ELEKTRANE
Osnovi elektroenergetik elektroenergetikee
Sadržaj Elektrane Elekt Elektro roen ener erge gets tski ki deo deo elekt elektrrana ana Osnovn Osnovnee karakt arakteris eristik tikee elektr elektrana ana Termoelektrane Lokaci Lokacija ja te termo rmoelek elektr trane ane
Transport goriva Kot otlo lovs vski ki deo deo Napo Napojn jnii deo deo Turbi urbins nski ki deo deo Kondenz ondenzacio acioni ni deo Elektr Elektroen oener erge getsk tskii deo Uticaj na prirodnu sredinu Termoelektrana ermoelektrana Nikola Tesla Tesla ! "#$"%&' "#$"%&'
"
ELEKTRANE •
•
•
•
Elektrane su postrojenja u kojima se proizvodi ve(a koli)ina elektri)ne energije* Nji+ov osnovni zadatak je da proizvedu potrebne koli)ine elektri)ne energije u trenutku kada je potro,a) traži* -anas su elektrane redovno deo nekog elektroenergetskog sistema. a veoma retko se javljaju kao izolovana postrojenja u kojima se elektri)na energija proizvodi samo za odre/ene potro,a)e* Elektrane koje pokrivaju potro,nju u gornjem delu dnevnog dijagrama optere(enja optere(enja 0u periodima ve(eg optere(enja1 nazivaju se vršnim elektranama. a one koje imaju zadatak da rade za potro,nju u donjem delu dijagrama osnovnim elektranama 0elektrane osnovnog optere(enja1* 2
ELEKTRANE •
•
Uloga i režim rada pojedine elektrane u elektroenergetskom sistemu zavise. s jedne strane. od sposobnosti elektrane da se prilagodi brzim promenama optere(enja 0najbolje se mogu iskoristiti akumulacione +idroelektrane i elektrane sa gasnim turbinama1 i. s druge strane. od ispunjenja za+teva da se potrebna energija proizvede uz ,to niže tro,kove* U ki,nom periodu godine. velika ve(ina elektrana 0osim oni+ sa velikom akumulacijom1 rade kao osnovne elektrane. a termoelektrane se ,to je mogu(e vi,e koriste kao vr,ne elektrane* 3
ELEKTRANE •
•
•
U su,nom periodu godine uloge se zamenjuju* Kao vr,ne elektrane posebno su pogodne pumpno4akumulacione +idroelektrane 0postrojenja1 jer je kod nji+ prakti)no omogu(eno . je5tina i mogu(e je brzo pri+v pri+vatanje atanje optere(enja* optere(enja* S obzirom na cenu proizvodnje energije. potrebe za potro,njom treba zadovoljavati prvo upotrebom proto)ni+ +idroelektrana 0ukoliko postoji potreban protok vode1. zatim nuklearni+ elektrana i termoelektrana* 6
ELEKTRANE •
•
•
7rema na)inu proizvodnje. elektrane delimo na konvencionalne i nekonvencionalne* nekonvencionalne* U konvencionalne elektrane ubrajamo8 termoelektrane na )vrsto gorivo 0ugalj. nuklearno gorivo19 termoelek termoelektr trane ane na te)no te)no gorivo gorivo mazut mazut 9 +idroelektrane* U nekonvencionalne elektrane ubrajamo8 termoelektrane na gas 0zemni i bio19 geotermalne elektrane9 solarne elektrane9 elektrane9 eolske elektrane 0vetrenja)e19 elektrane na talase mora itd*
$
Elektroenergetski deo elektrana •
•
•
•
•
Elektroenergetski deo elektrana sastoji se od generatora.
trans5ormatora. razvodnog postrojenja i elektri)ni+ kola* Sin+roni Sin+roni generator dobijenu me+ani)ku energiju od turbine pretvara pretvara u elektri)nu energiju* Elektri)na energija se odvodi do trans5ormatora. gde se podiže napon i energija se isporu)uje u elektroenergetsku mrežu* s m g avn e e r n o a. o a vo e o genera ora. pre o trans5ormatora. trans5ormatora. do mreže. postoje i kola sopstvene potrošnje i pomoćna elektri)na kola* Kola sopstvene sopstvene potro,nje služe sa napajanje pomo(ni+ elektri)ni+ ure/aja elektrane. u koje se mogu ubrojati8 ure/aji na kotlu 0mlinovi uglja. ventilatori. ventilatori. 5ilteri dimni+ gasova i napojne pumpe1. ure/aji na turbini 0kondenzatne pumpe. pumpe za ulje1. rasveta. dizalice. punjenje akumulatorski+ baterija. upravljanje zapornim organima 0zatvara)ima1 u +idroelektranama* 7omo(na elektri)na kola služe za napajanje upravljanja i : regulacije. te ure/aja za za,titu i signalizaciju*
Osno Osnovn vnee karak araktteris eristi tikke elek elektr tran anaa •
•
•
Osnovne karakteristike elektrana su8 instalisana snaga. maksimalna snaga i raspoloživa snaga* Instalisana Instalisana snaga snag a se de5ini,e kao aritmeti)ki zbir nazna)eni+ snaga generatora 0&;<1. odnosno kao aritmeti)ki zbir snaga * snaga je istovremeno i nazna)ena snaga elektrane* snaga koju koju elektrana elektrana kao celina Maksimalna snaga je najve(a snaga može da proizvede. uz pretpostavku da su svi delovi elektrane sposobni za pogon* >a +idroelektranu se pri tome pretpostavlja da su protok i pad optimalni. a za termoelektranu da na raspolaganju stoji dovoljna koli)ina goriva zadovoljavaju(eg kvaliteta i dovoljna koli)ina vode zadovoljavaju(eg temperature i )isto(e za +la/enje kondenzatora* ?
Osno Osnovn vnee karak araktteris eristi tikke elek elektr tran anaa •
•
•
@azlikuje se maksimalna snaga na priklju)cima generatora generatora i maksimalna snaga na pragu elektrane 0izlazu iz elektrane prema EES1* @aspoloživa snaga elektrane je najve(a snaga koju elektrana može da proizvede u datom trenutku. uvažavaju(i stvarno . * nema ograni)enja zbog proizvodnje proizvodnje reaktivne energije* 7ri odre/ivanju raspoložive snage. kod +idroelektrana treba uzeti u obzir protok i pad. a kod termoelektrana kvalitet goriva. koli)inu i temperaturu vode*
A
Termoelektrane •
•
Termoel ermoelekt ektra rane ne 0TE1 0TE1 su postr postroje ojenja nja u kojima ojima se elektr elektri)n i)naa ener energi gija ja proi proizzvodi odi iz toplo oplotn tnee ener energi gije je sadr sadržžane ane u gori gorivu vu** Bla Blavne vne pode podele le term ermoelek elektr tran anaa na 5osiln silno o goriv rivo su prema ema slede(im slede(im katego kategorijam rijama8 a8 ;rsta rsta proi proizv zvodn odnje je energij energije8 e8 @azlik @azlikuju uju se termo termoelek elektr trane ane koje oda u samo elektri)nu ener i u kondenzacione TE i termoelekt termoelektra rane4to ne4toplane plane 0TE4TO1. 0TE4TO1. koje koje pored pored elektri)ne elektri)ne ener energi gije je odaj odaju u i toplo oplotn tnu u ener energi giju ju pute putem m nosi nosila lacca to topl plot otee 0par 0pare. e. ili ili tople ople vode1. de1. koji oji se koris oristte za te te+n +nol olo, o,kke proc proces esee i grejanje* ;rsta sta kori, ori,(en (enog og gori gorivva8 raz razlilikkuju uju se TE TE na )vr )vrsto sto 0ug 0ugalj1. alj1. te)n te )no o 0na5 0na5tta i na5t na5tin inii deri derivvati1 ti1 i gaso asovit vito gori gorivvo 0pri 0priro rodn dnii gas1 as1 kao i na kombin mbinac aciiju dva dva ili tri tri goriv riva* Tip Tip osn osno ovne vne tu turb rbin ine8 e8 raz razlilikkuju uju se TE TE sa sa parn parnim im ili ili gasni asnim m turb tu rbin inam ama. a. odno odnosn sno o kombi ombino novvani ani proc proces es kada ada su prim primenj enjen enaa i parn parnaa i gas gasna na tu turb rbin ina* a* C%
Termoelektrane
•
•
Vrsta hlađenja: 7roto)no i povratno +la/enje* Kod
proto)nog +la/enja voda za +la/enje kondenzora kondenzora se uzima iz prirodnog izvora 0reke. jezera1. propu,ta kroz kondenzator i vra(a natrag* Kad ne postoji prirodni izvor vode za +la/enje ista voda se propu,ta kroz kondenzator i stalno se +ladi u posebnim +ladnjacima 0naje5ikasniji su . +la/enje* =zbor sistema +la/enja vezan vezan je za osnovnu dilemu prilikom prilikom izbora lokacije TE na ugalj ugalj D blizu reke reke ili blizu rudnika uglja* Termoelektrane se u elektroenergetskom sistemu naj)e,(e koriste kao tzv* osnovne elektrane. koje pokrivaju nepromenljiv deo optere(enja* Sopstvena Sopstvena potro,nja termoelektrana iznosi :4C% nazna)ene snage elektrane* CC
Lokacija termoelektrane •
Na izbor lokacije gradnje termolektrane termolektrane uti)u slede(i glavni 5aktori8 teži,te optere(enja potro,nje 0prvenstveno prostorni raspored trans5ormatorski+ stanica19 cena zemlji,ta9 zemlji,ta9 koli)ina raspoložive vode9 lokacija ugljenokopa. radi ,to manji+ transportni+ tro,kova9 tro,kovi gra/evinski+ radova9 blizina industrije9 mogu(nost pro,irenja kapaciteta9 blizina važni+ potro,a)ki+ centara9 ekologija9 estetika9 vojno4odbrambeni za+tevi*
C"
Šematski prikaz i osnovni delovi termoelektrana •
dimni gasovi gorivo az u
TE (TO)
napojna voda
pepeo i šljaka
vo ena para
Ulazni 5luidi termoelektrana su8 gorivo9 vazdu+9 napojna voda dok izlaz )ine8 dimni gasovi9 vodena para9 pepeo i ,ljaka*
Slika C Šematski prikaz ulaznoFizlazni+ 5luida i produkata za TE 0TO1
C2
Šematski prikaz prikaz i osnovni osnovni delovi termoelektrana •
Gelokupna termoenergetska oprema se po pojedinim te+nolo,kim celinama deli na8
kotlovski, napo n ,
turbinski . kondenzacioni . topliikacioni
!za toplane" i
elektroenergetski deo# C3
Slika 2 Šematski prikaz proizvodnje električne električne energije u TE Nikola Tesla Tesla ! C4kotao. "4turbina. 24generator. 34trans5ormator. 64kondenzat pumpa. $4pre)i,(avanje kondenzata. :4zagreja) niskog pritiska. ?4napojni rezervoar.A4napojna pumpa. C%4 zagreja) visokog pritiska. CC4mlin za ugalj. C"4zagreja) vazdu+a. C24elektro 5ilter. C34 C6 dimnjak. C64blok komanda. C$4skladi,te
Transport ransport goriva •
•
•
Ugalj koji se kod nas koristi u termoelektranama termoelektranama je obi)no lignit. koji ima relativno malu donju toplotnu mo( 0$4 C% &IFkg1* >avisno od blizine rudnika. ugalj se od rudnika do termolektrane prevozi na pokretnim trakama 0transpo 0transporteri rterima ma D Slika Slika 24"1. 24"1. kamionima. železnicom. obi)no sopstvenom prugom. ili brodovima* Kod železni)kog transporta. da bi se smanjilo vreme istovara. obi)no se koriste specijalni vagoni kod koji+ se u +odu otvara dno* C$
Transport ransport goriva •
•
•
•
U elektranama se ugalj odlaže na skladi,tu odgovaraju(eg kapaciteta kako bi se obezbedio pun rad elektrane u odgovaraju(em periodu 0npr* C6 dana1 u slu)aju problema u dostavi* Ugalj se posle istovara pomo(u transportera dovodi do * desetak sati rada elektrane* ;e(i problemi u dostavi uglja mogu da izazovu prekid rada termoelektrane* Na putu od istovara do kotlovski+ bunkera. vr,i se selekcija i izdvajanje gvozdeni+ predmeta iz uglja. kao i uzimanje uzoraka i merenje proto)ne težine uglja* 7unjenje kotlovski+ bunkera ugljem vr,i se prema radu kotla* Kao pomo(no gorivo je obi)no predvi/en mazut. pa postoji i postrojenje za istovar. kao i rezervoari za skladi,tenje C:
Kotlovski deo •
•
•
•
$otlovsko postrojenje D da bi se obavilo sagorevan sagorevanje. je. gorivo
treba pripremiti. dovesti do temperature temperature paljenja i uz dovo/enje kiseonika izvr,iti njegovo sagorevanje* 7riprema goriva ima za cilj pove(anje povr,ine goriva koja (e do(i u dodir sa vazdu+om. ,ta se obi)no postiže * Jvrsta goriva mogu da sagorevaju na re,etki 0slojno1 0kod kotlova do C%% tF+1 ili u prostoru* Kod sagorevanja na re,etki. rukovanje loži,tem obu+vata tri najvažnije operacije8 dovod goriva na re,etku. odnosno loži,te9 raspodelu goriva po re,etci9 re,etci9 uklanjanje pepela i ,ljak ,lja ke* C?
Kotlovski deo •
7ri sagorevanju u prostoru. )vrsto gorivo se prvo pomo(u mlinova usitni na odre/enu 5ino(u. a zatim dovodi u loži,te pomo(u struje zagrejanog vazdu+a. posredstvom gorionika*
•
•
•
lo,i,tu* Kod ugljeva male toplotne mo(i. )esto se koristi recirkulacija dimni+ gasova. tako ,to se deo dimni+ gasova iz loži,ta vra(a u mlinove* Na taj na)in se vr,i su,enje ugljene pra,ine u mlinovima i postiže potrebna temperatura me,avine za sagorevanje CA
Kotlovski deo •
•
7rednosti i nedostaci sagorevanja goriva u prostoru. u odnosu na sagorevanje na re,etki su8 %rednosti:
•
mogu se izra/ivati loži,ta veliki+ snaga 0jer nema glomazni+ re,etki19 istovremeno se mogu koristiti goriva razli)iti+ karakteristika9 postiže se visok stepen iskori,(enja loži,ta 0nema propadanja goriva kroz . * vazdu+ se može zagrevati do vi,i+ temperatura 0ne(e se ugroziti re,etka1*
&edostaci:
velika potro,nja energije za mlevenje uglja i za rad ventilatora koji dovode svež vazdu+9 veliko tro,enje obrtni+ delova mlinova za ugalj9 neop+odna ugradnja 5iltera za dimne gasove radi uklanjanja )estica pepela i nesagoreni+ sastojaka goriva9 teža mogu(nost rada kotla sa manjim optere(enjem 0najmanje 2%46% nazna)ene snage19 opasnost samozapaljenja ugljene pra,ine* "%
Kotlovski deo •
•
•
•
•
Kod kotlova sa sagorevanjem u prostoru. za potpalu i eventualno održavanje održavanje vatre. kao pomo(no gorivo je obi)no predvi/en mazut* Kod te)ni+ i gasoviti+ goriva. priprema je znatno jednostavnija* jednostavnija* stvorila me,avina pare te)nog goriva i vazdu+a. koja potom sagoreva* -a bi se ostvarilo potpuno sagorevanje. treba izvr,iti pravilan pravilan izbor gorionika* Kod gasoviti+ gasoviti+ goriva potrebno je stalno me,anje sa vazdu+om* Sagorevanje Sagorevanje se vr,i pomo(u gasni+ gorionika 0plamenika1* "C
Napojni deo •
•
•
;oda koja se koristi za napajanje parni+ kotlova mora se pret+odno pripremiti. pripremiti. jer sirova sirova voda sadrži ,tetne ,tetne primese* @astvorene i nerastvorene ,tetne primese u sirovoj vodi moraju se odstraniti da ne bi do,lo do nji+ovog taloženja taloženja na zidovima parni+ kotlova i u cevima* smanjuje stepen iskori,(enja prani+ kotlova zbog male toplotne provodnosti. provodnosti. a sa druge strane dovodi do pregrevanja kotlovskog materijala. ,to može dovesti do de5ormacije de5ormacije i eksplozije parnog kotla* Sirova voda se priprema me+ani)kim i +emijskim bistrenjem i 5iltriranjem. )ime se dobija tzv* demineralizovana 0demi1 voda* ""
Tur"inski deo •
•
•
•
•
•
•
7ara iz parnog kotla dospeva u pregreja) pare gde se pregreva. a odatle odvodi u parni vod visokog pritiska i dalje u turbinu* Turbine su toplotni motori sa posrednim pretvaranjem toplotne energije u me+ani)ki rad. pri )emu je u parnim turbinama radni medij vodena para. a u gasnim dimni gasovi. odnosno produkti sagorevanja* Osnovni delovi svake turbine su radno kolo i sprovodni aparat* @adno kolo se sastoji od diska. radne lopatice i vratila* 7rema principu rada razlikujemo akcijske. reakcijske i kombinovane turbine* Kod akcijski+ turbina. para. neposredno deluju(i na lopatice. lopatice. izaziva silu akcijskog dejstva. a ona obrtni moment* &e+ani)ki rad nastaje na ra)un smanjenja kineti)ke kineti)ke energije pare* Kod reakcijski+ reakcijski+ turbina. prvo se. produženom produženom ekspanzijom. u sprovodnom aparatu i radnom kolu. potencijalna toplotna energija "2 pare pretvara u kineti)ku*
Tur"inski deo •
•
•
•
>bog ubrzanja mlaza pare. na lopaticama radnog kola nastaje nastaje sila reakcijsk reakcijskog og dejstva* Komponenta reakcijske sile koja koja deluje deluj e tangencijalno na rotor turbine je korisna. a druga. . . jer negativno negativno deluje na na leži,ta leži,ta turbine i mora mora se nekako nekako poni,titi* poni,titi* 7rema broju stepena. stepena. turbine delimo na jednostepene jednostepene i vi,estepene* vi,estepene* 7rema pravcu strujanja mlaza radnog 5luida. turbine se dele na aksijalne i radijalne* "3
Kondenzacioni Kondenzacioni deo •
•
•
Kondezov Kondezovanjem anjem pare pomo(u vode za +la/enje smanjuje se pritisak i temperatura temperatura izlazne pare. )ime se termi)ki i op,ti stepen iskori,(enja parnog postrojenja pove(ava* Kondenzovana voda 0kondenzat1 je zapravo destilovana voda koja se kondenzatnim pumpama vra(a u parni kotao* . bi moralo da priprema celokupnu vodu za napajanje kotla. ,to bi pove(alo tro,kove eksploatacije* Upotrebom parnog kondenzatora prakti)no se dobija jedan zatvoreni zatvoreni sistem cirkulacije. u kojem se nadokna/uje samo dopunska dopunska voda. tj* voda koja koja je iscurila iscurila ili isparila kroz slabije zaptivena mesta. ,to obi)no predstavlja 24C% vode i pare u kruženju* "6
Kondenzacioni Kondenzacioni deo •
•
•
•
•
Kondenzat Kondenzator or je u osnovi metalni cilindri)ni sud sa velikim brojem mesingani+ cevi u unutra,njosti. kroz koje proti)e ras+ladna voda* Na dnu cilindra se prikuplja kondenzat. koji se vodi pumpama u deareator dea reator** pare koja se kondenzuje* Kondenzator se postavlja neposredno ispod turbine da bi gubici usled isticanja bili ,to manji* >a pravilno 5unkcionisanje termoelektrane potrebne su. dakle. velike koli)ine ras+ladne vode koje se koriste za kondenzovanje pare*
Kondenzacioni Kondenzacioni deo •
•
•
•
Slika # Ras$ladni toranjevi
•
@as+ladni toranj je visoka betonska kula. )ija je unutra,njost isprepletena mrežom na koju pada voda dovedena iz parnog kondenzatora** ;oda se razbija na kapljice )ime se pove(ava njena dodirna povr,ina sa vazdu+om* ;azdu+. )iji je tok suprotan od vode. oduzima toplotu od vode i u vidu topli+ isparenja izlazi iz ras+ladnog tornja* @as+la/ena voda pada u obliku ki,e u bazen za skupljanje ras+la/ene vode. a odatle se odvodi pumpama u parni kondenzator* Bubici vode usled isparavanja i curenja nisu veliki i iznose 34$ ukupne vode za +la/enje. pa se ovaj gubitak mora ": nadoknaditi*
Elektroenergetski deo •
•
•
Slika % Tur"oagregat
Elektroenergetski deo TE uglavnom se sastoji od turboagregata 0turbinagenerator1. odnosno od blokova generator4trans5 gene rator4trans5ormator ormator . koji se nezavisno povezuju na prenosnu mrežu* Trans5ormatori služe za podizanje napona na nivo napona prenosne mreže* 7otrebno je obezbediti pouzdano napajanje sopstvene potro,nje elektrane. pa se obi)no predvi/a napajanje ove potro,nje iz dva nezavisna izvora. naj)e,(e sam generator bloka. i elektroenergetski sistem kao drugi izvor "?
&ticaj na prirodnu sredinu •
•
•
•
Termoelektrane na ugalj i mazut. proizvodima sagorevanja 0dimni gasovi. ,ljaka. pepeo1 najvi,e zaga/uju atmos5eru. vodu. tlo i životnu sredinu uop,te* 7otrebno je ugraditi odgovaraju(e sisteme i preduzeti sve . odnosno držali u zakonima dozvoljnim granicama* -imni gasovi u sebi sadrže dosta )a/i. pra,ine i sumpora* Najopasnija je emisija sumpor dioksida 0SO "1. jer ugalj i na5ta sadrže nekoliko nekoliko procenata procenata sumpora* U jako industrijalizovanom evropskom podru)ju. tzv* tzv* kisela kisela ki,a kojom se na vegetaciju talože sumporni spojevi. postala je jedan od najkrupniji+ ekolo,ki+ problema* "A
&ticaj na prirodnu sredinu •
•
•
•
•
•
Široka ,umska prostranstva. zajedno sa 5aunom. nalaze se u ozbiljnoj opasnosti* U Nema)koj se navodi postojanje o,te(enja u jednoj tre(ini ,umski+ podru)ja* 7omo(u visoki+ dimnjaka i odgovaraju(i+ eko5iltera. nastoji se da se ovaj problem u)ini ,to manjim* -rugi. isto tako ozbiljan problem. predstavljaju velike koli)ine pepela i ,l ake na odla ali,tima de oni ama * -a ne bi do,lo do zaga/enja podzemni+ voda proce/ivanjem ,tetni+ materija iz pepela. deponija se pravi na odgovaraju(em zemlji,tu gde npr* postoji debeo sloj gline. a oko deponije se postavlja drenažni sistem* -eponije se drže potopljene vodom. a suvi delovi se prskaju ve,ta)kom ki,om )ime se spre)ava razno,enje pepela vetrom* 7osle punjenja. deponija se rekultivi,e. 0npr* po,umljavanjem1 ili konzervira* 7epeo iz elektro5iltera 0tzv* 0tzv* lete(i pepeo1 može da se koristi u gra/evinarstvu. gra/evina rstvu. npr* npr* za opekarske proizvode ili kao podloga za autoputeve* Kona)no. i samo zemlji,te povr,inski+ kopova uglja se treba rekultivisati na kraju ekspolatacije* 2%
Termoel ermoelektrana ektrana Nik Nikola Tesla esla ! 2'(2)*+ •
•
•
•
Termoelektrane ermoelektrane Nikola Tesla Tesla u Obrenovcu. Obrenovcu. neposredno neposredno pored !eograda. za proizvodnju elektri)ne energije koriste kolubarski lignit )iji su kopovi udaljeni "% do 2% km od termoelektrana* Termoelektrane su locirane na reci Savi uzvodno 4 m o eogra a a o su se u eogra s om regionu spojile tri osnovne pogodnosti za izgradnju veliki+ TE8 ugalj. voda i veliki potro,a) elektri)ne energije* U TE Nikola Tesla < 0Slika 2461 i ! 0Slika 24$1 nalazi se danas najve(a koncentracija energetski+ kapaciteta u Srbiji sa instalisani+ instalisani+ "?A%&' "?A%&'** U pogonu ! 0TENT !1 instalisane su i najve(e energetske jedinice u Srbiji Srbiji na ugalj ugalj i lignit od $"%&'* $"%&'* 2C
Termoel ermoelektrana ektrana Nik Nikola Tesla esla ! 2'(2)*+ •
•
•
Ugalj koji se koristi kao gorivo ima donju toplotnu mo( $4?&IFkg. prose)nog prose)nog sadržaja vlage vlage 36462 i pepela C%4"2* -nevna potro,nja uglja 0u 4 po svakom bloku* Od prijemni+ mesta na rudniku do termoelektrana. ugalj se transportuje specijalnim železni)kim kompozicijama neto težine oko C6%%t. sopstvenom industrijskom elektri5iciranom prugom normalnog koloseka* 2"
Termoel ermoelektrana ektrana Nik Nikola Tesla esla ! 2'(2)*+ •
•
•
•
-imni gasovi dobijeni sagorevanjem sagorevanjem uglja po izlasku iz kotla se sprovode kroz zagreja) vazdu+a gde deo toplote predaju svežem vazdu+u koji se uvodi u loži,te. zatim kroz elektro5ilter gde se dimnim gasovima odstranjuje odstranjuje pepeo i najzad kroz kroz dimnjak visine "?%m u spolja,nji prostor prostor gde ne bi trebalo o)ekivati nedozvoljena nedozvoljena zaga/enja životne sredine* deponiju pepela* ;oda za osnovni ciklus se obezbe/uje iz sistema bunara izbu,eni+ na obali Save . a pre)i,(ava se u postrojenju za +emijsku pripremu D potpunu demineralizaciju vode* Napajanje kotla vodom iz napojnog rezervoara obezbe/uje jedna turbonapojna pumpa* >a +la/enje kondenzatora. koristi se voda iz reke Save koja se me+ani)ki pre)i,(ava u pumpnoj stanici* 22
Termoel ermoelektrana ektrana Nik Nikola Tesla esla ! 2'(2)*+ •
Benerator za proizvodnju elektri)ne energije je tro5azna sin+rona ma,ina direktno spojena za vratilo turbine* Nazna)ena snaga generatora je $2%&'. prividna snaga :":.6&;< :":.6&;< uz nazna)eni napon od "Ck; i nazna)eni 5aktor snage %.?6*
•
•
•
pritiska $%% 7a. a +la/enje namotaja statora statora demi vodom D vodom koja koja se upotrebljava upotrebljava i za termodinami)ki radni ciklus* cikl us* Beneratori su za mrežu 3%%k; vezani blok trans5ormatorima. a za sabirnice sopstvene sopstvene potro,nje elektrane. blok trans5ormatorima sopstvene potro,nje * Sopstvena potro,nja elektrane može se obezbediti i iz mreže od ""%k; posredstvom posebni+ trans5ormatora. u slu)aju da elektrana sama ne proizvodi proizvodi elektri)nu energiju* 23
Termoel ermoelektrana ektrana Nik Nikola Tesla esla ! 2'(2)*+
Slika , -ednopolna .ema TE Nikola Tesla !
26
Literatura •
&* &ilankovi(. -* 7eri(. =* ;laji(4Naumovska. '(snovi elektroenergetike) . ;iso ;isokka ,kol ,kolaa elek elektr trot ote+ e+ni nikke i ra)un a)unar arsstv tvaa struk trukov ovni ni+ + stu tudi dija ja.. . *
2$
