OPSTA HIGIJENA

OPŠTA HIGIJENA 1. Ekološka interpretacija zdravlja i bolesti. 2. Kompletna zdravstvena zaštita i mesto higijene u njoj. 3. Lična higijena uslov postizanja i održavanja dobrog zdravlja. 4. Dobra higijenska praksa pranja ruku. 5. Higijenski zahtevi za zdravstvene ustanove. 6. Preventivni postupci kontinuirane kontrole higijenskih uslova u zdravstvenim ustanovama. 7. Politika kontrole kritičnih tačka u zdravstvenim ustanovama (rizik rukovođenja i rizik odgovornosti). 8. Delovanje lekara primarne zdravstvene zaštite u vanrednim prilikma. 9. Vodosnabdevanje u vanrednim prilikama i ishrana u vanrednim prilikama. 10. Dispozicija otpadnih materija u vanrednim prilikama. 11. Značaj stalnog higijenskog nadzora u komunalnoj sredini. 12. Značaj stalnog higijenskog nadzora u kolektivnom smeštaju. 13. Značaj stalnog higijenskog nadzora u javnim komunalnim objektima. 14. Značaj stalnog higijenskog nadzora u predškolskim ustanovama. 15. Značaj stalnog higijenskog nadzora u školskim ustanovama. 16. Značaj stalnog higijenskog nadzora u visokoškolskim ustanovama. 17. Mentalna higijena u postizanju, održavanju i unapređenju dobrog zdravlja. 18. Mentalna higijena u zdravstvenim ustanovama.

OPŠTA HIGIJENA 1.

EKO KOLO LOŠK ŠKA A IN INTERP TERPRE RETA TACI CIJJA ZDR ZDRAV AVLJ LJA A I BOLE BOLEST STII Ekološki princip posmatranja zdravlja i bolesti Higijena je nauka o zdravlju. Izučava karakteristike zdravog čoveka i činioce, pre svega one iz životne sredine, koji na zdravlje utiču pozitivno i negativno. Naziv potiče od grčke reči HIGIJE HIGIJEA, A, što znači znači zdravl zdravlje, je, neg negova ovanje nje zdravl zdravlja. ja. Stara Stara grčka grčka bog bogin inja ja zdrav zdravlja lja bila bila je HIGIJEA. Ona je bila kći ESKULAP-a, mitskog boga veštine lečenja. Po predanju, to simbolično govori da prepoznavanje i lečenje bolesti nije bilo dovoljno da zaštiti ljude, lj ude, pa je u sledećoj generaciji u vidu kćeri, stvarano božanstvo za zaštitu, da do bolesti i ne dođe. Dakle, duboka filozofska misao koja je i pre mnogo vekova stvarala osnovu preventivne medicine. Higijena spada u starije naučne discipline. Još od najstarijih dana uviđalo se šta godi, a šta škodi ljudima. Ta saznanja su korišćena u svakodnevnom životu i prenošena sa novim iskustvima na mlađe. Istorijski zapisi o promenama načina stanovanja, rada i odevanja, o  promenama u načinu obezbeđivanja obezbeđivanja i kasnije i početka proizvodnje hrane, govore o širokoj  primeni saznanja i mera koje su korišćene za aktuelne potrebe, ali i za čuvanje i unapređenje zdravlja. U poznatim Ebersovim papirusima, starim preko 3500 godina, nalazimo i preporuke za korišćenje crne džigerice za lečenje slabovidosti, kao i svežeg voća i povrća za lečenje opšte slabosti i dr. Poznato je da je jetra najveći koncentrat A vitamina, da je kserofitalmija ili A avitaminoza, tokom cele istorije bila vrlo rasprostranjena i opasna bolest, kao i „opšta slabost”, sada poznata pod imenom skorbut ili C avitaminoza. Pomenute namirnice su i sada najefi najefika kasni snije je sredst sredstvo vo lečenj lečenjaa i preven prevencij cijee ovih ovih ob obolj oljenj enja. a. Puno Puno slični sličnihh kon konsta statac tacija ija i  preporuka, tačnih i sada važećih, sreće se i u drugim kulturama starog veka. Rimljani su to  primenili u izgradnji vodovoda, kupatila, kanalizacije i dr., u objekte koji se negde i danas koriste. Iz poznatih istorijskih razloga, tokom srednjeg veka, široko rasprostranjeno učenje da su za zdravlje bitni činioci sredine u kojoj se živi i radi, da je često presudno i ponašanje ljudi, nisu odgovarali pojedinim verskim konfesijama, pa je ova nauka dugo bila i zabranjivana. Umesto nje, Hufeland 1796. godine uvodi termin MAKROBIOTIKA za nauku o zdravom, velikom velikom i dugo dugom m životu. Za isto učenje kasnije kasnije se uvod uvodii i termin ORTOBIOTIK ORTOBIOTIKA, A, ali se naziv Higijena ipak u celom svetu održao do danas. U novije vreme, ima pokušaja da se umesto ovog, koristi termin EKOLOGIJA. Budući da  je ekologija nauka o odnosima životinja i biljaka međusobno i prema mrtvoj i živoj okolini, smatramo da je nenaučno da se ove dve discipline poistovećuju. Umesto toga, često se uvode termini MEDICINSKA EKOLOGIJA, ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE i drugo. Ako bi pod terminom medicinska ekologija i smatrali nauku o odnosima čoveka i sredine koja ga okružuje, to ima sličnosti sa higijenom, ali nije isto.

2

OPŠTA HIGIJENA 1.

EKO KOLO LOŠK ŠKA A IN INTERP TERPRE RETA TACI CIJJA ZDR ZDRAV AVLJ LJA A I BOLE BOLEST STII Ekološki princip posmatranja zdravlja i bolesti Higijena je nauka o zdravlju. Izučava karakteristike zdravog čoveka i činioce, pre svega one iz životne sredine, koji na zdravlje utiču pozitivno i negativno. Naziv potiče od grčke reči HIGIJE HIGIJEA, A, što znači znači zdravl zdravlje, je, neg negova ovanje nje zdravl zdravlja. ja. Stara Stara grčka grčka bog bogin inja ja zdrav zdravlja lja bila bila je HIGIJEA. Ona je bila kći ESKULAP-a, mitskog boga veštine lečenja. Po predanju, to simbolično govori da prepoznavanje i lečenje bolesti nije bilo dovoljno da zaštiti ljude, lj ude, pa je u sledećoj generaciji u vidu kćeri, stvarano božanstvo za zaštitu, da do bolesti i ne dođe. Dakle, duboka filozofska misao koja je i pre mnogo vekova stvarala osnovu preventivne medicine. Higijena spada u starije naučne discipline. Još od najstarijih dana uviđalo se šta godi, a šta škodi ljudima. Ta saznanja su korišćena u svakodnevnom životu i prenošena sa novim iskustvima na mlađe. Istorijski zapisi o promenama načina stanovanja, rada i odevanja, o  promenama u načinu obezbeđivanja obezbeđivanja i kasnije i početka proizvodnje hrane, govore o širokoj  primeni saznanja i mera koje su korišćene za aktuelne potrebe, ali i za čuvanje i unapređenje zdravlja. U poznatim Ebersovim papirusima, starim preko 3500 godina, nalazimo i preporuke za korišćenje crne džigerice za lečenje slabovidosti, kao i svežeg voća i povrća za lečenje opšte slabosti i dr. Poznato je da je jetra najveći koncentrat A vitamina, da je kserofitalmija ili A avitaminoza, tokom cele istorije bila vrlo rasprostranjena i opasna bolest, kao i „opšta slabost”, sada poznata pod imenom skorbut ili C avitaminoza. Pomenute namirnice su i sada najefi najefika kasni snije je sredst sredstvo vo lečenj lečenjaa i preven prevencij cijee ovih ovih ob obolj oljenj enja. a. Puno Puno slični sličnihh kon konsta statac tacija ija i  preporuka, tačnih i sada važećih, sreće se i u drugim kulturama starog veka. Rimljani su to  primenili u izgradnji vodovoda, kupatila, kanalizacije i dr., u objekte koji se negde i danas koriste. Iz poznatih istorijskih razloga, tokom srednjeg veka, široko rasprostranjeno učenje da su za zdravlje bitni činioci sredine u kojoj se živi i radi, da je često presudno i ponašanje ljudi, nisu odgovarali pojedinim verskim konfesijama, pa je ova nauka dugo bila i zabranjivana. Umesto nje, Hufeland 1796. godine uvodi termin MAKROBIOTIKA za nauku o zdravom, velikom velikom i dugo dugom m životu. Za isto učenje kasnije kasnije se uvod uvodii i termin ORTOBIOTIK ORTOBIOTIKA, A, ali se naziv Higijena ipak u celom svetu održao do danas. U novije vreme, ima pokušaja da se umesto ovog, koristi termin EKOLOGIJA. Budući da  je ekologija nauka o odnosima životinja i biljaka međusobno i prema mrtvoj i živoj okolini, smatramo da je nenaučno da se ove dve discipline poistovećuju. Umesto toga, često se uvode termini MEDICINSKA EKOLOGIJA, ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE i drugo. Ako bi pod terminom medicinska ekologija i smatrali nauku o odnosima čoveka i sredine koja ga okružuje, to ima sličnosti sa higijenom, ali nije isto.

2

 Naime, higijena izučava: izučava: • uticaj životne sredine na čovečije zdravlje, ali i više od toga (ponašanje pojedinca  – lična higijena) • mogućnosti da se faktori životne sredine i koriguju (poprave) u cilju što boljih zdravstvenih efekata • optima optimalne lne kva kvalit litete ete pojedi pojedinih nih eleme elemenat nataa životn životnee sredin sredinee u cilju cilju una unapre pređen đenja ja zdravlja (optimalna temperatura, vlaga, strujanje vazduha, vrste i međuodnosi  pojedinih nutritivnih elemenata) elemenata) • duševno zdravlje i predlaže mere za njegovo unapređenje. Prema tome i medicinska ekologija i zaštita životne sredine i filozofija „zelenih” mogu se shvatiti kao delovi ili segmenti higijene ali ne i sinonimi.

Šta je zdravlje i od čega ono zavisi Ako je higijena nauka o zdravlju ljudi, onda se odmah nameće pitanje šta je to zdravlje i za šta se zalaže ova nauka. Prema BOJD-u „zdravlje je kondicija u kojoj je organizam posve adaptiran svojoj okolini”. HOFF je sa ovim nezadovoljan i kaže „zdravlje je harmonična ravnoteža u građi i funkcijama organizma i u psihičkim doživljajima koji su preduslov za Svetska zdravstve zdravstvena na  punu radnu sposobnost i puni užitak u životu”. 1948. godine Svetska organizacija usvaja definiciju po kojoj je zdravlje stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i oronulosti . Kroz citiranu definiciju, Svetska zdravstvena organizacija smatra da je zdrav samo onaj čovek koji pored odsustva bolesti bolesti ima i sve fizičke, mentalne i socijalne socijalne uslove za život. život. Drugim rečima, ne može se smatrati zdravim i onaj koji je gladan, ozebao, uplašen, bez ljubavi i statusa. Savremena koncepcija zdravlja i bolesti polazi od toga da su u osnovi svega: 1. nasleđe 2. sred sredin inaa u ko kojo jojj se živi živi 3. način način kako kako se ko ko u toj toj sredin sredinii ponaš ponašaa Ova, pomalo simlificirana teorija objašnjava kako se putem (1) naslednih činilaca od roditelja na potomstvo prenosi oblik, veličina i dobrim delom rad pojedinih tkiva i organa. Da li će ove nasleđene karakteristike kod potomaka doći do izražaja zavisi pre svega od sredine u kojoj se svaka jedinka rađa, razvija, živi i radi. Povoljni činioci omogućiće i punu ekspresiju genetskih genetskih potencijal potencijala. a. Aerozaga Aerozagađenje đenje,, buka buka,, zračenja zračenja,, loša voda ili neraciona neracionalna lna ishrana, ishrana, infekcije itd. i najbolje nasledne potencijale pre ili kasnije će sigurno ugroziti. Prema tome,  pored naslednih i (2) faktori životne sredine su od presudnog značaja za dobro zdravlje svakog pojedinca. Teoretski gledano uz dobre nasledne potencijale, uz dobre uslove životne sredine, pojedinci mogu da ugroze svoje zdravlje lošim i neadekvatnim (3) ponašanjem. I u najboljim klimatskim uslovima, pušenjem se stvara enormno aerozagađenje, uz obilje vode i sapu sapuna na,, mnog mnogii se čest čestoo ne peru peru i razb razbol olje jeva vaju ju.. Uz ob obil ilje je hran hrane, e, veli veliki ki broj broj ljudi ljudi se neadekvatno neadekvatno hrani i time ugrožava svoje zdravlje i tone duboko u bolesti. 3

Kako se nasledni činioci ne mogu menjati, a roditelji se ne mogu birati, u cilju zaštite i unapređenja zdravlja ljudi, jedino preostaje da se čuva i neguje (2) životna sredina i da se svako obuči kako da se u njoj što bolje (3) ponaša.

Faktori životne sredine Životna Životna sredina je širok pojam i obuh obuhvata vata sve delove delove kopna, mora, atmosfere atmosfere i njihovih njihovih sadržaja koji mogu uticati na život i zdravlje čoveka. Iz didaktičkih razloga životna sredina se deli na: 1. Fizičk Fizičkoo – hemijsk hemijskuu u koju koju spada spada vazduh vazduh i njegov njegovee karakt karakteri eristi stike, ke, razni razni klimats klimatski ki činioci, voda i njeni sadržaji, tle i njegov sastav i druge karakteristike. 2. Biološ Biološka ka sredina sredina obuhva obuhvata ta sav životi životinjs njski ki i biljni biljni svet koji služi služi čov čoveku eku za njegove njegove  potrebe, ali mu često i škodi, kao i bakterije, virusi, paraziti i neki drugi mikroorganizmi. 3. Socijalna Socijalna sredina sredina obuhvata obuhvata sve sve ono što proizilazi proizilazi iz ljudske ljudske delatnost delatnostii i odno odnosa.T sa.Too su  pre svega ekonomski odnosi u društvu, tehnologije, saobraćaj, standard života, kao i socijalni odnosi u društvu, stanje porodica, kultura, nauka, škole, moral, religija, običaji itd. Ovako oštra podela u životu se prepliće, te se i pojedini delovi životne sredine ne mogu izolov izolovano ano pos posma matra trati. ti. Tako Tako recimo recimo,, stan stan je fizičk fizičkaa sredin sredina. a. Međuti Međutim, m, njegov njegov kva kvalit litet et  predodređuju socijalni faktori. U stanu mogu biti i glodari, insekti i drugi biološki faktori od uticaja po čovekovo zdravlje. FIZIČKO – HEMIJSKA SREDINA – čovek je znanjem i tehnologijom sve više uticao na ovu sredin sredinu. u. Razvija Razvijajuć jućii tehnol tehnologi ogiju ju vreme vremenom nom je ujedno ujedno i sam sam zagađ zagađiva ivaoo tu sredin sredinuu nusproduktima i otpadima. Čovek mora da ima punu ravnotežu međuodnosa sa svim svojim sredinama. Međutim, zagađivanje zemlje, vazduha, vode od strane čoveka dostigli su opasnu granicu i prete poremećajem ove ravnoteže. BIOLOŠKA SREDINA – tj. sav mikro i makro svet (biljni i životinjski) Savremenom agro i zootehnikom vrši se selekcija čoveku korisnih biljaka i životinja, ali je i tu već poremećena ravnoteža:  – kontaminacijom tla (pesticidima) (pesticidima)  – veoma intenzivna intenzivna eksploatacija šuma šuma i lov divljači i ptica DRUŠTVENO – SOCIJALNA SREDINA – sve ljudske zajednice Poremećeni međuljudski odnosi su trajni izvor frustracija. f rustracija.

4

objekat posmatranja FIZIČKO HEMIJSKA

BIOLOŠK  A čovek – ljudi (domaćin – ljudske grupe)

DRUŠTVEN O SOCIJALNA

Ekološka interpretacija zdravlja i bolesti Higijena izučava načine na koji faktori životne sredine utiču na zdravlje ljudi i ukazije na povoljna rešenja uređivanja životne sredine i suzbijanje ili uklanjanje faktora koji imaju nepovoljan uticaj na zdravlje. Ekološki pristup u razjašnjavanju nastanka bolesti uključuje 1. domaćina (čovek), 2. agens (uzročnik) i 3. sredinu Infekcija nastala u zdravstvenim ustanovama se nazivaju bolničkim (intrahospitalnim ili nozokomijalnim). To su infekcije koje nisu bile prisutne u vreme prijema u bolnicu, već su se javile tokom ili neposredno nakon hospitalizacije u manifestnom ili latentnom obliku.  Najčešće su to urinarne, respiratorne ili git infekcije. Medicinski i socioekonomski značaj ovih infekcija se ogleda u: - nepovoljni tok i ishod bolesti - ugrožavaju i zdravlje osoblja - komplikuju medicinske intervenicje - produžavaju trajanje hospitalizacije

Domaćin: Osobine domaćina utiču na nastanak i razvoj ovih infekcija, npr. češće su kod novorođenčadi, odojčadi, starih, gojaznih, imunodeficijentnih... Uzročnici: Mogu biti: patogeni, uslovno patogeni i oportunistički.

5

Sredina: Pričati o uticajima (komunalna higijena): - povišenog i sniženog atmosferskog pritiska - aerozagađenja, buke, vibracija, svetlosti, UV zračenja, komunalnog zelenila... -  i  vlažnosti vazduha, vetrovi, klime uopšte...  Bolnice karakteriše veliki broj uzročnika koji su prisutni na svim površinama,  bolničkom vešu, vazduhu i vodi. Takođe su raznovrsni i rezervoari infekcija – pacijenti, osoblje, učenici, studenti, posetioci. Dominantan put širenja bolesti u intrahospitalizovanim uslovima je kontaktni, direktni ili indirektni, a moguće je i hranom, vodom, vazduhom .

*** Mere prevencije različite su u odnosu na karike lanca bolničkih infekcija. Higijena ima najvećeg udela u planiranju i sprovođenju tih mera. Podrazumevaju: - kontrolu izlaznih mesta zaraze (dezinfekciju i propisnu dispoziciju sekreta, exkreta, infektivnog medicinskog otpada) - Kontrolu kritičnih tačaka u lancu širenja infekcije (pranje ruku, dezinfekcija i sterilizacija opreme, česte promene radne odeće, nadzor  nad proizvodnjom i raspodelom hrane i vodosnabdevanja...) U sprovođenju ovih higijensko-epidemioloških mera učestvuje celo osoblje bolnice.

2. KOMPLETNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I MESTO HIGIJENE U NJOJ Zdravstvena zaštita podrazumeva: 1. Unapređenje zdravlja To je delatnost koja obuhvata mere i metode koje nisu usmerene ka suzbijanju konkretne bolesti, već na unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva kroz multisektorsku saradnju. Uloga higijene nije jedinstvena, već se bolji rezultati postižu u saradnji sa kompletnom društvenom zajednicom. Mere i aktivnosti: • zdravstveno vaspitanje • obezbeđenje zdrave o ishrane (higijena ishrane) o vode o higijenskih uslova stanovanja (komunalna higijena – širina ulica, volumen  prostorija...) • očuvanje zdrave životne sredine (buka, aerozagađenje, saobraćaj, zelenilo...)

6

Stvaranje uslova za fizičku aktivnost (sport i rekreacija) 2. Sprečavanje i suzbijanje bolesti To su mere i metode specifične prevencije bolesti kroz aktivnosti usmerene na: otklanjanju uzroka bolesti/povrede otklanjanju rizika podizanju imunoloških snaga organizma kombinovane aktivnosti •

„specifične mere”  imunizacija, lična higijena, dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija,  zaštita od profesionalnih bolesti (pregledi), zaštita od kancerogenih materija i alergena,  jodiranje soli, fluorizacija vode za piće, obogaćivanje mleka, stalni sanitarni nadzor, HACCP   sistem...

3. Rano otkrivanje bolesti  – sekundarna prevencija  rizične grupe stanovništva „Skrining” – „aktivno traženje znakova bolesti”, preventiva, procedura sa ciljem da otkrije  bolest što pre, u latentnoj fazi. Skriningu se podvrgavaju određene rizične grupe stanovništva, a na preglede se pozivaju zdravi ljudi. Preventivni pregledi – najčešće karaktera sistematskih pregleda, uključuju anamnezu i  preglede po organima, kao i laboratorijske i druge analize. **Higijena ishrane sprovodi u praksu metode za otkrivanje bolesti *nedovoljne i nepravilne ishrane** *to su Anketa ishrane BMI, RTM, ITM... 4. Blagovremeno i adekvatno lečenje  – sekundarna prevencija 5. Rehabilitacija – tercijarna prevencija def : Sprečavanje životne i radne nesposobnosti do koje bi mogao da dovede tok bolesti ili  povrede. Cilj joj je da se obolela osoba ponovo reintegriše u društvo. Sastoji se iz: medicinske, psihičke i profesionalne rehabilitacije.

7

3. LIČNA HIGIJENA – USLOV POSTIZANJA I ODRŽAVANJA DOBROG ZDRAVLJA Lična higijena podrazumeva održavanje telesne čistoće. Veći nivo zdravstvene kulture, odnosno pozitivne higijenske navike utiču na unapređenje ljudskog zdravlja, posebno infektivnih, parazitarnih i hroničnih degenerativnih oboljenja.  Niska higijenska kultura dovodi do nastajanja crevnih, zaraznih i parazitarnih bolesti, oboljenja kože i vašljivosti. Osnovi lične higijene su održavanje čistoće tela, higijene odeće i higijene stana. Lična higijena u užem smislu podrazumeva i telesno vežbanje, higijenu ishrane i brigu za duševno zdravlje.

Održavanje čistoće tela Otkrivene delove tela tj. one koji su izloženi direktnom aerozagađenju treba češće prati, a čitavo telo treba prati u određenim vremenskim intervalima. Svakodnevno kupanje se obavlja pod tušem, a ne u kadi. Zimi se treba kupati najmanje  jedanput, a leti 2-3 puta nedeljno ili svakodnevno. Kupanjem se odstranjuje nečistoća, znoj, mast, izumrle ćelije i mikrobi. Time se sprečava  pojava raznih kožnih bolesti i istovremeno se postiže tonus kože, bolja reaktivnost na temperaturne promene,  opšta otpornost organizma,  radna sposobost i KVS I CNS. Hladna kupanja (15-20°C) – dovode do preraspodele krvi u unutrašnje organe zbog  periferne vazokostrikcije, do odavanja toplote i kratkotrajnog osećaja hladnoće. Srčani rad je usporen, disanje je površno i ubrzano, a po prestanku kupanja se javlja crvenilo kože sa osećajem topline i osveženja. Ima povoljne efekte, ali ne otklanja dovoljno nečistoće. Ne treba da traje duže od 15-20 min. Mlake kupke (20-38°C) – umiruju CNS i odlično uklanjaju nečistoće Topla kupanja (30-50°C) – dovode do izraženog crvenila kože sa obilnim znojenjem uz opterećenje KVS. Kupanje treba završiti mlakim i hladnim tuširanjem. Higijena zuba i usne duplje je deo redovne telesne nege koji ima medicinski i socioekonomski značaj. Nezdrava ishrana, slatkiši, neodržavanje higijene dovode do razvoja karijesa i paradontopatije. Karijes ima ogroman medicinski i socio-ekonomski značaj. Rana  briga za zube treba da ih čuva do duboke starosti. Na razvoj zdravih zuba utiče ishrana majke u trudnoći i preventivno davanje fluora i fluorokalcijuma. Kasnije, kod dece treba razviti naviku žvakanja u upotrebi čvrste hrane koja mehanički čisti zube. Redovno čišćenje i nega zuba kod dece treba da počne od 3. godine života kada su izrasli mlečni zubi. Zube treba prati umereno tvrdom četkicom sa pastom i bez prethodnog kvašenja četkice, min 2x dnevno, uvek posle jela, pravilnim pokretima i ispiranjem na kraju.

8

Higijena ruku i nogu: Higijena ruku je ogledalo lične higijene. Redovno pranje ruku je najosnovnija preventiva u suzbijanju crevnih zaraznih i parazitarnih bolesti, skabijes, piodermije. Ruke treba prati do laktova posle svakog prljavog posla, pre i posle obavljanja nužde, ali i pre svakog čistog posla  – priprema hrane, uzimanje hrane, nega dece i bolesnika. Za pranje ruku potrebna je tekuća voda uz upotrebu sapuna i četkice za pranje kože. Za sušenje ruku služe papirni ubrusi. Kod  profesija gde postoji opasnost prenošenja infekcije, treba obavljati i dezinfekciju ruku. Ne  preporučuje se korišćenje agresivnih sredstava jer može doći do uklanjanja zaštitne masnoće, senzibilizacije i pojave ekcema. Higijena ruku obuhvata i pravilno tretiranje noktiju (ispod kojih se mogu naći jaja crevnih parazita – bakterijska flora) i zanoktica. Bakterijska flora kože zdravstvenih radnika može biti  prolazna (stečena direktnim dodirom sa pacijentom ili  površinama iz pacijentove blizine, a odstranjuje se uobičajenim pranjem ruku) i trajna (S.Aureus i G-bacili; individualna je i teško se odstranjuje). **pregledaj naredno pitanje! Higijena nogu je važna jer su noge opterećeni deo tela. Dugotrajno stajanje ili hodanje, nefiziološka obuća i velika telesna težina su faktori opterećenja. Noge se stalno znoje i zato ih treba redovno prati i izbegavati gumenu obuću i sintetičke čarape zato što sprečavaju isparavanje i stvaraju uslove za razvoj mikroorganizama i gljivica. Znojenje macerira kožu i stvara preduslov za gnojne i gljivične infekcije. Na prstima i tabanima mogu nastati žuljevi, zarasli nokti i ogrubela koža. Briga za zdravlje nogu mora da počne sa profilaksom rahitisa  još u prenatalnom periodu, a kasnije pravilnim razvojem nogu kod odojčeta. Higijena traži da se noge peru svakodnevno, posle rada ili uveče i da se nakon pranja dobro osuše, naročito između prstiju, kako bi se sprečio razvoj infekcije. Higijena kose i kože glave: Zahteva redovno čišćenje i negu. Preko kose se raznose infekcije: mikoze, pedikuloze, sekundarne piodermije. Kosa se pere jednom nedeljno šamponom i ispira se dok se šampon ne ukloni. Redovno je četkati i šišati. Loša nega slabi kosu i kožu na glavi → seboreja, ćelavost. Higijena odmora i sna: Dnevni odmor: 1h rada → 5 minuta pauza. Posle 3-4h rada → 20-30 minuta pauza. Godišnji odmor je duži. San je 8h za odrasle, 9-12h za decu.

9

4. DOBRA HIGIJENSKA PRAKSA PRANJA RUKU Zdrava koža je naseljena bakterijama, a različiti delovi tela imaju različit broj aerobnih  bakterija. Bakterijska flora može biti: trajna (S. Aureus npr) i prolazna (E. coli npr). Higijena ruku podrazumeva pranje ruku sa: 1. Dezinfekcionim sredstvima koja zahtevaju vodu – sapuni („obični” nemaju  baktericidni efekat već samo konzervirajuće deluju na bakterije) a. Antiseptično pranje – nanošenje antisept sredstava na ruke i trljanje cele  površine kože  b. Hirurška – preoperativno, da bi se odstranila prolazna i smanjila trajna  bakterijska flora ruku 2. Dezinfekcionim sredstvima koja NE zahtevaju vodu, tzv. „bezvodna antisept sredstva”, ona pri upotrebi ne zahtavaju prisustvo vode već se ruke trljaju dok se sredstvo ne osuši; npr. desderman. 5. HIGIJENSKI ZAHTEVI ZA ZDRAVSTVENE USTANOVE Higijenu zdravstvenih ustanova moramo posmatrati sa najmanje 3 aspekta: 1. zaštita zdravlja bolesnika – posetilaca 2. zaštita zaposlenog osoblja 3. zaštita bliže i šire okoline ovih objekata

Zdravstvene ustanove su obavezne da: a) koriste građevinske standarde prilikom izgradnje i rekonsrukcije objekta  b) osnuju komisiju za suzbijanje interhospitalnih infekcija c) izrade plan i program za suzbijanje intrahospitalnih infekcija d) obezbede snabdevanje objekta higijenski ispravnom vodom za piće e) obezbede zdravstveno ispravne namirnice za svoje pacijente f) izvrše prijavu svih slučajeva i epidemija zaraznih bolesti

Bolnice – po tipu izgradnje razlikuju se bolnice paviljonskog tipa i blok sistema. U paviljonskom sistemu svaka bolnička zgrada predstavlja jedno bolničko odeljenje i više međusobno povezanih zgrada može pripadati jednom odeljenju. Lekovi, hrana i ostali potrebni materijal dolazi na odeljenje površinskim komunikacijama. U blok sistemu jedan ili nekoliko spratova bloka ili jednog krila bloka pripada jednom  bolničkom odeljenju. Kretanje materijala je vertikalno-teretnim liftovima, komunikacije su ovde kraće što je  posebno važno za transport hrane.

10

Bolnica se mora organizovati prostorno i funkcionalno po sistemu bolničkih jedinica. Bolničku jedinicu čine 24-30 kreveta smeštenih u sobama po 1, 2, 4, 6 ili 1, 3, 6. U sklopu  bolničke jedinice se još nalaze: - soba za pregled i intervencije - sobe za lekare i ostalo zdravstveno osoblje - ostava - čajna kuhinja i trpezarija za pokretne bolesnike Svaka bolnička jedinica zauzima deo sprata ili ceo sprat, zavisno od veličine i načina gradnje objekta. U bolničkim sobama za svaki krevet se planira minimalno 9m 2 a optimalno 15m2. Visina prostorije je 3m; u svakoj sobi je najmanje 1 umivaonik, a za 2-3 susedne sobe  postavlja se 1 kupatilo. Na zaraznim odeljenjima bolničke jedinice treba da su manje, sa po 12  postelja i sa više soba sa 1 krevetom. Svi centralni funkcionalni pogoni bolnice prostorno se postavljaju u sredinu bloka, najčešće prizemno, sa što boljim direktnim komunikacijama se povezuju sa svim bolničkim odeljenjima. Kuhinja je sanitarno-higijenski po prostoru i opremi takva da ispunjava sve zahteve koji se postavljaju za objekte masovne društvene ishrane, s tim da je veoma poželjno da  postoji visok stepen mehanizacije odnosno automatizacije tehnoloških procesa. Kuhinja treba da je smeštena na najviši sprat bolničkog bloka.

Grejanje treba da je centralno sa toplom vodom. Ventilacija je prirodna, što odgovarajuća konstrukcija prostora treba maksimalno da omogući; veštačku ventilaciju i kompletnu klimatizaciju traže specijalni bolnički prostori: operacione sale, laboratorijska odeljenja, za nedonoščad. Osvetljenje funkcionalnih prostorija, a naročito bolesničkih soba direktnom svetlošću mora biti izdašno, sa svetlosnim koeficijentom za sobe 1:5, funkcionalnih prostorija 1:4, a za operacione sale1:3. Operacione sale zahtevaju veštački izvor od 1000 luksa, sobe ne smeju  biti ispod 150 luksa, a sobe za intervencije 200 luksa. Voda –  Bolnica je veliki potrošač vode, oko 300-500l po krevetu, na svim potrebnim mestima mora se obezbediti dovod tople vode. Perionica rublja je vrlo značajan pogon. Kanalizaciona otpadna voda iz cele bolnice mora biti obavezno dezinfikovana pre ispuštanja u opšti kanalizacioni sistem. Centralni sistem za DDD (dezinsekciju, dezinfekciju, deratizaciju) je povezan sa  perionicama i funkcioniše po strogom principu odvajanja čiste od nečiste strane. Skupljanje čvrstih otpadaka u bolnici počinje sa metalnim sudovima sa poklopcima i podelom u svakoj bolesničkoj sobi koje se dnevno prazne uveče u kontejnere locirane na određenom dvorišnom prostoru. Za biološki otpadni i zavojni materijal svaka bolnica bi trebala da ima u ekonomskom  pogonu svoj krematorijum – incinerator. 11

Dom zdravlja je zdravstvena radna organizacija za pružanje:  zdravstvene zaštite stanovništvu, a kako u svom sastavu ima i funkcionalnu službu, pruža i  specijalističku zaštitu. Ovi zdravstveni objekti treba da imaju lokacijom obezbeđene dobre prilazne komunikacije gradskim saobraćajnim sredstvima i dovoljan parking prostor. Poželjno je da objekat nema više od prizemlja i 2 sprata. DG pogoni se smeštaju prizemno centralno, ispred njih su najveći holovi koji delom služe i za čekaonice. Od ovog centralnog hola se bočno odvajaju prostorije – čekaonice za ambulante opšte prakse, polikliničke i savetovališne službe.  Najveći značaj imaju ovi čekaonički prostori, poželjno je da se prostor planira za maksimalno predviđeni kapacitet poseta, sa oko 0,3m 2  po pacijentu. Čekaonice treba da su izdašno osvetljene i ventilisane; obavezan je odvojen sanitarni čvor za oba pola.

12

6. PREVENTIVNI POSTUPCI KONTINUIRANE KONTROLE HIGIJENSKIH USLOVA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA Prilikom izrade  plana za sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti u zdravstvenim ustanovama, moraju se sprovoditi one mere koje su propisane zakonom za datu vrstu ustanove, kao i one mere koje stručni timovi predlažu. S tim u vezi, svaka zdravstvena ustanova u skladu sa vrstom medicinskih usluga koje  pruža, vrstom i brojem pacijenata kojima ih pruža treba da utvrdi „kritične tačke”. Za kontrolu svake kritične tačke potrebno je izraditi proceduru, proveriti efikasnost u praksi, korigovati, uspostaviti nadzor i sistem vođenja dokumentacije. Radni tim ili komisija sačinjen je od stručnjaka različitih profila kao i rukovodioca zdravstvene ustanove (direktor, rukovodioci radnih jedinica, specijalista higijene, epidemiolog, mikrobiolog, medicinar rada, medicinski tehničar...). Pre nego što radna komisija pristupi izradi plana i programa, treba da razmotri važeću zakonsku osnovu u oblasti zaštite od intrahospitalnih infekcija i izvrši procenu rizika za nastanak infekcija u zdravstvenoj ustanovi. Kao neke od mera koje su se pokazale korisnim u prevenciji zagađenja vazduha, a samim tim i smanjile rizik od širenja respiratornih infekcija jeste i postojanje posebnih ulaza, izlaza i hodnika za razne vrste pacijenata, postavljanje posebnog ventilacionog sistema uz  poštovanje građevinskih standarda i uputstava proizvođača opreme. Takođe, kao jedna od najznačajnijih mera u prevenciji i suzbijanju bolničkih infekcija jeste snabdevanje bolnice higijenski ispravnom vodom za piće pute, centralne ili lokalne vodovodne mreže. Zdravstvena ustanova treba da učini i plan sa procedurama i uputstvima za čišćenje i dezinfekciju prostora i površina, posuda, pribora, odeće, kontrolu štetočina. 7. POLITIKA KONTROLE KRITIČNIH TAČAKA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA Svaka zdravstvena ustanova u skladu sa vrstom medicinskih usluga koje pruža, vrstom i brojem pacijenata kojima ih pruža treba da utvrdi „kritične tačke”. Zdravstvene ustanove predstavljaju visokorizičnu sredinu za nastanak bolničkih infekcija. Bolnička infekcija je naziv koji se uobičajeno koristi za sve bolesti čiji su uzročnici mikroorganizmi, a nastale su kao posledica boravka i lečenja u zdravstvenoj ustanovi. Sredina zdravstvene ustanove sadrži veliki broj mikroorganizama, ali samo mali broj  predstavlja za čoveka značajne patogene mikroorganizme. Infekcije u bolničkim uslovima mogu nastati samo ako postoje sve karike u lancu infekcije, a to su: • izvor  •  put prenošenja • ulazno mesto • dovoljna količina i virulencija klica • osetljiv organizam domaćina 13

U proceni rizika, bolnička se sredina navodi kao put ali i kao izvor uzročnika bolesti. Procena rizika za nastanak bolničke infekcije podrazumeva utvrđivanje procedure i postupaka koji se odvijaju u bolničkoj sredini, a koji su od kritičnog značaja za prevenciju i suzbijanje  bolničke zaraze. Pre nego što se izvrši procena rizika, potrebno je utvrditi osobenosti rizika (put  prenosa, uslovi koji pogoduju rastu i razvoju mikroba, način prenošenja i mere prevencije). Osobine rizika Opis rizika podrazumeva utvrđivanje epidemiološkog značaja prisustva uzročnika zaraznih bolesti, puteva prenosa, uslovima koji pogoduju rastu i razmnožavanju uzročnika, takođe podrazumeva i opis mera koje se primenjuju u prevenciji i suzbijanju bolničkih infekcija, njihove efetivnosti i efikasnosti.

Bolnička sredina kao izvor uzročnika: Gljivice iz roda  Aspergillus i  Penicilium mogu biti uzročnici infekcija kod imunokompromitovanih bolesnika, a pogotovo tokom npr. rekonstrukcije bolničkih prostorija (povećana koncentracija prašine). Saprofiti Pseudomonas spp, Enterobacter spp,  Acinetobacter spp, NON – TBC mikobakterije, u bolničku sredinu mogu dopseti preko vode za piće i vode u rashladnim uređajima, prilikom terapije i dijagnostičkih procedura. Bolnička sredina kao put prenosa: 1. Direktan kontakt  – ovako se najčešće prenose respiratorne infekcije udisanjem aerosola koji je nastao kijanjem i kašljanjem osobe koja ima respiratornu infekciju. Najčešće su u pitanju virusne infekcije. Rizik za nastajanje infekcije ovim putem je povećan ukoliko se zaražene osobe kreću izvan prostorija u kojima se leče i tom prilikom dolaze u kontakt sa drugim osetljivim osobama. Postojanje procedure za primenu opštih i ličnih mera zaštite od direktnih kontakata smanjuje rizik za prenošenje infekcije. 2. Vazduh u bolničkoj sredini – indirektno, strujanjem vazduha iz jedne u drugu  prostoriju ili u udaljenje prostorije preko ventilacionih sistema. Na veličinu rizika utiče i količina i smer toka vazduha koji cirkuliše kroz ventilacione sisteme. Od posebnog značaja je postojanje mogućnosti da vazduh prolazi pored filtera koji nisu dobro postavljeni ili kroz filtere koji se neredovno čiste ili menjaju, tako da postoji mogućnost da su sami zagađeni određenim mikroorganizmima. Postojanje procedura o načinu primene UV-lampi se pokazalo kao efikasna metoda za smanjenje rizika čiji su uzročnici vegetativni oblici bakterija i gljiva. 3. Voda u bolničkoj sredini – potrebno je utvrditi koji mikrorganizmi bi mogli biti  preneseni preko vode i na koji način.

14

4. Radne površine i pribor za rad  – prenos uzročnika bolesti se uvek odvija fekalno –  oralnim putem. U određenoj zdravstvenoj ustanovi treba utvrditi koji put prenosa je najizvesniji za prenos uzročnika. Za procenu rizika preporučuje se sprovođenje istraživanja koje treba da utvrdi efikasnost primenjenih mera čišćenja i dezinfekcije. 5. Posteljina i odeća – u dušecima i jastucima se mogu naći Pseudomonas Aeruginosa, Acinetobacter. Ukoliko se posteljina redovno menja i ukoliko je suva, rizik za pojavu navedenih mikroorganizama je značajno redukovan. Prenos uzročnika može se ostvariti direktnim kontaktom sa posteljinom koja je uprljana krvlju, sekretima, ekskretima, ali i putem aerosola.  Na rukavima mantila i oko džepova mogu se naći Staphylocoocus Aureus, Difteroidi Acinetobacter. Postojanje i u praksi proverena procedura za sakupljanje, transport i pranje veša, redovne zamene radnih uniformi umanjuje rizik za prenošenje uzročnika bolesti. 6. Odlaganje tečnog i čvrstog otpada – u toku odlaganja može doći do rasejavanja uzročnika bolesti. 7. Kontrola štetočina (redovna dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija). 8. Osetljivost domaćina 9. Broj i virulencija mikroba

Kvalitet opisa rizika i stepena poverenja u analizu rizika –  zavisi od raspoloživih  podataka, validnosti podataka i stručnosti članova tima koji na kraju treba da izvrše rangiranje rizika prema težini i dužini trajanja bolesti koje mogu nastati pri postojanju utvrđenih rizika. Upravljanje rizikom Prikupljeni podaci, potkrepljeni urednom i validnom dokumentacijom, zajedno sa analizom rizika, odnosno opisom težine i veličine rizika za nastanak pojedinih zaraznih  bolesti u određenoj zdravstvenoj ustanovi, treba da budu prosleđeni komisiji (tj. timu za upravljanje rizikom –  Risk Menagement ) koja će izraditi plan i sprovesti preventivne mere i suzbijanje infekcija u zdravstvenoj ustanovi. Za uspešno upravljanje rizikom bitno je redovno izveštavanje svih subjekata koji u tome učestvuju o postojanju rizika, primenjenim merama i očekivanom ishodu (Risk  Communication) čime je omogućeno da tim preduzme dodatne mere, ako za njih postoji  potreba.

15

8. DELOVANJE LEKARA PRIMARNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE U VANREDNIM PRILIKAMA

Ljudsko zdravlje u vanrednim uslovima I Vazduh 1. Stalno nadgledanje 2. Obezbediti zaštitne maske i skloništa II Voda 1. Obezbediti higijenski ispravnu vodu za piće 2. Racionalna potrošnja vode (minimum po stanovniku) 3. Pojačan sanitarni nadzor nad svim vodnim objektima 4. Vrši se hiperhloracija sa 6 do 7mg Cl (to je ujedno i doza koja ne smeta stanovništvu) 5. Ako je vodni objekat pokretan (cisterna), onda potpada pod stroge mere sanitarne zaštite sa stalnom stražom 6. Obučiti stanovnike kako da najracionalnije troše vodu i kako da pravilno koriste improvizovane pokretne vodne objekte (vrlo je važno ne dodirivati slavine prilikom točenja vode). III Hrana 1. Obezbediti potrebne i dovoljne količine hrane 2. Hrana u vidu robne rezerve treba samo da je ona koja se može dugo čuvati: a. Pšenica (a ne brašno) koja može da se samelje po potrebi  b. Ulje c. Šećer   d. Mleko u prahu e. Leguminoze – mahunasto povrće (npr. suvi pasulj, sočivo, soja...), kao izvori vitamina B kompleksa f. Testenina g. Konzerve (najbolje u vidu sardina) h. So IV Dispozicija otpadnih voda, čvrstih i tečnih materija (godišnje per capita se svari 1kg otpada) 1. U komunalnim naseljima paziti da otpadne vode ne idu u kanalizaciju 2. Obezbeđivanje hemijskih nužnika ili privremenih 3. Spaljivanje otpada – ako je moguće, ako ne – obezbediti deponiju koja se čuva V Informisati stanovništvo

16

Ciljevi preventivnih mera u vanrednim prilikama su: 1. Očuvati i ojačati psihofizičku kondiciju 2. Protivepidemijsko-higijenske mere 3. Sprečavanje unošenja i širenja zaraznih bolesti i rano otkrivanje obolelih 4. Protivbiološka, protivhemijska, protivradiološka zaštita

Zadaci preventivnih mera u vanrednim prilikama: 1. Epidemiološka trijaža Postupak aktivnog ranog otkrivanja i izolacije zaraznih bolesnika ili sumnjivih na zarazno oboljenje. Epidemiološka trijaža se sastoji od: a) Pojačanog zdravstvenog nadzora  b) Od formiranja – Karantina u uslovima postojanja epidemija i kada to epidemiološka situacija nalaže c) Brzog otkrivanja postojećih i potencijalnih epidemijskih žarišta d) Sakupljanje podataka o vodosnabdevanju, stanovanju, ishrani, ličnoj higijeni, vektorima zaraza, žarištima zaraza, kretanje zoonoza. 2. Sanitetski pregledi ljudstva a) 1 x mesečno obavezan sanitetski pregled celokupnog stanovništva  b) Prilikom sanitetskog pregleda obraća se pažnja na: - ličnu higijenu svake osobe - proverava se ishranjenost - proverava se psihofozička kondicija - traže se venerična, parazitarna, kožna oboljenja kao i druga još neotkrivena oboljenja - Kod otkrivanja i jednog slučaja infektivnog oboljenja (npr. skabiesa), rade se vanredni sanitetski pregledi u cilju ranog otkrivanja novih  bolesnika i hitno se preuzimaju specifične profilaktičke mere. 3. Kontrola vodosnabdevanja a) Ocena sanitarne ispravnosti  b) Kontrola kvaliteta vode i odobravanje za upotrebu bez ili posle određenih postupaka  popravke kvaliteta vode 4. Kontrola ishrane a) Kontrola kontaminacije hrane i uzimanjem uzorka za dalje laboratorijske analize  b) Organoleptička kontrola namirnica i gotove hrane

17

c) Čuvanje kompletnog dnevnog kontrolnog obroka najmanje 24h radi mogućnosti naknadnog dokazivanja etiologije nastalih epidemija toksinfekcija i intoksikacija hranom u vanrednim uslovima d) Kontrola sanitarnog režima transporta i skladištenja namirnica e) Određivanje režima obroka i jelovnika f) Pronalaženje dopunskih izvora hrane u uslovima oskudice g) Kontrola kondicije i ishranjenosti vojske, koja je klasičan tip kolektivne zatvorene ishrane, sa svim mogućnostima idealnog planiranja dnevnih obroka: - prati se efekat ishrane na kondiciju - profilaksa alimentarnih intoksikacija i toksinfekcija čuvanjem kompletnog dnevnog kontrolnog obroka najmanje 24h radi otkrivanja moguće bakterijske intoksikacije i toksinfekcije - osoblje u kuhinji podleže redovnoj zdravstvenoj kontroli - sanitarni nadzor nad klanjem, obradom mesa, te pripremom hrane, transportom i distribucijom 5. Kontrola smeštaja a) Asanacija naselja  b) Stalna kontrola životnih uslova 6. Kontrola lične higijene a) Kontrola održavanja svih propisanih mera lične higijene, naročito u otežanim uslovima smeštaja  b) Predlaganje vanrednih mera zbog epidemija i krajnje lošeg higijenskog stanja c) Predlaganje i improvizacija za sprovođenje mera lične higijene d) Lična higijena vojnika, kao što je obavezno jutarnje umivanje do pasa vodom i sapunom, pranje ruku pre jela i posle svakog prljavog posla, pranje nogu i zuba pre spavanja e) Informisanje u cilju usvajanja higijenskih navika u vanrednim uslovima, te da nauči da čuva zdravlje i da se za njega oseća odgovornim lično i kolektivno, kao što su uspostavljanje dnevnih higijenskih navika pranja ruku, umivanja, kupanja, pranja zuba, pranja nogu. 7. Kontrola uklanjanja otpadnih materija: a) Određivanje odgovarajućeg mesta za sakupljanje smeća i vrste ukopa  b) Organizacija adekvatnih improvizacija uklanjanja otpadnih materija c) Nadzor i sptovođenje dezinfekcije d) Kontrola sahranjivanja e) Kontrola moguće kontaminacije izvora i tokova prirodne vode 8. Kontrola radnog mesta a) Praćenje zdravstvenog stanja radnika  b) Kontrola opšte i lične higijene radnika i radnog mesta c) Praćenje i predlaganje mera higijenske zaštite na radu

18

9. Dezinsekcija, dezinfek cija, deratizacija se vrši od strane sanitetskih organa 10. Kontaminacija i dekontaminacija

a) Hrana - Pri nuklearnom napadu hrana može biti kontaminirana direktno ozračivanjem i sekundarnom kontaminacijom putem radioaktivnih čestica, odnosno prašine najčešće putem radioaktivnih padavina. Takođe postoji mogućnost diverzantskih akcija u smislu kontaminacije hrane radioizotopima. - Najbolja zaštita od kontaminacije je adekvatna ambalaža, od stakla ili metala (konzerve, tegle, flaše). Solidnu zaštitu pruža i višeslojna folija ili gumena tkanina koja može da štiti namirnice 3-5 dana. Papirna, kartonska ili drvena ambalaža nije efikasna zbog mogućih mikrootvora kroz koje može prodreti radioaktivna prašina ili zračenje. Tečne namirnice se kontaminiraju kroz čitav sloj, dok čvrste namirnice (meso, voće, povrće) mogu biti površinski kontaminirane. - Primarno i sekundarno ozračene namirnice se ne mogu pre kontrole koristiti. Namirnice tečne kozistencije obavezno se uništavaju dubokim zakopavanjem. Čvrste namirnice ako je to moguće dekontaminiraju se pranjem mlazevima vode. - Bojni otrovi mogu na razne načine dospeti do namirnica putem čestica ili aerosola tokom dejstva biološkog oružja i diverzijom. Za kontaminaciju su najopasniji plikavci i nervni bojni otrovi koji su u tečnom stanju. Stepen kontaminacije zavisi od vrste ambalaže, načina čuvanja objekta sa namirnicama. Tečne kontaminirane namirnice treba smatrati neupotrebljivim te ih treba uništiti. Namirnice koje su samo površno kontaminirane i to čvrste ako je moguće treba ih dekontaminirati * mehaničkim metodama (brisanjem, ribanjem, struganjem, ispiranjem mlazom vode), * hemijskim metodama (jedinjenja – antagonisti otrova koji npr. hemijskim reakcijama hlorovanjem, oksidacijom, hidrolizom menjaju hemijsku strukturu bojnog otrova), * fizičkim metodama (neki bojni otrovi destabilizuju svoju strukturu na visokoj T°C). - Biološka kontaminacija može nastati direktno upotrebom 1) direktno biološkog oružja (aerosoli), 2) putem vektora (glodari, insekti...) ili 3) putem diverzantskih akcija. Pošto se teško detektuju za razliku od nuklearnih (detektori i dozimetri) i hemijskih agenasa (od mirisa, prisustvo masnih kapljica na predmetima do pokretnih laboratorija npr. SnK 53 za detekciju i razvrstavanje), najefikasnije su mere zaštite kao što su: 1 – veterinarski nadzor nad stokom za klanje, 2 – dobro pranje i pravilna higijenska tehnička obrada hrane, 3 –  iskuvavanje konzervi i visokotermička obrada sumnjive hrane.

19

b) Ljudi i predmeti Radiološka, biološka, hemijska dekontaminacija obuhvata ukljanjanje štetnih materija i agenasa sa kože, vidljivih sluzokoža, odeće, obuće, opreme. Može biti potpuna i delimična. Radiološka – Obavezno nošenje zaštitne maske i odeće koje mogu biti u priboru za samozaštitu ili improvizovane npr. maske od vate i gaze, kišna kabanica, ogrtači, kapuljače kaljače, itd.; sapunjanje, pranje otkrivenih delova tela, ispiranje vidljivih sluzokoža 2% sode  bikarbone (NaHCO3), promena odeće. Hemijska – uništavanje i uklanjanje bojnih otrova sa površine kože, sluzokože, odeće. Kratkotrajni bojni otrrovi ne zahtevaju nikakvu dekontaminaciju. Zaštita je kao kod radiološke. Kod dekontaminacije kože koristi se 10% hloramin (ClNH 3), kojim se premaže koža, a zatim se pere vodom i sapunom; vidljive sluzokože se ispiraju 2% sode bikarbone (NaHCO3), promena odeće. Ukoliko ne postoje specifična sredstva za dekontaminaciju od  bojnih otrova, površinu kože sa kapljicama otrova preporučljivo je posuti brašnom, pepelom, talkom koji će delimično apsorbovati kapljice otrova, koji se zatim lakše stresu i odstrane tamponima. Biološka –  Korišćenje dezinfekcionih sredtava za dekontaminaciju kože i vidljivih sluzokoža,  pranje vodom, sapunom. Dekontaminacija odeće obuhvata: višestruko pranje vodom, sapunom, deterdžentima, sodom u za to namenjenim posudama; •  prokuvavanje tekstilne opreme + sapuni, deterdženti 30-60min (kazani, burad...); • izlaganje vodenoj pari u improvizovanim sredstvima „partizanska burad” • Provetravanjem na otvorenom prostoru na vetru ili suncu, leti 5-6h, a zimi 2-3 dana; • istresanje, četkanje, upijanje čestica kod radioaktivne prašine. Dekontaminacija tehničkih sredstava: o upotrebljava se mlaz vode + rastvoren deterdžent o kod improvizacije korisna je krpa, gužba trave ili slame Kod dekontaminacije tehničkih sredstava potrebno je nošenje zaštitne opreme. Otpadna voda nakon dekontaminacije, kao i ostala sredstva koja su pritom korišćena se bacaju u posebne iskopane jame te se ili spaljuju ili zakopavaju, a teren se poliva hlornim krečom (hemijska i  biološka dekontaminacija).

20

9. VODOSNABDEVANJE I ISHRANA U VANREDNIM PRILIKAMA

Vodosnabdevanje: Mora se obezbediti higijenski ispravna voda za piće, barem za osnovne potrebe. Za minimalne potrebe (samo za piće) u zimskim mesecima potrebno je 2l, a u letnjim do 3l vode  po osobi na dan, međutim ovaj minimum može biti adekvatan samo nekoliko dana. Voda se mora obezbediti za održavanje minimuma lične higijene i ishrane da bi se smanjila mogućnost pojave crevnih zaraznih bolesti. Zbog toga se mora obezbediti ukupno 30l vode za npr. boravak u logoru, a za trajan boravak još dodatnih 10-15l za održavanje lične higijene, higijenu odeće i stanovanja i sl. U slučaju da postoji bolnica, mora se obezbediti 200-300l vode po bolesniku. Ishrana: Za sve vanredne prilike koje mogu trajati različito dugo, kao i za ratne uslove, mora  postojati izgrađena i prihvaćena doktrina za organizaciju ishrane stanovništva. Vanredne  prilike mogu iznenadno nastati i u mirnodopskim uslovima – elementarne katastrofe, zemljotresi, poplave, požari, vulkani, vetrovi. Ishrana mora biti takva da omogućava očuvanje radne sposobnosti i zdravlja aktivnog dela stanovništva, a u posebnim kategorijama stanovništvo kao što su trudnice, dojilje, deca i  bolesni se mora posebno povesti računa. Njima se mora obezbediti optimum kalorija, proteina i svih bitnih zaštitnih materija. Za sve stanovnike se mora obezbediti ishrana za preživljavanje, bez velikih i trajnih zdravstvenih posledica. Svaka zemlja priprema materijalne rezerve osnovnih namirnica koje stalno obnavlja i čuva u posebnim skladištima osiguranim od razaranja i svih vrsta kontaminacije (koncentrovana, konzervisana i biološki obogaćena hrana). Ove rezerve treba da su dovoljne za preživljavanje u trajanju od nekoliko maseci uz rigoroznu racionalizaciju  potrošnje. Osnovni principi: •  brz prelaz na racionalno snabdevanje i rigirozno poštovanje svih njegovih principa • radno sposobno stanovništvo treba da dobije optimum • trudnicama, dojiljama, deci i bolesnima treba osigurati fiziološki optimum kalorija,  proteina i svih bitnih zaštitnih materija • ostale kategorije stanovništva moraju zadovoljiti minimum potreba Dobro poznavanje biljaka i životinja, njihova tačna identifikacija i izdvajanje jestivih od nejestivih sastojaka je bitan faktor u prehrani tokom vanrednih uslova, jer u prirodi postoji obilje biljnog i životinjskog izvora kalorija, hranljivih i zaštitnih materija. Ep = 2100kcal Tiamin = 12mg P = 0,7 g/kg Riboflavin = 1mg M = 40g  Niacin = 12mg Ca++ = 500mg Cvit. = 50mg Fe = 7mg 21

Improvizacije u vojnoj higijeni – improvizacija vodosnabdevanja U normalnim mirnodopskim kasarnskim uslovima smeštaja u pogledu vode, važe sve higijenske norme i propisi za vodosnabdevanje kao i za ostali deo naselja. U neredovnim improvizovanim smeštajnim uslovima (naročito u ratu) vodosnabdevanje dobija izvanredan higijenski i epidemiološki značaj. Za organizovano vodosnabdevanje sve vojne jedinice formiraju vodne stanice. Ove stanice i pripremljene rezerve vode se smeštaju po mogućnosti u dobre zaklone zbog mogućeg dejstva neprijatelja i eventualne kontaminacije. U bezvodnim krajevima vodne stanice se orijentišu na prikupljanje padavina, a u planinama na sakupljanje snega. U napadu, snabdevanje vodom je na principu doturanja jedinicama iz pozadine, sa vodnih stanica koje se blagovremeno organizuju pozadi polaznih položaja za napad. Pre napada ljudstvo podmiruje svoje potrebe i napune se sva raspoloživa sredstva za transport vode u jedinicama. U samom napadu koriste se te rezerve koje jedinice sa sobom nose. Za napajanje vodnih stanica mogu se koristiti samo oni vodni objekti koje odobre organi sanitetske službe. Naročito je zabranjeno korišćenje vodnih objekata na osvojenoj teritoriji pre no što se izvrši kontrola kvaliteta vode i ne izda odobrenje za korišćenje. Sanitetski organi vrše HE izviđanje vodnih objekata, uzimaju uzorke za analize (radiološke, toksikološke, hemijske i bakteriološke) prema indikacijama. Koriste se oni objekti koji su u datom reonu najbolji i najsigurniji prema nalazu lokalne inspekcije i brzih orijentacionih analiza. Bakteriološke analize se u ratu praktično ne koriste u borbi i pokretu, već se  principijelno svaka voda podvrgava dezinfekciji, po potrebi hiperhlorinaciji, uz eventualnu dehlorinaciju. U prvom redu, koriste se izvori raspoložive  podzemne vode kao sigurniji, a tek potom  površinske vode. Kada se koristi sneg, gornji površinski sloj se uvek odbacuje. Svi vodni objekti za napajanje vodnih stanica moraju biti sanitarno propisno obezbeđeni. Na njima se vrše sve moguće popravke i sanacije i određuju se zaštitni pojasevi i  postavlja straža u zoni stroge sanitarne zaštite objekta, kao i kod skladišta rezervi vode. U radiološkom pogledu voda ne sme pokazivati veću radioaktivnost od 12 x 10 -4 Bq. Voda ne sme da sadrži patogene mikroorganizme te se zato obavezno dezinfikuje pre upotrebe. Ne sme da sadrži bojne otrove, pa je zato prethodna toksikološka analiza obavezna ako se za to postavi indikacija. Voda za kuhinjske potrebe mora da ima iste kvalitete pijaće vode, samo ne mora obavezno da je bezbojna, bistra i bez ukusa. Voda za ličnu higijenu po pravilu mora da ima kvalitet pijaće vode, ali se izuzetno dozvoljava i upotreba vode slabijih organoleptičkih svojstava. Voda za tehničku upotrebu ne sme biti hemijski kontaminirana, a radiološka kontaminacija ne sme da prelazi granice tolerancije za pijaću vodu.

22

A) Proste vodne stanice – postavljaju jedinice na određenom vodnom objektu. Voda se iz objekta zahvata, dezinfikuje u ambalaži ili transportnom sredstvu i prevozi do delova  jedinice. Ako je voda mutna, ili će se koristiti zahvat površinske vode, na vodostanici se pre dezinfikacije vrši fizički popravak vode, najčešće filtracijom na  formacijskim ili improvizovanim  filtrima od peska, drvenog uglja, piljevine, platna ili pamuka. Formacijski filtri su obično  Sajcovi sa azbestno-celuloznom membranom ili sa dijatomejskom zemljom. Danas se veoma mnogo radi na tome da se dobiju formacijski filtri visoke efikasnosti za RHB dekontaminaciju jednovremeno. Ambalaža za profiltrovanu vodu su obično Listerove vreće od impregniranog platna sa više slavina pri dnu. Dezinfekcija vode se vrši u samoj Listerovoj vreći. Za transport vode koriste se burad sa zapregom i cisterne sa konjskom ili auto vučom. Postupak dezinfekcije u buradima i cisternama je po pravilu hlorinacija. Koristi se hlorni koncentrat tako da se dobija posle kontaktnog vremena od 20 minuta rezidualni hlor od 0,2mg  po litri. Često i manje grupe hlorišu vodu u ambalaži tabletama hlornih, tj. hloraminskih  preparata (Halazon tablete, Pantocid tablete). 1 tableta efikasno hloriše 1l vode. Vojnik može individualno da hloriše vodu u svojoj čuturici. Ako se vodna stanica ne postavlja, a odobri korišćenje vode iz nekog vodnog objekta, onda svaki vojnik u punu čuturicu vode stavlja 1 tabletu, sačeka 20 minuta i onda je može koristiti. Po indikaciji može se narediti hiperhlorisanje u čuturici sa 2 tablete. B) Složenije vodne stanice razvijaju specijalne hidrotehničke jedinice, čiji kompleti raspolažu  pumpama, impregniranim rezervoarima –  taložnicima, formacijskim filtrima velikog kapaciteta, hlorinatorima i drugom priručnom potrebnom opremom i uređajima za popravku vode. Po potrebi na ovakvim stanicama se izvodi RH dekontaminacija vode. Kada se vodna stanica snabdeva vodom iz reke, onda se korišćenje rečne vode za sve  potrebe organizuje na principu prikazanom na slici (slika 1).

23

Umesto standardne hlorinacije, hiperhlorinacije koncentratom ili tabletama hlornih preparata, dezinfikovana vode se može izvesti i  stavljanjem 6-7 kapi joda na 1l vode, sa kontaktnim vremenom od 30 minuta, ili se voda obavezno prokuva. Umesto prokuvane vode vojnicima je  bolje davati kafu ili čaj. Hemijska dekontaminacija vode se praktično postiže za sve klasične bojne otrove filtracijom kroz filtre sa aktivnim ugljem. Dekontaminacija od savremenih organofosfornih  bojnih otrova vrši se stavljanjem u vodu natriumkarbonata u cilju ubrzanja hidrolize otrova uz naknadnu koagulaciju i filtraciju. Radiološka dekontaminacija vode se vrši na više načina. Kada se raspolože dovoljnim količinama nekontaminirane vode, onda se objekti sa kontaminiranom vodom ne koriste sve dok radioaktivnost u njima ne padne na dozvoljeni minimum.

10.

DISPOZICIJA OTPADNIH MATERIJA U VANREDNIM PRILIKAMA: A) Čvrst otpad  Kod organizovanog boravka na terenu mora se odrediti mesto i način dispozicije otpadaka  Zatrpavanje 1. Jama dubine 2-2,5m se locira van logora 2. Obezbede se zidovi od urušavanja 3. Jama se pokrije drvenim poklopcem ili granjem i zemljom (insekti) 4. Ostavlja se otvor za ubacivanje smeća 5. Kada se napuni do 2/3, zatrpava se zemljom i ostavi se oznaka  Spaljivanje 1. Za lako zapaljiv i zarazni materijal kao i lako kvarljive otpatke 2. Improvizuje se peć od bureta, iskopa se rupa sa kanalima za dovod 3. Vatra se pali pod rešetkom i smeće se prvo suši, a onda spaljuje B) Otpadne vode  Iz kuhinje se uklanjaju po sistemu propusne jame – pomijare. Jama se gradi uz kuhinjski deo logora, pokrije se granjem i zemljom, a za sakupljanje masnoća koristi se lišće i trava.  Fekalne vode se otklanjaju: 1. Izgradnjom propusne jame 2. Izgradnjom plitkog (do1m) ili dubokog (2-3m) poljskog nužnika 3. Korišćenjem kanti ili buradi

**

U slučaju kada se ne mogu kopati poljski nužnici ili se nužnik improvizuje u zatvorenom  prostoru, koriste se kante sa rastvorom sredstava za dezinfekciju ili razaranje sadržaja. ** *** U slučaju boravka u skloništima, grade se nužnici sa hemijskim punjenjem rezervoara. Kad se rezervni napuni, hermetički se zatvara ili odlaže u za to namenjenu prostoriju. *** 24

11. ZNAČAJ STALNOG HIGIJENSKOG NADZORA U KOMUNALNOJ SREDINI Da bi bili zadovoljeni  preduslova, a to su: 1. 2. 3. 4.

higijenski uslovi, prethodno mora biti ispunjeno više Planiranje i izgradnja Lokacija Zoniranje Održavanje

1. Planiranje i izgradnja naselja uz realizaciju komunalno-higijenskih principa Lakše i sigurnije će se dosledno sprovoditi  svi komunalno-higijenski principi kada se  planira izgradnja novog naselja nego kada se mora pristupiti urbanizaciji postojećeg  uz  planske mere rekonstrukcije. Prvi korak je generalni urbanistički plan, koji se obično donose sa važnošću 30 godina, što znači da oni moraju koncipirati i sav predvidljivi razvoj naselja u tom vremenskom periodu. Svakih 10 godina se generalni urbanistički plan podvrgava reviziji, ispravkama i dopunama koje se nužno nameću. U realizaciji generalnih urbanističkih planova se donose detaljni urbanistički planovi i urbanistički projekti lokaliteta.

2. Lokacija naselja Za izgradnju novih naselja bira se najpodesniji teren vodeći računa o više faktora i uslova: 1. da ima dobra higijenska svojstva – da je teren ocedan, povoljno nagnut, dobro osunčan i izdašno provetran, ali ne sa prejakim vetrovima; 2. da prostor nije zatvoren visokim bregovima i planinama, što bi sprečavalo horizontalno provetravanje; 3. da ima optimalne klimatske – mikroklimatske uslove, da je tlo porozno, a  podzemna voda nisko stojeća; 4. da je omogućeno prihvatljivo rešenje vodosnabdevanja, uklanjanja svih vrsta otpadaka; 5. da ima dobro snabdevačko zaleđe sirovinama za privredne delatnosti,  potrebnom energijom i hranom za stanovništvo naselja, sa odgovarajućim  povoljnim komunikacijama – putnim, železničkim, vodenim, vazdušnim, 6. da je prostor dovoljan za planiran razvoj – prostorno širenje naselja u narednih 30 godina.  Realizacija komunalno-higijenskih zahteva u generalnim urbanističkim planovima naselja najvažnija je u vodosnabdevanju i uklanjanju otpadaka.

25

Lokacija naselja treba da omogući korišćenje kvalitetne podzemne vode u dovoljnim količinama, ako to nije moguće, nužna je lokacija naselja uz otvorene vodene površine (reke,  jezera) čije se vode mogu koristiti uz odgovarajuće kondicioniranje. U planu se mora odlučiti da li se ide na  jedinstven ili dvojni sistem vodovoda , tj. separatno napajanje industrije tehnološkom vodom, čiji kvalitet nije odgovarajući za piće i  potrebe u ličnoj higijeni. Važno je da li postoji delovanje gravitacije ili je neophodno postavljanje pumpi odgovarajuće snage, volumena protoka. Ispuštanje vode u recipijent mora se isplanirati nizvodno od naselja. Insolacija čitavog prostora naselja, a posebno stambene zone i sportsko-rekreativne zone, je veoma poželjan sa zdravstvenog aspekta, pa su lokacije naselja na blagim padinama, orijentisanim najpoželjnije na jugoistok i jugozapad, što je istovremeno i efikasna zaštita od neugodnih vetrova iz severnog pravca. Već pri izboru lokacije naselja mora biti poznata lokalna ruža vetrova , kako zbog  provetravanja naselja, tako i zbog razmeštaja zona unutar njega i blagovremenog planiranja zaštitnog zelenila.

3. Zoniranje naselja Osnovni urabanističko-higijenski princip planiranja samog sadržaja naselja je zoniranje tj. koncentrisanje i smeštanje određenih funkcija i ptipadajućih objekata na jednom  prostoru, najpovoljnije lociranom kako za funkcije i objekte tako i za njihov odnos prema ostalim zonama – funkcijama naselja. Zoniranje je plansko i racionalno korišćenje prostora naselja uz težnju za postizanje optimalnih uslova funkcija naselja i zaštite zdravlja stanovništva. Industrijska zona Stambena zona Administrativno-kulturna zona Komunalno-skladišna privredna zona Zona saobraćaja Trgovinska zona Zona zelenila Rekreativno – sportska zona

4. Održavanje naselja Da bi se jedno naselje higijenski dobro održavalo, nužne su zajedničke opšte mere, regulisane propisima i odlukama opštinskih i gradskih skupština, ali i mere koje svesno ispunjavaju svi stanovnici. U opšte mere spadaju propisi o uslovima za korišćenje svih javnih površina, njihovom načinu čišćenja i održavanja, u te svrhe najčešće se formira komunalno preduzeće.

26

Za eksploataciju vodovoda i kanalizacije i održavanje zelenila se takođe formiraju komunalna preduzeća. Čistoća svih javnih površina i objekata u krajnjoj meri ipak najviše zavisi od  ponašanja samih građana.

12. ZNAČAJ STALNOG SMEŠTAJU

HIGIJENSKOG

NADZORA

U

KOLEKTIVNOM

Domovi učenika su vanškolske vaspitno-obrazovne ustanove u kojima se stvaraju uslovi za vaspitanje i obrazovanje učenika, obezbeđuje smeštaj, ishrana, kulturno-zabavna delatnost, fizička rekreacija i zadovoljavanje ostalih zajedničkih potreba redovnih učenika. U ostvarivanju svojih zadataka dom treba da sarađuje pre svega sa školama i dr. organima i organizacijama, a u načinu izgradnje da zadovoljava higijenske i građevinskotehničke zahteve. Prilikom izbora zemljišta i određivanja lokacije doma treba uvažavati higijenske, urbanističke, ekonomske i tehničke zahteve. Pri izboru mesta za izgradnju vodi se računa da  bude u mirnom delu grada, po mogućstvu sa dosta zelenila, u blizini parkova, udaljeno od  prometnih ulica i industrijskih objekata zbog povećane buke, prisustva prašine, dima i gasova. Treba voditi računa da je škola udaljena od doma najviše 2km, a ukoliko se koristi prevozno sredstvo, vožnja može trajati najviše 20 minuta. Kod planiranja kapaciteta i neophodnog prostora polazi se od:  optimalan broj korisnika iznosi 400 – 600 učenika ;  za sve prostorije doma treba obezbediti 13-15m 2 po učeniku;  ukupna površina zemljišta, računajući i neizgrađeni deo koji se sastoji iz (1) ekonomskog dela dvorišta za dopremanje namirnica i uklanjanje otpadnih materija) i (2) dvorišta sa fiskulturnim terenima, stazama i zelenim površinama iznosi 35m2 po učeniku. U okviru doma treba predvideti sledeće prostorije: • sobe za spavanje • dnevni boravak  • čitaonicu •  prostorije za slobodne aktivnosti • kuhinju sa trpezarijom • ambulantu sa sobom za izolaciju obolelih učenika • sanitarne čvorove za decu i vaspitače • administrativne prostorije • ostale pomoćne prostorije

27

Pri zidanju doma treba koristiti odgovarajuće standarde i normative za sve vrste građevinskog i instalacionog materijala, toplotnu i zvučnu izolaciju i zaštitu od vlage. Za  podove se pored navedenog, traži i da su izgrađeni od tvrdog materijala, da nisu klizavi i da omogućavaju vlažno čišćenje. Spavaće sobe – svaka za tri štićenika,  površine 12-18m 2, čime se obezbeđuje 4-6m2  po osobi, odnosno 12-15m3 vazduha po osobi. Sobe treba da budu dobro prirodno osvetljene, pri čemu se koristi isti normativ kao za stanovanje. Opšta veštačka osvetljenost od 200 luksa se dopunjuje dodatnim lokalnim osvetljenjem. Režim grejanja u zimskim mesecima ima značajnu ulogu u stvaranju povoljne mikroklime, što je posebno značajno u prevenciji prehlada. Zagrevanje prostorija najbolje se  postiže centralnim grejanjem toplom vodom, sa temperaturom od oko 20 C (± 2°C). Provetravanje se postiže prirodnom ventilacijom, vodeći računa da izmena vazduha treba da se izvrši najmanje dva puta u toku jednog sata. Zajednički sanitarni čvor se planira za dve grupe stanovanja, odnosno 60 učenika, s tim da treba obezbediti najmanje 1 umivaonik za 6 učenika i 1 nužničku kabinu na 12 učenika. Nužnici su čučavci sa ispiranjem, posebno izdvojeni po polu, dovoljno osvetljeni, dobro ventilisani, a zimi i zagrejani. U pretprostoru treba obezbediti uslove za pranje i  brisanje ruku. Kuhinja treba da obezbedi kompletnu ishranu učenika, vodeći računa o dnevnim  potrebama u energetskim, gradivnim i zaštitnim materijama. Po tipu opremanja to su najčešće restorani sa samoposluživanjem – ekonomičniji su i postiže se znatno veći kapacitet usluživanja. Kuhinja sa trpezarijom treba da zadovolji sve sanitarno-higijenske i građevinske zahteve koji se odnose na postojanje neophodnih prostorija: o magacinski blok  o kuhinjski blok  o sanitarni blok za osoblje o trpezarijski blok  o sanitarni čvor za učenike

• • • • •

Posebno se zahteva strogo izdvajanje čiste od nečiste strane. Pored navedenog treba uvažavati i ostale sanitarno-higijenske i građevinske zahteve: unutrašnji način izgradnje pojedinih prostorija  pranje i čuvanje opranog posuđa način dispozicije otpadnih materija održavanje čistoće prostorija higijena osoblja itd.

28

13.

ZNAČAJ STALNOG HIGIJENSKOG NADZORA U JAVNIM KOMUNALIM OBJEKTIMA

Higijena javnih komunalnih objekata u naseljima zadovoljavaju više vrsta zajedničkih  – opštih potreba građana. Osnovna im je karakteristika da imaju manji ili veći prostor  namenjen građanima – posetiocima. Skupljanje grupa, čak i većih masa i njihovo kraće ili duže zadržavanje u ovim objektima zapravo im daje  javno-komunalni karakter. Prema nameni i funkciji ovi se objekti grupišu u: 1. uže komunalne objekte 2. rekreativno – sportske 3. zdravstvene 4. saobraćajno stacionarne 5. prehrambeno – ugostiteljske 6. kulturno – prosvetno – zabavne i 7. poslovne objekte Svojom lokacijom, građevinskim krakteristikama, veličinom, monumentalnošću,  posebnim umetničkim kvalitetima ili ukrasima, oni daju pečat delovima naselja u kojima se nalaze, ne retko i čitavom naselju. Tako su u mnogim svetskim metropolama široko poznate katedrale, opere, trgovi, muzeji itd. ljudima koji u tim gradovima i zemljama nisu bili.

Opšti higijenski zahtevi Zbog izuzetnog značaja javnih komunalnih objekata i značajnog investicionog ulaganja društvenih sredstava u njih, njihova realizacija gotovo u svim zemljama obavezno  prolazi kroz sledeću sličnu proceduru: Investitor prvo sastavlja: 1. Iscrpan investicioni program u kome se jasno izlaže karakter i funkcija objekta, veličina ili kapacitet prometa ili usluga, opremljenost zgrade i  prostora, kako će se rešiti infrastrukturni priključci itd. 2. Investicioni program razmatra i usvaja komisija koju čine urbanisti, građevinari, sanitarni inspektori i finansijski stručnjaci. 3. Izrađuje se idejni projekat tj. u grubim konturama se daju profil, razmere, spratnost, oblici iveličina enterijera i njihov sadržaj. 4. Ovaj se projekat komisijski razmatra i kada bude usvojen započinje 5. Izrada glavnog građevinskog projekta koji do svih pojedinačnih detalja razrađuje objekat tako da ga građevinci po tom projektu mogu bez problema i teškoća izgraditi. 6. Pri obaveznoj komisijskoj reviziji glavnog projekta postoji poslednja šansa da se nešto menja, dopunjava, eliminiše. 7. Objekat treba graditi što brže (projektovati treba blago, a graditi brzo).

29

8. Na gradilištu investitor ima građevinskog stručnjaka stalno čime osigurava nadzor nad izvođenjem radova – tj. da se sve obavi striktno po glavnom  projektu. U toku rada na investicionom projektu, tj. čim je on usvojen, mora se rešiti pitanje lokacije objekta. Ona je približno određena time što se po generalnom urbanističkom planu zna u koju gradsku zonu objekat spada i u toj zoni traži najpodesnija slobodna lokacija. Pri tome se vodi računa da je: a) objekat lako dostupan zainteresovanima;  b) da on neće ugrožavati okolinu niti okolina njega; c) da je raspoloživ prostor dovoljan za smeštaj objekta i možda za buduće eventualno proširenje; d) da ostaje dovoljan slobodan prostor oko objekta i e) da kvalitet zemljišta higijenski zadovoljava sve uslove za smeštaj ovakvog objekta. Sve ove do sada opisane investicijske faze, treba obavezno, tj. regulisano propisima, da podležu sanitarnom nadzoru, tj da je član komisija za usvajanje programa, idejnog i glavnog projekta i za izbor lokacije obavezno i organ sanitarne inspekcije . Ukoliko sanitrni inspektori nisu sigurni u kvalitet nekih rešenja ili nemaju dovoljno tehničkog znanja za odlučivanje mogu i treba da konsultuju sanitarno-tehničku službu Zavoda za adravstvenu zaštitu. Sanitarni nadzor u ovoj etapi naziva se  preventivni sanitarni nadzor , jer se sada na  papiru može popraviti svaka greška. 9. Kada je objekat gotov, pregleda ga komisija za prijem i ona tada u prvom redu mora da gleda da li je objekat izveden i izgrađen po glavnom projektu. 10. Ukoliko su uočeni nedostaci većeg i težeg obima, prijem se odlaže do dovođenja u ispravno stanje. Ukoliko se radi o manjim propustima i još nezavršenim sitnim radovima , sve se to zajednički utvrđuje i nalaže se izvođaču da u roku od 2-3 meseca dovede sve u red, a objekat se prima i pušta u probno korišćenje koje traje 6-12 meseci i to je rok kada treba da se u radu ispolje sve eventualne greške i nedostaci. 11. Po isteku probnog roka ako je sada sve u redu, objekat se predaje na redovno korišćenje. 12. Od tog časa stupa u dejstvo tekući sanitarni nadzor objekta, koje organi sanitarne inspekcije vrše u određenim intervalima, uglavnom prate kako se objekat koristi i održava, kako se sprovode mere tekuće higijene prostora, radnih mesta, tehnoloških postupaka, lične higijene zaposlenog osoblja i njihovi periodični obavezni zdravstveni kontrolni pregledi. 13. Sanitarna inspekcija i sada ima zakonska prava da rešenjima u upravnom  postupku nalaže izvršenje određenih sanitarno-higijenskih mera, sa određenim rokom najčešće,

30

14. da privremeno, pa i trajno zatvori objekat ako utvrdi da se propisane mere ne sprovode i da to ugrožava zaposlene ili posetioce. Kada sanitarni inspektor vrši nadzor ovakvih objekata u prvom redu gleda da su ispunjeni na zadovoljavajući način sledeći opšti higijenski uslovi u njima: a) da objekat građevinski, po kvadraturi, kubaturi, osvetljenju, ventilaciji, grejanju i drugim specifično važnim pojedinostima za pojedine vrste od njih, odgovara funkciji i kapacitetu, da su materijali podova nepropusni i glatki, dostupni stalnom vlažnom čišćenju i pranju;  b) da je obezbeđeno snabdevanje higijenski ispravnom vodom za piće i sve ostale  potrebe, tj. da je objekat priključen na vodovod naselja ili da ima svoj vlastiti kućni vodovod; c) da je na higijenski prihvatljiv način rešeno sakupljanje i uklanjanje čvrstih otpadaka, a što se fekalnih i tečnih otpadaka tiče, da je objekat priključen na kanalizaciju naselja ili da ima vlastiti sistem sa propisnom septičkom jamom odgovarajućih dimenzija; d) da su oprema, uređaji i nameštaj u objektu, delu namenjenom korisnicima od  podesnog materijala za lako održavanje, čišćenje vlažnim postupkom i po potrebi za dezinfekciju; e) da objekat obavezno ima sanitarni blok za posetioce koji je prema potrebi i vrsti objekta ili kompletan (garderoba, nužnički pretprostor sa umivaonicama,  pisoarima, nužničke kabine) ili bez garderobe. f) da se prostorije i radna mesta dnevno, redovno održavaju, čiste i po potrebi peru.

14. ZNAČAJ STALNOG HIGIJENSKOG NADZORA U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA Predškolske ustanove u našoj zemlji su, prema Pravilniku o bližim uslovima za  početak rada i obavljanja delatnosti ustanova za decu, jaslice za uzrast 1 do 3 godine, vrtić za uzrast 3 do 7 godina i kombinovani dečiji objekat. Jaslice su namenjene deci do navršene treće godine, a obdaništa deci od četvrte godine do polaska u školu.

Jaslice. Najpovoljniji smeštaj jaslica je u namenski građenim jednospratnim zgradama. Dozvoljava se, međutim, da se jaslice smeštaju u stambene ili javne zgrade ako imaju poseban ulaz. Za lokaciju jaslica se bira higijenski najpovoljniji teren s obzirom na kvalitet zemljišta, insolaciju, snabdevanje vodom, itd. Važno je da jaslice imaju dovoljan slobodni, neizgrađeni prostor za igru dece od druge do kraja treće godine. Ukupna površina  jaslica treba da iznosi 50m2 po jednom detetu. Izgrađena površina treba da iznosi najmanje 8m2 po detetu. Neizgrađena ostala površina su dečija igrališta i zelene površine. Najbolja orijentacija zgrade je sa funkcionalnim prostorijama prema jugu ili jugoistoku. Celom dužinom ovih prostorija se izgrađuju terase – za zabavu, igru i popodnevni san. Površina ovih terasa projektuje se sa 1,5m 2 po detetu. 31

Higijenski zahtevi za građevinski materijal u svemu treba da su isti kao i za kvalitetnu stambenu izgradnju. Grejanje treba da bude oko 20°C, za mlađu decu 22°C, a prirodna ventilacija što izdašnija. Higijenski normativ kubature za ovakvu ustanovu 10m 3 po detetu, s tim da je izmena celokupnog vazduha najmanje dva puta u toku jednog sata. Za idealno prirodno osvetljenje potreban je svetlosni koeficijent od najmanje 1:4. Funkcionalni prostor jaslica treba da ima osvetljenost od najmanje 100 luksa, a sporedne prostorije od 30 luksa. Mora  postojati vodovod i kanalizacija, a sakupljanje i uklanjanje krutih otpadaka mora se izvoditi  po higijenskim principima. Za higijensko funkcionisanje jaslica, prostorije treba prostorno podeliti u 5 grupa: • U prvu grupu spada soba za prijem dece sa boksom za izolaciju. Tu se vrši trijažni pregled. U ovu grupu prostorija, spadaju sobe za svlačenje (garderoba dece), kabinet lekara i medicinske sestre, nužnik sa ostavom za noćne posude, kupatilo i ostava za postelje i posteljinu i ostali dečiji inventar. • U drugu grupu spadaju sobe za izolaciju obolele i sumnjive dece sa posebnim ulazom, nužnikom i kupatilom. • U treću grupu spadaju ambulanta i administrativne prostorije jaslica sa  posebnim sanitarnim blokom za personal administracije. • U četvrtu grupu spadaju kuhinja, čajna kuhinja, perionica rublja sa sušionicom, sanitarni blok za osoblje iz ovih radnih prostorija, ostave za inventar, namirnice i ogrev i soba za čuvara. • Peta grupa su funkcionalne, odnosno prostorije za boravak dece . Sobe za boravak dece se dele prema uzrastu dece na sobe za decu od 1 do 2 godine i sobe za decu od 2 do 3 godine. Podela je indicirana epidemiološki i pedagoški. Rad je  pedagoško bitno drugačiji, a starija deca za mlađu uvek predstavljaju opasnost prenošenja respiratornih infekcija. Grupe ne treba da imaju više od dvadesetoro dece. Ukupan kapacitet  jaslica je, prema tome, ne više od 60. Unutrašnjost prostorija namenjenih deci treba da je izgrađena tako da daje najveću bezbednost, najbolji higijenski komfor i mogućnost idealnog čišćenja . Zidovi da budu glatki, potpuno masno obojeni i najmanje do visine 1,8m. Spojevi zidova da budu zaobljeni, a boje svetle svih nijansi. Bela boja se izbegava, jer je monotona i reflektuje mnogo svetlosti. Na zidovima se mogu izrađivati razni crteži i slike. Podovi treba da su glatki, ali ne klizavi, najbolje od plastičnih masa. Ne dozvoljava se da između prostorija, tj. na vratima bude pragova, zbog saplitanja i povređivanja. Poželjno je da su sva vrata na pravcima kretanja dece stalno otvorena i poduprta. Sve zidne instalacije osveteljenja, grejanja i ventilacije moraju biti, apsolutno, obezbeđene i bezopasne za decu. Sav nameštaj treba da je funkcionalan, lak, bez oštrih ivica, glatke površine dostupne idealnom čišćenju. Ne sme da bude takav da ga deca mogu lako prevrnuti.

32

Režim održavanja čistoće mora da bude osobito strog. Čišćenje se obavlja svakodnevno i samo vlažnim postupkom.

Vrtići. Ove su ustanove namenjene odraslijoj, predškolskoj deci. Smeštaju se takođe u  posebne, namenski građene ili adaptirane zgrade, izuzetno u sklopu drugih stambenih ili  javnih zgrada. Kapacitet ustanova ne treba da prelazi 125 dece. Uslovi za lokaciju, neizgrađeni i izgrađeni prostor su isti kao i kod jaslica, ukupna potreba površina je 50m 2 po detetu, odnosno izgrađena površina najmanje 9m 2, a kubatura najmanje 10m 3. Prostorije vrtića se dele na tri funkcionalne grupe: •  Prva grupa obuhvata sobu za prijem i boks za izolaciju, dečiju garderobu, sobe za  boravak dece i dnevne spavaonice, nužnik sa umivaonicima, sobu dežurnog osoblja i ostave za postelje, posteljinu, rublje i drugi dečiji pribor. •  Druga grupa obuhvata ambulantu, kabinet lekara i sestre, administrativne  prostorije i sanitarni blok administrativnog osoblja. • Treću grupu sačinjavaju kuhinja, perionica rublja sa sušionicom, sobu ekonoma, ostave za inventar, namirnice i gorivo i sanitarni blok za osoblje. Ispred soba su  poželjne terase sa najmanje 2,5m2 po detetu. Takođe je poželjno da sve prostorije imaju visinu od 3m. Deca se grupišu prema uzrastu od 3 do 4, 4 do 5 i 5 do 7 godina, odnosno u tri grupe. Sobe za boravak i igru su odvojene, ali se ne traži toliko stroga izolacija grupa kao u jaslicama. Dnevne spavaonice su zajedničke za sve 3 grupe. Režim održavanja čistoće je isti kao i u jaslicama.

Kombinovani dečiji objekat treba u izgrađenom i slobodnom prostoru da zadovolji sve postavljene higijenske zahteve i normative za jaslice i vrtić.

33

15.

ZNAČAJ STALNOG HIGIJENSKOG NADZORA U ŠKOLSKIM USTANOVAMA

Školska deca provode 3-6 sati dnevno u školskim zgradama i to većinom u sedećem  položaju. I najbolje asanirana školska sredina nije povoljan ambijent za fizičko i psihičko zdravlje dece.  Na fizičko zdravlje učenika deluju čistoća prostora, ventilacija, grejanje, osvetljenje, gustina smeštaja u učionicama, oblik, veličina i stanje školskog nameštaja, opterećenost nastavnim programima i zdravstveno stanje nastavnog i ostalog školskog osoblja koje dnevno dolazi u dodir sa njima.  Na psihičko zdravlje deluju pedagoške metode i režim izvođenja nastave, opterećenost nastavnim obavezama, ocenjivanje, kažnjavanje i međusobni odnos dece. Osnovni cilj školske higijene je da se negativan uticaj školske sredine na fizičko i  psihičko zdravlje dece svede na minimum pomoću asanacije školske zgrade, prostorija, nameštaja, učila i pedagoško-nastavnog režima prema higijenskim standardima i zahtevima. Školska sredina ima ozbiljne uticaje na učenike. Škola razvija radne navike, red i disciplinu, odgovornost za obaveze, drugarstvo i socijalnu adaptaciju u široj sredini itd. Bez škole nema sticanja znanja i obrazovanja. Skoro 20% stanovništva zemlje čine učenici što je dovoljan razlog da školsku higijenu kod nas postave kao prioritetan zadatak preventivne medicine. Znatan broj školskih zgrada građen je pre 50 i više godina. U istom školskom prostoru dnevno se smenjuju gotovo svuda 2 smene. Održavanje čistoće školskog prostora je u tim uslovima krajnje otežano. Mnoge školske zgrade su bez vode, higijenskih nužnika, bez dovoljno slobodnih površina, igrališta, zelenila, fiskulturnih objekata i dvorana, kupatila i školskih mlečnih kuhinja.

Higijena školskog prostora U sistemu našeg školstva danas postoje škole: osnovnog , osmogodišnjeg obrazovanja,  gimnazije i srednje škole. Četvorogodišnje osnovne škole još postoje.

Kapaciteti i tipovi školskih zgrada U osnovnim osmogodišnjim i četvorogodišnjim srednjim školama snižen je normativ  broja učenika u učionici sa 40 na 30, sada bi savremeni normativ kapaciteta srednjih škola bio 240 do 480 i mogućnost za dve smene u istom prostoru. Kod osnovnih osmogodišnjih škola normativ bi bio po istom principu sa dvostrukim brojem učenika gde je gornji kapacitet 960 učenika.

34

Osim potrebnog broja učionica, podrazumevaju se i sledeće prostorije: hodnici i vestibule, garderobe, radionice za nastavu tehničkog obrazovanja, kabineti za nastavu  predmeta prirodnih nauka, crtaona, fiskulturna dvorana sa posebnim garderobama, kupatilo i umivaonice, sanitarni čvorovi sa nužničkim kabinama, pretprostori za smeštaj pisoara i umivaonika, ostave za smeštaj pribora za čišćenje, prostorije za rad učeničkih organizacija sa njihovim sekcijama (vannastavna aktivnost u školi), biblioteka – knjižnica i čitaonica, školska kuhinja sa potrebnim brojem prostorija, školsko kupatilo, zbornica za nastavnike i potreban  broj prostorija za administraciju i školsku ambulantu. Poželjno je da škola ima i poseban  prostor za produžni boravak učenika u školi.

Lokacija školske zgrade Zemljište za izgradnju školske zgrade treba da je ocedno, suvo, porozno, izdašno osunčano, dobro vetreno, ravno i dovoljno prostorno. U gradskim naseljima, osnovna škola se locira u centru mikroreona stambene zone. Učenik do škole ne treba da pešači duže od 10 minuta. Srednje škole se lociraju na mestu spajanja nekoliko mikroreona. Za slobodni prostor, tj. školsko dvorište treba obezbediti površinu od oko 20m 2; za izgrađen prostor najmanje se mora obezbediti 4,5m 2 po učeniku., a ako se predviđaju sve  potrebne školske prostorije, onda se normativ za celokupni izgrađeni školski prostor mora  povećati na 7,5m2 po učeniku.

Konstruktivne karakteristike školskih zgrada Glavni ulaz u školsku zgradu se ne postavlja centralno. Za kapacitet iznad 300 učenika zahtevaju se dva ulaza, što kod zgrada na sprat znači i dva stepeništa. Za školsku kuhinju i ambulantu potrebni su posebni ulazi. Hol u prizemlju i spratovima funkcionalno mora da obezbedi povećani promet pri ulasku i izlasku najvećeg broja učenika u zgradu za kratko vreme. Spiralna stepeništa u školskoj zgradi ne dolaze u obzir, kao ni liftovi . Širina stepeništa iznosi najmanje 1,6-2m, dubina stepenica 22-24cm, visina 14-15cm za niže razrede, a do 17cm za više razrede. Posle svakih 12 stepenica gradi se jedno stajalište. Visina svih  prostorija u školi, osim fiskulturne dvorane, treba da je 3,5m. Uglovi svih spojnica zidova,  podova i tavanica treba da su zaobljeni radi lakšeg čišćenja. Zidovi se boje do visine 1,8m masnom bojom. Podovi od teraca ili keramičkih ploča postavljaju se samo u holovima, hodnicima i sanitarnim čvorovima. Učionički prostor se orijentiše na osunčanu stranu zgrade, dok sve druge mogu doći na suprotnu stranu.

Školske prostorije Hodnici su na suprotnoj strani od učionica. Sada se grade školske zgrade sa centralno  postavljenim hodnicima, a nasuprot učionicama postavljaju se vanučioničke školske  prostorije. Hodnici su široki najmanje 3m, bolje preko 4m. Često se koriste kao garderobe ili za smeštaj garderobnih ormarića što nije najpoželjnije. Na krilima hodnika se postavljaju 35

sanitarni čvorovi i ostave. U samim hodnicima treba da se nalaze uređaji za točenje pijaće vode – fontane.

Učionica - učionički prostor i nameštaj imaju največi uticaj na fizičko zdravlje učenika. Učionica se danas prostorno planira za 30 učenika. Po učeniku je potrebno 1,8-2m 2, a ukupno 55m2 površine. Dužina učionice ne treba da  je veća od 9m, a širina od 6,5m. Širina učionice najviše zavisi od veličine i visine prozora, tako da iznosi najmanje dvostruku visinu prozora. Visina učionice je 3,5m, pa na svakog učenika otpada 5m 3.  Klupe i stolovi treba da su odmaknuti od zidova 1m. Razmak između redova treba da  je 60-70cm. Udaljenost prve klupe treba da iznosi 1,8-2m. Katedra, ukoliko postoji treba da je udaljena od klupa 1,5m. Ona se ne postavlja centralno, već malo po strani, dok je na suprotnoj strani postavljena tabla.  Zidovi učionice treba da su obojeni svetlim nijansama boja, tj. ne moraju biti beli. Do visine 1,8m obavezno se boje masnom bojom.  Podovi su od materijala koji je dostupan stalnom idealnom vlažnom čišćenju, a da uz to nije klizav. Parket je nepoželjan, a najpodesniji je pod obložen plastičnim materijalima. Osvetljenje – prirodno dobro osvetljenje postiže se svetlijim nijansama boje zidova i specijalnom konstrukcijom prozora, koji daju svetlosni koeficijent 1:4, do najviše 1:5 i idealni upadni i otvorni ugao. Kao izvor veštačkog osvetljenja dolazi u obzir samo električno, difuzno i dovoljne jačine. Učeničko radno mesto mora biti osvetljeno od najmanje 100 luksa. Kod prejakog dnevnog osvetljenja poželjne su impregnirane zavese na prozorima. Ventilacija – prirodna ventilacija učionica mora da obezbedi na svaki sat najmanje 20m3 čistog vazduha svakom učeniku. Izmena vazduha treba da se obavi 4 puta u toku svakog sata. Bez veštačke ventilacije školske zgrade – ovo je moguće samo ako je konstrukcija  prozora takva da dozvoljava stalnu ventilaciju i u toku nastave zimi. To je trokrilna horizontalna konstrukcija prozora sa delimičnim nagibnim otvaranjem gornje i donje trećine. može se prihvatiti i konstrukcija prozora „giljotine” iz dve horizontalne površine. Temperatura – do 20°C. Najbolji rezultati se postižu centralnim grejanjem toplom vodom postavljanjem radijatora ispod prozora. Od lokalnih sistema dolazi u obzir zidana –  kaljeva peć ili gvozdena iznutra šamotirana peć (po mogućstvu sa ložištem u hodniku). Garderoba – držanje gornje odeće u učionici je štetno. Vlažna i znojava odeća i obuća  pogoršavaju mikroklimatske uslove učionice. Poželjno je da se postavlja između 2 učionice. Minimalno potreban prostor je 0,3m2 po učeniku. Garderoba treba da ima individualne ormane ili čiviluke za vešanje.

36

 Nužnici treba da budu prostrani, svetli, dobro ventilisani i po mogućstvu zagrejani. U školskim zgrada sa vodovodom i kanalizacijom, nužnici se stavljaju na krilima hodnika, a ako zgrada nema vodov i kanalizaciju obavezno se smeštaju u poseban deo zgrade povezan sa  pokrivenim hodnikom. Svaki nužnički prostor mora da ima i pretprostor radi dobre ventilacije i smeštaja umivaonika sa tekućom vodom, a kod nužnika za dečake i radi smeštaja pisoara.

 Na 100 učenika potrebne su 4 nužničke kabine, a na svaku dalju stotinu još po 3. Na 20 učenika postavlja se u pretprostoru 1 pisoar. Na 100 učenica potrebno je 6 kabina, a za svaku stotinu još po 4. Na 40 učenika u pretprostoru dolazi 1 umivaonik sa tekućom vodom. Poželjno je obezbediti sapun, papirne ubruse i u svakoj kabini toalet papir. Širina kabine je obično 1m, a dužina 1,5m. U nužmičkim prostorijama potrebna je izmena vazduha 5 puta na sat. Pisoare i nužničke otvore koji nisu na ispiranje, treba svakodnevno dezinfikovati sa 0,5 do 1% rastvorom hlornog kreča.  Fiskulturna dvorana se uvek postavlja prizemno ili u posebno krilo zgrade. Treba da ima najmanje 300-400m2; visina ne sme biti manja od 5m. Poželjni su prozori sa obe strane. Pod treba da je od plastičnih masa. Uz dvoranu je potreban kompletan sanitarni čvor –  svlačionice sa garderobnim ormarima, nužnici, umivaonici i kupatilo (dva po 16m 2), kao i  prostorije za smeštaj rekvizita površine 30-50m2. Crtaona se smešta na severni deo zgrade da bi se izbeglo direktno osvetljenje. Od nameštaja u njoj dolaze u obzir samo stolovi sa stolicama (klupe nikako). U svemu drugom važe isti uslovi kao za učionicu.  Biblioteka sa knjižnicom i čitaonom su dve prostorije koje su poželjne u svakoj školi. Umesto klupa su stolovi i stolice i poželjni su ugrađeni plakari.  Kabineti, laboratorije i radionice – kabineti postoje za sve prirodne nauke i snabdeveni su odgovarajućim učilima (slike, karte, modeli). Laboratorije imaju uređaje po nameni i laboratorijsku opremu. Radionice su opremljene uređajima, priborom i alatom. Sve ove prostorije u svemu građevinski treba da ispunjavaju uslove za učionicu.  Prostorije za rad učeničkih organizacija su iste kao učionice, ali sa nameštajem, opremom i uređajima odgovaraju svojoj nameni – dramske, literarne, muzičke sekcije itd. Školsko kupatilo je poželjno da ima svaka škola. Obavezno ima poseban ulaz. Podešavanje temperature vode je centralno, od strane odgovarajućeg lica. Školska kuhinja – školski mlečni obrok ima izuzetan značaj. Minimum prostora je čajna kuhinja, ostava i trpezarija, kapacitirani prema broju učenika.

37

Školska ambulanta – poželjno je da je svaka škola ima, sa stalnim ili povremenim lekarom i stalnom medicinskom sestrom. Ona je istureni punkt školskog dispanzera. Školska  sestra ima značajnu ulogu organizatora zdravstveno-vaspitnog rada sa učenicima i nastavnicima škole. Smešta se u severni deo škole, sa posebnim ulazom. Treba da ima od prostorija najmanje: čekaonicu, sobu za sestru, lekarski kabinet i sanitarni čvor za osoblje ambulante.

Snabdevanje vodom u školi Sve školske zgrade u naseljima sa vodovodom obavezno se moraju priključiti na vodovodnu mrežu i imati tekuću vodu na svim potrebnim mestima. U školi treba obezbediti dnevno 20-40l vode po učeniku. Broj fontana za pijaću vodu u dvorištu je 2-5, prema kapacitetu jedne smene.

Školski nameštaj Školski nameštaj, a posebno školska klupa je presudni faktor pravilnog držanja tela učenika. Školski nameštaj treba da odgovara uzrastu učenika, da je jednostavan, stabilan, lako  pristupačan i lako pokretljiv. Treba lepo da izgleda i da je tako izrađen da se sve površine mogu lako i brzo čistiti. površine treba da su ravne i glatke a ivice zaobljene. U školi treba da  postoji samo neophodan nameštaj.

Klupa je najvažniji deo školskog nameštaja. Obično se vrlo pogrešno smatra da je za  jedan određeni dečiji uzrast dovoljan samo jedan tip klupe. U jednom godištu uzrasta postoji  prosek telesne visine. a i odtupanja od njega. Prema tome, za jedan razred treba imati tri tipa klupa sa različitim dimenzijama. Klupa treba da omogući ispravno sedenje, tj klizanje tela uz najmanje opterećenje telesne muskulature kičmenog stuba. Učenik treba da sedi ugodno, da može nesmetano da promeni stav tela koji odgovara praćenju nastave, čitanju ili pisanju, da lako seda i ustaje. Dimenzije klupe u odnosu na uzrast određuje se po sledećim kriterijumima: 1. Visina sedišta treba da iznosi 28% telesne visine i treba da omogućuje učeniku da se celim stopalom oslanja na pod. Visina sedišta je u stvari jednaka visini  potkolenice. 2. Širina sedišta za jednog učenika treba da je 40-60cm, zavisno od uzrasta. 3. Dubina sedišta, tj. rastojanje od ivice do naslona treba da iznosi 20% telesne visine ili 2/3 dužine potkolenice. Prednja ivica sedišta treba da se lako zaobljeno izdiže za 1-2cm, što fiziološki odgovara potkoleničnoj jami. 4. Naslon sedišta treba da je prema napred lako izbočen za lumbalni predeo, što  je važno za stav tela pri pisanju. Naslon se u celini lako naginje prema nazad za 10-15%. 5. Razmak naslona od pulta treba da iznosi 17% telesne visine. 6. Distanca klupe je rastojanje između vertikale spuštene se ivice pulta i prednje ivice sedišta. Distanca može da ima i plus i minus vrednosti, prema tome da li 38

vertikala pada ispred ili iza ivice sedišta. Za položaj pri pisanju u klupi najbolja  je minus distanca od 3-5cm, prema uzrastu učenika. Za čitanje i odmaranje u klupi najpovoljnija je nulta distanca ili čak plus distanca od 2cm. 7. Nagib pulta treba da iznosi 12-15°. 8. Dužina pulta po jednom učeniku je 55-65cm. 9. Dubina pulta (rastojanje od prednje do zadnje ivice) je 40-50cm. 10. Diferencijacija je udaljenost prednje ivice sedišta od unutrašnje ivice pulta. Diferencijacija je dobra kada učenik lako stavlja šake i donji deo podlaktice na  pult, a da pri tome ne mora da podiže ramena. 11. Podnožje klupe je poželjno, a uzdignuto je od poda 5-8cm. Mokra obuća se na  podnožju bolje osuši. 12. Klupa sa više od dva sedišta je nepoželjna. U novoizgrađenim školama napušta se klasična klupa, a prelazi na individualni sto i stolicu ili na sto za dva sedišta. Ostali nameštaj: katedra sa podiumom, korpa ili kanta sa poklopcem za otpatke,  pljuvaonica sa poklopcem i pedalom, uzdignuta od poda, umivaonik za pranje ruku kod table i zavesa od impregniranog platna. Ormari sa učilima i delovi učila treba da se nalaze u učionici. Učila - delimo ih na: školska učila i pribor i  individualni školski pribor učenika. Svi ovi predmeti svojim izgledom, veličinom, kvalitetom, sastavom i drugim osobinama utiču na zdravlje učenika, a neki mogu biti i izvor povreda. 

Školska tabla  – je široka 150-200cm, a visoka 120-130cm. Uzdignuta je od poda 7090cm. Treba da je izgrađena od tvrdog drveta, ravne i glatke površine, ali bez sjaja da se ne bi stvarao blesak. Na donjoj ivici ima žleb za krede i posude za smeštaj sunđera. Ostala školska učila i pribor  – poželjno je da sva školska učila i pribor imaju ravne i glatke površine dostupne vlažnom čišćenju, da su bez oštrih rubova i šiljaka radi sprečavanja  povreda. Individualni školski pribor učenika sačinjavaju udžbenici, sveske, olovke, pera,  pribor za računanje i crtanje itd. Težina celokupnog individualnog pribora zajedno sa torbom ne sme iznositi više od 10% telesne težine učenika. Đačka torba može doprineti pojavi deformacija skeleta. Za osnovce i mlađe đake najbolji je ranac koji težinu celokupnog individualnog pribora ravnomerno rasporedi.  Knjige – veličina i format ne smeju da ometaju pravilno držanje tela pri čitanju. Hartija treba da je čvrsta, neprovidna, bela ili slabo žućkaste boje, glatka ali bez sjaja. Boja slova je crna, izuzetno samo za bukvare u nekoliko boja. Dužina redova štampe treba da je 39

kraća što su učenici mlađi. najpoželjnija dužina redova je 90-110mm, što odgovara dužini novinskih stubaca. Duži redovi brzo fizički i psihički zamaraju dečji vid i ceo organizam. Sveske – kvalitet hartije je isti kao i za knjige. Za niže razrede, mrežasto linirane sveske su nepoželjne jer zamaraju vid. Pri pisanju sveska treba da leži na sredini pulta (radnog stola). Bolje je koso pisanje od vertikalnog. Svetlost za čitanje i pisanje treba da dolazi sa leve strane.  Pribor za pisanje – olovke treba da su meke, sa dobrim otiskom. Poželjna je veća debljina olovke jer sa tankom olovkama i perima dolazi do abnormalnog grčenja i prstiju cele šake. Upotreba pera i mastila nije poželjna u nižim razredima.

REŽIM NASTAVE  Neasaniran režim školske nastave štetno utiče na na telesno i duševno zdravlje učenika. Još uvek se smatra da se fizička i psihička sposobnost i zrelost za pohađanje normalne škole postiže tek sa navršenih 7 godina života. Pre stupanja u školu dete treba da je lekarski pregledano. Taj pregled se mora obaviti savesno, jer se sa tim pregledom odlučuje može li dete pohađati normalnu školu ili zbog nekih fizičkih ili psihičkih nedostataka mora da pohađa specijalni razred normalne škole ili specijalnu školu za fizički ili psihički hendikepiranu decu. Svaki polazak deteta u prvi razred osnovne škole, makar ona bila i idealno asanirana, svakako je psihički udar i za unapred pripremljeno i normalno zdravo dete. Iz jednog sveta  bezbrižnosti, zabave i igre prelazi se u život rada i obaveza, prinude, discipline, ocenjivanja  pa i kažnjavanja. Komplikuju se i proširuju interpersonalni odnosi sa drugom decom i nastavnicima. Nastava u školama treba da se izvodi, po mogućstvu jednokratno – bez rotacije smena. Početak jutarnje nastave za učenike I i II razreda osnovne škole i za sve seoske škole (u koje učenici dolaze iz veće udaljenosti) treba da je pre 9h. Trajanje školskog časa za najniža dva razreda ne treba da prelazi 30 minuta. Za sve ostale učenike školski čas traje 45 minuta. Režim odmora u školi se mora odvijati po fiziološkim i higijenskim principima. Pauza  posle prvog časa treba da traje najmanje 10 minuta, posle drugog časa 15-20 minuta, posle trećeg najmanje 10 minuta. Odmor treba provoditi napolju, u dvorištu, na svežem vazduhu i u slobodnoj igri. Raspored nastavnih predmeta treba da se organizuje na sledeći način:  – prvi čas se rezerviše za srednje teške predmete (istorija, geografija, prirodne nauke, maternji jezik, laboratorijski rad i sl.)  – drugi i treći za teške, apstraktne predmete (matematika, strani jezici i sl.)  – četvrti i peti se rezervišu za lake predmete (crtanje, pisanje, pevanje, opšte tehničko obrazovanje, fizičko vaspitanje i sl.).

40

Ovakva postupnost u opterećivanju i rasterećivanju je fiziološki potrebna zbog faktora koji uslovljavaju fizičku i psihičku radnu sposobnost. Indicirano je da se fizičko vaspitanje umetne između trećeg i četvrtog nastavnog časa, ali ne kao obavezni nastavni čas, već kao deo velikog dnevnog školskog odmora posvećenom posebnom vidu fiskulture kao profilakse umora. Domaće zadatke treba svesti na minimum – za niže razrede učenje i izrada svih domaćih zadataka ne treba da opterećuje decu više od 30 minuta rada. Za srednje razrede ne više od 90 minuta, a za više razrede najviše 2,5 sati.  Deci se mora ostaviti dovoljno vremena  za igru. Ocenjivanje uspeha učenika je psihički najnepovoljniji deo režima nastave. Ono se ne može izbeči ali je vrlo poželjno da u njemu učestvuju i sami učenici. Fizičko kažnjavanje je ukinuto, ali je teško ukinuti psihičko kažnjavanje, a to je omalovažavanje ličnosti i vrednosti deteta, potcenjivanje njegovih napora i zalaganja, vređanje pred drugom decom itd. Zajednica razreda i roditelja, kroz najrazličitije forme, može da uklanja ovakve pojave.

Specijalni razredi specijalne škole U specijalne razrede normalnih škola, šalju se deca koja su lakše ometena da prate normalnu nastavu, zbog nekih preležanih bolesti, lakog sniženja koeficijenta inteligencije i slično. Obično boravak u ovakvim razredima ne traje duže od pola godine do godinu dana. Većina dece postiže standard fizičkih i psihičkih sposobnosti da nastavi školu u normalnim razredima. Ako se uoči da se radi o jače fizički ili psihički hendikepiranoj deci, indicirano je da se ona što pre prebace u odgovarajući tip specijalne škole. Specijalni razredi imaju isti nastavni plan i program, samo se gradivo savladava usporenijim tempom, uz manje dnevno opterećivanje dece. Za fizički defektnu decu (nemu, gluvu, slepu i sa težim invaliditetom) organizuju se  specijalne škole, obično uz zdravstvene ustanove za lečenje i rehabilitaciju takvih defekata.  Nastavni plan i program, kao i nastavne metode se ovde prilagođavaju fizičkim mogućnostima takve dece. Često su nastavne metode izuzetne – azbuka i pismo za slepe, učenje govora sa usana kod gluvoneme dece itd. nastavnici su obavezno pedagozi –  defektolozi, osposobljeni za rad sa decom određenih invaliditeta.

41

16. ZNAČAJ STALNOG HIGIJENSKOG NADZORA U VISOKOŠKOLSKIM USTANOVAMA Moraju biti ispoštovane gradske higijenske i sanitarno-higijenske mere u pogledu lokacije zgrade (na mestu spajanja mikroreona). Lokacija – dobri saobraćajni prilazi ali dovoljno udaljeno – zaštita od buke.  Na fizičko zdravlje utiču: lokacija, orijentacija, osvetljenost, mikroklimatski uslovi, kvalitet nameštaja (klupe).  Na psihičko zdravlje utiču: režim nastave, plan i program, opterećenost, odnos među studentima i profesorima. Rešeno vodosnabdevanje, dispozicije otpada, osvetljenje - amfiteatri 1-4, 200-250 luksa; čitaonice – ravnomerno difuzuno. Temperatura 20-23°C Relativna vlažnost 40-60 Strujanje vazduha – 0,1 m/s Buka do 40 DB Prostorije: 2 ulaza, hol, amfiteatri, čitaonice, sanitarni blok, administrativne prostorije, kuhinja, biblioteka, laboratorija. Proces obrazovanja se organizuje da svaki student može završiti u predviđenom roku. Student treba da stekne potrebna znanja, veštine, radne i moralne običaje potrebne za obavljanje poslovnih obaveza.  Normativ izgrađenog prostora 7,5m2, minimalno 4,5 uč. 1,5-2 Bolje da ima manji broj studenata u grupi da bi se posvetilo više pažnje pojedincu. Bitni su odnosi sa profesorima, pažnja i vreme posvećeno studentu kao i finansiranje studio –   pristupačna cena, tehnička opremljenost predavaonica i laboratorija (kompjuteri i pristup internetu). Rešen smeštaj u studentskim domovima, povoljan kapacitet i menza.

42

17. MENTALNA HIGIJENA U POSTIZANJU, ODRŽAVANJU I UNAPREĐENJU DOBROG ZDRAVLJA Karakteristike ment. zdrave osobe su da je ona sposobna da stvori normalne odnose sa drugim ljudima i da konstruktivno učestvuje i doprinosi u menjanju društvene i fizičke sredine. Zdravlje nije samo odsustvo bolesti već i potpuno psihofizičko blagostanje čoveka. Psihofizičko blagostanje podrazumeva idealnu unutrašnju ravnotežu ličnosti, harmoniju sa samim sobom, dok socijalno blagostanje podrazumeva ravnotežu i harmoniju odnosa sa drugim ljudima. Prema SZO, duševno zdrava osoba je sposobna da stvara harmonične odnose sa drugim osobama, što podrazumeva visok stepen identifikacije svojih želja i interesa sa željama i interesima drugih u društveno-socijalnoj sredini. Emocionalno zrela osoba je pouzdana, izdržljiva i uporna u ostvarivanju cilja, ne plaši se poteškoća, sposobna je da samostalno donosi odluke. U velikoj meri je nezavisna od tuđe  pomoći, sposobna je za rad u grupi i za saradnju sa drugim ljudima, elastična je, uzima u obzir  vrline, tuđe mišljenje, osećanja i želje, prilagođava se drugim ljudima i sposobna je za kompromis. Puna je volje za životom i uspehom.  Na osnovu ovih pojmova se može oceniti psihološki sadržaj pozitivnog mentalnog zdravlja. STANDARDI „NORMALNOG” PONAŠANJA, ODNOSNO DUŠEVNOG ZDRAVLJA, MENJAJU SE SA VREMENOM, MESTOM, KULTUROM I ZAHTEVIMA SOCIJALNE GRUPE. UNAPREĐENJE DUŠEVNOG ZDRAVLJA Mora biti usmereno na modifikaciju („asanaciju” spolj. sredine ili na jačanje otpornosti pojedinca. Spolj. sredina se sastoji od široke sredine velikog društv. ambijenta i od malog društvenog ambijenta (one socijalne sredine u kojoj pojedinac živi – porodica, škola, naselja,  preduzeća). Jačanje i zaštita pojedinca može biti usmerena na zaštitu samog moždanog tkiva od toksina, ozleda i infekcija, kao i na zaštitu ličnosti od traumatskog iskustva, nepovoljnog razvoda i preteranih stresova. MODIFIKACIJA ŠIROKE SOCIJALNE SREDINE – sa stanovišta zaštite duševnog zdravlja predstavlja rešavanje osnovnih socijalnih i političkih pitanja koja potresaju savremeno čovečanstvo (uklanjanje ratne opasnosti). MODIFIKACIJA UŽE SOCIJALNE SREDINE – gde za poboljšavanjem ljudskih odnosa u porodicama, preduzećima, školama i naseljima na takav način da se što više izbegavaju štetni uplivi na duševni razvitak i zdravlje. MODIFIKACIJA PORODICE – ide u prvom redu za ostvarivanjem ravnopravnog odnosa i i uzajamnim razumevanjem za stvaranje toplog, harmoničnog ambijenta za decu sa uslovima za pravilan fizički i duševni razvitak. 43

Vaspitanje dece i seksualna psihologija su važne discipline koje omogućuju savremenoj porodici da izvrši svoju ulogu u čuvanju i unapređenju duhovnog zdravlja. Školska higijena je tesno vezana sa nizom srodnih naučnih disciplina i predmeta, a  pre svega sa ostalim granama higijene, pedijatrijom, pedagogijom, psihologijom. Takođe,  bitna je saradnja roditelja i lekara specijalne higijene, fizijatra, prosvetnih radnika, pedagoga,  psihologa i dr. Ljudski postupci imaju svoje uzroke u čijoj pozadini se nalaze motivi i potrebe  za fizičkom sigurnošću (glad, san, disanje i seks)  za emocionalnom sigurnošću (deca, mama, tata, muž, žena)   potrebe za uspehom (uspeh zavisi od ciljeva, previsoki ciljevi = frustracije)   potreba za statusom (da bi poštovali sami sebe, moraju nas poštovati druge osobe) Trajno nezadovoljavanje bilo koje potrebe dovodi do frustracija, a prilagođavanje frustracijama može biti uspešno ili neuspešno.  Nastanku frustracija doprinosi i sama psihička konstitucija čoveka ali i socijalni faktori (nenalaženje sebe u društvu, pripadnost nekoj etničkoj grupi, društvenoj klasi...) koji učestvuju u formiranju ličnosti i utiču na ljudsko ponašanje. Oni formiraju spoljašnje i unutrašnje barijere protiv zadovoljavanja određenih potreba, a samim tim proizvode najveći  broj konflikata i stresova koje proživljava savremeni čovek. Zbog svega toga je potrebno unapređenje i zaštita duševnog zdravlja koji mogu biti usmereni na modifikaciju spoljašnje sredine ili jačanje otpornosti pojedinca.

18. MENTALNA HIGIJENA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA Zdravstveni radnici mogu veoma korisno delovati na unapređenje i zaštitu duševnog zdravlja uglavnom pomoću  zdravstvenog vaspitanja. Tako, npr. kod bolesnika srećemo fizičku bol i nesposobnost, strah od smrti i invalidnosti, neizvesnost, zabrinutost za porodicu. Takvi pacijenti očekuju od zdravstvenih radnika da pokažu interesovanje i razumevanje za njihovo stanje i da poštuju njihovo dostojanstvo. Lekari često leče organ ili bolesno telo, a retko čoveka. Mentalna higijena traži humanizaciju odnosa lekar – pacijent i očekuje da lekar nauči bolje da sluša i razume  pacijenta i vodi računa o njegovom potrebama i željama. Kod skoro svakog pacijenta je prisutan  gubitak samopouzdanja. Zdravstveni radnici su obavezni da pomognu ne samo u fizičkoj nego i u psihičkoj rehabilitaciji.  Neophodno je i da među medicinskim osobljem postoje  zdravi međuljudski odnosi da  bi i odnos prema pacijentu bio human i stimulativan. Ton u interpersonalnim odnosima daju  pre svega lekari. Svaki lekar treba da je pravedan i objektivan. Svakom pojedincu treba stvoriti perspektivu napredovanja, saradnike pohvaliti, ne treba ih kritikovati u prisustvu drugih, naročito pacijenata. Što se tiče kažnjavanja saradnika, uzdržavanje od pohvale je najbolji način kažnjavanja.

44

U savremenoj medicini sve je automatizovano i mehanizovano, nedostaje ljudska reč. Zaštita trudnica Lekari, medicinske sestre i babice mogu mnogo pomoći trudnicama svojim savetima o fiziologiji trudnoće, davanja informacija o promenama raspoloženja, o svrsi zdravstvene kontrole trudnica. Osoblje ženskih dispanzera treba da se osposobi za mentalno–higijenski rad. Trudnoća dovodi ženu pred niz mentalnih problema. Osoblje u dispanzeru treba da prepozna patološke  promene raspoloženja u trudnoći, da zna da tretira stanja uznemirenosti, da uspostavi srdačne veze sa trudnicama, da ima dovoljno vremena za razgovor sa njima, naročito ako je trudnoća neprihvaćena od porodice, roditelja, neudata žena. Patološke promene u trudnoći i nakon nje – psihoza, depresija.

Zaštita dece  Pedijatrija – nametnute krute šeme – u svojoj brizi od infekcija i fizičkog zdravlja,  bezličan je postupak sa decom. Rokovi za hranjenje, spavanje, prerani i netolerantni zahtev za kontrolisano vršenje nužde, kontrolisanje kretanja deteta, često duga hospitalizacija. treba izbegavati suviše strogu disciplinu. Problem je preterana zavisnost od majke, poteškoće sa ishranom, vršenje nužde, sporo napredovanje u govoru i kretanju, sisanje palca, jogunstvo, svađa, ljubomora na drugu decu, braću, sestre.  Pre 3. godine ne bi trebalo biti trajnijeg odvajanja od majke (hospitalizacija sa majkom od 3. do 5. godine). Gubitak roditelja, majke, bolest i drugo, kad ne može ostati sa majkom, teži se izvođenju deteta u porodicu koja će biti zamena što sličnijim prilikama u  porodici – suprotno domovima gde su deca prepuštena osoblju i tu stvoriti situaciju sličnu  porodici – trajnije vezivanje za jednu vaspitačicu. Svako prekidanje veze između majke i deteta u ranom detinjstvu, a naročito u 1. godini života, može imati ozbiljne i trajne posledice za budućnost deteta.  Mentalno–higijensko savetovanje podrazumeva čuvanje, jačanje i stabilizaciju odnosa između majke i deteta.  Školsko dete – cilj obrazovno-vaspitnog procesa nije samo da nauči da čita i piše, već da se osposobi za  stvaranje zadovoljavajućih odnosa sa ljudima, da bude koristan član društva, da nauči da poštuje učitelja. Fizički defektno dete - svaki fizički defekt povlači za sobom i mnogobrojne  psihološke posledice. Zdravsveni radnici mogu mnogo da urade na unapređenju mentalno–  higijenskog ambijenta u porodicama. Umno zaostalo dete – ozbiljan društvani problem Zdravstvena služba treba da pronalazi, registruje i predaje na dalje ispitivanje svu decu kod kojih ima znakova zastoja duhovnog razvitka (zaštiti roditelje od šoka kad to saznaju).  Prevencija ovih stanja se sastoji u izbegavanju svih toksina, infekcija i bolesti koje mogu oštetiti razvoj mozga u detinjstvu.

Mlade osobe i adolescenti su posebno osetljive prema činiocima koji povećavaju mentalnu nestabilnost. To može biti povezano sa  slabljenjem porodične strukture i veza,  snažnom kompeticijom u školi (dopunska nastava za decu sa posebnim poteškoćama). 45