Seminarski rad
Uvod Sa stanovišta savremenog koncepta zdravlja čoveka i sistema zdravstvene zaštite ljudi, nedvosmislen je zaklju čak da je stepen demokratičnosti nekog društveno-ekonomskog i političkog sistema veći ukoliko je razvio efikasan i racionalan sistem zdravstvene zaštite. U samoj definiciji zdravlja akcentovano je stanje kohezije fizi čkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, uz odsustvo bolesti i stanja onesposobljenosti. Drugim rečima, zdravlje polazi od stanja unutrašnje ravnoteže, koja vodi ekonomski i socijalno produktivnom životu, i ravnoteže sa okolinom. Pitanje ravnoteže se tumači naporima pojedinca i zajednice da uspostave interakciju sa svojom socijalnom, kulturnom, ekonomskom sredinom putem razmene, komunikacije, rada i sl. odluka. U okolnostima potpune adaptacije pojedinca spoljnoj sredini, on će biti zdrav, odnosno u stanju unutrašnje dinami čke ravnoteže. Uticaj nepovoljnih faktora će smanjiti adaptabilnu moć pojedinaca, što za posledicu ima poremećaj ravnoteže i stanje bolesti. Pored stepena adaptacije spoljnoj sredini, na održavanje ravnoteže pojedinca uti če i njegov potencijal da sam kreira i kontroliše situaciju. Zdravstveno vaspitanje nije toliko poseban predmet, koliko je stav prema poučavanju u celini. Pravo vaspitanje u najširem smislu je zdravstveno vaspitanje, u kojem kojem su opšta atmosfera, atmosfera, filozofija i praksa škole usmereni prema jedinstvenom cilju, tj sveopštem razvoju tela, razuma i duha. Čitav život u školi mora davati osećaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. Procesom promocije zdravlja ljudi se osposobljavaju da pove ćaju kontrolu i unaprede svoje zdravlje, a samim tim i da se na globalnom nivou održi zdravstvena ravnoteža. Kako zdravlje predstavlja refleksiju svakodnevice, aspiracije pojedinaca da ostvare koheziju fizičkog, mentalnog i socijalnog zdravlja se ispoljavaju kroz identifikaciju i zadovoljenje vlastitih potreba, te istovremenog pozitivnog adaptiranja i menjanja spoljnog okruženja. Karakteristike promocije zdravlja su: obezbe ñuje ravnotežu individue i okoline, potencira pozitivne aspekte zdravlja; orijentisana je na celokupno stanovništvo, odnosno na svakodnevni život kroz osnovne faktore 1
Seminarski rad
zdravlja. U cilju poboljšanja individualnog zdravlja, od pojedinca se traži da menja način života u pravcu unapreñenja zdravlja socijalne, ekonomske, kulturne sredine. Paralelno sa promocijom zdravlja, neophodno je istaći značaj strategije prevencije bolesti, čijim merama se smanjuju rizični faktori za odreñene bolest; smanjuje osetljivost organizma na agense i smanjuju posledice postojećih bolesti. Treba razlikovati primarnu prevenciju, koja predstavlja branu pojavi bolesti ili poremećaja, i sekundarnu prevenciju, koja zaustavlja širenje bolesti, praćenu odgovarajućim dijagnostičkim merama i lečenjem. Kako je promocija okrenuta široj populaciji, a prevencija individui, moguće je istaći i komplementarne aktivnosti kojima se one preklapaju, kao što su smanjenje rizika od bolesti i sl. U strategiji zdravlja glavna komponenta od koje direktno zavisi pravilan način života stanovništva, kao i adekvatno koriš ćenje zdravstvene službe je zdravstveno vaspitanje. Na nivou celokupne zajednice primarno je jačanje socioekološkog zdravstvenog potencijala, koji se ogleda u pravilnom uticaju na životni stil ljudi, fizi čku kondiciju, i sl. Ono što ga razlikuje od individualnog pristupa su usmerenost ka raznim sferama socijalne, ekonomske i kulturne sredine, uz paralelnu modifikaciju zakonodavne politike, npr. očuvanje prirode, kontrola zagañenja, urbana politika, uklanjanje otrovnih materija i sl. 1 Pomenuti pravilan način života je u pogledu razvoja zdravstvene zaštite, pored stalne težnje za produženjem ljudskog života, direktno proporcionalan sa sposobnošću ljudi da vode ekonomski i društveno produktivan život. Sledstveno tome, sva istraživanja oko kvaliteta života okrenuta su definisanju stepena učešća zdravstvene zaštite (lečenje, rehabilitacija i sl.) u sposobnosti za rad i obavljanje svakodnevnih životnih funkcija individua, odnosno fizi čki, mentalni i socijalni domen zdravlja.
1
Cekić S.: Vaspitanje u auti čkoj i feudalnoj epohi, Vranje, U čiteljski fakultet u Vranju, 2001.,str.150.
2
Seminarski rad
1. Uloga vaspitača u higijensko zdravstvenom radu Deca su aktivni učesnici u životu škole i zajednice, i treba pothranjivati njihove zdrave navike. Prema tome, zdravstveno vaspitanje u školi je proces u kojem dete treba da bude najaktivniji učesnik. Učitelj zdravlja – profesor razredne nastave – pomaže razvoju znanja i osnovnih veština deteta. On ima na umu da je svako dete jedinstveno i utvrñuje njegov identitet. On stvara sliku o životu deteta u dva različita sveta – dete u školi i dete izvan škole; razume vezu izmeñu porodice i škole, pa prema tome razume oba sveta. 2 U vezi sa tim on proučava kognitivne, emocionalne, fizičke i socijalne karakteristike deteta. Stalno ima na umu prirodne potrebe deteta da usklañuje njegove zahteve sa zahtevima društva. Da bi to mogao, u čitelj zdravlja održava duh istraživanja i eksperimentisanja u svom radu. Učitelj zdravlja i čitav njegov život imaju uticaj na zdravlje u školi i zajednici i od najveće su važnosti za svakog grañanina, ne samo deteta.3
1. Cilj higijensko zdravstvenoig vaspitanja Cilj Novog zdravstvenog vaspitanja je sveošti razvoj, harmonija, ravnoteža emocija, duha i tela kao i intelekta. U svemu tome pojedinac je okružen uslovima i podsticajima koji ga ohrabruju da izrazi svoju prirodnu težnju za maksimalnim istraživanjem svojih mogu ćnosti. Tako shvaćeno novo zdravstveno vaspitanje usmereno je na prilagoñavanje stavova i ponašanja prema životu i zdravlju. Rezultat njegovog delovanja treba da bude aktivno telo, bistar razum pun interesa i ličnost koja ima skladne odnose sa drugima. Opšti ciljevi vaspitača u higijensko zdravstvenom radu su:
2 3
Kamenov E.: Predškolska pedagogija, ZUNS, Beograd, 1989., str.269. ðorñević B. (1985): Savremena porodica i njena vaspitna uloga, Prosveta, Beograd, str.69.
3
Seminarski rad
Sticanje znanja, formiranje stavova i ponašanja predškolske dece i učenika, roditelja i vaspitača u skladu sa zdravim načinom života. Specifični ciljevi su: Osposobljavanje dece svih uzrasta da vrše pravilne izbore onih oblika ponašanja koji se odnose na zdravlje, u predškolskim ustanovama, školama i zajednici. Da deca steknu osnovne informacije o zdravlju. Da deca formiraju navike i razviju veštine neophodne za postizanje zdravog ponašanja. Da deca primene stečenog znanja i veštine u svakodnevnom životu. Motivisanje dece i onih koji brinu o deci (vaspita ča, prosvetnih radnika, roditelja) za zdrav način života. Podsticanje prosvetnih radnika, predškolske dece, u čenika, roditelja i zajednice na aktivan odnos prema unapreñenju zdravlja i životne sredine kroz različite aktivnosti. Neophodno je, dakle, obezbediti informacije i osnovne pojmove koji su vezani za sledeće sadržaje: Zdravlje kao pojam, briga za zdravlje, čuvanje, ko se brine o našem zdravlju i kako to sami radimo. Lična i opšta higijena (ruke, telo, kosa), higijena ode će i obuće, čuvanje odeće i obuće. Ishrana i njen značaj za pravilan rast i razvoj, obroci, potrebe, ponašanje za vreme obroka i izmeñu obroka, a vezano sa hranom. Bolesti koje se mogu preneti, ali i sprečiti. Lepo ponašanje, druženje, tolerancija, uzajamno pomaganje, poštovanje (uzajamno i starijih), izbegavati sebi čnost. Lepa, udobna, bezbedna i čista životna sredina, zelene površine i zdravlje, uklanjanje otpadaka. Zdravstveno vaspitanje sprovodi se organizovanim i sistematskim radom sa: predškolskom i školskom decom roditeljima (majkama, očevima) i zaposlenim u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama. •
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Na svim nivoima edukacije, a naro čito u neposrednom radu sa decom svih uzrasta sprovoditi zdravstveno vaspitanje kroz rad u grupi, sa aktivnim uključivanjem dece, vaspitača i roditelja kroz slede će metode i oblike rada:
4
Seminarski rad •
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Pranje ruku posle igre, pre i posle jela, nakon koriš ćenja sanitarnog čvora: kada i koliko često u toku dana, upotreba i značaj tople vode, dužina pranja, upotreba tečnog sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer). Takoñe, bilo bi uputno da se oprane ruke brišu papirnim ubrusima za jednokratnu upotrebu, a ne platnenim peškirima. Igra sa igračkama: upotreba igračaka koje je lakše čistiti, prati ili dezinfikovati, prema uputstvu proizvo ñača za upotrebu. Ne ograničavati upotrebu pojedinih vrsta igračaka, nego potencirati redovno i pravilno pranje ruku posle igre i pre obroka. Razgovor i primer da se igra čke i prsti ne stavljaju u usta. Organizovati u predškolskim ustanovama, igru, pozorišnu predstavu, kreativne radionice, crtanje, modelovanje i izložbe na temu "Bolesti prljavih ruku". U osnovnim i srednjim školama kroz pojedine predmete obraditi sadržaje na temu "Bolesti prljavih ruku". Formirati "savet učenika" koji će u svakoj smeni, više puta u toku dana davati "ocenu" stanja higijene sanitarnih prostorija (topla voda za pranje ruku, ispravni vodokotli ći, stanje higijene). Na časovima srpskog jezika vršiti analizu literature (pesme, prozni sastavi) na temu zdravlja, čistoće, higijene i pisanje sastava na temu "Bolesti prljavih ruku". Na časovima matematike raditi zadatke u cilju analize troškova i koštanja bolesti, lečenja, odsustva iz škole učenika i nastavnika. Razgovor i predavanja, radionice, likovni radovi na temu "Bolesti prljavih ruku", značaj pranja ruku posle igre, pre i posle jela i užine u školi, nakon korišćenja sanitarnog čvora, kada i koliko često u toku dana, upotreba i značaj tople vode, dužina pranja, upotreba sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer). Treba ohrabrivati decu, vaspita če i roditelje da zahtevaju stvaranje optimalnih higijensko-epidemioloških uslova u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama u cilju stvaranja zdravog okruženja za život, igru i rad.
5
Seminarski rad
2. Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevo ñenje onoga što znamo o zdravlju u željeni način ponašanja, uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanje optimalnog razvoja li čnosti.4 Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja su: •
• • •
• • •
•
• • •
• •
•
•
• •
razvijanje psihički i fizički zdrave ličnosti, odgovorme prema sopstvenom zdravlju; stvaranje pozitivnog odnosa i motivacije za zdrav na čin življenja; vaspitavanje učenika za rad i život u zdravoj sredini; sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju o čuvanja i unapreñivanja zdravlja; promovisanje pozitivnih socijalnih interakcija u cilju o čuvanja zdravlja; podsticanje saznanja o sebi, svom telu i sopstvenim sposobnostima; razvijanje psihičkih i motornih sposobnosti u skladu sa individualnim karakteristikama; motivisanje i osposobljavanje učenika da budu aktivni učesnici u očuvanju svog zdravlja; razvijanje navika kod učenika za očuvanje i negovanje svoje okoline; razvijanje istraživačkih sposobnosti, kritičkog mišljenja i kreativnosti; proširivanje znanja o jedinstvu i sveopštoj povezanosti procesa u prirodi; razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i drugima; uključivanje porodice na planu promovisanja zdravlja i usvajanja zdravog načina života; razvijanje meñusobnog poštovanja, poverenja, iskrenosti, uvažavanja ličnosti, jednakosti i otvorene komunikacije; usvajanje i prihvatanje pozitivnih i suzbijanje negativnih oblika ponašanja značajnih za očuvanje zdravlja; upoznavanje sa najosnovnijim elementima zdravog na čina života; upoznavanje sa protektivnim faktorima za zdravlje, kao što su: fizička aktivnost i boravak u prirodi.
4
ð. Jakovljević, V. Grujić, P. Mićović, D.ðokić, Reforme u oblasti zdravstvene zaštite, Institut za zaštitu zdravlja Srbije, Beograd 1997., str.250.
6
Seminarski rad
3. Kakva je uloga vaspitač a u higijensko zdravstenom radu? Zdravstveno vaspitanje u školi je proces u kojem dete treba da bude najaktivniji učesnik. Dužnost vaspitača zdravlja – profesora razredne nastave - je da mu pomogne da postigne što ve ći duševni i fizički razvoj i da usvoji znanje i osnovne veštine potrebne u njegovoj životnoj sredini, a istovremeno da uskladi svoje unutrašnje težnje sa razumnim zahtevima društva. Učitelj utvrñuje individualnost deteta. Ovo znači da proučava svako dete pojedinačno i njegove potrebe. Pogrešno bi bilo kada bi stvarao sliku o savršenom, prosečnom detetu, i onda pokušao, da ostalu decu približi savršenom prosečnom primeru. Svako dete je jedinstveno, i ima bar jedan faktor svojstven samo njemu.5 Učitelj stalno vrši analizu i utvr ñuje pravu konstituciju deteta (nervni, maskulini ili adipozni tip i razne prelazne tipove). Tokom analize i sam mnogo uči proučavanjem sredine iz koje dete dolazi. Ovo prou čavanje se odnosi na sve faze života deteta. Ono je produkt meñusobnih odnosa i uticaja nasledne konstitucije i životnog iskustva. Učitelj upoznaje deč ju prošlost, uslove kod kuće, njegove roditelje, njihove me ñusobne odnose i odnose prema njemu, položaj u porodici, odnose sa bra ćom i sestrama, upoznaje i razume njegove potrebe i značenje njegovog ponašanja. Na ovaj nacin se stvara slika o životu deteta – sa jedne strane se vidi deć ji život u školi, a sa druge strane sasvim nepoznato podru č je – sve što se zbiva sa njime izvan škole. Dete živi u dva razli čita sveta, često sa dva različita ponašanja i dva sistema vrednsti. Ovo predstavlja konfliktno podru č je za učitelja zdravlja. Učitelj mora da shvata važnost veza razumevanja izme ñu doma i škole kako bi se bolje upoznao sa sredinom iz koje dete dolazi. Učitelj zdravlja mnogo uči. Stalno proučava dete, njegovo menjanje iz dana u dan. On ga prati, prou čava i pregleda fizičke karakteristike: da li se menja na bolje ili na gore, da li raste i da li je živahno. On prati i proučava intelektualno sazrevanje: da li napreduje ili nazaduje njegova sposobnost koncentracije, opažanja, shvatanja činjenica, indukcije i dedukcije? Potom dolazi do praćenja emocionalnog sazrevanja: da li mu njegov rad u školi pruža osećaj postignuća i uspeha ili ga ograni čava i stvara mu osećaj manje vrednosti, da li se uči samosavladavanju, samoupravljanju, samodisciplini, odlučnosti i odgovornosti. Konačno prati saradnju: koliko živi u zajednici sa 5
ðorñević B. (1985): Savremena porodica i njena vaspitna uloga, Prosveta, Beograd, str.26.
7
Seminarski rad
drugovima, kao ravnopravan član, kao voña ili, pak, kao sledbenik? Može li se osećati u razumnoj meri kao član školske zajednice koja ga ceni, poštuje i da je u stanju da doprinosi toj zajednici? Ukoliko to nije tako, ne samo da će njemu biti nanesena šteta, ve ć čitava njegova ličnost može biti oštećena, a posledica može biti i fizi čko oboljenje.6 Da li se dete ponaša na poželjan način, pokazuje li bilo kakav problem u ponašanju, reaguje se pitanjem »kakvo značenje to ima?«. Dete poseduje prirodni poriv da uskladi svoje zahteve zahtevima društva. Učitelj zdravlja je u naročito povoljnom položaju da primeti prvi znak takve sklonosti i da se upita šta to znači. Ako nije u stanju da reši takav problem, potrebno je da zatraži savet profesionalca. Moraju nastojati da otkriju prve znakove smetnji duha ili tela, tako da mogu preduzeti potrebne mere dovoljno rano.
6
Kulić R., Despotović M., Uvod u andragogiju Svet knjige, Beograd, 2004., str.62.
8
Seminarski rad
4. Školska okolina – ure ñ enje školske zgrade Postoji školska okolina kao celina. Većina škola su uglavnom nepodesne, loše planirane, zastarele; a zahodi su vrlo često udaljeni od same zgrade. Vodosnabdevanje je obično udaljeno od nužnika i potpuno neprikladno. U školskoj zgradi mnogo toga je u suprotnosti sa poukom u školi i nije u skladu sa ohrabrivanjem da se usvoje ispravne higijenske navike. Dužnost je učitelja zdravlja da podstakne odgovorne da se pobrinu za ureñenje školske zgrade, a istovremeno da podupre nastojanje za ureñenje prostorija za zdravlje. Ako shvate tu svoju dužnost i preuzmu na sebe odgovornost, učitelji su u stanju da preko roditelja povedu akciju za ure ñenje školske zgrade.7 Tek tada će učitelj biti u stanju da neprestano proverava potrebe i uslove koji bi omogućavali, najpovoljniji razvoj deteta. Njegovi će se pogledi menjati kao što se menjaju pedagoški nadzori, ali kada te promene nastupe on će ih moći uočiti i osigurati sve što je potrebno da ih zadovolji. Učitelji kao celina, ne uzimaju aktivno u češće u stvaranju vaspitne politike onako kako bi mogli. Zadrže li duh istraživanja i eksperimentisanja u svom radu, moći će dati koristan prilog razvoju vaspitnih principa i tehnika.
7
Kamenov E.: Predškolska pedagogija, ZUNS, Beograd, 1989., str.67.
9
Seminarski rad
5. Zdravstveno vaspitanje u školi Neophodno je razmotriti zdravstveno vaspitanje deteta i roditelja– zdravstveno vaspitanje deteta u prvom redu. 8 Zdravstveno vaspitanje nije toliko poseban predmet, koliko je stav prema poučavanju u celini. Pravo vaspitanje u najširem smislu je zdravstveno vaspitanje, u kojem su opšta atmosfera, filozofija i praksa škole usmereni prema jedinstvenom cilju, tj sveopštem razvoju tela, razuma i duha. Čitav život u školi mora davati osećaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. Besmisleno je govoriti o čistoći škole ako ona to nije ili o pranju ruku ako nema vode, nema sapuna ni peškira, o disanju i svežem vazduhu u prostoriji koja je hermetički zatvorena. Zato je normalno da deca postanu aktivni učesnici u životu škole i zajednice i da igraju ulogu u održavanju čistoće. Učitelj zdravlja razmatra čitavo to pitanje prilagoñavanja deteta zahtevima života i sudelovanje u zajednici i objašnjava mu da shvati, da mogućnost koju mu pruži škola i zajednica nisu rezultat spontanog rada generacija. Okolina, atmosfera i opšti ton u školi su vrlo važni. Zdravstveno vaspitanje se može uspešno sprovoditi u saradnji sa školskom zdravstvenom službom (školska sestra, patronažna sestra, savetovalište dispanzera). Uz malo dobre volje i saradnje sa obe strane, redovni lekarski pregledi mogu biti koristan deo zdravstvenog vaspitanja. Svaka socijalna situacija u školi može biti korisna prilika za diskusiju o zdravlju.
8
Potkonjak M., Potkonjak N.: Opšta pedagogija, Zavod za udžbenike i n astavna sredstva, Beograd, 1974., str.25.
10
Seminarski rad
6. U či telj zdravlja kao č lan zajednice Primeri vrede više od pretpostavke. Uticaj u čitelja na zdravlje u školi i zajednici mnogo će zavisiti od njegovog zdravlja, njegovog stava i njegovog ličnog primera. Ovde se ne misli na njegove pedagoške metode i akademsku naobrazovanost, već na njegov čitav život. Danas postoji osećaj da je učitelj odeljen od svoje zajednice. To je velika šteta, jer on vrši dužnost koja je od najve će važnosti za svakog grañanina. Stručno znanje mu omogućuje da o mnogim problemima govori sa autoritetom i na taj na čin utiče na dobrobit zajednice. A u čitelj koji ima osećaj za zajednicu može mnogo učiniti da stvori nove standarde i nove ideale lične i društvene odgovornosti.9 Na kraju rada ćemo prikazati koji sve faktori uti ču na nivo zdravlja i na šta sve vaspitač treba da obrati pažnju u higijenskom zdravstvenom radu.
9
Zvačko – Pehar L., Razvojni problemi i vaspitanje predškolske dece, Kultura, Beograd, 1990., str.120.
11
Seminarski rad
2. Zaključak Sa stanovišta savremenog koncepta zdravlja čoveka i sistema zdravstvene zaštite ljudi, nedvosmislen je zaklju čak da je stepen demokratičnosti nekog društveno-ekonomskog i političkog sistema veći ukoliko je razvio efikasan i racionalan sistem zdravstvene zaštite. Tako da zaklju čna razmatranja će mo svesti na definisanju zdravstvene higijene kao osnovu za vo ñenje jednog najprostje rečeno zdravog življenja. U samoj definiciji zdravlja akcentovano je stanje kohezije fizi čkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, uz odsustvo bolesti i stanja onesposobljenosti. Drugim rečima, zdravlje polazi od stanja unutrašnje ravnoteže, koja vodi ekonomski i socijalno produktivnom životu, i ravnoteže sa okolinom. Pitanje ravnoteže se tuma či naporima pojedinca i zajednice da uspostave interakciju sa svojom socijalnom, kulturnom, ekonomskom sredinom putem razmene, komunikacije, rada i sl. odluka. Život u školi mora davati osećaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. Besmisleno je govoriti o čistoći škole ako ona to nije ili o pranju ruku ako nema vode, nema sapuna ni peškira, o disanju i svežem vazduhu u prostoriji koja je hermetički zatvorena. Zato je normalno da deca postanu aktivni učesnici u životu škole i zajednice i da igraju ulogu u održavanju čistoće. Uloga vaspitača u higijenskom zdravstvenom radu je da razmatra čitavo to pitanje prilagoñavanja deteta zahtevima života i sudelovanje u zajednici i objašnjava mu da shvati, da mogućnost koju mu pruži škola i zajednica nisu rezultat spontanog rada generacija. Nadam se da će ovaj rad doprineti bar malo ve ćem interesovanju za iznalaženje adekvatnog rešenja i sticanja navike muanjivanja mogu ćnost i sticanja navike sprečavanja bilo kakve zaraze koja će i tekako ostaviti pečat na našem organizmu.
12
Seminarski rad
3. Literatura 1. Simić S., Dimitrijević Z., Anñelski H. Metode procene zdravstvenog stanja, Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Beograd 1996. 2. ð. Jakovljević, V. Grujić, P. Mićović, D.ðokić, Reforme u oblasti zdravstvene zaštite, Institut za zaštitu zdravlja Srbije, Beograd 1997. 3. Bergant Milica (1973): Promene u porodici i problemi porodi čnog vaspitanja, Pedagogija, Beograd 4. Cekić S.: Vaspitanje u autičkoj i feudalnoj epohi, Vranje, U čiteljski fakultet u Vranju, 2001. 5. ðorñević B. (1985): Savremena porodica i njena vaspitna uloga, Prosveta, Beograd, 6. ðorñević J., Potkonjak N.: Pedagogija, Nau čna knjiga, Beograd 7. Jovanović B.: Škola i vaspitanje, Učiteljski fakultet, Jagodina, 1985. 8. Jovanović Branko (1998): Porodično vaspitanje, Jagodina, Učiteljski fakultet u Jagodini. 9. Kamenov E.: Predškolska pedagogija, ZUNS, Beograd, 1989. 10.Krneta LJ., Potkonjak M., Potkonjak N.: Pedagogija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srbije,Beograd, 1965. 11.Krnjajić S., Socijalno ponašanje u čenika, Beograd, 2004., 12.Krulj S. Radenko, Kačapor Sait, Kulić Radivoje: Pedagogija, Svet knjige, Beograd, 2002. 13.Kulić R., Despotović M., Uvod u andragogiju Svet knjige, Beograd, 2004.
13
Seminarski rad
14.Potkonjak M., Potkonjak N.: Opšta pedagogija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1974. 15.Potkonjak M., Potkonjak N.: Opšta pedagogija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1974 16.Potkonjak Nikola (1996): Pedagoški leksikon, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 17.Trebješanin Ž.: Rečnik psihologije, drugo izdanje, Beograd, Stubovi i kulture, 2001 18.Trnavac N., ðorñević J.: Pedagogija, Naučna knjiga, Beograd, 1995. 19.Zvačko – Pehar L., Razvojni problemi i vaspitanje predškolske dece, Kultura, Beograd, 1990.
14
Seminarski rad
Sadržaj
Uvod............................................................................................................ 1 1. Uloga vaspitača u higijensko zdravstvenom radu..................................... 3 1. Cilj higijensko zdravstvenoig vaspitanja............................................... 3 2. Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja................................................ 6 3. Kakva je uloga vaspita ča u higijensko zdravstenom radu?.................... 7 4. Školska okolina – ureñenje školske zgrade........................................... 9 5. Zdravstveno vaspitanje u školi............................................................ 10 6. Učitelj zdravlja kao član zajednice...................................................... 11 2. Zaključak ............................................................................................... 12 3. Literatura ............................................................................................... 13
15
