TRŽIŠTE RADA I NEZAPOSLENOST
1
1. UVOD
Nezaposlenost Nezaposlenost je jedan od najvažnijih društvenih i ekonomskih problema problema današnjice, i to ne samo u Srbiji već svuda u svetu. Budući da se svakodnevno susreće, njena pojava i značenje izgledaju jasni sami po sebi i svaki političar ili ekonomista ima svoje mišljenje kako da joj pristupi. Nezaposlenost nije postojala jedino u prvobitnoj zajednici, ali sa pojavom privatnog vlasništva, podele rada i trgovine, s najamnim radom sigurno se javlja i nezaposlenost. Međutim, do devetnaestog veka, ako se i uopšte i pridavala pažnja tom problemu, posmatralo se isključivo kroz njegovu posledicu, siromaštvo i bedu, pa i A. Smit (Adam Smith) i T. Maltus (Thomas Malthus) krajem osamnaestog veka ne vide nezaposlenost kao ekonomski problem uvereni u apsolutnu moć "nevidljive ruke" koja uspostavlja ravnotežu. D. Rikardo (David Ricardo) u delu Principi Principi političke političke ekonomije ekonomije (Principles of Political Economy and Taxation (1817)) uvodi pojam tržišta rada, ali ni on ne ostavlja prostora za postojanje prave
nezaposlenosti. nezaposlenosti. Nezaposlenost je dakle posmatrana kao lični, a ne društveni problem, a budući da će glad glad natera naterati ti tržišt tržištee rada rada u ravnot ravnotež ežu, u, nevolj nevoljna na nezapo nezaposle slenos nostt predst predstavl avlja ja samo samo kratkoročni izuzetak. S druge strane K. Marks (Karl Marx), koji se bavio i problemom nezaposlenosti, u knjizi Kapital (Das Kapital (1867)) objašnjava da svako povećanje tražnje na tržištu roba povećava tražnju za radom, što za direktnu posledicu ima rast nadnica. Međutim, preduzetnici u takvoj situaciji preraspoređuju kapital u mašine i opremu i otpuštaju radn radnik ikee koji koji tako tako post postaj ajuu "rez "rezer ervn vnaa armi armija ja ra rada da"" koja koja je neop neopho hodn dnaa i nužn nužnaa za rast rast kapitalističke ekonomije, ali biva zaposlena samo u vrhuncima ekonomslog prosperiteta. prosperiteta. Kada Kada je vreme vremenom nom nezapo nezaposle slenos nostt postal postalaa gorući gorući proble problem, m, tada tada se o različ različitim itim aspektima te dugo zanemarivane teme počelo pisati u brojnim knjigama i člancima. O uzrocima nezaposlenosti ekonomisti se nikako nisu slagali. Maltus (Maltus) je smatrao da je osnovni uzrok nezaposlenosti nedovoljna potrošnja, nedostatak efektivne tražnje. Razlog te nedovoljne potrošnje je da bogati često nedovoljno troše, odnosno previše štede. Vilijam Beveridz (William H. Beveridge) je 1909. godine u knjizi: Nezaposlenost: problem industije (Unemployme Unemployment: nt: Problem Problem of Industry) Industry) analizirao teorije nezaposlenosti i poslovnih ciklusa. Osnovni doprinos njegovog rada je u tome da je utvrdio da nezaposlenost nije samo problem pojedinca, te da istraživanja treba usmeriti na nezaposlenost kao pojavu, a ne na nezaposlene osobe kao jedinke. Engleski konomista Artur Sesil Pigu (A.C. Pigou) 1914. godine izdaje 2
knjigu Nezaposlenost (Unemployment), u kojoj tvrdi da je osnovni uzrok nezaposlenosti neuspeh usklađivanja nadnica sa opštim nivoom cena. Ukoliko nadnice u jednom sektoru porastu, npr. zbog pritiska sindikata, više radnika će se vezati za tu privrednu granu i neki će ostati nezaposleni. Dz. M Kejns (John Maynard Keynes) je 1929. godine razvio teoriju multiplikatora kojom je konačno uspeo pobiti tvrdnje ekonomista klasične škole da javni radovi i državna potrošnja ne mogu rešiti probleme, već samo izazivaju inflaciju. Posle Keynesove teorije, nastao je veliki broj savremenih teorija nezaposlenosti, a o nekima će biti reči i u ovom radu.
3
2. PONUDA I TRAŽNJA NA TRŽIŠTU RADA Rad je izvor svih vrednosti. Karl Marks (Karl Marx) –
Rad je, po mišljenju Karla Marksa, najznačajniji proizvodni faktor. Direktno ili indirektno, sve proizlazi iz rada. Upravo je ljudski rad taj koji vadi sirovine iz zemlje; oprema koja se pri tome koristi napravljena je uz pomoć rada i prethodno prozvedene opreme, koja je i sama proizvod rada i kapitala iz nešto dalje prošlosti. Čak i znanje - ljudski l judski kapital - rezultat je truda koji ulažemo u savladavanje raznih veština i tehnika. Ponuda Ponuda rada se posmatra kao trade-off (nagodba) između potrošnje i dokolice. 1 Sa druge druge strane strane,, mora mora postoj postojati ati i tražnj tražnjaa za radom. radom. Rad Rad nije nije standa standardn rdnaa „roba” „roba”.. Niti Niti su svi radnici isti, niti se kvalitet usluga koje pružaju može lako proceniti, a još manje kontrolisati. Za razliku od mašina ili repromaterijala, radnici odlučuju o tome da li žele da rade kod nekog poslodavca ili ne, kao što odlučuju i o uslovima pod kojima pružaju usluge. U stvari, zaposlenost podrazumeva kako eksplicitne tako i implicitne ugovorne aranžmane, koji su krajnj krajnjee specif specifičn ičnii kako kako za firme, firme, tako tako i za zapos zaposlen lene. e. 2 Takođe Takođe,, tržišt tržištee radne radne snage snage ne funkc funkcion ioniše iše na isti isti način način kao kao druga druga robna robna tržišt tržišta. a. Ra Radna dna snaga snaga je subjek subjektiv tivni ni fak faktor tor proizvodnje koja pruža svoje usluge u vidu rada za određeni vremenski period. Cena rada se naziva zarada i ona se često određuje nezavisno od odnosa ponude i tražnje za random snagom. 3 Na tržište rada u svakoj zemlji utiču i specifične institucije, kao što su sindikati, unije poslodavaca, zakon o radu ili kolektivni ugovori i slično. Konačno, tržište rada je vrlo dinamično, sa čestim promenama u statusu zaposlenosti.
1
Burda M i Viploš Č. , Makroekonomija: evropski udzbenik ; 3. izdanje, Beograd, Centar za liberalnodemokratske studije, 2004. god, str. 70 2 isto 1 3 Dušan S. Zdravković, Uvod u Ekonomiju, (2007. godina), http://www.scribd.com.
4
2.1 Ponuda rada i trade-off između potrošnje i dokolice U modernim društvima nema potrošnje bez dohotka. Da bi se dohodak stvorio, najčešće se mora raditi, odnosno, ponuditi rad firmama, u zamenu za zaradu. Ali i rad ima troškove: svaki čas rada, čas je manje slobodnog vremena. Pošto za domaćinstva i potrošnja i dokolica imaju svoju vrednost, oni ih balansiraju najbolje što u datim okolnostima mogu. Ovakvo balansiranje poznato je kao trade-off između potrošnje i dokolice .
Slika 1 Preferencije jednog domaćinstva4 Krive indiferencije pokazuju spremnost jednog domaćinstva da supstituiše potrošnju C dokolicom ℓ, a da se pritom korisnost ne promeni.
Oblik krive indiferencije pokazuje da što je veća potrošnja u odnosu na dokolicu, to će dragocenija biti dodatna jedinica dokolice, odnosno veća će biti marginalna stopa supstitucije potrošnje za dokolicu. Svi retki resursi imaju cenu, a vreme nije izuzetak. Cena jedinice dokolice je oportunitetni trošak: koliko bi se inače moglo zaraditi za taj jedan sat, radeći preko tržišta rada? Iz tog razloga, cena dokolice naziva se realnom zaradom. U praksi, ona se izračunava kao količnik nominalne zarade ( W ) i indeksa cena potrošača ( P ). U okviru f časova koji stoje na raspolaganju, ako realna satnica iznosi w = W /P , vrednost ukupnog raspoloživog radnog w. Ovo raspoloživo vreme može se rasporediti na C vremena iznosi f jedinica potrošnje i ℓ
časova dokolice koji vrede ℓw, prema sledećoj jednačini: 4
Burda M i Viploš Č. , Makroekonomija: evropski udzbenik ; 3. izdanje, Beograd, Centar za liberalnodemokratske studije, 2004. god, str. 70
5
f .5 w =ℓw + C Ovu jednačinu možemo tumačiti kao budžetsku vremensku liniju, jer pokazuje koje kombinacije dokolice i potrošnje su dostupne bez angažovanja dodatnih resursa. Ona je prikazana na Slici 2 kao linija sa negativnim nagibom AB.
Slika 2 : Budzetska linija domaćinstva i optimalni izbor6 Domaćinstvu stoji na raspolaganju f časova (merenih rastojanjem OA) koje može utrošiti na dokolicu ili na rad. Za svaku jedinicu dokolice koje se bude odreklo, domaćinstvo može da zaradi w jedinica potrošnih dobara. Realna zarada w determiniše nagib budžetske linije AB.
Optimalni izbor i šema individualne ponude rada
Za datu budžetsku liniju, najveća moguća korisnost dostiže se u tački R, gde kriva indiferencije postaje tangenta na budžetsku liniju. U toj tački, marginalna stopa supstitucije potrošnje za dokolicu jednaka je tržišnoj zaradi w. Ključna karakteristika tačke optimuma (R) je da pri odnosima razmene koji su definisani na tržištu, čak i ako bi nastavio da prodaje dokolicu da bi povećao potrošnju, ne bi ništa mogao da učini kako bi poboljšao svoj položaj . Veoma je važno pitanje uticaja realne zarade na ponašanje domaćinstva, što je prikazano u gornjem grafiku Slike 3. Na bilo kom nivou ponude rada i dokolice, rast zarada uvećava nivo potrošnje (tj. OB raste), a budžetska linija rotira u pravcu kretanja kazaljke na časovniku. Ova promena ima dva efekta. Prvo, kada rastu zarade, slobodno vreme postaje sve 5
Burda M i Viploš Č. , Makroekonomija: evropski udzbenik ; 3. izdanje, Beograd, Centar za liberalnodemokratske studije, 2004. god 6 isto 5
6
skuplje, što samo po sebi navodi ljude da žele manje slobodnog vremena. Povećanje plata će nužno voditi smanjenju tražnje za dokolicom, tj. povećanju ponude rada .7 To je supstitucioni efekat . Istovremeno, rad je postao bolje plaćen tako da, pri konstantnoj dokolici, on zarađuje i dohodnim efektom . troši više. Motivaciju da se radi manje nazivamo
Na Slici 3 dominira supstitucioni efekat: rast zarada vodi padu dokolice i rastu ponude rada.
Slika 3: Reakcija domaćinstva na rast zarada: ponuda rada8 U praksi, reakcija na rast zarada veoma varira, i zavisiće od ukusa, porodičnih okolnosti, starosnog doba, itd. Takođe će zavisiti i od vremenskog horizonta. Na kratak rok, najveći broj ljudi neće reagovati na promenu realne zarade. Pošto dominira dohodni efekat, na dugi rok ponuda rada pada. Ponuda rada će isto tako varirati i po polovima. Što se muškaraca tiče, prosečna radna nedelja, doba penzionisanja, kao i udeo u ponudi radne snage sekularno 7
Hal R Varijan, (2003. godina), Mikroekonomija, moderan pristup, Beograd, Ekonomski fakultet, str. 153. Burda M i Viploš Č. , Makroekonomija: evropski udzbenik ; 3. izdanje, Beograd, Centar za liberalnodemokratske studije, 2004. god, 73. str. 8
7
opadaju. Nasuprot tome, raste participacija žena u ponudi radne snage, a povećava se i prosečna radna nedelja. To, između ostalog, znači da kod muškaraca dominira dohodni, a kod žena supstitucioni efekat. Kriva agregatne ponude rada
U mnogim slučajevima pojedinci ne mogu sami da menjaju broj radnih sati. Najveći broj ugovora o radu sadrži standardno radno vreme (dužinu radne nedelje, broj dana godišnjeg odmora). Bilo kako bilo, agregatna ponuda rada predstavljaće zbir brojnih individualnih odluka (o tome da li raditi i pod kojim uslovima). Individualna ponuda rada se meri u časovima u okviru nekog vremenskog intervala (na primer, godišnje), a agregatna ponuda se meri čovek-časovima, ukupnim brojem časova koji nude svi radnici (i muškarci i žene, naravno) u okviru istog perioda. Kada zarade porastu, čak i ukoliko oni koji rade ne izmene svoju ponudu (što je polazni slučaj), ostali koji su ranije preferirali da ne rade mogu sada odlučiti da se pridruže ponudi radne snage. Slika broj 4 pokazuje da je individualna kriva ponude strmija od krive agregatne ponude rada i to iz dva razloga. Prvo, reč je o sumi ogromnog broja individualnih ponuda rada. Drugo, kako zarade rastu, novi radnici odlučuju da se priključe ponudi rada.
Slika 4: Pojedinačna i agregatna ponuda rada9
2.2 Tražnja za radom, produktivnost i realne zarade Tražnja za radom 9
isto 8
8
Da bi mogle da proizvode, firme angažuju i kapital i rad. Uz pretpostavku da je kapital egzogen; visina outputa će zavisiti od zaposlenosti (čovek-časova). Veza između outputa Y i zaposlenosti L uz konstantan kapital prikazana je proizvodnom funkcijom na Slici 5.
Slika 5: Proizvodna funkcija i kriva tražnje za radom:10
Na grafiku (a) prikazana je proizvodna funkcija. Nagib proizvodne funk pokazivaće marginalnu produktivnost rada (MPL), tj. količinu dodatnog outputa koji će proizaći iz dodatne jedinice inputa (časa rada). Oblik krive odražava princip opadajuće marginalne produktivnosti. Pod svim ostalim nepromenjenim okolnostima, MPL će opadati uporedo sa rastom broja zaposlenih radnika. Prilikom odlučivanja o broju zaposlenih radnika, firma traži tačku u kojoj će ostvariti najveći mogući profit uz dati trošak rada, odnosno datu realnu satnicu w. Linija OR predstavlja ukupni trošak rada na različitim nivoima zaposlenosti. Pošto L časova rada košta wL, nagib je w. Za svaki nivo zaposlenosti, profit se meri vertikalnim rastojanjem između krive koja predstavlja proizvodnu funkciju i linije troškova rada OR. Profit se nalazi u tački maksimuma A, gde je proizvodna funkcija paralelna sa OR. U toj tački, MPL, tj. nagib proizvodne funkcije, jednak je realnoj zaradi, tj. nagibu linije OR. Ako MPL premaši realnu zaradu, novouposleni čas rada će povećati prinos za MPL a troškovi će porasti samo za w, što znači da će profit porasti. Firma će stoga angažovati taj ekstra radni sat i nastaviće sa tim sve dok se MPL ne spusti u tačku u kojoj će se izjednačiti sa realnom satnicom. Tražnja za radom prikazana je na grafiku (b) kao kriva opadajućeg marginalnog proizvoda rada (MPL kriva). 10
Burda M i Viploš Č. , Makroekonomija: evropski udzbenik ; 3. izdanje, Beograd, Centar za liberalnodemokratske studije, 2004. god, 75. str.
9
Promene u tražnji za radom
Produktivnost rada može da poraste angažovanjem više kapitala, ili tehničkim progresom. Na grafikua() Slike 6 prikazano je da će se, usled rasta kapitala K, povećati marginalna produktivnost rada i proizvodna funkcija postaće strmija. Na grafiku (b) kriva tražnje za radom pomera se naviše. Sličan efekat izaziva tehnički progres, koji podiže proizvodnu funkciju čineći rad produktivnijim.
Slika 6: Porast produktivnosti rada11 Ravnoteža na tržištu rada
Da bi se postigla ravnoteža na tržištu rada potrebno je da budu ispunjena dva uslova: Nadnica i količina rada moraju da se prilagode kako bi se ponuda i tražnja za
radom uravnotežile, i
nadnica treba da bude jednaka vrednosti marginalnog proizvoda rada. 12
Ravnoteža na tržištu rada je prikzana na slici 7:
11
Burda M i Viploš Č. , Makroekonomija: evropski udzbenik ; 3. izdanje, Beograd, Centar za liberalnodemokratske studije, 2004. god, 75. str. 12 Izvor: Gregorz Mankiw, Principi ekonomije, 3. izdanje, Ekonomski fakultet Beograd, str 404. 12
10
Slika 7: Ravnoteža na tržištu rada13 Ravnoteža na tržištu rada ostvaruje se u tački A gde se izjednačavaju ponuda i tražnja. Realna zarada w „čisti” tržište na nivou zaposlenosti L. Na slici 8 možemo videti kako pomeranje tražnje (a) i ponude (b) utiče na realnu nadnicu i zaposlenost:
Slika 8: Pomeranje ponude i tražnje za radom14 Ponuda i tražnja za radom zajednički određuju ravnotežnu zaradu, a pomeranje kriva ponude ili tražnje za radom izazivaju promenu ravnotežne zarade. Kada raste tražnja za radom (grafik (a)), usled porasta kapitala ili tehničkog progresa, raste kako realna zarada, 13
N. Gregorz Mankiw, Principi ekonomije, 3. izdanje, Ekonomski fakultet Beograd, str. 404 . Burda M i Viploš Č. , Makroekonomija: evropski udžbenik ; 3. izdanje, Beograd, Centar za liberalnodemokratske studije, 2004. god, 77. str. 14
11
tako i nivo zaposlenosti. Obrnutno, kada raste ponuda rada, (grafik (b)) na primer zbog novih ulazaka u ponudu rada zaposlenost raste ali se realna zarada smanjuje .
3. ZAPOSLENOST I ZAPOŠLJAVANJE
12
"Rad je bio prva cena, izvorni novac za kupovinu kojim su se plaćale sve stvari. Niti zlatom, niti srebrom, već radom su se izvorno kupovala sva blaga sveta." - A. Smit(A. Smith)
3.1 Osnovni agregati Zapošljavanje je trošenje čovekove energije i vremena u procesu proizvodnje. To je radni input u privredi, a u ekonomiji ovaj pojam opisuje stvaranje svih onih dobara i usluga koji po definiciji ulaze u društveni proizvod. Suština zapošljavanja kao proizvodne aktivnosti je činjenica da njome izvođač dobija pravo na dohodak- nadnicu. Zaposlenost (fond) se može meriti kao broj osoba koje imaju posao. Zapošljavanje (tok) je minimum ponude rada i tražnje rada. To je broj radnika koji
poslodavci traže ili broj radnika koji mogu da rade za datu nadnicu. Ponuda rada je jednaka radnoj snazi- ukupnom broju radnika koji hoće da zarade dohodak i ona je jednaka zbiru broja zaposlenih i onih koji bi mogli da rade ali s obzirom da ne mogu da nađu posao, trenutno su nezaposleni. Prema definiciji Međunarodne organizacije rada (ILO), nezaposleni su oni pojedinci koji nemaju posao, koji su u stanju da stupe na novo radno mesto u roku od dve nedelje, i koji su prethodnog meseca pokušavali da nađu posao. 15 Zastupnici savremene makroekonomske teorije, proučavajući nezaposlenost, definisali su njene osnovne oblike kao: frikcionu, strukturnu, sezonsku i cikličnu nezaposlenost.
1.
: proizvodne Frikciona nezaposlenost
mogućnosti društva tada su potpuno
iskorišćene i nezaposlenost je na minimumu- privremeno su nezaposleni samo oni radnici koji prelaze sa jednog na drugi posao (oko 5-6% ukupne radne snage). Održavanje zaposlenosti na ovom frikcionom minimumu vezuje se za stopu nezaposlenosti koja ne ubrzava inflaciju. Tačan broj nezaposlenih po ovom osnovu zavisi od cirkulacije, brzine i efikasnosti onih koji traže zaposlenje i onih koji nude slobodna radna mesta. 16 Osnovne karakteristike frikcione nezaposlenosti su: •
frikciona nezaposlenost pogađa relativno veliki broj ljudi svih demografskih grupa, i svih područja jedne zemlje;
15
E. Gidens, Sociologija, 1. izdanje, Ekonomski fakultet Beograd, 2003. god., str. 412. M. Jakšić, (2005. godina), Osnovi makroekonomije, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, str. 312. 16
13
•
frikciona nezaposlenost teži da bude kratkog trajanja. . Mnogi ljudi koji nemaju posao ili traže zaposlenje po prvi put (ako je njihova nezaposlenost kratka) ne predstavljaju problem za određenu privredu;
•
izvestan obim frikcione nezaposlenosti je neizbežan. Usled velikog priliva i odliva radnika iz radne snage i kontinuiranog procesa promene u zapošljavanju, nemoguće je ostvariti nultu stopu nezaposlenosti; 17
Ono što još treba napomenuti kao dobru stranu frikcione nezaposlenosti, jeste činjenica da period potrage za poslom pruža mogućnost otkrivanja koji se sve poslovi nude, koje se sposobnosti zahtevaju i na koji način su plaćene. Prema tome, osobe koje provedu dobar deo vremena u potrazi za poslom učestvuju na berzi rada i mogu imati obostranu korist, kao pojedinačni učesnici i za povećanje ekonomskog rasta privrede .18
2.
: na Strukturna nezaposlenost
kratak rok stok kapitala je fiksan, i to je gornja
granica ponude rada koju jedna privreda može apsorbovati na kratak rok. Ukoliko raspoloživa ponuda rada nadmaši ovu granicu tada se javlja strukturna nezaposlenost koja se može umanjiti ili otkloniti: a) promenama u strukturi ili veličini stoka kapitala; b) promenama kvaliteta ponude rada koja se razlikuje od kvaliteta tražnje za radom kroz obrazovanje, kvalifikacije/prekvalifikacije i prostorno realociranje. 19 Karakteristike strukturne nezaposlenosti su: •
strukturna nezaposlenost se obično javlja među pojedinim grupama aktivnog stanovništva koje nedovoljno pogađaju tehnološke promene (pad glavnih industrija ili otvaranje radnih mesta u drugim netradicionalnim delovima zemlje),
•
strukturna nezaposlenost teži da bude trajnijeg karaktera. Za radnike koji su izgubili posao zbog uvođenja nove tehnologije ili usled zatvaranja zastarelih postrojenja, male su mogućnosti za zapošljavanje u istoj struci na lokalnom području, tako da njihova nezaposlenost može trajati mesecima ili, pak, godinama. Jedno od rešenja je vladina intervencija ili pomoć radi organizovanja i realizacije programa za
17
Izvor: Jednak, J., Rosić, I., Ekonomija, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2003., str. 327. Jednak, J., Rosić, I., Ekonomija, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2003., str. 327. 19 M. Jakšić, (2005. godina), Osnovi makroekonomije, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, str. 312. 18
14
prekvalifikaciju. Drugo rešenje je podsticaj geografske mobilnosti nezaposlenih radnika van lokalnog područja. Treća mogućnost vlade je da ponudi bivšim poslodavcima, koji su otpustili radnike, da otvaraju nova radna mesta iz neke uslužne delatnosti za radnike koji su izgubili zaposlenje.
3.
je Sezonska nezaposlenost
karakteristična za delatnosti u kojima obim
proizvodnje zavisi od vremenskih prilika ili kalendara, kao što je slučaj sa poljoprivrednim delatnostima. Sezonske varijacije u uslovima nezaposlenosti su istrajan i neminovan izvor nezaposlenosti. Na kraju svake od ovih sezona,
na hiljade radnika moraju ići u potragu za novim poslovima i pritom doživljavaju neku od sezonske nezaposlenosti.
4.
Ciklična nezaposlenost: Od
svih vrsta nezaposlenosti, makroekonomske
Ona podrazumeva naučnike najviše zabrinjava ciklična nezaposlenost. nezaposlenost, koja se dešava kada jednostavno nema tražnje za poslom. To
predstavlja smanjenje nivoa tražnje za dobrima i uslugama, a samim tim i za poslom. Do nje dolazi u periodima krize i depresije, tako da se ova vrsta
nezaposlenosti javlja sa cikličnom pravilnošću. Osnovni uzrok ciklične nezaposlenosti je nedostatak agregatne tražnje u privredi koja nije u stanju da generiše dovoljno radnih mesta za one koji traže zaposlenje. U vreme ekonomskog prosperiteta, stopa nezaposlenosti postepeno pada budući da rast troškova proizvodnje podstiče firme na povećanje zaposlenosti. Sa početkom recesije, proces je obrnut - pad realizacije, tj. prodaje navodi firme na otpuštanje radnika i zaustavlja zapošljavanje novih radnika, a to dovodi do nestašice radnih mesta i do povećanja nezaposlenosti. Dužina trajanja ciklične nezaposlenosti nalazi se između kratkoročnog razdoblja frikcione nezaposlenosti i dugoročne strukturne nezaposlenosti. Problem ciklične koordinacije u makro-ekonomiji je još više potenciran činjenicom da poslodavci odlučuju koliko se proizvodi, zavisno od procene očekivanog profita od prodaje. Ako buduća potrošačka tražnja opada, poslodavci smanjuju svoju produkciju, a zahtev za radom opada. Slika br. 9 pokazuje ovo smanjenje kao pomeranje tražnje za radom u levo. Od tačke „DL” do „D1”, broj unajmljene radne snage opada od „N” do „N1”. Osobama koje ne rade smanjuje se prihod, a samim tim i ukupan prihod i ukupna potrošnja opadaju. Niža tražnja
15
potrošačkih proizvoda i usluga utiče na firme da smanje proizvodnju, pa čak i više u odnosu na njihovu potrebu za radnom snagom.
Slika 9: Tržište rada i privredni ciklusi20 Ekonomske recesije vode ka smanjenju tražnje za radom. Pad zarada ne može eliminisati cikličnu nezaposlenost, jer smanjenje zarada, će dovesti do smanjenja dohotka i daljeg pada tražnje za radom, što će generisati još veću nezaposlenost. Mere za smanjenje ciklične nezaposlenosti, pre svega se sastoje u usvajanju fiskalne i monetarne politike koja će osigurati stabilnu stopu privrednog rasta. Kada recesija već počinje, državna intervencija u obliku smanjenja poreza ili
ublažavanje monetarne politike može ograničiti oštrinu privrednog pada povećanja nezaposlenosti. Mnoge zemlje pribegavaju javnim radovima, kao što su izgradnja puteva, železnica itd.21
3.2 Tržište rada Međunarodna organizacija rada (ILO) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) definišu nezaposleno lice kao osobu koja u posmatranom periodu nema posao ali ga aktivno traži i spremna je da radi. Zavod za statistiku rada svako odraslo lice (starosti od 16 i više godina) svrstava u jednu od sledeće tri kategoeije: 20 21
Veselinović P., (2009), Ekonomija, Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment, str.167. Izvor: Veselinović P., (2009), Ekonomija, Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment, str.167-170
16
•
Zaposleni,
•
Nezaposleni,
•
Ne pripada radnoj snazi.
Osoba se smatra zaposlenom ukoliko je provela jedan deo prethodne nedelje radeći na plaćenom radnom mestu. Osoba se smatra nezaposlenom ukoliko je privremeno otpuštena ili je u potrazi za poslom. Osobe koje se ne uklapaju ni u jednu od prethodne dve kategorije, recimo, redovan student, domaćica ili penzioner, ne pripadaju radnoj snazi. 22 Definišimo sada radnu snagu kao deo populacije koja ili radi (L) ili je nezaposlena (U). Iz radne snage uglavnom su isključena školska deca, penzioneri, kao i svi oni koji ne traže posao. Pod datim uslovima, uključujući i realnu zaradu, radna snaga vrlo dobro aproksimira ponudu rada. Ako radnu snagu obeležimo simbolom LS, zaposlene nezaposlene U možemo da napišemo da je: 23
= L + U. LS
Stopa nezaposlenosti predstavlja odnos broja nezaposlenih prema veličini radne
snage, odnosno: 24
3.3 Statička teorija nezaposlenosti
Nevoljna nezaposlenost i prilagođavanje realnih zarada
Na Slici 10 prikazan je jedan važan slučaj gde je realna zarada fiksirana u tački ẅ, koja je veća od zarade pri kojoj se izjednačavaju ponuda i tražnja, w.
22
N. Gregorz Mankiw, Principi ekonomije, 3. izdanje, Ekonomski fakultet Beograd, str. 604 . Burda M i Viploš Č. , Makroekonomija: evropski udzbenik , 3. izdanje, Beograd, Centar za liberalnodemokratske studije, 2004. god, str. 79. 24 isto 22 str. 605. 23
17
Slika10: Nevoljna nezaposlenost 25 U tački B, firme su spremne da zaposle L jedinica rada, a radnici nude LS . Pošto niko ne može da prisili firme da zaposle više nego što žele, stvarna zaposlenost biće u tački - Ḹ, a LS-Ḹ
će predstavljati ponudu rada za koju na tržištu nema tražnje. To je nevoljna
nezaposlenost . Ona nastaje kada je pojedinac spreman da radi za zaradu w ali ne može da
nađe posao, ma koliko se trudio. Slika 10 pokazuje da je nezaposlenost prouzrokovna time što se zarade ne smanjuju. Kada bi realna zarada mogla da padne na nivo w u tački A, tražnja bi se povećala, ponuda bi se smanjila, a nezaposlenost u tački LS bila bi jednaka nuli.
Kolektivno pregovaranje i rigidnost realne zarade
Da bi rigidnost zarada postala permanentna pojava, neophodno je da nevoljno nezaposleni radnici budu sprečeni da nude svoje usluge za zaradu ispod ẅ, odnosno da firme takve ponude niti smeju da prihvate, niti smeju da predlože. Tu ulogu preuzimaju radnički sindikati, koji su jedna od fundamentalnih i sveprisutnih institucija koje funkcionišu u modernim privredama. Sindikat je pravno lice kojim se, za razliku od korporacije, upravlja u
skladu sademokratskim principima (prema pravilu - jedan član, jedan glas). To organizacija zaposlenih radnika osnovana sa ciljem da pregovara sa poslodavcem i izbori bolji status i zaštitu prava zaposlenih, odnosno da unapredi životni standard.26 Pojava radničkih sindikata ima svoju predistoriju. Radnici su postepeno došli do saznanja da ̋ u broju leži snaga ̋ . Prvo su počeli da se sastaju u kafanama, crkvama i sličnim mestima da bi se dogovarali o preduzimanju zajedničkih akcija. U početku su to bile humanitarne akcije 25 26
N. Gregorz Mankiw, Principi ekonomije, 3. izdanje, Ekonomski fakultet Beograd, str. 616. www.wikipedia.com
18
(zabave, diskusije, pomoć članovima porodica...) da bi se kasnije ta radnička društva bavila pitanjem obrazovanja radnika, visine najamnine, uslova rada itd. Nasuprot radnicima, poslodavci su tražili primenu zakonskih propisa koji su predviđali kazne za radničke zavere i grupne akcije. Iz navedenih radničkih okupljanja nastali su sindikati kao organizacije radničke klase koje počinju organizovano da se bore za prava radnika: više najamnine, kraće radno vreme, duže odmore, bolje uslove rada, socijalna davanja... Da bi ostvarili svoja prava, bilo je potrebno preko 200 godina borbe, i tek nakon velike ekonomske krize (1929-1933) i Drugog svetskog rata radnički sindikati su nesmetano stupili na scenu kapitalističkog društva. 27 Kolektivno pregovaranje
je proces u kome sindikati i preduzeća dolaze do dogovora o
28 uslovima zapošljavanja. Pregovaranje između poslodavaca i sindikata u potpunoj je
suprotnosti sa modelom savršene konkurencije. Sindikati i nezaposleni nalaze s konfliktnom odnosu. Kada pregovara sa preduzećem, sindikat zahteva više nadnice, veće beneficije i bolje uslove rada nego što bi preduzeće ponudilo da sindikat ne postoji. Sindikati mogu povećati najamnine svojih članova iznad konkurentskog nivoa na četiri načina: 1. ograničenjem ponude rada → uvođenjem imigracijskih barijera, određivanjem dugog roka pripravničkog staža, različitim diskriminacijama, odbijanjem primanja novih članova u sindikat te onemogućavanjem zapošljavanja sindikalno neorganizovanih radnika 2. povećanjem tražnje rada → povećanjem granične produktivnosti rada, ograničavanjem slobode uvoza i sl. 3. korišćenjem svoje moći da povećaju standardne najamnine → pregovorima, ali to najčešće povećava nezaposlenost 4. izbegavanjem poslodavaca koji imaju monopsonističku pregovaračku moć 29
Ako sindikat i preduzeće ne postignu dogovor, sindikat može da pribe . Štrajk radikalnijim merama kao što je štrajk (eng. strike - "udar"), jedna od mera radnika,
najčešće zajedničko napuštanje posla da bi se time poslodavac naterao da prihvati njihove uslove (najčešće: povećanje plate ili smanjenje časova rada). 30
Pošto štrajk smanjuje
proizvodnju, prodaju i profit, preduzeće kome preti štrajk verovatno će se složiti da isplaćuje više nadnice nego što bi inače isplaćivalo.
Efekti kolektivnih pregovora na zaposlenost 27
D. Dragišić, B. Ilić, B. Medojević, M. Pavlović, Politička ekonomija, 8. izdanje, Beograd, , Ekonomski fakultet Beograd, 2003.god., str. 372. 28 J. Jednak, Nezaposlenost, http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat2938.pdf 29 Izvor: http://www.unizd.hr. 30 www.wikipedia.com
19
Kada sindikat poveća nadnicu iznad ravnotežnog nivoa, povećaće se ponuđena količina rada, a smanjiti količina traženog rada, što će rezultirati nezaposlenošću. Oni radnici koji ostaju zaposleni u boljem su položaju, ali oni koji su prethodno bili zaposleni, a sada su pri višoj nadnici nezaposleni, u gorem su položaju.
Slika 11: Ravnoteža na tržištu rada sa sindikatima31 Kada sindikati predstavljaju radnike u procesu pregovaranja o visini zarada, ravnoteža na tržištu rada postiže se u tačkiB, realna zaradaẅ biće veća a zaposlenost Ḹ manja nego u tački A, koja bi predstavljala u slučaju da su pojedinci sami pregovarali. Kao rezultat javlja se voljna nezaposlenost sa stanovišta sindikata, a nevoljna sa stanovišta pojedinaca 2Zašto
sindikati utiču na to da zarade budu sve rigidnije, što je u očiglednoj
suprotnosti sa voljom nezaposlenih radnika? Jedan od razloga je taj što rukovodstvo sindikata insajderima. U okviru sindikata, po pravilu biraju zaposleni, koje nekada nazivamo
nezaposleni radnici skoro uvek čine manjinu. Nezaposleni radnici često gube interes za događaje vezane za sindikat ili odustaju od svog članstva. Njih često nazivamo autsajderima. Tako sindikati, postaju predstavnici insajdera, koji imaju posao, a ne autsajdera, koji su nezaposleni. Zaposleni, traže rast (sopstvenih) zarada, po cenu rasta nezaposlenosti (ali ne sopstvene). Bilo bi nepravedno tvrditi da su sindikati jedini krivci za rigidnost realnih zarada. Kolektivne interese firmi zastupaju udruženja poslodavaca. To je dodatni mehanizam koji se koristi u procesu donošenja kolektivnih ugovora. Iako je svakoj firmi u interesu da zarade budu što niže, njima je takođe važno to da zarade njihovih konkurenata budu visoke, ili barem 31
Burda M i Viploš Č. , Makroekonomija: evropski udzbenik , 3. izdanje, Beograd, Centar za liberalnodemokratske studije, 2004. god, str. 83.
20
to da sopstvenim konkurentima otežaju pristup jeftinoj radnoj snazi. Na taj način, udruženja poslodavaca takođe mogu da doprinesu rigidnosti realnih zarada. Osim sindikata i udruženja poslodavaca, postoji još nekoliko institucionalnih i ekonomskih faktora koji mogu da povećaju rigidnost zarada, što znači da mogu da dovedu do porasta nivoa nevoljne nezaposlenosti. Često se pominje socijalni minimum kao zarada koju određuje vlada, u cilju socijalne jednakosti ili zaštite. Minimalne zarade predstavljaju donju granicu ispod koje zarade ne smeju pasti. Mnoge zemlje su još davno propisale minimalne zarade, i to iz mnogo razloga. Jedan je bio da spreče najmoćnije poslodavce da veštački obaraju zarade. Drugi je razlog bio da spreče eksploataciju mladih ljudi. U uslovima nerazvijenog školstva i endemskog siromaštva, mnogim mladim ljudima je učenje uz rad bio jedini način da započnu karijeru; beskrupulozni vlasnici bi im davali vrlo niske zarade, ponekad čak i ispod minimuma za preživljavanje. Socijalna zaštita imala je puno opravdanje, a često još uvek ima. Čak i u zemljama gde ne postoje statutarne ili zakonske minimalne zarade, kolektivni ugovori često važe i za radnike van sindikata, a ugovorene zarade sadrže odredbe o zakonskim minimalnim zaradama. Na Slici 12 ilustrovan je efekat minimalnih zarada. Minimalna zaradawmin mora biti viša od zarade ẅ koja bi se na drugi način mogla obezbediti, a koja mora biti viša od one koju bi pojedinci prihvatili kada bi tržište savršeno funkcionisalo ( w). Rezultat (LS minLmin) je nezaposlenost koja je još veća od one koja je postignuta kolektivnim pregovorima. (LS - L).
Slika 12 : Minimalne zarade32
32
Burda M i Viploš Č. , Makroekonomija: evropski udžbenik , 3. izdanje, Beograd, Centar za liberalnodemokratske studije, 2004. god, str. 82-85
21
Efikasne zarade i rigidnost realnih zarada
Četvrti razlog zbog kojeg u ekonomiji uvek postoji stepen nezaposlenosti - pored traženja posla, zakona o minimalnoj nadnici i sindikata- nalazimo u teoriji efikasnih nadnica. Prema ovoj teoriji, preduzeća posluju efikasnije ako su nadnice iznad ravnotežnog nivoa. Zašto bi preduzeća želela da očuvaju visoke nadnice? Isplata visokih nadnica može da bude profitabilna, jer takve nadnice mogu da povećaju efikasnost radnika preduzeća. Postoji nekoliko tipova teorije efikasnih nadnica: 1. Zdravlje radnika. Prvi i najjednostavniji tip ove teorije ističe vezu između nadnica i zdravlja radnika. Bolje plaćeni radnici imaju kvalitetniju ishranu, a radnici koji jedu bolje zdraviji su i produktivniji. Ovaj tip teorije relevantniji je za preduzeća u manje razvijenim zemljama. 2. Protok radnika. Drugi tip teorije ističe vezu između nadnica i protoka radnika. Radnici daju otkaz iz mnogih razloga - da bi se zaposlili u drugim preduzećima, preselili u druge delove zemlje... Preduzećima je skupo da zapošljavaju i obučavaju nove radnike. Što preduzeće više plaća svoje radnike, time oni ređe odlučuju da ga napuste. Dakle, preduzeće može da smanji protok radnika isplaćivanjem visoke nadnice. 3. Trud radnika. Veće nadnice povećavaju želju radnika da sačuvaju radno mesto i time im pružaju podsticaj da se maksimalno angažuju i trude da daju svoj maksimalni doprinos. 4. Kvalitet radnika. Četvrti i poslednji tip efikasnih nadnica ističe vezu između nadnica i kvaliteta radnika. Kada preduzeće zapošljava nove radnike, ono nije u stanju da savršeno izmeri kvalitet kandidata. Isplatom veće nadnice, preduzeće privlači bolju grupu radnika da konkuriše za radna mesta. 33
3.4 Dinamička interpretacija nezaposlenosti Osobe u radnom dobu svrstavaju se u zaposlene, nezaposlene ili one van kontingenta radne snage. Na Slici 16 prikazana su ova tri stanja i tokovi koji se formiraju između njih. Ovi tokovi u razvijenim zemljama veoma su frekventni.
33
Gregorz Mankiw, Principi ekonomije, 3. izdanje, Ekonomski fakultet Beograd, str 621-622
22
Slika 13: Mapa tržišta rada34 Svaki pojedinac se nalazi u jednom od ova tri stanja: on je zaposlen, nezaposlen ili je van kontingenta ponude radne snage. U svakom periodu veliki broj radnika prelazi iz jednog stanja u drugo.
Postoje tri načina da se postane nezaposlen. Prvo, pridošlice na tržište rada koje još nisu našle posao najpre će samo uvećati ponudu radne snage. Drugo, otkazi takođe mogu dovesti do rasta nezaposlenosti. Dobrovoljni otkazi u Velikoj Britaniji čine otprilike 50-66% svih otkaza, a u SAD čak do 70%. Pa ipak, otkazi retko kad povećavaju nezaposlenost: najveći broj radnika koji daje otkaz odmah se prihvata nekog drugog posla. Ovaj proces se naziva tranzicija od zaposlenih ka zaposlenima. Najveći broj onih koji daju otkaz, ali ne započinju novi posao napušta kontingent radne snage iz porodičnih razloga (porodiljsko odsustvo, na primer), ili se vraća u školu ili odlazi u penziju, itd. Konačno, oni koji gube posao koji nevoljno odlaze iz firme povećavaju broj nezaposlenih. Gubitak posla može da nastane kada isteknu kratkoročni ugovori (što se često dešava u Francuskoj i Španiji), kada se fabrike zatvaraju ili sele, ili usled nepredviđenog nastanka viškova radne snage i masovnog otpuštanja (češće u Danskoj, Velikoj Britaniji i SAD). Fondovi, tokovi i frikciona nezaposlenost
Ne postoje dva ista radna mesta niti dve iste osobe. Nije lako uspešno popuniti ni novo ni neko postojeće radno mesto. Potrbno je da se prikupi mnoštvo informacija kako bi se uskladila zanimanja i kvalifikacije po privrednim granama i geografskim lokacijama. Što su tržišta rada efikasnija, to brže dolazi do uparivanja. U međuvremenu nastaje frikciona . To je nezaobilazan rezultat dinamičnog kretanja radne snage i deo normalnog nezaposlenost procesa stvaranja i gašenja nekih poslova. 35 34
Burda M i Viploš Č. , Makroekonomija: evropski udzbenik , 3. izdanje, Beograd, Centar za liberalnodemokratske studije, 2004. god, str. 86 35 Burda M i Viploš Č. , Makroekonomija: evropski udzbenik , 3. izdanje, Beograd, Centar za liberalnodemokratske studije, 2004. god, str. 86-87
23
Radnicima je potrebno određeno vreme da nađu posao u novim sektorima. Na primer, pre jednog veka industrija obuće i tekstila i drvno-prerađivački sektor su zapošljavale najviše radne snage, a danas su to automobilska, avionska i industrija komunikacija i elektronskih komponenti. Tako su se radna mesta u pojedinim preduzećima otvarala, a u drugim gasila. Krajnji rezultat ovog procesa je bila veća produktivnost i viši životni standard.36
Uz pomenutu efikasnost procesa nalaženja odgovarajućeg posla, frikciona nezaposlenost zavisi i od broja otkaza i od broja slobodnih radnih mesta. Ako na Slici 16 zanemarimo tokove iz grupe „van kontingenta radne snage” ili ka njoj, broj radnika koji (mesečno ili godišnje) postaje nezaposlen predstavlja frakciju s, koju zovemo stopom separacije od postojećih poslova ( L). Dok sL radnika u svakom periodu postaje nezaposlen, jedan broj nezaposlenih radnika će naći posao. Ako simbolom f obeležimo stopu nalaženja posla, tj. deo nezaposlenih ( U ) koji u datom periodu nalaze posao, promena u nezaposlenosti data je izrazom: = sL . fU .37 ΔU Frikcionu nezaposlenost možemo tretirati kao fond nezaposlenih Uf za koji očekujemo da će u proseku nastati u slučaju da se nezaposlenost ne promeni. Jednakost priliva i odliva nezaposlenih postoji za . U = 0 odnosno za 38
Gornji izraz pokazuje definiciju frikcione stope nezaposlenosti. Možemo da postavimo stvar tako da simbol s predstavlja verovatnoću da trenutno zaposleni izgube posao, odnosno da simbolom f obeležavamo verovatnoću da nezaposleni radnici dobiju posao. Relacijom:
pokazuje se da se sa rastom frikcione nezaposlenosti smanjuje učestalost nalaženja posla, a raste učestalost separacija.
39
Stopa separacije s ima dve komponente: strukturnu i cikličnu. Strukturni aspekt odnosi se na teškoće koje imaju firme pri otpuštanju radnika. Ona je veća u zemljama sa razvijenim zakonskim i socijalnim restrikcijama (kao što je sučaj u većini evropskih zemalja) nego u zemljama gde je socijalna prihvatljivost otpuštanja veća (npr. u Velikoj Britaniji i SAD).
36
J. Jednak, Nezaposlenost, http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat2938.pdf isto 35 str. 87 38 isto 35 str. 87 39 isto 35 str. 88. 37
24
Ciklični aspekt se jednostavno odnosi na to da u periodima recesija verovatnoća gubljenja posla raste, te da, stoga, raste i frikciona nezaposlenost. Nalaženje posla i trajanje nezaposlenosti
Stopa nalaženja posla f zavisi od efikasnosti procesa uklapanja. To će zavisiti od: •
upornosti nezaposlenog da što pre nađe posao,
•
od toga koliko se novih radnih mesta otvara i koliko je lako uočiti novu priliku
•
motivisanosti ljudi da ostanu nezaposleni, pa tako da, u slučaju da postoji osiguranje za slučaj nezaposlenosti, može da se smanji stopa izlaska iz kategorije nezaposlenih.
Naknade za nezaposlenost su odraz socijalne svesti i široko rasprostranjene potrebe za solidarnošću, ali one mogu da potstaknu nezaposlene u neperspektivnim sektorima da čekaju na malo verovatni oporavak nego da se prekvalifikuju i promene sektor. One takođe smanjuju motivisanost traženja posla, odnosno utiču na rast „izbirljivosti”.40 Ukoliko su beneficije velike i dugotrajne, nezaposleni radnici će više vremena utrošiti u nalaženju prihvatljivog posla, a za to vreme njihove kvalifikacije mogu da zastare tako da se smanjuje šansa da se oni uopšte ponovo zaposle. Ovaj fenomen naziva se zamkom za nezaposlene . Ovo se naročito odnosi na zaposlene sa niskim primanjima, koji kada dobiju posao, gube beneficije. Ovim se potvrđuje postojanje jednog neprijatnog trade-off-a između društvene brige i privredne efikasnosti.
3.5 Ravnotežna stopa nezaposlenosti Tržište rada se u mnogome razlikuje od drugih tržišta. Postojanje visoke i nevoljne nezaposlenosti to i dokazuje. Usled nesavršenosti, tržište rada može da se nađe u ravnoteži a da ipak postoji i voljna nezaposlenost. Ravnotežna nezaposlenost može se predstaviti kao suma frikcione i strukturne nezaposlenosti: Ravnotežna nezaposlenost = frikciona nezaposlenost + strukturna nezaposlenost.
40
Strogo posmatrano, to se odnosi samo na one koji su se već kvalifikovali za socijalnu pomoć. Prethodno radno iskustvo čest je preduslov za realizaciju osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Tada će pojedinci mnogo radije prihvatati prvi ponuđeni posao. Ovo se često naziva „efekat sticanja prava” (entitlement effect).
25
Frikciona nezaposlenost, kao što je već rečeno , nastaje zbog toga što je potrebno vreme da se poklope potrebe radnika za zaposlenjem i slobodno radno mesto. Mnogo toga zavisi od efikasnosti tržišta rada, uključujući i to koliko obe strane budu uporne u traženju.
Strukturna nezaposlenost ima mnogo uzroka. Zajedničko im je to što se ponuda rada formira pod uticajem brojnih propisa i institucija. Kolektivna ponuda rada, koja se uravnotežava sa tražnjom ne poklapa se sasvim sa pojedinačnom ponudom rada, tako da će voljna nezaposlenost postojati i u slučaju kada realne zarade uspeju da izjednače kolektivnu ponudu sa tražnjom za radom koju iskažu firme. Stvarna i ravnotežna nezaposlenost
Često je potrebno da protekne dosta vremena, pa čak i godina, pre nego što se realne zarade ne prilagode svojim dugoročnim vrednostima. U međuvremenu se stvarna i ravnotežna nezaposlenost mogu razlikovati. U tački A1 na Slici 14, stvarna nezaposlenost je iznad svoje ravnotežne vrednosti. Kada je realna zarada niska, firme privremeno mogu da se pomere u pravcu individualne ponude rada (tačka A2), na primer tako što će koristiti usluge agencija koje posreduju u zapošljavanju radnika na određeno vreme ili kroz prekovremeni rad. Takođe, firme mogu doći u situaciju da povećavaju zaposlenost po važećoj zaradi. U tom slučaju nezaposlenost će biti ispod svoje ravnotežne vrednosti. Iako su po prirodi kratkoročna, odstupanja ovog tipa su po pravilu vezana za fluktuacije koje nastaju u različitim fazama privrednog ciklusa.
Slika 14: Stvarna i ravnotežna nezaposlenost
26
4. INFLACIJA, NEZAPOSLENOST I PRIVREDNI RAST Kada je tražnja za nekom robom ili uslugom veća od ponude, očekujemo da cena poraste, s tim da rast viška tražnje bude praćen rastom cena. Obratno, kada je tražnja manja od ponude očekujemo da sa padom tražnje dolazi do pada cena. Izgleda prihvatljivo da ovaj princip bude jedna od determinanti stope promena novčanih zarada, što je u stvari cena rada. -A.V. Filips (A.W. Phillips)
Stabilnost cena, puna zaposlenost i stabilan privredni rast u dugom roku predstavljaju centralne makroekonomske ciljeve. Njihov uzajamni odnos može biti objašnjen tzv. Filips-
Okunovim modelom.
4.1 Filipsova kriva Filipsova kriva predstavlja izuzetno važan koncept u makroekonomiji prema kome postoji inverzna veza izmađu stope nezaposlenosti i inflacije. Glavna poruka Filipsove krive je da rast nominalnih zarada utiče na nivo zaposlenosti, tj. da se rast proizvodnje i zaposlenosti mogu uvek kupiti uvećanjem inflacije.
Filipsova kriva je najpre formulisana kao inverzna veza visine novčanih nadnica i stope nezaposlenosti, od strane australijskog ekonomiste A.V. Filipsa koji je pratio empirijske podatke o kretanju ovih veličina u Velikoj Britaniji u periodu 1862-1957. 41 Statistički podaci za taj period pokazuju da se u uzlaznim fazama privrednog ciklusa stopa najamnine brže povećava nego što pada nezaposlenost. U silaznim fazama ciklusa, kada nezaposlenost raste, stopa najamnine pada sporije od porasta nezaposlenosti. Ovaj problem je u literaturi označen kao asimetričnost u kretanju najamnine. Veza između rasta nominalne najamnine i nivoa nezaposlenosti mogla se istraživati i pratiti u stabilnim uslovima, tj. u privredi bez inflacije. Kako je u privredi SAD i industijski razvijenih zemalja 70-ih godina prošlog veka inflacija dobijala sve više na značaju, Filipsova ideja je bila preformulisana, pa se sada istražuje odnos između promene nominalne najamnine i kretanja inflacije, odnosno inflacionih očekivanja . U
41
M. Jakšić, A. Praščević, Makroekonomska analiza, Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2006, str. 349.
27
takvim uslovima Filipsova kriva pokazije obrnutu međuzavisnost između promene inflacije i stope nezaposlenosti: što je viša stopa inflacije, to je niža nezaposlenost.
42
Slika 15: Filipsova kriva43 Krajem šezdesetih godina XX veka počela je da raste sumnja u korektnost poruka Filipsove krive. Period sedamdesetih godina u visokoindustrijalizovanim ekonomijama je bio period krize i nestabilnosti. Ova kriza se na makroekonomskom nivou ispoljavala u, do tada nezamislivoj pojavi da povećanje inflacije bude praćeno rastom nezaposlenosti. Nova faza u razvoju Filipsove krive vezana je za nobelovca Miltona Fridmana 1967. godine. Fridman je, naime, u Filipsovu krivu uveo dva podjednako važna koncepta: prirodnu stopu nezaposlenosti i adaptivna očekivanja.44
Kod adaptivnih očekivanja privredni subjekti prave sistematsku grešku u prognozi, jer očekivana inflacija je linearna kombinacija svih ranijih nivoa cena i ne može biti veća od najveće prošle inflacije. Kada je stopa inflacije stalno rastuća, tada očekivana stopa inflacije potcenjuje njen nivo. Ovako definisana inflaciona očekivanja imaju ključni značaj za razumevanje Fridmanovog koncepta Filipsove krive. Ona omogućava razlikovanje kratkog i dugog roka i dejstvo ''novčane iluzije'' u kratkom roku. Ako je privredne subjekte moguće stalno ''varati'' u kratkom roku, to znači da je ekonomska politika u kratkom roku efikasna i da je monetarna politika neneutralna, a postoji mogućnost za trade-off između inflacije i
42
D. Dračišić,B. Ilić, B. Medojević, M. Pavlović, Politička ekonomija, 8. izdanje, Beograd, , Ekonomski fakultet Beograd, 2003.god., str. 370. 43 P. Veselinović, Ekonomija, Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment, 1. izdanje, Beograd, 2009, 183.str. 44 D. Dračišić,B. Ilić, B. Medojević, M. Pavlović, Politička ekonomija, 8. izdanje, Beograd, , Ekonomski fakultet Beograd, 2003.god., str. 370.
28
nezaposlenosti u kratkom roku . Kada pojedinci apsorbuju sve raspoložive informacije i ne prave grešku u prognozi, to su racionalna očekivanja i Filipsova kriva je vertikalna.
Prirodna stopa nezaposlenosti (NRU) je prema Fridmanovoj definiciji ni nezaposlenosti konzistentan sa ravnotežom u strukturi realnih nadnica i odgovara dugoročnoj ravnoteži na tržištu rada. To je situacija kada su stvarna i očekivana inflacija jednake i kada nestaje efekat trade-off-a. Javlja se samo kao privremeni fenomen u slučaju razlike između stvarne i anticipirane inflacije, tj. usled odstupanja tekuće od prirodne stope nezaposlenosti, kao proces učenja na greškama i prilagođavanja privrednih subjekata od kratkog ka dugom roku. Na nivou NRU društveni proizvod je jednak potencijalno mogućem, Filipsova kriva i kriva agregatne ponude su vertikalne i nestaje efekat trade-off-a. Na slici 16 prikazane su kratkoročna i dugoročna Filipsova kriva.
Slika 16: Kratkoročna i dugoročna Filipsova kriva45 U tački A, gde se izjednačavaju stvarna i prirodna stopa nezaposlenosti, nalazi se početna ravnoteža. Pokušaj monetarne politike da snizi nezaposlenost ispod NRU, uzrokuje rast inflacije i tada postoji kratkoročan trade-off. Ovo je posledica ''novčane iluzije'', jer su radnici privremeno podcenili inflaciju i ponudili veću količinu rada misleći da je došlo do rasta realnih najamnina. Poslodavci shvataju da su realne nadnice pale i potražuju veću količinu rada. U tački B je prva privremena ravnoteža, kada radnici uočavaju da su prevareni, (adaptivna očekivanja) vrše reviziju realnih nadnica, uzrokuju pad tražnje za radnom snagom i vraćanje u tačku stabilne ravnoteže C (na nivo NRU). Sada međutim, rastu inflaciona očekivanja i startuje se sa višeg nivoa inflacije. 45 46
46
P. Veselinović, Ekonomija, Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment, 1. izdanje, Beograd, 2009, 185.str izvor: Jakšić. M., 2007., PC Ekonomija ver1.0, Ekonomski fakultet, Beograd.
29
Dugoročna Filipsova kriva nastala je spajanjem tačaka preseka serije kratkoročnih Filipsovih krivih. Ona ukazuje na to da se, na dugi rok, ne može birati između inflacije i nezaposlenosti. Bez obzira na stopu inflacije, nezaposlenost teži ka svojoj prirodnoj stopi.
Zato je dugoročna Filipsova kriva vertikalna i potpuno nestaje trade-off infla nezaposlenost.47
4.2 Okunova kriva
Okunova kriva je proizašla iz Okunovog zakona, koji ilustruje međuzavis nezaposlenosti i veličine realne proizvodnje (realnog GDP). Prema Okunovom zakonu, ukoliko je nezaposlenost za 1% iznad prirodne stope nezaposlenosti gep društvenog bruto proizvoda (manjak društvenog proizvoda u odnosu na onaj na nivou pune zaposlenosti) iznosi 2,5%.48
Slika 17: Okunova kriva49
Okunova kriva na slici 17. ilustruje inverzni korelacioni odnos između nezaposlenosti i stope privrednog rasta. Oblik Okunove krive upućuje na zaključak da visoke stope nezaposlenosti podrazumevaju smanjenje stope privrednog rasta. Ukoliko u nacionalnoj privredi dođe do smanjenja nezaposlenosti, ispoljiće se smanjenje jaza između stvarnog i potencijalnog GDP (proizvodnje). Povezivanjem Filipsove i Okunove krive dobija se poznata Filips-Okunova kriva koja je prikazana na Slici 18 .. Poruka Filips-Okunove krive je sledeća: U situaciji kada
stvarna proizvodnja nadmaši veličinu produkcije koju determiniše prirodni niv 47
M. Jakšić, A. Praščević, Makroekonomska analiza, Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2006, str. 226. 48 Isto 49, 226. str .. 49 Veselinović P., (2009), Ekonomija, Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment, str.167-170
30
nezaposlenosti raste inflacija. I obrnuto, kada je stvarna proizvodnja na nivou nižem od onog
koga određuje „prirodna” stopa nezaposlenosti dolazi do smanjenja inflacije.
Slika 18:Filips-Okunova kriva50 “Prirodna” stopa privrednog rasta je stopa uvećanja proizvodnje koja se u nacionalnoj ekonomiji ostvaruje uz pretpostavku postojanja prirodne stope nezaposlenosti. Ukoliko je stvarna stopa privrednog rasta izraženija od “prirodne” na makroekonomskom nivou dolazi do generisanja inflacije. Kada sve sumiramo: •
Filipsovu krivu možemo predstaviti: smanjivanje nezaposlenosti ubrzava inflaciju
•
Okunovu krivu možemo predstaviti: ubrzavanje rasta smanjuje nezaposlenost
•
Filips-Okunovu krivu: ubrzanje rasta ubrzava inflaciju51.
Kao što se može primetiti, kreatori ekonomske politike jedne zemlje, nemaju ni malo lak zadatak u borbi protiv jednog od najvećih problema savremenog društva- nezaposlenosti. Nezaposlenopst je, na žalost, prisutna decenijama unazad u zemljama u tranziciji kakva je i naša. U narednom delu, biće reči o tržištu rada Republike Srbije, i načinu na koji se naša Vlada bori sa ovim problemom.
5. TRŽIŠTE RADA I NEZAPOSLENOST U SRBIJI 50
Veselinović P., (2009), Ekonomija, Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment, str.194. M. Jakšić, A. Praščević, Makroekonomska analiza, Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2006, str. 230. 51
31
"Čovek počinje da filozofira kada su životne potrepštine obezbeđene ." -Aristotel
5.1 Statistički podaci tržišta rada Problem nezaposlenosti u Republici Srbiji prisutan je već duže vreme i predstavlja primarni individualni i društveni problem. U doba socijalizma više je imao prikriveni karakter, a u poslednjoj deceniji prošlog veka veliku tendenciju rasta što je bilo uslovljeno
opštom stagnacijom društveno-ekonomskog razvoja. Najveću kulminaciju rasta ovaj društveni problem imao je u poslednjoj godini prošlog veka. 0vakvo stanje sve više je poprimalo društveno zabrinjavajuće razmere tako da je društvo i država razumelo svu ozbiljnost problema posvećujući sve veću pažnju aktivnoj politici zapošljavanja, a sve manje takozvanim pasivnim merama.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Republici Srbiji u julu 2010. godine bilo je 1.811.018 zaposlenih lica, od toga 1.355.652 u
preduzećima, zadrugama, ustanovama i organizacijama i 455.366 privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih. Stopa zvanično registrovanih nezaposlenih u julu iznosila je 26,10%. U Tabeli 1. su prikazani statistički podaci o nezaposlenosti i učešću radne snage za dve grupe unutar populacije: muškarce i žene u Srbiji. Iako su razlike u stopama zaposlenosti i aktivnosti veoma velike, postoji trend postepenog smanjivanja istih. Smanjivanje razlika u osnovnim indikatorima zapošljavanja muškaraca i žena evidentirano u periodu od 2006.
godine i ukazuje da aktivna politika zapošljavanja koju sprovodi Republika Sr podsticanje zapošljavanja žena daje pozitivne rezultate. Do sada je kriza imala najveći uticaj na delatnosti (npr. građevinski sektor i prerađivačka industrija) u kojima su zastupljeni „muški poslovi”. Iz tih razloga potrebno je nastaviti radno ravnopravno sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja sa posebnom pažnjom na uključivanje žena u te mere. 52
Tabela 1. Osnovni indikatori tržišta rada podeljeni prema polu 2008. 2008. 2009. april oktobar april 52
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2011 godinu
32
2009. oktobar
2010. april
ARS za lica radnog uzrasta 15-64 godina Stopa zaposlenosti (%) Stopa nezaposlenosti (%) Stopa aktivnosti (%) Stopa neaktivnosti (%)
m
ž
m
ž
m
ž
m
ž
m
62,3
46,0
62,2
44,7
58,7
43,3
57,4
42,7
54,3
40,3
12,4
16,1
12,7
17,3
15,0
18,1
16,1
19,1
19,4
20,9
71,1
54,8
71,3
54,1
69,0
52,8
68,4
52,8
67,4
50,9
28,9
45,2
28,7
45,9
31,0
47,2
31,6
47,2
32,6
49,1
ž
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
Osim prema polu, jedan od najvažnijih pokazatelja stanja na tržištu rada jeste i struktura nezaposlenosti prema stepenu stručne spreme, što je dato u Tabeli 2 i na Grafikonu 1. Najviše je nezaposlenih sa srednjom školom, što se tumači time da je u kontingentu radno aktivnog stanovništva najviše lica sa ovim obrazovnim nivoom, ali i neadekvatnošću i
neprilagođenošću srednjoškolskog sistema u Republici Srbiji potrebama privrede. Procentualno je najmanje nezaposlenih (posmatrano u odnosu na ukupan broj radno aktivnog stanovništva, koji imaju više ili visoko obrazovanje) sa višom i visokom školskom spremom. Ovaj pokazatelj je bitan i zbog adekvatnog sprovođenja politike zapošljavanja i određivanja njenih prioriteta.
Grafikon 1: Struktura nezaposlenih lica prema stepenu stručne spreme
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, septembar 2010.
33
Tabela 2: Nezaposlenost i zapošljavanje prema stepenu stručne spreme i polu I
Sadržaj
NEZAPOSLENA LICA NA KRAJU PRETHODNOG MESECA NOVOPRIJAVLJENA LICA U IZVEŠTAJNOM MESECU
II
III
Ukupno
Žene Ukopno
Žene
724.270
382.32 206.68 1 8
108.719 36.248 19.666
40.412
19.756
9.335
Ukopno
Žene
Ukopno
IV Žene
Ukopno
192.711 80.390
V Ukopno Žene
Žene
202.634 124.08 2
4.349
1.392
683
10.473
3.811
12.702
7.062
8.072 1.441 353
66
1. Prvi put traže zaposljenje
18.151
8.877
5.149
2.696
465
229
4.186
1.427
5.689
2.983
84
14|
2. Bili zaposleni
22.261 10.879
4.186
1.653
927
454
6.287
2.384
7.013
4.079
269
52|
65.021 31.596
9.955
4.341
1.769
650
11.441
3.883
28.018 14.028
424 162
38.502 18.160
7.138
3.097
1.179
561
7.636
2.556
16.194
8.056
222
82
13.195
7.461
2.402
1.222
288
141
2.312
929
4.994
2.848
94
47
34.656 16.962
9.856
4.994
1.474
708
9.228
3.321
9.405
5.271
378
78
UKUPNO ZAPOSLENA LICA U IZVEŠTAJNOM MESECU Zaposleni na neodređeno vreme Zaposleni sa evidencije
BRISANI I PRESTANAK VOĐENJA EVIDENCIJE U IZVEŠTAJNOM MESECU NEZAPOSLENA LICA KRAJEM MESECA Od ukupno zaposlenih- prvi put traže zapošljenje LICA KOJA TRAŽE ZAPOSLENJE Nezaposlena lica Privremeno nesposobni ili nespremni za rad Lica zaposlena na privremenim ili povremenim poslovima ili rade nepunim radnim vremenom Mirovanje prava po zakonu Zaposleni koji traže promenu zaposlenja
721.043 380.03 204.53 8 4
107.396 35.873 19.480
257.218 152.72 95.477 5
61.059
203.703 124.48 7.943 1.416 3
5.922
58.461 26.742
809.595 438.56 238.81 1 0
129.842 39.976 22.269
213.258 93.019
224.458 140.08 9.152 1.626 9
721.043 380.03 204.53 8 4
107.396 35.873 19.480
191.437 79.831
203.703 124.48 7.943 1.416 3
88.006 58.338 34.221
8.824
191.437 79.831
22.421
4.093
2.787
2
1
5
0
3
1
121
85
7
5
358
68
42
19
67
32
6
1
21.673 13.163
64.841 39.860
20.609 15.570
730 285
1.200 208
12
6
4
2
1
0
122
14
126
21
3
0
14
5
16
13
5
2
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, septembar 2010.
Još jedan od bitnih pokazatelja strukture nezaposlenih na tržištu rada jeste i nezaposlenost prema godinama starosti, što je prikazano na Grafikonu 2. Plavom bojom obeleženo je ukupno nezaposleno stanovništvo, a crvenom učešće žena.Najveće učešće
u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti,imaju nezaposlena lica od 25 do 29 godina (13,20%), zatim lica od 30 do 34 godine (12,50%),od 35 do 39 godina(12,01%), od 45 do 49
34
godina (11,92%), od 50 do 54 godine (11,80%) i od 40 do 44 godina (11,72%).53 Grafikon 2: Nezaposleno stanovništvo prema godinama starosti
S obzirom na razmere nezaposlenosti, koja prati proces tranzicije kako u našoj, tako i u ostalim socijalističkim zemljama, politici tržišta rada pripada važno mesto u sveukupnoj ekonomskoj politici. U uslovima tranzicije politika tržišta rada treba da bude sveobuhvatna, što znači da pored pasivne, koja podrazumeva obezbeđivanje dohotka nezaposlenima, treba da ukljućuje i aktivnu komponentu koja podrazumeva stvaranje uslova za zapošljavanje. Cilj takve politike je da ublaži efekte nezaposlenosti. Novčane nadoknade mogu da podstaknu sivu ekonomiju i zato prioritet u zemljama u tranziciji treba dati aktivnim merama. Aktivna politika treba da posreduje između ponude i tražnje na različite načine: direktnim povezivanjem radnika i poslodavaca, unapređivanjem strućnosti i sposobnosti radnika, stvaranjem novih radnih mesta, promenom strukture zaposlenosti u korist određenih grupa u društvu i sl. U uslovima savremene informacione i komunikacione tehnologije pojavljuju se novi trendovi u posredovanju na tržištu rada, odnosno u povezivanju radnika i poslodavaca. Zahvaljujući internetu povećava se efikasnost u traženju posla i obezbeđuje veća tržišna transparentnost, kako na strani ponude, tako i na strani tražnje. Međutim, treba imati u vidu da je najznačajniji faktor koji utiče na povećanje tražnje za radom privredni rast. 53
Svi podaci su preuzeti iz mesečnog statističkog biltena Nacionalne službe za zapošljavanje br. 97 i odnose se na septembar 2010. god.
35
U narednom delu biće predstavljeni ciljevi, prioriteti i programi Republike Srbije u vezi sa politikom zapošljavanja iz Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2011. godinu.
5.2 Politika zapošljavanja
Sprovođenje politike zapošljavanja u nadležnosti je Ministarstva ekonomije
regionalnog razvoja. Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlen („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) određeno je da su nosioci poslova zapošljavanja Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije za zapošljavanje i definisan je njihov položaj i nadležnost. Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) obavlja poslove zapošljavanja, osiguranja
za slučaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti i drugih prava, kao i vođenje evidencije u oblasti zapošljavanja. Sada je registrovano i obavlja poslove 52 agencije za zapošljavanje. Sa određenim brojem agencija NSZ je potpisala Kodeks o saradnji, kojim se između ostalog, regulišu i međusobni odnosi. Ciljevi
Uvažavajući smernice i preporuke nove Evrpske strategije 2020 za rast i razvoj, i realno stanje na tržištu rada Republike Srbije, utvrđeni su ciljevi politike zapošljavanja Republike Srbije i određeni prioriteti koji će se realizovati u 2011. godini.
Ciljevi aktivne politike zapošljavanja u 2011. godini usmereni su na: 1. povećanje zaposlenosti, 2. ulaganje u ljudski kapital i 3. socijalnu inkluziju. 1. Povećanje zaposlenosti
Rast zapošljavanja, i kao strateški cilj, održivo povećanje zaposlenosti, posebno u privatnom sektoru, zavisi od povećanja ne samo broja, već i kvaliteta radnih mesta, odnosno od povećanja takozvanih „dobrih poslova”. U tom smislu uspeh države u drugim ekonomskim
aktivnostima, posebno u razvoju privrede, privlačenju stranih direktnih investici unapređenju sistema obrazovanja i sistema socijalne zaštite, kao i napredovanja u procesima decentralizacije i regionalnog razvoja je od velikog značaja za ostvarenje tog cilja. 36
2. Ulaganje u ljudski kapital
U osnovi ekonomskog rasta i razvoja inovativne i konkurentne privrede nalazi se ulaganje u ljudski kapital i kvalitet sistema obrazovanja. Odgovarajuće znanje i njegova primena, prepoznato je kao osnovni razvojni faktor koji Republika Srbija, s obzirom na ostale raspoložive faktore i resurse, mora u punoj meri da iskoristi. Prevazilaženje postojeće situacije u prvom redu podrazumeva reformu sistema srednjeg stručnog obrazovanja i uspostavljanje sistema obrazovanja odraslih, kao i uspostavljanje sistema kratkih obuka na tržištu rada. Modernizacija obrazovnog sistema Republike Srbije neophodna je i zbog usklađivanja sa obrazovnim sistemom EU i buduće mobilnosti radne snage, kao i potrebe za priznavanjem diploma i sertifikata stečenih u našem sistemu obrazovanja koja će nastati ulaskom Republike Srbije u EU. 3. Socijalna inkluzija
Određeni broj građana Srbije nalazi se na samoj margini društva bez mogućnosti da postane produktivan deo društvene zajednice. Njima je gotovo onemogućen institucijama, organima vlasti i procesima donošenja odluka, što utiče na njihov pojačan osećaj nemoći i nemogućnosti da utiču na sopstveni život. Ovakva socijalna isključenost udaljava pojedince, ali i grupe stanovništva od mogyćnosti za zaposlenje i ostvarivanje prihoda. Delovanjem na faktore koji dovode do društvene isključenosti i marginalizacije određenih etničkih i drugih grupa, najčešće se popravlja njihov položaj, ali i produktivnost i položaj društva u celini. Prioriteti
Podsticanje zapošljavanja, socijalna uključenost teže zapošljivih lica i ranjiv kategorija u svet rada, kao i povećanje nivoa obrazovanja nezaposlenih se ostvaruje
realizacijom prioriteta aktivne politike zapošljavanja, odnosno mera aktivne politi zapošljavanja. Mnoge od prioritetnih aktivnosti koje se odnose na postavljene ciljeve predstavljaju deo procesa koji je već započeo i odvija se u kontinuitetu. Prioriteti politike zapošljavanja su : 1.
usklađivanje ponude i tražnje na tržištu rada;
2.
otvaranje novih radnih mesta;
3.
poboljšanje obrazovanja i obuka u cilju razvijanja kvalifikovane radne snage; 37
4.
podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih lica i ranjivih kategorija;
5.
decentralizacija i podsticanje razvoja regionalne i lokalne politik zapošljavanja.
Programi i mere aktivne politike zapoščljavanja
Mere aktivne politike zapošljavanja koje su usmerene ka unapređenju zaposlenosti, a koje se realizuju preko Nacionalne službe za zapošljavanje, jesu: 1.
Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje:
Povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada, selekcija lica koja traže zaposlenje, savetovanje usmereno na izbor odgovarajućih poslova, obuka za aktivno traženje posla, klub za traženje posla, utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja sa nezaposlenim, upućivanje lica koje traži zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja, sajam zapošljavanja dr. 2.
Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere:
Psihološko savetovanje lica pri izboru, promeni zanimanja i donošenju odluka u vezi sa karijernim razvojem, unapređenje kompetencija za aktivno traženje posla – trening samoefikasnosti, psihološka procena za potrebe selekcije za zapošljavanje, za uključivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuka i programe preduzetništva, psihološka procena za potrebe klasifikacije, pružanje informacija o tržištu rada i mogućnostima za razvoj karijere, organizovanje sajmova profesionalne orijentacije i dr. 3.
Subvencije za zapošljavanje poslodavcima:
Poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru i koji zapošljavaju nezaposlene na novootvorenim radnim mestima mogu ostvariti pravo na subvenciju za otvaranje novih radnih mesta. Subvencija se isplaćuje u jednokratnom iznosu, radi zapošljavanja do 50 nezaposlenih lica koja su prijavljena na evidenciju NSZ. Izuzetno, subvencija se može odobriti za zapošljavanje preko 50 nezaposlenih lica radi ujednačavanja regionalnog razvoja, uklanjanja dispariteta na tržištu rada i većeg stepena zapošljavanja u okviru grinfild i braunfild investicija. Visina subvencije u 2011. godini, zavisi od stepena razvijenosti jedinica lokalne samouprave koji je utvrdio Republički zavod za statistiku. 4.
Podrška samozapošljavanju:
Podrška samozapošljavanju podrazumeva dodelu subvencije za samozapošljavanje i
pružanje stručne pomoći nezaposlenom licu koje se samozapošljava. Sredstva 38
samozapošljavanje se odobravaju u vidu subvencije radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos. 5.
Dodatno obrazovanje i obuka:
Dodatno obrazovanje i obuka jesu aktivnosti kojima se nezaposlenom i zaposlenom za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca, kome nije moguće obezbediti odgovarajuće zaposlenje, pruža mogućnost da kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja stekne nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje. 6.
Podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane naknade:
Ova mera sprovodi se tako što će se korisnicima novčane naknade koji zasnuju radni odnos na neodređeno vreme, jednokratno isplatiti 30% ukupnog iznosa novčane naknade (bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) koja bi im bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu. 7.
Javni radovi:
Javni radovi se organizuju u cilju zapošljavanja teže zapošljivih nezaposlenih lica i
nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, očuvanja i unapređenja radnih sposobn
nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa. U 2011. g organizovaće se javni radovi u trajanju od najviše šest meseci, u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti; održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode. U zavisnosti od vrste i složenosti poslova koje obuhvata javni rad, za sprovođenje određenih javnih radova, biće organizovana obuka, po internom programu poslodavca ili programu obrazovne ustanove. Po završetku obuke biće izdat i sertifikat o stečenim kompetencijama. 8. Mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom (OSI):
Mere aktivne politike zapošljavanja pod OSI opštim uslovima, odnosno po prilagođenim programima, kao i mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije sprovode se kao
deo celokupne rehabilitacije pojedinca, a u cilju povećanja nivoa zapošljivosti zapošljavanja nezaposlene OSI. Sastavni deo sveukupne profesionalne rehabilitacije čine i mere i aktivnosti usmerene na unapređenje uslova rada i podizanje efikasnosti OSI na radnom mestu, kao i jačanje kompetencija poslodavaca koji zapošljavaju OSI i drugih zainteresovanih subjekata, u cilju osposobljavanja za pružanje stručne pomoći kao podrške OSI kod zapošljavanja, uvođenja u posao ili na radnom mestu, praćenja pri radu i drugo.
39
9. Sufinansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja iz republičkog budžeta (po zahtevu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave):
Teritorijalna autonomija odnosno lokalna samouprava, može do 31. decembra 2010. godine, preko nadležne filijale NSZ, podneti zahtev Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja za sufinansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja. U 2011. godini sufinansiraće se programi dodatnog obrazovanja i obuke, subvencije za samozapošljavanje kao i subvencije poslodavcima za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima. Pri tom će prioritet u sufinansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja 2011. godini imati nerazvijene opštine, opštine sa izrazito nepovoljnim pokazateljima na tržištu rada (visoka stopa nezaposlenosti, niska stopa zaposlenosti i aktivnosti) i programi ili mere koje imaju veći obuhvat lica a pri tome obezbeđuju održivost zapošljavanja. Za sufinansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja u 2011. godini biće obezbeđeno do 5% sredstava iz sredstava republičkog budžeta opredeljenog za realizaciju aktivnih mera zapošljavanja koje sprovodi NSZ. Potrebna sredstva za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja, kao i finansiranje lokalnih i regionalnih akcionih planova zapošljavanja u 2011. godini, iznose 5.350.000.000,00 dinara. 54
54
Izvor: Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje za 2011. godinu.
40
6. ZAKLJUČAK
Nezaposlenost predstavlja jednu od najvećih ̋ bolesti ̋ savremenog društva i ni jedna država nije imuna na istu. Mnogi ekonomisti su decenijama vodili borbu sa ovim fenomenom
̋. Međutim, dovoljno je samo otvoriti novine i videti da pokušavajući da nađu adekvatan ̋ lek je problem nezaposlenosti sveprisutan i da ne postoji ni jedna zemlja na svetu koju je ovaj problem zaobišao.
Nezaposlenost utiče na sve ekonomske sfere društva: po pravilu sman proizvodnju i ukupni dohodak; uvećava socijalnu nejednakost, jer nezaposleni gube mnogo više nego zaposleni (npr. zdravstveno osiguranje). Takođe, umanjuje ljudski kapital i, konačno, ona nameće i određene fizičke troškove. čezava efekat Iako je ekonomski trošak nezaposlenosti visok, ne može se adekvatno prikazati humani, socijalni i psihološki danak u razdobljima trajne prisilne nezaposlenosti. Psihološke studije ukazuju da je otpuštanje s posla jednako traumatski događaj kao i smrt bliskog prijatelja. Nezaposlenost dovodi do gubitka samopoštovanja, određenih mentalnih bolesti, problema unutar porodice i raspada brakova. Takođe, utvrđena je povezanost između rasta o stope nezaposlenosti i kriminaliteta kao i stope samoubistava.
Pred kreatorima ekonomske politike je ni malo lak zadatak da usklade ponudu i tražnju na tržištu rada i tako smanje nivo nezaposlenosti na društveno prihvatljiv nivo. Da li će to uspeti i našim kreatorima,kroz nacionalni akcioni plan za zapošljavanje, ostaje da vidimo u godinama koje su pred nama. hraohjaoe Bdklmbklae Na nivou NRU društveni proizvod je jednak potencijalno mogućem, Filipsova kriva i kriva agregatne ponude su vertikalne. U kratkom roku su moguća dva tipa neravnoteže: lika 4.9U ovom modelu inflaciona očekivanja se formiraju na isti način kao i permanentni dohodak i predstavljaju ponderisani prosek stopa inflacija iz predhodnih perioda. Adaptivna stopa inflacije dobija se na taj način što se putem učenja na greškama privrednih subjekata, stalno koriguje prognozirana u odnosu na stvarnu inflaciju u prethodnom periodu. Koeficijent adaptacije θ kreće se između 0 i 1, i izražava stepeU ovom modelu inflaciona očekivanja se formiraju na isti način kao i permanentni
41
