OSNOVNE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA KONTEJNERA Uvod Od rane faze razvoja transportnih sistema sis tema postojala je tendencija razdvajanja vučnog sredstva od tovarnog prostora Primena Primena kontejnera omogućava omoguć ava da se "tovarni prostor" (prostor za robu) odvoji od delova za kretanje prevoznog sredstva Definisanje kontejnera kontejnera i Ekonomska komisija UN: Kontejneri su transportna sredstva (sudovi, nepokretne cisterne ili druga sredstva) koja su: •trajnog karaktera, zbog čega se mogu ponovo koristiti; •specijalno konstruisana da se roba prevozi bez pretovara saobradajnim sredstvima jednog ili više vidova saobradaja; •opremljena uređajima koji olakšavaju njihovu manipulaciju, naročito kod pretovara sa jednog saobradajnog sredstva na drugo; •konstruisana tako da je olakšan njihov utovar i istovar; •imaju unutrašnju zapreminu od najmanje 1 m3. Međunarodna organizacija za standardizaciju -ISO •Kontejner je sud pravougaonih preseka, nepromočiv, koji se primenjuje za transport i skladištenje izv esnog broja tovarnih jedinica, pošiljki jedinica, pošiljki ili robe u rasutom stanju, štiti njegovu sadržinu od kvarenja kvarenja i gubitaka, može se odvojiti od transportnog sredstva, kojim se može manipulisati kao jednom jedinicom tovarenja i može se pretovariti bez istovremenog istovara robe. Podela kontejnera U zavisnosti od karakteristika koje se posmatraju, kontejneri se mogu podeliti prema: 1. nameni (univerzalni i specijalni) 2. vrsti robe koja se u njima prevozi (komadna, u rasutom st anju, anju, tečna) 3. nosivosti (mali, srednji, veliki) 4. vrsti materijala od kojeg su izgrađeni (drveni, metalni, plastični, gumeni, plastični, gumeni, od raznih legura itd) 5. vrsti konstrukcije (klasični, sklapajući, samoistovarajući) 6. mestu korišćenja (nacionalni, međunarodni, interkontinentalni) 7. načinu prevoza (direktni i kombinovani) 8. vrsti uređaja kojim su opremljeni (izotermički, rashladni itd) 9. pogodnostima i mogućnostima pretovara Kombinovana prevoženja se odvijaju između različitih grana transporta kao što su: •drumsko•drumsko-železnički, •kopneno-vodni, •kopneno-vodni, •kopneno•kopneno-vazdušni.
Univerzalni i speci jalni jalni kontejneri imaju više podgrupa. A )Univerzalni kontejneri Kontejneri za opštu upotrebu,Kontejneri za posebnu namenu: •zatvoreni kontejneri sa provetravanjem, •otvoreni kontejneri, •kontejneri•kontejneri- platforme platforme sa otvorenim bočnim stranama, sa celokupnom nadgradnjom, nadgradnjom, •sa nepotpunom nadgradnjom i kruto učvršćenim čeonim st ranama, sa nepotpunom nadgradnjom i sklopivim čeonim stranama. B)Kontejneri za posebne terete (specijalni konteneri): •kontejneri sa termičkim karakteristikama, •kontejneri•kontejneri-cisterne za tečnost i tečnost i gasove, •kontejneri za suvi suvi rasuti teret, •kontejneri sa specijalnom namjenom. Prema klasifikaciji Međunarodne železničke unije – UIC, UIC, kontejneri se dele na 3 osnovne skupine:
1.male (imaju zapreminu 1-3 m3) 2.srednje (imaju zapreminu 3-10 m3) i 3.velike (imaju zapreminu preko 10 m3).
•Mali kontejneri su opremljeni uređajima za carinski nadzor pa se mogu upotrebljavati kako u nacionalnom tako i međunarodnom saobradaju. •Mali kontejneri se dele na sledede vrste: 1.Univerzalni i specijalni kontejneri, 2.Otvoreni i zatvoreni kontejneri, 3.Sa i bez uređaja za manipulisanje (točkovima) •Mali specijalni kontejneri građeni su kao otvoreni ili zatvoreni i primjenjuju se samo za prevoz određene vrste robe. •Mali univerzalni kontejneri su zatvorenog tipa i prim jenjuju se za prevoz svih vrsta robe. Univerzalni mali kontejneri se dele u tri kategorije: KATEGORIJA “A” –unutrašnje zapremine 1,0-1,2 m³ KATEGORIJA “B” –unutrašnje zapremine 1,2-2,0 m³ KATEGORIJA “C” –unutrašnje zapremine 2,0-3,0 m³ Srednji kontejneri, podjela i namjena •Srednjim kontejnerima smatraju se kontejneri korisne zapremine od 3 do 10 m3 i sa dužinom manjom od 6 m. •Srednji kontejneri se dele na univerzalne i na specijalne kontejnere. •Specijalni srednji kontejneri koriste se za prevoz brzo kvarljive robe, životnih namirnica, roba u tečnom stanju i opasnih materija. U skupinu srednjih kontejnera spadaju: • ˝pa˝ kontejneri • Kontejneri bruto težine 2,5-5 t Pod pojmom PA-konteneri podrazumevaju se konteneri koji su opremljeni uređajima za manipulisanje i koji se prevoze na specijalnim železničkim kolima opremljenim uređajima za pričvršćivanje ove vrste kontenera. •Pod pojmom „‟veliki kontejneri‟‟ podrazumijevaju se kontejneri sa korisnom zapreminom vedom od 10 m3 i većom spoljašnjom dužinom od 6 m. Ova vrsta kontejnera naročito je pogodna za kombinovane i prevoze od vrata do vrata. •Veliki kontejner se često naziva i "transkontejner". Za međukontinentalni transport upotrebljavaju se sledeći konteneri: 1. Univerzalni konteneri za univerzalu u potrebu, zatvoreni konteneri sa jednim ili više otvora 2. Specijalizovani konteneri 3. Konteneri cisterne 4. Konteneri za prevoz čvrstih materijala u prahu 5. Plato konteneri bez nadgradnje 6. Plato konteneri sa ograničenom nadgradnjom 7. Konteneri za prevoz robe u vazdušnom saobraćaju Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) propisala je uslove koje moraju da ispune kontejneri, i to: •minimalan otpor celokupne konstrukcije kod proporcionalnog optereć enja osnove kontejnera; •otpornost od udara za vreme transporta; •otpornost kontejnera kod slaganja; •oprema za manipulisanje i pričvrščivanje kontejnera na transportnim sredstvima; •otpornost kontejnera protiv naprezanja kod manipulisanja i unutrašnja nepropustljivost kontejnera. OSNOVNE MERE ISO KONTEJNERA 20 – stopni: 20 x 8 x 8 (ft) (6095x2438x2438) (mm) 30 – stopni: 30 x 8 x 8 (ft) (9125x2438x2438) (mm) 40 – stopni: 40 x 8 x 8 (ft) (12192x2438x2438) (mm)
OSNOVNE FUNKCIJE KOJE TREBA DA ZADOVOLJI VELIKI KONTEJNER Ambalaža ili superambalaža Transportna jedinica za razne vidove saobradaja Manipulativna jedinica za brz i jednostavan utovar, istovar i premještanje sa jednog vida transporta na drugi Skladišna jedinica Osnovne tehnologije transporta kontejnera Kontejnerski sistem transporta može da se podeli na sledede podsisteme: •tehnologija kopnenog transporta kontejnera; •tehnologija kopneno-rečnog transporta kontejnera; •tehnologija kopneno-pomorskog transporta kontejnera; •tehnologija kopneno-vazdušnog transporta kontejnera; •tehnologija kopnenih kontejnerskih mostova.
Tehnologija kopnenog transporta kontejnera podrazumijevaju transport robe u kontejnerima između mesta otpreme i mesta dopreme, korišćenjem kopnenih vidova transporta. Elemente prevoznog procesa ovih tehnologija obavljaju sredstva drumskog i železničkog transporta. Postoje dva osnovna sistema pretovara kontejnera: horizontalni i vertikalni. Tehnologije u okviru ove grupe: 1.tehnologije transporta malih kontejnera, 2.tehnologije transporta srednjih kontejnera, i 3.tehnologije transporta velikih kontejnera. Mali konteneri se koriste u javnom i industrijskom transportu. Prednosti: 1. nisu potrebna velika ulaganja u infrastrukturu i specijaliz ovanu opremu 2. omogućava se prevoz denčanih pošiljki po sistemu od vrata do vrata 3. ostvaruje se ušteda u ambalaži u odnosu na prevoz nekonterizovane robe 4. postoji mogućnost da mali konteneri budu u potpunosti prilagođeni zahevima robe koja se u njima prevozi 5. ušteda u manipulaciji u odnosu na komadnu robu Nedostaci: 1. ne postoji standardizacija grupe malih kontenera 2. zahtevi za pretovarnim radom su veći u odnosu na druge kontenerske tehnologije •U industrijskom transportu (unutar jednog preduzeda) primjena malih kontejnera omogudava racionalizaciju industrijskog transporta i skladištenja. •Srednji konteneri su najveću primenu našli u kombinovanom drumsko-železničkom i železničkom transportu. • Transport srednjih kontenera se obavlja primenom sledećih tehnologija kopnenog transporta: 1. direktan prevoz drumom 2. direktan prevoz železnicom između industrijskih koloseka 3. otprema drumom, prevoz i dostava na industrijski kolosek železnicom 4. otprema i prevoz železnicom, doprema drumom 5. otprema i doprema drumom, prevoz železnicom Tehnologija transporta velikih kontenera se najčešće realizuje prevozom kontenera železnicom između kontenerskih terminala i njihovom dostavom do korisnika drumom. Prevoz kontenera železnicom između železničko-drumskih terminala se organizuje: 1. zatvorenim blok-vozovima 2. grupama kola koja se uvršćuju u teretne vozove 3. pojedinačnim kolima koja se učvršćuju u teretne vozove Drugi način dostave je pomoću sedlastih poluprikolica, a za pretovar se najčešće koriste portalne i druge vrste dizalica. Tehnologija kopnenog-rečnog transporta kontenera
Kod ove tehnologije mesto otpreme i dopreme robe se nalazi na kopnu. Brodovi mogu da budu specijalizovani i u tom slučaju obično se koriste samohodni brodovi različitog kapaciteta, a takođe i tegljanice i potiskivane barže. Prednosti: 1. ušteda u energiji 2. niži troškovi transporta 3. mogućnost korišćenja već postojeće infrastrukture i sredstava 4. bolja zaštita čovekove okoline Slabosti se ogledaju u maloj frekvenciji otpreme kontenera i maloj komercijalnoj brzini prevoza. Tehnologija kopneno-pomorskog transporta kontenera U ovoj tehnologiji najvažniju kariku transportnog lanca čine lučki kontenerski terminali gde se obavlja nakupljanje, pretovar i priprema kontenera. Infrastruktura lučkih terminala: 1. saobraćajnice i prostor za manipulaciju 2. otvorene skladišne površine 3. prostor za parkiranje drumskih vozila sa odgovarajućom opremom 4. obalska pretovarna mehanizacija velike nosivosti i kapaciteta 5. ostala mehanizacija za rad u terminalu 6. vozila odvozno-dovoznog saobraćaja Kod realizacije ove tehnologije u pomorskom transportu često se koriste i brodovi opremljani za samostalnu manipulaciju kontenera. Brodovi specijalizovani za prevoz kontenera: 1. potpuno kontenerski brodovi 2. delimično kontenerski brodovi 3. izmenjivi kontenerski brodovi 4. kontenerski brod prevozilac paleta 5. polukontenerski brodovi Tehnologija kopneno-vazdušnog transporta kontenera Kod ove tehnologije na najdužem delu puta konteneri se prevoze sredstvima vazdušnog saobraćaja. Najčešće se realizuje u kombinaciji sa drumskim transportom. Pretovarne operacije sa kontenerima na aerodromu su utovar i istovar iz aviona i manipulisanje sa kontenerom u avionu i manipulacije sa kontenerom od izlaska iz aviona. U ovoj tehnologiji je procenat direktnih pretovara mnogo veći nego kod ostalih. Tehnologija kopnenih kontenerskih mostova Organizovanjem kopnenog mosta za prevoz kontenera omogućava se ne samo skraćenje vremena transporta, već su moguće i uštede u troškovima transporta. Kopneni most se formira organizovanjem kopnenih vidova transporta tako da je omogućen prihvat kontenera na jednom kraju, njihov brz prevoz i predaja, odnosno utovar na brod u luci koja predstavlja drugi kraj kopnenog mosta. Osnovne karakteristike ove tehnologije su efikasnost i sinhronizacija aktivnosti. Posledice koje izaziva ovakva koncepcija: 1. smanjenje značaja nekih pomorskih puteva 2. promene u značaju postojećih i razvoj novih pomorskih luka 3. povećanje ulaganja u modernizaciju kopnene saobraćajne infrastrukture 4. smanjenje obima skladištenja robe u toku transporta 5. opšte unapređenje tehnologija transporta kontenera Tipične tehnologije pripreme, punjenja i pražnjenja kontenera Izbor tehnologije zavisi od: 1. vrste i pojavnog oblika robe 2. veličine pretovarnog fronta 3. obima rada 4. vrste kontenera 5. vrste mehanizacije itd. Za punjenje, odnosno pražnjenje kontenera danas se najčešće koriste:
1. pretovarni mostovi (prenosni i stabilni) 2. pokretna kosa rampa 3. konzolni kolosečni most 4. sto za podizanje tereta 5. viljuškar 6. kontenerska dizalica 7. kolica za podizanje tereta 8. trakasti transporter 9. automatska tovarna sredstva Tipične tehnologije obezbeđenja robe u kontenerima Prilikom obezbeđenja robe u konteneru mora se poći od karakteristika robe, veličine i težine utovarne jedinice, sastava i obima pošiljke. Vezivanje i učvršćivanje obavlja se u cilju sprečavanja: 1. uzdužnog pomeranja tereta 2. poprečnog pomeranja tereta 3. oštećenja robe 4. kvantitativnih i kvalitativnih promena robe Konteneri mogu imati ugrađenu opremu za obezbeđenje robe, kao što su: 1. tapacirani zaštitnici 2. zaštitne ploče (mreže) 3. uređaji za vešanje tereta 4. elementi poda za drugi i treći nivo u konteneru 5. elementi za pojačanje zadnjeg zida Za popunjavanje praznina u konteneru se primenjuju: 1. oštećene palete 2. vazdušni jastuci 3. podupirači 4. oslonci i podmetači 5. drugi jeftiniji materijali (talasasti karton idr.) Za pričvršćivanje utovarene robe se koriste: 1. drveni podupirači, podmetači i klipovi 2. elastične trake, žice, užad, konopci, pojasevi sa zateznim bravama 3. limovi za zaustavljanje 4. podlošci koji povećavaju trenje Tipične tehnologije pričvršćivanja kontenera na transportnom sredstvu Velike kontejnere karakteriše postojanje nauglica koje omogućavaju: 1. pretovar kontenera 2. stabilizaciju na svim vidovima transportnih sredstava 3. uzajamno učvršćivanje kontejnera Ranije su se za fiksiranje kontenera na platformi vozila koristile krute spojnice, koje su zbog boljih karakteristika zamenile promenljive spojnice. Specijalizovana transportna sredstva za prevoz kontejnera su opremljena specijalnim uređajima za smeštaj, učvršćivanje i kačenje kontejnera, koji obezbeđuju ublažavanje udara u toku prevoza. Tipične tehnologije manipulisanja kontenera Operacije pretovara se najčešće obavljaju u kontenerskim terminalima koji su opremljeni specijalnom standardizovanom mehanizaciom sa velikom brzinom i efikasnošću rada. Prisutne su dve tehnologije: 1. tehnologija horizontalnog pretovara 2. tehnologija vertikalnog pretovara Kod horizontalnog pretovara tovarna jedinica ne gubi kontakt sa podlogom. Ovom tehnologijom se pretovaraju tovarne jedinice koje imaju točkove a potrebna je pretovarna rampa, kao i vučno vozilo. Pogodnost ove tehnologije je u jednostavnom manipulisanju tovarnim j edinicama, nisu potrebna skupa pretovarna sredstva i mehanizacija. Nedostatak ove tehnologije je nepostojanje jedinstvenog
standardizovanog sistema pretovarnih sistema i opreme, kao i što su vozila železničkog ili drumskog saobraćaja skuplja i teža zbog toga što su uređaji za horizontalni pretovar ugrađeni u njih. Vertikalni pretovar karakteriše isok nivo tehničko-tehnološkog jedinstva i usklađenosti tokova kontenera i pretovarnih postrojenja i opreme. Tehnologija vertikalnog pretovara zahteva velika ulaganja u pretovarna postrojenja, pa je za racionalno iskorišćenje opreme potrebno obezbediti veliki obim pretovara. Izbor tehnologije se vrši na osnovu: 1. vrsta i tipa kontenera 2. obima rada 3. mehanizacije 4. načina dopreme i otpreme 5. manipulativne operacije 6. direktan (indirektan) pretovar 7. manipulativne površine (lokalni uslovi) i dr. Za zahvatanje kontenera se koriste: 1. spreder 2. viljuške viljuškara 3. klešta za stezanje tereta 4. oprema za prenos užadima Postrojenja i sredstva za manipulisanje kontenera: Svrstavaju se u dve grupe: 1. stabilna pretovarna postrojenja 2. mobilna pretovarna sredstva Portalna (mostna) dizalica se najviše prmenjuje od stabilnih postrojenja za vertikalni pretovar. Efikasne su kod pretovara kontejnera između vozila železničkog i drumskog transporta. Karakteriše ih velika brzina realizacije pretovarnih operacija. Samohodna dizalica predstavlja sredstvo koje se upotrebljava za pretovarne operacije sa kontenerima u železničkom i drumskom transportu. Zbog relativno velikog vremena pretovara koriste se u terminalima sa malim obimom pretovara ili kao pomoćno sredstvo na velikim kontenerskim skladištima. Viljuškar predstavlja fleksibilno pretovarno sredstvo sa visokim stepenom mobilnosti. Može da se opremi različitim zahvatnim napravama pa osim manipulisanja kontenerima može da opslužuje viče područja rada. Kontejnerski jahač je samohodna portalna mašina za manipulisanje kontenerima. Može da vrši utovar ili istovar kontenera, prenosi na drugo mesto i skladištenje. Nedostatak je loša preglednost pri manipulisanju kontener a i reletivno veliki prostor za njegovo kretanje. Kontenerski manipulator je transportno manipulativno sredstvo čija konstrukcija obuhvata ram postolja, pokretni ram na prednjem i zadnjem kraju platforme i zahvatni organ. Bočni kontenerski pretovarivač se koristi za rad ispod kontaktne mreže koja je pod naponom na industrijskim kolosecima. Tipične tehnologije transporta kontejnera Transport kontejnera železnicom predstavlja dominantan oblik kopnenog kontejnerskog transporta. Prevoz velikih kontenera se može organizovati u sledećim oblicima: 1. Zatvorenim blok vozovima, koji saobraćaju direktno između terminala bez usputnih zadržavanja 2. Grupama kola, koja se uvršćuju u teretne vozove ili frmiraju kontenerski voz 3. Pojedinačnim kolima, koja se najčešće uvršćuju direktno u teretne vozove. Transport kontenera drumskim transportnim sredstvima: Za prevoz kontenera u drumskom saobraćaj u upotrebljavaju se specijalna vozila: 1. Plato-poluprikolica za prevoz svih vrsta kontenera 2. Poluprikolice za prevoz kontenera dužine 20 stopa sa ili bez uređaja za kipovanje 3. Poluprikolice za prevoz velikih kontenera dužine 30 stopa, sa ili bez uređaja za kipovanje 4. Poluprikolice za prevoz velikih kontenera dužine 40 stopa (ili dva po 20 stopa) 5. Specijalni tegljač za prevoz poluprikolica Pričvršćivanje i osiguravanje kontejnera na poluprikolicama se vrši pomoću četiri rotaciona uređaja za blokiranje koji se nalaze na donjim uglovima velikih kontenera. Kontenerski brodovi se dele na Ro-Ro (Roll-on-Roll-off) i Lo-Lo (Lift-on-Lift-off). Kod Ro-Ro sistema utovar i istovar se vrši horizontalnim putem pomoću različitih vozila i šasija na točkovima, a kod Lo-Lo sistema pomoću dizalica koje se nalaze na obali ili na samom brodu. U brodove za horizontalni pretovar konteneri se s lažu poprečno po dužini broda, tako da je viljuškarima pojednostavljeno kretanje u pravcu pramac-krma. Kod brodova koji nemaju
svoju mehanizaciju: utovar i istovar se vrši specijalnim lučkim dizalicama. Razvijeno je nekoliko tipova brodova: 1. Nepotpuni (delimični) kontenerski brodovi 2. Potpuni kontenerski brodovi 3. Konvertibilni kontenerski brodovi 4. Kontenerski brod prevozilac paleta 5. Polukontenerski brod Tipične tehnologije skladištenja konte jnera u terminalima Sladište nije uvek nametnuto, već mu se pribegava iz više razloga kao štosu: 1. Tehnološka racionalizacija 2. Ekonomski faktori 3. Zahtevi korinika transporta 4. Zakonske formalnosti Sladištenje kontenera se javlja kod: pošiljaoca, primaoca, u kontenerskim terminalima, RTC -ima, na mestima sučeljavanja različitih vidova transporta. Zahtevi za skladištenje velikih kontenera se deli na: 1. Skladištenje tovarenih kontenera 2. Skladištenja praznih kontenera Faktori na osnovu kojih se vrši izbor tehnologije skladištenja u terminalu su: 1. Vrste kontenera 2. Veličina kontenera 3. Obim rada u skladištu sa kontenerima 4. Kvalitet usluge u terminalu 5. Dostupnost svakoj skladišnoj jedinici 6. Servisiranje i opravka kontenera 7. Raspoloživost skladišnog prostora Skladištenje kontenera na otvorenom prostoru ostvaruje se zahvaljujući njihovim konstruktivnim osobinama pa se mogu slagati u više nivoa. Podloga na otvorenom prostoru mora imati dovoljnu nosivost da bi po njoj mogla da se kreću sredstva za manipulaciju i unutrašnji transport. Tovareni veliki konteneri slažu se najviše u tri, a prazni u šest redova, dok se veliki konteneri -hladnjače skladište isključivo u jednom redu Tehnologija skladištenja kontenera u regalnom skladištu: Opsluga velikih kontenera u regalnim skladištima je potpuno automatizovana. Struktura konstrukcije regalnih skladišta je čelična, sa dva ili više skladišnih blokova koji su međusobno odvojeni centralnom platformom gde se obavljaju operacije prijema-predaje, odnosno preovara kontenera sa i na sredstva kontenerskog transporta. Dva il i više glavnih, stalnih elevatora obavljaju spuštanje i podizanje kontenera sa nižeg na viši nivo za odlaganje kontenera i obrnuto, a bočnim kliznim elevatorima se obavlja smeštanje kontenera na unapred predviđena skladišna mesta. Automatizacija skladišnih i pretovarnih operacija omogućava najviši stepen iskorišćenja skladišnih kapaciteta.Automatska regalna skladišta smanjuju troškove mehanizacije potrebne za rukovanje velikim kontenerima, ali ih je opravdano uvoditi samo kad postoji dovoljan broj kontener-operacija. Osnovni elementi standardizacije u kontenerskom sistemu transporta Osnovni ciljevi standardizacije treba da omoguće: 1. Uprošćavanje 2. Sporazumevanje 3. Ekonomičnost 4. Zaštitu interesa korisnika i društva 5. Optimizaciju lanca transporta distribucije S obzirom na različite zahteve pojedinih faza kroz koje roba prolazi od izvora do cilja postoje dva stanovišta: 1. Da polazište bude ono što zahteva najveća ulaganja kapitala tj prevozna sredstva i konteneri 2. Da se pođe od proizvodnje i ambalaže, odnosno tereta i postupnog formiranja jedinice tereta Naša zemlja je usvojila kao osnovu modul 400mmx600mm, koji predstavlja široku osnovu za planiranje i konstrukciju svih komponenti u transportnom lancu. On obezbeđuje sledeć e prednosti: 1. Kompatibilnost sa usvojenim paletama (800 x 1200 i 1000 x 1200) 2. Mogućnost manipulacije u bilo kom delu sveta i korišćenje jeftinije opreme za manipulisanje
3. Racionalno iskorišćenje tovarnog prostora drumskih vozila, kontenera i skladišta Standardizacija u ovo j oblasti odvija se u smislu definisanja tovarne jedinice utvrđivanja zahteva koje moraju da ispunjavaju tehnička sredstva kao i načina njihovog korišćenja pri prevozu tovarnih jedinica, a takođe i svih karika transportnog i logističkog lanca.
