VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIŠU
predmet:
MEHANIZACIJA PRETOVARA Studijski program:
DRUMSKI SAOBRAĆAJ Predmetni nastavnik:
mr Boban Cvetanović
Predavanje broj 4.
MAŠINE SA PREKIDNIM RADOM
4. MAŠINE SA PREKIDNIM RADOM
Kod mašina sa prekidnim radom radni organ ima svoj radni produktivni hod (premeštanje tereta) i povratni - prazni ho hod (radni organ se vrać vraća po novi zahvat). Premeštanje tereta se vrši u ciklusima (periodič (periodi čnom smenom).
Tipične kategorije sredstava sa ciklič Tipič cikličnim dejstvom su razli č i ti tipovi čiti tran tr ansp spor ortn tno o - ma mani nipu pula lati tivn vnih ih vozi vozila la sa jedne, i dizali č n čne e mašine sa druge strane
Napomena: neki autori kao posebne grupe izdvajaju, pored navedenih, i automatski vo automatski vođ ena ena vozila i liftove.
2
3
4
Navedene kategorije sredstava koriste se pri realizaciji različ razli čitih klasa zadataka u okviru logistič logističkih sistema, a kao tipič tipični zadaci mogu se izdvojiti: istovar transportnih sredstava, transport robe, međ međufazno skladištenje, uskladištenje, sortiranje ili sabiranje robe, pakovanje i utovar robe u transportna sredstva.
Najznačajnija karakteristika sistema koja suštinski odslikava efekte Najznač angažovanja pretovarnih sredstava pri realizaciji određ odre đenog zadatka je transportni kapacitet. kapacitet. Pored njega izuzetan znač značaj im imaj aju u još još i vu vučne i geometrijske karakteristike sistema.
4.1. TRANSPORTNI KAPACITET
Tehnički kapacitet pretovarnog sistema (QPS) baziranog na primeni Tehnič sredstava sa cikličnim dejstvom predstavlja broj ciklusa koji se realizuju u nekom unapred odre đenom vremenskom intervalu pomnožen prosečnom težinom tereta u jednom ciklusu G, ili prosečnim brojem jedinica tereta u jednom ciklusu N, ili prosečnom zapreminom tereta u jednom ciklusu V (u zavisnosti koji kapacitet sra čunavamo.
Ako je interval jedan čas (3600 sekundi) onda je: QPS= G . 3600 / TC (t/h) QPS= N . 3600 / TC (kom /h) QPS= V . 3600 / TC (m3/h)
gde je TC trajanje ciklusa u sekundama
5
n = 3600 / T – T – broj ciklusa u jednom času
Dužina ciklusa T C obuhvata ukupno trajanje niza vezanih aktivnosti pretovarnog sredstva (zahvatanje tereta, kretanje, odlaganje...), dakle označ ozna čava interval izmeđ između dve uzastopne realizacije identič identi čnih aktivnosti procesa, a definiše se često i kao “vremenski interval između dva uzastopna zahvata tereta”.
6
Jedan od osnovnih problema koji prati prorač prora čun dužine ciklusa jeste problem objektivnosti definisanja pojedinih parcijalnih vremena s obzirom da ona zavise od velikog broja faktora, poč po čev od konstruktivnih
karakteristika sredstva, karakteristika zahteva koji se realizuje, pa do obučenosti i trenutnog psihofizi čkog stanja rukovaoca-voza ča.
7
8
Eksploatacioni (stvarni) kapacitet kod sredstava sa ciklič cikličnim dejstvom iznosi: QEPS=Gn . ξ. ψ . t (1-φ (1-φ). 3600 / TC (t/dan)
Gn(t) - nominalna nosivost mašine ξ = Gn-Gz/Gn =Gk/Gn≤1 – koeficijent korisne nosivosti Gz(t)-sopstvena težina zahvatnog organa Gk=Gn-Gz – korisna nosivost t- broj radnih časova u toku dana (jedna, dve ili tri smene) Ψ ≤1 –koeficijent popunjenosti (odnos izmeđ izme đu stvarnog i punog zahvata φ ~0,1 do 0,25) – gubitak vremena t(1-φ t(1φ) – efektivno radno vreme u časovima Pošto je G=Gn.ξ.ψ – stvarni proseč prosečni zahvat materijala u jednom radnom ciklusu pa je
9
QEPS=G .t (1-φ (1-φ) . n (t/dan)
4.2. DIZALIČNE MAŠINE
Dizalič Dizali čne mašine čine naj najbro brojni jniju ju gru grupu pu mašina mašina prekidn prekidnog og transpo transporta rta..
enju, na: Dele se, prema se, prema konstruktivnom izvo đ enju,
a) proste dizalične mehanizme i mašine b) kranove
10
4.2.1. PROSTI DIZALIČNI MEHANIZMI I MAŠINE
U ovu grupu mašina spadaju:
11
Male (ruč (ručne) dizalice
Koturač Kotura če i čekrci
Doboši za vuč vuču
male (ruč ne) ne) dizalice: dizalice: Za dizanje tereta na male visine (od 300-500 mm) primenjuju se male ruč ručne dizalice; one imaju malu težinu i zato se lako mogu prenositi. Primenjuju se najč naj češ ešć će kod montažnih i remontnih radova.
Ove dizalice se dele na: dizalice sa zupč zupčastom polugom, dizalice sa zavojnim vretenom i hidraulič hidrauli čne dizalice.
a) b) c)
12
teret se podiže pomoć pomo ću zupč zupčaste poluge ( ručna dizalica sa zupčastom polugom i prenosom cilindrič cilindri čnim zupč zupčanicima), zavojnog vretena (ruč (ru čna ili električ elektri čna dizalica sa zavojnim vretenom) pomeranjem klipa ( hidraulična dizalica sa pokretnim klipom).
.
Hidraulične dizalice služe uglavnom za dizanje velikih tereta (2000 kN i Hidraulič više)
Sastoje se iz cilindra 1, klipa 2, slavine za spuštanje 3, pumpe 4 i rezervoara za teč te čnost 5. Pri ubacivanju teč te čnosti u cilindar pomoć pomo ću ru ruč čice klip se izdiže sa teretom; pomoć pomoću slavine 3 teč tečnost se iz cilindra ispušta u rezervoar i teret se spušta. Teč Tečnost se iz rezervoara usisava preko ventila 6, i ubacuje se u cilindar preko ventila 7. Kao radni fluid primenjuje se ulje i smeša vode i glicerina.
.
13
Dizalice sa zavojnim vretenom primenjuju za terete od (0-200 kN), a njihova brzina dizanja je 15-35 mm/min Ugao penjanja zavojnice mora biti manji od ugla trenja da se dizalica ne bi sama spuštala pod pritiskom tereta; on je obič obično od 4º-5º.
14
koturač e i č ekrci: ekrci: i ovi mehanizmi služe za
dizanje tereta na male visine, ali oni moraju biti obešeni na grede. U literaturi se često ovi mehanizmi ubrajaju u grupu ruč ručnih dizalica.
15
16
doboši za vuč u (vinde): prosti dizalič dizalični mehanizmi za dizanje i premeštanje tereta u horizontalnoj ili kosoj ravni
4.2.2. DIZALICE - KRANOVI
To su sl slož ožen ene e diz dizal aliične mašine namenjene za dizanje i prenošenje tereta u horizontalnoj i vertikalnoj ravni . Mogu prenositi komadastu i sitno komadastu i rasipnu robu u posebnim pоsudam sudamа а.
Period rada ovih dizali dizalič nih h ma maši šina na sa sast stoj ojii se iz sl sled ede ećih op oper erac acijija: a: čni
vešanja tereta o noseć noseći organ dizalice,
radnog hoda spuštа spušt аnj njа а tereta)
odvezivanja t еr еta sa nosećе nosećеg g orgа orgаna dizalice
17
(dizа (diz аnj njа а,
premeštаnj premeštа njа а
u horizontа horizontаlnoj
r аvni,
povratnog (mrtvog) povratnog (mrtvog) hoda do mesta ponо ponоvn vnо оg vezivanja za teret.
Dizalilice Diza ce na najjčeš ešć nač in:: te tere rett se pr priihv hvat ata a ure uređ će rade na sledeći na čin đajima za kač ka čen enje je (k (kuk uke, e,hv hvat ata ači...), zatim se po podiže užadima ili lancima, preko koturova,, namotavanjem na doboše koturova doboše.. Za zaustavljanje u određenom polo po loža žaju ju sl služ uže e ko koč čnice i ustavlja ustavljač či.
Kapacitet
dizanja
i
dizaličnog dizalič
dužini
postrojenja
vodoravnog
je
obrnuto srazmeran visini premeštanja tereta . Ova
osobenost dizalič dizaličnih postrojenja, oštro naglašava razliku u odnosu na mašine sa neprekidnim transportom, kod kojih kapacitet ne zavisi od dužine transporta.
18
Montaža i de demontaža ovih ma mašina su složeni monterski zadaci i moraju se sp sprovoditi tačno za svaki tip po uputstvima proizvođača i svim sigurnosnim merama. Trajanje procesa montaže i demontaže može biti reda veličine nek ekol oliiko sa sati ti do re reda da vel eliičine nek eko oli liko ko se sed dmi mica ca,, zavisno od veličin ine e di diza zalilice ce,, vrst vrste, e, mar marke ke i tipa tipa..
Prema nač načinu rada (horizontalnog premeštanja tereta) dele se na:
1.
dizalice mostovskog oblika (horizontalno premeštanje tereta postiže se kombinacijom translatornih pomeranja)
2.
obrtne
dizalice okretanjem)
(horizontalno
Postoje i druge podele npr. na
dizalice
premeštanje
tereta
postiže
se
dizalice opšteg karaktera i specijalne
(pored klasifikacije u ove dve grupe, u praksi se pojavljuju i druga konstruktivana izvođ izvođenja, zavisna od specifič specifi čnih uslova eksploatacije).
19
4.3. TRANSPORTNO - MANIPULATIVNA VOZILA
20
Transp Tran spor ortn tnoo-ma mani nipu pula lati tivn vna a vozi vozila la su ma maši šine ne za po podi diza zanj nje e i preno prenos s te tere reta ta pri čemu se pre premeš meštan tanje je ter tereta eta vrš vršii u odr odre eđenim intervalima deo po deo.
Transportno manipulativna vozila se najcešce klasifikuju na sledece osnovne kategorije
1.
kolica
2.
traktori i vucni sastavi
3.
karete
4.
paletna kolica
5.
portalni slagaci
6.
viljuškari
Neki autori kao posebnu grupu sredstava izdvajaju transportno manipulativna vozila za rukovanje kontenerima (zbog nekih specificnosti u konstrukciji ili funkciji): • kolica i pomocni uredaji • portalna vozila • viljuškari za manipulaciju kontenera Zbog naglog razvoja i primene u poslednjih nekoliko godina automatski vođ vo đena voyila su se izdvojila kao posebna grupa iako po karakteristikama, funkcijama i nač načinu rada pripadaju TMV
21
Kolica
su najprimitivnije sredstvo u ovoj grupi i namenjena su za transport lakih tereta na kratkim distancama (L = 50m) u procesima malog intenziteta.
22
Nisu izgubila svoj znacajni u eri široke primene mehanizacije zbog svoje jednostavne kostrukcije, vi visokog koeficijenta gotovosti za rad, nisk ske e nab aba avne ce cene ne
Koriste se pre svega kao pomoćna tr tran ansp spor ortn tna a sr sred edst stva va u pr pro oce cesi sim ma gde gd e se po poja javl vlju juju ju sp spor orad adic icne ne po potr treb ebe e za tr tran ansp spor orto tom. m.
Danas se na tržištu nudi veliki broj razlicitih konstrukcija kolica koja su prililag pr agod oden ena a ra razl zlic icit itim im po poja javn vnim im ob oblilici cima ma te tere reta ta..
Ova sr sre eds dstv tva a se mo mogu gu gru rub bo ra razv zvrs rsta tati ti na na:: ko kollic ica a sa je jedn dniim, dv dva a, tr trii i cetr ce trii to tock cka a. Koli Kolica ca se dal dalje je mog ogu u ra razv zvrs rsttav avat atii pre rem ma na naci cinu nu za zahv hvat ata anj nja a ter ere eta na ko kollic ica a sa ak akti tiv vni nim m i pa pasi siv vnim za zahv hvat atan anjjem i od odla laga gan njem em..
23
lica sa jednim toč točkom b) Ко lica sa dva toč točka а ) Ко Коlica Коlica v) Ко Коlica lica za transport preko stepenica g) Ко Коlica lica za burad
Paletna kolica
su posebno prilagoden oblik za transport paleta. Ona imaju mogucnost aktivnog zahvatanja i odlaganja palete.
24
Traktori i vucni sastavi, u zavisnosti od namene grade se sa veoma razlicitim tehnicko-eksploatacionim karakteristikama. U pretovarnim procesima i industrijskom transportu koriste se uglavnom mali vucni traktori sa elektrobaterijskim pogonom i SUS-motorima. Traktori sa elektrobaterijskim pogonom imaju brzinu kretanja izmedu 4 i 12 km/h i vucnu silu od 50 do 250 daN, dok traktori sa SUS-motorom imaju bolje performanse: brzina kretanja kretanja je je 15 do 20 km/h (izuzetno do 35 km/h), a vucna sila na poteznici od 500 do 1000 daN.
25
26
27
Kolica sa motornim pogonom (kareta)
je najstariji oblik transportno - manipulativnog vozila koje je još uvek u upotrebi bez radikalnih promena u kon koncepciji gradnje. Pos Poseduje slican pogonski i upravljacki sistem kao i dr drumska vozila, to tovarni prostor je ob obicno u obliku platoa, a može da bude sanduk ili neki drugi oblik nadgradnje Paletna kolica sa motornim pogonom namenjena su za transport kompaktnih komadnih tereta tj. pa paletnih tovarnih jedinica. Im Imaju iste funkcionalne karakteristike kao i pa paletna kolica sa manuelnim pogonom, a pošto su opremljena uredajem za podizanje i sp spuštanje tere te reta ta po pose sedu duju ju os osob obin inu u ak akti tivn vnog og za zahv hvat atan anja ja i od odla laga ganj nja a te tere reta ta.. Zah ahv valj ljuj uju uci meh ehan anic icko kom m po pog gon onu, u, ko kojji je po pr prav aviilu ele lekt ktro rob bat ate eri rijjsk skii, ona se ko koriste za duže transportne distance i radno intenzivnije procese Težište tereta se na nalazi u ge geometrijskom središtu površine koju obrazuju dodirne tacke tockova sa podlogom.
28
