Održiva arhitektura XXI veka
SADRŽAJ
UVOD ............................................................................................................................................. 3 Predmet rada .............................................................................................................................. 4 Cilj rada ...................................................................................................................................... 4 1. ODRŢIVA ARHITEKTURA ..................................................................................................... 5 1.1. Osnovne teme odrţivosti graĊenja ....................................................................................... 7 1.2. Postavke odrţivog arhitektonskog projektovanja ................................................................ 9 1.3. Programske osnove savremene arhitektonske prakse ........................................................ 10 1.4. ‘‘Programiranje’‘ odrţivih kuća ....................................................................................... 12 2. EKOLOGIJA I ARHITEKTURA............................................................................................. 14 2.1. Arkologija i permakultura, "podgrane" odrţive arhitektureError!
Bookmark
not
defined. 3. EKOLOŠKI MATERIJALI .......................................................Error! Bookmark not defined. 3.1. Gradnja ekološki prihvatljivim materijalima ......................Error! Bookmark not defined. 3.2. GraĊenje zemljom ...............................................................Error! Bookmark not defined. 3.3. GraĊenje nabojem i ĉerpićem .............................................Error! Bookmark not defined. 3.4. GraĊenje stabilizovanom zemljom .....................................Error! Bookmark not defined. 3.5. GraĊenje baliranom slamom ...............................................Error! Bookmark not defined. 3.6. Inovativni ekološki materijali budućnosti ...........................Error! Bookmark not defined. 3.6.1. Ecovative materijali od gljiva ......................................Error! Bookmark not defined. 3.6.2. Bioplastika i smole kompanije Algix ...........................Error! Bookmark not defined. 3.6.3. Alginix kompanije Tamarisk Technologies .................Error! Bookmark not defined. 3.7. Primer primene ekološkog materijala .................................Error! Bookmark not defined. 4. ZELENA ARHITEKTURA.......................................................Error! Bookmark not defined.
1
Održiva arhitektura XXI veka
4.1. Eko selo eko kuća i eko grad ..............................................Error! Bookmark not defined. 5. ENERGETSKI EFIKASNE ZGRADE .....................................Error! Bookmark not defined. 5.1. Vrste energetski efikasnih kuća ..........................................Error! Bookmark not defined. 5.2. Pasivne kuće........................................................................Error! Bookmark not defined. 6. PRIMERI ZELENIH ZGRADA I ODRŢIVE ARHITEKTUREError!
Bookmark
not
defined. 6.1. Cvetni toranj ‘‘Flover Tover’‘ ............................................Error! Bookmark not defined. 6.2. Stambeni kompleks Eden Bio (2009) ................................Error! Bookmark not defined. 6.3. Vertikalne šume u Milanu ...................................................Error! Bookmark not defined. 7. PATRIK BLANK (Patric Blanc 04.06.1953. Pariz) .................Error! Bookmark not defined. 7.1. Vertikalne bašte Patrika Blanka ..........................................Error! Bookmark not defined. 8. EKO GRADOVI BUDUĆNOSTI .............................................Error! Bookmark not defined. 8.1. Fujisawa Japan ....................................................................Error! Bookmark not defined. 8.2. Songdo Koreja ....................................................................Error! Bookmark not defined. 9. ZELENA GRADNJA U SRBIJI................................................Error! Bookmark not defined. 9.1. Zelena gradnja kao šansa za biznis .....................................Error! Bookmark not defined. 9.2. LEED u Srbiji .....................................................................Error! Bookmark not defined. ZAKLJUĈAK ................................................................................Error! Bookmark not defined. Literatura ....................................................................................Error! Bookmark not defined.
2
Održiva arhitektura XXI veka
UVOD
U mnogim zemljama u razvoju ţivotni standard i kvalitet ţivota mogu se unaprediti kroz povećanu ali efikasnu potrošnju. Odrţiva potrošnja je traganje za poboljšanjem kvaliteta ţivota, kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. To je skup potreba sadašnjih i budućih generacija za dobrima i uslugama koji su ekonomski i socijalno odrţivi, kao i odrţivi u smislu ţivotne sredine. Na dostizanje odrţivog razvoja, pored odrţivog korišćenja prirodnih resursa, uticaj ima i stepen odrţive proizvodnje i potrošnje. Odgovornost za odrţivu potrošnju je podeljena meĊu svim ĉlanovima i institucijama društva: potrošaĉima, vladama, poslovnim i sindikalnim organizacijama, kao i organizacijama ĉiji je osnovni zadatak zaštita i unapreĊenje ţivotne sredine. MeĊutim, u razvijenim zemljama, gde je traţnja potrošaĉa više nego zadovoljena, sve više se pojavljuje shvatanje da je kvalitet ţivota moţda umanjen zbog manjkavosti drugih determinanti (druţenje i pripadnost zajednici, individualno zdravlje, dovoljno vremena za odmor, rekreacija, kulturne aktivnosti) bez kojih ostvarena potrošnja ne moţe efikasno pruţiti kvalitet ţivota. Stanje fiziĉkog, prirodnog, društvenog i kulturnog konteksta zajednice – ţivotne sredine – je presudno za pravo ljudsko vrednovanje potrošaĉkih praksi. Znaĉajan doprinos koji vlade mogu da daju odrţivoj potrošnji u meĊunarodnom kontekstu je promovisanje odrţive meĊusobno korisne meĊunarodne trgovine. U ovom kontekstu, informisanje o najboljima praksama i opšta praksa razmene iskustava su od pomoći. Vrlo znaĉajan ekonomski efekat na odrţivost moţe da ima upravljanje kvalitetom ţivotne sredine kroz upravljanje kvalitetom industrijskih proizvoda, kvalitetom tehnologija proizvodnje i reciklaţom, kao jednim od naĉina za upravljanje otpadom.
3
Održiva arhitektura XXI veka
Predmet rada
Odrţiva arhitektura formalni je deo koncepta odrţivog razvoja globalnih razmera.Iako u svojoj definiciji ostavlja vrlo široko polje tumaĉenja i interpretacije, najĉešće je shvaćena kao model projektovanja koji se racionalno odnosi prema potrošnji energije i suzdrţava potrošnju ograniĉenih prirodnih resursa. U domenu pluralizma postmoderne prakse postavlja se dilema da li je odrţiva arhitektura, ili pak neka njena interpretacija legitimni savremeni smer arhitektonske teorije i prakse, ili samo dopunjeni metod projektovanja. Ukoliko ovaj okvir posmatramo kao mogući teorijsko-folozofski diskurs savremenog projektovanja, onda u središtu paţnje nisu modeli implementacije tehnoloških sistema, nego razvoj koherentne osnove za nove tipove kuća, i to kroz njihovo „reprogramiranje’‘ za savremeni trenutak. Poslovni objekti već doţivljavaju svoju transformaciju, i u sistemu novih pojava neophodne su i nove programske osnove, koje, kao takve, integrišu rešenja za potrebe savremenog poslovanja, ali i savremenog korisnika.1
Cilj rada
Promovisanje ideje zelene gradnje (ekološke i energetski efikasne gradnje) i podsticaja promene svesti struĉne i šire javnosti u naĉinu planiranja, projektovanja i izvoĊenja graĊevinskih objekata kao i naĉina njihovog korišćenja i odrţivosti u skladu interesa korisnika tih objekata, predstavlja veoma vaţan korak za dalji razvoj ĉoveĉanstva.Filozofija odrţive eko-arhitekture jeste da se smanji uticaj ljudi na ţivotnu sredinu. U projektovanju ili poboljšanju graĊevina teţi se ka samoodrţivim zgradama, pametnim sistemima za energetsku efikasnost, 0% emisije zagaĊenja i uzimaju se u obzir svi elementi infrastrukture, ukljuĉujući transport, komunalne usluge, reciklaţa, energija, itd.U novije vreme su se oformile ideje i projekti o novim gradovima koji redefinišu ĉitav naĉin ţivota, od socijalnih elemenata, kao što je zaposlenost i ravnopravnost, do ekoloških elemenata, kao što je energetska efikasnost i razvoj eko-tehnologija.
1
Mr Dragana Konstantinović, asistent, Fakultet tehniĉkih nauka- Departman za arhitekturu i urbanizam, Novi Sad
4
Održiva arhitektura XXI veka
1. ODRŽIVA ARHITEKTURA
Za klimatsko temperiranje zgrada u industrijskim zemljama troši se gotovo polovinu primarne energije tih zemalja.Zato je gradnja bez ekoloških inovacija arhitektura prošlosti bez budućnosti. Već dugo je razvijena ekološka graĊevinska tehnologija: nisko energetske zgrade koje za grejanje godišnje troše manje od 30 kilovata sati po metru kvadratnom, energetski pasivne zgrade bez potrebe spoljne energije za grejanje i energetski plus zgrade koje dodatno proizvode energiju s aktivnim solarnim ureĊajima. Zgrade budućnosti će biti ne samo prebivalište nego i elektriĉne centrale koje će moći pokrivati više od polovine potrebe elektriĉne energije jedne zemlje. GraĊevinski inţenjeri danas moraju biti ekološki inţenjeri. Tema odrţive gradnje, odrţive u smislu da sav proces dobijanja sirovina, proizvodnje materijala, izgradnje i ţivotnog veka objekta, te u zbrinjavanju ostataka nakon ispunjene svrhe, zadovolji uslove da ne šteti ljudima ni Zemlji kao celini ili ima najmanji mogući uticaj. U odrţivoj gradnji koriste se raspoloţivi lokalni resursi kao drvo, slama, zemlja, kamen i otpad. Takvi 'zeleni' objekti grade se sa ciljem da budu zdravi i da snabdevanja osnovnim ţivotnim potrebama stanovnike - hranom, vodom i energijom, a za to koriste energiju sunca, vetra, biomase i sakupljaju kišnicu sa krova. Takve graĊevine paţljivo se dizajniraju uzimajući u obzir lokalne klimatske prilike i raspoloţive lokalne resurse. Nezdravo izdanje novogradnje, koje moţda i ima visoka izolaciona svojstva, no podseća na ţivot u kutiji šibica. Loš, neodrţiv dizajn dovodi do povećanja potrošnje energenata, a time i do većeg ekološkog otiska njihovih stanovnika. Gradnja ima znaĉajan uticaj na ţivotnu sredinu, zbog ĉega je praksa zelene gradnje jako vaţna kako bi se taj uticaj smanjio. Ukupni štetni uticaj graĊevne industrije na ţivotnu sredinu teško je izraĉunati, jer treba ukljuĉiti faktore kao što su eksploatacija i transport sirovina, potrošnja energije za proizvodnju graĊevinskog materijala, emisije štetnih gasova i graĊevinski otpad. Samo delić tih svih uticaja na ţivotnu sredinu moţe se prikazati u koliĉini ugljen-dioksida, jednog od uzroka efekta staklenika, koji nastaje u procesu proizvodnje cementa. Za dobijanje jedne tone cementa proizvede se 814 tona ugljen-dioksida, bez uraĉunatog vaĊenja kamena i transporta.Ekološki otisak konvencionalne gradnje ĉesto je prikazan manjim nego što to zapravo jeste, dok je u javnosti shvaćena cena zelene gradnje ĉesto previsoka.ĉesta je pretpostavka da je zelena gradnja mnogo skuplja od konvencionalne. MeĊutim, na primeru gradnje balama slame, koja je izolacija i konstrukcijski
5
Održiva arhitektura XXI veka
materijal u jednom, moţemo izraĉunati da za zidove kuće od 100m2 moţemo utrošiti samo 4000kn. Za takvu kuću potrebno je otprilike 400 bala slame, ĉija se cena (najĉešće sa dostavom) kreće od 2,5 kn do 10kn po komadu. Ako raĉunamo da nam za klasiĉnu gradnju ciglom treba dodatna toplotna izolacija, ušteda je moţe biti znaĉajna. Postoje mnogi primeri gradnje balama slame u kojima vlasnici sami grade svoju kuću uz pomoć prijatelja, što dodatno smanjuje troškove. Slama ima odliĉna izolaciona svojstva koja su skoro dvostruko bolja od standarda za pasivne graĊevine. To će njenim budućim stanovnicima doneti dodatne uštede, jer će troškovi grejanja biti znatno niţi nego u klasiĉnoj gradnji.2 Estetska strana zelene arhitekture ili odrţivog dizajna je filozofija gradnje ţivotnog prostora koji je u skladu sa prirodnim karakteristikama i resursima koji okruţuju mesto gradnje. Nekoliko je metoda u dizajniranju odrţivih objekata koje se sledi: koriste se specifiĉni 'zeleni' graĊevinski materijali iz lokalne sredine, smanjuje se koliĉina otpada, optimizuju se sistemi i koriste se obnovljivi izvori energije proizvedeni na samom mestu gradnje. Obnovljivi prirodni materijali kao što su to bambus, slama, klade i drvna graĊa iz odrţivo upravljanih šuma i kamen.U odrţivoj gradnji ĉesto se koristi i otpad kao gradivni materijal koji nije obnovljiv.Primer za to mogu biti stare auto gume koje napunjene zemljom predstavljaju odliĉne noseće zidove. Limenke i tegle se mogu koristiti kao ispuna zidova, kako bi se smanjila upotreba novo proizvedenih materijala. Umesto klasiĉne graĊevinske izolacije kao mineralna vuna ili stiropor koji su zahtevni za ţivotnu sredinu, mogu se koristiti materijali sa niskom komponentom isparljivih sastojaka - reciklirano grubo platno, ovĉija vuna, slama, piljevina ili celuloza. Kako bi izbegli insekte i štetoĉine, moţe se koristiti boraks (borna kiselina) ili kreĉ s kojim se izolacioni materijal meša. Kao primer zelenog razmišljanja u gradnji moţe posluţiti ponovna upotreba materijala iz kuća koje se ruše. Kada se stare zgrade ruše, sva kvalitetna graĊa se iskorišćava, obnavlja i koristi. Kamen je takoĊe pogodan za ponovnu upotrebu.Kako bi se smanjila koliĉina energetske potrošnje objekta, najveću vaţnost treba pridodati orijentaciji prema stranama sveta.Pravilnom orijentacijom moţe se iskoristiti energija sunca koja zagreva prostore zimi, a hladi leti. Dobro dizajnirana graĊevina pomaţe svojim stanovnicima da ne proizvode otpad, na primer, predviĊanjem mesta za kompostiranje u kuhinji i ugradnjom staklenika za celogodišnji uzgoj hrane i sadnica. 2
Lesar, Marijana (2008), Odrţivost u praksi; Odrţiva gradnja.Kneja, Tisak ACT Printlab d.o.o.
6
Održiva arhitektura XXI veka
Da bi ljudi osigurali sopstveni krov nad glavom ĉesto uzimaju kredite koji traju i do trideset godina. U vreme ekonomske nestabilnosti, takvi krediti postaju znatno psihiĉko opterećenje te nikako ne predstavljaju odrţivo rešenje zasnovano na brizi za ljude, za Zemlju i pravednu raspodelu resursa., Rešenje vidi u saradnji ljudi, korišćenju lokalnih materijala i manjem uplitanju zakona u podruĉje gradnje: "Neke od najšarmantnijih i klimi prilagoĊenih kuća na Zemlji izgraĊene su bez bankarskih kredita, arhitekata, dobavljaĉa, metala, ili betona. IzgraĊene su u oblastima gde trgovaĉka udruţenja, graĊevinski inspektori, zdravstveni sluţbenici i lokalna i drţavna vlast ne ometaju zajednice koje grade svoje kuće da im budu skloništa. Kamen, zemlja, bambus, drvo, špaga, pletiva od šibe, opeka i crep su vekovima poznati izdrţljivi graĊevinski materijali koje ljudi koriste."(Bill Mollison, jedan od osnivaĉa permakulture).
1.1. Osnovne teme održivosti građenja
Ekološki prihvatljivi graĊevinski materijali. Oko 50% svih materijala koji se izvade iz zemljine kore transformišu se u graĊevinske
materijale i proizvode, koji kada uĊu u
otpadni tok, ĉine oko 50% ukupnog otpada.
Energetska efikasnost u objektima. Izgradnja, korišćenje i rušenje izgraĊenih objekata troše oko 40% ukupne energije i proizvode oko 40% emisije štetnih gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte; potencijal za smanjenje emisije štetnih gasova u toku ţivotnog veka objekata je veći nego u bilo kom drugom sektoru i zbog toga predstavlja najznaĉajniji cilj za redukciju
emisija u smislu postizanja ciljeva definisanih KYOTO
protokolom.
Upravljanje otpadom u toku izgradnje i rušenja objekata. GraĊevinski otpad koji nastaje tokom izgradnje i rušenja objekata ĉini po teţini najveći otpadni tok u EU; potrebno je naglasiti potrebu za smanjenjem koliĉine otpada i za recikliranjem.
Oĉuvanje vodenih rezervi. Korišćenje objekata opterećuje prirodne rezerve vode- otpadna voda i kanalizacija moraju da se preĉiste pre nego što se vrate u vodene tokove.
7
Održiva arhitektura XXI veka
Zdravlje u objektima. Kvalitet unutrašnjeg okruţenja u zgradama je osnovni element zdravlja njihovih korisnika; bioklimatske osobine i dobra ventilacija mogu smanjiti ili ĉak eliminisati potrebu za klimatizacijom u letnjim measecima, dok smanjuju koliĉinu energije potrebne za grejanje zimi.
Transportni aspekti vezani za objekte. Dokle god moderna civilizacija nastavlja da se oslanja na sagorevanje fosilnih goriva, kao svog osnovnog izvora energije za transport, biće trajni ekološki imperativ da se razvijaju gradovi relativno velike gustine izgraĊenosti.
Urbana odrţivost. Gradski metabolizam, naroĉito pojavom potrošaĉke kulture i za nju vezanih potreba, troši velike koliĉine obnovljivih i neobnovljivih resursa pri tom proizvodeći velike koliĉine komunalnog i industrijskog otpada utiĉući u velikoj meri i na biodiverzitet.
Odrţiva arhitektura. Odrţiva arhitektura se mora posmatrati u kontekstu sveobuhvatnog i integrisanog postupka u ukupnom kvalitetu izgraĊenog okruţenja, a posebno u urbanom kontekstu.
Socijalni uticaji koji izrastaju iz graĊevinskih aktivnosti i izgraĊenog okruţenja. Odrţivo graĊenje poboljšava uslove ţivota i odnos graĊana prema svom okruţenju. Odrţive objekte odlikuje veća energetska efikasnost odnosno niţi troškovi grejanja,
hlaĊenja i osvetljenja, kao i povećana udobnost korisnika kroz zdravije uslove ţivota i rada. Oni proizvode manje zagaĊenja jer koriste manje energije. Ukoliko se u startu i potroši više sredstava za njihovu izgradnju ta se sredstva veoma brzo vraćaju kroz cenu korišćenja. Odrţivi objekti su rezultat promene u naĉinu razmišljanja, projektovanja, izgradnje i korišćenja izgraĊenih kapaciteta. Pri projektovanju odrţivog objekta mora se uzeti u obzir i uticaj okruţenja na objekat, njegov poloţaj, kao i uticaj objekta na okruţenje.
8
Održiva arhitektura XXI veka
1.2. Postavke održivog arhitektonskog projektovanja
Odrţivi razvoj definisan je kao globalni razvojni model koji dotiĉe sve sfere ljudskog delovanja. Shvaćen kao sistem akcija i mera na koje se razvojne politike oslanjaju, koncept i dalje ne daje precizne upute daljeg razvoja arhitektonske prakse. Suzan Hegan (Susannah Haggan) je mišljenja daporuka arhitekture moţe biti mnogo više od dobrog primera, te da u graĊenoj sredini prelazak na ‘‘odrţivu’‘ praksu moţe biti predvoĊen arhitektama, ‘‘ne samo kao specifikacija i projektovanje omotaĉa i servisa kuće na odreĊeni naĉin, nego takoĊe izraţavanjem mogućnosti arhitekture da transformiše samu sebe. To je njena ideološka poruka: ne da arhitektura moţe transformisati društvo, nego da moţe transformisati samu sebe, i u tom procesu moţda ostale oblike proizvodnje. ‘‘ Hajet (Peter Hyett) takoĊe istiĉe da nakon zalaska Modernizma ‘‘arhitektura treba novu ideologiju, a odrţivost moţe biti ta ideologija’‘.3U vakuumu nekoherentne teorijske osnove i višekoloseĉnog razvoja arhitektonske prakse, jasno je da su precizne postavkegotovo neophodne za suštinsku implementaciju ideja odrţivog projektovanja.Iako je delovanje mnogih ideologija ocenjeno kao akutno stanje selektivnog bavljenja stvarima, i dalje je opravdano zapitati se da li su upravo ideološke predispozicije neophodne za ozbiljniju socijalnu akciju. U savremenim postavkama odrţivog razvoja, pitanje arhitekture, projektovanja i uopšte poloţaja arhitekata ostaje dramatiĉno po strani.Foster istiĉe da ‘‘projektanti, bilo da su u pitanju arhitekte ili inţenjeri, mogu samo da postupaju u skladu sa inicijativama politiĉara koji zapravo postavljaju prioritete.’‘4 Osim toga, socijalno razumevanje i prihvatanje odreĊenih fenomena potpuno je u senci ekonomskog interesa. Tako se stalno poteţe pitanje moţe li ‘‘odrţivo projektovanje’‘ biti podsticajno, ili je zaista pitanje suzdrţavanja svega, pa i arhitektonske kreativnosti ono što nas ĉeka u budućnosti. Meknejten (Phil Macnaghtan) i Ari (John Urry) upozoravaju da ‘‘isticanje
3
Slessor, C. (2002). The Quest for Ecological Propriety, The Architectural Review, str.33. Foster, N. (2000) Introduction, u: Behling, S., Behling, S. Solar Power: The Evolution of Sustainable Architecture, Prestel Publishing, New York, str. 9. 4
9
Održiva arhitektura XXI veka
ograniĉenja, zajedno sa mnoštvom 'ne radi', ili 'radi manje', mogu promovisati uverenje da je odgovornost prema okruţenju u svojoj suštini krajnje restriktivna i disciplinarna’‘5 MeĊutim, koliko je ekološki imperativ postao imoralni imperativ projektanata govori ĉinjenica da sekonstantno istraţuju modeli kojim bi se odrţivo projektovanje zapravo implementiralo u savremene tokove arhitektonske prakse. Neki od modela, koji su predoĉeni na evropskom trţištu zapravo u prvi planistiĉu marketinški potencijal ‘‘odrţivog’‘ investiranja,te je tako ‘‘zelena zgrada’‘ više nego profitabilnaetiketa na trţištu nekretnina razvijenih zemalja.Predloţena je ekspertska saradnja na projektu idefinisani projektni program koji u najranijoj fazi istiĉe ove aspekte u prvi plan. Na taj naĉin, finalni projektantski model postaje anticipiran još u programskoj fazi, traţeći zajedniĉku platformu za potrebe naruĉioca, korisnika i projektanta, kroz integralna rešenja za pitanja unutrašnje i spoljne sredine.
1.3. Programske osnove savremene arhitektonske prakse
Program u arhitektonskom projektovanju, definisan je kao osnovni dokument na osnovu kojeg se pristupa procesu projektovanja. Program se najpre definiše kao izraz prostornog sadrţaja budućeg objekta, ali su u njemu definisani i ostali ciljevi projektantskog postupka. Bilo da je program rezultat istraţivanja projektnog zadatka, ili projektni zadatak već jasno definiše program buduće kuće, ovim dokumentom jasno se utvrĊuju projektantski problemi, njihovi odnosi i, posredno, ciljevi samog projekta. Petrović izdvaja dva osnovna sistema problema s kojima se susreću projektanti, i to probleme objekta, koji su vezani za pitanja parametara budućeg objekta, i projektantske probleme, koji se usmeravaju na pitanje izbora pravog projektantskog postupka, i zapravo samog projektantskog koncepta6. Ukoliko se 5
Abley, 2001: str. 8. Petrović, I. (1977) O problemima i metodama projektovanja, Arhitektonski fakultet- Poslediplomski studije, kurs: Stanovanje, Beograd. 6
10
Održiva arhitektura XXI veka
projektantski problemi zapravo suštinski i postavljaju u prvu fazu projektantskog postupka – problemsku fazu, kojoj pripada i programiranje kuće, jasno je da pristup programu nikako nije odvojen od koncepta, i da je znaĉaj razvoja programa u ovoj fazi višestruk. Iako je program neizostavni deo arhitektonskog stvaralaštva, i to pre svega kao oblik preciziranja zahteva naruĉioca, svoj znaĉaj menja i kroz noviju istoriju arhitektonske prakse. Radikalnije promene u pristupu programu nastupile su u ranim godinama modernizma, u proglasima ‘‘nove arhitekture’‘, ali je ubrzo teţište prebaĉeno na formalistiĉki i funkcionalistiĉki diskurs modernog pokreta. Internacionalizacija ideja, ali i ‘‘univerzalizacija’‘ ciljeva sad već globalne arhitekture, kao posledicu imali su udaljavanje od suštinskih potreba finalnih korisnika samih kuća. Evidentna dehumanizacija arhitekture u periodu 50-ih problematizovana je u post-modernom periodu, ali najpre kroz istraţivanje komunikacionog sistema arhitekture koji kroz svoje poruke i simbole treba da je pribliţi korisniku. Pitanje razvoja programa, u kontekstu razvoja tehnologije ali i socijalno-kulturnih promena ostalo je nekako po strani. Vajdler (Vidler) istiĉe da su prve suštinske promene u periodu 60-ih godina, kada je funkcionalizam modernistiĉkih kuća već ocenjen kao jednostrano sagledavanje svih funkcija arhitekture, zapravo došle kroz rad Arhigrama7. Futuristiĉke vizije Herona, Kuka i Kromptona za kuće i gradove budućnosti zapravo su samo na prvi pogled predlozi nove arhitekture tehnološki uznapredovalog i logocentriĉnog društva druge polovine 20.veka. Banam (Rayner Banham) je meĊu prvima istakao njihovo pionirsko bavljenje restitucijom ideje o programu, i to novom programu kuća za savremeni trenutak, koji razmatra suštinske potrebe korisnika i ukljuĉuje pitanje odnosa prema sredini.
7
Vidler, A. (2003) Toward a Theory of the Architectural Program, October 106 – Fall 2003, October Magazine, Ltd. And Massachusetts Institute of Technology, str. 59-74.
11
Održiva arhitektura XXI veka
1.4. ‘‘Programiranje’‘ održivih kuća
Upravo u takvim postavkama savremenog programa arhitektonskih objekata leţi i njegov znaĉaj za pitanja implementacije odrţive arhitektonske prakse. Ako je Arhigram predoĉio mogućnosti savremenog envajronmentalizma, onda novo programiranje kuća zapravo ne moţe biti shvaćeno kao ‘‘usluţivanje zelenih kuća, sputanih statiĉnim odgovorom na postojeću ekonomiju i primitivnu tehnologiju, niti moţe pratiti kontekstualizam novog urbanizma svedenog na nostalgiĉni odgovor na laţni osećaj ‘‘dobre’‘ prošlosti, niti, na kraju, prihvatiti premise globalnog kasnog modernizma, sputanog pogrešnom verom u tehnološki univerzalizam. Umesto toga, on mora biti fleksibilan i prilagodljiv, inventivan i mobilan u svom odgovoru na uslove okruţenja i tehnološke mogućnosti.’‘. U svetlu takvih promena, gde je program kuće zapravo rezultat ‘‘tehnologije svakodnevnog ţivota’‘, program nije ograniĉen na opis sadrţaja prostora, nego na opšti projektantski pristup, koji jednako razmatra probleme objekta i projektantske probleme.Iako su radovi Arhigrama već na odreĊeni naĉin polemisali nad problemima odnosa prema okruţenju, tek je 80-ih godina projektovanje osetljivo na pitanja ţivotne sredine došlo u središte paţnje. Istovremeno, sindromi bolesnih zgrada istakli su znaĉaj unutrašnjeg komfora korisnika prostora, ĉime je korisniĉki orijentisano projektovanje definisano kao nova strategija koja jednovremeno rešava pitanja smanjene produktivnosti, ali i humanizuje radno okruţenje. MeĊutim, ono što i Dafi (Francis Duffy)ĉesto istiĉe kao goruće pitanje savremenih poslovnih zgrada jeste ĉinjenica da se malo toga promenilo u programskom smislu i da su zapravo savremene poslovne zgrade zapravo još uvek recidivi prethodnih tradicija. Projektovanje velikog broja poslovnih zgrada ostalo je fiziĉki, manje ili više na mestu gde je i poĉelo projektovanje poslovnih objekata-na poĉetku 20. veka. U tom smislu, menadţeri objekata dele sa arhitektima dobar deo odgovornosti za ono što Dafi naziva ‘‘zapanjujući sluĉajkonzervativizma’‘ gde sve razvijene organizacione sheme i dalje s nedovoljno paţnje razmatraju korisnika.8
8
Duffy, F. (2000) Design and Facilties Management in aTime of Change, Facilities, Vol. 18, Nu 10/11/12, str. 372..
12
Održiva arhitektura XXI veka
Istraţivanje ‘‘afiniteta izmeĊu radnih shema, tipova zgrada i sistema unutrašnjeg komfora’‘ jedna je od mogućih linija istraţivanja koje će voditi i unapreĊenju programa poslovnih zgrada9. Prvi primeri ovakvog pristupa, koji dolaze 90-ih godina, zapravo su konaĉna realizacija koncepta ‘‘climatroffice’‘, novog razvojnog modela poslovnih zgrada, gde su ideje Fulera i Fostera zapravo sinergijski odgovor na pitanja novog poslovanja i odnosa prema sredini. Fleksibilni
prostor,
energetska
efikasnost
i
maksimizacija
upotrebnog
prostora
dematerijalizacijom omotaĉa objekta, lakoća, velika koliĉina prirodne svetlosti, i konaĉno ‘‘savršeni prostor, u kojem su moguće izmene, elegantno i bez mnogo muke’‘, objedinjeni su novim predlozima za poslovne objekte budućnosti, koji ne samo da unapreĊuju graĊenje, nego se suštinski posvećuju novom programiranju kuće, kroz radno i klimatsko zoniranje.10
9
Laing, A., Duffy, F., Jaunzens, D., Willis, S. (1998) New Environments for Working: The Re-Design of Offices and Enviornmental Systems for New Ways of Working, Construction Research Comunication, str. 10. 10 Treiber, D. (1992) Norman Foster, Spon Press, London, str. 38.
13
Održiva arhitektura XXI veka
2. EKOLOGIJA I ARHITEKTURA
Ekologija je nauka o suţivotu svih ţivih organizama u prirodi, o njihovom delovanju na okolinu u kojoj ţive io delovanju okoline na njih. 1866. Ernst Haeckel, nemaĉki biolog prvi je upotrebio termin ekologija za povezanost ţivih bića i okoline. Reĉ ekologija dolazi od grĉke reĉi oikos, što znaĉi dom, kuća; i logos, reĉ, govor. Ekološka, odrţiva ili zelena arhitektura, deo je jednog šireg koncepta o kojem se u poslednjih nekoliko decenija sve više govori. Odrţivi razvoj i ideja smanjenja štetnih posledica ĉovekovog postojanja, potakla je struĉnjake iz razliĉitih oblasti da krenu u potragu za korisnim rešenjima. MeĊutim, iako su ekologiju pozicionirali u prvi plan, neki od njih nisu zanemarili jednu od osnovnih komponenti dizajna - estetiku. Bit ove arhitekture zapravo i jest negovanje lepote, ali i stavljanje naglaska na zdravlje njenih korisnika, kao i osećaj zajedništva. Ovim, odrţiva arhitektura ima pred sobom teţak zadatak-kako dizajnirati zdravo, prirodno okruţenje, koje će štedeti energiju, izgledati lepo i biti suprotnost sve većoj nivou otuĊenja u skorijoj budućnosti. Kako poĉeti bilo kakvu raspravu na temu koja se tiĉe ekologije? Problemima vezanim za ţivotnu sredinu? Ili, pak, mogućim rešenjima, koja se pojavljuju sa razliĉitih strana sveta i na potpuno razliĉitim nivoima i oblastima rada - od ekologa, inţenjera, aktivista, proizvoĊaĉa organske hrane, politiĉara, ekonomista, arhitekata, dizajnera? Ni samo ograniĉavanje na principima ekološke gradnje nije lakši posao, jer pravci u kojima se moţe ići u ovoj oblasti su nepregledni.
Odrţiva
arhitektura.Ekološki
arhitektura.Zelena
dizajn.Odrţivi
gradnja.Organska
dizajn.Obnovljiva
energija
arhitektura.Vernakularna u
stanovanju.Štedljive
graĊevine.Alternativni materijali.Nabrajanje bi se nastavilo u nedogled.Iako postoji niz razlika u konceptima, jedno je zajedniĉko svim spomenutim formama ove gradnje - ekološka svest o ţivotnoj sredini prilikom izgradnje ţivotnog prostora. Sve ovo podseća na ideje tvoraca Bauhausa, Valtera Gropiusa i Adolfa Losa, koji su svojim revolucionarnim, niskim graĊevinama, predviĊenim za stanovanje radnika i studenata, predvideli ravne krovove kao prostor za socijalizaciju. Krovovi su, u njihovoj zamisli, predstavljali prostor za komunalne vrtove,
14
Održiva arhitektura XXI veka
nakojima bi se uzgajalo povrće za stanare. U projektovanju ili poboljšanju graĊevina teţi se ka samoodrţivim zgradama, pametnim sistemima za energetsku efikasnost, bez zagaĊenja i uzimaju se u obzir svi elementi infrastrukture, ukljuĉujući transport, komunalne usluge, reciklaţa, energija, itd Postoje razni sistemi koji omogućavaju da zgrada postane odrţiva: zeleni krovovi, vertikalne bašte, reciklaţu otpada, korišćenje materijala iz okoline i prirodnih materijala, prirodno osvetljenje i ventilacija .. Jedan od široko prihvaćenih naĉina procene stepeni koliko je zgrada zelena je po LEED standardu (Leadership in Energi and Environmental Design). LEED standard je osnovan 1994.sa namerom da se unificira procena koliko je koja zgrada zelena odnosno odrţiva.
https://www.facebook.com/seminarskimaturskidiplomski.radovi.9
15
Održiva arhitektura XXI veka
16
