opsta 2

Opsta2 Srednjovekovna knjizevnost ......................................................................................................................... 5 Dante Aligijeri Aligije ri

Bozanstvena Bozanst vena komedija komedij a.................................. ................. .................................. ................................... .................................... ................................... ................. 6

Zivot I delo................................................................................................................................................. 6 Kompozicija Bozanstvene komedije ......................................................................................................... 6 Kompozicija Pakla ..................................................................................................................................... 7 Sistem kazne u Paklu I raspored gresnika po pojasevima.............. pojasevima........................ ................... .................. .................. .................. .................. ............. .... 7 Analiza epizode po izboru iz Pakla ............................................................................................................ 8 Francesko Petrarka Kanconijer ..................................................................................................................... 8 Zivot I delo Franceska Petrarke ................................................................................................................. 8

Kompozicija “Kanconijera” I osnovne olike Petrarkinog st varalastva .................................................... 8 Sonnet 1, Vi sto slusate rasute stihove ................................. ............... ................................... ................................... .................................... ................................ .............. 9 Sonet 61, Neka je blazen dan, mesec i doba .................. ........................... .................. ................... ................... .................. .................. .................. ................. ........ 10 134. Mira mi nema, a nema ni rata .................................. ................. ................................... ................................... ................................... ................................... ................... 11 189. Puna zaborava ladja mi prolazi ....................................................................................................... 11 234. O sobice sto bese pristaniste pristan iste .................................. ................. ................................... ................................... ................................... ................................... ................... 12 302. Misli me dizu u predeo gde je ......................................................................................................... 13 Petrarkizam ............................................................................................................................................. 13 Humanizam I renesansa .............................................................................................................................. 14

Bokačo ......................................................................................................................................................... 15 Bokacov zivot I delo ................................................................................................................................ 15 Kompozicija Dekamerona ....................................................................................................................... 15 Ser Capaleto ............................................................................................................................................ 16 Jevrejin Abraham .................................................................................................................................... 17 Mazeto .................................................................................................................................................... 17 Tankredi .................................................................................................................................................. 17 Alibeh ...................................................................................................................................................... 18 Sekspir ......................................................................................................................................................... 18 Zivot I delo............................................................................................................................................... 18 Odlike Sekspirovog stvaralastva ............................................................................................................. 19

Titles you can't find anywhere else

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.













Osnovne odlike elizabetanske tragedije .................. ........................... .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. ................ .......19 Makbet-kratak sadrzaj ............................................................................................................................ 20 Tema Makbeta ........................................................................................................................................ 21 Makbet -likovi Makbeta I ledi Makbet .................................................................................................... 21 Odnos Ledi Makbet I Makbeta ................................................................................................................ 21 Hamlet-sadrzaj ........................................................................................................................................ 21 Osnovni zaplet I paralelni zapleti ............................................................................................................ 22 Lik Hamleta ............................................................................................................................................. 22 Lik Ofelije................................................................................................................................................. 22 Analiza Hamletovog monologa “Biti ili ne biti” ....................................................................................... 23 Analiza Hamletovog monologa o glumcima .................. ........................... .................. .................. .................. .................. ................... ................... .................. ......... 23 Kralj Lir-kratak sadrzaj ............................................................................................................................. 23 Glavni I sporedni zaplet u delu ................................................................................................................ 24 Lik kralja Lira ........................................................................................................................................... 24 Lik Kordelije ............................................................................................................................................. 24 Likovi, karakter I sudbina ........................................................................................................................ 24 San letnje noci-kratak sadrzaj ................................................................................................................. 25 Kompozicija dela ..................................................................................................................................... 25 Zapleti ..................................................................................................................................................... 25 Metateatralnost ...................................................................................................................................... 26

Rable “Gargantua I Pantagruel” .................................................................................................................. 26 Rable –zivot I delo ................................................................................................................................... 26

Кратак садржај....................................................................................................................................... 26 - Карневализациja ................................................................................................................................. 27 Groteskni realizam .................................................................................................................................. 27 Primeri groteske u delu ........................................................................................................................... 27

Servantes “Don Kihot” ................................................................................................................................ 27 Zivot I delo............................................................................................................................................... 27















Lik Don Kihota ......................................................................................................................................... 30 Lik Sanco Panse ....................................................................................................................................... 30 Ostali Likovi ............................................................................................................................................. 30 Odnos Don Kihota I Sanco Panse ............................................................................................................ 30 Sta je Metafikcija I navesti primere iz dela ....................... ................................ .................. .................. .................. .................. .................. .................. ................ ....... 31 (Pozicija pripovedaca) ............................................................................................................................. 31 Barok ........................................................................................................................................................... 31 Pedro Kalderon dela Barka ......................................................................................................................... 32 Zivot I delo............................................................................................................................................... 32

Tema I zapleti rame “Zivot je san” ........................................................................................................ 32 Sadrzaj ..................................................................................................................................................... 33 Sigizmundov lik ....................................................................................................................................... 33 Odlike baroka u rami “Zivot je san” ..................................................................................................... 34 Klasicizam .................................................................................................................................................... 34

Boalo “Pesnicka umetnost” ........................................................................................................................ 35 Zivot I delo Boaloa................................................................................................................................... 35 Svrha umetnosti po Boalou ..................................................................................................................... 35

Shvatanje poezije u “Pesnickoj umetnosti” ............................................................................................ 36 Pjer Kornej “Si” ......................................................................................................................................... 36 Zivot I delo Pjera Korneja ........................................................................................................................ 36 SID, kratak sadrzaj ................................................................................................................................... 36 Tema dela ................................... .................. ................................... ................................... ................................... ................................... ................................... ................................... ..................... .... 37 Zapleti ..................................................................................................................................................... 37 Osnovne odlike klasicisticke drame u Sidu ............................................................................................. 37 Likovi ....................................................................................................................................................... 37

Kojim postupkom se zavrsava “Si” ........................................................................................................ 37 Molijer ......................................................................................................................................................... 38 Zivot I delo............................................................................................................................................... 38















Odlike klasicisticke komedije kod Molijera ....................... ................................ .................. .................. .................. .................. .................. .................. ................ ....... 39 Zivot I delo............................................................................................................................................... 40 Razlike Euripid Rasin ................................................................................................................................... 41 Kratak sadrzaj .......................................................................................................................................... 41 Zivot i delo ............................................................................................................................................... 42 Kratak sadrzaj .......................................................................................................................................... 42 Kom zanru pripada Kandid ...................................................................................................................... 43 Utopija u Kandidu ................................................................................................................................... 43 Prosvetiteljstvo ....................................................................................................................................... 43 Sentimentalizam ..................................................................................................................................... 44 Racionalizam ........................................................................................................................................... 45 Ruso............................................................................................................................................................. 46 Zivot i delo Z.Z.Rusoa .............................................................................................................................. 46

Kratak sarzaj romana “Nova Eloiza” ..................................................................................................... 46 Lik Julije ................................................................................................................................................... 47 Lik San Prea .................................. ................. ................................... ................................... ................................... ................................... ................................... ................................... ................... 47 Epistolarni roman .................................................................................................................................... 47 Odlike epistolarnog romana na primerima iz romana ............ ..................... .................. .................. .................. .................. ................... ................... ......... 48















Srednjovekovna Srednjove kovna knjizevnost 

Jedinstveni period u istoriji knizevnosti koji obuhvata vise od hiljadu godina, od priznavanja hriscanstva za zvanicnu drzavnu religiju313.g Milanskim ediktom do XIII veka na Zapadu, odnosno pada Carigrada 1453.g na Istoku. Obuhvata skoro celu Evropu I Malu Aziju.



S.k. ne obelezavaju jasno prepoznatljive stilske stilske karakteristike, vec je njena celovitost obezbedjena vladajucim pogledom na svet, tj. hriscanstvom.



Srednjovekovna knjizevnost u najvecoj meri proistice iz antickog nasledja, kako grckog tako I rimskog, s tim sto se njemu ravnopravo prikljucuje, zahvaljujuci veznosti Biblije, I hebrejska tradicija. Prihvataju se I elementi dalekoistocne kulture, posebno budisticke I persijske tradicije , uz uticaj folklore paganskih naroda koji su prihvatali hriscanstvo.



Srednji vek je obelezen neprestanim ratovima I epidemijama zaraznih bolesti koje su unistavale citava naselja, otuda covek srednjeg veka zivi u strahu od smrti(memento mori) I svoj pogled upucuje ka onostranom.



I politicki I duhovno, odvajaju se dva kruga, jedan pod uticajem Vizantijskog carstva, a drugi, na zapadu Evrope, bastini nasledje latinske civilizacije.



Dve osnovne struje srednjovekovne knjizevnosti su istocna I zapadna, jedna od osnovnih razlika medju njima je upotreba jezika. Dok je Vizantija dozvoljavala I omogucavala bogosluzenje na narodnom jeziku, dotle je zapadna crkva priznavala samo tri sveta jezika:grcki, latiinski I hebrejski.



Istocna srednjovekovna tradicija je podredjena vizantijskom uticaju, grckom jeziku I odgovarajucim literarnim I ostalim tendencijama datog civilizacijskog kruga.Knjizevnost I kultura nastale pod okriljem Vizantije nazivaju se Slavia Orthodoxa.



Istocna s.k. svoje oblike uoblicava m ahom oslanjajuci se na BIbliju B Ibliju ili antiku.Tematski I zanrovski uzor nalazi u spisina Novog Zveta, pa se primecuje prevlast biografije, poslanica, parabola, epigrama, basni, poslovica.



Vizantijsko pesnistvo, iako pre svega bogosluzbenog karaktera, bilo je veoma raznovrsno I ispoljavalo se u razlicitim oblicima:himni, kanonu, akatistu, ikosima, stihirima, troparima, kondacima, pohvalama, molitvama. Najpoznatiji autori su Roman Melod, Grigorije Pisida, Jovan Damaskin, Andrej Kritski, Vasilije Veliki, Teodor Sudit.



Kada je rec profanoj poeziji ona se dobrim delom okrece grckoj ve rsifikaciji I antickoj retorici, aprednost daje politickim temama izrecenim kroz aluzije. Otuda se posebno neguju elegij e, epigram, satire.



U prozi srednjeg veka dominiraju razliciti oblici teoloske literature.(sestodnev Vasilija Velikog I Grigorija Velikog, lestvica Jovana Lestvicnika, razni vidovi beseda )



Razvija se I niz teolosko-naucnih spisa, koji se bave cr kvenom istorijom, istorijom monastva,cak I pokusaju stvaranja enciklopedije( Biblioteka, Fotije IX, sadrzi popis pisaca I dela antike I srednjeg veka)

















Na zapadu Evrope bogosluzbeni oblici knjizevnosti se ne razlikuju, osim sto se knjizevnost pise na latinskom jeziku.



Zapadnu srednjovekovnu knjizevnost obelezila su imena mislilaca: Jeronim, Aurelije Avgustin, Toma Akvinski, Pseudo Dionisije Areopagit.



Na zapadu znacajnu ulogu imaju sholastika, metodoloski I gnoseoloski: anticka retorika, u oblasi izraza I u oblasti opsteg kulturnog Itematskog I formalnog nasledja dominira hristijanizacija latinskih ostvarenja, posebno Vergilija I Ovidija.



Tumacenje I citanje tekstova zasnivalo se na alegore zi I egzegezi, dok je alegorija jedna od najrasprostranjenijih figura.



Tipicni oblici srednjovekovne knizevnosti na zapadni oblici poput moraliteta, misterija, exempluma I dr.



Pored crkvene na zapadu cveta I dvorska knjizevnost, koja je prevashodno svetovnog karaktera. Razvijaju se razliciti oblici epske knjzevnosti(viteski epovi I romani,chanson de geste), ljubavna lirika(lirika trubadura I truvera), ali I dela saljivog karaktera(fablio I svanka)



Citava srednovekovna pismenost, njena recepcija I prenosenje obelezeni su rukopisnom tradicijom.



Srednjovekovna knizevnost je presudno uticala na dalji razvoj knizevnosti u Evropi. Ona istovremeno prenosi anticko, hebrejsko, ali I dalekoistocno nasledje buducim pokolenjima.

Dante Aligijeri Bozanstvena komedija Zivot I delo Dante je rodjen u Firenci 1265. godine. godine. Skolovao se u oblasti oblasti retrorike, filozofije I teologije, u franjevackom manastiru gde je upoznao Bruneta Latinija. Ucestvovao je u politickom zivotu Firence, u tada aktuelnom sukobiu belih I crnih gvelfa, stao je na stranu belih zato je proteran. Najpoznatija dela su mu: Novi zivot, prvo pesnicko delo , ispovedni ljubavni roman, obuhvata rane stihove koji su povezani duzim odlomcima u duhu slatkog novog stil; Gozba-delo koje je napisao na narodnom jeziku, filozofski spis; ; De vulgari eloquentia na latinskom jeziku o znacaju narodnog; O monarhji-o politickim ,

pogledima. Bozanstvana komedija komedija je najznacajnje najznacajnje delo, pisana pisana na narodnom jeziku.Zapoceto jeziku.Zapoceto 1307. Umro je 1321, u Raveni.

Kompozicija Bozanstvene komedije Kompozicija Bozanstvene komedije se zasniva na alegorijskoj simbolici brojeva. .Prema srednjovekovnoj simbolici struktura se bazira na svetom broju tri, da bi se izrazilo sveto Trojstvo kao zivotni princip I devet sto je alegorija Bogorodice, Kao I brojevi 10 I 100, kao brojevi koji oznacavaju savrsenstva.

















unutrasnja struktura, Pakao ima devet krugova I predvorje, Cistiliste ima devet delova( plaza, Predcistiliste I sedam pojaseva) I Zemaljski Raj, Raj ima devet nebesa I Empirej, sto je opet desetF. Alegorijski na putu kroz zagrobni svet do sasenja, D ante je dusa, Vergilije predstavlja pr edstavlja alegoriju razuma, ideja da pomocu razuma mozemo doci do Zemaljskog R aja, da bi smo stigli dalje potrebna je Beatrice, koja je alegorija teologije, duhovne ljubavi, vere I milost. Svaki deo se zavrsava motivom zvezda, kako bi se ukazalo na teznjuka svetlosti.

Kompozicija Pakla (nije navedeno kao pitanje, simbolika brojeva, vodici, zastita,Beatrice. Pocinje “na pola moga zivota”, odredjuje vreme, u 35 godini Danteovog zivota, godina 1300, delo poceo da pise oko 1307. god. Prolazi kroz devet krugova pakla, izlazi I vidi zvezde ide ka Cistilistu. Simbolika brojeva 3(zveri, stih), deset krugovi I predvorje, kao I deset gresnika u drugom krugu)

Sistem kazne u Paklu I raspored gresnika po pojasevima 









U predvorje pakla su smesteni neodlucni, nisu se priklonili bogu, niti su bili protiv, raj ih ne prima, jer zeli ostati lep, a ne mogu dublje u pakao , jer su bez nade u smrt. Dante srece srec e papu koji se odrekao vere, oni su m uceni muvama I osama, crvi sui m pod nogama osecaju fizicke muke Limb, Prvi krug pakla nastanjen je onima koji nisu krsteni, ziveli su pre Hrista, tu Dante srece Homera, Ovidija, Horacija, Lukana, tu je bio I Vergilije pre nego sto ga je Beatrice poslala poslala po Dantea. Nisu izlozeni patnjama, oni ceznu, Tu srece Eneju, He ktora, Cezara, Aristotela, Sokrata, Platona, Hipolita. U drugom su oni koje je strast vodila kroz zivot, gresni ljubavnici, Na ulazu se nalazi MInos koji odredjuje u koji krug ide gresnik, repom, koliko zavrti repom u taj krug ide gresnik. Tu je kraljica koja je bila u vezi sa sinom, Semiramida,Helena, Ahilej, Didona,Paris,Kleopatra, Tristan. Muke kojima su izlozeni su paklena oluja kojua vecno bruji I nosi duse u svom vrtlogu. Tu srece Francesku I Paola. Treci krug nastanjuju prozdrljivi, na ulazu je Kerber koga blatom ucute. Pada kisa. prljava I smrdljiva. U cetvrti krug su smesteni rasipnici I skrtice,( skrtice,( na ulazu se nalazi Pluton) Pluton) guraju teret I kada ga predaju ili preuzimaju govore jedni drugima sto bacas tako ,sto tako uzimas? Tu su smesteni popovi, pape, kardinali. Dante nikoga ne prepoznaje, grehom zamucen lik.



















obmotani zmijama, osmi zli savetnici, u plamenu, tu su Odisej I Diomed , deveti oni koji su sekli macem, na pola rascepljeni, Muhamed, krivotvorci, alhemicari, kaznjenji bolestima koznim Deveti krug Ima 4 pojasa,Kaina, oni koji su izdali porodicu,ime dobio po Kainu, Antenora, izdali drzavu ili politicki izdajnici, tu je grof Ugolino I Rudjeri, Ugolino mu grize glavu, odgovara mukama kojima je on bio izlozen kada je sa sinovima zatvoren u tamnicu. Tolomea, Izdajice prijatelja , leze u ledu na ledjima.njima je telo zivo a dusa im je vec mnogo godina u mraku, I JUdeka Izdajice dobrocinstva TU je Lucifer ima tri lica zvace Judu, Bruta I Kasija. Kaznjeni su zbog tvrdog srca I zaledjeni su.

Analiza epizode po izboru iz Pakla

U drugom krugu pakla Dante srece Francesku di Rimini I Paola. Oni su smesteni u krug u kome su gresni ljubavnici. Kazna kojom su kaznjeni je pakleni vihor koji nosi duse, samo su njihove duse spojene I zajedno ispastaju greh. Paolo je France skin dever, I ubio ih je Franceskin muz zbog nedozvoljene ljubavi. On je smesten u Kainu , kao ubica bliznjih.Franceska govori sa Danteom, njen govor stilski podseca na govor stilnovisticke dame. Svoju ljubav ne smatraju gresnom I posto se nisu pokajali smesteni su u pakao. Franceska govori o njihovoj ljubavi, citali su viteski viteski roman o Lanselotu I Djinevri, zeni kralja Artura, njihovu sudbinu su dozivljavali ako svoju.Strast izmedju Franceske I Paola se ostvaruje kada I u romanu,e prvi put su se poljubili kada su se poljubili likovi u samom delu, knjiga I pisac bili su svodnici. Dante se saoseca sa ljubavnicima, razume ih I dozivljava njihovu ljubav tragicno, pao j e kao sto mrtvo telo pada.

Francesko Petrarka Kanconijer Zivot I delo Franceska Petrarke Francesko Petrarka se rodio u Toskani, 1304. godine. Skolovao se u Bolonji I Avinjonu.1327. godine. godine. srece Lauru I ona postaje njegova pesnicka pesnicka fantazma. Pesnicki lovor dobio 1341. God. Bokaca upoznao 1350 u Milanu. Medju Petrarkinim autobiografskim spisima upucuje upucuje se na njegovo humanisticko

















kancona o Italiji, poslednja kancona posvecena Bogorodici. Sadrzi 317 soneta (sonet je stalni pesnicki oblik, koji se sastoji od cetrnaest stihova u jampskom pentametru,petrarkisticki sonet se sastoji od octave, sastavljene iz dva katrena abbaabba I sestine, sastavljene od dva terceta cdecde ili cdcdcd ili neka druga varijacija u rasporedu rima, ali bez zavrsnog kupleta, Nastao je u Italiji u 13 . Veku, najstariji sacuvani son nastao je u sicilijannskoj skoli , tradicionalni oblik sonata uoblicili su Dante(Novi zivot)I Petrarka(Kanconijer)), 25 kancona(italijanska lirska pesnicka forma, nastala u srednjem veku. Za merticku formu zasluzni su Dante, koji ju je ustanovio I PEtrarka, koji ju je potom usavrsio, moze se javiti u razlicitim oblicima, ali najcesce se sastoji od vise strofa koje posedujuneodredjeni broj razlicito rimovanih jedanaesteraca I sedmeraca. Cesto se zavrsava kracom strofom koja sazima sadrzaj pesme I koja je upucena osobi kojoj je kancona posvecena ta strofa se naziva commiato ilicongedo. Najpoznatija je petrarkisticka, koja podrazumeva das u sve strofe trodelne, da se sastoje od dva istovetna dela I jednog razlicitog, mogu imati od sedam do dvadeset stihova. Teme o kojima peva mogu biti ljubavne, religiozne, politicke, misaone), 9 sestina( stalni pesnicki oblilk sastavljen odsest strofa od po sest jedanaesteraca I jednog zavrsnog terceta nazvanog tornada, sestina je nerimovana, buduci da je rima zamenjena ponavljanjem sest odabranih reci sa krajeva stihova na sest razlicitih mesta u strofi, duz svih sest strofa, dok se u tercetu pojavljuje svih sest reci u svakom svakom stihu po po dve ABCDEF, FAEBDC,CFDABE,ECBFAD, DEACFB, BDFECA, I u tercetu BEiliFA, DC, FAiliBE, tvorac je provansalski trubadur Arnaut Danijel), 7 balata(stalni pesnicki oblik, italijanska narodna pesma sa saljivom ili ljubavnom sadrzinom, javlja se u 13. Veku kada j e stvaraju I popularizuju pesnoci slatkog novog stila, da bi u 17. Veku skoro potpuno nestalasastoji se iz jednog odvojenog dela, riprese I strofe koja ima dva suprostavljena dela, broj strofa varira od je dne do cetiri strofe I nije strogo odredjen, rima iz riprese se ponavlja na kraju svake strofe ili ne kr aju pesme.), 4 madrigala( kratka ljubavna pesma, najcesce ljubavne ili pastoralne temtike, temtike, neretko prilagodjena muzickom izvodjenju, ali bez bez instrumentalne pratnje. Kao posebna pesnicka forma se uspostavlja u 14. Veku, u severnoj I srednjoj Italiji. Nema utvrdjenu shemu rime, iako se rani madrigal sastoji od dva ili tri terceta I o bicno zavrsava rimovanim kupletom.). Petrarku smatraju prvim humanistickim pesnikom, I u negovoj poeziji je karakter isticno okretanje od bozanskog ka coveku, pojedincu, otuda ispovedni, ispovedni, intimni ton. Stilske figure koje Petrarka najvise upotrebljava su oksimoron I kontrast, antiteza I nabrajanje, polisident polisident ili asident . Petrarka je tezio da

















Al celom sam narodu sam, dobro vidim, sluzio dugo za podsmeh I price, stog cesto sebe u sebi se stidim Iz mog buncanja plod sramote nice I pokajanje, I jasnost saznanja: sto godi svetu, to je kratka sanja Uvodna pesma zbirke je sonet. Sonet je stalni pesnicki oblik , sastoji se od 14 stihova, dva katrena I dve tercine. Rima u katrenima je obgrljena abbaabba, abbaabba, a u tercinama ukestena cdecde. Prva strofa je apostrofa, lirski subjekat se obraca citaocu, govori o svom grehu iz mladosti,kaje se zbog isprazne ljubavi. Udvojena je pozicija lirskog subjekta, jedano lirsko ja je u mladosti, jesno sada. . U drugoj strofi trazi oprost I razumevanje, mogu ga r azumeti samo oni koji su I sami prosli kroz patnju zbog ljubavi. Treca strofa govori o stidu I sramoti k oju oseca, svestan je da u ga ljudi ogovarali I podsmevali mu se. Cetrvta strofa pokazuje kako stid prelazi u pokajanje, a takodje se uvodi I novi motiv spoznaje da je svakao zadovoljstvo samo san prolazan, pa I njegova ljubav.”kratak je san na zemlji htenje svako”

Sonet 61, Neka je blazen dan, mesec i doba Neka je blazen dan, mesec I doba, Godina, cas I trenut, ono vreme I lepi onaj kraj I mesto gde me Zgodise oka dva, sputase oba Blazene prve patnje koje vezu u slatkom spoju sa ljubavlju mene, I luk, i strele sto pogodise me, I rane koje do srca mi sezu Blazeni bili svi glasovi, koje uz uzdah, zudnju I suze bez broja prosuh, zovuci ime Gospe moje;

















ima gospe, kao I pesme koje su njoj u cast nastael. Blazen se anaforicno ponavlja obelezavajuci sve sto je u vezi sa voljenom gospom.

134. Mira mi nema, a nema ni rata Mira mi nema, a nema ni rata, plasim se, nadam, ledim, zar sam vreli, letim vrh neba-zemlje mi se hvata, ne sezem nista , a grlim svet celi Ja sam u njenoj tamnici-bez vrata, ne prisvaja me, al mi omcu deli, Amor me stedi-a lancem svojata, ziva me nece, a spas mi m i ne zeli. Bez oka vidim, bez jezika vicem, za pomoc vapim-a zeljan sam groba, sam sebe mrzim-druge volim jako. Hranim se jadom, a placuci klicem; I smrt I zivot-jednaki su oba. Sve zbog vas, Gospo, ja trajem ovako. ovako.

Pesma ima sonetni oblik. Sonet je sta lni pesnicki oblik sastavljen od 14 stihova, rasporedjenih u dva katrena I dve tercine. Rima u katrenima je obgrljena abbaabba, a u t ercinama ukrstena sa shemom rime cdecde. OPeva uzrok patnji, za lirskog subjekta to je Laura, patnja je izrazena kroz niz antiteza, drugi bitan motiv je bezvoljnost. . U prvoj strofi on koristi niz antitezu da bi opisao svoje stanje, nemira, suprotnosti koje ga razdiru. U drugoj strofi uvodi se motiv bezvoljnosti, on razresenje ocekuje o d nekog drugog, ona ga ne oslobaca niti ga vezuje,. Treca strofa sadrzi veliki broj oksimorona, lirski subject postaje mrzak sam sebiI nezadovoljan. nezadovoljan. U cetvretoj optuzuje Lauru za patnje patnje koje oseca. Antiteza je



















vecna I vlazna, jedro mi razdire oluja nada, zelja I uzdaha; Dazd suza I magla gneva, puna mraka, natapaju, koce umorne pripone, zabluda, neznanje, vezanog me vuku Gube se dva moja obicajna znaka; Mrtva vestina, mrtav razum tone Vec gubim nadu u spokojnu luku Pesma ima sonetni oblik. Sonet je stalni pesnicki oblik sastavljen od 14 stihova, rasporedjenih u dva katrena I dve tercine. Rima u katrenima je obgrljena abbaabba, a u t ercinama ukrstena sa shemom rime cdecde. Tema je razum koji ko ji je savladala strast. Prva strofa pocinje tako sto se uvodi metafora za zivot, ladja koja plovi kroz strasti. Lirski subjekat izjednacava sebe sa brodom, a kormilar je Amor. Pun zaborava je, u njegovim mislima je samo L aura. Skila I Habibda predstavljau metaforu za opasnost strasti. Udrugoj strofi govori o strasti koja je potpuno ovladala ovladala lirskim subjektom, strast ga pokrece. Treca strofa je neka vrsta poraza. U cetvrtoj je razresenje soneta. Mila dva svetla predstavljaju metaforicno dva laurina oka ili razum I znanje. Laurine oci bi trebalo da mu pokzu put, da pronadje spas.

234. O sobice sto bese pristaniste



















u mnostvu, napusta svoje skroviste. Laura se ovde opisuje kao nepravedna, samo je on taj koji pati. Odlika Petrarkinog pesnstva je upotreba oksimorona I antiteza.

302. Misli me dizu u predeo gde je

Misli me dizu u predeo gde je Ona sto zalud na zemlji je istem Sad treci krug je njeno boraviste, Manje je hola, a lepsa mi sve je. Ruku mi uze-u tom krugu, rece, Sa mnom ces biti, ne gresi g resi li nada: Ona sam,sto ti dade mnostvo jada I dan svoj skonca pre neg dodje vece Ne shvata ljudski razum dobro moje: Cekam te, a sta voleo si jako, Moj lepi veo, dole ostao je.Zasto rastvori ruku, nema posta? na zvuk milosnih treci, cednih tako, Zamalo pa da na nebu ja ostah.



















reci, nabrajanja.. Od oblika petrarkisti najcesce koriste koriste sonnet, zatim akanconu, sestina, balatu, madrigal. Predstavnici su Ludoviko Ariosto, Mikelandjelo Buonaroti, Buonaroti, Torkvado Taso, Pjetro Bembo. U Spaniji Lope de Vega, Fransisko de Kevedo, Luis de Gongora; Francuski pesnici Lionske skole I Plejade: engleski engleski pesnici Edmund Edmund Spenser, Sidni, Viljem Sekspir, Nemacki pesnik pesnik Opic

Humanizam I renesansa Renesansa je kulturno istorijski pojam koji sluzi da obelezi stilsku epohu u umetnosti I civilizaciji Zapadne Evrope. Termin se upotrebljava od 19. veka da oznaci preporod anticke tradicije I humanistickih humanistickih vrednosti. Renesansa je povezana sa pojmom humanizam. humanizam. Humanizam se, u najsirem smislu, vezuje za naucni I duhovni pravac, dok renesansa obelezava umetnicke tendencije. U uzem smislu, humanizam obelezava period koji prethodi renesansi. Renesansa nastaje u Italiji u14. veku, a njen kraj se povezuje sa pojavom reformacije I protivreformacije, a zavrsna medja epohe je sredina 16. veka. Osim u Italiji javlja se u Francuskoj, F rancuskoj, Spaniji, Portugalu, Engleskoj, Holandiji, Nemackoj. Duh renesanse odredjen je vaznim promenama u nauci I duhovnom razvitku. Otkrica ze malja Dalekog Istoka I Americkog kontinenta, znatno menjaju shvatanje prostora. Vaznu ulogu u formiranju novog pogleda na svet imala su otkrica iz oblasti fizike I astronomije( Kopernik, G alilej, Bruno) Kao I pronalazak stamparije



















Ep se definise kao pesnicki sastav u stihovima otmenim I dostojanstvenim, sa zaokruzenom I jedinstvenom radnjom. Predmet je istorijski, stil jedinstven, kompozicija stroga, nema ogranicenja u duzini trajanja radnje. Viteski ep podrazava mnogo radnji, mnogo ljudi, radnja je izmisljena. Taso spaja klasicne propise I viteski ep. Renesansa uvodoi niz novih zanrova. Novela, kratka I sazeta prica u prozi, o jednom ili vise dogadjaja, za rodonacelnika se smatra Djovani Bokaco, Uspon dozivljava I roman, s piscima poput poput Rablea I Servantesa. Zatim biografija, esej(Montenj), utopija (Tomas Mor). U pesnistvu se uoblicava dolce stil nuovo, podrazumeva jednostavnost I umilnost, kao I nekoliko dominantnih zanrova, sonet, kancona, madrigal, balata. Resava se pitanje dvojezicnosti Zapadne Evrope, I sa latinskog se prelazi na narodni, narodni, govorni jezik kao jezik knjizevnosti. To je vr eme kon stituisanja nacionalnih knjizevnosti. Predstavnici su: ITALIJA-Francesko Petrarka, Djovani Bokaco, ludovigo Ariosto, NIkolo Makijaveli, Mikelandjelo I Leonardo FRANCUSKA-Fransoa Rable, Misel de Montenj, Ronsar SPANIJA- Miguel Servantes, Lope de Vega Engleska- Tomas Mor, Fransis Bekon, Viljem Sekspir, Ben Dzonson, Čoser



















forme istocne tradicije. Imaju nerazvijen stvarnosni plan, prozimaju ih cudesno I fantasticno, junaci su tipizirani. Klasicna novela vezuje se za renesansu, izdvaja se kao zanr, Dekameron utice na formiranje I razvoj. Dogadjaji se povezuju sa unutrasnjim osobinama junaka, vrsi se jezicka karakterizacija, dramatizuje se situacija, teme su uzete iz svakodnevnice. Zanrovski izvori Dekamerona su neobicno raznovrsni, ukljucuju legende, parabole, hronike, viteske romane.Bokaco koristi lokalna predanja, dramatzuje konflikt, uvodi narativizaciju komicnog jezgra, oslobadja umetnicku funkciju novele od didakticnosti. Polazi od humanistickih ideala, humanizam donosi novi pogled na svet, interesovanje za individuu, prevazilazi se tumacenje culne sfere kao niske, mesa se tragicno I komicno, legenda se podvrgava parodiji, odbacuje se fatalizam I didakticnost. Obrt novele postize retorickim sre dstvima, znacajno mesto poklanja ostroumnim odgovorima, mudroj reci, domislajtosti. Model sveta u Dekameronu gradjen je izvcan okvira crkvenog mo rala, odbrana culne ljubavi javlja se kao protivteža asketskom idealu srednjeg veka. U 18. Veku se priblizavaju romanu, u opsirnijoj strukturi. 19. vek donosi obimnu novelu. Romantizam uvodi cudesno I fantasticno, realizam razlicite teme I postupke, uoblicava niz tipova, sa kr aja 19. I pocetkom 20. veka novela se pre tvara u jedan od najrazvijenijih oblika. Deset mladih ljudi deset dana bira po jednu temu I svako prica po jednu pricu, teme su zadate(pitanja srece, sudbine, dovitljivosti, domisljatost) na kraju svakog dana se izvodi balata. Price imaju pr edgovor I pogovor, takodje postoji okvirna prica. Novele pripovedaju junaci, oni su drugostepeni pripovedaci, time se Bokaco zaklanja u iznosenju nekih stavova. Svako od pripovedaca ima odredjene karakteristike. U pogovoru I predgovoru se iznosi implicitna poetika.





















poslove u Bugrundiji Capaletu, Capaletu, on uteruje dugove. Zivi kod dvojice brace Firentinaca, zelenasa, posle nekog vremena se razboli, poziva svestenika da se ispovedi. Capaleto izvrgava svetu tajnu pokajanja, predstavlja se kao vernik, sebe optuzuje za razne stvari, pri postu na vodi on prozdrljivo pije vo du, pljunuo je jednom u crkvi, kao trgovcu mu je ostajao visak, sto znaci da je zakinuo musteriji. Svestenik koji mu poveruje opravdava se sa t im da bi svako poverovao coveku na samrti. Na samom kraju postaje svetac, institucija sveca je izvrgnuta ruglu. Ispovest je groteskna, izlaz iz situacije je u ispovesti, zasnovana na dovitljivom I prepredenom govoru. Novela parodira zitja, hagiografije, molitve, strasni gresnik zahvaljujuci laznoj ispovesti umire kao svetac.

Jevrejin Abraham Radnja je smestena u Pariz. Par iz. Djanoto I Abraham su prijatelji, kroz njihov odnos je postavljeno pitanje druge vere. Djanoto ubedjuje Abrahama da promeni veru, da bi sacuvao zivot, ne zbog ver e same. Abraham postavlja uslov, hoce da ode u Rim I da vidi glavare crkve, tada ce odluciti da li da predje u





















Alibeh Alibeh je kcer bogatog coveka, cula je hvale o hriscanskoj veri I otisla medju pustinjake, u zelji da sluzi veri. Dolazi do kucica pustinjaka I starci je teraju da ne bi se izlagali iskusenjima, ostaje kod mladog kaludjera Rustika. Njegova odlucnost je posustala, smislja nacin da navede devojku da bi ispunio zadovoljene svojih zelja, predstavljajuci ljubavni cin kao uterivanje djavola u pakao I samim tim nacin sluzenja veri. Mnogo zelje sa jedne strane, I premalo moci sa druge, kao I nesreca koja se dogodila ucinili su da se ona vrati kuci I uda za Nerbala. Zenama prica o svojoj sluzbi veri I o ne se smeju njenoj naivnosti. Postavlaj se problem pustinjskog asketskog zivota. Glavna tema je culna ljubav, najgrublja erotska komika sa popustljivoscu prema glasu prirode.

Sekspir





















3.

Komedije Sekspirov komicni svet je raznovrstan, didakticna svrha podredjena je drugim ciljevima, komedija istrazuje postizanje srece. Komedije su: San letnje noci, Bogojavljenska noc, Mletacki trgovac, Mnogo vike ni oko cega, Kako vam drago, Dva viteza iz Verone, Ve sele zene

vinzorske, Ukrocene goropa… Vecina komeija ima 3 jasno naznacena ela. Ranja pocine u svakodnevnom, dvorskom , gradskom zivoti, gde dolazi do sukoba, zatim zatim se premesta u neurbanizovani svet, prirodu, gde nastaju susreti zamene, I zavrsava se razresavanjem sukoba I dolazi do pomirenja. 4.

Tragikomedije, romanticne drame, koje su u e lizabetanskoj drami oznacavati pricu o ljubavima I cudesnim dogadjajina licnosti visokog roda(Bura, Perikle, Simbelin, Zimska bajka, Dva plemenita rodjaka)odlikuje ih bajkovita I nestvarna atmosfera, naglaseno prisustvo mracnih sila, porodivca a ne pojedinac su u centru paznje. Prikazuju odnose izmedju dva narastaja.

5.

Mracne komedije ili problemske drame, nazivaju se jos I sumorne komedije. U njih se ubrajaju Troil I Kresida, Sve je dobro sto se dobro svrsi, Mera za mer u. Vremenski po nastanku su bliske,





















misterija I maske, rimske tragedije I njenih italijanskih renesansnih imitatora. Najzanimljivija pojava ovog doba je Vilija Sekspir. Elizabetanska drama izrasta iz evropske bastine, Senekine tragedije, palijate, renesansne commedia erudite, te iz raznih hronika I istorija koje u srednjem veku nastaju pod uticajem Plutarha. S druge strane elizabetanska drama prevazilazi okvire koje su zadali klasicni uzori I italijanska I francuska renesansna teorija. Nestaje hor, izbor teme je Slobodan.Ona Slobodan.Ona obradjuje teme iz nacionalne I evropske istorije. Novi popularni oblik elizabetanske drame je tragedije osvete,koja duguje Senekinom uticaju. Pocine zlocinom, junak pokusava da se osveti, duh se pojavljuje kao podsticaj, vrsi osvetu , gine ili se ubija, veliki broj ubistava na samom ktraju. (Kiova “Spanska tregeije”, Sekspirov “Hamlet”), zapleti iz palijate transformisu se u specificnu romanticnu komediju. Elizabetanska drama retko obraca paznju na tri dramska jedinstva ili na zahteve za cistim oblicima, mesa se stih I proza, komicno I tragicno, uzviseno I prosto.. Sacuvana je velicina tragicnog junaka. Karakter e lizabetanaske drame uslovljen je drustvenom





















Tema Makbeta Osnovna tema koja se obradjuje u Makbetu je tema zla, pitanje zla u coveku I razvoj I delovanje zla na covekov zivot. Mracni nagoni u coveku, psiholoska geneza zlocina.

Makbet -likovi Makbeta I ledi Makbet Makbet je na samom pocetku dela pokazan kao junak, odan kralju, veran. Njegova drama je drama coveka koji se gnusa zlocina, a postaje ubica. Menja ga ono sto je cuo od vestica. Trzaj kada cuje da je postao tan od Kodora odaje njegovu z elju I za titulom kralja. Kada se prvo prorocanstvo ostvari javlaj se I zelja za vlascu, sumnja, kao I idej a o zlocinu. U prvom Makbetovom monologu primetno je dvoumljenje, cini sve sto cini covek ko cini vise nije covek. Otkriva u sebi zle porive, ono sto ga vuce u zlocin su podsticaji ledi Makbet I vestica. Plasi se da delom bude bude ono sto jeste zeljom. Monolog koji prethodi ubistvu dat je kroz halucinacije. Kada pocini zlocim, Iz jednog zlocina Makbet prelazi u drugi, iz straha, sumnje ubija Banka, ledi Makdaf, njenog sina. Odluke za druge zlocine donosi sam, bez sploljnih























odgovara na pisma, na svojevrstana nacin ona izdaje Hamleta. Polonije ludilo opravdava nesrecnom ljubavlju. Kralj I kraljica dovode Rozenkranca I Gildersterna da uhode Hamleta. Polonije podmece Ofeliju da bi saznao razlog Hamletovog ludila. Dolaze glumci, Hamlet ucestvuje u pripremanju pr edstave I deli glumcima savete. Izvodi se ubistvo Goncaga, u zapletu je ubistvo, na scenu ubistva Klaudije reaguje tako





















pravda ne moze poznati prema nepravdama, prvi deo pesme se odnosi na Hamleta,a drugi na oca, kao da spaja njihove likove u jedan. Podelice cvece ruzmarin, dan I noc, mirodjiju, krasuljak. Zavrsice tako sto ce se utopiti u reci.

Analiza Hamletovog Hamletovog monologa “Biti “Biti ili ne biti”





















Glavni I sporedni zaplet u delu Glavni zaplet cini prica I Kralju Liru I njegovim kcerima, a sporedni O Glosteru njegovom nezakonitom sinu Edmundu I zakonitom Edgaru. Lir ce se povuci sa prestola I sve ostaviti Regani I Gonarili koje su laskanjem osvojile oca, dok iskrena Kordelija, koja oca jedina voli, ostaje bez nasledstva. Kada se pokazu





















San letnje noci-kratak sadrzaj Prve dve scene desavaju se u Atini, gde se upoznajemo sa Tezejem, Hipolitom, mladim zaljubljenicima I Hermijinim ocem,Egejom koji stoji na putu mladalackoj ljubavi. On je obecao cerku Demetru, a ona je u ljubavi sa Lisandrom. Daje joj se vreme da se opredeli za svadbu sa Demetrom do venc anja Tezeja I





















Prica o vilinskom kralju I kraljici, Obreronu I Titaniji koji su se zavadili oko malog paza. Oberon uz pomoc Paka i trave preobracenog Vratila sa glavom magarca podmece Titaniji kao ljubavnika, poigravanje izrazom, namagarciti. Dosli su zbog vencanja, oni su besmrt ni, ljubomorni, njihova ljubav nije idealizovana, kao cenu za vecnost ne mogu da imaju decu, sukob nastaje oko deteta. Titanija se



















































































































































































































































































opsta 2

Recommend Documents