mentalna higijena

1. MENT MENTALNA HIGI HIGIJEN JENA A Mentalnu higijenu kao pojam prvi put je upotrebio Vilijam Svitser (William Sweetser) 1843. goine! a kasnije na svojim preavanjim u "embri#u promovisao psiholog Vilijam $#ejms (William William

James!

184%&1'1). ermin u savremenu literaturu na velika vrata uvoi psihijatar 

*ol+ Mejer stavom o iniviualnim psiholo,kim linijama ra-voja linosti i aktivnom ue,/u mentalno obolelih u leenju. 0oonaelnikom mentalne higijene kao ieje i pokreta smatra se "li+or irs (2li++or Whittingham eers! 18&1'43) ameriki publi5ista! koji je u jenoj +a-i #ivota leen o a+ektivne psiho-e u psihijatrijskim ustanovama. 6nterna5ionalni komitet -a mentalnu higijenu osnovan je 1'1'. goine! a Me7unaroni obor  -a mentalnu higijenu osnovan je 1'%. goine ue,/em prestavnika vi,e na5ionalnih organi-a5i&  ja.  9jujorku se ve/ 1'3. goine or#ava :rvi interna5ionalni kongres sa temama i- oblasti mentalne higijene i ue,/em ;3 -emlje sveta. Mentalna higijena je grana preventivne mei5ine koja se bavi spreavanjem mentalnih  poreme/aja kao i ouvanjem i unapre7enjem mentalnog -ravlja.1 2ilj mentalne higijene je a oprinese op rinese stvaranju uravnote#ene i so5ijalno prilago7ene linosti.
1.1. VRSTE VRSTE PREVEN PREVENCIJE CIJE MENT MENTALNIH ALNIH POREME POREMEĆAJ ĆAJA A 1. Prim Primar arna na prev preven enci cija ja & ima -a 5ilj a sprei pojavu bolesti. speh mera primarne  preven5ije se pro5enjuje smanjenjem in5ien5e oboljevanja! onosno smanjenjem broja novoo novoobo bole leli lihh slua sluaje jeva va ko koji ji su regi regist stro rovan vanii u ore7 ore7eno enom m vrem vremen ensk skom om peri perio ouu u  popula5iji u kojoj se mere primarne preven5ije sprovoe. :rimarna preven5ija se onosi na -a,titu i unapre7enje mentalnog -ravlja. =vaj 5ilj je osta nejasan! -ato ,to se ne -na a li se onosi na preva-ila#enje preva-ila#enje -astoja u ra-voju! ra-voju! na posti-anje posti-anje ve/eg nivoa emo5ionalne emo5ionalne ili so5ija so5ijalne lne -relos -relosti ti ili na una unapre pre7enj 7enjee psihi psihikog kog blagos blagostan tanja. ja. "ljun "ljunaa proble problemat matika ika u ostvarivanju primarno preventivnih programa se onosila na otkrivanje ogovora na  pitanja> ,ta je mentalno -ravlje! a ,ta mentalni poreme/aj! -atim koji su u-ro5i mentalnih  poreme/aja i kako nastaju! kao i na pitanje na koji nain umanjiti uti5aj ri-iko +aktora. 1 Backović, D. (2010), “Mentalno zdravlje i mentalna higijena između dva milenijuma”, Medicinski pregled, str.11

1

$akle! ove se postavljalo pitanje kako leiti ne,to -a ,ta je nepo-nata ve/ina +aktora koji uestvuju u nastanku problema! ,to je i bio glavni ra-log estih neslaganja i sukoba kliniara i praktiara! a re,enje je prona7eno u stavu a su mentalni poreme/aji multikau-alno uslovljeni i a prestavljaju re-ultat interak5ije biolo,kih! psiholo,kih i so5ijalnih inila5a.

2. Se!n"arna prevencija  ? ima -a 5ilj rano otkrivanje i rano leenje oboljenja! a uspeh mera sekunarne preven5ije se pro5enjuje smanjenom prevalen5om! onosno smanjenjem ukupnog broja obolelih koji postoje u ore7enom vremenskom trenutku u 5eloj popula5iji. =snove sekunarne preven5ije u psihijatriji se onose na ula-ak u -ajeni5u u 5ilju uvia u obim problema! sprovo7enje tretmana u najkra/em roku! i-rau liste prioriteta! kao i ukljuivanje multiis5iplinarnog tima (psiholo-i! so5ijalni rani5i! e+ektolo-i! so5iolo-i) i lanova -ajeni5e koji se mogu ukljuiti u programe. @+ikasnost sekunarne preven5ije utie na poi-anje svesti o poreme/aju! ranim -na5ima poreme/aja i ranom otkrivanju  poreme/aja! i omogu/ava ostupnost usluga isaranju pro+esionala5a! institu5ija! slu#bi i -ajeni5e! kao i primenu ogovaraju/ih preventivnih metoa.

#. Tercija$na prevencija & ima -a 5ilj su-bijanje i ograniavanje poslei5a bolesti! -atim  ponovno uspostavljanje sposobnosti koje su -bog bolesti i-gubljene i ra na ouvanju onih koje su ugro#ene. speh mera ter5ijarne preven5ije se ore7uje invaliitetom bolesnika u atoj popula5iji u ore7enom vremenskom ra-oblju. er5ijarna preven5ija obuhvata  postupke psiholo,ke rehabilita5ije! postupke so5ijalne rehabilita5ije i reintegra5ije i ukljuivanje obolelih u rane aktivnosti.

1.2. VA%NOST PREVENCIJE MENTALNIH POREMEĆAJA :ostoje o-biljni ra-lo-i -a prouavanje mentalnih poreme/aja! kao i mogu/nosti unapre7enja mentalnog -ravlja. Svetska -ravstvena organi-a5ija o-naila je mentalno -ravlje kao svoj  prioritet! ,to je re-ultiralo Aelsin,kom eklara5ijom i ak5ionim planom! usvojenim na Ministarskoj kon+eren5iji or#anoj u Binskoj! u januaru %;. goine (WA=! %;). = va#nosti  bavljenja preven5ijom mentalnih poreme/aja ko nas i u svetu najbolje sveoe statistike koje govore o velikoj prisutnosti i ,irenju mentalnih poreme/aja> 2

•

*kutni i hronini stresori u Srbiji oveli su o so5ijalne epriva5ije! apatije i ehumani-a5ije! kao i Ckulture siroma,tvaD naspram Ckulture i-obiljaD koja ominira na
•

kvalitet #ivota je -naajno sni#en ko mnogih pojeina5a.% $epresija poga7a preko 1 miliona ljui ,irom sveta! a u %. goini je progla,ena -a rugi voe/i u-rok nesposobnosti me7u osobama starosti i-me7u 1; i 44 goine. Svetska <ravstvena =rgani-a5ija previ7a a /e %%. goine epresija biti rugi voe/i pro&  blem pore sranih bolesti! kako -a sve u-raste! tako i -a oba pola (WA=! %;).  S*$! oko 1.3 miliona oraslih *merikana5a! ili oko 8.%E njih preko 18.goina pate o major  epresije ili istiminog poreme/aja.  @ngleskoj! epresija je na tre/em mestu kao u-rok tra#enja pomo/i u -ravstvu. :rema poa5ima Svetske <ravstvene =rgani-a5ije! u  poslenjih pola veka stopa samoubistava stanovni,tva sveta rastino je pove/ana i trenutno i-nosi oko 1 na 1. $anas! u svetu usle samoubistva goi,nje umre

•

gotovo 1 million li5a (WA=! %). Go, su alarmantniji trenutni poa5i kaa se rai o tra#enju tretmana. = %1. o %3. goine! samo 3E oraslih u S*$! koji su i-ve,tavali o anksio-nosti ili poreme/ajima kontrole impulsa! primilo je Hminimalno aekvatan tretmanI! ,to -nai a ak E o  prijavljenih sluajeva nije u-imalo prelo#enu terapiju. Svetska <ravstvena =rgani-a5ija  pro5enjuje a svega oko 1E ljui sa epresivnim poreme/ajima prima aekvatan tretman! verovatno usle siroma,tva! problema stigmati-a5ije i r#avnih resursa. ako7e!  pojein5i koji su u najve/em ri-iku -a ra-voj epresivnih simptoma! kao oni sa niskim obra-ovanjem i malim primanjima! poslenji su koji sebi mogu a priu,te aekvatan

•

tretman. 6ako su! s ob-irom na konstantno uve/avanje uestalosti mentalnih poreme/aja! potrebe -a promo5ijom mentalnog -ravlja neosporive! ipak ostaje otvoreno pitanje a li se ovo uve/avanje mo#e pripisati savremenom! aekvatnijem prepo-navanju i ijagnosti+i5iranju

2 Janković-Gavrilović, J., Leić !o"evski, D., Di#ić, $., $%"ić, &., 'olović, ., e*ović, Milovanević, “Posttraumatski stres i kvaitet života” . 200+,  str.

+

mentalnih poreme/aja! ili je na,e mentalno -ravlje -aista generalno ugro#enije nego ,to  je bio sluaj sa starijim genera5ijama. ako7e! ostaju otvorena i verovatno vena pitanja koja se onose na poku,aje ra-vajanja normalnog o abnormalnog! kao i injeni5a a se anas mnogo toga ,to je ranije bilo smatrano normalnim! smatra evijantnim! i obrnuto. Jinjeni5a je a se uve/ava uestalost poreme/aja! ali tome verovatno oprinosi patologi& -a5ija ru,tva i uve/avanje broja psihikih poreme/aja! kojih je na osnovu 0o-ano+ovog :rirunika -a psihijatriju i mentalnu higijenu 1'38. goine bilo vanaest! a anas ih je! u okviru poslenje ver-ije $SM&6V prirunika 34! sa tenen5ijom aljeg porasta i  pro,irivanja liste u $SM&V priruniku.3

1.#. PROMOCIJA MENTALNOG &RAVLJA :romo5ija mentalnog -ravlja postoji u svrhu posti5anja iniviualnih sposobnosti! resursa i  psiholo,kih snaga! kao i ra-vijanja i pribavljanja srestava i resursa -ajeni5e kako bi se  prevenirali mentalni poreme/aji! unapreilo blagostanje i kvalitet #ivota ljui i -ajeni5a. =sobe  pogo7ene mentalnim poreme/ajem sve vi,e postaju otvorene -a komunika5iju o tome kakav je njihov #ivot u- mentalni poreme/aj! kao i o tome ,ta sve mo#e a im pomogne ok prola-e kroulogu osobe sa poreme/ajem. :ro5es oporavka gotovo se uvek onosi na teme poput nae! ientiteta! smisla i line ogovornosti. =poravak se u novije vreme posmatra! ne vi,e kao krajnji isho! nego kao pogle na pojein5a kro- njegove probleme i ra na njegovim sposobnostima! mogu/nostima! interesovanjima i 5iljevima! kao i ra na so5ijalnim ulogama i ve-ama koje #ivotu aju renost i smisao! a ,to su sve teme koje obe-be7uju blagostanje i potiu i- oblasti istra#ivanja u okviru po-itivne psihologije. 6stra#ivanja uka-uju a su po-itivno mentalno -ravlje i blagostanje merljive karakteristike! kao i a postoje ore7ene interven5ije koje mogu a uve/aju blagostanje i unapree po-itivno psiholo,ko +unk5ionisanje .  9a globalnom planu! strategije promo5ije -ravlja jenog ru,tva ukljuuju mogu/nosti -aposlenja! -akone be- iskrimina5ije! kreiranje suportativnih okru#enja! osna#ivanje ak5ija -ajeni5e (istra#ivanja javnog mnjenja! meijske kampanje)! ra-vijanje ve,tina pojeina5a! kao i unapre7ivanje -ravstva u 5ilju unapre7ivanja -ravlja pojeina5a. $o neavno! ak5ije ve-ane -a + Di#itri*ević, . “Savremena shvatanja mentalnog zdravlja i poremećaja” , 200, str. 2/



unapre7ivanje javnog -ravlja su se +okusirale primarno na preven5iju bolesti! povrea i is+unk5ionalnosti. Slino! klinika psihologija i psihijatrija su o saa bile veoma uspe,ne u ienti+ikovanju! klasi+i5iranju i tretiranju mentalnih poreme/aja! ,to je re-ultiralo boljim #ivotima -a mnoge. $anas pojeini psiholo,ki prav5i! poput mentalne higijene i po-itivne  psihologije preusmeravaju pa#nju sa patologije i is+unk5ija na po-itivne emo5ije i optimalno +unk5ionisanje. =no ,to je -ajeniko -a oba ova poglea jeste e+inisanje -ravlja kao neega vi,eg o osustva bolesti! kao i injeni5a a posti5anje iniviualnih i so5ijalnih resursa mo#e  pomo/i ljuima! organi-a5ijama i -ajeni5ama a se ra-vijaju i o7u o visokog nivoa  blagostanja. $akle! po-itivna psihologija -aslu#uje mesto u promo5iji -ravlja! a teorije i metoi  promo5ije -ravlja mogu a unapree istra#ivanja po-itivne psihologije kako bi se unapreilo mentalno -ravlje popula5ije! kro- istra#ivanja osnovna etiri aspekta po-itivne psihologije>  po-itivnih emo5ija! po-itivnih iniviualnih karakteristika! po-itivnih rela5ija i-me7u grupa i  po-itivnih institu5ija.

LITERAT'RA 

1. a5kovi/! $.! “Mentalno zdravlje i mentalna higijena između dva milenijuma” ! Mei5inski  pregle! %1 go. %. Gankovi/&Favrilovi/! G.! Kei/ o,evski! $.! $imi/! S.! Su,i/! V.! Jolovi/! =.! :ejovi/! Milovanevi/! “Posttraumatski stres i kvaitet života” . %3. go. 3. $imitrijevi/! *. “Savremena shvatanja mentalnog zdravlja i poremećaja” ! %;. go.

