Malina - Proizvodnja maline - Gajenje maline - Agronomija.pdf

8/4/2015

M al i na - Pr oi zvodnj a mal i ne - Gaj enj e mal i ne - Ag r onomi j a

Agronomija (http://agronomija.rs/) Početna (Http://Agro (Http://Agrono nomi mija.Rs) ja.Rs) > Proiz Proizvo vodn dnja ja (Http://Agro (Http://Agrono nomi mija ja.Rs/Category .Rs/Category/Pro /Proiz izvo vodn dnja ja/) /) > Malina

MALINA

Malina je j e posle jagode najzna čajnija voćna vrsta. v rsta. Desertno Desertno je vo će a plod se mo že koristiti u svežem ili smrznutom smrznutom stanju, kao i za razli čite oblike prerade- sok, sirup, vino,prirodni liker , kompot, slatko džem, marmelada,kandirano voće ,sladoled, malina malina u prahu i pulpi. http://ag r onomi j a.r s/2014/mal i na/

1/39

8/4/2015


Malina ima vi še prednosti u odnosu na druge vo ćke. Lako se razmnožava počinje da ra đa u prvoj ili drugoj godini posle sađenja a u trećoj godini dostiže pun rod. Plod dozreva u junu i julu kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća. Rizik u proizvodnji maline je manji u odnosu na druge vo ćne kuture jer joj grad, mraz i vetar veta r ređe pričinjavaju štete. Najveći proizvođač maline je Rusija sa 90110 t, Poljska 37524 t, Čile 35000, 35 000, SAD 32100 t, Nemačka 28285 t, Ma đarska 27277t. U Srbiji Srbiji se proizvodi proizvodi 40-60.000 t maline. mal ine. U na šoj zemlji površine pod malinom iznose oko 10.000 ha, s tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano registrovano povećanje što što govori i činjenica da su 2006 god. ukupne površine iznosile 16.354 ha. Uglavnom se gaji na manjim seoskim posedima posedima veli čine 10 do 30 ari u brdskoplaninskim područ jima, jima , gde daje najbol na jbolje je rezultate. Na tako usitnjenim u sitnjenim parcelama parcelama proizvodnja se često odvija bez ikakve kontrole, čime se ne obezbedđuju ni minimalni zahtevi u tehnologiji gajenja, ga jenja, a samim tim i zahtevi kupaca koji traže da se poštuje minimum tehnološke discipline. Podizanjem savremenih savremenih zasada za sada maline mali ne sa inoviranim sortimentom (jednorodne i remontantne sorte krupnog ploda) i savremenijom tehnologijom gajenja, inostranom tržištu će se ponuditi ve će količine kvalitetnog stonog voća i plodova za raznovrsnu industrijsku preradu. Istovremeno će se omogućiti bolje i potpunije kori kori šćenje postojećih hladnja ča, kao i podizanje novih prera điva čkih kapacite kapa citeta. ta.

Hemijski Sastav I Hranljiva Vrednost Maline Plod šumske divlje maline težak je od 0,9 do 1,7 grama. U plodovima se nalazi 85-88% vode, 12-15 % ukupne suve materije, a 4,1-9,9% otpada na semenku i poko žicu. Težina ploda plemenite maline kreće se 1.7-8,4 g, a neki plodovi su te ški i do 12 g. Sadržaj vode u plodovima plemenite maline iznosi 77,4-90,9 %, ukupne suve materije od 9,1 -22,6 %, rastvorljive suve materije 8,0-13,0 % i pepela 0,4-0,8 %. Sadr žaj šećera se kreće 3,4-6,9 %, Ukupne kiseline se kre ću 0,6-2,6 %. Pektinske materije iznose 0,5-2,8 %, pentozani 2,7 %, taninske i bojene materije 0,1-0,3 %, azotne materije 0,8-1,9 %, vitamin C 12,8-53,2 mg %, a pH 2,95-3,52. 2,95-3,52. Plod maline sadrži i zna čajne koli čine aromatičnih materija. U semenu se nalazi 14,6 % masnih materija. materija.

Morfologija Maline Malina je vi šegodišnja žbunasta listopadna biljka cvetnica. Kao takva malina sadr ži vegetativne i fruktifikacione organe. Vegetativni organi slu že održavanju života jedinke i diferencirani su na koren, stablo , list. Fruktifikacioni organi ili organi za razmno žavanje omogućuju opstanak vrste. Tu spadaju cvet, seme i plod.

Koren http://ag r onomi j a.r s/2014/mal i na/

2/39

8/4/2015


Malina ima vi še prednosti u odnosu na druge vo ćke. Lako se razmnožava počinje da ra đa u prvoj ili drugoj godini posle sađenja a u trećoj godini dostiže pun rod. Plod dozreva u junu i julu kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća. Rizik u proizvodnji maline je manji u odnosu na druge vo ćne kuture jer joj grad, mraz i vetar veta r ređe pričinjavaju štete. Najveći proizvođač maline je Rusija sa 90110 t, Poljska 37524 t, Čile 35000, 35 000, SAD 32100 t, Nemačka 28285 t, Ma đarska 27277t. U Srbiji Srbiji se proizvodi proizvodi 40-60.000 t maline. mal ine. U na šoj zemlji površine pod malinom iznose oko 10.000 ha, s tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano registrovano povećanje što što govori i činjenica da su 2006 god. ukupne površine iznosile 16.354 ha. Uglavnom se gaji na manjim seoskim posedima posedima veli čine 10 do 30 ari u brdskoplaninskim područ jima, jima , gde daje najbol na jbolje je rezultate. Na tako usitnjenim u sitnjenim parcelama parcelama proizvodnja se često odvija bez ikakve kontrole, čime se ne obezbedđuju ni minimalni zahtevi u tehnologiji gajenja, ga jenja, a samim tim i zahtevi kupaca koji traže da se poštuje minimum tehnološke discipline. Podizanjem savremenih savremenih zasada za sada maline mali ne sa inoviranim sortimentom (jednorodne i remontantne sorte krupnog ploda) i savremenijom tehnologijom gajenja, inostranom tržištu će se ponuditi ve će količine kvalitetnog stonog voća i plodova za raznovrsnu industrijsku preradu. Istovremeno će se omogućiti bolje i potpunije kori kori šćenje postojećih hladnja ča, kao i podizanje novih prera điva čkih kapacite kapa citeta. ta.

Hemijski Sastav I Hranljiva Vrednost Maline Plod šumske divlje maline težak je od 0,9 do 1,7 grama. U plodovima se nalazi 85-88% vode, 12-15 % ukupne suve materije, a 4,1-9,9% otpada na semenku i poko žicu. Težina ploda plemenite maline kreće se 1.7-8,4 g, a neki plodovi su te ški i do 12 g. Sadržaj vode u plodovima plemenite maline iznosi 77,4-90,9 %, ukupne suve materije od 9,1 -22,6 %, rastvorljive suve materije 8,0-13,0 % i pepela 0,4-0,8 %. Sadr žaj šećera se kreće 3,4-6,9 %, Ukupne kiseline se kre ću 0,6-2,6 %. Pektinske materije iznose 0,5-2,8 %, pentozani 2,7 %, taninske i bojene materije 0,1-0,3 %, azotne materije 0,8-1,9 %, vitamin C 12,8-53,2 mg %, a pH 2,95-3,52. 2,95-3,52. Plod maline sadrži i zna čajne koli čine aromatičnih materija. U semenu se nalazi 14,6 % masnih materija. materija.

Morfologija Maline Malina je vi šegodišnja žbunasta listopadna biljka cvetnica. Kao takva malina sadr ži vegetativne i fruktifikacione organe. Vegetativni organi slu že održavanju života jedinke i diferencirani su na koren, stablo , list. Fruktifikacioni organi ili organi za razmno žavanje omogućuju opstanak vrste. Tu spadaju cvet, seme i plod.

Koren http://ag r onomi j a.r s/2014/mal i na/

2/39

8/4/2015


Koren je osnovni vegetativni organ maline. Radijalne je simetrije, vi šegodišnji je i dobro razvijen.Uloga korena korena maline mal ine je mnogostruka. mnogostruka. Iz zemljišta usisava vodu v odu i u njoj rastvorene rastvorene mineralne materije, utvrđuje biljku u zemlji štu , slu ži kao organ za skladi štenje organskih materija materija i za vegetativno vegetativno razmnožavanje – korenove reznice crvene maline.

Stablo Stablo Stablo je osnovni vege v egetativni tativni organ maline i radijalne je grade. Na stablu maline listovi su spiralno raspoređeni a u pazuhu listova nalaze nala ze se pupoljci. pupoljci. Stablo zajedno sa li šćem gradi izdanak, koji se sastoji od dva dela. Nad zemljom u vazduhu nalazi se aerofilni aerofilni , fotofilni fotofilni izdanak koji živi nepotpune dve godine i podzemni podzemni geofilni izdanak izda nak koji je vi šegodišnji i bogat je rezervnim rezervnim hranljivim materijama. materijama. U drugoj polvini leta na podzemnim izdancima i na mladim žilama obrazuje se veći broj pupoljaka od kojih nastaju novi mladi izdanci. Ovi izdanci rastu u toku jeseni i zime sve dok se zemlji šte ne smrzne. Narednog proleća izdanci počinju da izbijaju na površinu u zavisnosti od ostvarenog porasta porasta u prethodnoj prethodnoj godini. Na podzemnom podzemnom delu izdanaka razvijaju se adventivni korenovi. korenovi. Izdanci koji do sredine sredine vegetacije vegetacije ne izbiju na površinu oni uginu. Poznavanje na čina obrazovanja i rastenja rastenja izdanaka iz danaka maline mali ne pod zemljom zemljom od velike je va žnostiza određivanje i prikladnog sistema sistema održavanja zemlji šta u rodnim zasadima i zasadim za proizvodnju sadnice. sadnice. Nadzemni Nadzemni izdanak izda nak živi nepune dve godine, on dosti že punu visinu na kraju prve godine. godine. Mladi jednogodišnji izdanci i zdanci nose krupne krupne neparno neparno peraste peraste listove sa 3 ili 5 liski.U pazuhu listova jednogodišnjih izdanaka razvij se obi čno po jedan ili dva a ređe tri tri pupoljka koji su rasporede rasporedeni ni jedan iznad drugog serijalno. Ako postoje po dva pupoljka gornji su bolje razvijeni i iz i z njih se razvija razvijaju ju naredne godine rodne rodne gran gran čice.Donji ice.Donji pupoljci ostaju ne razvijeni i od njih se razvijaju razvija ju rozete. rozete. Pri povredi gornjeg gornjeg pupoljka pozni mr mraz az onda iz donjeg pupoljka se mo že razviti rodna grana. Jednogodi šnji izdanci izda nci maline dostižu du žinu od nekoliko desetina santimetara do preko tri metra. Du žina izdanka izda nka zavisi zavi si od sorte, sorte, fiziloškog stanja biljke, bil jke, plodnosti zemlji zemlji šta, meteoroloških prilika i nege. Jednogodišnji izdanak sazreva od osnove ka vrhu. Stoga kod sorata koje su osetljive prema mrazevima i temper temperaturnim aturnim kolebanjima najpre izmrzavaju vrhovi izdanaka. izdana ka. Dvogodišnji izdanci iz danci maline ne obrazuju kambijalni kambijal ni prsten, prsten, ne debljaju sekundarno sekundarno i ne stvaraju godove. U toku druge godine iz bočnih pupoljaka nadzemno na dzemnog g izdanka mogu da se razviju rodne gran čice, koje nose cvetove i plodove. Najve ći broj i najkrupniji plodovi maline obrazuju se na rodnim gran čicama na srednjoj trećini izdanka, a kada na rodnim grančicama donjeg dela vršne trećine izdanaka. izdanaka . Zbog toga rezidbu rezidbu maline treba podešavati tako da se sa čuvaju najveći broj rodnih gran čica. Vršni pupoljci na jednogodi j ednogodišnjem izdanku nekih sorata maline razvijaju razvijaj u se u rodne gran gran čice i donose rod krajem prve vegetacione periode septembar – oktobar tu spadaju lord d žordž, krupna dvoredna , septembar . Prema nameni postoje dve vrste izdanaka za zamenu i za razmnožavanje. http://ag r onomi j a.r s/2014/mal i na/

3/39

8/4/2015

Malina - Proizvodnja maline - Gajenje maline - Agronomija

Izdanci za zamenu izbijaju iz pupoljaka na podzemnom vi š egodi š njem izdanku Izdanci za razmno ž avanje izbijaju iz adventivnih pupoljaka na ž ilama i slu ž e z

(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/List-maline.jpg)

List List je pored korena i stabla osnovni vegetativni organ maline. U l istu maline vrši se sinteza organske materije –fotosinteza, razgra đivanje organske materije – disanje i isparavanje vodene pare transpiracija. Listovi postaju od lisnih začetaka, koji se diferenciraju u lisnu osnovu, lisnu dršku i liske. List maline je slo žen neparno perast i sastoji se od 3 ili 5 jajastih liski. Listovi su na stablu maline raspoređeni spiralno. Neparno perasta gra đa listova i njihov spiralni raspored omogućavaju malini da potpuno iskoristi raspoložive koli čine svetlosti za proces fotosinteze.

http://agronomija.rs/2014/malina/

4/39

8/4/2015


(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Cvet-maline.jpg)

Cvet Obrazovanje cvetnih pupoljaka maline po činje u septembru ili oktobru. Najpre se obrazuje terminalni cvet u cvasti, njegov razvoj je najbr ži. Ostali cvetovi formiraju se ka osnovi u vidu nepravilne spirale, a njihov razvoj je sporiji.Cvet maline je dvopolan hermafroditan. Sastoji se od čašice, krunice, pra šnika i tučkova. Čašica maline sastoji se od pet čaši čnih listića zelene boje , krunica ima pet kruni čnih listi ća bele ili ru žičaste boje. Pra šnika ima mnogo i oni grade prsten oko tu čkova. Cvetovi maline su skupljeni u cvasti , cvetanje obično traje 20-25 dana.

Plod http://agronomija.rs/2014/malina/

5/39

8/4/2015


Zbirni plod maline sastoji se iz velikog broja ko štunica sakupljenih oko sasu šene cvetne lože. Plod maline izgra đen je od 20-160 pojedina čnih koštunica. Svaka ko štunica nastaje od po jednog oplodnog listica- karpele. Plod je obi čno crvene, žute ili crne boje. Izduženog ili loptastog oblika. Ako je oplođenje slabije neke se ko štunice ne razvijaju, pa plod može da bude nepravilnog oblika. Sorte čiji se plodovi osipaju ne trebaju se gajiti.Te žina ploda plemenite maline iznosi 1,7- 8,4 g, a katkad i do 12 g.

(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/seme-crne-maline.jpg)

Seme Razvićem semenog zametka maline posle oplo đenja nastaje seme. Ono sadrži opnu ,semenjaču i klicu. Kad seme maline do đe u povoljne uslove ono klija.

Faze U Godišnjem Ciklusu Maline U životu maline razlikuju se dva doba: doba aktivnog života ili vegetacije doba zimskog odmora Vegetacija traje od trenutka kad se razviju prvi pupoljci maline, pa sve dok ne otpadne li šce u jesen. Ostatak vremena je zimski odmor. U toku godi šnjeg ciklusa malina prolazi kroz sledece fenofaze:

po č etak rastenja i listanja http://agronomija.rs/2014/malina/

6/39

8/4/2015


cvetanje opra š ivanje i oplodenje obrazovanje i razvoj ploda obrazovanje cvetnih pupoljaka i zimski odmor

Početak Rastenja I Listanja Tokom aprila i prve polovine maja, novi izdanci počinju da izbijaju na povr šinu zemlje. Njihovo rastenje je najintezivnije od sredine maja do kraja juna. Dvogodiš ji izdanci maline počinju da listaju po četkom aprila, a po četak i trajanje listanja zavisi od sorte, temperature i drugh činilaca sredine. Iz pupoljka u pazuhu listova dvogodi šnjih izdanaka obrazuju se rodne grančice.

Cvetanje U na šim malinarskim podru č jima malina po činje da cveta u drugoj dekadi maja, a cvetanje traje 20-30 dana u zavisnosti od sorte i meteoroloških prilika. Razlika u cvetanju izme đu ranih i poznih sorti iznosi 6-10 dana.

Oprašivanje I Oplođ enje Malina je entomofilna biljka, a najva žniji opra šiva č insekt je medonosna pčela.Većina sorata maline ima hermafroditan cvet, koji se sastoji od čašice ,krunice,pra šnika i tučkova. Uspešno opra šivanje je uslov za oplodenje. Plod maline je zbirna koštunica, izgra đena od 20-160 pojedina čnih koštunica. Da bi se zbirni plod maline normalno razvio neophodno da se oprašivanje obavi u svim ili skoro svim tučkovima.

Obrazovanje I Razvoj Ploda Iz oplodene jajne ćelije-zigota, obrazuje se klica-embrion, a zid plodnika razvija se u plodov omotač-perikarp. On je izgra đen od tri sloja spolja šnjeg-egzokarpa, sredi šnjeg-mezokarpa i unutrašnji –endokarpa. Sa prakti čne tačke gledišta najveći prinosi i najbolji kvalitet ploda maline postiže se ako se vla žnost zemljišta sačuva površinskom obradom ili navodnjavanjem, ili ako bude obilnih padavina na dvadeset dana posle punog cvetanja, odnosno na 12-14 dana pre početka berbe.

Obrazovanje Cvetnih Pupoljaka


7/39

8/4/2015


Cvetni pupoljci se obrazuju u jesen u godini koja prethodi cvetanju.Kod crvenih malina cvetni pupoljci se diferenciraju postepeno od vrha izdanka ka osnovi, dok je ta sklonost manje izražena kod crnih i purpurnih malina. Diferenciranje pupoljaka po činje u prvoj polovini septembra a kod crnih sorata u toku oktobra.

Zimski Odmor Zimski odmor u na šim uslovima počinje u novembru, kad otpadne li šće. Zimski odmor je veoma bitan za malinu bez njega se nemogu obrazovati rodne grančice na dvogodišnjem drvetu.

Podneblje Klima Za uspevanje maline su bitni sledeći klimatski elementi:

Temperatura Vla ž nost Vetar Svetlost

Temperatura Temperatura je veoma va žan činilac koji određuje raspored biljaka maline na zemljinoj površini. Divlja evropska crvena malina i arti čka malina rasprostranjene su daleko na severu. U tim krajevima su srazmerno niske biljke koje pod sne žnim pokriva čem podnose niske temperature do -35 °C. U odsustvu snega izdanci maline mogu da izmrznu na temperaturi od -18 do -26 °C, što zavisi od sorte i njenog fiziolo škog stanja. Korenov sistem maline izmrzava na temperaturi zemlji šta -12 do -14 °C, naro čito kad nije za štćen snegom. Kolebljive temperature u proleće mogu da pri čine zna čajne štete izdancima. Naročito ako se smenjuju temperature iznad 6 °C i -7 °C. Malina ne podnosi podneblja sa visokim letnjim temperaturama. Ona najbolje uspeva u oblasti sa prohladnim letom i zimama koje nisu suvi še oštre. Dvorodne sorte maline su osetljivije prema niskim temperaturama nego jednorodne. U hladnim krajevima vrhovi nedozrelih izdanaka izmrzavaju.

Vlažnost


8/39

8/4/2015


Glavni proizvodni rejoni maline nalaze se u semihumidnim i humidnim krajevima gde godi šnja suma padavina prelazi 800 mm taloga , a vlaga je pravilno rasporedena u toku vegetacionog perioda. Malina ne podnosi sušu. Pri nedovoljnim koli činama vlage u zemljištu i vazduhu smanjuju se prinosi i smanjuje se kvalitet plodova, koren slabo raste a broj izdanaka i njihova bujnost se smanjuju.Malinjak se proreduje a prinosi su mali. Malina dobro uspeva na propustljivim zemlji štima s visokim vodenim kapacitetom, posebno ako se malinjak nalazi u blizini šuma, koje pru žaju svežinu, povoljnu vla žnost i strujanje vazduha. Na suvi še vla žnom zemljištu malina slabo raste a na zabarenom ugine. Podzemna voda ne sme da bude bli ža površini vi še od 1 m.

Vetar Malinu treba štititi od hladnih, suvih i olujnih vetrova. Olujni vetrovi mogu da polome izdanke maline a naro čito duge rodne gran čice pred berbu i u toku berbe. Blagi povetarci su korisni za malinu, jer spre čavaju ili otrežavaju pojavu gljivi čnih bolesti.

Svetlost Malina je biljka koja za uspevanje zahteva dosta svetlosti i vlage. Na severu kulturne sorte maline uspevaju na osun čanim južnim položajevima. Dok u ju žnim krajevima pretežno se gaje na severnim ekspozicijama. Malina daje dobre rezultate ako se gaji po sistemu žive ograde, jer joj tada stoji na raspolaganju dovoljna koli čina svetlosti. Malina teško podnosi ja ču zasenu.

Zemljište Za malinu su povoljna rastresita, propustljiva i slabo kisela zemlji šta , bogata organskim materijama, koja mogu da prime i zadrže dovoljne koli čine vlage u toku su šnog perioda vegetacije. Malina ne podnosi laka, suva ,krečna i peskovita šemljišta, a ni teška i zbijena zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode. Za gajenje maline najpodesnije su gajnja če, blago otpozoljene gajnja če i aluvijumi. Teške smonice i teški podzoli nisu pogodni za malinu. Na krečnim zemljištima često se pojavljuje nedostatak gvožda i magnezijuma, što dovodi do hloroze li šća i otežane fotosinteze. Za malinu su najpogodnija zemlji šta čiji je pH oko 6 , ta čnije ako se pH kreće od 5,5-6,5.

Orografija Orografski činioci obuhvataju: nadmorsku visinu, polo žaj i ekspoziciju. U na šoj zemlji plemenite sorte maline uspevaju na 400-800 m nadmorske visine. Položaj znatno uti če na izmrzavanje maline. Malinjake treba podizati na polo žajevima sa dobrom vazdušnom drenažom. Malina izmrzava u širokim dolinama sa uskim izlazom, u uskim uvalama, i na polo žajevima koji su na udaru hladnih vetrova-severac, košava,


9/39

8/4/2015


pa takve položajeve treba izbegavati pri podizanju malinjaka. Severne ekspozicije su hladnije i vla žnije od južnih, istočnih i zapadnih pa su u na šim prilikama najbolje za malinu.

Izbor Mesta , Položaja I Zemljišta Za Malinjak Kao vi šegodišnja kultura malina ostaje na istom mestu 10,15 i vi še godina. Stoga je veoma bitno da se za malinjak odabere pogodno mesto. Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbe đena dovoljnom količinom vlage i uz za štitu od oštećenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promenljive zimske i prolećne temperature prouzrokuju većinu oštećenja. U na šem podneblju malina daje najbolje rezultate kad se gaji na blago nagnutim do 10% severnim ekspozicijama. Na takvim položajima ne zadržava se voda i hladan vazduh, dok je snežni pokrivac obično dugotrajan. Previ še nagnuti polo žaji preko 10% i pol žaji izloženi jakim vetrovima nisu pogodni za malinu, jer nisu dovoljno vla žni, mehanizacija radova u malinjaku je otežana, a rodne grančice i izdanci često se lome pri udaru jakih vetrova.Po željno je da u zasadu bude dobra cirkulacija vazduha jer umanjuje mogu ćnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vla žnost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama. Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predvi đene za postavljanje zasada takode mogu predstavljati problem. One su dobro stani šte za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivi čnih patogena. Ako ste u mogućnosti, elimini šite ih u krugu od 200 metara oko zasada.

Izbor Zemljišta Za Malinjak Malina najbolje ra đa na visoko propustljivim zemlji štima (peskovitoj ili muljevitoj ilova či) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće izmedu 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemlji šta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ubla žiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava. Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm povr šinskog sloja zemlji šta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije.

Priprema Zemljišta Priprema zemlji šta treba da obezbedi normalan prirast izdanaka i obilnnu rodnost maline. Pošto je malina vi šegodišna biljka, priprema zemlji šta mora da se obavi pravilno i blagovremeno. Priprema zemlji šta za podizanje malinjaka obuhvata:

uni š tavanje korova http://agronomija.rs/2014/malina/

10/39

8/4/2015


va đ enje kamenja ž ila i panjeva đ ubrenje

oranje poravnjavanje i usitnjavanje povr š ine kao i parcelisanje zemlji š ta

Ako je zemlji šte zakorovljeno dugovečnim korovskim biljkama, onda posle skidanja preduseva, u junu zemlji šte treba tretirati nekim herbicidom radi uni štavanja korova. Priprema nezakorovljenog zemlji šta može da počne 1-2 meseca pre početka sadenja maline. Pošto se zemljište očisti od korova, kamenja ,žila i panjeva, pristupa se đubrenju odnosno unošenju organskih i mineralnih đubriva. Koli čina đubriva zavisi od tipa zemlji šta i njegove plodnosti. Količina stajnjaka kreće se od 20.000-60.000 kg/ ha, super fosfata 500-600 kg/ ha, kalijum- sulfata ili 40%-tne kalijumove soli 800-1000 kg/ ha, amonijum sulfata 200-500 kg/ ha. Zemlji šte za podizanje malinjaka se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm. Posle oranja sve žile drveća treba prikupiti i spaliti, a zemlji šte poravnati i usitniti teškom drljačom ili tanjira čom. Malinjaci veći od 5 ha treba da budu podeljeni na parcele veli čine do 2 ha. Osnovni putevi u malinjaku treba da budu široki oko 5m da bi se mogla primenjivati mehanizacija.

POVR Š INSKI USEV

LATINSKO IME

DOZA SEM

Ozima ra ž

Secale cereale

125 kg/ha

Heljda

Fagopyrum esculentum,F. sagittatum

80 kg/ha

Neven

Tagetes spp.

10 kg/ha

Sirak metla š

Sorghum bicolor

90 kg/ha

Zob

Avena sativa

112 kg/ha

Ra ž na trava/italijanski ljulj

Lolium multiflorum

22.5 kg/ha

Ra ž na trava

Lolium perenne

28 kg/ha

Detelina lucerka

Medicago sativa

16 kg/ha


11/39

8/4/2015


Bela detelina

Trifolium repens

4,5 kg/ha

Crvena detelina

Trifolium pratense

20 kg/ha

Agrotehnika U Malinjaku Sadnja Maline Crvena malina se sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenje sadnja maline u na šim klimatskim uslovima ima vi še prednosti u poredenju s prolećnom. Pre svega pri jesenjem sa đenju koriste se izdanci maline koji su pre kratkog vremena izva đeni iz mati čnjaka za proizvodnju izdanaka. Sadnice maline posađene u jesen ne oskudevaju u vlazi, a na temperaturama zemljišta iznad ta čke mržnjenja one tokom zimskih meseci razvijaju korenov sistem. Zbog toga malinjaci zasađeni u jesen razvijaju u prvoj vegetaciji sna žne izdanke a u drugoj godini donesu dobar rod. Kasno u proleće sadi se malina koja je dugo vreme provela u trapovima. Ako je proleće sušno a nema mogu ćnosti da se malinjak redovno zaliva onda je prijem sadnica veoma slab. Sađenje maline u toku zimskih meseci povoljnije je nego sa đenje maline u proleće ako je zemljište pogodno za rad a temperature nisu ispod ta čke mržnjenja. Crne i purpurne maline uvek se sade u prole će, jer se tek tada vrhovi izdanaka ožile, podrazumeva se da ovo sađenje treba obaviti što ranije u martu, dok jo š nije krenula vegetacija.

Izbor Sadnog Materijala Veoma je važno da se obezbedi zdrav sadni materijal, dobrog kvaliteta. Zasad neće dati dobre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni materijal trebalo bi nabav iti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice, kako biste bili sigurni da materijal nije zaražen. Rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva, na drugom mestu su one iz staklenika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslovima nose najviši stepen rizika. Biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po vi šoj ceni, ali se obično isplate kroz povećan rod i du ži vek eksploatacije zasada. Razmak između sadnica takođe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio adekvatan broj sadnica. Razmak između redova zavisi od mehanizacije koja će se koristiti i naslona koji će se eventualno postavljati. Razmak između redova kreće se od 2,4 – 3,3 m. Mora se imati u vidu širina kosilice i postavljanje naslona, odnosno treba obezbediti http://agronomija.rs/2014/malina/

12/39

8/4/2015


dovoljno prostora između redova za neometano ko šenje, prskanje i berbu. Istra živanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postiže veća produktivnost ukoliko je broj redova veći i kada su oni na manjem odstojanju, nego kada je manje redova na većem odstojanju. Razmak između sadnica u redu kod crvene maline varira od 0,6 do 0,9 m, u zavisnosti od bujnosti. Uop šteno govoreći, malina se gaji u obliku žbuna ili živice, sa velikim brojem mladih izdanaka koji se razvijaju iz korenovog vrata i popunjavaju prostor između primarno posa đenih sadnica. Kod nekolicine sorti, kao što je „Titan“ i kod sorti purpurnih plodova, izdanci se uglavnom razvijaju iz žbuna i te sorte se mogu gajiti u sistemu uzdignutih leja. Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu povr šinu izra čunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m izme đu redova podeljeno sa 0,9 m izme đu sadnica jednako je 3,704 sadnice (1000/3,0/0,9=3703,7). Sadnice treba poru čiti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila adekvatna količina. Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jednorodni (letnje) i dvorodne (jesenje). Nekoliko slabih dvorodnih tipova maline opisano je kao tipovi koji uvek plodonose, daju manji jesenji rod, a mogu se tretirati i kao jednorodne i dvorodne maline. Malina je prirodno dvogodišnja biljka sa vi šegodišnjim žbunom. Nakon razvoja u prvoj vegetaciji jednogodi šnji izdanci prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezime niske zimske temperature i ra đaju sledeće godine. Jednogodišnje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodišnjim izdancima, jer cvetavaju. Posle plodonošenja ovi izdanci odumiru i sledećeg proleća se uklanjaju. Umesto njih, novi jednogodišnji izdanci postaju dvogodi šnji. Orezivanje dvogodišnjih izdanaka u proleće, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, ima pozitivan uticaj na za štitu maline od bolesti kao i na povećanje dimenzije ploda. Dvorodne sorte ra đaju u prvoj godini, u jesen iste godine. Snaga prirasta veoma varira, od plodonošenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih dvorodnih sorti, do obilnog radjanja dužinom celog izdanka, kod sorti kao što su „Autumn bliss“ i „Polka“. Kod dvorodnih sorti sa kasnim vremenom zrenja, kao što je „Heritage“, rani mrazevi mogu da uti ču na umanjen prinos. Kod ovih sorti, rezidba se vr ši ko šenjem do nivoa zemlje pre izbijanja jednogodi šnjih izdanaka u rano proleće. Plodovi sorti koje se koriste za sve žu upotrebu su svetlije boje od onih koje se proizvode za obradu, čvršćeg su mezokarpa i mogu se dr žati u hladnjači do deset dana pod idealnim uslovima. Plodovi svetlije boje u hladnja či manje tamne i manja je verovatnoća da će usled manipulacije i transporta pokazati znake oštećenja. U pogledu dugotrajnosti postoje velike varijacije među sortama. Tržište takođe pokazuje interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razloga, uklju čuju ći i veću naklonost potrošača ka krupnijim plodovima, kao i zbog lak še berbe. Plodovi ovih sorti imaju veća udubljenja koja se usled nepažljivog rukovanja deformišu.

Priprema Izdanaka Maline Za Sadnju Izdanci maline se najbolje primaju ako se posade odmah posle va đenja. To često nije moguće pa je sadnice najbolje čuvati u trapovima i hladnja čama , da bi se sačuvale od isušivanja izmrzavanja i mehan čkih oštećenja. Ako izdanci du že vreme provedu http://agronomija.rs/2014/malina/

13/39

8/4/2015


u transportu, treba žile odmah pri prispeću potopiti u vodu, ostaviti u njoj 24 sata pa onda saditi. Za sađenje se koriste izdanci čiji je identitet sorte poznat i koji su garantovano zdravi (sertifikovani sadni materijal). Vrlo je povoljno da su izdanci dugi 50 cm, srednje debljine 810mm, sa razvijenim korenovim sistemom od 8-10 glavnih žila, pri čemu je svaka od tih žila duga 12-20 cm i sa što više sitnih žila. Na sadnici treba da bude što više očuvanih pupoljaka, a žile na preseku sveže i svetle boje. Pre sa đenja žile se skrate na ¼ i potope u razre đenu ka šastu smešu od vode i jednakuh delova goveđe balege i ilova če uz dodavanje nekog dezinfekcionog sredstva npr. Previcur (0,25%) ili Benomil (0,1%). Zeleni izdanci se retko koriste za podizanje malinjaka.

Načini Sađ enja I Sistemi Gajenja Maline Malina se može gajiti u obliku razli čitih sistema u zavisnosti od uslova sredine, sorte i odabrane agrotehnike. Naj češće se primenjuju sledeći sistemi gajenja:

Sistem ž buna sa kva dratnim rastojanjem Sistem ž buna sa pravougaonim rastojanjem Sistem pantlji ke Sistem ž ive ograde

SISTEM ŽBUNA SA KVADRATNIM RASTOJANJEM Razmak sadnje 1,5 × 1,5 m do 2,5 × 2,5 m što zavisi u na šim klimatskim uslovima od bujnosti sorte i radnog zahvata ma šine za obradu. Na jedno sadno mesto sadi se jedna sadnica, a ređe 3-4. Pri dovoljno velikom kvadratnom rastojanju može se vršiti obrada u dva pravca. Pri ovom sistemu gajenja stane mali broj sadnica po jedinici površine. Ovaj sistem gajenja može se koristiti na ravnim površinama i površinama sa blagim nagibom.

SISTEM ŽBUNA SA PRAVOUGAONIM RASOJANJEM Rastojanje između redova iznosi 2,5-3 m a u redu 1-1,5 m. Ovde se tako đe na jedno sadno mesto stavlja jedna sadnica ređe vi še. Prvih godina moguća je unakrsna obrada dok kasnije može se obra đivati samo međuredno rastojanje. Pri pravougaonom rastojanju prinosi su nešto veći u odnosu na kvadratni sistem.

SISTEM PANTLJIKE http://agronomija.rs/2014/malina/

14/39

8/4/2015


Kod ovog sistema rastojanje između redova se kreće 2,5-3 m , a u redu 0,30-0,50 m. U praksi se sreću sistem širokih pantljika 60-90 cm, i sistem uskih pantljika 30-40 cm. Sistem širokih pantljika ima nekoliko mana . Po što u širokoj pantljici izbija veliki broj izdanaka to je u njoj obrada nemoguća. Rodne gran čice su u sredini redova preguste, pa berači teško uočavaju plodove. Izdanci su slabi često se savijaju pa se plodovi prljaju.

Kvalitet plodova je slabiji ali su prinosi veliki. Sistem velikih pantljika nije za preporuku. Sistem uskih pantljika je pogodan za gajenje maline. Redovi su udaljeni 2,5-3 m, a širina reda je 30-40 cm. Rastojanje između redova zavisi od radnog zahvata ma šine koje

se koriste za obradu, kao i od bujnosti sorte u zasadu. Broj izdanaka po hektaru je srazmerno veliki pa se dobijaju i visoki prinosi. Malina gajena po ovom sistemu dobro rađa, a plodovi su kvalitetni.

SISTEM ŽIVE OGRADE Razmak sađenja je 2,5-3m izmedu redova i 0,25-0,5m u redu. Gajenjem maline po sistemu žive ograde posti žu se dobri rezultati, utro šak radne snage je mali, za štita laka, prinosi veliki, a kvalitet ploda dobar. Na sadno mesto se sadi jedan a ređe po dva izdanka. Širina pojasa u kome rastu maline je oko 40 cm, žbunovi su međusobno razmaknuti, pa je moguća obrada oko njih a osun čavanje izdanaka je dobro.


15/39

8/4/2015


(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/T-naslon.jpg)

Naslon Za Malinu Izdanci maline posebno kod bujnih sorti savijaju se pod teretom roda ka zemlji da bi se to sprečilo postavljaju se nasloni. Kod sistema žbunova koristi se kolje 200 × 5 cm, a kod pantljike i žive ograde 200 × 10 cm. Između direka postavlja se pocnikovana žica 2-3 mm. http://agronomija.rs/2014/malina/

16/39

8/4/2015


Direci (stubovi) mogu biti od drveta (bagrem,hrast), gvo žda ili armiranog betona. Drvene direke treba do polovine njihove visine nagoreti, potopiti u bordovsku čorbu ili premazati masnom bojom. Gvožde se zaštićuje od korozije osnovnom i masnom bojom. Direci se pobijaju u zemlju na 8-10m jedan od drugog. Pojedini navode da je bolje stubove odmah postaviti nakon sadnje jer je lak še nego kada maline porastu. Naslon može biti:

Sa jednom ž icom na visini 1,20-1,50m, za koju se vezuju izdanci. Sa dve ž ice jedna ispod druge na 60 i 120 cm, izme đ u koih se provla č e izdanci Sa dve ž ice u istom nivou na 100 do 120 cm izme đ u kojih se uvla č e izdanci ost Sa č etri ž ice od kojih su po dve na istom nivou na 60 cm i na 100-120 cm izdan

(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/V-spalir.gif) http://agronomija.rs/2014/malina/

17/39

8/4/2015


V-ŠPALIR Sistem koji se preporučuje kod gajenja vi šegodišnjih sorti je V- špalir. Kod ovog sistema, stubovi se postavljaju pod uglom od 20- 30° ili, u nekim slu čajevima, pod neznatno većim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a izme đu vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25°. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao što je opisano, pri čvršćuju se dva reda žice. Prvi red žice postavlja se na visini od 70 – 80 cm, a drugi na visini 160 – 170 cm, uz razmak od 60 -70 cm izmedu žica. U proleće, dvogodi šnji izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spoljne strane reda, kako bi se omogu ćila berba,dok se jednogodi šnjim izdancima omogućava rast sa unutra šnje strane, za berbu sledeće godine. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omogućava maksimalna izloženost sunčevim zracima.

VERTIKALNI NASLON Kod sistema vertikalnog naslona, razmak između redova kreće se između 2,5 – 3 m i 0,25 – 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 × 12 × 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od du žine redova, preporučuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 6–7 m, a betonski na 8-10 m. Ovaj sistem mo že se upotrebiti kod T ili I špalira. Uprvom slu čaju postavlja se poprečna letva širine 60 – 90 cm na predviđenu visinu rasta dvogodi šnjih izdanaka, a druga poprečna letva širine 45 – 60 cm pričvršćuje se na pribli žno ⅓ do ½ visine dvogodi šnjih izdanaka. Žica se postavlja na spoljni deo poprečnih dasaka na koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilagođavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka. Kod I špalira ne koriste se poprečne letve, već 1 do 2 pojedina čne žice (sa svake strane stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodi šnji izdanci. Ovakvim na činom vezivanja sprečava se lomljenje izdanaka usled vetra, međutim uti če se na to da se jednogodi šnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.

SORTE MALINE Klasifikacija sorti maline po vremenu berbe. Datumi berbe variraju u zavisnosti od područja, a sa najranijim vremenom zrenja, do kraja jula i početka avgusta, za jednorodne sorte s a najkasni sazrevanja dvorodnih sorti je od sredine do kraja avgusta, a završe tak u vreme pr

Jednorodne sorte http://agronomija.rs/2014/malina/

18/39

8/4/2015


Ranog vremena zrenja

Srednjeg vremena zrenja

Kasnog

Prelud

Kenbi

Leo

Glen Moj

Glen Empl

Oktavia Tulamin

Dvorodne sorte Autumn Bliss

Karolina

Autumn Britten

D ž oan Skvajer

Heritid ž

Polka Himbo-Top

Jednorodne Sorte Maline (Letnje Sorte Maline) MEKEER (Miker)


19/39

8/4/2015


(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Sorte-maline.jpg) Najmanje otporna, plodovi sa najvi še šećera, najbolji ukus. Sorta maline stvorena u SAD 1967 godine. U Srbiju je unet 1994. godine. Po činje da zri početkom treće dekade juna, nedelju dana posle Vilameta. Plod je krupan (4,5 grama) i ujedna čen je tokom cele berbe. Plodovi su čvrsti, zarubljeno-kupasti, jarko crvene boje i privla čnog izgleda. Zbog dugih rodnih gran čica ova sorta zahteva dodatne naslone. Dobro podnosi manipulaciju i transport. Dobro podnosi smrzavanje. Ima perspektivu u gajenju u Srbiji.

WILLAMETTE (Vilamet) Otporna, tamno crveni plodovi, ukusa oporog ali dobrog, odli čna za kuvanje.


20/39

8/4/2015


Vilamet rađa krupne tamno crvene i ukusne plodove od sredine do kasnog leta. Stabljika je dvogodišnja, ova malina najbolje uspeva na punom suncu sa dosta vode i dobrim đubrenjem u vreme cvatnje. Vilamet su trnate maline dok ima varieteta bez trnja. Beli cvetovi pojavljuju se od Aprila do Juna zavisno od kultivara, plodovi su crveni, ponekad mogu biti žuti. Vezivanje u žicu je neophodno. Za najbolje rezultate odsecite stabljike koje su dale plod odmah na kraju sezone branja.

TULAMEEN I CHILLIWACK Tulamen i Čilivak daju plodove, obe su slatke, zreli plodovi su svetlo-crvene, re đe purpurno crvene, imaju jak ukus maline. Tulamen ima produžen period zrenja maline tako da mo že da se otprema sveža du že vreme. Čilivak(Chilliwack) rano sazreva, berba traje 2-3 nedelje i dobra je za proizvođače koji žele veliku berbu, veliki prinos u kratkom periodu. Čilivak se komercijalno sadi najvi še u Čileu, gde je zovu Čile-vak! Tulamen sorta je razvijena 1989 g. Plodovi su veoma krupni, dugi i koni čni, srednje crveni, sjajni i čvrsti. Počinje da zri kad i Miker, ali ima du žu sezonu berbe, najdu ži period zrenja od svih letnjih malina.(oko 50 dana). Odli čna je za tržište sveže maline zbog svog ukusa i veličine. Srednje otporna na truljenje korena, otporna na mozaik viruse maline.

PRELUD Prelud je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena zrenja. Plod je srednje krupan, okrugao i cvrst, dobrog ukusa. Izdanci su uspravni, bujni i čvrsti. Veoma je otporna na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Dobro podnosi niske temperature.


21/39

8/4/2015


(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Canby-Kenbi.jpg)

CANBY (KENBI) Kanbi je izrazito jaka malina, jako otporna na neke viruse maline i biljne va ši. Stabljika i grane bez trnja, ra đaju krupne i svetlo crvene plodove. Plodovi Kanbi maline su slatki, veliki, dosta su krupniji od Mikera. Plodovi Kanbi dugo zadržavaju svežinu i čvrstinu, duže od ostalih sorti maline, tako da su idealni za ručno branje. Takođe su odli čni za zamrzavanje. Ova sorta maline je izuzetno otporna na hladno ću i viruse. Nedostatak Kanbi je da ne podnosi vla žno zemljište. Ova malina je osetljiva na vla žno zemljište. Drena ža zemljišta je va žan faktor pri odabiru malinjaka. Ako je koren stabljike maline u podvodnom zemlji štu za vi še od nekoliko dana normalno da će odumreti zbog nedostatka kiseonika ili zbog napada gljivičnih obolenja na koren maline. Malina je dvogodi šnja i uspeva najbolje na punom suncu sa dosta vode i dobrim đubrenjem u vreme cvatnje. Blago toplo prole će je potrebno za optimalno cvetanje i dobar rod. Vezivanje maline u žicu takođe je potrebno. Beli cvetovi http://agronomija.rs/2014/malina/

22/39

8/4/2015


se pojavljuju kasnog Aprila do Juna nakon čega se pojavljuju crveni a ponekad i žuti plodovi, zriju kasnog proleća ili početkom leta. Odli čno uspeva u hladnim područ jima, tako da je gaje na Aljasci. Gajenje ove sorte maline je uglavnom kao gajenje Vilemet-a.

(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Glen-ample-Glen-emple.jpg)

GLEN AMPLE (GLEN EMPL) Glen je sorta srednjeg vremena zrenja i rada krupne, slatke, svetlo crvene plodove kupastog oblika. Izdanci su bez bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa biljnih va ši vektora virusa. Ima umerenu do slabu otpornost na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju. Kvalitet Glen Empl plodova uzima se kao industrijski standard.


23/39

8/4/2015


(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Glen-moy-Glen-moj.jpg)

GLEN MOY (GLEN MOJ) Glen Moj ra đa velike, svetlo crvene plodove umerene čvrstine. Sorta ranog vremena zrenja sa plodovima koji se lako beru. Izdanci su uspravni, bujni , bez bodlji i obilno ra đaju. Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva je na malininu muvu galicu i trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Otporna je na 2 biotipa biljnih va ši vektora virusa i na RBDV virus.

OCTAVIA (OKTAVIJA) Oktavija je jednorodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon izmedu letnje i jesenje sezone. Izdanci su uspravni i obilno ra đaju. Plod je krupan, zatupastookruglog oblika, svetlo crvene boje i slatkog ukusa. Plodovi dobro podnose skladi štenje. http://agronomija.rs/2014/malina/

24/39

8/4/2015


Otporna je na lisne va ši vektore mozaik virusa. Umereno je otporna na sivu plesan (Botrytis) i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na sušenje pupoljka. Osetljiva je na RBDV i Phytophthora trulež korena maline. Ovo je relativno nova sorta.

DVORODNE SORTE HERITAGE (Heritidž)

(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/HERITAGE-Heritidz.jpg) Poreklo i rasprostranjenost – Stvorena u SAD (Geneva, New York) 1969. godine iz ukr štanja (Milton x Cuthbert) x Durham. Gaji se u SAD, Italiji, Poljskoj, a sporadi čno i u Srbiji. Osobine biljke – Bujna sorta duga čkih, uspravnih i čvrstih izdanaka po čemu je karakteristi čna. Izdanci su pokriveni sitnim bodljama. Osobine ploda – Plodovi su sitni do srednje krupni, zarubljeno kupastog oblika, čvrsti, tamnocrveni, slatkonakiselog ukusa i blage arome. Mogu dobro da se čuvaju. Agrotehničke osobine i otpornost – Plodovi prvog (letnjeg) roda http://agronomija.rs/2014/malina/

25/39

8/4/2015


počinju da zru početkom jula, a drugog (jesenjeg) roda u toku septembra pa se ova sorta ne preporučuje za područ ja gde postoji opasnost od ranih jesenjih mrazeva. Jesenji rod je veći od letnjeg. Otporna je na pepelnicu (Oidium tuckery), tolerantna na RBDV i RMV viruse. Osetljiva je na prouzrokovače sive truleži plodova (Botrytis cinerea) i uvenu ća pupoljaka i rodnih grančica maline (Didymella applanata). Dobro podnosi ne što teža zemljišta, ali u slučaju slabe dreniranosti razvija se trulež korena. Opšta ocena – Sorta pogodna za gajenje na okućnici, ali i u komercijalnim zasadima u blizini ve ćih tržišta. Pogodna je za sve vidove potrošnje.

(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/AUTUMN-BLISS.jpg)

AUTUMN BLISS


26/39

8/4/2015


Poreklo i rasprostranjenost –Dobijena kompleksnim ukrštanjima više vrsta (Rubus arcticus, Rubus occidentalis, Rubus idaeus strigosus) i sorte Lloyd George 1973. godine u Ist Molingu (Velika Britanija). Priznata za sortu 1983. godine. Gaji se u Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, Poljskoj, Ma đarskoj, počinje da se gaji i u Srbiji. Osobine biljke – Ima kratke, uspravne izdanke prekrivene bodljama. Broj izdanaka nije velik. Osobine ploda – Plodovi su srednje krupni, okruglo-kupasti, prose čne mase 3,3 g, crveni do tamnocrveni, prijatnog ukusa i dobre sposobnosti čuvanja. Veli čina ploda ne opada mnogo tokom sezone. Odvajanje plodova može biti otežano kod plodova koji prvi sazru. Agrotehničke osobine i otpornost – Jedna od najranijih dvorodnih sorti maline. Drugi rod počinje da sazreva u avgustu, te se ova sorta nastavlja na sezonu sazrevanja jednorodnih sorti kao što je Tulameen. Sezona traje sve do prvih mrazeva u oktobru. Prinosi su visoki. Radi lak še berbe potrebno je postaviti potporu (vezivo) na obe strane reda pred berbu. Autumn Bliss je jedina komercijalna sorta maline koja je otporna na trule ž korena maline (Phytophthora fragariae var. rubi). Tako đe je otporna na sve četiri rase va ši (Amphorophora idaei) koje su prenosioci RBDV virusa. Op šta ocena – Kvalitet plodova, sposobnost čuvanja i sezona sazrevanja su glavna preporuka ove sorte za njeno gajenje u Srbiji.

POLKA Poreklo i rasprostranjenost – Polka je nova poljska sorta dobijena slobodnom oplodnjom selekcije čiji roditelji potiču od sorte Autumn Bliss. Masovno se gaji u Poljskoj, a polako se širi i u zapadnoevropskim zemljama. Osobine biljke – Bujna sorta uspravnih izdanaka. Formira veliki broj bo čnih grančica koje konkuri šu rodnim granama. Osobine ploda – Plodovi su srednje krupni, prosečne mase 3,2 g. Odlikuju se dobrom čvrstoćom i svetlocrvenom bojom. Pri gajenju u plastenicima plodovi mnogo br že tamne. Testovi su pokazali dobar hemijski sastav i dobre organoleptičke osobine. Pogodna za stonu potrošnju i za preradu. Agrotehni čke osobine i otpornost – Sorta sazreva u isto vreme kad i sorta Autumn Bliss. Na plodnim zemlji štima sa navodnjavanjem potrebno je pred berbu oko reda postaviti potporu u vidu veziva. Op šta ocena – Nedovoljno poznata sorta koja tek treba da poka že svoje osobine u Srbiji.

HIMBO TOP Poreklo i rasprostranjenost – Sorta dobijena ukr štanjem Autumn Bliss x Himbo-Queen® var. “Rafzater” u privatnom oplemenjiva čkom programu u Švajcarskoj. Gaji se u Italiji, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i drugim zemljama Zapadne Evrope. Osobine biljke – Veoma bujna sorta, duga čkih izdanaka sa manje bodlji nego Autumn Bliss. Osobine ploda – Plodovi su često veoma krupni (6-8 g), čvrsti, svetlocrvene boje koja ne tamni sa zrenjem. Lako se bere i može da se koristi za stonu potro šnju i za preradu. Sadržaj šećera je visok. Agrotehničke osobine i otpornost – Počinje sazrevanje 6 – 8 dana posle sorte Autumn Bliss. Sezona berbe traje 6-8 sedmica. Zbog velike bujnosti potrebno ju je saditi na ve ćim rastojanjima (2,5-3,0 m × 0,40-0,50 m), a treba postaviti i potporu. Veoma je interesantna za gajenje u plastenicima gde daje najbolje rezultate. Visoko prinosna sorta. Tolerantna na http://agronomija.rs/2014/malina/

27/39

8/4/2015


trulež korena maline (Phytophthora fragariae var. rubi). Op šta ocena – Veoma interesantna sorta pre svega zbog krupno će plodova i visokih prinosa. Tek je treba ispitati u na šim uslovima.

POLANA PolanaPored sorte Autumn Bliss, druga je komercijalna sorta iz grupe remontantnih varijeteta. Rana sorta po vremenu zrenja (10.-15.07.). Po što rod donosi na jednogodi šnjim izdancima, sukcesivnim prore đivanjem tj. košenjem izdanaka tokom vegetacije diktira se vreme berbe. Izdanci su čvrsti i ne poležu, prosečne visine oko 150 cm. Uspešno se gaji bez naslona.Vrlo je rodna sorta – formira od 13 do 18 rodnih prirasta od same osnove izdanka, sa prosečnim brojem plodova u cvasti oko 10. Prosečan prinos po m² je 13,4 kg. Plod je krupan, intenzivno crvene boje, veoma čvrste konzistencije i uniformnog oblika.

Nega Zasada Maline Nega Mladog Zasada Posle sađenja treba svaku biljku prihraniti sa 20-30 g. Nitromonkola. Me đuredna rastojanja u malinjaku potrebno je opra šiti ma šinama, a u redovima ručno. Narednog proleća prazna mesta se popunjavaju zelenim ili zrelim reznicama. Nega maline u prvoj godini posle sadnje ogleda se u redovnoj obradi, uni štavanju korova, zalivanju 3-4 puta, i za štiti mladih biljaka od bolesti i štetočina. Najva žnije je da se u prvoj godini razvije nekoliko jakih izdanaka koji će u drugoj godini doneti rod. Ako se posadi u novembru, malina ve ć u prvoj godini može da donese rod, koji pokriva troškove proizvodnje.

Nega Zasada U Periodu Plodonošenja Nega maline u rodu po činje rano u proleće druge godine po sa đenju i traje sve dok su maline produktivne. U periodu rodnosti malinjaka primenjuju se slede će agrotehničke mere:

obrada zemlji š ta uni š tavanje korova đ ubrenje

navodnjavanje prihrana u godini sadnje: prihrana sadnica,suzbijanj e korova,održ avanje me đ urednog pr orezivanje i za š tita od nepovoljnih metereol š kih č inilaca http://agronomija.rs/2014/malina/

28/39

8/4/2015


Svrha sviha svih ovih mera je da se obrazuje dovoljan broj snažnih , rodnih izdanaka koji su u stanju da obezbede visok prinos i dobar kvalitet plodova.

Obrada Zemljišta U Malinjaku Treba preuzeti potrebne mere da bi se obezbedila dovoljna koli čina vlage u zemlji štu, jer izdanci rastu a plod se razvija u toku proleća i leta, kad često nedostaje vode. Vlažnost vi še od drugih činilaca uti če na krupnoću ploda, pa prema tome i na prinos. Bri žljiva obrada je najefikasnije sredstvo da se sa čuva vlaga u zemlji štu. Početak obrade zemljišta pada rano u proleće čim se zemlji šte dovoljno prosuši. Zemljište treba plitko i često obrađivati mašinama prvenstveno traktorom između redova, a ru čno u redu da bi se spre čio razvoj korova i stvaranje pokorice. Malina ima plitak koren te prilikom obrade trebamo voditi računa da obrada bude plitka najvi še do 10 cm kako se korenov sistem nebi o štetio. U na šim uslovima preporučuje se da se malinjak obradi pet puta:

prvi put u martu po š to se sneg otopi drugi put sredinom aprila tre ć i put po č etkom maja- pre po č etka cvetanja č etvrti put po č etkom juna-pre po č etka berbe

peti put u drugoj polovini jul a ili po č etkom avgusta-posle zavr š etka berbe

Obrada malinjaka se kombinuje sa gajenjem kultura za zeleni šno đubrenje kao što su facelija i lupina. Ove biljke se seju u septembru a u junu naredne godine, u cvetu plitko se zaoru na dubinu od 10 cm ili tanjiranjem unesu u zemlji šte. Facelija i lupina su osetljive prema mrazu te nemogu da zakorove malinjak. Ako se u malinjaku ne primenjuje zeleni šno đubrenje onda posle đubrenja stajnjakom ili mineralnim đubrivima treba zemljište poorati ili potanjirati na dubinu od 10 cm, najbolje krajem oktobra. Narednog proleća ciklus obrade zemlji šta se ponavlja.

Đubrenje Maline


29/39

8/4/2015


Od svih voćaka malina uzima najvi še hranljivih sastojaka iz zemlji šta. Malina zahteva velike koli čine organskih materija u zemlji štu. Da bi se to postiglo potrebno je svake godine uneti 25 t/ha stajnjaka ili komposta. Uno šenjem organskih materija u zemlji šte poboljšava se njegov vodni, vazdu šni i toplotni režim. Najvažniji hranljivi elementi za malinu su kalijum ,fosfor i azot.

Kalijum Pri nedostatku kalijuma izdanci se slabo razvijaju, internodije su kratke, a mezofil izme đu nerava je crvenkastomrk. U slu čaju velikog nedostatka kalijuma listovi se savijaju ka nalič ju. Malina zahteva najvi še kalijuma u vreme cvetanja, zametanja i razvoja ploda. Malina je kalijumova biljka, te zasade u rodu treba đubriti svake godine sa 200400 kg/ha-kalijum sulfata. Kalijumova đubriva treba dodavati malinjacima u jesen prethodne godine i zaorati ili zatanjirati na dubini od 10 cm da bi se kalijum iskoristio za rod u narednoj godini. Za malinu u rodu je bolje đubrivo kalijum sulfat od kalijum hlorida jer se pri vi šegodišnjoj primeni kalijum hlorida dolazi do nagomilavanja hlora u zemlji štu čije dejstvo može biti toksi čno.

Azot Pri nedostatku azota izdanci su slabo bujni i tanki, a listovi mali i žućkastozeleni, pa otpadaju rano u jesen. Rodnost se smanjuje zbog slabosti rodnih gran čica. Usled vi ška azota izdanci su prebujni i so čni, a internodije vrlo duge. Takvi izdanci obrazuju veliki broj rodnih grančica nego normalno razvijeni izdanci, pa su i prinosi ni ži nego kod normalne snabdevenosti. Listovi maline su pri vi šku azota široki i tamnozeleni, a plodovi so čniji i teže podnose transport. Dozrevanje izdanaka je otežano te mogu da stradaju od mraza. U zavisnosti od pH zemljišta, koli čine organskih materija, meteorolo ških prilika i primenjene agrotehnike vrši se izbor i određivanje koli čine azotnih dubriva. Nitromonkol treba koristiti na zemlji šta čiji je pH ispod 6, a amonijum-sulfat na zemlji šta gde je pH iznad 6. Pomenuta đubriva daju se u koli činama 200-400 kg/ha, s tim što se zemljištima slabije obezbedenim organskim materijama daje više azota i obrnuto.

Fosfor Kao biogeni element je neophodan za rast i razvoj maline. Međutim za razliku od azota i kalijuma fosfor se ne nikad ne pojavljuje kao činilac koji ograni čava proizvodnju maline. Ako se u pripremi zemlji šta za malinjak unesu dovoljne koli čine fosfornih đubriva, onda u toku eksploatacije malinjaka treba đubrenjem održavati taj nivo.To se postiže đubrenjem sa 150-200 kg/ha super fosfata svake godine , ili sa 450-600 kg superfosfata svake tre će godine. Osim kalijuma, azota i fosfora može se u malinjaku javiti i nedostatak gvožđa, mangana, sumpora i bora.

Gvožde Nedostatak gvožda ispoljava se u obliku hloroze, koja zahvata najpre vrhove izdanaka, a u nedostatku mangana prvo su zahva ćeni listovi na izvesnom rastojanju od vrha izdanaka. http://agronomija.rs/2014/malina/

30/39

8/4/2015


Sumpor Nedostatak supora se ispoljava u hlorozi tkiva du ž nerava. Nedostatak se ne pojavljuje ako se malinjak đubri amonijum-sulfatom ili kalijum-sulfatom.

Bor Prvi simnomi nedostatka bora u malinjaku se ogledaju u zaka šnjenju otvaranja pupoljaka, a u težim slučajevima pupoljci uopšte ne kreću. Nedostatak bora se može ukloniti primenom boraksa u koncetraciji od 40-50 kg/ha. Ovu koli činu boraksa valja izmešati sa desetostrukom količinom peska ili suve zemlje pa onda rasturati po malinjaku.

Navodnjavanje Maline Za normalan porast izdanaka i razvoj ploda maline neophodno je da zemlji šte bude dobro snabdeveno vlagom od marta do sredine jula, ili tačnije od početka vegetacije do završetka berbe. U na šim uslovima

prvo navodnjava nje se vrš i-sredinom aprila drugo –po č etkom maja tre ć e po č etkom juna ta č nije 12-14 dana pre po č etka berbe č etvrto krajem juna, odno sno u vreme pune berbe

peto –sredinom jula posle zavr š etka berbe

Posle svakog navodnjavanja(izuzev četvrtog) malinjak treba obraditi, da bi se koristila pokorica i sačuvala vlaga u zemlji štu. Zasad malina se uobi čajeno navodnjava sistemom kap po kap. Savremeni sortiment maline na precizno navodnjavanje reaguje izrazitim povećanjem prinosa, ali i kvaliteta i čvrstine plodova. Pravilno navodnjavanje se takođe pozitivno odražava i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni. Neadekvatan vodni re žim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnih ciklusa u zemlji štu. Dubina i gra đa korenovog sistema određuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i režim navodnjavanja. Obi čno sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati samo do kona čne dubine korenovog sistema maline.


31/39

8/4/2015


Bez obzira što korenov sistem dostiže dubinu i do 175 cm (Makosz, 1986) glavni deo korena raste neposredno u površinskom sloju zemlji šta (Slovik, 1973.; Makosz, 1986). Po nekim drugim autorima, glavni koren dopire u dubinu do čak 2,5 m, ali jegotovo 70 % ukupne mase korenovog sistema maline locirano do dubine zemlji šta od 25 cm, a čitavih 90 % do dubine od 50 cm, što ustvari i jeste efektivna dubina navodnjavanja. Najve ći deo vode malina usvaja korenovim sistemom iz površinskog sloja zemlj šta do dubine od desetak centimetara. U navodnjavanju je va žno da upravo površinski sloj zemlji šta ne ostane bez vode, jer malina ne mo že kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva zemljišta. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za definisanje režima navodnjavanja, odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja. Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljštu, čak i u slu čajevima pojave kratkih sušnih perioda, što se veoma negativno odra žava na porast i prinos. Kriti čan period za nedostatak vode u zemljišu jeste faza cvetanja, porasta i sazrevanja plodova. Na navodnjavanje najbolje reaguje u periodu porasta plodova. S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine zemljišta na kojim se gaji malina u Srbiji po željno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalno do 30 cm, postave sa obe strane reda i na taj na čin obezbedi idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vla ženja po du žini i širini rizosfernog sloja. Prema mehani čkim osobinama zemlji šta u na šim glavnim malinogrjima, najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. Veoma je zna čajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale, gde kod najkvalitetnijih proizvođača, visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m. Treba stalno imati na umu, da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. Prevla živanje dovodi do ozbiljnih problema, pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih, ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 50 cm, kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada maline. Činjenica da malina spada u useve koji za uspe šan rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika da čak ni privremeno ne podnosi prevlaživanje, zahteva da predzalivna vla žnost treba da padne neposredno ispod ta čke optimalne obezbeđenosti, prateći vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini od 10 cm. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje vla žnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm. Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap pove ćava prnos maline 2,4 do 19,2% u poređenju sa navodnjavanjem orošavanjem. Na lak šim zemljištima zalivne norme su ni že, a intervali između zalivanja kra ći. Navodnjavanjem sorte Polana na veoma lakom zemljištu, sa ni žim sadržajem humusa (1,9%) u uslovima Poljske dobijene su zna čajne uštede u vodi za navodnjavanje kod sistema kap po kap u odnosu na sistem orošavanja. Ukupna norma navodnjavanje smanjena je sa 328 mm na godi šnjem nivou na samo 203 mm što je doprinelo, povećanju prinosa, krupno će i kvalteta maline, sadržaju šećera i vitamina. Od ukupno usvojenih koli čna vode u navodnjavanju zasada maline http://agronomija.rs/2014/malina/

32/39

8/4/2015


sistemom kap po kap na lak šim zemljištima, solidno obezbeđenih organskom materijom, prosečno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh koli čina vode, iz sloja dubne 10 do 20 cm još 25 % , potom iz sloja dubine 20 do 30 cm jo š 19 %, dok se iz podoričnog sloja dubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi (Rolbiecki et al., 2002). U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnim navodnjavanjem postigne što veća krupnoća plodova, a da se ne pretera pogledu broja i bujnosti izdanaka za sledeću sezonu. Tenziometri su idealni sa stanovišta kontrole veli čine zalivnih normi kod navodnjavanja maline i jagodastog vo ća uopšte (Hoppula i Salo, 2007), jer na bazi odre đene predzalivne vla žnosti (-150 hPa; -300 hPa i -600 hPa) možemo definisati i visok prinos (obilno navodnjavanje), ali i čvrstina plodova i učešće rolenda može biti visoka. Obilno navodnjavanje naročito treba izbegavati kasno tokom sezone da ne bi došlo do izmrzavanja izdanaka za narednu godinu, tako da sadržaj vlage na tenyiometra bude u okviru sile dr žanja vode od -600 hPa (Hoppula i Sallo, 2006). Navodnjavanjem zasada mailne u Čileu Gurovich (2008) je na bazi potencijalne evapotranspiracije, karakteristika zemlji šta i kvaliteta vode za navodnjavanje razvio specifične modele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealne krupnoće i čvrstine ploda na racionalnim i održivim osnovama. Navodnjavanje nije jedini na čin da se uti če na vodni režim maline. Drugi veoma va žan aspect modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste nastiranje leje crnom mal folijom (Mage 1982, Makosz 1986, Stojanowska 1986, Rechnio 1989 i Lipecki 1992). Osim što se smanjuje evaporacija sa slobodne povrđine zemljišta, eliminišu se korovi I gubici zemlji šne vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986, Rechnio 1989, Lipecki 1992). Makosz (1986 po Tharatanols) navode mnogo veće prinose kod zasada na foliji, u odnosu na zasade u kojima su korovi suzbijani upotrebom herbicida. Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem mal č folijom u punom vegetativnom porastu, onda ni padavine od 20 mm ne mogu zna čajno prorediti uobi čajenu dinamiku navodnjavanja, ve ć eventualno odložiti zalivnu normu za dan ili dva. Zahvaljujući činjenici da su supstrati na bazi treseta, ili kokosove kore i vlakna idelani sa aspekta ukorenjavanja, onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l zapremine po biljci. Kod zemlji šta srednjeg mehani čkog sastava rastojanje među emiterima može biti i do 50 cm. Vrlo je zna čajno da se zbog promene u distribuciji zemljišne vlage, novi izdanci za narednu godinu javljaju isklju čivo u zoni reda, što smanjuje količinu rada u njihovoj kontroli.

Prihrana Prema ispitivanjima Jaroslavceva, (1987) malina za bazi čni prinos od 8 t/ha uklju čuju ći ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara, iz zemlji šta u proseku iznese 50 kg/ha N, 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O. Mineralna ishrana zavisi će od obezbeđenosti zemljišta najva žnijim makroelemntima i njihove pristupa čnosti biljkama, katakterisitikama klime određenog proizvodnog područ ja i meteorološkim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni, agrotehni čkih i pomotehničkih mera koje se praktikuju, ali i od http://agronomija.rs/2014/malina/

33/39

8/4/2015


specifičnosti određenih sorti. Kod ekstremne hemijske rekcije zemlji šnog rastvora, kako kod kiselih, tako i kod alkalnih zemlji šta, u slučajevima nepristupa čnih formi određenog makroelemenata, neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva, ali i u slučaju neadekvatne vla žnosti zemljišta, korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne količine hraniva, neophodnih za normalan porast i razviće, čak i na zemlji štima veoma bogatim u pogledu sadržaja osnovnih biogenih elemenata. Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo, dok je kalijum presudan za prinos i kvalitet, ali i otpornost na bolesti, ili pak na su šu i zimske razeve. Veštačka đubriva koja se primenjuju u prole će. Preporučuje se da se svake druge godine vrši testiranje sastava zemljišta i li šća, kako bi se optimalizovao program prihrane. Zasadi maline stari 2 godine i vi še imaju potrebu za čistim azotom u koli čini od 45 – 90 kg/ha godi šnje. Ova koli čina obezbeđuje se ili kroz prirodne procese u zemlji štu ili kroz primenu veštačkih đubriva, ili kroz kombinaciju ova dva na čina. Generalno, 50 kg/ha čistog azota je doza koja se primenjuje na jednogodišnjim sadnicama, 84 kg/ha čistog azota na dvogodišnjim i starijim sadnicama. Neznatno veća količina će biti potrebna na lakim zemljištima, a nešto manja na teškim. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota. Ne treba koristiti kompozitna veštačka đubriva u odnosu 15:15:15, osim na peskovitim zemlji štima. Ako, na primer, koristite natrijum nitrat, bi će vam potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg čistog azota, 247 kg/ha za 84 kg čistog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota). Dvorodne sorte tra že vi še azota, zbog intenziviranog razvoja izdanaka, a potom i plodova u istoj godini. Zasadu od 2 godine i vi še potrebno je 78 kg/ha čistog azota godišnje. Što se tiče jednorodnih sorti, jednogodi šnje sadnice imaju za 40% manju potrebu za azotom. Izvor azota kod dvorodnih sorti može biti isti kao kod jednorodnih. Veštačko đubrivo nanesite u dva navrata, u vreme bubrenja pupoljaka u proleće, a kod jednorodnih sorti u vreme zametanja plodova. Dvorodne sorte treba prihranjivati istovremeno kada i jednorodne. Kod zasada koji nisu navodnjavani veštačka đubriva treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani. Mlade zasade treba upola manje đubriti od starijih. Dvorodne sorte imaju manju potrebu za đubrenjem od jednorodnih, jer vi šak azota uti če na odlaganje zametanja, i kasniji rod može izostati usled pojave mrazeva.

Nega Zasada U Godini Sadnje Navodnjavanje Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje kojim se obezbeđuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporu čuje se sistem zalivanja u tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije se može pridodati donjem delu naslona, kako bi se sistem o čuvao. Kontrola vlage u zemljištu najbolje se vrši tenziometrom. http://agronomija.rs/2014/malina/

34/39

8/4/2015


Prihrana Sadnica U godini sadnje veštačko đubrivo treba primeniti u neznatnoj meri. Nanesite 28 – 39 kg azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. Prednost se daje kalcijum-nitratu (kalcijumova so) ili nekom veštačkom đubrivu koje je rastvorljivo u vodi, s obzirom na to da đubriva u prahu mogu da “sagore” mlade sadnice (260 kg/ha kalcijumove soli obezbeđuje 39 kg/ha čistog azota). Procenat azota u drugim konvencionalnim ve štačkim đubrivima dat je u tabeli. Ne zaboravite da količinu veštačkog đubriva treba da izra čunate samo za površinu redova (leja) sa zasadima (ako je prosečna širina leje sa zasadom 1,5 m a između redova ste ostavili 3m rastojanja, onda vam treba pribli žno 1/3 od koli čine đubriva koju biste upotrebili za čitav hektar – prim. ur). Kod jednorodnih vrsta maline potrebno je primeniti drugo đubrenje u avgustu. Ispitivanjem zemlji šta može se utvrditi da primena veštačkih đubriva nije neophodna u godini sadnje, naročito na težim zemljištima. Hemijska formula i procenat azota u veštačkim đubrivima koja se ko

VE Š TAČKO Đ UBRIVO

HEMIJSKA FORMULA

AZOT %

Kalicijum nitrat

Ca(NO3)2

15

Amonijum nitrat

NH4NO3

34

Urea

CO(NH2)2

46.6

Amonijum sulfat

(NH4)2SO4

20.5

Kalijum nitrat

KNO3

13

Amonijak

NH3

82

Natrijum nitrat

NaNO3

16

Stajnjak

promenljiva

1-15

Suzbijanje Korova Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 – 8 nedelja primenite mal č, a ne herbicide. U godini sadnje obi čno se javlja potreba za plitkom obradom zemljišta oko sadnice, kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. Pre pojave korova, zelene sadnice sa golim korenom se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napropamidom i/ili malom dozom simazina 6 meseci nakon toga, po uputstvu proizvo đača. Herbicid setoksidim se može koristiti nakon pojave korova. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog koncentrata, u suprotnom setoksidim neće dati zadovoljavajuće rezultate. Pokušajte da održite bez korova 0,9 m prostora u redu. Mal č ne bi trebalo primenjivati u prvoj godini po sadnji, jer se mal čiranjem može stimulisati trulež korena. http://agronomija.rs/2014/malina/

35/39

8/4/2015


Održavanje Međ urednog Prostora Uobičajeno je da međuredni prostor ostane nezasa đen i oslobođen od korova, a održava se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jeseni kada se na njemu mogu zasaditi vi šegodišnji ili sezonski usevi. Zasa đivanje površinskih useva usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz zemlji šta i suzbija pojavu određenih bolesti i štetočina. Površinski usevi tako đe uti ču na pobolj šanje kvaliteta zemlji šta i povećanje organskih materija i, generalno, doprinose odr žavanju i privla čnijem izgledu malinjaka. Mešavina združenih useva (trave roda Festuca (vijuk), vi šegodišnja ražna trava (Lolium perenne) i prava livadarka (Poa pratensis)) najbolja su kombinacija koja obezbeđuje dugotrajnost zemlji šta, nisku potrošnju hranljivih materija i vode i lako održavanje vi šegodišnjih useva, iako se vijuk, detelina ili obi čna trava mogu sejati samostalno. Treba se truditi da višegodišnji usevi ne za đu u red sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od žbuna maline. Površinske useve treba redovno kositi kako bi se ovo sprečilo. Sezonski površinski usevi, kao što su ra ž, ražne trave i ječam, takođe se svake godine mogu posejati između redova, i tada služe kao prirodni mal č. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna oštećenja korenovog sistema maline.

Rezidba Maline Izdanak crvene maline živi dve godine. U prvoj godini dosti že svoju punu visinu a u drugoj godini donosi plod i ugine. Koren maline je vi šegodišnji, i na njemu se svake godine stvaraju novi izdanci. Izdanak maline treba ostaviti da se razvija u prvoj godini bez intervencija. U martu druge godine kad pro đe opasnost od mrazeva vrši se orezivanje. Uklanjaju se svi slabi izdanci, a po potrebi i neki ja či, tako da u žbunu ostane 5-7 najsna žnijih , dobro raspoređenih izdanaka. Izdanci koji su ostavljeni za rod skraćuju se na visinu od 120-150 cm , što zavisi od bujnosti sorte i vla žnosti sredine. Izdanci se skra ćuju toliko da bi mogli da ostanu uspravno pod teretom roda. Ukoliko u špaliru ima izdanaka sa prevremenim bočnim grančicama treba ih ukloniti, a za vezivanje izabrati izdanke bez bočnih grančica, ujedna čene debljine i bez prisutnih znakova obolenja. O štro skraćivanje izdanaka u proleće ima vi še nedostataka. Prinosi se smanjuju,a krupno ća plodova ne povećava, novi izdanci mogu da zaklone rodne gran čice pa je berba otežana, plodovi dozrevaju kasnije nego pri umerenom orezivanju. Kad se zavr ši berba u drugoj polovini jula, dvogodišnji izdanci crvene maline se orežu do zemlje (koji su doneli rod), da bi se pru žilo dovoljno prostora za porast novih izdanaka.

Zelena Rezidba Maline Izvodi se u periodu vegetacije “Ariljski metod” (zakidanje novih mladih izdanaka u periodu od sredine IV do kraja V meseca, u 3-5 navrata kad dostignu visinu 10-15cm) mo že da obezbedi visoke prinose maline u humidnom podneblju ili gde postoji sistem za navodnjavanje – ne može se bezuslovno primenjivati!!! http://agronomija.rs/2014/malina/

36/39

8/4/2015


Berba Maline Plodovi maline ne sazrevaju jednovremeno. Zato se berba obavlja u vi še navrata i traje tri do četri nedelje.Postepeno sazrevanje plodova poskupljuje berbu ali se time omogu ćuje snabdevanje tržišta svežom malinom. Početak berbe maline zavisi od sorte ,meteorolo ških prilika i primenjene agrotehnike.U na šim uslovima malina po činje da zri sredinom juna a berba se završava sredinom jula. Osim letnje berbe remontne sorte donose plod u jesen u septembru ili oktobru. Prinosi jesenje berbe iznose 20% onoga što se bere u leto. Razlika u zrenju između ranih i poznih sorti je 12 dana. Malina se bere kad je plod dobio karakterističnu boju sorte i kada se lako odvaja od cvetne lo že, ali se ne gnječi. Plodovi se beru bez cvetne lože i peteljke. Plodove maline treba brati svaki drugi dan u toku pune sezone, a ako je vreme vrlo suvo i toplo onda svaki dan. Plodovi se beru veoma pa žljivo,da bi se izbeglo o štećenje ploda a zatim se pažljivo spuštaju u ambala žu. Najbolje vreme za berbu maline je rano izjutra i kasno popodne.

Pakovanje I Kvalitetni Stepeni Maline Plodovi maline za upotrebu u svežem stanju pakuju se u ambala žu koja hvata od 0,5 do 1 kg plodova. Ova ambala ža se izraduje od parafinisanog kartona, perforiranih plasti čnih supstanci ili od drveta. Veli čina ovih kutija je tako podešena da se one mogu smestiti u male otvorene plitke letvarice – holandeze. Malina za smrzavanje pakuje se u dva sloja u drvene ili plastične holandeze. Veći broj slojeva otežavao bi smrzavanje plodova. Malina za pulpu pakuje se u pulpa šku burad koja sadrže sumpornu kiselinu kao konzervans. Prema kvalitetu malina se stavlja u promet kao malina ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Plodovi ekstra kvaliteta moraju imati oblik, razvijenost i boju odlike karakteristi Plodovi I kvali teta moraju biti pravilno razvijeni ujedna č eni po veli č ini i zrelosti Maline II kvaliteta mogu biti neujedna č ene zrelosti i imati 10% plodova sa č a š i

Transport Maline Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka de šava se usled loše manipulacije plodovima posle berbe, što uključuje i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda smanji će se i procenat gubitka. Malina bi trebalo da se http://agronomija.rs/2014/malina/

37/39

8/4/2015


održava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopu štajuæi pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice mo že biti vi ša za čak 11°C. Isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih toèkova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje. Da bi se palete stabilizovale, one su mogu dodatno prepakovati, ili se na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje moguænosti treba koristiti kamionhladnjaču. Meðutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavaju ća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hlaðenje plodova pre utovaranja je čak i va žnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnja ča nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se odr žala ni ža temperatura. Ovaj postupak se ne preporu čuje za transport na veliku daljinu. Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. Na pobolj šanje kvaliteta proizvoda koji sti že do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan na čin postupaju sa svežom malinom. Poželjan je li čni kontakt izmeðu prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slu čajevima kada to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz po šiljku.

Čuvanje Plodova Maline Pošto je plod osetljiv, njegovo čuvanje u svežem stanju je teško i kratkotrajno. Sveži plod maline se može čuvati 10-14 dana u hladnja či na -0,6 do 0 stepeni °C i pri relativnoj vla žnosti vazduha od 85-90 %. Danas se malina sve vi še smrzava u obliku pojedina čnih plodova rolen roba i tako pripremljena čuva do upotrebe. Ovaj postupak se sastoji iz: 1-prethodnog hlađenja plodova do 0 °C 2-dubokog smrzavanja na -35 do -45 °C 3-cuvanja plodova na -18 do -20 °C Duboko smrznuti plodovi maline mogu da se cuvaju veoma dugo na -18 do -20 °C.Ovi plodovi posle odmrzavanja mora da se upotrebe za kratko vreme. Pripremio: dipl ing polj Predrag Nasti ć Korišćen tekst : “Priručnik za proizvodnju maline”

Objavljeno March 21, 2014 / Predrag Nastić / u kate goriji proizvodnja (http://agronomija.rs/categ ory/proizvodnja/) /


Свиђа ми се

462

38/39

Malina - Proizvodnja maline - Gajenje maline - Agronomija.pdf

Recommend Documents