Aleksandar Ranđelović
DISTRIBUCIJA KAO ELEMENT MARKETING MIKSA
Sadržaj:
UVOD ................................................................................................................3 1. Distribucija kao instrument marketing miksa..................................................4 2. Osnovni kanali distribucije.............................................................................8 3. Izbor kanala distribucije...............................................................................10 4. Fizička distribucija........................................................................................10 4.1. Plasman proizvoda...................................................................................11 4.2. Direktni kanali distribucije ........................................................................11 4.3. Indirektni kanali distribucije ......................................................................11 4.4. Intezitet pokrivenosti tržišta ......................................................................12 4.5. Fizička distribucija – isporuka ..................................................................13 4.6. Podrška korisnicima .................................................................................13 5. Distribucija na internetu Zaključak ...................................................................................................................15
Literatura .........................................................................................................16
2
Distribucija kao element marketing miksa
UVOD
Pod marketing miks konceptom podrazumeva se kombinacija instrumenata kojima se koristi preduzeće da bi se postigao očekivani nivo prodaje na ciljnom tržištu. Ideja o konceptu pripisuje se Kulitonu koji je u svojoj studiji o troškovima marketinga napisao da su menadžeri preduzeća "mikseri elemenata" koji kombinuju postojeće ili traže nove elemente da bi se došlo do rentabilne ponude preduzeća na tržištu. Borden je ovu ideju razradio u koncept marketing miksa.1 Mnoge savremene definicije marketinga proširuju klasifikaciju instrumenata marketing miksa, ali i dalje najčešću podelu sačinjavaju sledeći elementi: Proizvod Cena Distribucija Promocija Politika plasmana (prodaje, marketing-kanala ili distribucije) obuhvata poslovne procese koje treba da obave marketing-institucije neophodne da proizvođač što kraćim, efikasnijim i rentabilnijim putem dođe u kontakt sa svojim odabranim ciljnim tržištem, ciljnim tržišnim segmentom i ciljnim kupcima, potrošačima i korisnicima. U najširem smislu reči politika plasmana podrazumeva funkciju marketinga kao procesa i sistema razmene koji se odigrava između pojedinaca, tj. građana kao kupaca, potrošača i korisnika, i organizacija kao dobavljača ili prodavaca, odnosno, kao proces razmene između organizacija, s jedne strane, kao kupaca, potrošača i korisnika, a s druge strane, kao dobavljača ili prodavaca. U tom smislu, marketing plasman (marketing-kanali, logistika) u okviru marketinga kao procesa obuhvata niz aktivnosti koje omogućavaju da dođe do razmene, odnosno do transakcije marki proizvoda ili usluga za novac, a za razliku od komercijalnog poslovanja 1
www.wikipedia.org
3
koje pretpostavlja agresivnu prodaju, filozofija marketinga i njena implementacija u sistem organizacije preduzetničkog društva omogućuje da se marketing plasman odvija sam od sebe. Osnovni cilj marketing miksa je da preduzeće putem njih utiče na zadovoljenje potreba potrošača, tako da se svi instumenti integrišu i usmeravaju ka potrošaču.2
CENA
PROIZVOD
Istraživanje
POTREBE
marketinga
KUPACA NA TRŽIŠNOM SEGMENTU
PROMOCIJA
USLUGA / VREDNOST
Potrošači
DISTRIBUCIJA
1. Distribucija kao instrument marketing miksa "Miks distribucije je skup aktivnosti i procesa koji se bave tokom proizvoda i usluga od proizvođača do potrošača. "3 Vodeći autori iz marketinga imaju slične definicije. Marketinški kanali po njima jesu: 1. Skupovi međuzavisnih organizacija uključenih u proces stvaranja proizvoda ili usluge dostupnim za korišćenje ili potrošnju (Kotler) 2. Skupine pojedinaca i organizacija koji usmeravaju tok proizvoda od potrošača do proizvođača (Dibb) 2 3
www.ekof.bg.ac.yu/info_paketi/ind_marketing.htm
dr Vinka Filipović," Marketing i tržište", Beograd, 1997 god.
4
3. Skupovi međuzavisnih organizacija uključenih u proces stvaranja proizvoda ili usluge dostupnim za potrošnju ili korišćenje (Stern, El-Ansary, Coughlan) Funkcije marketinških kanala su: •
Držanje asortimana (zaliha),
•
Udovoljavanje potražnji (odnosno prodaja),
•
Fizička distribucija,
•
Postprodajno opsluživanje i
•
Finansijsko zatvaranje ciklusa. Distribucija je aktivnost marketinga koja obuhvata sve poslove koji su neophodni da
proizvodi dođu od proizvođača do potrošača. Cilj je da krajnji korisnik bude uslužen na najbrži i najkvalitetniji način, uz najmanje troškove. Sa aspekta savremenog marketing koncepta, distribucija obuhvata dva područja, a to su: izbor najefikasnijeg kanala distribucije i fizička distribucija, odnosno marketing logistika, koju sačinjavaju skladištenje, transport itd. Skladištenje, transport i zalihe robe postaju značajan deo distribucije, odnosno marketinga, jer su iskustva pokazala da se na tom području mogu ostvariti ne samo uštede, nego i povećati tražnja, odnosno prodaja robe. Za kanale distribucije se može reći da predstavljaju skup organizacionih zavisnosti između proizvođača i raznih distributera koji utiču na kretanje robe kroz sistem fizičke distribucije. Pri donošenju odluka o kanalima prodaje uzimaju se u obzir postojeće politike proizvoda, cena i promocija, ali istovremeno svaka odluka o tom izboru kanala prodaje utiče na kasnije odluke o proizvodu, ceni i promociji. Otuda se odluke o pojedinim instrumentima marketing miksa moraju donositi koordinisano. Marketing kao poslovna funkcija treba da identifikuje, anticipira ili kreira potrebe, želje, probleme, zahteve i očekivanja potrošača u vidu tražnje za markama proizvoda i uslugama, a onda da koordiniranim akcijama menadžerskog kombinovanja instrumenata marketing-miksa najpre doprinese hijerarhijskom organizovanju potreba, želja i problema kupaca u skladu sa marketing-planom i programom proizvođača kao dobavljača, tako da marketing plasmanu ostaje cilj i zadatak da savlada vreme i prostor da se odgovarajuća
5
količinina marki proizvoda i usluga nađu tamo gde ih kupac očekuje, da podmire njegove potrebe, uklone želje, zadovolje zahtevi ili reše problemi.4 Proizvođač u savremenim uslovima tržišne privrede masovne proizvodnje, masovnog marketinga i masovne potrošnje u najvećem broju slučajeva izgubio je kontakt sa direktnim kupcima, s obzirom da postoje brojne marketing-institucije koje su preuzele funkcije povezivanja.5 Kada je u pitanju industrijski marketing, odnosno marketing proizvodnih dobara, onda proizvođač ima bezbrojne razloge da ostane trajno u kontaktu sa ciljnim kupcima. U tom smislu, sa stanovišta marketinga kao poslovne filozofije orijentacije na tržište i poslovne koncepcije orijentacije na potrošače javljaju se tri problema, prvi se odnosi na izbor kanala distribucije, a drugi na samu fizičku distribuciju, odnosno marketing-logistiku, i treći, da se odabere optimalna kombinacija prema kojoj će proizvođač ostati u vezi sa krajnjim kupcima. Odlučivanje o marketing-kanalima (prodaje, plasmana) i marketing-logistici (fizičkoj distribuciji) podrazumeva donošenje odluke o broju marketing-institucija koje će obavljati sve one neophodne aktivnosti (funkcije) potrebne u kretanju proizvoda i promeni njegovog vlasništva od proizvodnje do potrošnje. U marekting-teoriji se u tom smislu, a prema kriterijumu na koji način proizvođač ostvaruje kontakt sa direktnim kupcem, politika i strategije distribucije analiziraju sa stanovišta vlasništva, strukture i organizacije kanala. Shodno tome, marketing-kanali distribucije mogu biti direktni i indirektni. Oblik kanala distribucije istovremeno determiniše broj i aktivnosti (funkcije) učesnika marketinginstitucija između proizvođača i potrošača u zadnjoj fazi procesa razmene vrednosti, tj. proizvoda kao vrednosti za novac kao vrednost. Dugo je vremena vladalo uverenje da je cena temeljni instrument upravljanja tražnjom, potrošnjom i ekonomikom preduzetnički vođenih društava, a danas je to uverenje još uvek dominantno u monopolnim privredama i menadžmentu državnih preduzeća. Na osnovu uvida o ciljevima i zadacima politike i strategija proizvoda i cena, može se zaključiti da to nije tako, ali, isto tako, da i politika i strategije plasmana dobijaju na značenju.
4
5
dr Momčilo Milisavljević : "Marketing", Savremena administracija, Beograd, 2001 www.ekof.bg.ac.yu/info_paketi/ind_marketing.htm
6
Naime, odgovarajuća kombinacija instrumenata marketinga, gde se radi o veoma dinamičnim i promenljivim veličinama, pomoću kojih preduzetnički menadžment može da ostvaruje svoje poslovne ciljeve na bazi podmirenih potreba, rešenih problema i organizovanja preferencija nosilaca tražnje, to jest ciljnih potrošača-kupaca, treba da identifikuje politiku i strategiju plasmana na način da se njome ostvare najmanje neophodne aktivnosti da bi se proizvod dopremio od mesta proizvodnje do mesta potrošnje na ekonomski efikasan i ekonomski efektivan način, tako da se marketing sastoji od dva osnovna dela: Izbora marketing-kanala ili marketing-distribucije, koji obuhvata sve aktivnosti proizvođača koje treba da dovedu do odluke da li će se koristiti posrednici ili će proizvođač samostalno nastupti na tržištu; i Izbora sistema fizičke distribucije ili marketing-logistike, koji predstavlja skup aktivnosti (transport, skladištenje, osiguranje, obogaćivanje, itd.) i institucija (prevoznik, skladište, banka koja će finansirati zalihe, itd.) koje omogućavaju dopremu robe od mesta proizvodnje do mesta potrošnje.6 Prihvaćeno je shvatanje da se kod kombinovanja instrumenata marketing-miksa marketing menadžment preduzetnički vođenog društva upravlja komunikativnim i operativnim ciljevima i zadacima: Komunikativni zadatak označava prenošenje potrošačima relevantnih proizvoda za pokrivanje njihovih potreba, uklanjanje želje, rešavanje problema i hijerarhijsko organizovanje njihovih preferencija, a da bi zadovoljan kupac postao trajno lojalan marki proizvoda, dobavljaču ili prodavnici. Operativni zadaci se odnose na otklanjanje ograničenja u razmeni, tako da potrošači, koji sagledavaju proizvod i imaju potrebu, želju i preferencije za transakcijom proizvoda, budu zaista u stanju da proizvod kupe. Transakcione barijere obuhvataju: - mesto ili pribavljivost proizvoda; - vreme ili raspoloživost proizvoda; - vlasništvo ili korišćenje proizvoda; - percepciju ili identifikaciju ili prepoznavanje proizvoda; 6
dr Radovan Knežević : " Principi marketinga", Beograd
7
- vrednost ili diferentne korisnosti, koje potrošači ocenjuju sa stanovišta iznosa koji su spremni da plate i cene proizvoda koja će biti od preduzetničkog društva uslovljena u kupoprodajnoj transakciji. Stoga, osnovni zadatak kombinacije instrumentima marketing-miksa jeste da se dođe do rešenja koje će imati trajniji karakter, koje će steći trajnu lojalnost kupca i da se ostvari sinergetski efekat, a u okviru čega marketing plasman kao instrument marketing-miksa treba da osigura proces razmene između proizvođača i potrošača, tj. da skrati put između proizvodnje i potrošnje, a to podrazumeva pronalaženje odgovora na pitanje kako će i kome u kanalu prodavati i kojim će se to kanalima distribuirati.
2. Osnovni kanali distribucije U praksi postoji čitav niz marketing kanala za potrošna dobra:
proizvođač – potrošači
proizvođač – maloprodaja – potrošači
proizvođač – veleprodaja – maloprodaja – potrošači
proizvođač – agenti ili brokeri – veleprodaja – maloprodaja – potrošači
proizvođač
proizvođač
proizvođač
proizvođač
Agenti brokeri
veleprodaja
maloprodaja
maloprodaja
8
veleprodaja
maloprodaja
ili
potrošači 1.
potrošači
potrošači
potrošači
Kanal distribucije proizvođač - potrošač smatra se najjednostavnijim kanalom, ali ne i
najefikasnijim. Prodaja robe se obavlja bez posrednika i proizvođač može da kontroliše sve faze prodajne operacije. Nedostatak ovog kanala je što roba nije izložena i što se ne može kupiti na mestu gde se donosi odluka o kupovini. 2.
Kanal distribucije proizvođač – maloprodaja - potrošači često koriste velika preduzeća
kao što su na primer proizvođači automobila. Kod ovog kanala distribucije potrošač je bolje uslužen nego kada proizvođač prodaje direktno potrošaču. 3.
Kanal distribucije proizvođač – veleprodaja – maloprodaja - potrošač predstavlja
najčešći kanal distribucije za mnoga domaća trajna potrošna dobra i potrošna dobra uopšte. Upotrebna vrednost ovog kanala sve više opada s obzirom da proizvođači sve češće prodaju robu direktno potrošaču. Ovaj kanal je pogodan za proizvođače koji prodaju većem broju potrošača. 4.
Kanal distribucije proizvođač – agenti ili brokeri – velikoprodaja – maloprodaja –
potrošači ide preko tri posrednika. Pogodan je za proizvode sa masovnom distribucijom kao što su gorivo i hrana na primer. Takođe postoje različiti tipovi marketing kanala za proizvodna dobra kao što su:
Proizvođač – industrijski kupci
Proizvođač – industrijski distibuteri – industrijski kupci
Proizvođač – agenti – industrijski kupci
Proizvođač – agenti – industrijski distibuteri – industrijski kupci7
Kanal proizvođač – industrijski kupci je direktan i koristi se kod investicione opreme.
7
www.100megsfree.com/memo/market/PlanMark.doc
9
Kanal proizvođač – industrijski distibuteri – industrijski kupci se koristi ako su proizvodna dobra potrebna većem broju korisnika. Industrijski distributer u ovom slučaju preuzima vlasništvo nad robom. Kanal proizvođač – agenti – industrijski kupci koriste preduzeća koja nemaju razvijen marketing sektor uopšte, posebno prodajnu operativu. Kanal proizvođač – agenti – industrijski distibuteri – industrijski kupci je varijanta predhodnog kanala gde je preduzeće značajan proizvođač ali nema nameru da stvara veliki marketing sektor.8
3. Izbor kanala distribucije Izabrati kanal distribucije predstavlja značajan element marketing miksa jer je izbor kanala vrlo složen i kompleksan zadatak. Odluke o izboru kanala prodaje variraju u vremenu, u zavisnosti od karaktera tržišta, u zavisnosti od karaktera proizvoda, karakteristika distributera, karakteristika konkurencije, karakteristika proizvođača... Na izbor kanala distribucije utiču sledeće karakteristike potrošača: njihov broj, geografska lokacija, frekvencija kupovina... Karakteristike proizvoda koji utiču na izbor kanala distribucije su: kvarljivost, vrednost jedinice proizvoda, da li su oni neophodni za život ili luksuzni itd.9 Što se tiče distributera potrebno je ispitati njihov tip, veličinu, lokaciju, specijalnost... Osnovne karakteristike proizvođača koje utiču na izbor kanala jesu: veličina, finansijska sposobnost, miks proizvoda, opšta marketing politika...10 Neki od faktora koji takođe utiču na izbor su ekonomski uslovi i zakonski propisi. 8
9
www.100megsfree.com/memo/market/PlanMark.doc www.vibilia.co.yu/srpski/izvestaj/0509/marketing-miks_emag28_200705
10
www.100megsfree.com/memo/market/PlanMark.doc
1
4. Fizička distribucija Marketing logistika, odnosno fizička distribucija je uži pojam od distribucije i obuhvata: Naloge za tok poslovnih procesa – transfer vlasništva i obavljanje poslova sa papirima (poslovnom dokumentacijom) u vezi sa distribucijom Bavljenje materijalima i skladištenjem – čuvanjem robe pre nego što dođu do finalnog potrošača Transport – fizičko kretanje roba od jedne do druge lokacije Kontrola zaliha ustanovljavajući koji tipovi proizvoda i koliko njih treba da bude u skladištu pre prodaje Što se tiče troškova distribucije, u njih se mogu uvrstiti: troškovi transporta, fiksni troškovi skladištenja, varijabilni troškovi skladištenja i troškovi zaliha.11 Ni najbolja roba na svetu neće biti uspešna ukoliko firme ne omoguće dostupnost te robe na mestima gde i kad je potrošači žele kupiti. Kanal distribucije predstavlja sistemski organizovanu aktivnost koja ima za zadatak da roba od proizvođača dođe do potrošača na vreme, mesto i u formi pogodnoj za upotrebu. Svrha im je da omoguće širok asortiman proizvoda i usluga koje kupci traže i po ceni koju su spremni da plate. 4.1. Plasman proizvoda Kupci su krajnji korisnici proizvoda, međutim ne moraju oni neposredno biti mušterije kojim proizvođači prodaju. Naime proizvođači pri određivanju kanala distribucije se mogu odlučiti na dve solucije:
4.2. Direktni kanali distribucije – to su kanali putem kojih proizvođači sami prodaju
sopstvene proizvode krajnjim korisnicima. Prednosti su neposredan kontakt sa kupcima i 11
www.limun.hr/main
1
kontrola nad proizvodima što je neophodno kada se radi o proizvodima velike vrednosti, sofisticiranim proizvodima i proizvodima koji imaju veliki obim prodaje a nedostaci su visoki troškovi prodaje usled organizovanja prodajne mreže.
4.3. Indirektni kanali distribucije – se koriste u većini slučajeva jer većina firmi nije
u stanju odnosno finansijskim mogućnostima da samostalno organizuje prodaju pa je u tom slučaju prepušta drugim za to specijalizovanim i kvalifikovanijim preduzećima. Indirektni kanali se mogu podjeliti na:
Maloprodaju – pod maloprodajom podrazumevamo aktivnost kupovine robe od proizvođača i njenu prodaju krajnjim korisnicima. Maloprodaja je zadnja u lancu prodaje i u neposrednom je kontaktu sa kupcima a između nje i proizvođača u lancu prodaje mogu biti i veleprodaja i agenti prodaje. Maloprodaja predstavlja i velike hipermarkete i male prodavnice.
Veleprodaju – posrednici koji kupuju od proizvođača i prodaju maloprodaji ili drugim veleprodajama. U načelu i oni prodaju krajnjim korisnicima ali zanemarljivo male količine robe. Razlog postojanja veleprodaje je što one mogu kupovati veće količine robe i time dobiti određene popuste na količinu te je prodavati uz određenu zaradu maloprodaji u manjim količinama. Između nje i proizvođača u lancu mogu se pojaviti agenti prodaje.
Agente prodaje – su ljudi koji rade usluge za proviziju od prodajne cene. Mogu biti angažovani i od proizvođača i od prodavaca. Agenti proizvođača obično nude celokupnu liniju proizvoda veleprodavcima ili maloprodavcima. Agenti prodaje vrše istu funkciju kao i veleprodaja samo što ne preuzimaju vlasništvo nad robom.12
4.4. Intezitet pokrivenosti tržišta Kod donošenja odluka vezanih za distribuciju mora se voditi računa i o tome koliko se široko želi distribuirati roba. Intezitet pokrivenosti zavisi od potrošačevih navika, karakteristika ciljanog tržišta i konkurencije. Veleprodaja i maloprodaja obezbeđuju različite 12
www.ekof.bg.ac.yu/info_paketi/ind_marketing.htm
1
intezitete pokrivenosti tržišta i zato ono mora biti pažljivo odabrano da bi ostvario uspeh. Pokrivenost tržišta može biti:
Intenzivna distribucija – omogućava dostupnost proizvoda na što većem broju različitih mesta. Ona je pogodna za robu široke potrošnje (npr. hleb, mleko, benzin) i cilj joj je da se kupovina može ostvariti sa minimalnim naporom i čekanja u redu.
Selektivna distribucija – koristi manji broj mesta na kojima se roba može kupiti, izložiti. Ovaj oblik distribucije se koristi za proizvode koje potrošači kupuju samo nakon poređenja cena, kvaliteta i stila. Proizvodi koji se prodaju na taj način obično zahtevaju pomoć prodavca pri kupovini, tehničke savete, garanciju i servis.
Ekskluzivna distribucija – je oblik kod kojeg proizvođač daje posredniku jedinstveno pravo da prodaje njegove proizvode na određenom geografskom području. Ekskluzivna distribucija je sušta suprotnost intenzivnoj distribuciji jer se proizvodi kupuju i koriste u dužem vremenskom periodu.13 4.5. Fizička distribucija - isporuka Isporuka predstavlja skup aktivnosti neophodnih da se proizvodi fizički premeste od
proizvođača do potrošača, a obuhvataju aktivnosti transporta, pakovanja, skladištenja, čuvanja i manipulisanja robom. Fizička distribucija kreira vreme i mesto koje je pogodno za dostupnost proizvoda kad se oni traže, sa adekvatnom uslugom i minimalnim troškovima. 4.6. Podrška korisnicima Pod podrškom korisnicima podrazumevamo sve neophodne aktivnosti i usluge koje se tiču proizvoda koji su oni kupili. Ovde se uglavnom radi o skupljoj robi, a ne o robi široke potrošnje. Ovaj vid podrške odnosi se na:
Garanciju – njom proizvođač daje jemstvo da će proizvod u garantnom periodu funkcionisati besprekorno, ukoliko se korisnici budu pridržavali preporučenog načina rukovanja u uputstvu.
13
www.vibilia.co.yu/srpski/izvestaj/0509/marketing-miks_emag28_200705
1
Servis – ukoliko se proizvod/roba u ili van garantnog roka pokvari, ili joj je potreban redovan servis, proizvođač je dužan da omogući servis potrošačima, takođe je dužan da najmanje sedam godina od dana prestanka proizvodnje proizvoda obezbeđuje servise sa rezervnim delovima.
Obuku i tehničku podršku – kad se uvodi neka nova tehnologija ili novi proizvod neophodno je dati kupcima detaljna objašnjenja i uputstva u vezi sa njim kao i trening za korištenje iste. 14
Razlika između kanala distribucije i fizičke distribucije sastoji se u tome da kanal distribucije čini trgovina na veliko i malo, a fizičku distribuciju čine fizički tokovi robe od skladišta proizvođača, prevoza transportnim sredstvima u robnotransportne centre ili terminale, pa preko trgovine do krajnjeg potrošača. U današnjoj trgovini direktna trgovina se veoma malo koristi, već se između krajnjih tačaka reprodukcije nalazi niz posrednika obzirom na prostornu i vremensku dimenziju povezivanja sfere proizvodnje i sfere potrošnje. Suština se sastoji u smanjenju broja saobraćajnih transakcija koje poskupljuju distribuciju, stoga je značajna koncentracija na manji broj posrednika sa kojima komuniciraju proizvođači koji robu upućuju u jedan centar i kupci koji robu kupuju na jednom mestu. Iz prethodnog proizlazi da se više kanala distribucije koncentriše u tokove roba, koji se u daljnjoj koncentraciji pretvaraju u jedan veliki tok usmeren prema konkretnom prometnom centru. U takvim objektima koncentrišu se kanali i tokovi usmereni na proizvodnu potrošnju 14
www.eccf.su.ac.yu/Download/principimarketinga/marketing
1
(sirovine, reprodukcijski materijali i sredstva za proizvodnju) i konačnu potrošnju (svakodnevna potrošnja i potrošnja trajnih dobara. Što je tržište manje troškovi posredovanja su veći, i obrnuto, s porastom broja kupaca padaju.
Distribucija na internetu
Zahvaljujući mogućnostima tehnologije na kojoj je zasnovan, internet omogućava izgradnju sasvim novog pristupa prodaji. Multimedija, hipertekst i dvokanalni komunikacioni tok na webu dozvoljavaju da svaki kupac dobije upravo one informacije koje smatra potrebnim za svoje kupovno odlučivanje.
Uz relativno niske troškove, internet je veoma efikasno sredstvo direktnog marketinga. Mogućnosti interneta kao prodajnog kanala ograničene su, uglavnom, specifičnim karakteristikama proizvoda koji se prodaje. Sa aspekta distribucije internet predstavlja novi kanal marketinga. Tako na primer, u internet prodavnicama proizvodi se nude na novi, online nacin, a plaćanje se može vršiti platnim karticama.15
Elektronska distribucija elektronskih proizvoda (softvera, na primer) postiže se putem interneta tako što se naručuje on-line, izvršava plaćanje i tada proizvodjač omogućava da se proizvod snimi na sopstveni računar.16
15
16
marketing-pr.fon.bg.ac.yu/predmeti/marketing_inovacija.php www.vibilia.co.yu/srpski/izvestaj/0509/marketing-miks_emag28_200705
1
Zaključak
Praksa je pokazala da bolje rezultate daje kombinacija marketing miksa, nego oslanjanje na samo jedan instrument. Najbolja je takva kombinacija instrumenata koja maksimalno zadovoljava potrebe potrošača uz minimalne troškove preduzeća. Ipak, treba naglasiti da to nije nimalo lak zadatak, s obzirom da svaki od četiri instrumenta marketing miksa ima svoje specifičnosti i drugačiju ulogu na tržištu. Nakon što je preduzeće odabralo vrstu kanala koju će koristiti potrebno je izvršiti izbor pojedinačnih članova kanala, njihovo edukovanje, motivisanje i vrednovanje. Proizvođač mora povremeno procenjivati, modifikovati i unapređivati) vrstu i sastav kanala. Optimalna struktura kanala menjaće se s vremenom, te će biti potrebno dodavati ili izbacivati pojedine članove iz kanala, dodavati ili napuštati pojedine marketinške kanale ili razvijati potpuno nove načine prodaje i distribucije. Da bi distribucija bila stvarno komparativna prednost u poslovanju, potrebno je razviti brzi kanal razmene podataka. Danas je problem nesigurnost protoka informacija o potrebama za proizvodima – narudžbinama. Zadatak je graditi informativne sisteme u delu nabavke i prodaje otvorene prema elektronskoj komunikaciji. B2B povezivanjem subjekata potrošnje i proizvođača, ostvariće se uštede u poslovanju jedne i druge strane i osigurati zadovoljstvo klijenata kvalitetom proizvoda.
1
Literatura: 1. dr Momčilo Milisavljević : "Marketing", Savremena administracija, Beograd, 2001 2. dr Radovan Knežević : " Principi marketinga", Beograd 3. dr Vinka Filipović : " Marketing i tržište", Beograd, 1997 4. prof. dr Života Radosavljević: „Marketing“, Beograd 5. www.wikipedia.org 6. www.ekof.bg.ac.yu/info_paketi/ind_marketing.htm 7. www.geocities.com/pdsmkt/info.html 8. www.100megsfree.com/memo/market/PlanMark.doc 9. www.eccf.su.ac.yu/Download/principimarketinga/marketing 10. www.limun.hr/main 12. marketing-pr.fon.bg.ac.yu/predmeti/marketing_inovacija.php 13.www.vibilia.co.yu/srpski/izvestaj/0509/marketing-miks_emag28_200705
1
