GAJENJE MALINE Brošura Suzana Jerkić dipl. Ing.Voćarstva PSSS-Vranje
Decembar -2010
Značaj proizvodnje maline Malina je posle jagode najznačajnija voćna vrsta. Desertno je voće a plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju, kao i za različite oblike prerade- sok, sirup, vino, prirodni liker , kompot, slatko džem, marmelada,kandirano voće ,sladoled, malina u prahu i pulpi. Malina ima više prednosti u odnosu na druge voćke.Lako se razmnožava počinje da rađa u prvoj ili drugoj godini posle sađenja a u trećoj godini dostiže pun rod.Plod dozreva u junu i julu kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća.Rizik u proizvodnji maline je manji u odnosu na druge voćne kuture jer joj grad, mraz i vetar ređe pričinjavaju štete. Najveći proizvođač maline je rusija sa 90110 t, Poljska 37524 t,Čile 35000, SAD 32100 t,Nemačka 28285 t, Mađarska 27277t. U Srbiji se proizvodi 40-60.000 t maline.U našoj zemlji površine pod malinom iznose oko 10.000 ha,s tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano povećanje što što govori i činjenica da su 2006 god. ukupne površine iznosile 16.354 ha. Uglavnom se gaji na manjim seoskim posedima veličine 10 do 30 ari u brdskoplaninskim područ jima, gde daje najbolje rezultate. Na tako usitnjenim parcelama proizvodnja se često odvija bez ikakve kontrole, čime se ne obezbeđuju ni minimalni zahtevi u tehnologiji gajenja, a samim tim i zahtevi kupaca koji traže da se poštuje minimum tehnološke discipline.Podizanjem savremenih zasada maline sa inoviranim sortimentom (jednorodne i remontantne sorte krupnog ploda) i savremenijom tehnologijom gajenja, inostranom tržištu će se ponuditi veće količine kvalitetnog stonog voća i plodova za raznovrsnu industrijsku preradu. Istovremeno će se omogućiti bolje i potpunije korišćenje postojećih hladnjača, kao i podizanje novih prerađivačkih kapaciteta.
Hemijski sastav i hranljiva vrednost maline Plod šumske divlje maline težak je od 0,9 do 1,7 grama. U plodovima se nalazi 85-88% vode, 12-15 % ukupne suve materije, a 4,1-9,9% otpada na semenku i pokožicu. Težina ploda plemenite maline kreće se 1.7-8,4 g, a neki plodovi su teški i do 12 g.Sadržaj vode u plodovima plemenite maline iznosi 77,4-90,9 %, ukupne suve materije od 9,1 -22,6 %, rastvorljive suve materije 8,0-13,0 % i pepela 0,4-0,8 %. Sadržaj šećera se kreće 3,4-6,9 %, Ukupne kiseline se kreću 0,6-2,6 %. Pektinske materije iznose 0,5-2,8 %, pentozani 2,7 %, taninske i bojene materije 0,1-0,3 %, azotne materije 0,8-1,9 %, vitamin C 12,8-53,2 mg %, a pH 2,95-3,52. Plod maline sadrži i zna čajne količine aromatičnih materija. U semenu se nalazi 14,6 % masnih materija.
Morfologija maline Malina je višegodišnja žbunasta listopadna biljka cvetnica.Kao takva malina sadrži vegetativne i fruktifikacione organe.
2
Značaj proizvodnje maline Malina je posle jagode najznačajnija voćna vrsta. Desertno je voće a plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju, kao i za različite oblike prerade- sok, sirup, vino, prirodni liker , kompot, slatko džem, marmelada,kandirano voće ,sladoled, malina u prahu i pulpi. Malina ima više prednosti u odnosu na druge voćke.Lako se razmnožava počinje da rađa u prvoj ili drugoj godini posle sađenja a u trećoj godini dostiže pun rod.Plod dozreva u junu i julu kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća.Rizik u proizvodnji maline je manji u odnosu na druge voćne kuture jer joj grad, mraz i vetar ređe pričinjavaju štete. Najveći proizvođač maline je rusija sa 90110 t, Poljska 37524 t,Čile 35000, SAD 32100 t,Nemačka 28285 t, Mađarska 27277t. U Srbiji se proizvodi 40-60.000 t maline.U našoj zemlji površine pod malinom iznose oko 10.000 ha,s tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano povećanje što što govori i činjenica da su 2006 god. ukupne površine iznosile 16.354 ha. Uglavnom se gaji na manjim seoskim posedima veličine 10 do 30 ari u brdskoplaninskim područ jima, gde daje najbolje rezultate. Na tako usitnjenim parcelama proizvodnja se često odvija bez ikakve kontrole, čime se ne obezbeđuju ni minimalni zahtevi u tehnologiji gajenja, a samim tim i zahtevi kupaca koji traže da se poštuje minimum tehnološke discipline.Podizanjem savremenih zasada maline sa inoviranim sortimentom (jednorodne i remontantne sorte krupnog ploda) i savremenijom tehnologijom gajenja, inostranom tržištu će se ponuditi veće količine kvalitetnog stonog voća i plodova za raznovrsnu industrijsku preradu. Istovremeno će se omogućiti bolje i potpunije korišćenje postojećih hladnjača, kao i podizanje novih prerađivačkih kapaciteta.
Hemijski sastav i hranljiva vrednost maline Plod šumske divlje maline težak je od 0,9 do 1,7 grama. U plodovima se nalazi 85-88% vode, 12-15 % ukupne suve materije, a 4,1-9,9% otpada na semenku i pokožicu. Težina ploda plemenite maline kreće se 1.7-8,4 g, a neki plodovi su teški i do 12 g.Sadržaj vode u plodovima plemenite maline iznosi 77,4-90,9 %, ukupne suve materije od 9,1 -22,6 %, rastvorljive suve materije 8,0-13,0 % i pepela 0,4-0,8 %. Sadržaj šećera se kreće 3,4-6,9 %, Ukupne kiseline se kreću 0,6-2,6 %. Pektinske materije iznose 0,5-2,8 %, pentozani 2,7 %, taninske i bojene materije 0,1-0,3 %, azotne materije 0,8-1,9 %, vitamin C 12,8-53,2 mg %, a pH 2,95-3,52. Plod maline sadrži i zna čajne količine aromatičnih materija. U semenu se nalazi 14,6 % masnih materija.
Morfologija maline Malina je višegodišnja žbunasta listopadna biljka cvetnica.Kao takva malina sadrži vegetativne i fruktifikacione organe.
2
Vegetativni organi služe održavanju života jedinke i diferencirani su na koren, stablo , list. Fruktifikacioni organi ili organi za razmnožavanje omogućuju opstanak vrste. Tu spadaju cvet, seme i plod.
Koren Koren je osnovni vegetativni organ maline.Radijalne je simetrije, višegodišnji je i dobro razvijen.Uloga korena maline je mnogostruka. Iz zemljišta usisava vodu i i u njoj rastvorene mineralne materije, utvrđuje biljku u zemljištu , služi kao organ za skladištenje organskih materija i za vegetativno razmnožavanje – korenove reznice crvene maline.
Stablo Stablo je osnovni vegetativni organ maline i radijalne je gra đe. Na stablu maline listovi su spiralno raspoređeni a u pazuhu listova nalaze se pupoljci. Stablo zajedno sa lišćem gradi izdanak, koji se sastoji od dva dela. Nad zemljom u vazduhu nalazi se aerofilni , fotofilni izdanak koji živi nepotpune dve godine i podzemni geofilni izdanak koji je višegodišnji i bogat je rezervnim hranljivim materijama. U drugoj polvini letana podzemnim izdancima i na mladim žilama obrazuje se veći broj pupoljaka od kojih nastaju naovi mladi izdanci. Ovi izdanci rastu u toku jeseni i zime sve dok se zemljište ne smrzne.Narednog proleća izdanci počinju da izbijaju na površinu u zavisnosti od ostvarenog porasta u prethodnoj godini.Na podzemnom delu izdanaka razvijaju se adventivni korenovi.Izdanci koji do sredine vegetacije ne izbiju na površinu oni uginu. Poznavanje načina obrazovanja i rastenja izdanaka maline pod zemljom od velike je važnostiza važnos tiza određivanje i prikladnog sistema održavanja zemljišta u rodnim zasadima i zasadim za proizvodnju sadnice. Nadzemni izdanak živi nepune dve godine, on dostiže punu visinu na kraju prve godine.Mladi jednogodišnji izdanci nose krupne neparno peraste listove sa 3ili 5 liski.U pazuhu listova jednogodišnjih izdanaka razvij se obično po jedanili dva a ređe tri pupoljka koji su raspoređeni jedan iznad drugog serijalno. Ako postoje po dva pupoljka gornji su bolje razvijeni i iz njih se razvijaju naredne godine rodne grančice.Donji pupoljci ostaju ne razvijeni i od njih se razvijaju rozete.Pri povredi gornjeg pupoljka 3
pozni mraz onda iz donjeg pupoljka se može razviti rodna grana.Jednogodišnji izdanci maline dostižu dužinu od nekoliko desetina santimetara do preko tri metra.Dužina izdanka zavisi od sorte, fiziloškog stanja biljke, plodnosti zemljišta, meteoroloških prilika i nege.Jednogodišnji izdanak sazreva od osnove ka vrhu.Stoga kod sorata koje su osetljive prema mrazevima i temperaturnim kolebanjima najpre izmrzavaju vrhovi izdanaka. Dvogodišnji izdanci maline ne obrazuju kambijalni prsten, ne debljaju sekundarno i ne stvaraju godove.U toku druge godine iz bočnih pupoljaka nadzemnog izdanka mogu da se razviju rodne grančice, koje nose cvetove i plodove.Najveći broj i najkrupniji plodovi maline obrazuju se na rodnim grančicama na srednjoj trećini izdanka, a kad kad na rodnim grančicama donjeg dela vršne trećine izdanaka.Zbog toga rezidbu maline treba podešavati tako da se sačuvaju najveći broj rodnih grančica. Vršni pupoljci na jednogodišnjem izdanku nekih sorata maline razvijaju se u rodne grančice i donose rod krajem prve vegetacione periode septembar- oktobar tu spadaju lord džordž, krupna dvoredna , septembar . Prema nameni postoje dve vrste izdanaka za zamenu i za razmnožavanje. -Izdanci za zamenu izbijaju iz pupoljaka na podzemnom višegodišnjem izdanku. Oni služe za zamenu dvogodišnjih izdanaka, koji su doneli rod i potom se osušili. - Izdanci za razmnožavanje izbijaju iz adventivnih pupoljaka na žilama i služe za proizvodnju sadnica maline koji se koriste za podizanje novih malinjaka.
List List je pored korena i stabla osnovni vegetativni organ maline.U listu maline vrši se sinteza organske materije –fotosinteza, razgrađivanje organske materije-disanje i isparavanje vodene pare transpiracija. Listovi postaju od lisnih začetaka, koji se diferenciraju u lisnu osnovu, lisnu dršku i liske. List maline je složen neparno perast i sastoji se od 3 ili 5 jajastih liski.Listovi su na stablu maline raspoređeni spiralno.Neparno perasta građa listova i njihov spiralni raspored omogućavaju malini da potpuno iskoristi raspoložive količine svetlosti za proces fotosinteze.
4
Cvet Obrazovanje cvetnih pupoljaka maline počinje u septembru ili oktobru.Najpre se obrazuje terminalni cvet u cvasti, njegov razvoj je najbrži.Ostali cvetovi formiraju se ka osnovi u vidu nepravilne spirale, a njihov razvoj je sporij.Cvet maline je dvopolanhermafroditan. Sastoji se od čašice, krunice, prašnika i tučkova.Čašica maline sastoji se od pet čašičnih listića zelene boje , krunica ima pet kruničnih listića bele ili ružičaste boje. Prašnika ima mnogo i oni grade prsten oko tučkova.Cvetovi maline su skupljeni u cvasti , cvetanje obično traje 20-25 dana.
.
Plod
Zbirni plod maline sastoji se iz velikog broja koštunica sakupljenih oko sasušene cvetne lože.Plod maline izgrađen je od 20-160 pojedinačnih koštunica.Svaka koštunica nastaje od po jednog oplodnog listića- karpele.Plod je obično crvene, žute ili crne boje.Izduženog ili loptastog oblika.Ako je oplođenje slabije neke se koštunice ne razvijaju, pa plod može da bude nepravilnog oblika. Sorte čiji se plodovi osipaju ne trebaju se gajiti.Težina ploda plemenite maline iznosi 1,78,4 g, a katkad i do 12 g.
5
Seme Razvićem semenog zametka maline posle oplođenje nastaje seme.Ono sadrži opnu ,semenjsču i klicu.Kad seme maline dođe u povoljne uslove ono klija.
Faze u godišnjem ciklusu maline U životu maline razlikuju se dva doba: -doba aktivnog života ili vegetacije, -doba zimskog odmora Vegetacija traje od trenutka kad se razviju prvi pupoljci maline, pa sve dok ne otpadne lišće u jesen. Ostatak vremena je zimski odmor. U toku godišnjeg cilusa malina prolazi kroz sledeće fenofaze: -početak rastenja i listanja, -cvetanje, -oprašivanje i oplođenje, -obrazovanje i razvoj ploda, -obrazovanje cvetnih pupoljaka i -zimski odmor
Početak rastenja i listanja Tokom aprila i prve polovine maja, novi izdanci počinju da izbijaju na površinu zemlje.Njihovo rastenje je najintezivnije od sredine maja do kraja juna.Dvogodišji izdanci maline počinju da listaju početkom aprila, a početak i trajanje listanja zavisi od sorte, temperature i drugh činilaca sredine. Iz pupoljka u pazuhu listova dvogodišnjih izdanaka obrazuju se rodne grančice.
Cvetanje U našim malinarskim područ jima malina po činje da cveta u drugoj dekadi maja, a cvetanje traje 20-30 dana u zavisnosti od sorte i meteoroloških prilika.Razlika u cvetanju između ranih i poznih sorti iznosi 6-10 dana.
Oprašivanje i oplođenje Malina je entomofilna biljka, a najvažniji oprašivač insekt je medonosna pčela.Većina sorata maline ima hermafroditan cvet, koji se sastoji od čašice ,krunice,prašnika i tučkova.Uspešno oprašivanje je uslov za oplođenje. Plod maline je zbirna koštunica, izgrađena od 20-160 pojedinačnih koštunica.Da bi se zbirni plod maline normalno razvio neophodno da se oprašivanje obavi u svim ili skoro svim tučkovima.
6
Obrazovanje i razvoj ploda Iz oplođene jajne ćelije-zigota, obrazuje se klica-embrion, a zid plodnika razvija se u plodov omotač-perikarp.On je izgrađen od tri sloja spoljašnjeg-egzokarpa, središnjeg-mezokarpa i unutrašnji –endokarpa. Sa praktične tačke gledišta najveći prinosi i najbolji kvalitet ploda maline postiže se ako se vlažnost zemljišta sačuva površinskom obradom ili navodnjavanjem, ili ako bude obilnih padavina na dvadeset dana posle punog cvetanja, odnosno na 12-14 dana pre početka berbe.
Obrazovanje cvetnih pupoljaka Cvetni pupoljci se obrazuju u jesen u godini koja prethodi cvetanju.Kod crvenih malina cvetni pupoljci se diferenciraju postepeno od vrha izdanka ka osnovi, dok je ta sklonost manje izražena kod crnih i purpurnih malina.Diferenciranje pupoljaka počinje u prvoj polovini septembra a kod crnih sorata u toku oktobra.
Zimski odmor Zimski odmor u našim uslovima počinje u novembru, kad otpadne lišće. Zimski odmor je veoma bitan za malinu bez njega se nemogu obrazovati rodne grančice na dvogodišnjem drvetu.
Podneblje klima Za uspevanje maline su bitni sledeći klimatski elementi: Temperatura, Vlažnost, Vetar i Svetlost
Temperatura Temperatura je veoma važan činilac koji određuje raspored biljaka maline na zemljinoj površini. Divlja evropska crvena malina i artička malina rasprostranjene su daleko na severu.U tim krajevima su srazmerno niske biljke koje pod snežnim pokrivaćem podnose niske temperature do -35 C. U odsustvu snega izdanci maline mogu da izmrznu na temperaturi od -18 do -26 C, što zavisi od sorte i njenog fiziološkog stanja. Korenov sistem maline izmrzava na temperaturi zemljišta -12 do -14 C, naro čito kad nije zaštćen snegom.Kolebljive temperature u proleće mogu da pričine značajne štete izdancima, Naročito ako se smenjuju temperature iznad 6 C i -7 C. Malina ne podnosi podneblja sa visokim letnjim temperaturama.Ona najbolje uspeva u oblasti sa prohladnim letom i zimama koje nisu suviše oštre.Dvorodne sorte maline su osetljivije prema niskim temperaturama nego jednorodne.U hladnim krajevima vrhovi nedozrelih izdanaka izmrzavaju. 7
Vlažnost Glavni proizvodni rejoni maline nalaze se u semihumidnim i humidnim krajevima gde godišnja suma padavina prelazi 800 mm taloga , a vlaga je pravilno raspoređena u toku vegetacionog perioda. Malina ne podnosi sušu.Pri nedovoljnim količinama vlage u zemljištu i vazduhu smanjuju se prinosi i smanjuje se kvalitet plodova, koren slabo raste a broj izdanaka i njihova bujnost se smanjuju.Malinjak se proređuje a prinosi su mali. Malina dobro uspeva na propustljivim zemljištima s visokim vodenim kapacitetom, posebno ako se malinjak nalazi u blizini šuma, koje pružaju svežinu,povoljnu vlažnost i strujanje vazduha. Na suviše vlažnom zemljištu malina slabo raste a na zabarenom ugine.Podzemna voda nesme da bude bliža površini više od 1 m.
Vetar Malinu treba štititi od hladnih, suvih i olujnih vetrova. Olujni vetrovi mogu da polome izdanke maline a naročito duge rodne grančice pred berbu i u toku berbe.Blagi povetarci su korisni za malinu, jer sprečavaju ili otrežavaju pojavu gljivičnih bolesti.
Svetlost Malina je biljka koja za uspevanje zahteva dosta svetlosti i vlage.Na severu kulturne sorte maline uspevaju na osunčanim južnim položajevima.Dok u južnim krajevima pretežno se gaje na severnim ekspozicijama.Malina daje dobre rezultate ako se gaji po sistemu žive ograde, jer joj tada stoji na raspolaganju dovoljna količina svetlosti.Malina teško podnosi jaču zasenu.
Zemljište Za malinu su povoljna rastresita, propustljiva i slabo kisela zemljišta , bogata organskim materijama, koja mogu da prime i zadrže dovoljne količine vlage u toku sušnog perioda vegetacije.Malina ne podnosi laka,suva ,krečna i peskovita šemljišta, a ni teška i zbijena zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode. Za gajenje maline najpodesnije su gajnjače, blago otpozoljene gajnjače i aluvijumi.Teške smonice i teški podzoli nisu pogodni za malinu. Na krečnim zemljištima često se pojavljuje nedostatak gvožđa i magnezijuma, što dovodi do hloroze lišća i otežane fotosinteze. Za malinu su najpogodnija zemljišta čiji je pH oko 6 , tačnije ako se pH kreće od 5,5-6,5.
Orografija Orografski činioci obuhvataju:nadmorsku visinu, položaj i ekspoziciju. U našoj zemlji plemenite sorte maline uspevaju na 400-800 m nadmorske visine.
8
Položaj znatno utiče na izmrzavanje maline.Malinjake treba podizati na položajevima sa dobrom vazdušnom drenažom.Malina izmrzava u širokim dolinama sa uskim izlazom, u uskim uvalama, i na položajevima koji su na udaru hladnih vetrova-severac, košava, pa takve položajeve treba izbegavati pri podizanju malinjaka. Severne ekspozicije su hladnije i vlažnije od južnih, istočnih i zapadnih pa su u našim prilikama najbolje za malinu.
Izbor mesta , položaja i zemljišta za malinjak Kao višegodišnja kultura malina ostaje na istom mestu 10,15 i više godina. Stoga je veoma bitno da se za malinjak odabere pogodno mesto. Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promenljive zimske i prole ćne temperature prouzrokuju većinu oštećenja. U našem podneblju malina daje najbolje rezultate kad se gaji na blago nagnutim do 10% severnim ekspozicijama.Na takvim položajima ne zadržava se voda i hladan vazduh,dok je snežni pokrivač obično dugotrajan. Previše nagnuti položaji preko 10% i polžaji izloženi jakim vetrovima nisu pogodni za malinu, jer nisu dovoljno vlažni, mehanizacija radova u malinjaku je otežana, a rodne grančice i izdanci često se lome pri udaru jakih vetrova.Poželjno je da u zasadu bude dobra cirkulacija vazduha jer umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama. Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takođe mogu predstavljati problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena. Ako ste u mogućnosti, eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada
Izbor zemljišta za malinjak Malina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće izmedu 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta pove ćana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm površinskog sloja zemljišta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije.
Priprema zemljišta Priprema zemljišta treba da obezbedi normalan prirast izdanaka i obilnnu rodnost maline.Pošto je malina višegodišna biljka, priprema zemljišta mora da se obavi pravilno i blagovremeno. Priprema zemljišta za podizanje malinjaka obuhvata: -uništavanje korova
9
-vađenje kamenja žila i panjeva -đubrenje -oranje -poravnjavanje i usitnjavanje površine -kao i parcelisanje zemljišta Ako je zemljište zakorovljeno dugovečnim korovskim biljkama, onda posle skidanja preduseva, u junu zemljište treba tretirati nekim herbicidom radi uništavanja korova. Priprema nezakorovljenog zemljišta može da počne 1-2 meseca pre početka sađenja maline. Pošto se zemljište očisti od korova, kamenja ,žila i panjeva, pristupa se đubrenju odnosno unošenju organskih i mineralnih đubriva.Količina đubriva zavisi od tipa zemljišta i njegove plodnosti.Količina stajnjaka kreće se od 20.000-60.000 kg/ ha, super fosfata 500-600 kg/ ha, kalijum- sulfata ili 40%-tne kalijumove soli 800-1000 kg/ ha, amonijum sulfata 200-500 kg/ ha. Zemljište za podizanje malinjaka se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm.Posle oranja sve žile drveća treba prikupiti i spaliti, a zemljište poravnati i usitniti teškom drljačom ili tanjiračom. Malinjaci veći od 5 ha treba da budu podeljeni na parcele veličine do 2 ha.Osnovni putevi u malinjaku treba da budu široki oko 5m da bi se mogla primenjivati mehanizacija.
Sadnja maline Crvena malina se sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima.Jesenje sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poređenju s prolećmom. Pre svega pri jesenjem sađenju koriste se izdanci maline koji su pre kratkog vremena izvađeni iz matičnjaka za proizvodnju izdanaka. Sadnice maline posađene u jesen ne oskudevaju u vlazi, a na temperaturama zemljišta iznad tačke mržnjenja one tokom zimskih meseci razvijaju korenov sistem.Zbog toga malinjaci zasađeni u jesen razvijaju u prvoj vegetaciji snažne izdanke a u drugoj godini donesu dobar rod. Kasno u proleće sadi se malina koja je dugo vreme provela u trapovima.Ako je proleće sušno a nema mogućnosti da se malinjak redovno zaliva onda je prijem sadnica veoma slab. Sađenje maline u toku zimskih meseci povoljnije je nego sađenje maline u proleće ako je zemljište pogodno za rad a temperature nisu ispod tačke mržnjenja. Crne i purpurne maline uvek se sade u proleće, jer se tek tada vrhovi izdanaka ožile, podrazumeva se da ovo sađenje treba obaviti što ranije u martu, dok još nije krenula vegetacija.
Priprema izdanaka maline za sadnju Izdanci maline se najbolje primaju ako se posade odmah posle vađenja. To često nije moguće pa je sadnice najbolje čuvati u trapovima i hladnjačama , da bi se sačuvale od isušivanja izmrzavanja i mehančkih oštećenja.Ako izdanci duže vreme provedu u
10
transportu, treba žile odmah pri prispeću potopiti u vodu, ostaviti u njoj 24 sata pa onda saditi. Za sađenje se koriste izdanci čiji je identitet sorte poznat i koji su garantovano zdravi (sertifikovani sadni materijal). Vrlo je povoljno da su izdanci dugi 50 cm, srednje debljine 8-10mm, sa razvijenim korenovim sistemom od 8-10 glavnih žila, pri čemu je svaka od tih žila duga 12-20 cm i sa što više sitnih žila.Na sadnici treba da bude što više očuvanih pupoljaka, a žile na preseku sveže i svetle boje. Pre sađenja žile se skrate na ¼ i potope u razređenu kašastu smešu od vode i jednakuh delova goveđe balege i ilovače uz dodavanje nekog dezinfekcionog sredstva npr.Previcur (0,25%) ili Benomil (0,1%). Zeleni izdanci se retko koriste za podizanje malinjaka.
Načini sađenja i sistemi gajenja maline Malina se može gajiti u obliku različitih sistema u zavisnosti od uslova sredine, sorte i odabrane agrotehnike. Najčešće se primenjuju sledeći sistemi gajenja: -Sistem žbuna sa kvadratnim rastojanjem, -Sistem žbuna sa pravougaonim rastojanjem, -Sistem pantljike, -Sistem žive ograde.
Sistem žbuna sa kvadratnim rastojanjem Razmak sadnje 1,5x1.5 m do 2,5 x2,5 m što zavisi u našim klimatskim uslovima od bujnosti sorte i radnog zahvata mašine za obradu.Na jedno sadno mesto sadi se jedna sadnica, a ređe 3-4. Pri dovoljno velikom kvadratnom rastojanju može se vršiti obrada u dva pravca.Pri ovom sistemu gajenja stane mali broj sadnica po jedinici površine.Ovaj sistem gajenja može se koristiti na ravnim površinama i površinama sa blagim nagibom .
Sistem žbuna sa pravougaonim rasojanjem Rastojanje između redova iznosi 2,5-3 m a u redu 1-1,5 m.Ovde se takođe na jedno sadno mesto stavlja jedna sadnica ređe više.Prvih godina moguća je unakrsna obrada dok kasnije može se obrađivati samo međuredno rastojanje.Pri pravougaonom rastojanju prinosi su nešto veći u odnosu na kvadratni sistem.
Sistem pantljike Kod ovog sistema rastojanje između redova se kreće 2,5-3 m , a u redu 0,30-0,50 m. U praksi se sreću sistem širokih pantljika 60-90 cm, i sistem uskih pantljika 30-40 cm.
11
ima nekoliko mana . Pošto u širokoj pantljici izbija veliki broj izdanaka to je u njoj obrada nemoguća.Rodne grančice su u sredini redova preguste, pa berači teško uočavaju plodove.Izdanci su slabi često se savijaju pa se plodovi prljaju.Kvalitet plodova je slabiji ali su prinosi veliki.Sistem velikih pantljika nije za preporuku. Sistem uskih pantljika je pogodan za gajenje maline.Redovi su udaljeni 2,5-3 m, a širina reda je 30-40 cm.Rastojanje između redova zavisi od radnog zahvata mašine koje se koriste za obradu, kao i od bujnosti sorte u zasadu.Broj izdanaka po hektaru je srazmerno veliki pa se dobijaju i visoki prinosi.Malina gajena po ovom sistemu dobro ra đa, a plodovi su kvalitetni. Sistem širokih pantljika
Sistem žive ograde Razmak sađenja je 2,5-3m između redova i 0,25-0,5m u redu.Gajenjem maline po sistemu žive ograde postižu se dobri rezultati, utrošak radne snage je mali, zaštita laka, prinosi veliki, a kvalitet ploda dobar.Na sadno mesto se sadi jedan a ređe po dva izdanka.Širina pojasa u kome rastu maline je oko 40 cm, žbunovi su međusobno razmaknuti, pa je moguća obrada oko njih a osunčavanje izdanaka je dobro.
Naslon za malinu Izdanci maline posebno kod bujnih sorti savijaju se pod teretom roda ka zemlji da bi se to sprečilo postavljaju se nasloni.Kod sistema žbunova koristi se kolje 200x5 cm, a kod pantljike i žive ograde 200x10 cm. Između direka postavlja se poncikovana žica 2-3 mm. Direci mogu biti od drveta (bagrem,hrast), gvožđa ili armiranog betona.Drvene direke treba do polovine njihove visine nagoreti, potopiti u bordovsku čorbu ili premazati masnom bojom.Gvožđe se zaštićuje od korozije osnovnom i masnom bojom.Direci se pobijaju u zemlju na 8-10m jedan od drugog. Naslon može biti: -Sa jednom žicom na visini 1,20-1,50m, za koju se vezuju izdanci. -Sa dve žice jedna ispod druge na 60 i 120 cm, između koih se provlače izdanci i vezuju za gornju žicu. -Sa dve žice u istom nivou na 100 do 120 cm između kojih se uvlače izdanci ostavljeni za rod rastojanje između žica je 30-40 cm, koje se postiže zakivanjem daščice za direke i žice za daščice. -Sa četri žice od kojih su po dve na istom nivou na 60 cm i na 100-120 cm izdanci se uvlače između žica koje su udaljene 30-40 cm.
V-špalir Sistem koji se preporučuje kod gajenja višegodišnjih sorti je V-špalir. Kod ovog sistema, stubovi se postavljaju pod uglom od 20- 30° ili, u nekim slučajevima, pod neznatnovećim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a između vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25°. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao što je opisano, pričvršćuju se dva reda žice (Sl.1). 12
Prvi red žice postavlja se na visini od 70 - 80 cm, a drugi na visini 160 - 170 cm, uz razmak od 60 -70 cm između žica. U proleće, dvogodišnji izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spoljne strane reda, kako bi se omogućila berba,dok se jednogodišnjim izdancima omogućava rast sa unutrašnje strane, za berbu sledeće godine. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omogu ćava maksimalna izloženost sunčevim zracima.
Vertikalni naslon Kod sistema vertikalnog naslona, razmak između redova kreće se između 2,5 – 3 m i 0,25 - 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od dužine redova, preporučuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 6–7 m, a betonski na 8-10 m. Ovaj sistem može se upotrebiti kod T ili I
13
špalira.Uprvom slučaju (sl. 2) postavlja se poprečnaletva širine 60 - 90 cm na predviđenu visinu rasta dvogodišnjih izdanaka, a druga poprečna letva širine 45 - 60 cm pričvršćuje se na približno1/3 do 1/2 visine dvogodišnjih izdanaka. Žica se postavlja na spoljni deo poprečnih dasaka na koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilagođavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka. Kod I špalira ne koriste se poprečne letve, već 1 do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdanci. Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomljenje izdanaka usled vetra, međutim utiče se na to da se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.
14
SORTE MALINE MEKEER Sorta maline stvorena u SAD. U Srbiju je unet 1994. godine. Po činje da zri početkom treće dekade juna, nedelju dana posle Vilameta.Plod je krupan (4,5 grama) i ujednačen je tokom cele berbe. Plodovi su čvrsti, zarubljeno-kupasti, jarko crvene boje i privlačnog izgleda. Zbog dugih rodnih grančica ova sorta zahteva dodatne naslone.Dobro podnosi manipulaciju i transport.Dobro podnosi smrzavanje. Ima perspektivu u gajenju u Srbiji.
WILLAMETTE Sorta maline stvorena u SAD. Za sada je privredno najznačajnija sorta maline u Srbiji. Počinje da zri krajem prve dekade juna, a završava polovinom jula. Period zrenja traje oko 30 dana. Plod je srednje krupan, zaobljenokupast, tamnocrvene boje, čvrst i slatkonakiseo. Lako se bere i dobro podnosi transport.
15
TULAMEEN Tulamin rađa krupne, čvrste, sjajne plodove izuzetnog kvaliteta. Sorta kasnog vremena zrenja, donosi umereno visoke prinose. Otporna je na biljne vaši vektore mozaik virusa. Srednje do slabo otporna na niske temperature, a pupoljci su podložni izmrzavanju u hladnijim podnebljima
16
PRELUD Prelud je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena zrenja. Plod je srednje krupan, okrugao i čvrst, dobrog ukusa. Izdanci su uspravni, bujni i čvrsti. Veoma je otporna na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Dobro podnosi niske temperature.
KENBI Izdanci su visoki, skoro sasvim bez bodlji, i srednje su rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, čvrsti, jarko crveni i izuzetnog su ukusa. Srednjeg vremena sazrevanja. Umereno do slabo otporna na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju. Osetljiva je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae
GLEN EMPL Glen je sorta srednjeg vremena zrenja i rađa krupne, slatke, svetlo crvene plodove kupastog oblika. Izdanci su bez bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa biljnih vaši vektora virusa. Ima umerenu do slabu otpornost na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju. Kvalitet Glen Empl plodova uzima se kao industrijski standard.
17
GILEN MOJ
Glen Moj rađa velike, svetlo crvene plodove umerene čvrstine. Sorta ranog vremena zrenja sa plodovima koji se lako beru. Izdanci su uspravni, bujni , bez bodlji i obilno radaju. Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva je na malininu muvu galicu i trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Otporna je na 2 biotipa biljnih vaši vektora virusa i na RBDV virus.
18
OKTAVIJA Oktavija je jednorodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon između letnje i jesenje sezone. Izdanci su uspravni i obilno rađaju.. Plod je krupan, zatupasto-okruglog oblika, svetlo crvene boje i slatkog ukusa. Plodovi dobro podnose skladištenje. Otporna je na lisne vaši vektore mozaik virusa. Umereno je otporna na sivu plesan (Botrytis) i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na sušenje pupoljka. Osetljiva je na RBDV i Phytophthora trulež korena maline. Ovo je relativno nova sorta
DVORODNE SORTE Heritage Poreklo i rasprostranjenost – Stvorena u SAD (Geneva, New York) 1969. godine iz ukrštanja (Milton x Cuthbert) x Durham. Gaji se u SAD, Italiji, Poljskoj, a sporadi čno i u Srbiji. Osobine biljke – Bujna sorta dugačkih, uspravnih i čvrstih izdanaka po čemu je karakteristična. Izdanci su pokriveni sitnim bodljama.Osobine ploda – Plodovi su sitni do srednje krupni, zarubljeno kupastog oblika, čvrsti, tamnocrveni, slatkonakiselog ukusa i blage arome. Mogu dobro da se čuvaju. Agrotehničke osobine i otpornost – Plodovi prvog (letnjeg) roda počinju da zru početkom jula, a drugog (jesenjeg) roda u toku septembra pa se ova sorta ne preporučuje za područ ja gde postoji opasnost od ranih jesenjih mrazeva. Jesenji rod je veći od letnjeg. Otporna je na pepelnicu (Oidium tuckery), tolerantna na RBDV i RMV viruse. Osetljiva je na prouzrokovače sive truleži plodova (Botrytis cinerea) i uvenuća pupoljaka i rodnih grančica maline (Didymella applanata). Dobro podnosi nešto teža zemljišta, ali u slučaju slabe dreniranosti razvija se trulež korena. Opšta ocena – Sorta pogodna za gajenje na okućnici, ali i u komercijalnim zasadima u blizini većih tržišta. Pogodna je za sve vidove potrošnje.
19
Autumn Bliss Poreklo i rasprostranjenost –Dobijena kompleksnim ukrštanjima više vrsta (Rubus arcticus, Rubus occidentalis, Rubus idaeus strigosus) i sorte Lloyd George 1973. godine u Ist Molingu (Velika Britanija). Priznata za sortu 1983. godine. Gaji se u Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, Poljskoj, Mađarskoj, počinje da se gaji i u Srbiji.Osobine biljke – Ima kratke, uspravne izdanke prekrivene bodljama. Broj izdanaka nije velik. Osobine ploda – Plodovi su srednje krupni, okruglo-kupasti, prosečne mase 3,3 g, crveni do tamnocrveni, prijatnog ukusa i dobre sposobnosti čuvanja. Veličina ploda ne opada mnogo tokom sezone. Odvajanje plodova može biti otežano kod plodova koji prvi sazru.
20
Agrotehničke osobine i otpornost – Jedna od najranijih dvorodnih sorti maline. Drugi rod počinje da sazreva u avgustu, te se ova sorta nastavlja na sezonu sazrevanja jednorodnih sorti kao što je Tulameen. Sezona traje sve do prvih mrazeva u oktobru. Prinosi su visoki. Radi lakše berbe potrebno je postaviti potporu (vezivo) na obe strane reda pred berbu. Autumn Bliss je jedina komercijalna sorta maline koja je otporna na trulež korena maline (Phytophthora fragariae var. rubi). Takođe je otporna na sve četiri rase vaši (Amphorophora idaei) koje su prenosioci RBDV virusa. Opšta ocena – Kvalitet plodova, sposobnost čuvanja i sezona sazrevanja su glavna preporuka ove sorte za njeno gajenje u Srbiji.
Polka Poreklo i rasprostranjenost – Polka je nova poljska sorta dobijena slobodnom oplodnjom selekcije čiji roditelji poti ču od sorte Autumn Bliss. Masovno se gaji u Poljskoj, a polako se širi i u zapadnoevropskim zemljama.Osobine biljke – Bujna sorta uspravnih izdanaka. Formira veliki broj bočnih grančica koje konkurišu rodnim granama. Osobine ploda – Plodovi su srednje krupni, prosečne mase 3,2 g. Odlikuju se dobrom čvrstoćom i svetlocrvenom bojom. Pri gajenju u plastenicima plodovi mnogo brže tamne. Testovi su pokazali dobar hemijski sastav i dobre organoleptičke osobine. Pogodna za stonu potrošnju i za preradu.Agrotehničke osobine i otpornost – Sorta sazreva u isto vreme kad i sorta Autumn Bliss. Na plodnim zemljištima sa navodnjavanjem potrebno je
21
pred berbu oko reda postaviti potporu u vidu veziva.Opšta ocena – Nedovoljno poznata sorta koja tek treba da pokaže svoje osobine u Srbiji.
Himbo top Poreklo i rasprostranjenost – Sorta dobijena ukrštanjem Autumn Bliss x Himbo-Queen® var. “Rafzater” u privatnom oplemenjivačkom programu u Švajcarskoj. Gaji se u Italiji, švajcarskoj, Velikoj Britaniji i drugim zemljama Zapadne Evrope. Osobine biljke – Veoma bujna sorta, dugačkih izdanaka sa manje bodlji nego Autumn Bliss. Osobine ploda – Plodovi su često veoma krupni (6-8 g), čvrsti, svetlocrvene boje koja ne tamni sa zrenjem. Lako se bere i može da se koristi za stonu potrošnju i za preradu.Sadržaj šećera je visok. Agrotehničke osobine i otpornost – Počinje sazrevanje 68 dana posle sorte Autumn Bliss. Sezona berbe traje 6-8 sedmica. Zbog velike bujnosti potrebno ju je saditi na većim rastojanjima (2,5-3,0 m x 0,40-0,50 m), a treba postaviti i potporu. Veoma je interesantna za gajenje u plastenicima gde daje najbolje rezultate. Visoko prinosna sorta. Tolerantna na trulež korena maline (Phytophthora fragariae var. rubi). Opšta ocena – Veoma interesantna sorta pre svega zbog krupnoće plodova i visokih prinosa. Tek je treba ispitati u našim uslovima.
22
Polana PolanaPored sorte Autumn Bliss, druga je komercijalna sorta iz grupe remontantnih varijeteta. Rana sorta po vremenu zrenja (10.-15.07.). Pošto rod donosi na jednogodišnjim izdancima, sukcesivnim proređivanjem tj. košenjem izdanaka tokom vegetacije diktira se vreme berbe.I zdanci su čvrsti i ne poležu, prosečne visine oko 150cm. Uspešno se gaji bez naslona.Vrlo je rodna sorta – formira od 13 do 18 rodnih prirasta od same osnove izdanka, sa prosečnim brojem plodova u cvasti oko 10.Prosečan prinos po m2 je 13,4 kg. Plod je krupan, intenzivno crvene boje, veoma čvrste konzistencije i uniformnog oblika.
23
Golden Bliss Remontantna sorta maline, stvorena u Vel. Britaniji 2004. godine. Srednje je bujna do bujna sorta sa velikom produkcijom izdanaka, koji su uspravnog rasta i pokriveni srednje krupnim, zelenim trnovitim izraštajima. Rodnost je velika i redovna. Zrenje počinje rano - polovinom jula meseca i traje 6 do 7 nedelja. Plod je krupan, široko konusan, atraktivne žute boje pokožice, slatko-nakiselog ukusa i aromatičan.
NEGA ZASADA MALINE Nega mladog zasada Posle sađenja treba svaku biljku prihraniti sa 20-30 g. Nitromonkola.Međuredna rastojanja u malinjaku potrebno je oprašiti mašinama, a u redovima ručno.Narednog proleća prazna mesta se popunjavaju zelenim ili zrelim reznicama. Nega maline u prvoj godini posle sadnje ogleda se u redovnoj obradi, uništavanju korova, zalivanju 3-4 puta, i zaštiti mladih biljaka od bolesti i štetočina. Najvažnije je da se u prvoj godini razvije nekoliko jakih izdanaka koji će u drugoj godini doneti rod.
24
Ako se posadi u novembru, malina već u prvoj godini može da donese rod, koji pokriva troškove proizvodnje.
Nega zasada u periodu plodonošenja Nega maline u rodu počinje rano u proleće druge godine po sađenju i traje sve dok su maline produktivne. U periodu rodnosti malinjaka primenjuju se sledeće agrotehničke mere: -obrada zemljišta -uništavanje korova -đubrenje -navodnjavanje -orezivanje i zaštita od nepovoljnih metereolških činilaca. Svrha sviha svih ovih mera je da se obrazuje dovoljan broj snažnih , rodnih izdanaka koji su u stanju da obezbede visok prinos i dobar kvalitet plodova.
Obrada zemljišta u malinjaku Treba preuzeti potrebne mere da bi se obezbedilaa dovoljna količina vlage u zemljištu, jer izdanci rastu a plod se razvija u toku proleća i leta, kad često nedostaje vode. Vlažnost više od drugih činilaca utiče na krupnoću ploda, pa prema tome i na prinos.Brižljiva obrada je najefikasnije sredstvo da se sačuva vlaga u zemljištu. Početak obrade zemljišta pada rano u proleće čim se zemljište dovoljno prosuši.Zemljište treba plitko i često obrađivati mašinama prvenstveno traktorom između redova, a ručno u redu da bi se sprečio razvoj korova i stvaranje pokorice.Malina ima plitak koren te prilikom obrade trebamo voditi računa da obrada bude plitka najviše do 10 cm kako se korenov sistem nebi oštetio. U našim uslovima preporučuje se da se malinjak obradi pet puta: -prvi put u martu pošto se sneg otopi, -drugi put sredinom aprila, -treći put početkom maja- pre početka cvetanja, -četvrti put početkom juna-pre početka berbe i -peti put u drugoj polovini jula ili početkom avgusta-posle završetka berbe Obrada malinjaka se kombinuje sa gajenjem kultura za zelenišno đubrenje kao što su facelija i lupina.Ove biljke se seju u septembru a u junu naredne godine,u cvetu plitko zaoru na dubini od 10 cm ili tanjiranjem unesu u zemljište.Facelija i lupina su osetljive prema mrazu te nemogu da zakorove malinjak. Ako se u malinjaku ne primenjuje zelenišno đubrenje onda posle đubrenja stajnjakom ili mineralnim đubrivima treba zemljište poorati ili potanjirati na dubinu od 10 cm, najbolje krajem oktobra.
25
Narednog proleća ciklus obrade zemljišta se ponavlja.
26
Đubrenje
maline
Od svih voćaka malina uzima najviše hranljivih sastojaka iz zemljišta.Malina zahteva velike količine organskih materija u zemljištu .Da bi se to postiglo potrebno je svake godine uneti 25 t/ha stajnjaka ili komposta.Unošenjem organskih materija u zemljište poboljšava se njegov vodni, vazdušni i toplotni režim.Najvažniji hranljivi elementi za malinu su kalijum ,fosfor i azot. Kalijum Pri nedostatku kalijuma izdanci se slabo razvijaju, internodije su kratke,a mezofil između nerava je crvenkastomrk.U slučaju velikog nedostatka kalijuma listovi se savijaju ka nalič ju.Malina zahteva najviše kalijuma u vreme cvetanja, zametanja i razvoja ploda. Malina je kalijumova biljka, te zasade u rodu treba đubriti svake godine sa 200-400 kg/ha-kalijum sulfata. Kalijumova đubriva treba dodavati malinjacima u jesen prethodne godine i zaorati ili zatanjirati na dubini od 10 cm da bi se kalijum iskoristio za rod u narednoj godini.Za malinu u rodu je bolje đubrivo kalijum sulfat od kalijum hlorida jer se pri višegodišnjoj primeni kalijum hlorida dolazi do nagomilavanja hlora u zemljištu čije dejstvo može biti toksično.
Azot Pri nedostatku azota izdanci su slabo bujni i tanki, a listovi mali i žu ćkastozeleni, pa otpadaju rano u jesen.Rodnost se smanjuje zbog slabosti rodnih grančica. Usled viška azota izdanci su prebujni i sočni, a internodije vrlo duge.Takvi izdanci obrazuju veliki broj rodnih grančica nego normalno razvijeni izdanci, pa su i prinosi niži nego kod normalne snabdevenosti.Listovi maline su pri višku azota široki i tamnozeleni, a plodovi sočniji i teže podnose transport.Dozrevanje izdanaka je otežano te mogu da stradaju od mraza. U zavisnosti od pH zemljišta, količine organskih materija, meteoroloških prilika i primenjene agrotehnike vrši se izbor i određivanje količine azotnih đubriva.Nitromonkol treba koristiti na zemljišta čiji je pH ispod 6, a amonijum-sulfat na zemljišta gde je pH
27
iznad 6. Pomenuta đubriva daju se u količinama 200-400 kg/ha, s tim što se zemljištima slabije obezbeđenim organskim materijama daje više azota i obrnuto.
Fosfor Kao biogeni element je neophodan za rast i razvoj maline.Međutim za razliku od azota i kalijuma fosfor se ne nikad ne pojavljuje kao činilac koji ograničava proizvodnju maline.Ako se u pripremi zemljišta za malinjak unesu dovoljne koli čine fosfornih đubriva, onda u toku eksploatacije malinjaka treba đubrenjem održavati taj nivo.To se postiže đubtenjem sa 150-200 kg/ha super fosfata svake godine , ili sa 450-600 kg superfosfata svake treće godine. Osim kalijuma, azota i fosfora može se u malinjaku javiti i nedostatak gvožđa, mangana, sumpora i bora. Gvožđe Nedostatak gvožđa ispoljava se u obliku hloroze, koja zahvata najpre vrhove izdanaka, a u nedostatku mangana prvo su zahvaćeni listovi na izvesnom rastojanju od vrha izdanaka. Sumpor Nedostatak supora se ispoljava u hlorozi tkiva duž nerava.Nedostatak se ne pojavljuje ako se malinjak đubri amonijum-sulfatom ili kalijum-sulfatom. Bor Prvi simnomi nedostatka bora u malinjaku se ogledaju u zakašnjenju otvaranja pupoljaka, a u težim slučajevima pupoljci uopšte ne kreću.Nedostatak bora se može ukloniti primenom boraksa u koncetraciji od 40-50 kg/ha.Ovu količinu boraksa valja izmešati sa desetostrukom količinom peska ili suve zemlje pa onda rasturati po malinjaku.
28
Navodnjavanje maline Za normalan porast izdanaka i razvoj ploda maline neophodno je da zemljište bude dobro snabdeveno vlagom od marta do sredine jula, ili tačnije od početka vegetacije do završetka berbe. U našim uslovima prvo navodnjavanje se vrši-sredinom aprila, drugo –početkom maja, treće početkom juna tačnije 12-14 dana pre početka berbe,četvrtokrajem juna, odnosno u vreme pune berbe,peto –sredinom jula posle završetka berbe. Posle svakog navodnjavanja(izuzev četvrtog) malinjak treba obraditi, da bi se rabila pokorica i sačuvala vlaga u zemljištu.
Rezidba maline Izdanak crvene maline živi dve godine.U prvoj godini dostiže svoju punu visinu a u drugoj godini donosi plod i ugine.Koren maline je višegodišnji, i na njemu se svake godine stvaraju novi izdanci.Izdanak maline treba ostaviti da se razvija u prvoj godini bez intervencija U martu druge godine kad prođe opasnost od mrazeva vrši se orezivanje.Uklanjaju se svi slabi izdanci, a po potrebi i neki jači, tako da u žbunu ostane 5-7 najsnažnijih , dobro raspoređenih izdanaka. Izdanci koji su ostavljeni za rod skraćuju se na visinu od 120-150 cm ,što zavisi od bujnosti sorte i vlažnosti sredine.Izdanci se skraćuju toliko da bi mogli da ostanu uspravno pod teretom roda. Ukoliko u špaliru ima izdanaka sa prevremenim bočnim grančicama treba ih ukloniti, a za vezivanje izabrati izdanke bez bočnih grančica, ujednačene debljine i bez prisutnih znakova obolenja. Oštro skraćivanje izdanaka u proleće ima više nedostataka Prinosi se smanjuju,a krupnoća plodova ne povećava,novi izdanci mogu da zaklone rodne grančice pa je berba otežana,plodovi dozrevaju kasnije nego pri umerenom orezivanju. Kad se završi berba u drugoj polovini jula,dvogodišnji izdanci crvene maline se orežu do zemlje (koji su doneli rod),da bi se pružilo dovoljno prostora za porast novih izdanaka. Zelena rezidba maline Izvodi se u periodu vegetacije Ariljski metod” (zakidanje novih mladih izdanaka u periodu od sredine IV do kraja V meseca, u 3-5 navrata kad dostignu visinu 10-15cm) može da obezbedi visoke prinose maline u humidnom podneblju ili gde postoji sistem za navodnjavanje – ne može se bezuslovno primenjivati!!!
29
ZAŠTITA MALINE (Byturus tom entosus ) Malinina buba Odrasli insekti pojavljuju se krajem aprila ipo četkom maja. Hrane se mladim lišćem, uglavnom na novim izdancima. Kod velikih oštećenja list izgleda poderano, bez lisne mase, i samo sa lisnim žlezdama. Kasnije se malinina buba premešta na cvetne pupoljke i hrani mladim cvetovima. Ženke polažu jaja u skoro otvorene cvetove (između prašnika i tučka, prim.prev), a kada se larve ispile hrane se i razvijaju u plodovima maline. Često se, prilikom branja plodova,mogu naći između ploda i peteljke, mada se često zadržavaju u udubljenju ploda. Suzbijanje je usmereno na odrasle insekte. Potrebno je primeniti karbamil ili piretin sprej u kombinaciji sa nekim drugim sredstvom, kako u periodu pre cvetanja tako i neposredno po otvaranju cvetnih pupoljaka. Dvorodne sorte uglavnom uspevaju da izbegnu ovu štetočinu.
Malinin moljac (Lampron ia rubiella) Larve malininog moljca period mirovanja provode u zemljištu, pri dnu izdanaka. Pojavljuju se u rano proleće, penju se uz izdanak i smeštaju u bočne pupoljke, gde se hrane. Ozbiljnija zaraženost izdanaka ovim insektom može da izazove radikalna
30
oštećenja na rodnim izdancima. Do parenja, odrastao moljac je malih dimenzija (1 cm), i na krilima braon boje ima svetlo drap pege. Ženke polažu jaja u cvet, na mestu spajanja udubljenja i peteljke. Mlade larve se na početku hrane na mladim plodovima, a kasnije padaju na zemlju, presvlače se i ulaze u fazu mirovanja.Kontrola ove štetočine usmerena je na larve koje se razvijaju u proleće. Od hemijskih sredstava primenjuju se uljani preparati koji se nanose u peridu mirovanja, dok se odrasli insekti suzbijaju malationom ili drugim organofosfatnim insekticidima
Pregalj (Tetranychus urticae)
Pregalj se hrani na nalič ju lista, što prouzrokuje pegavost gornje površine lista. Oštećenja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa nedovoljno vlage, naročito kada je leto vrlo toplo i sa malom količinom padavina. Primena visokihdoza azotnog đubriva može stimulisati rast mladih izdanaka sa sočnim lišćem koje je meta pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja, a može se primeniti u ranoj fazi razvoja zaraze. Bifenazat se takođe primenjuje u kontroli ove štetočine, nakon berbe.
31
Velika (Amphorophora idaei) i mala (Aphis idaei) malinina vaš Vaši mogu da prouzrokuju uvijanje listova, a izražena zaraženost maline vašima utiče na smanjenje prirasta biljke. Međutim, veća oštećenja nanose kao prenosioci virusnih oboljenja, kao što je npr.mozaik virusa i žbunaste kržljavosti maline. Ukoliko se u junu ustanovi prisustvo više od 2 vaši na vrhu izdanka, mora se primeniti insekticid. Za suzbijanje ove štetočine mogu se koristiti disulfoton,koji deluje sistemski, ili namenski malation sprej.
Špansk i popac (Oecanthus pellucens )
Šteta koju nanosi španski popac odnosi se prvenstveno na štetu izazvanu polagajem jaja u unutrašnjost izdanaka u jesen. U zasebna udubljenja nanizana duž izdanaka može da se položi i do 80 jaja. Ovo može prouzrokovati slabljenje i lomljenje izdanaka tokom zime, ili pod teretom roda. Prisustvo prirodnih parazita, održavanje sadnice adekvatnim suzbijanjemkorova, suzbijanje pojave divljih koštunica u okruženju, rezidba i spaljivanje zaraženih izdanaka u proleće generalno obezbeđuju kontrolu ove štetočine. Prouzrokovana šteta obično je manjih razmera, i hemijska kontrola retko je neophodna, iako se može primeniti u jesen, sa ciljem da se unište ženke pre nego što polože jaja. U ovu svrhu uspešno se koristi karbaril.
32
Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano proleće, i ako su zastupljeni u većem stepenu mogu znatno da umanje prinose. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi, cvetni pupoljak vene i otpada. Postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove štetočine i odnosi se na primenu hlorpirifosa, befentrina, malationa i fenpropatina. Vreme tretiranja je od primarnog značaja, jer ova štetočina razvija samojednu generaciju godišnje. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine.
Eriofidna grinja (Ph yllocoptes gracilis) Oštećenja koja prouzrokuje eriofidna grinja, koja se manifestuju pojavom žutih neravnina na listu maline, mogu se pogrešno uzeti za oštećenja nastala usled virusnih bolesti. Oštećenja na plodovima obično dovode do prevremenog sazrevanja koštunica, usled čega plodovi ostaju deformisani. Ozbiljnije zaraženi plodovi se sasuše ubrzo nakon opadanja kruničnih listića. Suzbijanje ove štetočine može biti otežano, jer mnogi insekticidi uništavaju grinje-predatore i tako pogoršavaju stanje.Sistematsko suzbijanje ovih insekata primenom vamidotiona pokazalo se efikasnim. Među sortama Tulamen, Leo i dr. primećene su znatne razlike upogledu otpornosti. Među osetljivim sortama je i «Glen empl» ali i druge.
33
Malinina mušica (Reseliella theobaldi) Malinina mušica, sićušna muva, retko uzrokuje ozbiljne štete, ali cecidoidno sušenje maline koje se sa njom povezuje, i koje prouzrokuju gljivice koje se u velikom broju nastanjuju na mestima na kojima ima malinine mušice, mogu znatno redukovati prinose. Malinina mušica polaže jaja u pukotine kore izdanka koje se stvaraju tokom zime i proleća. Pošto se hrane plutastom prevlakom izdanka, razne patogene gljive mogu se nastaniti u tim delovima izdanka, stvarajući lezije na tim mestima, nekada do te mere da se izdanak nabora. Suzbijanje malinine mušice može se postići uklanjanjem prve serije mladih izdanaka. Druga serija izdanaka ima manji broj naprslina u koje ženka polaže jaja, tako da se umanjuje razvoj narednih generacija štetočine. Kao alternativa, nanošenje hlorpirifos ili fenitrotiona pri dnu izdanka može biti efikasno u suzbijanju odraslih insekata kada se pojave u proleće.Neophodna su dva do tri intenzivna prskanja da bi se u potpunosti ispunile pukotine, i da bi pesticide sišao do osnove izdanka.Primena preparata spinosad takođe može biti efikasna mera kontrole ove štetočine.
34
Prouzrokovači gljivičnih Oboljenja Tulež korena (prouzrokovač Phytophthorafragariae var. rubi) Trulež korena obično se pojavljuje na vlažnim,slabo propustiljivim zemljištima. Izdanci iznenadno uvenu i propadaju, a lišće žuti i postaje sprženo po ivicama. Zaraženi izdanci ostaju isušeni i propadaju pre berbe.Koren i žbun izgledaju sasušeno po iskopavanju. Kontrola ovog oboljenja zahteva integrisan pristup koji obuhvata dva segmenta od posebne važnosti: formiranje izdignutih leja, radi bolje propustljivosti zemljišta, I sadnja sorti otpornih na prouzrokovača ovog oboljenja. Zatim, tu je i primena hemijskih sredstava, uz propratne mere nege, kao i genetska otpornost sorte. Natapanje zemljišta mefanoksamom u proleće i jesen pruža najbolju hemijsku zaštitu. Folijarna primena fosetil-Ala u proleće, kada se prirast poveća za 7,5 cm, takođe može dati rezultate.
Ljubičasta pegavos t izdanaka maline (prouz rokov ač Didymella applanata) Prouzrokovač Didymella applanata uzrokuje mrke do mrko ljubičnaste pege oko pojedinačnih pupoljaka, a javljaju se sredinom, odnosno krajem leta. Pupoljci zahvaćeni ovim oštećenjima nemogu da se razviju, odnosno imaju usporen rast u toku naredne vegetacije. Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe 35
omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka krečnim sumporom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 -12 mm). Da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostrobin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima),mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), ili mešavina kaptana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađivanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida prilikom rotiranja preparata.
An traknoz a ili pegavos t izdanaka (prouzrokovač Elsinoe veneta)
Simptomi ovog oboljenja su sitne purpurne pege koje su sporadično zastupljene čitavom dužinom mladih izdanaka, a javljaju se u prole će. Vremenom se pege šire, blago ulubljuju u središnjem delu, poprimajući sivu boju sa purpurnim ivicama. Lezije se širenjem međusobno spajaju nanoseći jaka oštećenja na rodnim izdancima. Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline.Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom, nakon pojavljivanja pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka.Ovaj tretaman nije obavezan kod dvorodnih sorti,jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostrobin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima),mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima) ili mešavina kaptana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađivanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicidaprilikom rotiranja preparata.
36
Sušenje izdanaka maline (prouz rokovač Leptosphaeria coniothyrium )
Sušenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu pojedinih ili svih rodnih bo čnih izdanaka, a praćeno je uvenućem lišća oko nekrotičnih pega. Mrke,odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom izdanku, i mogu se proširiti za nekoliko centimetara.Zaraženost se uglavnom povezuje sa oštećenjima izazvanim orezivanjem povredom izdanaka. Ovo oboljenje izazvaće pre potpuno sušenje izdanaka nego antraknozu ili ljubičastu pegavost izdanaka. Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Trudite se da rezidbu obavite po suvom vremenu (4-5dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavina),kako bi se povrede sanirale. Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.
37
Siva plesan (prouz rokova č Botrytis cinerea)
Kod zaraženosti maline sivom plesni karakteristična je skramna siva masa plesni koja se formirana plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jednog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod. Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i održavanja kojima se omogućava dobra cirkulacija vazduha među izdancima, redovno branje zrelih plodova(kao i zaraženih plodova, kako bi se smanjio stepen izazivača primarne zaraze), kao i primenu fungicida tokom perioda cvetanja sa više padavina.Višestruki fungicidi, kao što su fenheksamid,mešavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodion,piroklostrobin, mešavina piraklostrobina i boskalida i mešavina kaptana i fenheksamida obezbeđuju kontrolu ovih gljivica. Prvo tretiranje (5 – 10%) obavite tokom perioda početka cvetanja cvetanja.Tretiranje ponovite još dva puta u intervalu od 14 dana, naročito ukoliko je period cvetanja praćen većom količinom padavina. Ne zaboravite da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila rezistentnost.
Smeđa pegavos t lista maline (prouz rokov ač Sphaerulina rubi) Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na nalič ju lišća, obično leti, u vidu sitnih (15 mm) pega kružnog oblika. Pege se proširuju i spajaju kako vegetacija odmiče. Veoma intenzivne infekcije mogu dovesti do potpunog opadanja lišća. Primena hemijskog sredstva može biti efikasna (miklobutanil),ali u pogledu ovog oboljenja najsigurnije je korišćenje sorti otpornih na Sphaerulina rubi.
38
Berba maline Plodovi maline ne sazrevaju jednovremeno.Zato se berba obavlja u više navrata i traje tri do četri nedelje.Postepeno sazrevanje plodova poskupljuje berbu ali se time omogućuje snabdevanje tržišta svežom malinom. Početak berbe maline zavisi od sorte ,meteoroloških prilika i primenjene agrotehnike.U našim uslovima malina počinje da zri sredinom juna a berba se završava sredinom jula.Osim letnje berbe remontne sorte donose plod u jesen u septembru ili oktobru.Prinosi jesenje berbe iznose 20% onoga što se bere u leto.
Razlika u zrenju između ranih i poznih sorti je 12 dana. Malina se bere kad je plod dobio karakterističnu boju sorte i kada se lako odvaja od cvetne lože, ali se ne gnječi.Plodovi se beru bez cvetne lože i peteljke.Plodove maline treba brati svaki drugi dan u toku pune sezone, a ako je vreme vrlo suvo i toplo onda
39
svaki dan.Plodovi se beru veoma pažljivo,da bi se izbeglo oštećenje ploda a zatim se pažljivo spuštaju u ambalažu. Najbolje vreme za berbu maline je rano izjutra i kasno popodne.
Pakovanje i kvalitetni stepeni maline Plodovi maline za upotrebu u svežem stanju pakuju se u ambalažu koja hvata od 0,5 do 1 kg plodova.Ova ambalaža se izrađuje od parafinisanog kartona, perforiranih plastičnih supstanci ili od drveta.Veličina ovih kutija je tako podešena da se one mogu smestiti u male otvorene plitke letvarice – holandeze. Malina za smrzavanje pakuje se u dva sloja u drvene ili plastične holandeze.Veći broj slojeva otežavao bi smrzavanje plodova. Malina za pulpu pakuje se u pulpašku burad koja sadrže sumpornu kiselinu kao konzervans. Prema kvalitetu malina se stavlja u promet kao malina ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta. -Plodovi ekstra kvaliteta moraju imati oblik, razvijenost i boju odlike karakteristi čne za datu sortu.Osim toga moraju biti ujednačeni po veličini, obliku zrelosti I boji. -Plodovi I kvaliteta moraju biti pravilno razvijeni ujednačeni po veličini i zrelosti i sa karakterističnom bojom za određenu sortu. Maline ovog kvaliteta mogu imati plodove do 5% sa čašicom. -Maline II kvaliteta mogu biti neujednačene zrelosti i imati 10% plodova sa čašicom.
40
