GAJENJE PASULJA
Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je i najrasprostranjenija najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omogućava niz
kombinacija s različitim namirnicama i začinima, a dostupnost tokom cele godine njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi. Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka, donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna povrtarska kultura, osim krompira, nije razvila toliko sorti i
varijacija kao pasulj. Najveći proizvodači su Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj bio samo samo samo puzavica. puzavica. Kultivar u obliku ,,ţbuna” je selekcionisan tek nedavno. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom 70-90 dana.
Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvoţda i mangana, te na taj način povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. organizmu. SmeĎi, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih biljnih izvora proteina, proteina, siromašan siromašan je kalorijama, kalorijama, mastima mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, naročito vitamina E i hra nljive sastojke. Pasulj se pojavljuje u C, a sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive tradicionalnim tradicionalnim kuhinjama celoga sveta od meksičkog pečenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli.
Značaj pasulja Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u zdruţenoj setvi sa kukuruzam, ali površine statistički nisu obraĎene. Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvrţicama ţive bakterije kor iste atmosferski azotofiksatori. azotofiksatori. Bakterije koje ţive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste
azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako stvorenog azota moţe ostati i preko 150 kg/ha. Uslovi uspevanja
Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne d aje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim v isokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja. Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna Minimalna temperatura za klijanje k lijanje je od 8-10 0C. Niske temperature već od - 0,5 0C do 1 0C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativ nom vlaţnošću vazduha utiču na opadanje cvetova
(abortivnost), (abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture. U toku celog vegetacionog perioda ima izraţene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje moţe se računati na siguran rod i odgovarajući prinos. Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna
ţita i
okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega.
Obrada zemljišta Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno ţito, vrši se zaoravanje strništa, strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem.
Đubrenje Hemijska analiza zamljišta analizirana od strane stručnog lica uštedeće Vaš novac, a biljkama ce omogućiti izbalansiranu izbalansiranu ishranu. ishranu. U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev Ďubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo Ďubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24. 1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista; 2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.
Ukoliko koristimo NPK (15:15:15), njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a, takoĎe sa kultiviranjem u fazi 3 -4 stalna
lista. Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N, 80 kg P2O5, 90 kg K2O.
Način gajenja Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje. Ceo proces proizvodnje moţe biti mehanizovan. Gaje se sorte i populacije niskog rasta (čučavci). Zdruţen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto. Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50 kg/ha semena pasulja. Ovako se osim visokih, lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja. Nedostaci zdruţenog useva najčešće je smanjen prinos oba useva, velik
utrošak radne snage (ručna berba). Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korišćenje herbicida u kukuruzu. NAJZASTUPLJENIJE SORTE NA NJIVAMA SRBIJE
SREMAC
ASTER
ZLATKO
DVADESETICA
Setva
Posebnu paţnju obratiti izboru sortno čistog semena, standardnih osobina: čistoća semena (min. 97%), klijavost semena (min. 70%), drugih vrsta i korova (0%) i
maksimalna vlaţnost semena (14%). Mera koja se kod nas retko sprovodi i pored njenog dokazanog uticaja na povećanje prinosa. Koristi se preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. phaseoli.
Azotofiksin" sadrži mnoštvo brižljivo odabranih i proverenih, visoko aktivnih kvrzičnih bakterija, umnoženih u usitnjenom i sterilisanom tresetu. Pakovan je u polietilenskim vrećicama u kolicini dovoljnoj za tretiranje semena za oko 0.5 ha. Sadrzaj vrećice se može upotrebiti i za manje količine semena bez opasnosti od prevelike doze. Primenjuje se za tretiranje semena pred setvu.
Za 100kg semena pasulja potrebno je 0,5kg preparata. Preparat se rastvori u 1 litar
vode i nanese na seme u mračnoj prostoriji, pri sobnoj temperaturi, neposredno pred setvu. Tako tretirano seme se ne izlaţe direktnoj sunčevoj svetlosti, koja bi ubila bakterije. Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. Kada se srednje dnevne o
temperature vazduha ustale iznad 15 0C, a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 0C stekli su se uslovi za setvu pasulja. Sorte sa krupnijim semenom seju se
kasnije. U našim uslovima setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila. Dubina setve zavisi prvenstveno od krupnoće semena, vremena setve, tipa zemljišta i njegove vlaţnosti. Optimalna dubina je od 3 do 5cm. Setva moţe biti mašinska ili ručna, u redove. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha), a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha).
Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha, a krupnosemenog 100- 140 kg/ha. Odgovarajuća gustina biljaka daje šansu za dobar i stabilan prinos. Nega useva
Kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi se vrši desetak dana posle nicanja. U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. Po potrebi izvode se 2 -3 kultiviranja. Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a). Pre početka cvetanja mora biti obavljena poslednja meĎuredna obrada. Navodnjavanje je potrebno posebno u sušnim godinama. U periodu cvetanja i
nalivanja zrna nastaju najveće štete usled nedostatka vode u zemljištu. Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u jako suvo
zemljište. SprovoĎenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne tone po hektaru, što opravdava sredstva uloţena u navodnjavanje. Orošavanje useva u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru pozitivno utiče na povećanje prinosa.
Postavljanje oslonca za gajenje vi sokih, lozastih sorti obično se vrši neposredno posle
nicanja biljaka. Zaštita od bolesti i štetočina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz konsultaciju sa stručnim licem. Nedostatak kalcijuma
Nedostatak gvoţĎa
Nedostatak magnezijuma
Nedostatak azota
Nedostatak fosfora, biljka levo
Nedostatak kalijuma
Nedostatak sumpora
ZAŠTITTA PASULJA Antraknoza – Colletotrichum lindemuthianum
Najrasprostranjenija i veoma štetna bolest pasulja, utvrĎena i u nas. Česte letnje kiše i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja. Jače napadnute mahune potpuno propadaju i nisu za upotrebu. Patogen se odrţava u biljnim ostacima u zemljištu. Glavni način prenošenja je putem zaraţenog semena. Slika: Simptomi antraknoze na mahuni.
Slika: Simptomi antraknoze na listovima.
Simptomi bolesti:
Na kotiledonim listovima nastaju mrke ugnute, okrugle do izduţene, crvenkastopurpurne pege, koje kasnije postaju tamne. Na mahunama su duboko
ugnute mrkocrvene, okrugle, nekrotične pege oivičene mrkom zonom, veličine 5-7 mm. Patogen razara zaraţeno tkivo i stvara duboke antraknozne rane. Iz rana na mahunama parazit zaraţava seme i na njemu se pojavljaju mrke pege, sasvim sitne (1 2 mm) ili vrlo krupne (6-7 mm). Mere suzbijanja
Setva zdravog semena najvaţnija je mera zaštite. Obavezno sejati seme tretirano
fungicidima. Uništavati zaraţene biljne ostatke. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored. Biljke ne saditi gusto da bi se obezbedilo provetravanje izmeĎu redova i otklonili uslovi za infekciju.
RĎa pasulja – Uromyces appendiculatus Slika: Simptomi rĎe pasulja
Bolest se u većim razmerama pojavljuje u postrnoj setvi boranije ili na kasnim sortama pasulja. Češće se javlja na vlaţnim i slabo osunčanim njivama, pri gajenju pasulja u zdruţenom usevu ili uz pritke, postrnoj setvi i monokulturi. Odrţava se na obolelim biljnim ostacima. Simptomi bolesti:
Najjače se ispoljavaju na naličju lista, manje na mahunama i retko na stablu. U početku se formiraju sitni, beli i malo uzdignuti sorusi, koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipičnu za rĎe. Oni su ispunjeni rĎastom, praškastom masom spora gljive i okruţeni oreolom ţute boje. Na listu se kasnije javljaju i sorusi, tamnije boje, ispunjeni sporama. Jače zaraţeno lišće se suši i otpada pa je prinos znatno umanjen. Mere suzbijanja
Dubokim zaoravanjem biljnih ostataka, kao i trogodišnjim plodoredom utiče se na smanjenje inokuluma. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja, kao i u periodu velike
osetljivosti biljaka, od početka cvetanja do četiri nedelje pre ţetve vršiti hemijsku zaštitu.
Siva i bela trulež – Botrytis cinerea i Sclerotinia sclerotiorum Slika: Simptomi bele truleţi.
Polifagne parazitne gljive česte u uslovima visoke vlaţnosti i pregustog useva.Velike štete su posebno izraţene nakon grada ili mraza usled oštećenja tkiva. Obe gljive stvaraju sklerocije kojima se dugo godina odrţavaju u zemljištu. Simptomi bolesti:
Stabljike i mahune, često i listovi propadaju i suše se. Na napadnutim delovima prva gljiva stvara sivu prevlaku, a druga belu miceliju poput vate. Mere suzbijanja
Setva zdravog i dezinfikovanog semena.Višegodišnji plodored. Uništavanje ili duboko zaoravanje ţetvenih ostataka. Manje bujan usev, redovi u pravcu vetrova. Pri pojavi prvih simptoma oboljenje primena fungicida. Bakterioze pasulja.
Zaraţeno seme i biljni ostaci predstavljaju osnovni izvor zaraze. Bakterije se sa obolelih na zdrave biljke prenosi kišnim kapima, navodnjavanjem orošavanjem i insektima.
Oreolna pegavost lišća – Pseudomonas syringae pvphaseolicola Na mestu infek cije, na mladom, zelenom lišću
nastaju sitne pege vlaţnog izgleda. One se povećavaju, spajaju i postaju mrke, a oko njih formira ţućkasta zona. Na mahunama su u poćetku sitne masne pege. One se povećavaju i tkivo u okviru njih izumire i postaje mrko. U uslovima vlaţnog vremena na ovakvim pegama uočava se beličasta kap bakterijskog eksudata. Slika:Simptom bakteriozne plamenjače.
Obična plamenjača – Xanthomonas campestris pv. phaseoli U početku zaraze simptomi su slični napred opisanim, sitne pege masnog izgleda. Za razliku od simptoma oreolne pegavosti ţuckasti oreol nije tako izraţen. Pege se šire i spajaju prouzrokujući mrkocrvenkastu nekrozu većeg dela lisne površine. Zaraţeno
tkivo lista postaje krto i puca. Na mahunama nastaju okruglaste masne pege.
Vremenom se proširuju, postaju crvenkaste i u vlaţnim uslovima na njima se uočava ţuckasta kap bakterijskog eksudata. Mere suzbijanja
Upotreba zdravog i deklarisanog semena, gajenje manje osetlivih sorata /Biser, Galeb/, plodored. Preventivna primena fungicida na bazi bakra u uslovima povoljnim
za pojavu i razvoj oboljenja. Praparati na bazi bakra ne pruţaju kompletnu zaštitu, ali u značajnoj meri redukuju potencijal sekundarnih infekcija.
Virus običnog mozaika pasulja Virus sadrţi veći broj sojeva opisanih u Evrop i SAD, oni se razlikuju po osetljivosti domaćina i simptomima njihove reakcije. Po obliku, načinu prenošenja i drugim biološkim i biofizickim osobinama virus je sličan članovima grupe Y virusa krompira i sa nekima od njih je serološki srodan. Obični mozaik je opšte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu. Pošto se prenosi semenom, smatra se da je to staro oboljenje i da je njegov prouzrokovač postojao mnogo ranije nego što se o njemu moglo nešto saznati. Ustanovljeno da je, virus izazvao vrlo jak e zaraze pasulja u mnogim lokalitetima Srbije. Danas je već poznato da se virus u Srbiji nalazi svuda gde se gaje osetljivi kultivari pasulja i boranije.
Štetnost virusa je promenljiva i zavisi od osetljivosti kultivara pasulja, od faze razvoja bi1jaka u k ojoj se zaraze obavljaju i od ekoloških uslova koji utiču na aktivnost vektorskih vaši. Moţe se očekivati da su gubici u prinosu veći u uslovima ranih zaraza osetljivih kultivara i prenamnoţavnja i širenja vaši kao njegovih vektora. Virus običnog mozaika pasulja ima relativno mali broj prirodnih domaćina, meĎu kojima su poznati: Phaseolus vulgaris, P. lunatus, Vicia faba, V. lathyroides, V. sativa. Medu lukovicama
je gladiola (Gladiolus sp.) takoĎe njegoy prirodni domaćin. Slika: Simptomi pegavost lista pasulja.
Simptomi oboljenja. Mozaik kao osnovni tip simptoma.
Zaraţene liske su bledozelene, sa zaostalom normalnom zelenom bojom duţ glavnih lisnih nerava. Zbog neravnomernog porasta, zelene lisne površine su naborane i klobučave. Listovi koji se razvijaju posle inkubacije menjaju svoj izgled i postaju manje ili više izobličeni. Poremećaji u rastu i razviću biljaka su različiti i zavise od stepena osetljivosti biljaka. Na zaraţenim biljkama dolazi i do opadanja cvetova ili se iz njih razvijaju krţljave i krive mahune. Slika: Simptom običnog mozaika pasulja.
Postoje kultivari koji su preosetljivi (hipersenzibilni) prema virusu. Zaraze ovih
kultivara nastaju samo ubodom pomoću rilice virofornih biljnih vaši neposredno u ćelije floema. Usled preosetljivosti zaraţene ćelije brzo izumiru, zbog čega nastaje nekroza f1oema. Ovakvi poremećaji prekidaju kretanje asimilativa, pa zaraţene biljke naglo venu i osuše se za kratko vreme. Nekroza floema se javlja samo ako se kultivari ove grupe gaje uporedo sa onima osteljivim kultivarima. U ovim uslovima nekroza
floema prirodno se ne širi tako brzo i u takvom stepenu kao što je to slučaj kod oboljenja tipa mozaika, čak i kad je aktivnost biljnih vaši jako izraţena. Retki su
slučajevi da se nekroza floema pojavi na svim biljkama do kraja vegetacije. Virus se u pridodi odrţava i prenosi zaraţenim semenom oset1jivih a, ne i preoset1jivih biljaka. Seme biljaka moţe biti zaraţeno preko 50%, a u nekim slučajevima i do 83%. Zaraze semena nastaju ako su b iljke zaraţene pre cvetanja. Zaraze biljaka posle cvetanja ne prenose se na njihovo seme. Ovakva pojava vezana je za prenošenje virusa polenom, kada se prilikom oplodenja virus unosi u jajnu ćeliju. Prisustvo virusa otkriveno je i u embrionu i kotiledonim listićima, a retko u omotaču semena. Raspored zaraţenih i nezaraţenih semenki u plodovima je nepravilan. Virusne čestice mogu sačuvati infektivnost u semenu starom 30 godina. S obzirom na zaraţenost semena u visokom procentu, virus se moţe naći već na velikom broju biljaka neposredno posle nicanja. Iz mladih zaraţenih biljaka krilate forme vaši prenose virus na zdrave biljke, doprinoseći na taj način njegovom širenju u prirodi. U prenošenju virusa u prirodi učestvuje oko 20 vrsta biljnih vaši, meĎu kojima se nalazi i u nas opšterasprostranjene vrste: Aphis fabae i Myzus persicae. U druge vektorske vrste spadaju: Acyrthosiphon pisum, Aphis craccivora, A. evonymi, A.
pomi, Macrosiphum euphorbiae i dr. Vaši prenose virusne čestice na neperzistentan način i u stanju su da ih prenesu sa zaraţenih na zdrave biljke za manje od 1 minuta. S obzirom na dinamiku leta vaši u uslovima našeg kontinentalnog područja, moţe se smatrati da su one najaktivnije u prenošenju virusa u periodu maj - jun i da im se vektorska aktivnost već znatno smanjuje za vreme suša u julu i avgustu. Virus se lako prenosi sokom zaraţenih biljaka, što omogućuje mehaničko širenje zaraza kod osetljivih kultivara gajenih u gustom sklopu. Suzbijanje
Za setvu koristiti zdravo seme, pošto je ono najvaţniji prirodni izvor zaraza. Zdravo seme odabrati u osetljivih ku1tivara. Opasnost od zaraza semenom preosetljivih
(hipersenzibilnih) kultivara praktično ne postoji. Biljke za proizvodnju semena gajiti na površinama udaljenim od drugih osetljivih leptiranjača i u uslovima manje povoljnim za, razvoj vektorskih vaši. Na ovakvim površinama uklanjati odmah u početku sve zaraţene biljke. Biljke za semensku proizvodnju štititi od biljnih vaši odgovarajućim hemijskim sredstvima.
Virus žutog mozaika pasulja Slika: Simptom ţutog mozaika pasulja.
Virus sadrţi nekoliko sojeva, kao što su: soj nekroze vrha pasulja (izaziva nekrozu na mnogim kultivarima i mozaik na kultivarima tolerantnim prema normalnim
sojevima); soj mozaika graška (prouzrokovač mozaika graška, virus običnog moza ika graška je soj virusa ţutog mozaika s kojim je serološki sličan); soj vigne (izaziva sistemične simptome na Vigna sinensis koje ne izazivaju obični sojevi); soj nekroze crvene deteline koji izaziva nekrozu crvene deteline i graška, kao i lokalne i sistemične nekroze na Chenopodium amaranticolor Virus spada u opšterasprostranjene viruse u svetu, čemu su, svakako, doprinele mnogobrojne vrste biljnih vaši koje ga lako prenose u prnrodi. Izaziva velike štete u proizvodnji osetljivih kultivara koji reaguju nekrozom temenog pupoljka. U ranim
zarazama obolele biljke redovno uginjavaju, što smanjuje prinose. Stepen šteta u polju zavisi od zastupljenosti osetljivih kultivara i broja rano zaraţenih biljaka. Virus ţutog mozaika ima veliki broj prirodnih i eksperimentalnih domaćina i po tome se bitno razlikuje od virusa običnog mozaika pasulja. Najveći broj njegovih prirodnih domaćina (oko 77) potile iz porodice leptirnjača, a manji broj iz drugih porodica. MeĎu povrtarskim biljkama najvaţniji njegovi prirodni domaćini su: pasulj, grašak i bob. Drugi njegovi spontani domaćini iz iste porodice su biljke raznih rodova: Lathyrus, Lupinus, Medicago, Melilotus, Trifolium, Vigna i dr. U grupi ovih biljaka nalaze se crvena detelina (Trifolium pratense), švedska detelina (T. hybridum), inkamatska detelina (T. incarnatum), bela detelina (T. repens) i lucerka (Medicago
sativa) koje su višegodišnje bilje i predstavljaju dugovečne izvore zaraţavanja. MeĎu prirodnim domaćinima pominje se i bagrem (Robinia pseudoacacia), koji, kao višegodišnja drvenasta biljka, moţe imati odreĎeni značaj u ciklusu odrţavanja virusa. Simptomi oboljenja.
Zaraţene biljke pasulja i boranije ispoljavaju dva osnovna tipa simptoma. Najcešći simptomi su tipa mozaika i mozaičnih pega koji se javljaju na 1išću najvećeg broja kultivara. Mozaične pege i šare su jasno ţute boje i otuda naziv virusa ţutog mozaika.
Cela površina zaraţenih liski je sitno naborana, što je jedan od karakterističnih simptoma. Liske razvijene posle pojave zaraza ne menjaju značajno svoj oblik i veličinu. Biljke koje su zaraţene u ranim stadijumima jako zaostaju u porastu i razvoju, zbog čega i prinos zrna i mahuna moţe biti potpuno uništen. Drugi tip simptoma odlikuje se nekrozom na temenom pupoljku i javlja se na znatno manjem
broju kultivara. U slučajevima ranih zaraza nekroze vrhova izazivaju uginuće celih biljaka. Ako su zaraze u kasnijim razvojnim fazama, iz biljnih pupoljaka se razvijaju
izdanci sa simtomima ţutog mozaika i znacima teških oštećenja. Izvesne razlike u ti povima simptoma mogu nastati zbog nejednake osetljivosti pasulja i različite virulentnosti sojeva virusa.
Virus se odrţava i prenosi iz godine u godinu mnogim svojim višegodišnjim domaćinima. MeĎu njima je, kako je rečeno, veliki broj leptirnjača, zatim, n eke vrste cveća (frezija, gladiola) i korovskih biljaka. Bagrem (Robinia pseudoacacia) i palamida (Cirsium arvense) imaju posebnu ulogu u dugogodišnjem odrţavanju virusa, jer su istovremeno vrlo podesni domaćini za biljne vaši koje su glavni vektori virusa. Preko 20 vrsta biljnih vaši prenose virus u prirodi. MeĎu ovim vašima nalaze se, na primer, vrste: Acyrthosiphon pisum, Macrosiphum euforbiae, Myzus persicae, Aphis
fabae i dr. Virus se ne prenosi semenom pasulja, ali lako prenosi sokom zaraţenih biljaka, pa bi i ovaj način prenošenja mogao imati izvesnog značaja u širenju virusa izmeĎu biljaka koje se gaje u gustom sklopu. Za suzbijanje virusa preporučljivo je da se pasulj gaji što dalje od višegodišnjih biljaka, domaćina virusa. Potrebno je, takoĎe, blagovremeno uništavati sve korovske, biljke u usevu koje su domaćini i virusa i vektorskih vaši. U korisne mere spada i hemijsko suzbijanje biljnih vaši, koje imaju najznačajniju ulogu u širenju virusa. Njihovo suzbijanje treba obaviti čim se pojave, kako bi se sprečile rane zaraze, koje su najštetnije u proizvodnji.
Virus južnog mozaika pasulja Za sada su poznati mnogi domaćini virusa, isključivo iz porodice leptirnjača. Prirodni domaćini su mu pasulj i vigna. Vektor virusa je pasuljeva buba listara (Ceratoma trifurcata). Prenosi se semenom pasulja, kao i semenom nekih kultivara vigne. Lako
se prenosi i sokom zaraţenih biljaka. Za sprečavanje zaraza vaţno je koristiti zdravo seme u proizvodnji. Preporučuje se gajenje hipersenzibilnih kultivara koji prema virusu reaguju samo u vidu lokalnih
pega. Ovi kultivari su preporučljivi i zbog toga što su otporni i prema virusu običnog mozaika pasulja. Korisnu meru predstavlja i hemijsko suzbijanje insekata, vektora virusa.
Virus nekroze duvana na pasulju
Virus izaziva pojavu crvenkastomrke boje i nekrozu na krupnijim i sitnijim nervima
na lisću pasulja. Po ovim simptomima oboljenje se naziva nekrozom nerava pasulja. Jako zaraţeno lisće se potpuno osuši i opada. Slične promene zahvataju lisnu peteljku i stablo, što se često završava uvenućem biljaka. Ljubičaste i crvenkaste pege javljaju se i na mahunama. Prouzrokovač oboljenja je virus nekroze duvana. Virus mozaika lucerke na pasulju
Na lišću pasulja ovaj virus izaziva limunastoţute pege slinog oblika i veličine i po njima je oboljenje nazvano ţuta pegavost pasulja. Nervi zaraţenog lišća ostaju zeleni i obrazuju zelenkastu mreţu na ţućkastoj osnovi liske. Lišće neznatno zaostaje u porastu, a biljke su delimično izobličene. Virus mozaika krastavca na pasulju
Oboljenje se is poljava u vidu kovrdţanja liski i nastajanjem hlorotične prugavosti duţ
nerava. Zaraţene biljke zaostaju manje li više u porastu, što najviše zavisi od faze razvoja biljaka u kojoj su zaraze obavljene. Virus se prenosi semenom pasulja (oko 18 %), pa je neo phodno obratiti posebnu paţnju zdravstvenom stanju semena za setvu.
Pasuljev žižak – Acanthoscelidis obtectus Najopasnija štetočina pasulja u polju i skladištu. Ima više genaracija godišnje, a u skladištu se razvija cele godine. U jednom zrnu moţe se naći više larvi.
Simptomi oštećenja Larve se hrane unutrašnjim sadrţajem zrna pasulja. U jednom zrnu moţe se naći veliki broj larvi. Oštećeno seme ne moţe se upotrebiti za ishranu ili za setvu. Mere suzbijanja
Manje količine pasulja mogu se zamrzavati u trajanj u od dva-tri dana, bez promene svojstava. Veće količine pasulja izlaţu se delovanju hemijskih sredstava-fugimanata koji svojim gasovima uništavaju sve stadijume insekta. Očistiti i insekticidima dezinfikovati skladišta pre unošenja pasulja. Na polju se retko primenjuju insekticidi protiv ţiţka, osim u slučaju vrlo jakog napada. Slika: Pasuljev ţiţak.
PREPARATI U ZAŠTITI PASULJA OD BOLESTI, ŠTETOČINA I KOROVA
Slike: Biljne vaši - prenosivi virusa pasulja
Berba
Niske sorte pasulja, gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele.
Biljka je ostala obično bez lista i sadrţaj vlage u zrnu je do 18%. Berba se obavlja u jutarnjim časovima, kada je osipanje najmanje (mahune vlaţne od rose). Visoke sorte pasulja, prilikom berbe, uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. Posle košenja ili cupanja takvih sorata, obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na
dosušivanje i dozrevanje. To se obavlja najčešće na promajnim mestima zaklonjenim od kiše. U ravničarskom delu naše zemlje pasulj stiţe za berbu krajem jula i početkom avgusta. Berba moţe biti mehanizovana i ručna. Mehanizovana berba moţe biti jednofazna sa kombajnom i dvofazna, podrezivanje biljne mase i sakupljanje u otkose
i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranim ţitnim kombajnima. Ručna berba se izvodi čupanjem biljaka sa njive ručno, i izdvajanje zrna iz mahuna najčešće “mlaćenjem”. Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. Primenjuje se onaj način koji nam je pristupačan i koji je prilagoĎen obimu proizvodnje. Čuvanje pasulja je nezavisno od načina berbe, naprslih zrna ne sme da bude više od 5%. Posle vršidbe pasulj se dosušuje na 14% vlage. Sušenje se vrši prirodnim putem ili u sušarama. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duţe čuva. Tradicionalno se pasulj kod nas pakuje i čuva najčešće u vrećama različite zapremine. Za finalnu prodaju, posebno preko trgovinskih objekata poţeljno bi bilo pakovanje prilagoditi potrebama potr ošača. Slike: Ţetva pasulja.
MALO RASPROSTRANJENE MAHUNJAČE Prof. dr Branka Lazić Malo rasprostranjene mahunjače koje obraĎujemo u ovom tekstu su: vigna, mnogocvetni pasulj, patuljasti pasulj, mungo pasulj i lima pasulj. Vigna (šparglasta vignja Vigna sinensis var. sesquipedalis). Period vegetacije traje 75 -140 dana, otporna
je prema suši, bolestima i štetočinama. Seme je bele, ţute, mrke i crne boje. Koristi se kao pasulj (zrno) ali i kao boranija (mahuna) posebno sorte sa mahunama duţine do 10 cm, sa visokim stablom zbog čega se gaji uz potporu. Bogatstvo cvetova ruţičaste ili ljubičaste boje čini ovaj tip vigne i ukrasom u bašti. Seje se krajem aprila i početkom maja u redove (ţbunaste sorte) 50x5-10 cm, ili u kućice 50x50 cm sa 5-6 zrna (20-60 g na 10 m2). Mahune se beru sasvim mlade u toku leta, a seme sazreva u avgustu. Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccinens) otporniji je na niţe temperature (do -7°C) od pasulja, ali voli sunčane poloţaje. Za ishranu se koriste mlade mahune i zrna, a zbog lepog cveta (crveni ili dvobojni) koristi se i kao ukrasna biljka. Seje se u kućice (60x40 cm). Sadi se u krug (4-5 zrna)
oko unakrst postavljenih potpronih kolaca, ili se seje uz severni ili juţni zid bašte i sluţi kao ograda. Mahune se ubiru za 60 -70 dana od nicanja i to dva puta nedeljno kada su mlade. Ostvaruje se prinos oko 3 kg/ m2. Patuljasti pasulj (Phaseolus vulgaris var. nanus) obrazuje kratko i snazno grmoliko stablo. Zahteva iste uslove kao i pasulj. Setva je od maja do jula (40x8-10 cm), a mahune se beru svaka tri dana, inače postaju tvrde i neukusne. Mungo pasulj (Phaseolus mungo)
gaji se i zbog proizvodnje ponika. Pred setvu, seme se drţi u vodi da nabubri (1-2 dana), a zatim se rasproste na vlaţnu hartiju ill tkaninu koja se vlaţi dva do tri puta
dnevno. Naklijavanje se odvija na oko 20°C i za 7- 8 dana ponik dostiţe duţinu od oko 5 cm. Slika: Mungo pasulj.
Lima pasulj (Phaseolus lunatus) obrazuje visoko ili nisko stable, i daje sitno ili krupno zrno koje se koristi u ishrani. Osetljiviji je na niske temperature od pasulja i za optimalni rast neophodna je temperatura od oko 25°C. Seje se u kućice (3-5 semenki) sa razmakom izmeĎu redova 100 cm i izmeĎu biljaka u redu 60 cm. Bere se kad su zrna, bledozelene boje, dostigla veličinu tipičnu za sortu (za 70-90 dana od setve).
Slika: Vigna pasulj.
