DINKO RANJINA 1536 - 1607 Pesnici njegove generacije su, osim na narodnom jeziku, pevali i na itajinaskom i tu poeziju objavljivali. Ranjina je bio dubrovački plemić, posle završene srednje škole u Dubrovniku, nekoliko godina je, kao trgovac, trgovac, proveo u Italiji Italiji (Mesina, Rim, Napulj, Firenca), ali bez većeg uspe uspeh ha u tom poslu. Međut đutim upo upozano ano je mnoge noge pesnik nike, učestvovao u književnom životu, a stekao je veliku slavu prijemom u viteški red Svetog Stefana. Po povratku u Dubrovnik, radi u vladi kao i neke privatne poslove. Njegova zbirka pesama "Pjesni razlike Dinka Ranj Ranjiine, ne, vlast asteli elina dub dubrovač ovačkkoga.."obj objavljena je u Firenci 1563.godine. Tu zbirku, činlo je 436 pesama, uglavnom ljubavne lirike, a ima nekoliko ciklusa. jedan je blizak petrarkističkim motivima opevanje Livije, zatim slede mizoginski motivi, a ima i onih koje su bile u vezi sa narodnim motivima. Dve, od tih pesama, "od kola" bile su osnov za parodiju šeste pesme Jeđupke Čubranovićeve. Takođe je pisao satirične, polemičke pesme, poslanice, pobožne, refleskivne. njegov pesnički izraz se oslanjao na strambotiste , koji su oživljavali donek donekle le potis potisnut nutu u napul napuljs jsku ku struj struju u petr petrark arkiz izma ma.. Među Međutitim, m, on je kombinovao, nešto je preuzimao i od bembista. Ranjina je želeo da unese promene u pesništvo, poseziju oslobodi prevaziđen fraza i ustaljenih izraza. Branio je načelo da svako novo vreme traži novi pri pristup. Sa njeg njego ovom zbirkom, doš došlo je velikih prom romena u dubr dubrov ovač ačko kojj liri lirici ci.. One One su se oseć osećal ale e u metr metric ici,i, razn raznov ovrs rsni nijijim m stihovima i oblicima strofa, u odrešenom stihu, koji je bio suprotnost tradicionalnom obaveznom rimovanju (vezanom). "O vi svi ljuveni, ki ove slišate" Pesnik se obraća čitaocima, kaže da će upozoriti na to što je ljubav pre nego što padnu pod njenu vlast. Pored mnogih stravri, desiće mu se i ovo: da želi da ubere cvet, a da ga trn ubode. Ljubav je gorak otrov u medu, zla zmija u cveću, to je stvar od koje Bog treba da sačuva svakog čoveka; Na kraju - ako hoćeš nekoga da prokuneš, samo mu poželi da bude zaljubljen "Latinka, lijepa vil, s velikom ljubavi" Italijanka, lepa kao vila, prostrelila je ljubavlju njegovo srce, slobodu svezala u tvrd vez; svi joj se klanjaju, od čuvenog je roda, mudri
mnogi o njoj pevaju. Lepotom je nadmašila vile, svetlost zvezda. Glo prebelo, oči svetlije od Sunca, kosa premašuje zlato. Razvedrava nebo. Ali, po staroj poslovici, bolje ne više ne pričati o tome, jer reči nisu dovoljne da je opišu "Ok kosi dva prama, koraljne usti" Opisuje usne koralne, obrve kao dva luka koja natkriljuju prozore -oči, dostojne svih počasti; dve jabuke, sve to čini da se zbog ljubavi pati "Kad ona izide vesela u slavi" Kad se ona pojavi, zamukne svaka stvar, sve reke se zaustave. Pogledom pali i umara. "Ki razlog jes.." Koji razlog tome da u peći koji je on zagrejao drugi hleb peku? Parafraze narodnih poslovica - gde je kormilar, brod tone. Dva dobra, govore ljudi, ne može niko služiti, ni u jednoj ruci, držati dva mača "Strila" Stihovi poređaani tako da čine vrh strele. Nemila strela ljubavi, ne da bude spokojan. Umorno hoda, da služi njoj uz sve muke "Vazda ću vrijeme ja i mesto hvaliti" (parafraza poznatog petrarkinog soneta Neka je blažen čas..., isti nalazimo i kod Šiška Menčetića Blažena ti i sva tvoja lepota) Hvaliće uvek vreme i mesto, tu sreću kada ga je smamila, opčinila, slaviće izabrani dan kada ga je ranila ta mila strela, tu užad kojima ga je svezala, i suze bez broja i uzdahe " S istoka kad zora..." Kad se dan rađa, svetlost obasjava sve; ali kada njegovo sunce pođe u susret tom, vide se dva - jedno na nebu, drugo na zemlji "Pjesan od kola" l U ženskom rodu, govori o tome kako je šetajući gorom, slušajući slavuja koji peva o bolu, našla mladića kako leži ranjen ostrovnom strelom kao gusar. Kako ga je ozdravljala, tako je ona bivala sve bolnija od ljubavi. Pa ga je molila da je ozdravi, što je on i učinio; poruka ko je je od koristi mladićima, oni korišću uzvraćaju
"Pjesan od kola" ll Ona je kamen dragi, carica srca, rajska vila, meko uzglavlje, plata za sav trud. A on kopni, vene, gine, izgleda kao smrt. Moli je da ga ne umori, ako je što nažao učinio neka oprosti, jer se njenim slatkim pogledom on hrani. Bez nje ne sija sunce, sveće ne miriše, nema radosti. Neka omakeša kameno srce i ljubav primi, da se oduži za njegovu vernu službu "Vrh sreće" - o sreći Bio je u boju, al tako ranjen ko od ljubavi nije bio, mnogo puta putovao po kiši al se nigde ne iskvasi kao što sada dok ide kući, pregazio mnoge reke, al kroz ovaj potok ne može, mnogo trave brao konju gde ima trnja i ne bi mu ništa, sad se savi da ubere cvet, a ujede ga zmija. Preplivavao je mnoge reke, sada ni baru ne može od grčeva u rukama i nogama, popio je mnogo voda mutnih, a bio zdrav, sad se od bistre otrovao, morila ga žeđ loveći po čitav dan, al ga ništa ne opeče do ona - zrak sunčani. Čudna je njena narav, promenljiva, blaga, srdita, sa njom blaženstva pa razdor, zato više neće verovati obećanjima lažnim "Jednome ki pjesni Šiškove i Džorine osvojaše" Jedan čudan dan kada se perjem tuđim ukrasio crni gavran. Tako lep, otišao je da se hvali pred drugim pticama, one se isprva diviše toj prilici, govoreći da bi sa takvim perjem mogao kralj pticama biti. Ali, kada su spazile prevaru, krenulo je ismevanje, svaka ptica uze po malo perja, on ostade crni gavran. Pouka - svakom će tako biti ko hoće tuđe sebi da pripiše "Jednomu ki ništa ne učini a tuđe sve huli" Obraća se zlobnicima kojima zavist besni, koji ne cene njegove pesme. Ako zameraju što u njima nema fraza rozice, diklice,moj zlaćen prstenče,krunice biserna, neka znaju da je drugo vreme, i drugim se stvarima pesme diče. Reči koje su nekad korišćene, sada se menjaju, ali i ove koje se koriste, istinite su vremenom će biti od drugih primljene. Sve stari i sve se obnavlj, zato pre huljenja, treba razmisliti
"Nadgrobje Džore Držića" Obraća se putniku, koji prolazi kraj kamenog groba da kraj njega zastane jer tu je počasti vredan Držić. pesnik, koji je stvaralaštvom zaslužio većni raj. Kada je preminuo, s njim je pod zemlju otišlo i sve što je vredelo od književnih dela, nema pesnika koji ga može nadmašiti, ko ume da kaže ljubavne stvari, sve one skrivene što treba znati. Sada vile nemaju koga da ih opeva. Opet putniku, da pođe dalje, sada kada je čuo sve što treba da zna o Držiću i da se seti kad čuje njegovo ime "Nalješkoviću" Zginula je sva družina, nema ko da piše pesme, nema stvari vredne Nalješkovićevih dela. Kaže kako krive novi naraštaj govoreći da oni neće slediti prethodnike, svako ih napada, niko ne brani. Opet o tome da ne može uvek sve biti isto "Ljudi mudri..." Dobra ptica peva i kada je loše vreme, a ljudi su svi slični, ko od trgovine živi, o njoj priča, a ranjen o rani.
