Seminarski Rad Projektovanje

VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA MODUL: ELEKTROENERGETIKA

Predmet: Projektovanje u elektrotehnici i računarstvu

Seminarski rad

Kandidat:

Profesor:

Nenad Veselinov

Mr Dragan Brajović dipl.inţ.

49/2013-C

Čačak, Januar 2014

SADRŢAJ SPISAK SLIKA: ............................................................................................................................. 3 1

UVOD ....................................................................................................................................... 4

2

INVESTICIONA IDEJA ............................................................................................................ 5

3

PREDINVESTICIONA FAZA ................................................................................................... 5

4

FAZA PROJEKTOVANJA ........................................................................................................ 6 4.1

Glavni projekat ................................................................................................................. 6

4.1.1

Tehnička dokumentacija ................................................................................................ 7

4.1.2

Glavni projekat električnih instalacija .......................................................................... 8

4.2

Projektni zadatak .............................................................................................................. 9

4.2.1

Električne instalacije jake struje ................................................................................... 9

4.2.2

Tehnički opis ............................................................................................................... 10

4.2.3

Tehnički uslovi............................................................................................................. 11

4.2.4

Prilog o primenjenim merama i normativima o zaštiti na radu.................................. 13

5

FAZA UGOVARANJA ............................................................................................................ 14

6

FAZA IZGRADNJE ................................................................................................................ 15

7

FAZA EKSPLOATACIJE ....................................................................................................... 17

8

ZAKLJUČAK .......................................................................................................................... 19

9

LITERATURA I IZVORI ......................................................................................................... 20

Nenad Veselinov

Projektovanje u el. tehnici i računarstvu - Seminarski rad

SPISAK SLIKA: Slika 1: Faze projektovanja ............................................................................................................. 4

3 Visoka Škola Tehničkih Strukovnih Studija Čačak


Nenad Veselinov

1

UVOD

Ovaj rad ima za cilj prikaz postupka realizacije projekta od investicione ideje do faze eksploatacije (Slika 1), uključujući prikaz potrebnih dokumenata potrebnih za izvoĎenje projekta od početka do kraja u skladu sa zakonskim normativima i podzakonskim aktima [1]1. Investiciona ideja obično nastaje iz potrebe za finansijskom dobiti. Dobit moţe da se ostvari i uštedom u procesu proizvodnje. Investiciona odluka nastaje u toku predinvesticione faze projekta od strane investitora koji ima potrebu za izgradnjom objekta i raspolaţe finansijskim sredstvima potrebnim za realizaciju projekta. Rad na projektu po svim fazama podrazumeva realizaciju niza aktivnosti, od same ideje o odreĎenom investicionom dobru, preko izrade predinvesticionih studija, planske i projektne dokumentacije do ugovaranja, izgradnje, opremanja i puštanja objekta u eksploataciju. Učesnici u realizaciji projekta su:        

Investitor IzvoĎač PodizvoĎač i kooperanti Konsultant Projektant Stručna i tehnička kontrola Stručni nadzor i u okviru njega projektantski nadzor Upravni nadzor

U fazi projektovanja predstavljen je konkretan primer izgradnje plinske stanice kao glavnog projekta i glavnog elektrotehničkog projekta elektroenergetskih instalacija kao podprojekta. INVESTICIONA IDEJA PREDINVESTICIONA FAZA FAZA PROJEKTOVANJA FAZA UGOVARANJA FAZA IZGRADNJE FAZA EKSPLOATACIJE

Slika 1: Faze projektovanja 1

Zakon o planiranju i izgradnji, Republike Srbije "Sl. glasnik Republike Srbije ",br. 72/2009



Nenad Veselinov

2

INVESTICIONA IDEJA

Odluka o izgradnji plinske stanice je nastala na osnovu potrebe za smanjenjem potrošnje električne energije i drugih energenata za proces proizvodnje i grejanje prostorija i proizvodnog pogona preduzeća. U konkretnom slučaju investitor je samo preduzeće koje na osnovu iskazane potrebe za uštedom energije pristupa izradi tehno-ekonomskog elaborata koji dokazuje opravdanost investicije na srednji i dugi rok. Pored dokazane ekonomske opravdanosti, postoji i realna ekološka opravdanost za izgradnju plinske stanice obzirom da se korišćenjem ovog energenta značajno smanjuje emisija štetnih gasova u ţivotnu okolinu. Preduzeće ulaţe sopstvena sredstva u realizaciju ove investicione ideje.

3

PREDINVESTICIONA FAZA

Tokom predinvesticione faze radi se na izradi tehno ekonomskog elaborata. Njime se proučavaju investicioni i upotrebni troškovi na tehničkom projektu, kao i obezbeĎenje finansijskih sredstava. Finansijska sredstava se mogu obezbediti iz sopstvenih izvora ili iz kredita u kojem slučaju treba obezbediti validne garancije (hipotekarni zalog ili drugu vrstu jemstva). Zadatak tehno ekonomskog elaborata je pronalaţenje investicionog optimuma. Radi racionailzacije vremena potrebnog za izvoĎenje projekta, u ovoj fazi potrebno je pripremiti svu dokumenta neophodna za dobijanje Akta o urbanističkim uslovima na osnovu Pravilnika o postupku izdavanja akta o urbanističkim uslovima.         

Postupci za izbor izvoĎača radova: Javno nadmetanje – licitacija Oglas u sredstvima javnog informisanja Dvostepena licitacija Jednostepena licitacija Prikupljanje ponuda Specifični poslovi ili vrlo skupi objekti Neposredne pogodba Manji poslovi ili u slučajevima dugoročne poslovne saradnje izmeĎu investitora i izvoĎača

Tokom radova na izradi elaborata vrši se analiza i pribavljanje podataka radi razraĎivanja svih tehničkih, tehnoloških, ekonomski, energetski, seizmičkih, vodoprivredni i saobraćajni uslova, kao i uslova zaštite od poţara i zaštite ţivotne sredine i drugih uslove od uticaja na gradnju i korišćenje odreĎenog objekta. Imovinsko pravni odnosi su rešeni po principu svojine preduzeća obzirom da se objekat nalazi na površini parcele unutar kruga preduzeća. Parcela na kojoj će se graditi objekat je u vlasništvu preduzeća. Uz zahtev za provoĎenje pre parcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat pre parcelacije, odnosno parcelacije potvrĎen od strane organa nadleţnog za poslove urbanizma. 5 Visoka Škola Tehničkih Strukovnih Studija Čačak


Nenad Veselinov

IzraĎuje se elaborat o zaštiti ţivotne sredine na osnovu odredbi Zakona o zaštiti ţivotne sredine, kojim se ureĎuje sistem zaštite i unapreĎenje ţivotne sredine i odreĎuju mjere zaštite. Strategija projekta u predinvesticionoj fazi se definiše na osnovu uraĎene projektne dokumentacije, studije mogućnosti, preliminarne studije opravdanosti i studije opravdanosti. Studijom mogućnosti se identifikuju okvirne mogućnosti izgradnje buduće investicije i procenjuje broj i sadrţaj studija koje je još potrebno uraditi. Preliminarnom studijom opravdanosti se donose provizorne odluke o opravdanosti izvoĎenja projekta i odluka o tome da li potrebno pristupiti izradi studije opravdanosti. Studija opravdanosti sadrţi konačan izbor budućih karakteristika projekta koje su definisane na osnovu prethodnih studija i odreĎuje opravdanost projekta u skladu sa postavljenim kriterijumima.

4

FAZA PROJEKTOVANJA

Po definiciji Projekat je proces kojim se postiţe neki cilj ili grupa ciljeva, i on predstavlja kompleksan tehničko-tehnološki, organizacioni, finansijski i pravni poduhvat čiji je cilj izgradnja i opremanje objekta. U ovoj fazi se priprema dokumentacija za potrebe odobrenja za izgradnju i vrši se tehnička kontrola. Tehnička dokumentacija projekta se sastoji od: - opšteg dela (sadrţi niz podataka koji su definisani Pravilnikom), - tekstualnog dela (projektni zadatak, tehnički opis radova, predračun i specifikacija radova, potrebni proračuni), - grafičkog dela (situacioni plan, karakteristične horizontalne i vertikalne presjeke, protokol regulacije, izvod iz katastara instalacija, izvod iz katastara zemljišta).

4.1 Glavni projekat Glavni projekat se izraĎuje za potrebe izgradnje objekata i pribavljanja graĎevinske dozvole , a u skladu sa urbanističkim planom . Sadrţi izjavu odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole kojom se potvrĎuje da je glavni projekat uraĎen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke . Investitor je duţan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa kada je to predviĎeno uslovima sadrţanim u lokacijskoj dozvoli . Glavnim projektom se utvrĎuju graĎevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odrţavanja objekta. Glavni projekat se sastoji od glavnog arhitektonskog projekta, glavnog projekta konstrukcije, glavnog projekta električnih instalacija, glavnog projekta mašinskih instalacija (grejanja, ventilacije, klimatizacije i gasnih instalacija), glavnog projekta instalacija vodovoda i kanalizacije, glavnog projekta zaštite od poţara i glavnog projekta lifta i eskalatora. Nakon uraĎenog Glavnog projekta odgovorni projektant mora napisati i potpisati izjavu da je projekat uzraĎen u skladu sa projektnim zadatkom , odgovarajućim propisima, standardima i tehničkim normativima propisanim u opštoj dokumentaciji Projekta, kao i sa Zakonom o planiranju i izgradnji. 6 Visoka Škola Tehničkih Strukovnih Studija Čačak


Nenad Veselinov

Glavni projekat sadrţi: 1) situaciono rešenje; 2) detaljne inţenjersko geološke-geotehničke uslove izgradnje objekta; 3) geodetske podloge; 4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; 5) razradu tehničko-tehnoloških karakteristika objekta sa opremom i instalacijama; 6) proračun graĎevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta; 7) rešenje temeljenja objekta; 8) podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje; 9) tehničko rešenje infrastrukture sa načinom priključenja i ureĎenja slobodnih površina; 10) uslove zaštite objekta i susednih objekata; 11) tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta; 12) razradu mera za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ţivotnu sredinu kroz odgovarajući tehnološki proces; 13) troškove izgradnje i odrţavanja objekta; 14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta. Glavni projekat obavezno sadrţi i izjavu odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole, kojom se potvrĎuje da je glavni projekat uraĎen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke. Investitor je duţan da pribavi saglasnost na tehničku dokumentaciju od organa, odnosno organizacija za priključenje objekta na infrastrukturu kada je to propisano posebnim zakonom. Organ, odnosno organizacija iz stava 4. ovog člana duţna je da priključi objekat na infrastrukturu, ako je utvrĎeno da je objekat podoban za upotrebu u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureĎuje energetika. Minimum tekstualne dokumentacije koja čini jedan Glavni projekat u oblasti elektrotehnike treba da sadrţi projektni zadatak , tehnički opis radova , predračun i specifikaciju radova i potrebne proračune. 4.1.1 Tehnička dokumentacija Pripremanje i izrada tehni;ke dokumentacije tokom faze projektovanja mora biti usklaĎeno sa relevantnim zakonskim normativima [3].2 Tehnička dokumentacija za izgradnju objekata visokogradnje sastoji se od sledećih projekata: 1) arhitektonski projekat; 2) projekat konstrukcije; 3) projekat instalacija (električne, mašinske, gasne, vodovoda i kanalizacije).

2

Pravilniku o sadrţini i načinu izrade tehničke dokumentacije Broj 110-00-00047/2007-0, Beograd, 24.1.2008



Nenad Veselinov

Pored ovih projekata, a u zavisnosti od vrste, namene, karakteristika objekta i projektnog zadatka, tehnička dokumentacija sastoji se i od sledećih projekata: 1) projekat geodetskog obeleţavanja objekta; 2) projekat parternog ureĎenja sa projektom saobraćajnica i sinhron planom; 3) projekat osmatranja; 4) projekat lifta i eskalatora; 5) elaborat, odnosno projekat zaštite od poţara; 6) elaborat zaštite susednih objekata; Tehnička dokumentacija sadrţi: 1) opštu dokumentaciju; 2) projektni zadatak; 3) podloge za izradu tehničke dokumentacije; 4) tekstualnu dokumentaciju; 5) numeričku dokumentaciju; 6) grafičku dokumentaciju. 4.1.2 Glavni projekat električnih instalacija Prema Pravilniku o sadrţini i načinu izrade tehničke dokumentacije3 za objekte visokogradnje podloge za izradu glavnog projekta električnih instalacija su: elementi glavnog arhitektonskog projekta, idejni projekat električnih instalacija, tehničkim uslovi za priključak na infrastrukturu izdati od strane ovlašćene organizacije. Tekstualna dokumentacija glavnog projekta električnih instalacija sadrţi tehnički izveštaj (opis projektovanih instalacija i postrojenja elektroenergetskih instalacija, instalacija gromobrana i uzemljenja, signalnih i telekomunikacionih sistema, sa tehničkim obrazloţenjem usvojenih rešenja, materijala i opreme, tehničke uslove za izvoĎenje, primenjene propise, standarde i dr.). Numerička dokumentacija glavnog projekta električnih instalacija sadrţi:  proračun instalisane i jednovremene snage, proračun 10KV i 1KV vodova, eventualni proračun transformatorske stanice, proračun spoljneg i unutrašnjeg osvetljenja, instalacija termičkih potrošača i elektromotornog pogona, proračun efikasnosti zaštitnog uzemljenja i gromobranske zaštite, proračun instalacija signalnih i telekomunikacionih sistema, i dr.;  predmer i predračun opreme materijala i radova. Grafička dokumentacija glavnog projekta električnih instalacija sadrţi:  situacioni plan u razmeri 1:500 sa ucrtanim priključnim vodovima na infrastrukturu;

3

Pravilniku o sadrţini i načinu izrade tehničke dokumentacije donet na osnovu člana 106. Zakona o planiranju i izgradnji („Sluţbeni glasnik RS” br. 47/03 i 34/06 )



Nenad Veselinov

 blok šeme glavnog razvoda unutrašnjih elektroenergetskih, signalnih i telekomunikacionih instalacija;  crteţe glavnog razvoda po etaţama;  crteţe unutrašnjih instalacija osvetljenja, instalacija termičkih potrošača, elektromoornog pogona, instalacija signalnih i telekomunikacionih sistema;  crteţe uzemljenja i gromobranske zaštite prikazane na svim fasadama i osnovi krova;  jednopolne šeme i šeme delovanja svih razvodnih ormana;  crteţe eventualne trafo stanice i spoljnog osvetljenja. 4.2

Projektni zadatak

Osnovna podloga za izradu projekta je projektni zadatak, daje ga i potpisuje investitor i on se sastoji iz tri dela: 1) Opšti podaci: podaci o investitoru, naziv i lokacija objekta, naziv projekta, etapnost izgradnje objekta, godina početka izgradnje objekta, godina završetka izgradnje objekta 2) Tehnički podaci 3) Ostali podaci Projektni zadatak glavnog elektrotehničkog projekta elektroenergetskih instalacija predmetne plinske stanice obuhvata: 4.2.1 Električne instalacije jake struje Napajanje električnom energijom i merenje potrošnje Napajanje električnom energijom objekta predvideti iz postojeće TS 10/0,4 kV koja se nalazi u krugu fabrike. Napajanje predvideti podzemnim kablom, a u skladu sa maksimalnim jednovremenim opterećenjem objekta. Izabrati kabal sa bakarnim provodnicima tipa PP 41. Merenje utrošene el. energije ne predviĎati ovim projektom pošto se u TS vrši zbirno merenje na visokonaponskoj strani za sve objekte. Kabal priključiti na slobodno mesto u NN bloku TS. Električno osvetljenje prostorija gasne stanice Rasvetu prostorija predvideti pomoću svetiljki u »Ex« izvedbi. Broj, raspored i tip svetiljki odrediti u skladu sa fotometrijskim proračunom koji vršiti u skladu sa JUS-om U.C9.100. Napajanje elektro motora kompresora snage motora 10 kW. Glavna razvodnu tablu postaviti van zone opasnosti na betonskom temelju. Na vratima ormana predvideti glavni prekidač, u orman ugraditi potreban broj osigurača, potreban broj kontaktora, bakarne sabirnice, kao i ostalu opremu za šemiranje. 9 Visoka Škola Tehničkih Strukovnih Studija Čačak


Nenad Veselinov Zaštita od opasnog napona dodira

Zaštitu od opasnog napona dodira rešiti TN-S sistemom zaštite, spajanjem zaštitnog provodnika sa uzemljivačem, a ovog trakom Fe/Zn sa radnim uzemljenjem. Masa svih potrošača povezana je za zaštitnu šinu RTg posebnom ţilom ţuto-zelene boje. Gromobranska instalacija Za zaštitu objekta od atmosferskih praţnjenja predvideti klasičnu gromobransku instalaciju. Spajanjem svih metalnih predmeta (cisterna, pretakačkog mosta, cevnog razvoda, čeličnih stubova itd ) za uzemljivačku traku koja se pruţa duţ ograde, oko zgrade i oko rezervoara koje se vrši ukrsnim komadima izbeći moguću pojavu statičkog elektriciteta. 4.2.2 Tehnički opis U tehničkom opisu odgovorni projektant daje obrazloţenje koncepcije projekta i kratak opis, po nekoliko rečenica o svakoj od instalacija ili dijelova obraĎenih projektom. U ovom obrazloţenju treba obavezno navesti sve karakteristike, pogotovo ako ima neuobičajenih, detalje koji su primenjeni u projektu. Sva rešenja koja nisu u grafičkoj dokumentaciji prikazana dovoljno precizno, ili ih nije bilo moguće dovoljno precizno prikazati, moraju biti tako opisana, da prilikom izbora opreme, montaţe opreme ili izvoĎenja instalacija, izvoĎač nema dileme. Tehnički opis mora biti potpisan od strane odgovornog projektanta. Razvodna tabla RTg je gradilišnog tipa postavljena napolje na betonskom temelju. Napaja se direktno iz trafo stanice kablom PP41 – 4x16 mm2 čija duţina iznosi 120 m. Instalisana snaga gasne stanice iznosi 39 kW, dok je jednovremena maksimalna snaga Pj = k x Pi = 0,8 x 39 = 31,2 kW. Iz RTg kablovima PP41Y napajaju se sledeći potrošači: Isparivačka stanica -

Električno osvetljenje – kablom PP41Y 3 x 1,5 mm2 Isparivači – kablovima PP41Y 5 x 2,5 mm2 i 1,5mm2

PP41Y 3 x

Kompresorska stanica

Taster, kablom PP41Y – 5 x 1,5 mm2 Motor kompresora, kablovima PP41Y 4 x 6 mm2i PP41 3 x 6 mm2. Unutrašnja instalacija razvoda vrši se kablovima PP00Y po zidu na odstojnim obujmicama. Od zida do isparivača kablovi se vode u juvidur cevima koje su ukopane u betonskom podu. Isto vaţi i za kompresor. -

Sav materijal i svetiljke u gasnoj stanici je u » Ex » izvedbi, zaštite Ex deII T6 ( neprodorni oklop, povećana sigurnost ) po JUS N.S8.101., JUS N.S8.121 i JUS N.S8.201 i JUS N.S8 221.



Nenad Veselinov

Puštanje u rad kompresora vrši se preko tastera Tp koji je postavljen na zidu blizu tog kompresora. Ovim tasterom pobuĎuje se automatska kombinacija sklopki zvezda – trougao koja je smeštena u razvodnoj tabli RTg. Zaštita od previsokog napona dodira sprovodi se TN-S sistem zaštite, spajanjem za postojeći sistem uzemljenja cele fabrike. Masa svih potrošača povezana je za zaštitnu šinu RTg ţicom ţuto - zelene boje. Zaštitna šina u RTg i nulta šina spojene su na kratko ( u kratkom spoju ). Poţeljno je ovu zaštitnu šinu spojiti sa obliţnjim uzemljivačem. Zaštita od atmosferskog elektriciteta i od eventualnog statičkog elektriciteta vrši se spajanjem svih metalnih predmeta ( cisterna, pretakačkog mosta, cevnog razvoda, čeličnih stubova, svetiljki i čelične mreţne ograde ) za uzemljivačku traku koja se pruţa duţ ograde, oko zgrade i oko rezervoara. Spajanje se vrši ukrsnim komadima. Ako je spoj u zemlji, ukrsni komad se stavlja u kutiju koja se potom zaliva olovom. Objektu plinske stanice pripada I nivo gromobranske zaštite bez proračuna i prema tom nivou izvesti gromobransku instalaciju .Preko krova i niz objekat postaviti Fe/Zn 20 x 3 mm na potporama NGO 75 sa PVC tiplom. Sa odvodnim vodovima povezati horizontalne oluke pomoći stezaljke JUS N.B4.908 P, a vertikalne pomoću obuhvatnice JUS N. B4.914 P. Odvodne vodove zaštiti tipskom mehaničkom zaštitom do na 1,5 m od trotoara, a na 1.75 m od trotoara postaviti rastavnu spojnicu. Kruţni gromobranski uzemljivač je od trake Fe/Zn 25 x 4 mm postavljen oko objekta u rovu 40 x 80 cm kao na crteţu br. 01.02. Spoj odvodnih vodova, uzemljenja priključnog ormara RTg i metalnih delova sa kruţnim gromobranskim uzemljivačem izvesti pomoću ukrsnog komada JUS N.B4.936/II koji nakon izvedene veze postaviti u kutiju K.U.K. i naliti olovom ili bitumenom. Po izvoĎenju gromobranskog uzemljivača izmeriti prelazni otpor i formirati atest. Dobijena vrednost na svakom odvodnom vodu ne sme biti veća od 20 oma. Gromobranski uzemljivač povezati u sistem zajedničkog uzemljivača. Rad isparivača predviĎa se automatski. Kad temperatura poraste iznad 80 C termostat T1 isključuje grejač G. Ako i dalje temperatura raste iznad 85 C termostat T2 isključuje grejač G ( dupla sigurnost termostatom T1 i T2 koji su vezani na red ). 4.2.3 Tehnički uslovi Tehnički uslovi su sastavni deo projektne dokumentacije pa prema tome obavezuju investitora i izvoĎača da se pri izradi projektovanih instalacija pridrţavaju i ovih uslova koji sadrţe i one elemente koji nisu navedeni u tehničkom opisu i ostalom delu teksta, a vezani su za izvoĎenje radova. 1. Opšti uslovi 1.1.

Električne instalacije izvesti prema priloţenoj tekstualnoj i grafičkoj dokumentaciji, a u skladu sa vaţećim propisima za izvoĎenje električnih instalacija. 11 Visoka Škola Tehničkih Strukovnih Studija Čačak

Nenad Veselinov 1.2. 1.3.

1.4. 1.5.

1.6. 1.7.


Za svako odstupanje od projekta kako u pogledu tehničkih rešenja tako i u pogledu izbora materijala, ima se pribaviti pismena saglasnost stručnog lica – nadzornog organa. Sav upotrebljeni materijal i oprema moraju biti kvalitetni i odgovarati postojećim standardima. Materijal i oprema koji ne ispunjavaju ove uslove ne smeju se upotrebljavati. Svi predviĎeni radovi treba da se izvedu kvalitetno sa stručnom radnom snagom. IzvoĎač je duţan da prouči dokumentaciju i da ukaţe investitoru na eventualne primedbe ili dopune jer ne ispravnost instalacije se ne moţe pravdati kao posledica greške u projektu. Ukoliko nastanu kvarovi na instalaciji usled nestručnog rukovanja od strane investitora, izvoĎač nije duţan da ih otkloni. Uzroke kvarova ustanoviti komisijski. Duţnost je izvoĎača da po završetku izrade instalacije istu ispita na funkcionalnost, pusti u ispravan rad i pribavi potrebne ateste. 2. Uslovi za izradu električnih instalacija

2.1.

2.2.

2.3. 2.4. 2.5. 2.6. 2.7. 2.8. 2.9.

2.10

Izolovani provodnici i kablovi mogu se spajati samo u instalacionim kutijama, kablovskim spojnicama ili rasklopnim blokovima, a mesta spajanja moraju se izolovati stepenom izolacije koji odgovara tipu električnog razvoda. Kablovi i instalacioni provodnici poloţeni u instalacione cevi u zidu ili kablovi poloţeni neposredno u malter ispod maltera moraju se voditi vertikalno i/ili horizontalno tako da budu paralelni ivici prostorije. Za energetske instalacije vodovi se polaţu na 30 cm ispod tavanice, a najmanje 2 m iznad poda. Ako se izuzetno vodovi polaţu na visini manjoj od 2 m od poda, onda moraju biti mehanički zaštićeni. Ako se vodovi polaţu po zidu paralelno sa cevima drugih instalacija, razmak izmeĎu vodova treba da iznosi 5 cm. Vodovi u vidu kabla treba da budu pričvršćeni na zid ili tavanicu pomoću PVC obujmicama na takvim rastojanjima da se spreče vidljivi ugibi. U prekidaču za sve prijemnike prekidaju se fazni provodnici. Sve metalne mase ureĎaja električnih instalacija moraju se zaštititi od previsokog napona dodira. Potrebno je odrediti zonu opasnosti odnosno izvršiti klasifikaciju zona opasnosti prostora ugroţenih eksplozivnim smešama gasova i para. Pri odreĎivanju rasprostiranja zona opasnosti treba predhodno odrediti: - stepen izvora opasnosti - uticaj ventilacije - uticaj drugih faktora ( intenzitet ispuštanja zapaljivog materijala, brzina ispuštanja,koncentracija ). Svaki ugraĎeni ureĎaj koji je graĎen za upotrebu u atmosferi eksplozivnih smeša i para na pločici za označavanje mora sadrţati: - firmu,odnosno naziv proizvoĎača - oznaku tipa ureĎaja , - oznaku vrste protiv eksplozijske zaštite:osnovnu oznaku Ex,oznaku grupe električnih ureĎaja ili područja primene i oznake temperaturne klase ili maksimalne temperature površine. 12 Visoka Škola Tehničkih Strukovnih Studija Čačak


Nenad Veselinov

3. Uslovi za izradu gromobranske zaštitne instalacije 3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. 3.7. 3.8.

Gromobranska instalacija koja će se izvesti na objektu mora biti izvedena od propisanog materijala, otpornog na mehaničke i hemijske uticaje. Odvodi moraju biti postavljeni što dalje od prozora, vrata, električnih instalacija i onih metalnih delova koji nisu priključeni na gromobransku instalaciju. Odvodi moraju biti izvedeni od što duţih komada, sa što manje spojeva. Radi sprečavanja preskoka i prevelikih elektro dinamičkih sila ne smeju se izvoditi lukovi sa poluprečnikom manjim od 200 mm a promene pravca voda ne sme biti manji od 90 . Odvodi moraju uspostaviti najkraću vezu sa uzemljivačem i to vertikalno, bez promene smera. Glavni odvodi spojeni na uzemljivač treba da imaju rastavnu spojnicu na visini 1,75 m od zemlje. Spojevi se moraju ostvariti zavarivanjem ili spojnicama prema JUS-u, a vodovi u vidu trake moraju se spojiti preklopom na duţini od 100 mm sa najmanje dva zavrtnja. Po završenom pregledu gromobranske zaštitne instalacije na objektu sačiniti zapisnik i u njega uneti sve potrebne konstatacije uz potpis svih članova komisije.

4.2.4 Prilog o primenjenim merama i normativima o zaštiti na radu U toku izvoĎenja radova, kao i prilikom redovnog pogona električnih instalacija mogu se javiti sledeće opasnosti: -

struje kratkog spoja previsoki napon dodira preopterećenje izazivanje poţara izazivanje eksplozije uticaj vode, vlage i prašine slučajni dodir delova pod naponom nedozvoljeni pad napona statički elektricitet pojava atmosferskog praţnjenja nedovoljna osvetljenost

PredviĎene mere za otklanjanje navedenih opasnosti Zaštita od struje kratkog spoja i preopterećenja rešena je upotrebom odgovarajućih i pravilno odabranih topljivih osigurača sa odgovarajućim umetkom na početku svakog strujnog kola, odnosno bimetalnim isključivačima odgovarajućeg opsega regulacije kao i pravilnim dimenzionisanjem adekvatno odabrane električne opreme. Zaštita od opasnog dodirnog napona rešena je prema usvojenom sistemu zaštite – zaštitnim uzemljenjem i proverena je na osnovu izračunate vrednosti otpora rasprostiranja 13 Visoka Škola Tehničkih Strukovnih Studija Čačak


Nenad Veselinov

uzemljivača. PredviĎeni zaštitni provodnici moraju biti ţuto – zelene boje i vezuju se jednim krajem na zavrtanj za masu štićenog objekta a drugim na zaštitnu sabirnicu u RTg Zaštita od slučajnog dodira delova pod naponom obezbeĎena je pravilnim izborom odgovarajuće električne opreme i primenom odgovarajućih zaštitnih mera. Zaštita potrošača od nedozvoljenog pada dimenzionisanjem vodova prema stvarnom opterećenju.

napona

predviĎena

je

pravilnim

Zaštita od prodora vlage, vode i prašine u električne ureĎaje obezbeĎena je pravilnim izborom odgovarajuće električne opreme prema uslovima koji vlada na mestu ugradnje iste. Zaštita od izbijanja požara rešena je izborom odgovarajuće električne opreme, koja pri pravilnom izvoĎenju i propisnom odrţavanju u toku eksploatacije moţe biti uzročnik poţara. Zaštita od izbijanja eksplozije, rešena je odreĎivanjem zone opasnosti od eksplozivnih smeša i upotrebom odgovarajuće električne opreme u eksplozivnoj zaštiti za odgovarajuću temperaturnu klasu T i eksplozivnu grupu u odreĎenim zonama opasnosti, a u skladu sa vaţećim propisima. Pravilnim izborom i rasporedom svetiljki kao i priloţenim foto metrijskim proračunom, projektant garantuje da osvetljenost prostorije zadovoljava zahteve standarda JUS U C9.100/62. Zaštita od atmosferskog pražnjenja objekta predviĎena je klasičnom gromobranskom instalacijom. Hvataljka, spojni vodovi, odvodi, uzemljivač su pravilno odabrani u skladu sa Tehničkim propisima o gromobranima. Ovako predviĎena gromobranska instalacija obuhvata pravilnu zaštitu od pojave prevelikog napona dodira, poţara i eksplozije.

5

FAZA UGOVARANJA

Ugovor je pravni dokument kojim se regulišu prava i obaveze učesnika u realizaciji projekta. Radnje koje prethode zaključenju ugovoru su ponuda i prihvatanje ponude od strane investitora. Ugovori se dele na: klasične i kompleksne; dele se i prema predmetu obaveze izvoĎača, načinu utvrĎivanja cene, prema načinu finansiranja.       

Faza ugovaranja obuhvata : Definisanje strategije ugovorne (predmeta i procesa ugovaranja ) Pripremu tenderske dokumentacije Izradu poziva potencijalnim ponuĎačima Proces izbora izvoĎača radova Sklapanje (zaključivanje) ugovora Realizaciju ugovora Okončanje (zatvaranje) ugovora



Nenad Veselinov

6

FAZA IZGRADNJE

O ovoj fazi prvi korak je prijava početka gradnje. Tokom izgradnje objekta izvoĎač je duţan da vodi zakonom propisanu graĎevinsku dokumentaciju i vrši sve zakonom propisane radnje nadzora sa ciljem kontrole procesa tehničko tehnološkog dela projekata kao i pravno formalnog dela radi zaštite interesa svih ugovornih strana. Obavezna dokumentacija na gradilištu: 1. graĎevinski dnevnik – gradilišni dokumenat u koji se unose svipodaci i dogaĎajii vezani za odvijanje radova na gradilištu. U suštini to je sveska sa dvostruko numerisanim stranama (original i kopija), povezana i overena pečatom izvoĎača radova i nadzornog organa. Odgovorni izvoĎač radova unosi sledeće podatke: – opšte podatke: datum, vremenske prilike (temperatura,padavine i sl.), radno vreme, angaţovana radna snaga i mehanizacija, – podatke o radovima: vrstu i poloţaj radova koji se izvode,orijentacionu količinu, način ugraĎivanja, način nege i zaštite izvedenih radova – podatke o kontroli izvršenih radova: kontrola i stanje prethodnih radova, uzorke materijala koji su dostavljeni na kontrolu i atestima za ugraĎene materijale – nedostatke: u tehničkoj dokumentaciji, nedostajanje pojedinih matrijala – nepredviĎene okolnosti: nepredviĎena svojstva tla, aktiviranje klizišta, arheološki nalazi i dr. – podatke o inspekcijskim pregledima gradilišta: osnovni nalazi i nalozi nadleţnog inspektora 2. graĎevinska knjiga - obračunski dokumenat u koji se unose stvarno izvedene količine pojedinih radova na gradilištu. Sveska sa numerisanim stranama, povezana i overena od stane nadzornog organa i rukovodioca radova. Podaci koji se upisuju: • premereni podaci i količine izvršenih radovima (mesečne i ukupne količine) – sa potrebnim skicama (radovi koji kasnije postaju nevidljivi) i/ili – obračunskim nacrtima u kojima se prikazuju eventualne izmene na projektu. • broj obračunske pozicije – Vezan za pozicije iz predmera i predračuna - za ugovorene radove – nove pozicije - za naknadne ili nepredviĎene radove. • Jedinica mere i jedinična cena. 3. radni nalog – zadatak grupi radnika sa definisanim obimom posla i predviĎenom vremenskom normom ili rokom završetka 4. karnet – evidencija o izvršenim radnim časovima svakog radnika 15 Visoka Škola Tehničkih Strukovnih Studija Čačak

Nenad Veselinov


5. knjiga graĎevinske inspekcije – zapaţanja i primedbe u vezi sa izvoĎenjem radova – datum izvršenog inspekcijskog pregleda, – opis radova i dokumentacije koji su bili predmet inspekcijskog pregleda; – zapaţanja i ocene do kojih je došao u toku inspekcijskog pregleda i sugestije za otklanjanje uočenih nedostataka; – naloge za preduzimanje mera : zabrana odreĎenih radova, preduzimanje hitnih mera bezbednosti i sl. Knjiga inspekcije i graĎevinski dnevnik vode se na gradilištima na kojima se grade objekti, odnosno izvode radovi za koje je propisano pribavljanje odobrenja za izgradnju, odnosno izrada glavnog projekta. Pomoću graĎevinske knjige vrši se obračun radova ugovorenih po jedinici mere ugraĎenog materijala. GraĎevinska knjiga se sastoji od obračunskih listova. Obračun izvedenih količina vrši se obračunski u listu graĎevinske knjige na licu mesta izmerenih dimenzija izvedene pozicije. Pored upisanih količina radova u listu graĎ. knjige upisuje se ako je od značaja i broj i šifra norme po kojoj je kalkulisana cijena, a takoĎe pod kojim je u prilogu graĎevinske knjige potpisuje izvoĎač radova, a overava nadzorni organ. Radi provere podobnosti objekta za upotrebu i izdavanja upotrebne dozvole , korišćenja i izvoĎenja investicionog i tekućeg odrţavanja vrši se tehnički pregled. Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno svih radova predviĎenih graĎevinskom dozvolom i glavnim projektom, odnosno po završetku izgradnje dela objekta za koji se moţe izdati upotrebna dozvola u skladu sa zakonom , u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za izvršenje tehničkog pregleda objekta . Tehnički pregled moţe se vršiti i uporedo sa izvoĎenjem radova na zahtev investitora , ako se po završetku izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti kontrola izvedenih radova. Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklaĎenosti izvedenih radova sa graĎevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio , kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija . Tehnički pregled objekta vrši se: – po završetku izgradnje objekta, odnosno svih radova predviĎenih odobrenjem za izgradnju i glavnim projektom, – po završetku izgradnje dela objekta za koji se moţe izdati upotrebna dozvola, – uporedo sa izvoĎenjem radova na zahtev investitora, ako se po završetku izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti kontrola izvedenih radova. Ne moţe se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela, ako je objekat, odnosno njegov deo, izgraĎen bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta. Tehnički pregled objekta vrši: – Komisija koju obrazuje organ koji je izdao odobrenje za izgradnju ili



Nenad Veselinov

– Preduzeće kome se poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova. Članovi komisije su licencencirani odgovorni projektanti ili izvoĎači radova za tu vrstu objekata. Investitor obezbeĎuje tehnički pregled objekta i snosi troškove.

7

FAZA EKSPLOATACIJE

Nakon provere ispravnosti objekta, tehničkog prijema i probnog perioda projkat ulazi u fazu eksploatacije. Tada se izdaje upotrebna dozvola kojom se potvrĎuje podobnost objekta za upotrebu. Objekat je podoban za upotrebu ako je: – izgraĎen u skladu sa odobrenjem za izgradnju i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio; – obezbeĎen dokaz o kvalitetu izvedenih radova, odnosno ugraĎenog materijala, instalacija i opreme, izdat od strane ovlašćenih organizacija; – izvršeno geodetsko snimanje objekta. Upotrebnu dozvolu izdaje organ nadleţan za izdavanje odobrenja za izgradnju u roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije kojim je utvrĎeno da je objekat podoban za upotrebu. Dozvola se izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko tehnološku celinu i sadrţi i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova. Primopredaja radova se obavlja izmeĎu investitora i izvoĎača radova i moţe biti: 1. parcijalna – po završetku skrivenih radova, instalacionih mreţa i delova objekta 2. na kraju završetka radova – (kolaudacija) Obavlja je tročlana komisija (po jedan predstavnik investitora i izvoĎača radova i jedan neutralni član) Obuhvata pregled dokumentacije i radova i obračun uz zapisnik koji sadrţi sledeće podatke:           

rok završetka objekta primedbe na kvalitet izvršenih radova i eventualne nedostatke koji se moraju otkloniti i rok za njihovo otklanjanje vrednost svih izvršenih radova po ugovoru uz viškove i manjkove vrednost naknadnih i nepredviĎenih radova iznos razlike u ceni za period graĎenja iznos premija ili penala iznos trajnih odbitaka na ime lošeg kvaliteta radova iznos isplaćen po preivremenim mesečnim situacijama iznos koji investitor zadrţava do otklanjanja nedostataka iznos depozita za garantni rok.



Nenad Veselinov

Sa početkom eksploatacije počinje da teče i garantni rok. Garantni rok je vremenski period u kome izvoĎač radova mora, bez naknade, da otkloni sve nedostatke (skrivene i serijske greške) koji su se pojavile, a nisu posledica nepravilnog korišćenja objekta od strane investitora ili više sile.

Minimalni garantni rok za: – objekte iznosi 5, odnosno 3 godine, – konstrukciju i stabilnost objekta iznosi 10 godina – ugraĎenu opremu i postrojenja – daje proizvoĎač istih Garantni rok teče od dana dobijanja upotrebne dozvole. Investitor se obezbeĎuje bankarskom garancijom ili zadrţanim delom sredstava koji su utvrĎeni ugovorom.


Nenad Veselinov

8


ZAKLJUČAK Potrebna dokumentacija i radnje za izgradnju objekta: 1. 2. 3. 4. 5.

Inicijativa investitora u skladu da potrebama Tehno – ekonomski elaborat sa dokazima o opravdanosti investicije ObezbeĎenje finansijskih sredstava (sopstvena sredstva, krediti, koncesije) Rešavanje imovinsko pravnih odnosa na datoj lokaciji za gradnju objekta Urbanistički plan detaljne regulacije sa ucrtanim objektom i infrastrukturom na katastarskoj podlozi 6. Elaborat o zaštiti ţivotne sredine (uticaj elektro magnetnih zračenja, buke, vibracija, hemikalija i slično na sredinu). 7. Idejni projekat ukoliko je potreban 8. Glavni projekat (sa načelnim saglasnostima elektrodistribucije, vodovoda, ţeleznice, vodne zajednice, puteva i sl. ukoliko je potrebno, kao i kulturno istorisjki spomenici, blizina objekta od značaja za republiku i načelne saglasnosti inspekcijskih sluţbi. 9. GraĎevinska dozvola nadleţne urbanističke sluţbe. 10. Obeleţavanje i izgradnja objekta:       

Ugovori sa izabranim izvoĎačima i podizvoĎačima radova, Rešenja o imenovanju nadzornog organa, Rešenja o imenovanju odgovornog rukovodioca radova, Otvaranje i voĎenje graĎevinskog dnevnika i graĎevinske knjige, Otvaranje knjige graĎevinske inspekcije, ObezbeĎenje mera zaštite na radu i zaštite od poţara, Konstatovati izmene u odnosu na projektovanu dokumentaciju, a po potrebi uraditi projekat izvedenog stanja.  Nabaviti atestnu dokumentaciju za ugraĎeni materijal i izvršiti odgovarajuće ispitivanje od ovlašćene organizacije i priloţiti zapisnik, sertifikate i sl.  Izvršiti probni rad odgovarajućih instalacija i sačiniti zapisnik o postignutim parametrima i rezultatima,  Izvršiti geodetsko snimanje i pribaviti konačne saglasnosti inspekcijskih i drugih sluţbi. 11. Uputiti nadleţnoj urbanističkoj sluţbi opštine ili republike zahtev za tehnički pregled objekta. 12. Izvršiti tehnički pregled i prijem objekta od strane licenciranih lica ili organizacija koji će sačiniti odgovarajući zapisnik. Po izvršenom pregledu pribaviti upotrebnu dozvolu za objekat od nadleţne urbanističke sluţbe. 13. Pustiti objekat u pogon, predate ga sluţbi investitora za odrţavanje, sačiniti odgovarajuća uputstva za upotrebu i po potrebi obučiti odreĎena lica odgovorna za ispravno funkcionisanje objekta. 14. Voditi računa o garantnom roku za izvedene radove i eventualne kvarove u tom roku otkloniti o trošku izvoĎača radova. 15. Vršiti periodična ispitivanja i proveru funkcionalnosti objekta. 19 Visoka Škola Tehničkih Strukovnih Studija Čačak


Nenad Veselinov

9

LITERATURA I IZVORI [1] Zakon o planiranju i izgradnji, Republike Srbije "Sl. glasnik Republike Srbije ",br. 72/2009 [2] ĐorĎević D., Pejanović M., Prezentacija sa predavanja, Izgradnja objekata, elektronski izvor: http://www.scribd.com/doc/153919499/4-predavanje-IZGRADNJA-OBJEKTA , pristup 24.1.2014. [3] Pravilniku o sadrţini i načinu izrade tehničke dokumentacije Broj 110-00-00047/2007-0, Beograd, 24.1.2008. elektronski izvor: http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrGradjevinarstvo/Statika/Informacijezakoni/pravilnik_tehnicka_dokumentacija.pdf , pristup 12.1.2014. [4] Pravilnik o sadrţini i načinu izdavanja graĎevinske dozvole, ("Sluţbeni glasnik RS", br. 4/2010 i 26/2010) Na osnovu člana 201. tačka 11, elektronski izvor: http://www.klasternekretnine.gov.rs/Korisnisaveti/Pravilnikosadr%C5%BEiniina%C4%8 Dinuizdavanjagra%C4%91evinsk/tabid/1105/language/sr-Latn-CS/Default.aspx, pristup 24.1.2014. [5] Sretenović D., Brajović D., Predavanja i skripte, Projektovanje u elektrotehnici i računarstvu, Specijalističke studije, VŠTSS Čačak, 2013, Čačak


Seminarski Rad Projektovanje

Recommend Documents