:%r%*j% ,!'% ! živo*oj sr%-i*i : 2irektiva vropske Unije o merenju i upravljanju komunalnom bukom. Uredba o indikatorima buke, grani)nim vrednostima, metodama za o(enjivanje idnikatora bukem uznemiravanja i štetnih eekata buke u %ivotnoj sredini. 3vom uredbom je predviđeno da se kao osnovni indikator buke koristi =den.
Mera) nivoa zvuka – sastoji se iz &i'ro3o*a , (oja0iva0a , )l%ra i -%%'ora sa 'azalj'o& i s'alo& ! -B. 5vi instrumenti koji se koriste u medi(inske svrhe koriste korek(ioni 9lter 7, koji po svojim rekventnim karkateristikama predstavlja zvu)ni re(eptor najsli)niji ljudskom uvu d<7"". Naj)eše se koristi brzoreagujui otklon. 5avremeni kompjuterizovani mera)i nivoa zvuka imaju ugrađen komplet 9ltera kojima se meri nivo zvuka u pojedinim rekven(ijama spektralna analiza", kao i sotver za automatsko određivanje ekvivalentnosti zvuka. :%r%*j% zv!'a ! ovor%*o& (rosor! : Najmanje $,' m od zida objekta, na 1 m udaljenosti od ivi(e trotoara i na 1,' m visine. -rema veli)ini zone naseljenog mesta odabere se '!1 reprezentativnih mernih mesta. Nivoi buke se mere u dva dnevna intervala, u jednom intervalu u toku ve)eri i dva intervala u toku noi. 5vaki interval treba da traje 1' minuta, pri )emu je otklon instrumenta podešen na ast. -ri brzini vetra iznad 1 m;s ne vrši se merenje buke. Najvše dozvoljene vrednosti – "ra-s'i +%*ar C< danju, << nou", sa&,%*a (o-r!0ja << danju, < nou". :%r%*j% zv!'a ! (rosorija&a za ,orava' : -rozori i vrata prostorije moraju biti zatvoreni. 1,' m udaljenosti od prozora i zidova, na visini od 1,' m od poda. Najviše dozvoljene vrednosti – ,oravi/*% (rosorij% 6< danju, 6? nou", or-i*a+ija ?", !0io*i+% ?".
13
I 16. ISPITIVANJE DNEVNO OSVETLJENJA -rirodno dnevno" osvetljenje – osvetljenje koje je uslovljeno prisustvom vidljivog dela spektra 5un)evog zra)enja. Sv%los*a (ovr/i*a je zbir površina svih otvora u zidu, tavani(i ili krovu kroz koje dnevna svetlost ulazi u prostoriju. Osv%lj%*os – odnos vrednosti svetlosnog Buksa koji dospeva na neku površinu i veli)ine tako osvetljavane površine. +a merenje se koristi luksmetar. Merna jedini(a za osvetljenost je l!'s 4l5 – osvetljenost površine od m# na koju pada ravnomerno raspoređen svetlosni Buks od 1 lumena.
2nevno osvetljenje zavisi od parametara kao što su – obla)nost neba, veli)ina i polo%aj prozora, vrsta korišenog stakla, rastojanje između prozora i reerentne ta)ke, zaklanjanja neba spoljnim preprekama i unutrašnjeg uređenja prostorije. Nedosta(i prirodnog osvetljenja se prevazilaze instaliranjem i korišenjem vešta)kog osvetljenja. oo&%rijs'a is(iiva*ja (riro-*o" osv%lj%*ja &%r%*j% osv%lj%*osi : 4oristi se l!'s&%ar. 0eliki, veoma veliki i izvanredno veliki zahtevi ne mogu se ostvariti samo prirodnim osvetljenjem. U takvim situa(ijama uklju)uje se elektri)no osvetljenje. Cotometrijsko ispitivanje prirodnog osvetljenja je nedovoljno za davanje kompletne o(ene , zbog velike promenljivosti dnevne svetlosti. +ato u normiranju prirodnog osvetljenja određujemo i aktor dnevnog osvetljenja. O-r%#iva*j% 3a'ora -*%v*o" osv%lj%*ja: -redstavlja o-*os osv%lj%*osi ! oj a0'i i s(olj*% osv%lj%*osi (o- ovor%*i& *%,o& , izra%ava se u (ro+%*i&a. 7ko se smanji osvetljenost spolja usled naobla)enja, u istoj meri e se smanjiti osvetljenost i u datoj prostoriji unutar zgrade. 4oriste se dva luksmetra, a merenja se vrše istovremeno. edan se postavlja na sredinu radne površine, a drugi sa spoljne strane prozora u istoj ravni sa prvim treba da bude van domašaja direktne 5un)eve svetlosti". +ahtevi u pogledu osvetljenja: V%o&a &ali – ,* – 1,. :ali – 1, – 1,*. Sr%-*ji – 1,* – $,. V%li'i – $, – *,. V%o&a v%li'i – *, – 1#,. %o&%rijs'a is(iiva*ja o-r%#iva*j% !(a-*o" !"la -*%v*% sv%losi : Upadni ugao je onaj koji se horizontalnom zatvara prava linija povu)ena od ivi(e prozorskog okna do posmatrane ta)ke u prostoriji. /reba da iznosi &i*i&al*o 7 s%(%*a. U otvoru upadnog ugla dnevne svetlosti, a u blizini zgrade, ne treba da se nalazi nikakava spoljna prepreka. %o&%rijs'a is(iiva*ja o-r%#iva*j% 3oo'o%)+ij%*aa : Cotokoe9(ijent predstavlja o-*os zasa'lj%*% (ovr/i*% (rozora i (ovr/i*% (o-a iste prostorije. 3pera(ione sale 1:#", -revijališta 1:&", 5tambene prostorije 1:* do 1:H". 6 pored povoljnog odnosa izra%enog otokeo9(ijentom, osvetljenost mo%e biti nedovoljna, jer sama veli)ina svetlosne površine nije odlu)ujua. Uti(aja imaju i poda(i o orijenta(iji zgrade i same prostorije u zgradi, vrsti upotrebljenog stakla, zaprljanosti njegove površine, moguem zasen)enju od okolnih objekata itd.
14
I 1. ISPITIVANJE VETA>KO OSVETLJENJA 0ešta)ko osvetljenje predstavljaju svetlosni izvori koji mogu biti *a ,azi !sija*ja sijali(e sa u%arenim vlaknom" ili *a ,azi %l%'ri0*o" (raž*j%*ja Buores(entne sijali(e".
lektri)no osvetljenje treba da po boji i prav(u upada na radnu površinu, ima karakteristike dnevnog svetla. Merenje se vrši luksmetrom. L!'s&%ar sadr%i otodetektor koji treba da primi svetlost u rasponu talasnih du%ina na koje reaguje ljudsko oko, ali da to bude izvedeno i na na)in na koji 9ziološki reaguje ljudsko oko. 2anas su otodetektori silikonski. 2igitalni luksmetar L:91?1? : 5astoji se od otodetektora koji je povezan sa kuištem na )ijem se =?2 displeju o)itavaju rezultati merenja. 3pseg merenja je !'. luksa. -ostavlja se na horizontalnu ravan radne površine – ,H' m iznad podloge. -reklopnik ima tri polo%aja – l%vi !# lO", sr%-*ji #!#. lO", -%s*i #.!'.". 2igitalni luksmetar T%so%r& ?
15
III 1. HIIJENSKI PRELEDI VODE I LOKALNA INSPEK=IJA VODNO OBJEKTA Hi"ij%*s'i is(rav*a voda za pie je voda koja odgovara u pogledu:
1. #. $. &. '. *.
:i'ro,iolo/'i osobina H%&ijs'i supstan(ija Koa"!la+io*i i @o'!la+io*i sredstava D%zi*3%'+io*i sredstava i s(or%-*i (roizvo-a dezinek(ije izi0'i , )zi0'o9%&ijs'i i %&ijs'i osobina Ra-iolo/'i osobina
-ravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pie se reguliše javno snabdevanje stanovništva vodom za pie, što podrazumeva snabdevanje vodom više od pet domainstava ili više od # stanovnika". >igijenska is(rav*os vode za pie !vr#!j% s%: 7. <. ?. 2.
Os*ov*i& pregledom P%rio-i0*i& pregledom -regledom vode iz *ovi zahvata Na osnovu higijensko!%(i-%&iolo/'i i*-i'a+ija
kvivalentni stanovnik – potrošnja od 1' l;dan 7naliza uzoraka sa novih zahvata i prilikom rekonstruk(ije vodovoda – vrši se najmanje & puta godišnje u najmanje dve ovlašene laboratorije. >igijensko!epidemiološke indika(ije – kod opasnosti od zagađenja. U'!(*o os*ov*i "o-i/*j% za do ' 5 ! 11 , za više od &. 5 – 6F. U'!(*o (%rio-i0*i "o-i/*j% za do ' 5 – 1 , za više od &. 5 – 17.
7k(identalno zagađenje vode – nagli prodor zagađujue supstan(e u izvorište ili objekat za javno snabdevanje stanovništva vodom za pie, koji je nastao kao posledi(a aktivnosti )oveka, a u obimu koji predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. Ukoliko ne postoji rezervno izvorište mo%e se koristiti voda u kojoj je koli)ina pojedinih supstan(ija do #D vea od vrednosti propisanih -ravilnikom, najdu%e F dana od dana zagađenja. Lo'al*a i*s(%'+ija vo-ovo-*o" o,j%'a : Metod direktnog pregleda vodnog objekta. =okalnom inspek(ijom kopanog bunara utvrđuje se –
1. #. $. &.
Položaj ! o-*os! *a izvor zagađenja septi)ke jame, štale, pojila" Na0i* "ra#%*ja ozidan, materijal, nov" Na 'ojoj -!,i*i s% zavaa minimum ' metara" Na0i* zavaa*ja vo-% uvek isti metalni sud, nema direktnog kontakta između osoba i vode"
Utvrđivanje -a li (osoji &o"!$*os (ro-ira*j% (ovr/i*s'% vode u bunar, odnosno postoji li nepropusna platorma širine 1 m oko bunara, sa nagibom od bunara ka okolnom terenu. -rovera se vrši zasipanjem okolnog terena 'o*+%*rova*i& rasvoro& ,oj% 4@!or%s+i*a5 ili 'o*+%*rova*i& rasvoro& soli 4Na=l5 i svakodnevnim uzimanjem uzoraka vode u kojoj se određuje kon(entra(ije boje ili soli u toku sedam dana. Mo%e se koristiti i suspenzija sapro9tnih bakterija – ,. (ro-i"ios!s ili ,. viola+%!&. Za v%$i vo-*i o,j%'a – kontrola tehnološkog pro(esa, tehni)ka osposobljenost radnika, stalni nadzor ispravnosti uređaja za pre)išavanje vode, nadzor kvaliteta sirove i 9nalne vode. 16
III 7. UZORKOVANJE VODE ZA LABORATORIJSKU ANALIZU Uzora' vo-% – koli)ina vode uzeta iz objekata za snabdevanje vode za pie, koje je uzeta jednokratno, na jednom mestu, po propisanoj metodologiji, za laboratorijsku analizu.
Uzor(i se uzimaju iz – svakog izvorišta ako su direktno povezani za vodovodnu mre%u", rezervoara vode za pie i iz vodovodne mre%e broj ta)aka zavisi od broja 5". &.!*. 5: 1'. +a preko *. 5 – 1 uzorak na svakih #.. 7ko se u sabirnom vodu ili rezervoaru osnovnim pregledom utvrdi odstupanje od vrednosti koje su propisane, uzor(i se uzimaju iz svakog izvorišta radi identi9ka(ije zagađenog izvorišta. Uzora' za )zi0'o9%&ijs'! a*aliz! :
1l
1. 0oda te)e $!' min pre toga dezin9kovati slavinu plamenom $ sekundi". #.
Uzora' za ra-iolo/'! a*aliz! : 2oprema se u roku od ' dana.
6l
Uzora' za ,a'%riolo/'! a*aliz! : 1l u prethodno sterilisane bo(e. +atvara) od stakla, plastike ili gume, preko kog ide aluminijumska olija. Ukoliko se o)ekuje da e u uzorku vode biti hlora, staviti u bo(u ,* ml 'D rastvora natrijum! tiosulata radi reduk(ije hlora. /ransport ! -o 1? = , za *h do laboratorije. +asejavanje se vrši najkasnije za 1# h. Uzora' za (araziolo/'! i vir!solo/'! a*aliz! : 1?l
-lasti)ni sud, prethodno sterilisan etilen!oksidom ili zra)enjem. Na ledu transport u toku *h. 7ko se virusološki pregled odla%e, uzorak (entriugirati i zamrznuti.
Uzorak za utvrđivanje (ris!sva (la*'o*a uzimaju se planktonskom mre%i(om. -osle prosejavanja kroz sito pora ,' (m, materijal se prenosti u plasti)ne tegle zapremine #' do 1ml. Uzorak mora biti (ro(is*o o,%l%ž%* , sa etiketom na kojoj mora biti *aziv o,j%'a , &%so , vr%&% -a!& , 'oja a*aliza s% raži. Uzorak iz kopanih bunara, (isterni i rezervoara se uzima sa dubine od ' (m ispod površine vode pomou posebne opreme. -oklopa( bo(e se otvara tek po dostizanju odgovarajue dubine. III 6. IZI>KE OSOBINE VODE ZA PIE
3dređuje se odmah po uzimanju uzorka. 17
1. :iris
U erlenmajer zapremine #'ml, zatvori se, promuka, otvori, pa se pomiriše. 6sti uzorak se zatim zagreje na & ?, ostavi na sobnoj temperaturi 1!# minuta, otvori i ponovo pomiriše. >igijenski ispravna voda *% s&% -a i&a *i'a'av &iris . 7. U'!s
-asterizuje se na F stepeni zaštita od inek(ije". -rohladi do sobne temperature ## ?" i na / 1# ?. 0iše osoba degustira ' ml vode. 0oda se ne guta, nego samo promuka u ustima i ispljune. >igijenski ispravna voda *% r%,a -a i&a 'ara'%risi0a* !'!s. 6. Boja
0oda se sipa u menzuru i posmatra na beloj podlozi. 6spravna voda je ,%z,oj*a ! a*'o& sloj! , u -%,%lo& sloj! i&a (lavo9z%l%*! *ija*s!. 4olorimetrijski – pomou kobalt platinske skale ?o-t". -rema pravilniku maksimalno dozvoljeno < =oP. 6ntenzitet boje raste sa porastom p>, zato se ove vrednosti istovremeno određuju. . :!*o$a 1l
upoređuje se sa sa*-. i*3!z silikatna zemlja". 1 step mutnoe je 1 mg inuzorijske zemlje u 1l vod rasvor
Upoređivanje se vrši prema beloj podlozi sa središnjom (rnom linijom. 2ozvoljeno je odstupanje -o < s%(%*i za pre)išenu vodu. -rema pravilniku mutnoa se određuje *%3%lo&%rijs'i prema sa*-ar-*o& 3or&azi*s'o& (oli&%r!. 2ozvoljen stepen mutnoe iznosi -o 1 NTU. <. T%&(%ra!ra
3ptimalno iznosi F917 s%(%*i. :a'si&al*o "o-i/*j% 'ol%,a*j% ne bi trebalo da prelazi 9C s%(%*i. 0arija(ije temperature govore o poreklu vode površinska;podzemna". 3dređuje se sa*-ar-*i& %r&o&%ri&a sa podeo(ima od ,1 stepen. -rilikom merenja / vode, meri se i / vazduha.
18
III . ODRE8IVANJE PH VODE
p> vrednost vode izra%ava njenu tenden(iju primanja ili davanja vodonikovih jona prema skali od !1&. >isa vo-a na T 7< = ima (H . 0eina (riro-*i vo-a ima (H <9F6 zavisi od kon(. disosovanog ?3#, ,az*o daju ugljen!dioksid, karbonati , bikarbonati i hidroksidi, 'is%lo daju osati, os9ti, joni metala , proteina i organskih kiselina. p> vrednost vode za pie varira od neutralne do slabo bazne sa p> F,!F,&. 0redost se određuje odmah po uzimanju uzorka, jer se stajanjem vode mo%e promeniti. Maksimalno dozvoljena u vodi za pie iznosi (H CF9F< za vo-ovo-s'! vo-! , a za *%(r%0i/$%*% C<9G?. Kolori&%rijs'o određivanje p>: 0rši se pomou neokomparatora. 4otur sa bojama gde svaka boja odovara određenoj p>.
1 (m$ vode @ ,' (m$ ,ro&iol9(lavo ,$ (m$ 3%*ol9+rv%*o"
1 (m$ samo vode 4ivetu sa indikatorima staviti preko dr%a)a preko kojeg prelazi (entar kotura. /a)nost @! ,#.
Mernje pomou !*iv%rzal*o" i*-i'aora : U 1 ml vode dodati jednu kap univerzalnog indikatora. 2obijena boja se upoređuje sa bojom na skali i o)ita p>. /a)nost @! ,'!1. El%'ro%&ijs'o određivanje: Najpre(iznije. Mo%e se određivati i ukoliko je voda mutna ili obojena. /a)nost je @! ,1.
19
III <. HE:IJSKE OSOBINE VODE ZA PIE
U okviru osnovnog pregleda određuju se utrošak kalijum!permanganata, amonijaka, hlorida, nitrita, nitrata, gvo%đa, mangana i rezidualnog hlora. Uro/a' 'alij!&9(%r&a*"a*aa : F &"2l (r%0i/$%*% 17 &"2l *%(r%0i/$%*% 6ndirektni pokazatelj zagađujuih materija biljnog, %ivotinjskog ili ljudskog porekla. 3dređuje se kuvanjem u kiseloj sredini ira+ijo& (r%&a K!,%l9Ti%&a**!. O-r%#iva*j% a&o*ija'a : ?1 &"2l Mineralnog porekla ili sve%eg ekalnog zagađenja. Kva*iaiv*o određivanje N%sl%rovi& r%a"%*so& 4#>g&".
Puto!narand%asto je dokazano. Upoređivanje intenziteta boje u neo!komparatoru. 1 ml >#3 @ 1 (m$ reagensa O-r%#iva*j% *iria : ??6 &"2l -orekla sve%eg ekalnog zagađenja. Nitriti su nestabilna jedinjenja, brzo prelaze u nitrate, odrediti odmah po uzimanju vode. Kvaliaivo dokazivanje jo-9+i*'9s'ro,o&.
@*!H kapi osorne kiseline
@1 ml sve u istu epruvetu" jod (ink skrobnog rastvora
O-r%#iva*j% *iraa :
1 ml >#3 @ dienilamin @ sumporna kiselina
kristal dienilamina, niz zid posude nekoliko kapi >#53&
20
O-r%#iva*j% lori-a : 7?? &"2l -oti)u iz zemljišta Na?l" i mogu se izlu)ivati e(esom i urinom. Kvaliaiv*o dokazivanje sr%,ro9*irao&.
1 ml >#3 @ $ kapi razbla%ene azotne kiseline @ # ml rastvora srebro nitrata
promešati, ako treba zagrejati BELI TALO
O-r%#iva*j% "vož#a ! vo-i : ?6 &"2l -rimarnog porekla – zemljište. 5ekundarnog porekla – vodovodne (evi ili postupak pre)išavanja vode. Nije štetno po zdravlje ali menja organolepti)ke osobine vode – gorko sladunjav i opor ukus , boja rđe , obojeni talog. U gvo%đevitim vodama se razmno%avaju eruginozne bakterije. 2eeriza(ija – voda se rasprskava u sitne kapi ; u nju se ubrizgava ozon aera(ija". 2vovalentna jedinjenja gvo%đa se (r%varaj! ! roval%**a gvo%đe tri!oksid i gvo%đe tri!hidroksid" koja su nerastvorljiva u vodi i alož% s%. Kvaliaiv*o dokazivanje 'alij!&9io+ija*ao&.
1 ml >#o @ nekoliko kapi >?l @ 1 ml kalijum!tio(ijanata Kva*iaiv*o dokazvanje 'alij!&93%ro+ija*i-o&. 1 ml >#o @ nekoliko kapi >?l @ 1 ml kalijum!ero(ijanida
O-r%#iva*j% olova ! vo-i : ??1 &"2l -rimarnog porekla ili sekundarnog porekla. -onašanje olova zavisi od tvrdoe vode. :%'% vo-% sadr%e ugljenu kiselinu u kojoj se olovo lako rastvara u obliku olovo9i-ro"%*9'ar,o*aa , koji je toksi)an. Tvr-% vo-% sadr%e karbonate i sulate, stvaraju olovo9'ar,o*a i olovo9s!l3a slabo rastvorljivi u vodi i nisu toksi)ni". 4od vode koja ima vr-o$! v%$! o- -H *%$% -o$i -o rasvara*ja olova iz +%vi . Kvaliaiv*o dokazivanje *arij!&9s!l)-o&. 1 ml >#o @ 1 ml siretne kiseline @ 1 ml natrijum!sul9da
tamno mrka boja
Kva*iaiv*o dokazvanje -iizo*o&. 1 ml >#o @ nekoliko kapi amonijum!hidroksida @ nekoliko kapi kalijum!(ijanida @ ,' ml rastvora ditizona
sna%nim mukanjem ditizon iz zelene boje prelazi u (rvenu 21
III F. ODRE8IVANJE TVRDOE VODE
/vrdoa vode se izra%ava sa-ržaj%& rasvor%*i soli 'al+ij!&a i &a"*%zij!&a. U*os &%'% vo-% dovodi do poveanja diureze i elimina(ije elektrolita Na, 4, ?a, Mg, ?l", smanjenja kon(entra(ije 4 i smanjenja volumena erito(ita u krvi. Meka voda uti)e i na gubitak kal(ijuma i magnezijuma iz namirni(a prilikom pripreme obroka. Meka voda je neukusna, a pri kontaktu sa sapunom na ko%i ostavlja utisak da se ne mo%e isprati. Mo%e doi do trovanja olovom, jer su meke vode dovodile do korozije olovnih (evi. U'!(*a vr-o$a – prolazna @ stalna tvrdoa. Prolaz*a vr-o$a – ,i'ar,o*ai kal(ijuma i magnezijuma. 4uvanjem se mo%e otkloniti jer se talo%e karbonati: ?a>?3$"# !!! ?a?o$ @ ?3# @ >#3. Sal*a vr-o$a – 'ar,o*ai , s!l3ai i lori-i kal(ijuma i magnezijuma. Ne mo%e se ukloniti kuvanjem, ve spe(ijalnim jono!izmenjiva)kim solima zeoliti".
/vrdoa se još deli na karbonatnu i nekarbonatnu. Kar,o*a*a vr-o$a – poti)e od prisustva ,i'ar,o*aa i 'ar,o*aa i ima blago puersko dejstvo u vodi. N%'ar,o*a*a vr-o$a – )ine je s!l3ai , lori-i , *irai i sili'ai. edini(e: N%&a0'i s%(%* 1 -H – 1? &" =aO u 1l vode. ra*+!s'i s%(%* 1 3 – 1 mg ?a?3$ u 1l vode. E*"l%s'i s%(%* 1 E – 1 mg ?a?3$ u ,Fl vode. Klasi)'a+ija (r%&a s%(%*! vr-o$% : V%o&a &%'a – !' :%'a – '!1 U&%r%*o vr-a – 1!1' Tvr-a – 1'!#' Vrlo vr-a – preko #' O-r%#iva*j% vr-o$% vo-% sa(!*s'i& rasvoro&: -ostupak po
U bo(u sipati & ml ispitivane vode, zatim se titirira 'alij!&s'i sa(!*s'i rasvor uz sna%no mukanje. U po)etku reak(ije nema stvaranja pene, jer se stvaraju sapuni ?a i Mg koji ne prave penu. -ojava pene koja ostaje stabilna oko $ minuta je znak da je u vodi ostao 4 sapun u višku, a utrošili su se joni ?a i Mg. /ada se titra(ija prekida, na bireti se pro)ita utrošak sapunskog rastvora, koji odgovara tvrdoi vode u nema)kim stepenima.
22
III G. AEROBNE :EZOILNE BAKTERIJE U VODI /o je !'!(*i ,roj svi živi ,a'%rija. 3slikava opšti mikrobiološki kvalitet vode. 3vaj pregled daje rezultate za relativno kratko vreme i jedan je od najpouzdanijih i najsenzitivnijih pokazatelja adekvatnog pre)išavanja i dezinek(ije vode za pie, jednostavan je i dostupan.
0rši se ! 1 &l vode za pie. -re)išena i dezin9kovana voda iz vodovoda" zasejava se u koli)ini od ?1 &l.
igelov aparat. 5astoji se od staklene plo)e izdeljene na kvadrate od po 1 (m#, svetlosnog izvora i lupe.
23
III 1?. UKUPNE KOLIOR:NE BAKTERIJE
Mogu biti ekalnog porekla, ali veina poti)e iz zemljišta, biljaka i prirodnih voda. /est se koristi kao indikator kvaliteta pre)išene i dezin9kovane vode za pie. 4oliormne bakterije – iz (oro-i+% E*%ro,a+%ria+%a% s(heri(hia, nteroba(ter, 4lebsiella, 5erratia, ?itroba(ter". 5ve ove bakterije su A!, aerobne ili uslovno anaerobne, asporogene i razla%u ugljene hidrate uz proizvodnju kiseline i gasa. 3vaj pregled je poznat pod nazivima :PN &%o- 3%r&%a+io*i %s 'oli&%rija ili (r%o-*i o"l%- . 3dređivanje se vrši ! 1?? &l vo-%. Vo-ovo-s'a vo-a se zasejava u koli)ini od 1 O ' ml i ' O 1 ml. B!*ars'a vo-a se zasejava u ko)i)ini 1 O ' ml, ' O 1 ml, ' O 1 ml. -osle zasejavanja epruvete staviti u termostat na 6 = 79F .
Za&!$%*j% – usled stvaranja bakterijskih kolonija Pojava +rv%*% ,oj% (o-lo"% – usled razgradnje laktoze, pod dejstvom bakterija stvara se mle)na kiselina koja menja p> rastvora. U kiseloj sredini 7ndradeov indikator vraa svoju prvobitnu boju, odnosno postaje (rven. Pojava "asa ! D!ra&ovoj +%v0i+i – usled razlaganja mle)ne kiseline stvara se ugljen!dioksid. 5tvaranje gasa od najmanje 1;1 zapremine (ev)i(e je najva%niji dokaz.
Ukoliko je neki od rezultata sumnjiv, inkuba(ija se produ%ava još #& sata. Ukupan broj koliormnih bakterija određuje se iz 5varupovih tabli(a kao najverovatniji broj u 1 ml vode. 2ozvoljene vrednosti: Pr%0i/$%*a -%zi*)'ova*a i @a/ira*a (riro-*a vo-a – ? bakterija. Priro-*a vo-a zavor%*i izvori/a – do 1? bakterija. Priro-*a vo-a ovor%*i izvori/a – do 1?? bakterija.
24
III 11. TER:OSTABILNE KOLIOR:NE BAKTERIJE U VODI -redstavljaju podvrstu koliormnih bakterija, 3%'al*o" (or%'la su. Eodovi s(heri(hia, nteroba(ter, 4lebsiella, -roteus, ?lostridium, ntero(o((us.
3dređivanje je isto kao i ukupne koliormne bakterije ! 1?? &l vode. Uzorak se inkubira na = 7 0asa. Za&!$%*j% , +rv%*a ,oja i "as su zna(i. 2ozvoljene vrednosti: N% s&%j! -a s% *alazi *i ! j%-*oj vrsi vo-%. Povr-*i i zavr/*i o"l%- : Ukoliko prethodni ogledi ukazuju na prisustvo ukupnih ili ekalnih koliormnih bakterija, sadr%aj svih pozitivnih i sumnjivih epruveta presejava se na druge podloge. -otvrdni ogledi su ! +asejavanje na ndo agar laktoza, pepton, uksin" – koliormni ba(ili daju (rvene kolonije, laktoza negativni organizmi daju bezbojne kolonije. +asejavanje na Mek 4onkijev agar %u)ne soli, laktoza, pepton" – koliornmne bakterije daju roze!(rvene kolonije, laktoza negativni organizmi razla%u peptone stvarajui bele ili bezbojne kolonije. O-r%#iva*j% E. +oli : 0isoko spe(i9)an indikator ekalnog zagađenja vode. +avršni ogledi su ! 7jkmanov test – na glukoznom medijumu posle &* ?, #& h, samo . (oli daje gas. +asejavanje na eozin metilen plavo – samo . (oli daje kolonije sa metalno!zelenim sjajem.
Ne sme biti prisutna *i ! j%-*oj vrsi vo-%. -risustvo ukazuje na sv%ž% 3%'al*o za"a#%*j%. S!l3or%-!'!j!$i s(oro"%*i a*a%ro,i 4SSA" – to su klostridije, znak saro" 3%'al*o" za"a#%*ja. %'al*% sr%(o'o'% – njihov nalaz sa 557, bez . (oli je znak saro" 3%'al*o" za"a#%*ja. Pro%!s vrsa – znak zagađenja or"a*s'i& &a%rija&a ! ras(a-a*j! i 3%'al*o" za"a#%*ja. Ps%!-o&o*as – ulazi u sastav 9ziološke mikroBore, u novije vreme se ozna)ava i kao 3%'al*i i*-i'aor. Ba'%rio3a"i – indikatori saro" 3%'al*o" za"a#%*ja . 6spoljavaju veliku otpornost u %ivotnoj sredini. 3dređuju se nespe(i9)ni i spe(i9)ni bakterioagi za pretpostavljenu patogenu bakteriju. Cag za 5-& je visoko s(%+i)0a* za lj!-s'i 3%+%s , slu%i za utvrđivanje porekla ekalnog zagađenja.
25
III 16. IZI>KE I HE:IJSKE :ETODE DEZINEK=IJE VODE ZA PIE izi0'%:
1. K!va*j% vo-% – pri iznenadnom i neo)ekivanom zagađenju vode. 5amo za dezinek(iju vode u malim koli)inama. +agreva se na F ? $ minuta , ili 1 ? 1 minuta. Ne uništava spore. #. UV ra-ija+ijo& #'!#* nm" – mo%e se koristiti za dezinek(iju vode )iji je stepen mutnoe manji od ' N/U, sadr%aj gvo%đa manji od ,$ mg;l i koja ne sadr%i rastvorene organske materije. +bog male prodornosti zraka voda se propušta ! a*'o& sloj! 4<9 +&5 ispod U0 lampi u trajanju od < s%'!*-i. $. :i'ro)lra+ija – mehani)ko uklanjanje mikroba. :%&,ra*s'i ili sloj*i )lri imaju pore veli)ine ,# do ,H mikrona. -ostupak je skup, nedovoljno pouzdan. -rimenjuje se samo u industriji. H%&ijs'a sr%-sva za -%zi*3%'+ij! :
1. Ozo* – o'si-i/% gvo%đe, mangan, mnoga organska i neorganska jedinjenja., uništava sve bakterije. Uklanja neprijatan miris i popravlja ukus vode. 9kasan je u širokom opsegu p> i temperature. 2ejstvo se zasniva na -%zi*%"ra+iji o(*% ,a'%rija. Mana ozona je što se brzo razgrađuje, tako da nema produ%eno rezidualno dejstvo. 0rlo je eksplozivan i mora da se proizvodi na samom mestu primene Makiš". #. Jo- – za male koli)ine vode, u kraem vremenskom periodu nedelju dana", samo kad postoji sumnja na prisustvo ntamoeba histoliti(a u vodi. $. Hlor – naj)eše korišen Hlor ! "asovio& sa*j! – dezinek(ija vode u vodovodima, nalazi se u )eli)nim bo(ama, komprimovan pod pritiskom od * atm. Hlor -io'si- – dezinek(ija vode u vodovodima, e9kasniji je od hlora, du%e rezidualno dejstvo, ne stvara trihalometane. :o*olora&i* – sadr%i 7< aktivnog hlora, dobija se hlorina(ijom aktivnog hlora. Ka(ori – sadr%i C<9< aktivnog hlora. 5tabilan je u obliku praha ili tableta, dobro se rastvara u vodi i ne osea se miris hlora ;av%lova vo-a 4*arij!&9i(olori5 – sadr%i 1?91 aktivnog hlora. U te)nom stanju je, a vodovode manjih kapa(iteta. Hlor*i 'r%0 – 7<96< aktivnog hlora. +a asana(iju đubrišta ili kao izbeljiva). Nije postojan i raspada se pod uti(ajem vlage, ugljen dioksida, kiselina itd. /eško se rastvara u vodi, stvara suspenziju i ima jak miris. 4aporit 7min Pavel Aas 2ioksid 4re)
>lor u vodi svara i(oloras! 'is%li*!: =l7 H7O H=lO H=l >?l diso(ira odmah na >@ i ?l!, ali hipohlorasta kiselina diso(ira samo delimi)no. -rodire kroz elijske zidove mikroba i ulazi u samu eliju. Aram @ bakterije su nešto tolerantnije a neke protozoe ?rQptosporidium, Aiardia i sl." su rezistentne na dejstvo hlora. Neajvea prednost hlora je stabilno prisustvo u vodi, tj. rezidualni eekat. 2ezinek(iona mo hlora zavisi od %&(%ra!r% oko # ?", (H *!F", s%(%*a &!*o$% manje od 1 N/U". Vr%&% 'o*a'a vode sa hlorom treba da iznosi $ minuta.
26
III 1. ODRE8IVANJE HLORNO BROJA U VODI
>lorni broj predstavlja 'oli0i*! a'iv*o" lora mg ?l#;l vode" koja je -ovolj*a za o'si-a+ij! prisutnih neorganskih i organskih jedinjenja – amonijaka, (ijanida, gvo%đa, mangana, nitrita, sul9da, kao i za -%zi*3%'+ij! vo-%. +avisi od (or%'la vode, s%(%*a za"a#%*osi vode i eventualnog (ris!sva -r!"i &a%rija 'oj% r%a"!j! sa loro&. >lorni broj odgovara razli+i između -o-a% 'oli0i*% lora i vi/'a lora. 3dređivanje: U bo(u sipati 1 ml ispitivane vode @ 1ml rastvora hlora lora&i* ". -romukati i ostaviti da stoji 1 minuta. +atim se dodaje 1 " 'alij!&9jo-i-a i 6 'a(i rasvora s'ro,a. -onovo promukati. U bo(u postepeno -o-avai (o 1 &l rasvora lora dok se ne pojavi (lava ,oja. /ada se voda titrira rastvorom *arij!&9ios!l3aa -o o,%z,oj%*ja. 2ok je kon(entra(ija hlora u vodi mala, on se troši za oksida(iju jedinjenja i dezinek(iju. 4ako se kon(entra(ija poveava, u jednom trenutku ostaje višak dodatog hlora koji istiskuje elementarni jod i stvara kalijum!hlorid. od tada sa skrobom daje kompleks plave boje , što nam je znak da imamo višak hlora u vodi više od hlornog broja". +atim se titrira natrijum!tiosulatom do nestanka plave boje. /reba za,%l%žii 'oli0i*! !ro/%*o" lor*o" rasvora &l. 5adr%aj hlora u rastvoru odgovara istoj toj vrednosti – O mg;l. +atim za,%l%žii 'oli0i*! !ro/%*o" *arij!&9ios!l3aa za ira+ij! Q &l. 1 &l !ro/%*o" ??1 &ol2l *arij!&9iosl!3aa o-"ovara 'oli0i*i lora o- ?6<< &"2l. >lorni broj predstavlja razli'! !'!(*o !ro/%*o" lora 4 &"2l5 i vi/'a lora !'lo*j%*o" ira+ijo& 4Q s% &*oži sa ?6<< &"2l5.
27
III 1<. ODRE8IVANJE REZIDUALNO HLORA
7ktivni ili rezidualni hlor predstavlja 'o*+%*ra+ij! lora mg ?l#;l vode" i *j%"ovi j%-i*j%*ja 'oji osaj! ! vo-i (osl% -%zi*3%'+ij% i 'oji &o"! -a vr/% o'si-a+ij!. -redstavlja sumu slo,o-*o" i v%za*o" r%zi-!al*o" lora . Slo,o-*i r%zi-!al*i lor – ostaje u vodi posle dezinek(ije u obliku i(oloras% 'is%li*% , i(olori*o" jo*a i slo,o-*o" lora. V%za*i r%zi-!al*i lor – ostaje posle dezinek(ije ! %&ijs'oj 'o&,i*a+iji sa a&o*ija'o& ili or"a*s'i& j%-i*j%*ji&a hloramin i drugi hlorni derivati". M24 slobodnog rezidualnog hlora – ?< &" 3dređivanje rezidualnog hlora DPD &%o-o& : U prisustvu dovoljne koli)ine jona jodida, elementarni hlor i jedinjenja hlora mogu da vrše oksida(iju dietil!para!enilendiamin 2-2" i pri tome stvaraju (rvenu boju. -roba 1!! 2-2 1 tableta" @ nekoliko kapi ispitivane vode @ izmrviti tabletu @ dopuniti do 1 ml ispitivanom vodom ! u neo komparator preko (entra Eastvor se boji (rveno ! druga kiveta sa ispitivanom vodom u neokomparator 4on(. slo, r%zi-!al*o" hlora se )ita u mg ?l#;l upoređ boje kotura -roba #!! U istu kivetu dodati tabletu reagensa $, promešati, sa)ekati # min. 2obijena (rvena boja poti)e od ukupnog a'iv*o" r%zi-!al*o" hlora, )ija se kon(entra(ija dobija upoređivanjem boje sa istim koturom. V%za*i r%zi-!al*i lor se dobija iz razlike aktivnog i slobodnog rezidualnog hlora. 3dređivanje rezidualnog hlora o9ol!i-i* &%o-o& : -ri reak(iji aktivnog hlora sa o!toluidinom u kiseloj sredini rastvor se boji %uto. U kivetu neo!komparatora se sipa 1 ml ispitivane vode i 1 ml o!toluidina, u drugu samo 1 ml vode. 4iveta sa indikatorom ide na (entar neo!komparatora, a kiveta sa vodom tako da preko nje prelaze boje kotura. Puta boja se upoređuje sa bojama na koturu, i tako )ita kon(entra(ija a'iv*o" r%zi-!al*o" lora . 3dređivanje rezidualnog hlora o9ol!i-i*9ars%*i*o& &%o-o&: U vodi se mogu nai &a%rij% 'oj% sa o9ol!i-i*o& a'o#% -aj! ž!! ,oj! – nitriti, mangan, gvo%đe, hloriti. /ako se dobija laža* r%z!la vee koli)ine ukupnog aktivnog rezidualnog hlora u vodi. 4oristi se natrijum!arsenit koji mo%e da ve%e i slobodni i rezidualni hlor kao reduk(iono sredstvo, te ih na taj na)in spre)ava da reaguju sa o!toluidinom. U jednu kivetu se stavlja 1 ml vode @ 1 ml orto!toluidina @ 1ml natrijum!arsenita. Natrijum arsenit vezuje sav aktivni rezidualni hlor, te orto!toluidin reaguje sa ometajuim materijama zbog kojih se rastvor boji %uto. 3vo je slepa proba. 2ruga kiveta – isto kao prethodna metoda. 4ada se od analize oduzme slepa proba, rezultat je aktivni hlor u mg ?l#;l vode.
28
II 1. UZI:ANJE UZORAKA NA:IRNI=A ZA LABORATORIJSKI PRELED I ANALIZA ETIKETE
Na etiketi svakog proizvoda nalazi se deklara(ija koja je obavezna. 2eklara(ija je de9nisana -ravilnikom o deklarisanju i ozna)avanju upakovanih namirni(a. Eazlikujemo opšte i nutritivno deklarisanje. O(/a -%'lara+ija : Naziv pod kojim se namirni(a prodaje, spisak sastojaka, neto koli)ina, rok upotrebe, uslove )uvanja i skladištenja. Mo%e sadr%ati i seriju namirni(e, sedište proizvođa)a, uputstvo za upotrebu, koli)inu alkohola kod pia koja sadr%e više od 1,# D, kategoriju kvaliteta ili klasu proizvoda. N!riiv*o -%'larisa*j% : V%li'a – energetska vrednost, koli)ina proteina, ugljenih hidrata, masti V%li'a F – prethodno @ /%$%ri , zasi$%*% 'is%li*% , vla'*a , *arij!&. Mo%e da sadr%i i podatak o koli)ini – mononezasienih, polinezasienih mk, holesterola, minerala, vitamina N!riiv*a izjava: -oruka, tvrdnja ili sugestija da je proizvod koristan za zdravlje zbog energetske vrednosti" – izvor vlakana, niska energetska vrednost, visok sad%raj kal(ijuma, bez holesterola itd. Z-ravsv%*a izjava: /vrdnja koja ukazuje da su hrana ili njeni nutrijenti povezani sa zdravljem. +asnovana na nau)nim )injeni(ama. Mo%e sadr%ati poruku koja se odnosi na )ziolo/'! !lo"! *!rij%*a ! (ro+%s! rasa razvoja i o(/%" 3!*'+io*isa*ja or"a*iz&a kal(ijum poma%e izgradnju kostiju". 2rugi oblik je poruka koja ukazuje da proizvod r%-!'!j% rizi' za o,olj%va*j% 9tosterol smanjuje rizik za kvs bolesti".
0rednosti od zna)aja: E*%r"%s'a vr%-*os *is'a – & k(al ; 1 g ili # k(al ; 1 ml :asi *is'% – $ g ; 1 g Narij!& *iza' – ,1# g ; 1 g Vla'*a viso' sa-ržaj – * g ; 1 g ili $ g ; 1 k(al. Uzi&a*j% !zora'a za a*aliz! : Mo%e biti u uslovima (roizvo-*j% ili u uslovima (ro&%a iz ambala%nih jedini(a. Uzorak mora predstavljati prose)an sastav (elokupne koli)ine. Uzima se u duplikatu, jedan za analizu, drugi za superanalizu. +apremina je najmanje ,' l.
-roizvodi do 1 kg – uzimaju se za analizu u (elini -roizvodi te%i od 1 kg – raspar)avaju se, uzima se uzorak koji se homogenizuje kako bi bio reprezentativan 3riginalna pakovanja velike zapremine – pakuju se u plasti)ne sudove koji su otporni na kiseline, ozna)avaju se i utiskuje se slu%beni pe)at. 3riginalna pakovanja manje zapremine – uzeti uzorak mo%e biti svaka nasumi(e uzeta pojedina)na jedini(a proizvoda.
29
II <. ORANOLEPTI>KI PRELED :LEKA
U sastav mleka ulazi vo-a HF D", (ro%i*i kazein, surutka $,1$D", ! laktoza &,HD", &asi $,F*D", &i*%ral*% &a%rij% , "asovi , osali sasoj+i. 6spituju se našim )ulima. 1. S(olja/*ji iz"l%- – da se utvrdi prisustvo grube ne)istoe, dlake, e(esa, hrane i dr. Ne)istoa se izdvaja na površini ili kao talog u sudu. 2rugi na)in za o(enu je 9ltriranje sad%raja preko 9lter papira na kome se zadr%avaju grube primese. #. :iris &l%'a – promešati sud, pa pomirisati. 2rugi na)in je zagrevanje u vodenom kupatilu na ' ?, zatim pomirisati uz povremeno mešanje sa porastom temperature se svi mirisi intenziviraju". $. Boja &l%'a – mle)nobela normalno intenzitet zavisi od pro(enta masti, odnosno koli)ine vode". -osmatra se uzorak nasut u bezbojan providan sud. NE TE;INE :LEKA
-redstavlja spe(i9)nu gustinu mleka '"2l" jer se određuje kao masa po jedini(i zapremine. 0eoma zavisi od temperature i !v%' s% o-r%#!j% (ri %&(%ra!ri o- 1< =. Uvek se ispituje kada se proverava alsi9kovanje. 2odavanjem vode gustina mleka se smanjuje, a poveava ako se oduzme mast. Mleko u prometu na / 1' ?", treba da ima spe(i9)nu te%inu od 1?7G -o 1?6 '"2l. La'o-%*zi&%ar – ima termometarsku skalu, laktodenzimetarsku skalu, stakleno proširenje omoguava da instrument pluta u mleku" i na kraju okrulo proširenje u kome se nalazi olovna sa)ma obezbeđuje te%inu da bi instrument mogao da utone u mleko".
-a%ljivo se uroni u menzuru sa uzorkom od #' ml. 5a)eka se dok se temperatura na termometru ne ustali. U slu)aju da je temperatura mleka ispod 1' ?, oduzima se ,# od vretnosti za svaki stepen manji od 1' i obrnuto".
30
II F. ODRE8IVANJE KISELOSTI :LEKA -okazatelj sve%ine i ispravnosti mleka. Mleko ima svoju (riro-*! 'is%los koja poti)e od kazeina, hlorida i kiselih osata. -rirodna kiselost iznosi (H C69CF. 5tajanjem mleka na povišenim temperaturama kiselost se poveava vrlo brzo, jer pod dejstvom mikororganizama dolazi do razlaganja laktoze i drugih sastojaka. /o je s%0%*a 'is%los. 4iselost mleka prikazuje se u s%(%*i&a 'is%losi SH (o Sol%9H%*'%l!. Ukupna kiselost predstavlja ,roj !ro/%*i &ililiara NaOH ,#' mol;l", potrebnih za *%!raliza+ij! 1 ml mleka uz indikator 3%*o3al%i*. Sv%ž% &l%'o ima kiselost oko SH , (as%rizova*o ili '!va*o do F SH , a s%rilisa*o do < SH. Mleko )ija je kiselost preko G 5> nije za pie ali se mo%e iskoristiti za proizvodnju kiselih mle)nih proizvoda".
Ukupna kisleost mleka određuje se: 1. U*iv%rzal*i& i*-i'aor (a(iro& #. :%o-o& (o Sol% H%*'%l! – uzorak od ta)no ' ml se sipa u erlenmajer i doda # ml #D rastvora enotaleina. Mleko se titrira rastvorom Na3> do neutraliza(ije, što potvrđuje pojava prve nijanse bledoru%i)aste boje. 4iselost se izra)unava kada se broj utrošenih ml Na3> pomno%i sa #. $. Pro,o& sa alizarolo& – u epruvetu se sipa uzorak mleka i doda # ml alizarola. Eazvija se boja )iji intenzitet predstavlja određeni stepen. . '. Pro,o& sa al'oolo& – u epruvetu se sipa mleko i etil alkohol *HD" i dobro promuka. 7ko se mleko zgruša, kiselost je G 5> ili vea. 5pontano zgrušavanje mleka na sobnoj temperaturi nastaje kada je kiselost preko #' 5>. II . ODRE8IVANJE KOLI>INE :ASTI U :LEKU A+i-o,!iro&%rijs'o& &%o-o& (o %r,%r!: +asniva se na prin(ipu denatura(ije proteina mleka sumpornom kiselinom. 4aplji(e mle)ne masti ostaju suspendovane u jako kiselom rastvoru i izdvajaju se dejstvom (entriugalne sile. Upotrebom amil alkohola smanjuje se površinski napon i olakšava izdvajanje masti. 4oli)ina masti o)itava se direktno na skali butirometra, a izra%ava se kao ,roj "ra&a &asi ! 1?? " &l%'a g; 1g".
!!!!2okazivanje pasteriza(ije mleka: 2okazivanjem odsustva enzima peroksidaze koji je autohtoni erment sve%eg mleka potvrđuje se da je pasteriza(ija izvršena. -erkosidaza katalizuje razlaganje vodonik!perkosida na vodu i nas(entni kiseonik. /akva reak(ija nastaje samo u prisustvu ak(eptora kiseonika, što je u ovoj reak(iji paraenilendiamin koji daje rastvoru plavu boju. -lava boja potvršuje prisustvo peroksidaze u mleku.
31
II G. DOKAZIVANJE ALSIIKATA :LEKA 4VODA BIKARBONATI5
U toku alsiRa(ije mleku se o-!zi&aj! &asi , -o-aj! al'alij% i vo-a , )ime se ono razređuje, uz mogunost da se unesu patogeni mikroorganizmi i smanji hranljiva vrednost. Unošenje nitrata posebno je opasno za odoj)ada kada mo%e doi do methemglobinemije. 2odavanjem alkalija neutrališe se kiselost. +a dokazivanje alsiRovanja mleka koriste se metode: 1. #. $. &. '. *.
3dređivanje (ro+%*a &asi 3dređivanje s(%+i)0*% "!si*% mleka 3dređivanje *iraa 3dređivanje a0'% &rž*j%*ja koja ne sme biti vea od !,'' ?. 3dređivanje r%3ra'o&%rijs'o" ,roja 3dređivanje s!vo" osa'a
O-r%#iva*j% al'alija :
+a smanjivanje kiselosti mleku se dodaju alkalije *arij!&9'ar,o*a i *arij!&9,i'ar,o*a. 3ni vrše neutraliza(iju i na taj na)in spre)avaju stvaranje grudvi(a. Menjaju i p> mleka što se dokazuje uz pomo indikatora". U epruvetu se sipa mleko, doda ista koli)ina alkoholnog rastvora rozalne kiseline, promuka i sa)eka nekoliko minuta da se pojavi boja. mleko i alkohol @ rozalna kiselina promuka"
mleko i alkohol @ rozalna kiselina
57 43N+E07N53M
<+ 43N+E07N57
@ brom tiol plavo
%uto zelena boja" ispravno mleko
32
II 1?. :IKROBIOLOKI PRELED :LEKA Najva%niji pregled, potvrđuje zdravstvenu ispravnost ove namirni(e.
Naj)eši prouzrokova)i mikrobiološke kontamina(ije mleka su – &i'ro'o'% , 3%'al*% %*%ro'o'% , as(oro"%*% i s(oro"%*% "ra&9(oziiv*% /a(i$as% ,a'%rij% i as(oro"%*% "ra& *%"aiv*% ,a'%rij% . Najpouzdanija je direktna metoda – zas%java*j% *a ra*ljiv! (o-lo"!. 6ndirektne metode se zasnivaju na određivanju biohemijske aktivnosti mikroorganizama. -ostupak određivanja ukupnog broja mikroorganizama se vrši ! 1 &l – isto kao i kod vode sa razbla%enjima. Eazlika je – -etrijeva šolja se preliva sa 1< &l otopljene i na < = ohlađene podloge za ukupan broj bakterija. +asejavanje se ponavlja $ puta. 6nkuba(ija se vrši na 6? = 7 . +a brojanje se odabiraju plo)e sa $!$ kolonija. 2obijeni broj se mno%i sa aktorom razbla%enja i time se dobija broj bakterija u 1ml. U 1 &l sirovo" &l%'a ne sme biti više od 6 ??? ??? mikroorganizama. U 1 &l (as%rizova*o" &l%'a ne sme biti više od 1?? ??? mikroorganizama. Ne smeju se nalaziti u ,1 ml vrste roda 5almonella, 5ta9lokokus , -roteus, šerihija, 5uloredukujue klostridije. II 7. ISPITIVANJE ADITIVA U HRANI
7ditivi su supstan(e koje se dodaju (ri %*olo/'o'j (roizvo-*ji kako bi kona)an proizvod mogao du%e o0!vai svojsva !'!sa &irisa i 'o*zis%*+ij%. -rema pravilniku o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirni(ama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine" aditiv je svaka supstan(a koja se ne koristi kao namirni(a, niti predstavlja karakteristi)an sastojak namirni(e, ali se iz tehnoloških razloga dodaje namirni(i u toku proizvodnje prerade, pripreme itd. Na deklara(iji se obele%ava sa – E ,roj%&. 7ditivima sli)ne supstan(e nemaju broj i ozna)avaju se na drugi na)in arome i enzimi". -omone supstan(e u pro(esu proizvodnje ne treba ozna)avati. Numera(ija:
33
II 6. HIIJENSKI PRELED KONZERVI
4onzerva je prehrambeni proizvod koji je hermeti)ki zatvoren i termalno obrađen odgovarajuim re%imom. Traj*a 'o*z%rva – )uva se na #' ? do & godine. Pol!'o*z%rva – )uva se na temperaturi do 1 ?, rok upotrebe je do 1 godinu. Materijali od koga se prave konzerve su – beli lim, hromirani lim, aluminijumski lim, olije, staklo. 6spitivanjem ispravnosti konzervi utvrđuje se: 1. #. $. &.
2a li ima -%'lara+ij! 2a li je %r&%i0'i zavor%*a 2a li je !*!ra/*jos li&a (r%&aza*a za/i*i& la'o& 6ma li r%zi-!al*i &irisa
Mogu postati neispravne zbog – ošteenja limenke, bomba%e i kontamina(ije. 4orozija je posledi(a vla%nosti u vazduhu pri skladištenju i )uvanju konzerve, dok deorma(ija nastaje tokom steriliza(ije ili )uvanja konzervi. Mo%e biti deormisana usled mehani)kog ošteenja tokom skladištenja ili steriliza(ije. Neispravna konzerva se prepoznaje po promeni oblika, odnosno nadutosti. Bo&,aža 'o*z%rv%:
1. %-%r9,o&,aža – posledi(a nedovoljnog punjenja, nepravilnog zatvaranja, nepodešenog pritiska pri grejanju i hlađenju konzerve. 2okazuje se o-s'a'a*j%& (o'lo(+a li&%*'% (ri (riis'! (rsa. #. izi0'a ,o&,aža – zbog prepunjenosti konzerve, pri )emu se miris ne menja. $. H%&ijs'a ,o&,aža – rezultat %&ijs'% raz"ra-*j% or"a*s'i 'is%li*a koje razla%u lim, pri )emu nastaje vodonik kao gas. &. :i'ro,iolo/'a ,o&,aža 4(rava ,o&,aža5 – usled prisustva 'losri-ija ili "ljivi+a . 4ada se otvori prisutan je neprijatan, kiselkast miris, menjaju se boja i konzisten(ija, promene na limen(i se ne primeuju. 2o kontamina(ije sadr%aja mo%e doi ! o'! (ri(r%&% ili ! o'! (roizvo-*o" (ro+%sa , kao i !sl%- *%a-%'va*% s%riliza+ij%. 4arakteriše se prisustvom gasova vodonik sul9d, amonijak", koji nastju kao posledi(a aktivnosti mikroorganizama. 6spitivanje boba%e konzerve:
Pris!svo "asa – dokazuje se potapanjem u vodu i probijanjem poklop(a , pojavljuju se mehurii. Pro,a sa 1? olovo9a+%ao& – menja boju u zavisnosti od prisustva vodonik!sul9da. T%r&osai0'a (ro,a 'o*z%rvi – stavljanje u termostat na $F ?, F!1& dana. U slu)aju &i'ro,iolo/'% bomba%e zapa%a se intenzivnije deormisanje konzerve, a u slu)aju )zi0'% ne dolazi do promena. Ovara*j% 'o*z%rv% – najsigurniji na)in, mo%e se ispitati i hemijski sastav konzerve
34
II . ODRE8IVANJE NITRITA U PREHRA:BENI: PROIZVODI:A
Nitriti i nitrati 'alij!&a ili *arij!&a naj)eše se koriste kao konzervans za mesne prerađevine salamurenje". 6nhibiraju rast mikroorganizama i dovode do razvoja karakteristi)ne boje i arome. Nitriti u mesu stvaraju azotni oksid koji se vezuje za hem i nastaje pigment koji daje karakteristi)nu (rvenu boju – nitrozomioglobin. -okazano je da u proizvodima od mesa u kojima postoje soli azota uz sadejstvo (revne mikroBore dolazi do stvaranja toksi)nih nitrozamina. Ltetni eekti dokazani na eksperimentalnim %ivotinjama – methemglobinemija, hipertro9ja zone glomeruloze nadbubrega, genotoksi)nost. Natrijum nitrit ima i vazodilatatorna svojstva. -ravilnikom o bezbednosti hrane upotreba nitrita je dozvoljena, ali samo u određenim proizbodima od mesa. -ostupak: >omogenizovati proizvod u toploj destilovanoj vodi, da se dobije gust rastvor. 5a)ekati da se istalo%i i dr%ati na toplom vodeno kupatilo F ?". Ciltrirati bistri sadr%aj. Ciltrat podeliti u dva erlenmajera od po # ml. Kvaliaiv*a &%o-a: -rvi je sa*-ar- – dodati dve kapi standardnog rastvora za nitrite. 2rugi je analiza. U oba se dodaje po & ml E1 sulanilamid @ voda @ kon(. >?l". @ &ml E1 sulanilamid @ voda @ kon(. >?l" @ #,'ml E$ kon(. >?l" STANDARD mešati i sa)ekati '!1 minuta @,' ml E# N!atil!1!etilendiamin!hlorid" ru%i)ast"
@ &ml E1 @ #,'ml E$ ANALIZA @,' ml E$ nijansa ru%i)aste" u zavisnosti od nitrita
Kva*iaiv*a &%o-a – podrazumeva merneje intenziteta ru%i)aste boje otometrijskim merenjem na talasnoj du%ini od '$H nm.
35
II 11.PARAZITI ZRNASTE HRANE I ;ITARI=A
3vi insekti !*i/avaj! zr*a i za"a#!j! sa& (roizvo- menjaju organolepti)ke osobine". -reglji izazivaju alergije, a mogu uzrokovati rinitis, konjuktivitis, dermatitis, astmu. Neophodno je da ! s'la-i/! i osavi %&(%ra!ra bude ispod 1' ?, vla%nost u proizvodu ispod 1$D. 5kladišta treba redovno provetravati i pratiti. -odela parazita: 1. ;i/+i a. ži*i '!'!lji0ar ,. ži*i žiža' (. %i%ak "ra/'a , (/%*i+% , '!'!rz!*i -. ,ra/*ari 7. :olj+i a. (%(%ljasi ,ra/*%*i &olja+ ,. ži*i &olja+ +. a&,ars'i &olja+ 6. Pr%"lji a. ,ra/*%*i (r%"alj
-roizvode sa šteto)inama ne treba unositi u skladište, jer se oni mogu proširiti i na nezara%ene proizvode. S!z,ija*j% /%o0i*a treba da se vrši kada u 1 kg proizvoda ima 1!' jediniki. 7ko se izvan zrna nađe jedan %i%ak, smatra se da u zrnevlju postoji bar 1 jedinki u razli)itim azama razvoja. Broj j%-i*'i s% !vr#!j% – prosejavanje kroz sita, prese(anjem zrna, bojenjem zrna, presovanjem, potapanjem zrna, inkuba(ijom, akusti)nom ili rendgen metodom. U*i/ava*j% i*s%'aa – primena insekti(ida, *# ? u toku # minuta, '*,' ? u toku 1 minuta. -reglji se e9kasno uništavaju smrzavanjem. ;io 'oj% s% savlja ! (ro&% *% s&% -a sa-rži živ% skladištene šteto)ine ili druge insekte u bilo kom razvojnom obliku. ;io ! s'la-i/! mo%e sadr%ati -o &rva i*s%'a ili *jiovi -%lova *a 1 '" &as% , ili 6 %'s'r%&%*a *a 1 '" &as%. ;io za *%(osr%-*! lj!-s'! (oro/*j! ! ori"i*al*o& (a'ova*j! *% s&% sa-ržai *i živ% *i &rv% i*s%'% ili *jiov% -%lov%.
36
II 17. DIJETETSKI PROIZVODI
-rema pravilniku o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda, oni treba da zadovolje posebne nutritivne zahteve – z-rav% o-oj0a-i i male de(e, osobe sa (or%&%$%*i& (ro+%so& (ro,av% ili &%a,oliz&a , osobe koje su u (os%,*i& )ziolo/'i& sa*ji&a. 2ijetetski proizvodi stavljaju se u promet kao: 1. 7. 6. . <. C. .
or&!l% za o-oj0aHra*a za o-oj0a- i &al! -%+! Hra*a za oso,% *a -ij%i za &r/avlj%*j% Hra*a za (os%,*% &%-i+i*s'i *a&%*% Hra*a za oso,% i*ol%ra**% *a "l!%* Za&%*% za so Do-a+i isra*i 4-ij%%s'i s!(l%&%*i5
5tavljaju se u promet samo kao upakovani proizvodi. Na pakovanju mora biti *av%-%*a oz*a'a -ij%%s'i (roizvo-. 2eklara(ijom, prezenta(ijom i reklamiranjem dijetetskih proizvoda ne mogu se pripisivati svojstva preven(ije, tretiranja i le)enja bolesti , niti je dozvoljeno pozivati se na takva svojstva. Mogu imati istaknutu nutritivnu deklara(iju. nergetska vrednost i sadr%aj hranljivih sastojaka moraju biti izra%eni na 1 g ili 1 ml proizvoda. 2eklara(ija sadr%i spisak svih sastojaka po popadajuem redosledu u odnosu na njihovu masu u gotovom proizvodu.
37
II 16. :ETODE ZA PRO=ENU STANJA UHRANJENOSTI 1. A*a&*%za
?ilj nutritivne anamneze je da otkrije mehanizme koji dovode pa(ijenta u rizik nutritivnih de9(ita ili su9(ita. Mehanizmi uklju)uju – *%-ovolja* !*os , (or%&%$%*! a(sor(+ij! , s&a*j%*o is'ori/$ava*j% , (ov%$a*% "!,i'% , (ov%$a*% za%v% za (oj%-i*i& *!rij%*i&a. -a(ijenti pod izuzetno visokim rizikom nutritivnih poremeaja:
B:I ispod 1H.' kg;m#, ili su u poslednje vreme imali gubitak vei od 1D svoje te%ine A*or%'sija ili izbegavanje uzimanja hrane du%e od ' dana Pro-!ž%*i "!,i+i malapsorp(ija, (revne 9stule, hemodijaliza, dugo drenirajue rane ili aps(esi" Hi(%r&%a,oli0'a sa*ja sepsa, dugotrajna ebrilnost" Hro*i0*a !(or%,a al'oola Pri&%*a 'ori'os%roi-a ili a*i&%a,olia Poo-&a'lo živo*o -o,a ili -%+a
0a%no mesto ima i (oziiv*a (oro-i0*a a*a&*%za. So+io%'o*o&s'i (o-a+i mogu da uka%u na zna)ajne podatke za nutritivnu anamnezu. 7. izi'al*i (r%"l%-
-osebna pa%nja se obraa na određene z*a'% 'oji !(!$!j! *a (ora*j%*os i to najviše na sluzni(ama, kosi, noktima i ko%i. 0eina znakova je nespe(i9)na i javlja se kada je poremeaj ve daleko uznapredovao. -rimeri su angularni stomatitis <1, <* ili olat de9(it". 4lini)ki pregled samo ukazuje da je potrebno izvršiti dodatne laboratorijske ili unk(ionalne testove. 6. La,oraorijs'% i ,io%&ijs'% a*aliz%
8esto postoji potreba za o-r%#iva*j%& (ro%i*s'o" sa!sa. 2ele se na telesne i vis(eralne belan)evine. /elesne belna)evine su mišii. 0is(eralne belan)evine su sve ostale. +a određivanje s%r!&s'i (ro%i*a rutinski, slu%i nam vrednost serumskih albumina, ali to je pokazatelj hroni)nog poremeaja , a ne akutnog polu%ivot 1'!# dana". +na)ajno je odstupanje za više od #D ispod standarda. +a pre(izniji skrining treba uvek raditi i serum transerin ili prealbumin. +a grubu orijenta(iju slu%i i određivanje !'!(*o" ,roja li&3o+ia. ?irkulišui limo(iti su uglavnom / elkije. /aj broj je veoma zavisan od ishrane i tokom proteinske malnutri(ije veoma rano dolazi do involu(ije tkiva uklju)enih u stvaranje / elija, te e nam ukupan broj limo(ita ukazati na rani proteinski de9(it. S%r!&s'i al,!&i*i $'!'' g;l. #H!$' kod malnutri(ije, as(itesa, enteropatije. Manje od #F kod kvašiorkora. TIB= &'!** umol;l. Manje od # ug;l kod kvašiorkora, de9(ita Ce. -reko & kod pozitivnog N bilansa. S%r!&s'i 'r%ai*i* $#!1$$ umol;l. 6spod '# kod gubitka mišine mase zbog kalorijskog de9(ita. 7 'r%ai*i* ! !ri*! 1!1,* g;dan. Manje od 1 kod gubitka mišine mase zbog kalorijskog de9(ita. U'!(a* ,roj li&3o+ia preko 1H;mm$. 1'!1H blaga malnutri(ija. G!1' srednja, ispod G teška. . A*ro(o&%rijs'a is(iiva*ja
3bjektivno merilo za pro(enu stanja uhranjenosti, rezervi somatskih proteina i masti, kao i njihove distribu(ije. T%l%s*a visi*a – određuje se u prepodnevnim satima pomou antropometra. 2onja ivi(a orbite treba da je u istoj horizontalnoj ravni sa spoljašnjim ušnim kanalom. 3)itava se vrednost do najbli%ih ,' (m. T%l%s*a &asa – meri se de(imalnom vagom, u donjem vešu, nakon pra%njenja. 2o najbli%ih ,1 kg. 38
II 1. INDEKSI UHRANJENOSTI
4rajem #. veka postignut je opšti konsenzus da se koristi Suetlet!ov indeks.
39
II 1C. OBI:I U PRO=ENI STANJA UHRANJENOSTI D%,lji*a 'ož*o" *a,ora : Mera za duplikaturu ko%e i potko%nog tkiva, slu%i kao dobar pokazatelj masne komponente tela. 3ko 'D ukupnih masti je deponovano potko%no. Merenje mo%e da se vrši na svakoj ta)ki gde je mogue odii ko%u i potko%no tkivo do stepena da mo%e da bude obuhvaeno kra(ima kalipera. -rema 5+3 preporu)eno je da se merenje vrši na & ta)ke na desnoj strani tela – ,i+%(s , ri+%(s , s!,s'a(!la , s!(railia'a. Ea)una se kao srednja vrednost $ uzastopna merenja. 4oristi se kaliper )iji kra(i vrše stalan pritisak 1g;mm#".
-ri određvanju na nadlakti(i, obele%ava se sredina nadlakti(e, pri )emu ispitanik dr%i desnu ruku savijenu u laktu pod uglom G stepeni i u blagoj supina(iji ispred grudi. -antljikom od nerastegljive plastike ili metala izmeri se razdaljina između akromiona i olekranona, Bomasterom se zabele%i sredina. +atim se ruka opusti pored tela i meri ta)ka na tri(epsu, a potom na bi(epsu. 5ubskapularni nabor – na donjem uglu skapule, u prirodnom polo%aju od &' stepeni nadole i unutra. 5uprailija)ni ko%ni nabor – na preseku srednje aksilarne linije i kriste ilijake. -ri svakom merenju uhvati se ko%a i potko%no masno tkivo prstima jedne ruke i laganim povla)enjem odvoji od mišia, te se 1 (m ispod stave klješta, zadr%e $ sekunde i o)ita vrednost u mm. Ne puštajui ko%ni nabor, merenje se ponovi još dva puta i izra)una se srednja vrednost. 0rednosti ove & debljine ko%nog nabora se saberu, uba(e u ormulu i izra)una pro(enat masti. :!/'ar+i normalno 1797?. Aojaznost preko 7<. ;%*% normalno 7?96?. Aojaznost preko 66. O,i& *a-la'i+% : Meri se pomou (entimetarske trake, u nivou sredine nadlakti(e. 6z vrednosti obima nadlakti(e i 24N na tri(epsu mo%e se izra)unati obim mišia nadlakti(e kao i površina, koji su indikatori rezervi somatskih proteina u organizmu. O,i& &i/i$a je O,i& *a-la'i+% 4?.61 DKN ri+%(sa5. Normalne vrednosti – &!/'ar+i preko #',$ (m, ž%*% preko #$,# (m. O,i& sr!'a : Meri se na sredini rastojanja između rebarnog luka i kriste ilijake na srednjoj aksilarnoj liniji. 0oditi ra)una da traka bude paralelna sa podlogom, da je osoba u stojeem stavu, ruku opuštenih pored tela. Eezultat se izra%ava u (m. :!/'ar+i – manje od G& (m. -ovean rizik G&!1# (m. +na)ajno povean rizik preko 1# (m. ;%*% – menja od H (m. -ovean rizik H!HH (m. +na)ajno povean rizik preko HH (m.
+a pro(enu strukutre tela pored antropometrije koriste se i druge metode: dvostruko obele%ena voda sa upotrebom stabilnih izotopa vode, ?/, NME, 2T7, ultrazvuk, imedan(a. Cunk(ionalna ispitivanja: /est adapta(ije na mrak rani de9(it vitamina 7". rgometrijski testovi i testovi za pro(enu mišine snage.
40
II 1. DIJETETSKA ISPITIVANJA
Mogu se sprovoditi na (o(!la+io*o& i i*-ivi-!al*o& nivou. Mo%e biti u svrhe de9nisanja dr%avne politike u oblasti hrane i ishrane, potrebe epidemioloških istra%ivanja utvrđivanja povezanosti pojave i preven(ije oboljenja vezanih za nepravilnu ishranu ili planiranja i primene individualne medi(inske nutritivne terapije. 1. A*'%a (o s%$a*j! za 7 saa – retrospektivna metoda koja se zasniva na seanju ispitivane osobe o vrsti, koli)ini i na)inu pripreme namirni(a konzumiranih tokom prethodna #& sata. -rvo ide (ravlj%*j% s(is'a jela i pia, zatim (rov%rava*j% s(is'a , zatim (ro+%*a v%li0i*% (or+ij% vrši se konverzije u grame aproksima(ijom", -%alji na)in pripreme hrane", 'o*a0*a (rov%ra i (ovr-a . #. D*%v*i' isra*% – zlatni standard. ?ilj je pro(ena ishrane tokom perioda od nekoliko dana najviše nedelju dana". Mora da obuhvati bar dva radna dana i jedan dan vikenda mogue razlike". $. U(i*i' o !0%salosi !zi&a*ja (oj%-i*i *a&ir*i+a 4O5 – dizajniran u (ilju dobijanja kvalitativnih ili semi!kvantitativnih podataka o uobi)ajenom obras(u ishrane. Eetrospek(ija o na)inu ishrane tokom du%eg perioda. 5et kategorija u)estalost se kree od #!$O dnevno, 1O dnevno, #!$O nedeljno, 1O nedeljno, 1O mese)no, manje od 1O mese)no.
41
II 1G. ODREDITI ENERETSKE POTREBE NA PRI:ERU
-otreba organizma u energiji de9niše se kao koli)ina nergije koja treba da odr%i energetsku ravnote%u osobe )ija je uhranjenost i telesni sastav kao i stepen 9zi)ke aktivnosti u skladu sa dobrim zdravljem. 4omponente enrgetske potrošnje su:
energija potrebna za ,azal*i &%a,oliza& energija za )zi0'! a'iv*os metaboli)ki odgovor na hranu v. s(%+i)0*o -i*a&s'o -%jsvo ra*%
Merenje se vrši -ir%'*o& 'alori&%rijo& ili i*-ir%'*o (ri&%*o& "as*o" saa i &%r%*j%& 'is%o*i0*% (oro/*j%. U rutinskoj praksi koriste se metode za pro(enu energeskih potreba (ri&%*o& 3or&!la. -reporuke 5+3 #&": -ro(ena energetskih potreba vrši se preko izra)unate energije za bazalni metabolizam. -otrebe u energiji za bazalni metabolizam )ine &'!FD ukupnih dnevnih potreba kod veine ljudi koji ne upra%njavaju intenzivne 9zi)ke aktivnosti.
4od zdravih, normalno uhranjenih odraslih osoba prose)an nivo 9zi)ke aktivnosti je va%na determinanta njihovih ukupnih energetskih potreba. -otrebno je pomno%iti izra)unatu vrednost bazalnog metabolizma sa koe9(ijentom 9zi)ke aktivnosti -7=". 5edenterni slabo aktivan" stil %ivota – PAL 1.? 1.CG 7ktivan stil %ivota – PAL 1.?91.GG 0rlo aktivan stil %ivota – PAL 7.??97.? -reporuke za odrasle zdrave osobe u skladu sa energetskim potrebama: E*%r"%s'% (or%,% 2'+al2 ;iari+% :l%'o Pos*o &%so i &a!*ar'% Povr$% ! a&*o z%l%*o ! *ara*-žaso ! s'ro,*o ! osalo Vo$% Ulja Dis'r%+io*% 'alorij%
1C?? < (or+ija 6 /olj% < (or+ija 7 (or+ij% 1 *%-%lj*o *%-%lj*o *%-%lj*o 6 *%-%lj*o 1 (or+ij% 9< '' 277"2 171
42
7??? C (or+ija 6 /olj% < (or+ija 7 (or+ij% 1 *%-%lj*o < *%-%lj*o < *%-%lj*o *%-%lj*o 7 (or+ij% <9C '' 277"2 7
II 71. 77. PLANIRANJE I SASTAVLJANJE DNEVNO OBROKA II 7. ANALIZA PIRA:IDE ISHRANE
2a bi se isplanirala optimalna ishrana uvodi se pojednostavljen na)in koji podrazumeva podelu svih namirni(a na grupe sa preporu)enim brojem por(ija u okviru svake grupe, a prema energetskim potrebama. -reporuke se baziraju na podeli svih namirni(a u C "r!(a u odnosu na njihov sastav i glavne nutrijente koje obezbeđuju, a gra9)ki su date u obliku piramide ishrane. -iramida !!!! preporuke za dnevni unos # k(al ;iari+% – 1F? " – polovina unetih %itari(a treba da je integralna Povr$% 7??96?? " – jesti raznovrsno povre Vo$% 7??96?? " – jesti raznovrsno voe, pa%ljivo sa sokovima :l%'o – 6 /olj% – jesti polu!obrane i obrane proizvode :%so i za&%*% – 1? " – jesti mršavo meso, morsku hranu i mahunarke. 6zbegavati pr%enje Ulja – veina treba da bude iz ribe, koštuni(a i uljari(a. 3grani)iti tvrde masnoe kao puter, margarin i mast. Unos hrane kojoj je dodat šeer da bude nizak F. izi0'a a'iv*os – najmanje $ min veinom dana u nedelji , de(a * min. *!G minuta dnevno je potrebno za preven(iju ponovnog dobijanja u te%ini
1. #. $. &. '. *.
II 7?. RUPE NA:IRNI=A KAO OSNOV PLANIRANJA ISHRANE
1. #. $. &. '. *. F.
Hl%, žiari+% (iri*a0 %s%*i*% – 1 por(ija – 1 par)e hleba od $ g 1< " ! 6 " (ro F? '+al". Povr$% ! 1 por(ija !!! 1 g povra < " ! 7 " (ro 7< '+al". Vo$% – 1 por(ija – 1 g voa 1< '" ! C? '+al" :l%'o – 1 šolja delimi)no obranog mleka 17 " ! F" (ro < " &asi 17? '+al". :%so ri,a jaja &a!*ar'% – 1 por(ija – $ g srednje masnog mesa " (ro < " &as < '+al". Ulja – 1 por(ija – ' g ulja ;1 kaši)i(a ulja; ! ? '+al. Dis'r%+io*% 'alorij% – mogu se potrošiti na dodate šeere, )vrste masti, alkoholna pia, veu koli)inu grane. 6znosi oko 1
Easpodela kalorija po obro(ima: Dor!0a' – #!#'D Uži*a – 1D R!0a' – $'!&D V%0%ra – #'!$D Unos nutrijenta: U"lj%*i i-rai <9C< U'!(*% &asi 7?96< Pro%i*i 1?96< Unos mikronutrijenata: :!/'ar+i – =a 1??? &"2-* % F &"2-* vi = G? &"2-* ;%*% – =a 1??? &"2-* % 1F &"2-* vi = < &"2-*
43
II 76. PLAN OBROKA OSNOVNE HIPOKALORIJSKE DIJETE ZA TERAPIJU OJAZNOSTI D%)+i o-
V%0%ra
U'!(*o 'alorija
r!(a *a&ir*i+a Broj (or+ija Vrsa *a&ir*i+a Pitari(e $ # O par)e hleba, šolja (erealija Mleko i proizvodi # Lolja mleka, kriška sira Meso i zamene 1 $ šnita pe)eni(e 0oe # # manje narand%e Pitari(e 1 -ar)e hleba Meso i zamene $ G g piletine sa ko%i(om -ovre 1,' Lolja kuvane boranije, 1 srednja šargare Ulja 4aši)i(a margarina Pitari(e # # O par)e hleba Meso i zamene 1,' agnjee grudi -ovre 1 Lolja rendande bundeve Mleko i proizvodi 1 Lolja ermentisanog jogurta 1&G# k(al do # k(al – poveati por(ije, diskre(ione kalorije"
44
I 1. ISPITIVANJE SANITARNO9HIIJENSKIH KARAKTERISTIKA KOLA I PREDKOLSKIH USTANOVA
3va vrsta ispitivanja sprovodi se u svim školskim objektima obavezno prilikom – otvaranja, renoviranja, adapta(ija, promeni kapa(iteta ili re%ima nastave, kao i sistematski periodi)no preporu)eno u dvogodišnjem periodu". 5va ispitivanja se izvode u toku nastave, u prisustvu de(e, nastavnika i zaposlenih, u realnim uslovima. 6zvodi se – merenje dimenzija prostora škole, merenje nivoa buke $,' m udaljenosti od zgrade, visina 1,' m, u prav(u izvora buke najveeg intenziteta ili unutar škole, u toku nastave, na visini od 1,$ m", merenje i analiza adekvatnosti dnevnog osvetljenja, pregled sanitarnog prostora i opreme u školi, pregled prostora namenjenog 9zi)kim aktivnostima, pregled prostora i opreme namenjene ishrani de(e ili u)enika, pro(ena higijenskog i zdravstvenog stanja de(e ili u)enika jednog odeljenja 666 i jednog odeljenja 066". Lkolska zgrada i zemljište:
0eina u)enika do škole peša)i manje od 1!1' minuta #km". 6zgrađena na suvom, osun)anom, poroznom, ravnom terenu, blago nagnuta ka jugu, zaklonjena od jakih vetrova, buke i izbora aerozagađenja. U0io*i+% su okrenute ka jugu!jugoistoku, a o-*i+i2sa*iar*i 0vor2'!i*js'i ,lo' prema severu. -riklju)en na gradsku vodovodnu i kanaliza(ionu mre%u. U'!(*a v%li0i*a z%&lji/a je #'m# po u)eniku u jednoj smeni. U'!(*a (ovr/i*a /'ols'% z"ra-% je ' m# po u)eniku, površina dvorišta isto ' m#. Lkolska zgrada je udaljena od najbli%e susedne zgrade #'m. Udaljenost od glavnih saobraajni(a 1 m. -ostoje dva ulaza sa krilima koja se otvaraju prema spolja. 6ma pomono stepenište za slu)aj opasnosti. 5tpenište je široko 1,'m sa rukohvatima na obe strane Visi*a s%(%*i'a je 1&!1' (m, -!,i*a ##!#' (m. Slo,o-*a /iri*a +%*ral*i o-*i'a je $,' m, a ,o0*i je #,'m.
U)ioni(e opšte namene:
5tandardna dimenzija u)ioni(e opšte namene je G7 & C< & 66 &. iri*a !0io*i+% je ravna dvostrukom rastojanju od poda do gornje ivi(e prozora *!F m". U u)ioni(i se nalazi umivaonik sa pripadajuom higijenskom opremom. Nastavu pohađa $!$& u)enika. Povr/i*a po jednom u)eniku je 1,F m#. Za(r%&i*a po jednom u)eniku je ' m$. or*ja ivi+a (rozora je udaljena od plaona #!$ (m. Para(% rastojanje od poda do donje ivi(e prozora" je H (m. Visi*a (rozora 1,*!#,# m, !'!(*a -!ži*a (rozora F!Hm. Sv%los*i 'o%)+ij%* je 1:', 1:&, 1:$. Priro-*a osv%lj%*os na radnim površinama bar F' lO. a'or -*%v*o" osv%lj%*ja na radnim mestima je vei od #D. Ja0i*a 'o&,i*ova*% -*%v*% i v%/a0'% osv%lj%*osi je bar 1' lO Brzi*a sr!ja*ja vaz-!a pri zatvorenim prozorima zimi ,1' m;s, leti ,$ m;s. T%&(%ra!ra vaz-!a u toku )asa je #!#1 ?. R%laiv*a vlaž*os &!* ?. +idovi su obojeni svetlim nijansama, plaon belom bojom.
4abineti: 45
Povr/i*a la,oraorij% po u)eniku 1,H m#. Ja0i*a osv%lj%*osi radnih mesta u)enika iznosi $ lO. T%&(%ra!ra vaz-!a 1H!1G ?. -risutna je dodatna mehani)ka ventila(ija
Lkolski nameštaj i pribor:
Ta,la je 9ksirana rontalo od u)enika, levo od stola nastavnika, dimenzija #,* O 1,# m. /abla je obojena tamnom mat bojom, osvetljenost na sredini je $ lO. Rasoja*j% o- (rvi r%-ova stolova u)enika do table je # m. Rasoja*j% *aj!-alj%*ij%" u)enika do table je H m. 'ols'a 'l!(a se sastoji od 1 stola za # u)enika i # odvojene pomi)ne stoli(e. Raz&a' iz&%#! r%-ova klupa ili odstojanje od zida" je F!1(m. 5tolovi su zaobljenih ivi(a -i&%*zija – 1$ O ' (m. -ostoje $ dimenzije visine stolova i stoli(a. Razli'a ! visi*i !0%*i'a koji sede u istoj klupi je maksimalno 1 (m. U)eni(i su raspoređeni u klupama uva%avajui potrebe vida, a levoruki sede u levoj polovini klupe. Visi*a s%-i/a pribli%na je du%ini potkoleni(e u)enika – #HD /0 u)enika iri*a s%-i/a je &!' (m. Visi*a s%-i/a – u)enik kada sedi uspravno, uz naslon, dodiruje pod (elim stopalima D!,i*a s%-i/a je #;$ du%ine natkoleni(e – #D /0 u)enika. Di3%r%*+a 'l!(% je vertikalno rastojanje prednje ivi(e sedišta od unutrašnje ivi(e stola – 1*D /0. -rakti)no kada u)enik sedi sa spuštenim rukama niz telo, oslonjen o naslon sedišta, laktovi dodiruju sto, pri )emu ramena nisu ni podignuta, ni spuštena. Va)ke torbe se nose na leđima preko oba ramena. T%ži*a or,% ne prelazi 1D te%ine u)enika.
5anitarni prostor i oprema:
?!i su smešteni na krajevima hodnika, imaju prozore za prirodnu ventila(iju Na $!$* u)enika ima 1 ? kabina i # pisoara +a 1'!1H u)eni(a ima 1 ? kabina najmanje 1m O 1,'m. +a nastavno osoblje postoji poseban ?
-rostor namenjen 9zi)kim aktivnostima:
-ostoji sala za )zi0'o v%ž,a*j% površine #' m# – #&m O 1#m O 'm Uz salu se nalaze # svla)ioni(e po 1* m#. Ciskulturna sala ima prostoriju za rekvizite od $ m#. -rozori se nalaze na obema du%nim stranama sale, obezbeđuju prirodnu ventila(iju i površine su u odnosu na pod 1:'. V%/a0'o osv%lj%*j% prose)no najmanje 1# lO. D*%v*a sv%los u sali prose)no najmanje '!H lO. -od je od parketa ili savremene elasti)ne podloge. /emperatura 1*!1H ?, radijatori zaštieni maskama. Lkola poseduje spoljašnje ve%balište $m O *m
6shrana u)enika:
elovnik sastavlja dijeteti)ar u saradnji sa školskim lekarom. 46
3bo(i podle%u redovnoj kontroli higijenske ispravnosti i bromatološkoj analizi. +aposleno osoblje u kuhinji koristi posebnu garderobu i sanitarni )vor. Za(osl%*i u kuhinji podle%u redovnoj zdravstvenoj kontroli svake godine, a kontronli na kli(noštvo na * mese(i.
+dravstvena zaštita u)enika:
-ostoji zdravstveni kabinet. -ostoji stomatološka ambulanta. 1 školski lekar i # medi(inske sestre obavljaju sve zadatke na zdravstvenoj zaštiti # škole. 3dluka o psiho9zi)koj zrelosti deteta za polazak u 6 razred donosi se na osnovu detaljnog pregleda deteta od strane tima stru)njaka. Nadzor se sprovodi putem sistematskih pregleda i kontrolnih pregleda koji se sprovode svake godine. -reventivnim pregledom su obuhvaena sva odeljenja 6, 666, 0, 066 razreda.
III 1. DEZINEK=IJA I STERILIZA=IJA U PREVEN=IJI INTRAHOSPITALNIH INEK=IJA :%a*i0'a -%zi*3%'+ija >i/$%*j% , (ra*j% , as(ira+ija , r%/%*j%. 3dstranjuje se više od GD prisutnih mikroba. izi0'% &%o-%
da se ispusni ventil zatvori. -ritisak po)inje da se penje i o)itava se na manometru. Materijali za steriliza(iju su rublje, zavojni materijal, komprese, hirurške rukavi(e, gumeni drenovi. 5tavljaju se u i&%l,!/ov% -o,o/%. 5teriliza(ija traje 6? &i* 17? = (risa' 1 a& . Mo%e i 1'!# min, 1$$ ?, pritisak # atm. 3kna doboša se otvore da para struji kroz materijal, po završenoj steriliza(iji okna se zatvaraju, materijal ostaje sterilan sledeih #& )asa. 7utoklav ne sme odmah da se otvori, prvo se otvara ispusni ventil da bi se izjedna)io spoljašnji pritisak i temperatura, pa se tek tada otvara aparat. >emiklav – hermeti)ki zatvorena komora, sterilzia(ija na bazi hemijskog dejstva sa $ atm. *. S%riliza+ija %il%*9o'si-o& – za plasti)ne ili gumene predmete i one koji se ugrađuju u bolesnika. 2ugo vreme potrebno za steriliza(iju, visoka (ena itd. 4od nas se vrši samo u +avodu za bio(ide i medi(insku ekologiju. F. UV i jo*iz!j!$% zra0%*j% – u vidu germi(idnih lampi, 7
Mehanizmi dejstva: D%*a!ri/! (ro%i*% – baze, kiseline, alkohol. :%*jaj! 3!*'+ij! $%lijs'% o(*% ili j% raz"ra#!j! ! katjonski, anjonski i nejonski deterd%enti i enoli. D%l!j! *a 3!*'+io*al*% "r!(% (ro%i*a – teški metali, ormalehid, organske boje itd. 6dealni dezin9(ijens treba da ima sledee karakteristike – širok spektar delovanja, nije otrovan, u radnim rastvorima ne nadra%uje ko%u i sluzoko%e, dobro se rastvara u vodi, aktivan u i u kiseloj i u baznoj sredini nije kan(erogen i nema teratogeno dejstvo, ne dovodi do ošteenja predmeta, jetin, lako dostupan i pogodan za transport, brzo dovodi do smrti mikroba, ne uti)e na aktore okru%enja, ima rezidualno dejstvo, jednostavan za upotrebu, bez mirisa ili prijatnog mirisa. >emijski dezin9(ijensi ; antisepti(i se koriste za – higijensko pranje, higijensko utrljavanje, hirurško pranje, hirurško utrljavanje, dezinek(iju ko%e, površina, instrumenata i platna. 2ezinek(iona sredstva menjati na svaka $ mese(a zbog nastanka rezisten(ije. -rovera preparata ispitivanje sposobnosti uništavanja" je sa*-ar-iza+ija (r%(araa – uzimanje uzoraka za analizu metodom vla%nog brisa proveravati da li su površine koje su o)išene zaista obeskli)ene. Eezultati se kategorišu kao – sterilan, zadovoljava ili ne zadovoljava. Ko*rola s%riliza+ij% :
1. izi0'% &%o-% – kontrola temperature na termometru, pritiska na manometru ili stavljanje belog papira u suvi sterilizator koji na 1H ? poprima %ukastu boju. #. H%&ijs'a &%o-a – primena Mikulievog papira. /amno ljubi)ast je, a na 1 ? 1' min, boja prelazi u belu. Mo%e i pomou sumpornog praha koji na 1# ? prelazi u amornu istopljenu masu. $. Biolo/'% 'o*rol% –
III 7?. UPRAVLJANJE :EDI=INSKI: OTPADO:
Medi(inski otpad je sav otpad, opasan ili neopasan, koji se generiše pri pru%anju zdravstvenih usluga. 1!#'D )ini opasan otpad. 48
Neopasan – sli)an komunalnom. 3pasan otpad – patoanatomski, arma(eutski, (itotoksi)ni, zagađen krvlju, inektivni, hemijski itd. Na(ionalni vodi) za bezbedno upravljanje medi(inskim otpadom. 8etiri klju)na na)ela upravljanja otpadom: 1. Na0%lo -!ž*% o-"ovor*osi – odgovoran je proizvođa) otpada i sve druge osobe koje )e tim otpadom dalje rukovati. #. Na0%lo ,lizi*% – otpadom se upravlja što je mogue bli%e mestu na kome on nastaje. ?ilj je da se smanji razdaljina otpad prenosi. $. Na0%lo (r%-osrož*osi – ukoliko nije poznata vrsta otpada, pretpostaviti da otpad pripada najopasnijoj kategoriji. 6zbegava se pot(enjivanje opasnosti od nepoznatog otpada. &. Hij%rarija o(a-a – na)in upravljanja koji bi trebalo da se odabere tako da povea korist od navedenog otpada. =ansinkove merdevine – penjanje od najmanje po%ejne mogunosti za upravljanje odpadom, do najpo%eljnije odlaganje, povraaj energije, re(ikla%a, ponovna upotreba". Upravljanje otpadom je skup mera koje obuhvataju sakupljanje, razvrstavanje, pakovanje, obele%avanje, skladištenje, transport, tretman ili bezbedno odlaganje. Pa'ova*j% o(a-a :
Ko&!*al*i o(a- – (rne kese O/ri (r%-&%i – %uti kontejneri Paoa*ao&s'i o(a- – braon kese I*3%'iv*i o(a- – %uti kontejneri O(a- za"a#%* 'rvlj! i %l%s*i& %0*osi&a – sive duple kese ili %uti kontejneri H%&ijs'i o(a- – (rveni kontejneri =ioo'si0a* o(a- – ljubi)asti kontejneri ar&a+%!s'i o(a- – (rvene kese i kontejneri
O,%l%žava*j% o(a-a:
4lasi9ka(ija otpada se sprovodi u skladu sa srpskom verzijom vropskog kataloga otpada 4atalog otpada Eepublike 5rbije". 3bezbeđuje univerzalni sistem za klasi9ka(iju otpada. 2odeljuje se šesto(irena šira kojom se određuje i klasi9kuje otpad. Upotreba nalepni(a nam omoguava, da ukoliko se jave neki problemi, mo%emo da utvdimo odakle je otpad došao. Nalepni(a sadr%i – ,oj! , (or%'lo , -a!& (roizvo-*j% , 'oli0i*! , i&% li+a 'oj% (o(!*java *al%(*i+! , /i3r! EKO , i "ra)0'i (ri'az u slu)aju inektivnog – znak toksi)no". /retman otpada: 0rši se postup(ima i*si*%ra+ij% i 'o9i*si*%ra+ij% , kao i postup(ima -%zi*3%'+ij%2s%riliza+ij% u autoklavima, &l%v%*j%& ili -ro,lj%*j%& ! -ro,ili+a&a . III 1F. SANITARNA KARAKTERISTIKA ZDRAVSTVENIH USTANOVA
-re po)etka rada bilo koje zdravstvene ustanove trebalo bi popuniti upitnik koji predstavlja li)nu kartu te zdravstvene ustanove iz koga se mogu sagledti nedosta(i i prednost po)evši od građevinskih, prostornih, pa do stanja stru)nih slu%bi. U bolni)koj sredini svi moraju snositi deo li)ne odovornosti pri nastajanju intrahospitalne inek(ije zavisno od vrste posla kojim se bave, ali u slu)aju nastale inek(ije krivi)no odgovara lekar. 49
Upitnik sadr%i: O(/% (o-a'% – odgovorno li(e, glavna sestra, broj zabposlenih, broj odeljenja, )uvanje lekova itd. Sa*iar*o9%*i0'o i "ra#%vi*s'o sa*j% o,j%'a – tip gradnje, kapa(itet objekta, snabdevanje vodom, grejanje, broj ulaza itd. Ko&isija za IHI 3or&ira*a – na)in dezinek(ije na rizi)nim odeljenjima, kontrola dezinek(ije i steriliza(ije, stanje i broj bolesni)kog veša itd. Isra*a ,ol%s*i'a i oso,lja – snabdevanje hranom, tip kuhinje, stanje i odr%avanje kuhinje itd. La,oraorijs'a sl!ž,a. Sa*iar*i ,lo'ovi. :rva0*i+a . Sl!ž,a za %*i0'o o-ržava*j% o,j%'a.
50
III 1G. :ETODE ZA KONTROLU STANJA VAZDUHA U ZDRAVSTVENI: USTANOVA:A
Mikrobi koji se nalaze u vazduhu nazivaju se a%ro(la*'o*i&a i )esto su spojeni sa krupnim )esti(ama aero ili hidrosola. Ukoliko su ovi manji, utoliko e njihovo lebenje u vazduhu bizi du%e. Metode se dele na one koje određuju koje je ukupno prisustvo mikroba u vazduhu 'va*iaiv*%" i one koje određuju koji su mikrobi prisutni u vazduhu 'valiaiv*% ". ilra+io*% &%o-% : +asnivaju se na propuštanju određene koli)ine vazduha kroz spe(ijalne 9ltre por(elanske, azbestne, papirne", sa kojih se ispiranjem dobija supstrat za zasejavanje i dalju identi9ka(iju ispitivanog vazduha. Sa*-ar-*a s%-i&%*a+io*a &%o-a (o Ko+! : kspozi(ija otvorene -etrijeve šolje sa hranljivim ili krvnim agarom. kspozi(ija mo%e da traje od ' minuta do više sati. Lolje se zatvaraju i stavljaju u termostat $F ? &H h. 4olonije se broje i određuje se ukupan broj bakterija po kubnom metru vazduha ormulom: 1&6 1???? N 2 S K. N je broj kolonija, 4 je konstnanta za vreme ekspona%e 1 ako je ' minuta, # ako je 1 minuta", 5 je površina -etrijeve šolje F,H'". Metoda se izba(uje iz upotrebe. As(ira+io*% &%o-% : +asejavanje se obavlja dovođenjem ispitivanog vazduha na hranljivu podlogu. 7parati su Sli9sa&(l%r i Air sa&(l%r SAS.
Uzorak vazduha se propušta brzinom protoka aparata i direktno zasejava na hranljivu podlogu koja se nalazi na rotirajuem delu aparata. Peljeno vreme uzimanja uzorka se reguliše na aparatu, u prostoru gde o)ekujemo najmanji broj mikroorganizama uzorak vazduha uzimamo najdu%e. -ravila asepse. 6nkuba(ija zasejanih uzoraka na $F ?, &H h, nakon )ega se broje.
51
OSNOVNE RADIJA=IONE VELI>INE onizujue zra)enje je %l%'ro&a"*%*o gama, T" ili 0%si0*o ala, beta" zra)enje koje &ož% -a jo*iz!j% &a%rij! i )ija je %*%r"ija v%$a o- 17 %V .
A'iv*os – broj radioaktivnih raspada u jedini(i vremena. edini(a je B%'%r%l. 1
4ada se meri koli)ina energije koju emituje radioaktivni izvor koristi se jedini(a
Svara*j% %l%'ri0*% sr!j% (o- !i+aj%& jo*iz!j!$%" zra0%*ja ! 'o&ori is(!*j%*oj "aso& helijumom, neonom ili argonom – Aajgerov radiološki detektor S+i*ila+ija o-*os*o @!or%s+%*+ija kristala osora , antra(ena ili organskog rastvora pod uti(ajem gama zra)enja s(intila(ioni broja) i spektrometar". Nastala svetlost se pri sudaru sa otokatodom mernog instrumenta pretvara u struju elektrona otoelektri)ni eekat".
52
I 1G. RADIOLOKI DETEKTOR I LI>NI RADIJA=IONI DOZI:ETAR Ra-iolo/'i -%%'or : 6ma najširu primenu jer pokriva širok spektar jonizujueg zra)enja, jetin je i lak za rukovanje. Namenjen je otkrivanju i merenju gama i beta zra)enja na ljudima, kao i iznad površinskih delova vode, hrane, zemljišta i predmeta.
oniza(iona komora – spojena je kablom sa telom detektora. 6spunjena je vazduhom ili gasom >e, Ne ili 7r. 4roz nju je provu)ena %i(a. -omou baterije smeštene u telu instrumenta, stvara se napon između zidova komore i %i(e. -ri prodoru radioaktivnog traenja u komoru dolazi do joniza(ije vaduha, i stvaranja elektri)ne struje jona između katode zidovi" i anode %i(a". -rozor na sondi – pri merenju mo%e biti otvoren gama @ beta" ili zatvoren samo gama". U telu instrumenta nalazi se ampermetar koji ja)inu elektri)ne struje prera)unava u odgovarajue vrednosti za ja)inu apsorbovane doze zra)enja u dva opsega – +Q2 , i !Q2. 2etek(ija se mo%e vršiti i pomou slušali(a, pri )emu se )uje pu(ketanje pri stvaranju svakog para jona u joniza(ionoj komori. :%r%*j% *a lj!-i&a – sonda se pomera na odstojanju 1 (m od tela. -osebna pa%nja za povrede na površini ko%e i otkrivene delove tela. 2ozvoljene vrednosti su < !Q2 za o'riv%*% delove tela i 1
U mirnodopskim uslovima naj)eše se koriste 9lm!dozimetar i termoluminis(entni dozimetar. 4oriste se u medi(inskoj dijagnosti(i, u veterinarstvu, biologiji, tehnologiji itd. U ratu i pri nuklearnim ak(identima, kada se o)ekuje mnogostroku poveanje doze radioaktivnog zra)enja, u naj)ešoj upotrebi je li)ni hemijski dozimetar. il&9-ozi&%ar: 5astoji se iz dozimetarskog 9lma, smeštenog u bakelitskoj kutiji(i. Nosi se naj)eše $ dana , prika)en na radno odelo u visini grudi. -ri izlaganju dolazi do za(rnjenja 9lma, propor(ionalno dozi zra)enja. edan deo 9lma je za/i$%* &%al*o& (lo0i+o& gama @ T", drugi je slo,o-a* gama @ T @ beta". 5tepen za(rnjenja se meri otoelektri)nim )ita)em. T%r&ol!&i*is+%**i -ozi&%ar: Eadi na prin(ipu merenja koli)ine emitovane vidljive svetlosti iz kristala kal(ijum!Buorida ili litijum Buorida usled zagrevanja pri izlaganju jonizujuem zra)enju.
53
H%&ijs'i -ozi&%ar: 6ma oblik penkala sa ampulom sa te)nim hemijskim sistemom, koji pri izlaganju T, gama zra(ima ili neutronima, menja boju. Na zatvara)u dozimetra upisana je nula instrumenta osnovna doza", koja je spe(i9)na za svaki dozimetar. >ia*j% r%z!laa vrši se pomou )ita)a doze, vizuelnog kolorimetra, sa etalonima boja, karakteristi)nim za određenu dozu. U središtu )ita)a nalazi se bubanj sa upisanih $$ vrednosti doze, u opsegu !1## (AQ koji se mo%e okretati oko svoje ose.
-re )itanja doze bele%e se poda(i o osobi koja je nosila, vreme nošenja, nula dozimetra, datum i na)in ozra)enja. +atim se razvu)e plašt )ita)a i skine )ep sa otvora za postavljanje penkalo!dozimetra. +atvara) dozimetra se skine, pa se dozimetar otvorenom stranom utisne u otvor na )ita)u. 8itanje se vrši posmatranjem u okular i okretanjem bubnja, sve dok se ne nađe boja etalona najpribli%nija boji ampule dozimetra. +atim se na skali bubnja o)ita doza. Eezultat li)ne apsorbovane doze dobija se kada se od doze o)itane )ita)em oduzme nula dozimetra. 4ada je u pitanju akutno ozra)enje (elog tela gama zra)enjem vreme krae od & dana", o)ekivani medi(inski eekti su – do ' (AQ nema simptoma", F' (AQ letalitet 1D". Arani(a eektivne doze za pojedin(e iz stanovništva iznosi 1 m5v godišnje. 2ozvoljena ukupna aktivnost za radionuklide emitere ala zra)enja u vodi je ,1
5lu%i za otkrivanje i grubu identi9ka(iju bojnih otrova u vazduhu. Eadi na prin(ipu promene boje hemijskih materija u indikatorskim (ev)i(ama u kontaktu sa ?N, hlor(ijan", (li'av+i iperit", za"!/ljiv+i ozgen". 2elovi detektora su 'li(*a (!&(a , i*-i'aors'% +%v0i+% i (o&o$*i -%lovi. Eu)na pumpa slu%i za prosisavanje ispitivanog vazduha kroz (ev)i(u.
I 71. RHB DEKONTA:INA=IJA LJUDI HRANE I VODE ZA PIE
+a individualnu zaštitu od E>< kontamina(ije koristi se: Os*ov*a o(r%&a – maske, gumene rukavi(e, plasti9(irani ogrta), pasta za obuu. Do-a*a sr%-sva za RHB izvi#a*j% i -%'o*a&i*a+ij! – gumene )izme, radno odelo i ke(elja od gumiranog platna. :as'a: Najva%nije li)no zaštitno sredstvo. Ltiti na prin(ipu izola(ije li(a od spoljnog vazduha, uz istovremenu 9ltra(iju kontaminiranog vazduha. 5astoji se iz obrazine i (edila. 3brazina – priranja uz pomo elasti)nih traka. /ripleks stakla štite o)i.
Maska treba da se stavi za najviše 1 sekundi. -ri tome se udahne, prestane sa disanjem i zatvore o)i. -rvo se stavlja brada unutar obrazine, maska se navu)e na (elo li(e, i trake potom zategnu preko glave i vrata. >ermeti)nost se proverava tako što se otvor (edi zatvori dlaom, udahne i zadr%i vazduh, pri )emu obrazina mora ostati priljubljena uz li(e. -ri skidanju maske uhvati se nosa) ventila izdisanja, povu)e se nadole i napred, izvu)e brada iz obrazine, i maska podigne nagore. +aštitni eekat maske smanjuje se ukoliko je sni%ena kon(entra(ija kiseonika u atmoseri, pri enormno visokom zagađenju vazduha i pri velikim 9zi)kim naporima. Ra-iolo/'a -%'o*a&i*a+ija lj!-i : D%li&i0*a -%o'*a&i*a+ija – vrši se pri prvoj i opštemedi(inskoj pomoi. =i(e, vrat i ruke peru se vodom i sapunom, ili prebrišu vla%nim tamponom. 5luzni(e o)iju, nosa i usta se ispiraju #D rastvorom Na>?3$. 3delo i obua se istresu i o)etkaju. Po(!*a -%'o*a&i*a+ija – vrši se u dekontamina(ionom odeljenju zdravstvene ustanove. 3rganizuje se po prin(ipu jednosmernog sanitarnog propusnika. U svla)ioni(i se skidaju oprema, odea i obua i stavaljaju u plasti)ne vree. 4ontamina(ija površine tela se proverava radiološkim detektorom. ako kontaminirana kosa se ošiša. /ušira se toplom vodom uz korišenje sapuna i sunđera. -rvo se peru ruke, pa od glave nadole. 5luzni(e se ispiraju #D Na>?3$. H%&ijs'a -%'o*a&i*a+ija lj!-i : vrši se uz pomo li)nog pribora za dekontamina(iju" D%'o*a&i*a+ija sl!z*i+a o0ij! *osa i ž-r%la – napravi se rastvor #D Na>?3$. 5adr%aj 9ole sa #g se sipa u 1 l vode. -romuka se i sa)eka 1 min. 7ko je bojni otrov unesen hranom ili vodom, izaziva se povraanje guranjem prsta u arinks. -opije se više gutljaja rastvora, zatim se ponovo izazove povraanje. D%'o*a&i*a+ija li+a i 'ož% – vidljive kapi otrova se upiju 9lter papirom. Na tampon vate se sipa dekontamina(ioni prašak, zapraši se kontaminirano mesto. -osle $ sekundi, prašak se skine vatom i zaprašivanje ponovi, uz ostavljanje praška najmanje * sati. A*-i-o (roiv *a-ražljiva+a – uzeti ampulu a&i*o)li*a , razbiti gazom uvijeni deo ampule i natopiti ga okretanjem ampule dnom nagore. -rekinuti disanje, staviti zaštitnu masku, ispod obrazine staviti natopljeni deo ampule u nozdrvu, te disati do nestanka simptoma. A*-i-o (roiv *%rv*i orova – odmah po pojavi simptoma dati # mg atropina intramuskularno, ako simptomi ne prestanu ubrzu, dati i drugu siretu sa # mg atropina @ &' mg pralidoksima. -otpuna dekontamina(ija se vrši isto kao radiološka, samo se dopunjuje 1D rastvorom hloramina. 55
Biolo/'a -%'o*a&i*a+ija lj!-i – metode dezinek(ije ko%e i sluzni(a. -osle pranja ko%a se dezin9kuje 1D rastvorom hloramina, a sluzni(e se ispiraju #D rastvorom Na>?3$. Ra-iolo/'a -%'o*a&i*a+ija (ovr/i*a – pranjem vodom pod mlazom. H%&ijs'a -%'o*a&i*a+ija (ovr/i*a – 1D rastvor hloramina. Ra-iolo/'a -%'o*a&i*a+ija *a&ir*i+a – nepropusnu ambala%u oprati. U propusnoj ambala%i skinuti $ (m površnog sloja i izvršiti radiološki kontrolu namirni(e. /e)ne namirni(e nemogue je radiološki dekontaminiratii, ve ih je potrebno zakopati. H%&ijs'a -%'o*a&i*a+ija *a&ir*i+a – nepropusnu ambala%u dezin9kovati hlornim preparatom. U propusnoj ambala%i – skinuti $ (m površnog sloja, izvršiti toksikološku kontrolu. /e)ne namirni(e zakopati.
Eadiološka dekontamina(ija vode za pie – razbla%ivanje ispravnom vodom. Uobi)ajenim metodama pre)išavanja vode uz 9ltriranje aktivnim ugljem, posti%e se H'D e9kasnost. -rimenom jonskih izmenjiva)a, e9kasnost radiološke dekontamina(ije se poveava na GGD. >emijska dekontamina(ija vode za šie – ukoliko je voda bistra sprovodi se hiperhlorisanje, uz kontakt od $ minuta i 9ltriranje aktivnim ugljem. 7ko je voda zamuena, primenjuje se niz postupaka pre)išavanja.
56
