интервенција са две или вичжше страна да би се пожар заокружио. Одељења делују самостално свако на свом сектору с тим што је потребно да имају засебне изворе воде а велика им је предност што једни другим не сметају. 53. Спасавање и евакуација људи из високих објеката За спасавање са висина користити првенствено степеништа а ако су онеспособљена приступа се спашавању помоћу механичкихватрогасних лестви, платформи, спусница, ускочница, врећа за спашавање или пењачких ужади. Људима који су способни показује се евакуациони пут или се евакуишу једном од наведених справа. Повређене, болесне или децу спашавати помоћу носила, ужади или лестава уз обавезно причвршћивање или изношењем на рукама. 54. Гашење пожара судова под притиском Гашење пожара судова под притиском је веома сложено и тешко. Бакљу запаљеног гаса који излази из посуде не треба гасити већ треба посуду расхлађивати јер је незапаљени гас опасан, а када се бакља смањи треба је покушати угасити халоном или, CO2 уз додавање азота а уколико се не може прекинути доток гаса исти усмерити на отворени простор и гасити га пеном уз хлађење суда, арматуре, цевовода. Гашење пожара пропан-бутана је најефикасније прахом и халоном. 55. Радње по повратку са интервенције, допуна снага и средстава Возила у повратку са интервенције иду најкараћим путем, поштујући све саобраћајне прописе без употребе алармних уређаја а поредак је исти као и приликом доласка. По доласку у ватрогасни дом врши се прање возила, опреме која је коришћењна, пуњење и допуна средстава за гашење, контрола и замена неисправних-оштећених средстава и алата, возила се пуне горивом и оставља чисто и спремно у гаражу за следећу интервенцију. Људство врши чишћење и замену мокре и оштећене личне опреме и санира повреде. Врши се анализа са целом јединицом и саставља извештај о извршеној интервенцији. 56. Ликвидација пожара, дежурство на згаришти и повратак у јединицу Када су главна жаришта савладана, место се прегледа, раскрчи и распреми и том приликом се утврди да ли има заосталих жаришта, деловаконструкција склоних рушењу који се подупиру или се руше, евакуисна имовина се ако је могуће враћа у просторије или предаје на чување. Уколико постоји сумња да би се пожар могао повратити оставља се ватрогасна стража са потребном опремом и справама и стална веза са њима. Руководилац наређује повратак јединице, уколико процени да је пожар угашен или да се мањим снагама може угасити, и иста сакупља опрему и справе која су коришћена у интервенцији. После провере да је сво људство на броју и комплетности опреме, наређује се повратак. Руководилац прикупља све податке који су му потребни за састаљање извештаја о интервенцији. 57. Тактички захвати ватрогасног вода, активна и пасивна одбрана, локализација пожара Основни циљ дејства ватрогасне јединице је гашење пожара уз спречавање ширења и примењује се неколико захвата при гашењу пожара унутар објекта или споља тако да имамо унутарњу , спољну и комбиновану навалу а оне се могу изводити као напад (фронтална, концентрична или обухватна навала) или као одбрана (активна или пасивна). Активна и пасивна одбрана, локализација пожара, Када немамо довољно средстава за гашење пожара (за напад) у циљу заштите објекта изводи се локализација пожара која може бити: • Активна када снаге усмеравамо на стишавање пожара на највећим жариштима и • Пасивна када угрожене објекте штитимо хлађењем млазевима воде. 58. Тактичка примена средстава за гашење пожара, CO2 као средство за гашење Данас се за гашење пожара углавном користе вода, пена, угљен-диоксид, суви прах и халони. Угљен-диоксид - CO2 се примењује првенствено за гашење пожара на електричним апаратима и инсталацијама под напоном а затим и на пожаре алкохола, карбида и свих других материја које се
спајају са водом. Делује угушујуће и расхлађујуће искључиво у затвореним просторијама с тим да се просторија мора напустити у року од 30 секунди од дојаве пожара-пре активирања система за гашење. 59. Тактички наступи ватрогасног вода, релејни наступ ватрогасног вода Ватрогасни вод се састоји од 3-4 ватрогасна одељења са 3-10 ватрогасних возила и има велике могућности за решавање основних тактичких задатака и код већих пожара који захтевају разна ангажовања као што су возила са разним средствима за гашење, спасавање људи, имовине и друго. Могући тактички наступи ватрогасног вода су: • Одвојени наступ, • Паралелни наступ, • Серијски наступ, • Релејни наступ и • Комбиновани наступ. релејни наступ ватрогасног вода се примењује када је извор воде на великој удаљености или је велика висинска разлика од места пожара. Тада се прво одељење припрема за навалу на пожар а друго се прикључује на извор воде, поставља пругу до друге пумпе или возила. Уколико пумпе нису исте јачине, јачу треба ставити код извора. 60. Техничке интервенције ватрогасног вода, акцидентним ситуацијама За спашавање приликом елементарних непогода ватрогасне јединице су оспособљене и опремљене чамцима са моторима мање снаге за превоз људи и животиња, разним пумпама за испумпавање воде из подрума после повлачења воде, за евакуацију људи са виших етажа који су одсечени у земљотресу користе се разне лестве и спуснице, за откривање и спашавање затрпаних људи у земљотресу користе се геофони, дизалице, брусилице, бренери, моторне тестере и разни пионирски алат. Приликом саобраћајних удеса треба приступити брзом спашавању повређених из возила. Возила и вагони су најчешће деформисани приликом превртања или ударца па је потребно ангажовање техничке опреме као што су: дизалице, специјалне маказе, брусилице, разупирачи, бренери за сечење лима и слично. 61. Тактички наступи ватрогасног вода, паралелни наступ ватрогасног вода Ватрогасни вод се састоји од 3-4 ватрогасна одељења са 3-10 ватрогасних возила и има велике могућности за решавање основних тактичких задатака и код већих пожара који захтевају разна ангажовања као што су возила са разним средствима за гашење, спасавање људи, имовине и друго. Могући тактички наступи ватрогасног вода су: • Одвојени наступ, • Паралелни наступ, • Серијски наступ, • Релејни наступ и • Комбиновани наступ. паралелни наступ ватрогасног вода је када два одељења наступају паралелно дејствујући са истог извора било прко једне пумпе или возила када капацитет мора да задовољи потребе 6 млазева и на тај начин угрожени објекат обухватио са свих страна. Предности су му у потпуном искоришћењу капацитета пумпе, штедњи горива, већој прегледности за рад и могућност стављања средстава у резерву али се не може користити код хидрантске мреже. 62. Техничке интервенције ватрогасног вода, приликом елементарних непогода За спашавање приликом елементарних непогода ватрогасне јединице су оспособљене и опремљене чамцима са моторима мање снаге за превоз људи и животиња, разним пумпама за испумпавање воде из подрума после повлачења воде, за евакуацију људи са виших етажа који су одсечени у земљотресу користе се разне лестве и спуснице, за откривање и спашавање затрпаних људи у земљотресу користе се геофони, дизалице, брусилице, бренери, моторне тестере и разни пионирски алат. 63. Пожарно оптерећење, пожарни сектори и могућности за преношење пожара Пожарно оптерећење је количина топлоте која се ослободи при потпуном сагоревању материјала у одређеном простору. Уматеријал спада гориви материјал у конструкцији, ускладиштени материјал, намештај, инсталације и друга опрема.
Пожарни сектори су део објекта одељен противпожарним преградама одређене отпорности од осталих делова како би се спречило ширење пожара. Противпожарне прекреке су границе пожарног сектора и то су места где ће ватрогасци ватри пружити отпор ако не успеју да је угасе унутар сектора. ПП Препреке су зидови, таванице, подови, врата, прозори и услед дејства ватре могуће је да исти попусте и омогуће прелаз пожара из једног у други пожарни сектор. Дејство пожара је усмерено навише тако да су највише зтаванице угрожене па онда зидови, врата и прозори а најмање отерећење је на подовима. 64. Тактички наступи ватрогасног вода, серијски наступ ватрогасног вода Ватрогасни вод се састоји од 3-4 ватрогасна одељења са 3-10 ватрогасних возила и има велике могућности за решавање основних тактичких задатака и код већих пожара који захтевају разна ангажовања као што су возила са разним средствима за гашење, спасавање људи, имовине и друго. Могући тактички наступи ватрогасног вода су: • Одвојени наступ, • Паралелни наступ, • Серијски наступ, • Релејни наступ и • Комбиновани наступ. серијски наступ ватрогасног вода се примењује када је потребно што брже добити млазеве воде а извор је удаљен и тада прво одељење приступа гашењу водом из резервоара са возила а друго одељење осигурава снабдевање са извора воде апо потреби се и оно касније може прикључити гашењу. 65. Техничке интервенције ватрогасног вода приликом саобраћајних удеса Приликом саобраћајних удеса треба приступити брзом спашавању повређених из возила. Возила и вагони су најчешће деформисани приликом превртања или ударца па је потребно ангажовање техничке опреме као што су: дизалице, специјалне маказе, брусилице, разупирачи, бренери за сечење лима и слично. 66. Тактички наступи ватрогасног вода, комбинован наступ ватрогасног вода Ватрогасни вод се састоји од 3-4 ватрогасна одељења са 3-10 ватрогасних возила и има велике могућности за решавање основних тактичких задатака и код већих пожара који захтевају разна ангажовања као што су возила са разним средствима за гашење, спасавање људи, имовине и друго. Могући тактички наступи ватрогасног вода су: • Одвојени наступ, • Паралелни наступ, • Серијски наступ, • Релејни наступ и • Комбиновани наступ. комбинован наступ ватрогасног вода се примењује када је то могуће у зависности од броја и удаљености извора, прилазних путева месту пожара и средствима са којим располаже вод. 67. Пружање прве помоћи код опекотина, крварења и прелома Опекотине, Код опекотина се јављају јаки болови који убрзавају појаву шока, долази до општих поремећаја, губљења крвне плазме, течности и појачаног упијања токсичних гасова и материја. Са опеченог се не сме скидати одећа нити делови нагореле одеће али се скидају сви делови који га стежу, каиш, ручни сат, прстен, наруквица и сл. Опекотине се не смеју диратипрстима или нечистим предметима а на њих се пажљиво ставља завој или испегланом крпом-чаршавом и сл. Опечену руку или ногу треба имобилизати а опеченом чешће у мањим количинама треба дати течности да пије. Опекотине се могу испирати благим раствором соде бикарбоне. Опеченог треба што пре упутити у болницу. Крварења, Код обимног крварења потребно је да се изврши притисак на крвни суд између повреде и срца а затим рану превити тако што се прво стави газапа потомсе завојем стегне да се заустави крварење. Код већег крварења повређеног ставити да лежи на веће узглавље и давати му чај, кафу или друга пића и што пре га предати у болницу. Преломи, Преломи могу бити отворени и затворени а осим тога могу бити уганућа или исчашења која су веома болна. Основно је правило да се повређени део мора имобилизовати помоћу приручних средстава или лонгета и таквог га упутити у болницу.
68. Тактичка примена средстава за гашење пожара, Халон као средство за гашење Данас се за гашење пожара углавном користе вода, пена, угљен-диоксид, суви прах и халони. Халони дају одличне резултате код гашења пожара свих класа али је веома скуп па је најисплативије да се користи за заштиту рачунарских и командних центара, техничких гасова, запаљивих течности а у војној индустрији за подморнице, тенкове и авионе. Делује угушујуће и антикаталитички. Потребно је коришћење заштитних средстава за органе за дисање. 69. Тактичка примена средстава за гашење пожара, Прах као средство за гашење Данас се за гашење пожара углавном користе вода, пена, угљен-диоксид, суви прах и халони. Суви прах је универзално средство за гашење пожара материја свих агрегатних стања. У свом састави има око 85% бикарбоната и није опасан по здравље и животну околину. На пожар делује угушујуће, антикаталитички а због ослобођене водене паре и расхлађујуће. Основни захтев је да се на пожар у што крећем времену избаци што више праха а да облак буде гушћи. 70. Основна правила гашења пожара, Гашење у затвореним просторијама, на разним нивоима објекта Да би се почетни пожар развио потребна му је топлота, довољно ваздуха и време тако да што је горива материја ближа ватри дуже времена, долази до ширења пожара на околину стбарање већих жаришта и развијање велике температуре. Изнад ватре долази до струјања врелог ваздуха и гасова који се нагло дижу у вис причему хладни ваздух струји према жаришту и доноси нове количине кисеоника чиме се продужава процес горења и гашења пожара. Уколико је просторија затворена у њој постепено долази до нагомилавања топлог-ужареног ваздуха односно гасовитих продуката сагоревања и дима и повећања притиска што може довести до пуцања прозорских стакала, рушења зидова и врата што доводи до проширења пожара по хоризонтали и вертикали. У тренутку отварања врата или прозора долази до трренутног сагоревања у виду пламена који пали све пред собом и шири пожар. Загревање може довести до губитка својстава носечих елемената конструкције што доводи до рушења објекта и даљег ширења пожара. Пожар може да се прошири спољашњим и унутрашњим путевима (кроз прозоре, преко крова, електро и вентилационим каналима, лифтовским и степенишним просторима, преко зидова, врата, цеви и носећих и међуспратних конструкција и сл.). 71. Опасности приликом гашења пожара и заштита људства од рушења зидова, таваница и димњака При пожарима су присутне различите опасности којима могу бити угрожени објекти и њихова околина као и људи који у њима бораве и интервенишу. Објекти и о0колина су угрожени од експлозије и рушења као и преноса пожара док су људи угрожени димом, ватром и токсичним продуктима горења као и због повреда које могу настати због разних узрока. У принципу акција гашења и спашавања људи теку паралелно с тим да се обавезно мора приступити прво спасавању па тек онда гашењу. Уколико дође до рушења зидова, таваница или димњака треба брзо стати у оквире врата или прозора. Код обрушавања малтера и стакла треба стати на месту како би се смањила мета и смањиле могућности повреда. Уколико појединиделови кровне, спратне или међуспратне конструкције висе и представљају опасност, сами их рушимо директним пуним млазем. 72. Опасности приликом гашења пожара и заштита људства од експлозије гасова и прашина При пожарима су присутне различите опасности којима могу бити угрожени објекти и њихова околина као и људи који у њима бораве и интервенишу. Објекти и о0колина су угрожени од експлозије и рушења као и преноса пожара док су људи угрожени димом, ватром и токсичним продуктима горења као и због повреда које могу настати због разних узрока. У принципу акција гашења и спашавања људи теку паралелно с тим да се обавезно мора приступити прво спасавању па тек онда гашењу. Посебно треба водити рачуна дали у објекту има компримованих гасова, киселине, прашине и сл. који могу довести до експлозије и опекотина друге природе. У тим случајевима обавезна је примена заштитних одела, рукавица, маски и слично.
