Antonio Gramsi_ Zivot i delo - Vanja Kraljevic.pdf

Biblioteka POSEBNA IZDANJA

Vanja Kraljević

ANTONIO GRAMŠI ŽIVOT I DELO

SLOVO UUBVE. Beograd

NAPOMENA AUTORA

Poslednjih godina, uporedo sa novim kretanjim a i strujanjima, proce­ sima i prom enam a u m eđunarodnom radničkom i komunističkom pokre­ tu, i u svetu i kod nas značajno je poraslo interesovanje za život i delo Antonija Gramšija, rukovodioca i teoretičara Italijanske komunističke partije. Za njega je Palmiro Toljati rekao da je najveći m arksistički mislilac kojeg je imala ne samo Italija nego i Zapadna Evropa i da je za Italijansku komu­ nističku partiju bila sreća s to je na svom čelu imala takvog rukovodioca, teoretičara i mislioca kakav je bio Antonio Gramši. Stvaralački se koristeći dragocenim misaonim delom Antonija Gramšija. a polom i onih koji su kao rukovodioci Partije nastavljali njegovo istraživanje i teoretsko proućavapje italijanske stvarnosti (Toljati, Longo, Amendola, Berlinguer i drugi), ilalijanski komunisti su i bili u stanju da izgrade sopstveni put borbe za soci­ jalizam, Izv. italijanski put u socijalizam (»Lm via italiana al social isiuo«), ko­ jim već godinam a uspešno napreduju. Danas je Italijanska komunistička partija ne samo najveća i najjača kom unistička partija na razvijenom ev­ ropskom Zapadu, nego i politička snaga u svojoj zemlji bez koje se ne mogu više rešavali suštinski problem i političkog, ekonomskog, socijalnog i kul­ turnog života Italije. Na parlam entarnim izborima gotovo trećina Italijana sa pravom glasa opredeljuje se za predstavnike Komunističke partije. Poznato je da je svoje izuzetno teoretsko i filozofsko delo Antonio Gramši stvorio u fašističkom zalvoru-u kaznioni u Turiju kod Barija gde je proveo pet godina (1928-1933), i u bolnici u Formiji gde je ležao kao zatvo­ renik (1933-1935). Svoje misli, ideje, razmišljanja, teze i analize pisao je u običnim đačkim sveskama. Fašistički režim hleo je da spreči Gramšijev mozak da »funkcioniše u narednih dvadeset godina«, kako je to tražio d r­ žavni tužilac na procesu Gramšiju i njegovim drugovim a u maju 1928. go­ dine. na kojem je generalni sekretar Italijanske kom unističke partije i osu­ đen na 20 godina. 4 m escca i 5 dana robije. U loj nanieri. međutim, lašisti nisu uspeli. Iako utam ničen i bolestan, Gramši je nastavljao da se bori. da radi i stvara, sada u novim okolnostim a i uslovima i drugim sredstvima. Is­ pisao je 32 đačke sveske sa 2.848 strana, što je prekucano pisaćom maši­ nom iznelo oko četiri hiljade sirana. Posle drugog svelskog rala ovo njegovo veliko delo počelo je da se sis­ tematski sređuje, obrađuje i objavljuje. U Italiji i u mnogim zemljama sveta, među kojima i u našoj, celokupna odabrana ili pojedina dela Antonija Gramšija doživela su više izdanja i zanimanje za njih ne samo što ne jenjava nego i dalje traje. Njegove ideje postale su predm et još šireg i svesiranijeg. temeljitijeg i analitičnijeg proučavanja posle pozitivnih prom ena nastalih u međunarodnom radničkom i komunističkom pokretu, kada su počela da se prevazilaze dogm atska staljinistička propovedanja i stavovi o monolit-

6

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i Jelo

nosti pokreta, da se m enjaju odnosi m eđu p artijam a i socijalističkim d rž a­ vama. da se nap ušta teorija o »partiji vodilji« i »državi vodilji«, kada se sve više istražuju i potvrđuju vlastiti putcvi i/.gradnje socijalizm a u pojedinim zem ljam a, saobrazno specifičnostim a i uslovim a svake od lili zem alja, itd. Za deceniju tam novanja Antonio Gram ši je napisao veliki broj pisam a svojoj porodici - majci, supruzi, sinovim a, svastici Tatjani, čijim požrlvovanjem je u najvećoj m eri i spasena i sačuvana G ram šijeva duhovna zaoslavština. Ta pism a su p otresno svedočanstvo o političkom borcu koji nastavlja da se bori i iza tam ničkih zidina, o ocu koji piše sinovim a koje nikada neće videti (m lađegod dvojice sinova nikada nije ni video), o sinu koji nalazi roči utehe i o h rabrenja i za majku i za sve svoje najm ilije i najbliže, iako je nje­ mu daleko najteže, iako je sam gotovo u beznadežnom položaju. Većina Gram šijevih pisam a iz zatvora objavljena je u Italiji u raznim izdanjim a a prevedena su gotovo na sve svetske jezike i objavljena u m nogim zem ljama. (Kod nas je objavljen jedan izbor iz Gram šijevih pisam a iz zatvora u izdanju zagrebačke »Zore« 1951. godine na srpskohrvatskom jeziku i jedan na slovenačkom jeziku u izdanju »Cankarjeve založbe« u Ljubljani 1955.) Poznati italijanski istoričar Paolo Spriano. a u to r više studija o Gram šiju, o italijanskom radničkom pokretu i pisac višetom ne istorijc (talijan­ ske kom unističke partije, napisao je da je Gram ši sam sebi bio najbolji biograf. Čitajući Gram šijeva pisma, ona već poznata, ali i m anje poznala ši­ roj javnosti, gotovo se može rekonstruisati njegov životni put - od detinjstva u Gilarci. na Sardiniji, u poslednjoj deceniji prošlog veka. do poslednjih dana života u aprilu 1937. godine u jednoj rim skoj klinici u kojoj je An­ tonio Gram ši um ro 27. aprila 1937. godine. Ovaj Gram šijev životopis je upravo pokušaj takve jedne rekonstrukcije njegovog životnog puta - prem a onom što je sam pisao o sebi, na osnovu uspom ena i kazivanja njegovih savrem enika i saboraca u italijanskom ra d ­ ničkom i kom unističkom pokretu i na tem elju nekolikih Gram šijevih biog­ rafija ili opisa pojedinih razdoblja njegova života, koje su napisali poznati ilalijanski autori. Gram šijev životni put može se podeliti u dva dela - na vrem e koje je proveo na slobodi, do 1926. godine, i na doba provedeno u zatvoru i bolnici, od 1926. do 1937. godine. To su dva bitno različita perioda u njegovom po­ litičkom i revolucionarnom radu. U prvom je on aktivista socijalističkog i radničkog pokreta u Torinu, potom jedan od osnivača, a zatim i generalni sek retar Ilalijanske kom unističke partije. U drugom periodu njegova se delatnost jedino ispoljava teoretskim i filozofskim stvaranjem , pisanjem . Vreme u kojem je Gram ši počinjao svoju političku aktivnost kao mladi socijalista i kom unista - potkraj prvog svelskog ra la i u godinam a n epos­ redno posle njega - predstavlja jed n o od najburnijih revolucionarnih raz­ doblja u isloriji savrem ene Italije. To je takozvano »crveno dvogodište« 1919-1920, u kojem se razvija i raste pokret fabričkih savela čiji je idejni tvorac i neposredni rukovodilac Antonio Gramši; to su godine u kojim a d o ­ lazi i do zauzim anja fabrika od strane radnika. Mnogi mladi socijalisti u To­ rinu i drugim industrijskim centrim a sve više uviđaju p o trebu stvaranja K om unističke partije Italije, do čega će doći u jan u a ru 1921. godine. Od po­ vratka. pak. iz. Sovjetskog Saveza, odnosno Beča u Rim, u maju 1924. godi­ ne, pa do hapšenja u novem bru 1926. godine, Antonio Gram ši je rukovodio Italijanskom kom unističkom partijom kao njen generalni sekretar. To su dve godine u kojima je on tako reći danonoćno neum orno radio na izgra-

1

Napomena autora

ilivanju nove Komunističke partije Italije, u duhu njegovih shvatanja da to treba da bude partija radnika i seljaka, najlešnje povezana sa industrijskim i seoskim proletarijatom , partija masa, naoružana revolucionarnom teori­ jom, a ne partija elite, partija »malobrojnih ali odabranih«, kako ju je zamiš­ ljao i izgrađivao od njenog osnivanja u januaru 1921. njen prvi generalni sekretar Amadeo Borđiga. To je svakako i jedan od najvažnijih perioda u razvoju same Italijanske kom unističke partije, koji je, međutim, gotovo u potpunosti prekinut zavođenjem totalne lašistićkc diktature u Italiji, do­ nošenjem »vanrednih zakona« novem bra 1926. i hapšenjem Anlonija Gramšija i gotovo svih rukovodećih kadrova IKP. Gramšijeva razmišljanja, analize i istraživanja u zatvoru, koja je zapisi­ vao u zatvorskim sveskama. bili su naCin na koji je on. kako je već reCeno, kao revolucionar i radnički borac nastavljao »rat« u koji je stupio u najra­ nijoj mladosti, ali u kojem u »neposrednoj borbi«, kako je sam jednom za­ pisao, nije imao sreće: pisan je je bilo ona spona kojom je uspevao da ostane u dodiru sa spoljnim svetom iz. kojega su ga fašisti bili iz.opštili; to njegovo stvaralaštvo bilo je. jednom rećju, naCin da preživi u fašističkoj tamnici. 0 tom njegovom delu, koje je zadivilo svet kada je najzad poCelo tla se otkriva gotovo Čitavu deceniju posle njegove smrti, u ovom životopisu se posebno ne govori - za to bi bila potrebna posebna knjiga, bolje reci knjige, koje su, uostalom, već napisane i dalje se pišu. što Gramšijevo delo i zaslužuje. U og­ raničenom okviru jednog životopisa nije bilo moguće svestranije i detalj­ nije obuhvatiti i neke druge vidove Gramšijeve aktivnosti (kao kulturnog stvaraoca i pisca, na prim er) ili pojedine druge događaje iz njegovog života na slobodi ili u zatvoru, o kojima se ovde ne govori, ipak verujem o tla je ukazano na najvažnije m om ente iz biografije velikog italijanskog revolucio­ nara i stvarnog osnivaća Italijanske kom unističke partije. V.K. Beograd, avgusta 1979. godine

Prva glava DETINJSTVO U GILARCI Koga je i zašto vodio put na ubogu Sardiniju Dolazak nesvršenog studenta prava Franćeska Gramšija na ostrvo - Ženidbom sa Pepinom Marčias i on postaje Sardinac - Rođenje njegovog četvrtog deteta, sina Antonija, u Alesu, 22. januara 1891. godine - Posledice tragičnog detinjeg pada - Pepina Gramši sa sedmoro dece ostaje bez ikakvih sredstava za život - Jedanaestogodišnji Antonio, da bi nešto zaradio, radi po dvanaest časova dnevno za kilogram hleba - Završava osnovnu školu u Gilarci - lako odličan učenik, tek posle dve godine pauze može da nastavi školovanje u opštinskoj školi u Santu Lusurđu, nedaleko od Gilarce.

Čutljiva, nep o zn ata S ardinija privlačila je tokom m no­ gih d ecen ija uglavnom dve vrste ljudi - one koji su kretali na o strv o nadajući se da će se obogatiti eksploatacijom njegovog p riro d n o g bogatstva i one koji su išli tam o verujući da se neće dugo zadržati, da će to biti sam o k ra tk o tra ­ jan p rin u d a n boravak. M eđu prvim a je bilo onih kojim a se av a n tu ra m ožda nije isplatila ali je d o sta njih stvorilo solidan im etak bes­ po šted n im iskorišćavanjem ru d n o g i drugog blaga koje su p ronalazili na o strvu i n em ilo srd n o m eksploatacijom sard in sk ih ru d a ra i radnika, seoskih bezem ljaša i nadničara. Pogotovu krajem prošlog i p o četkom ovog veka kada tek u jed in jen a Italija sve više do b ija oblik i s tru k tu ru je d in ­ stvene državne tvorevine, kapital sa već d o sta razvijenog italijanskog severa pronalazi i sve više ko risti šanse za novo, brzo i lako oplođavanje na bogatom tlu naoko siro ­ m ašne S ardinije. Za bogatstvo koje se krilo u ned rim a ostrva ubrzo je pokazao veliko in tereso v an je i in o stra n i ka­ pital i ono, uostalom , nikada nije ni prestajalo. Š ezdesetih godina ovog veka m oćne hotelske kom panije i pojedinci počeli su da p retv araju kam enitu obalu severne Sardinije u su p erlu k su zn a h otelska naselja »seoskog tipa«, najavivši izgradnjom S m aragdne obale o štru ko n k u ren ciju Ažurnoj obali i svim ostalim m ondenskim le tovalištim a u svetu. Ambicije onih drugih koje je put vodio na ostrvo bile su ipak m nogo skrom nije i zaista su se svodile na to da nji­ hov boravak u S ardiniji ne bude duži nego što je nužno. M eđu ove su spadali uglavnom državni činovnici koji su po kazni p riv rem en o prem eštan i na ostrvo i m ladi ljudi koji su tam o tražili onu šansu koju nisu mogli naći na poluos-

12

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

trv u . K ažnjeni slu žb e n ici, čiji se g reh m a h o m sa sta ja o u kakvoj p ro n e v e ri ili slič n o m o g re še n ju o p ra v ila službe, vero v ali su d a će rev n o sn im ra d o m i d is c ip lin o m p o n o v o za­ d o b iti izg u b ljen o p o v eren je, b iti re h a b ilito v a n i i b rzo p o ­ n ovo v raće n i na k o n tin e n t. A m lad i su se p rih v a ta li slu že­ nja n a S ard in iji je r p o sao nisu m ogli d a d o b iju nigde drugde n a p o lu o s trv u , bilo zato što nisu im ali šk o lsk ih k v alifi­ kacija, b ilo zbog toga, što je v e ro v a tn o bio češći razlog, što n isu im ali d o b rih veza i p re p o ru k a . D olazili su s n ad o m da će b rzo p u s titi k o re n e u d ržav n o j službi i v ra titi se p o sle n e k o lik o g o d in a u svoj g rad d a bi ta m o n astav ili č in o v n ič ­ ku k a rije ru . Ip ak je za m noge p u t na S a rd in iju bio p u t bez p o v ra t­ ka. P o g o to v u za o n e m lađ e koji su se ženili d o m a ć im devojkam a, p rih v a ta li ta m o šn je o b ič aje i jezik S a rd in a c a . K ada su i d e c a p o č e la d a se ra đ a ju p re s ta ja li su i n ek a d ašn ji s n o ­ vi i n a d e u p o v ra ta k na k o n tin e n t. G o d in e 1881. n a S a rd in iju je d o š a o i d v a d e se tje d n o g o d išn ji F ra n č e s k o G ram ši, ro d o m iz G aete, p rim o rsk o g m esta n a n e k ih s to tin a k k ilo m e ta ra se v e rn o od N apulja. I on je b io je d a n od o n ih koji su d o la zili sa n a m e ro m d a p ro v e ­ d u n e k o v re m e u službi n a S a rd in iji i d a se p o to m vrate kući. P rih v a tio je slu žb u u G ilarci, m a lo m m e stu goto v o u sam o m s rc u o strv a. B ilo je to m e sto ru k o v o d io c a lo k a ln o g a rh iv a u tip ič n o m s a rd in ijs k o m ni seo sk o m ni g ra d sk o m n a se lju o d 2.600 sta n o v n ik a , g o to v o o d s e č e n o o d o s­ ta lo g sv eta, k ao u o s ta lo m i v eć in a ta k v ih m e sta u u n u tra š ­ n jo sti S a rd in ije u to v rem e. Po lošim seo sk im d ru m o v im a sa o b ra ć a j se je d in o o b av ljao d iliž a n sa m a ili o b ič n im seljač­ kim k o lim a sa k o n jsk o m za p re g o m . Do najbliže železn ičk e sta n ic e u A b asan ti m o ra lo se ići pešice. No m lad i F ra n č e s k o G ram ši nije im ao d ru g o g izbora. M o rao je d a se p rih v a ti p o sla m a k a r i n a S ard in iji. Nije više im ao m o g u ć n o sti d a n asta v i stu d ije p ra v a je r za to p o sle o čev e s m rti nije im ao više fin a n sijsk ih m o g u ć n o sti. Frančeskov otac, Dženaro, bio je pukovnik kraljevskih karabi­ n j e r a u slu žbi d in a stije Savoja. P re toga, bio je u službi ža n ­ d a rm e rije B u rb o n s k e d in a stije , koja je d o u je d in je n ja Ita ­ lije 1861. v la d ala njen im ju ž n im krajevim a. I s tu d e n t iz

Detinjsivo u Gilarci

13

G aete ne sam o što nikad više neće n a p u stiti S ardiniju nego se za više od ped e set godina proživljenih na ostrvu gotovo i neće m aći iz uboge G ilarce, izuzev p erio d a od sedam go­ dina, od 1891. do 1898, koji je po p o tre b i službe proveo u jo š m anjim i zabitijim m estim a, kao što su Ales i Sorgono. Sardinci, ljudi po p riro d i nepoverljivi i zatvoreni, ipak su brzo prihvatili m ladog F rančeska kao svoga, pogotovu k ada se oženio je d n o m od njihovih devojaka. Bila je to Pep ina M arčias, godinu d an a m lađa od njega, devojka dosta sk ro m n o g porekla, poluseoskog - polućinovničkog. Ipak je o d sk ak ala od ostalih devojaka u G ilarci ne sam o o b lače­ njem i po n ašanjem , nego i tim e što je znala d a čita i piše. Završila je tri razre d a osnovne škole, što je u to vrem e na S ardiniji bilo sasvim solidno obrazovanje. U celoj G ilarci od 2.600 žitelja jedva je njih dv esta znalo d a čita i piše. G ram šijevi u G aeti, m eđutim , n ikada neće o p ro stiti F rančesku što se oženio S ardinkom , a uz to i devojkom koja nije o dgovarala d ru štv en o m ugledu i položaju sina jed n o g pu k ovnika k arab in ijera koji je stu d ira o prava i bio na d o b ro m p utu da postane pravnik i advokat, što je u to vrem e bila privilegija sam o m anjeg broja m ladih ljudi. Za svega nekoliko decenija to je bilo već drugi put da se jed an G ram ši, napustivši rodni kraj, naturalizuje u novoj sredini. Naime, koliko se zna, d eda F rančeska G ram šija, ro ­ dom iz m alog m esta na grčko-albanskoj granici, koje se n a­ vodno zvalo G ramxi, posle b u rn ih događaja u E piru 1821. godine pobegao je u Italiju i tu zauvek ostao. Tu mu se ro ­ dio sin D ženaro, koji je bio najpre oficir b u rb o n sk e ža n d ar­ m erije a p otom pukovnik k arab in iera kraljevine Italije. Oženio se Terezom Gonzales sa kojom je osim Frančeska, im ao jo š tri sina i ćerku. No u m ro je mlad i to je bio razlog što je F rančesko m orao da p rek in e studije i da se zaposli na Sardiniji. I kada su počela da mu se rađaju deca i on je prih v atio novu sred in u kao svoju novu postojbinu; govorio je sard in sk i isto tako d o b ro kao italijanski; za dom aće lju­ de p o stao je sinjor Cičilo. Tako je i sudbina n jegovih sinova i kćeri bila o d ređ en a - biće S ardinci. Ako za šesto ro njih, od u k u p n o sedm oro koliko ih je bilo, to m ožda i neće biti

14

Van ja Kraljević: Antonio Cramši - Život i delo

od p re s u d n e važnosti, /.a s red n je g , A ntonija, to će biti od n em alo g u ticaja u životu. Prvog sin a F ra n č e sk o i P ep in a M arčias d o b ili su 1884. g o d in e i dali su m u d e d in o im e, D ženaro. P otom su d o šle dve k će ri - G ra c ie ta 1887. i E m a 1889, a o n d a p o n o v o sin, A n tonio, 1891, pa zatim M ario 1893, T e rezin a 1895. i n a ­ jm la đ i K arlo koji je ro đ e n 1897. A n tonio, ili N ino, k ak o su ga svi u kući zvali, ro đ e n je u A lesu 22. ja n u a ra 1891. g o d in e , u o n o v rem e k ad a je n je­ gov o ta e p riv re m e n o s lu žb o v a o van G ilarce. Z ato je prve k o ra k e u čin io u A lesu a p o to m u S o rg o n u , do k će u o sn o v ­ nu šk o lu p o ći u G ilarci, k ad a već b u d e im ao g o to v o sed am i po g o d in a . Sve d o svoje č e tv rte g o d in e ra s ta o je i razvijao se k ao i o s ta la d eca. Im ao je sv etle p lav e oči, g u stu c rn u kov rd žav u ko su, živ i veseo izraz lica. O n d a je je d n o g d a n a m ajka p rim e tila d a na m a lišan o v im le đ im a ra s te o te k lin a koja u p o č e tk u nije bila veća od o ra h a ali se p o s te p e n o p o ­ većavala. P o kušali su d a ga leće n ek im d o m a ć im lek o v im a k ak o se to u o b ič av alo po selim a i m alim m e stim a . K ada to nije p o m o g lo, odveli su ga prv o u O ris ta n o n a S ardiniji, gde je bilo le k ara, a p o to m kod s p e c ija lis ta u K azerti, na k o n tin e n tu . Lekovi i n ačin le čen ja koje su le k ari p r e p o ru ­ čili n išta m e đ u tim , nisu m ogli d a p o m o g n u . N ate k lin a na le đ im a i d alje je rasla. Izraslin a se p o ja v ila i na g ru d n o m košu. D ete je za o stajalo u n o rm a ln o m fizičkom razvoju i ra s tu iza svojih vršnjaka. Sve d o ta d a m ali N ino je bio z d rav o i živahno d ete i n ik o nije u m e o d a o b ja sn i pojavu iz n e n a d n e b o le sti. P rem a k azivanju njegove s e s tre T erezine, m no g o g o d in a docnije, m ajk a P ep in a je ipak sazn ala u zro k b o le sti, bolje reći n es­ reće zbog koje je bio p o re m e ć e n n o rm a la n fizički razvoj d ečak o v , a n a le đ im a i n a g ru d im a o s ta le p rim e tn e izbočine. D evojka koja je ču v a la m alo g N ina, je d n o m g a je isp u s­ tila iz n a ru č ja i d e te je p alo sa d o s ta velike visine. U plaše­ na, k rila je šta se d esilo i k a d a su se već pojavili znaci d e ­ fo rm a cije n a le đ im a bilo je k asn o d a se p ojava g rb av o sti sp reči. B io je to, valjda, p rv i su ro v i u d a ra c su d b in e koja je bila n e m ilo s rd n a p re m a A ntoniju G ram šiju, već od njego­

Detinjstvo u Cilarci

15

vih prvih n esigurnih i n esam ostalnih koraka u život. D efinitivni povratak F rančeska G ram šija sa porodieom , sa p rivrem enog službovanja u Alesu i S orgonu, u Gi­ larcu, 1898. godine, značio je početak teške životne dram e u kojoj je on lično p latio pozam ašan ulog a njegova žena, kćeri i sinovi, od kojih je najstariji Dž.enaro im ao svega č e ­ trn a est godina a najm lađi K arlo bio još u pelenam a, gotovo bili dovedeni do ivice propasti, je r su bili ostali bez ikakvih sred stav a za život. U stvari, on se m orao vratiti iz Sorgona u G ilarcu p osto je tam o bio suspendovan sa dužnosti i o p ­ tužen zbog n epravilnosti u poslu, to jest, m anjka u kasi koji je inspekcija ustanovila u lokalnom arhivu kojim je on ru ­ kovodio. To je b ar bio form alan razlog za suspenziju i o p ­ tužbu. S tvarni povodi bili su u n ekoliko drukčiji. Naime, p reth o d n e godine prilikom izbora u m artu, još očigledno n eiskusni F rančesko G ram ši im ao je tu n esreću da p o d rža­ va p o slaničkog k an d id ata koji neće biti izabran. Po starim , n ep rik o sn o venim ali nepisanim pravilim a koja su uvek va­ žila u nep o štenim p o litik a n tsk im igram a d a p o b ednik na­ građuje o ne koji su bili na njegovoj stran i a kažnjava p ro ­ tivnika, su d b in a nije m ogla m im oići ni šefa lokalnog a rh i­ va. U to vrem e političke p artije na S ardiniji i nisu bile p a r­ tije u pravom sm islu reći nego m anje ili veće, slabije ili m oćnije, to leran tn ije ili aro g an tn ije g rupe i d ružine koje su se o k upljale oko uticajnih lokalnih p o litič ara sa zadatkom da m ilom , a jo š više silom , obezbeđuju glasove za njihove k an d id ate kako na lokalnim tako i na opštim izborim a kada su se birali predstavnici S ardinije za P arlam ent u Rimu. Sva su sred stv a za to bila dozvoljena - od intriga i podvala do falsifikata i p rim en e sile, da bi se po zabačenim selim a seljaci n aterali da glasaju onako kako su to zahtevali pred stavnici vlasti. I zato, čim je F rančesko G ram ši te iste, 1897. godine, u d ec em b ru , o tp u to v ao iz S orgona u Ocijeri, gde m u je b rat služio kao artiljerijsk i kapetan, njegovi p ro tiv n ici su p o h itali da pozovu inspekciju koja je izvršila k o n tro lu i ustanovila izvestan m anjak u kasi lokalnog a r­ hiva. Sef je suspendovan sa posla i p rim o ran da se sa ćelom po ro d ico m vrati u G ilarcu. Bili su bez ikakvih sredstava za život.

16

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

U av g u stu 1898. g o d in e F ra n č e s k o G ram ši je u h a p še n i o s u đ e n n a p e t g o d in a , o sam m eseci i d v a d e se t d va d an a za tv o ra. Ia k o je n a s u đ e n ju d o k a z a n o i p riz n a to d a se ra d i­ lo o š te ti n e z n a tn e v re d n o s ti, k azn a je ip a k b ila - p rim e rn a i, o čig led n o , n e m ilo s rd n a . Sa blizu sed am i p o g o d in a m ali N ino je p o šao u o sn o v ­ n u š k o lu u G ilarci. B io je u p rv o m ra z re d u m e đ u č e trd e s e t i d e v e t u č e n ik a u šk o li u kojoj se s tic a lo d o s ta o s k u d n o zn an je. S ećaju ći se svog p o la sk a u školu, n a p isa ć e u je d ­ n o m o d svojih p is a m a iz zatvora: »Školski sistem bio je v eo m a za o stao . O sim toga, g o to v o svi m oji d ru g o v i loše su ili s v elik o m m u k o m go v o rili italijan sk i i to m e je d o v o d ilo u s u p e rio ra n položaj, je r je u čitelj m o ra o d a vodi ra č u n a o p ro š e k u u č e n ik a a z n a ti te č n o g o v o riti italijan sk i to je već bila p rilik a ko ja je o la k ša v a la m n o g e stvari.« T e lesn a d e fo rm a c ija i d o s ta n ežn o zd rav lje sp rečav a li su m alo g N ina d a ra v n o p ra v n o sa o s ta lo m d e c o m u č e stv u ­ je u n jih o v im ig ra m a u k o jim a je valjalo isp o ljiti i p o k az ati fizičku snagu, b rzin u i o k re tn o s t. M ogao je zato d a b u d e sam o p o s m a tra č ali ne i u če sn ik . V iše je o n d a voleo d a lu ta po o k o ln im šu m a rc im a ili p o ljim a, sam ili u d ru š tv u b ra ta M arija. Ili je o sta ja o u d v o riš tu k u će u kojoj su živeli d a p rav i ča m ce i b ro d o v e od h a rtije i d rv e ta i da ih p u š ta d a plo v e u k o ritu p u n o m vode. Kao i sva o stala d ec a koja su b ila p ro č ita la doživljaje R o b in z o n a K rusoa, i on je za m iš­ ljao d a bi je d n o m m ogao d a se n a đ e u sličnoj situ a ciji kao slavni D efoov ju n a k pa zato »nisam izlazio iz k u će a d a n i­ sam im ao u d že p u z rn a k u k u ru z a i šib ic e u m o ta n e u parčad n av o šte n o g p la tn a u slu ča ju da b u d e m izbačen na n eko p u s to o strv o i p re p u š te n d a se snalazim so p stv en im sn ag a­ ma«. (Iz p isam a.) O sećao je svoju fizičku slab o st, bio je sv estan d a je n je­ m u u s k ra ć e n o sve on o što su njegovi vršnjaci im ali. Zato je n ag in jao u sam ljen o sti, izdvajanju, m e lan h o n iji, što je sve i in ače u k a ra k te ru S ard in a ca. No nije zbog toga p o stajao o so ra n i o d b o ja n . U tehu je tražio i u velikoj m eri nalazio u p riro d i, u h v atan ju i ču v a n ju m alih živ o tin ja koje je voleo d a p rip ito m ljav a . V oleo je d a slu ša n a ro d n e p rič e kojim a je S ard in ija bo g ata, d a uživa u n aro d n im sv etk o v in am a, da

Detinjstvo u Gilarci

17

se druži i d a p rič a sa decom seljaka i p astira sa kojim a je m ogao d a vodi drukčije razgovore od onih koje je slušao u školi. I nadasve, jo š tada, od m alih nogu, voleo je da čita s takvom u p o rn o šću i strašću da je docnije često govorio kako je to njegovo čitanje ličilo na »gutanje knjiga«. Mogao je da čita i noću sam o zahvaljujući tom e što su m u sestre sk u p ljale o statk e sveća i od toga pravile m ale voštanice koje nisu davale bogzna kakvu svetlost ali su ipak bile d o ­ voljne da se p ro čita još koja strana. No, ni to relativno bezbrižno detinjstvo satkano od m alih dečjih zadovoljstava i neshvatanja onog tragičnog što se u kući dešavalo, a dečjim razum om sam o donekle moglo d o k u čiti i naslutiti, nije m oglo dugo da potraje. Za malog Nina G ram šija ono se završavalo i p re završetka os­ novne škole. O tac je bio u zatvoru, na izdržavanju kazne u vrem e dok je Nino po h ađ a o osnovnu školu. P epina M arčias sa sed m o ro dece bila je bez igde ičega. No, nijednog tre n u tk a nije p om islila da zam oli za pom oć m uževljevu poro d icu koja je sigurno im ala i sred stav a i načina da joj pom ogne. Ponos S ard inke bio je isuviše veliki a pam ćenje sveže da bi m ogla da zaboravi da je m uževljeva p o ro d ic a nije d o bro prim ila i p rih v atila kao svoju. Izabrala je m nogo teži put kojim je verovatno sam o je d n a S ardinka im ala sm elosti da k ren e - da sam a, bez ičije pom oći, p reh ran i i spasi svoje sed m o ro dece dok joj se muž ne vrati. P rodala je nešto zem lje i tako stvorila m alu novčanu rezervu koja se, m eđutim , brzo topila. Noću, dok su deca spavala, šila je košulje i ostalo rublje i p rodavala po susedstvu. M učila se i ćutala. M ožda su te strašn e godine ostala d eca zaboravila, A ntonio nije. Sećao se toga i tri i po d ec e­ nije d o cnije kada je u je d n o m od svojih p isam a i napisao ovo o sard inskoj m ajci-hrabrost: »Da li bism o bili u stanju da u radim o to što je m am a u rad ila p re trid eset i pet godina? Da se ona sam a, jadna žena, su p ro tstav i toj strašnoj oluji i da spase sedm oro dece? Njen život je, sigurno, bio p rim er za nas i pokazala nam je koliko je drag o cen a u p o rn o st da bi se p rem ostile Gradska knjižnici 2 Antonio GramSi - Život i delo

18

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

te šk o ć e koje su i m n o g o snažnijim lju d im a izgledale n esav ­ ladive. . . R ad ila je za nas celog života žrtv u ju ći se na n e ­ ču v e n n ačin ; d a nije tak v a bila, ko zna k akav b ism o s tra š a n k raj d o č e k a li jo š k ao d eca; m ožda n ijed n o od nas ne bi bilo živo.« (Iz p isam a.) P ep in a M arčias je i p o re d svega n alazila v re m e n a d a p o m a že d ec i u u če n ju . N inu je isp rav ljala p ism e n e za d a tk e koje je d o b ija o u prv o m i d ru g o m ra z re d u o sn o v n e škole, o n ih g o d in a k ad a n ik a k o nije m ogao d a za p am ti d a se »uccello« (p tica) p iše sa dva c i tu g rešk u m u je » ispravila b a r d e s e t p u ta« . D eca su od nje n au č ila i m noge pesm e. Od se d m o ro d ec e F ra n č e sk a G ram šija sam o je n a jsta ­ riji D ženaro, koji se p rib liža v ao š esn aesto j godini, znao p ra v u istin u o ocu. M lađim a su govorili d a je o tp u to v a o u G aetu d a p o seti b aku. (Z aista je i bio u svom ro d n o m g ra ­ du, ali u ta m o šn je m za tvoru.) O ni m alo stariji koji su ipak ražu m eli o n o o če m u su o d ra sli razg o v a rali veru ju ći da d ec a ne znaju o č e m u oni govore, tim p o s re d n im p u te m sa ­ znavali su istin u . Na taj način je i d e se to g o d išn ji A ntonio sazn ao p ravi razlog očevog dugog o d su stv o v an ja . O stavilo je to na njega m u čan utisak, to k o m celo g a života osećao je p o sle d ic e te p o ro d ič n e d ra m e koja je na njega u to lik o teže d elo v ala što su od njega krili istinu. To ga je d u b o k o u \ r e ­ dilo je r je gotovo la n atičk i želeo i tražio da se sa njim o t­ v o ren o o svem u razgovara, z a h tev ao je to u takvoj m eri da je, p re m a njegovim recim a, bio »prava m u k a za svoju m aj­ ku« kojoj je zbog toga »pravio scen e i izazivao skandale«. S ećaju ći se tih svojih tra u m a iz d etin jih dana, d o cn ije je pi­ sao: »M islim d a se sa d ec o m tre b a p o n ašati kao sa već raz­ u m n im b ićim a. Sa njim a tre b a ozbiljno g o voriti i o najoz­ b iljnijim stv arim a, to ostavlja na njih d u b o k utisak, ja ča k a­ ra k te r, ali je p o seb n o značajno to što se na taj način izbegava da fo rm iran je k a ra k te ra d e te ta b u d e p re p u š te n o slu ­ čajnim u ticajim a o k o lin e i m e h an ičk o m uticaju slučajnih su sre ta . Zaista je č u d n o da o d ra sli zab o rav ljaju da su i oni bili d ec a i d a ne vode ra č u n a o v la stito m iskustvu. Sto se m en e tiče, sećam se koliko m e v ređ alo i n avodilo da se za­ tv aram u sebe i izdvajam u s tra n u kad god bih o tk rio neki

Detinjstvo u Gilarci

19

izgovor koji je u p o tre b lje n da bi se sakrile od m ene i stvari koje bi mogle da me ožaloste.» (Iz pisam a.) U leto 1902, sa je d an aest i po godina, Nino Gram ši je završio četvrti razred osnovne škole u Gilarci sa vrlo d o ­ brim i o d ličnim occnam a, to jest sa je d an aest desetki, je d ­ nom dev etk om i dve osm ice (gim nastika i ručni rad). Toga leta, m eđutim , nije ga kao ostalu decu očekivao od m o r i letnji rasp u st. Sada je i on m orao da radi i da ponešto p ri­ vredi za kuću. Još krajem 1899. godine počela je na Sardiniji r evizija zem ljišnih knj'ga. Zahvaljujući tom e je iduće godine i šes­ n aestogodišnji b /e n a ro , koji je pre toga pohađao gim nazi­ ju u O cijeriju živeći kod strica N ikolina, d obio zaposlenje i tak o m ak ar i skrom nim p rih o d im a m ogao da pom ogne majci, braći i sestram a. Tog leta se i jedan aesto g o d išn ji An­ tonio m o rao p rih v atiti posla u k atastru je r od m ajčinog šivenja i D ženarove p late ipak nije m oglo da živi osm oro čla­ nova p o ro d ice G ram ši. I tak o je jo š kao d ete m orao da se snalazi - pisao je docnije. »Počeo sam d a radim kada sam jedva im ao je d an aest godina, zarađujući d o b rih devet lira m esečno (što je, uos­ talom , značilo kilogram hleba dnevno) za deset časova rada, raču n aju ći i nedelju p re podne: p rem eštao sam regis­ ta rsk e knjige koje su bile teže od m ene i m noge sam noći u potaji p rep lak ao je r m e je bolelo ćelo telo.« (Iz pisam a.) S ledeće, 1903. godine, A ntonio je završio osnovnu ško­ lu u G ilarci. Im ao je sve desetke. To ga ipak neće spasti i p o šted e ti od ra d a u k a ta stru i tog le ta tokom letnjeg ras­ pusta. I ta d a su se dvanaestogodišnjem d ečaku sve reljefnije i u p ečatljivije počele o tk riv ati neke istine kojih ranije nije bio, niti je jo š m ogao d a b u d e sasvim svestan - p re sve­ ga istin a o gotovo beznadežnom položaju u kojem se nje­ gova p o ro d ica, sa ocem -hraniocem u zatvoru, nalazila; sao sećanje sa svim a o n im a koji žive u sličnoj ili još goroj bedi; g orak ukus nep rav d e koja ga je lično pogađala je r nije više m ogao nastaviti da ide*u školu iako je bio najbolji đak; nastavljali su je, m eđutim , drugi sam o zato što su im to d o b ro sto je ći ro d itelji m ogli om ogućiti, a ne zato što su bili p am etn i i spo so b n i za dalje školovanje. Bila su to prva

20

Vatija Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

o se ć a n ja in stin k tiv n e p o b u n e i p ro te s ta p ro tiv tak v o g re d a stv ari, p ro tiv b o g atih koji su u njegovim o čim a bili krivi što su svi o stali bili s iro m a šn i. O sećao je n em o ćn u srd žb u što, i p o re d o d lič n o g u s p e h a u školi, ip a k ne m ože dalje da uči d o k su m ogli d a lje d a se š k o lu ju »sin k asap in a, sin a p o ­ te k a ra , sin trgovca«, sam o z a to što su im očevi im ali novca. I m rž n ja se širila n a sve b o g a ta š e koji su u g n jetav ali ce o n a ­ ro d S ard in ije. U o čim a d e č a k a ti u g n je tači bili su van ostrva, na k o n tin e n tu , pa je sp as bio u b o rb i za n a c io n a ln u n e ­ z a v isn o st S ard in ije. T re b a lo je zato sve » k o n tin en ta lce« , » p o b ac ati u m ore«. N astajale su ta k o prve, m a g lo v ite ideje 0 u z ro c im a s iro m a štv a i b e d e njegove S ard in ije, o n ak v e kak v e su m ogle d a n a s ta n u u glavi je d n o g d e te ta koje je ipak p re b rz o sazrev a lo p ritis n u to te šk o ć a m a i n ev o ljam a k oje su m u o d u zim ale i u s k ra ć iv a le d e tin js tv o n a koje je, b a r k ao i svi o stali njegovi v ršn jaci, im ao pravo. P u n e d v e g o d in e m a jk a nije m o g la d a m u o m o g u ć i d a n asta v i šk o lo v an je. U G ilarci nije b ilo gim nazije, valjalo je ići u nek i d ru g i g rad , a za to nije bilo novca. Z ato je m o ra o 1 d alje d a vuče k a ta s ta rs k e knjige i re g istre . P ok u šav ao je d a n e š to p riv a tn o uči. J e d a n bivši gim n azijalac p o d u ča v ao ga je u la tin sk o m , k o lik o je i sam znao. Sve d u b lji ga je ja z d e lio od o s ta le d ec e k o ja su im ala zd rav lje i d etin jstv o , d v a v elik a b o g a tstv a k o ja su njem u, k ak o je to i te k ak o već ta d a d u b o k o o sećao, b ila u s k ra ć e ­ na. U sam ljivao se sve više, ra stu ž iv a o se d o n ajtrag ičn ije g o sećan ja d a nije n ik o m e p o tre b a n , d a je svojim a sam o na te re tu . »Već m nogo, m n o g o g o d in a bio sam n av ik ao d a m islim d a j e a p s o lu tn o nem o g u će, go to v o fataln o , d a m ene m o g u d a vole . . . K ao d eč ak od d e s e t g o d in a p o če o sam ta k o d a m islim o svojim ro d ite ljim a . B io sam p rim o ra n da p o d n o s im a isuviše žrtav a a z d rav lje mi je bilo ta k o slab o d a sam se b io u b e d io d a sam n e k o koga m o ra ju d a trp e , d a sam uljez u svojoj p o ro d ic i. To su stv ari koje se ne z a b o ra v ­ ljaju lako, koje o stavljaju m no g o d u b lje tra g o v e nego što se m ože zam isliti. « (Iz pisam a.) O k o ln o sti u k o jim a je živeo go to v o su m e n jale p riro d u i k a ra k te r d e č a k a koji je ip a k jo š bio d e te d a ne bi želeo da uživa u o n o m e što p ru ž a d o b a d etin jstv a , da bi se lako o d ­

Detinjstvo u Gilarci

21

rek ao onoga što je ono davalo njegovim vršnjacim a. A još je bio dalek o od onih godina kada bi p re vrem ena mogao da rasu đ u je i da se p o n aša kao dečak na pragu m ladićkih godina. Nije zbog svega toga m ogao d a prip a d a ni svetu m alih ni svetu odraslih, m o ra o je od detinjstva da se navi­ kava na u sam ljenički život i da »iza m aske tv rd o k o rn o sti ili iza iro n ičn og osm eha« p rik riv a svoja duševna raspolože­ nja. »To me je bolelo dugo vremena: mnogo vrem ena moji o d nosi sa d ru g im a bili su n ešto veom a složeno.« U p ro leće 1905. godine, po izdržanoj kazni, F rančesko G ram ši se vratio u G ilarcu. No, p o ro d ič n e prilike nisu se m nogo m enjale nabolje. Bivši ro b ijaš nije m ogao tako lako ponovo da nadje posao. N ajstariji sin D ženaro, koji je je d i­ ni nešto privređivao, m orao je da ode u Torino, na odslu­ ženje vojnog roka. A ntonio je ta k o jo š m orao da radi. Tek potkraj te godine roditelji su smogli toliko novca da bi mogli da ga negde pošalju da nastavi školovanje. Izabrana je Santu Lusurdju, udaljena oko osam naest ki­ lo m eta ra od G ilarce. U njoj je p ostojala niža gmnazija, uko­ liko se ta ja d n a in stitu cija m ogla u o p šte nazvati školom a kam oli gim nazijom . Bila je k o m u n a ln a a ne državna škola, u stvari p rivatna. U njoj su »tri sam ozvana p rofesora sa m nogo bezočnosti otaljavala svu nastavu u svih pet razre­ da«. (Iz pisam a.) Upisao se d ire k tn o u tre ći razred i tako je b ar donekle mogao da n ad oknadi dve izgubljene godine. U ovoj školi oko toga nisu pravili m nogo pitanja je r u njoj i nije bilo pravih nastavnika i čvrstog nastavnog program a. N astava se ranije o d ržavala u nekom m a n astiru a potom je p rese­ ljena u tobože bolje p ro sto rije u nekoj privatnoj zgradi, u kojim a đ acim a ništa nije bilo bolje, zdravije ni svetlije. Up­ ravo za one p red m ete za koje je m ali A ntonio osećao najvi­ še želje i p o sebne sklonosti - za egzaktne nauke i m atem a­ tiku - nije bilo nastavnika i posledice toga osećaće tokom celog svog d o sta teškog školovanja. M orao je da stanuje u S antu L usurđu je r nije mogao svaki dan da dolazi kući. U če tv rti Sa M urigesa našao je stan i h ran u kod je d n e sredovečne seljanke. M esečno je plaćao pet lira, i to za krevet, posteljinu i p rip rem an je d o ­

22

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i (Jelo

sta o s k u d n e h ran e. Sam je u glavnom d o n o s io n a m irn ie e od ku će - te ste n in u , zejtin, sir i o stalo . D o b ar d eo tih zaliha p ro d a v a o je m e šta n im a d a bi m ogao d a kupi p o k o ju k n ji­ gu, ča so p is ili novine. Zato je i bio više g la d an nego sit, pa su ga su b o to m , k ad a bi do lazio kući, g rdili zbog toga. M alo je im ao m o g u ć n o sti i d a uči u tom svom »stanu«. N jegova s ta n o d a v k a im ala je s ta ru m ajku koja je ste bila m alo b u d a la s ta ali ne i lu d a - sećao se A ntonio tih d a n a o n a m u je b ila i k u v ariea i »guvernanta«, ali ga je svakog ju tr a k ad a bi ga pono v o videla u kući, p ita la kako to d a je on n o ćio u n jihovom stan u . Č erka je o čig led n o želela da se o s lo b o d i stariee, da je n avede da učini n ešto n e p ro m iš lje ­ no ne bi li je s trp a li u lu d n ieu . I zbog sta ln ih svađa i scen a m ali p o d s ta n a r nije m ogao ni slova d a p ro č ita . M orao je ići kod p rijate lja da uči. R ado su ga p rim ali je r je bio m iran i d o b ro d u š a n , sp re m a n sv ak o m e d a p o m o g n e u učen ju . S u b o to m po p o d n e od lazio je u G ilarcu, m a h o m na se­ ljačkim k o lim a koje su vukli konji, u o b ič a je n im prev o zn im s red stv o m u to vrem e. Č esto bi se za p u tio i peške. I ta d a je tak av odlazak gotovo bio ravan a v a n tu ri. Tim k rajem su se k re ta le b a n d its k e d ru žin e, m a rv o k ra d ic e su b aš tu d a p re b a e iv a le u k ra d e n a s ta d a iz rav n ice K am p id an a p re m a B o ro reu . U to vrem e, m e đ u tim , n a ro d S a rd in ije im ao je svoju p re d sta v u o o n im a koji su važili za b a n d ite te vrste i svoje tu m a č e n je njihovih p o stu p a k a . M ože se reći d a su se tak v a sh v ata n ja d o b rim d elo m saču v ala i d o d an a šn jih d an a. U u slovim a o g ro m n ih so cijaln ih razlik a i n ep rav d i, n em ilo srd n o g isk o rišća v an ja, p ljačk an ja i u g n je tav an ja si­ ro m a šn ih seljaka, koje su prvo vršili feu d alci a p o to m nova klasa in d u strijsk ih i fin an sijsk ih k a p ita lista , u n a ro d u se ra đ a o sp o n tan i o tp o r pro tiv takvog p o re tk a . O ni koji nisu m ogli uz p o m oć p o sto je ćih za k o n a d a iste raju n ek u svoju p rav d u ili o tk lo n e n ep rav d u koju im je n ek o od b o g atih učin io , p rih v a tali su se o ru žja d a p o m o ć u njega i m im o za­ kona, o d m e tn u v ši se za pravo od zakona, sre d e ra č u n e i v rate o te to i od u zeto . Ti koji nisu verovali u zakon, je r je uvek kažnjavao sam o je d n e a uvek štitio druge, u o čim a n a­ ro d a nisu zato bili ni b an d iti ni p re s tu p n ic i, je r su o tim ali b o g atim a i štitili siro tin ju . Nije bio greh o d u ze ti o n o m e ko

Detinjsivo u Gilarci

23

im a previše i dati onom e ko nem a ništa. Zato su odm etnici, koji su oduzim ali bogatašim a stoku, bili neka vrsta b oraca za pravdu, za o d b ran u potlačenih i ugnjetenih. A ako su ak ­ cije i pod u h vati banditskih dru žin a bili up eren i protiv vlas­ ti i im anja vlasnika koji su poticali sa k o n tin en ta ili tam o živeli, o n d a je ta b o rb a od m e tn ik a gotovo dobijala oreol nacio n aln o -oslobodilačke pobune. Poznata su bila i u na­ ro d u cen jen a im ena nekih od najčuvenijih sardinskih b an ­ d ita u to vrem e. Sa njim a su pojedini novinari i pisci uspevali d a razgovaraju i te razgovore objave u novinam a ili knjigam a. Taj način shvatanja i deljenja pravde i p rerasp o d ele bogatstva u različitim oblicim a sačuvao se na S ardiniji i do naših dana. O stale su m noge od nekadašnjih socijalnih nep rav d i i nejednakosti. Još je m nogo p rim era ogrom nih razlika izm eđu zem ljišnih veleposednika sa hiljadam a hek­ ta ra zem lje i p astira koji nem aju ni stado ovaca, koje u p la­ ninskim k rajevim a ostrva često predstavljaju jedini izvor p rihoda. Ako se nekada o sardinskim b anditim a pisalo sam o u novinam a, u novije vrem e njihov život je inspirisao ne mali broj u m etničkih stvaralaca koji su knjigam a, film o­ vima i televizijskim serijam a dali m noga zanim ljiva i u p e­ čatljiva svedočanstva o stvarnosti i običajim a S ardinije, one iz gram šijevskog vrem ena ali i ove iz šezdesetih i se­ dam d esetih godina ovog veka. I nikakva sila ni sada, kao što nije mogla ni onda, nije u stanju da ukine neke običaje koji su jači od zakona niti da iskoreni shvatanje prem a kom e je S ardinac obavezan da silom oružja, ako nem a d ru ­ gog načina, ispravi nepravdu koja mu je učinjena. Deca sirom ašnih, u koje su spadali m ali A ntonio i nje­ govi drugovi iz škole, nisu zato imali razloga da se plaše ban d ita i njihovih ja tak a kada bi prolazili putevim a na ko­ jim a su se oni pojavljivali. I jedan doživljaj iz detinjstva, iz v rem ena kada je subotom odlazio kući u G ilarcu, A ntonio G ram ši je ispričao u jednom od svojih pisam a više kao ka­ rak terističn u crtu iz života u tim krajevim a u to vrem e, ne­ goli kao događaj ili opasnu avanturu. Približavao se Božić, počinjao je m ali božični raspust. »Sa jed n im dečakom kren u o sam na put peške, odm ah po­

24

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

sle r u č k a 23. d e c e m b ra , da b ism o ta k o p ro v eli kod svojih d v a d e se t i č e tiri ča sa više, u m e sto d a č e k a m o d iliža n su k o ja je išla sle d e ć e g ju tra . Išli sm o, išli i već sm o bili stigli d o p o lo v in e p u ta ; bili sm o n a n e k o m p u s to m i o sam ljen o m m estu ; s leve s tra n e , s to tin a k m e ta ra od d ru m a , p ro te z a la se n isk a to p o la sa šu m a rc im a m a stik e. O d jed n o m se začu p u ca n j iz p u šk e, m e ta k p ro zv ižd a je d n o d e s e t m e ta ra iznad n aših glava. P o m islism o d a j e n ek o slu ča jn o o p alio i m irn o p ro d u ž ism o dalje. D rugi i tre ć i p u ca n j isp aljen i niže opom e n u še n as d a sm o u p ra v o mi bili uzeti na nišan, b ac ism o se za to u ja ra k i o s ta d o s m o p rilju b lje n i uz tie n ek o vrem e. K ada p o k u š a s m o d a p o d ig n e m o glavu p u ca n j se p o novo oglasi; i ta k o sm o se goto v o dva s a ta puzeći u d aljav ali a is­ palili su b a r tu c e m e ta k a je r su p u ca li svaki p u t k ad a bism o p o k u šali d a se v ra tim o na d ru m . S ig u rn o je to bila n ek a d ru ž in a k oja nije znala k ak o d a u tu c a v rem e p a se za b av ­ ljala p lašeći nas, m nogo im je bila lepa šala, eh? S tigli sm o kući u m rk li m ra k , m rtvi u m o rn i i b latn jav i i n ik o m e n is­ m o isp rič ali naš doživljaj d a ne b ism o u p la šili u k u ća n e, a mi se n ism o bogzna ko lik o bili p re p a li je r sm o već sle d e ­ ćeg ra s p u s ta po v o d o m k arn ev a la, o p e t išli p ešk e i ovog p u ta bez slič n ih nevolja . . .« (Iz pisam a.) To je v rem e k ad a je m ali A ntonio p o čin jao d a saznaje p o n e š to o so cijalističk im idejam a, k ad a se njegova in s tin k ­ tiv n a p o b u n a p ro tiv p o sto je ćih o d n o sa u d ru š tv u p o čin jala p o m a lo i p o s te p e n o d a m enja u p rav cu sm išljen o g n esla g a­ nja i n e m ire n ja sa takvom stv arn o šću . Iz n ekih od o nih n o ­ vina, b ro š u ra i knjiga koje je voleo d a čita, p o m a lja le su se i so cijalističk e ideje. N jegov n ajstariji b ra t D ženaro služio je v ojsku u T o rin u , g rad u sa najvećim b rojem d o b ro organizo v an ih , b o rb e n ih in d u s trijs k ih rad n ik a, n a ro č ito m etalaca.Z ato je i bio c e n ta r italijan sk o g so cijalističk o g p o k re ta tih g o d in a na p o č e tk u ovog veka da bi svega d ec en iju docn ije p o stao , kako će se videti, p o p riš te n a jd ra m a tič n ijih d o g ađ a ja u isto riji italijan sk o g ra d n ičk o g p o k re ta i Italije u o p š te u d ru g o j i na p o č e tk u tre ć e d ec en ije ovog stoleća. U takvoj sre d in i D ženaro G ram ši se zagrejao za ideje so ci­ jalizm a, p o stao je red o v an čitalac so cijalističk o g d n ev n ik a

Detinjstvo u Gilarci

25

»Avanti«, b ro šu ra i drugih publikacija u kojim a su torinski i drugi socijalistički prvaci i aktivisti izlagali ideje o je d ­ nom drukčijem , progresivnijem društvenom , ek o n o m ­ skom i političkom p oretku. I nije ih sam o čitao nego ih je slao i m lađem b ratu A ntoniju videći u njem u, ako ne sada dok je jo š suviše m lad, a ono za koju godinu, jo š jednog p ri­ stašu ovih ideja koje je on već bio prih v a tio i za koje je sada želeo da pridobija i druge. B rat m u je za to bio najbliži. Tako su na ad resu A ntonija G ram šija u Gilarci stizali p rim erci »Avantija« i drugih publikacija koje je izdavala Socijalistička p artija Italije. Davali su m u ih su botom kada bi došao kući iz S antu Lusirđu. O tac Frančesko, dovoljno zaplašen go dinam a provedenim u zatvoru, počeo se p rib o ­ javati da bi ta lite ra tu ra za koju je pretpostavljao, ako baš nije sigurno znao, da nije po ćudi vlastim a, m ogla opet da mu navuče na vrat k arab in ijere i policajce. Tako je i došlo do prvih rasp rav a i svađa sa A ntonijom i zahteva da takve pošiljke ne stižu više u kuću. I nisu više stizale. A ntonio je d o sta vešto udesio da vuk bude sit i ovce na broju - zam o­ lio je p o štara da pošiljke iz T orina ne nosi njegovoj kući nego d a ih ostavlja na pošti, Nino će subotom dolaziti da ih podigne. Tako je izbegnut i taj razlog n em ira u kući. R edovno pohađanje p resk ro m n e kom unalne škole u Santu L usurđu nikako nije značilo i da će A ntonio G ram ši po završetku tog školovanja do b iti svedočanstvo o zavr­ šenoj nižoj srednjoj školi (gim naziji). Svedočanstvo je m ogao da dobije u pravoj gim naziji u O ristanu pod uslovom da položi ispite iz svih p red m eta koje je učio u k om u­ nalnoj školi. Još je d n o nim alo lako iskušenje, je r se već na prvim ispitim a u julu pokazalo koliko je praznina ostalo u njegovom obrazovanju koje n estru čn i nastavnici nisu ni mogli da mu pruže. Ipak je u julskom i septem barskom roku položio sve p ro p isan e ispite, doduše, ne sa onakvim o cenam a na kakve je bio navikao svoje roditelje i braću i sestre, ali je i sam bio svestan da posle nekoliko godina ne­ redovnog, gotovo im provizovanog školovanja više nije ni mogao očekivati. Najvažnije je ipak bilo to što je u ruci im ao svedočanstvo o završenoj gim naziji, što tada i nije bila tako m ala naobrazba.

26

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i Jelo

A n to n io G ram ši je ta d a im ao već s e d a m n a e s t i po go­ d in a . I p la n o v e i želje d a n asta v i šk o lo v an je. Da bi se to o s t­ v arilo sad a je val jalo ići jo š dalje, u neki g rad sa licejom (vi­ šom g im nazi jom ). To je m ogao d a b u d e sam o Kal jari, glav­ ni g rad S ard in ije. S ab la st n e m a š tin e p o n o v o se isp reć ila p re d d c č a č k im sn o v im a o pravoj školi u velikom grad u . U p o ro d ic i su m o ra li d a p rav e ra ć u n ic u . Sin D ženaro je bio zav ršio vojni ro k u T o rin u i sad a je p o n o v o rad io u lo k a l­ nom k a ta s tru , p riv re đ iv a o je i p o m a g ao svojom sk ro m n o m pla to m . M lađi b ra t M ario bio je u p isan u se m e n ište da bi p o s ta o sv ešten ik . D ećaku se nije svidela takva b u d u ć n o s t pa je n a p u s tio v ersk u školu i jednog se d a n a pono v o o b re o u kući. O pet je bio na te re tu ro d iteljim a . Iak o su bili svesni svojih sasvim o g ra n ič e n ih m o g u ć­ n o sti za šk o lo v an je d ece, ni m ajka P ep in a ni sin jo r Cičilo n isu v e ro v a tn o n ijed n o g tre n u tk a pom išljali da A ntonio ne bi m o g ao d a nastav i školu. Z nanjem je bio d alek o isp red svojih v ršn jak a; knjige i čita n je bili su m u gotovo strast; sv ak ak o d a je u to m e n alazio m n o g o u te h e za on o što m u je p r ir o d a b ila u s k ra tila - d a b u d e kao i svi d ru g i fizički n o rm a ln o razvijeni m ladići. S ta bi m ogao d a rad i u G ilarci? N ek ak v o re še n je je n a đ e n o - D ženaro će z a tražiti prem eštaj u K aljari u ta m o š n ju k a ta s ta rs k u u p ra v u i od te njegove p la te b ra ć a će m ožda m oći d a žive. D žen aro je u sp e o d a d o b ije p re m e šta j. U k a ta s tru u KaIjariju, m e đ u tim , o sta o je svega m esec d a n a je r m u se u k a ­ zala bo lja p rilik a - za p o slio se kod b ra ć e M arculo kao ra ­ ču n o v o đ a u njihovoj fab rici leda. Tako je d o b io n ešto veću p la tu . S ad a je i b ra t m ogao d a m u se p rid ru ž i. A n to n io G ram ši je n a p u s tio G ilarcu p o tk ra j 1908. go­ d in e, k ad a se već p rim ic a o o sa m n a e sto j godini, d o b u u k o ­ je m se d e č a c im a p riz n aje zrelo st m ladića. N ap u štao je svet p o lu seljak a , p o lu v a ro ša n a , više n ep ism e n ih negoli p ism e ­ nih, tip ič n a sa rd in s k a n aselja n isk ih k u ća od sk am e n jen e lave n ad čijim se k ro v o v im a sta ln o vio plavičasti dim je r d im n ja k a nije bilo n a kućam a; uzanim so k acim a šk rip ala su seljačk a kola i odzvanjao to p o t m a g arećih kopita. Vraćaće se u taj svet sam o u v rem e školsk o g rasp u sta, a posle će ga život g otovo sasvim odvojiti od S ard in ije, koja ipak

Detinjstvo u Gilarci

27

nikada neće nestati iz njegovog vidokruga. Videće se koli­ ko je taj am bijent njegove izrabljivane i nesrećne uže d o ­ m ovine ostavio dubokog traga u njegovoj duši i razum u, koliko je sva njegova potonja d elatn o st kao političara, re ­ volucionara, kom uniste i m islioca bila »obeležena« d u b o ­ kim, neizbrisivim utiscim a i realnošću Sardinije. Odlazio je u grad koji će za njegova razm išljanja o Sa­ rdiniji i o u zrocim a njene bede dati nove podsticaje i nove odgovore na pitanja koja postavlja i sebi i drugim a. Tek u toj novoj sredini, u po tp u n o drukčijem društvenom , poli­ tičkom i k u ltu rn o m am bijentu, postajaće one ideje kojim a je bilo p rožeto socijalističko štivo, što m u g a je b rat slao iz T orina u G ilarcu, m nogo od ređ en ije i jasnije, a tim e za nje­ ga i prihvatljivije.

D r u g a

g l a v a

Š K O L O V A N J E U K A L JA R IJU

Prvi put u pravom, velikom gradu - Bune se izrabljivani seljaci, rudari i industrijski radnici Sardinije - Upis u licej »Detori« - Prvi osećaji protesta i bunta mladog Gramšija protiv »kontinentalaca « - Dani odricanja i gladovanja zbog oskudnih sredstava za život - Približavanje socijalističkim idejama - Učenik Antonio Gramši objavljuje svoj prvi tekst u novinama - Sa uspehom završava školovanje u liceju » Detori« - Otvorena su vrata za univerzitet - Gramši na konkursu dobija stipendiju za univerzitetske studije u Torinu.

Kaljari je na jugu ostrva, u p ro stran o m istoim enom zalivu. U vrem e kada je A ntonio G ram ši tam o kren u o već je taj grad im ao razuđen i za uslove takvih gradova, pogotovu na zaostalom jugu, na kojem S ardiniji pripada počasno m esto, d o sta bogat i d inam ičan kulturni, d ruštveni i politički život. G rad im a luku, veći broj in dustrijskih i zanatskih preduzeća, razvijenu trgovinu, železnicu, p lin a ru ... Radnici zaposleni u tim pogonim a već su d o b ro organizovani i im aju nem alo iskustvo iz štrajkova i drugih akcija u kojim a su se ispoljavala snaga i so lid arn o st rad n ičk e klase, u kojim a su zadobijene značajne tekovine. Na p rim er, lučki radnici su postigli sm anjenje radnog vrem ena sa p etn aest na devet časova dnevno, pekari tak o đ e sa p etn aest na dvanaest časova, trgovački radnici su se izborili za je d an slobodan dan u nedelji, itd. U K aljariju su u to vrem e izlazila čak tri d nevna lista sa različitom , m eđusobno suprotstavljenom političkom orijentacijom . Pojavljivalo se i nekoliko časopisa i p ovrem enih publikacija, m eđu kojim a je bio socijalistički nedeljnik »La voce del popolo« (»Glas naroda«) dok je tam o stizao svakoga d an a socijalistički dnevnik »Avanti«, koji je izlazio u M ilanu. Ono što će posebno privući m ladoga G ram šija biće p ozorišta koja do ta d a nije im ao prilike ni d a vidi, a kam oli redovno da ih posećuje. Iz ljubavi p rem a te atru , videće se, rodiće se njegovo d o sta dugo, vrlo uspešno bavljenje pozorišnom kritikom , njegove zatvorske beleške sa tem om o teatru . K aljari se m ogao pohvaliti d a su na njegovim scenam a n astu p a la m noga poznata im ena d ram ske i

32

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

m u z ičk e u m e tn o s ti. G rad je već im ao i b io s k o p e u ko jim a su se m o g la v id e ti n a jč u v e n ija film sk a o s tv a re n ja toga d o b a. K a b a re tsk e p re d s ta v e p o s ta ja le su sve p o p u la rn ije i sve - sm elije. L judi su se zabavljali. Sve nove te k o v in e civilizacije k ao d a su za p lju sk iv a le i k a m e n ite o b a le S ard in ije. M edalja je s n aličja m n o g o d ru k č ije izgledala. N a s tra n ic a m a listo v a sve su se če šće m ogli č ita ti izveštaji o s u k o b im a ra d n ik a i p o slo d a v a c a , o m rtv im a i ra n je n im a p o sle p o v o rk i i m a n ifestac ija , o n a p a d im a po licajaca, k a ra b in ije ra i vojske n a g o lo ru k i n a ro d , o p rav im p o b u n a m a p o se lim a i g rad o v im a, o p a lje v in a m a i p u sto še n jim a . S a rd in ija je ličila n a v u lk a n čije su e ru p c ije p o s ta ja le sve če šće i sve sn ažn ije. H ro n ik a p rv e d e c e n ije ovoga v ek a p u n a je d o g ađ a ja koji su p o kazivali d a je u p o re d o sa sve ja č o m i b ez d u šn ijo m e k s p lo a ta c ijo m ra d n ik a , r u d a ra i seo sk o g p ro le ta rija ta , sa sve m a so v n ijim p ro p a d a n je m sitn ih p o se d n ik a u g ra d u i na selu, d o la zilo d o sve većeg b ro ja so cijaln ih s u k o b a, d o sve ja č e g z a o štra v a n ja k la sn e b o rb e u kojoj su jo š n ed o v o ljn o o rg an izo v an e e k s p lo a tis a n e m ase, k oje su p ro tiv sebe im ale ne sam o v la sn ik e k a p ita la i a g ra rn e v e le p o se d n ik e , nego i d ržav u sa čitavim njenim re p re siv n im a p a ra to m - k a ra b in ije rim a , po licijo m i v o jsk o m - uvek izvlačili d eb lji kraj i goto v o svaki o rg an izo v an i p ro te s t i b u n t p la ćali krvavim glavam a. K rajem 1896. godine, na p rim e r, n a S ard in iji je bilo svega 128 član o v a S o cijalističk e p a rtije Italije, koja se uz to i nije m o g la p o h v aliti isuviše re v o lu c io n a rn im p ro g ra m o m i ak cijam a. O sećajući se n e s p u ta n i bilo kakvim za k o n sk im i m o ra ln im n o rm a m a , d o m a ć i i in o s tra n i k a p ita lis ti nisu znali za m e ru iz rab ljiv an ja i ra d n e snage i ru d n o g b o g a tstv a S ard in ije. U ru d n ic im a Igleziasa i B u đ e ru u a ru d a ri su ra d ili u ta k o n e h u m a n im u slo v im a d a su m a so v n o u m irali. S eljaci su bili p rim o ra n i d a u b escen je p ro d a ju svoje p ro iz v o d e n a k u p c im a i in d u strija lc im a , koje je stan o v n ištv o po g rad o v im a sk u p o p laćalo. Na za h tev d o m a ć ih i in o s tra n ih k a p ita lis ta vlada u R im u nije p reza la od to g a d a ne sam o po licijo m i

Školovanje u Kaljariju

33

žan d arm erijom . nego i vojskom guši štrajkove in d u strijsk ih rad n ik a i ru d ara, p obune seoske sirotinje i izgladnelog gradskog stanovništva. Č etvrtog sep te m b ra 1904. u B uđeruu. na jugozapadnom delu ostrva, vojska je p ucala na ru d a re koji su štrajkovali i ubila trojicu a je d an aesto ricu ranila. Tada se desilo nešto što je svakako m oralo d a zabrine vlasti, vlasnike industrijskog i finansijskog k apitala i veleposednike - prvi put je u celoj Italiji organizovan generalni štrajk u znak solid arn o sti sa žrtvam a u B uđeruu. U m aju i ju n u 1906. talas p ro te sta i d em onstracija zahvatio je m noga m esta i sela. Mase ljudi i žena dovedenih do očajanja sve većim troškovim a života i sve težim i pogubnijim uslovim a u kojim a su m orali da rade, za sve bednije nadnice, ličile su na iznenada nabujale vode plan in sk ih p o to k a koje su rušile sve p red sobom n ap a d an a su, p u sto šen a i paljena priv atn a industrijska preduzeća, kancelarije državnih ustanova, p odrum i i m agacini, sve što se našlo na p u tu m ržnjom i rušilaćkim besom zaslepljenoj pobunjenoj m asi. Kao i ranije u sličnim prilikam a, i ovog pu ta je rim ska vlada u p u tila na Sardiniju tru p e koje su se iskrcavale u K aljariju. O peracije te vrste neodoljivo su podsećale na krvavo gušenje pobuna d o m o ro d ačkog stanovništva u kolonijam a. Ako i nije javno bila tre tira n a kao kolonija, S ardinija u stvarnosti nije bila o d m akla dalje od polukolonijalno g statusa. N emiri su se stišali u julu m esecu. Na p o p rištu sukoba vojske i n aro d a ostali su m rtvi i ranjeni - vojnicim a je bilo n aređ en o da pucaju i oni su pritiskali o b arače na svojim p uškam a bez m nogo dvoum ljenja i m ilosti, kao što bi činili u ratu im ajući pred sobom neprijatelja. U hapšeno je na sto ­ tine »pobunjenika« m eđu radnicim a i seljacim a. Dospeli su u zatvor i pojedini prvaci i aktivisti S ocijalističke p a rti­ je. Suđeno im je tek sledeće, 1907. godine, od 6. maja do 12. juna. Pošto je optuženih bilo oko sto sedam deset u Kalja­ riju se nije m ogla naći tako velika sudnica, pa je jedna c r­ kva u ređ en a za ovu izuzetnu priliku. U njihovoj odbrani pred sudom učestvovali su mnogi pravnici i javni radnici iz ostalih dolova Italije, želeći tako da izraze solidarnost sa

34

Vanja Kraljević: Anionio Gramši - Život i delo

žrtv a m a re p re s ije i od m a zd e, k o jim a su bile izložene ta k o reći s u tra d a n p o s to je vojska o ru ž a n o m silom v ra tila red i m ir u g ra d o v e i sela o strv a. P resu d e, d ak a k o , n im a lo nisu d o p rin e le d a se situ a cija sm iri niti d a se lju d im a n a te ra s tra h u kosti. E fekat je bio s u p ro ta n . T ra g ičn i d o g ađ a ji tih g o d in a sam o su jo š više p o ­ th ra n jiv a li reg io n alizam i izazivali sve snažnije ta lase m r­ žnje p re m a »onim a na k o n tin e n tu « , s m a tra ju ć i d a su svi oni, bez razlike, krivi za u g n je tav an je i pljačk an je S ard in ije. Tek će d o c n ije m nogi m ladi gnevni S ard in c i, koji su kao i A n to n io G ram ši u n ajran ijo j m lad o sti; po n av ljali d a sve k o n tin e n ta lc e » tre b a p o b a c a ti n a tra g u m ore«, zn a ti d a raz­ lik u ju k riv ce od n ed u ž n ih , o n d a k ad a b u d u pod u ticajem s o c ija listič k ih ideja, s h v atili d a su ra d n ic i i seljaci n a k o n ­ tin e n tu isto ta k v e u g n je te n e i iz rab ljiv an e klase kao i ove na o strv u . T ad a će i d o s ta za slep ljen i »sardinizam « kao go­ tovo p re o v la đ u ju ć e »osećanje epohe« m o ra ti d a u s tu p i m e sto d ru g im b o rb e n im p a ro la m a i p ro g ra m im a b o rb e za p ro m e n u s ta tu s a S ard in ije. U v rem e k a d a A ntonio G ram ši dolazi u K aljari, u ra z ­ g o v o rim a i ra s p ra v a m a m e đ u m lad im ljudim a, na ra d n ič ­ kim sa s ta n c im a i s k u p o v im a , p re o v la đ u je te m a o po lo žaju S ard in ije, o sve d u b lje m jazu koji deli s ev er Italije, koji se zah v alju ju ći p ro te k c io n istič k im m e ra m a vlade, in d u s trijs ­ ki b rzo razvija, i juga, koji za o staje i o siro m a šu je. I njegova »prva so cijaln a p o b u n a« , po re č im a is to rič a ra P aola S priana, u p ra v o se u sm e ra v a u » reg io n alističk o m « , a u to n o m is ­ tičk o m p ra v c u .1 Ali jo š nije bilo d o šlo v rem e ne sam o za njegovo ak tiv n ije an gažovanje u p o litic i, nego ni za p o tp u ­ nije in te re so v a n je i d u b lje saznavanje i sh v ata n je tih i slič­ n ih p o litič k ih te m a o kojim a se ta k o žučno i b u rn o ra s p ra v ­ ljalo u ja v n o sti i u štam p i. On je d o šao d a uči. I b rig a d a s a ­ vlad a o b im n o grad iv o najzad u je d n o j prav o j školi zauzim aće n a re d n ih m eseci svu njegovu pažnju, uz n e p re k id n u b o rb u d a on i D ženaro o p s ta n u u životu sa on o m je d n o m

1 Paolo Spriano: »Gramsci e Gobetti«, poglavlje »Profilo di Antonio Gramsci« (»Profil Antonija Gramšija«), Einaudi, Torino, 1977.

Školovanje u Kaljariji

35

platom koju stariji b rat prim a, sa tih sto lira koje bi jedva bile dovoljne i za jednog. Iznajm ili su sobicu u Ulici Principe A madeo broj 24. I školske 1908/1909. godine A ntonio G ram ši se upisao u prvi razred tad a poznatog i cenjenog liceja »Detori«. Ali poče­ tak školovanja u školi u kojoj se ozbiljno radilo nije bio ni­ m alo lak. Ubrzo su se pokazivali svi nedostaci i praznine p reth o d n o g obrazovanja - dve godine privatnog učenja u G ilarci po završenoj osnovnoj školi i potom tri godine u o p štinskoj gim naziji u S antu L usurđu. Pa ipak je završio razred sa povoljnim o cenam a i sledeće jeseni, školske 1909/1910. godine, upisao se u drugi razred. Sada je i u če­ nje već išlo m nogo lakše, bolje i sigurnije. Brzo je n ad o k ­ nađivao ono što je ranije bilo p ro p u šten o . I ocene su bile sve bolje - um esto šestica i sedm ica, sve je više osm ica. Po p o v ratk u sa letnjeg rasp u sta provedenog u G ilarci na p o četk u jeseni 1909. godine on i D ženaro su iznajm ili novu sobu, u K orso V itorio broj 149. Bio je to neki sobičak, sudeći po A ntonijevom opisu, gori od p reth o d n o g je r mu je sa zidova zbog vlage bio o tp a o sav m a lte r a jed an prozorćić je gledao na neku vrstu dvorišta, što je više ličilo na b u ­ n ar i zahod negoli na dvorište. Ipak je novi sobičak im ao jed n u p red n o st u o dnosu na onaj raniji - gazdarica je b ar bila p o šten a žena i nije im p o tk ra d a la n am irnice koje su dobijali iz G ilarce, što je p re th o d n a svakako radila. P rip re­ mali su hranu u sobi, ili su on i Dženaro odlazili u krčm u na ručak ili večeru. Pored njih na poslednjem spratu koji je držala njihova gazdarica, sinjora D oloreta Porku, u ostalim sličnim so b am a bilo je jo š šest ili sedam p o d stan a ra sličnih dvojici b raće G ram ši. Nije trebalo, m eđutim , da p rođe dugo vrem ena pa da se pokaže da je za život u gradu ipak bilo p o tre b n o više novca nego što su ga b raća im ala. O bojica su bila načisto sa tim d a će se m o ra ti o d ric ati m nogo čega da bi sa jednom platom izdržali od jed n o g prvog u m esecu do sledećeg. Ali je i to od ricanje im alo svojih granica. M lađi brat, koji nije ništa zarađivao, nego je visio o v ratu starijem , koji se z ap ra­ vo žrtvovao za njega, svakako je gore prolazio. Njegovi d ru ­

36

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

govi iz r a z re d a sećali su se d o c n ije d a j e A n to n io uvek bio u je d n o m isto m o d elu , n ik a d a ga, čak ni zim i, n isu videli u k a p u tu . N osio je isuviše k ra tk e n e isp e g la n e p a n ta lo n e , p r e ­ uzak, te sa n žak et. K ada je bilo h la d n o d o la zio je u školu o m o ta n v u n e n im šalo m isp o d ža k eta. K u b u rio je i sa u d ž b ­ en icim a, n e k e je im ao a o s ta le su m u pozajm ljivali d ru g o v i ili i sam p r o fe s o r koji m u je p re d a v a o taj p re d m e t. No zato je p ažljivo p ra tio p re d a v a n ja i p a m tio ih u če m u m u je, p o ­ re d iz razite in telig en cije, p o m a g a la i v eo m a d o b ra m e m o ­ rija. R ed o v n o je »hvatao« b e le šk e sitn im p ra v iln im r u k o p i­ som , o n im kojim će d v e d e c e n ije d o c n ije p o če ti d a isp isu je n a jd ra m a tič n ije s tra n ic e svog živ o ta u p o tre sn im p ism im a iz z a tv o ra i ču v e n e z a tv o rs k e sv esk e koje će se tek p o sle njegove s m rti o tk riti sv etu u svoj svojoj o g ro m n o j m isa o ­ noj i te o re ts k o j snazi i n e p ro la z n o j v re d n o sti. K ada je u je se n 1909. g o d in e p o č e o d a p o h a đ a d ru g i razre d liceja »D etori«, već se p rim ic a o d e v e tn a e s to j godini. N estajale su d e č a č k e navike i s h v a ta n ja a ja v lja le se m lad ić k e želje, p ro h te v i i p o tre b e m a k a r i u o n im n a jn u ž n i­ jim i n a jsk ro m n ijim g ra n ic a m a koje je je d a n d e v e tn a e sto g o d išn ja k iz s iro m a šn e p o ro d ic e iz d u b o k e p ro v in c ije m o ­ gao d a zam isli u g rad u . Iz n e k o lik o p is a m a koje je A ntonio u p u tio u to v rem e o cu F ra n č e sk u u G ilarci vide se sve p si­ hičke, m o ra ln e i fizičke m u k e m lad ić a k oga b ra t šk o lu je od svoje više nego s k ro m n e p la te ra č u n o v o đ e u le d ari. Sa o n im što b ra t m ože d a m u d a i o ta c p o n e k a d pošalje, m og­ lo bi d a se živi sam o ak o bi je li je d in o h le b svak o g a d ana. A gde je o stalo? R anije m u nije p a d a lo na p a m e t d a o b ra ć a p o s e b n u p ažnju na o d ev a n je i d a se u tom p o g le d u u p o ređ u je s d ru g im a. S ada je i to d ru k č ije - d ve g o d in e nosi je ­ d a n isti izlizani i olin jali k ap u tić. P ošto nije im ao p rik la d ­ nog od ela, nije m ogao s d ru g o v im a iz ra z re d a d a ide na iz­ lete. J ed n o g a d a n a nije m ogao d a ide u šk o lu je r je m o ra o d a če k a d o k m u p o đ o n e cip ele a d ru g e nije im ao d a obuje. 0 k arn e v a lu k ad a se sav svet nalazio po u licam a, zabavljao 1 veselio, on je o sta o kod k u će sed eći u je d n o m ćošku, sav n a m rg o đ en i ljut d a je D ženaro, k a d a je u šao u sobu, p o m is­ lio d a se s njegovim b ra to m b o gzna šta d esilo . Posle takvih o č a jn ičk ih p isam a, ro d ite lji su slali po d e s e t ili d v ad e set

Školovanje u Kaljarijti

37

lira, k o liko su mogli d a nađu, ali se situacija nije m nogo p o ­ boljšavala. To je m ožda bilo dovoljno da se m alo poboljša hran a, ali ne i d a se kupi novo odelo. A u onom starom bilo g a je sram o ta d a se pojavi na ulici, čak i u sam oj Gilarci u kojoj je p ro veo uskršnji rasp u st, pa zato nije ni izlazio iz kuće d a ne bi ro d itelje postideo. K ada se vratio u Kaljari, posle m esec i po dana, m o rao je u pism u ocu da podseti d a je o n d a bio n edolično o bučen a sada »kada su rupe p o ­ stale jo š veće nisam više nep risto jan , sada sam prljav i o d ­ rpan. ..« I zaricao se d a više neće ići u školu, a ako d ire k to r pošalje p o služitelja da vidi šta je s njim, reći će m u »glasno i jasno« da ne ide u školu je r nem a čisto odelo da obuče. K ada su ga školski drugovi pozivali u društvo, da odu do kafane ili p oslastičarnice, ili na p artiju bilijara, učtivo ih je od b ijao je r nije želeo da sam o oni plaćaju a sam nije im ao m o g ućnosti da im se oduži. Jedino su večernje šetnje po »korzou« bile besplatne, pa se tako m eđu šetačim a i on najčeše nalazio. Iako g a je takvo stanje te ralo na izdvajanje i usam ljen o st m im o njegove volje i želje, to nije značilo da nije voleo d ru štv o i zabavu s drug ovim a kojim a nije izm i­ calo iz vida da se ispod »krljušti« preozbiljnog i potištenog p ro v in cijalca k rila d ru štv en o st, vesela p riro d a i gotovo razu zd an o st u nekim p rilikam a. P odsećanje na to ostavio je u je d n o m pism u pošto je sa dru govim a prisustvovao na galeriji nekoj, po svem u sudeći, lošoj p redstavi u gradskom p ozorištu. »Zbog moje bujne grive koja se talasa pri najlaganijem dašku, poverovali su da sam devojka. I čudili su se kako to d a je d n a žena stvara takvu larm u u pozorištu je r su videli sam o glavu i ru k u i čuli zvučno kreveljenje. Nisam im to uzeo za zlo, štaviše zahvalio sam im na pažnji koju su mi ukazali.« (Iz pisam a.) Život u K aljariju im ao je za m ladog G ram šija bar je d n u svetlu stra n u - m noštvo knjiga, časopisa, b ro šu ra i novina do kojih se ipak relativ n o lako dolazilo i bez p o tre b e da se m enjaju životne n am irn ice za njih. I sada više nije m orao d a se zadovoljava svačim što bi m u dolazilo pod ruku, nego je m ogao d a b ira ono što ga je p osebno interesovalo. Iako je i dalje privržen egzaktnim naukam a, ipak je sve češće i

38

Vanja Kraljević: Antonio Gratnši - Ziyot i delo

sve s tra s tn ije z a d u b lje n u lite ra tu ru d ru g e v rste - n a d o h v a t ru k e su m u ro m a n i s lav n ih p isac a, B alzaka, Zole, F lo b e ra i d ru g ih , u K aljariju se m ogu d o b iti č a so p isi koje p o tp isu ju n a jp o z n a tija im e n a ita lija n sk o g k u ltu rn o g , u m e tn ič k o g i p o litič k o g života. To su »La critic a« B e n e d e ta K ročea, »La voće« Đ u zep e P eco lin ija i »Unita« G a e ta n a S alvem inija, re ­ vije a n g a žo v an e u ra s p ra v lja n ju a k tu e ln ih p ro b le m a k u ltu ­ re, d ru š tv a , p o litik e , filozofije u tim d o s ta b u rn im g o d in a ­ m a živ o ta k raljev in e Italije. Idejni, p o litič k i i k u ltu rn i h o ­ riz o n ti m lad o g p ro v in c ija lc a d o ta d a sv ak ak o o p red eljenog, u b e đ e n o g re g io n a liste , a u to n o m is te , S ard in c a, p o č i­ njali su d a se š ire i pod u tic a je m nove lite ra tu re , n ovih id e ­ ja ko je u p o zn a je i, s d ru g e s tra n e , d o la sk o m u k o n ta k t sa n je m u slič n im m lad im lju d im a koji su, m e đ u tim , p o litič k i već bili o p re d e lje n i za socijalizam . S tariji b ra t D ženaro, koji je u to v rem e im ao d v a d e se t i šest g o d in a , već je bio p o s ta o so cijalističk i a k tiv ista . Štaviše, p o č e tk o m 1911. g o d in e p o s ta ć e b lagajnik R ad n ičk e k o m o re i s e k re ta r sek cije S o cijalističk e p a rtije Ita lije u K a­ ljariju . U d ru š tv u svog b ra ta i A n to n io je im ao p rilik e d a u p o z n a m n o g e m lad e so cijaliste u K aljariju i d a se n ađ e p o ­ n ek a d u n jih o v o m d ru š tv u . M asu knjiga i b ro š u ra , p o litič ­ kog i p ro p a g a n d n o g m a te rija la so cijalističk e sad ržin e i in ­ sp irac ije koje je D ženaro d o n o s io kući, m lađi b ra t je p o ­ m n o p re lis ta v a o i čitao , p o n ek a d , p re m a D ženarovom k a­ zivanju, i m noge v eč eri u za sto p ce, ne izlazeći iz so b e ni na n a jk ra ć e vrem e. A ntonio je re d o v n o p ra tio socijalistički d n ev n ik »Avanti«, so cijalističk i ča so p is »V iandante«, kojeg je u re đ iv a o T om azo M oničeli, i d ru g e p u b lik acije lib eraln e i p ro g re s iv n e o rije n ta c ije . Im a o je ta d a i p rilik e d a sazna, d a p ro č ita p o n e š to i o id e jam a tv o ra c a m ark sizm a. K ako je d o cn ije p isao, (1924. godine), bio se p rib ližio M arksu »iz in ­ te le k tu a ln e rad o zn a lo sti« . Ipak će njegovo fo rm ira n je u to m p rav cu d o ći tek koju g o d in u d o cn ije u je d n o m m nogo širem k u ltu rn o m i p o litič k o m a m b ije n tu nego što je Kaljari n a zao stalo j S ardiniji, doći će u T orinu, in d u strijsk i n a­ jrazvijenijem c e n tru Italije. Pre to g a A ntonio G ram ši je n ap rav io prve p o k u šaje u n o v in a rstv u , u leto 1910. g o d in e objavio je valjda prvi svoj

Školovanje u Kaljariju

39

novinarski tekst, štam pani napis uopšte. Tem a je bila je ­ dan detalj iz tadašnje stvarnosti Sardinije, a gotovo je su­ višno reći da je to bilo neizbežno - tem e te vrste su opsedale sve one m lade in telek tu alce koji su im ali prilike da u novinam a ili na drugi način izražavaju svoje ideje, misli, stavove i shvatanja o sadašnjosti i budućnosti njihove uže dom ovine u kojoj su - kako je G ram ši rekao - ru d ari argatovali na sto tin u m e tara ispod zemlje za profite belgijskog i francuskog kapitala, gubili su zdravlje i razboljevali se ali kao n aknadu za to nisu dobijali ni sanatorijum e ni škole, ni p okrivače nego intervenciju tru p a čim bi istakli kakav zahtev. Na po četku drugog trom esečja, drugi razred liceja »Detori« u kojem je bio A ntonio G ram ši, najzad je dobio p ro feso ra italijanskog jezika. Do tada, kako nije bilo na­ stavnika, nisu ni im ali predavanja iz tog vrlo važnog p re d ­ m eta. To je bio trid esettro g o d išn ji Rafa G arcia, čovek slo­ bo d o u m n ih ideja, ubeđeni antiklerikalac. U svetu književ­ nosti već je bio poznat kao au to r nekoliko zapaženih eseja. Još poznatiji je bio kao dru štv en i i politički radnik, bio je u to vrem e vlasnik i izdavač najtiražnijeg dnevnog lista u K aljariju, »Unione sarda«, (»Sardinski savez«) koji je za ta­ dašnje p rilike bio d o b ro oprem ljen i rasp ro stran je n političko-inform ativni dnevnik. G arsia je brzo uočio natprosečnu G ram šijevu k u ltu ru i pism enost, koju je posebno za­ pazio u p ism enim zadacim a. Neke od tih radova čitali su i analizirali u razred u na času dom aćeg jezika ne sam o zbog lep o te stila nego i zbog in tele k tu aln e jasnoće. Stav strogog i ozbiljnog m ladog p ro feso ra koji nije op rašta o neznalica­ ma i d u hovnim lenjivcim a ali je znao da ceni trud vrednih i u m nih đ aka, za k ratk o vrem e se p rem a A ntoniju G ram šiju p retv o rio u o dnos iskrenog p rijateljstva koje je profesor književnosti i n ovinar gajio p rem a svom učeniku. Pozvao ga je da posećuje redakciju njegovog lista, što je i navelo m ladog G ram šija da se ponudi da iz svoje Gilarce pošalje poneki dopis za list kada tam o bude boravio tokom letnjeg o d m o ra te, 1910. godine. Pošto je »Unione sarda« već im ala dopisnika iz G ilar­ ce, G arcia je predložio G ram šiju da piše iz obližnjeg m esta

40

Van ja Kraljević: Antonio G ram ši-Ž ivot i delo

A id o m a đ o re. I p o sle k ra tk o g v re m e n a d o b io je le g itim aci­ ju d o p is n ik a lista, zajed n o sa k ra tk im ljubaznim pism o m sa p o tp iso m p ro fe s o ra G arsije: »D obro nam d o šla vaša saradnja: sad a i u b u d u ć e šaljite nam sve in fo rm acije od javnog in te re s a i za njih će m o vam biti zahvalni i mi i čitaoci.« Pis­ m o je n o silo d a tu m 21. ju la 1910. godine, a svega p et d an a d o cn ije »U nione sarda« je, 26. ju la, o bjavila G ram šijev d o ­ pis iz A id o m a đ o re. To je k ra tk a n o v in sk a c rtic a u kojoj je s p u n o d u h a i iro n ije o p is a n a p o litič k a a tm o s fe ra u m alom , z a b ačen o m sa rd in s k o m m estu: »Po o k o ln im selim a bio se p ro n e o glas d a će se sledećih iz b o ra u A id o m a đ o re d e siti velike i s tra š n e stvari. N a­ ro d je h te o d a se o d je d n o m u vede o p š te p rav o glasa, to je st d a se p re d s e d n ik o p š tin e i član o v i o p š tin sk o g veća iz ab eru p le b is c ita rn o , i izgledalo je d a je bio s p re m a n sv ašta d a u rad i. P o ru čn ik k a ra b in ije ra iz G ilarce, kav. Gay, ozbiljno z a b rin u t ovim n ag o v e štajim a, n a re d io je d a d o đ e čitav k o r­ p u s vojske, 40 k a ra b in ije ra i 40 v o jn ik a p ešad ije, na svu s re ­ ću bez to p o va, i jo š uz to je d a n d eleg at ja v n e b ez b ed n o sti (koji bi i sam bio d o voljan). K ada su se b ira č k a m e sta o t­ vo rila, selo je bilo p u sto ; b ira č i i n e b ira č i bili su odm aglili p lašeći se d a ih ne p o h a p se , te su p re d s ta v n ic i vlasti m o ra li d a idu od ku će do k u će i d a n e p o s lu š n e is te ru ju na b ira liš ­ ta . . « - p isao je G ram ši u ovom svom , k ako je reče n o , p r ­ vom š ta m p a n o m te k s tu u o p š te - k o lik o će ih sam o jo š o b ­ ja v iti za re la tiv n o k ra tk o v rem e b av ljen ja n o v inarstvom ! d a bi zav ršio u iro n ič n o m stilu kakvim je ceo d o p is n a p i­ san: » Jad n a b a d e m o v a s ta b la u A idom ađore! Ne p o sto ji sam o filoksera nego i vojnici pešadije.«!1 Potpisan je sa »gi«. Već n a re d n e godine, k ad a b u d e u tre ćem ra z re d u liceja, G ram šijev a sa ra d n ja u listu »U nione sarda« biće red o v n ija i razn o v rsn ija, p isać e iz m nogih o b la sti života, k u ltu re i H m etnosti p o seb n o . Ali je ta tre ć a g o d in a njegovog b o rav k a i ško lo v an ja u K aljariju bila i najteža. Io n ak o te šk e e k o n o m sk e p rilik e na o strv u jo š su se više p o g oršavale. R astao je broj nezapos' Giuseppe Fiori: »Vita di Antonio Gramsci« (»Život Antonija Gramšija«), Laterza, Bari, 1966.

Školovanje u Kaljariju

41

lenih i povećavala se eksploatacija ru d a ra i industrijskih radnika. Seljaci su n apuštali sela pokušavajući da u g rad o ­ vim a nađ u sredstva za život koja im o b rad a zem lje nije više mogla da obezbedi. Sve se to odražavalo i na život g rad­ skog stanovništva koje je sve skuplje plaćalo osnovne ži­ votne n am irnice. Zbog visokih ca rin sk ih dažbina, kojim a je vlada štitila dom aću industriju, bili su sve skuplji proizvo­ di koji su se uvozili iz inostranstva. Iako su bile donete neke m ere za poboljšanje ekonom skog položaja južnih k ra­ jeva, one još nisu bile ostvarene. S ardinija se, um esto p ri­ bližavanja, sve više udaljavala od k o n tin en ta u bukvalnom i p ren o sn o m značenju te reći. P om orske veze, zbog zastarelih brodova, bile su sve neredovnije. Telegrafske k om u­ nikacije p reče sto su se kidale. Izolovana po svom geograf­ skom položaju, o dsečena od ostalog sveta, izvan glavnih p ravaca p o m orskih puteva, iako usred m ora, postajala je u to vrem e jo š udaljenijom , zbog čega je n aro čito trp e la nje­ na privreda. Pošto je proveo letnji o d m o r 1910. godine u Gilarci, gde je p o n ešto radio i podučavao đake d a bi zaradio koju liru, A ntonio G ram ši se u jesen školske 1910-1911. godine u pisao u treći razred liceja »Detori«. U K aljariju je u m e­ đ u v rem en u nastavljao da tinja plam en nezadovoljstva p re ­ teći da se ponovo p retv o ri u požar sličan onom od pre neku godinu. U ju lu p red sed n ik o p štin e i svi članovi opštinskog veća bili su podneli ostavke je r nisu znali kako da se bez o b ećane pom oći i olakšica uhvate ukoštac sa eko­ nom skom , socijalnom i političkom krizom koja je sve jače stezala grad. O setno se bila p ogoršala i finansijska situacija braće G ram ši. S ada je po stalo sasvim ja sn o da se sa sto lira više ne može živeti čak i kada bi jeli sam o hleb svakog dana.Dženaro je uzimao akontacije od plate, ali se time nište nije rešavalo. I u je d n o m tre n u tk u kada više nije znao šta da čini, je d n o stav n o je bio odlučio d a m lađeg b rata otprem i n atrag u G ilarcu. A ntonio je zato ponovo bio p rim o ran da piše ocu i d a ga preklinje da pribavi nešto novaca i pošalje D ženaru, te da tako izdrže jo š onih p reo sta lih nekoliko meseci do zav ršetka školovanja u K aljariju.

42

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

K ako je to u stv a rn o s ti izgledalo, vidi se iz jed n o g Anto n ijev o g p ism a u kojem je o b ja sn io sistem »štednje« u ish ­ ran i: p r e s ta o je da pije i o n o m alo ju ta rn je kafe jer za to više nije b ilo novca. O nda je ru č a v a o sve kasn ije i ta k o je sp aja o ru č a k i v eč eru , o d n o s n o »ušteđivao« je večernji o b ­ ro k . T ak o je osam m eseci jeo sam o je d n o m d n e v n o i na k raju tre ć e g o d in e liceja » d ospeo u s tan je v eom a ozbiljne n e ish ra n je n o s ti« . B io bi već i to do v o ljan razlog d a ga o s­ lo b o d e v ojske i d a nije im ao d ru g ih te le s n ih n e d o s ta ta k a . Iz p o d a ta k a o njegovoj g en e ra ciji, o d v ad e seto g o d išn jac im a koji su ta d a bili pozvani d a služe vojni rok, jo š o č ig le d ­ nije nego iz n ek ih d ru g ih č in je n ic a m oglo se v ideti i z a k lju ­ čiti u k ak v om se ja d n o m z d rav stv en o m stan ju n alazila m asa m lad ih ljudi u n ajb o ljim g o d in a m a života - od 11.632 m lad ić a p o zvana na re g ru ta c iju više od p olov ne, 7.968 bilo ih je o g la še n o n e s p o s o b n im za vojsku, a od toga 2.486 zbog b o le sti koja se zvala n e u h ra n je n o s t. Nije za ista te šk o bilo sh v atiti k ak o su izgledali ti m ladi ljudi čije se vojničke služ­ be d ržav a m o ra la o d re ć i u p ra v o u v rem e k ad a su se p rim i­ cali d o g ađ a ji u ko jim a je svaka p u šk a bila d o b ro d o š la , p o ­ g o to v u za to što je bilo p o z n a to d a su S ard in c i, u p rk o s sve­ m u, i za razlik u od n ek ih d ru g ih ju ž n jak a, bili s p re m n i d a gin u za d o m o v in u m a k a r se o n a i m a ć e h in sk i o d n o s ila p r e ­ m a njim a. P rib ližav ao se i z a v ršetak šk o lsk e g o d in e u liceju »Detori« u K aljariju. U prkos svem u, A ntonio nije p o p u š ta o u u čen ju . Na k raju je u sp e o d a položi sve za v ršn e isp ite u junsk o m ro k u . N ajbolju o c e n u je im ao iz italijan sk o g je zik a d ev e t, iz o sta lih p re d m e ta po osam . B ile su to te šk e g o d in e u če n ja i isk u še n ja i bolji od tak v o g u s p e h a nije ni m ogao d a o če k u je. V raćao se u G ila rcu sa sv ed o ćan stv o m liceja u džepu. I, sv ak ak o , ne više kao »provincijalac« koji d alje od p ro b le ­ m a svoje S a rd in ije nije više n išta video. U du ši je o stao n e ­ p o k o leb ljiv i, n esalo m iv i »S ardinac«, s a d a m ožda jo š čvršći nego li ran ije, je r je jo š više bio p ro n ik n u o u svu širin u i d u ­ b in u n je n e b ed e i zao stalo sti. Ali je p re s ta ja o d a b u d e usk o g ru d i »regionalista« po sh v ata n jim a, po idejam a, po po-

Školovanje u Kaljariju

43

Iit ič k im pogledim a. Sada je znao m nogo više o idejam a so­ cijalizma, im ao je prilike i da se b ar delim ično upozna sa m arksističkim učenjem . I, ako je suditi po jednom njego­ vom zapaženom radu o tem i kolonijalizm a i ugnjetenih na­ roda koji je napisao u trećem razredu liceja, on je već poči­ njao da o takvim političkim i društvenim tem am a razmišlja i zaključuje kao marksista. Put na univerzitetske studije bio mu je otvoren pod uslovom , razum e se, da za to obezbedi novac za život u To­ rinu gde su uglavnom odlazili stu d en ti sa Sardinije. Graniši ga nije im ao. P orodične prilike za tri godine koliko je p roveo u K aljariju nisu se bile pro m en ile nabolje. Otac je. doduše, ponovo bio u državnoj službi, ali ne više kao šef lo­ kalnog arh iva nego kao običan pisar u katastarskom u re ­ du. Ni sred nja škola i položeni ispiti na fakultetu tu nisu mogli m nogo da pom ognu. Njegovi protivnici i dalje su se brin u li da se ne zaborave godine koje je zbog grešaka u d r­ žavnoj službi proveo u zatvoru. Tako je, po A ntonijevom po v ratk u u G ilarcu, ponovo njih osm o ro m oralo da živi od očeve plate. Devojke su pom agale majci u šivenju i p le te­ nju, pa su i one pom alo privređivale. Pri takvom stanju stvari počeo je da veruje da se snovi o univerzitetskim s tu ­ dijam a nikada neće ostvariti. Ukazao se zračak nade kada je saznao da se sirom aš­ nim učenicim a iz nekadašnjih provincija (srezova) bivšeg S ardinskog kraljevstva dodeljuju stipendije. Davala ih je fondacija »Karlo A lberto« u Torinu, iznosile su sedam de­ set lira m esečno tokom deset m eseci u školskoj godini. U jesen 1911. godine raspisan je k onkurs za trid eset i devet stipendija. A ntoniju G ram šiju to je bila jedina prilika da obezbedi m akar m inim um sredstava za studije. Ali da bi m ogao da dobije tu stipendiju, m orao je da položi ispite iz p red m eta koje je učio u liceju. Trebalo se, znači, p rip re m a ­ ti tokom letnjih meseci. Posledice gladovanja u Kaljariju sve su više počele da se osećaju, bila mu je neop h o d n a jača h ran a koju p orodica ipak nije m ogla da mu obezbedi. Po­ mogao je rođak po m ajčinoj liniji, S erafino Delogu, ap o te­ kar u O ristanu, koji je pozvao Antonija da kod njega pro-

44

Vanja Kraljević: Antonio G ram ši-Ž ivot i delo

v ede le tn je m esece. B iće m u ta m o bolje. Z auzvrat, p o m a ­ gače a p o te k a re v o m sin u D eliju u u čenju. Isp alo je, na n je ­ govu n e s re ć u , d ru k č ije od o n o g k ako je zam išljao letn ji o d ­ m o r i o p o ra v a k u O ristan u . D elio m u je o d u zim ao m nogo v re m e n a p a nije m ogao d a p rip re m a svoje ispite. O sećao se is c rp e n im i z a b rin u tim p re d n eizv esn o šću koja g a je o č e k i­ vala n a je se n . B io je sv estan d a se ra d ilo o njegovoj b u d u ć ­ n o sti, je d in u šan su nije ni sm eo ni h te o d a isp u sti, a što su d an i više o d m icali n erv n a n a p e to s t je ra s la je r je sh v atio d a se n eće m oći p rip re m iti za isp ite o s ta n e li i d alje u O ris ta ­ nu. I ne o b av e stiv ši ro đ a k a , v ra tio se kući. D rugog s e p te m b ra te g o d in e d o b io je o b a v e šte n je iz s e k r e ta r ija ta F o n d acije »K arlo A lberto« iz T o rin a d a j e p r i­ h v ać en a njegova m o lb a za stip e n d iju i d a u o k to b ru tre b a d a p o laže isp ite. F o n d acija je sn o sila tro šk o v e b o ra v k a u T o rin u p o tri lire d n e v n o i p u t u d ru g o j klasi od K aljarija d o T o rin a, u m a n je n za tris ta k ilo m e ta ra , je r p o p u s t za p u ­ to v a n je n ije se o d n o s io n a p u to v a n je m o re m , od S ard in ije d o k o p n a; i to je b ila jo š je d n a od d isk rim in a c ija p re m a Sard in c im a je r je p o g a đ a la sve o n e koji su po slu žb e n o j d u ž­ n o sti p u to v a li u o sta le k rajev e Italije. P o lo v in om o k to b ra 1911. A ntonio G ram ši, koji će za koji m esec n a p u n iti d v a d e se t i je d n u god in u , za p u tio se u T o rin o , na p u t p re k o m ora. Č inilo m u se kao d a se s p re m a d a p rep lo v i O kean. Bio je i u p la še n i u zb uđen, o sećao se »kao d a sanja«. P u to v ao je p re k o Pize. U T o rin u g a je sa č e ­ k ao zem ljak iz G ilarce koji m u je bio n ašao n ek u so b icu gde će b o ra v iti do k b u d e po lag ao ispite. I već na prv o m ko­ rak u u velik om g rad u , po kojem se - pisao je d o cn ije svo­ jim a - p la šio d a h o d a je r je sta ln o m islio d a će p asti pod nek i od a u to m o b ila ili tram v aj, kojih je m nogo bilo, m o ra o je d a se su čeli sa n e p re d v iđ e n o m te šk o ć o m i nevoljom . B ila je to g o d in a k ad a se slavila p e d e se ta g o d išn jica u je d i­ n jen ja Italije (1861-1911). I T o rin o , kao bivša p re sto n ic a , sv ečan o je slavio ju b ilej. P rire đ e n a je i izložba o p e d e s e to ­ go d išn jici u je d in je n ja, rad i koje se m n o štv o gostiju o k u p ilo u g lavnom g ra d u P ijem onta. I ce n e p re n o ć iš ta i h ra n e o d ­ m ah su sk o čile. Zbog toga je i A ntonio sada m o ra o d a p lati

Školovanje u Kaljariju

45

sam o za sobu po tri lire dnevno, zapravo ćelu sum u koju mu je Fondacija »Karlo Alberto« davala i za stan i za hranu. Požalio se sek retaru Fondacije i ovaj mu j-e pom ogao na taj način što mu je našao drugi sobičak po liru i po dnevno. O sam naestog o k to b ra polagao je prvi pism eni ispit iz italijanskog jezika i književnosti. Tem a je bila o d oprinosu koji su dali ujedinjenju Italije pisci Alfijeri, Foskolo i drugi, koji su delovali u p erio d u pre P reporoda. Pozvan je na us­ m eni što ga nije m nogo um irilo, je r je od sed am desetak k an d id ata sa pism enog sam o p eto ro bilo vraćeno, iz čega je s pravom zaključivao da su se svi bili d o b ro priprem ili i d a j e »ispit m nogo ozbiljniji nego što se mislilo«. U spešno je položio i ostale pism ene ispite: iz istorije je do b io 21, iz latinskog 23, iz prevoda sa grčkog 24, filozofsku je tem u u radio za ocenu 25. D vadeset i sedm og o k to b ra po­ ložio je i usm ene ispite. Najzad je dočekao da vidi svoje ime na spisku sirom ašnih stu d en a ta kojim a će Fondacija »Kar­ lo A lberto« isplaćivati po sed am d eset lira m esečno tokom d eset m eseci u školskoj godini. Po postignutom uspehu na isp itim a bio je deveti. Na drugom je stajalo ime jednog d ru ­ gog siro m ašnog s tu d en ta koji je dolazio iz Sasarija gde je bio završio licej, no nije bio ro đ en i S ardinac - zvao se Palm iro Toljati. N ijednom od njih im e onog drugog tada još nije značilo ništa, osim što su na neki način bili vezani za­ jed n ičk im sirom ašnim poreklom i srećnom okolnošću da su dobili stipendije. Nisu se tada ni poznavali, upoznaće se tek kad a b ud u počeli redovne studije, a sprijateljiti onda kada se obojica nađu na zajedničkom revolucionarnom p u tu kao m ladi aktivisti italijanskog radničkog p o k reta na vrelom tlu b o rb e koju je vodio lorinski p ro le tarijat čiju će d rag o cen u školu obojica proći.

T r e ć a

g l a v a

N A ST U D IJA M A I U R E V O L U C IO N A R N O J Š K O L I T O R IN S K O G P R O L E T A R IJ A T A

Antonio Gramši počinje 1911. godine studije u Torinu sa 70 lira mesečne stipendije - Lica i naličja pedesete godišnjice ujedinjenja Italije (1861-1911) - Početak ozbiljnih studija na Filološkom fakultetu Univerziteta u Torinu - Prva poznanstva sa ostalim studentima, među kojima je i student prava Palmiro Toljati - Kako je dvadesetogodišnji studeni Antonio Gramši objašnjavao zaostalost svoje Sardinije - Veliki štrajkovi radnika automobilske industrije u Torinu - Gramši postaje 1913. godine član Socijalističke partije Italije - Postepeno prevazilaienje regionalističkog, sardinističkog pogleda na probleme i stvarnost Sardinije i Italije - Rasprave oko učešća Italije u prvom svetskom ratu: ko je za, ko je protiv - Poslednji položeni ispit na studijama - Italija se opredeljuje za učešće u prvom svetskom ratu - Student Antonio Gramši postaje profesionalni novinar u listu »Avanti«, organu Socijalističke partije Italije - Redovno surađuje u socijalističkom nedeljniku »Krik naroda « - Gramšijeva kulturna i obrazovna aktivnost u radničkim domovima, klubovima i kružocima - Jedan jedini broj lista »Budući grad« / do Italije dopiru vesti o promenama u Rusiji - »Krvava nedetja* u avgustu 1917. godine u Torinu Gramši postaje sekretar Torinske sekcije Socijalističke partije Italije - Odjeci pobede oktobarske revolucije u Torinu i Italiji.

Posle G ilarce i K aljarija - Torino. Veliki industrijski c e n ta r Pijem onta, m etro p o la m etalske, pre svega au to m o b ilske industrije, koja je već u to vrem e okupljala desetin e hil jada radnika. Tu je već form irano snažno jezgro kvalifikovane rad n e snage, specijalizovanih, obrazovanih m etalaca. Iz južnih krajeva, ali i iz ostalih sirom ašnijih delova Italije, već je tada p rem a T orinu tekla neprekidna rek a seoskih p ro le tera koji su u velikim industrijskim ce n trim a i onda, gotovo isto kao i sada, tražili posao i krov nad glavom. Podizali su s trać are na periferiji grada ili se sa ćitavim p o ro d icam a zadovoljavali i sa po jednom sobom u starim , sivim stam benim zdanjim a. O psedali su fabričke kapije i čekali svoju šansu. U to je vrem e, kako je već rečeno, Torino slavio zlatni jubilej ujedinjenja Italije. Bila je velika izložba na kojoj je dom aćim i inostranim gostim a prikazan tehnički i, uopšte, ekonom ski i k u lturni napredak koji je m lada država ostvarila za relativno kratko vrem e. b u d u ć n o s t sa sve moćnijim razvojem tehnike i industrije pokazivala se veom a svetlom . Nagoveštavale su se zlatne godi ne p ro sp eriteta za sve. Ta predviđanja i obećanja provlačila su se kao crvena nit kroz sve zvanične govore držane na b an k etim a i svečanim sednicam a. Bivša prestonica bivšeg kraljevstva Sardinije i Pijem onta, koja je sada đobijala kvalifikative industrijske prestonice italijanske kraljevine pod savojskom dinastijom , dostojno je proslavljala petu deceniju ujedinjenja u ono vrem e, dakle, kada je A ntonio G ram ši najzad m ogao da bude siguran da će u narednih d eset m eseci, a potom i sledećih godina, moći da računa na stip en d iju koju su davali sirom ašnim stu d en tim a iz

50

Varija. Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

p ro v in c ija bivšeg s a rd in s k o g k raljev stv a. Pod uslovom , ra z u m e se, d a re d o v n o polaže isp ite. Od sjajn og d e k o ra p ro slav e nisu se v id ela n ek a naličja d o s tig n u to g p ro g re s a i b o g atstv a. T onovi fan fara i sv ečan ih m a rše v a bili su d o v o ljn o snažni d a p rig u še g laso v e n e z ad o v o ljn ik a, o n ih koji su u najvećoj m eri bili čin io ci n a p r e tk a i ek o n o m sk o g u sp o n a, a sam i su ga u svom živ o tu p o n a jm a n je o setili. U pravo su te, 1911. i sled e će, 1912. g o d in e , T o rin o p o tre sa li d u g o tra jn i štrajk o v i ra d n ik a a u to m o b ilsk e in d u strije . I ne sam o T orino, nego i d ru g e g rad o v e i sela širo m Italije. To je v rem e i k ad a se Ita lija u p liće u je d a n k o lo n ijaln i ra t - k reće u osvajanje Libije, u n je n o p re o tim a n je od T u rsk e što neće, k ak o će se vid eti, b iti je d n o sta v a n i lak p o d u h v a t. To je v rem e k ad a se završava gotovo desetogodišnji period vladavine Đovanija Đ olitija »obeležen idilom izm eđu liberalne buržoazije i re fo rm is tič k o g so cijalizm a F ilipa T u ratija, K am ila P ram p o lin ija, O d in a M o rg arija« 1. I ra d n ic i i o m la d in a izgubili su v eru u o b e ć a n ja d a će se p o ste p e n im razvojem d o ći d o so cijaln ih te k o v in a. K retali su u akcije. R ad n ici za p o slen i u a u to m o b ilsk o j in d u s triji u T orinu, u fa b rik a m a »Fiat«, »Itala«, »D iato«, »Spa«, »Lanča« i d ru g im a p o čin jali su štra jk koji će p o tra ja ti tri m e se ca z a h tev ali su tzv. en g lesk u s u b o tu , p ra v o d a ne rad e s u b o to m p o p o d n e bez sm an jiv an ja nad n ica. K ada su se isp raz n ili p av iljo n i u ko jim a je b ila o rg an izo v an a izložba u slav u p e d e se to g o d iš n jic e u je d in je n ja, pod njihovim k ro v o m s a d a su štra jk a č i d ržali p ro te s tn e zb orove. N išta n isu po stig li. M o rali su d a p o d n e s u m noge žrtve ali su ostali je d in s tv e n i d o k raja, bez ijed n o g š tra jk b re h e ra , m a d a su se u š tra jk u p o re d isk u sn ih i p re k a lje n ih m e ta la c a nalazili i n ek v a lifik o v an i ra d n ic i p ristig li sa sela, kojim a je to u k lasn o j b o rb i bilo prv o v a tre n o k ršten je. U stvari su bili lišen i p rav o g ru k o v o d stv a. S in d ik a ln i lid eri bili su ili n eo d g o v o rn i d em agozi ili re fo rm isti koji nisu ni bili u Gradska knjlžnle* 1 Paolo Spriano: »Profilo di Antonio Gramsci«.

Na studijama i u revolucionarnoj školi . . .

51

stanju d a takvu je d n u m asovnu i snažnu štrajkačku akciju okončaju pobedom . R adnici autom obilske industrije Torina iz ovog poraza ubrzo su izvukli pouku i za kratko vrem e o kupili se u Federaciji italijanskih m etalskih rad n ik a (F.I.O.M.). U p ro leće 1912. godine počeli su novi štrajk koji je ta k o đ e trajao tri m eseca. Završio se delim ičnim uspehom . Za godinu d an a d esetin e hiljada rad n ik a šest m eseci nije radilo. I oni i njihove p o rodice bili su dovedeni do krajnje bede i gladi. Ipak se nisu pokolebali. Još se više učvrstilo jedinstvo starih rad n ik a sa severa i došljaka sa juga. Na videlo d an a izbila je je d n a nova, veom a značajna činjenica: prvi put su radnici štrajkovali ne zato da bi dobili povećanje nadnica, nego da bi im ali m alo više slobodnog vrem ena - za odm or, za učenje, za razonodu, za politički život. To je bilo naličje svečarskog T orina kada je student A ntonio G ram ši počinjao u njem u svoje studije. Neka d o k u m e n ta p o tre b n a za upis još m u nisu bila stigla iz G ilarce, te ni F ondacija »Karlo A lberto« još nije bila počela da m u isplaćuje o nih sed am d eset lira stipendije. M orao je da p lati i neke takse za upis za koje je verovao da je bio o slo b o đ en plaćanja. I već prvih d an a u nepoznatom velikom gradu našao se bez novca, pa je bio p rim o ran da ponovo m oli oca d a m u pom ogne i pošalje »bar trideset lira«. Kada su najzad i ti ad m in istrativ n i čvorovi rasp leten i, A ntonio G ram ši je 16. novem bra 1911. godine p o stao stu d en t F akulteta književnosti na grupi za m odernu filologiju. Bio se o p red elio za onu naučnu disciplinu književnost i jezici - za koju je još od najm lađih dana osećao n ak lonost i u kojoj je tokom svog neredovnog i n ep o tp u n o g srednjeg školovanja ipak postizao najbolje uspehe. Zima je bila na pragu. Dani u gradu na severu postajali su sve hladniji, vlažniji, puni magle. Našao je sobu u Korso Firence broj 57, na obali reke Dore. U K aljariju je bar bio sa brato m , ovde p o tp u n o sam , gotovo nikog još nije poznavao. Počeo je d a oseća posledice nervne napetosti i nap o r« kojim a je bio izložen p reth o d n ih m eseci, dok je

52

Vanja Kraljević: Antonio G ram ši-Ž ivot i delo

s p re m a o isp ite. V aljalo je i g re ja ti so b u , n ab a v iti k ap u t, to p lije o d elo . Nije bilo g o to v o n ik a k v o g izgleda d a n ađ e novac i za to. U p is m im a o cu iz tih p rv ih to rin sk ih d a n a i n ed e lja d e ta ljn o je o p isa o svoj položaj i svoje nevolje kao d a bi više želeo d a u b ed i svoje u to d a .n je g o v a stip e n d ija nije v elik a p a ra - ak o bi se m ožda m e rila tro š k o v im a života u G ilarci iz g led ala bi to p o z a m a šn a s u m a - negoli što je tra ž io d a m u p o m o g n u . »Ovih sed am d eset lira - pisao je ocu - sasvim je n ed o v o ljn o i to ću d o k a z a ti čin jen icam a : k o lik o god sam sv u d a tra žio je ftin u sobu, nisam je m o g ao naći za m anje od 25 lira. K ada se od 70 o d u zm e 25 o sta ju 45 lira sa kojim a bi tre b a lo d a se h ra n im , p la ćam za veš (ne m anje od pet lira za pranje, peglanje, itd.) za čišćenje cipela, za osvetljenje so b e, za h a rt iju, p era, m astilo , što sve izgleda m alo ali ipak o d n e s e 40 lira. Š to se is h ra n e tiče, reći ću vam d a je d n o m lek o k o šta 10 ce n ti, ili pet ce n ti je d a n h le p čić od 25 g ra m a . . . Za ru č a k je p o tre b n o ne m anje od dve lire u n a jsk ro m n ijo j k rčm i kao što je b ila o n a u kojoj sam je o do p re n e k o lik o d a n a i gde su m i davali ta n jirić m a k a ro n a za 60 ce n ti i za iste to lik e p a re p a rč e n c e m e sa ta n k o kao list, ta k o d a sam m o ra o je sti šest ili sed am h le p ć ić a i o p e t sam b io g la d an kao p re toga . . . « (Iz pisam a.) K rajem d e c e m b ra , n eg d e uoči B ožića, u novom pism u m o lio je oca d a m u p o šalje 20 lira koje m u je o b eć ao . Tog m e se ca je bio p rim io n a im e s tip e n d ije svega 62 lire u m e sto 70, i 40 je o d m a h m o ra o d a d a g azd arici u n a p re d za k iriju, a 40 za o stalo . B rat D ženaro m u je p o slao 10 lira i ta k o se n a d a o d a će m oći d a k upi zim ski k ap u t, ali je p o sle v ideo d a će m o ra ti jo š d a čeka. Ne zna se šta m u je gore: k ad a h o d a po g rad u d rh te ć i od zim e bez toplog k a p u ta ili k ad a se vrati kući u n eg rejan u so b u u kojoj se još g o re sm rzav a. Ne m ože od h la d n o će ni d a uči, je r je ili p rim o ra n d a še ta po sobi d a bi se u g rejao ili da se u m o ta u p o k riv a če d a bi se za štitio od sm rzav an ja. U takvim o k o ln o s tim a p ro v eo je ćelu zim u, tu prv u h la d n u zim u bez k a p u ta i u n ek o m o d elu p rik la d n o m za to p liju klim u u K aljariju, ali ne za T orino, i p ro le ć e (1912. godine) d o če k ao

Na studijama i u revolucionarnoj školi. . .

53

je - pisao je - u takvom jadnom fizičkom i psihičkom stanju d a je pri govoru b rkao reči. U nekim posebno teškim tre n u cim a kada je studen p ro d ira la do kostiju a n eish ran jen ost i iscrpljenost gotovo sasvim bili savladali njegovu fizičku snagu, priviđao m u se »ogrom an pauk koji je noću stajao u zasedi i silazio da mi siše krv dok sam spavao«. U tre n u tk u slabosti pokajao se što je uopšte došao u Torino, u ledenu sobu, u tu kuću na obali Dore, u tu m aglu koja g a je »razarala«. Ali kada je izdržao prvu, najtežu zimu, bilo mu je jasno da se prek alio za život u T orinu i da se više neće kajati što je došao ili pom išljati na povratak. U prkos svim o d rican jim a i nevoljam a, stu d en tsk i život je otkrivao i svoje lepe strane. Ako je bilo sum orno i sam otno u stu d en tsk o j sobi, na fakultetu je zato bilo živo i bučno. Posle pred avanja na koja je redovno odlazio, nastavljale su se diskusije po hodnicim a i aulam a. Često su m eđusobno raspravljali stu d en ti različitih fakulteta, izazovnih tem a za m lade ljude u to je vrem e bilo n ap retek . G ram šijevu strasi i n ak lonost ka lingvističkim naukam a i ovde su zapazili pojedini p rofesori, M ateo B artoli, na prim er, i U m berto Kozmo, koji je ranije bio pro feso r italijanskog jezika u liceju D etori, koji je G ram ši završio, a sada je već bio poznat kao jed an od najboljih poznavalaca Dantea. T orinski univerzitet bio je tih godina poznat kao »ve­ lika škola p una podsticaja«, nastavni i naučni ce n tar u ko­ jem su predavanja držali neki od tada najpoznatijih italijanskih pravnika, ekonom ista, filologa, filozofa, istorićara u m etn o sti, kao Luiđi Einaudi, ekonom ista velikog ugleda, (posle dru g og svetskog ra ta p redsednik italijanske R epub­ like, od 1948. do 1955. godine) Frančesko Rufini, Đovani Kironi, Arturo Farineli, Đovani Pakioni i drugi. U takvoj sredini i stu d en ta A ntonija G ram šija sve jače je obuzim ala želja za istraživanjem i naučnim produbljivanjem pred m e­ ta koje je studirao, naro čito proučavanje jezika, islorije, li­ teratu re. D isciplina i tem eljitost u radu naročito prvih dveju godina studija nisu m u ostavljale vrem ena ni za kakva dru g a in teresovanja i angažovanja.

54

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

K ad a nije b io n a p re d a v a n jim a ili n a s tu d e n ts k im d is ­ k u sija m a, s lo b o d n e tr e n u tk e p ro v o d io je sa svojim ze m lja­ cim a, S a rd in c im a , koji su k ao i o sta li ju ž n jaci d o la zili u ve­ liki g ra d tra žeći p o sla. I ta d a su ih p ra tile p re d ra s u d e i p r i­ če o n jih o v o m n ezg o d n o m i n e p o u z d a n o m k a ra k te ru , o p re k o j n a ra v i i navici d a k ra d u . Z ato su u to j k rč m i gde su se S a rd in c i o k u p lja li - p rič a o je d o c n ije u šali je d a n o d njih P jero Ćufo, - noževi i viljuške, p o s u đ e i čaše, la n c im a bili p riv e zan i za sto, p o š to se g o s tio n ič a r o čig le d n o p la šio d a sam taj p r ib o r njegovi gosti ne o d n e s u so b o m . Istin i za vo­ lju, o v ak v e c rn o h u m o rn e p o š a lic e n a a d re s u S a rd in a c a n isu p re s ta le ni d o d a n a šn je g d a n a . I d a n a s k a d a se d esi k ak v a k ra đ a ili u b istv o u k ak v o m g ra d u n a k o n tin e n tu s u m n ja p rv o p a d a n a (d o seljen e) S a rd in c e . I k ao što se n e ­ k a d a A n to n io G ram ši b o rio p ro tiv p re d ra s u d a o svojim ze m ljacim a i z lo n a m e rn o g i lažnog p rik a ziv an ja njihovog k a r a k te r a i m e n ta lite ta , to su isto i d a n a s p rim o ra n i d a č in e svi p ro g re s iv n i ljudi S ard in ije. P risn ije p rija te ljs tv o na p rvoj g o d in i stu d ija G ram ši je sk lo p io sa C ezarom B erg e ro m , svojim d ru g o m sa k o n k u r­ sa za stip e n d iju F o n d acije »K arlo A lberto«, i d v o jico m d r u ­ gih ko leg a sa fa k u lte ta , K am ilom B ero m i A nđelom T aš­ kom , sin o m je d n o g ra d n ik a so cijaliste. G o d in u d a n a m lađi od G ram šija, T ašk a je već bio ak tiv an u re d o v im a to rin sk e so c ija listič k e o m la d in e . U p ro le ć e 1912. godine, to k o m te p rv e g o d in e stu d ija, d o šlo je i d o bližeg p o zn a n stv a i p rib li­ žav an ja A n tonija G ram šija i P alm ira T oljatija, koji je s tu d i­ ra o n a P rav n o m fa k u lte tu , no jo š se nije in te re s o v a o za p o ­ litik u i za so c ija listič k e ideje koje su na izvestan n ačin bile u m o d i m e đ u m lad im ljudim a; ideje koje su, m e đ u tim , bile d a le k o od d ru š tv e n o -e k o n o m s k e , k u ltu rn e i p o litič k e re a l­ n o sti o n d a š n je Italije. Na se m in a ru kod p ro fe s o ra rim sk o g prav a Đovanija Pakionija student Toljati je branio jednu svoju tezu koju je istraživao. To je bio m e to d ra d a ovog p o ­ zn a to g p ra v n ik a i ped a g o g a - zadavao je te m e s tu d e n tim a koje su o ni istraživali i p o to m dokazivali p red širim s k u ­ po m s tu d e n a ta . Toljati je im ao za d atak d a do k aže ili o p o ­ v rg n e a u te n tič n o s t rim sk o g za k o n a X II ta b lic a. D okazivao

Na studijama i u revolucionarnoj školi...

55

je njihovu au ten tičn o st polem išući sa onim a koji su je os­ poravali. M eđu s tu d en tim a koji su ga slušali bio je i Gramši. Bila je to tada redovna praksa da studenti sa drugih fa­ kulteta slušaju predavanja p rofesora i onih p red m eta koje nisu učili sam o ako su ta predavanja bila na glasu kao za­ nim ljiva i sadržajna, a takođe i da p rate sem inarske radove i diskusije o njim a na drugim fakultetim a. Po završenoj dis­ kusiji izašli su zajedno i nastavili razgovor o Toljatijevoj tem i. »To je bio početak - napisaće docnije Palm iro Toljati - onih d iskusija koje ćem o posle toga voditi još mnogo puta, u dru kčijim oblicim a, sa sasvim drukčijim iskustvom i u drugim okolnostim a, o večitoj tem i ljudske istorije, m a­ tice svega onoga što ljudi znaju i m ogu da znaju.« Tih prvih m eseci u T orinu A ntonio Gram ši nije se ak­ tivno bavio politikom niti je još sarađivao sa m ladim soci­ jalistim a. Nije još ni ispoljavao nam eru da se upiše u Soci­ jalističk u p artiju Italije iako je bio upoznat sa socijalistič­ kim idejam a o stvaranju jednog drukčijeg, pravednijeg d ru štv en o g p o retk a i o po tre b i b o rb e za to novo društvo. U žiži njegovog d ru štv en o g i političkog interesovanja i angažovanja još uvek je prev ash o d n o njegova uža dom ovina, Sardinija, i on je u tom e ja sn o op red eljen protiv politike koju vlade u Rim u vode p rem a S ardiniji i jugu uopšte, koji, p rem a m nogim zvaničnim m išljenjim a i ocenam a, p re d ­ stavlja kam en o vratu Italije zbog kojeg ona ne m ože brže d a se k reće n apred. S indignacijom je odbacivao pokušaje da se čak »naučno« dokaže da su uzroci zaostajanja južnih k rajeva u biološkoj inferiornosti tam ošnjih ljudi, organs­ koj n esp o sobnosti, u njihovom varvarstvu. Na Sardiniji su čak pro n alazili neke zločinačke zone u kojim a su deca još sa m ajčinim m lekom sisala bacil krim inala. P atriotizam m ladog S ardinca G ram šija dubo k o su vređala takva shvatanja i slične teze koje su prihvatali i poje­ dini pisci koji su, d a ironija bude veća, sebe sm atrali soci­ jalistim a. »Mogu to da kažem sa punom sigurnošću - reći će Toljati - je r je to bila tem a naših prvih razgovora tam o pod starim trem om U niverziteta u T orinu na koji sm o ob­ ojica bili došli iz liceja sa S ardinije . . . Njegovo (Gramšije-

56

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

vo) d u š e v n o s tan je u to v rem e, u p rvim g o d in a m a m la d o s ­ ti, b ilo je ne sam o p o n o s ito sa rd in sk o , nego, re k a o bih, sard in istič k o . On je d u b o k o o se ć a o neg o d o v a n je, za jed n ič k o svim lju d im a sa S ard in ije, p ro tiv n e p ra v d i u čin jen ih ostrvu. To se i k od njega razvilo u p ro te s t p ro tiv k o n tin e n ta la ca i k o n tin en ta .« Sa p re z iro m je m lad i G ram ši o d b a c iv a o »objašnjenja« o z a o sta lo s ti S a rd in ije koja su k ru žila u je ftin im d e lim a p o ­ je d in ih so cio lo g a i p o litič a ra i u k azivao na p ra v e u zro k e ta k v o g stan ja. O stala je č u v e n a je d n a njegova m e ta fo ra o u z ro c im a siro m a štv a o s trv a koje je s m a tra o p riro d n o je d ­ nim o d b o g atijih reg io n a Italije, ali čiji razvoj nije bio n i­ čim p o d s tic a n i p o m a g an , čije su b o g atstv o c k sp lo a tisa li d ru g i. »T reb a d a za m islite S a rd in iju - p isao je on - kao p lo d ­ n o i ro d n o p o lje kojem tu p lo d n o s t d aje je d n a p o d ze m n a žila k oja d o v o d i vod u sa u d a lje n e p la n in e . Izn e n a d a vi vi­ d ite d a j e po lje p o s ta lo b es p lo d n o . T am o gde su se d o b ijale b o g ate žetv e sa d a ji* sam o tra v a sp rž e n a su n cem . Vi tra žite u zro k e te n e s re ć e ali je n ik a d a n e ć e te naći ak o ne izađ ete van m e đ a svoga polja, ak o svoje tra žen je ne u s m e rite p r e ­ m a p la n in i sa koje je v o d a dolazila, ako ne s h v a tite d a je m n o g o k ilo m e ta ra d a le k o o d a tle je d a n zlo b n ik ili je d a n eg o ista p re s e k a o tu v o d en u žilu koja je d av a la p lo d n o s t va­ šem polju.« A luzije su ja sn e . Ne m ogu se na sam oj S ard in iji tražiti, jo š m an je naći, uzroci n jene ek o n o m sk e b ed e i k u ltu rn e za­ o sta lo sti. K rivci su izvan n je n ih m e đ a - vla d aju ća k lasa u Italiji, p o litič k e snage koje su na vlasti. B o rb a za e m a n c i­ p ac iju S ard in ije i svih o sta lih k rajev a n eraz v ije n o g italijansk o g ju g a z n a čila je, p re m a tom e, b o rb u p ro tiv te i takve zv an ičn e p o litik e p re m a za o stalim reg io n im a , p o litik e koja je fav o rizo v ala razvoj p riv a tn e k a p ita lis tič k e in d u s trije na se v e ru i o g ro m n o b o g ać en je n je n ih v lasn ik a na ra č u n zaos­ ta jan ja i e k s p lo a ta c ije juga. P osledice tak v e p o litik e bile su ne sam o na S ard in iji nego i na će lo m italijan sk o m ju g u o čig led n e. O ne će se o sećati sve d o d an a šn jeg v re m e n a i jaz izm eđu zaostalog juga i visoko razvijenog severa ostaće najb o ln ija r a n a n a te lu sa v re m e n e Italije.

Na studijama i u revolucionarnoj školi. . .

57

In stin k tivna p o b u n a m ladog S ardinca protiv takve n ep rav ed n e i ek sp lo a tato rsk e politike vladajućih politič­ kih snaga, protiv takvog društveno-ekonom skog i politič­ kog sistem a u zemlji p o step e n o se zato p reo b rać ala u svesno o p redeljivanje za m enjanje takvog stanja, za nem irenje sa sudbinom , za prih v atan je ideja o dru štv u koje se izgra­ đuje na tem eljim a ekonom ske ravnopravnosti, socijalne p ravde i političkih sloboda, za socijalističke ideje, jednom rečju, o kojima je im ao prilike da sluša i čita dok je bio u liceju u K aljariju. »Kada je došao sa S ardinije, A ntonio Gram ši je već bio so cijalista - navodim o Toljatijevo mišljenje. - M ožda je to više bio po in stin k tu b u n ta svojstvenog m ladom intelek­ tualcu iz provincije negoli zbog toga što je on već bio us­ vojio celovit sistem razm išljanja.«1 U novoj sredini, u d o d iru sa je d n o m novom d ru štv e ­ nom stv arn ošću, u sve češćem k o n ta k tu sa b orbenim o d re ­ dim a to rin sk e rad n ičk e klase, p red novim dokazim a i prim erim a n ep ravdi postojećeg d ruštveno-ekonom skog i po­ litičkog sistem a i vlasti buržoazije, m ladi G ram ši će se još brže približavati onom p resu d n o m tre n u tk u u svom životu kada će po stati socijalistički aktivista. Na kraju prve godine studija, 1912. godine, pokušao je da polaže neke ispite iz prve godine ali je m orao da konstatuje da ipak nije im ao dovoljno snage za intenzivnije učenje i p rip re m an je ispita posle zim e koja g aje iscrpla d o ­ k raja i p ro leća koje m u nije d onelo m nogo p ro m en a n abo­ lje. Iz pisam a kući vidi se da se loše osećao, da nije mogao da misli i d a išta radi, jedva je čekao da dođe kući, da se pod južnjačkim suncem o dm ori i ogreje, da p ro šeta sardinskom obalom nadajući se da će p restati, i glavobolja zbog koje nije m ogao č e stito ni da spava. G lavobolja koja je još ta d a p očela da ga m uči p ratiće ga i svih docnijih godina i zagorčati m u m noge dane i noći. Proveo je leto u Gilarci. Davao je časove iz latinskog i grčkog jezika je d n o m učeniku koji je im ao popravne ispite, Palmiro Togliatti: »Antonio Gram sci«

58

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

ali je m o ra o i to d a p re k in e d a bi o tiša o n a o d m o r i o p o ­ rav ak u m e sto B oza M arin a na m o rs k o j obali. K ad a se u je s e n v ra tio u T o rin o p rv o s to je u ra d io bilo je d a n a đ e d ru g u s o b u je r m u je u onoj p rvoj »život bio p o ­ sta o n ep o d n o šljiv ,« ali ni u novoj, k o ja je s a d a b ila bliže c e n tr u , u Ulici S an M ašim o b ro j 33, nije b ilo m no g o bolje. P ro m e n io bi i tu, ali za p ris to jn iji sm ešta j njegova s tu d e n t­ sk a s tip e n d ija od s e d a m d e s e t lira b ila je isuviše n ed o v o lj­ na. Već u n o v e m b ru je d a o i p rv e is p ite n a stu d ija m a - iz g eo g rafije i iz g rč k e i la tin s k e g ra m a tik e , a za tim iz svog o m ilje n o g p re d m e ta ko d p ro fe s o ra Đ arto lija - iz lin g v isti­ ke, d o b iv ši najv išu o c e n u i p riz n a n je - 30 i p o h v alu . Sa n o v o m , 1913. g o d in o m , ra d n ič k i p o k re t u T o rin u d o b ija o je novi za m ah , ja č a o je u sve o štrije m s u k o b u sa k a ­ p ita listič k im v la sn ic im a in d u s trije re š e n im d a se nepop u stljiv o šć u i silo m s u p ro ts ta v e ra d n ič k im za h tev im a. Ali ni ra d n ic i n isu sed eli s k rš te n ih ru k u . S irile su se i ja č a le sin d ik a ln e o rg an izacije. U p rk o s re fo rm is tič k o m stav u r u ­ k o v o d stv a S o cijalističk e p a rtije koje je čak o d o b rilo ulazak Italije u ra t za osv ajan je Libije, s o c ija listič k e ideje n ailazile su n a sve širi o djek u ra d n ič k im m a sa m a, p o g o to v u m e đ u m ladim , kvalifikovanim m etalcim a. Isključenje trojice re ­ fo rm istič k ih v ođa S o cijalističk e p artije , B isolatija, K abrinija i B onom ija, koji su odobrili italijansku intervenciju u Li­ biji, (što je i dalo povoda p rem ijeru Đovaniju Đ olitiju d a u P re d s ta v n ič k o m d o m u izjavi da su italijan sk i socijalisti »stavili K arla M arksa na tavan«), na k o n g resu u R eđo Emiliji 1912. g o d in e, zn a čilo je izvestan z a o k re t P artije ulevo. Tu p ro m e n u su, m e đ u tim , p o je d in i novi m ladi p artijsk i li­ deri posle toga doveli do suprotne krajnosti, do »maksimalizma« koji će du g o g o d in a o p te re ć iv a ti S o cijalističk u p a r­ tiju Italije. S im bol i n ajizrazitiji p re d s ta v n ik to g novog, to ­ bože re v o lu c io n a rn o g k u rs a bio je d ire k to r p artijsk o g dnevnika »Avanti«, učitelj iz Rom anje, B enito M usolini. R at u Libiji p o če t 29. s e p te m b ra 1911. g o d in e tre b a lo je, po oceni prem ijera Đ olitija i generala, da bude relativ­ no k ra tk a i b rza v ojna e k sp e d ic ija kojom bi Ita lija o stv arila svoje »pravo« na ovu bivšu tu rs k u k o lo n iju u sev ern o j Af­ rici. N aim e, k ad a su ta d a šn je e v ro p sk e sile d elile p o sled n je

Na studijama i u revolucionarnoj školi...

59

tu rsk e kolonije u severnoj Africi, Rim je istakao zahtev za Libijom u koju su se poslednjih godina doselili mnogi Italijani i tam o otvorili priv red n a preduzeća, banke i škole. T urska nije, m eđutim , pokazivala sprem nost da ustupi Li­ biju, štaviše, počela je da podstiče dom aće stanovništvo pro tiv italijanskih doseljenika. Jedan brod natovaren puš­ kam a i m unicijom upućen je iz C arigrada (Istam bula) u Tripoli, u Libiji, što je i dalo povoda italijanskoj vladi da od Turske ultim atum om zahteva vraćanje broda. K ada je tu r­ ska vlada odbila ultim atum , Rim je objavio rat Turskoj i za k ratk o vrem e bili su o k u p ira n i libijski gradovi na obali S redozem nog m ora. Ali to nije bio kraj m unjevitog rata. P otrajao je sve do 18. o k to b ra 1912. godine, kada je u jed­ nom švajcarskom gradu p otpisan m ir. T urska je ustupala Libiju Italiji uz izvesnu novčanu naknadu. O bavezala se da će povući svoje tru p e sa libijske te rito rije posle čega će Ita­ lija vratiti ostrva D odekanez Turskoj. M eđutim , turski ko­ m an d an t Enver-bej nije priznao ovaj m ir i nastavio je geril­ ski rat koji je po trajao još nekoliko godina. I po sledice ra ta svaljivane su na radničku klasu i se­ ljaštvo. R adne slojeve je najteže pogađalo poskupljenje ži­ vota izazvano ekonom skim posledicam a ratn e avanture. Na p ro te ste izgladnelih seljaka vlada je odgovarala slanjem tru p a i plo tunim a, kao što se desilo u m estu Roka Gorga, 1913. godine, južno od Rima. Javnost je s gnušanjem osu­ dila ovaj ni prvi ni poslednji akt nasilja nad golorukim , gladnim narodom , akt koji nije bio retk o st nego redovna p rak sa u sličnim prilikam a, iako je vlast d ržala vlada sa­ stavljena od p red sta v n ik a političkih snaga koje su sebe sm atrale d em okratskim . S ocijalistička partija i G eneralna k o nfederacija rad a sprem ale su se na generalni štrajk u celoj zemlji u koliko se negde ubuduće ponovi slučaj Roka Gorge. U takvoj naelektrisanoj atm osferi počinjao je 19. m ar­ ta 1913. godine u T orinu jedan od najvećih i najdužih štraj­ kova 6.500 rad n ik a autom obilske industrije, koji je na stu ­ d en ta G ram šija ostavio dubok utisak, je r ga je posm atrao iz n ep o sred n e blizine, je r mu je otkrivao nove vidike i je-

60

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - liv o t i delo

d an novi svet na n a jn e p o s re d n iji a tim e i na n aju p ečatljiv iji način , sv et koji ga je sve m an je o stav ljao ra v n o d u šn im . K ada su s in d ik a ti p ro g la sili štrajk , vlasnici p re d u z e ć a z a p re tili su d a će svaki onaj koji se ne javi na p o sao do 25. m a rta b iti o tp u š te n . P retn ja nije im ala nik ak v o g efekta. R ad n ici iz fa b rik a »Fiat«, »Spa«, »Lanča«, »Itala«, »D iatra«, isti o ni koji su štra jk o v a li i p re th o d n ih g odina, nisu se v ra ­ tili u p o g d n e nego su se s p re m a li i o rg an izo v ali za dužu b o rb u . U p a rk u M ikelini, n a o b ali rek e Po, bila je u s p o sta v ­ ljen a n ek a v rsta š tra jk a č k o g šta b a u kojem su se rad n ici sv ak o g ju tr a o k u p lja li i d o g o v a ra li o daljim ak c ijam a. Tu su p rim a n i i an a liz ira n i izveštaji o to k u štrajk a. Tu su se s in ­ d ik a ln i ru k o v o d io c i n e p o s re d n o d o g o v arali sa p re d s ta v n i­ cim a štra jk a č k ih o d b o ra iz fa b rik a o d aljim p o te z im a i k o ­ racim a. M eđu n jim a isticala se figura B ru n a B ocija, ta d a š ­ njeg i b u d u ć e g is ta k n u to g s in d ik a ln o g vođe, koji je bio se k ­ r e ta r FIOM -a (F ed erac ije ita lija n sk ih m e ta lsk ih rad n ik a), dva p u ta p o slan ik , a od 1925. bio je g e n e ra ln i s e k re ta r G e­ n e ra ln e k o n fe d e ra c ije rad a. (N acisti su ga u b ili u R im u 4. ja n u a r a 1944. godine.) Na im p ro v izo v a n o j trib in i sm en jiv ali su se ra d n ič k i g o v o rn ic i. T okom tri m e se ca, u a p rilu , m aju i ju n u , taj p ark je bio sv o jev rsn a p o litič k a i s in d ik a ln a šk o la to rin sk ih m e­ ta la c a i d ru g ih ra d n ik a u kojoj se k alila k la sn a svest štrajkača, s tic a la d ra g o c e n a isk u stv a i p o u k e koje će, videće se u sk o ro , d o b ro doći u novim , jo š težim i složenijim uslovim a k la sn e b o rb e i b ita k a to k o m prv o g sv etsk o g ra ta i posle njega. Tog p ro le ć a 1913. g o d in e ovaj im p o zan tn i štrajk m e­ ta la c a d ao je p e č a t goto v o čitav o m životu T orina. K ako su s tu d e n ti p rim a li i p ra tili te d o g ađ a je, kakav su u tisa k o stav ljali na njih, za p isao je Toljati: »U p rep o d n ev nim ča so v im a k ad a sm o n a p u š ta li d v o ra n e za p re d a v a n ja i iz d v o riš ta izlazili na u licu k reću ć i p re m a Pou, s re ta li sm o m n o štv o ljudi d ru k č ijih od nas, koji su išli istim p u te m . Či­ ta v a je d n a m a sa k re ta la se p re m a reci i p ark o v im a na n je­ noj o b ali . . . A ta m o sm o i mi išli p rid ru ž u ju ć i se ovim lju­ dim a; slu šali sm o n jihove razgovore; g ovorili sm o sa njim a i in te re s o v a li se za n jih o v u b o rb u . Na prvi p ogled izgledali

Na studijama i u revolucionarnoj školi. . .

61

su d rukčiji od nas studenata; izgledali su kao neki drugi ljudski rod. Ali drugog ljudskog roda nije bilo.« Štrajk je trajao devedeset i šest dana i završio se poho­ dom rad n ik a. F ront poslodavaca, koji je od sam og početka pokušavao da štrajk spreči zauzim anjem čvrstog stava nep opuštanja, odbacujući na laj način dotadašnju đolitijansku tak tik u traženja ko m p ro m isa i održanja socijalnog m ira i saradnje poslodavaca i radnika, m orao je da shvati da je sada im ao p red sobom m nogo organizovaniji pokret m lade rad n ičk e klase nego što je to bilo juće. Antoniju G ram šiju nije m ogla da pro m ak n e ta nova okolnost koja se, uostalom , i te kako d u b o k o osetila u celoj javnosti ve­ likog in d u strijskog grada. Približavao se i kraj d ru g e G ram šijeve univerzitetske godine (1912-13) u kojoj m u još uvek strast za filološkim istraživanjim a, za izučavanjem istorije i književnosti, nije ostavljala gotovo nim alo slobodnog v rem ena za druga interesovanja, za d ru g a angažovanja. U p rilik am a u kojim a je i dalje živeo, činilo se d a je to p o tp u n o predavanje studija­ ma bila njegova je d in a u teh a i je d in a razonoda. O sećao se usam ljenim . Nije m ogao da stvara širi krug prijatelja ne sam o zato što je po svojoj sardinskoj prirodi bio n en av ik nut na brza i laka poznanstva, nego i zbog toga što nije im ao novca da bi m ogao da odlazi u pozorišta i bioskope, d a posećuje kafane i klubove i sva druga m esta gde se o k u p ljala to rin sk a m ladež, gde su se nalazili stu d en ­ ti i m ladi intelektualci. Kao nekada na besplatnom korzou u K aljariju, tako je i sada u T orinu je d in o m ogao da šeta noću po onim ulicam a u gradskom c e n tru što liče na p ro ­ stran e hod nike ili trem ove je r su natkrivene kućam a. 1 da sa d rugovim a sa svog i sa drugih fakulteta raspravlja o te­ m am a koje su tada plenile pažnju m ladih. M eđu retkim prijateljim a koje je im ao bio je profesor M ateo B artoli sa kojim je u tim noćnim šetnjam a po torinskim ulicam a raspravljao o jeziku i književnosti. N apisaće m nogo godina docnije, sećajući se sa poštovanjem i ljubav­ lju svog uvažavanog nastavnika, da je je d n a od najvećih in­ telek tu aln ih griža savesti u njegovom životu bila ta što je

62

Vonja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

r a z o č a ra o svog n e z a b o ra v n o g p ro fe s o ra B a rto lija koji je p o la g a o v elik e n a d e u njega, A n to n ija G ram šija, k a o b u d u ­ ćeg v rsn o g lin g v istu . S tip e n d ija o d 70 lira nije b ila d o v o ljn a ni za n a js k ro m ­ niji život, ča k ni za d o v o ljn o h ra n e ; n a sta v lja lo se za to i p o ­ g o rša v a lo s ta n je n e is h ra n je n o s ti i fizičke is c rp e n o sti, a p o ­ g o to v u je d o la z io u te šk u s itu a c iju k a d a je m o ra o d a kons ta tu je d a j e za knjige p o tro š io više n ego što je s m e o i m o ­ gao. Ip ak se te n av ik e d a k u p u je knjige koje je že leo d a im a, p o g o to v u o n e o S ard in iji, n ik a k o nije m o g ao d a o d re k n e . U ju lu 1913. g o d in e o tp u to v a o je kući p o n o v o željan o d m o ra i to p lije klim e. P re th o d n o je m o ra o d a o b av e sti u p ra v u fo n d a k o ja je d av a la stip e n d ije d a iz z d ra v stv e n ih razlo g a nije bio u sta n ju d a u ju n s k o m ro k u p o la že isp ite i m o lio d a se to uzm e u obzir. K ao m ač n ad glavom i n je m u i o sta lim s tip e n d is tim a s ta ln o je visila p r e t n j a d a ć e m u isp ­ la ta stip e n d ije b iti u s k ra ć e n a u k o lik o n a v rem e ne b u d u p o la g ali isp ite, p a je sv ak ak o i to bio je d a n od u z ro k a n je­ gove sve izražen ije n e rv n e n a p e to sti. Tog le ta i p o č e tk o m je se n i ra z b u k ta v a la se u celoj I ta ­ liji p o litič k a k a m p a n ja p re d o p š te p a rla m e n ta rn e izbore za k azan e za o k to b a r 1913. g o d in e . V eliku n o v in u u p o ređ enju sa ra n ijim iz b o rim a p re d s ta v lja lo je to što je b ira č k o p ra v o sad a bilo p riz n a to i n e p ism e n im a . P o gotovu za S a­ rd in iju , gde je p re m a je d n o m p o p is u iz 1911. g o d in e 58 odsto s ta n o v n ištv a iznad šest g o d in a bilo n ep ism en o , ta prom e n a je m o g la d a im a d a le k o s e ž n e i te šk o sagledive posledice. Jer, o d je d n o m se b ro j b ira č a p o p e o sa 42 h iljad e na 178 hiljad a. V aljalo se b o riti za g lasove tih novih bira ča. M nogi u to m e nisu b ira li s re d stv a , k ak o je u o sta lo m bilo u tra d ic iji o strv a. P re d iz b o rn e p o litič k e b itk e i p o le m ik e im ale su na S a­ rd in iji, k ak o se i m oglo o če k iv ati, je d n u o s n o v n u tem u: sa­ d ašn ji p o lo žaj o strv a, z a o sta lo st i s iro m a štv o c e lo g italijansko g ju g a , sve teži položaj ra d n ik a i ru d a ra , d alje sirom ašen je i raslo jav an je s re d n jih i sitn ih seljaka, sve teži oblici iz rab ljiv an ja a g ra rn ih n a p o lič a ra i bezem ljaša, seoskog p ro le ta rija ta . P o lem ik a je p o čin jala i ra s p la m s a v a la se na

Na studijama i u revolucionarnoj školi. . .

63

stran icam a listova »La voće« (»Glas«), »Unita«, (»Jedin­ stvo«), »Riform a sociale«, (»Socijalna reform a«) i drugim glasilim a i časopisim a, na političkim trib in am a i zborovi­ ma. Najžešćoj kritici bila je p odvrgnuta ekonom ska politi­ ka vlade u Rimu. Jed n a g ru p a m ladih sard in sk ih in telek tu alaca objavila je u listu »La voće« 28. avgusta 1913. godine, u jeku predizborne kam panje, jedan d o k u m e n t koji je predstavljao arg u m entovanu i snažnu k ritik u ekonom ske politike rim ske vlade. Oni su dokazivali da je pro tek cio n ističk i režim, za­ veden rad i favorizovanja razvoja industrije na severu, teš­ ko pogađao nejaku i nezaštićenu priv re d u juga, pogotovu Sardinije. U zavođenju p ro te k cio n ističk ih m era autori su videli glavni uzrok »zaustavljanja razvoja, rastuće bede i n ezaposlenosti rad n ih m asa, skupoće nam irnica, odlaska p o ljo p riv red n ik a sa sela, em igracije . . . Da bi se favorizovale neke industrije za koje je iskustvo pokazalo da im za­ štita nije p o tre b n a ili su a p so lu tn o nesposobne da žive i da se razvijaju bez nje, o su đ en a je eko nom ija juga na bedno ži­ votarenje«. Zbog visokih ca rin sk ih dažbina veštački su po­ većane cene gotovih proizvoda, m ašina i oprem e, koji su bili n eo p h o d n i sardinskoj privredi. Na m ere p ro tek cio n iz­ ma koje je zavela rim sk a vlada nije se dugo čekao odgovor italijanskih p riv re d n ih p a rtn e ra . S ardinija se našla u neza­ vidnoj situaciji da joj je gotovo onem ogućen izvoz na inost­ ran a tržišta njenih najboljih proizvoda - stoke, vina, ulja, voća i sireva. Trgovina sa F rancuskom , na prim er, u koju su izvožene velike količine p ro d u k a ta sardinske poljopriv­ rede, uključujući i stoku, gotovo je sasvim prestala. A utori d o k u m e n ta tražili su saglasnost i m oralnu po d ­ ršku svih n ap red n ih S ardinaca, kao i finansijsku pom oć za bu d u će inicijative i akcije koje će preduzim ati ubuduće. N ovčana pom oć je bila p o tre b n a za finansiranje delatnosti G rupe za akciju i an tip ro te k cio n ističk u propagandu, koju su ta k o đ e osnovali m ladi intelektualci. A ntonio G ram ši pi­ sao je iz G ilarce au to rim a d o k u m e n ta i članovim a G rupe za akciju i dao im svoju pun u podršku. List »La voće« je to zabeležio u svom broju od 9. o k to b ra 1913. godine i, koliko

64

Vatija Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

se zna, b ilo je to p rvi p u t d a se u je d n o m ja v n o m g lasilu n a ­ vodi im e s tu d e n ta A n to n ija G ram šija a n g a žo v an o g u je d n o j p o litič k o j a k c iji.1 S to se više p rib liž a v a o 26. o k to b a r, d a n k ad a je na S a­ rd in iji tr e b a lo iz a b ra ti d v a n a e st p re d s ta v n ik a za p a rla ­ m e n t u R im u, ra s la je n eizv esn o st i n ag lašav alo se pitanje: šta će zn a čiti u če šće n ovih 136 h iljad a bira ča? To je p o s e b ­ no z a n im a lo v la d aju će p o litič k e snage koje su o sećale da im je m o ž d a u g ro žen m o n o p o l vlasti. Do ta d a su izbori sa m n o g o m a n jim b ro je m b ira č a bili s tv a r koja se re ša v a u užem k ru g u z a in te re so v a n ih lo k a ln ih p o litič a ra , p re d s ta v ­ n ik a v lasti i p o licije. K o ru p cijo m , p ritis c im a ili sam o pretn ja m a m o g lo se d o s ta la k o i e fik a sn o u tic a ti na o p red eljenje re la tiv n o m a lo g b ira č k o g tela. S ad a sa č e tiri p u ta ve­ ćim b ro je m b ira č a to više nije izgledalo ta k o je d n o sta v n o - ip ak ne bi b ilo m o g u ć e k o ru m p ira ti to lik e h iljad e ljudi, za ta k o n e š to ip a k n ik o n ije bio s p re m a n d a plati. H oće li se novi b ira či, m a h o m siro m a šn i, o b e s p ra v lje n i i n e p rija ­ teljsk i ra s p o lo ž e n i svet, o p re d e liti za so cijaliste? P itanje je bilo u m e sn o iako S o c ija listič k a p a rtija u to v rem e, k ak o je već re č e n o , nije p re d s ta v lja la veću i u tic a jn iju p o litič k u sn ag u n a o strv u . P o litičk im p re d iz b o rn im o k rš a jim a p r e ­ th o d ile su d ve g o d in e stag n a cije so c ija listič k o g p o k re ta . P artiji su n e d o s ta ja li s p o so b n i m lađi k ad ro v i i ak tiv isti, nije b ilo ni fin a n sijsk ih sre d sta v a . O naj m ali b ro j so cijalista kojih je ta d a bilo na S ard in iji n alazio se p re d goto v o n e m o ­ gućim z a d a tk o m d a o b n o v i i p o k re n e p o je d in e o rg an izaci­ je i sek cije i d a se izbori za p o b e d u s o cijalističk ih p o s la n ič ­ kih k a n d id a ta . Z a d atak je b io u to lik o teži što se p re m a so ­ c ija lis tim a sa d a n a ša o je d in s tv e n i fro n t svih k o n ze rv a tiv ­ n ih sn ag a n a o s trv u i van njega, koji je d o ta d a u n ek o lik o b io p o d eljen . T adašnji » sardinizam « v la d aju ćih p o litič k ih i e k o n o m sk ih sn ag a na o s trv u n aje d n o m je d o b io d ru k čiji k a ra k te r. On je ra n ije najčešće bio u s m e re n p ro tiv vlade u R im u, ali n e za to što su te snage s tv a rn o h te le d a b ra n e in­ te re s e S a rd in ije i d a se zalažu za njen e k o n o m sk i i k u ltu rn i 1 Giuseppe Fiori: »Vita di Antonio Gramsci«.

Na studijama i u revolucionarnoj ško li...

65

p rep o ro d , nego zato što su njihovi politički predstavnici bili zapostavljeni u pogledu uključivanja u nacionalnu vla­ du u Rimu, pri raspodeli m inistarskih reso ra i, uopšte, p ri­ likom d odeljivanja visokih i unosnih položaja u državnom a p a ra tu i ce n trim a ekonom ske i političke moći. Reč kapi­ talista i ag rarnih v eleposednika sa Sardinije zato se slabo mogla čuti, njihov uticaj, radi zaštite sopstvenih interesa, nije se mogao jače osetiti. K ritika i bogatih i sirom ašnih k retala se, dakle, istim kolosekom iako su im polazišne tač­ ke i ciljevi bili d ijam e traln o suprotni. Pred neizvesnošću koju su donosili o k tobarski izbori vladajuće p olitičke snage na Sardiniji sada su potražile sa­ veznike na onoj stran i koju su do tada tako često i bespoš­ tedno optuživale - kod vlade u Rimu, kod njenih pred sta v ­ nika i u njenim kasam a. U zvaničnim javnim glasilim a k ri­ tički in to n iran i članci i pam fleti ustupili su m esto te k sto ­ vima punim p atrio tsk e sadržine i po d ršk e n aporim a vlade da se ob ezbede d o d atn i troškovi izazvani ratom u Libiji. Umesto ran ije k ritik e što su m ladi slati na libijski front da uzaludno ginu, sada je isticano njihovo herojsko ponašanje i žrtvovanje. N ađene su nove reći pohvale i priznanja ko­ m a n d an tim a tru p a čiji su vojnici bez ustezanja i oklevanja pucali po m asam a štrajkača, rad n ik a i seljaka. Iako bez m nogo ubedljivih argum enata, pisalo se d a je vlada u Rimu do tada o d o b rila ogrom ne sum e novca za ubrzanje eko­ nom skog i k u ltu rn o g razvitka Sardinije. Jednom rečju, sve snage p rin u d e i sile bile su na ostrvu jed in stv en o i efikasno m obilisane za pod ršk u vladinim k an d id atim a za p arlam en t. Pritisak na radnike i ru d are bio je otv o ren - sam o okupljanje ili isticanje ekonom skih zahteva u vrem e p red izb o rn e kam panje kvalifikovano je kao p restu p za koji je najblaža kazna bila izbacivanje sa posla. Socijalistički listovi bili su zabranjivani pod optužbom da rasp iru ju klasnu m ržnju i da rem ete »mir izm eđu kapitala i rada«, d a podstiču na pobunu, vređaju kralja, klevetaju državne ustanove, itd. Ipak je u izbornom okrugu Iglezias pobedio socijalis­ tički kan d idat Đ uzepe K avalera, koji je još ranije bio na5 Antonio GramSi - Život i dclo

66

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

p u s tio S a rd in iju digavši ru k e od šire n ja s o c ija listič k ih id e ­ ja n a o strv u . S ta ln o se n a s ta n io u Đ enovi. P red iz b o re sard in s k i so cijalisti su ista k li njegovu k a n d id a tu ru i on je bio iz ab ran . U O ris ta n u je p o b e d io m lad i re fo rm is ta F eliče Porćela, a u N u o ru k a to lik F ra n č e s k o D ore. U speh je bio r e ­ la tiv a n , ali ak o se uzm u u o b z ir o k o ln o s ti u k o jim a se raz­ v ijala iz b o rn a k a m p a n ja , p re tn je i p ritis c i k o jim a su g ra đ a ­ ni bili izloženi, vid e lo se d a j e č v rsti fro n t svih re a k c io n a r­ n ih sn ag a ip ak p o n e g d e bio n ačet. A n to n io G ram ši se v ra tio sa S a rd in ije u T o rin o p o č e t­ k o m n o v e m b ra 1913. g o d in e d a bi n a sta v io stu d ije. Izbori su bili za v ršen i, m ir se, b a r p riv id n o , p o n o v o v ra tio na u li­ ce i trg o v e. Sve što je v ideo i d o živ eo tih m eseci na svom o s trv u za m lad o g S a rd in c a je bilo od su d b in sk o g , p re s u d ­ nog značaja. To se vidi iz kaziv an ja njegovih d ru g o v a i k o ­ lega iz tog v re m e n a . P isao je A nđelu T aški iz G ilarce, i u to m p is m u se v id e lo k o lik o je bio im p re s io n ira n p ro m e n a m a n a s ta lim u se lim a i m alim m e stim a S a rd in ije gde je ve­ lik a m a sa ljudi, p re svega seljak a, p rvi p u t b ila u p rilici da se posluži svojim biračkim pravom , koje najčešće nije zn ala d a is k o ris ti za svoje d o b ro . Ili su ih s p rečav a li u to m e. D u bok u tisa k o stav ilo je na G ram šija o n o što je video po se lim a S a rd in ije - seljaci su išli na g lasan je sa ušivenim d že p o v im a na p a n ta lo n a m a . Razlog je bio je d n o sta v a n - na taj su se n ač in o b ez b eđ iv ali d a im p olicijski ag en ti u civilu ne strp a ju u dže p o v e nož i ta k o d aju p o v o d a k a r a b i n je r i­ m a d a p o h a p s e na d e s e tin e i s to tin e tih ja d n ik a » uhvaće­ nih« u p re s tu p u d a su »nosili h la d n o oružje«. Tim e bi bili sp re č a v a n i d a glasaju i vladin k a n d id a t je bio sigurniji u p o b e d u . To saznanje, ta svest o re a k c io n a rn o m k a ra k te ru b u ržo azije, vlasti i držav e bila je p rv a o sn o v a njegovog p o ­ litič k o g m išljenja. Takvi p riz o ri i razm išljan ja o njim a, n a ­ vodili su G ram šijevi dru g o v i, d e fin itiv n o su učinili m ladog G ram šija so cijalisto m ; i on je u p o m e n u to m pism u Taški »na sam o sv o ja n i o rig in a la n način« izgrađivao v la stito so ­ cijalistič k o u b eđ e n je. To je sv ak ak o značilo d a j e bio prevazišao svoj »sardinizam « i svoja u b e đ e n ja d a se tre b a b o ­ riti za n a c io n a ln u n e z av isn o st re g io n a p ro tiv svih konti-

Na studijama i u revolucionarnoj ško li...

67

nentalaca. Najzad je bio načisto sa tim ko su i gde su pravi n eprijatelji Sardinije. To nije bila ćela Italija »na k o ntinen­ tu«, to nisu mogli da budu industrijski radnici severa je r su i njih izrabljivali i ugnjetavali, u to se u Torinu sam uveravao. Krivci za sirom aštvo Sardinije, za bedni život radnika, ru d ara, seljaka i m alih službenika podjednako su bile izrabljivaćke klase na severu Italije udružene sa istim tak­ vim izrabljivačkim g ru p am a na S ardiniji i na ćelom italijanskom jugu. To je, može se reći, bila polazna, izuzetno značajna tačka za njegova buduća razm išljanja i istraživa­ nja o p o k retačkim snagam a revolucije u Italiji kada do toga bude došao nakon definitivnog opredeljenja za soci­ jalizam. Kada se G ram ši vratio u Torino, u novem bru 1913. go­ dine, počinjali su i njegovi prvi kontakti sa m ladim socija­ listim a o k upljenim u om ladinskom socijalističkom savezu »Centar«. S m atra se d a je to bio i početak njegove političke aktivnosti kao socijalističkog om ladinca. O stao je n eu tv r­ đen tačan d atum kada se A ntonio G ram ši i form alno upi­ sao u S ocijalističku p artiju Italije, ali je Toljati u nekoliko m ahova p o tv rd io svoje ubeđenje da je njegov kolega sa univ erziteta i saučesnik u rasp rav am a sa ostalim stu d en ti­ ma u 1913. godini već im ao člansku knjižicu S ocijalističke partije. Na to su navodile i neke druge činjenice. D rugo je pitanje koliko je jo š u to vrem e G ram ši im ao v rem en a da posvećuje političkom radu, d a se angažuje u svem u on o m e što su preduzim ale organizacije m ladih so­ cijalista. Ispiti su m u i dalje stajali za vratom i zbog opas­ nosti da izgubi stipendiju nije sm eo da zaostaje sa ispitim a. Po p o v ratk u sa S ardinije ponovo je pro m en io sobu. Bila je u istoj Ulici San M ašimo, sam o u broju 14. Vlasnica stana je bila udovica Bera, m ajka njegovog dru g a sa fakulteta Ka­ m ila Bere. I tu se najzad skrasio za duže vrem e. Proveo je u toj stu d entskoj sobi punih devet godina, iako je docnije im ao m ogućnosti i da iznajm i bolji stan. Pred njim su bili svi zaostali ispiti iz druge godine, a već je bio upisan u treću (1913-14). Naišao je nov period krize je r nije im ao fizičke i psihičke snage da u relativno

68

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

k ra tk o m ro k u n a d o k n a d i p ro p u š te n o , što bi m u o m o g u ć i­ lo d a p re d a h n e i o s lo b o d i se s tra h a d a će m u fo n d acija »K arlo A lberto« u s k ra titi o n ih s e d a m d e s e t lira bez kojih se ne bi m o g ao ni z a m isliti njegov dalji o s ta n a k na s tu d ija m a u T o rin u . O tac je i d alje m ogao d a ga po m a že sam o sa k o ­ jo m d e s e tin o m lira je r je goto v o će la p o ro d ic a u G ilarci još zav isila sam o od te je d n e p la te. J e d in o je D ženaro ra d io u K aljariju a M ario bio d o b ro v o ljn o s tu p io u vojsku. M o rao je d a n a p iše m o lb u u p rav i F o n d acije d a m u se o d o b ri d a d o m a rta 1914. g o d in e o dloži p o la g an je n ek ih za­ o s ta lih isp ita. I m o lb a je d e lim ič n o u sv o jen a je r je s tip e n ­ dija sam o p riv re m e n o z a d rž a n a i, pod uslo v o m d a u m a r­ to v sk o m ro k u položi tri z a o sta la ispita, biće m u u celin i v raće n a. Iz le k a rs k o g u v e re n ja kojim je m o ra o d a dokaže svoje s la b o zd ra v s tv e n o s tan je videlo se d a m u je n erv n i sistem b io »ozbiljno p o g ođen«. B io je u p o ra n , p rk o s n o rešen d a istraje iako su ga m učile glavobolja i vrtoglavica, p o v re m e n o ga izdavalo p a m ć e n je . Sve m u je to o težavalo p rip re m a n je is p ita ali ga na k ra ju ipak nije sp re č ilo d a ih p o lo ži u m a rto v s k o m ro k u . I d a najzad m alo p re d a h n e . P re d a h od u č e n ja i isp ita, k o lik o god bio k ra tk o tra ja n , ipak m u je o m o g u ć a v a o s u s re te i razg o v o re sa o n ih n e k o ­ liko k o le g a sa u n iv e rz ite ta . M eđu n jim a je i d alje bio Anđelo T aška, a k tiv is ta u org an izaciji so c ija listič k e o m la d in e sa već d o s ta so lid n im stažom u toj a k tiv n o s ti i izvesnom re ­ putacijom jednog od gradskih lidera m ladih socijalista; za­ tim stu d en t prava Palm iro Toljati, koji je i sam u to vrem e ta k o đ e b io o p te re ć e n s tu d ija m a p o š to je m o ra o na vrem e d a d aje isp ite d a ne bi izgubio stip e n d iju , i d e v e tn a e s to g o ­ dišnji stu d en t prava prve godine U m berto Teračini, koji je k ao i T ašk a već bio u p isa n u so cijalističk u o m la d in sk u o r­ g an izaciju . Z anim ljivo je o d m a h reći d a će se ista ova g ru p a m la d ih so cijalista naći p o n o v o na o k u p u u T o rin u posle p et g o d in a, p o z a v ršetk u p rv o g sv etsk o g ra ta d a bi p o k re ­ nula nedeljni list »Ordine nuovo« (»Novi poredak«), koji će o d ig ra ti z n a čajn u u logu u razv itk u rad n ič k o g i so cijalis­ tičk o g p o k re ta u T o rin u i u Italiji u o p šte. Bili su gotovo v r­ šn jaci - G ram ši je im ao d v a d e se t i tri godine, T aška d v a d e ­ set i dve, T oljati d v a d e se t i je d n u i T e račin i d ev e tn aest.

Na studijama i u revolucionarnoj školi. . .

69

K ada je aktivnije p ristu p io socijalističkom p okretu i počeo da se angažuje u radu partijske organizacije, što se tada ponajviše svodilo na sastanke i diskusije, A ntonio G ramši je počeo tem eljitije da prati i proučava socijalistič­ ku m isao tog vrem ena, dela vodećih socijalističkih te o re­ tičara, A ntonija Labriole i drugih, da se intercsuje za rad o ­ ve B enedeta K ročea i njegovu filozofiju koja je na izvestan način dala p ečat gotovo celoj kulturi Italije tih godina, da, na p rep o ru k u svog pro feso ra lingvistike B artolija, bliže upoznaje m a rksističku teo riju slušajući predavanja filozo­ fa A nibalea P astorea, koji je ocenio da se G ram ši »kao iz­ vanredan p rag m atičar iznad svega zanim ao da do b ro raz­ um e kako ideje postaju p rak tičn a snaga«. Ovo ovladavanje teorijom naučnog socijalizm a pre svega i upoznavanje sa m islim a i idejam a drugih te o retiča­ ra i filozofa im ali su kod G ram šija precizan cilj: da mu po­ m ognu da bolje analizira i shvati stvarnost Italije, stv ar­ nost koju tre b a m enjati. Tada i u buduće polazio je od kon­ k retne realn o sti italijanskog d ruštva, nastojao da pronikne u suštinu o dn o sa i ideja koje su vladavale u njem u verujući da p o k ret za koji se o p red elio m ora da im a jasnu predstavu 0 putevim a, načinu i m etodim a b orbe za socijalistički p re ­ obražaj Italije, o snagam a koje su sp osobne i sprem ne da taj zadatak ostvare. Zato mu je bilo stran o teo retisan je o socijalizm u i revoluciji uopšte, razbacivanje p arolam a i idejam a lišenim svakog realnog osnova u životu. A ntonio G ram ši je u p o tp u n o sti shvatio svu ograniče­ nost njegovog dotadašnjeg pogleda na problem e juga, pa tim e i Sardinije. O tuda i odlučno n apuštanje »regionaliz­ ma« i »sardinizm a«. Ali je uviđao i to da u redovim a ra d ­ ničke klase razvijenog severa, pod uticajem reform ističkih 1 k o rp o rativ ističk ih ideja od kojih je patio socijalistički po­ kret, im a isto tako pogrešnih shvatanja o p roblem im a ne­ razvijenog juga, d a se, u stvari, jug sm atra »olovnom kug­ lom« koja sp rečava ili otežava brži ekonom ski i kulturni razvoj ćele nacije. On već tada počinje da razrađuje tzv. juž­ no pitanje, shvatajući koliki značaj ono im a za socijalistički p o k ret Italije, za njegovu obnovu i uspon.

70

Van ja Kraljević: Anlonio Gramši - Život i delo

U m esto su p ro ts ta v lja n ja , valjalo je povezivati iz rab lji­ van e klase s ev era i juga, ra d n ik e i seljake, na te re n u k lasne b o rb e p ro tiv e k s p lo a ta to rs k ih k a p ita lis tič k ih k ru g o v a u g ra d u i na selu. M ala g ru p a m lad ih so cijalista o k u p lje n a o k o G ram šija u sv aja la je ta k v o m išljenje ali je, razu m e se, bila p re s la b a d a ta k v e ideje učini d e lo tv o rn im i u sam om T o rin u , a k am o li van njega. Ipak su m a k a r u je d n o m nao k o sitn o m p rim e ru p o k u ša li d a o živ o tv o re ovu svoju ideju o p o v ez iv an ju ra d n ih i seljačk ih m asa sev era i juga. N aim e, k ad a je p o sle s m rti s o cijalističk o g p o sla n ik a iz izb o rn o g o k ru g a B o rg o San P aolo u T o rin u o stalo u p ra ž n je n o m esto u p a rla m e n tu u R im u, g ru p a m lad ih so cijalista-čla n o v a sek cije S o c ija listič k e p a rtije u T o rin u d o šla je na ideju da p red lo ži d a se k a n d id a tu ra p o n u d i p ro fe s o ru iz F irence G a e ta n u S alv e m in iju . Ovaj u gledni p o litič k i, k u ltu rn i i ja v ­ ni ra d n ik , d ir e k to r u g le d n o g i ce n jen o g č a so p isa »Unita«, n ije iz ab ran na iz b o rim a u o k to b ru 1913. g o d in e zbog mah in a cija i p ritis a k a koje su p olicijski agenti i ža n d a rm i v r­ šili na b ira č e u iz b o rn o m o k ru g u M o lfeta-B itondo u p o k ra ­ jini Pulje na ju g u zem lje, gde je S alvem ini bio k a n d id a t, i ta k o su seljaci iz ovog k raja o stali bez svog p o s la n ik a u n a­ c io n a ln o m p a rla m e n tu u Rim u. R uko v o d stv o T o rin sk e sek cije SPI, š to znači g ra d s k e p a rtijs k e o rganizacije, o d o b ­ rilo je ovu in icijativ u i k a n d id a tu ra je p o n u đ e n a S alv e m i­ niju, ali je ovaj o d b io . T ako nije o s tv a re n a ideja d a p ro le ­ ta rija t je d n o g velik o g in d u s trijs k o g g ra d a m a n ifestu je so li­ d a r n o s t sa seljacim a juga. No, ak o za m isao i nije o s tv a re n a - id eja se p rip isu je G ram šiju - o sta la je kao isto rijsk a č in je ­ nica d a je već i sa m a ta in icijativ a bila u n e k u ru k u nagov eštaj n eč eg novog što je p o čin jalo d a s tru ji u d o s ta za tv o ­ ren im i zagušljivim p ro s to rim a so cijalističk o g p o k re ta u T o rin u , i ne sam o u njem u. Ipak je to bio o rig in a la n i sm eo p o k u šaj koji je u to rin sk o m p o litič k o m životu nagoveštavao p o jav u je d n e nove ličn o sti u liku s tu d e n ta sa S ard in ije A n to n ija G ram šija. Sa p o litič k o m i d ru š tv e n o m a k tiv n o šć u i njegov g o to ­ vo u sam ljcn ićk i život p o č in ja o je d a se m enja. N jegovu s tra s t za s tu d ija m a i istra živ an jem u o b la sti lite ra tu re i je ­ zika, k u ltu re i isto rije, p o s te p e n o je p o tisk iv ala želja da

Na studijama i u revolucionarnoj školi. ..

71

dublje i svestranije p ro n ik n e u živu stvarnost koja g aje ok­ ruživala, da analizira njene bitne kom ponente, odnose m eđu ljudim a, preovlađujuće ideje i shvatanja. R asprav­ ljao je o tom e sa kolegam a sa svoga i drugih fakulteta i te n ep rek id n e stu d en tsk e diskusije prenosile su se i izvan u n iv erzitetskih dv o ran a i hodnika, i m eđu ostale m lade lju­ de T orina - rad n ik e i službenike sa kojim a se nalazio na partijskim sastancim a ili posle njih. Diskusije sa tih sasta­ naka živo i bučno su se potom prenosile na već gotovo o p u stele ulice grada i trajale do neko doba noći. Povoda za nove polem ike i podele, sučeljavanja i su­ kobljavanja m nogo ozbiljnija nego što su bile svakodnevne stu d en tsk e rasprave, dala je ta 1914. godina, veom a brzo. U Evropi je počinjao prvi svetski rat i nijedna zemlja na sta­ rom k o n tin en tu nije m ogla da ostane n eopredeljena - za ili p rotiv učešća u sukobu, za je d n u ili drugu od zaraćenih strana. P olitičke stran k e bile su u Italiji podeljene - jedne su bile za n eu traln o st, d ruge za učešće. Prve su, b ar u po­ četku, bile u većini. To su bili Đolitijevi dem okratski libe­ rali koji su računali da će A ustrija platiti italijansku n eu t­ raln o st ustu panjem T rsta i T renta, zatim veći deo socijalis­ ta i katolici. Na drugoj strani, glasno tražeći učešće Italije u ratu, nalazili su se n acionalisti, kojim a je bilo p o tre b n o da svoj herojski ko ncept velike italijanske nacije potvrde i ratnim p obedam a, zatim republikanci, sindikalisti, d o b ar deo an a rh ista i jedan deo socijalista. D irekcija Socijalističke p artije Italije i članovi socijalističke grupe u parlam entu zatražili su 28. ju la 1914. da Italija zauzm e stav »apsolutne n eutralnosti« koji će Rim ubrzo, 4. avgusta, zvanićno proklam ovati. Time duhovi nisu bili sm ireni, ni u samoj Partiji niti van nje. N acionalisti i ostale p ristalice intervencije nastav­ ljali su po ulicam a da raspiruju nacionalističke i ratničke strasti, sm anjujući na taj način broj p ristalica neutralnosti i povećavajući redove onih koji su bili za rat. M eđu socija­ listim a se razgorela polem ika na stranicam a partijske štam pe.

72

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

Č lan k o m pod n aslo v o m »A ktivna i d e jstv u ju ć a n e u t­ raln o st« u p o le m ik u se u k lju čio i A nto n io G ram ši. Ovaj svoj - k ak o se s m a tra - prvi p o litič k i n ap is ob ja v io je na stran icam a socijalističkog nedeljnika »II grido del popolo« (»K rik n aro d a« ) koji je izlazio u T o rin u , 31. o k to b ra 1914. g o d in e. U n je m u je sa d rž a n i o sv rt na dugi čla n a k o tem i n e u tra ln o s ti koji je n e k o lik o d a n a ran ije 18. o k to b ra , u d n e v n ik u S o cijalističk e p a rtije Italije, »A vantiju«, bio o b ja ­ vio njegov d irek to r, u to vrem e p opularni m ladi socijalis­ tičk i a k tiv is ta B en ito M usolini, koji će, m e đ u tim , već posle m a n je od m esec d a n a p o s ta ti je d a n od n ajv a tre n ijih p o b o r­ n ik a in te rv e n c ije i ra s k in u ti sa S o cijalističk o m p artijo m . V ideće se d o c n ije d a G ram ši nije im ao m nogo sreće sa ovim svojim p rvim te k sto m o je d n o j ta k o zapaljivoj p o litič ­ koj tem i - d u g o će se g o d in a vući tragovi s e k ta šk o g tu m a ­ če n ja tog č la n k a kao da se m ladi so c ija lista ipak o p red eljivao za in te rv e n c iju . U za h tev u d a se p re đ e sa a p s o lu tn e n e u tra ln o s ti na » aktivnu i d ejstv u ju ću « m ogla je ja sn o d a se vidi k a r a k te ris tič n a c rta G ram šijev o g n ač in a m išljenja i p o s tu p a n ja , koja će d o c n ije jo š više d o ći d o izražaja, a to je s p re m n o s t d a se s u p ro ts ta v lja m e n ta lite tu rezig n acije i fata liz m a i d a se o slan ja na volju i ak tiv n o an g ažo v an je m asa, n a v eru u in icijativ u m asa. P rih v a ta n je n e u tra ln o s ti na n a­ čin k ak o su to č in ili s o e ija listi-re fo rm isti, o su đ iv ao je m ase na p asiv n o p o s m a tra n je do g ađ a ja. Š to se sam o g M usolinija tiče, on je p o sle svog č lan k a od 18. o k to b ra u »A vantiju« u kojem se u stv ari zalagao za » relativ n u n e u tra ln o s t« , m a d a jo š nije o tv o re n o tra žio u la ­ zak Italije u rat, bio u k lo n jen sa d u žn o sti d ire k to ra »Avantija«. Nije, m e đ u tim , p ro š a o ni m esec d an a , a 15. n o v em b ra pojavio se novi dnevni list pod im enom »II popolo d ’Italia« (» Ita lijan sk i naro d « ). U zaglavlju je stajalo: »S ocijalistički list«, d ire k to r: B en ito M usolini. N jegov v a tre n i uvod n ik za­ v ršav ao se zak lju čk o m : »M oja je reč o n a koja u te ru je stra h u k o sti i o p čin jav a: Rat!« T ako se izvršilo, za veom a k ratk o vrem e, p r e o b ra ć a n je m lad o g so cijalističk o g trib u n a iz n e u tra lis te u ra tn o g h u šk ača. To m ožda i nije bilo p re v e li­ ko iz n en ađ en je - m nogo se tih d a n a po trg o v im a i u licam a

Na studijama i u revolucionarnoj školi. ..

73

vikalo u p rilog ratničkog opredeljenja Italije, stalno se na nacionalističkim m itinzim a i zborovim a zahtevalo da se »poštuje volja nacije«. Više je iznenađivalo to što je Musolini odjednom našao toliko novca d a je m ogao da pokrene čitav jed an dnevni list što, svakako, nije bio mali izdatak. Kada je isključen iz »Avantija« nije im ao ni lire u džepu. Docnije se utvrdilo da su ga finansirali francuski k apitalis­ ti kojim a je išlo u račun da se Italija privoli da stupi u rat na stran i Engleske i F rancuske, što je sledeće godine i u ra­ dila. Iako je učestvovao u životu i radu sekcije Socijalistič­ ke partije, G ram ši ipak nije hteo da zapostavi studije. Te je ­ seni je polagao ispite iz treće godine. Zaostajao je, ipak, sa redovnim polaganjem je r nije m ogao da uskladi učenje i partijski rad. Zato mu je upravni o d b o r Fondacije odlukom od 19. d ecem b ra 1914. godine obustavio stipendiju u tra ja­ nju od četiri m eseca, m ada je im ao u vidu njegovo slabo zdravstveno stanje i česte nervne d epresije i krize. Tako je sada bio p rim o ran i da zarađuje za život. Činio je to poput m nogih svojih kolega sa studija - davao je privatne časove đacim a. Podučavajući učenike i on je, kao i ostali, m orao da »galopira s jed n o g kraja grada na drugi«, pogotovu ako je želeo d a zaradi koju liru više da bi m ogao da kupuje knji­ ge kojih se nikada nije odricao. U pism u sestri G racieti poveravao se da je radio više nego što su m u snage dozvoljavale. No, radio je da bi živeo dok je tre b alo da se od m a ra da bi m ogao da živi. »Možda se za dve godine - pisao je zato - nikada nisam nasm ejao, kao što n ik ada nisam ni zaplakao. N astojao sam da pobedim fizičku slabost radeći, a sam o sam još više oslabio.« Polovinom ap rila 1915. godine polagao je ispit iz italijanske književnosti. Po svem u sudeći, bio je to poslednji is­ pit koji je d ao na studijam a. Nije ih završio m ada nije isk­ ljučeno da je hteo da se p rip re m a za diplom ski. M ožda je verovao da će to m oći da uradi docnije, u neko m irnije vreme, kada bude im ao više vrem ena za studije, i više fizičke i psihičke snage. Nailazila su, m eđutim , sasvim drukčija vrem ena. Ratni požar koji je bio zahvatio Evropu i svet sve jače se osećao

74

Vanja Kraljević: Antonio Gratnši - Život i delo

g r a n ic a m a n e u tra ln e Italije. N jeni zv an ićn i p re d sta v n ic i lovili su u m u tn o m , g le d aju ći d a Rim o p re d e le za o n u za­ ra ć e n u s tr a n u od koje će d o b iti više. I 26. a p rila 1915. go­ d in e Ita lija je p o tp is a la sa F ra n c u sk o m , V elikom B rita n i­ jo m i R u sijo m ta k o zv an i L o n d o n sk i m e m o ra n d u m , kojim joj je p riz n a to p ra v o na T re n tin o , d e o A lto A didjea (Južnog T iro la), Ju lijsk u V eneciju i D alm aciju. P o tp isiv a n je M em o­ ra n d u m a zn a čilo je ulazak Ita lije u rat, p o s to je fak tičk i već bio s k rše n o tp o r p ro tiv n ik a in te rv e n c ije . Još su se bezusp ešn o o d u p ira li so cijalisti, i to ne svi, p o n e k i sin d ik a lis ti i n e što a n a rh is ta . O ni koji su bili n ajo d lu č n ije p ro tiv ra ta - g rad sk i i seo sk i p ro le te ri - nisu m ogli d a za u stav e fataln i to č ak isto rije. I kao u m n ogim ran i jim p rilik a m a , i ovog p u ta je od to rin sk e ra d n ič k e klase p o te k a o e k s tre m n i p o k u šaj d a se vlad a kojoj je p re d s e d a v a o A n to n io S a la n d ra , (n a p rem ije rskom položaju bio je zam enio Đ ovanija Đolitija), odvrati od u v la čen ja Ita lije u ra t u kojem k ao m lad a, jo š neoform ljen a d ržav a, kao siro m a šn a zem lja i sa loše n ao ru ža n o m arm ijo m , nije m ogla d a o č e k u je n iš ta d o b ro . R azum e se, u osn o v i ovog p o k u ša ja bila je želja d a se s p re č i p ro liv an je krvi n e d u ž n ih sin o v a Italije, s u p ro ts ta v lje n ih o ružjem , za ra č u n in te re s a k a p ita lis ta , isto ta k o n ed u ž n im sin o v im a o n ih n a ro d a p ro tiv kojih je tre b a lo rato v ati. S e d n ic a d ire k c ije S o cijalističk e p a rtije Ita lije bila je sazv an a za 19. m aj 1915. u B olonji. T re b a lo je o d lu č iti o mera m a koje je valjalo p re d u z e ti u celoj Italiji d a bi se sprečila o b ja v a rata. T o rin sk i so cijalisti bili su u b e đ e n i d a će u celo j zem lji biti p ro g la še n g e n e ra ln i štrajk . H teli su, b a r što se T o rin a tiče, d a b u d u sig u rn i d a će se š trajk o v ati, pa su za 19. m aj p ro g la sili o p š tu o b u s ta v u ra d a u će lo m gradu. Tog d a n a sve su fa b rik e bile z a tv o ren e, ce o život u T orinu b io je p a ra lis a n . Od ra n o g ju tr a ra d n ic i su se o k u p ljali isp ­ red R ad n ičk e k o m o re u Ulici G alileo F eraris i u njenoj o k o ­ lini. P o to m je p o v o rk a od više h iljad a ljudi k re n u la ka trgu K astelo gde se n alazila p re fe k tu ra . U u licam a koje su vodi­ le ka c e n tru bili su ra s p o re đ e n i ja k i o d re d i vojske. V ećinu su čin ili k o n jičk i es k a d ro n i. U blizini trg a K astelo vojnici

Na studijama i u revolucionarnoj školi. ..

75

su sprečili dalje k retan je radnika, a kada su ovi ipak poku­ šali da se približe trgu, konjanici su žestoko kidisali na m a­ ni test an te. U jednom tre n u tk u začula se i kom anda da se puca. Pala je prva žrtva: m ladi stolarski radnik Karlo De­ cani pogođen revolverskim m ecim a u glavu, prva od m no­ gih žrtava koje će torinski p ro le tarijat dati narednih meseci i godina. U isto vrem e, u blizini R adničke kom ore konja­ nici su pokušali da ra s tu re rad n ik e koji su se branili gvoz­ denim p o lugam a iščupanim iz ograde obližnjeg parka. Bilo je više p o v ređ en ih na o bem a stranam a. Nemiri i sukobi po­ licije i vojske sa rad n icim a nastavljeni su i posle podne. U jednom tre n u tk u policajci i vojnici izvršili su pravi ju riš na zgradu R adničke kom ore. U hapšeni su svi koji su se nala­ zili un u tra. T orino je o stao usam ljen. D irekcija S ocijalističke p a r­ tije Italije p rih v atila je o p o rtu n ističk u odluku da svaka provincijska organizacija sam a odluči kakve će m ere p re d ­ m eti u borbi protiv učešća Italije u ratu. Drugim rečima, u suštini se slagala sa onim a koji su bili za intervenciju. To­ rinski radnici, ostavljeni sam i sebi i izloženi brutalnim na­ padim a policije i ju rišim a konjice, su trad a n su se vratili na posao. Pet d ana docnije Italija je stupila u rat na strani Ve­ like B ritanije i F rancuske, protiv C entralnih sila. Ako je zanem arivao studije na univerzitetu, Antonio Gramši je sada sve intenzivnije učio u »školi torinskog p ro ­ letarijata«. Bio je u njoj i učenik ali i nastavnik, je r je već znao m nogo o radničkom p o k retu u Italiji i van nje, sada je o tom e pisao i govorio. T rinaestog novem bra 1915. godi­ ne ponovo se javio člankom u »Kriku naroda«. Povod za tekst dala mu je C im ervaldska konferencija održana 15. sep te m b ra te godine u C im ervaldu u Svajcarskoj, na kojoj su učestvovali predstavnici raznih socijalističkih partija i grupa iz svih evropskih zemalja. Učestvovao je i Lenjin koji je zastupao stav boljševika - defetizam u odnosu na vlasti­ tu vladu i p retv aran je im perijalističkog rata u građanski rat. Italijanski predstavnici (Serati, M orgari i Modiljani) zalagali su se, m eđutim , za stav: ne pristajati i ne sabotirati rat. Polovinom o k to b ra 1915. »Avanti« je bio objavio zavr­

76

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

šni d o k u m e n t C im e rv a ld sk e k o n fe re n c ije i ta d a su italijanski so cijalisti i svi o stali koji su se bavili p o litik o m im ali prvi p u t p rilik e d a p ro č ita ju L e njinovo im e. U svom član k u G ram ši je u k az iv ao na sn ag u so cijalizm a u E vropi, snagu k oja ra s te za to što se i n ajm an ji so c ija listič k i p o k re ti p o v e ­ zuju s velik im i ta k o svi z a jed n o p o sta ju »svet u n a ra s ta ­ nju«, p lim a koja n a s tu p a » p o la g an o ali nezadrživo«. Taj čla n a k je najavio i p o č e ta k njegovog in ten ziv n o g b av ljen ja n o v in a rstv o m od p rv ih d a n a 1916. g o d in e p a do kraja ra ta 1918, ali i docnije. Još nije bio postao »profesio­ n aln i re v o lu c io n a r« ali n o v in a r je ste . Bio je dig a o ru k e od s tip e n d ije i sa d a je d o b ija o p e d e se t lira m e se čn o na im e p la te k ao sa ra d n ik , o d n o s n o d o p is n ik iz T o rin a p a rtijsk o g d n e v n ik a »Avanti«, koji je šta m p a n u M ilanu. U n jem u je je d n a s tr a n a b ila p o s v e ć e n a T o rin u i P ije m o n tu . Is to v re ­ m e n o je ra d io i u re d a k c iji »K rika n aro d a« , ali je to bila b e s p la tn a , d o b ro v o ljn a s a ra d n ja , n e k a v rsta p a rtijs k o g za­ d u ž e n ja ko jeg je on s o g ro m n o m voljom isp u n ja v ao , m ada je m o ra o i d alje d a d aje p riv a tn e ča so v e je r m u o n ih p e d e ­ set lira p la te nije b ilo d o v o ljn o za život. Iz ra z g o v o ra i p is a m a iz to g p e rio d a njegovog života, u tim te šk im g o d in a m a p rv o g s v etsk o g ra ta u kojem je i Ita ­ lija p o s ta la ak tiv a n u č e sn ik sa svim m o g u ć im n egativnim p o s le d ic a m a koje joj je r a tn o ang a žo v an je d o n elo , vidi se, m e đ u tim , d a je u to v rem e d v a d e se t p e to g o d išn ji G ram ši u sp e š n o b io o d o le o k riz a m a koje su ga p o v re m e n o m učile. P rev azilazio je tre n u tk e m a lo d u š n o sti i n erv n ih d ep resija. K ajao se i k ao d a j e p re b a c iv a o sebi što se p o m a lo bio o d ­ vojio od života, što je koju g o d in u p ro živ eo kao izvan sveta, k ao u sn u , što se bio odv o jio i od p o ro d ic e , pa čak nije ni p isao k ući ia k o je p o sle u v id e o ko lik o je tu ž n o »ne d o b ijati p ism a«. Je d n o m rećju, č in ilo se kao d a za njega d ru g i ljudi n isu p o sto ja li i d a je bio »vuk u svojoj jazbini«. Sve je to sa d a b ilo d ru k č ije , im ao je sta la n p o sao koji ga je p rim o ­ ra v a o n a n e p re k id n u s v a k o d n e v n u a k tiv n o s t i angažova­ nje, m e đ u lju d im a , m e đ u s a ra d n ic im a , p a rtijsk im jed n o m išljen icim a, su o čen sa m alim i velikim te m a m a g rad sk o g života, ra d n ič k o g p o k re ta , ra ta . . .

Na studijama i u revolucionarnoj školi...

77

U jednoj staroj zgradi na Korzu Sikardi, koja ne postoji više, na poslednjem sp ratu tri male sobe pripadale su re ­ dakciji i adm inistraciji »Krika naroda«, pijem ontskoj redakciji-dopisništvu »Avantija« i torinskoj sekciji Socijalis­ tičke p artije Italije, zajedno sa Savezom socijalističke om ­ ladine »Centar«. U ostalim p ro sto rijam a po raznim spratovima bile su kancelarije R adničke kom ore, sindikata metalskih i d rugih radnika, G eneralnog radničkog saveza, Železničke zadruge i d rugih sličnih organizacija i udruženja. U prizem lju je bila specijalistička am bulanta za radnike, kafana-pivnica, pa čak i d v o ran a N arodnog pozorišta koju su policajci d em olirali u m aju 1915. godine. Tu je sada, u tim sobicam a, G ram ši provodio veći deo svog vrem ena pi­ šući različite tekstove za »Krik naroda« i za »Avanti«, čita­ jući ru k o p ise d rugih saradnika, razgovarajući sa m ladim ljudim a, radnicim a, sa m nogim a koji su dolazili u taj Na­ rodni dom , kao u svoju kuću. U redakciji »Krika naroda« i do p isn ištvu »Avantija« u Torinu, pored njega, radila je Marija Đudiče, učiteljica osnovne škole iz Lombardije, majka o sm oro dece, koja je posle odlaska Đ uzepea Bjankija na front, u toku 1916, bila glavni urednik »Krika«, zatim Otavio Pastore, koji je bio odgovoran za dopisništvo »Avantija«, i je d an .b iv ši kelner po im enu Leo Galeto. Tekstovi koje je G ram ši objavljivao na stranicam a »Krika naroda« i torinskoj stran i »Avantija« dosta su brzo skrenuli na sebe pažnju čitalaca ovih listova. I ne sam o njih. Pisao je m ale eseje, hronike, beleške, osvrte iz raznih oblasti d ruštvenog, ku ltu rn o g i političkog života. O tkrivao se kao izvanredan poznavalac te a tra i njegove pozorišne kritike su sa zanim anjem očekivane posle svake pozorišne p rem ijere. P odjednako su ga zaokupljale hronike iz sva­ kodnevnog života velikog grada i njegovih ljudi. Jed n a ru b rik a pod im enom »Sotto la Mole« (»Pod grom adom «), već tra d icio n aln a i poznata na stranicam a torinskog »Avantija«, koja se bavila gradskom društvenom hronikom a naizm enično su je pisali raniji urednici i saradnici lista, našla je u G ram šiju najvernijeg i najdoslednijeg au to ­ ra i sarad n ika. On je uspeo da svojim prilozim a ne samo

78

Vanja Kraljević: Antonio G ram ši-Ž ivot i delo

oživi i o b o g ati sa d rž in u p o p u la rn e ru b rik e nego i d a j e is­ p isu je je d n im d ru k č ijim , novim je z ik o m i stilo m , d a se u m e sto k liš e tira n ih i iz a n đ a lih fraza, k o jim a su m ah o m o p e risa li s ta ri č la n k o p is c i iz re d o v a SPI u p o le m ic i sa p o ­ litič k im p ro tiv n ic im a , služi ja sn o i d o sle d n o izloženim i o b ­ razlo žen im a rg u m e n tim a , bez n e m o ć n e z a p e n u še n o sti, u d u h u njeg o v og sh v a ta n ja i p o n ašan ja, ta d ašn jeg i jo š više b u d u će g , d a m a se tr e b a k u ltu rn o o b ra z o v a ti i v asp itav ati i ta k o ih za d o b ijati za so cijalističk i p o k re t. Listove, u ko ji­ m a je s a rađ iv ao , G ram ši je sh v a ta o u toj funkciji. I tu fu n k ­ ciju u p re lo m n im g o d in a m a so cijalističk o g p o k re ta u T o ri­ n u ta k v a v rs ta n o v in a rstv a k ak v u je stv a ra o A ntonio G ram ­ ši svojim p rilo z im a u »Avantiju« i »K riku n aro d a« i svojim u re d n ič k im ra d o m , isp u n ja v a la je u velikoj m eri. D rugovi­ m a sa k o jim a je ra d io u re d a k c iji go v o rio je ta d a d a je d a n n o v in a r ra d n ič k e k la se m o ra p re svega d a o seća s im p a tiju p re m a n a ro d u i d a se ta s im p a tija n e m ože isp o ljiti n a s tra ­ nici lista ak o čo v e k nije o b d a re n i m a što m . S ira č ita la č k a ja v n o st već ga je p re p o z n a v a la p o tim sv ak o d n ev n im hron ik a m a ia k o ga nije zn a la čak ni p o im e n u je r se uglavnom p o tp isiv a o sam o in icijalim a »A.G«. ili sa »Alfa G am m a«. Nije s m a tra o d a se njegova p o litič k a, d ru š tv e n a i k u l­ tu r n a a k tiv n o s t kao č la n a S o cijalističk e p a rtije m ože svesti sam o n a p isan je i n a s a ra d n ju u so c ijalističk im glasilim a. P o litičk o d elo v an je je, p o n jem u , bilo neodvojivo od k u l­ tu r n e ak tiv n o sti, k ao što je rev o lu cija n eodvojiva od k u ltu ­ re, o tu d a bez ra s p ro s tira n ja k u ltu re ra d n ič k a k la sa ne bi m ogla d a postane svesna svoje istorijske uloge. (Nije li francuskoj revoluciji prethodila epoha prosvetiteljstva?) S m a tra o je d a lju d i tr e b a d a p o s ta n u svesni ciljeva za koje se b o re , p a se za to zalagao za to d a se prev az iđ e d o ta d ašn ji n ač in p ro p a g ira n ja so cijalističk ih id e ja i rasp aljiv an ja m a sa g o v o rim a n a p o litič k im m itin zim a, n ač in o m u čijem je k q re n u b ilo u b e đ e n je d a će ra d n ic i p rih v a titi socijalis­ tičke ideje sam o zato što osećaju da je to potrebno, sam o zato što p rip a d a ju ra d n ič k o j klasi. Je d a n od njegovih n ač i­ n a š ire n ja so cijalističk ih i id e ja u o p šte p o s ta la su p re d a v a ­ n ja k o ja je držao to k o m 1916. i p o č e tk o m 1917. godine u

Na studijama i u revolucionarnoj školi...

79

radničkim klubovim a po periferiji Torina. Povodi ili teme bile su različite: nova knjiga Rom ena Rolana, d ram a Henrika Ibzena, godišnjica Pariške kom une, podsećanje na francusku revoluciju. .. I ti njegovi zborovi suštinski su se razlikovali od uobičajenog kom uniciranja socijalističkih aktivista sa partijskim p rista ša m a i ostalim slušaocim a. Već od prvih javnih istupanja te vrste videlo se da nem a onakav glas kakav je im ala večina tadašnjih znanih i po p u ­ larnih trib u n a. Za govorništvo su mu nedostajali gestovi, poza, razb aru šen o st. . . G ovorio je tihim , jedva čujnim gla­ som, lagano nižući misli i ideje u logičnu i skladnu celinu koja je up ravo snagom tih ideja i logikom misli i ostavljala utisak na slušaoce, koji se nisu »prazni« vraćali kućama. P onešto od velikih i večnih tem a istorije, politike, kulture i d ru štv a zauvek im je ostajalo u sećanju. Tako su, po G ram šijevom poim anju, ideje p ostajale delotvorne. Bio je to, svakako, m u k o trp an m etod ku ltu rn o g obrazovanja i vaspitanja m asa, taj k apilarni način rasp ro stiran ja kulture, ali ga G ram ši, videćem o, nikada neće napustiti, p retp o s­ tavljajući ga svakom drugom načinu. Počeo je da iznenađuje svoje drugove i drukčijim sta­ vom o o d n o su izm eđu laika, odno sn o socijalista, i katolika. Zvanična so cijalistička pro p ag an d a služila se uglavnom ja ­ lovim, sektaškim antiklerikalizm o m bez izuzetaka, po sis­ tem u trp a n ja svih klerikalaca, svih religioznih ljudi u isti koš. Gram ši je nastojao da problem klerikalizm a u Italiji sagleda i analizira u njegovoj realnoj dim enziji, istorijskoj perspektivi i tradiciji, i da na osnovu toga socijalisti izgra­ de svoj stav p rem a katoličkoj crkvi i vernicim a. (Još 20. m arta 1920. godine napisaće u listu »Ordine nuovo« da je pitanje o religioznim ljudim a »vrlo važno i da bi zasluživa­ lo da bude široko i du b o k o razm atrano. Socijalistička p a r­ tija, kao p artija većine radničke klase, kao vladajuća p a r­ tija buduće italijanske države, tre b alo bi da im a svoje »miš­ ljenje« o tom e i da ga širi m eđu m asam a koje politički sle­ de klerikalce. U Italiji, u Rimu, postoji V atikan, postoji papa: lib eralna država je znala da nađe sistem ravnoteže sa duhovnom snagom Crkve: radnička država će takođe mo­ rati da nađe sistem ravnoteže.).

80

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

P rim e r to g G ram šijev o g d ru k č ije g s h v a ta n ja i o d n o sa p re m a p rip a d n ic im a k a to lič k e c rk v e is p rič a o je ta d a m ladi ra d n ik B a tista S a n tia (p o sle d ru g o g sv etsk o g ra ta član C e n tra ln o g k o m ite ta KP Italije). Bio je u re d a k c iji »K rika n aro d a« i la m o vid e o G ram šija koji je v odio p rija ta n raz­ g o v o r sa č e tv o ric o m m lad ič a. Tek na k raju du g o g razgovo­ ra S a n tia je sh v a tio d a je G ram ši, na svoje velik o iz n e n a đ e ­ nje, ra z g o v a ra o sa m lad im k a to lic im a koji su, k ao i m ladi so cijalisti, bili p ro tiv ra ta , ali se n jih o v o p o la zište ra z lik o ­ valo od s o c ija listič k o g - on i su bili p ro tiv svih ra to v a je r ih je ta k o je v a n đ e lje učilo. G ram ši je, za d irk u ju ć i ga, p re d lo ­ žio m la d o m b u n to v n o m so cijalisti d a p o m o g n e tim m la­ d im lju d im a . Ne sh v a ta ju ć i šalu, a ni to k ak o bi m ogao d a im p o m o g n e , S a n tia je u p ita o d a li tre b a d a se p rid ru ž i nji­ ho v im m o litv a m a k ak o bi se o s tv a rilo »veliko č u d o m ira«. D obio je od G ram šija o d g o v o r koji je d u g o p a m tio i ovako zap isao : » Jed in a s tv a r kojoj vas uče je s te glupi a n tik le rik a lizam koji in te le k tu a ln o i p o litič k i d elu je n ev a sp itn o . Ni ja ne id em u c rk v u je r n isam v ern ik . Ali m o ra m o d a vodim o ra č u n a d a o ni koji v eru ju u relig iju p re d s ta v lja ju većinu. Ako b u d e m o n a sta v ili da o d rž a v a m o veze sam o sa a te is ti­ m a, uvek ć e m o b iti m a n jin a . Im a g ra đ a n a a n tiso c ija lista koji se k ao a te is ti p o d sm e v a ju p o p o v im a i ne idu u crkvu, pa ip ak su in te rv e n c io n is ti i ž e sto k o se b o re na fro n tu . Ovi m lad ići, m e đ u tim , idu na m isu, nisu in d u strija lc i i sam o tra že d a ra d e k ak o bi se ovaj ra t što p re za v ršio .« 1 Bila je 1916. godina i Italija je već do guše bila zaga­ zila u rat. Posledice toga sve su se jače osećale. U T o rin u ' i drugim industrijskim ce n trim a po fabrikam a je zavođena sve stroža disciplina u skladu sa ratnim zakonim a. No, nad­ nice su bile povećane kako bi radnici bili podstaknuti da bolje rad e i proizvode više oružja kojim će biti ubijani isti tak v i ra d n ic i n a d ru g o j s tra n i fro n ta . Z vanična p a ro la r u ­ k o v o d stv a S o cijalističk e p artije : »Ne p ris ta ja ti uz rat, niti

1 Battista Santhia: »Con Gramsci ali Ordine nuovo’« (»Sa Gramšijem u 'Novom p oretku’«). Editori Riuniti, 1956.

Na studijama i u revolucionarnoj školi. ..

81

ga sabotirati!« zato nije zadovoljavala većinu torinskog p ro le tarijata koji ni u takvim prilikam a i otežanim uslovima, kada je bila onem ogućena svaka politička akcija, nije sedeo sk ršten ih ruku. P ropaganda protiv rata nikada u stvari nije p restajala. Takozvane radničke unutrašnje ko­ misije po fabrikam a sticale su sve veći ugled u očim a rad ­ nika i d obijale njihovu sve odlučniju pod ršk u je r su se sve više po tv rđ ivale kao zastupnici i branioci interesa i prava radničke klase u sam oj proizvodnji. Još tada se kovalo novo p o litičko oružje i kalile nove organizacije za buduće okršaje koje će to rin sk i p ro le tarijat povesti sa buržoazijom nared n ih godina. Od g ru pe m ladih socijalističkih aktivista i drugova sa studija, u T orinu je je d in o G ram ši bio ostao, oglašen još ra ­ nije nesp o sobnim za vojsku. A nđelo Taška je bio mobilisan. P alm iro Toljati, p rv o b itn o proglašen kao nesposoban za vojsku, služio je po to m u sanitetskim jedinicam a. Um­ b erto T eračini je u h ap šen u sep te m b ru 1916. godine zbog širenja a n tira tn o g pro p ag an d n o g m aterijala. Izvukao se sa relativno blagom kaznom ali je zato odm ah kao običan voj­ nik u p u ćen na front. O čekujući p ovratak svojih drugova i ne prekidajući svakodnevnu novinarsku i političku, d ruštvenu i kulturnu aktivnost, A ntonio G ram ši je 11. feb ru ara 1917. godine ob­ javio jed an jedini broj lista na četiri stran e sa karak teris­ tičnim naslovom »La citta futura« (»Budući grad«). Publikovao g a je na p redlog i podsticaj socijalističke om ladine Pijem onta na sam om pragu godine u kojoj će se najaviti početak nove, socijalističke ere u istoriji čovečanstva. Ve­ ćinu tek sto va je sam G ram ši napisao. Ubacio je nekoliko od lo m ak a iz članaka G aetana Salvem inija, B enedeta Kročea i A rm anda Karlinija, filozofa i m islilaca koje je voleo da čita i koje je drugim a p reporučivao da ih čitaju. Uticaj K ročeove filozofije na njega je još očigledan. (Kroče je po njem u »najveći m islilac Evrope u ovom m om entu.«). Iz svih G ram šijevih priloga izbija ubeđenje m ladog revolu­ cio n ara da se svet nalazi na istorijskoj p rekretnici i on iz­ laže ideje, misli i program za budućnost koja počinje, pro6 Anu lio GramSi - Život i delo

82

Vanja Kraljević: Antonio G ram ši-Ž ivot i delo

g ram b o rb e za sve m lad e s o c ija liste koji se p o p u t njega o s e ć a ju s o lid a rn im sa »tim n e iz m e rn im raz b u k ta v a n je m m la d a la č k ih snaga« i koji h o će d a se o p re d e lju ju i b o re za id eje. U tim svojim p ro g ra m sk im te k sto v im a m lad i re v o lu ­ c io n a r se o b o rio n a » rav n o d u šn e« , koji se n e o p re d e lju ju i n e b o re se, d o k » ra v n o d u š n o s t m o ć n o d e lu je u isto riji, deluje p a siv n o ali d elu je« . Z ato g o to v o u sk lik u je: »M rzim ra v ­ n o d u š n e . . . j e r živim , b o ra c sam ! «Nije š te d e o ni o n e socija lis te -re fo rm is te čiji je stav išče k iv an ja isto š to i p asiv n o st. N jihov p ro g ra m d a so c ija listi p o s ta n u v eć in a (p o lo v in a p lu s je d a n ) je s te » p ro g ra m p la šljiv ih d u š a koje če k a ju so ­ cijalizam od k ra lje v sk o g d e k r e ta sa p o tp isim a dv o jice (n a d le ž n ih ) m in ista ra « . Ovaj je d in i b ro j »B u d u ćeg grad a« najav ljiv ao je u stv a ­ ri svojim id e ja m a i p ro g ra m s k o m s a d rž in o m on aj so c ija lis­ tičk i n e d e ljn ik koji će se p o ja v iti d ve i p o g o d in e d o c n ije pod im en o m »O rdine nuovo« (»Novi poredak«), nedeljnik koji su im ali u p la n u m lad i so c ija listi o k u p lje n i o k o G ram šija p re n eg o što ih je ra s p rš ila ra tn a o lu ja k o ja je za h v atila i Italiju . To se vidi iz b e le šk e n a p o sled n jo j s tra n i »B udućeg grada«. »Stavili sm o ovom listu naslov koji nije sam o našstajalo je u b elešci. P re n ego što se n a sv et o b o rio ra t sa sv o jo m n e o d o ljiv o m sn ag o m , sa n e k o lic in o m p rija te lja bili sm o o d lu č ili d a p o k re n e m o novi č a so p is so c ija listič k o g ži­ v o ta koji bi bio kao o g n jište n o v ih m o ra ln ih en e rg ija, n o ­ vog. . . (reč je c e n z u ris a n a i v e ro v a tn o je glasila: re v o lu c io ­ n arn o g ) i id e jn o g d u h a n aše m l a d o s ti.. . N ašom d u š o m za­ d o je n o m m la d o š ć u i ž a ro m d u b o k o sm o v ero v ali d a će m o p o n o v o p o č e ti sa je d n o m tra d ic ijo m ko ja je sva b ila italija n sk a , m a c in ija n s k a tra d ic ija ko ju su so cijalisti p o n o v o oživljavali. Ali n a m e ra nije o d b a č e n a . D elovi n aše duše, koje n am je r a t o trg a o , v ra tić e se o g n jištu . I č a so p is će biti.« Č etv o rica m la d ih so c ija lista - G ram ši, T oljati, T aška i T e račin i - o s tv a rili su za m isao o so cijalističk o j reviji i o n a se p o ja v ila 1. m a ja 1919. g o d in e , te k k a d a je ra t bio završen. U to m m e đ u v re m e n u zbili su se u E v ro p i d o g ađ a ji koji će i te k a k o u tic a ti n a so cijalističk i i ra d n ič k i p o k re t n e sam o

Na studijama i u revolucionarnoj š ko li...

83

u Italiji nego i u svetu. Bio je rask in u t »lanac kapitalizma« i prvi p u t u istoriji na svetskoj sceni, u Rusiji, pojavljivala se prva u svetu država rad n ik a i seljaka, posle pobede re ­ volucije koja se od ig rala upravo u godini u kojoj je Gramši ispisao i objavio svoj »Budući grad« a torinski p roletarijat sam o koji m esec posle toga ustao na oružani ustanak koji je ugušen u krvi. I do Italije su stizale vesti o p ro m en am a u Rusiji, o feb­ ruarskoj revoluciji, o p adu carskog sam ovlašća. Ipak se nije moglo tačno shvatiti o kakvoj se revoluciji radilo i kak­ va je vlada na vlasti. Inform acije kojim a su listovi raspola­ gali bile su i n ep o tp u n e i cenzurisane. Štaviše, većina im je iskrivljavala sadržinu prilagođavajući ih p o treb am a zvanične p ro p ag an d e i in teresim a vladajućih krugova koji su bili uvukli Italiju u rat. P rim er Rusije, ukoliko bi se znala prava istina, m ogao je još zaraznije da deluje na hiljade se­ ljaka i rad n ik a koji su ginuli na frontovim a ili se iscrpljivali radom u fabrikam a za vojne p o tre b e i m eđu kojim a se širio defetizam i želja da se besm isleno klanje jednom završi. P rom ene u Rusiji G ram ši je prvi pu t k om entarisao u »Kriku naroda« 29. ap rila 1917. godine. O svrnuo se i na pi­ sanje g rađ anske štam p e koja je revoluciju u Rusiji upoređivala sa francuskom revolucijom i iz toga izvodila zaklju­ čak d a je fe b ru arsk a revolucija u Rusiji bila buržoasko-dem okratska. »Ipak, mi sm o u beđeni - zaključivao je Gramši - d a j e ru sk a revolucija ne sam o činjenica, nego d a je to je ­ dan p ro le tersk i ak t i da njeno p riro d n o ishodište m ora biti socijalistički režim.« B udući razvoj događaja pokazao je koliko je ovo G ram šijevo p redviđanje bilo tačno. U pravo zato što su na sve načine nastojali da se sakrije prava istin a o rev o lu cio n arn im p ro m en am a u Rusiji, m no­ gi listovi u službi zvanične propagande i za račun politič­ kih i ek o n o m skih snaga koje su ih finansirale, objavljivali su inform acije o tom e d a su u Rusiji tobože svi za to da se rat nastavi do k o načne pobede, osim grupe ek strem ista koja se zvala boljševičkom i kojoj je Lenjin stajao na čelu. Ruski vojnici su, navodno, pevali revolucionarne pesm e i širili crv en e zastave, ali su i dalje nastavljali da se odušev-

84

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

Ijeno b o re! Z ato su b o ljše v ici i n jih o v v o đ a i bili p re d m e t s ta ln ih n a p a d a u tim ita lija n s k im n o v in a m a, n a p a d a koji su se n a ro č ito p o ja čali p o š to se č u lo d a L enjin i boljševici tr a ­ že d a se z a k lju či m ir i sva v la st p re d a ra d n ič k im i seljačk im so v jetim a . E fe k at je b io s u p ro ta n . S am i ra d n ic i su go v o rili d a čim b u rž o a z ija i n je n a š ta m p a ta k o ž e sto k o n a p a d a ju L enjina i n jeg o v e d ru g o v e o n d a je sig u rn o d a su u p rav u , d a se oni b o re za r a d n ič k u k la su i za so cijalizam . D a je to rin sk i p ro ­ le ta rija t ip a k zn a o o č e m u je tu reč, p o tv rd io je i sam G ra m ­ ši n a v o d e ć i d a j e v est o ru s k o j rev o lu ciji d o č e k a n a u T o ri­ n u sa »neopisivom radošću«. »Radnici su plakali od uzbuđe­ nja - p is a o je G ram ši - k a d a su sazn ali d a je sn ag a p etro g ra d s k ih ra d n ik a o b o rila c a rs k i režim . O ni n isu dozvolili d a ih za slep i d e m a g o š k a fraze o lo g ija K e re n sk o g i m enjševika.« K ada je u ju lu 1917. godine vojna m isija koju je u Za­ p a d n u E v ro p u p o s la o P e tro g ra d sk i sovjet, stig la u T o rin o , njen i član o v i, S m irn o v i G o ld en b e rg , koji su g o vorili m asi od 25 h iljad a ljudi, bili su d o č e k a n i z a g lu šu ju ćim povicim a: » Ž iv e o d ru g Lenjin! Živeli boljševici!« » G o ld en b e rg - p isao je d alje G ram ši - nije bio n a ro č ito o k re p lje n ovim p o z d ra ­ vom : on nije u s p e v a o d a s h v ati na koji je n ačin d ru g L enjin b io ste k a o ta k v u p o p u la rn o s t m e đ u ra d n ic im a T orina. A ne tr e b a za b o ra v iti da je ova m a n ife sta c ija o d rž a n a p o što je u g u šen ju lsk i u s ta n a k u P e tro g ra d u , d o k su b u ržo ask e n o v in e bile p re p u n e č la n a k a isp u n je n ih srd itim n a p a d im a p ro tiv L en jina i p ro tiv b o ljše v ik a koji su bili o p isiv a n i kao b a n d iti, in trig a n ti, ag e n ti i šp iju n i n em ačk o g im p e rija liz ­ ma.« G ram ši je p o d s e ć a o d a je to b ila p rv a m a so v n a m a n i­ festa cija od s tu p a n ja Italije u rat, 24. m aja 1915. koju je to ­ rin sk i p ro le ta rija t o rg an izo v ao u takvim ra zm eram a, u znak p o d rš k e ru sk im ra d n ic im a i d a je njo m e »otvoren novi p e rio d p o k re ta m asa«. U sledio je, svega koji d an docnije, o ru ž a n i u s ta n a k u T orinu. M an ife stacija u T o rin u o kojoj piše G ram ši o d ig ra la se u T o rin u 13. a v g u sta 1917. godine. Policija je bila dozvolila d a se z b o r n a kojem će g o v o riti S m irn o v i G o ld en b e rg o d ­ rži u velikoj sali R ad n ičk e k o m o re koja je m ogla d a prim i

Na studijama i u revolucionarnoj školi. ..

85

dve hiljade ljudi. Uoči zbora, m eđutim , u Ulici G alileo Feraris, ispred zgrade R adničke kom ore, iskupilo se bilo na­ jm anje če trd eset hiljada ljudi (G ram ši govori o 25 hiljada, m ada većina drugih očevidaca navodi veću cifru od 40 hi­ ljada) koji su želeli da m anifestuju solidarnost sa ruskim radnicim a i seljacim a, sa ruskim narodom . Svi nisu mogli da uđu u salu a policija se ipak nije usuđivala da pokuša da toliku m asu sveta ra ste ra silom . Tako je u stvari dozvoljen javni zb o r kakvi su inače bili zabranjeni u vrem e rata. Em i­ sari K erenskog pokušavali su da govore sa balkona zgrade Radničke kom ore, ali su stalno bili p rekidani poklicim a: »Živeo Lenjin!« To je u stvari bio odgovor torinskih rad n i­ ka na izjavu koju je G oldenberg bio dao u Parizu pre dolas­ ka u Torino, da »Lenjin nije naš prijatelj« i da sm o mi »nje­ govi protivnici«, m isleći pri tom na one koji su tada tre n u t­ no držali vlast u P etrogradu i u čije je im e on govorio. Ko­ liko su dvojica govornika uspela da kažu ono što su nameravala, veliko je pitanje, no, sigurno je da nisu uspeli da p reo k ren u m išljenje ni to rin sk ih a ni drugih italijanskih radnika je r su svuda - u M ilanu, Bolonji i drugim gradovi­ ma - na sličan način dočekivani i ispraćani. M anifestacija u Torinu, uz ućešće toliko hiljada ljudi, bila je u stvari p rilik a da torinski p ro le tarijat da oduška n e­ zadovoljstvu koje je već dugo tinjalo kao žar ispod pepela i sam o čekalo priliku da se razbukti u plam en, da »torinski radnici sa oružjem u rukam a ustanu protiv italijanskog im ­ perijalizm a i m ilitarizm a« (G ram ši), kako će se desiti u »kr­ vavoj nedelji« avgusta 1917. godine. S ituacija je u gradu bila sve teža. Oni radnici koji nisu bili m obilisani i upućeni na front, radili su u fabrikam a koje su proizvodile ratni m aterijal. Bili su pod strogom kontrolom vojnih predstav­ nika i svaki p rekršilac stroge vojne discipline m ogao je da bude optužen za izdaju i po b u n u i izveden pred vojni sud. Slično je bilo i u ostalim industrijskim centrim a. U Torinu se sve više osećao n ed o statak životnih nam irnica, pa su radničke p o ro d ice gotovo gladovale. Na kraju je čak poče­ lo da nestaje i hleba; ono što se delilo na specijalne karte nije ni bio hleb nego m ešavina pirinča, zobi, kukuruza i malo pšenice, pa se i za to dugo m oralo čekati u redu.

86

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

M era n ezad o v o ljstv a, ko je je v la d alo m e đ u to rin sk im ra d n ic im a , b ila je p re v rš e n a u u to ra k , 21. av g u sta 1917. go­ d in e . T ad a d v a d e se to g o d iš n ji m e ta lsk i ra d n ik M ario M onta n ja n a , o d n a jra n ije m la d o s ti so c ija listič k i a p o to m k o m u ­ n istič k i a k tiv ista , p o sle d ru g o g sv etsk o g ra ta član italijanskog P arlam en ta i rukovodstva KP Italije, opisao je u svo­ jim s e ć a n jim a 1 te d ra m a tič n e d a n e u T o rin u u o či i za vrem e to rin s k o g o ru ž a n o g u s ta n k a , p a će m o ih o v d e c itira ti. R ad n ici koji su u p o d n e v n o j p auzi d o šli k u ć a m a n a r u ­ čak n isu im ali š ta d a p o je d u . T re b a lo je p ra z n ih s to m a k a v ra titi se n a p o s le p o d n e v n i n a sta v a k rad a. »R ad n ici m n o g ih fa b rik a - p iše M o n ta n ja n a - m e đ u kojim a i D iatto-Frejus (u kojoj je M ontanjana radio-prim . V.K.), o d lu č iš e d a ne n a s ta v e ra d p o sle p o d n e . - U m esto d a u đ e m o u fa b rik u p o če li sm o d a p ro te s tu je m o p re d k a p i­ jo m , g la sn o uzvikujući: - N ism o je li. Ne m o ž em o d a ra d im o . H o ćem o hleba! D o ju rio je i sam v la sn ik , v eo m a z a b rin u t, k av a ljer Pjetro D iato, koji je, sav p re tv o re n u m ed i m lek o , p rizn ao : - Im a te p rav o . Im a te p rav o . K ako m o ž ete d a ra d ite ak o n iste je li. O d m ah ću te le fo n ira ti vojnoj in te n d a tu ri da sm e s ta p o šalju k a m io n h le b a. Ipak, u đ ite u fa b rik u i ne p ra v ite g lu p o sti. K ažem vam to ra d i vašeg d o b ra i d o b ra vaših p o ro d ic a . . . R ad n ici z a ć u ta š e za tre n u ta k . Baš tako: sam o za tr e n u ­ tak. P o g led a še se m e đ u so b n o u oči, goto v o kao d a bi d a se ć u tk e p o sa v e tu ju , a o n d a svi z a jed n o n asta v iše d a viču: - Do đ a v o la s hlebom ! H o ćem o mir! D ole ra tn i b o g a­ taši! D ole rat! I r a s tu r iš e se is p re d fa b rik e k re n u v ši n e k o p re m a c e n ­ tru g rad a, k a R ad n ičk o j k o m o ri, a n ek i p re m a o stalim p o ­ g o n im a u k o jim a se jo š ra d ilo d a bi pozvali ra d n ik e d a sei p rid ru ž e štrajku.« Tako je odjeknuo b orbeni poklik: »Pane e pače!« »H leb a i m ira« - p o k lik koji je do k az iv ao d a su i p ovodi i 1 Mario Montagnana: »Ricordi di un operario torinese« (»Sećanja jed­ nog torinskog radnika«) I i II, Edizioni Rinascita, Rim, 1949.

Na studijama i u revolucionarnoj školi...

87

ciljevi p ro te sta i p o b u n e m nogo dublji i dalekosežniji. To s to je tog d ana p o n esta lo hleba bio je radnicim a sam o raz­ log više, zgodna prilika, da bi ispoljili i izrazili svoju mržnju p rem a ratu i tražili m ir. Razlozi najznačajnijeg i najsnažni­ jeg, najm asovnijeg ali i najtragičnijeg p o k reta m asa u Italiji u vrem e prvog svetskog rata nisu ni mogli da budu samo u n estašici hleba, inače ne bi izbili takvim intenzitetom i u takvom obliku. Ljudim a je bilo d o sta iscrpljujućeg rata i krv aren ja po frontovim a (već pom enuti defetizam ispoljavao se i u pojavam a m asovnog dezertiranja, naročito mobilisanih seljaka), odricanja, gladovanja i poniženja za in te­ rese buržoazije, u je d n o m ra tu koji nisu hteli i protiv kojeg su bili dušom i srcem . Pred očim a je stalno bio i p rim er Ru­ sije. I nad a d a bi i italijanski rad n ici mogli da u rad e ono što su učinili ruski radnici. I zato su se bacili u ustanak i ne razm išljajući u tom tre n u tk u o realnim izgledim a na uspeh oružanog p o d u h v ata i o dnosu snaga koje su se našle s je d ­ ne i s d ru g e stran e b arik ad a po torinskim ulicam a. Jer, posle prvih p ro te sta i obustavljanja rad a u većini fabričkih pogona, to rin sk i radnici su se prihvatili oružja. Prem a G ram šijevom opisu, pobunjenici koji su im ali puš­ ke, ru čn e bom be i m itraljeze, zauzeli su neke sektore g ra­ da. Tri ili četiri p u ta pokušavali su da se dom ognu cen tra grada gde su bila sedišta vlasti i vojne kom ande, ali su bili odbijeni. G rad je izgleda bio podeljen na dve te rito rije - na gradski c e n ta r koji su držali vojska i policija, i periferiju, koja je bila u ru k am a ustanika. Po ulicam a p redgrađa po d ­ ignute su b arik ad e od posečenih stabala, tram vajskih kola, auto b u sa, opasane bodljikavom žicom. Život u gradu je bio p aralisan, proizvodnja obustavlje­ na, pobunjeni radnici složni, i odlučni. S uspehom su bra­ nili svoju »teritoriju« koju su tru p e i policija napadale. No, m orali su sa razočaranjem d a priznaju da su se izjalovile njihove nad e d a vojnici neće pucati na radnike, da će se b ratim iti s njim a. Ovi su više verovali svojim starešinam a koje su ih u bedile d a su ustanak isprovocirali - Nemci! Šta d a se dalje radi? T orinski p ro le teri čekali su odgovor koji nije im ao ko d a im da. U tim presu d n im trenucim a ni ru ­

88

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

k o v o d stv o T o rin sk e sek cije S o c ija listič k e p a rtije , a jo š m a­ nje c e n tr a ln o ru k o v o d s tv o SPI, n isu bili u s ta n ju d a d alje u s m e ra v a ju re v o lu c io n a rn i p o k re t to rin s k ih ra d n ik a , koji su fak tičk i bili p re p u š te n i sam i sebi. R efo rm isti, koji su p re o v la đ iv a li i u lo k a ln o m i u c e n tra ln o m v o d stv u S ocija­ listič k e p a rtije Italije, nisu bili u sta n ju d a d aju b ilo kakve d ire k tiv e i sav ete je r n ik a d a n isu ni ra č u n a li sa ta k v im re ­ v o lu c io n a rn im a k c ija m a i p o k re tim a , a jo š m a n je su se p r i­ p re m a li za njih, p o d s tic a li ih ili o rg an izo v ali. Bez p o litič k e i id e jn e o sm išlje n o sti, bez ru k o v o d s tv a koje bi zn a lo š ta va­ lja č in iti dalje, u s ta n a k je p re tio d a se d e g e n e riš e u ru šilačku s tih iju i d a se p o to m , po d p ritis k o m m n o g o ja č e sile, u g asi u krvi. T ak o je i bilo. U koliko su d a n i o d m ic a li i b ro j žrtav a ra s ta o , i u s ta n a k to rin sk ih ra d n ik a je je n jav ao . B o rb e n o s t i o d lu č n o st, n e u s m e re n i re a ln o m cilju ko jem je tre b a lo d a p o slu že , p o la k o su se to p ili i g o to v o sam i gasili. V rem e, k ao i m n o g o p u ta u slič n im p rilik a m a , nije išlo n a ru k u š tra jk a č im a i p o b u n je n ic im a . I u to m p o g le d u su p re d s ta v ­ nici vlasti i k a p ita la bili u p re d n o s ti - m ogli su d a če k aju d a se p o b u n je n ič k a b u jica sa m a od s e b e v rati u k o rito d a bi o n d a la k še i efik asn ije p re š li u p ro tiv n a p a d . D ram a od 19. m aja 1915. g o d in e k a d a je je d in o to rin sk i p ro le ta r ija t p ro te s to v a o zbog n ajav ljen o g u la sk a Ita lije u prv i sv etsk i rat, p o n a v lja la se ali u m n o g o širim razm eram a, sa o zb iljn ijim p o s le d ic a m a na p o litič k o m , m o ra ln o m i p s ih o lo š k o m p la n u , sa m n o g o većim b ro je m žrtav a. P rem a z v a n ičn im p o d a c im a , to k o m p et d a n a »krvave nedelje« u T o rin u je u b ije n o p e d e se t ra d n ik a a više od d v e s ta ran jen o . G ram ši, m e đ u tim , navodi d a j e »više od p e t s to tin a ra d n ik a palo u b o rb i, a više od dve h iljad e b ilo te šk o ranjeno.« D u­ b o k o ra z o č a re n je p o b u n je n ih i p o ra ž e n ih to rin sk ih ra d n i­ ka m o ra lo je izazvati i to što je iz o stala s o lid a rn o s t p ro le ­ ta rija ta iz d ru g ih velik ih in d u s trijs k ih c e n ta ra Italije. I to su m o ra li b iti on i n eg a tiv n i p o litič k i, m o ra ln i i p sih o lo šk i efek ti p o raza . T reba, m e đ u tim , zn a ti d a in fo rm a c ije o d o ­ g ađ a jim a i p o k o lju u T o rin u zbog vojne c e n z u re nisu ni m o g le d a d o p ru d o ra d n ik a o s ta lih g rad o v a. Čak ni c e n tra l­ ni p a rtijs k i d n e v n ik »Avanti«, koji je šta m p a n u M ilanu,

Na studijama i u revolucionarnoj ško li...

89

nije d oneo inform acije o ustanku u Torinu. No, svakako je sigurno i to da m eđu socijalistim a-reform istim a, koji su d r­ žali u ru k am a partijsk u štam pu, i nije bilo m nogo volje da obaveste javnost o onom e što se desilo u »najcrvenijem gradu« Italije. Niti o m asovnim hapšenjim a i progonim a koji su usledili posle poraza ustanka. Po ugušenju p o b u n e m nogi radnici počeli su da se vra­ ćaju na posao je r za iznenadni štrajk nikakva sam opom oć nije bila o rganizovana za p o ro d ice koje su i inače oskudevale u svem u. V lastim a potom nije bilo teško da počnu da se ob raču n avaju sa svim a za koje su sm atrale da su bili insp irato ri i p o d strek a či pobune, ili su čak sam o učestvovali u njoj. P oh apšeno je više stotina, pa i hiljada radnika, od kojih je većina po to m sv rstan a u kažnjeničke čete i upuće­ na na front. U hapšeni su i svi članovi rukovodstva Torinske sekcije Socijalističke partije. Da bi se p red u p red ili slič­ ni buntovi u buduće, T orino je u s ep te m b ru 1917. progla­ šen ratn o m zonom . R ukovođenje socijalističkom partijskom organizaci­ jom u T orinu preuzeo je privrem eni kom itet od dvanaest članova. Jedan od njih je bio i A ntonio G ram ši i to mu je bila prva značajnija javna politička funkcija, prva važnija p artijska d u žnost u Socijalističkoj partiji. Štaviše, on je po­ tom izabran za s e k re ta ra sekcije SPI. M eđutim , vrlo brzo se pokazalo da uslova za političku aktivnost u gradu, koji tek što je izašao iz je d n e pob u n e i proglašen ratnom zonom, gotovo u o p šte nem a. Tada su, po rečim a sam oga Gramšija, »posle poraza najbolji elem enti radničke klase bili uhapše­ ni i p ro te ran i iz Torina. Na kraju pobune, po k ret je bio iz­ gubio u rev o lu cio n arn o m intenzitetu, ali su mase kao i pre ostale o rijentisane p rem a kom unizm u«. Ako su bili suženi p ro sto ri za politički rad, ipak su os­ tajale d o sta široke m ogućnosti za k u ltu rn u aktivnost m eđu m asam a, za k u ltu rn o obrazovanje pro le tarijata koje je G ram ši sm atrao ne m anje značajnim od njegovog politič­ kog uzdizanja. U taj okvir spadalo je i upoznavanje sa suš­ tinom rev o lu cio n arn ih p ro m e n a u Rusiji i studiranje iskus­ tava prve socijalističke revolucije u svetu.

90

Vanja Kraljević: Antonio Gratnši - Život i delo

Za iz v rša v an je m isije k u ltu rn o -p o litič k o g o b razo v a n ja i v a sp ita n ja č la n s tv a SPI i svih d ru g ih ra d n ik a , G ram šiju je s ta ja la n a ra s p o la g a n ju g o to v o s a m o p is a n a i u s m e n a reč. O tk ad a je i M arija Đ udiče bila uhapšena, on je bio glavni i je d in i u re d n ik »K rika n a ro d a « , m a le so c ija listič k e revije, o g ra n ič e n o g u tic a ja i tiraža. U z a d a tk u koji je p re u z im a o n a seb e, c e n tr a ln i p a rtijs k i d n e v n ik »Avanti« m o g a o m u je biti o d m a le k o ris ti. K ao d a j e sve o n o što nije m o g a o d a p o s tig ­ n e n e p o s r e d n o m p o litič k o m a k c ijo m i ra d o m m e đ u ra d n i­ c im a i u k o n ta k tu sa n jim a, m lad i re v o lu c io n a r n a d o k n a ­ đ iv a o i p o s tiz a o p is a n o m rečju , n a d a h n u tim te k sto v im a p i­ sanim u d u h u njegovog shvatanja o po tre b i stalnog kulturnog obrazovanja i vaspitanja rad n ičk e klase. Č in ilo se d a se nje g o v o v elik o o d u še v lje n je p re d o tk ­ riv a n jem je d n e n o v e s tv a rn o s ti u d a le k o j R usiji i tu , u s a ­ m o m T o rin u , g de je to k o m n e k o lik o d a n a p ro le ta rija t p o ­ k azao svu svoju sn ag u i o d lu č n o s t u b o rb i p ro tiv m ilita ris ­ tič k e i k a p ita lis tič k e p rin u d e , p o c e n u v elik ih ž rta v a i o d ­ ric a n ja , p re n o s ilo n a s tra n ic e sk ro m n o g so c ija listič k o g ned e ljn ik a . I, d o ta d a d o s a d n i, g o to v o p ro p o v e d n ič k i i »sivi r e g is tr a to r d o g ađ a ja« , »K rik n aro d a« je p o d G ram šijevom u re d n ič k o m ru k o m p o s ta o b o rb e n o g la silo so cijalističk e m isli i k u ltu re , isp u n je n o sm elim i o rig in a ln im za p ažan ji­ m a, a n a liz a m a i k o m e n ta rim a svega o n o g a š to se zbivalo u zem lji i sv etu, p o g o to v u u Rusiji. B eli, p ra z n i red o v i n a n je­ govim s tr a n ic a m a p o k az iv ali su d a sve ideje, m isli ili čak sam o i in fo rm a c ije k o je je list že leo d a objavi n isu uvek b ile p o ć u d i v o jn e ce n z u re . S v eje d n o se is tin a sve teže m og­ la p rik riv a ti. P osle p o b e d e b o ljše v ik a i L enjina, u n o v e m b ru 1917. g o d in e , zv a n ič n a š ta m p a i p ro p a g a n d a u p in ja le su se svim s ila m a d a d e z in fo rm iš u ita lija n s k u ja v n o st o s u štin i prom e n a u R usiji, o to m e d a je s o c ija listič k a re v o lu cija pobedila. T ak o su n e k i listo v i p rik a z a li ju riš n a Z im ski d v o rac u P e tro g ra d u k a o p o d u h v a t g ru p e p ija n ih siledžija i n asil­ n ik a sa k o jim a su se re g u la rn e tru p e b rzo o b ra č u n a le . G ram šiju n ije b ilo te š k o d a sh v ati d a j e ta m o p o č in ja o onaj v elik i is to rijs k i z a o k re t koji je p re d v iđ a o n e k o lik o m eseci ra n ije i o k o je m je p isao . Z ato je u p o z o ra v a o u »K riku n a ­

Na studijama i u revolucionarnoj ško li...

91

roda« od 24. n ovem bra 1917. godine: »Nema nikakvih tačnih vesti o toku ruske revolucije. V erovatno je da se za izvesno vrem e još neće moći dobiti nikakva tačna inform a­ cija. ’K rik’ je bio p red v id eo i bilo je lako predvideti da se ruska revolucija nije m ogla zaustaviti u fazi Kerenskog. Ruska revolucija se nastavlja i dalje će se nastavljati.« Ne sam o kao u red n ik a jednog lista koji je trebalo da pruži tačn a o baveštenja svojim čitaocim a o onom e što se zbivalo u Risiji, nego isto tako, i još više, kao m ladog soci­ jalistu i rev olucionara, njega su u najvećoj m ogućoj m eri zanim ali boljševici i Lenjin, sovjeti i program i nove vlasti, njihovi p o litički stavovi o izgradnji novog društvenog, po­ litičkog i ek onom skog sistem a na bazi sovjeta, njihove ide­ je o izgradnji prve rad n ičk e države u svetu. Još iz vrem ena konferencija p red sta v n ik a socijalističkih p artija Evrope održanih u CIm ervaldu i K antalu, G ram ši je nastojao da se upozna sa idejam a i stavovim a rev olucionarnih struja u m e đ u n aro d nom rad n ičk o m po k retu , p re svega sa boljše­ vičkim, pa i da ostvari k o n ta k te sa njim a. N abavljao je, ko­ liko je to bilo m oguće, d ela m arksističkih au to ra sa svih mogućih s tran a i na raznim jezicim a. Posle pobede o k to ­ barske revolucije traženi su Lenjinovi govori, dokum enti boljševičke p artije i nove rad n ičk e države da bi bili prevo­ đeni i objavljivani, koliko je cenzura dozvoljavala, um noža­ vani i k o m en tarisan i sa rad n icim a na partijskim sastanci­ ma i u fabrikam a. Prem a Toljatijevim rečim a, G ram ši je bio prvi u Italiji koji je shvatio m e đ u n aro d n i značaj Lenjinovog učenja, m e­ đ u n aro d n u vrednost boljševizm a i velike okto b arsk e soci­ jalističke revolucije. Bio je svestan d a je ta revolucija im ala univerzalan značaj. Ali za njega to nije bio p rim er koji je va­ ljalo n ek ritički slediti, a još m anje m odel koji je trebalo m ehanički prim enjivati. To je bio jedan novi društveni i politički sistem koji su drugi narodi m orali da proučavaju i proveravaju, vodeći raču n a o različitim nacionalnim p ri­ likam a. U pozoravao je, dakle, na opasnost od slepog kopi­ ranja tu đ ih iskustava i rešenja. On je isticao da se u Rusiji »sovjet pokazao besm rtnim kao oblik organizovanog d ru štv a koji pristaje uz m nogolike po tre b e velike mase

92

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

ru s k o g n a ro d a , koji o v a p lo ć u je i zad o v o ljav a te žn je i n a d e svih p o tla č e n ih n a sv etu . ., D ržava S o v jeta p o k az u je d a j e p rv o je z g ro novog d ru š tv a . . . « P rid aju ći ta k o veliki, is to rijs k i zn ačaj so v je tim a G ram ­ ši će, v id eće se, o d b iti d a ih m e h a n ič k i p rim e n ju je u sam oj Italiji k a d a se k oju g o d in u d o c n ije b u d e p o sta v ilo p itan je o b lik a, klice ra d n ič k e v lasti - za njega će to b iti fa b rič k i saveti. P rim e r R usije i s o v jeta bio je za n jega p o d s tic a j d a se s tv a rn o s t Ita lije sv e o b u h v a tn o is to rijs k i i d ru štv e n o -e k o n o m sk i i p o litič k i p ro u č a v a i tu tra že o b lici u k o jim a će se re a liz o v a ti b u d u ć a vlast ra d n ič k e klase, o b lici u k o jim a će d ru š tv o biti o rg a n iz o v a n o p re m a s p ecifičn im , italijan sk im p rilik a m a i uslo v im a. G ram šijev »K rik n a ro d a « ta k o je o d ig ra o z n a čajn u u lo ­ gu u v a s p ita n ju to rin sk o g p ro le ta rija ta d a ne p rih v a ta m e ­ h an ičk i i š a b lo n s k i p r im e r R usije i b u k v a ln o tu m a č e n je že­ lje d a se » radi k ao u Rusiji«. I više od to g a - u velikoj je m e ri o s tv a rio želju njegovog u re d n ik a d a b u d e što je m o ­ gu će više u fu n k ciji k u ltu rn o g o b ra z o v a n ja i v a sp ita n ja torin s k e ra d n ič k e klase, p ro p a g a to r i re a liz a to r G ram šijevog k o n c e p ta » k u ltu rn e rev o lu cije« , koju je sh v a ta o kao s astav ­ ni o d re đ u ju ć i d e o p o k re ta za o s lo b o đ e n je ra d n ih ljudi, n iš ­ ta m a n je b itn o g nego što je p o litič k a b o rb a , sin d ik a ln o , e k o n o m sk o i za d ru ž n o o rg an izo v an je i u d ru živ an je. »Za p ro le te r e - p isao je A n to n io G ram ši - d u ž n o s t je d a ne b u d u n ez n alic e. S o c ija listič k a civilizacija, bez p rivilegija k a sta i k ateg o rija, d a bi se u p o tp u n o s ti o stv arila, hoće d a svi g ra đ a n i znaju d a k o n tro liš u to što oni, ko jim a su u k a ­ zali p o v eren je, o d lu č u ju i čine. P ro b lem o b razo v a n ja p ro ­ le te ra je p ro b le m slobode.« P o sled n ji b ro j »K rika n aro d a« izašao je 19. o k to b ra 1918. g o d in e , u v re m e k a d a se za v ršav a o p rvi sv etsk i ra t i sv et se n alazio n a p ra g u novih p o litič k ih i s o cijaln ih kriza, p o tre s a i ek splozija. P rib ližav ao se m ir m e đ u za ra ćen im s tra n a m a ali su se g o to v o u svakoj od ze m alja koje su č e tiri g o d in e k rv a rile i e k o n o m sk i se bile goto v o sasvim iscrple, o tv a ra li fro n to v i k la sn ih k o n fro n ta c ija i s u k o b a koji će ih p o tre s a ti to k o m n e k o lik o p o s le ra tn ih godina.

Na studijama i u revolucionarnoj školi...

93

U Italiji je već poslednja godina rata nagoveštavala skoru nem irnu budućnost. Još je vojni poraz kod Kobarida. (ital.: C aporetto) u je se n 1917. godine, rashladio mnoge usijane glave i pokolebao duhove koji su očekivali i najav­ ljivali po b ede italijanskog oružja. Oni koji su na svojim le­ đim a najviše osećali te ret rata i plaćali ga svojim životim a - m obilisani seljaci i radnici - sve glasnije i sve otvorenije su izražavali nezadovoljstvo i gnev, ne ustručavajući se i da d ezertiraju m ada su znali kakvom se kaznom plaćalo bekstvo sa fronta. I civilne i vojne vlasti pojačavale su re p re­ sije n aro čito p rem a socijalistim a, ali i prem a svim drugim p ro p ag ato rim a an tiratn o g raspoloženja. No kada su videle da se sam o kaznam a defetizam ne može suzbiti, unekoliko su m enjale taktiku: seljacim a, koji su bili najbrojniji u voj­ nim jedinicam a, počele su da obećavaju zemlju koju će d o ­ biti posle rata. Eto razloga zbog kojeg se vredelo boriti za otadžbinu. A to, svakako, nije bilo ni prvo ni poslednje ob­ ećanje koje italijanska vladajuća klasa nije ispunila.

Četvrta glava

DVE GODINE VELIKIH REVOLUCIONARNIH BORBI 1919-1920. Gorki ukus mira i pobede posle prvog svelskog rata - Nezadovoljstvo radnika, seljaka i srednjih slojeva - Četvorica mladih socijalista pokreću list »Ordine nuovo• (»Novi poredak*) čiji prvi broj izlazi Prvog maja 1919. godine. - Programski članak »Radnička demokratija• objavljen 21. juna 1919, koji je Gramši napisao - Akcije i propaganda za fabričke savete - Gramši ponovo član rukovodstva Torinske sekcije Socijalističke partije - U septembru 1919. godine formiraju se u Torinu prvi fabrički saveti - Kako su organizovani i kako funkcionišu novi organi radničke demokratije - Gramšijev izveštaj Kominterni o torinskom pokretu fabričkih saveta - Uticaj reformista na politiku Socijalističke partije Italije - Rezultati opitih parlamentarnih izbora u novembru 1919. godine: veliki uspeh socijalističkih kandidata - Pokret fabričkih saveta ostaje ograničen na Torino - Osnivanje fašističkog pokreta, marta 1919. godine, koji predvodi bivši socijalista Benito Musolini - Generalni štrajk pola miliona industrijskih i poljoprivrednih radnika u Torinu i okolini u aprilu 1920. godine - Gramšijev dokument »Za obnovu Socijalističke partije• - Lenjinova podrška stavu Antonija Gramšija i Torinske sekcije SPI o Socijalističkoj partiji - Zauzimanje fabrika: novi veliki radnički pokret u Milanu, Torinu i drugim industrijskim centrima u Italiji u jesen 1920. - Represalije vlasnika kapitala i sve jače divljanje fašističkih naoruianih bandi - Uoči XVII kongresa Socijalističke partije ujedinjuju se komunističke frakcije u njoj i rascep u ovoj Partiji postaje neizbeian.

S totine hiljada ljudi koji su se po završetku ra ta vraćali kućam a ubrzo su osetili gorki ukus m ira i pobede, koje su tako željno iščekivali. U m esto blagostanja, koje im je obećavano pod uslovom da se h ra b ro bore za otadžbinu, i za koje su gotovo verovali d a će ga zateći već kod kuće, čim stignu svojim dom ovim a, očekivala su ih nova iskušenja, razočaranja, od ric an ja i žrtve. Zemlja je za tri ratn e godine dovedena gotovo do ruba ekonom ske pro p asti. Uvlačeći Italiju u rat, vladajući krugovi su verovali da će se sve brzo završiti lakom savezničkom pobedom . R atne operacije su se, m eđutim , odužile i troškovi koje je zem lja m o ra la da podnese rasli su iz godine u godinu vrtoglavom brzinom . U poslednjoj p red ratn o j godini ti su troškovi u državnom budžetu za 1913/14. godinu iznosili 2 m ilijarde i 501 m ilion lira; u 1915/16. p o rasli su na 10 m ilijardi i 550 m iliona lira, zatim u 1916/17. na 17 m ilijardi i 315 m iliona, d a bi se u 1917./18. popeli na 25 m ilijardi i 334 m iliona, a u 1918/19. godini, o kojoj govorim o, na 30 m ilijardi i 857 m iliona lira.1 K ratko vrem e po završetku rata, 25. m arta 1919. godine, u k in u ta je k o n tro la k ursa po kojem se lira m enjala za dolar, što je bilo ustanovljeno sporazum om rim ske vlade sa v ladam a V elike B ritanije, SAD i F rancuske u vrem e trajanja rata. U ju n u 1914. godine jedan dolar se m enjao za 5 lira i 18 centezim a, u d ecem b ru 1919. za jedan d olar se m oralo dati 13,07 lira, u aprilu 1920. godine 22,94 lire, a u d ec em b ru iste godine - čak 28,57 lira za jedan 1 F cd o rico C h a b o »L 'Ilalia c o n tc m p o ra n o a « (»S av rem en a Italija«), »Einautli«, T o rin o , 1961.

7 Amonio Gramii - Život i dck

98

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

am eričk i d o la r1 V rednost lire je naglo padala a to je n a jn e p o s re d n ije p o g a đ a lo ž iv o tn e u slo v e ljudi p o š to su c e n e n a m irn ic a b rzo rasle . Ita lija je p o g o to v o ta d a bila u p u ć e n a na uvoz većih k o lič in a žita, uglja, n a fte i d ru g ih p ro iz v o d a kojih sam a n em a i za koje je o d u v ek bila u p u ć e n a n a uvoz. S ad a ih je m o ra la p la ć a ti po m n o g o većoj ce n i neg o ran ije. S itu a ciju je p o g o ršav alo i to što nije bilo ni d o v o ljn o b ro d o v a za p rev o z ro b e, p re svega p r e h r a m b e n ih a rtik a la . V eštačk e m e re, k ao što je bilo m a k sim ira n je c e n a ili v e šta č k o snižavanje, nisu p o m a g ale. Zem lji je p r e tila glad. N ajsiro m ašn iji su za ista i p o čin jali d a g la d u ju , p a je za to u ju lu 1919. g o d in e po m nogim ita lija n s k im većim i m a n jim g ra d o v im a sve če šće d o la zilo d o u p ad a izgladnelih m asa u m agacine s robom . O ni ko je je č e k a lo m o ž d a najv eće ra z o č a ra n je bili su seljaci. O ni su v e č ito bili g la d n i zem lje i sa d a im je b ila o b ­ eć a n a . U to v re m e je o k o 55 o d s to s ta n o v n ištv a Ita lije živelo od zem lje. M eđ u tim , svega 20 o d s to zem lje bilo je p lo d ­ no ze m ljište, 40 o d s to p la n in e . Z em ljište je uz to isp o šćen o , o s iro m a še n o . Ta re la tiv n o m a la o b ra d iv a p o v ršin a p rip a d a v la sn ic im a k ojih im a blizu p et m ilio n a. »Ali o k ak v o m se v la sn ištv u rad i? - p iše F e d e rik o S abo u p o m e n u to j ,S av rem en o j Italiji 1918-1948.’ - D evet d e s e ­ tin a v la sn ik a ne p o s e d u ju ni je d a n h e k ta r; u svem u, ni tri m ilio n a h e k ta ra od u k u p n o 22 m ilio n a . To znači d a su m a se s eljak a vlasnici suviše m a lih p a rc e la d a bi od njih m ogli d a žive. Z ato, u b u d u ć e će s ta ln o m o ra ti d a iz n ajm lju ­ ju zem lju od s re d n jih ili v elik ih p o s e d n ik a ili d a ra d e kao p o ljo p riv re d n i n a d n ič a ri na tu đ im im anjim a.« Od o b e ć a n ja nije bilo ništa, san o zem lji se izjalovio. P oklik koji se g la sn o č u o i za v rem e rata: »Zem lja seljaci­ ma!« o s ta o je glas vap iju ćeg u p u stin ji. Ali nade, koje su se b ile ra z b u d ile u s rc im a seljak a i b ez em ljaša u v rem e svih tih d u g ih r a tn ih g odina, isk u šen ja i oček iv an ja, bile su ih to lik o sn ažn o o b u ze le d a se nisu m ogli p o m iriti sa č in je n i­ co m d a zem lju neće d o b iti. R ešili su d a je sam i uzm u. I to ­ ' Federico Chabo: »L’Italia Contem poranea«

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

99

kom ju la i avgusta 1919. godine seljaci će sami početi da zaposedaju tuđu zem lju, m ahom veleposednićku koja je dugo ležala n eo b rađ e n a, ali ponegde i obrađenu. To se d e­ šavalo u Laciju, u sam oj blizini Rima, ali se »pokret« posle p roširio i na ostale italijanske pokrajine; pogotovu je na jugu i na ostrvim a p o p rim ao sve šire razm ere. Jednim vla­ dinim d ek reto m d ato je pravo prefektim a da legalizuju ovo zauzim anje zem lje, na o d ređ en o vrem e ili za stalno; poneg­ de su vlasti m orale da po p u ste pred pritiskom seljačkih masa koje su sa razvijenim crvenim zastavam a, uz zvuke kakvog m arša ili zvonjavu crkvenih zvona, zaposedale zem ­ lju ne pokazujući nikakvu nam eru da odstupe pred bilo kakvom silom . To su često bili sasvim spontani pokreti, ali su ih sve češće pom agali i kanalisali partijski aktivisti, kako iz red ova socijalista tako čak i iz katoličkih organiza­ cija. Ni in d u strijski radnici nisu sedeli skrštenih ruku. I oni su imali razloga d a bud u nezadovoljni. Ne sam o zato što ih je kao stanovnike gradova pogađao porast inflacije i sve veći troškovi života, nego i zbog uslova rada i njihovih p ra ­ va u proizvodnji. I njim a su za vrem e rala davana razna ob­ ećanja koja se sada ili nisu ispunjavala ili se to činilo sporo. Smenjivanje proizvodnje za ratn e po tre b e počelo je da iz­ bacuje na ulicu sto tin e i hiljade radnika. I prva značajna te­ kovina koju je italijanska radničk a klasa zadobila u 1919. godini bio je radni dan od osam časova - cilj za koji se bo­ rila decenijam a; uveden je u celoj industriji, državnoj i p ri­ vatnoj. U istoriji italijanskog radničkog i sindikalnog po­ k reta to je bio tre n u ta k od izuzetnog značaja. Svedočio je pre svega o narasloj snazi radničke klase i njenoj sposob­ nosti i moći da iznudi o d ređ en e prom ene i poboljšanja, d o ­ kazujući istovrem eno tim e d a je na istorijsku scenu stupila jedna nova socijalna i politička snaga - organizovani p ro ­ letarijat. Sve do tada većina italijanskih političara, i desni­ čara i liberala, m ogla je d a tvrdi da u Italiji, za razliku od nekih dru g ih zem alja Z apadne Evrope, ne postoji »crvena opasnost«, nem a, drugim rečim a, bojazni od organizovanog istu p an ja rad n ik a i postavljanja njihovih zahteva. Ar­ gum ente za takva tvrđenja davao im je dotadašnji ekonom ­

100

Van ja Kraljević: Antonio Gratnši - Život i delo

ski, o d n o s n o in d u s trijs k i razv itak zem lje. U 1911. g o d in i od 243 h iljad e i 926 fab rik a, p o g o n a i ra d io n ic a ko lik o ih je b ilo u Italiji, u 160 h ilja d a i 496 nije ra d ilo više od po p et ra d n ik a , u k lju č u ju ć i i v la sn ik a. P reo v la đ iv ao je z a n atsk i n ačin p ro iz v o d n je. No, s itu a c ija se d o s ta b rzo m en jala. U ta k o z v a n o m in d u s trijs k o m tro u g lu - M ilano, T o rin o , Đen o v a - n icali su novi, m o d e rn i in d u s trijs k i k o m p lek si sa sve v ećo m m a so m ra d n ik a . R at je u b rz a o k o n c e n tra c iju k a­ p itala. » R ad n ičk e m ase, d o b rim d e lo m sp ecijalizo v an e (na p rim e r, ra d n ic i »Fiata« u T o rin u ) p o sta ju , m oglo bi se reći, o k lo p n e div izije n a jp re so cijalističk o g , a p o to m k o m u n is ­ tičk o g p o k r e ta . . . S tv a ra se za to je d n a » ra d n ič k a e lite koja p o v la či za s o b o m o g ro m n e m ase«, kaže S ab o u p o m e n u to j knjizi » S av rem en a Ita lija 1918-1948«). Ciljevi b o rb e te i ta k v e ra d n ič k e klase čija G e n e ra ln a k o n fe d e ra c ija rad a, k ao s in d ik a ln a o rg an izacija, p o d v o d stv o m so cijalista, o kuplja već u to vrem e dva m iliona i sto pedeset hiljada član o v a, n isu više s a m o veće n a d n ic e i p la te, nego i p ro m e na n je n o g so cijaln o g sta tu sa , o s tv a riv a n je p ra v a ra d n ik a k ao su b je k a ta u p ro iz v o d n ji, e m a n c ip a c ija ra d a , uče šće u u p ra v lja n ju p re d u z e ć im a , itd. S ad a se ču ju i ta k v e b o rb e n e p aro le: » N acio n alizacija industrije!« - » K olektivno ru k o v o ­ đ e n je p red u ze ćem « - »P risvajanje s re d s ta v a proizvodnje« a p o to m i » F ab ričk i saveti.« T ak o reći s u tra d a n po za v rš e tk u p rvog svetsk o g ra ta jav ljali su se u Italiji prvi znaci o n ih p o tre s a i re v o lu c io n a r­ nog v ren ja k o jim a će biti o b e le ž e n o »crveno dvogodište« 1919-1920. No, osim seljak a i ra d n ik a jo š je je d a n veliki sloj ita lija n sk ih g ra đ a n a e k o n o m sk i bio goto v o sasvim upropa šć e n i za to iz svojih razlo g a i p o b u d a d o liv ao ulje na v at­ ru. To su bili p rip a d n ic i m ale i s re d n je b uržoazije i m ali i sre d n ji zem ljišni p o se d n ic i. E k o n o m sk i te re t ra ta bio je p ao na n jih o v a le đ a i oni su ga najteže osećali. K ru p n i in ­ d u s trija lc i i v eletrg o v ci bili su u d ru g o m položaju - velike r a tn e n a ru d ž b in e i šp e k u la c ije d o n eli su im o g ro m n e p ro ­ fite i b o g atstv a. O ni nisu im ali razloga d a se žale, već više d a se p la še k ak o d a saču v aju b o g atstv a koja im je u g ro ža­

Dve godine velikih revolucionarnih horhi

101

vala plim a radničkog pokreta. Zabrinjavale su ih i vesti koje su stizale ne sam o iz P etrograda gde je socijalistička revolucija postala ostvaren čin, nego i iz drugih evropskih presto n ica - B erlina, Beča, B udim pešte - gde su se p ro te s­ ti i po k reti nezadovoljnih m asa p retvarali u revolucionar­ ne eksplozije. I u T orinu je ukin u to vanredno ratn o stanje. To još nije značilo da se grad vratio norm alnom životu. Radnici su se vraćali u fabrike gde više nije bilo vojnih kom esara i vojne discipline, ali ni većih nadnica koje su isplaćivane u vrem e rata. Nove, m irnodopske, vredele su sve m anje zbog infla­ cije, rasta cena, devalvacije lire. Politićki osuđenici puštani su iz zatvora. O slobođeni su i nekadašnji najpoznatiji ru k o ­ vodioci Torinske sekcije Socijalističke partije. S tvoreni su uslovi da se obnovi rad Partije u m irnodopskim uslovima. Prestao je rad Privrem enog kom iteta koji je do tada ru k o ­ vodio gradskom p artijskom organizacijom i u kojem je An­ tonio G ram ši bio član i sek retar. K rajem novem bra 1918. godine izabrana je nova izvr­ šna kom isija gradske sekcije SPI u kojoj su bili oni aktivisti poznati kao »nepom irljivi« i »oštri«. Ove i slične k arak te­ ristike pojedinih partijskih aktivista u to vrem e u Torinu, i ne sam o ovih u lokalnom rukovodstvu, nego i onih u vi­ šim kom itetim a, sve do Centralnog, trebalo je uslovno uz­ imati. »Nepomirljivi«, ili m aksim alisti, uvek su više bili re ­ volucionari na rečim a negoli na delu, isto kao što i »nepo­ pustljivost« i »krutost« nisu m orali da znače krajnju doslednost i principijelnost. Gram ši nije bio član novog rukovodstva. U širim m a­ sam a to rin skih rad n ik a i članova Socijalističke partije još je bio m alo poznat. M eđu njim a uživali su poverenje i po­ p u larn o st o dranije poznati i priznati partijski kadrovi sa m nogo dužim stažom u partijsko-političkom radu u tako velikom radničkom ce n tru kao što je Torino. Gramši je m ožda bio poznatiji u kulturnoj javnosti u kojoj su sa za­ nim anjem i dalje praćeni njegovi eseji i pozorišne kritike, mada se i ispod tih tekstova retko pojavljivalo njegovo puno ime i prezim e.

102

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

Od k a d a je k rajem o k to b ra 1918. g o d in e p re s ta o d a iz­ lazi »K rik n aro d a« A n to n io G ram ši je p re š a o n a ra d u r e ­ d a k c iju »Avantija«. U T o rin u se s a d a u re đ iv a lo i šta m p a lo re g io n a ln o iz d an je p a rtijs k o g d n e v n ik a za P ije m o n t i n je ­ gov glavni g rad, koje je u b rz o d o s tig lo tira ž o d o k o p e d e se t h iljad a p rim e ra k a . U T o rin u je ta d a b ilo o k o sto p e d e s e t d o d v e s ta h iljad a ra d n ik a , od kojih sam o u »F iatu« o k o 35 h i­ ljad a d o b ro o rg a n iz o v a n ih m e ta la c a . O rg an izo v a n i u k la s­ ne s in d ik a te , p o k az iv ali su sve veću sn a g u i je d in s tv o p r i­ lik o m p re g o v o ra sa p o s lo d a v c im a i s k la p a n ja ra d n ih u g o ­ vora. U T o rin u je d e lo v a o i T o rin sk i z a d ru ž n i savez koji je p re d s ta v lja o p rim e r e fik a s n o sti ra d n ič k o g u d ru živ an ja. Sve je to i n av e lo d ire k c iju SPI d a p o k re n e p o s e b n o izdanje »A vantija« za T o rin o i P ijem o n t. R ed a k cija i š ta m p a rija to rin sk o g »A vantija« n alazile su se u je d n o j d v o riš n o j zg rad i gde je n e k a d a b ilo p o p ra v iliš te za m a lo le tn ik e . R o tacija i lin o tip i bili su u p riz e m lju a na g o rn je m i je d in o m s p ra tu n e k o lik o m a n jih so b a za re d a k ­ ciju. U je d n o j od njih je sa d a G ram ši p ro v o d io go to v o sve svoje vrem e. Za razlik u od ra n ijih g o d in a , zd rav lje ga je sad a bo lje služilo. B ile su p ro š le krize u s a m lje n o s ti i izgub­ ljen o sti. Na to više nije im ao v re m e n a ni d a m isli. P osle n e ­ k o lik o tra g ič n ih ra tn ih g o d in a život u T o rin u i u celoj Ita ­ liji, u E vropi i čitav o m svetu, ra s p in ja o se u n a sto ja n ju ljudi d a v rate iz g ubljenu rav n o težu i u s p o sta v e n e k a d a šn je n o r­ m a ln o stan je. U m no g o slu ča jev a p o v ra tk a na s ta ro nije m o g lo d a b u d e. N e sp re m n o st d a se p rih v a ti ta istin a izazi­ vala je na sve s tra n e krize, lom ove i p o tre se , sve do re v o ­ lu c io n a rn ih vrenja. Ta nova stv a rn o s t o č a ra v a la je i p le n ila m lad o g so cija­ listu , on je n a sto ja o d a je shvati i p ro tu m a č i i sebi i d ru g i­ m a. U n jegovu re d a k c ijsk u so b u su do lazili s tu d e n ti i đaci, sin d ik a ln i ak tiv isti iz g rad a i p ro v in c ije , fab ričk i d o p isn ic i i član o v i ra d n ič k ih u n u tra šn jih ko m isija, d a p o stav ljaju p i­ ta n ja i traže od g o v o re, d a razg o v a raju i d is k u tu ju o te m a ­ m a koje je p o s le ra tn i u zb u rk a n i život sv ak o d n ev n o nu d io u izobilju. N ajčešće su dolazili uveče po zav ršen o m poslu. I ta m ala re d a k c ijsk a so b a p re trp a n a n o v in a m a, š ta m p a rsk im

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

103

utiscim a za k o rek tu ru , knjigam a, b ro šu ram a i rukopisim a sve je više ličila na neku vrstu radničkog i om ladinskog do m a ili u n iv erziteta koji je radio neprekidno, čak i onda kada bi se pogasila svetla u ostalim sobam a redakcije »Avantija« u bivšem popravnom dom u, iz čijeg je prizem lja d o p irao tutanj stare rotacije na kojoj je list štam pan. Posle toga bi se razgovori nastavljali napolju, na torinskim ulica­ ma sve do G ram šijevog m om ačkog stana, dokle su ga svake večeri p ratili mlađi drugovi iz redakcije ili partijske orga­ nizacije. Bilo je to u tradiciji tih m ladih socijalista, te noć­ ne šetnje i razgovori po torinskim ulicam a. Sam o su sada pro licale - za razliku od p red ratn ih - bez one m ladalačke buke i rasp ojasanosti. Iako je Gram ši bio tek u dvadeset sedm oj godini a njegovi drugovi i pratioci bili još mlađi, ipak su svi bili bogatiji za je d n o veliko (ratno) iskustvo. Ekonom ska i politička kriza koja se u Italiji p ro d u b lji­ vala najavljivala je sudbo n o sn e događaje u kojim a niko neće moći da ostan e pasivan ili nezainteresovan posm atrać. Pitanje koje je u to vrem e m učilo m ladog G ram šija bilo je kako će ih rad n ičk a klasa dočekati, koliko će biti u stanju da ona bude p ro ta g o n ista istorije i organizator pobed o n o sn e revolucije ukoliko budu stvoreni takvi uslovi da se pitanje osvajanja vlasti postavi na dnevni red. Nastav­ ljao je zato da s pažnjom prati razvoj događaja u Rusiji i da sve ono što se tam o dešavalo analizira i u poređuje sa sta­ njem u Italiji i svim onim što se moglo naslutiti u bliskoj b u dućnosti. Činio je to sa revnošću i ozbiljnošću naučnika ali i sa trezvenošću praktičnog p olitičara koji ništa nije hteo da p o sm atra izvan datih objektivnih uslova i prilika. Zahvaljujući i njegovom ličnom zalaganju i doprinosu, Lenjin i o k to b a rsk a revolucija više nisu bili toliko nepoznati u Italiji, pogotovu ne socijalistim a. Iz francuskih i am erič­ kih časopisa i listova prevedena su i objavljena Lenjinova dela »Im perijalizam kao najviši stadij kapitalizm a« i »Drža­ va i revolucija«. Sve češće su prevođeni i objavljivani i neki njegovi najpoznatiji govori i članci. Bile su i sve češće i po­ tpunije inform acije iz Rusije o natčovečanskoj borbi ru s­ kih rad n ik a i seljaka da od b ran e revoluciju i novu rad n ič­ ku državu od intervencije spolja i kontrarevolucije iznutra.

104

Vartja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

P ro u č a v a ju ć i L e n jin o v a d ela, k o ja su m u b ila d o s tu p ­ na, p ra te ć i p rv e k o ra k e m lad e so v jetsk e vlasti u izgradnji p rv e d rž a v e ra d n ik a i se lja k a u svetu, an a liz ira ju ć i kao m a rk s is ta i so c ija lista i s ta n je u Italiji i sve ja č e re v o lu c io ­ n a rn o v re n je p o d s tic a n o i o n im što se zbiva u Rusiji i sa že­ ljom »da se ra d i k a o u Rusiji«, G ram ši se p o s te p e n o p rib li­ žav ao o d g o v o ru koji je tra ž io i koji su d ru g i tra žili od njega: kojim p u tem u sm eravati političku akciju i bo rb u italijanske ra d n ič k e k lase, koje n e p o s re d n e ciljeve p o stav ljati na p u tu o s lo b o đ e n ja p ro le ta rija ta od e k s p lo a ta c ije i o s tv a ri­ van ja njeg o v e h e g e m o n e u loge u d ru š tv u . D oći će ta k o do id eje o fa b rič k im sa v e tim a čija će ra z ra d a i p rim e n a u p ra k s i p o s ta ti u n a re d n o m p e rio d u cilj g o to v o c e lo k u p n e a k tiv n o s ti - p o litič k e , idejne, k u ltu rn e i d ru š tv e n e - Antonija G ram šija i g ru p e m la d ih s o c ija lista o k u p lje n ih ok o njega. G ram ši je u to v rem e bio sv estan šta je, osim re v o lu ­ c io n a rn o g ra s p o lo ž e n ja m a sa i d a tih u slo v a koji su to ra s ­ p o lo ž en je p o d s tic a li, jo š bilo p o tre b n o d a bi se p ro le ta rija t o rg an izo v ao i p o v eo p u te m b o rb e za so p stv e n o o s lo b o đ e ­ nje i o slo b o đ e n je o s ta lih slo jev a d ru š tv a , p re svega s e lja š t­ va k o je m u je u toj b o rb i m o ra lo b iti saveznik. B ila je n e o p ­ h o d n a o rg a n iz o v a n a p o litič k a snaga, p a rtija p ro le ta rija ta , a v a n g a rd a r a d n ič k e klase, koja će ga n ao ru ž a ti p ro g ra ­ m o m , s tra te g ijo m i ta k tik o m re v o lu c io n a rn e b o rb e i m a rk ­ sistič k o m te o rijo m . Isk u stv a iz krv av e av g u sto v sk e n ed e lje u T o rin u 1917. g o d in e , a i iz d ru g ih slič n ih b u n to v n ih p o ­ k re ta i p ro te s ta ra d n ič k ih i seljačk ih m asa, to su n ed v o s­ m isle n o p o tv rđ iv ala . S o c ija listič k a p a rtija Italije nije bila ta k v a snaga. S ta­ vovi m a k sim a lis ta i re fo rm is ta , koji su vodili g lavnu reč u ru k o v o d s tv u P artije, im ali su po n je n u ak tiv n o st, a tim e i p o ak tiv n o st m asa koje su sled ile p o litik u SPI, is to v e tn e n eg a tiv n e efek te. Prvi su na re č im a p ro p o v e d a li revoluciju, d ru g i su o ček iv ali spas od re fo rm i koje niko, m e đ u tim , nije o stv ariv ao . Ni je d n i ni d ru g i ta k o u stv ari n išta nisu radili osim što su vodili p ro p a g a n d u p isan jem č la n a k a po n ovi­ nam a. Takav, sv ak ak o d o n e k le u p ro š ć e n i p o je d n o stav ljen

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

105

stav, svodio se na očekivanje d a razvoj događaja dovede do toga d a vlast sam a p ređ e u ru k e radničke klase. Gromki glas velikih štrajkova i pravih naro d n ih buna koji je p re­ th o d n ih go dina tako snažno odjekivao Italijom , nije d o p i­ rao d o ušiju ru k ovodilaca socijalističkog i radničkog po­ kreta. Stavovi vodstva G eneralne konfederacije rad a nisu se m nogo razlikovali od pozicija direkcije SPI pod čijim su, uostalom , p olitičkim p a tro n a to m bili. Posledice su bile po­ znate. Ni T o rinska sekcija S ocijalističke partije Italije nije mogla a da na izvestan način ne deli sudbinu ćele organi­ zacije. Nije m nogo m enjalo ni to što se u njoj osećao uticaj m ladih socijalista p o p u t G ram šija i njegovih istom išljeni­ ka. U n ajrevolucionarnijem gradu Italije brojala je jedva pet sto tin a članova. B ila je d o sta odvojena od radničkih m asa i, posle rata, ponovo u ru k am a viđenih revolucionara čija se politička i revolucionarna »nepopustljivost« nije do­ vodila u sum nju, ali sp o so b n o st i sp rem n o st da prošire re ­ dove Partije i njen uticaj na to rin sk i p ro letarijat, svakako jeste. Ako sam, a ni sa svojom grupom vršnjaka i istom išlje­ nika, nije m ogao iz k o ren a da p rom eni to stanje u Torinskoj sekciji, u Partiji i radničkom p o k retu uopšte, Gramši je verovao u realnu m ogućnost - da p o k ren e novi list, novu »socijalističku reviju« koju je u im e svoje i svojih drugova bio najavio kada je napisao i štam pao »Budući grad« još 11. feb ru ara 1917. godine. Iza njega je bilo iskustvo sa u re đ i­ vanjem i izdavanjem »Krika naroda« koji je u ograničenim uslovim a ipak ispunio svoju m isiju p ro p ag ato ra socijalis­ tičkih ideja, ku ltu rn o g i političkog vaspitača radničke kla­ se, o nako kako je to njegov ured n ik zam išljao i dosledno ostvarivao. Sada, u eri nastaloj posle pobede prve socijalističke revolucije u svetu i snažnog revolucionarnog talasa koji je zahvatio Italiju i Evropu; posle prvog ratnog sukoba svetskih razm era, koji je izm enio sudbinu m nogih zem alja i na­ roda, rešio, uslovno govoreći, neke problem e, ali otvorio m noge nove, još teže, razloga za časopis m ladih socijalista,

106

Vauja Kraljević: Antonio G ram ši- Život i delo

po G ram šijev o m sh v a ta n ju bilo je m n o g o više. P o tre b a n je bio zato d a bi na s tra n ie a m a tog lista s lo b o d n o i bez uticaja ru k o v o d s tv a SPI m ogao d a izlaže i p o tv rđ u je svoje ideje o su štin i k la sn e b o rb e u Italiji, o p o k re ta č k im sn ag am a re v o ­ lucije u njoj, o p a rtiji, o p ita n jim a ju g a koja ga n ik a d a nisu p re s ta ja la za n im ati i, u tom o k v iru , o savezu p ro le ta rija ta i seljačk ih m asa, d a ra s p ra v lja o novim o b licim a organizovanja ra d n ič k e klase p o m o ć u kojih će p ro le ta rija t p re u z ­ im ati vlast od k a p ita lis ta i o stv a riv a ti je, im ajući pri tom u vidu isk u stv o so v jeta u Rusiji i slič n ih o rg a n a u o stalim ev­ ro p sk im ze m ljam a u ko jim a su se ta k o đ e javljali prvi za če­ ci nove, ra d n ič k e vlasti, itd. Želeo je d a i dalje p o p u la riš e te k o v in e ru s k e o k to b a rs k e rev o lu cije, ali i d a k ritič k i i bez iluzija o b ja šn jav a p ro b le m e i te šk o ć e iz g rad n je socijalizm a u u slo v im a v ek o v n e z a o sta lo sti, b ed e i k a p ita lis tič k o g o k ­ ru žen ja p rv e zem lje ra d n ič k ih i seljačk ih sovjeta. Želeo je, je d n o m rečju , d a n ed o v o ljn o o b a v e šte n im i u velikoj m e ri d e z o rije n tis a n im to rin sk im ra d n ic im a , i ne sam o n jim a, p ru ži c e lo v itiju istin u o o n o m e š ta m ogu i k o ­ liko m ogu svojom k la sn o m b o rb o m i ak c ijo m u čin iti i p o ­ stići, d a im ukaže na njih o v u sn ag u i n jih o v a p ra v a p re m a k a p ita lis tim a i a g ra rn im v e le p o s e d n ic im a , d a im posvedoći d a su re a ln i i o s tv arljiv i ciljevi za koje se b o re ak o su tih ciljev a svesni, a k o su je d in s tv e n i i o rg an izo v an i kao klasa i p a rtija i n a o ru ž a n i m a rk sistič k o m te o rijo m i ideologijom . Reć je, d ak le, o ta k v o m listu ili č a so p isu koji će o stv ariv ati m isiju k u ltu rn o g i p o litič k o g o b ra z o v a n ja i v asp itan ja ra d ­ ničk e klase, koji će izv ršav ati onaj z a d a ta k koji A ntonio G ram ši n ik a d a nije m ogao ni h te o d a za o b iđ e ili zapostavi u svim p la n o v im a i p ro g ra m im a svoje re v o lu c io n a rn e p o ­ litič k e ak tiv n o sti. U T o rin o se b ila v ra tila g ru p a njegovih najbližih d r u ­ gova i p rija te lja sa u n iv e rz ite ts k ih s tu d ija i iz prvih so cija­ lističk ih ak c ija - A nđelo T aška, P alm iro T oljati i U m berto T eraćin i. P onovo je bila na o k u p u č e tv o rk a m lad ih so cija­ lista d o s ta m e đ u so b n o različitih po te m p e ra m e n tu , m e n ta ­ litetu , n ač in u na koji su se p o litič k i i k u ltu rn o fo rm irali i p ris tu p ili so cijalističk o m p o k re tu . Ali su bili je d in stv e n i u to m e d a n ešto tre b a činiti, za jed n ič k i su im bili o tp o r i pro-

Dve godine velikih revolucionarnih horhi

107

test prem a besplodnim idejam a m aksim alizm a i reform iz­ ma p artijskog vodstva. Tako je nastajao list »Ordine nuovo« (»Novi p o re­ dak«), a sa njim e i p o k ret fabričkih saveta. »Kada sm o u ap rilu m esecu 1919. odlučili nas trojica, četvorica ili p eto rica - pisao je A ntonio G ram ši (a o tim na­ šim diskusijam a i o d lukam a m oraju još da postoje, je r su bili vođeni i čisto prepisani, zapisnici, da, gospodo, upravo zapisnici . . . za istoriju!) da počnem o da objavljujem o ovu reviju, 'Novi poredak’, niko od nas (možda niko) nije mis­ lio da će p ro m e n iti lice sveta, nije mislio da će obnovili mozgove i srca ljudskom m noštvu, nije m islio da će otvo­ riti novi p eriod u istoriji. Niko od nas (možda niko; poneko se zanosio da će kroz koji mesec biti 6.000 p retplatnika) nije gajio ružičaste iluzije u uspešan ishod poduhvata. Ko sm o bili? Koga sm o predstavljali? Koju sm o novu reć d o ­ nosili? Avaj! Jedino osećanje koje nas je sjedinjavalo na tim našim sastancim a, bilo je osećanje koje je izazvala u nam a n eo d ređ e n a strast je d n e neo d ređ e n e p ro le tersk e kulture: hteli sm o da činim o, činim o, činim o; bili sm o uznem ireni, bez orijentacije, zagnjureni u uzavreli život tih m eseci po­ sle zaključenja m ira, kada je izgledalo da n ep o sred n o p re d ­ stoji p ro p ast italijanskog d ru štv a« .1 Ideja je najzad ostv aren a i upravo na radnički praznik, 1. maja 1919. godine pojavio se prvi broj nedeljnog lista »Ordine nuovo« (»Novi poredak«), koji je ispod im ena lista im ao naznaku: »N edeljna revija socijalističke kulture«, a kao »sek retar redakcije« potpisivao g a je A ntonio Gramši. I u pravo za vrem e prvom ajskih svečanosti u Torinu mladi radnici, socijalistički aktivisti, koji su se okupljali još odranije oko G ram šija i njegovih saradnika, počeli su da p ro d a­ ju prve brojeve novog lista, koji je, kako se sećaju neki od njih, vrlo brzo bio prihvaćen i čitan. Oni su, naim e, nastav­ ljali i posle prvog broja da b rinu o njegovom otprem anju i prodaji. M nogo godina docnije, kada se širom Italije bude ev ocirala u sp o m en a na život i delo A ntonija G ramšija, To1 A n U in io (» ra m s c i: » A n lo lo u ia d c tili š i r i n i - (» A n to lo g ija spisa«), u r e ­ d a k c iji K a rla S a lin a r ija i M a r ija S p in c lc . E d ito r i r iu n i l i . R im . I% 3 .

108

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

ljati će reći: »G ram ši je bio ru k o v o d ila c p o k re ta fab ričk ih sav eta. List koji je on p o k re n u o 1. m aja 1919. g odine, 'Ord in e n u o v o ’, bio je o rg an ovog p o k reta.« Ta d va p o jm a o s ­ ta la su za to n eraz d v o jn a. U to m e je sv ak ak o bio i p o s e b a n , isto rijsk i značaj tog d a tu m a k ad a se po ja v io p rvi b ro j »lista p o k re ta fab ričk ih sav eta« . Jer, po jav a je d n o g lista ili č a so p isa u isto riji je d n e p a rtije i n je n e re v o lu c io n a rn e b o rb e , u isto riji ra d n ič k e k lase i ra d n ič k o g p o k re ta u je d n o j zem lji ne m o ra i n ajčeš­ će i n e m a p re s u d n u , o d lu č u ju ć u ulogu, b a r ne to lik u i ta k ­ vu d a bi se taj d a tu m o z n a č io k ao isto rijsk i. P ojava »Novog p o re tk a « , n jegovog p ro g ra m a i ideja, koje je z a stu p a o , p ro ­ p ag ira o i š irio u ta d a š n je m ita lija n sk o m ra d n ič k o m i so ci­ ja lističk o m p o k re tu , u velikoj m e ri p re d s ta v lja izuzetak od tog sh v ata n ja. Isto rija će p o k a z a ti k o lik o je iz u zetn a bila u lo g a G ram šijev o g n e d e ljn ik a to k o m »crvenog dvogodišta« u v rem e p o k re ta fa b rič k ih saveta, k a d a se o tk riv a la i afirm isala ideja o tim originalnim oblicim a radničke vlasti u Italiji, u v rem e k ad a je tre b a lo »isk o p ati o n u p rav u žilu s tv a rn o g italijan sk o g re v o lu c io n a rn o g d u h a« , k ad a se utirao p u t o sn iv an ju K o m u n istič k e p a rtije . On je o stav io d u ­ bok, n eizb risiv tra g u ita lija n sk o m ra d n ič k o m i k o m u n is ­ tičk o m p o k re tu , koji je u to lik o zn ačajn iji i veći k ad a se zna d a je to ip ak b io list m a lo g tira ž a o g ra n ič e n uglavnom s am o n a T o rin o , bez u tic a ja izvan ovog g rad a. Id eje m lad ih » o rd in o v ista« b ile su u o sta lim so cijalističk im g la silim a ili ig n o risa n e ili o d b a c iv a n e . Ne bi se m oglo reći d a j e novi list » so cijalističk e k u l­ tu re« od p rv o g b ro ja bio o n o što je G ram ši želeo d a b u d e - g la silo sa ja s n o o d re đ e n o m p o litič k o m i k u ltu rn o m fizio­ n o m ijo m , an g a žo v an o šću i o p re d e lje n je m za »novu reč«, za fa b rič k e sav ete. Pod u tic a je m A nđela T aške »Novi p o re ­ dak« je u p o č e tk u bio revija » a p s tra k tn e k u ltu re i a p s tr a k t­ ne in fo rm acije« . G ram šiju, k ak o je izgledalo, nije p reo sta ja lo d ru g o n ego d a sa T oljatijem izvrši »državni u d a r u re ­ dak ciji« , što su njih d v o jica i učinila. » P ro b lem u n u tra š n jih k o m isija bio je iz ričito p o sta v ­ ljen u b ro ju 7. revije; n e k o lik o večeri p rc toga, p re nego što

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

109

sam počeo da pišem članak, izložio sam drugu Teraćiniju - pisao je Gram ši - liniju napisa i Teračini se bio u p o tp u ­ nosti saglasio kako sa teo retsk o m tako i sa praktičnom po­ stavkom ; članak sa T eračinijevom saglasnošću, sa Toljatijcvom saradnjom , bio je objavljen i desilo se ono što smo predviđali. Bili smo, ja, Toljati, Teračini, pozivani na razgo­ vore u k u ltu rn e kružoke, na fabričke sastanke, pozivale su nas u n u tra šn je kom isije da d iskutujem o na užim sastanci­ ma pov erenika i skupljača priloga. Nastavljali smo; p ro ­ gram razvoja u n u tra šn je kom isije poslao je centralni pro blem, postao je ideja 'Novog poretka'; bio je postavljen kao osnovni problem radničke revolucije, bio je problem p ro ­ leterske 'slobode'. 'Novi p o re d a k ’ je postao za nas i za one koji su nas sledili,' list fabričkih sav eta’; radnici su voleli 'Novi p o re d a k ’ (to m ožem o p o tvrditi sa intim nim zadovolj­ stvom ).1« Č lanak o kojem govori G ram ši objavljen je u listu »Ord ine nuovo« 21. ju n a 1919. godine pod naslovom »Radnič­ ka d em o k ratija«. On kaže za taj tekst da su to »na brzinu iznete beleške« čiji je cilj da p o d stak n u na razm išljanje i akciju. Polazeći od prem ise da je rat oslobodio ogrom ne d ru štv en e snage, G ram ši postavlja pitanje kako ih disciplinovati i dati im politički oblik koji bi bio u stanju da se n o rm aln o razvija i n ep rek id n o dopunjuje sve dok ne p o sta­ ne ok o sn ica socijalističke države u kojoj će se oživotvoriti d ik ta tu ra p ro le tarijata . P rem a njegovim rečim a, društveni život rad n ičk e klase obiluje institucijam a i raščlanjuje se u m nogobrojnim aktivnostim a, i te institucije i te aktivnosti tre b a dalje razvijati, organizovati u celini, povezati u širok i lako pok retljiv sistem u koji će biti uključena i u kojem će discip lin ovano delovati ćela radnička klasa. Središta p ro le tersk o g života u kojim a tre b a nep o sred n o delovati jesu fab rik e sa svojim un u trašn jim kom isijam a, socijalis­ tički kružoci i seljačke zajednice. »U nutrašnje kom isije - pisao je G ram ši koji je u ovim o rg an im a video klicu radničke vlasti, klicu sovjeta u Tori' A n to n io Grainsci: »Antologija d cgli s ii iili» .

n o

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i deto

nu, u Italiji - jesu o rg an i ra d n ič k e d e m o k ra tije koje tre b a o s lo b o d iti o g ra n ič e n ja n a m e tn u tih od s tra n e in d u s trija la ­ ca i k o jim a tre b a uliti nov život i novu snagu. U n u trašn je k o m isije d a n a s o g ra n ič a v a ju vlast k a p ita lis ta u fab rici i o b av ljaju fu n k cije a rb itra ž e i d isc ip lin e . K ada se razviju i o b o g ate, ove k om isije će s u tra m o ra ti d a b u d u o rg an i p ro ­ le te rs k e vlasti koja za m en ju je k a p ita lis tu u svim njegovim k o risn im fu n k c ija m a ru k o v o đ e n ja i upravljanja.« G ram ši je u ovom čla n k u izložio u o sn o v n im c rta m a ceo »sistem ra d n ič k e d e m o k ra tije (d o p u n je n o d g o v a ra ju ­ ćim seljačk im org an izacijam a)« , sistem koji bi d a o m a sa ­ m a » stalan o b lik i d iscip lin u « i bio bi »sjajna šk o la p o litič ­ kog i a d m in is tra tiv n o g iskustva, u k lju čio bi m ase do posled n jeg čo v eka, nav ik av aju ći ih na u p o rn o s t i istra jn o st, k ao i na to d a seb e s m a tra ju vojskom na b ojnom polju, k o ­ joj je p o tr e b n a č v rs ta p o v ez an o st ako ne želi d a b u d e u n iš ­ te n a i b a č e n a u ro p stv o « . Posle p o b e d e o k to b a rs k e rev o lu cije u Rusiji, i S ocija­ listič k a p a rtija Italije je stav ila u svoj p ro g ra m kao cil j d ik ­ ta tu r u p ro le ta rija ta . No, d o k su je jedni (o p o rtu n isti i re fo r­ m isti) fak tičk i o d b ac iv ali, d ru g i (m a k sim alisti), p rih v a taju ći je na rečim a, nisu bili u sta n ju da p o k až u na koji bi se n ač in v aljalo k o n k re tn o b o riti za d ik ta tu ru p ro le ta rija ta . Z ato im je G ram ši u za k lju čk u svog č la n k a »R adnička d e ­ mokratima« d a o n e d v o sm isle n o dgovor: » F o rm u la ’d ik ta tu ra p ro le ta rija ta ’ m o ra d a p re s ta n e d a b u d e sam o fo rm u la, p rilik a za raz m e ta n je re v o lu c io n a r­ n o m frazeo logijom . Ko želi cilj, taj m o ra d a hoće i sred stv a. D ik ta tu ra p ro le ta rija ta je u sp o stav ljan je nove, tip ič n o p ro ­ le te rs k e d ržav e u kojoj se stič u in stitu e io n a ln a isk u stv a potč in je n e klase, u kojoj d ru š tv e n i život ra d n ič k e i seljačke k lase p o staje ra š ire n i sn ažn o o rg an izo v an sistem . O vakva d ržav a se ne im provizuje: ru sk i k o m u n isti boljševici osam m eseci su rad ili na to m e d a ra š ire i u čin e k o n k re tn o m p a ­ ro lu : ’Sva v last s o v je tim a ’, a sovjeti su bili po zn ati ruskim ra d n ic im a jo š od 1905. g odine. Ita lijan sk i k o m u n isti tre b a d a se p o slu že i o b o g a te ru sk im isk u stv o m i u š te d e vrem e i p o sao : d e lo o b n o v e zah tev ać e već sam o po sebi toliko

nih borbi

111

vrem ena, toliko rada da bi mu trebalo posvetiti svaki dan i svako delo.« Pred očim a A ntonija G ram šija i njegovih drugova u re ­ dakciji »Novog poretka« stajalo je iskustvo revolucionar­ nih p o k reta u Evropi, pre svega nastanak, sastav i lunkcionisanje sovjeta u Rusiji, koje su oni želei i da proučavaju i po p u larišu ali ne i da ih m ehanički prim enjuju u Italiji. Oni koji su u ru kovodstvu S ocijalističke partije Italije na reci­ ma p rihvatali d ik ta tu ru p ro le tarijata čak su bili dali nalog jednoj kom isiji da izradi pravilnik o tom e kako bi trebalo da izgledaju sovjeti za italijanske prilike. Na propast ovog glupog p o d u h v ata nije se dugo čekalo, »pravilnik« nikada nije ni ugledao svetio dana. G ram ši i njegovi saradnici p ro ­ učavali su i iskustvo m ađ arsk e revolucije, pokret shop-ste\vards-a u Engleskoj i nastanak i sudbinu raznih drugih rad n ičk ih o rganizam a koji su nastajali u Evropi u eri revo­ lucio n arn ih gibanja posle prvog svetskog rata. Poznato im je šta su o tom e pisali Lenjin, B uharin i drugi sovjetski i os­ tali te o retičari i političari. Sve to novo što nastaje u životu i već se o stvaruje ili se pak kao ideja tek probija, propagira i tum ači, Gram ši je nastojao da dovede u n eposrednu vezu sa to rin sk o m stvarnošću, da to »pretoči« u život fabrika u kojim a radi to rin sk a rad n ičk a klasa. Sve te ideje i sva ta o stvarenja koja dolaze spolja za njega su bili podsticaji za »nove rev o lu cio n arn e kreacije« koje treb a da se ostvaruju u samoj proizvodnji, odakle će i nastajati nove proleterske institucije, in stitucije nove rad n ičk e vlasti na čijim će se te­ m eljim a graditi nova radnička država. »Postoji li u Italiji - pitao se zato G ram ši - kao insti­ tucija rad n ičke klase nešto što može da bude upoređeno sa sovjetim a, nešto što im a njihovu prirodu? Nešto što nam daje pravo da tvrdim o: sovjet je opšti oblik, nije ruska tvo­ revina, sam o ruska; sovjet je oblik u kojem svuda, gde god ima p ro le tera u borbi za osvajanje industrijske au to n o m i­ je, rad n ičk a klasa m anifestuje ovu volju za em ancipacijom ; sovjet je oblik sam ouprave radničkih masa? Postoji li klica, n eo d ređ en a težnja, stidljivo izražena želja za vlašću sovjeta u Italiji, u Torinu?« I njegov odgovor je bio: »Da, postoji, u

112

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

Italiji, u T o rin u , k lic a r a d n ič k e vlasti, k lic a sovjeta: to je fa b rič k a u n u tra š n ja kom isija.« Š ta su b ile i š ta su p re d s ta v lja le o ve ra d n ič k e u n u tra š ­ nje k o m isije u ita lija n s k im fa b rik a m a ? K ako je iz njih iz ras­ ta o p o k r e t fa b rič k ih sav eta? » U n u trašn ja k o m isija - p is a o je T oljati - n a s ta la je za v re m e r a ta n a in ic ija tiv u sin d ik a ta , za o d b ra n u ra d n ik a od p o s tu p a k a p o slo d a v a c a . U brzo se, m e đ u tim , o d v o jila od d ir e k tn e k o n tro le s in d ik a ta i razv ijala se k ao s a m o s ta la n o rg an izam , koji je b ira o c e o k o le k tiv i koji je p re d s ta v lja o c e lo k u p n u ra d n ič k u m a su n a s u p ro t p o slo d av c u . O pšti uslovi u k oje je k riza p o sle r a ta d o v e la ra d n ič k u k la su u b r ­ zavali su njen p re o b ra ž a j, p o d s tić u ć i u njoj sv est o p o tre b i b o rb e za vlast. Iz u n u tra š n jih k o m isija n ic ao je u T o rin u p o k re t fa b rič k ih sav eta, p o k re t so v jetsk o g tip a koji je ug­ ro žav a o b u rž o a s k o d ru š tv o i v last b u ržo az ije u njihovim o sn o v am a, na sam om m e stu pro iz v o d n je.1 Već sam n a s ta n a k u n u tra š n jih k o m isija u v rem e ra ta p re d s ta v l jao je zn a čajn u te k o v in u ra d n ič k e k la se je r su o n e u s p ev ale d a u k lo n e m n o g e z lo u p o tre b e i n e p ra v d e u o b la s ­ ti h ig ijen sk e i z d ra v s tv e n e z a štite ra d n ik a , p rilik o m p rim a ­ nja na p o sao ili o tp u š ta n ja , itd. Ali o n e su i d alje o stajale d o s ta v ezan e za s in d ik a te , g o to v o kao njihov d o d a ta k . Č la­ no v e u n u tra š n jih k o m isija b ira li su sam o s in d ik a ln o organ izovani ra d n ic i, a če sto je taj iz b o r d ik tira lo o p o rtu n is tič ­ ko c e n tr a ln o s in d ik a ln o ru k o v o d stv o . A ra d ilo se o tom e, n ag lašav ao je G ram ši, d a se s tv o re o rg an izm i svih ra d n ik a bez razlik e, bez o b z ira n a p a rtijs k u i p o litič k u p rip a d n o st, bez o b z ira n a relig io z n a ili a te is tič k a u b e đ e n ja , bez o b zira d a li je n ek o bio a n a rh is ta ili k ato lik . U o sn o v i tak v o g p re o b ra ž a ja u n u tra š n jih k om isija bila je G ram šijev a id e ja d a svi ra d n ic i, svi slu žb en ici, svi inže­ n jeri i te h n ič a ri, a isto ta k o i svi ze m ljo ra d n ic i, p o ljo p riv ­ re d n i ra d n ic i, u k ra tk o , svi ak tiv n i e le m e n ti d ru š tv a , bez o b zira d a li su u p isa n i u s in d ik a t ili ne, bez o b zira d a li i ko­ joj p a rtiji p rip a d a ju i u njoj d e lu ju ili ne, već na o snovu Palmiro Toulialli: »Antonio Gramsci«.

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

113

sam e činjenice što su radnici, zem ljoradnici, itd, um esto p ro stih izvršilaca tre b a da p o stan u rukovodioci proizvod­ nog procesa, da um esto d a budu točkici m ehanizm a kojim upravlja k apitalista, tre b a da postanu subjekti. Svi oni kao radni ljudi, uključujući, kako je rečeno, i an a rh iste i kato­ like, a ne sam o sindikalno organizovani radnici, treb a da biraju fabrički savet, koji će sačinjavati predstavnici sva­ kog fabričkog pogona. I sasvim je drugi krajnji cilj fabrič­ kih saveta u p o ređ en ju sa zadacim a unu trašn jih komisija: dok one učestvuju u regulisanju izvesnih pitanja ek onom ­ skog i socijalnog k arak tera, fabrički savet u kojem su p re d ­ stavnici svih pogona i odeljenja nije im ao šta da raspravlja sa kap italistom nego je je d n o stav n o im ao da ga zam eni da bi regulisao život fabrike od vrha do dna. Svi organi koje d em o k ratsk i biraju svi radni ljudi (fabrički saveti, poljop­ rivredni, rejonski) tre b a odozdo da zadobiju vlast koju tra ­ dicio n aln o vrši u fabrici i u poljoprivredi klasa vlasnika, a u državnoj ad m in istraciji delegat kapitalista. U leto 1919. godine na stupcim a »Novog poretka« raz­ vijala se intenzivna p ro p ag an d a za fabričke savete. Nave­ d ena je već G ram šijeva ocena da su radnici zavoleli ovaj novi list a razloge je nalazio u tom e što su »u člancim a lista ponovo nalazili deo sam ih sebe, najbolji deo sam ih sebe, jer su osećali da su članci 'Novog p o re tk a ’ prožeti istim d u ­ hom u n u trašn jeg istraživanja: 'Kako m ožem o da p o stan e­ mo slobodni? Kako m ožem o da postanem o mi sam i’? Jer članci 'Novog p o re tk a ’ nisu bili hladne in telek tu aln e kon­ strukcije nego su izvirali iz naših diskusija sa najboljim radnicim a, razrađivali su stvarna osećanja, volju, strasti torinske rad n ičke klase, koje sm o mi iskušavali i izazivali, je r su članci 'Novog p o re tk a ’ gotovo bili 'prim anje k znanju’ stvarnih događaja, viđenih kao m om enata jednog procesa intim nog oslobađanja i izražavanja radničke klase. Eto za­ što su radnici voleli 'Novi po red ak ' i eto kako se 'fo rm irala’ ideja Novog poretka'« - pisao je Gramši. Videli sm o da se p ro paganda za fabričke savete nije ograničavala sam o na tekstove u listu »Novi poredak« koji je p o stao glasilo tog pokreta. G ram ši i njegovi drugovi od-8 8 Anloniu Gramii - Zivul i ik-lo

114

Van ja Kraljević: Antonio Grants i - Život i delo

lazili su n a s a s ta n k e po fa b rik a m a i o b razo v n im k ru žo cim a u gradu, ali je ne m ali broj sindikalnih i drugih aktivista d o ­ lazio k n jim a u re d a k c iju . U m a tic i tih živih i p o n e s e n ih s u s r e ta i ra s p ra v a b io je A nto n io G ram ši k o m e je »ležao« ta k av n ač in k o n ta k ta , razg o v o ra i d is k u s ija - u m anjem k ru g u , oči u oči sa sag o v o rn ic im a d a bi m ogao pažljivo d a s a s lu š a svačije m išljen je i izloži svoje. Tu nav ik u nije prom e n io ni d o cn ije. N ikada nije p o s ta o o n a v rsta p o litič k o g tr ib u n a k ak v im a je Ita lija uvek o b ilo v a la i na kakve je ja v ­ n o st b ila n avikla. D obrim d e lo m i u to m e tre b a tra žiti uz­ ro k e što je o s ta ja o u senci i o n d a k ad a je već igrao zn a čajn u u lo g u u p o litič k o m živ o tu zem lje. Od m aja 1919. g o d in e v o d stv a g ra d s k e p a rtijs k e k o m isije T o rin sk e sek cije je tu je d in i » o rd in o v ista« , vi re v o lu c io n a ri.

G ram ši je p o n o v o bio član ru k o ­ o rg an izacije, to je st član izvršne S o cijalističk e p a rtije Italije. Bio svi o stali su bili tzv. n e p o p u s tlji­

P ro p a g a n d a za fa b rič k e savete, n jih o v a p o litič k a, id e j­ na i p ra k tič n a p rip re m a koju je »Novi p o red ak « v odio od ju n a m eseca, d ala je u s e p te m b ru 1919. g o d in e p rv e re z u l­ ta te. U je d n o m od velikih p o g o n a to rin s k e fa b rik e a u to m o ­ b ila »Fiat«, u p o g o n u »F iat-P atenti«, iz ab ran je prvi fa b rič ­ ki savet. O ko dve hiljad e ra d n ik a ovog d ela fab rik e izabrali su iz sv ak o g odel jenja po je d n o g »kom esara«, svog p re d ­ sta v n ik a u fab ričk i savet. U brzo su to u čin ili i ra d n ic i p o ­ g o n a »F iat-C entar«. Već to k o m jeseni 1919. g o d in e trid e s e t h iljad a m e ta la c a iz najvećih fa b rik a i če lič a n a u T o rin u iz­ a b ra lo je svoje fab rič k e savete. P o k ret se i d alje širio. P ri­ m e r m e ta la c a »Fiata« sled ili su rad n ici fa b rik a »Diato«, »Saviljano«, »Lanča« i d ru g ih . Na p o č e tk u 1920. godine više od sto p e d e se t h iljad a ra d n ik a bilo je o rg an izo v an o u fab rič k im sav etim a. Za ilu stra c iju ovog p o k re ta sv ak ak o su zanim ljiva sved o č a n stv a o n ih koji su u n je m u u če stv o v ali kao rad n ici u n e p o s re d n o j pro iz v o d n ji, d ak le, na m e stu gde su se počin jale su čeljav ati i su k o b lja v ati dve vlasti: tra d ic io n a ln a vlast k a p ita lis te , vlasnika, p o slo d av ca, i nova, ra d n ič k a v last ko ja se tek rađ ala. Je d n o od tih sv ed o čan stav a p o tiče

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

115

iz pera B atiste Santie, koje je ostavio u svojoj knjizi »Sa Gram šijem u 'Novom p o re tk u ’«. Santia je stupio u socija­ listički p o k ret u T orinu kada je im ao jedva petnaest godi­ na. Od polupism enog dečaka iz provincije izrastao je u jed­ nu od najznačajnijih figura italijanskog radničkog i kom u­ nističkog pokreta. Kao m ladi m etalski radnik u vrem e kada nastaje po­ kret fabričkih saveta, i S antia je kao i hiljade njegovih d ru ­ gova želeo d a dobije odgovore na m noga pitanja koja su tištala to rin ski p ro le tarijat, koji je do tada bio prošao kroz dve krvave rev o lu cio n arn e p ro b e u toku rata, 1915. i 1917, i platio ih, p re p u šte n sam sebi, teškim žrtvam a. Okupljali su se zato, piše S antia, on i njegovi drugovi, oko Gramšija, Toljatija, T eračinija i njihovih istom išljenika je r su bili iz­ gubili veru u o p o rtu n istič k o i reform ističko vodstvo sindi­ kata i p artije. Ti su sastanci bili vrlo česti i proticali su u dugim diskusijam a. No dok su ih radnici počinjali, seća se Santia, sa n am erom i željom da im m ladi socijalisti objasne u n u trašn ju i spoljnu situaciju, na kraju bi oni sam i bili pod­ vrgavani pravom ispitivanju. G ram ši i njegovi drugovi želeli su da znaju kako se radi po fabrikam a, kako su pogoni oprem ljeni, kakva je opšta organizacija proizvodnje, kolika je osp o so b ljenost stručnjaka, njihovi odnosi sa radnicim a, razlozi za kazne, itd. 0 svem u tom e su ih ispitivali na sa­ stancim a u Radničkoj kom ori, u kružocim a, pa čak i dok bi se vozili tram vajem . Santiji i ostalim rad n icim a tek će docnije postati jasno zašto su ih m ladi kom unisti - G ram ši i drugovi se sm atraju k om unistim a a ne so cijalistim a - toliko ispitivali o njiho­ vom životu i rad u u fabrici i van nje. O dgovor će naći u po­ javi lista »Novi poredak« u kojem će G ram šijeva grupa iz­ lagati svoje poglede na položaj radničke klase, uslove i p e r­ spektivu klasne b orbe, organizacione oblike okupljanja i aktivizacije radnika, njihovo naoružavanje revolucionar­ nom teorijom , itd. Mladi kom unisti će se zalagati za pravo svakog rad n ik a da učestvuje u izboru novih radničkih o r­ gana - fab ričkih saveta, bez obzira da li pripada sindikatu ili nekoj partiji. S indikalno neorganizovanim a se nije htelo priznavati to pravo je r su tobože bili lišeni »sindikalne

116

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

svesti«. O ni su, m e đ u tim , ta k o đ e u če stv o v ali u svim š tra j­ k o v im a i a k c ijam a, ča k su č e sto bili i b o rb e n iji od o n ih u č ­ lan jen ih u sin d ik a te je r nisu bili in fic ira n i sin d ik a ln im re ­ fo rm izm o m . I taj d e o ra d n ič k e k la se tre b a lo je organizovati. S a n tia je p o d s e ć a o na G ram šijev stav u već p o m e n u to m č la n k u » R ad n ičk a d e m o k ra tija « iz b ro ja 7. »Novog p o r e t­ ka«, od 21. ju n a 1919. g o d in e , d a i »tim n e s re đ e n im i haotičn im e n e rg ija m a tre b a d a ti o b lik i s ta ln u d isc ip lin u , aps o rb o v a ti ih, sre d iti i p o ja č a ti, s tv o riti od p ro le te rs k e i polu p ro letersk e klase organizovano d ruštvo koje se vaspitava, koje stič e isk u stv o , koje za d o b ija o d g o v o rn u svest o d u ž n o s tim a k la sa koje su d o š le d o vlasti u državi«. P rem a kazivanju B atiste Santije, u diskusijam a vođenim 0 za d a c im a fa b rič k ih sa v e ta is tic a n o je d a oni ne bi tre b a lo d a o g ra n ič e v la stite n a d le ž n o s ti na te h n ič k e p ro b le m e m a d a im aju za cilj ra d n ič k u k o n tro lu nad p ro iz v o d n jo m u fab rici. »Njihov se glavni z a d a ta k s a sto ja o u o rg an izo v an ju v elik ih m asa, u n jih o v o m ru k o v o đ e n ju u re v o lu c io n a rn o j b o rb i. F ab rič k i sav eti su bili, je d n o m rečju, in s tru m e n ti p o d o b n i d a to j p o litič k o j situ a c iji p o š to je n e d o s ta ja la re v o ­ lu c io n a rn a p a rtija av a n g ard e« - p isao je S an tia. No, d a fa b ­ rič k i sav eti nisu bili u s ta n ju d a n a d o m e s te taj n e d o s ta ta k K o m u n istič k e p a rtije , re v o lu c io n a rn e p o litič k e snage ra d ­ n ič k e klase, to se u b rz o p o k az alo sasvim ja sn o i to je bilo 1 p r e s u d n o za s u d b in u sa m ih sav eta i c e o dalji tok re v o lu ­ c io n a rn ih zb iv an ja u Italiji tih go d in a. U velikoj fab rici SPA u kojoj je S an tija rad io , po je d an p re d s ta v n ik ili k o m e sa r b ir a n je u fab ričk i savet na svakih trid e s e t ra d n ik a . Njega su p riz n av ali svi b ira či i m ogli su m u se o b ra ć a ti u sv ak o m tre n u tk u d a bi d o b ili »ako je bilo p o tre b n o , p o litič k i savet«. F ab rič k i savet je im ao p rav o da p ro g la ša v a štrajk i zakazuje n asta v ak rad a. S k u p štin a fab ­ rič k ih sav eta, kao najv iša vlast ra d n ič k e klase, im ala je m e đ u svojim zad acim a, izbor s e k re ta ra sin d ik a ta. G ram ši je na licu m esta pratio rad Santije i drugova i posle jedne d u g e d isk u sije o ra d u s av eta re k a o im: »U fab ričk im savetim a tr e b a d a d e lu je te k ao u u n u tra šn jim ko m isijam a. T re ­ ba d a u b e d ite sve ra d n ik e , u k lju ču ju ć i i re fo rm iste , u p o ­ tre b u fa b rič k ih saveta, tre b a d a p re o b ra z ite p ro le te rs k i

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

117

kvantitet u rev o lu cio n arn i kvalitet, i kao što ste pobedili pre, tako ćete pob ed iti i sada.« Ta bitn a p ro m e n a k vantiteta u kvalitet dešavala se pre svega u velikim fabrikam a, na šta je G ram ši upozoravao: »U velikim fabrikam a vi ste vodili diskusije da biste organizovali snagu p ro le tarijata , koja je, u razvoju m odernog, sveta, je d in a živa snaga spo so b n a da okupi oko sebe sve re ­ v olucionarne elem ente; pom ogli ste zaostalim radnicim a iz provincije da izađu iz tm ine, da razum eju klasnu borbu i da stek n u klasnu svest; je d n o m rečju, preobrazili ste rad ­ nika postigavši da on vidi svoje zadatke, svoju veliku p e r­ spektivu.« B orba da se ubede svi radnici u p o tre b u izbora i for­ m iranja fabričkog saveta - pisao je S antia - nije bila ni laka ni kratka, p o tra jala je tri m eseca ispunjena žestokim poli­ tičkim i idejnim rasp rav am a i diskusijam a. G rupa radnika, koja je bila pod uticajem ideja »Novog poretka«, nije mogla da se sporazum e sa onim a koji su bili p ristalice reform is­ tičke p o litike S ocijalističke partije. Zato je ova grupa organizovala u restoranu fabrike razgovore i diskusije na koje su pozivani svi radnici iz drugih političkih i sindikalnih struja: osim so cijalista-m ak sim alista i reform ista, i socijal­ d em o k rati, koji su se žestoko o d upirali d ik tatu ri p ro le ta­ rijata u p ro g ram u SPI, narodnjaci-katolici i republikancim acinijanci, koji su se uglavnom slagali sa socijaldem okra­ tima; svi, sem m aksim alista i anarhosindikalista, bili su složni »u b orbi p rotiv rev o lu cio n arn e opasnosti«. Na k raju su »ordinovisti« ipak uspeli da ubede većinu rad n ik a da se izaberu kom esari odeljenja i konstituiše fab­ rički savet. Uveče kada su bili poznati rezultati izbora Sa­ ntia i njegovi drugovi m orali su da priznaju da su na izbo­ rim a ostali u m anjini. N eraspoložen i potišten, krenuo je sa dvojicom starijih drugova d a se posavetuje sa G ramšijem. Drugovi su ga uz put tešili da je afirm acija njihove grupe ipak bila veća od predviđene. G ram ši im je dao za pravo. »Nisi vodio računa, reče mi - piše S antia - koliko je bio dug i žilav o tp o r fabričkim savetim a; prihvatanje principa njihovog k o nstituisanja i potom izbora za njih još nije zna­

118

Vanja Kraljević: Antonio Gratnši - Život i delo

čilo i zad u b i janje većine. Još je d u g i težak p u t d a se p o s tig ­ ne v elika afirm acija. K o n feren cija i z b o ro v a je bilo d o sta. S ad a je red na vas. Sve zavisi od vaše sv ak o d n e v n e a k tiv ­ n o sti. I ne gubi iz vida: tre b a strp lje n ja . Ne b av ite se ru k o ­ v o d io c im a , m islite na m ase. O ne su te koje će p o m o ć i našu akciju.« I u p rk o s ovom tre n u tn o m ra z o č a ra n ju i m a lo d u š n o sti S a n tia je m o gao d a za p iše d a su » fab ričk i saveti om o g u ćili d a se stav e na d n e v n i red i rešav aju p ro b le m i od p rv o ra z ­ re d n o g značaja, a osim toga, p ru žali su h ilja d a m a ra d n ik a k o risn e p o u k e. K o m u n istič k a s tru ja im ala je sad a već ve­ liku snagu. U 1920. g odini z a d o b ić e većin u m e đ u rad n im lju d im a T orina«. T ako je d v a d e se tje d n o g o d išn ji m e ta la c B a tis ta S an tia d o živ ljav ao m u č n o ra đ a n je p rv ih fa b rič k ih saveta. D rugi je d a n m e talsk i ra d n ik , je d v a g o d in u d a n a sta riji od njega, već p o m e n u ti M ario M o n tan jan a, ta k o đ e je o stav io u svo­ jim »S ećan jim a je d n o g to rin sk o g rad n ik a« žive u sp o m e n e na te d a n e koje je doživljavao z a jed n o sa G ram šijem i o s­ talim m lad im k o m u n istim a iz re d a k c ije »N ovog p o retk a« . G ram ši je bio d ao o sn o v n e ideje - n avodi M o n tan jan a - ali je p re svega sam o isk u stv o bilo onaj čin ila c koji je sug erisa o d e fin itiv n e o b lik e ovih o rg an izam a . M o n tan jan a je izneo p rim e r »Fiata«, najveće in d u s trije u to v rem e u T o­ rinu, a i u celoj Italiji, koji je im ao stotine odeljenja u ko­ jim a se o b av ljao z a o k ru ž en p ro c e s p ro iz v o d n je a u to m o b i­ la. »Svi ra d n ic i bez razlike, koji su ra d ili u o d re đ e n o m o d eljen ju , bili ili ne u s in d ik a tu , b ira li su je d n o m godišnje tajn im g la sa n jem k o m e sa ra o d eljen ja, koji je, m eđ u tim , m ogao da b u d e za m en je n svakog tre n u tk a u k o lik o je to ve­ ćin a z a in te re so v a n ih ra d n ik a s m a tra la p o tre b n im . . .K o­ lek tiv k o m e sa ra o d eljen ja čin io je fab ričk i savet. Ovaj je iz svojih re d o v a b ira o tri ili više ra d n ik a - d o d ev et, kao u ’F iatu -C en ta r' - koji su sačinjavali u n u tra šn ju kom isiju.« »N icao je n a taj n ač in - p isao je d alje M o n tan jan a prvi p u t u Italiji je d a n klasni o rg an izam , koji je p re d s ta v ­ ljao, u n a jd e m o k ra tsk ije m o b lik u koji se m ože zam isliti, sve ra d n ik e bez ikakve razlike; in s tru m e n t k lase koji je,

D vt'

godine velikih revolucionarnih horhi

119

kako je govorio Gramši, ’savršeno pristajao uz proizvod­ nju,’ i zato činio radnika, pojedinačno i kolektivno, svesnim da nije prosti 'prodavač svoje radne snage,’ nego suš­ tinski, odlučujući elem ent proizvodnje, i koji je izražavao i branio svakog trenutka, u malim kao i u velikim pitanji­ ma, in terese radnika, pojedinačne i kolektivne.« K om esari, p redstavnici odeljenja, imali su zadatak da pred fabrički savet iznose različita pitanja koja su se ticala radnika iz njihovih odeljenja, a u nutrašnja kom isija je za­ tim bila dužna da sva ta pitanja neposredno raspravlja i rešava sa poslodavcim a, industrijalcim a. Fabrički savcti su se, m eđutim , bavili i problem im a ži­ vota rad n ik a i van fabričkih kapija je r su diskutovali ne sam o o opštim pitanjim a pogona i odeljenja, nego i o sve­ mu onom e što je interesovalo radničku klasu grada u celini, sve kategorije radnika, ceo gradski proletarijat. I to je bilo u toliko p o tre b n ije ukoliko je form iranjem fabričkih saveta ćela s tru k tu ra sindikata bila tako reći revolucionisana. Sada su. naim e, članovi fabričkih saveta određene kategorije rad n ik a na zajedničkoj skupštini birali rukovod­ stvo sin d ik ata. Za m etalce se radilo o skupu od 1.500 do 2.000 p red sta v n ik a (kom esara) iz raznih pogona i odeljenja većeg b roja fabrika u gradu, što je, prem a rečim a M arija M ontanjane, bilo m nogo d em okratskije nego ranije kada je članove sindikalnog rukovodstva birao relativno uzak krug članova uglavnom pod uticajem birokratizovanog ru ­ kovodstva. Članovi fabričkih saveta, to jest kom esari, m og­ li su da budu sam o sindikalno organizovani radnici, te je tako o tk lo n jen a opasnost da neko ko nije član sindikata može d a u tiče na izbor sindikalnog rukovodstva. G otovo dve godine - tokom 1919. i 1920. - fabrički saveti su delovali u T orinu a vlasnici fabrika nisu protiv njih mogli d a učine gotovo ništa i m orali su da budu u defanzivi. Oni su i te kako bili uplašeni pa su bili srem ni i na us­ tu p k e m eđu kojim a je i već p om enuto prihvatanje četrdesetosm oćasovne rad n e nedelje. Oni su pristali na nju još u feb ru aru 1919. godine, iako su m etalci sam o koju godinu ranije, kako se videlo, tokom 1911. i 1912, m orali da štrajkuju po šest m eseci pa su jedva bili postigli sm anjenje rad ­

120

Vonja Kraljević: Antonio Graniti - Život i Jelo

n e n e d e lje sa 60 na 57 časova. S ad a su in d u s trija lc i p rih v a ­ tili 48 - č a so v n u n c d c lju p o sle k ra tk e d isk u sije sa p re d s ta v ­ n ic im a sin d ik a ta . K oliko su bili svesni sn ag e fa b rič k ih sav eta i o p a s n o s ti koje su oni p re d s ta v lja li za k a p ita lis tič k u k la su p o k az ao je i je d a n izveštaj koji je o fa b rič k im savetim a u to v re m e iz rad io a d v o k a t D ino O liveti, s e k re ta r S av e­ za in d u s trija la c a T o rin a, koji je sa s ta n o v išta v la sn ik a in ­ d u s tr ije p o s m a tra o i re a ln o o ce n jiv ao m oč i u ticaj ovih ra d n ič k ih o rg an izam a . O cen ju ju ći m n o g o g o d in a d o c n ije p o k re t fab rič k ih saveta, k a d a je on več im ao svoje m e sto u isto riji ra d n ič k o g p o k r e ta u Italiji, u isto riji b o rb e ita lija n sk e ra d n ič k e klase, P a lm iro T oljati je u već c itira n o m ra d u »A ntonio G ram ši ru k o v o d ila c ita lija n s k e ra d n ič k e klase«, pisao: » P o k ret fa b rič k ih s av eta o staje u isto riji italijan sk o g r a d n ič k o g p o k re ta najsm eliji p o k u šaj koji je u čin io n a jn a p ­ re d n iji d e o p ro le ta rija ta d a bi o s tv a rio svoju h eg e m o n iju u b o rb i za o b a ra n je vlasti b u ržo az ije i u sp o sta v lja n je d ik ta ­ tu re p ro le ta rija ta . P itan je p o k re ta č k ih sn ag a italijan sk e r e ­ v o lu cije i seljačk o p itan je , k ao sastav n i d e o pj^>blcma d ik ­ ta tu r e p ro le ta rija ta , sa d a je to rin sk i p ro le ta rija t, kojim je ru k o v o d io G ram ši, bio p ra v iln o p o sta v io i rešio.« In d u s trijsk i p ro le ta rija t razv ijen o g sev era, o s lo b a đ a ju ­ ći se iz k a p ita lis tič k o g ro p stv a, o s lo b o d ić e i seljačk e m ase z a o sta lo g i e k s p lo a tis a n o g juga, s v ed en o g na ra n g k o lo n ija i izlo žen o g n e m ilo s rd n o m isk o rišć a v a n ju od s tra n e finansijsk o g i in d u s trijs k o g k a p ita la . »U tom g ra n d io z n o m p la n u re o rg a n iz a c ije ita lija n s k e ek o n o m ije i d ru š tv a - n astav lja T o ljati-rad n ik velike industrije predstavlja se kao protago­ n ista is to rije n aše zem lje a ra d n ič k a k la sa kao prva, je d in a, is tin sk a n a c io n a ln a k lasa kojoj s p a d a u d u ž n o s t d a reši sve p ro b le m e k oje b u ržo az ija i b u rž o a s k a rev o lu cija nisu rešile i d a uk ine svaki oblik iskorišćavanja, bede, tlačenja.«1 K ratak istorijat u ocenu p o k reta fabričkih saveta dao je i sam A ntonio G ram ši u svom radu »Torinski pokret fabričkih saveta«. To je u stvari bio njegov izveštaj o ovom pokretu koji 1 Palmiro Toglialti: »Anlonio Gramsci«

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

1 21

je uputo Izvršnom kom itetu Komunističke internacionale u julu 1920. godine. Taj izveštaj objavljen je u 14. broju za 1920. godinu lista »Komunistička internacionala« i to na ruskom, nemačkom i francuskom jeziku. Na italijanskom je objavljen bez potpisa u listu »Novi poredak« 14. m arta 1921. godine kada je ovaj list izlazio kao dnevnik, posle osnivanja Komunističke par­ tije Italije (januar 1921). U ovom svom izveštaju Gramši je sm atrao neophodnim, s punim pravom, svakako, da pre svega predstavi pozornicu tak­ vih revolucionarnih gibanja kao sto je pokret fabričkih saveta, štrajkova i oružanih pobuna u 1915. i 1917, a potom i u aprilu 1920. godine - istorijsku pozornicu koja se zvala Torino, »Petrograd italijanske proleterske revolucije«. Po njegovoj oceni, »razvojni proces ovog grada je, sa tačke gledišta italijanske pro­ leterske revolucije, izuzetno interesantan«. Dodajmo s naše strane da je upoznavanje sa Torinom, njegovom radničkom klasom i njegovim radničkim pokretom , zanimljivo i sa tačke gledišta formiranja mladog Sardinca Antonija Gramšija, čijim se životopisom ovde bavimo, kao socijaliste i komuniste, kao marksističkog teoretičara i praktičnog revolucionara, koji je iz­ rastao, učio i kalio se upravo u toj čuvenoj školi torinskog re­ volucionarnog proletarijata. Pre ujedinjenja Italije, šezdesetih godina prošlog veka, To­ rino je bio prestonica jedne male države koja je obuhvatala Pijemont, Liguriju i Sardiniju. Tada su u gradu preovlađivale sit­ na industrija i trgovina. Posle ujedinjenja Italije i premeštanja prestonice iz Torina u Rim, činilo se da je Torino bio osuđen na vegetiranje. Ali, kako piše Gramši u svom izveštaju Kominterni, grad je za kratko vreme prevladao ekonom sku krizu i po­ stao jedan od najvažnijih industrijskih centara Italije. U njemu se brzo razvijala m etalska industrija, a naročito proizvodnja au­ tom obila (fabrike »Fiat«) uz koju su postale vezane gotovo sve ostale privredne grane. I u to vreme, prem a Gramšijevim rečima, Italija je imala tri prestonice: Rim, kao administrativni cen­ tar buržoaske države, Milano, kao trgovinski i finansijski cen­ tar zemlje i, najzad, Torino, kao industrijski centar u kojem je industrijska proizvodnja dostigla maksimalni stepen razvoja. Grad je tada imao oko pola miliona stanovnika od kojih su go­ tovo tri četvrtine bili radnici, »malograđanskih elemenata bilo

122

Vanja Kraljević: Antonio G ram ši- Život i delo

je u vrlo m alom broju«. M etalska industrija sa oko pedeset hi­ ljada rad n ik a i deset hiljada službenika i stručnjaka, zauzim ala je prvo m esto. Sam o u pogonim a »Fiata« radilo je oko trideset i pet hiljada radnika, službenika i tehničkih stručnjaka. Većinu su činili visokokvalifikovani radnici-specijalisti koji, m eđutim , nisu im ali »m alograđanski m entalitet kao kvalifikovani radnici u nekim d rugim zem ljam a, u Engleskoj, na prim er«. M etalci su činili a v a n g a rd u to rin sk o g p ro le ta rija ta i zbog » o s o b e n o sti ove in d u s trije svaki p o k re t n je n ih ra d n i­ ka p o staje o p šli p o k re t m a sa i p o p rim a p o litič k i i re v o lu ­ c io n a rn i k a ra k te r, čak i a k o je u p o č e tk u im ao za cilj sam o s in d ik a ln e zahteve«. S in d ik a ln a org an izacija, R ad n ičk a k o ­ m o ra , im ala je u to v rem e d e v e d e se t h ilja d a čla n o v a koji su v o dili o d lu č u ju ć u reč u s in d ik a ln o m p o k re tu . A narho-sind ik a listi, koji su s m a tra li s in d ik a t je d in im in s tru m e n to m k la sn e b o rb e a g e n e ra ln i šira jk o sn o v n im oru žjem za obaran je b u rž o a s k e vlasti, n isu im ali zn a čajn ijeg u tic a ja na ra d n ič k e m ase T o rin a. S in d ik a ti su bili č v rs to uz sekciju S o c ija listič k e p a rtije koja je b ila sa s ta v lje n a većinom od r a d n ik a k o m u n ista . S am k o m u n istič k i p o k re t, kako je p i­ sao G ram ši, ra s p o la g a o je sled e ćim » b o rb e n im o rg a n iz a c i­ jam a« : sek cija P artije sa 1.500 u p is a n ih (to lik o je članova, znači, b ro ja la g ra d s k a o rg an izacija SPI u T o rin u - prim . V.K.), d v a d e se t osam k ru ž o k a sa d e s e t h iljad a član o v a i d v a d e se t tri o m la d in s k e o rg an izacije sa dve h iljad e č la n o ­ va. Iz G ram šijev o g izv eštaja vidi se d a u »svakom preduzeću p o sto ji s ta ln a k o m u n istič k a g ru p a sa v la stitim ru k o v o ­ d ećim o rg an o m . P o jed in e g ru p e se u jed in ju ju p re m a to ­ p o g rafsk o m p o ložaju njih o v o g p re d u z e ć a u re jo n sk e g ru ­ pe, k o jim a stoji na čelu je d a n ru k o v o d e ć i k o m ite t u k rilu sek cije P artije, koja o b je d in ja v a u svojim ru k a m a ceo ko­ m u n ističk i p o k re t u g ra d u i ru k o v o đ e n je ra d n ič k o m m a­ som «. G ram ši je u svom izveštaju p o s e b n o g o v o rio o dvem a o ru žan im p o b u n a m a u v rem e p rvog sv elsk o g rata, prvoj u m aju 1915. i d ru g o j u av g u stu 1917. o kojim a je već ran ije bilo reći. Izuzetan, pak, značaj p rid a o je ap rils k o m štrajk u

Dve godine velikih revolucionarnih horhi

123

1920. godine, o kojem ćem o ovde tek govoriti. Za sada na­ vedim o sam o G ram šijevu ocenu da je to bio »grandiozan događaj u istoriji ne sam o italijanskog proletarijata, nego i evropskog, a m ožem o reći i u istoriji p ro le tarijata celog sveta«. Po završetku im perijalističkog rata pro letersk i pokret u Italiji je brzo nap red o v ao i radnička m asa Torina je »shvatila da je istorijski p eriod koji je rat otvorio, bio d u ­ boko d rukčiji od ep o h e koja je p reth o d ila ralu«. Problem i revolucije, ekonom ski i politički problem i, sada su stalno bili na dnevnom red u diskusija na radničkim sastancim a. »Najbolje snage rad n ičk e avangarde - pisao je Gramši ujedinjavale su se da bi širile jedan nedeljnik kom unistič­ kog smera, O rdine nuovo’. Na stupcim a ovog nedeljnika raz­ m atrani su razni problem i revolucije; revolucionarna orga­ nizacija m asa koje je tre b alo da zadobiju sindikate za stvar kom unizm a; p ren o šen je sindikalne b orbe sa teren a prevashodno k o rp o rativ ističk o g i reform ističkog na teren re ­ v olucionarne b orbe, k o n tro le proizvodnje i d ik tatu re p ro ­ letarijata. I pitanje fabričkih saveta je bilo postavljeno na dnevni red.« Tražio se preobražaj d o ta d ašn jih unu trašn jih komisija u nove organizm e rad n ičk e vlasti. I m ase su sa oduševlje­ njem prih v atile p ro p ag an d u za fabričke savete; u toku pola godine - navodio je G ram ši - konstituisani su fabrički sa­ ved u svim m etalskim fabrikam a i radionicam a, kom unisti su zadobili većinu u sin d ik atu m etalaca; princip fabričkih saveta i k o n tro le nad proizvodnjom od o b rila je i prihvatila većina k o n gresa i veći deo sin d ik a ta koji pripadaju R adnič­ koj kom ori. O sam oj organizaciji fabričkih saveta G ram ši je pisao da se u svakoj fabrici, u svakoj radionici konstituišc jedan organizam na osnovu predstavništva (a ne po starom bi­ ro k ratsk o m sistem u), koji ostvaruje snagu proletarijata, bori se p ro tiv kapitalističkog p o retk a ili vrši kontrolu nad proizvodnjom , vaspitavajuči ćelu radničku m asu za revolu­ cio n arn u b o rb u i za stvaranje radničke države. »Fabrički savet tre b a da b ude form iran p rem a principu organizacije

124

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

za in d u s tr iju - kaže G ram ši - on tre b a d a p re d s ta v lja za r a d ­ n ič k u k la su m o d e l k o m u n istič k o g d ru š tv a d o kojeg će se stić i k ro z d ik ta tu r u p ro le ta rija ta ; u to m d ru š tv u n eć e više b iti p o d e le n a klase, svi d ru š tv e n i o d n o s i b iće re g u lisa n i p re m a te h n ič k im z a h te v im a p ro iz v o d n je i o d g o v a ra ju ć e o rg an izacije i n eć e b iti p o d re đ e n i o rg an izo v an o j d ržav n o j v lasti. R a d n ič k a k la sa tre b a d a sh v ati svu le p o tu i p le m e ­ n ito st id e a la za koji se b o ri i žrtvuje; o n a tre b a d a razu m e d a j e za p o s tiz a n je tog id e a la p o tre b n o p ro ć i k ro z n ek e e ta ­ pe; o n a tr e b a d a p riz n a n e o p h o d n o s t re v o lu c io n a rn e d is ­ c ip lin e i d ik ta tu re .« K ako se i u ovom G ram šijev o m te k s tu nav o d i, svi d e ­ legati, o d n o s n o p re d s ta v n ic i o d eljen ja, koji im aju » im p e ra ­ tivni i u slo v ljen i m a n d at« , koji, d ak le, č in e fa b rič k i savet, b ira ju izv ršn i k o m ite t ili u n u tra š n ju ko m isiju . A s k u p štin a p o litič k ih s e k re ta ra ovih izv ršn ih k o m ite ta fo rm ira c e n ­ tra ln i k o m ite t sav eta koji b ira iz svog k rila je d a n »gradski s tu d ijsk i k o m ite t za o rg an izaciju p ro p a g a n d e , ra z ra d u p la ­ no v a ra d a , za o d o b ra v a n je p ro je k a ta i p re d lo g a p o je d in ih p re d u z e ć a , p a čak i p o je d in ih ra d n ik a , i, najzad, za o p šte ru k o v o đ e n je celim p o k re to m « . G ram ši je p isao d a su fa b rič k i saveti b rzo bili p rih v a ­ će n i k ao novi ra d n ič k i o rg a n i koji su im ali ne sam o te h n ič ­ ke i in d u s trijs k e z a d a tk e (k o n tro la s tru č n o g o so b lja, o tp u š ­ ta n je s lu ž b e n ik a koji su se ispoljavali k ao n e p rija te lji r a d ­ n ič k e klase, b o rb a sa d ire k c ijo m za o sv ajan je p ra v a i s lo ­ b o d e, k o n tr o la p ro iz v o d n je u p re d u z e ć u i fin a n sijsk ih o p e ­ racija, itd.), n eg o i m no g o z n a čajn ije ob av eze i p o slo v e n a­ ro č ito za v rem e štrajk o v a. »M ase su ra d o p rih v a tile ovaj o b lik k o m u n istič k e o r ­ g an izacije - p isao je G ram ši - s v rsta le su se o k o izvršnih k o m ite ta i e n e rg ič n o p o d rž a le b o rb u p ro tiv k a p ita lis tič k e a u to k ra tije . Iak o ni in d u s trija lc i ni s in d ik a ln a b iro k ra tija n isu h te li d a p riz n aju s av ete i k o m ite te , ovi su ipak postigli zn a čajn e u sp eh e: oni su n a ju rili a g e n te i šp iju n e k a p ita lis ­ ta, u sp o stav ili su veze sa s lu ž b e n ic im a i stru č n ja c im a d a bi ra sp o la g a li in fo rm a c ija m a fin a n sijsk e i in d u s trijs k e p riro ­ de; u p o slo v im a p re d u z e ć a oni su k o n c e n tris a li u svojim

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

125

rukam a disciplinsku vlast i pokazali razjedinjenim i podeljenim m asam a šta to znači d ire k tn o upravljanje radnika u industriji.« No, ak tivnost saveta i in tern ih kom isija pokazala se naro čito jasnom i važnom u p rip rem i i sprovođenju štraj­ kova, koji su, zahvaljujući njima, p o stepeno gubili nenada­ ni, slučajni k a ra k te r i postali »izraz svesne aktivnosti revo­ lucio n arn ih masa«. N jihova organizacija i efikasnost p o sta­ li su tako usavršeni d a je bilo m oguće u roku od svega pet m inuta organizovati štrajk šesnaest hiljada radnika koji su se nalazili u č e trd eset i dva pogona »Fiata«. A najrečitiji p rim er i dokaz njihove sposobnosti da rukovode radnič­ kim m asam a fabrički savcti, kako navodi Gramši, pružili su trećeg d ec em b ra 1919. godine »u velikom stilu«, u treru tk u kada je tre b alo dati lekciju nacionalističkim i m ili­ tarističkim pro v o k ato rim a. »Po naređenju socijalističke sekcije (SPI), koja je držala u svojim rukam a sav m ehani­ zam p o k reta m asa, fabrički saveti su, bez ikakve p rethodne prip rem e, m obilisali u toku od jednog sata sto dvadeset hi­ ljada rad n ik a razvrstanih p rem a preduzećim a. Jedan sat docnije o b ru šila se p ro le te rsk a arm ija kao lavina u centar grada i p o čistila sa ulica i trgova sav nacionalistički i m i­ litaristički ološ.« P okret fabričkih saveta i u n u tra šn jih kom isija vodio je u stvari b o rb u na dva fro n ta - protiv njega su bili kapita­ listi, s je d n e stran e , a sindikalni funkcioneri, direkcija So­ cijalističke p artije i »Avanti«, s d ruge strane. Kod ovih poslednjih p o k ret je naišao na »žestok, besan otpor«, a pole­ mika p rotiv p o k reta zasnivala se, prem a Gram šijevim reci­ ma, »na razlici izm eđu k o n ce p ta fabričkog saveta i koncep­ ta sovjeta«. Zaključci svih tih protivnika po k reta »imali su čisto teo retski, ap stra k tn i, b irokratski karakter,« i nije bilo teško uočiti da se »iza njihovih zvučnih fraza sakrivala že­ lja da se izbegne d ire k tn o učešće masa u r evolucionarnoj borbi, želja da se sačuva tuto rstv o sindikalnih organizacija nad masam a«. Članovi direkcije S ocijalističke partije Itali­ je stalno su odbijali da »preduzm u inicijativu za revolucio­ n arnu akciju pre nego što bi bio ostvaren plan k o o rd in ira­

126

Van ja Kraljević: Antonio G ram ši- Život i delo

ne akcije, ali n ik a d a nisu n iš ta činili d a bi p rip re m ili i ra z ­ rad ili taj plan«. T ako je to rin sk i p o k re t bio p re p u š te n sam sebi, p o red to g a što nije izlazio iz lo k a ln o g ok v ira; bio je o s u đ e n da b u d e p o jav a n a s ta la sam o u je d n o m g rad u , bez šireg ili čak ik ak v o g o d je k a u d ru g im ra d n ič k im c e n trim a . C eo b iro k ­ ra tsk i m e h an iza m koji je s tajao na ra s p o la g a n ju c e n tr a l­ nom s in d ik a ln o m ru k o v o d s tv u bio je stav ljen u p o k re t k ak o m ase iz o sta lih g ra d o v a Ita lije ne bi sazn ale p ra v u is­ tin u o o n o m e što se zb iv alo u T o rin u i d a ne bi sled ile p ri­ m e r to rin sk o g p ro le ta rija ta . T o rin sk i p o k re t fa b rič k ih sav eta bio je »ism evan, iz rugivan, k le v e ta n i k ritik o v a n na sve n a č in e .1« To je b ila g o rk a istin a o to m e k a k o je zv a n ičn o r u k o ­ v o d stv o P artije, za jed n o sa b iro k ra tiz o v a n im sin d ik a ln im lid e rim a p rih v a ta lo , o d n o s n o o ce n jiv alo i o d b a c iv a lo ra s ­ p o lo ž en je to rin sk o g p ro le ta rija ta p re m a o rg a n im a ra d n ič ­ ke v lasti i k o n tro le u čiju su v re d n o s t i b u d u ć n o s t ra d n ic i v ero v ali i u čiju su se e fik a s n o st uv erav a li. K ada je u leto 1920. g o d in e idejni tv o ra c i n ajv atren iji p ro p a g a to r i b ra n i­ lac fa b rič k ih sav eta, A n to n io G ram ši, slao K o m in tern i svoj izveštaj »T o rinski p o k re t fa b rič k ih saveta«, čije sm o delove ov d e c itira li, već je sv u d a bila o čig le d n a o sek a p o k re ta , koji će u je se n iste g o d in e » u stu p iti m esto« je d n o j d rugoj snažn o j ak ciji b u n to v n ih to rin sk ih p ro le te ra - za uzim anju fab rik a. Svih tih p re th o d n ih m eseci, do k je tra ja la p lim a p o k re ­ ta fab rič k ih saveta, G ram ši je, z a jed n o sa T oljatijem i Teraćin ijem , sa m alom g ru p o m » o rdinovista«, č v rsto stajao na p o p riš tu b ra n e ć i sav etc i u n u tra š n je k om isije od n ap a d a koji su d o lazili i zd e sn a i sleva, b ra n e ć i u p o rn o pozicije koje je njeg ova g ru p a ok o lista »Novi p o red ak « zauzim ala o svim b itn im p ita n jim a ra d n ič k o g p o k re ta , rev o lu cije i k la sn e b o rb e u Italiji, pozicije n a k o jim a nije sta ja la čak ni će la to rin s k a p a rtijs k a org an izacija, a k am o li o rganizacije SPI van T o rin a; p o g o to v u ne, k ak o se videlo, C en traln i ko’ Antonio Gramsci: »Antologia degli scrilli.«

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

127

mitet, direkcija i redakcija zvaničnog partijskog organa »Avantija«. S ocijalistička partija Italije u to vrem e, u cei ini uzev, nije se ni ponašala kao istinska politička partija rad ­ ničke klase; ona to nije ni bila, niti je zato znala i bila u sta­ nju da uoči značaj rev olucionarnog vrenja m eđu masama i akcija koje su nastajale sp ontano ili pod uticajem takvih m anjih gru pa kao s to je bila G ram šijeva grupa oko »Novog poretka«, doduše, gotovo je d in a pa su je s pravom uporedili sa »ostrvom« u m oru oportunizm a, parolaškog revolucionarstva i reform ističkog iščekivanja. To se pokazalo i na kongresu S ocijalističke partije Italije koji je održan u Bolonji od 5. do 8. o k to b ra 1919. godine, kratko vrem e pre p r­ vih opštih p a rlam en tarn ih izbora posle rala zakazanih za 19. novem bar te iste godine. Na bolonjskom kongresu izglasano je pristupanje SPI Trećoj internacionali, čak je i desn ica u Partiji glasala »za«. U praksi, m eđutim , neće biti ostvaren zahtev da se iz Par­ tije isključe refo rm isti koji su, iako u manjini, imali veliki uticaj u G eneralnoj konfederaciji rada, u zadruž.nim i d ru ­ gim m asovnim organizacijam a i udruženjim a, u parlam en ­ tu gde se poslanici nisu osećali obaveznim da se pokorava­ ju partijskoj disciplini, itd. Iako su sam i reform isti odbaci­ vali takvo kvalifikovanje njihove teorije i prakse, čitavo njihovo p o našanje svodilo se faktički na to da zagovaraju reform e; drugim rečim a, da oblik vlasti pro le tarijata može biti sam o p a rlam en tarn i oblik i da će p ro le tarijat ostvari­ vati socijalizam sam o kada bude kroz izborna nadm etanja zadobio većinu u p arlam en tu . N asuprot tom e, m aksimalistička frakcija koja je im ala u svojim rukam a partijsku d i­ rekciju, na čelu sa Đačintom Seratijem, stalno se zalagala za »m aksim alan« p rogram Partije, drugim rečim a bila je za revoluciju ali ništa nije radila da organizuje i povede mase u rev o lu cio narnu borbu. U stvari, ona je usvajala fatalistički k oncept revolucije p rem a kojem će m ase sve sam e u ra­ diti, te je p rem a tom e n ep o treb n o i beskorisno organizovati ih, u sm eravati, rukovoditi njim a; ova frakcija u Partiji pokazivala je d a nem a nikakvu revolucionarnu teoriju niti joj služe iskustva i p ouke o k to b a rsk e revolucije i principi naučnog socijalizm a.

128

Vanja Kraljević: Antonio Grants'! - Život i delo

Na lev o m k rilu SPI bile su čak tri s tru je u k o m u n istič ­ koj frak ciji - s tru ja ili g ru p a ok o lista »Novi p o red ak « u T o­ rin u , ko ju su vodili G ram ši, T oljati i T e ra č in i i koja je bila n ajb liža u č e n ju m a rk sizm a-len jin izm a o k la sn o j b o rb i i b o rb i za p r o le te rs k u rev o lu ciju ; za tim s tru ja koju su p re d ­ stav ljali E đ id io D ženari i A nselm o M arab in i i njih o v e p r i­ stalice, ko ja in a če nije im ala n e k u svoju p la tfo rm u niti je bila o rg a n iz o v a n a kao frak cija, n eg o se u o p š te n o pozivala na teze K o m u n is tič k e in te rn a c io n a le i tra ž ila isk lju čen je re fo rm is ta iz P artije; b ila se fo rm ira la u re d o v im a m aksim a lista ; najzad, tre ć a i, v e ro v a tn o , n a jk o m p a k tn ija g ru p a b ila je o k u p lje n a o k o A m adea B o rd ig e, in ž en jera iz N apu­ lja; b ila je k ao fra k c ija o rg a n iz o v a n a n a n a c io n a ln o m p la n u i od d e c e m b ra 1918. g o d in e iz d av ala n ed e ljn i list koji je pod im enom »II Soviet« (»Sovjet«), uređivao inženjer Bord ig a .1 Zvala se » a p stin en tsk a« je r je o d b ija la u če šće u p a r­ la m e n ta rn im iz b o rim a sm a tra ju ć i d a to p rav o , koje je b u r­ žoazija d a la ra d n ič k o j klasi d a s v re m e n a na v rem e m ože d a glasa, sam o o tu p lju je » re v o lu c io n a rn i polet«; bila je tak o đ e za isk lju č e n je re fo rm is ta iz P artije i stav ljala je izvesne rez e rv e n a d o k trin u i p o litik u T re će in te rn a c io n a le . K roz d v e g o d in e , m e đ u tim , sve tri stru je u je d in ić e se u k o ­ m u n istič k u fra k c iju u n u ta r S o cijalističk e p a rtije Italije, o d v o jiti se od nje na n je n o m XVII k o n g re su u L ivornu i 21. ja n u a r a 1921. o sn o v a ti K o m u n istič k u p a rtiju Ita lije sa A m ad eo m B o rd ig o m kao s e k re ta ro m . Na k o n g re s u SPI u B olonji p re o v la d a o je stav S eratijev e stru je d a tre b a ići na p a r la m e n ta rn e izb o re sled e ćeg m e se ca, 16. n o v e m b ra 1919. godine. M ada su i p rip a d n ic i ove frak cije (» m a k sim alisti« ) bili za u p o tre b u sile p ro tiv n asilja b u ržo az ije , ipak su s m a tra li k o risn im d a se p re d ­ s tav n ičk e u s ta n o v e b u rž o a sk o g siste m a - p a rla m e n t, opštin e i d ru g e in s titu c ije - u p o tre b e kao trib in e za »intenziv­ nu p r o p a g a n d u k o m u n istič k ih p rin c ip a« . B o rd ig a je u tom p o g le d u o s ta o u m an jin i, a nije usvojen ni njegov p red lo g

1 Breve corso Gram sci. (K ratki kurs Gramši), Izdanje KPI, 1954. Rim.

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

129

da Socijalistička partija Italije prom eni ime u K om unistič­ ka partija Italije. Još u p retk o n g resn im diskusijam a G ram šijeva grupa oko »Novog poretka« podržavala je stav da treba istaći so­ cijalističke kan d id ate za p arlam ent i učestvovati u izbori­ ma. Takav stav većine ubrzo se pokazao ispravnim , bar što se tiče izbornih rezultata. Broj socijalističkih predstavnika povećan je u p arlam en tu za tačno tri puta - 1913. godine bilo ih je 52, a posle novem barskih izbora 1919. godine 156. Na p reth o d n im izborim a 1913. za socijalističke kandi­ date glasalo je 347.575 birača, a sada m ilion i 756.344. To je posle izbora bila najjača poslanička grupa u predstavnič­ kom dom u koji je uku p n o im ao 508 članova. Druga po veličini sada je bila N arodna partija koja je dobila 100 poslaničkih m esta u predstavničkom dom u. Nikla je posle rata, u ju n u 1919. godine, osnovao ju je sveštenik don Luiđi S tureo, uz saglasnost V atikana. Bila je po­ litička partija katoličke inspiracije a cilj njenog osnivača je bio da okupi seljačke m ase i organizuje ih, da bi ih istov­ rem eno istrgao od uticaja socijalista. (I ovu će partiju fašis­ tički režim zabraniti 1926. godine, a posle drugog svetskog rata biće o b novljena pod im enom D em ohrišćanske partije Italije, koja je i dan-danas na vlasti kao partija relativne ve­ ćine.) Posle novem barskih izbor a u Italiji 1919. godine nijed­ na vladina kom binacija nije više bila m ogućna bez učešća ili p odrške socijalista i »narodnjaka« koji su zajedno imali 256 poslanika od ukup n o 508. I to je pokazivalo koliko su duboke bile p ro m en e u italijanskom političkom životu po­ sle rata, koliko je bitno bila izm enjena situacija u poređenju sa p red ratn o m . Veliki uspeh socijalista na izborim a po­ sebno je ubedljivo svedoćio o tom e koliko je poraslo ras­ položenje m asa za socijalističke ideje, m akar i onakve kak­ ve je tadašnja S ocijalistička partija bila u stanju da izrazi i šir i, p o p u lariše i propagira, koliko je bila velika želja da se poverenje pokloni novim političkim snagam a na dom aćoj sceni. D otadašnje dve klasične i tredicionalne političke form acije - desnica i liberali - bile su u velikoj meri izgu­

130

Van ja Kraljević: Antonio Graniti - Život i delo

bile p o v e re n je b ira č a k ak o p re d ra tn o m ta k o i ra tn o m p o ­ litik o m , u č e šć e m Ita lije u ra tu koje je p la ć e n o zn a tn im lju d sk im , m a te rija ln im i m o ra ln im žrtv am a, a n a k n a d a i n a g ra d a za ita lija n s k u r a tn u in te rv e n c iju ipak su bile m a ­ nje od o b e ć a n o g i oče k iv an o g . Ako se p a rla m e n ta rn o m u s p e h u s o cijalista d o d a i to d a je s in d ik a ln a G e n e ra ln a k o n fe d e ra c ija ra d a po v eć ala b ro j sv o jih č la n o v a sa 320 h iljad a i 868 k o lik o ih je im ala 1914. g o d in e n a m ilio n i 159.062 u 1919, a zatim na dva milio n a i 320.163 u 1920. go d in i, te d a j e b roj za d ru ž n ih o rg a ­ n izacija i u d ru ž e n ja p o ra s ta o sa 7.429 u 1915. god in i na više od 15.000 u 1921. sa ok o tri m ilio n a u č la n je n ih u zadruge, jo š bo lje će se v id e ti k o lik o je bio n a b u ja o ra d n ič k i i so ci­ ja lis tič k i p o k re t i k o lik o je bilo k o b n o to što se SPI nije zn a la i m o g la o slo b o d iti svojih id e jn ih i p o litič k ih s lab o sti i za stra n jiv a n ja , k o lik o je bilo p o ra z n o za ra d n ič k i p o k re t što ta P a rtija nije b ila u s ta n ju da o d ig ra svoju ulo g u vođe ra d n ih m a sa koje su sv u d a isp o ljav ale b o rb e n o , g otovo r e ­ v o lu c io n a rn o ra sp o lo ž e n je , a p o n eg d e , kao u T o rin u , na p rim e r, s tu p a le i u o tv o re n u ia k o n e ra v n o p ra v n u b o rb u sa k a p ita lis tič k o m vlašću. Na s a m o m k o n g re s u S o c ija listič k e p a rtije Italije u Bolonji, p ak , to rin s k i p o k re t fa b rič k ih s av eta ne sam o d a nije d o b io p o d rš k u n ego je bio ig n o risa n , štaviše, na izvestan n ač in i ism ev an . I u to m e su se n a istoj liniji našli i re fo r­ m isti i m a k sim a listi. D oduše, p o k re t je tek bio u povoju i m o ž d a jo š nije bilo p rilik e d a se vidi i sh v ati njegova snaga i e fik a s n o st k a k o će se to tek d o c n ije ispoljiti. U k ritici fab ­ rič k ih s av eta A m adeo B o rd ig a je stav ljao a k c e n a t na dve stv ari: p o n av lja se g re š k a ak o se m isli d a se p ro le ta rija t m o že e m a n c ip o v a ti osvajajući te re n u e k o n o m sk im o d n o ­ sim a, d o k k ap italizam , sa d ržav o m , jo š d rži p o litič k u vlast; i d ru g o , ta k o đ e se g reši ak o se je d a n o rg an »su štin sk i korp o ra tiv istič k i« s u p ro ts ta v lja je d in o m in s tru m e n tu o s lo b o ­ đ e n ja p ro le ta rija ta , k lasnoj, k o m u n istič k o j p artiji. G ram ši i n jegova g ru p a o k o »N ovog p o retk a« nisu s h v atili d a j e u k ritic i koju im je u p u ćiv ao B o rd ig a bilo n e ­ čeg o p ra v d a n o g - nav o d i P aolo S p ria n o u svom rad u

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

131

»Gramši i G obeti«. O pravdano je bilo insistiranje da se is­ takne poseban, hitan k a rak ter problem a Partije, kao najvi­ šeg oblika rukovođenja pokretom . Jedna partija tako ne­ pokretna, razapeta izm eđu m aksim alističkih prohteva i re ­ form ističkih zavlačenja, kao s to je bila SPI, kako će se moći po k ren u ti na rev o lu cio n arn u akciju? A o toj tem i gotovo više od godinu d an a »Novi poredak«, odnosno mladi ko­ m unisti okupljeni oko njega, nisu imali definisanu liniju, niti su pokušavali da se k onstituišu kao frakcija ni unutar Partije ni u sindikatim a. I »pokret fabričkih saveta - konstatuje S priano - zaustavlja se na vratim a Torina, iako nje­ gove ideje pom alo p ro d iru svuda, čak i izvan Italije«.1 Đ orđo A m endola, veteran italijanskog radničkog i ko­ m unističkog p okreta, sada član D irekcije C entralnog ko­ m iteta Italijanske kom unističke partije, navodi u svojoj »Istoriji Italijanske kom unističke partije 1921-1943«, koja je nedavno izašla, zanim ljive p o datke o tiražu i širenju »Novog poretka«, a tim e i njegovog uticaja. »Grupa 'Novog p o re tk a ’ ipak nije im ala nacionalnu bazu. Značajna je geog­ rafska rasp o d ela nedeljnika. Od 400 p retp latn ik a trista se nalazilo u P ijem ontu, 31 u Lom bardiji, 17 u Liguriji, 12 u Emiliji, da bi broj sišao na 7 u Laciju, na 2 u Kampaniji, na 2 na Siciliji, na 2 na Sardiniji, itd. Iako bi se oko jednog prim erka 'Novog p o re tk a ’, koji bi stigao, na prim er, u Paler­ mo, obrazovao ponekad ce n ta r kulturnog života i politič­ kog interesovanja, to još nije značilo stvaranje organizovane frakcije.«2 To su bile granice p o k reta i lista i fabričkih saveta koji, svakako, nisu mogli da zam ene klasnu partiju pro le tarija­ ta, što im, u G ram šijevoj misli i akciji, nikako i nije bio cilj. On je bio optuživan da je »sindikalista«, s jedne strane, a s druge da m im oilazi problem Partije i njene rukovodeće uloge, pošto je od fabričkih saveta napravio »osovinu« b o r­ be za vlast. Toljati je odbacivao takve optužbe na adresu 1 Paulo S p ria n o . »G ram sci e G obctti«. 2 G io rg io A m endola: » S lo ria dol P artilo co m u n ista italiano 1921-1943«. ( » Isio rija Ila lija n sk e k o m u n is lić k e p artijo «). E ditori riunili. Rim. 1978.

132

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

m lad o g u r e d n ik a »N ovog p o re tk a « i id e jn o g tv o rc a i o rg a ­ n iz a to ra fa b rič k ih sav eta. Z a jed n o su ra d ili i b o rili se u to v rem e u T o rin u i s v ak ak o je on bio m e đ u n ajp o zv an ijim a d a o tk lo n i s u m n je u G ram šijev e ideje i n a m e re . Još od 1917. g o d in e G ram ši je v rlo d o b ro sh v a ta o d a SPI »u kojoj su vršljali re fo rm is ti, c e n tru m a š i i n e m o ć n i dem agozi« nije b ila u s ta n ju d a ru k o v o d i b o rb o m ita lija n sk o g p r o le ta rija ­ ta za vlast. T oljati kaže d a je sam G ram ši d o c n ije p riz n a o d a n eke fo rm u la c ije koje je d a o svojoj m isli u 1919. i 1920. »nisu b ile d o v o ljn o p recizn e« . »Ali je s u štin a u to m e - kaže T o­ ljati - d a je on od p rv o g tre n u tk a , s tv a ra n je i razvoj fa b rič ­ k ih sav eta p o v eziv ao sa s tv a ra n je m i razvojem m re že p o li­ tič k ih o rg an izacija, to je s t 'k o m u n is tič k ih g ru p a ’ s p o so b ­ n ih d a u isto v re m e ru k o v o d e p o k re to m sa v e ta i d a koren ito o b n o v e S o c ija listič k u p a rtiju , re v o lu c io n išu ć i n jenu s tr u k tu r u , n je n e n ač in e ak cije, n je n u s v a k o d n e v n u a k tiv ­ n o st i n jen p o litič k i cilj. Razvoj fa b rič k ih sa v e ta tre b a lo je na taj n ač in d a d o v e d e d o to g a d a u P artiji n ad jačaju p r o ­ le te rs k i i r e v o lu c io n a rn i e le m e n ti nad re fo rm is tič k im i cen tru m ašk im . Na nesreću, to se desilo sam o u T orinu«1No, d o k je v eć in a v ođa S o c ija listič k e p a rtije i s in d ik a ta o d b a c iv a la i p o tc e n jiv a la fa b rič k e savete, v ećin a v lasnika fa b rik a u k o jim a su oni n asta jali i d elo v ali, na so p stv en o j je koži im ala p rilik e d a o seti njihovu sn ag u i efik asn o st. U prvi m ah n isu im ali snage da im se o d lu č n ije s u p ro ts ta v e . V idelo se d a su m o ra li d o s ta d u g o d a ih »trpe.« Ne znači da su za sve to v rem e sedeli s k ršte n ih ru k u . Nisu gubili vrem e n eg o su se p rip re m a li za p ro tiv o fan ziv u za čiji su p o če tak če k ali p o g o d an tre n u ta k . V rem e je i ovog p u ta rad ilo za njih, jer su m eseei o d m icali i p o s le ra tn e p rilik e se d o n e k le m en jale. C e n tra ln a vlast u Rim u, uz p o m o ć b iro k ra ts k o g i v o jnog a p a ra ta , p o s te p e n o je zavodila red i m ir po onim d elo v im a Italije gde p o k re t ra d n ik a i seljak a nije bio tako jak i o rg an izo v an , »sređivala« je situ a ciju ja sn o pok azu ju ći

1 P a lm iro T o jilia lli: -A n to n io G ra m sc i.«

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

133

na čijoj je strani u sukobim a izm eđu radnika i poslodavaea, agrarnih feudalaea i seoskih proletera. N astajalo je u isto vrem e i jedno novo oružje za kontraol'anzivu. u p očetku lakšeg kalibra i manjeg dom eta, a posle sve teže i sve ubojitije, oružje koje če na kraju p re­ sudno utieati na ishod bitke izm eđu italijanske buržoazije i p ro le tarijata u tim burnim poratnim godinam a. Bio je to fašizam. Za sada je još bio sam o u povoju, rađao se sa dosta m aglovitim, konfuznim socijalno-politićkim program om , u skladu sa priro d o m i k arak tero m njegovog vođe, bivšeg socijaliste B enita M usolinija, koji je te, 1919. godine, imao trideset i šest godina, a do pre pet godina bio dire k to r »Avantija«, organa S ocijalističke partije Italije, i jedan od istak n u tih m ladih socijalističkih prvaka. Fašizam je prvih meseci te godine tek činio prve, bojažljive korake, mnogi ga nisu ozbiljno shvatali, drugi su ga ismevali. Možda je os­ nivanje prvih »borbenih saveza« zaista i ličilo na p ito resk ­ nu p red stavu svojevrsnog političkog folklora, predstavu kakvih je u to vrem e na uskovitlanoj političkoj sceni Italije bilo m nogo. Ali neće biti prvi put u istoriji da se nešto što počne kao farsa završava kao tragedija. I istorijski »čin osnivanja fašističkog pokreta« im ao je sve elem en te tragikom ičnog spektakla. Naime, 23. m arta 1919. godine, M usolini je okupio grupu istom išljenika u jednoj d v o rani klu b a trgovaca i industrijalaca na Trgu San Sepolkro u M ilanu da bi osnovao M ilanski borbeni savez (Fascio milanese di com battim ento). (Za svoj simbol fašisti su uzeli liktorski snop pruća sa sekirom - laseio littorio, otu d a i im e fašizam.) Da li je tu bilo pedeset, sto dvadeset ili sto p ed eset n ajvatrenijih M usolinijevih sledbenika, istorija nije m ogla da utvrdi je r ju je budući vođa fašizma (»duće«) p rek rajao p rem a po tre b i i svom nahođenju. U svakom slučaju, zna se d a je , dok je M usolini držao vatreni govor, ko lu tao očim a i pretio, u dvorani bilo bučno od ap ­ lauza i uzvika kojim a su dočekivane govornikove reći. Bilo je tu skupljeno svakakvog sveta - zabeležili su istoričari, bar oni koji su se p o tru d ili da kažu istorijsku istinu - bivši »jurišnici« - dobrovoljci iz rata, nezadovoljni onim što su dobili kada je zaključen mir, propali studenti, bivši socija­

134

Vanja Kraljević: Antonio Graniči - Život i delo

listi i r e p u b lik a n c i, » fu tu risti« , a n a rh is ti i razni b u k ač i i galam d žije. S lu šaju ć i b u k u k o ja je d o p ira la iz d v o ra n e , gde je M u so lin i d rž a o o sn iv ač k i zb o r, d o s ta je ljudi u lazilo u d v o ­ r a n u i p o to m izlazilo iz nje. I v eć in a ta k v ih je p rilik o m k ro ­ je n ja zv a n ičn e is to rije fašizm a u v rš te n a m e đ u p rv e član o v e M ila n sk o g b o rb e n o g saveza, m e đ u » san sep o lk riste« , kako ih je b u d u ć i »duče« k rs tio . K ada je n a k raju z b o ra valjalo iz a b ra ti č la n o v e Izv ršn o g k o m ite ta , M usolini je p o re d o s ta ­ lih p re d lo ž io d v o jicu iz p rv o g re d a za koje nije ni znao ko su i š ta su ali su m u se bili svideli je r su više i g la sn ije od o sta lih »navijali« i u rla li d o k je on d rž a o govor. P osle se is­ p o s ta v ilo d a su o b o jic a bili o b ič n i k rim in a lc i kod kojih su se iz n e n a d a b ile p ro b u d ile p o litič k e a m b ic ije .1 N e p o s re d n o p o sle M ilana » b o rb e n i savezi« su o b ra z ­ o v an i i u d ru g im g ra d o v im a Italije. Već u m a rtu n asta li su u Đenovi, B ergam u, V eroni, Trevizu, N apulju, u ap rilu su o sn o v a n i u B reši, Paviji, K rem o n i, T rstu , P arm i, B olonji i R im u, u m aju u F iren c i, i ta k o re d o m . U a p rilu su » stu d e n t­ sk e av a n g ard e« već k o n s titu is a n e u o k v iru fa šistič k ih o rg a ­ n izacija, k oje su se p o s te p e n o širile p o celoj zem lji, ia k o ne jo š o n o m b rz in o m k ak v u je bio najav io njihov o sn iv ač B e­ n ito M u so lin i n a T rgu S an S e p o lk ro , o b eć av ši d a će »za dva m e se c a h iljad e b o rb e n ih saveza nići po celoj Italiji«. U želji d a o m a so v i p o k re t i o k u p i nove p ris ta lic e , objav io je rep u b lik a n s k o -so c ija ln i p ro g ra m p u n d em a g o š k ih p a ro la i ob e ć a n ja . Od tog njegovog » isto rijsk o g d o k u m e n ta « , kako ga je sam nazvao, u b rz o n eće o s ta ti ni slova. No, nije se č e k a lo d u g o na to d a fašizam o tk rije svoju p ra v u p r ir o d u i ciljeve. P rilik a za to u k az ala se M usoliniju i njeg o v im n a o ru ž a n im b a n d a m a 15. a p rila, d a k le ni m esec d a n a od o sn iv an ja » B o rb en o g saveza«. Toga d a n a u M ilanu p o sle je d n o g g e n e ra ln o g štra jk a , p ro te s tn ih p o v o rk i i d e ­ m o n stra c ija , p o sle s u k o b a m e đ u so b n o s u p ro ts ta v lje n ih p r ip a d n ik a razn ih p o litič k ih snaga, p o sle s u k o b a policije sa so cijalističk im d e m o n s tra n tim a kojom p rilik o m je bilo 1 Paolo Monelli »Mussolini piccolo borghese« (M alograđanin Musoli­ ni«), Garzanti, Milano, 1950.

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

135

m rtvih i ranjenih, obrazovala se povorka sastavljena od bivših »jurišnika« sa fronta, fašista, »futurista«, studenata i bivših oficira, koja se up u tila u Ulicu San Damiano gde je bila redakcija dnevnika »Avanti«, organa Socijalističke p artije Italije. Pogrom aši šu upali u prostorije lista, opus­ tošili ih i potom zapalili. U u n ap red priprem ljenom intervjuu, koji je dao sopstvenom listu »Italijanski narod« budući »duče« je okvalifikovao ovaj zločinački napad kao »spontani pokret« naroda koji je sit »lenjinističkih učena«. Ali, d a bi istovrem eno pokazao na kakve su sve akcije i p oduhvate fašisti već sprem ni, preuzeo je na sebe i svoje fašiste svu »m oralnu odgovornost za tu epizodu«. I zaista je on tom »epizodom označio vatreno krštenje fašizma; već od tada je otkrivao njegovu pravu dušu« - kako kažu L. Salvatoreli i Đ. Mira u svojoj »Istoriji Italije u fašističkom pe­ riodu«. U to vrem e je i M usolinijev zvanični list koji je na­ stao uz o b ilatu pom oć in ostranog kapitala, prom enio svoju naznaku u podnaslovu lista - on više nije bio »socijalistički dnevnik« nego »list b o raca i proizvođača«! Ali dok fašizam ojača i dok se m ogne efikasnije upotreb iti u bo rbi protiv p ro letarijata, za gušenje radničkog i k o m unističkog p o kreta, italijanski kapitalisti su sve brižljivije i sve organizovanije, oslobađajući se pom alo i straha od rev o lu cionarnog vrenja, p rip rem ali svoje snage za p re ­ lazak u p ro tivnapad. Kao kost u grlu stajali su im novi o r­ gani p ro le tarijata u Torinu, fabrički saveti i njihove u n u t­ rašnje kom isije, organizm i »nove radničke vlasti« koje su A ntonio G ram ši, Toljati, Teračini i ostali »ordinovisti« i d a­ lje u p o rn o pro p ag irali m eđu radnicim a, obilazeći ih po fabrikam a i raspravljajući sa njim a na licu m esta, u sam om srcu proizvodnje, sve ono što se odnosilo na funkcionisanje saveta, prava i dužnosti njihovih članova, diskutujući o reagovanju i ponašanju vlasnika fabrika, o stavu viših sin­ d ikalnih fo rum a p rem a savetim a itd. Italijanski in d u stri­ jalci su do tem elja bili proučili i efikasnost i dom ete p o k re­ ta fabričkih saveta u Torinu. I onda kada su ocenili da se p o k ret već počeo iscrpljivati pod uticajem svih onih čini­ laca o kojim a je i G ram ši govorio u svom napred citiranom

136

Van/a Kraljević: Antonio Graniši - Život i delo

izv cštaju , o d lu č ili su d a k re n u u k o n a č n i o b ra č u n sa savetim a. I k rajem m a rta 1920. g o d in e to rin sk im in d u s trija lc im a se u č in ilo d a je d o šlo v rem e za akciju. N e p o sred n i, čisto fo rm a ln i p o v o d nije bilo te šk o naći, u stv ari isp ro v o c ira ti. Taj p o v o d bile su dve o b ič n e kazaljke na fa b rič k o m časo v n ik u čije je p o m e ra n je , m e đ u tim , izazvalo jo š je d a n žes­ to k p o tre s u T o rin u koji se p o to m p ro š irio na ce o Pije­ m o n t; bila je to v a rn ic a koja je za p alila p o ža r velikih razm e ra i in te n z ite ta . Da bi u š te d e li e le k trič n u e n e rg iju , d a bi se više rad ilo p ri d n e v n o m o sv etljen ju , in d u s trija lc i u Italiji, k ao u o s ta ­ lom i u d ru g im zem ljam a, za v rem e ra ta p o m e ra li su u to k u p ro le ć n ih i le tn jih m eseci k azaljke na ča so v n ic im a za je d a n sat u n a p re d (što se i sa d a čini u m n ogim ze m ljam a i u v re ­ m e m ira), u v o d eć i ta k o u život ta k o zv an o »letnje« vrem e, u m c sto » p riro d n o g « , su n čan o g , o d n o s n o »zakonski čas«. T ako je u Italiji o sta lo i p o sle p rv o g sv etsk o g r a ta ia k o je v o đ e n a k a m p a n ja d a se ta m e ra, n u žn a i o p ra v d a n a u v re ­ m e ra ta , s a d a u k in e . I k a d a su je d n o g p o n e d e ljk a k rajem m a rta 1920, to rin s k i ra d n ic i d o šli u ju tro na p o sao , vidcli su d a su »zakasnili« po čitav sat, za o n o lik o za k o lik o su k a­ zaljk e bile p o m e re n e u n a p re d , za »zakonski čas«. Po svim fa b rik a m a d ig la se b u ra p ro te s ta i n e g o d o v a ­ nja. u » M eta lu ršk im in d u strija m a « , je d n o m od p o g o n a »Fiata«, je d a n ra d n ik je n a svoju in icijativ u p o m e rio kazalj­ ke na fa b rič k o m ča so v n ik u za je d a n čas u n a tra g i ta k o stv a ­ ri o p e t d o v eo u red . U d ire k c iji p o g o n a k ao d a su sam o č e ­ kali ta k av gest. Na p rijav u p o rtira , d ire k c ija je ra d n ik a o t­ p u s tila n a licu m e sta, n a jv e ro v a tn ije znajući kak v u će re a k ­ ciju izazvati m e đ u ra d n ic im a . U zn ak s o lid a rn o sti sa o tp u š te n im ra d n ik o m i p ro te s ta zbog p o s tu p k a d ire k cije, fab ričk i savet u »M etalurškim in ­ d u strija m a « pozvao je ljude na »beli štrajk«. I svi su ra d n ic i bili n a svojim m e stim a ali se n iko nije p rih v a ta o a la ta i m a­ šina. V lasnici p re d u z e ć a su na to o d g o v o rili za tv aran jem fab rik e. S ad a je u sle d ila re a k c ija svih to rin sk ih m etalaca. Po svim fa b rik a m a m e ta lsk e in d u s trije u g ra d u p ro g la še n je »beli štrajk«. Svi su ra d n ic i bili na o k u p u , čak i slu žb e­

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

137

nici i teh n ički stručnjaci, ali niko nije radio. Umesto toga po pogonim a su održavani im pozantni i m asovni zborovi, »najlepši kojih se sećam« (M .M ontanjana u »Sećanjima jednog torinskog radnika«). Niko sa njih nije izostajao, bili su zajedno - i stari, kvalifikovani m ajstori, i oni koji su tek učili zanat, sve do najm lađih m ctalskih učenika. M nogima je to bilo prvo učešće u takvoj jednoj m anifestaciji i akciji koja je im ala više politički negoli sindikalni, ekonom ski karakter. V ećina je bila svesna da je bitka, koju su zapodenuli vlasnici fabrika, bila bitka protiv fabričkih saveta i un u trašn jih kom isija, sa kojim a su hteli da se definitivno obračunaju, dok su radnici bili odlučni da ih brane kao in­ stru m en t od izvanredne važnosti za oslobođenje rada i os­ vajanje vlasti. Protivofanziva k apitalista svakako je imala za cilj i p o ništavanje svih onih značajnih tekovina koje je torinski p ro le tarijat bio zadobio u p o ratn im godinam a. Posle dva d an a »belih štrajkova« po pogonim a, kada su radnici trećeg d ana došli pred fabričke kapije, našli su ih zaključane. Niko više nije m ogao da uđe. K apitalisti su bili sp rem n i i da uz pom oć vojske sp reče ulaz bilo kom e u fabrike. Na to su torinski m etalci proglasili štrajk u svim metalskim preduzećima. Svih p reth o d n ih nedelja i m eseci A ntonio G ramši je bio u sam om c e n tru svestrane i intenzivne aktivnosti koju je razvijala g rupa njegovih drugova i istom išljenika iz re ­ dakcije »Novog poretka« na propagiranju, popularisanju pa, može se reći, i nep o sred n o m organizovanju fabričkih saveta i rešavanja m nogih p rak tičn ih problem a rada ovih novih rad n ičkih institucija. Ako je »Novi poredak« postao list p o k reta fabričkih saveta, dvadesetosm ogodišnji revo­ lu cionar sa S ardinije svakako je bio duša log pokreta, onaj koji je najviše verovao u taj p o k ret i zato ga tako vatreno prop ag irao i tum ačio. Sada mu, pak, nije bilo teško da oseti da je u stvari počinjala m ožda odlučna bitka za odbranu fabričkih saveta u ratu koji su torinski industrijalci bili ob­ javili radničkoj klasi i lokalnom rukovodstvu Socijalistič­ ke partije i sindikata'. Trećeg aprila 1920. u »Avantiju«, u izdanju za Torino i Pijem ont u kojem je radio, G ram ši je opisao Torino kao za-

138

Vanja Kraljević: Antonio Gram Ši- Život i delo

p o s e d n u tu tv rđ a v u u kojoj je b ilo b a r p e d e s e t h iljad a voj­ n ik a. Po o k o ln im b re g o v im a b ile su p o s ta v lje n e a rtilje rij­ sk e b a te rije , p o g ra d s k im u lic a m a s ta ja la su o k lo p n a kola a u o k o lin i g ra d a č e k a la su p o ja čan ja . Po k ro v o v im a p riv a t­ n ih z g ra d a b ila su p o s ta v lje n a m itra lje s k a gnezda, zatim po m o sto v im a , n a ra s k rs n ic a m a i p o re d fa b rič k ih kapija. Po­ s e b n o su b ila d o b ro z a p o s e d n u ta p re d g ra đ a k o ja je bio g las d a su n a js p re m n ija n a p o b u n u . G ram ši je o c e n jiv a o d a su vlasn ici fa b rik a o čig led n o h te li d a is p ro v o c ira ju m e ta lc e k ao n a jb o rb e n iji i n a jre v o ­ lu c io n a rn iji o d re d to rin s k e ra d n ič k e k lase, d a zatim »po­ b u n u « u g u še u krvi i n e sam o n jim a n ego i svim italijansk im r a d n ic im a d a ju le k ciju i u te ra ju im s tra h u k o sti, d a im p o k a ž u d a je p ro š lo v rem e u s tu p a k a . M etalci, m e đ u tim , n isu p o p u š ta li. Š trajk o v ali su već d v a d e se t d a n a k a d a su i svi o s ta li ra d n ic i u T o rin u o d lu č ili d a im se p rid ru ž e . Sve je z a m rlo u g ra d u i p ro v in c iji gde je ta k o đ e b ilo više in d u s trijs k ih p o g o n a. N ije d n a fa b rik a nije ra d ila , n ije d n a ja v n a s lu ž b a n ije fu n k c io n is a la - o d tra m v a ­ ja d o že lezn ice. U štra jk su stu p ili i p o ljo p riv re d n i ra d n ic i iz o k o lin e g ra d a , što je p ro te s tu ra d n ič k e k la se T o rin a d alo jo š v eću š irin u i sn ag u . N ije b ilo ni je d n o g je d in o g štrajkb r e h e r a u p r k o s p re tn ja m a i p ritis c im a m a se p o licajaca, a g e n a ta i ž b ira koji su bili p re p la v ili g rad. G e n e ra ln i š tra jk u T o rin u i o k o lin i tra ja o je p u n ih je ­ d a n a e s t d a n a , k o lik o n ije d a n d ru g i ta k v o g o b im a i in te n z i­ te ta . Ali u to j svojoj b o rb i to rin sk i p ro le te ri im ali su p ro tiv se b e n e sa m o k a p ita lis te , n jih o v u p o liciju i vojsku, nego i o p o r tu n is tič k i i se k ta šk i stav većeg d e la ru k o v o d s tv a S oci­ ja lis tič k e p a rtije Ita lije i G e n e ra ln e k o n fe d e ra c ije ra d a (s in d ik a ta ), k o je nije o d o b ra v a lo o sn iv a n je fa b rič k ih saveta p a z a to nije ni p o d rž a v a lo b o rb u za n jih o v u o d b ra n u . A to rin s k i m e ta lc i i o s ta li ra d n ic i u p ra v o su bili s p re m n i i n a n ajv eće žrtv e sa m o d a bi o d b ra n ili tu najv eću tek o v in u k o ju su izvojevali u te šk im re v o lu c io n a rn im b itk a m a u s u ­ ro v im ra tn im i p o ra tn im u slo v im a. G ram ši je, k ak o je već re č e n o , o c e n io o va z b iv an ja u T o rin u u a p rilu 1920. god in e k ao v elik i d o g ađ a j u isto riji n e sam o ita lija n sk o g i e v ro p s ­ kog, n eg o u isto riji p ro le ta rija ta ce lo g sveta, d o k je p o To-

Dve godine velikih revolucionarnih horhi

139

ljatijevim recim a to bio najgrandiozniji pokret u ćelom pe­ riodu posle prvog svetskog ra ta u Italiji. Gram ši je, naim e, polazio od toga, kako je i napisao u svom izveštaju K om interni o p o k retu fabričkih saveta, da se »prvi put u istoriji desilo da se jedan proletarijat angažovao u borbi za ko n tro lu nad proizvodnjom a da nije gla­ đu ili nezaposlenošću bio p o d stak n u t na akciju. Štaviše, to nije bila sam o m anjina, avangarda radničke klase koja je pok ren u la borbu, nego je čitava m asa radnih ljudi Torina izašla na bojno polje i zam etnula bitku dokraja, bez obzira na lišavanja i žrtve«. Prem a G ram šijevoj proceni, u generalnom štrajku u Torinu i P ijem ontu učestvovalo je pola m iliona industrijs­ kih i p o ljo p riv red n ih rad n ik a na te rito riji sa oko četiri m i­ liona stanovnika. I shvatljiv je bio strah kapitalista i države pred takvim m oćnim p o k reto m m asa. Oni su zato »napregnuli sve svoje snage - pisao je dalje G ram ši - da uguše torinski rad n ički p okret; sva sred stv a buržoaske države stav­ ljena su im na raspolaganje, dok su radnici m orali sam i da vode b o rb u bez ikakve pom oći, ni od direkcije S ocijalistič­ ke p artije niti od G eneralne konfederacije rada. Štaviše, rukovodioci P artije i K onfederacije ism ejavali su radne ljude T orina i učinili sve što su mogli da bi zadržali italijanske rad n ik e i seljake od bilo kakve revolucionarne ak ­ cije kojom su oni nam eravali da m anifestuju svoju solidar­ nost sa to rinskom b raćom i da im pruže efikasnu pomoć«. U prkos tom protivljenju, italijanske p roleterske mase našle su n ačina da izraze so lid a rn o st sa torinskim radnici­ ma i da im m akar in d irek tn o pom ognu. P rem a Gramšijevim rečim a, železničari Pize, Livorna i Firence odbili su da prevoze tru p e koje je vlada slala u Torino, lučki radnici i m ornari u Livornu i Đenovi slično su postupali - sabotirali su rad u jednoj i u drugoj luci. U prkos zabrani sindikata, p ro letarijat u m nogim drugim gradovim a stupio je u štrajk. Iskustvo generalnog štrajk a u T orinu i P ijem ontu G ram šiju je bio dokaz d a se takav je d an revolucionarni po­ kret ponovo razbijao o zid sabotaže i o tp o ra sindikalnih o r­ ganizacija i sam e Partije. To je ponovo isticalo hitnost bor-

140

Van ja Kraljević: Antonio Grumši - Život i delo

be p ro tiv b ir o k ra ts k o g m e h a n iz m a sin d ik a ln ih o rg a n iz a c i­ ja koje su na taj n ačin bile n ajčv ršći o slo n a c i p o d rš k a o p o r tu n is tič k o m p o n a š a n ju i d elo v a n ju p a rla m e n ta ra c a i re fo rm is ta čiji je cilj bio d a guše svaki re v o lu c io n a rn i p o ­ k re t m a sa ra d n ih ljudi. Sve to, m e đ u tim , n ik a k o nije u m a ­ njiv alo o p š ti p o zitiv n i re z u lta t ovog g ran d io z n o g p o k re ta . »On je ip ak bio od velike v a sp itn e v ažnosti - za k lju čiv ao je G ram ši u svom izveštaju - je r je p o k az ao d a je p ra k tič n o p o v ez iv an je ra d n ik a i seljak a m oguće.« P osle je d n o m e s e ć n o g š tra jk a m e ta la c a i je d a n a e s to d n ev n o g g e n e ra ln o g š tra jk a u T o rin u i P ije m o n tu , p o sle to ­ liko d a n a n e je d n a k e b o rb e i o tp o ra , ra d n ic i su se vratili na p o sao . Š tra jk je za v ršen k o m p ro m is o m . In d u s trija lc i ipak n isu p o stig li o n o što su želeli - d a u p o tp u n o s ti lik v id ira ju fa b rič k e s av ete i u n u tra š n je kom isije; o n e su i d alje p o s to ­ ja le ali im je bio o g ra n ič e n d e lo k ru g ra d a i p rav a. U poslednjem b ro ju b ilte n a koji je o b ja v io š tra jk a ć k i k o m ite t r e č e ­ no je: »Ova je b itk a za v ršen a , ra t se nastavlja!« Da fab ričk i sav eti za ista n isu bili d e fin itiv n o p o k o p a n i p o k az aće u s k o ­ ro p o k r e t za u zim a n ja fa b rik a , m a d a će to biti, istin i za vo­ lju, p o s le d n ji veliki p la m e n re v o lu c io n a rn o g p o ž a ra koji je tra ja o g o to v o dve g o d in e (1919-1920), p o sle kojeg će n a s tu ­ p iti d u g i p e rio d ta m e i s tu d e n i. T o rin sk i d o g a đ a ji s v ak ak o su p o d s tic a li G ram šijev a ra z m išlja n ja o stav u S o c ija listič k e p a rtije , o s ta n ju u njoj, o njen o j s p o so b n o s ti, o d n o s n o n e s p o s o b n o sti, d a ru k o v o d i ra d n ič k im p o k re to m , d a se izrazi kao k o m p a k tn a p o litič k a sn ag a ita lija n s k o g p ro le ta rija ta (u njoj se i d alje su čeljav aju n e k o lik e s tru je koje se m e đ u so b n o »isključuju«, u m e sto d e la p re o v la đ u je p o p la v a reći), u to lik o p o tre b n ija u k o lik o se n a sve šire m fro n tu p rip re m a k a p ita lis tič k a p ro tiv o fan ziva i fašizam o s p o so b lja v a i n a o ru ža v a za to. Plod tih n je­ govih ra z m išlja n ja i an a liza je ije d a n d o k u m e n t pod n a slo ­ v om »Za o b n o v u S o c ija listič k e partije« koji je on p r ip r e ­ m io za p re d s to je ć i s a s ta n a k N acio n aln o g sav eta SPI u M i­ lan u , a p rih v a ć e n je kao izveštaj P ro v in cijsk e to rin sk e fe­ d e ra c ije SPI, d ru g im rečim a, d o k u m e n t je izražavao stav čla n o v a SPI u g ra d u i p ro v in c iji. O b ja v lje n je 8. m aja 1920. u listu »Novi p o red ak « .

Dve I’odiiw velikih revolucionarnih horhi

141

Bila je to tem eljita i lueitlna kritička analiza prirode i karak tera Socijalističke partije Italije, a naročito njenog rukovodstva, partije koja »kao posm atrač prisustvuje raz­ voju događaja«, »nikada nem a svoje mišljenje« i nije u sta­ nju da orijentiše mase ka revolueionarnoj akciji, iako su radnička klasa i svi radni ljudi Italije bili u to vreme sprem ni na akcije pa su ih i preduzim ali često i m imo volje Partije i sindikata. Valja p odsetiti da su od kraja rata pa d a­ lje štrajkovi u industriji bili gotovo neprekidni - od 1918. do 1921. godine bilo ih je 5.128 i u njim a je učestvovalo više od tri m iliona radnika. U poljoprivredi je organizovano 496 štrajkova u kojim a je bilo angažovano m ilion i sedam sto hiljada be/.em ljaša i nadničara. Cak i posle kongresa SPI u Bolonji početkom o k to b ra 1919. godine, na kojem se ona izjasnila za p ristu p a n je Trećoj Internacionali, SPI je ostala »čisto p arlam en tarn a partija začaurena u n u tar uskih gra­ nica buržoaske dem okratije«. Iako je u p o ratn o m p erio d u ogrom no porastao broj članova Socijalističke p artije - sa pedeset na trista hiljada (možda i previše), a broj socijalističkih predstavnika u Par­ lam entu se u tro s tru č io (sa 52 na 156), iako se i sindikalna organizacija om asovila i ojačala, ipak je Partija bila u stal­ noj krizi, n esp o so b n a da se suoči sa političkom situacijom u zemlji i odgovori zahtevim a radničkog p okreta i rad n ič­ ke klase, kao njena avangarda. A Gram ši je iz tadašnje si­ tuacije video izlaz sam o u dva pravca, što je form ulisao u trećoj tačci svog do k u m en ta, koja doslovno glasi: »Sadašnje razdoblje klasne borbe u Italiji jeste razdo­ blje kojem će uslediti ili osvajanje političke vlasti od s tra ­ ne p ro le tarijata radi prelaska na nove načine proizvodnje i raspodele, koji će om ogućiti obnavljanje proizvođačke sposobnosti, ili pak strah o v ita reakcija od strane posedničke klase i vladajuće kaste. One neće izbegavati nasilje bilo koje vrste da bi p odjarm ile industrijski i poljoprivredni p ro letarijat za sužanjski rad: one će nastojati da bez milosti razbiju organizm e političke borbe radničke klase (Socija­ lističku p artiju) i da organizm e ekonom skog o tp o ra (sindi­ kate i zadruge) uključe u zupčanike buržoaske države.«

142

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

Č esto se c itira ju o ve re ć i d v a d e se td e v e to g o d iš n je g Anto n ija G ram šija je r je je d v a p ro š lo p e t ili š e st g o d in a a o ne su se o b is tin ile - fašizam nije iz o stav io n ije d n o sred stv o , n ije d n u v rs tu n a silja d a bi p o d ja rm io ita lija n sk i p r o le ta r i­ ja t. Izlaza u o n o m p rv o m p ra v c u - k a o sv aja n ju p o litič k e v la sti o d s tr a n e p ro le ta r ija ta - u to v re m e jo š nije m oglo d a b u d e . A ko je to rin s k i p r o le ta r ija t b io s p re m a n n a to i to d o ­ k aziv ao , ra d n ič k a k la sa u o s ta lim d e lo v im a zem lje jo š nije b ila za to p o litič k i, id e jn o i o rg a n iz a c io n o p rip re m lje n a , n iti je SPI k a o p o litič k a sn a g a b ila d o ra s la to m za d atk u , p o d u slo v o m d a ga je im a la u svom p ro g ra m u . M eđutim , p is a o je G ram ši u d o k u m e n tu »Za o b n o v u S o cijalističk e p a rtije « , » ra d n ič k e i s e lja č k e sn ag e n e m a ko d a u sk lađ u je i o k u p lja u r e v o lu c io n a rn o m p ra v c u je r su ru k o v o d e ć i o r ­ g an i S o c ija listič k e p a rtije p o k a z a li d a a p s o lu tn o n iš ta ne ra z u m e ju o ra z d o b lju razv o ja k ro z koji p ro la zi n a c io n a ln a i m e đ u n a r o d n a is to rija u s a d a š n je m p e rio d u , i d a n iš ta ne ra z u m e ju o z a d a tk u b o rb e n ih o rg a n a re v o lu c io n a rn o g p ro ­ le ta rija ta . S o c ija listič k a p a rtija p ris u s tv u je k ao p o s m a tra č razv o ju d o g ađ a ja, n ik a d a n e m a d a izrazi svoje m išljenje, za­ s n o v a n o n a re v o lu c io n a rn im te z a m a m a rk siz m a i K o m u ­ n is tič k e in te rn a c io n a le , ne ističe b o rb e n e p a ro le koje bi m a se m o g le d a p rih v a te , d a im u k az u je n a o p š ti cilj, d a o b ­ je d in ju je i u s re d s re đ u je r e v o lu c io n a rn u akciju.« P a siv n o st bi m o ra la , p o G ram šijev o j o ce n i, d a u stu p i m e sto tak v o j a k tiv n o s ti P artije k o jo m bi o n a kao p o litič k a o rg a n iz a c ija a v a n g a rd n o g d e la p ro le ta rija ta b ila u stan ju d a » o sp o so b i će lu ra d n ič k u k la su d a p o b e d i u rev o lu ciji i d a p o b e d i n a tra ja n način«. Za G ram šija je od p o s e b n e v ažn o sti bilo d a P artija p o ­ zn aje s tv a rn i život p r o le ta rija ta i re a ln e p ro b le m e k la sn e b o rb e . Z ato je bilo n u žn o o k a n iti se to b o ž n jih re v o lu c io ­ n a rn ih p a ro la , a p s tra k tn ih p ro g ra m a i id e ja koje n em aju veze sa ita lija n s k o m s tv a rn o š ć u . » N eo p h o d n o je - p isao je o n u č e tv rto j ta č c i d o k u m e n ta - d a P a rtija u vek živi u ro n je ­ n a u is tin sk u s tv a rn o s t k la sn e b o rb e k o ju vodi in d u s trijs k i i p o ljo p riv re d n i p ro le ta rija t, d a zn a d a ra z u m e raz lič ite p o ­ jav e, ra z lič ite ep izo d e, m n o g o s tru k e m a n ifestac ije , d a bi iz slo že n e ra z lič ito s ti izv u k la o n o što je z a jed n ič k o , d a bi bila

Dve godine velikih revolucionarnih horhi

143

u stanju da svim p o k retim a d a stvarnu sm ernicu i da u m a­ sam a p o budi ubeđenje d a j e sadašnji strahoviti nered m o­ guće zam eniti po retk o m koji će, kada bude uspostavljen, p rep o ro d iti ljudsko dru štv o i učiniti da se radom zadovo­ ljavaju osnovne p o tre b e života i građanskog napretka.« Gram ši je takođe isticao da su ce n traln i partijski orga­ ni posle bolonjskog kongresa SPI bili dužni da povedu te­ meljitu i en ergičnu akciju kako bi Partija postala homogen i povezan rev o lu cio n arn i sastav, da bi joj dali osoben i ja ­ san lik kom unističke p artije koja prip a d a Trećoj internacionali. Od toga, m eđutim , ništa nije urađeno. (Gramši piše do k u m en t u m aju 1920, a kongres je bio jo š u ok to b ru p re­ thodne, 1919. godine.) On zato optužuje ce n traln e partijske organe da ništa nisu učinili da bi m asam a dali »političko obrazovanje u kom unističkom sm islu«, da bi naveli i oh­ rabrili m ase d a iz ru k ovodstava sindikalnih organizacija i zadružnih institucija uklone refo rm iste i o p ortuniste, da bi pojedinačnim najaktivnijim sekcijam a i grupam a drugova predočili jed in stv en cilj i taktiku. M eđutim , dok nije imao ko da izrazi m isao i izvrši volju p artijske revolucionarne većine, ni u direkciji ni u listu (»Avantiju«), oportunistički elem enti su se snažno organizovali i iskoristili prestiž i au­ to ritet Partije da bi učvrstili svoje pozicije u P arlam entu i u sindikatim a. Iz te analize stanja u Partiji i njenih slabosti proizlazili su i zadaci njene obnove i p rep o ro d a - naglašavao je G ram ­ ši u tačci 7. svog kritičkog d okum enta. »Partija m ora da d o ­ bije svoj tačno označen i jasan lik: um esto m alograđanske p arlam en tarn e stran k e m ora da postane partija revolucio­ narnog p ro le tarijata koji se bori za budućnost kom unistič­ kog d ru štv a u radničkoj državi, hom ogena, povezana p a r­ tija, sa vlastitim učenjem , sa svojom taktikom , sa strogom i nepokolebivom disciplinom . N ekom unistički revolucio­ nari tre b a da bud u uklonjeni iz Partije i direkcija, oslobo­ đena brige da očuva jed in stv o i ravnotežu m eđu različitim tendencijam a i različitim liderima tre b a da uloži svu svoju energiju d a bi organizovala radničke snage u ratnom sta­ nju.« I ne bi sm elo d a bude nijednog događaja u nacional­

144

Van ja Kraljević: Antonio Gramši ~ Živi i ilelo

no m i m e đ u n a ro d n o m p ro le te rs k o m živ o tu koji d ire k c ija n e bi k o m e n ta ris a la u p ro g la sim a i ra s p is im a d a bi se o d a ­ tle izv lačile te m e za k o m u n istič k u p ro p a g a n d u i p o d iz an je re v o lu c io n a rn e svesti m asa. U G ram šijev o m d o k u m e n tu ja s n o je n ag lašen a nezam en jiv a fu n k cija re v o lu c io n a rn e p a rtije i o d b a č e n a svaka te n d e n c ija n je n o g p o te e n jiv a n ja u im e s p o n ta n o g p o k re ta m asa. I stav o v i sa d rž a n i u n je m u o p o v rg av aju tv rđ e n ja o n ih (A m ad ea B o rd ig e i njeg o v ih p ris ta lic a p re svega), koji su že leli d a d o k a ž u d a je p o k re t m la d ih so cijalista, sa G ram šijem n a če lu , o k u p lje n ih o k o lista »Novi p o red ak « , p re tp o s ta v lja o p o k re t fa b rič k ih sav ela k o m u n istič k o j p a r ­ tiji, d a je h teo tom p o k retu dati funkciju koja nezamenjivo p r ip a d a re v o lu c io n a rn o j a v a n g a rd i ra d n ič k e klase. P a rtija je m o ra la d a im a svoj p o litič k i p ro g ra m . U za­ k lju čk u svog d o k u m e n ta G ram ši je za to in s is tira o d a p a r ­ tijsk a d ire k c ija o d m a h p ro u č i, izradi i objavi re v o lu c io n a r­ ni v lad in p ro g ra m u ko jem će b iti iz n eta s tv a rn a re še n ja ko ja će p r o le ta rija t, k a d a p o s ta n e v la d a ju ć a klasa, d a ti za sve s u š tin s k e p ro b le m e - ek o n o m sk e , p o litič k e , verske, š k o lsk e - koji d a n a s m u č e ra z lič ite slojeve ita lija n sk o g ra d ­ n og n a ro d a . P olazeći od k o n c e p c ije d a P artija tem elji i svo­ ju sn ag u i sv oju ak c iju s a m o na klasi in d u s trijs k ih i p o ljo p ­ riv re d n ih ra d n ik a , o n a tre b a d a »objavi p ro g la s u kojem će re v o lu c io n a rn o o sv aja n je b iti p o s ta v lje n o n a izričit način, u k o jem će in d u s trijs k i i p o ljo p riv re d n i p ro le ta rija t biti p o zvan d a se p rip re m i i d a se n a o ru ž a i u kojem će biti n a­ zn a čen i e le m e n ti k o m u n istič k ih re š e n ja za sad ašn je p ro ­ blem e: p ro le te rs k a k o n tro la p ro iz v o d n je i ra sp o d e le , raz­ o ru ž a n je n a o ru ž a n ih p la ć e n ič k ih o d re d a , k o n tro la o p štin a od s tra n e ra d n ič k ih o rg a n iz a c ija « 1 K ritik u s a d rž a n u u d o k u m e n tu pod naslo v o m »Za o b ­ n ovu S o cijalističk e p artije « , koju je n a p isa o A ntonio G ram ­ ši i o b ja v io u listu »Novi p o red ak « ! kao stav to rin sk ih k o ­ m u n ista za N acio n aln i savet P artije, ru k o v o d e ć i o rg an i SPI u o p š te n isu ni uzeli u obzir. S tv arn o g o d jek a, k ak o će se viAntonio Gram sci: »Anlologia Dcgli scritti.«

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

145

doti, im aće u stvari na Drugom kongresu K om interne u julu i avgustu 1920. godine. Sve je zato govorilo u prilog bržeg prim icanja onog tren u tk a kada će rascep m ladih torinskih kom unista, i ne samo njih, sa takvom P artijom i sa takvim njenim rukovod­ stvom, p o stati neizbežan. B ordiga i njegovi krajnji levičari već su odavno na tom e insistirali, zahtevali rascep, odnos­ no izdvajanje iz SPI svih onih socijalista koji se oscćaju ko­ m unistim a, radi form iranja nove, K om unističke partije. Ako je i uviđao neizbežnost rascepa, Gramši tih dana još nije bio za povlačenje tog poslednjeg, sudbonosnog poteza. Ispoljavalo se njegovo shvatanje i čvrsto uverenje od kojeg nikada neće od stu p iti, da m ase tre b a vaspitavati, orijentisati i politički i k u ltu rn o obrazovati. I bio je za to da se rad ­ nici p reth o d n o ubede u to kakva im je kom unistička p ar­ tija p o treb n a, da sa svojim kom unističkim ubeđenjim a »os­ vajaju« Socijalističku partiju, da zadobiju većinu u njoj, pa tim e i njeno rukovodstvo. Za njega je i dalje ostajao p resu ­ dan zadatak vaspitanja m asa i k o ntakta sa njima, a fabrički saveti bili su jed an od efikasnih organizacionih oblika za to. Nije zbog toga bio za žučne polem ike, podvajanja, raspre i sučeljavanja m eđu sam im kom unistim a u n u ta r Torinske sekcije S ocijalističke partije. No, čini se da su pole­ mike i neka podvajanja i m eđu sam im torinskim kom unis­ tim a tih dana od ju n a do avgusta 1920. godine postala neizbežna. Od feb ru ara 1920. godine u rukovodstvu (izvršnoj komisiji) T orinske sekcije SPI bili su. levičari, sledbenici Amadea Bordige, i »ordinovisti«, grupa oko »Novog p o ret­ ka«. B ordigijance su i dalje zvali »apstinentim a« zato što su zagovarali liniju šefa svoje frakcije prem a kojoj odbacivanje buržoaske dem okratije treba da postane potpuno, te da prema tome nijedan socijalista ne treba da učestvuje na predstojećim administrativnim izborima zakazanim za 31. oktobar i 7. no­ vembar te godine. Insistirajući na tom stavu i tražeći što skorije istupanje kom unista iz SPI radi formiranja nove, Komunističke partije, »apstinenti« su podneli ostavke u rukovodstvu gradske partijske organizacije i tako izazvali krizu u Torinskoj sekciji SPI. 10 Antonio Gramii - 2ivol i dck

146

Vartja Kraljević: Antonio Gramfi - Život i delo

Najednom je učešće ili ne u izborima postalo central­ no pitanje u partijskom životu Torina sa čime se Gramši nije slagao, smatrajući suvišnim podelu i rasprave oko toga i štetnim za jedinstvo partijskih redova. Odbio je da bude uvučen u polemike, pa se zato bio odvojio i od Toljatija i Teračinija, koji su u vreme priprem a za izbore novog partijskog rukovodstva u'Torinu predvodili »ordinoviste«. Kao i ranije, prilikom parlam entarnih izbora, tako je i sada Gramši, poput ostalih »ordinovista«, bio za učešće socija­ lista u lokalnim izborima u oktobru i novembru. Na izborima za novu izvršnu komisiju Torinske sekcije SPI pristaše izbora, među kojima su bili Toljati, Teračini, Montanja, Roveda i drugi, većinom mlađi komunisti, zado­ bili su većinu; »apstinenti« su ostali u manjini. Sekretar Torinske sekcije SPI tog avgusta 1920. godine postao je Palmiro Toljati. Ostavši izvan rukovodstva gradske partijske organiza­ cije Gramši je, pored svog redovnog novinarskog posla u »Avantiju« i »Novom poretku«, posla koji, videli smo, nije smatrao samo novinarskim u profesionalnom smislu reći nego i te kako značajnim i odgovornim društveno-političkim i kulturnim radom, gotovo sve ostalo svoje vreme po­ svećivao susretima i razgovorima sa mladim komunistima, koji su se okupljali oko lista »Novi poredak« kao saradnici, poverenici, skupljači priloga i njegovi rasturači i prodavci, kao i svim onim drugim članovima Partije i učesnicima u pokretu iz redova torinskih radnika od kojih mnoge nije ni poznavao ali koji su dolazili da čuju njegovo mišljenje o raznim pitanjima što su ih interesovala. Tada dvadesetdvogodišnji metalski radnik Vinčenco Bjanko, docnije istaknuti aktivista i funkcioner Komunis­ tičke partije Italije, koji je u Moskvi postao 1923. godine bliski prijatelj Gramšijeve porodice, a dve decenije kasnije, 1943. potpisao u ime i za KPI odluku o raspuštanju Kom in­ terne, seća se da nije moglo da prođe nijedno veče a da se u skromnoj sobi u redakciji »Avantija« u kojoj je Gramši radio kao novinar, ne okupi po nekoliko mlađih drugova koji su dolazili na viđenje i razgovor. Ponekad se dešavalo da smo morali, seća se Bjanko, da »rasturamo društvo« da

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

147

bi Gram ši m ogao d a završi svoj članak pošto se sam o če­ kao njegov prilog d a se list zaključi i rotacija krene. B janko je izneo jo š je d an zanim ljiv detalj o tom e koli­ ko je G ram ši držao do toga da istinske k u ltu rn e vrednosti p o stanu sastavni d eo života i svojina radničke klase, svih radnih ljudi. K ada je je d n o m prilikom u Torinu gostovao slavni italijanski d irig en t A rturo Toskanini, prihvatio se posla d a p rek o Zadružnog saveza izdejstvuje da Toskanini p rired i jo š je d a n sim fonijski koncert, ali sa ulaznicam a po nižim cenam a. Angažovao se svim srcem i uspeo. Karte su pro d av an e p rek o rad n ičk ih klubova i dom ova i redakcije lista »O rdine nuovo«. I te večeri T orinski kraljevski teatar im ao je p u b lik u kakvu n ik a d a ran ije nije im ao - »sve d ru ­ govi iz fabrika«, k ako kaže V inčenco Bjanko. »Slušali sm o u tišini k o n c e rt kojim je dirigovao Toska­ nini; n a završetku izvođenja sm o aplaudirali: um etnici, m aestro i o rk e s ta r digoše se na noge. I dan-danas gane me sećanje n a tu scenu. Š teta što nije m oglo da se ostvari više takvih inicijativa je r bi to povećalo naš uticaj na ćelo torinsko stanovništvo«, sa setom zaključuje V inčenco Bjanko.1 Sećao se i staln e G ram šijeve uzrečice: »Svet je stra­ šan.« B ar te svečane, m uzičke, rad n ičk e večeri i za njega, za Antonija G ram šija i za ostale nesvakidašnje posetioce kraljevskog p o zo rišta u Torinu, taj svet je m ožda bio m anje strašan. Ipak je taj njegov svakodnevni, u porni, strpljivi rad sa ljudim a, sa sve većim brojem rad n ik a sa kojim a je dolazio u dodir, sa sve većim brojem onih koji su im ali prilike da čuju i shvate njegove ideje i reći, sejao sem e iz kojeg će p ra ­ vi plodovi n ik n u ti tek posle nekoliko godina ili čak i dece­ nija. Njegova analiza stan ja u S ocijalističkoj partiji i njego­ vi p redloži za njenu o bnovu i p rep o ro d , kako je već rečeno, ostali su bez odjeka m eđu vodećim partijskim organim a, na koje su se najviše i odnosili. Njegov d okum ent »Za ob­ novu S ocijalističke partije«, m eđutim , naišao je zato na ši1 GRAMSCI VIVO, nelle testimonialize dei suoi contemporanei«, (ŽIVI GRAMŠI, u svedočenjima svojih savremenika«), Feltrinelli, Milano, 1977, u re­ dakciji Mirne Paulezu Kverčoli. 10*

148

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

ro k o d je k i p o d rš k u u n ajv išo j in s ta n c i m e đ u n a ro d n o g r a d ­ n ič k o g i k o m u n is tič k o g p o k re ta , n a D ru g o m k o n g re s u K o­ m u n is tič k e in te rn a c io n a le k o ji se o d 19. ju la d o 7. av g u sta 1920. g o d in e o d rž a v a o p rv o u P e tro g ra d u a p o to m u M osk­ vi. N a k o n g re s u je b ila i d e le g a c ija Ita lija n s k e s o c ija listič k e p artije u kojoj su bili šef frakcije m aksim alista Đ ačinto M en o ti S e ra ti, A m ad e o B o rd ig a , v o đ a k ra jn je le v ič a rsk e s tru je i d ru g i, ali n ije b ilo n ije d n o g p re d s ta v n ik a g ru p e o k o »N ovog p o re tk a « , n ijed n o g , d a k le , o d G ram šijev ih p ris ta li­ c a i o n ih što su p o d rž a v a li p o k r e t fa b rič k ih sav eta. Pa ipak se glas » o rd in o v ista« i te k a k o s n a ž n o z a č u o sa trib in e k o n ­ g re s a m e đ u n a ro d n e o rg a n iz a c ije k o m u n is ta c e lo g sveta. N aim e, za v re m e b o ra v k a u Ita liji je d a n fu n k c io n e r K o m in tern e (V.Degott) im ao je p rilik e d a se upozna sa pi­ s a n je m lista »Novi p o re d a k « i d a ra z g o v a ra sa G ram šijem sa k o jim se s re o u R im u. N jegovim p o s re d o v a n je m ru k o ­ v o d stv o K o m in te rn e d o b ilo je m o g u ć n o st d a se u p o z n a sa G ram šijev im iz v eštajem o to rin s k o m p o k r e tu fa b rič k ih s a ­ v eta i sa n jeg o v im d o k u m e n to m za o b n o v u SPI. Na D ru ­ gom k o n g re s u In te rn a c io n a le , k a k o je p o z n a to , je d n a od c e n tr a ln ih te m a je b ila b o rb a p ro tiv re fo rm is ta i p ris ta lic a » cen tra.« O d lu č n o č išć e n je re fo rm is ta iz P artije, p ro m e n a im e n a u K o m u n is tič k u p a rtiju , k o je n ije b ilo sam o fo rm a l­ n o p ita n je , i d ru g a , b ili su m e đ u u s lo v im a za p rije m svake r a d n ič k e p a rtije u K o m u n is tič k u in te rn a c io n a lu . I u p o g le ­ d u S o c ija listič k e p a rtije Ita lije n a K o n g re su je p rih v a ć e n stav koji su im ali G ram ši i g ru p a o k o »N ovog p o retk a« . U 17. ta čci T eza o o sn o v n im z a d a c im a D rugog k o n g re ­ sa K o m u n is tič k e in te rn a c io n a le , k o je je sa s ta v io L enjin, r e ­ č e n o je: »Sto se tič e S o c ija listič k e p a rtije Italije, D rugi k o n ­ g re s T re će in te rn a c io n a le s m a tra u su štin i o p ra v d a n im k ri­ tike na ad resu Partije i p rak tičn e p redloge koji su u im e Torin sk e sekcije SPI objavljeni u reviji »O rdine nuovo« 8. m a ja 1920. g o d in e k ao p re d lo ž i N a c io n a ln o m sav etu ita li­ jan sk e Socijalističke partije, i koji u svem u odgovaraju svim o sn o v n im p rin c ip im a T re ć e in te rn a c io n a le « . B ila je to, d ak le, n e d v o s m isle n a p o d rš k a stav o v im a o d s u tn o g G ram šija i njegove g ru p e, a n e p ris u tn o m S e ra tiju , B ordigi i o stalim a .

Dve godine velikih revolucionarnih horhi

149

Vođa m aksim alista u Italijanskoj socijalističkoj partiji Serati b ran io je na K ongresu stav rukovodstva SPI. Po nje­ govim recim a tadašnji reform isti u Partiji - Turati, Modiljani, Treves i drugi - nisu bili isto što i socijaldem okrati u nekim d rugim p artija m a na Zapadu. Takvi su bili Bisolati, B onom i i drugi reform isti, koji su, m eđutim , isključeni iz Partije još 1912. godine. Sadašnji reform isti u SPI ipak su za vrem e rata poštovali p artijsk u disciplinu, pozdravili pobedu ruske revolucije kao veliki, istorijski događaj, a zatim zajedno sa k o m unističkom grupom glasali za pristupanje Socijalističke p artije Italije Trećoj internacionali. Osim toga, upozoravao je S erati, razbijanje fronta levih snaga u Italiji u tre n u tk u kada je buržoazija prelazila u protivnapad na ćelom fro n tu b o rb e pro tiv radničkog pokreta, rad ­ ničke klase i njenih organizacija, podržavajući rastući faši­ zam, sam o bi nanelo štetu i pogoršalo situaciju. Lenjin je čv rsto o stao pri stavu protiv reform ista i p ri­ stalica »centra« i njihovih branilaca, protiv socijaldem okratije uopšte. Na sednici K ongresa 30. ju la u replici Seratiju ponovo je istakao: »Mi je d n o stav n o tre b a da kažemo italijanskim d rugovim a d a ciljevim a Internacionale odgo­ vara stav ak tiv ista oko 'N ovog p o re tk a ’ a ne cilj sadašnje većine ru k ovodilaca P artije i njihove parlam en tarn e gru­ pe . . . Zato m o ra m o d a kažem o italijanskim drugovim a i svim p artija m a koje im aju d esno krilo: reform istička ten­ dencija nem a n išta zajedničkog sa kom unizm om .« Lenjinove k ritik e nije, m eđutim , bio pošteđen ni Bordiga i njegove p rista lic e na su p ro tn o m , krajnjem levom krilu Italijanske socijalističke partije prem a čijem je miš­ ljenju bilo besk o risn o i štetn o svako učešće socijalista u radu buržoaskog parlam en ta. Lenjin je osudio »apstinenci­ ju« koju su bordigijanci zagovarali u Italiji, ističući da je »za sada i p arlam en t p o p rište klasne borbe«. I u tom su po­ gledu G ram ši i njegovi drugovi iz redakcije »Novog p o re t­ ka«, koji su odbacivali steriln i bojkot buržoaskog p arla­ m entarizm a dobili zadovoljenje na najvišem forum u m e­ đ u n aro d n o g rad n ičk o g i kom unističkog pokreta. Za A ntonija G ram šija lično, to zadovoljenje, i političko i m oralno, m oglo je d a b u d e utoliko veće što se tog burnog

150

Vattja Kraljević: Antonio Gramši - Život i deio

leta 1920. godine ipak nalazio u priličnoj meri usamljen, donekle odvojen od najbližih drugova (Toljati, Teračini), gotovo u otvorenom sukobu sa Taškom, napadan od sindikalista, pomalo izolovan na pozicijama onog koji je želeo da ostane iznad drugostepenih polemika i rasprava, onog za koga je bilo značajnije jedinstvo Partije i radničke klase i njeno revolucionarno vaspitanje i obrazovanje negoli raz­ ilaženja po sporednim pitanjima. Za njega, je i dalje od pre­ sudne važnosti bila borba za potvrđivanje fabričkih saveta u svakodnevnom životu torinskog proletarijata i razvijanje i jačanje komunističkih grupa unutar Socijalističke partije koje od manjine treba da postanu većina. I u tom pravcu, smatrao je, treba usmeravati energiju Partije kao celine, njene Torinske sekcije, svakog pojedinog aktiviste i člana. Mogao je zato mirne duše i savesti da o priznanju koje su torinskoj grupi mladih komunista okupljenih oko lista »Ordine nuovo« dali Lenjin i Kongres Treće intemacionale objavi u »Novom poretku« od 21. avgusta 1920. godine in­ formaciju propraćenu kratkim komentarom: »Izveštaj koji je Torinska socijalistička sekcija bila pri­ premila za Nacionalni savet u aprilu centralni i odgovorni organizmi Partije nisu bili uzeli ni u kakvo razmatranje. Kada su ga u Moskvi pročitali drugovi iz Izvršnog komiteta III intemacionale on je, međutim, bio usvojen kao osnova za ocenu o Italijanskoj socijalističkoj partiji i označen kao predmet za korisnu diskusiju na jednom vanrednom kon­ gresu. Izveštaj je bio pisan u prvim danima štrajka torinskih metalaca kada još niko nije mogao da zamisli, čak ni kao mogućnost, generalni štrajk . . . Događaji su se tada razvijali prema volji kapitalista i radnička klasa je bila po­ ražena; ništa nisu vredeli napori koje je ulagala Torinska sekcija da se Partija stavi na čelo pokreta, sekcija je bila optužena za nedisciplinu, lakoumnost, za anarhizam ... Bilo pa prošlo . . . Pa ipak, u spomen na zanosne dane pro­ življene u aprilu, čini nam zadovoljstvo, kao što će bez sumnje pričiniti zadovoljstvo svim drugovima članovima sekcije i radničkoj masi, da ih obavestimo da je ocena Iz­ vršnog komiteta III intemacionale mnogo drukčija od one koju su, bez priziva, o.njecnu. dali najviši italijanski pred­

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

151

stavnici Partije; da budu obavešteni d a je upravo ocena torin sk e ’četvorke usijanih glava’ o d o b ren a od najviše vlasti m eđ u n aro d n o g radničkog pokreta.« Događaji koji su usledili gotovo već na sam om kraju »crvenog dvogodišta« ponovo su pokazali torinskim ko­ m unistim a, bez obzira na tre n u tn e razlike u pojedinim sta­ vovim a i shvatanjim a, i bordigijancim a i »ordinovistim a«, i drugim a, d a se m ožda definitivno približio tre n u tak opred eljen ja i odluke izm eđu jalovog m aksim alizm a i o p o rtu ­ nističkog reform izm a, s jedne, i stvaranja nove, revolucio­ narne, m arksističke i rad n ičk e partije, s d ruge strane. Bez obzira čak i na m oguće negativne posledice koje će rascep d o n eti u k u pnom rad n ičk o m i socijalističkom pokretu. Ti događaji koji su »forsirali« su d b o n o sn u odluku bili su za­ uzim anje fabrika i sve ono što je taj veliki revolucionarni p o d u h v at p ra tilo i k arakterisalo. U to k u leta 1920. godine u m etalskim fabrikam a Tori­ na nezadovoljstvo koje je tinjalo m eđu radnicim a p o step e­ no se p retv aralo u sve glasnije pro te ste. Troškovi života su rasli, cene su se brzo povećavale a vlasnici fabrika uporno su odbijali d a pregovaraju sa sin d ik atim a o povećanju n ad­ nica i p la ta u skladu sa povećanom skupoćom . Slično je bilo i u M ilanu i u drugim industrijskim centrim a. Ako ni rad n ici ni sindikati jo š nisu bili sprem ni na štrajk sve su češće zato bile pojave opstrukcije - radnici su redovno d o ­ lazili na po sao ali nisu radili ili su to činili »sa pola snage«. R ukovodstvo sindikata m etalaca (F.I.O.M.) nadalo se da će vlada p o sredovati i d a će tako doći do pregovora sa poslo­ davcim a. Ovi su, m eđutim , više p retili nego što su izraža­ vali sp rem n o st na sporazum sa radnicim a. U noći izm eđu 31. avgusta i 1. sep te m b ra i ostvarili su p retn ju - objavili su zatvaranje fabrika. Na to je Centralni kom itet F.I.O.M.-A (F ederacije italijanskih m etalskih ra d ­ nika) odgovorio zaista revolucionarnom protivm erom pozvao je sve m etalce da zaposednu, da o kupiraju fabrike u kojim a rade. I prvi su to uradili m etalci M ilana - zaposeli su fab rik u au to m o b ila »Alfa-Romeo« a ubrzo zatim ušli su u jo š oko tri sto tin e indu strijsk ih preduzeća u glavnom gra­ d u Lom bardije.

152

Vanja Kraljević: Antonio G ram ši- Život i delo

Ni b u n to v n i T o rin o n i'e o k levao. I u n je m u su ra d n ic i u šli u fa b rik e čim su č t l i d a su v lasn ici p ro g la sili z a tv a ra ­ nje fa b rič k ih p o g o n a. V last i ru k o v o đ e n je p re d u z e ć im a s v u d a su p re u z im a li fa b rič k i saveti, k ak o u M ilanu i T o ri­ nu, tak o i u Đenovi, u industrijskim ce n trim a Emilije-Rom an je, T o sk an e , Lacija i d ru g ih ita lija n sk ih p o k ra jin a . R ad n ici su za p o se d a li fa b rič k e p o g o n e i ta k o s p re č a ­ vali k a p ita lis te d a ih za tv o re i d a e v e n tu a ln o d o v e d u p o li­ ciju i vojsku i uz n jih o v u p o m o ć b ra n e svoje v lasništvo. Ali su u b rz o s h v atili d a n isu sam o zato p re d u z e li taj re v o lu c io ­ n a rn i k o rak - uv id e li su d a j e nu žn o d a sam i p o k re n u p ro ­ izvodnju, d a ra d e bez tu to rs tv a i n a d z o ra k a p ita lis ta i n ji­ h o v ih slu g u i d a p o k až u d a m ogu d a ra d e bez njih, d a ra d e p o d ru k o v o d s tv o m svojih fa b rič k ih s av eta i to d iscip lin o v an o i sa o d u še v lje n je m v eru ju ći d a p rv i p u t p o čin ju da r a d e i p ro iz v o d e za seb e i za svoju klasu, za sve ra d n e ljude a ne za u sk i sloj izrab ljiv ača. O ni to rin s k i ra d n ic i, p ak, koji su p ro la zili k ro z G ram šijevu šk o lu » k o m u n istič k o g v aspitanja« videli su d a se na taj n ač in o s tv a ru je g ram šijev sk a vizija fab ričk o g , in d u s t­ rijsk o g r a d n ik a koji je p re s ta ja o d a b u d e n a d n ič a r, p la ć e ­ n ik k o g a je ra n ije svako m o g a o ne sa m o d a iz rab lju je, nego i d a zlo stav lja i p o tc e n ju je sam o za to š to je bio n eu k i, n e o b ­ razo v a n i p ro d a v a č s o p stv e n e ra d n e snage, i p o s ta ja o p ro ­ izvođač, s u b je k t p ro iz v o d n je, ra v n o p ra v n i u če sn ik u p ro iz ­ v o d n o m p ro c e s u , čak onaj bez koga se ne m ože. Đ o rđ o K areto , G ram šijev v ršn jak , jo š je d a n od o n ih m lad ih m e ta lsk ih ra d n ik a koji je stic a o p o litič k o , id e jn o i k u ltu rn o o b ra z o v a n je i re v o lu c io n a rn o se k alio u k ru g u m ladih ko m unista koji su uređivali i izdavali »O rdine nuovo«, reći će u svojim u spom enam a na G ram šija da je nje­ gova, G ram šijev a »najveća zasluga b ila u to m e što je p r e ­ o b ra z io k o n c e p t p la ćen o g ra d n o g čo v e k a (n ad n ičara), p re d sta v iv ši novi lik p ro iz v o đ a č a 1.« M eđu ra d n ič k im m a sa m a b rzo se širio ta las re v o lu c io ­ n a rn o g o d u šev ljen ja . M nogi su verovali d a je to bio poče-

’ »GRAMSCI VIVO, nelle lestimonianze dei suoi contemporanei.«

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

153

tak konačnog o b raču n a sa kapitalistim a i d a više noga ni­ jednog vlasnika neće kročiti u fabrike kojim a sada radnici upravljaju, u kojim a su sam i, bez vlasnika, organizovali i pok ren u li ceo pro ces proizvodnje. U zanosu prvih pobedničkih d an a po če tk o m sep te m b ra 1920. godine činilo se da će sve o stalo ići lako sada kada su tvrđave kapitalističke moći i vlasti, njihove fabrike, u ru k am a proletarijata. »Ovde je revolucija u punom zam ahu« - pisao je tih dana, 7. s ep te m b ra 1920. m ladi liberal Pjero Gobeti, Gramšijev prijatelj. I to je zaista tako izgledalo n aro čito po fab­ rikam a Torina, »italijanskog Petrograda«, koji je ponovo pred n jačio organizovanošću i disciplinom , b o rbenošću i oduševljenjem. Mogao se steći utisak da nije daleko čas ve­ likog za o k re ta kada će i vlada i vlasnici kapitala b iti o b o re­ ni na pleća p red n abujalom snagom naoružanih radničkih o d red a sp rem n ih d a se i s oružjem u ruci sup ro tstav e vra­ ćanju na staro. R adnici su sada u većini fabrika radili »kao za sebe« i saznanje da proizvode bez p rin u d e vlasnika i ne više za vlasnika, b ar im se tako činilo, davalo im je snage i poleta da istraju i u savladavanju na prvi pogled gotovo n ep re­ mostivih teškoća. Na prim er, najveći deo službenika, teh­ ničkih i d rugih stru čn jak a bio je solidaran sa radnicim a, ostao je na svojim radnim m estim a i posle zauzim anja fab­ rika nastavljao da radi. D ostaje, m eđutim , bilo onih koji su odbili da d o đu a bez njih se nije moglo. Tada su odsutne in­ ženjere i te h n ičare zam enjivali stariji, iskusniji radnici a službenike studenti, do tada nezaposleni činovnici ili soci­ jalistički aktivisti koji su se dobrovoljno javljali da pom og­ nu. Negde bolje, negde gore, ali se proizvodilo. U pogonim a »Fiata« u T orinu proizvodnja je dostigla čak blizu sedam ­ d eset od sto redovne proizvodnje, uprkos teškoćam a oko snabdevanja m aterijalom i sirovinam a, uprkos činjenici što je izvestan deo rad n ik a danju i noću m orao da bude na straži. Drugim rečim a, »već sm o bili prihvatili G ram šijevu pouku, bili sm o usvojili pojam proizvođača i zato sm o bili u stanju da po k ren em o rad u fabrikam a. Fabrika je bila naša i m orali sm o proizvoditi: eto zašto je radnički Torino,

154

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

g o to v o m esec d an a , p o k a z a o d a zna d a p ro iz v o d i u svojim fa b rik am a« . (Đ o rđ o K a re to u p o m e n u tim sećan jim a.) K ad a su već d ržali u svojim ru k a m a » k a p ita listič k e tv­ rđav e« , k a k o su ra d n ic i go v o rili, valjalo je o rg an izo v ati i n jih o v u o d b ra n u od e v e n tu a ln ih n a p a d a i p o k u š a ja d a se » o slo b o d e« silom . V idelo se d o c n ije d a su n ek i in d u s trija l­ ci tražili od p red sed n ik a vlade Đ ovanija Đ olitija d a se uz p o m o ć vojske, ž a n d a rm e rije i p o licije ra d n ic i is te ra ju iz fab rik a. S tari, isk u sn i p o litič a r, koji je od ju n a te god in e p o n o v o b io na vlasti, im ao je lukaviji p la n i ta k tik u . Zato je izvestan b roj m lađ ih , n ajsm elijih i n a jo d lu č n ijih ra d n ik a bio u v rš te n u re d o v e »crvene straže« čiji je z a d a ta k bio da se o ru žjem o d u p ru sv ak o m p o k u šaju , sa bilo čije s tra n e d o ­ šao, d a se bez d o zv o le fa b rič k o g s av eta ili njegovih p re d ­ s ta v n ik a u đ e u fa b rik u . O ni su n e p re s ta n o b d eli n ad bezb e d n o š ć u fa b rič k ih p o g o n a i o d e lje n ja u k o jim a su tu tn ja le m a šin e k ao d a je n a jre d o v n ije stan je. J e d a n d e o ra d n ik a , p ak, b io je o d v o je n za p ro iz v o d n ju o ru žja ko jim su ra d n ic i n a m e ra v a li d a b ra n e »svoje« fa b ri­ ke ili d a ga m o ž d a s u tra u p o tre b e k a d a se re v o lu cija iz fa b ­ rik a p re n e s e n a u lice i p o v e d e b itk a za k o n a č n o slam an je k a p ita liz m a i u s p o sta v lja n je vlasti ra d n ik a i seljaka. K ao u Rusiji. I za svega n e k o lik o d a n a u više to rin sk ih fab rik a p roizvedeno je nekoliko hiljada ručnih bom bi. Po radioni­ c a m a n ek ih fa b rik a koje su za v rem e ra ta p ro iz v o d ile o ru ž ­ je a jo š n isu bile p re b a č e n e n a m irn o d o p sk i kolo sek r a d ­ nici su naišli n a veliki b ro j m itra lje z a i p u šak a, koji još nisu bili za v ršen i. Za k ra tk o v rem e iz ra đ e n i su d elovi koji su n e ­ d o s ta ja li i o ru žje k o m p le tira n o . I, k ak o se ta d a p rocenjivalo, d e s e ta k d a n a p o s le z a u zim a n ja fa b rik a gotovo u celoj Italiji r a d n ic i su rasp o la g ali većim k o lič in a m a p u šak a, r e ­ vo lv era, m itra lje z a i m u n icije za njih. S ig u rn o je d a bi svaki p o k u ša j n a p a d a i n a m e re d a se fa b rik e p re u z m u silom i p rim e n o m o ru ž ja d o v eo d o k rv av ih i ž e sto k ih s u k o b a i bi­ tak a. M etalci, k ao n a jb o rb e n iji, n a jo rg an izo v a n iji i najkom p ak tn iji, p rv i su zauzeli fa b rik e i p rvi o rg an izo v ali p ro iz­ v o d n ju u n jim a na n aju sp e šn iji, najefik asn iji i najbolji n a ­

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

155

čin. K ada su in d u strijalci iz drugih grana pokušali da spreče snabdevanje »radničkih« fab rik a sirovinam a, elek trič­ nom energijom , gum om , staklom , lim om za karoserije i svim ostalim što je p o tre b n o za proizvodnju autom obila, kada su odbijali d a sve to daju na k redit ili za gotovo, so­ lid arn o st rad n ičk e klase p resek la je taj G ordijev čvor - i te su fabrike rad n ici zaposeli. N jim a je p red očim a bio je d in ­ stveni, zajednički cilj ove velike p ro le tersk e ofanzive p ro ­ tiv kapitala, rev o lu cip n arn i cilj p ro m en e vlasništva nad sred stv im a za proizvodnju, prvog uslova za izgradnju soci­ jalističkog dru štv a. D rugo je pitanje koliko je ostvarenje te pro m en e i tog cilja u tom tre n u tk u bilo realno. U euforiji tih rev o lu cio n arn ih dana, u atm osferi koja je »podsećala na Rusiju« i u želji da se »radi kao u Rusiji« m ožda je sam o m anji d eo rad n ičk ih i partijskih aktivista bio sp rem a n na to d a trezveno i hladno razm išlja o realnos­ ti cilja i p ersp ek tiv i ovog zanosnog p oduhvata kada je sve tako glatko i lako išlo, u p rk o s tešk o ćam a i opstrukciji kap itajista i njihovih plaćenika. I to ne sam o u Torinu, i ne sam o u najvećim m etalskim i drugim fabrikam a gde se to moglo i očekivati s obzirom na organizovanost, borbenost i jed in stv o radnika, nego i u m anjim m estim a, u malim in­ d ustrijskim , gotovo zanatskim preduzećim a kao na prim er u Val d ’ Aosti, u Val Kizone, ili u tekstilnim fabrikam a sa p retežno ženskom rad n o m snagom u K anavezanu i Val di Lanco. U ovom velikom p o k retu ostvarivao se još jedan zna­ čajan cilj na kojem je G ram ši insistirao - da se u njem u što je m oguće više ostvaruje jedinstvo i solidarnost svih ra d ­ nih ljudi, d a svi slojevi stanovništva pom ognu radnicim a koji su d a n o n o ć n o bili u svojim fabrikam a proizvodeći i čuvajući ih s oružjem u ruci. Značajnu ulogu u tom pove­ zivanju im ali su socijalistički kružoci, u kojim a se inače živo rasp ravljalo o m nogim p itanjim a koja su iskrsavala na p ovršinu u to vrem e dok su radnici držali fabrike u svojim rukam a. U T orinu je d an vid pom oći sastojao se u tom e što je Zadružni savez u svim svojim prodavnicam a davao ra d ­ ničkim p o ro d ic am a svu ro b u na kredit čim e je znatno bio olakšan njihov položaj. Povorke žena svakoga dana stizale

156

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i Jelo

su p re d k ap ije fa b rik a d o n o s e ć i h ra n u svojim m uževim a, sin o v im a, b ra ć i i ro đ a c im a . N edeljom , pak, o rg an izo v an e su u fa b rič k im p ro s to rija m a ćak i k u ltu rn e p rire d b e za ra d n ič k e p o ro d ic e . Tih d a n a za G ram šija i njegove d ru g o v e iz red ak c ije »N ovog p o re tk a « nije bilo g o to v o ni tr e n u tk a p re d a h a . S lič n o k ao i u v rem e p o k re ta fab rič k ih sav eta, i sad a je b ez b ro j p ita n ja bilo o tv o re n o , sve d o o n o g o s n o v n o g - šta će b iti sled e ći k o rak p o š to su fa b rik e zauzete? I d an ju i n o ću G ram ši, T oljati, T e račin i, T aška, sa kojim , m e đ u tim , nije p re s ta ja la p o le m ik a ok o k a ra k te ra i uloge fab ričk ih sav eta i d ru g ih p itan ja , i o stali ak tiv isti iz T o rin sk e sekcije S o c ija listič k e p a rtije i s in d ik a ta , obilazili su zau zete fa b ri­ ke i na licu m e sta p o k u šav ali d a n ađ u re še n ja za bezbroj p ro b le m a koje je ta k av je d a n , sv ak ak o iz n en ad n i, p o d u h ­ vat b io so b o m d o n e o . P ogotovo prv ih k ad a je »revolucija b ila u p u n o m zam ahu«. Je d n e od tih noći G ram ši i njegovi d ru g o v i d o šli su na razg o v o r u novi »Fiatov« po g o n koji je te g o d in e bio za v r­ šen i tek b io p o č e o d a rad i. M ario M o n ta n ja n a je o p isa o taj s u sre t i g o to v o r a tn u a tm o s fe ru koja je v la d ala u pogonu. Dok su razg o v a rali sa č la n o v im a fa b rič k o g saveta, fab ričk e sire n e za u zb u n u o d je d n o m su p o če le z lo k o b n o d a zavijaju. To je b io zn ak za o p a s n o s t. M ladi »crveni straž ari« koji su na b ic ik lim a će lu noć p a tro lira li o k o fab rič k ih zidova javili su d a se jake p a tro le v o jn ik a i ž a n d a rm a is to v re m e n o iz razn ih p ra v a c a k re ć u ka fab rici. Sa k akvom n a m e ro m niko n ije znao, valjalo se zato p rip re m iti za sv ak u e v e n tu a ln o st. »U tre n o k a - za p isao je M o n tan jan a u svojim sećanjim a - na zvuk sire n e čije je zavijanje isp u n ja v alo noć jezom , m a šin e p re s ta d o š e d a tu tn je . Iz svih o d eljen ja, iz svih uglo­ va o g ro m n e hale, p o h rliše ra d n ic i u ra d n im o d e lim a lica u m rlja n ih u ljem i p ra šin o m ; trk o m su se o k u p lja li n a d e s e ­ tin e i s to tin e njih, n ao ru ž a n i je d n i rev o lv erim a , ru čn im b o m b a m a i p u šk am a , a d ru g i sam o o g ro m n im gvozdenim š ip k a m a ko je su sam i bili iskovali i na v rh u za o štrili kao ko p lja, svi sp re m n i d a b ra n e svoju fa b rik u i p o c e n u života ak o to b u d e treb alo .«

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

157

No, sirene ubrzo p resta d o še da zavijaju. Oglašen je kraj uzbune. O čigledno se radilo o provokaciji. Radnici su odložili oružje i vratili se m ašinam a da nastave posao kao da se ništa nije bilo desilo. Drugo zanim ljivo svedočanstvo iz tih dana Montanjana navodi kao p rim e r kako su sam i radnici zam enjivali d i­ rek to re i stru čn jak e po p reduzećim a nastojeći da ovladaju tajnom u p ravljanja složenim m ehanizm om koji se zove proizvodnja u jednoj velikoj, m odernoj fabrici. »Za vreme zauzimanja fabrika - zapisao je Montanjana - 'Fiat C en tar’, og ro m n a fabrika p rem a kojoj su bili u tom tre n u tk u u p eren i pogledi rad n ik a ćele Italije i gotovo celog sveta - bila je p o stala za sve m odel, prim er, vodilja. Ako ek sp erim en t sam oupravljanja rad n ik a bude uspeo u ,F iat-C entru\ rezultat, posledice, bile bi odlučujuće ne sam o za .Fiat’, ne sam o za Torino, nego za ćelu zemlju. E k sp erim ent u .F iat-C entru’ uspeo je na veličanstven način, iznad svakog očekivanja. Disciplina, red, p ro d u k tiv ­ nost bili su bolji negoli u bilo kojoj drugoj radionici; bolji nego kada se u elegantnoj kancelariji u jednoj od palata na Korzu Dante, um esto P arodija i d rugih članova unutrašnje komisije, nalazio sen ato r Anjeli, a u to k ratsk i m onarh k ra­ ljevstva ,F iat’. Parodi je (reč je o m ladom m etalskom rad n ik u Đovaniju Parodiju, s e k re ta ru fabričkog saveta i un u trašn je ko­ misije fabrike »Fiat-Centar«, istaknutom socijalističkom aktivisti i članu izvršne kom isije T orinske sekcije SPI prim . V.K.) slušao, rukovodio, kontrolisao, odlučivao. Rad­ nici, stručnjaci, službenici, .crveni s tra ž a ri’, savetovali su se s njim, slušali ga i činili kako im je govorio. A kada bi iskrsao kakav težak problem , neko suviše složeno pitanje, stvar ipak nije bila nerešiva: G ram ši je bio tu, u redakciji ’Ordine nuovo’, sprem an da mu pomogne, da razmotri s njim i sa o stalim drugovim a pravo rešenje problem a.«1. K ada su radnici m orali d a n ap u ste zauzete fabrike, među njim a i »Fiat«, sam sen ato r Anjeli m orao je da prizna efikasnost i k o rek tn o st rad n ičk e uprave, bar na rečim a. « Mario Montagnana: »Ricordi di un operaio torinese.«

158

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

Taj tr e n u ta k is p rič a o je u svojim s e ć a n jim a G ram šijev v r­ šn jak i s a ra d n ik , već u to v re m e is ta k n u ti s in d ik a ln i a k ti­ v ista i ru k o v o d ila c M au ric io G arin o , n a čije će m o se kazi­ v anje jo š koji p u t v ra titi. »Bilo je to za m e n e, za sve nas vrlo b o ln o , je r se ra d ilo o to m e da, p o s le b o rb e , v ra tim o vlas­ n ic im a ’F ia t’. S e k re ta r fa b rič k o g sa v e ta b io je Đ ovani Parodi; koji je o d rž a o v rlo ja sa n , p o n o s it govor. K ada je završio, s e n a to r Anjeli je o d g o v o rio p riz n av ši d a su se ra d n ic i koji su bili zau zeli fa b rik e p o n a š a li n a n ajciv ilizo v a n iji n ač in i d a j e d ire k c ija z a te k la p o s tro je n ja u p u n o j fu n k ciji i is p ra v ­ n a .« 1. V lasn ik a z a u zetih p re d u z e ć a i n jih o v ih d ire k to ra nije b ilo tih d a n a po k a n c e la rija m a i u p ra v n im z g rad a m a. N oću su se o k o fa b rič k ih zid o v a k re ta le p a tro le vojske i ž a n d a r­ m e rije . No, n ik o n iš ta jo š nije p re d u z im a o . To n o ćn o i d n e v n o p a tr o lira n je i s ta ln a p ris u tn o s t v o jnika, ž a n d a rm a i p o lic a ja c a u blizin i fa b rič k ih k a p ija n a k o jim a su b d ele » crv en e straže«, više je b ilo s ra č u n a to n a u z n e m ira v a n je i izazivanje n e s p o k o js tv a i s tra h a m e đ u ra d n ic im a , n a ra t nerava, n eg o li što je n ag o v e štav alo sk o ri p o č e ta k e v e n tu a l­ n og n a p a d a n a fa b rik e i p o k u š a ja d a se silo m o d u z m u od ra d n ik a . Iak o k a p ita lis ti n isu tih p rv ih d a n a o k u p a c ije fa b rik a n iš ta o d re đ e n ije i efik asn ije p re d u z im a li - sam i, bez p o m o ­ ći d ržav e i v lasti, i n isu m ogli iš ta d a u ra d e - ipak n isu m ir­ no s ed eli i če k ali, jo š m a n je su se m irili sa p o razo m . Najn e strp ljiv iji m e đ u n jim a p o žu riv ali su in te rv e n c iju vlade i tražili od p rem ijera Đ olitija d a to povim a istera radnike iz p o g o n a, d a b o m b a rd u je fab rik e. »Sta bi, po vašem m išljen ju , tre b a lo d a uradim ?« - u p i­ tao je, kažu, Đoliti jednog od tih industrijalaca, vlasnika više m e ta lu rš k ih p re d u z e ć a . »Da u p e rite to p o v e n a fa b rik e i p rim o ra te ra d n ik e da ih n ap u ste « - s u g e ris a o je in d u strija la c . »U red u , a k o se vi slažete, p o č e ć u sa b o m b a rd o v an jem vaših preduzeća« - predložio je Đoliti. ' »GRAMSCI VIVO, nolle tcslim onian/.c dei suoi contem poranei«.

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

159

In d u strijalac posle toga više nije tražio takve energič­ ne mere. Sef kraljevske vlade, razum e se, nije žalio radnike i zato želeo d a ih zaštiti od b o m bardovanja i stradanja. Stari, iskusni p o litič ar im ao je druge n am ere i planove, želeo je da prim eni, po njem u, m nogo efikasniju taktiku, sa manje žrtava i lom ova, što se sve zasnivalo na tačnoj proceni po­ litičke situacije i odnosa snaga i daljeg razvoja događaja, bez obzira što je izgledalo d a je nastalo pravo revolucio­ narno stanje. On je već posle nekoliko d ana od početka za­ uzim anja fabrika p riličn o tačno m ogao da oceni granice tog rev o lu cionarnog p o k re ta (slično onom e što će učiniti i G ramši i g ru p a oko njega, posm atrajući situaciju iz d ru ­ gog ugla). Zato je odbijao d a izazove krvoprolića i oružane sukobe; bio je čv rsto ub eđ en da će dalji razvoj događaja njemu ići n aruku, da će pokazati o p ravdanost taktike če­ kanja da rev o lu cio n arn i plam en počne sam od sebe da je ­ njava je r nije im ao ko (ili nije hteo?) na širem , nacional­ nom planu, da ga podstiče i usm erava, da ceo taj poduhvat oko pet sto tin a hiljada radnika, koliko se raču n a da ih je u to vrem e u Italiji učestvovalo u zauzim anju fabrika, os­ misli realnom p erspektivom i da mu snagu za dugoročniju borbu. Sličnu tak tik u je prim enjivao i prilikom štrajkova, pogotovu onih koji su im ali izraženiji politički karakter: naređivao je da se vojskom zaposednu najvažnije strateške tačke u gradu, pošta, telegraf, telefon, železnička stanica, sedišta ban aka i drugo, p rep u šta ju ći štrajkačim a i dem o n ­ stran tim a »da idu ulicam a i da viču«. Tako je činio i sada kada su radnici u okupiranim fab­ rikam a ulagali natćovećanske nap ore da organizuju proiz­ vodnju i pokažu da mogu da rad e bez vlasnika. »Hteo sam - govorio je Đoliti - da radnici sam i steknu iskustva, da shvate d a je p uka iluzija verovanje da fabrike mogu da rade bez k apitala, bez stru čn jak a i bez bankarskih kredita. Probaće, videće da je to san i to će ih izlečiti od jed n e opas­ ne iluzije.« On je radio na tom e da se postigne kom prom is oko sin d ik alnih zahteva zbog kojih su i počeli sukobi a po­ tom i zauzimanje fabrika, nastojao je da na to privoli i najnepopustljivije m eđu kapitalističkim vlasnicima.

160

Vanja Kraljević: Antonio Cramši - Život i delo

P o sa o m u je o la k ša v a lo to što je za ta k a v stav im ao go­ to v o p u n u p o d rš k u re fo rm is tič k o g v o d stv a s in d ik a ta , G e­ n e ra ln e k o n fe d e ra c ije ra d a , a i v o d stv a sa m e d ire k c ije S o­ c ija lis tič k e p a rtije Ita lije. R u k o v o d stv o s in d ik a ta i nije želelo d ru g o nego d a posred stv o m Đ olitijeve vlade što p re p riv e d e k ra ju to v a n re d n o stan je. N a g o to v o isto v e ta n n a ­ čin p o n a š a lo se i m a k sim a lis tić k o v o d stv o S o cijalističk e p a r tije k o je je tra ž ilo » p u t č a sn o g p o v lačen ja« . I što su o d ­ m icali d a n i, sve b ro jn iji su b ili glasovi p ro tiv d aljeg n asta v ­ ljan ja, in te n z iv ira n ja i š ire n ja p o k re ta za u zim a n ja fabrika, p ro tiv n je g o vog p re tv a ra n ja u b o rb u za k o n a č n o osvajanje v lasti. I u sam im ra d n ič k im re d o v im a p o č e lo je p o d v ajan je i ra z lič ito o c e n jiv a n je situ a c ije . M nogi su i d alje više srcem n eg o li ra z u m o m bili u b e đ e n i d a j e d o š lo v rem e »sad ili n i­ kad« u p o g le d u sv o đ e n ja k o n a č n ih r a č u n a sa k a p ita lis ti­ m a; d ru g i su, o b ra tn o , više ra z u m o m negoli srcem , trezven ije p o č in ja li d a p ro c e n ju ju svoj p o k re t i n o v o s tv o re n o s ta ­ nje; d o u šiju ra d n ik a je sve više d o p ira lo in s is tira n je re fo r­ m ista d a sv em u ip a k tr e b a u č in iti k raj k o m p ro m is o m , zad o b ija n je m izvesnih n o v ih te k o v in a k ao re z u lta ta ove b o r­ be i o k o to g a su i m e đ u sam im ra d n ic im a p o č e la d a se lo m e k o p lja. P riže ljk iv an i savez sa se lja c im a i seo sk im p ro ­ le ta rija to m nije o s tv a re n . S lojevi m a le i s re d n je buržoazije, za ra z lik u o d ra sp o lo ž e n ja o d m a h p o sle ra ta , s a d a su bili p ro tiv n i rev o lu ciji i sp a sila č k o j ulozi ra d n ič k e klase. D r­ žav n a m a šin e rija sa d a je već b ila s o lid n o u č v rš ć e n a i m ogla je d a ra č u n a n a vojsku. S tv a rn i i p o te n c ija ln i re v o lu c io n a r­ ni fro n t s a d a je bio o s e tn o sužen. T o rin o nije bio i ć e la Ita lija. U o s ta lim in d u s trijs k im c e n trim a , n a širem , n a c io n a ln o m p la n u , n ije p o s to ja la sin ­ d ik a ln a o rg a n iz a c ija k o ja se za sn iv ala n a fa b rič k im savetim a. Jo š m a n je su k o m u n istič k e g ru p e p o p u t T o rin sk e sek ­ cije SPI, čijem su d e lo v a n ju u velikoj m e ri d av ali p e č a t m lad i » o rd in ovisti,« b ile u s ta n ju d a u celoj zem lji čitavoj S o cijalističk o j p a rtiji u liju re v o lu c io n a rn i d u h i n a v e d u je d a p o s ta n e m o to rn a , ru k o v o d e ć a sn ag a re v o lu c io n a rn o g p o k re ta . N isu to b ile u s ta n ju d a u ra d e ni p ris ta lic e Ama-

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

161

dea B ordige iako je njihova frakcija bila organizovana na nacionalnom planu. N jihova glavna briga je i dalje bila kako d a se što p re izdvoje iz Socijalističke partije i stvore novu, k o m unističku političk u stranku, bez obzira da li će i koliku m asovnu bazu ona m oći da ima. Uostalom , oni su i zam išljali novu ko m u n ističk u p artiju kao partiju elite. Gramši je i dalje bio protiv takve tendencije i u vreme oku­ pacije fab rika jo š je vodio b o rb u p rotiv izdvajanja sm atra­ jući i dalje d a kom u n isti tre b a da zadobiju većinu u Soci­ jalističkoj p artiji i ta k o je učine kom unističkom . Ipak će bliski po raz rev o lu cio n arn o g p o k reta ubrzati neizbežni rascep. Kako svedoči M auricio G arino, posle toliko d an a p ro ­ vedenih u fab rik am a radeći danju i noću, sa oružjem n ad­ ohvat ruke, i to rin sk i radnici su bili na izm aku snaga i nerava. R eform isti su ih ubeđivali da se m ora popustiti i p ri­ hvatiti k o m p ro m is sa vlasnicim a preduzeća. Drugi, odluč­ niji, rešen i na dug o trajn iji o tp o r, je d n o stav n o su zaključi­ vali: »Ako p o p u stite doći će fašizam!« V idećem o da daleko od toga nije bila ni ocena A ntonija G ram šija. Njega je m og­ la da oduševljava i rad u je odlučnost, požrtvovanost i čvrs­ tina sa kojom se torinski p ro le tarijat uhvatio ukoštac sa proizvodnjom u zauzetim fabrikam a, ali ga nije m ogla da ponese iluzija da takvo stanje m ože beskonačno d a potraje. I na to je stalno upozoravao. P rem a rečim a M arija M ontanjane, sa kojim je Gramši obilazio n eke od zauzetih fabrika, G ram ši je shvatao i to objašnjavao rad n icim a da, ako se p o k ret ne bude brzo p re ­ tvorio u b o rb u za osvajanje vlasti, ako vlada i reform isti budu uspeli d a u b ed e rad n ik e d a n ap u ste fabrike u zamenu za n ek a ek o n o m sk a poboljšanja - a to je očigledno bio njihov plan - vrlo brzo će se u celoj Italiji razbuktati talas reakcije i te ro ra , bez p resed an a u istoriji, kakav nism o mogli ni d a zam islim o. N arodni dom ovi i radničke novine - navodi M ontanjana G ram šijeve reći - biće razoreni i uništeni. »Socijalisti će kao psi biti ubijani po ulicam a; 'gvozdena p e ta ’ gazda zdrobiće p ro le tarijat i sve radne lju­ de.«

162

Vanja Kraljević: Antonio G ram ši-Ž ivot i delo

G ram ši k a o d a j e za ista ta č n o vid e o o n o što će se sam o k o ju g o d in u d o c n ije d e š a v a ti po u lic a m a sam o g T o rin a k ad a fašističke b an d e (»squadre«), koje će finansirati i o p ­ re m a ti r e a k c io n a rn a bu ržo az ija , b u d u p o č e le d a h v ataju i u b ija ju so c ija liste , d a p ale ra d n ič k e d o m o v e k u ltu re i r a d ­ n ič k e k o m o re , d a sp alju ju n o v in e koje im ne b u d u po volji. P o k re t se nije p re tv o rio u b o rb u za o sv aja n je vlasti. P ro le ta rija t n a jv e ć ih in d u s trijs k ih c e n ta ra , koji je u č e stv o ­ v ao u za u z im a n ju fab rik a, im ao je p ro tiv se b e fro n t d o b ro o rg a n iz o v a n ih p ro tiv n ik a i n e p rija te lja . No, nije sam o ta o k o ln o s t u n a p re d o s u đ iv a la p o k re t na n e u s p e h . Je d n a od njih, sv ak ak o m e đ u n ajv ažn ijim a, b ila je ta što nije p o s to ­ ja la n a c io n a ln a p o litič k a snaga, re v o lu c io n a rn a p a rtija r a d n ič k e k la se koja će re v o lu c io n a rn o m z a n o su m a sa d ati s n ag u p o litič k o g p o k re ta u s m e re n o g ja sn o m cilju, n e d o s ­ ta ja la je a v a n g a rd a p ro le ta rija ta , k o m u n is tič k a p artija . T ešk o i g o rk o isk u stv o sa p o k re to m fa b rič k ih sav eta i za­ u z im a n ja f a b rik a - je r će p o sle ta la s a o d u š e v lje n ja i e u fo ­ rije u širo k im ra d n ič k im m a sa m a n a s tu p iti k lim a ra z o č a ­ ra n ja i n e v e ric e - p o n o v o je , d ak le, p o k a z a lo i G ram šiju i grupi o k o lista »O rdine nuovo« d a se pro b lem stvaranja re ­ v o lu c io n a rn e p o litič k e snage, k o m u n istič k e p a rtije , m o ra n a jh itn ije i n e o d lo ž n o p o s ta v iti n a d n e v n i re d k ao najnep o s re d n iji z a d a ta k i k ao p re s u d n i uslo v svake d alje akcije u b o rb i za so cijalizam u Italiji. B ilo je to sa d a g o to v o je d in ­ stv e n o m išljen je i svih o sta lih k o m u n istič k ih g ru p a u n u ta r S o c ija listič k e p a rtije Italije, bez o b z ira n a ra z lik e koje su i d alje o s ta ja le m e đ u njim a. U m e đ u v re m e n u se, u p rv e dve n e d e lje s e p te m b ra , ja k o r a z b u k ta n a v a tra o k u p a c ije fab rik a, p o la k o p o čin jala d a gasi. P o sle p rv ih č e trn a e s t d a n a o d u šev ljen ja , p re g n u ć a i p ro iz v o d n je bez gazda i tu to ra , i n a ju p o rn ijim a je p o s ta ­ ja lo sve o čig led n ije d a se ta k v o d v o ličn o , d v o sm isle n o s ta ­ nje nije m o g lo p ro d u ž a v a ti u n e d o g le d . S je d n e s tra n e r a d ­ nici su d rž a li u svojim ru k a m a veći b ro j in d u s trijs k ih p reduzeća, d o k se s d ru g e s tra n e u d ru š tv e n o -e k o n o m s k o m i p o litič k o m s is te m u n iš ta nije bilo p ro m e n ilo ; b u ržo az ija sa svojim d ržav n im a p a ra to m i vojskom i d alje je čv rsto d rž a ­

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

163

la vlast, k apitalisti su i dalje bili vlasnici (okupiranih) fab­ rika. Već polovinom sep tem b ra visoki partijski i sindikalni p red stav n ici sastali su se u M ilanu da potraže m iroljubivo rešenje i postignu da la d n ici n apuste zauzete fabrike. Pri­ hvatili su posredovanje vlade Đovanija Đolitija. Tako je i došlo do sp orazum a koji su prihvatili industrijalci, sjed n e, a G eneralna konfederacija rad a i F ederacija m etalskih rad ­ nika, s d ru ge stran e, kojim je prestajala okupacija fabrika. M eđu tačk am a sporazum a dve su bile najvažnije: prva, po­ većanje n adnica za po četiri lire za sve m etalce što je zna­ čilo povećanje od 10 do 12 odsto za bolje plaćene radnike, a do 20 o d sto za nekvalifikovane; druga, obećanje vlade da će u n ajk raćem ro k u p odneti p arlam en tu nacrt zakona za uvođenje »radničke ko n tro le nad industrijom «. Vlasnici su se obavezali da neće p rim en iti nikakve represalije prem a rad n icim a koji su učestvovali u zaposedanju fabrika i da će sve nad n ice za one dane dok je trajala okupacija pogona biti u celini isplaćene. Tako su kapitalisti, u zam enu za izvesna ekonom ska poboljšanja, dobili natrag svoje fabrike. Veoma su jeftino prošli. Projekat zakona o radničkoj kontroli, m eđutim , ni­ kada nije ni ugledao svetlost dana i o njem u se nikada više nije govorilo. Početkom o k to b ra fabrike su bile »oslobođene« i rad se u njim a nastavljao pod upravom vlasnika i njihovih stručnjaka. A što se represalija tiče, njih je bilo u dvo stru ­ kom obliku - je d n e su preduzim ?li sam i vlasnici fabrika, druge od njih p odsticane i pom agane fašističke naoružane bande. N ajgore su prošli oni radnici i sindikalni aktivisti koji su se posebno isticali u p okretu zauzim anja fabrika. Mnogi su bili o tp u šte n i sa posla, neki su bili i uhapšeni, drugim a je i suđeno. U znak represalija sam o je iz pogona »Fiata« o tp u šte n o više od dve hiljade radnika. Ubistvo je d ­ nog službenika »Fiata«, inače istaknutog nacionaliste, koje se desilo početkom sep te m b ra prilikom zauzim anja fabri­ ka, dalo je povoda policiji za pooštravanje represivnih m era p rem a radnicim a.

164

Vanja Kraljević: Antonio G ram S i-2ivot i delo

Za A n to n ija G ra m š ija lič n o p o k r e t z a u z im a n ja fa b rik a b io je , p o r e d o s ta lo g , jo š je d a n s te p e n u o n o j n ez am en jiv o j v elik o j » šk o li to rin s k o g p ro le ta rija ta « u k o jo j je o n b io »na­ sta v n ik i u če n ik « is to v re m e n o . Po z a v rš e n o m »zvaničnom « z b o r u o b ič n o b i se ra d n ic i o k u p lja li o k o n je g a d a n a sta v e ra z g o v o r i p o tra ž e o b ja šn je n ja za o n o š to n is u ra z u m e li u n je g o v o m g o v o ru . T a d a je o n , k a k o se se ć a ju s a v re m e n ic i i u č e sn ic i tih d o g a đ a ja , s a b e s k ra jn im s trp lje n je m n a jo š je d n o s ta v n iji i p o p u la rn iji n a č in o b ja šn ja v a o cilje v e b o rb e r a d n ič k e k la se , o s n o v n a n a č e la m a rk s is tič k o g u č e n ja o k la sn o j b o r b i p ro le ta rija ta , o s o c ija liz m u i k o m u n iz m u , sve d o n a o k o sitn ih , p r a k tič n ih p ita n ja , k a o š to su b ili o d n o si r a d n ik a i p o s lo v o đ a , o d n o s i p o s lo v o đ a i šefo v a o d e lje n ja i d ir e k to r a , š to je G ra m šiju d a v a lo p o v o d a d a ra d n ic im a o b ­ ja šn ja v a ce o m e h a n iz a m k a p ita lis tič k e e k s p lo a ta to rs k e m a šin e rije . U to v re m e n ije b ilo p o p u la rn e m a rk sistič k e li­ te r a tu r e iz k o je bi m o g lo d a se sazn aje n e š to više o k a p ita ­ lizm u , so cijalizm u i k o m u n iz m u , n ije b ilo ta k v ih k njiga p r i­ s tu p a č n ih ra d n ic im a , m a h o m bez veće šk o lsk e s p re m e . I, p r e m a k az iv an ju n je g o v ih sa v re m e n ik a , taj njegov obrazo v n o -v a sp itn i i k u ltu rn i ra d m e đ u to rin s k im p ro le te rim a b io je za n jih o d o g ro m n e k o ris ti i značaja. Z a n im ljiv o je u to m p o g le d u k az iv an je V ito rija de Bjazija koji je ako stu d en t te h n ik e sarađivao sa listom »Ordine nuovo« i bio blizak grupi m ladih socijalista okupljenih oko G ram šijev o g n e d e ljn ik a . (P osle d ru g o g sv etsk o g r a ta bio je ru k o v o d ila c m n o g ih v elik ih in d u s trijs k ih g ru p acija.) »Svo­ jim fizičkim sta so m , koji svi zn a m o , on se sv ak ak o nije m o ­ g ao n a m e tn u ti; ali se n a m e ta o ja sn o ć o m svojih ideja - iako se sa sv im a n ism o slagali - i n a č in o m n a koji ih je izraža­ vao; i n a p o ro m koji je u la g ao d a bi u b ed io , ne sam o nas n eg o i ra d n ič k i sloj, d a p re u z m e o d g o v o rn o s ti koje se u to m tr e n u tk u n isu m ogle ni zam isliti«, kazuje De Bjazi, d o ­ d a ju ć i p o to m d a je »A ntonio G ram ši p o sta v io sebi cilj da v a s p ita v a ra d n ik e , d a izvuče iz ra d n ik a n ajb o lje što bi oni m o g li d a d aju svojom žrtv o m i da im ne p riz n a, zbog n jih o ­ ve situ a cije, p re d n o s ti koje ne bi b ile s te č e n e i zaslužene. B io je strp ljiv , s tra s tv e n v asp itač. R adije je g o v o rio m alim g ru p a m a ra d n ik a , m o ž d a i za to što nije bio d o b ro g z d rav ­

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

165

lja. U čestvovao je u svim diskusijam a nastojeći da pobudi m eđu rad n im ljudim a neo p h o d n o st svesti i osećanja odgo­ v o rnosti koje m ožda u tom m om entu nisu im ali.«1 Ako je bio p o p u la ran , uvažavan i voljen m eđu rad n ici­ m a koji su im ali p rilik e d a se s retn u sa njim i razgovaraju, i ne sam o m eđu njim a, ipak je u to vrem e i u samoj sredini u kojoj je živeo i radio, u krugovim a T orinske sekcije So­ cijalističke partije, bilo g rupa i pojedinaca kojim a se njego­ va ak tiv n o st u najm anju ru k u nije do p ad ala niti su neki njegovi stavovi u suštini nailazili na odobravanje takvih g rupa i p o jedinaca. V idelo se to prilikom isticanja kandi­ data za lo k alne o rgane up rav e koji su bili zakazani za 31. o k to b a r i 7. n o v em b ar te, 1920. godine, zapravo prvi adm i­ n istrativ n i izbori posle prvog svetskog rata. I u T orinu je p red izb o rn a k am p an ja bila b u rn a. Na sastanku torinskih socijalista bilo je pred lo žen o d a m eđu k andidatim a za g radsko veće b u d u G ram ši i Toljati. K andidatura Toljatija, koji je u to vrem e bio s e k re ta r T orinske sekcije SPI, bila je prih v aćen a a G ram šijeva o d bijena sa m otivacijom d a je on, u svom već ranije p om injanom članku iz o k to b ra 1914. go­ dine pod naslovom »N eutralnost aktivna i delujuća«, bio za učešće Italije u prvom svetskom ratu a svi oni koji su se izjašnjavali za to tre b a lo je d a bud u isključeni sa kandidatskih lista. Jedan, dakle, izm išljeni »rep« nije p restajao da se vuče ni posle šest godina. Razlozi za n ep rih v atan je G ram šijeve kan d id atu re bili su, razum e se, d rugi i drukčiji. U vrem e kada je počinjala njegova jav na p o litičk a i novinarska d elatn o st od 1916. go­ dine do 1918. i docnije od kada je počeo da uređuje »Novi poredak«, nije bilo m alo onih koji su se osetili pogođenim k ritik o m koju je znao d a izrekne bez dlake na jeziku, i što po to m n isu m ogli ni hteli d a m u zaborave. Osim toga, krug njegovih k o n ta k ta bio je jo š ograničen i sveden m ahom na one rad n ik e i m lade in telek tu alce sa kojim a je u redakciji svoga lista ili van nje n ep o sred n o dolazio u dodir; za širu jav n o st o n je jo š bio nepoznat; takav će, uostalom , gotovo 1 »GRAMSCI VIVO, nelle testimonialize dei suoi contemporanei«.

166

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

uv ek i o sta ti. O d b ija n je njegove k a n d id a tu re g o to v o d a se č in ilo lo g ičn im u a m b ije n tu je d n e p a rtije z a tro v a n e m n o ­ g im b o le stim a fra k c io n a š tv a , ličn ih su jeta, a m b ic ija koje se n e o s tv a ru ju , m a lo g ra đ a n s k o g p o n a š a n ja i o d n o s a , p a rtije kojoj je u p ra v o n e d o s ta ja lo o n o š to je G ram ši že leo d a p o ­ stig n e - d a j e p ro ž m e k o m u n istič k im , re v o lu c io n a rn im d u ­ h o m , v a s p ita n je m i je d in s tv o m . U prav o u je k u tih d o s ta b u rn ih i v a tre n ih p o litič k ih i id e jn ih su č e lja v a n ja i su k o b lja v an ja , m o ra o je d a o tp u tu je na n e k o lik o d a n a kući, n a S a rd in iju . Jav ljen o m u je p o č e t­ ko m n o v e m b ra d a se s ta rija s e s tra E m a (ro đ e n a 1889.) te š ­ ko ra z b o le la p a su ga pozivali d a d o đ e . S h v atio je o d m a h o č e m u se ra d ilo . E m a je b ila z a p o sle n a n a iz g rad n ji b ra n e n a reci T irso u m a la rič n o m k raju , te d a se o d m a la rije i raz­ b o le la, a m a la rič n a g ro zn ica b ila je u to v re m e i u tim k ra ­ je v im a n eizleč iv a b o le st. T ako je i bilo. K ada je stig a o kući E m a je već b ila sa h ra n je n a . O stao je n e k o lik o d a n a m e đ u sv o jim a k a o d a j e želeo d a se o d m o ri od o lu ja k ro z koje je b io p ro š a o i d a se p ri­ p re m i za o n e koje su tek p re d s to ja le . Im a o je d v a d e se t i d e ­ vet g o d in a a m ršav o , isp ijen o lice č in ilo g a j e m n o g o s ta ri­ jim . B io je isc rp lje n i iz m o ren . Ž eleo je d a o s ta n e i d a p r e d ­ ah n e ali ga je s itu a c ija koju je b io o sta v io u T o rin u , n ag o ­ n ila d a se što p re vrati. Sve če šće su b ile vesti o n a ra s ta n ju i š ire n ju p lim e fa­ šistič k o g te ro ra , o re p re s ija m a koje su o rg an izo v ali a g ra rn i v e le p o s e d n ic i u P adskoj d o lin i n ad seo sk im p ro le ta rija to m koji je, p o p u t in d u s trijs k ih ra d n ik a , p o k u ša v a o d a se b o ri za svoja p ra v a i e k o n o m sk a p o b o ljša n ja. B ilo je sve očig­ lednije d a fašističke bande - »squadre« - obilato pom ažu i fin a n sira ju i a g ra rn i i in d u s trijs k i k a p ita lis ti, p a su se zato b rzo m n o žile i n a o ru ža v ale . F ašističk i p o g ro m a ši sve češće su i sve d rsk ije p re d u z im a li p o h o d e u s tilu »kaznenih e k ­ sped icija« p ro tiv ra d n ič k ih i n a ro d n ih d o m o v a , p ro tiv sed iš ta so c ija listič k ih o rg an izacija i z a d ru g a seo sk ih n a d n i­ č a ra i b ezem ljaša, p o g ra d o v im a i p o selim a. P rilik e i p o ­ vode za p ro v o k a c ije i n a p a d e nalazili su i u z b o ro v im a koje su so cijalisti org an izo v ali širo m zem lje želeći d a obeleže

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

167

pobedu koju su bili postigli na lokalnim izborim a 31. ok­ tobra i 7. novem bra. Socijalistički kandidati, naime, pono­ vili su uspeh koji su bili postigli na opštim p arlam en tar­ nim izborim a 1919. godine - sada su socijalisti osvojili ve­ ćinu u 2.162 kom une od ukupno osam hiljada koliko ih je u to vrem e bilo u Italiji (m eđu njim a i u tako velikim gra­ dovim a kao što su bili M ilano i Bolonja), zatim u 26 p ro ­ vincija (srezova) od 69, itd. Kako su izgledale te fašističke provokacije i napadi po­ kazalo je, na prim er, krvoproliće u Bolonji upravo 21. no­ vem bra, na dan kada je trebalo da nova gradska uprava bude uvedena u dužnost. Na čelu joj je bio, kao predsednik opštine, železnički radnik Enio Njudi, socijalista, pristalica kom unističke frakcije. Na okupljeni narod fašisti su počeli da bacaju ručne bom be i da pucaju. Na trgu pred opštinskom zgradom i po susednim ulicam a zam etnula se prava, krvava bitka u kojoj su se na jednoj strani našli radnici Bolonje i seljaci iz okoline, a na drugoj fašističke bande i po­ licija koja je stala na stran u fašista. O dneli su pobedu bolje naoružani fašisti i policajci. Na p o p rištu je ostalo deset m r­ tvih i p ed eset osam ranjenih. Mesec dana docnije fašističke »squadre« napale su zgradu opštine u Ferari, ali su naišle na žestok o tp o r »crvene straže« koja je odbila pogrom aše u crnim košuljam a. Tri n apadača su ubijena. P io je to znak za p o k retan je novih »kaznenih ekspedicija« ne sam o u gra­ du nego i u celoj provinciji F erari gde se fašistički pokret inače d o sta brzo razvijao. Fašistička opasnost p ostajala je, dakle, sve realnija, sve opipljivija. Istovrem eno je bilo sve očiglednije da se klasa na vlasti bila p o tp u n o oporavila od strah a izazvanog revolucionarnim talasom koji je potrajao gotovo dve godi­ ne od završetka rata. I da je na širokom frontu kretala u p ro tivnapad sa nam erom i željom da se definitivno o b ra­ čuna sa rad ničkom klasom , sa njenim organizacijam a, sa radničkim p o k reto m uopšte. Za to je već uveliko oprem ala gvozdenu pesnicu - fašizam. Da li se u takvim o kolnostim a m oglo dalje trpeti stanje koje je vladalo u Socijalističkoj partiji - stanje do tada na­ jteže krize (i ceo socijalistički i radnički pokret je u krizi

168

Vanju Kraljević: Antonio Grantši - Život i delo

p o sle s e p te m b a rs k o g poraza ), d e z o rije n tis a n o s ti, podvajanja, ta k tiz ira n ja , u n u tra š n jih fra k c io n a š k ih b o rb i i n a te z a ­ nja, što se sve u k rajn jo j liniji lo m ilo o glavu in d u s trijs k o g i seo sk o g p r o le ta rija ta , p rv o g na u d a ru k a p ita lis tič k e r e a k ­ cije i o fan ziv e i prv o g koji je m rtv im a i ra n je n im a p o č e o d a p la ča z lo č in a č k o d iv ljan je ra z u la re n ih fa šistič k ih o d re d a . P rip a d n ic i k o m u n istič k ih je zg ara, g ru p a i će lija u n u ta r S o ­ c ija lis tič k e p a rtije Italije, oni, m a h o m m lađi, p a rtijs k i a k ti­ visti koji su se o sećali i zvali k o m u n istim a , sve više su uv i­ đali d a se viši cilj z a je d n ič k e b o rb e p ro tiv fašističk o g n a s i­ lja i re a k c ije v la d a ju ć e k la se m o ra uzdići iznad p o d e la i raz­ lik a k oje su ih u toj »zajedničkoj« p a rtiji razd v a jale i s u p ­ ro ts ta v lja le je d n e d ru g im a , u toj p a rtiji k o ja više i nije bila d ru g o neg o s k u p s tru ja i m e đ u so b n o s u p ro ts ta v lje n ih s n a ­ ga od k o jih je sv ak a že lela d a e lim in iš e d ru g u . Uoči S e d a m n a e s to g k o n g re s a S o c ija listič k e p a rtije Ita ­ lije z a k azan o g za ja n u a r sle d e ć e , 1921. g o d in e , š irio se zato d o s ta je d in s tv e n p o k re t i uzim alo m a h a ra s p o lo ž e n je d a se p riđ e stv a ra n ju k o m u n istič k e p a rtije . U p rvoj p o lo v in i o k ­ to b r a 1920. na je d n o m s k u p u p re d s ta v n ik a razn ih k o m u ­ n is tič k ih g ru p a koje su čin ile k o m u n istič k u frak ciju u SPI, o d rž a n o m u M ilanu, usvojen je z a jed n ič k i p ro g ram -m an ifest koji su p o tp isa li p re d s ta v n ic i svih tih g ru p a, m e đ u nji­ m a i B o rd ig a , T e račin i, G ram ši i d ru g i. Na sled e ćem s a ­ s ta n k u u g ra d u Im oli 28. i 29. n o v e m b ra p re d s ta v n ic i istih ovih g ru p a fak tičk i su sa n k c io n isa li, na n a c io n a ln o m p la ­ nu, s tv a ra n je k o m u n istič k e frak cije u n u ta r S o cijalističk e p a rtije Italije. V ećinu je, razu m e se, im ala g ru p a A m adea B o rd ig e , ko ja je već d e lo v a la kao frak cija i im ala svoje p ri­ stalice , o d n o s n o o rg an izacije na celoj n a c io n a ln o j te rito riji d o k su o sta le , k ao to rin sk a , na p rim e r, bile m anje-više og­ ra n ič e n e b ro je m a k tiv is ta i u tic a je m sam o na p o je d in e g ra ­ d o v e, p ro v in c iju ili p o k ra jin u (T o rin o , P ijem ont). K akva je tre b a lo d a b u d e ta b u d u ć a k o m u n istič k a p a r­ tija u Italiji? U ra zm išljan jim a i ra s p ra v a m a o to m e sv ak a­ ko su se n ajviše is k ris ta lis a le dve k o n ce p cije . J e d n a je bila k o n c e p c ija A m adea B o rd ig e i njegovih p ris ta lic a po kojoj je b u d u ć a k o m u n istič k a p a rtija tre b a lo d a b u d e n ek a v rsta s e k te n a jo d lu č n ijih , n ajn ep o p u stljiv ijih b o ra c a za so cijali­

Dve godine velikih revolucionarnih borbi

169

zam i kom unizam koje će m ase sam e od sebe slediti u re ­ volucionarnoj akciji. D ruga je bila koncepcija A ntonija G ram šija p o kojoj je nova organizacija tre b alo d a bude p a r­ tija m asa a ne p artija koja se služi m asam a. O tuda su i preovlađivala dva stava o odn o su p rem a S ocijalističkoj partiji - B ordiga je bio za rascep, za to da se kom unisti odm ah iz­ dvoje iz SPI; G ram ši je ostajao pri svom stavu d a SPI treba obnoviti iznutra, zadobiti u njoj kom unističku većinu, po­ stići njen preobražaj na kom unističkim osnovam a. Lenjin je i dalje in sistirao na isključenju reform ista iz Socijalističke p artije Italije u pravo zato što su se - kako je pisao u članku »Lažni govori o slobodi« - u Italiji približa­ vale o d lu čujuće bitk e za osvajanje državne vlasti, zbog čega je bilo n eo p h o d n o u k lo n iti iz Partije ne sam o refo r­ m iste nego i one k o m u n iste koji oklevaju, koji se kolebaju i koji nastoje d a očuvaju je d in stv o sa reform istim a. Sve češći i sve žešći n ap a d i reakcije na radničke i so­ cijalističke ustan o v e i organizacije, sve agresivniji oblici u kojim a su se ispoljavali te o rija i p rak sa narastajućeg fašiz­ ma, njegovi sve b ru ta ln iji i sve ja či napadi na sve što m u se pokušavalo s u p ro tstav iti, bili su i dalje osnovni razlozi koje je vođa m aksim alističke većine u S ocijalističkoj p ar­ tiji Đačinto Menoti S erati navodio u odbranu jedinstva levih snaga, u o d b ra n u je d in stv a italijanskog socijalističkog pokreta. Jer, rascep bi oslabio fro n t d em o k ratsk ih i soci­ jalističk ih snaga, tv rd io je S erati. Nije bio problem da se iz Partije isključe stari refo rm ističk i lideri, ali je postojala o p asnost da P artija izgubi o n u m asu koja je njih sledila a bila je u p isan a u sin d ik a te i zadruge. P olovinom d e c e m b ra 1920. godine u jed n o m svom članku i G ram ši je p rih v a tio neizbežnost rascepa. »Ako je sve (u SPI) u rasu lu - pisao je - tre b a sve nanovo uraditi, tre ­ ba nanovo stvoriti partiju, tre b a već od danas sm atrati i voleti k o m u n ističk u frakciju kao istinsku i pravu partiju, kao čv rstu o k o snicu Italijan sk e k o m unističke partije.« Do Se­ dam n aesto g k o n g resa S ocijalističke partije Italije bilo je ostalo n ešto više od m esec dana. K ongres je počeo 15. ja n u a ra 1921. godine u Livornu. Nije tre b a lo če k ati dugo d a se zam etnu polem ike i žučne

170

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

r a s p ra v e o k o p rih v a ta n ja u slo v a koje je p o sta v lja la T reća in te rn a c io n a la za p ris tu p a n je K o m in te rn i, m e đ u ko jim a je b io i za h tev m a k sim a lis tim a i n jih o v o m vođi S e ra tiju d a u d alje r e fo rm is te iz P a rtije a k o žele d a SPI p o s ta n e č lan ica In te rn a c io n a le . S to je K o n g res o d m ic a o , p o s ta ja lo je sve ja sn ije d a v eć in a n eć e p rih v a titi za h te v za isk lju čen je re fo r­ m ista, ia k o su k o m u n istič k i d e le g a ti to u d isk u siji n a jo d ­ lu č n ije za h tev ali. S tav m a k sim a lis ta d o b io je n a K o n g resu većin u 98.028 glaso va, to je s t d e le g a ti koji su glasali za taj stav p re d s ta v lja li su to lik i b ro j č la n o v a P artije. S tav k o m u n ista d o b io je 58.703 glasa, d ru g im re č im a to lik o je k o m u n ista b ilo u SPI, d o k je stav re fo rm is ta im ao 14.695 g la so v a ,1 o d ­ n o sn o to lik o je re fo rm is ta b ilo u S o cijalističk o j partiji, d ak le, m n o g o m a n je n eg o li k o m u n ista . Pa ipak, ni p o ce n u ra s c e p a sa k o m u n is tim a v o d eć i m a k sim a lis ti n isu h te li d a ra s k in u sa re fo rm is tim a . K o m u n isti su ta d a p o v u k li posled n ji, s u d b o n o sn i p o te z - d v a d e se t i p rv o g ja n u a ra 1921. g o d in e d e le g a ti k o m u n istič k e frak cije u m e sto d a d o đ u na s e d n ic u S e d a m n a e s to g k o n g re s a SPI u T e a tro G oldoni, fo rm ira li su p o v o rk u i p ev a ju ći In te rn a c io n a lu , sa razv ije­ nim c rv e n im za stav am a , u p u tili se ka T e a tru San M arko gde je o d m a h p o to m p o č e o O snivački k o n g re s K o m u n is­ tičk e p a rtije Italije, S ekcije k o m u n istič k e in te rn a c io n a le .

1 Breve corso Gramsci, (»K ratki’kurs Gramši«), Izdanje KPI. Rim 1954.

Peta

glava

O S N I V A N J E K O M U N I S T I Č K E P A R T IJ E IT A L IJ E 1 9 2 1 . G O D I N E Komunisti istupaju iz Socijalističke partije Italije i osnivaju 21. januara 1921. godine u Livornu Komunističku partiju Italije - Antonio Gramši, član Centralnog komiteta nove KP Italije - Vodstvo Partije u rukama Amadea Bordige i njegovih pristalica - Gramšijevo neslaganje sa linijom rukovodstva Komunističke partije Italije, ali ne i suprotstavljanje - Naoružani radnici čuvaju redakciju lista »Novi poredak« koji u Torinu izlazi kao dnevnik KPl - Različite ocene prirode i karaktera fašizma koji postaje sve osioniji i agresivniji - Poziv Kominterne na stvaranje »jedinstvenog fronta« sa socijalbtima i socijaldemokratima - Drugi kongres Komunističke partije Italije u Rimu. marta 1922. godine - Antonio Gramši određen za predstavnika KP Italije u Izvršnom komitetu Komunističke internacionale u Moskvi.

Na Osnivačkom kongresu Komunističke partije Italije 21. ja n u ara 1921. godine u Livornu izabran je C entralni kom itet od p etn aest članova, m eđu kojim a je bio i A ntonio Gramši. Slično onom e što se dešavalo prilikom k an d id atu re za lokalne organe vlasti u Torinu, i sada je poneko hteo da ospori G ram šijevu k an d id atu ru za C entralni kom itet, služeći se kao i onda intrigam a starim bar pet ili šest godina. U burnim pretkongresnim diskusijam a i rasp rav am a u kojim a je G ram ši jasno i nedvosm isleno iznosio i obrazlagao svoje stavove, refo rm isti i m aksim alisti se nisu ustručavali da sopstvene teze pro tiv G ram šijevih arg u m en ata »potkrepljuju« ostacim a i o djecim a intriga iz vrem ena rata, p rem a kojima je G ram ši bio ne sam o »intervencionista« nego m altene »jurišnik« na frontu. To ipak nije im alo pravog odjeka i efekta na O snivačkom kongresu i m eđu rukovodećim ljudim a nove K om unističke partije, je r je d o bro bila poznata čitava G ram šijeva d elatn o st u vrem e rata, pogotovo činjenica da m u je u najtežim trenucim a torinskog radničkog po k reta, posle ugušenja krvave pobune p ro le tarijata u T orinu u avgustu 1917. godine, bilo povereno rukovođenje gradskom partijskom organizacijom . Većinu u novom C entralnom kom itetu činila je grupa, odnosno frakcija A m adea B ordige - ukupno osam članova: Bordiga, G rieko, F ortikjari, Reposi, Parodi, Polano, Sesa, Tarsia, koji su im ali svoj nedeljni list »Sovjet«. Grupa takozvanih m aksim alista - m aksim alista u kom unističkoj frakciji - bila je p redstavljena sa pet članova u C entralnom

174

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

k o m ite tu - B elo n i, B o m b a či, D ženari, M iziano i M arabini. Svega d v o jica č la n o v a C e n tra ln o g k o m ite ta - G ram ši i T e račin i - p re d s ta v lja la su to rin s k u g ru p u o k o lista »Ordine nuovo«, iako su u pravo torinski kom unisti vodili n ajefik asn iju b o rb u p ro tiv sv em o ći k a p ita lis tič k ih v lasn ik a u kojoj je iz ra s ta o n em ali b ro j ru k o v o d e ć ih k a d ro v a i iz re d o v a sam e ra d n ič k e klase. Od takvih k ad ro v a, m e đ u tim , sam o je je d a n , Đ ovani P aro d i, bio u n ovom p a rtijs k o m ru k o v o d s tv u , m a d a će i on u b rz o m o ra ti d a n a p u s ti zem lju zbog p o lic ijsk ih p ro g o n a . T akav sastav C e n tra ln o g k o m ite ta te k s tv o re n e K o m u n ističk e p a rtije o d ra ž a v a o je o d n o s sn ag a m e đ u g ru p a m a u P artiji. B o rd ig ijan c i, već o rg an izo v an i u celoj zem lji, p re d s ta v lja li su s a d a n ajjaču i n a jk o m p a k tn iju sn ag u u novoj P artiji. » O rdinovisti«, u s re d s re đ e n i n a on o što se d e ša v a lo u T o rin u , n a o rg a n iz o v a n je to rin sk o g p r o le ta rija ta i njeg o v o g v a sp ita n ja i o sp o so b lja v a n ja za re v o lu c io n a rn u b o rb u , n isu p o m išljali n a s tv a ra n je svoje frak cije n a n a c io n a ln o m p la n u . To će se u s k o ro o tk riti kao slab o st, k ad a » o rd in o v isti« b u d u p o v eli b o rb u p ro tiv B o rd ig in ih s e k ta šk ih teza i p ra k s e u P artiji. No, v ero v alo se da razlik e u b ro jč a n o j z a stu p lje n o sti p o je d in ih g ru p a neće b iti b itn e u k o lik o se u P artiji u s p o sta v i novi d u h je d in s tv e n o g d e lo v a n ja i p o n a ša n ja , d u h je d in s tv a m isli i akcije. B ila je to je d n a od iluzija za čije će p rev azilažen je biti p o tre b n o d o s ta v rem en a. I u Izv ršnom k o m ite tu C e n tra ln o g k o m ite ta b ila je b o rd ig ija n sk a većina. Č inili su ga B o rd ig a, G rieko, R eposi, F o rtik jari i je d in i izvan g ru p e » ap stin en ata« , »ordinovista« T eračin i. G ram ši nije bio u to m užem ru k o v o d stv u . N jem u je povereno da vodi list »O rdine nuovo« koji sada izlazi kao dnevnik KPI u Torinu. Iak o je u če stv o v ao n a K o ngresu, u L ivornu G ram ši nije g o vorio. M ožda će se razlozi za to o tk riti u njegovim d o cn ijim zapisim a, u re č e n ic i u kojoj kaže da je »rascep u L ivornu (o dvajanje većine ita lija n sk o g p ro le ta rija ta od K o m u n ističk e in te rn a c io n a le ) bio bez su m n je najveći triju m f reakcije.« Ako se ra đ a la po d z n a m en je m ra s c e p a u

Osnivanje Komunističke partije Italije

175

italijansom radničkom p okretu, razbijanja jedinstva socijalističkih snaga, podvajanja i sučeljavanja, sto je uvek bio cilj koji je reakcija želela da postigne vraćajući p ro letarijat onam o gde se nalazio u početnom stadijum u kapitalizm a, u stanje u kojem su postojali izolovani pojedinci a ne klasa koja se oseća jedinstvenom i koja teži za vlašću, ništa nisu bile svetlije perspektive nove radničke partije nastale u tre n u tk u kada je situacija u zemlji u tolikoj m eri bila pro m e n jen a d a će i sam njen opstanak u uslovim a sve žešćeg fašističkog te ro ra biti doveden u pitanje. Partija se rađ ala - reći će isto ričar Paolo Spriano - u oluji ognja i m ača koja je p o tre sa la radnički pokret u njegovoj ukupnosti. U tom G ram šijevom rečitom ćutanju kao da je bilo jasno ispoljena želja da izbegne javno solidarisanje sa nečim sa čim e se in tim n o nije slagao, ali ni da protivljenjem izazove nove polem ike i raskole kada ih je već bilo isuviše, kada su oni radničkoj klasi i njenoj partiji najmanje mogli da bu d u korisni. Jer, kako je napisao tri godine docnije, 1924: »Posle rascep a u Livornu zapali smo u stanje nužde. M orali sm o p reobražavati naše grupe, u trenutku sam og njihovog konstituisanja, sam og njihovog regrutovanja, u o d red e za gerilu, najgrozniju i najtežu gerilu koju je ikada rad n ičk a klasa m orala da vodi.« Gotovo od prvog d an a života K om unističke partije Italije njen generalni s e k re ta r A m adeo Bordiga, politički aktivista velikih org an izato rsk ih sposobnosti i iskustva, počeo je da izgrađuje KPI, njenu organizacionu stru k tu ru i politiku saobrazno idejam a, stavovim a i šem am a koje je ranije zastupao i isticao, u sektaškom duhu, na pozicijam a ekstrem izm a, sa isticanjem d a je prvi i osnovni cilj nove Partije b o rb a p rotiv S ocijalističke partije Italije do istrebljenja. Gramši nije imao iluzija da će se moći složiti s B ordigom o k a ra k te ru nove Partije radničke klase kada ona jed n om bude stv o ren a posle ujedinjenja kom unističkih g rupa u n u ta r SPI, što se ostvarilo u Livornu januara 1921. godine. Sada, pak, nije im ao ni iluzija da će stanje fiktivnog je d in stv a m oći duže da potraje, da će dva stava o Partiji, koja se m eđ u so b n o isključuju, m oći za duže

176

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

v rem e d a k o e g z istira ju . B ilo je s v a k a k o sam o p ita n je m e se ci ili k o je g o d in e k a d a će č v o r n u žn o p o če ti d a se ra s p lić e . Do ta d a će i n jegova a k tiv n o s t biti u s re d s re đ e n a na p a rtijs k i z a d a ta k koji m u je p o v e re n - n a u re đ iv a n je d n e v n o g lista »Novi p o re d a k « koji izlazi u T o rin u , na o s tv a riv a n je z a d a tk a k o je je p o s ta v ilo p a rtijs k o ru k o v o d s tv o , z a d a tk a sa ko jim se i on slag a o - su zb ijan je u tic a ja S o c ija listič k e p a rtije na m a se i njih o v o » p reu zim an je« od s o c ija lista , p rim o ra v a n je m a k sim a lis ta d a se n a d e lu o p re d e le iz m e đ u k o m u n iz m a i s o c ija ld e m o k ra tije . V ra tio se p o s le K o n g re sa u L iv o rn u u T o rin o , u svoju s tu d e n ts k u so b u k o d u d o v ic e B era , n a T rgu K arlin a. S ada k ao d ir e k to r d n e v n o g lista im ao je ča k 1.100 lira m e se čn o , za o n o v re m e d o s ta s o lid n u p la tu , što m u je o m o g u ć av alo d a izn ajm i i veći sta n . O stao je v e ra n ra n ijim n av ik am a, m o ž d a i z a to što nije z a b o ra v lja o k a k o je živeo sa s tip e n d i­ jo m od s e d a m d e s e t lira m e se č n o , k a d a je b io više g ladan n eg o sit i k a d a u v re m e h la d n ih zim sk ih m e se ci nije im ao gde d a se o g reje. O sim toga, g o to v o ce o njegov život, kao i život d ru g o v a sa k o jim a je ra d io u re d a k c iji lista, p ro tic a o je u s k ro m n im re d a k c ijs k im s o b a m a u ulici A rčiveskovado, k ak o zb o g p riro d e p o sla kojim su se bavili, ta k o i zbog p rilik a k oje su n a s ta ja le u g ra d u i celoj zem lji. J e d in o v re­ m e ko je je p ro v o d io ko d k u će bili su p re p o d n e v n i časovi k a d a je sp av ao . Za njega, k ao ru k o v o d io c a lista, rad je p o ­ č in ja o već u p rv im p o p o d n e v n im č a so v im a p o sle ru č k a na koji je išao u n e k u od o b liž n jih m le k a ra ili kod Pie K arene, k o ja je ta k o đ e ra d ila u re d a k c iji. U veče bi sam o bio k ra ta k p re k id r a d a za v e č e ru i o n d a bi se p o s a o n asta v lja o sve do ju tr a d o k list ne bi bio go to v i o tp re m a n na kioske i p r e ­ tp la tn ic im a . T ad a je već u v elik o svitalo. D n ev n ik je, d ak le, p re u z e o im e G ram šijevog nedeljnika »O rdine nuovo« (»Novi poredak«), one relativno male ali č u v e n e »revije s o c ija listič k e p o litik e i k u ltu re« koja je p o s ta la i list i sim b o l čita v o g je d n o g p o litič k o g p o k re ta , p o k r e ta fa b rič k ih s av eta koji je u životu p ro le ta rija ta T o ri­ n a o sta v io ta k o d u b o k e tra g o v e i sećanja; revije koja je u

Osnivanje Komunističke partije Italije

177

svom kratkom veku od svega godine i po dana, ipak tako m nogo u radila na m arksističkom obrazovanju, revolucio­ narnom vaspitanju i k u lturnom uzdizanju torinske rad n ič­ ke klase. Nije, dakle, slučajno novi list preuzeo staro ime. Onaj koji je to predložio, bio je radnik A ntonio O berti, je ­ dan od istaknutih m ladih socijalista u to vrem e, a potom kom unista, koji je sugerisao to ime »da bi radni ljudi od­ mah mogli da shvate kakav je karak ter lista koji će se po­ javiti«. Pored Gram šija, kao dire k to ra, Toljati je bio im eno­ van za glavnog u red n ik a a Otavio Pastore za dopisnika iz prestoriice, iz Rima. Prvi broj novog lista pojavio se 1. ja ­ nuara 1921. godine u tiražu od 50.000 prim eraka. M eđutim, ubrzo posle osnivanja K om unističke partije Italije Toljati je bio im enovan za d ire k to ra partijskog dnevnika koji je pod im enom »Komunist« počeo da izlazi u Rimu, dok je Otavio P astore postao glavni urednik trećeg dnevnika KPI koji je u Trstu pokrenut pod im enom »II lavoratore« (»Rad­ nik«). Da li je dnevni naslednik svog nedeljnog p rethodnika mogao da ima one vrline i vrednosti po kojima je »Ordine nuovo« bio tako poznat, prihvatan i čitan? Razlika se mo­ rala o setiti i bila je uočljiva. Ne sam o s to je bilo daleko teže jedan dnevni list ispunjavati dobrim , osm išljenim , angažovanim i k u ltu rn im sadržajem svakoga dana, nego su i d ru ­ ge o k o ln o sti uticale na to da se nisu mogli ponoviti dom eti i kvalitet n ekadašnjeg torinskog nedeljnika. Sam ostalnost d ire k to ra i u red n ik a bila je sada m nogo ograničenija. Ces­ to se uređ iv anje novina svodilq na prenošenje i tum ačenje direk tiv a iz partijskog cen tra, iako se sa nekim a od njih ni sam G ram ši nije slagao ali im se, bar u to vrem e, nije javno suprotstavljao. U svakom slučaju, novi dnevnik nije imao više o nu i onakvu originalnost u idejam a i razm išljanju, ži­ vost i priv lačnost kakvu je pre toga im ao ncdeljnik sa tim im enom . P riprem ajući se za ofanzivu nasilja i terora, koja će i u Torinu u sk o ro uslediti, fašizam je i te, 1921. godine već po­ činjao sa po jedinačnim napadim a na radničke organizacije i ustanove, na radničke i socijalističke aktiviste. Gramši im 12 Anloniu Gramši - Živol i Jelu

178

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

je s v ak ak o m e đ u p rv im a bio na oku, z a jed n o sa listo m koji je u re đ iv a o . D oduše, p o s to ja la je zvanićna, d rž a v n a za štita koju je tre b a lo d a o b e z b e d e ž a n d a rm i, ali se to rin sk i ra d ­ nici, s p u n im prav o m , nisu m n o g o p o u zd a v ali u tu v rstu o b e z b e đ e n ja . P o starali su se d a sam i š tite G ram šija, i u r a n e ju ta rn je sa te k ad a je izlazio iz re d a k c ije ili po p o d n e u nju do lazio, uvek je sa njim bio p o n e k i od ra d n ik a koji su čin ili s ta ln u z a štitu re d a k c ije i š ta m p a rije lista. Ljude za ove straž e d av a le su to rin sk e fa b rik e i u obe z b e đ e n ju re d a k c ije i šta m p a rije uvek je bilo po sed am do o sam d ru g o v a. N eki od o tp u š te n ih ra d n ik a , po za v ršetk u za u zim a n ja fab rik a, bili su an g ažo v an i kao sta ln i s traž ari, a uz to su ra d ili i razn e d ru g e p o slo v e ok o lista; n a p rim e r, sv akog ju tr a već u č e tiri sa ta o tp re m a li su ga na p o štu . Ne­ k o lik o re v o lv e ra k o jim a su straž e ra s p o la g a le bilo je zvan ić n o p rijav ljen o policiji. B ilo je, m e đ u tim , i d ru g o g o ru ž ­ ja, p u šak a, pa čak i m itraljeza , koje su ra d n ic i u sp eli d a iz­ n esu iz fa b rik a u tre n u tk u k ad a su m o ra li d a ih n ap u ste . Je d a n od o n ih koji su iz fa b rik a kao d e ž u rn i dolazili da stra ž a re b io je i d v a d e se to g o d iš n ji slu žb e n ik »Fiata«, n e k a ­ d ašn ji s tu d e n t te h n ik e , so c ija lista od svoje se d a m n a e s te g o d in e, Luiđi L ongo, sad ašn ji p re d s c d n ik Ita lija n sk e ko­ m u n istič k e p a rtije . (P osle s m rti P alm ira T oljatija, 1964. go­ d in e , p o s ta o je g e n e ra ln i s e k r e ta r IKP i na toj d u žn o sti o s­ ta o d o 1972, k a d a je iz ab ran za p re d s e d n ik a IKP.) Dok je s tra ž a rio , seća se Longo, n alazio je n ač in a d a sk o k n e d o re ­ d ak c ije g de je G ram ši rad io . »S edeo je za p isać im sto lo m g o to v o sak riv e n iza visoke h rp e n o v in a i knjiga - p isao je svoje č lan k e. Iak o zauzet p isan jem , ni ta d a nije o d b ijao da p ro ć a s k a i d a razg o v a ra sa o n im a što su dolazili kod njega d a bi ga o b a v e stili o situ a ciji u fab rik am a, d a bi tražili d a im n e što razjasni. I ja sam bio m e đ u njim a i m ogao sam d a p o s m a tra m i d a se div im već isp isan im s tra n ic a m a . R edovi su se red ali je d a n za d ru g im , s ig u rn i i u re d n i, je d n o sta v n im i ja sn im r u ­ k o p iso m , pa su izgledali k ao u g rav iran i. P isao je polagano, g o to v o bez isp rav ljan ja i p re p ra v lja n ja . S tajalo g a je , m e đ u ­ tim , više tr u d a k ad a bi govorio, č e sto se u d aljav ao od tem e,

Osnivanje Komunističke partije Italije

179

a glas, i inače tankovit i um oran, postajao bi sve tiši dok se gotovo ne bi izgubio.«' Pošto se u redakciju i štam pariju lista ulazilo kroz dvo­ rište, laj prilaz je bio zabarikadiran nekim sanducim a što nije dozvoljavalo većoj grupi ljudi da odjednom tuda nava­ li. U slučaju nailaska fašista, članovi redakcije i grafički radnici im ali su vrem ena da se p rip re m e za od b ran u ili da se sklone. Kada bi bio dat znak za uzbunu - znak da se p ri­ bližavaju fašisti s nam erom da n apadnu - svako je zauz­ im ao svoje m esto p rem a utvrđenom rasporedu. Tada je i sam d ire k to r lista, A ntonio G ram ši, svoje p ero zam enjivao velikim revolverom »sa bubnjem « i odlazio na m esto koje mu je bilo o d ređ en o u o d b ram b en o m sistem u lista. Fašizam je sve više postajao stvarnost posleralne Ita­ lije; posle dve godine rev olucionarnog vrenja ne sam o što je n astu p ala oseka u radničkom i socijalističkom pokretu, nego su se i razjedinjavale snage koje su ga činile, a svaka p o jedinačno nije više bila u slanju da se efikasno su p ro t­ stavi fašizmu. N everica i razočaranje širili su se u redovim a radničke klase, u radničkim m asam a. Fašističke rep resali­ je pratile su m asovna otp u štan ja radnika iz industrijskih preduzeća. Sta je u takvim okolnostim a radila Socijalistička p a r­ tija Italije? O na je svakako bila oslabljena istupanjem ko­ m unista iz nje ali je i dalje bila vodeća politička snaga rad ­ ničkog i socijalističkog pokreta, uz to sa m aksim alističkom (»revolucionarnom «) većinom u svojoj direkciji. Sigurno je da nije p okušala da podigne bedem protiv fašističke opasnosti, da okupi i m obiliše svoje članstvo i radničke mase u b o rb u protiv fašizma. N aprotiv, u leto 1921. godine ru kovodstvo Partije sklopilo je sa vođom fašizma, Benitom M usolinijem , otp a d n ik o m iz te iste Partije, neku vrstu »pakta pom irenja« koju će fašisti ubrzo pretvoriti u najo­ bičniju farsu, ali krvavu, je r će takvu vrstu paktiranja sa fa­ šizm om svojim glavam a i životim a plaćati desetine i stoti- 1 1 »GRAMSCI VIVO, nolle testim o n ian ze tici suoi contem poranci*

180

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

ne ra d n ik a , sin d ik a ln ih i p a rtijs k ih a k tiv is ta koji nisu hteli d a se m ire sa fašizm om . U to v rem e, b o rd ig ija n s k o ru k o v o d s tv o K o m u n ističk e p a rtije Ita lije nije u v iđ a lo p ra v u p riro d u fašizm a i svu o p a s n o s t ko ju je on p re d s ta v lja o . S m a tra lo je d a je to sam o je d an od o b lik a u k o jim a se isp o ljav a vlast i p rin u d a b u r ­ žoazije, je d n a od fo rm i k a p ita lis tič k e , sv ak ak o re a k c io n a r­ ne v lad av in e. O no nije bilo u b e đ e n o d a j e m oguć fašističk i d ržav n i u d ar, d a se vlast p re tv o ri u fa šistič k u i vojnu d ik ­ ta tu ru . Za B o rd ig u nije p o s to ja la n ik a k v a razlik a izm eđ u b u rž o a s k o g d e m o k ra ts k o g re ž im a i re ž im a o tv o re n e buržo a sk e d ik ta tu re koju je n ajav ljiv ao fašizam , te za to nije ni p rid a v a o p o s e b n u važ n o st e v e n tu a ln o j s k o ro j p o b e d i fašiz­ m a, u Italiji. I u toj b itn o j ta čci p ro c e n e p o litič k e situ a cije u zem lji i o rije n ta c ije , stra te g ije i ta k tik e KPI i ra d n ič k o g p o k re ta p re m a fašizm u G ram ši se nije slag a o sa B o rd ig o m . N jego­ vo m išljen je p ro is tic a lo je iz an a lize p o litič k ih , d ru š tv e n ih i e k o n o m sk ih p rilik a u zem lji i an a liz e sam e p riro d e fašiz­ m a. Bio je u b e đ e n u m o g u ć n o st » a u to n o m n o g « razvoja fa­ šistič k o g p o k re ta , a ne sam o n jeg ovog razvoja k ao n a o ru ­ žane p e sn ic e re a k c io n a rn ih k la sa - a g ra rn ih v elep o sed n ika i in d u s trijs k ih k a p ita lis ta . O n je d u b o k o o se ć a o o p a s ­ n o st od M u so lin ijev o g d ik ta to rs k o g d ržav n o g u d a ra . Zato se nije sm ela b u rž o a s k a d e m o k ra tija iz jed n ač av ati sa fašiz­ m om , jer bi fašizam u zem lji zn a č io u g u šiv an je svih d o ta ­ d ašn jih d e m o k ra ts k ih s lo b o d a i p re d s ta v lja o bi ozbiljan p o ra z ra d n ih m asa i ra d n ič k e klase. Na to je, po G ram šijevom m išljen ju, valjalo u p o z o riti ce o ra d n ič k i p o k re t, n a­ su p ro t o n o m e što je s m a tra o B o rd ig a d a ć e i s a d a šn ja o p a s ­ n o st (od fašizm a) p ro ći i d a p o litič k o -p a rla m e n ta rn e in s ti­ tu cije režim a nisu u g ro žen e . (U m e đ u v re m e n u , p o sle D ru ­ gog k o n g re sa In te rn a c io n a le , B o rd ig a je bio o d u s ta o od svog se k ta šk o g stav a p re m a k o rišć e n ju p a rla m e n ta rn ih in ­ stitu cija, o d re k a o se, k ako je re k a o Lenjin, »svakog a n a r­ h izm a i a n tip a rla m e n ta riz m a « .) Kao reag o v an je, m a h o m s p o n ta n o , na n ap a d e, nasilja i zlo čin e fa šističk ih o d re d a o rg an izo v an e su širo m zem lje

Osnivanje Komunističke partije Italije

181

grupe nao ružanih ljudi, m ahom seljaka i radnika, rešenih da se s oružjem u ruci suprotstavljaju nasrtajim a i pogro­ m im a fašističkih »skvadri«. Zvali su ih »narodnim ju rišn i­ cima«. I u stavu p rem a ovoj vrsti narodnog o tp o ra fašizmu ispoljilo se G ram šijevo neslaganje sa zvanićnom linijom B ordiginog rukovodstva. U »narodnim jurišnicim a« on je uočavao veom a važan in stru m en t o tp o ra i borbe protiv fa­ šizma. D irekcija KPI bila je protiv stvaranja takvih oruža­ nih gru p a rad n ik a i seljaka, te ni članovi i aktivisti K om u­ nističke p artije nisu sm eli d a se angažuju u osnivanju i podršci ovim o d red im a antifašističkog otpora; Partija nije treb alo da se povezuje sa tim širokim narodnim pokretom zato što on i nije bio nastao na inicijativu KPI! Iako se već ta d a G ram ši nije slagao sa sektaškim sta­ vovim a A m adea B ordige, lid era nove K om unističke partije Italije, ni u pogledu k a ra k te ra Partije niti u oceni fašizma, on ipak jo š nije izlazio na »otvoreno polje« su p ro tstav lja­ nja, zadovoljavao se d a svoje k ritičke prim edbe iznosi sam o u krugu najužih sarad n ik a i istom išljenika, m ahom onih sa kojim a se nalazio i sarađivao u redakciji »Novog poretka«. Docnije se d o sta pisalo i raspravljalo o tom e za­ što je to tako činio. I navodilo se za to m nogo razloga. Kako je već rečeno, G ram ši je uviđao da bi bilo neo p o rtu n o i štetn o u tom tre n u tk u počinjati nove diskusije i polem ike u rukov o d stvu tek stv o ren e Partije, koje članstvo ne sam o što ne bi shvatilo nego bi bilo dovedeno u još gori položaj u d an im a kada je već bilo izlagano novim , teškim iskuše­ njim a zbog fašističke ofanzive. I Partija, kao tek stvorena nova p o litička organizacija, teško da bi podnela takav nov udarac kakav bi predstavljao rascep u njenom rukovod­ stvu. Bio bi to i nov u d arac sam om radničkom pokretu i radničkoj klasi koja se u tim teškim danim a sve jače kapi­ talističk e reakcije nalazila »na kolenim a«, još neoporavljena od p reth o d n ih poraza, razočarana i zbunjena. Na to je n eo sp o rn o uticao i veliki prestiž i ugled Ama­ dea B ordige u to vrem e kao partijskog rukovodioca i orga­ n izatora velikih sposobnosti, bez čijeg značajnog d o p rin o ­ sa i ud ela KPI ne bi kao organizovana politička snaga p re d ­

182

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

sta v lja la ni o n o s to je ta d a u s p e la d a p o s ta n e p o sle ra s c e p a u L iv o rn u . G ram ši je z n a o d a c e n i taj B o rd ig in d o p rin o s i d a m u b a r u to p rv o v re m e n e o te žav a ra d n a organizovan ju P artije. Z a d o v o lja v ao se d u ž n o š ć u d ir e k to r a i u re d n ik a p a rtijs k o g d n e v n o g lista, isp o ljav aju ći u to m p o s lu sve sv o ­ je s tv a ra la č k e s p o s o b n o s ti i n asto jeći, k o lik o su m u to opšte p rilik e d o zv o ljav ale, d a »Novi p o re d a k « u čin i n o v in a m a d o s to jn im r a d n ič k e k lase, tru d e ć i se d a taj list is p u n i m i­ s iju re v o lu c io n a rn o g i k u ltu rn o g v a s p ita č a i in fo rm a to ra to rin s k o g p r o le ta rija ta . O staja o je u s e n c i k o ja je b ila u to ­ lik o d u b lja u k o lik o o n i d a lje nije isp o lja v a o ni te žn je ni že­ lje za s tic a n je p o p u la rn o s ti u o č im a š irih m asa, van on o g re la tiv n o u sk o g k ru g a s a ra d n ik a i is to m iš lje n ik a . V ideli sm o d a n ije im a o v rlin e trib u n a čije bi re ć i ra sp a ljiv a le d u ­ h o v e m a sa p o z b o ro v im a i m itin z im a n a trg o v im a i u lic a ­ m a, š to je u to v re m e b io n e o p h o d a n u slo v za s tic a n je šire p o p u la rn o s ti, p a i n e k e v rs te p u b lic ite ta . N ije im ao ni fizič­ k ih u slo v a za to, a p o re d svega b io je jo š isu v iše m lad po sh v a ta n ju o n ih koji su ra d n ič k e , ta d a jo š so cijalističk e, v o đ e za m išljali k ao lju d in e s d u g o m b ra d o m i g ro m k im g laso m . Po n ek im o c e n a m a , i d a j e h te o d a ja v n o istu p i u k ritic i stav o v a i p o litik e ta d a š n je g ru k o v o d s tv a K o m u n is­ tič k e p a rtije Ita lije, p ita n je je d a li bi ga m a se i sh v a tile u to m n jeg o v o m n a s to ja n ju d a već ta d a p o k u š a d a p ro m e n i k o n c e p c iju o P artiji, m a k o lik o nje g o v a o rije n ta c ija bila p ra v iln ija od B o rd ig in e. N jegova k a n d id a tu ra , n a p rim er, n a p a rla m e n ta rn im iz b o rim a 15. m a ja 1921. go d in e, prvim p o sle o sn iv a n ja KPI, n e ć e b iti p rih v a ć e n a je r će se to rin sk i b ira č i ra d ije o p re d e liti za dru g o g , n jim a p o zn a tijeg k a n d i­ d ata. U to v rem e d o š lo je d o p ro m e n e u stav u K o m u n ističk e in te rn a c io n a le p re m a s o c ija listim a i s o c ija ld e m o k ra tim a , d o u sv aja n ja i p ro k la m o v a n ja p o litik e » je d in stv en o g fro n ­ ta«. S tavovi koji su p rih v a ć e n i n a T re ćem k o n g re s u K o m u ­ n is tič k e in te rn a c io n a le o d rž a n o m u ju n u i ju lu 1921. g o d i­ n e u M oskvi, jo š su više o te žali i k o m p lik o v ali situ a ciju u kojoj su se nalazili italijan sk i k o m u n isti; b io je to jo š je d an p o tre s koji je n e s ta b iln a g ra đ e v in a nove ita lija n sk e ra d n ič ­ ke P artije n a toj isto rijsk o j v e tro m e tin i m o ra la da izdrži.

Osnivanje Komunističke partije Italije

183

U vrcm e kada se održavao Treći kongres In te rn a tio n a ­ le već je situacija u Evropi bila drukćija od one i/, vrem ena Drugog kongresa (juli-avgust 1920. godine) kada je Kominte rn a zahtevala od socijalističkih partija odlučan raskid sa refo rm istim a i so cijald em o k ratim a i prip re m u kom unista za p reuzim anje vlasti i uvođenje d ik tatu re p ro le tarijata u onim evro p skim zem ljam a u kojim a je revolucionarno vre­ nje bilo d ostiglo vrhunac usijanja, m eđu kojim a je bila i Italija. Sada je, kako je ocenjeno, situacija bila drukćija ne sam o u Italiji, nego i u N em aćkoj, u balkanskim zemljama, na ćelom evropskom Zapadu. R evolucionarni pokret ili je bio p re trp e o poraz ili je bio u defanzivi, p ro tivudari reak ­ cio n arn ih snaga buržoazije bili su sve organizovaniji i sve jači. Talasi protivofanzive im perijalističkih snaga zapljus­ kivali su i m ladu sovjetsku rep u b lik u intervencijom »belih« arm ija i tru p a vodećih kapitalističkih zem alja Zapadne Evrope, koje su n astojale da izoluju i da sruše prvu socija­ lističku državu u Evropi i svetu, koja je uz to bila suočena sa o g rom nim u n u tra šn jim političkim , vojnim i ek o n o m ­ skim tešk o ćam a a ne sam o in o stran im vojnim okruženjem . R ukovodstvo K om interne sada je pozivalo kom uniste da istupaju u zajedničkom , »jedinstvenom frontu« sa soci­ jalistim a i so cijald e m o k ratim a protiv snaga reakcije i im ­ perijalizm a, sa p rep o ru k o m kom unističkim p artijam a Za­ pada da teže zadobijanju većine u tom frontu koji bi tre b a ­ lo d a se su p ro tstav i protivofanzivi neprijatelja. Znači, ta k ­ tika je iz osnova prom enjena: um esto neposrednog cilja os­ vajanja vlasti sada je posredni cilj - od b ran a dem okratskih sloboda i institucija u svojoj zemlji, a to je i od b ran a i za­ štita prve zem lje socijalizm a od izolacije i kapitalističkog napada. Za K om unističku partiju Italije ovaj nagli zaokret či­ nio se isuviše oštrim , neprihvatljivim i rukovodstvo KPI ga je odbilo. To odbijanje, kako se m oglo i očekivati, izazvalo je m noge p olem ike i rasprave, sukobe i sučeljavanja koji su p o trajali n ared n ih godina u raznim prilikam a i povodim a - na sed n icam a p ro širen ih izvršnih kom iteta K om interne tokom 1921 i 1922. godine, na Drugom kongresu KPI u

184

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

m a rtu 1922. g o d in e u R im u, na Č etv rto m k o n g re su Intern a c io n a le u n o v e m b ru 1922. itd. Za P artiju , k ao s to je KPI, k o ja je tek b ila n a s ta la is tu p a n je m iz S o c ija listič k e p a rtije i razilaž en je m sa s o c ija listim a , b ila je n e p rih v a tljiv a ova n o v a ta k tik a tim više što se nije v ero v alo u n e o p h o d n o s t p o n o v n o g p rib liž a v a n ja s o c ija listim a rad i s tv a ra n ja je d in ­ stv e n o g m a so v n o g fro n ta d a bi se za u stav io i p o razio faši­ zam . T akav je, bar, bio stav ru k o v o d s tv a P artije koji, m e đ u ­ tim , nije n ailazio na o tp o r G ram šija, T oljatija, T e raćin ija ni o s ta lih » o rd in o v ista« . Pet g o d in a d o c n ije G ram ši će n a p i­ sati d a je »za ru k o v o d e ć e e le m e n te n aše P artije svaka a k ­ cija I n te rn a c io n a le u s m e re n a na to d a se p o stig n e p o n o v n o p rib liž a v a n je ovoj liniji (to je st, o stv a riv a n je je d in s tv e n o g f ro n ta sa s o c ija listim a u b o rb i p ro tiv re a k c ije - p rim . V.K.) iz g led ala k ao p re ć u tn o p o ric a n je ra s c e p a iz L ivorna, kao m a n ife s ta c ija p o k ajan ja« . Jo š ta d a, p o lo v in o m 1921. g o d in e i p o to m n a re d n ih m eseci, u v rem e p rip re m a za D rugi k o n g re s K o m u n ističk e p a rtije Italije, koji je b io zak azan za m a rt 1922. u Rim u, n ik o iz n aju žeg p a rtijs k o g ru k o v o d s tv a nije se su p ro ts ta v io te z a m a A m adea B o rd ig e za D rugi k o n g res, te zam a u koji­ m a je o d b a c iv a n a ta k tik a » jed in stv en o g fro n ta« koju je zah te v a la In te rn a c io n a la . Na sam o m D rugom k o n g resu , o d ­ rž a n o m u R im u od 20. d o 24. m a rta 1922. g o d in e velikom v eć in o m g la so v a - 31.089 za i 4.151 p ro tiv - p rih v a ć e n e su ta k o z v a n e »R im ske teze« u k o jim a se im p lic itn o p olem isalo sa ta k tik o m » jed in stv en o g fro n ta « . G ram ši je s m a tra o da se » je d in stv en i front« m ože o s tv a riti na s in d ik a ln o m p la ­ nu, a d a su p o litič k i savezi isk lju čen i. M anjinu, koja je na K o n g resu b ila p ro tiv »R im skih teza«, za stav I n te rn a c io n a ­ le, čin ili su T aška, G racia d ei, V ota i d ru g i i o n a će se u b u ­ d u ć e s m a tr a ti d esn ic o m . I o b ja šn je n je za o vakav to k D rugog k o n g re s a d ao je d o ­ cn ije sam G ram ši k ad a je pisao: »U R im u sm o p rih v a tili teze A m ad ea (B o rd ig e) je r su o n e b ile p re d s ta v lje n e kao je d n o m išljen je za Č etv rti k o n g re s (In te rn a c io n a le ) a ne k ao p ra v a c akcije. S m a tra li sm o d a n a taj n ačin o d ržav a m o P a rtiju u je d in je n u o k o n je n o g o sn o v n o g jezg ra, m islili sm o

Osnivanje Komunističke partije Italije

185

da se Amadeu m ogao učiniti ovaj ustupak s obzirom na og­ rom an d o p rin o s koji je on bio dao u organizovanju Partije: ne kajem o se zbog toga; politički bi bilo nem oguće ru k o ­ voditi Partijom bez aktivnog učešća Amadea i njegove gru­ pe u središnjem radu . . .Tada sm o se povlačili i to se m o­ ralo urad iti na način da se povlačenje obavi u redu, bez no­ vih kriza i novih pretnji rascepom u krilu našeg pokreta i da se nikad ne d o d a nov kvasac rastrojavanja onom e što je poraz sam po sebi p rouzrokovao u revolucionarnom po­ kretu.« O pasnost od novih rascep a i podvajanja gotovo da je u to vrem e postala kod G ram šija neka vrsta opsednutosti što se ispoljavalo u sp rem n o sti da se sve što je moguće i učini da bi se izbegla nova razjedinjavanja. Im ao je u vidu ne sam o in terese Partije kao političke snage, nego i želju da se članstvo p oštedi novih p o tre sa i šokova kada je i tako već bilo izloženo gotovo fizičkom istrebljenju u m eri u ko­ joj je fašizam već te, 1922. godine, (uveliko se p rip re m a ok­ to b arsk i »m arš na Rim«!) ru šio poslednje p rep rek e ka os­ vajanju vlasti posle čega ništa više neće stajati na putu nje­ govom najkrvavijem o b ra č u n u sa radničkim i kom unistič­ kim p o k reto m , sa radničkom klasom , njenim organizacija­ ma i u stanovam a. Tu situ aciju u m ladoj, n esrećn oj Partiji opisao je Toljati u svom rad u »Italijanska ko m u n ističk a partija« u kojem, osvrćući se na te tragične godine poraza i nada, piše: »K ritička p ro cen a ne tre b a da nam zam agli sve ono novo i pozitivno što je K om unistička p artija predstavljala jo š od tre n u tk a njenog stvaranja, kako u radničkom p o k re­ tu, tak o i na političkoj sceni zem lje uopšte. . . .P edeset i osam hiljada iz Livorna (m isli se na one koji su na S edam naestom kongresu u Livornu istupili iz S ocijalističke p artije i form irali K om unističku partiju Ita­ lije - prim . V.K.) bili su uistinu, u svojoj ukupnosti, najbo­ lji, najm lađi, najsm eliji, najinteligentniji i najborbeniji deo S ocijalističke partije. Bili su u velikoj većini radnici. Ako su bili intelektualci, bili su najčešće raskinuli sa buržoaskom klasom . Im ali su n e p o sred n o i najsvežije iskustvo iz

186

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i dclo

v elik ih p re th o d n ih b o rb i koje u n jim a nisu bile ostav ile u m o r n eg o e v rs tu n a m e ru d a n asta v e d a se b o re u bilo k a k ­ vim u slo v im a. Za h iljad e, a m ožda i za d e s e tin e h iljad a njih, p r is tu p a n je re v o lu e io n a rn o m p o k re tu ra d n ič k e klase zn a­ čilo je p r is tu p a n je svim svojim b ičem . To je, d ak le, bio n e ise rp n i ra s a d n ik b u d u ć ih » p ro fe sio n a ln ih re v o lu cio n ara«, ru k o v o d e ć ih k a d ro v a koji n ik a d a ne bi p o su stali, ćije su o so b in e , i m o ra ln e , b ile h iljad u p u ta bolje od o s o b in a u o b ič ajen o g , k o ru m p ira n o g , zaparlož.enog g ra đ a n s k o g p o ­ litič k o g k a d ra . To je za ista bio najbolji d e o ita lija n sk e ra d ­ n ič k e klase, d e o koji su sam e is to rijs k e o k o ln o s ti bile pods tak le d a ra s k in e sa s ta ro m p o litič k o m o rg an izacijo m i da se fo rm ira k ao p a rtija , i u to m e je bio n ajd u b lji izvor n je­ gove snage, g a ra n lija njegove sp o so b n o s ti za o tp o r i b u ­ d u ć n o s t P artije koju je bio stvorio.« » U prkos se k ta šk o j o rije n ta c iji d ire k c ije (ru k o v o d stv a KPI - p rim . V.K.) - n asta v lja T oljati - ova n e p o s re d n a p o ­ v ez an o st sa ra d n ič k o m k la so m i sa n a ro d o m ne sam o što je sp a s la P artiju u tim n je n im p rv im g o d in a m a, nego ju je u o čim a m ilio n a ra d n ih ljudi ista k la kao b o rb e n u a v a n g a r­ du. U s in d ik a tim a gde se b roj č la n o v a sve više sm an jiv ao i o rg an izacija m a lo -p o m a lo sv o d ila na sloj n ajsvesnijih, k o ­ m u n isti su uspeli, u p rk o s p ro g a n ja n jim a i filofašizm u re ­ fo rm istič k ih glavešina, d a od rže pa čak i d a p ro š ire svoje po zicije . . . S to se tiče sam e p o litič k e b o rb e, o n o što je ta d a b ilo važno i što je o d lu č iv alo , bila je s p o so b n o s t p ru žan ja o tp o ra , na bilo koji način, fašističk im n ap a d im a, i u tom e se k o m u n istič k i ak tiv isti n ijed n o g tre n u tk a nisu p o k o le b a ­ li. G de se v o d ila b itk a p ro tiv c rn ih košulja, gde se m anifesto v alo pa i po ce n u života, ili se vodio štrajk u znak p ro te s ­ ta p ro tiv fašističk o g k rim in a la , tu su uvek bili k o m u n isti, i uvek su bili u prv im red o v im a, d aju ći svim a p rim e r h ra b ­ ro sti, o d ric a n ja , d u h a ž rtv o v an ja do p o slednjeg. P očinjala je g o lg o ta n aših slav n ih p alih b o raca , naših m u č en ik a, od F iren c e d o La S pecije, od T o sk an e do E m ilije, u T orinu, u M ilanu. G radovi i p o lja Italije p o čin jali su d a se zalivaju k r­ vlju ra d n ih ljudi koji su ginući visoko isp red svih držali uz­ d ig n u tu zastavu nove P artije o sn o v an e u L ivornu, p o tv rđ i­ vali su v eru u id e ale ove P artije i svojim telom podizali b ra ­

Osnivanje Komunističke partije Italije

187

nu n ap red o vanju onih a n tid em o k ratsk ih i životinjskih sna­ ga kojim a su u tom tre n u tk u ukazivali poverenje svi p red ­ stavnici buržoazije - ekonom ski, politički, k u lturni - goto­ vo bez izuzetka. T rudili su se da predstave kom uniste kao rasp am ećen e, čak kao saveznike fašizma. N arodne mase su videle činjenice, rasuđivale su, orijentisale su se. Povoljan sud o novoj p artiji počinjao je d a p u šta korene u svesti ra d ­ nih ljudi.«1 Bez poim anja tog stanja u kojem se nalazila Italijanska k o m u n istička p a rtija ro đ en a pod nesrećnom zvezdom rascepa u rad n ičk o m p o k re tu i njegovoj do tada jedinoj Par­ tiji, ne bi ni bilo m oguće shvatiti po stu p k e i stavove Antonija G ram šija i njegovih p rista lic a iz to rin sk e partijske o r­ ganizacije, nek ad ašn jih i sadašnjih »ordinovista«. U životu trid esetjed n o g o d išn jeg rev o lu cio n ara sa Sa­ rdinije ta d a je došlo do značajne p ro m e n e - na Drugom kon g resu KPI u Rim u u m a rtu 1922. godine o d ređ en je da pred stav lja K om unističku p artiju u Izvršnom kom itetu K o m in tern e u M oskvi. »I u pravo se ta odluka, otvarajući G ram šiju novo polje poznanstava i iskustava, pokazala od­ lučujućom za stvaranje nove rukovodeće grupe.«2 K renuo je na put krajem maja, zajedno sa B ordigom i G raciadeijem .

1 Palmiro Togliatti: »Parlito comunista italiano«, (»Italijanska komunis­ tička partija«), Editori riuniti, Rim, 1961. 2 Giorgo Amondola: »Storia dol Parlito comunista italiano«.

Š e s t a

g l a v a

BORAVAK U MOSKVI 1922-1923. Dolazak Antonija Gramšija u Moskvu i tečenje u jednom moskovskom sanatorijumu - Poznanstvo sa Julijom Suht - Iz Italije stižu zabrinjavajuće vesti: fašizam preuzima vlast šireći teror i nasilje - Zahtev Kominterne za stvaranje jedinstvenog fronta demokratskih snaga u Italiji i otpor generalnog sekretara KP Italije AmadeaBordige - Potvrđuju se Gramšijeva predviđanja o karakteru i namerama fašizma - Pismo Toljatiju o novom rukovodećem jezgru Komunističke partije Italije - Hapšenje rukovodilaca KPI koja, iako nije zabranjena, gotovo prelazi u ilegalnost - Antonio Gramši dolazi u Beč da bi bio bliže Italiji i bolje pomogao drugovima - U novom pismu Toljatiju Gramši izlaže svoju koncepciju Komunističke partije - Na parlamentarnim izborima u aprilu 1924. godine Antonio Gramši je izabran z a poslanika - Zaštićen poslaničkim imunitetom, može da se vrati u Italiju da bi preuzeo rukovođenje Partijom.

Kada je u maju 1922. godine Antonio Gramši kretao na daleki p u t u M oskvu, u koju će p rek o letonske granice stići tek 23. ju n a, ostavljao je za sobom je d an aest godina života u Torinu u koji se više nikada neće vratiti na duži boravak i rad. G odine koje je proveo u velikom industrijskom gradu Pijem onta svakako su bile od velikog uticaja na form iranje njegove ličnosti. Došao je u taj grad iz duboke provincije, sa zaostale i uboge Sardinije za čije je oslobođenje hteo da se bori »bacajući sve kontinentalce, bez razlike, u m ore«, fru striran m nogim nedaćam a tužnog detinjstva i fizičke deform isanosti, nije poznavao nikoga i dosta dugo je živeo sam, sa studentskom stipendijom od koje je više bio gladan negoli sit. Ipak je u tom gradu brzo izrastao u jednog od najinteligentnijih i najtrezvenijih vođa torinskog p ro letarijata sa kojim je prošao kroz m noge klasne bitke. U Torinu je izrastao u revolucionara široke kulture, originalnih ideja i zamisli, u m arksističkog m islioca koji je, za razliku od m nogih drugih, znao i hteo da prim enjuje principe n aučnog socijalizm a na k onkretne prilike i odnose u Italiji i koji nije hteo da m ehanički kopira tuđa iskustva i nekritički ih p ren o si u italijansku društvenu i političku stvarnost. Iako je bio m lad revolucionar, ipak je već im ao veliko političko iskustvo, veće nego što su to njegove godine pokazivale, pa je i bio u stanju da sa nekolicinom svojih vršnjaka i istom išljenika u velikoj meri ustalasa zaparložene vode S ocijalističke partije u Torinu. Kalio se u radničkom p o k retu upravo tu u T orinu gde su d ram atičn e posledice rata i posleratnog rasula i defetizm a bile dostigle najvišu tačku usijanja, gde je taj pokret

192

Van ja Kraljević: Antonio G ram ši-Ž ivot i delo

d o tic a o sv etle v rh o v e p o b e d e i triju m fa i o d m a h p o to m o s e tio svu g o rč in u p o ra z a i k a p ita lis tič k o g rev an ša. N a p u stio je p o sle to lik o g o d in a svoju s tu d e n ts k u sobu kod u d o v ic e B e ra n a T rgu K a rlin a i o n e te sk o b n e p ro s to ­ rije redakcije lista »O rdine nuovo« u Ulici A rčiveskovado u k o jim a je n a d š ta m p a rs k im o tisc im a i ru k o p is im a d o č e k i­ vao z o ru sv ak o g a d a n a . K re n u o je u s u s re t živ o tu koji će biti d v o s tr u k o iz m en jen - u k o n ta k tu i ra d u sa v o đ am a m e ­ đ u n a r o d n o g ra d n ič k o g i k o m u n istič k o g p o k re ta , u sam om c e n tr u to g p o k re ta , u m e tro p o li m lad e i p rv e u sv etu d rž a ­ ve ra d n ik a i s e lja k a u kojoj su se čin ili već o s tv a re n im id e a ­ li za k o je se on, za je d n o sa to rin sk im i ce lim italijan sk im p ro le ta rija to m , te k b o rio , i u s u s re tu sa d ev o jk o m k a d a će prvi p u t o setiti pravu, ljudsku, m ladalačku ljubav i njegov b u d u ć i živ o t b a r za n e k o v re m e p re s ta ti d a b u d e sam o » stu d e n a ravnica« k ak a v je d o ta d a, p o njegovim rečim a, bio. A lije b o ra v a k u M oskvi n e s re ć n o p o č in ja o . D o p u to v ao je u te šk o m z d ra v s tv e n o m stan ju , fizički i n e rv n o iscrp ljen . K ao d a n ije m o g ao a d a sa so b o m ne p o n e s e sve te re te i n a ­ p o re , n a p e to s ti i ra z o č a ra n ja svih p re th o d n ih g o d in a p r o ­ v e d e n ih na o š tric i m n o g ih p o litič k ih s u k o b a ,b ita k a i p o le ­ m ik a, bez ijed n o g d a n a o d m o ra , p re d a h a i o p u š ta n ja . Jav­ ljali su se svojim p o s le d ic a m a i on i d a le k i d a n i d e č a č k e n e u h ra n je n o s ti i gla d o v an ja. U brzo p o d o la sk u u M oskvu u č e stv o v a o je u ra d u D ru ­ ge k o n fe re n c ije p ro š ire n o g Izv ršn o g k o m ite ta K o m u n istič ­ ke in te rn a c io n a le i p o s ta o č la n Izv ršn o g k o m ite ta kao p r e d s ta v n ik K o m u n is tič k e p a rtije Italije. M eđutim , stanje u k o je m se n alazio nije m u do zv o ljav alo d a rad i. Na in sis­ tira n je ta d a š n je g p re d s e d n ik a K o m in te rn e Z inovjeva p r i­ h v atio je p re d lo g d a n e k o v rem e p ro v e d e n a o d m o ru i leče n ju , je r m u je p o re d o s ta lo g p re tila i p a ra liz a nogu. Sm ešte n je u s a n a to riju m » S re b rn a šum a« n e d a le k o od M oskve u k o m e će o s ta ti g o to v o d o k ra ja 1922. godine. Im ao je g r­ če v ito trz a n je m išića na licu, d rh ta v ic e s grčevim a, n erv n e n ap a d e. K ao i ra n ije k ad a je sa n je m u svo jstv en im h u m o ­ ro m p rih v a ta o i o p isiv a o n ek e od svojih m u k a i nevolja iz

Boravak u Moskvi

193

đačkih i stu d en tsk ih dana, tako će se i docnije na isti iro­ ničan način sećati tih prvih d an a u sanatorijum u m eđu po­ tpuno nepoznatim ljudim a sa kojim a nije m ogao ni da raz­ govara je r nije znao njihov jezik, a ni oni njegov. Trudili su se da mu p om ognu a nisu znali kako, a m ožda su se, veli Gramši, plašili d a m u se u tre n u tk u nekih od onih nervnih napada ne pom rači svest pa on izbode nekog od njih no­ žem, po što su bili čuli da je - Sardinac! Ipak je m eđu bolesnicim a u san ato riju m u našao nekog sa kim je m ogao da razgovara na italijanskom jeziku. Bila je to je d n a od bolesnica koje je m orala stalno da leži je r sam a bez tu đ e pom oći nije m ogla da hoda. Zvala se Evgenija Suht. Sa ro d iteljim a i sestram a dugo je boravila u Ita­ liji i tako je znala italijanski jezik. Ispričala je novom poznaniku neobičan život svoje p o ­ rodice. Njen otac Apolo Suht bio je skandinavskog p o rek ­ la. Kao pro tivnik ca rističk o g režim a u Rusiji bio je proteran u Sibir gde se Evgenija rodila. Posle su se preselili u F rancusku i Svajcarsku, a potom više godina živeli u Italiji. Imala je još četiri sestre i brata. Deo njene porodice sada je ponovo živeo u Rusiji, u Ivanovu V oznesensku, nedaleko od Moskve, dok je je d n a od sestara, Tatjana, bila ostala u Rimu. Polovinom jula došla je Evgeniji S uht u posetu njena m lađa sestra Julija, koja je tad a im ala dvadeset i šest godi­ na. D iplom irala je na m uzičkoj akadem iji u Rim u i sada je predavala violinu u m uzičkoj školi u Ivanovu V oznesensku i povrem eno dolazila da poseti b olesnu sestru. I ona je zna­ la italijanski, pa je G ram ši m ogao i sa njom da razgovara. Taj su sre t sa Julijom Suht nije ga ostavio ravnoduš­ nim. Poželeo je da je ponovo vidi. Pisao joj je da ponovo dođe. Kada je dolazila u p o setu sestri njih dvoje su bili za­ jed n o i razgovarali. M nogo godina kasnije u svojim pism i­ ma p o d sećao se na te d ane kada je prvi put video Juliju, kada g a je zapanjila i zbunila njena lepota i on, posle prvih su sreta i razgovora, osetio da se sim patija p rem a toj devojci p retv ara u ljubav za koju do tada nije znao niti im ao p ri­ like da zna, kada se uplašio je r nikada do tada »nije bio u prilici da jednoj devojci kaže ono što je osećao«. Plašio se 13 Antonio GramSi - Život i dclo

194

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

r a z o č a ra n ja je r ga je » m u čila sv est o n jegovom fizičkom stan ju « . P rise ć a o se d e č a č k ih d a n a k a d a je bio u b e đ e n da je » a p s o lu tn o n em o g u će, d a je to g o to v o fataln o , d a njega n e k o m o že d a voli«. Sve d o ta d a, d o njegove trid e s e t i p rve g o d in e , š to se ta k v ih o se ć a n ja i p rilik a tiče, k ak o je sam r e ­ kao: »Moj život je uvek b io s tu d e n a rav n ica, šik ara . K ako sam jo j m o g a o reći d a je volim ?« N ije se ra z o č a ra o , d e v o jk a ga je zavolela. To je b ila ve­ lika, s u d b in s k a p ro m e n a u živ o tu m lad o g re v o lu c io n a ra koji se d o ta d a ta k v im o s e ć a n jim a n ik a d a nije p re p u š ta o . To g a j e s a d a p o d s tic a lo n a ra z m išlja n je i n av o d ilo d a sam seb i p o s ta v lja p itan je : d a li je d a n čovek, d a li je d a n re v o lu ­ c io n a r m ože d a se veže uz m a se a k o p re toga n ik o g a nije vo leo , ča k ni svoje najbliže, d a li je m o g u ć e v o leti za jed n ic u a k o č o v e k nije d o b o k o v oleo p o je d in a lju d sk a bića. Z aklju­ čiv ao je d a se čo v ek ne m ože »iscepkati«, b av iti se sam o je d n o m a k tiv n o šć u : »život je je d in s tv e n i sv ak a ak tiv n o st se p o ja č a v a u d ru g o j; lju b av snaži c e o ž i v o t... stv a ra ra v ­ n o te žu , veći in te n z ite t u d ru g im s tra s tim a i o sećanjim a«. S a d a su sve če šć e bili za jed n o , i u s a n a to riju m u i o n d a k a d a je G ram ši p o č e o d a izlazi, ia k o m u se z d ra v stv e n o s ta ­ nje n ije m n o g o p o b o ljša v alo , a o b av e ze koje je im ao kao p re d s ta v n ik svoje P artije p ri K o m in te rn i n isu se m o g le o d ­ lag ati. Je d n o m je b io p ozvan u Iv an o v o V ozn esen sk d a ta ­ m o šn jim te k s tiln im ra d n ic im a g o v o ri o d o g a đ a jim a u Ita ­ liji i u sv etu , š to je ra d o p rih v a tio . G o v o rio je o k o č e trd e s e t i p e t m in u ta a Ju lija je p re v o d ila sa italijan sk o g . P rip re m a o se i za Č etv rti k o n g re s In te rn a c io n a le za k a­ zan za n o v e m b a r i d e c e m b a r 1922. u M oskvi, n a kojem je tr e b a lo d a se ra s p ra v lja i » italijan sk o pitan je« . Iz Italije su, m e đ u tim , stizali sve n e p o v o ljn iji izveštaji i vesti koje su sve više za b rin jav a le. F ašizam je p ra k tič n o d o š a o n a vlast! Muso lin ijev p o k re t, koji se n a k o n g re s u u R im u u n o v e m b ru 1921. g o d in e b io p re tv o rio u n a c io n a ln u fašističk u p artiju , b io je d o te m e re n a b u ja o d a je »duče« m ogao d a izda n a­ re đ e n je sv o jim »crnim k o šuljam a« d a »nezadrživo« k re n u n a R im . Izv eden je ta k o »istorijski« »m arš na Rim« 28. o k ­ to b r a 1922. g o d in e , od k a d a je u novijoj isto riji Ita lije po-

Boravak u Moskvi

195

čco da se raču n a nastanak »fašističke ere«. U stvari, kao što se zna, nikakvog m arša nije ni bilo nego su po M usolinijevom n aređ enju gom ile fašista u crnim košuljam a iz Napu­ lja i d rugih gradova vozovim a i kam ionim a krenule ka prestonici da je »zauzmu na juriš«. Dok su se »skvadristi« (tako su se docnije nazivali učesnici ovog »istorijskog« po­ hoda) približavali Rimu, zapravo je već sve bilo gotovo. Kralj i vlada bili su kap itu lirali pred fašizmom. Vitorio Em anuele III bio je odbio da potpiše n ared b u o proglaše­ nju opsadnog stan ja i o d b ran i p resto n ice što bi značilo da bi se vojska oružjem su p ro tstav ila naoružanoj fašističkoj rulji. U tom slučaju bi »marš« verovatno p ro te k ao u krvi do kolena. Ovako, dok su se gom ile fašista m uvale po Rimu ne znajući šta dalje da p reduzm u pošto im se niko na putu nije suprotstavljao, M usolini je na poziv iz dvora, iz M ilana vo­ zom triju m falno k retao u Rim kao m a n d ato r za sastav nove italijanske vlade. P ostepeno se otv a rao pu t ka p otpunoj fašizaciji zemlje što će novi režim o stv ariti u n ared n e četiri godine. Za sada, fašizam još nije bio čv rsto »zaseo« za vlast, još će neko vreme p o stojati izvesne tekovine i institucije buržoaske dem okratije, ali su već fašistim a bile o d rešen e ruke da rade šta hoće dobivši za to legalno pokriće. Jer, njihov je vođa sada bio p red sed n ik m in istarsk o g saveta koji je po svim pravilim a p arla m e n ta rn e p ro ced u re iz ru k u italijanskog suverena p rim io m a n d at za sastav nove vlade. Pre svega bio je jo š šire o tv o re n pu t za nove talase nasilja i pogrom a koji su sad a zahvatali ćelu zemlju; u prvo vrem e bili su og­ ran ičen i sam o na pojedine delove Italije. Glavni ciljevi fa­ šističkih n ap a d a i »kaznenih ekspedicija« i sada, kao i do tada, bile su i ostale zgrade i sedišta rad n ičk ih organizacija - rad n ičk e ko m o re i rad n ičk i dom ovi, dom ovi k ulture i tzv. n aro d n e kuće, n aro d n i k u ltu rn i dom ovi, redakcije socija­ lističkih i komunističkih listova (i redakcija lista »Ordine nuovo« u Torinu je napadnuta i zapaljena pošto je prethod­ no policija bila u h ap sila naoružane radnike koji su je ču ­ vali). Članovi levih političk ih partija, a pogotovo istaknutiji aktivisti i p artijsk i rukovodioci više nisu bili sigurni za svo13*

196

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

ju s lo b o d u , p a ni za s o p stv e n i život. Ko nije bio u h a p še n , m o g a o je d a b u d e is p re b ija n , čak i u b ije n p o sle div ljačk o g m u č en ja. P o se b n o je bio s is te m a ts k i i n e m ilo s rd a n o b r a ­ č u n » crn ih k ošulja« sa p o z n a tim a k tiv is tim a i v o đ am a r a d ­ n ič k o g i sin d ik a ln o g p o k re ta , p re svega u T o rin u gde je taj p o k r e t b io i n ajjači što fa š is tim a n ik a d a nije iz m ic alo iz vida. P o čin jao je p rav i lov n a ljude. P o k u ša v ali su d a p r o ­ n a đ u , u h a p s e ili u b iju o n e s in d ik a ln e i p a rtijs k e ak tiv iste koji su se najviše bili ista k li u d o ta d a š n jim š tra jk o v im a i p o b u n a m a , k ao in ic ija to ri i o rg a n iz a to ri tih re v o lu c io n a r­ n ih ak c ija k o jim a su bili g o to v o u z d rm a n i sam i te m elji b u ržo a sk o g s is te m a i v la sti u » crv en o m T o rin u « . B io je d o ša o čas d a se n a p la ti d u g za sav o n aj s tra h koji su k a p ita lis ti p r e tr p e li to k o m b u rn ih p o s le ra tn ih g o d in a . Na u d a ru su b ili i G ram šijev i » o rd in o v isti« ; tra žili su i njega, ali se on ta d a n alazio u M oskvi. U sam o m T o rin u , a ta k o je b ilo i u d ru g im g rad o v im a, n o ć u su p o č in ja le k rv av e fa š is tič k e o rg ije - izvlačili su lju ­ d e iz ku ća, o n e koje su u sp ev ali d a u h v a te , zatim palili ra d ­ n ič k e d o m o v e i p ro s to rije n jih o v im org an izacija, a u ju tro su lešev i žrta v a n alažen i na sam im g ra d s k im u lic a m a ili na p u s tim m e stim a izvan g ra d s k o g n aselja. V lasti su posle to g a fo rm a ln o v ršile u v iđ a je i v o d ile istra g u , ali, iako se u vek zn a lo ko je p re d v o d io fa šistič k e zlik o v ce i ko je u » k azn en im e k sp ed icijam a« u če stv o v ao , k rivci su o stajali n e p o z n a ti i n ek a žn jen i. Nije ni b ilo n ik a k v e stv a rn e m o g u ć ­ n o s ti d a ih ik o p oziva n a o d g o v o rn o s t i k ažnjava k a d a je v r­ h o v n i v o đ a tih ileg aln ih z lo č in a č k ih b a n d i bio legalni pred se d n ik vlade. P o sle » m a rša n a Rim « i d o la sk a M u so lin ija n a vlast. K o m u n is tič k a p a rtija Ita lije g o to v o je p re š la u ileg aln o st. Ia k o nije u to v re m e jo š b ila z a b ra n je n a , k ao ni d ru g e p o ­ litič k e s tra n k e , ip a k se više nije m o g lo g o v o riti o nje n o m n o rm a ln o m , le g aln o m ra d u . N jeni član o v i, p o g o to v u a k ti­ visti, s ta ln o su bili u g ro žen i - nalozi za h a p š e n ja visili su im k ao m ač n ad glavom . V ideće se u s k o ro d a ni v eć in a ru k o ­ v o d ilaca, č la n o v a izvršnog ru k o v o d stv a , n eć e m oći d a izb eg n e h ap šen je.

Boravak u Moskvi

197

Pri takvoj situaciji u Italiji počinjao je u Moskvi 5. no­ vembra 1922. godine Četvrti kongres Treće internacionale na kojem je učestvovao i A ntonio G ramši, zajedno sa d ele­ gacijom KPI. Jed n a od tem a K ongresa bila je kakav stav rad n ičk e partije i sve d em o k ratsk e snage u Italiji treba da zauzm u p rem a fašizm u koji je p rak tičn o već bio došao na vlast, iako je još nije sasvim Čvrsto držao u rukam a. Još su u vladi bili i p redstavnici drugih političkih stranaka, dok i o samoj p riro d i fašizm a još nisu bili raščišćeni svi pojm o­ vi. Stav ru kovodstva K om interne bio je da sve d em o k rat­ ske snage u Italiji tre b a da stvaraju jedinstven front za o t­ p o r fašizmu, što pogotovu tre b a da važi za radničke partije. Staviše, sugerisalo se ponovno ujedinjavanje kom unista i socijalista-maksimalista. No, u m eđuvrem enu su Đačinto M enoti S erati i ostali rukovodioci m aksim alističkog krila S ocijalističke p artije Italije najzad pristali da raskinu sa re ­ form istim a, pa su ih na D evetnaestom kongresu SPI održa­ nom u Rim u od 1. do 4. o k to b ra isključili iz Partije i pon o ­ vili svoju p riv rž en o st p rin c ip im a K om unističke in te rn a ­ cionale. Ta č injenica i p o b ed a fašizm a u Italiji apsolutno su isticale p o tre b u ponovnog spajanja dveju radničkih p a rti­ ja, kako je tvrdio i sam p red sed n ik K om interne Zinovjev. P riprem e za fuziju tre b a lo je početi odm ah posle Č etvrtog kongresa. Ali, kako bi se to ponovno ujedinjavanje sa socijalisti­ m a moglo o bjasniti članstvu i tražiti od njega da ga posluš­ no prihvati? Zašto je o n d a bio p o tre b an rascep u Livornu? Postavljajući ta i slična pitanja i iznoseći svoje argum ente p rotiv spajanja dveju partija, A m adeo B ordiga je na K on­ gresu o d lu čno i tvrdoglavo odbacivao zahteve i sugestije K om interne. Po njegovoj oceni, sa kojom se tada slagao i T eračini i d rugi iz užeg rukovodstva KPI, dolazak Musolinija na vlast je bila sam o p ro m e n a vlade, zam enjivanje je d ­ ne vladajuće g a rn itu re drugom , sm ena m ožda izvršena na »bučniji način«. No, sve je to bila u n u tra šn ja stvar vladaju­ će b u ržo aske klase i ro ta cija političkih grupa koje se suš­ tinski nisu m e đ u so b n o razlikovale. Bordigin stav na Kon­ gresu bio je na liniji na kojoj je rukovodstvo K om unističke

198

Van ja Kraljević: Anionio Gramši - Život i delo

p a rtije Ita lije o s ta lo i p o s le o d lu k e S e ra tija i m a k sim a lis ta d a isk lju č e re fo rm is te iz SPI. O no ne s a m o d a nije p o z d ra ­ vilo tu č in je n ic u k a o u s p e h levih, re v o lu c io n a rn ih sn ag a u SPI, n eg o nije n iš ta p re d u z e lo d a se s a d a u novoj s itu a ciji u s p o sta v e novi, d ru k č iji o d n o s i s a ra d n je m e đ u d v e m a r a d ­ n ič k im p a rtija m a , sa e v e n tu a ln o m p e rs p e k tiv o m njih o v o g sp aja n ja. Za ru k o v o d s tv o KPI isk lju č e n je re fo rm is ta b ilo je s a m o S e ra tije v ta k tič k i p o te z p o v u č e n iz o p o rtu n iz m a d a se P a rtija n e bi o d v o jila od m a sa . N išta se za to sa m a k sim alistim a nije m o g lo u ra d iti - ni z a je d n ič k i fro n t, ni p o n o v n o sp a ja n je . O ni, p ak , koji su sta ja li n a e k s tre m n im s e k ta šk im p o z ic ija m a u KPI trp a li su u isti k o š i fa šiste i so c ija ld e ­ m o k r a te i sve p re d s ta v n ik e g ra đ a n s k ih p o litič k ih snaga. T a k o je in ic ija tiv a za s p a ja n je k o m u n is ta i so c ija lista im a la m a lo iz g led a d a u sp e, u to lik o p re š to je i u sam oj S o­ c ija lis tič k o j p a rtiji s a d a b io sn a ž a n o tp o r u je d in je n ju . P ole­ m ik a, k o ja je v o đ e n a u to m re la tiv n o k ra tk o m v re m e n u od liv o rn sk o g ra s c e p a , b ila je ž e sto k a i n e m ilo s rd n a , bili su is­ k o p a n i isu v iše d u b o k i jazo v i k o je bi b ilo v rlo te šk o u k r a t­ k o m v re m e n s k o m ra z m a k u p re m o s titi. B o rd ig a i njegovi is to m iš lje n ic i n is u p rih v a ta li ni stav I n te r n a c io n a le d a s a d a u p rv o m p la n u tr e b a d a b u d e b o rb a za o d b r a n u d e m o k ra ts k ih s lo b o d a i in stitu c ija , a n e više, ili b a r n e u o v o m tre n u tk u , p ro le te rs k a re v o lu c ija . Ne u v iđ a ­ ju ć i svu o z b iljn o st o p a s n o s ti od fašiz m a n is u ni sh v ata li ni p rih v a ta li p o tre b u saveza sa o s ta lim d e m o k ra ts k im sn a g a ­ m a u zem lji, a jo š m a n je p o n o v n o u je d in ja v a n je sa so cija­ listim a . Ako nije u s p e v a o d a se o d u p re p ritis k u K o m in te rn e d a se p rih v a ti stav o je d in s tv u ra d n ič k ih p a rtija i sp a ja n ju SPI i KPI, B o rd ig a je b a r p o k u š a v a o d a ć e lu s tv a r odloži, ali bez u s p e h a . O stao je u m a n jin i, je r je d e le g a c ija K o m u n ističk e p a rtije m o ra la d a p rih v a ti stav o sp aja n ju , p a je fo rm ira n a k o m isija od p re d s ta v n ik a d v eju p a rtija kojoj je p o v e re n za­ d a ta k d a p r ip re m i u je d in je n je. K o m u n is te su p re d sta v lja li G ram ši (koji je z a m e n io Đ o rd ig u p o š to je o n o d b io d a uđe u k o m isiju ), S k o č im a ro i T aška, a s o c ija liste S erati, T o n eti i M afi. Z bog o tp o r a i u je d n o j i u d ru g o j p a rtiji, zbog stic aja m n o g ih d ru g ih o k o ln o s ti, od sp aja n ja, m e đ u tim , n e ć e biti

Boravak u Moskvi

199

ništa - svaka p artija će nastaviti svojim putem u uslovim a sve jače i sve bezobzirnije fašističke d iktature. Da li je činjenica što je A ntonio Gram ši pristao da uđe u kom isiju za p rip re m u ujedinjenja KPI i SPI značila i da je p rih v atao stav Izvršnog kom iteta K om interne o odnosi­ ma izm eđu dveju radničkih partija, da se saglašavao sa nje­ nom strategijom i taktikom u borbi protiv fašizma? Sa tim e se on svakako saglašavao, inače ne bi p ristao da uđe u kom isiju. Njegova saglasnost proisticala je iz analize p ri­ rode i k ara k te ra fašizma, koja se razlikovala od Bordigine, pro isticala je iz analize p rilik a u Italiji i stanja u kojem se nalazila K o m unistička p artija u to vrem e. Za G ram šija fašizam nije bio p ro sta sm ena na korm ilu vlasti, sm ena je d n e buržoaske grupe drugom pri čem u bi, znači, ostale d o ta d ašn je institucije buržoaskog sistem a. Fa­ šizam je gušio i te institucije i d otadašnje d em okratske slo­ bode - b u ržo ask a d ik ta tu ra je ukidala buržoasku dem okratiju. O stvarivalo se ono što je on predviđao još u aprilu 1920. godine, kada je govorio d a je »sadašnja faza klasne b o rb e u Italiji (faza grandioznog štrajk a u T orinu i Pijemontu u aprilu 1920. - prim. V.K.) faza koja prethodi: ili os­ vajanju p o litičke vlasti od stran e revolucionarnog p ro le ta ­ rijata. .. ili strašnoj reakciji od stran e vlasničke klase i vla­ daj uče kaste«. O stvarivalo se ovo drugo i pri tom vladajuće buržoaske snage zaista nisu zanem arivale nijedno sredstvo da bi p o d jarm ile industrijski i seoski p ro letarijat, razbile njegove političke, sindikalne i zadružne organizacije i upregle ga »u m ehanizam buržoaske države«. U takvoj situaciji, po njegovoj oceni, m esto K om unis­ tičke p artije Italije nije bilo izvan K om unističke internacionale, jo š m anje je razlog svog postojanja KPI mogla da im a u su p ro tstav ljan ju K om interni, čem u je u suštini težio B ordiga. Sa K om internom se nije ni treb alo ni moglo ras­ k idati i P artija je im ala svoje m esto, svoj sm isao, svoju p o ­ vezanost sa p ro le tarijato m sam o ako ostane sekcija Internacionale. K ako navodi isto ričar Paolo Spriano, Gram ši je više p u ta isticao da je u Livornu ped eset hiljada socijalis­ tičk ih ak tiv ista pošlo sa kom unističkom frakcijom i, ako polovina od njih p ruža o tp o r progonim a, nastavlja d a se

200

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

b o ri, d a se n ad a , d a se o rg an izu je, to je sam o zato, ili, bolje reći, p re sv ega za to što je K o m u n is tič k a p a rtija Ita lije sa­ stav n i d eo , o d re d m e đ u n a ro d n o g fro n ta koji p re d v o d i zem lja re v o lu c ije i L e n jin o v a p a rtija . B io je u b e đ e n u to ia k o se b rzo u v e rio n a koji je n ač in ru k o v o d s tv o K o m in te rn e o s tv a riv a lo svoj u ticaj n ad p artija m a -č la n ic a m a In te rn a c io n a le , k ak av je b io taj o d n o s p r e ­ m a p a rtija m a i k ak v a je k lim a v la d a la u Izv ršn o m k o m ite tu i o k o n je g a u M oskvi. I sam je više p u ta d o š a o u su k o b sa p r e d s e d n ik o m K o m in te rn e Z inovjevim . J e d n o m p rilik o m je n a so p stv e n o m p rim e ru v id e o m e to d e koji su p rim en jiv an i p r e m a p a rtijs k im fu n k c io n e rim a koji n isu o d m a h i u sv em u p rih v a ta li d ire k tiv e k o m in te rn e . N aim e, M aćaš Rakoši, koji je ta d a b io fu n k c io n e r K o m in te rn e , p re n e o m u je p re d lo g r u k o v o d s tv a K o m in te rn e d a on p o s ta n e s e k re ta r K o m u n is tič k e p a rtije Ita lije p o š to će, re č e n o m u je , B ordiga b iti isk lju č e n iz In te rn a c io n a le u k o lik o n asta v i d a p ru ž a o tp o r d ire k tiv a m a iz M oskve. G ram ši je g la tk o o d b io taj p re d lo g je r nije želeo d a se na taj n a č in o b ra č u n a v a sa s e k ­ r e ta r o m svoje p a rtije sa čijim se stav o v im a nije slagao. To je b ilo s u p r o tn o i njeg o v o m k a ra k te ru i njegovom m o ra l­ n o m stav u , b io m u je s tra n ta k av n ač in p o n a š a n ja i p o s tu ­ p an ja. Z nao je d a bi to n a n e lo o g ro m n u š te tu P artiji i k o ­ m u n istič k o m ra d n ič k o m p o k re tu u zem lji, je r bi d o v elo do n o v ih lo m o v a i ra s c e p a . O sim toga, on je d o b ro znao šta je B o rd ig a u tim tre n u c im a zn a čio za P a rtiju k ao njen o rg a ­ n iz a to r i ru k o v o d ila c . N ajzad, i ne n a p o s le d n je m m estu, a k o je tre b a lo n e š to m e n jati, o n d a to nije bio sam A m adeo B o rd ig a k a o p o je d in a c nego njegove ideje koje su bile p r o ­ d r le u tk iv o P artije, m e đ u s re d n je i niže k ad ro v e, p o g o to v u i za to š to je n jegova frak cija jo š o d ra n ije više i bolje od d r u ­ gih fra k c ija i g ru p a b ila o rg a n iz o v a n a na n a c io n a ln o m p la ­ nu. V id eće se d o c n ije d a će u p ra v o č u p a n je k o re n a b ordigizm a b iti d u g i m u k o trp a n po sao . G ram ši je taj p o sa o p o č in ja o iz M oskve u b rz o posle Č e tv rto g k o n g re s a K o m in te rn e k a d a je p o s ta o u b e đ e n d a je d o š lo v re m e za o tv o re n u b o rb u p ro tiv B o rd ig in o g sekta šk o g stav a ko jim je p ro ž im a o P artiju . P o četk o m 1923. go­ d in e , m e đ u tim , fa šistič k a p o licija p o č in ja la je novi p ro g o n

Boravak u Moskvi

201

k o m unista i ovog p u ta sa nem alim rezultatim a. U ilegal­ nom sed ištu Izvršnog k o m iteta K om unističke partije Itali­ je u Rimu, koji je policija usp ela da otkrije, uhapšeni su 3. feb ru ara B ordiga, G rieko i još neki članovi užeg rukovod­ stva. Sam o u tom je d n o m d an u otkriveno je i uhapšeno oko dve hiljade p artijsk ih aktivista, članova viših i nižih ru ­ kovodstava. P artija je bila gotovo obezglavljena. Bio je iz­ dat nalog i za hapšenje G ram šija, ali se on tada nalazio u Moskvi i tako nije d o sp eo fašistim a u ruke. P rivrem eno ru ­ kovođenje Partijom posle B ordiginog hapšenja preuzeo je Teraćini i već sledećeg m eseca, u m artu, popunjeno je ru ­ kovodstvo novim članovim a. Tada su u Izvršni kom itet ušli S kočim aro i Toljati. Iako u zatvoru i odvojen od partijskog rada, Amadeo Bordiga se nije predavao, niti m irio sa činjenicom da je sa svojim stavovim a u Moskvi o stao u m anjini. Iz zatvora je dostavio ru k o v o d stv u P artije je d an »apel drugovim a iz K om unističke p artije Italije« u kojem je ponovo kritikovao akciju Izvršnog k o m iteta K om interne, posebno zahtev o ponovnom ujedinjenju k o m u n ista i socijalista. Tražio je da rukovodeći k o m unisti potp išu njegov apel. G ram ši, koji je još bio u Moskvi, o dbio je da prihvati i da potpiše taj apel. Svakako ga je i to još više učvršćivalo u ubeđenju da se m ora o d lu čno rask in u ti sa bordigijanstvom u Partiji, d a je to neodložan zadatak, isto kao i form iranje jednog novog rukovodećeg jezgra, novog partijskog rukovodstva. O tom e on govori u o p širnom pism u koje je uputio ToIjatiju iz M oskve 18. maja 1923. godine. Podseća ga, p re­ thodno, da je za vrem e Č etvrtog kongresa Internacionale im ao razgovore sa B ordigom , iz kojih je stekao utisak da je »neophodna o tv o re n a i konačna diskusija m eđu nam a u pogledu nekih p itan ja koja danas izgledaju ili mogu da iz­ gledaju kao in tele k tu aln e p rep irk e, ali koja ja sm atram takvim da mogu, u jednom revolucionarnom razvoju italijanske situacije, da postan u uzroci kriza i unutrašnjeg ras­ pada Partije«. D rugim rečim a, G ram ši je uviđao da se spor sa B ordigom nije svodio sam o na pitanje odnosa sa socija­ listim a nego da se ticao svih p ro b le m a strategije i taktike radničkog i kom unističkog pokreta.

202

Van ja Kraljević: Antonio C ram ši-Ž ivot i delo

Za njeg a je s a d a » o snovno pitan je« on o koje je i sam T o ljati p o stav io , i zato, n a sta v lja o je G ram ši: »T reba stv o ­ riti u P artiji je d n o je z g ro d ru g o v a , koje n eć e b iti frakcija, m e đ u k o jim a tre b a d a b u d e m a k sim u m id e o lo šk e h o m o g e ­ n o sti i koji će zato u s p e v a ti d a p ra k tič n o j akciji u tisn u m a k sim u m je d in s tv e n o s ti u ru k o v o đ en ju .« Pišući o tom n o v o m ru k o v o d e ć e m je z g ru , on je im ao u v idu d a bi n je g o ­ vu o sn o v u m ogla d a čin i » stara to rin s k a g rupa« je r je zaista »na liniji is to rijs k o g razvoja«, je r je »pozitivno ra d ila i stv o ­ rila n ešto « , što su, m e đ u tim , d ru g i znali d a is k o ris te . To su T o ljati, T e račin i, S k o č im a ro , L e o n eti i d ru g i, koji će se, prih v ataju ći G ram šijev e stav o v e, p o s te p e n o o s lo b a đ a ti i pos le d n jih o s ta ta k a b o rd ig ija n s k o g u ticaja. N išta se, m e đ u tim , o d re đ e n ije ne p re d u z im a na fo rm i­ ra n ju n o v e r u k o v o d e ć e g ru p e, d o k sve novi sticaji o k o ln o s ­ ti izazivaju p o tre s e i p ro m e n e u p o s to je ć e m najužem p a r­ tijsk o m ru k o v o d s tv u . Izvršni k o m ite t je, k ao što je reče n o , p o p u n je n no vim č la n o v im a p o sle h a p š e n ja A m adea B ordige i o sta lih p o č e tk o m fe b ru a ra 1923. g o d in e . U brzo je i T e­ ra č in i p o zv an u M oskvu n a rad , a ru k o v o đ e n je P artijo m u zem lji p re u z e o je T oljati. D v an aesto g i trin a e s to g ju n a 1923. o d rž a n a je u M oskvi T re ć a k o n fe re n c ija p ro š ire n o g Izv ršn o g k o m ite ta K om inte r n e n a ko joj su u č e stv o v a li i G ram ši, S k o č im a ro , T e ra č i­ ni, T a šk a i V ota. N eslag an ja sa ru k o v o d s tv o m In te rn a c io n ale n e s a m o š to n is u b ila iz g lađ en a n eg o su se čak z a o št­ rav ala. M ere ko je je za to p re d u z e o Izvršni k o m ite t K om inte r n e zn a č ile su p ra k tič n o o d lu k u d a se lik v id ira bordigija n s k o r u k o v o d s tv o i njegov u ticaj - Izvršni k o m ite t Intern a c io n a le je , n aim e, ra s p u s tio d o ta d a š n ji Izvršni k o m ite t CK KP Ita lije i im e n o v a o novi u koji su ušli T oljati, S k o či­ m a ro , T ašk a, V ota i F o rtik ja ri, koji je, m e đ u tim , k ao b ordig ijan ac, o d b io tu d u ž n o s t p a je na njegovo m e sto im en o v an D žen ari. Prvi p u t je sa d a u Izvršnom k o m ite tu bila za stu p ­ ljen a i m a n jin s k a »desnica« u P artiji, koju p re d v o d i A nđelo T aška, m a n jin a koja je p o d rž a v a la stavove In te rn a c io n a le i za lag ala se za sp aja n je sa S o cijalističk o m p artijo m . N isu, m e đ u tim , p ro š la ni tri m eseca, a i novo ru k o v o d ­ stv o K o m u n istič k e p a rtije Italije je o tk riv e n o i gotovo ćelo

Boravak u Moskvi

203

uhapšeno. Desilo se to 21. sep te m b ra 1923. godine kada je policija u pala u kuću rad n ik a R enata S kancijanija na peri­ feriji M ilana i zatekla na sastanku ceo izvršni kom itet - Toljatija, Tašku, Votu, Đenarija i Leonetija, koji je zamenjivao Skočim ara. U hapšeni su i osum njičeni za »zaveru protiv bezbednosti države«. Ipak su, zbog ned o statk a dokaza, pušteni posle tri m eseca istrage. Tako je tek započeti rad na konsolidaciji partijskih re ­ dova ponovo bio p rek in u t. Nova situacija bitno će uticati i na budući rad A ntonija G ram šija. Posle najnovijih hapše­ nja ru k o v o dilaca KPI, u K om interni je rešeno da Gramši pređ e u Beč, u tam ošnje p redstavništvo Internacionale. Tu će biti bliži i lakši k o n ta k ti sa Italijom i Partijom . O datle će moći bolje i lakše d a p rati i usm erava rad p artijskih akti­ vista i organizacija. D rugim rečim a, poveravano mu je efektivno ruko v o đ en je K om unističkom partijom Italije iako nije bio zvanično im enovan za njenog rukovodioca. Način na koji su se partijski kadrovi odnosili prem a njemu u Beču, d irektive, savete i u p u tstv a koja su m u u svojim po­ ru k am a i pism im a tražili, radeći u zemlji u sve složenijim i sve težim uslovim a, pokazivali su da su ga oni sm atrali stvarnim novim rukovodiocem svoje Partije. Ilustruje to i jed n o njegovo pism o up u će n o Juliji u m artu 1924. godine, u vrem e k ad a se u B eču nalazio već gotovo četiri m eseca - u au strijsk u p resto n icu je stigao 3. d ec em b ra 1923. godi­ ne. »Dobijam m nogo pisam a od italijanskih drugova - pi­ sao je A ntonio G ram ši - hoće od m ene pouzdanje, odušev­ ljenje, volju, snagu. V eruju da sam ja neiscrpno vrelo, da se nalazim u takvoj situaciji da mi sve te vrline ne mogu ne­ do stajati, i to u takvom izobilju d a m ogu da ih neštedim ice delim . A oni su u Italiji u usijanom kotlu, dem oralisani su i izgubljeni. Po koji put sam na velikoj m u ci... Traže isuviše od m ene, očekuju isuviše i to na m ene ostavlja zloko­ ban utisak.« G otovo je d in i način na koji je m ogao da održava stalnu vezu sa d ru g o v im a u zem lji bila su pism a koja je slao i koja je dobijao. I, po njegovom kazivanju, nikada u životu nije pisao to lik o pisam a, »i po pola tu ceta dnevno«. No, iako je

204

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

b io b liže Ita liji, to m u n ije m n o g o o la k ša v a lo p o s a o je r ni u B eč u n ije m o g a o d a s te k n e p o tp u n iji u vid u sve o n o što se o d ig ra v a lo u zem lji n iti d a d ru g o v im a p o m o g n e i p ruži o n a k a v d o p r in o s s re đ iv a n ju p rilik a u P artiji, n je n o j o rg an iz o v a n o sti i većoj e fik a s n o sti, k ak a v je že leo d a d a. N ed o s­ ta ja lo m u je za to i p sih ič k e i fizičke sn ag e, je r je č e sto i d a ­ lje z a p a d a o u n e rv n e i fizičke k rize i d e p re s ije . B eč m u je iz g led ao jo š su m o rn iji i h la d n iji o d M oskve. S ta n o v a o je k ao p o d s ta n a r u n ek o j ne b aš m n o g o u d o b n o j so b i, k o ja g a je , za to š to nije g rejan a, p o d s e ć a la n a s tu d e n t­ sk u s o b ic u u T o rin u . B io je sta ln o sam , g o to v o bez ikakvog d ru š tv a , bez p o z n a n ik a ili p rija te lja . J e d a n s e k re ta r, koji je ra d io s n jim , nije se m o g a o p o h v a liti b is trin o m i p am eću . Z ato ga je u s a m lje n o s t jo š v iše tištila . Žalio se n a to u p is ­ m im a Ju liji p o ziv aju ći je d a d o đ e , m a k a r sam o n a k ra tk o v rem e, na n e k o lik o d a n a . R a sta n a k sa n jo m te š k o m u je p ao, p o g o d io g a j e p r e ­ kid te no v e in tim n e veze k o ja je b ila iz te m e lja iz m en ila njegov u s a m lje n ič k i život. P isala je d a ne m ože d a d o đ e i iz n je n ih o d g o v o ra m o ž d a se već m o g la n a s lu titi p s ih ič k a i fizička d e p re s ija k o ja će je s le d e ć ih g o d in a m u č iti m n o g o ja č e i više. Za s a d a se ta d e p re s ija m o g la n a s lu titi sam o u b lag o j fo rm i. P o to m je razlo g n je n o g n e d o la s k a bio u to m e s t o j e b ila u d ru g o m sta n ju . K ada je p o sle p rv ih , n e o d re đ e ­ n ih n ag o v e šta ja najzad b io s ig u ra n d a će p o s ta ti o tac, p ri­ č in ilo m u je to n e iz m e rn u ra d o s t o kojoj je p isao Juliji, že­ leći d a p o d e li sa njo m svoju s re ć u , ali i d a jo j p o n o v o iskaže sv o ju tu g u š to u to m tr e n u tk u nisu za jed n o . Za v re m e b o ra v k a u M oskvi m a lo je im ao s lo b o d n ih tr e n u ta k a k oje je m o g ao d a p o sv eti Juliji. Ali ih je ipak bilo. N ajzad je i tu svoju m alu , in tim n u s re ć u m o ra o d a žrtvuje in te re s im a višeg cilja k ojem je p o s v e tio život - rev o lu ciji i ra d n ič k o j klasi, o rg an iz o v a n ju i o s p o so b lja v a n ju njene a v a n g a rd e , K o m u n is tič k e p artije . Iz izv eštaja i p is a m a koje je d o b ija o iz Ita lije m ogao je d a vidi d o k ojeg je s te p e n a situ a c ija i u P artiji i u njenom ru k o v o d s tv u b ila n e s re đ e n a , k o n fu zn a, čak h a o tič n a . U P artiji se i d a lje o se ć a o u ticaj A m adea B ordige, iako je on jo š b io u za tv o ru ; a od ju n a 1923. g o d in e, p o sle in terv en cije

Boravak u Moskvi

205

K om interne, nije više bio ni u Izvršnom kom itetu. On je na­ stavljao svoju kam panju protiv K om interne, pa je čak pred u zeo akciju d a K om unistička p artija Italije raskine sa K om unističkom in tern acio n alo m zahtevajući da svi ru k o ­ vodioci p o tpišu je d an m anifest u tom sm islu. Ta inicijativa je naišla na G ram šijevu o štru osudu. Istovrem eno sa p ita­ njem iskorenjivanja bordigizm a, ostajao je i dalje otvoren pro b lem fo rm iran ja novog rukovodećeg jezgra (posao po­ čet u Moskvi), koje bi bilo u stanju da obezbedi ostvarenje d o govorene partijske politike i lojalnu prim enu novih d i­ rektiva In te rn acio n a le koje su se odnosile na KPI, na s tra ­ tegiju i ta k tik u njene b o rb e u zemlji. U je d n o m pism u Toljatiju upućenom iz Beča 9. februa­ ra 1924. godine, koje je u stvari izuzetno značajan analitički politički d o k u m e n t, A ntonio G ram ši je prvi put izložio u celovitijem vidu svoju koncepciju Partije u nacionalnom i m eđ u n aro d n o m okviru i najavio nam eru da radi na stvara­ nju nove ru kovodeće grupe KPI na pozicijam a K om unis­ tičke in tern acio n ale. U pism u je analizirao i izložio kritici osnovne slabosti tadašnje organizacije Partije u kojoj sva­ ka ak tivnost p ojedinaca ne daje plodove dok se partijska masa pasivizirala i uzela m aha »slaboum na sigurnost da i tako postoji neko ko na sve misli i ko će se za sve p o b ri­ nuti«. P roblem organizacije Partije bio je, po G ramšijevoj oceni, p o stavljen ap stra k tn o , što je potom značilo sam o stvaranje a p a ra ta fu n k cio n era koji tre b a da budu, »pravoverni p rem a zvaničnoj koncepciji«. V erovalo se, i još se veruje, da revolucija zavisi sam o od takvog aparata i dolazi se čak do u b eđivanja da postojanje jednog takvog aparata može d a odluči revoluciju. »Partija nije zam išljena - pisao je Gram ši u ovom pis­ mu - kao rezu ltat d ijalektičkog procesa u kojem se stiču sp o n tan i p o k ret rev o lu cio n arn ih m asa i organizatorska i u p ravljačka volja ce n tra, nego sam o kao nešto bez osnova, koje se sam o po sebi i od sebe razvija i koje će m ase dostići kada situ acija bude povoljna i revolucionarni talas dospe do visine, ce n tra, ili pak kada c e n ta r Partije bude sm atrao da tre b a d a počne ofanzivu i da se spusti do mase da bi je p o d stak ao i poveo u akciju.«

206

Vanja Kraljević: Antonio G ram ši-Ž ivot i delo

P o sle d ic e B o rd ig in ih sh v a ta n ja i id e ja o K o m u n is tič ­ koj p a rtiji b ile su o č ig le d n e . U p is m u je G ram ši zato n e d ­ v o s m isle n o tra ž io d a se p re k in e ta k v o sta n je stv ari, bez o b ­ zira n a m o g u ć e p o s le d ic e (razilaž en je sa B o rd ig o m , p o le ­ m ik a u P artiji, itd .)1. N e p o s re d n o će se i sam u k lju č iti u taj p o sa o k a d a se za koji m e se c b u d e v ra tio u Italiju. U m e đ u v re m e n u je, 1. m a rta 1924. g o d in e , izašao u R im u prvi broj tre će serije lista »O rdine nuovo«, ponovo k ao n e d e ljn ik a »revije ra d n ič k e p o litik e i k u ltu re « za koji je G ram ši n a p isa o i p rip re m io veći b ro j p rilo g a. No, tim svojim d o p rin o s o m o b n o v lje n o j reviji, kao i s ad ržajem n je ­ n og p rv o g b ro ja , nije bio n a ro č ito za d o v o ljan . O čekivao je više i h te o d a p ru ž i više ali za to, po s o p stv e n o m p riz n an ju , ta d a nije im ao d o v o ljn o ni p s ih ič k e ni fizičke snage. S va­ k o d n e v n i p o litič k i rad , koji se najviše s a sto ja o u p ism e n im k o n ta k tim a sa d ru g o v im a i o rg an izacijo m , isuviše g a j e is­ c rp ljiv a o d a bi m o g a o više i če šće d a piše. Od 12. f e b ru a ra iste g o d in e p o č e o je u M ilanu d a izlazi list »U nita« (» Jed in stv o « ), k ao d n e v n ik , k ao o rg a n K o m u ­ n is tič k e p a r tije Ita lije. Pod tim im e n o m izlazi i d an a s, pod im e n o m k o je je s u g e ris a o G ram ši k a d a je list p o k re ta n . N ije s lu č a jn o p re d lo ž io im e »Jedinstvo«. Od p rv ih d a n a svoje p o litič k e a k tiv n o s ti b o rio se za je d in s tv o ra d n ič k e k lase, svih r a d n ih ljudi, svih p ro g re s iv n ih sn ag a zem lje. U je d in s tv u je v id e o je d a n o d b itn ih p re d u s lo v a za stv a ra n je o s n o v a za p o b e d u p ro le te rs k e re v o lu c ije u Italiji. U sk o ro je m o g a o d a se v ra ti u zem lju. S itu a c ija se u Ita ­ liji, b a r p riv re m e n o , b ila p ro m e n ila i sm irila . M usolini je ta k tiz ira o : jo š n ije b io sasv im u č v rs tio fašističk i režim , jo š se nije u s u đ iv a o d a u guši sve d o ta d a š n je te k o v in e i in s titu ­ cije b u rž o a s k o -p a rla m e n ta rn o g siste m a . S ad a je bio u sred s re d io p až n ju n a to d a n a p re d s to je ć im iz b o rim a , za k aza­ n im za 6. a p ril 1924. g o d in e o d n e s e p o b e d u i fašističk o j p a rtiji o b e z b e d i s ig u rn u v eć in u u P a rla m e n tu . ' P alm iro Togliatti: »La form azione del g ruppo d irigente del Partito co m unisla italiano« (»Stvaranje rukovodeće grupe ilalijanske kom unistič­ ke partije«), Editori riuniti, Rim, 1962.

Boravak u Moskvi

207

Partije još nisu bile u kinute i isticale su svoje kandida­ te za P arlam ent. U činila je to i K om unistička partija. Većina njenih rukovodilaca i aktivista (Bordiga, Toljati. Taška i drugi) posle nekoliko meseci provedenih u za­ tvoru bili su pušteni, je r se neka n eo d ređ en a »zavera p ro ­ tiv bezbednosti države« ipak nije m ogla dokazati. O dluče­ no je da K om unistička partija Italije učestvuje u izborim a je r je to bila p rilik a za razvijanje političkih akcija i p ro p a­ gande i za m obilizaciju m asa. Osim toga, predstavništvo u p arlam en tu značilo je m nogo za Partiju, p arlam en tarn a tri­ bina uvek se m ogla ko ristiti za obraćanje n arodu i radnič­ koj klasi. Poslanici su »pokriveni« p arlam en tarn im im uni­ tetom , što znači b ar do n ek le zaštićeni od policijskih progo­ na. Sve je te p red n o sti tre b alo iskoristiti, m ada niko nije m ogao d a im a iluzija o ishodu izbora i načinu na koji će oni biti sp rovedeni. K om unisti su bili predložili stvaranje pred izb o rn og antifašističkog saveza, ali su ostale partije odbile taj predlog. P red izborna kam panja p ro te k la je onako kako se to i očekivalo - u znaku p ritisk a i nasilja fašističkih siledžija i batinaša koji su napadali učesnike zborova opozicionih partija, pro vocirali birače i tukli ih, palili i pustošili sedišta rad n ičk ih organizacija. Bilo je više m rtvih i ranjenih. Među ostalima, ubijen je socijalistički kandidat iz Ređo Emilije Antonio Pičinini. Njega su 24. feb ru ara 1924. godine odvela iz njegovog stana dvojica fašista i jedn o stav n o i h ladnokrv­ no likvidirala. U prkos tom e, kom unisti su uspeli da održe nekoliko zborova po velikim gradovim a koje fašisti nisu uspeli da sp reče ili p rekinu. Uspeh koji su kom unistički kandidati postigli na izbo­ rim a bio je iznad očekivanja - izabrano je d evetnaest po­ slanika. I o stale su p artije zabeležile relativno d o b ar uspeh s obzirom na klim u i uslove u kojim a su izbori održani. So­ cijalisti su dobili 46 poslaničkih m esta, narodnjaci (katolič­ ka p artija) 39, rep u b lik an ci 7, d em o k ratsk a opozicija 45, dok je, m eđutim , M usolinijeva nacionalna fašistička p a rti­ ja, od n o sn o »nacionalna lista«, d obila ništa m anje nego 374 m esta u p arlam en tu ili 64,9 o dsto svih glasova. Sada su fa­ šistički p red stav n ici činili a p so lu tn u većinu u Predstavnič­

208

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

k o m d o m u (374 o d 535), d o k ih je d o ta d a b ilo svega 35. V o đ a fašiz m a je s a d a im a o i p a rla m e n ta rn o »pokriće« što m u je o m o g u ć a v a lo d a p r ip r e m a i p o d n o s i p a rla m e n tu na u sv a ja n je n a c rte z a k o n a koji su o d g o v a ra li p o litic i i c ilje ­ v im a fa š is tič k e p a rtije . I d o k jo š b u d e trp e o ovaj o b lik buržo a sk o g p a rla m e n ta riz m a , »duče« će se n jim e o b ila to k o ­ ris titi. M eđ u p o s la n ič k im k a n d id a tim a K o m u n is tič k e p a rtije Ita lije b io je i A n to n io G ram ši. B io je k a n d id o v a n u je d n o m iz b o rn o m s re z u u V en etu gde je u tic a j P a rtije bio ja či, gde je n jeg o v iz b o r b io sig u rn iji. Na njegovoj S a rd in iji te šk o d a bi p ro š a o - u tic a j o s trv s k ih a g ra rn ih v e le p o s e d n ik a i vlas­ n ik a k a p ita la b io je isu v iše ja k d a bi do zv o lili b ira č im a d a se o p r e d e le za je d n o g k o m u n is tič k o g p re d s ta v n ik a , i uz to za je d n u od v o d e ć ih lič n o s ti k o m u n istič k o g i ra d n ič k o g p o k re ta . T a k o je G ram ši iz a b ra n u V en etu . S ad a je b io za­ š tić e n p o s la n ič k im im u n ite to m . M ogao je d a se v ra ti u Ita ­ liju iz k o je je b io o tiša o p re dve g o d in e . O tp u to v a o je iz B eča, u k o je m je p ro v e o p e t i p o meseci, 12. m a ja 1924. g o d in e . V raćao se u d o m o v in u o b o g a ­ će n n o v im is k u stv o m ko je je s te k a o u sa m o m c e n tru m e ­ đ u n a r o d n o g ra d n ič k o g i k o m u n istič k o g p o k re ta . T im e je n jeg o v o f o rm ira n je k ao p o litič a ra i re v o lu c io n a ra bilo d o ­ b ilo n o v e d im en zije, n o vu, re k li b ism o , m u d ro s t što m u je b ilo d ra g o c e n o za p re d s to je ć e b itk e k o jim a je išao u su sre t.

S e d m a

g l a v a

G EN ER ALN I SEK RETAR K O M U N I S T IČ K E P A R T IJ E IT A L IJ E

Antonio Gramši ponovo u Italiji u maju 1924. godine - I dalje se oseća uticaj bordigizma u Partiji, iako je Kominterna imenovala novo rukovodstvo KPl - Socijalistički prvak Đakomo Mateoti optužuje u Predstavničkom domu fašistički režim - On nestaje 10. juna 1924. i počinje »kriza Mateoti« - Poslanici opozicionih partija napuštaju u znak protesta sednice Predstavničkog doma parlamenta - Predloži Antonija Gramšija u ime komunističkih poslanika i zahtev da se nezadovoljstvo naroda i javnosti pretvori u akciju - Na zasedanju Cetralnog komiteta Komunističke partije Italije 13. i 14. avgusta 1924. godine Gramši je i formalno izabran za generalnog sekretara KPl - Zbog kolebljivosti građanskih partija, propušta se prilika da se fašizmu zada snažan udarac - Antonio Gramši počinje borbu za iskorenjivanje bordigizma iz partijskih redova, za novi lik Komunističke partije - Poslednja poseta svojima u Gilarci, na Sardiniji - Komunistički poslanici se vraćaju u Predstavnički dom - Musolini preuzima na sebe svu odgovornost za zločin nad Mateotijem, 3. januara 1925. - Gramši upoznaje u Rimu Tatjanu Suhi, sestru svoje supruge Julije - Kratak boravak u Moskvi u martu i aprilu 1925. godine radi učešća na zasedanju Izvršnog komiteta Kominterne - Gramšijevo prvo (i poslednje) istupanje na govornici Predstavničkog doma parlamenta - Rad na pridobijanju mladih partijskih kadrova za gramšijevsku koncepciju Partije ilalijanske radničke klase - Priprema za Treći kongres Partije i diskusija o kongresnim tezama - Puna pobeda političke linije Antonija Gramšija na Trećem kongresu Komunističke partije Italije održanom u januaru 1926. u Lionu, u Francuskoj - Dolazak Julije i sina Delija na kratkotrajan boravak u Italiji - Musolini priprema »vanredne zakone« kojima će ukinuti i poslednje ostatke legalnosli u zemlji -Pismo Antonija Gramšija, u ime Politbiroa CK KP Italije, Politbirou Centralnog komiteta Ruske komunističke partije (boljševika). - Fašistička policija hapsi Antonija Gramšija u Rimu 8. novembra 1926. godine.

14 Antonio Cramii - Život i dclo

Svega nekoliko d an a po povratku u Italiju A ntonio G ram ši je im ao p riliku da vidi u kakvoj se situaciji nalazilo ru kovodstvo K om unističke p artije Italije koje je godinu dana p re toga bio im enovao Izvršni kom itet K om interne (u ju n u 1923) posle uklanjanja A m adea Bordige iz Izvršnog kom iteta i sa d užnosti generalnog se k re ta ra Partije. Ono je sam o n o m inalno bilo na čelu Partije, nije im alo ni stvarne veze niti uticaja na p artijsk u bazu, osećao se »prazan prostor« izm eđu njih te nije m oglo biti ni govora o sp ro v o đ en ju u život d ire k tiv a koje je rukovodstvo KPI donosilo u d u h u p o litik e K om unističke internacionale. Iako više nije bio vođa Partije, B ordiga je svojim idejam a i stavovim a jo š im ao uticaja na veći deo srednjih kadrova - sekretara provincijskih, m eđuregionalnih i regionalnih organizacija. Njegove ekstrem ističke parole o pre­ uzimanju vlasti putem ustanka i slično još su imale odjeka m eđu m asam a. U takvo stanje stvari, naim e, Gramši se uverio na prvoj nacionalnoj konferenciji K om unističke partije Italije koja je ilegalno održana u drugoj polovini maja 1924. u blizini Koma, u severnoj Italiji. U čestvovali su članovi novog i starog rukovodstva i sek retari regionalnih i provincijskih organizacija. N astojali su d a izgledaju kao turisti, kao službenici neke firm e iz M ilana koji su došli na trodnevni izlet u okolne planine. Sedeli su na travi, m eđu rascvetalim narcisim a, i tako vodili diskusiju koja je svojom realističkom sadržinom i visokom te m p e ra tu ro m veom a od u d arala od tog ro m a n tič n o g am bijenta. Toljati je p odneo politički izveštaj, a p ro ta g o n isti skupa bili su B ordiga i G ram ši oko čijih se stavova i ideja vodila glavna rasprava. B ordiga je

212

Van ja Kraljević: Antonio G ram ši- Život i delo

u p o rn o d o k az iv ao i d alje d a a k tiv n o s t P artije tre b a isk lju čiv o d a se svodi na p ro p a g a n d u n je n ih p rin c ip a , bez o b z ira n a u n u tra š n ju i m e đ u n a ro d n u s itu a ciju . Razvoj d o g a đ a ja d a ć e za p ra v o P artiji, sv eje d n o k ad a će to biti, i ta d a će joj p rić i ra d n ič k a klasa, stav iti se p o d njeno ru k o v o d s tv o i o s tv a riti p ro le te rs k u rev o lu ciju . I d alje je in s is tira o na to m e d a ne tre b a s tv a ra ti m a so v n u p a rtiju , nego p a rtiju » m a lo b ro jn ih ali d o b rih « . Ni zbog d o la sk a fašizm a na v last nije tre b a lo n iš ta b itn ije m e n ja ti p o š to je to bila sam o » sm en a je d n e v la d e d ru g o m « , štaviše, » H a rle k in ija d a n a ita lija n sk i način«. P rem a s e ć a n ju M arija M o n tan jan e, koji je n a s a s ta n k u u č e stv o v a o više k ao n o v in sk i izveštač negoli k ao p a rtijsk i fu n k c io n e r, m a d a ta k a v izveštaj n ik a d a nije n a p isa o i o b ja ­ vio, G ram ši nije o sta v io ni k a m e n n a k a m e n u od će le B ord ig in e k o n s tru k c ije . Is ta k a o je, p re svega, d a B o rd ig a ne za­ m išlja P a rtiju k ao živ i sn ažan o rg an izam , koji čin e n ajbolji sin o v i ra d n ič k e k la se i n a ro d a , koji zn a u sv ak o m tre n u tk u i u svim situ a c ija m a d a se poveže sa m a sa m a i d a ih vodi n a te šk o m p u tu n jih o v o g o s lo b o đ e n ja , sav la đ u ju ći sve te š ­ k o će i tu k u ć i je d n o g za d ru g im sve svoje n e p rija te lje . B o r­ dig a je z a m išljao P a rtiju k ao la m p u o b e š e n u u v az duhu, n e ­ p o m ič n u , no, ra d n ic i će je d n o g d a n a v id e ti n je n u sv etlo st i p rib liž iti jo j se. Za B o rd ig u nije b ilo važno k a d a će doći taj dan, p ošto nije trebalo žuriti. I taj je B o rd ig in stav G ram ši s tra s n o i p o n e s e n o kritik o v ao b aš zato što je i te k ak o valjalo žu riti. »B ordiga, teb i se ne žu ri - n av o d i M o n tan jan a, p o sećan ju , G ram šijeve reći - ali m i koji se o sećam o p o v ez an im sa ra d n ič k o m k la­ som i n a ro d o m , n a m a se žuri, v eo m a n am se žuri, kao što se žu ri n a ro d u koji n a svojim le đ im a trp i d ik ta tu ru fašizm a i k a p ita lis tič k o iz rabljivanje. Ž uri n am se, veo m a nam se m n o g o žuri, i za to se n e ć e m o k lo n iti n ijed n o g p o litič k o g m a n ev ra, n ijed n o g ta k tič k o g p o te z a kojim m o žem o d a p ri­ bližim o d an o b a ra n ja fašizm a i p o b e d e p ro le ta rija ta i n a ro ­ d a .« 1

' Mario M ontagnana: »Ricordi di un operaio torinese«.

Generalni sekretar KPl

213

Ipak se na kraju konferencije videlo da je koncept Par­ tije koji je zastupao B ordiga još u to vrem e bio prihvatlji­ viji za većinu učesnika. Od predložene tri rezolucije G ram šija i njegove grupe, Taške i njegove desničarske s tru ­ je i A m adea B ordige - B ordigina je dobila najveći broj gla­ sova je r se za nju izjasnila većina s ek retara partijskih fede­ racija i p red stav n ik o m ladinske organizacije. Bilo je, d ak ­ le, očigledno da p red sto ji m u k o trp an posao iskorenjivanja b o rdigijanskih ideja iz glava gotovo većine partijskih ak ti­ vista i faktičkog stvaranja Partije koja kao hom ogen orga­ nizam jo š nije ni postojala ni delovala, p redstojao je d ugot­ rajan rad na p rid o b ijan ju ljudi za gram šijevski koncept Partije. Po p o v ratk u u Italiju i posle prve p artijske k onferen­ cije u blizini Koma, G ram ši se nastanio u Rimu. Iznajmio je sobu u jed n o j om anjoj kući u Ulici Vezalio, ni daleko a ni blizu gradskog centra, kod porodice Passarge. Za kraj m aja bilo je zakazano zasedanje P arlam enta izabranog u aprilu, na kojem je G ram ši kao poslanik tre b alo da učest­ vuje. D ebata na tom zasedanju bila je burna. M eđu prvim govornicim a uzeo je reč socijalistički poslanik Đ akom o M ateoti koji je optužio fašiste za nasilje i te ro r u vrem e p red izb o rn e kam panje, za pritisak na birače i zastrašivanje kan d id ata, za ubistvo socijalističkog k an d id ata Pičininija, sve d o falsifikovanja izbornih rezultata, zbog čega je doveo u sum nju i legalnost sam og parlam en ta koji je proistekao iz takvih izbora. Dok je tako javno i bez ustezanja optuži­ vao M usolinija i njegov režim , M ateoti svakako nije mogao da zna d a j e sam sebi potpisivao sm rtn u presudu, m ada su mu m o rale biti poznate »dučeove« pretnje d a je »taj čovek već odavno tre b alo d a iščezne iz prom eta«. Đ akom o M ateoti je nestao 10. ju n a posle podne. Nije do šao u p arlam en t na sednicu, nije ga bilo ni kod kuće. Pri­ jatelji i ro d b in a počeli su da se brinu. O M ateotijevom nes­ tan k u d o p isnik lista »Unita«, organa K om unističke partije Italije, obavestio je 11. ju n a uveče svoju redakciju u M ila­ nu, tak o da je »Unita« su trad a n objavila kratku vest o tom e, bez k om entara. Postojale su opravdane sum nje da je

214

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

p o s ta o ž rtv a fa š is tič k ih n a siln ik a . S u m n je su se o b is tin ile k a d a je je d a n čo v e k izjavio k a k o je v id e o d a su 10. ju n a p o ­ sle p o d n e , n a o b a li T ib ra, u d e lu koji se zove L u n g o te v e re A rn ald o d a B reša, n e k o lic in a lju d i n a silu u g u ra la p o s la n i­ k a Đ a k o m a M a te o tija u a u to m o b il koji se za tim b rz o izgu­ b io u n e p o z n a to m p ra v c u . Iz re g ista rs k o g b ro ja kola, koji je s v ed o k za b elež io , b rz o se m o g lo u sta n o v iti d a su u o tm i­ cu u m e ša n i p rs ti p o z n a tih fašista. U brzo su o tk riv e n i i u h a p š e n i m a te rija ln i izvršioci o t­ m ice - š e s to ric a p o z n a tih fa šistič k ih k rim in a la c a , m e đ u k o jim a je b io i A m erigo D um ini, koji je p riz n a o d o c n ije d a je n o žem izbo M ate o tija jo š d o k su ga vozili a u to m o b ilo m van g rad a. Leš u b ije n o g s o c ija listič k o g p rv a k a nije, m e đ u ­ tim , m o g ao d a b u d e p ro n a đ e n . U ja v n o sti u kojoj su se do ta d a d o s ta r e tk o m ogle č u ti o su d e fa š is ta i n jih o v ih p o s tu ­ p ak a , a p o g o to v o ne n jih o v o g v o đ e B e n ita M usolinija, koji je b io leg aln i p re d s e d n ik vlade, sa d a se d ig a o ta la s g n u ša ­ nja, o s u d e i p ro te s ta . O tm ica u s re d g ra d s k o g c e n tra , zločin n ad u g le d n im p a rla m e n ta rc e m čiji je leš sk riv en , ip a k su zn ačili d a j e m e ra fa š is tič k o g n asilja b ila p re v rš e n a . P o v o r­ ke i g ru p e g ra đ a n a d o la z ile su na o b a lu T ib ra i p o la g ale v en ce i cv eće n a m e sto gde je M ate o ti o te t. O su d a zločina b ila je g o to v o je d n o d u š n a . Čak i član o v i fašističk e stra n k e s tid e li su se i p la šili tih d a n a d a no se n a re v e ru zn a čk e svo­ je p a rtije , p o s k id a li su ih za svaki slučaj. M u so lin i je b io z a p la še n ta k v im reag o v a n jem koje o č ig le d n o nije o č e k iv ao . Ako je bio d ao n alo g d a se M ateotiju »da d o b ra lekcija«, v e ro v a tn o nije o če k iv ao d a će o n a b iti ta k v a d a će njegovog lju to g p ro tiv n ik a s ta ti glave. Z bu­ n jen i izložen ja v n im o s u d a m a , p o k u š a o je d a se o p ra v d a u o č im a ja v n o sti; za to je , b a r za tre n u ta k , m o ra o d a žrtv u je n e k e od svojih n a jb liž ih s a ra d n ik a i sa u č e s n ik a u zločinu: n e k o lic in a njih, m e đ u n jim a i g e n e ra l E m ilio d e B ono, » k v ad ru m v ir« , što znači je d a n od č e tv o ric e v ođa » m arša na Rim« i ta d a š n ji g e n e ra ln i d ir e k to r ja v n e b ez b e d n o sti, bili su u h a p š e n i a d ru g i s u sp e n d o v a n i sa d u žn o sti. Na sed n ic i P re d sta v n ič k o g d o m a , o d g o v araju ći n a p o s la n ič k a pitanja, izrazio je svoje d u b o k o žaljenje i p a te tič n o izjavio: »Sam o

Generalni sekretar KPl

215

moj n eprijatelj koji je m nogo noći sm išljao nešto satansko protiv m ene, m ogao je da počini ovaj zločin koji me ispu­ njava užasom i izm am ljuje mi krik gnušanja!« Posle svega šest m eseci u toj istoj dvorani javno će priznati zločin i p re ­ uzeti na sebe svu odgovornost. Saznavši za zločin nad Đ akom om M ateotijem , A ntonio Gram ši je p ohitao da stupi u vezu sa redakcijom partijskog lista »Unita« u M ilanu. Po nalogu policije, novine su mogle da o otm ici i ubistvu Đ akom a M ateotija objave sam o k ra t­ ku vest bez k o m en tara. Ni govora, poručivao je G ramši svojim d rugovim a u redakciji, sada je ponajm anje vrem e da se ćuti, kom unisti su m orali biti najaktivniji, trebalo je p o k ren u ti i m obilisati mase. »Unitž« je zato izašla sa naslo­ vom p rek o ćele prve strane: »Dole vlada ubica!« U znak p ro te sta zbog M ateotijevog ubistva, poslanici opozicionih p artija n apustili su d voranu u palati M ontečitorio u kojoj su se održavale sednice Predstavničkog dom a i prešli u je d n u dru g u salu gde su se proglasili »ustavnom opozicijom «. Ovaj van-parlam ent ostao je poznat u istoriji kao »Aventino«. (A ventino je je d an od sedam rim skih b re ­ gova, na kojem se bio okupio narod u antičkom Rim u kada se bio p o b u n io p rotiv rim skih patricija.) U njem u su bili predstavnici komunista, socijalista, socijaldemokrata, re­ p u b lik an aca, k atolika i liberala. Poseban kom itet izabran od p red sta v n ik a svih opozicionih partija koje su napustile p arlam en t, objavio je izjavu u kojoj je rečeno da opozicioni poslanici neće učestvovati u p arlam en tarn o m radu sve dok se ne b ude razjasnio zločin nad poslanikom M ateoti­ jem i jav n o st upoznala sa njegovom sudbinom . G ram ši je p redstavljao k o m uniste u ovom kom itetu. Izjava je, po njem u, bila tek prvi korak u akciji protiv fašiz­ m a koji je tada doživljavao opštu m oralnu osudu i izolaci­ ju. S tvaralo se antifašističko jedinstvo političkih snaga koje se su p rotstavljaju fašizm u, no, to je jedinstvo valjalo p retv o riti u akciju. Zato je predložio, u im e poslanika Ko­ m u n ističk e partije, d a se uputi apel naro d u i odm ah p ro ­ glasi gen eralni štrajk u celoj zemlji; predlagao je takođe da se »Aventino« k onstituiše kao an tip arlam en t, da se stvori

216

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

d v o jstv o vlasti, d a a n tip a rla m e n t d o n o s i svoje za k o n e koji će b iti u s u p ro tn o s ti sa o n im a koje n a m e ć e M usolini, što će d o v e s ti d o njegovog p a d a i o b n o v e n a c io n a ln o g je d in ­ stva. T ražio je d a se o d m a h ra s p u s ti fa š is tič k a policija. No, iznad svega b ilo je važno o b ra titi se n a ro d u , reći m u šta va­ lja d a čin i, n a ro d n e m a se su te koje će o d lu č iti su d b in u fa­ šizm a čiji je k raj m o ž d a blizu a k o sve a n tifa š is tič k e snage b u d u o d lu č n o i je d in s tv e n o d elo v ale. Ovi G ram šijev i p re d lo ž i nisu p rih v a ć e n i. V ođi g ra đ a n ­ sk ih p a rtija (lib e ra la , k a to lik a , re p u b lik a n a c a i d ru g ih ) o č ig le d n o su bili svesni č in je n ic e d a a k o fašizam p a d n e p o d u d a ro m n a ro d n ih m a sa to više n eć e b iti p o v ra ta k na ra n ije stan je, n a s is te m b u rž o a s k e d e m o k ra tije . V iše negoli sam o g fašizm a, p la šili su se ak c ije p ro le ta rija ta i n a ro d a . V ero v ali su d a bi se fašizam d o n e k le m o g a o »sm iriti« i »ub­ lažiti« u k o lik o bi se iz n je govog ru k o v o d s tv a o d s tra n ili zlo ­ čin ci, n a če lu sa M u so lin ijem . Z an o sili su se i m o g u ć n o šć u d a k ralj izvrši » b la g o tv o rn i uticaj« u p ra v c u p o zitiv n ih prom e n a i p o v ra tk a n a stan je p re fašizm a. Isto ta k o , nepovere n je so c ija lista p re m a p re d lo z im a koje su d av a li k o m u n is ­ ti s v a k a k o je b ilo izazvano d u b o k im ja z o m p o d v a ja n ja koji je m e đ u n jim a b io isk o p an . »A ventino« nije izglasao p ro g la še n je g e n e ra ln o g š tra j­ ka, neg o o b u s ta v u svake a k tiv n o s ti u celoj zem lji u tra ja n ju od p e tn a e s t m in u ta , d a se n a taj n ač in izrazi p ro te s t p ro tiv z lo čin a i s o lid a rn o s t sa žrtv o m tog zločina, Đ ak o m o m Mate o tije m . Nije p rih v a ć e n o ni d a se »A ventino« p re tv o ri u a n tip a r la m e n t i p o č n e svoju za k o n o d a v n u ak tiv n o st. S am o je u sv o je n a o d lu k a d a se p o ja č a » m o ra ln a kam p an ja« p r o ­ tiv fašizm a i d a se tra ži od k ralja, kao šefa države, d a udalji sa v lasti izv ršioce zlo čin a i sad ašn je g šefa vlade zam eni lič­ n o šću k o ja će fo rm ira ti novi m in is ta rs k i sav et od p re d s ta v ­ n ik a d e m o k ra ts k ih p artija . T ak o je p ro p u š te n a id e a ln a p rilik a d a se fašizm u zada ja či u d a ra c . M ožda je b ila isuviše o p tim is tič k a p ro c e n a sa­ m og G ram šija d a j e režim m ogao i d a se o b o ri. G rađ an sk e p a rtije n isu bile za to, je r je za njih socijalizam bio veći b a u k o d fašizm a. A id e ju o k o m ite tim a ra d n ik a i seljaka, o je d in s tv e n o m a n tifa š is tič k o m b lo k u , za k oju se G ram ši za­

Generalni sekretar KPI

217

lagao, jed n o stav n o nije im ao ko da ostvari - sam a K omu­ nistička p artija nije bila u stanju da to učini pod uslovom i da je p rih vatila takav cilj. Glasovi p ro te sta postajali su tako sve tiši, sve su se rede čuli, dok se aktivnost »Aventina« p o step eno svodila u okvire jalovih diskusija, verbalnih p ro te sta i kritičkih član ak a po novinam a. Vrlo su brzo m o­ rale da nestaju iluzije da će pri takvom stanju stvari ta m la­ ka i naivna o suda fašizm a dovesti do njegovog pada. Za razliku od M usolinija, koji je u prvi m ah bio izgubio glavu od straha, pokrajinski fašistički šefovi i njihovi naj­ bliži saradnici, brzo su se postarali da se amortizuju napadi na fašističku p artiju i njene organizacije, da se otkloni verovanje d a je fašizam sp rem a n na povlačenje i na k ap itu ­ laciju, da se n asilničke bande brzo reorganizuju da bi se što pre p rešlo u p ro tiv n ap ad . S prečeno je kolebanje i onog dela članova i aktivista fašističkog p o k reta koji su još imali vere u fašizam sm atrajući da je on p o tre b an zemlji da bi je spasao od p o slera tn o g haosa i zaveo red, rad i mir, a ne iz­ azivao nove nem ire zločinim a i nasiljem . Dok je u Italiji tra jala kriza zbog M ateotijevog ubistva, u Moskvi se sastao Peti kongres K om unističke internacionale, od 17. ju n a do 8. ju la 1924. na kojem je usvojen stav da kom u n ističke partije, sekcije Internacionale, priđu »boljševizaciji« svojih organizacija; p otvrđeni su ranije raz­ rađeni i usvojeni stavovi o taktici »jedinstvenog fronta« i paroli »o radničkoj i seljačkoj vladi«. Na dužnosti stalnog p red stav n ika K om unističke p artije Italije kod K om interne G ram šija je tog leta 1924. z am enio Palm iro Toljati. On je na Petom k ongresu Inte rn acio n a le, zajedno sa B ordigom , iz­ ab ran u Izvršni k o m itet K om interne. Na zasedanju C entralnog k o m iteta KPI 13. i 14. avgusta A ntonio G ram ši je i form alno izabran za generalnog sek­ retara Partije, ali ni to im enovanje ni im ena članova Izvr­ šnog k o m iteta nisu javno objavljeni iz jasnih razloga kon­ spiracije. Jer, iako nijedna p artija još nije bila zabranjena, ipak je KPI m o rala kao organizacija da deluje u uslovim a gotovo p o tp u n e ilegalnosti. Da je javno otvarala svoja sed išta i o d ržavala javne skupove, ubrzo bi postala m eta n a­ pad a fašističkih p ogrom aških bandi koje za svoje postupke

218

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

n isu n ik o m e o d g o v a ra le , p a im se n ik o nije m o g ao ni efi­ k a sn o s u p ro ts ta v iti. Z ato je tih m e se ci, a i go d in a, sve do » sp ecijaln ih zakona« k o jim a su u k in u te sve p o litič k e p a r ­ tije o sim fašističk e, K o m u n is tič k a p a rtija Ita lije d elo v ala u stv ari sa d v o s tru k o m s tru k tu ro m : k ao p o litič k a o rg a n iz a ­ cija ra d ila je ileg aln o , sa s ta n c i su d rž a n i tajno, p a rtijs k i d o ­ k u m e n ti i m a te rija li č u v a n i su po s k ro v ištim a . Legalno su ra d ili č lan o v i P a rla m e n ta , za štić e n i p o s la n ič k im im u n ite ­ to m i le g aln o su izlazila p a rtijs k a glasila, m a d a su n e b ro je ­ no p u ta n jih o v e re d a k c ije n a p a d a n e , p u s to š e n e i p aljen e. U a v g u stu je ra s p u š te n a fra k c ija » tre ć e in te rn a c io n a lista« k o ja je p o sto ja la u S o cijalističk o j p a rtiji Italije. N jeni č lan o v i p ris tu p ili su K o m u n istič k o j p artiji. T rojica od njih, m eđ u kojim a je bio bivši vođa m aksim alista Đ ačinto Men o ti S erati, u šla su u C e n tra ln i k o m ite t KPI. Još se nešto p o sebno zbilo tih avgustovskih d an a 1924. go­ dine u G ram šijevom ličnom životu - iz M oskve je dobio pism o u kojem m u je Julija javila da im se rodio sin, 10. avgusta. Dobiće im e Delio po im enu je d n o g G ram šijevog ro đ ak a koji m u je u d etinjstvu bio veom a drag. P rotesti javnog m njenja i stvaranje »Aventina« svakako nisu b itn o izm enili političku situaciju u zemlji posle otm ice i ubistva Đ akom a M ateotija. Fašizam nije bio oboren, čak ni oz­ biljnije uzdrm an, ali je ipak b ar za n eko vrem e bio p rim oran d a se povuče u svoje jazbine i ru p e dok se ne prestroji za nove na­ pade i dok ne p ro đ e oluja (verbalnih) m oralnih osuda. Zato su se neke p ro m e n e ipak osećale. Bilo je gotovo prestalo nasilje fašističkih bandi, represije državnih organa koji su već bili u ru ­ kam a fašista, bile su d onekle oslabile, »olabavile«. O rgan KPI, »Unita«, tih je d an a utro stru č io tiraž. U m nogim centrim a ak­ tivisti K om unističke partije stavljali su se na čelo antifašistič­ kih akcija koje su ponegde vođene i da bi se razoružale poje­ d ine fašističke bande. G ram ši je ocenjivao d a je »situacija odlična za nas«, da su nastali povoljni trenuci koje je valjalo iskoristiti za što efikas­ nije političko delovanje Partije i stvaranje širokog fronta na­ ro d n ih m asa za suprotstavljanje fašizmu. M orao je, m eđutim , i da se uveri d a je Partija bila nedorasla takvom zadatku, da njeni

Generalni sekretar KPl

219

kadrovi, onoliko koliko ih je bilo, nisu ni priprem ani za takve akcije. Narednih dana i meseci pristupiće, zajedno sa ostalim članovima rukovodstva KPI, preobražaju partijske strukture na bazi »ćelija« i, još šire gledano, povešće definitivnu, odlučnu bitku za zadobijanje partijskih aktivista i kadrova za svoju kon­ cepciju Partije i za stvaranje Partije na temelju takvih koncep­ cija. Želeo je i m orao da prekine situaciju u kojoj je partijsko rukovodstvo - a on je sada u njemu bio najodgovornija ličnost - mislilo i zaključivalo jedno, a Partija radila drugo. Počinjao je konačni obračun sa bordigizmom. Da neće biti lako iščupati njegove korene, pokazala mu je majska partijska konferencija nedaleko od Koma. Predstojao je zadatak da se bezmalo svaki niži i srednji partijski rukovodilac uveri u ne­ realnost i štetnost Bordiginih ideja »o oružanom ustanku«, »o partiji elite«, o izlišnosti povezivanja sa m asam a i stvaranja sa­ veza, itd. i Partija osposobi za dugotrajnu borbu prvo za odbranu i vraćanje dem okratije, a potom za proletersku revo luciju. Bitka za novi lik K omunističke partije vodila se na svakom sastanku provincijskih i pokrajinskih organizacija (provincij­ ski i federalni kongresi) širom ćele zemlje tokom leta i jeseni 1924. godine. Održavani su ilegalno - u kućam a na gradskoj pe­ riferiji, u vinogradima, seoskim kolibama, u usamljenim zgra­ dam a na poljskim imanjima, često i noću, tamo gde se mogao okupiti veći broj ljudi a da to ne izazove sumnju fašističke po­ licije. Za Gramšija je to značilo stalno putovanje sa jednog kraja Italije na drugi da bi učestvovao na tim kongresima. Njegovo prisustvo činilo se gotovo neophodnim jer je imao izuzetnu moć ubeđivanja ljudi i sposobnost da i najsloženije stvari ob­ jasni na razumljiv i prihvatljiv način. I da nikada ne izgubi st­ rpljenje odgovarajući na pitanja koja su m u učesnici tih skupo­ va postavljali. Primenjivao je u životu ono što je stalno govorio da valja činiti: zadobijati ljude za ideje, politički i kulturno ih obrazovati da shvate opravdanost i realnost tih ideja jer će tek tako postati pravi i dosledni borci za njihovo oživotvorenje. Prilikom svih tih putovanja m orao je da se trudi da zavara trag policiji pošto su m u agenti stalno bili za petama. Nijednog trenutka nije bio bez policijskog nadzora, pa su zato razrađiva­

220

Van ja Kraljević: Antonio Gratnši - Život i delo

ni čitavi taktički sitem i kako d a neopažen otputuje i kako da d o p u tu je tam o gde se sastanak održavao. Jed n o od putovanja na partijske kongrese odvelo g a je na Sardiniju, što m u je dalo priliku d a svrati u Gilarcu, kod svojih, u stvari d a ih vidi poslednji put. Bio je već blizu kraj o k to b ra 1924. godine kada je d o p u to ­ vao u Kaljari. K ongres sardinske federacije KPI održan je, kao i svi ostali, ilegalno, u nekom vinogradu nedaleko od grada. Pri­ sustvovalo je dvadesetak d elegata iz svih krajeva ostrva. Svi su se, osim jed n o g koji je ranije otputovao, izjasnili za stavove o Partiji koje je G ram ši izložio. Izm eđu ostalog, ukazao im je na p o tre b u reorganizacije Partije i razvijanja propagande m eđu si­ ro m ašn im seljacim a, p astirim a i rib a rim a koji će uspeti u svo­ joj b o rb i pro tiv izrabljivanja ako bud u u savezu sa radnicim a i ru d arim a Sardinije i ćele Italije. S u trad an po kongresu otputovao je u G ilarcu u kojoj nije bio četiri godine, od sm rti sestre Em e u novem bru 1920. Ništa se tu nije m enjalo još iz v rem ena njegovog najranijeg detinjstva - ni niske kam ene kuće, ni dim koji si izdiže iznad crepova na krovovim a zgrada, m iris pom orandži, kaskanje m agaradi na kojim a se seljaci vraćaju sa radova u polju; je d in a novina - po­ koji bicikl kao novo prevozno sredstvo. D olazak A ntonija G ram šija poslanika u nacionalnom p a r­ lam en tu u Rim u, onorevole G ram šija (ovaj atribut, časni, po­ štovani, im aju u Italiji narodni poslanici i senatori i njim e se na­ jčešće oslovljavaju), ipak je bio senzacionalan događaj u životu zabačene sirom ašne sardinske varoši. Senzacija je bila utoliko veća što je on bio jedan od njihovih, sin gospodina Cičila G ram ­ šija i Pepine M arčias, i tako je činio čast čitavom tom kraju. Kako je docnije sam pričao o toj poseti Gilarci, odm ah po nje­ govom do lasku počele su da m u dolaze u posetu sve ugledne ličnosti varoši, pa čak i predstavnici fašističke partije. I vođe lo­ kalnih p rotivničkih partija čestitale su m u što je bio poslanik u p arlam en tu , »pa m akar i kom unistički«. C eleste Negarvil, tad a m ladi partijski aktivista, posle d ru ­ gog svetskog rata član C entralnog kom iteta KPI, koji je zabeležio ova G ram šijeva sećanja na poslednji susret sa Gilarcom i Sardinijom , kaže d a su m u u posetu došli i seljaci, kojim a nije

Generalni sekretar KP!

221

bilo lako objasniti sve ono što se dešavalo oko njih i sa njima. Rekli su Gramšiju da su odm ah bili sprem ni da glasaju za njega kada su čuli d a je kandidovan za poslanika, ali da im je rečeno da je to nem oguće pošto nije bio tu kandidovan nego negde drugo. Bili su tako odlučili jer su ga »znali kao poštenog čoveka«, mada, istini za volju, i ne znaju u kojoj je on to partiji na kontinentu. Kada im je Gramši sve to objasnio, seljaci su ostali zamišljeni neko vrem e a onda je jedan od njih, navodi Negarvil, prostodušno i iskreno upitao: »Ali zašto si morao, pošto si ot­ putovao sa Sardinije koja je tako siromašna, da se upišeš u par­ tiju siromašnih?«1 Najsrećnija i najzadovoljnija od svih zbog dolaska Antonijevog, bila je majka Pepina. Roditelji su inače bili pomalo raz­ očarani što on nije bio završio univerzitetske studije - seća se Terezina Gramši, Ninova mlađa sestra, kojoj je on inače često pisao iz Kaljarija i Torina, a potom iz zatvora - jer bi mu to dalo veću sigurnost za budućnost imajući u vidu i njegovo slabo zdravlje. »Ali u 1924. kada je izabran za poslanika na listi Komunističl^e partije u izbornom srezu u Venetu - seća se Tere­ zina Gramši - bili su vrlo ponosni. Sećam se da je moj otac, kada je čuo tu vest, s puno ljubavi rekao mojoj majci: ’Kakvog sina imaš, Pepina Marčias! Danas ćeš zaista biti ponosna na nje­ ga’. Nino je stigao u Gilarcu na malo dana, od 27. oktobra do 6. novembra. Kako je bila zadovoljna moja majka! Jer ga je videla raspoloženog kao što nikada nije bio, srećnog što je imao suprugu i sina. Nije bilo kraja njegovoj priči o Juliji i Deliju«2 Svakako da su to bili, uprkos brojnim nepozvanim gostima i susretim a sa dom aćim ljudima, koji su boravak gotovo pretva­ rali u konferencije i predavanja, i dani opuštanja i odm ora po­ sle one intenzivne političke aktivnosti prethodnih meseci koja je trajala bez predaha i prekida. No, bili su to ujedno poslednji takvi dani uoči novih oluja koje će se posle kratkog zatišja s no­ vom žestinom oboriti na Italiju i na Gramšijev život. Kada je ot­ putovao iz Gilarce, zauvek se oprostio od svoje uboge i ponos­ ne Sardinije čije je teškoće i nevolje shvatao i objašnjavao bolje i ubedljivije nego mnogi drugi pre i posle njega. ' Giusepe Fiori: »Vita di Antonio Gramsci« 2 »GRAMSCI VIVO, nelle testimonianze dei suoi contemporanei«.

222

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

Po p o v ratk u sa Sardinije G ram ši je odlučio d a povuče prvi potez u odvajanju kom u n ista od ostalih partija »Aventina«, koje su pet m eseci posle napuštanja M ontečitorija, i dalje svo­ dile svoju ak tivnost na m oralne osude fašizm a i kritiku u štam ­ pi. R ukovodstvo K om unističke partije uviđalo je jalovost i bes­ ko risn o st takvog držanja koje je sam o išlo n aru k u fašistim a i njihovim nastojanjim a da se oporave i konsoliduju posle prvo­ b itne p o m e ten o sti i zbunjenosti u koje su ih bili doveli gnev i p ro te sti javnog m njenja posle zločina nad M ateotijem . Gram ši je zato razm išljao o po v ratk u kom unističkih poslanika u P red­ stavnički dom , gde bi b ar na parlam en tarn o j tribini m ogli da nastave, iako neravnopravnu, b o rb u sa fašizmom. Prilika za prvi takav potez ukazala se 12. novem bra 1924. kada su vrata palate M ontečitorio u kojoj zaseda Predstavnički dom p onovo bila o tv o re n a posle pauze od gotovo p et meseci. Tada se M usolini jo š prikrivao pod plaštom nevinog u »slučaju M ateoti« koga su ru k o m plaćenih zločinaca tobože ubili ekst­ rem isti m im o znanja i volje »dučeove«, zbog čega su bili dospeli u zatvor ili su bili suspendovani sa dužnosti. Zato se sm atralo p riro d n im i časnim d a Predstavnički dom , iako sastavljen sam o od fašističkih i filofašističkih pred stav n ik a (ostali su još bili u »Aventinu«), na po če tk u svog zasedanja, posle tako duge pauze, održi kom em oraciju svom članu, socijalističkom posla­ niku Đ akom u M ateotiju. Po G ram šijevom nalogu kom unistički poslanik Luiđi R eposi otišao je na sednicu Predstavničkog d o m a d a bi tam o p ro čitao izjavu kojom se osuđuje taj neviđeni cinički p o stu pak, jer, »od k ada je sveta i veka, nije dozvoljeno u b icam a d a drže kom em oraciju svojim žrtvam a«. M ala g ru pa kom unističih poslanika, na čelu sa Gram šijem , koji je bio šef k om unističke p arlam en tarn e grupe, vratila se u M o ntečitorio 26. n ovem bra 1924. godine. S vega m e se c i p o d a n a p o sle »k o m em o racije« u P re d ­ s ta v n ič k o m d o m u p a rla m e n ta M usolini je o c e n io d a j e d o ­ šlo v re m e d a s k in e m a sk u n ev in o g i n aiv n o g i d a n a seb e i režim p re u z m e p u n u o d g o v o rn o s t za u b istv o Đ ak o m a Mate o tija . P o n o v o se o se ć a o d o v o ljn o ja k im i sig u rn im u sebe, štav iše, jo š m n o g o ja č im je r je iz o d m e ra v a n ja sn ag a p r e ­ th o d n ih m e se ci izašao k ao p o b e d n ik - k ap ita liz a m m u je i

Generalni sekretar KPI

223

dalje pružao pod ršk u , kralj g a je štitio, u fašističkoj policiji im ao je m oćnu n ao ružanu vojnu silu, državni ap arat ga je pom agao, g rađ an sk a opozicija je pokazala koliko je slaba i podeljena. Zato je 3. ja n u a ra 1925. godine u tom istom dom u u kojem je su tra d a n po M atetotijevom nestanku tv­ rdio da su sam o njegovi najveći n eprijatelji mogli da smisle tako nešto da bi m u naudili, u kojem je pre m esec i po dana odavao p o štu ubijenom poslaniku i socijalističkom prva­ ku, arogancijom i cinizm om kojim se razbacivao kada je osećao da čvrsto sedi u sedlu vlasti, rekao: »Izjavljujem ovde pred licem ovog dom a i p red licem celog italijanskog naro d a da preuzim am , ja sam , političku, m oralnu, istorijsku o d govornost za sve što se d o g o d ilo ... Ako je fašizam zločinačka d ružina, ja sam šef tog zločinačkog udruženja!«1 »Treći ja n u a r 1925. označio je odlučujuću etap u u istoriji fašizma, to jest, d efinitivno nap u štan je ustavne, lib eral­ ne i p arlam en tarn e države.«2 Ovaj nedvosm isleni izazov fa­ šističkog d ik ta to ra bio je signal za m obilizaciju »crnih ko­ šulja« da bi se u ofanzivi širih razm era dokrajčili ostaci us­ tavne legalnosti i d e m o k ra tsk ih slo b o d a i prava. Posle sve­ ga tri dana, m in istar u n u tra šn jih poslova u M usolinijevom kabinetu, Luiđi F ederconi, obavestio je vladu o rezu ltati­ ma najnovijih fašističkih akcija pro tiv organizacija i ličnos­ ti pro tiv n ih režim u. Z atvoreno je d evedeset i pet »politički sum njivih klubova«, ra sp u šte n o dvadeset i pet »subverziv­ nih organizacija« i sto d v ad eset g ru p a udruženja »Slobod­ na Italija« kao »organizm a koji im a političke buntovničke i an tiu stav n e ciljeve«, zatv o ren o je sto pedeset javnih loka­ la, izvršen p re tre s u 655 stanova i u h apšeno sto jed an aest »subverzivnih elem enata«. P refektim a je bilo naloženo d a bez oklevanja i po h it­ nom p o stu p k u sprečavaju svaku antifašističku m anifesta­ ciju i da p ojačaju n adzor nad štam pom , što je značilo go­ tovo svakodnevnu zaplenu listova u kojim a se našao kakav članak nepovoljan po režim . ’ Luigi Salvatorelli e Giovanni Mira: »Storia d’Italia nel periodo fascista« (»Istorija Italije u fašističkom periodu«), Einaudi, Torino, 1961.

2Isto.

224

Vanja Kraljević: Antonio Gramii - Život i delo

K rajem ja n u a r a te 1925. g o d in e , A n to n io G ram ši je n a ­ jzad u R im u p ro n a š a o i u p o z n a o J u lijin u s e s tru T a tja n u S u h t za k o ju je znao d a živi u ita lija n sk o j p re s to n ic i ali je z a d u g o n ije m o g a o p ro n a ć i. T ražio je jo š od svog p o v ra tk a u Ita liju , n o tre b a lo je d a p ro đ e više od o sam m e se ci do k nije u s p e o d a sazn a n je n u a d re s u p re k o p rija te lja n jihove p o ro d ic e . K ad a je p o ro d ic a Š u h t o tp u to v a la iz Ita lije, T a tja n a je je d in a o s ta la u R im u. S a d a je im a la o k o č e trd e s e t g o d in a m a d a je iz g led ala m n o g o s ta rija . N ije b ila u d a ta . P red av ala je p r ir o d n e n a u k e u je d n o j m e đ u n a ro d n o j šk o li u Rim u. Od G ra m šija je ta d a sa z n a la i n e š to više o svojoj p o ro d ic i o k o joj d u g o v re m e n a nije im a la n ik a k v ih vesti, p a nije zn a­ la ni d a li su jo j ro d ite lji, s e s tre i b r a t u životu. Z ato je bila u p sih ič k o j d e p re s iji. T a k o je i sa z n a la d a se Ju lija u d a la za G ram šija i d a im aju š e s to m e se č n o g sin a D elija. Ne bi b ilo p o tre b n o d u že se za d rž a v a ti n a ovom s u s re ­ tu A n to n ija G ram šija i T a tja n e S u h t, s e s tre njegove s u p ru ­ ge, d a taj s u s re t nije b io po m n o g o č e m u od s u d b o n o sn o g z n a čaja za m la d o g ita lija n s k o g re v o lu c io n a ra , za njegov b u ­ d u ć i život, za sve g o d in e koje će g o to v o d o sam e s m rti p r o ­ v esti u fa šistič k im k a z a m a tim a . Za je d a n a e s t g o d in a koliko je od h a p š e n ja pa g o to v o d o svog p o s le d n je g ča sa p ro v eo u ta m n ic i, A n to n io G ram ši je u toj p o žrtv o v an o j ženi im ao n ajb o lji i n a jp o u z d a n iji, p o n e k a d i je d in i o slo n ac , pom oć, p o d rš k u i o h ra b re n je . O na je go to v o sav svoj život p o sv e­ tila b rizi i s ta ra n ju o n jem u , p o g o to v o k a d a se ra z b o le o u za tv o ru , i tr u d ila se k o lik o je m ogla d a m u o la k ša p atn je i te šk e d a n e ta m n o v a n ja . Z a hvaljujući u velikoj m e ri h ra b ­ ro s ti i in telig en ciji T a tja n e S u h t sp a se n i su i saču v an i ra d o ­ vi k oje je G ram ši p is a o u z a tv o ru iz o b la sti filozofije, k u l­ tu re i p o litik e , č u v e n e z a tv o rs k e sveske koje su do cn ije o tk rile sv etu m isa o i d elo A ntonija G ram šija, d elo koje je p o s ta lo d o s tu p n o sv e tu te k m n o g o g o d in a posle njegove s m rti, d e lo koje svet i u Italiji i van nje jo š o tk riv a i u p o z ­ naje. U m a rtu 1925. g o d in e G ram šiju se u k az ala p rilik a da o tp u tu je u M oskvu gde je za 21. m a rt b ila sazvana p ro šire-

Generalni sekretar KPI

225

na sednica Izvršnog k o m iteta Internacionale. P redvodio je delegaciju K om unističke p artije Italije i otputovao je legal­ no, sa reg u larnim italijanskim pasošem . Ponovo je bio sa Julijom posle pauze od gotovo godinu i po dana (od no­ vem bra 1923.) i prvi pu t je prihvatio u naručje sina koga do tada nije bio video osim na fotografijam a, pa je m orao da se m aštom ispom aže kako bi d obio p otpuniju predstavu o svom prvencu. Najzad je, kako je pisao kasnije, m ogao da se uveri d a je njegov sin »živo i stvarno dete a ne sam o p ro ­ lazni utisak sa fotografskog kartona«. Mali je pobolevao od kašlja h ripavca i to je dalo p riliku njegovom ocu da se d o ­ kaže kao d o b a r roditelj - kad god je im ao vrem ena u toku kratkog b o ravka u Moskvi izvodio je m alog u šetnju u ko­ licim a po obližnjim parkovim a. Sa Julijom se dogovarao da ona zajedno sa detetom dođe u Rim što p re m ogne. Sa tom nadom da će se ubrzo sve troje naći zajedno u Rim u, o tputovao je krajem aprila u Italiju. U zemlji je režim ne sam o »kaznenim ekspedicijam a« crn o k o šu ljaških o d reda, nego i novim zakonim a koje je priprem ala Musolinijeva vlada, a parlam ent odobravao, raščišćavao pu t totalnoj fašističkoj d iktaturi. Tada je bio aktu elan n acrt zakona p rotiv m asonerije. Njime je trebalo da se fo rm alno p ravno reguliše i disciplinuje aktivnost u d ­ ruženja, u stanova i institucija i članstvo u njim a državnih službenika. U stvari, p rip re m alo se »legalno« oružje za b o r­ bu p ro tiv an tifašističk ih partija; kako je pokazao i »Aventino«, iako nisu pružale gotovo nikakav stvaran politički o tp o r fašizm u, ipak su m u one sm etale da se što pre i u po­ tp u n o sti p retv o ri u režim . K ada je posle višem esečnog p rek id a Predstavnički dom p očeo ponovo d a zaseda, G ram ši je odlučio da prvi p ut istupi na p arlam en tarn o j tribini upravo zato da bi raz­ o tk rio prav e n am ere i ciljeve koje je M usolinijeva vlada h tela d a p o stigne zakonom protiv m asonerije. S ednica p redstavničkog dom a zakazana je za 16. maj. Za p rvo (i poslednje!) istupanje tridesetčetvorogodišnjeg vođe leve opozicije u P arlam entu, A ntonija Gram šija, vla15 Antonio Gramši - Život i dclo

226

Van ja Kraljević: Antonio Cramši - Život i delo

d a lo je razu m ljiv o in te re s o v a n je k a k o zbog lič n o sti sam o g v o đ e K o m u n is tič k e p a rtije Ita lije ta k o i zbog č in je n ic e d a su se ip a k je d in o k o m u n isti i u v re m e »slučaja M ateoti« i in a če isp o ljav ali k ao n a jh ra b riji p ro tiv n ic i n a siln ič k o g fa­ šistič k o g re ž im a koji se sa ta k v im svojim n e p rija te ljim a sve više i sve če šć e o b ra č u n a v a o k a m a m a i m e cim a, g otovo u v ek p o sle p re th o d n o g s a d is tič k o g m u č e n ja žrtav a. P a rla m e n ta rn i izveštači tog v re m e n a živo su i d o s ta d e ta ljn o o p isa li tu s e d n ic u . U k lu p a m a u velikoj d v o ra n i M o n te č ito rija re z e rv is a n im za č la n o v e vlade, o k ru ž e n sv o ­ jim m in is trim a u k a ra k te ris tič n o j n a d m e n o j pozi d ik ta to ra i »vođe« n acije, s e d e o je B e n ito M usolini. N ije im ao više razlo g a d a se p la ši ni svih svojih p o litič k ih p ro tiv n ik a za­ je d n o , a k am o li re la tiv n o m a le g ru p e k o m u n istič k ih p o s la ­ n ik a, p a i će le P artije, ali je ipak b io zn a tiže lja n d a čuje g o ­ v o r A n to n ija G ram šija u v re m e k a d a jo š nije b io d o š a o p o ­ g o d a n tr e n u ta k d a u ć u tk a njegov glas. P o zn ata m u je, m e­ đ u tim , b ila v elik a p o litič k a i m o ra ln a sn ag a to g p ro tiv n ik a i o p o n e n ta k oga je iro n ič n o nazivao »grbavim S a rd in c e m , p ro fe s o ro m e k o n o m ije i filozofije, m ozgom n esu m n jiv o m o ćn im « . U p riro d i je stv a ri d a o tp a d n ic i jo š više m rze i jo š ja č e žele d a u n iš te o n e p rip a d n ik e p o litič k e p a rtije kojoj su i sam i n e k a d a p rip a d a li i b o rili se u n je n im re d o v im a , kao što je b ilo sa B e n ito m M u so lin ijem , koji je u ra n o j m la d o sti b io v a tre n i s o c ija listič k i trib u n i a k tiv is ta i d ir e k to r »Avantija« d a bi sad a, u č e trd e s e t i d ru g o j g odini, bio v o đ a fašiz­ m a. N isu m u b ile n e p o z n a te k a ra k te ris tik e koje je o n jem u d a o G ram ši u n ek im svojim te k sto v im a u k o jim a je a n a li­ zira o p r ir o d u fašiz m a i lič n o st njegovog vođe, k ao sim b o la p ro š lo s ti ko ja jo š tra je , k ao » k o n c e n tro v a n o g tip a italijansk o g m a lo g ra đ a n in a , razjaren o g , k ao su ro v e m e ša v in e svih o tp a d a k a ko je su n a n a c io n a ln o m tlu o stav ili vekovi u k o ­ jim a je tra ja la d o m in a c ija s tra n a c a i popova«. P isao je to u ja n u a ru 1924. a u m a rtu na stran icam a lista »O rdine nuovo« d ao je još upečatljiviji p o rtre t »dučea« italijanskog fa­ šizm a i sam o z v an o g vođe nacije: »Im am o u Italiji fašistički režim - p is a o je G ram ši - im am o n a če lu fašista B e n ita Mu-

Generalni sekretar KPl

227

solinija, im am o zvaničnu ideologiju po kojoj je šef progla­ šen za boga, oglašen je nepogrešivim , nagovešten je kao o r­ ganizator i in sp ira to r ponovo rođenog Svetog Rimskog Carstva. V idim o da se u novinam a svakog dana objavljuju desetin e i sto tin e telegram a u kojim a p ro stran a lokalna p lem ena iskazuju šefu p odaničku vernost. Vidimo fotogra­ fije: nešto tvrđa obrazina jed n o g lica koje sm o već viđali na socijalističkim zborovim a. Poznato nam je to lice, poznato nam je to kolutanje očiju u dupljam a, koje je u prošlosti trebalo, svojom m ehaničkom surovošću, da buržoaziji natera strah u kosti a d anas p ro le tarijatu . Poznata nam je ta pesnica uvek stegnuta na p retnju. Poznat nam je sav taj m e­ hanizam , sav taj in stru m en ta rij i shvatam o da on može da im p resio n ira i d irn e u srce om ladinu buržoaskih škola; to je zaista im presivno i kada je viđeno izbliza. . .« O čekivao se dvoboj, n eravnopravan u svim vidovim a i sa u n ap red poznatim ishodom . Svem oćni vođa fašizma i pred sed n ik kraljevske vlade sedeo je m eđu m inistrim a i poslanicim a koji su činili o grom nu većinu u toj dvorani i bili sp rem n i da na svaku njegovu reč ustanu i aplaudiraju. Drugi je bio gotovo usam ljen i izgubljen u toj vučjoj jazbini u kojoj je mogao da raču n a na pod ršk u ni dvadesetak svo­ jih drugova. V ećina p oslanika bila se približala klupam a levice da bi bolje m ogla da čuje G ram šija, koji je po svom o b ­ ičaju govorio tiho, bez dizanja tona i širokih gestova. G ram ši je zašao u dublju analizu i m asonerije i fašiz­ ma. P odsetio je d a je , s obzirom na način na koji je ostva­ reno ujedinjenje Italije i zbog početne slabosti italijanske k ap italističke buržoazije, m asonerija bila jed in a stvarna i efikasna p artija koju je buržoaska klasa im ala dugo vrem e­ na. I zato se fašizam bori protiv »jedine efikasno organizovane snage koju je buržoazija im ala u Italiji da bi je istis­ nuo sa m esta u a p a ra tu koje država daje svojim funkcionerim a. Fašistička revolucija je sam o zam ena jednog uprav­ nog osoblja drugim osobljem «. M usolini mu je na to d o b a­ cio: »Jedne klase drugom , kao što se desilo u Rusiji, kao što se n o rm aln o dešava u svim revolucijam a, kao što ćem o mi sm išljeno u raditi. . .« 15-

228

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

» R ev o lu cija je s a m o o n a k o ja se zasn iv a n a novoj k la­ si« - n a sta v lja o je G ram ši - »fašizam se ne za sn iv a ni na je d ­ noj klasi k o ja već nije b ila n a vlasti.« P on o v o je »duče« inte rv e n is a o : »Ali a k o je veliki d eo k a p ita lis ta p ro tiv nas, ali a k o vam n a v e d e m najv eće k a p ita lis te koji gla sa ju p ro tiv nas, koji su u o p o ziciji, M ota, K onti. ..« n av o d io je to b o ž n je n e p rija te lje fašizm a i ta k o »dokazivao« k la sn i k a ra k te r fa­ š is tič k e rev o lu cije. G ram ši je .n a s ta v lja o an a liz u za k o n sk o g n a c rta i isticao d a će fašizam n a k ra ju n a te ra ti m a so n e riju n a k o m p ro m is koji će biti ra v a n n je n o m p o ra z u p o š to će joj taj k o m p ro ­ m is n a m e tn u ti sa p o zicija ja čeg , sa p o zicija p o b e d n ik a koji je p r e th o d n o u p o tre b io sva s re d s tv a , u k lju č u ju ć i i silu i te ­ ro r, d a bi p ro tiv n ik a n a te ra o n a k o m p ro m is . Iz to g a je G ram ši izv lačio za k lju č a k d a j e ovaj za k o n sk i n a c rt n a p ra v ­ ljen i u p e re n p re svega p ro tiv ra d n ič k ih o rg an izacija. Za d o k a z je n av e o č in je n ic e d a k a ra b in ije ri vec d u že v re m e n a h a p s e k o m u n is te čim vide d a su u g ru p i m a k a r i od svega tro jice , ia k o K o m u n is tič k a p a rtija nije sta v lje n a van z a k o ­ n a n iti je p ro g la š e n a z lo č in a č k im u d ru ž e n je m . »U s tv a rn o s ­ ti - o d g o v o rio je G ram ši n a M u so lin ijev u u p a d ic u d a »či­ n im o o n o što vi (k o m u n isti) č in ite u Rusiji« - p o licijsk i a p a ra t d ržav e već s m a tra K o m u n is tič k u p a rtiju ta jn o m o r ­ g an izacijo m «, i sto g a se h a p s e i b ac aju u z a tv o r njen i č la ­ novi sam o za to što su k o m u n isti, a k o i n e m a ju za n e š to p o ­ se b n o d a ih o p tu ž e, d o v o ljan razlo g za h a p š e n je je k ad a ih n a đ u u g ru p i od tro jice . No, v ra ć a o se an a lizi n ajav ljen o g z a k o n a p ro tiv m a so ­ nerije: »P ošto će m a so n e rija m a so v n o p reći u fašističk u p a r ­ tiju i u njoj u te m e ljiti je d n u te n d e n c iju , ja sn o je d a se ovim za k o n o m vi n a d a te d a s p re č ite razvoj velik ih ra d n ič k ih i seljačk ih o rg an izacija. To je p ra v a v re d n o st, to je istin sk i sm isao zakona.« K ada je u je d n o m tre n u tk u naveo je d a n p rim e r sa ju g a Italije, neko m u je dobacio d a on jug »ne poznaje!« Prih­ v atio je izazov. G otovo d a je bio za h v alan o n o m e ko ga je is p ro v o c ira o d a n a p a rla m e n ta rn o j trib in i op tu ž i klase na

Generalni sekretar KP!

229

vlasti, i ran ije i sadašnju, za sva zla i nevolje koje su nanele n aro d u ju g a Italije. »U Italiji kapitalizam se m ogao razvijati je r je država vršila p ritisak na seljaštvo, n aro čito na jugu. Vi danas osećate h itn o st takvih problem a, zato obećavate m ilijardu za Sardiniju, o bećavate javne radove i sto tin e m iliona ćelom jugu; ali d a biste u rad ili ozbiljan i o d ređ en posao, m orali biste početi s tim e da S ardiniji v ratite 100-150 m iliona koje na im e p oreza svake godine o tim ate od sardinskog na­ roda. M orali biste v ratiti jugu sto tin e m iliona poreza koje svake g odine o tim ate n aro d u južnih k ra je v a ... Svake godi­ ne d ržava o tim a južnim p o k rajin am a sum u naplaćenog p o ­ reza koju ne vraća ni na koji način, niti službam a bilo koje v r s te ... To su sum e koje država o tim a od seljačkih masa juga d a bi stv o rila osnovu kapitalizm u severne Italije. Na tom te re n u p ro tiv rečn o sti italijanskog kapitalističkog sis­ tem a nužno će se uobličiti, u p rk o s svim represivnim zako­ nim a, u p rk o s te šk o ć am a koje stoje na p u tu stvaranja veli­ kih organizacija, savez rad n ik a i seljaka p rotiv zajedničkog n e p rija te lja .. . Vi m ožete da 'osvojite* državu, možete da izm enite zakonike, m ožete da nastojite da sp rečite organiza­ cije da po stoje u o blicim a u kojim a su do sada postojale; ne m ožete n ad vladati objektivne uslove u kojim a ste p rim o ra­ ni d a se k rećete. Vi ćete sam o p rim o ra ti p ro le tarijat da tra ­ ži drukčiji pravac od onog koji je do sada postojao kao naj­ rašireniji n a polju organizovanja masa. To ćem o da kaže­ mo p ro le ta rija tu i italijanskim seljačkim m asam a sa ove tribine: d a italijanske rev o lu cio n arn e snage neće dozvoliti da b u d u sk ršene, da vaš m račni san neće uspeti da se o st­ vari.«1 U padice i d obacivanja fašističkih poslanika n aterali su ga d a na njih odgovara, što m u nije bilo teško, naprotiv, čak ga je zabavljalo, kako je sam o tom e docnije napisao, ali ga je to ipak om elo da d o k raja konsekventno razvije i uobliči m isli i teze koje je želeo d a izloži u svom govoru. Tako se završilo njegovo prvo i je d in o istupanje u dvo­ rani M on tečitorija kojim su se p arlam en tarn i hroničari do' Giuseppe Fiori: »Vita di Antonio Gramsci«.

230

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

s ta p o za b av ili. P o red iz v eštaja sa se d n ic e , je d a n rim sk i d n e v n i list o b ja v io je v elik u M u so lin ijev u fo to g ra fiju sa ša ­ k o m iza u s n e šk o ljk e k a k o bi b o lje č u o reći šefa leve o p o ­ zicije. I c e lo g to g le ta 1925. g o d in e , k ao i ra n ijih m e se ci, An­ to n io G ram ši k ao g e n e ra ln i s e k r e ta r K o m u n is tič k e p a rtije Ita lije p u to v a o je po ce lo j zem lji d a bi u če stv o v ao n a p a r ­ tijsk im s a s ta n c im a n a k o jim a se ra s p ra v lja lo o s ta n ju u P a r­ tiji, o n je n o m lik u i o rg an izaciji, o sta v o v im a i d ire k tiv a m a I n te rn a c io n a le . D rugim re č im a , i o n i o sta li član o v i d ire k ­ cije, o d n o s n o Izv ršn o g k o m ite ta P artije, o b ra č u n a v a li su se sa s ta v o v im a i id e ja m a A m ad e a B o rd ig e , koji ne sam o što ih se n ije o d ric a o i p rih v a ta o p a rtijs k u d is c ip lin u , nego je p o k u š a v a o d a o rg a n iz u je levu fra k c iju u n u ta r P artije. Na to j lin iji nije p rih v a ta o ni z a k lju č k e In te rn a c io n a le p o tv r­ đ e n e i n a s e d n ic a m a p ro š ire n o g Izv ršn o g k o m ite ta u m a r­ tu i a p rilu 1925. g o d in e (k o jim a je u M oskvi p ris u s tv o v a o G ram ši), z a k lju č k e p re m a k o jim a je d ik ta tu r a p ro le ta rija ta b ila k o n a č n i cilj, d o k bi u Italiji u m e đ u v re m e n u tre b a lo d a se o s tv a ri p o s re d n a e ta p a - o b n o v a b u rž o a s k o -d e m o k ra tsk ih s lo b o d a . Z ato je bilo p o tre b n o d a se p o stig n e najširi savez r a d n ih m a sa i n jih o v ih p a rtija sa ra d n ič k o m klasom k ao h eg e m o n o m , p o d ru k o v o d s tv o m av a n g a rd e p r o le ta r i­ ja ta , K o m u n is tič k e p a rtije . Taj stav bio je u tv rđ e n i na Č et­ v rto m i n a P eto m k o n g re s u In te rn a c io n a le (1922. i 1924. g o d in e ). B o rd ig a je o d b a c iv a o bilo kak v e saveze sa svim d ru g im p o litič k im p a rtija m a , u k lju č u ju ć i u to i so cijaliste. U m esto d ik ta tu re b u ržo az ije - a fašizam je, videli sm o, po n je m u , b io sam o sm e n a je d n e b u rž o a s k e vlasti d ru g o m tr e b a lo je o d m a h u s p o sta v iti d ik ta tu r u p ro le ta rija ta ; sam o »čista« K o m u n is tič k a p a rtija , »nezaražena« n eč istim sav e­ zim a b ila je p r e d o d re đ e n a d a o b o ri fašizam k ak o bi buržo a sk a d ržav a b ila z a m e n je n a p ro le te rs k o m . O n o š to je G ram šiju p o s e b n o ležalo na s rcu bilo je n a ­ s to ja n je d a u b e d i m lad e p a rtijs k e k a d ro v e u is p ra v n o st i re a ln o s t k o n c e p ta P a rtije za koji se zalag alo novo ru k o v o d ­ stv o KPI. U b eđivao je u to m la d e k o m u n iste i u b ez b ro jn im razg o v o rim a k o je je sa n jim a im ao g o to v o sv ak o d n ev n o ,

Generalni sekretar KPl

231

prilikom u običajenih večernjih šetnji do kuće u vrem e kada je b oravio u Rimu, kada bi ga obično pratila grupa m lađih aktivista. Bio je to i način da se Gram ši zaštiti od ev en tualnih napada fašističkih nasilnika. Za m lade su organizovane i p artijske škole, bolje reći višednevni politički kursevi. Izuzetno zanim ljivo sećanje na takvu je d n u partijsk u školu za m lade partijske aktiviste zapisao je F eručo Rigam onti, u to vrem e jedan od rukovo­ dilaca om ladinske kom unističke federacije. O držana je po­ lovinom avgusta 1925. godine u planinskom zaseoku K apa­ na M ara u lom bardijskim P redalpim a, nedaleko od Milana. Seljačka p o ro d ic a koja je tu držala krčm u gde su mnogi građani M ilana dolazili nedeljom na izlet, bila je sim pati­ zer ko m u n ista i oni su tu često držali ilegalne sastanke. Tu su se sastajali i članovi C entralnog i Izvršnog kom iteta. Sednice su obično održavali napolju, na livadi, podalje od pogleda ev en tu aln ih neželjenih posetilaca. A kada bi se okupili za stolom u krčm i da ručaju ili večeraju dom aćini su im davali ono što su im ali - topli kačam ak i tek p om u­ zeno mleko. Tu se održavala i om ladinska p artijsk a škola o kojoj govori R igam onti. P redavao im je G ram ši a »asistent« mu je bio Luiđi Longo. P otrajala je osam d ana a o njenoj efi­ kasnosti, o dno sn o o ubedljivosti G ram šijevih predavanja, kazuje p riznanje ovog slušaoca: »Grom i pakao, kakvo je to razvedravanje bilo! N ikada ne bih poverovao da ću za sve­ ga osam d ana škole m orati p o tp u n o da raščistim sa idej­ nim p rtljagom koji sam bio sakupio za gotovo pet godina!« ’ Gram ši je te m lade ljude oslobađao iluzija p oput one o brzom , au to m atsk o m slom u kapitalizm a i propasti kapita­ lističkog d ru štv a koje će neizbežno ustupiti m esto socija­ lističkom d ru štv u kao svom istorijskom i priro d n o m nasledniku. Pošto ništa nije dolazilo autom atski, valjalo je stvarati Partiju čvrstu i hom ogenu koja će povesti mase u b o rb u i po bedu. Ukazivao irn je na štetnost opštih i uopštenih p ro cen a situacije i pro b le m a i podsticao ih na briž­ ljivu i p o ta n k u analizu italijanskog društva, na pojedinač’ GRAMSCI VIVO, nolle testimonialize dei suoi contemporanei.«

232

Vonja Kraljević: Antonio Gramii - Život i delo

n o p r o m a tr a n je svakog od n jegovih ra z lič itih slojeva, na p o tr e b u d a se zn aju naći za sv ak o g od njih b o rb e n e p a ro le i a k c io n i p ro g ra m i koji su u s ta n ju d a ih z a in te re su ju i mob ilišu i d o v e d u u s fe ru u tic a ja K o m u n istič k e p a rtije . Umesto P artije » m a lo b ro jn ih ali d o b rih « G ram ši je tra žio P artiju ko ja tr e b a d a id e k a m a sa m a, k o ja tre b a d a ih vodi u b o rb u , ali d a b u d e k o ra k is p re d njih, a ne dva, d a se n ik a d a ne bi o d v o jila o d n jih o v o g n a č in a m išljen ja i n jihove s p o s o b n o s ­ ti p o im a n ja , za p isao je R ig am o n ti. B ilo je n a o k u p u d v a d e se ta k k o m u n istič k ih om lad in a ca, ru k o v o d ila c a o rg a n iz a c ija m la d ih k o m u n is ta u severnoj i s re d n jo j Italiji. S p av ali su u senu, je li svi za je d n o za ve­ lik im sto lo m k a č a m a k , m lek o i h le b i u p re d a h u izm eđu p re p o d n e v n e i p o p o d n e v n e n asta v e, zab av ljali se k ao i svi m la d ić i od p o d v e d e se ta k g o d in a , k o lik o su o n i ta d a im ali. P o ste p e n o se i fe d e ra c ija k o m u n istič k e o m la d in e o s lo b a ­ đ a la b o rd ig iz m a koji je d o ta d a u njoj d o s ta bio u k o re n je n . U s e p te m b ru 1925. g o d in e G ram ši se, za je d n o sa Toljatijem , p o s v e tio p is a n ju te za za p re d s to je ć i, tre ć i p o re d u k o n g re s K o m u n is tič k e p a rtije Italije. U te z a m a je tre b a lo d a ti o d g o v o re n a sva p ita n ja k o ja je p o sta v lja la slo že n a i te šk a p o litič k a s itu a c ija u zem lji. Nije b ilo te šk o u o č iti d a je G ram ši h te o d a p o n u d i d o k u m e n t novog, d ru k č ije g stila n eg o što su b ili razn i d o k u m e n ti ita lija n sk o g ra d n ič k o g p o ­ k re ta u k o jim a se g o m ila m a reći p rik riv a la n em o ć d a se u k aže n a s u š tin u p ro b le m a . U te z a m a je a n a liz ira n a so cijal­ n a i e k o n o m s k a s tr u k tu r a zem lje, ra z m o tre n isto rijsk i ra z ­ voj ita lija n s k e s tv a rn o s ti, d a ta o c e n a ita lija n s k o g k a p ita liz ­ m a, u k a z a n o n a k la sn i k a ra k te r fašizm a k ao in s tru m e n ta in d u s trijs k e i a g ra rn e o lig a rh ije k o ja h o će d a k o n c e n triš e u r u k e k a p ita liz m a k o n tro lu n ad svim b o g a tstv im a zem lje; is ta k n u to je d a fašizam izražava te n d e n c iju ru k o v o d e ć ih in d u s trijs k ih i a g ra rn ih k la sa ka im p erijalizm u . Ali fašizam - re č e n o je u te z a m a - p o ja čav aju ći iz rab ljiv an je i tlačenje, p o v eć av a p r o tiv re č n o s ti, u b rzav a ra d ik a liz a c iju m asa, p ri­ p r e m a u slo v e za n ove re v o lu c io n a rn e eksplozije. U tezam a se ta k o đ e n ag lašav a d a razvoj re v o lu c io n a rn o g p ro c e s a za­ visi o d o rg an izacije dveju p o k re ta č k ih sn ag a rev o lu cije, a to su: 1. r a d n ič k a k la sa i a g ra rn i p ro le ta rija t; 2. seljaci ju g a

Generalni sekretar KPI

233

i o strv a i seljaci ostalih delova Italije. No, organizovanje p o k retačk ih snaga revolucije tre b alo je da znači i osloba­ đanje m asa od uticaja »tobožnjih« dem o k ratsk ih partija, a n aro čito SPI (S ocijalističke partije Italije). 0 tezam a i na osnovu njih o svim p roblem im a Komu­ nističke partije Italije - političkim , idejnim i organizacio­ nim - rasp ravljalo se tokom d ecem b ra 1925. godine na mnogim p retk o n g resn im sastancim a pokrajinskih, provin­ cijskih i lokalnih organizacija; ozbiljna i tem eljita diskusija vođena je od »vrha« do »baze«, od C entralnog kom iteta do ćelija po fabrikam a. Period o kojem se raspravljalo faktički je ob u h v atao gotovo četiri p reth o d n e godine postojanja K om unističke partije. O kongresnim tezam a diskutovalo se i na stu p cim a p artijske štam pe, pogotovu na stranicam a dnevnika KPI, »Unita«. Već tokom p retk o n g resn ih p rip re m a postajalo je sve očiglednije da se od n o s snaga m enjao, da je članstvo sve više p rih v atalo G ram šijevu koncepciju Partije, d a j e novo ru kovodstvo Partije, sa G ram šijem na čelu, postepeno dobijalo p o d ršk u većine organizacija i kadrova, d a je poslednji B ordigin pokušaj da stvori levu frakciju u Partiji i raz­ bije njeno je d in stv o im ao u stvari su p ro tan efekat od oče­ kivanog - tada su ga napuštali m ožda i poslednji koji su mu još verovali. P redstojeći kongres tre b alo je zato da sankcioniše p o b ed u linije G ram šija, Toljatija, Teračinija, Skoćim ara i d ru gih članova rukovodstva KPI, i to ne sam o nad bordigizm om nego i nad desnim oportunizm om koji su za­ govarali Taška i G raciadei. To je Treći kongres K om unističke partije Italije i uči­ nio. O držan je ilegalno u Lionu, u Francuskoj, od 23. do 26. ja n u ara 1926. godine. Naim e, nije se m oglo ni pom išljati da se kongres održi u Italiji. Skup velikog broja aktivista i d e­ legata iz ćele zem lje ne bi m ogao da p rom akne oku polici­ je. Izabran je zato Lion je r su tam o postojali dosta povoljni o rganizacioni uslovi. I pri dolask u u Lion i pri odlasku, G ram ši i ostali delegati m orali su ilegalno da se u snegom zavejanim p la n in am a preb ac u ju p rek o italijansko-francuske granice. Ipak su došli delegati iz ćele zemlje i sve je ug­ lavnom p ro šlo bez većih teškoća.

Van ja Kraljević: Antonio Gramši

234

-

Život i delo

Izveštaj o p o litič k o j situ a c iji p o d n e o je A nto n io G ra m ­ ši, g e n e ra ln i s e k r e ta r K o m u n is tič k e p a rtije Italije. K ongres je o d o b rio rad Izvršnog k o m ite ta i p rih v a tio teze koje će u isto riji o s ta ti p o z n a te pod im e n o m »L ionske teze«. Iako n isu b ile bez m a n a i jo š o p te re ć e n e o s ta c im a s ta rih shvata n ja i stav o va, ipak su o ne, p o s m a tra n e sa šireg p o litič k o g i is to rijs k o g s ta n o v išta , p re d s ta v lja le d o k u m e n t od izvan­ re d n o g z n a čaja za dalji id e jn i i p o litič k i ra d i razvoj P artije, za u tv rđ iv a n je njegovog stav a i o d n o s a p re m a fašizm u, p r e ­ m a o s ta lim a n tifa š is tič k im p a rtija m a , p re m a sin d ik a ln o m p ro b le m u i odn o su p rem a seljaštvu, o stavu p rem a nacio­ n a ln im m a n jin a m a , itd. Za »L io nske teze« iz jasn ilo se 90,8 o d s to d e le g a ta K on­ gresa; levica, k oju je p re d v o d io B o rd ig a , d o b ila je 9,2 o d s to glaso v a. To je b ila u b e d ljiv a p o b e d a p a rtijs k o g ru k o v o d ­ stv a n a če lu sa A n to n ijem G ram šijem i o č ig le d a n p o raz b o rd ig izm a . »K ongres u L io n u - kaže Đ o rđ o A m en d o la zak lju čio je m u k o trp a n p u t s tv a ra n ja K o m u n istič k e p a rtije Italije. Teze koje su na n je m u p rih v a ć e n e d av a le su P artiji p la tfo rm u za in ic ija tiv u i b o rb u .« 1 J e d n a od d o m in a n tn ih te m a o kojoj je ra s p ra v lja n o na K o n g resu b ilo je p ita n je sav ezn ik a ra d n ič k e k la se u b o rb i za p r o le te r s k u rev o lu ciju . O to m e je G ram ši g o v o rio na s e d n ic i p o litič k e k o m isije K ongresa: »Ni u je d n o j zem lji p ro le ta rija t nije u sta n ju d a sam o s­ voji v last i d rži je sam o svojim snagam a; on, p re m a tom e, tr e b a d a o b e z b e d i saveznike, to je st, tre b a d a vodi takvu p o litik u ko ja će m u o m o g u ć iti d a se stavi na če lo d ru g ih k la sa koje im aju a n tik a p ita lis tič k e in te re s e i d a ih p re d v o ­ di u b o rb i za o b a ra n je b u rž o a s k o g d ru š tv a . P itanje je p o ­ se b n o važno za Ita liju gde p ro le ta rija t čini m a n jin u rad n o g s ta n o v n ištv a i g eo g rafsk i je ra s p o re đ e n u ta k v o m ob lik u d a ne m ože d a p o m išlja d a vodi p o b e d o n o s n u b o rb u za vlast p re n eg o što b u d e d ao ta č n o re še n je p ro b le m a svojih o d n o s a sa k la so m seljaka. P o stav ljan ju i rešav an ju ovog ’ Giorgio 1921-1943«.

Amendola:

»Sloria

del

Partilo

comunisla

italiano

Generalni sekretar KPI

235

p ro b lem a m oraće se na poseban način posvetiti naša Par­ tija u bliskoj budućnosti.« Lionskim kongresom bio je, dakle, utrven put politič­ kom i idejnom delovanju Partije na novim tem eljim a i sa jasnim p ersp ek tiv am a na duži rok - ka zadobijanju savez­ nika u b orbi za vlast, ka okupljanju d em okratskih snaga za su p ro tstav ljanje fašizmu, ka oslobađanju Partije od poslednjih h ip o teka bordigijanskog propovedanja i »fantaziranja«, rek ao bi G ram ši, o oružanom ustanku i neposrednom rev o lu cio n arnom preuzim anju vlasti, i tom e slično. S pravom se zato u istoriji K om unističke partije Italije ukazuje na veliki značaj Trećeg kongresa u Lionu, što u svojoj istoriji Partije želi da naglasi i Đ orđo A mendola, po­ litičar p re nego istoričar. »Lionskim kongresom zaključen je jed an period, p erio d stvaranja Partije, istraživanja plat­ form e, izgradnje njenog jedinstva. Posle Liona KPI je bila u stanju d a kren e svojim putem , da razvija svoju politiku, da se sučeli sa surovim iskušenjim a ilegalnosti, da plati vi­ soku cenu žrtava. Posle Liona K om unistička partija Italije im ala je svoju je d in stv en u rukovodeću grupu, okupljenu oko G ram šija, obrazovanu na osnovu bogatog političkog iskustva i o štre političke borbe. U tom sm islu se može tv­ rditi d a je III K ongres KPI bio istinski konstituirajući kon­ gres P artije.«1 Na K ongresu je izabran C entralni kom itet od dvadeset i jednog člana, u čijem su sastavu bili i predstavnici levice i desnice, B ordiga i Taška. U najuže rukovodstvo KPI, u sek retarijat, koji je bio nešto uže telo od političkog biroa, izabrani su A ntonio G ram ši, kao generalni sekretar, a kao članovi Palm iro Toljati, M auro Skočim aro, U m berto Teračini, Kam ila Ravera i R uđero G rieko. Već krajem te godine biće u h ap šeni G ram ši, S kočim aro i Teračini; Toljati i G rie­ ko biće u in o stra n stv u i neko će vrem e K amila Ravera p re ­ uzeti ru k o v ođenje ilegalnom partijskom aktivnošću u zem ­ lji. (U junu 1977. proslavila je u Rimu devedeseti rođendan.) ’ Giorgio Amendola: »Storia del partito com unista italiano 1921 1943 «.

236

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

Ali, ak o su u n ajvećoj m e ri b ile u k lo n je n e i ra š č išć e n e u n u tr a š n je s m e tn je i p re p re k e , sa svom b ru ta ln o š ć u i žes­ tin o m n a k rh k u i jo š n e s p re m n u , ia k o b o rb e n u i h ra b ru m a lo b ro jn u K o m u n is tič k u p a rtiju , o b o rić e se sp o ljn i č in i­ lac - fašizam koji je u p ra v o te, 1926. g o d in e , p re la z io u posle d n ju i o d lu č u ju ć u o fan ziv u za k o n a č n u i p o tp u n u fašizaciju zem lje, za lik v id ira n je i p o s le d n jih z a k o n sk ih , form aln o -p ra v n ih p re p r e k a z a v o đ en ju a p s o lu tn e fa š is tič k e d ik ta ­ tu re , n e s p u ta n e b ilo k ak v im ili b ilo čijim m a k a r i fo rm a l­ nim o g ra n ič e n jim a . I z a k o n sk im , i ileg aln im , n a siln ič k im p u te m M u so lin i će se p o s ta ra ti d a u p ra v o u toj g o d in i slom ije i p o s le d n je o tp o re fašizm u. Ju lija je u to v rem e b ila u Italiji. D o p u to v a la je sa si­ n o m D elijom k rajem 1925. g o d in e . S a n jim a je d o š la i Julijin a s e s tr a E vgenija. O b ra d o v a o se n jih o v o m d o la sk u , ali g a je n jih o v b o ra v a k u R im u is to v re m e n o i za b rin jav a o . F a­ šisti su bili u s ta n ju i n jim a d a n a u d e . Z a to n isu stan o v a li za jed n o . G ram ši je za njih iz n ajm io p o s e b a n s ta n u Ulici T ra p a n i. Ju lija je ra d ila u a m b a s a d i SSSR i ta k o je d o b ila d o zv o lu za b o ra v a k u R im u. N ik u d a n isu izlazili zajedno. O b ičn o je p o s e ć iv a o p o ro d ic u u v eč e rn jim č a so v im a k ad a je m o g a o d a se p o ig ra sa D elijom koji je već im ao blizu go­ d in u i po. K o lik o je o p re z n o s t b ila o p ra v d a n a v id e lo se i po to m e š to su 24. o k to b ra u G ram šijev o j so b i u s ta n u p o ro ­ d ic e P assa rg e p o lic a jc i izvršili p re m e ta č in u i n a p ra v ili u njoj p u s to š i lom . Z ato taj b o ra v a k Ju lije i D elija u R im u i nije d u g o p o tra ja o - ni d e s e t m eseci. Ju lija je p rv a o tp u to ­ vala u M o sk vu p o č e tk o m av g u sta, gde je p o sle tri n edelje, 30. a v g u sta 1926. ro d ila d ru g o g sina, koji će d o b iti im e Đulijan o i k o g a o ta c n ik a d a n e ć e videti. U s e p te m b ru je i m ali D elio sa te tk o m E vgenijom o tp u to v a o u M oskvu. U uslovim a sve ja č e g te r o r a G ram ši se o p ra v d a n o sve više p la šio za b e z b e d n o st i život p o ro d ic e . T ako je p o s le to g ta k o k ra tk o g v re m e n a k o je je re la tiv n o m irn o i s re ć n o p ro v e o sa s u p ru ­ gom i s in o m - ča k su i n e k o lik o d a n a p ro v eli svi za jed n o n a le to v a n ju u s ev ern o j Italiji - p o n o v o bio o s ta o sam u sve g u šćem i n e p ro z irn ije m m ra k u d ik ta tu re » crnih košulja« i sve zag u šljivijoj a tm o s fe ri je d n o g to ta lita rn o g režim a k a k ­ vog sv et d o ta d a nije im ao p rilik e d a u pozna.

Generalni sekretar KPI

237

Da bi pokazao kakvim se sve »terorističkim sredstvi­ ma« služe njegovi protivnici, »duče« je stalno izmišljao ate n ta te na svoju ličnost posle kojih su, u znak odmazde, fašističke bande napadale radničk e dom ove i palile red ak ­ cije an tifašističkih listova, hvatale ljude, prebijale i ubijale naočigled policije i karab in ijera - državni ap arat je već go­ tovo sav u ru k am a fašista - i za to nikom e nisu odgovarale. Cak je i pokušaj n ap a d a je d n e neu ravnotežene i n eu raču n ­ ljive stare Engleskinje na M usolinija u Rim u u aprilu 1926. godine bio zgodan povod i izgovor fašistim a za represalije. F ašistički te ro r dostigao je kulm inacionu tačku k ra­ jem o k to b ra 1926. godine. N eposredni povod opet je bio aten tat na šefa fašističke p artije i p red sed n ik a vlade. Na­ vodno je šesnaestogodišnji dečak Anteo Cam boni u Bolonji pucao na M usolinija. Fašisti su d ečak a uhvatili, na licu m esta iskasapili noževim a, potom vukli ulicam a njegov leš i na k raju ga obesili. Ponovo su gorele redakcije listova koji jo š nisu bili pod fašističkom kontrolom , pljačkanja i pustošenja se više nisu m ogla ni izbrojati, »kaznene ekspe­ dicije« nisu šted ele ni takvu ličnost kao što je bio B enedeto Kroče, filozof svetskog glasa, je d n a od najem inentnijih lič­ nosti italijanske k u ltu re ovog veka - ni njegova kuća u Na­ pulju nije bila p o šteđ e n a od napada fašističke rulje. M usolini je potom ocenio da je došlo vrem e da se le­ galnim pu tem ukine i ono m alo legalnosti što je još bilo os­ talo, da se zakonim a ozakoni bezakonje. Pozivajući se na opasnost od »delovanja d estru k tiv n ih snaga i porasta te ro ­ rizma« izraženog u nap ad im a na »dučea«, vlada je p rip re ­ mila i usvojila 5. n ovem bra 1926. godine predloge zakona na osnovu kojih se rasp u štaju sve partije i sva udruženja pro tiv n a režim u, zabranjuju svi antifašistički listovi, poniš­ tavaju svi pasoši, n aređ u je u p o tre b a oružja protiv onih koji pokušavaju da ilegalno p ređ u granicu u nam eri da pobegnu iz zemlje, p redlaže se uvođenje sm rtn e kazne, ustanov­ ljuje specijalni sud za zaštitu države, itd. Zakone je tek tre ­ balo d a izglasa p arlam en t. Kao šef kom unističke p arla­ m en tarn e grupe i se k re ta r Partije, G ram ši je hteo da se g rupa p rip re m i za diskusiju u M ontečitoriju o tim zakon­ skim predlozim a, m ada je ishod bio unapred poznat pošto

238

Van ja Kraljević: Antonio G ram ši-Ž ivot i delo

su fašisti rasp o la g ali, a p s o lu tn o m v eć in o m gla so v a u P re d ­ s ta v n ič k o m d o m u . Tih d a n a , m e đ u tim , iako u s re d s re đ e n na o n o što se zb iv alo u Italiji, njegov p o g le d i m isao bili su u s m e re n i i na o n o što se d o g a đ a lo u R usiji, p rvoj zem lji so cijalizm a, prvoj d ržav i r a d n ik a i seljak a, ka to m o te lo tv o re n ju n a d a svetsk o g p r o le ta rija ta , koje je p o s tig la b o ljše v ičk a P a rtija pod L en jin o v im ru k o v o d s tv o m . I G ram šiju i o stalim č la n o v im a ru k o v o d s tv a bilo je p o z n a to k akve je ra z m e re i ž e stin u p o ­ p rim ila b o rb a m e đ u s tru ja m a u C e n tra ln o m k o m ite tu b o lj­ šev ič k e P artije, k akav je n jen od je k u sv etu i u Italiji, kakve su m o g u ć e p o s le d ic e tih s u k o b a . Z ato je u im e P o litičk o g b iro a K o m u n is tič k e p a rtije Ita lije 14. o k to b ra 1926. g o d in e u p u tio je d n o p ism o P o litb iro u C e n tra ln o g k o m ite ta ru s k e K o m u n is tič k e p a rtije (b o ljše v ik a) u k ojem je sa n jem u sv o jstv en o m o tv o re n o š ć u i ja sn o ć o m izložio o n o što je s m a tra o n e o p h o d n im d a u to m tr e n u tk u tre b a reći ru sk im d ru g o v im a , v o d eć im lič n o s tim a L enjinove P artije. U b o rb i k o ja se tog le ta i je se n i v o d ila iz m eđ u većine k o ju su čin ili S taljin , B u h a rin i d ru g i č lan o v i P o litb iro a , s je d n e , i o p o zicije k oju su p o re d T ro c k o g o d ra n ije , sa d a č i­ nili i bivši » triju m v iri« , Zinovjev i K am enjev, G ram ši je delio m išljen je već in e u p o g le d u tu m a č e n ja L enjinove Nove e k o n o m sk e p o litik e (N EP). S tav leve o p o zicije u to m p o ­ g le d u njeg a je p o d s e ć a o n a »sva s ta ra p re d u b e đ e n ja k la s­ nog k o rp o ra tiv iz m a i s in d ik a liz m a ko ja leže kao te re t na tra d ic iji z a p a d n o g p ro le ta rija ta i u s p o ra v a ju zbog to g a n je­ gov id ejn i i p o litič k i razvoj.« Ali kakve je sve n eg a tiv n e e fe k te m o g la d a izazove ta b o rb a zbog m e to d a koji su u njoj u p o tre b lja v a n i, zbog p o le m ič k e o š trin e s k ojom je vo­ đ en a , zb o g r a s c e p a koje je izazivala i m ogla d a izazove - to je b ilo o n o š to je G ram šija u z n e m ira v a lo i na te je o p a s n o s ­ ti h te o d a u k až e u svom p ism u . » Ita lijan sk i k o m u n isti i svi svesni ra d n i ljudi n aše zem ­ lje - p is a o je G ram ši - uvek su sa n ajv ećo m p ažnjom p ra tili v aše d isk u sije . U oči sv ak o g k o n g re s a i svake k o n fe re n c ije R u sk e k o m u n istič k e p a rtije m i sm o bili s ig u rn i d a u p rk o s o š trin i p o le m ik a , je d in s tv o ru s k e P artije nije bilo u o p a s ­ n o sti. . . D anas, uoči vaše P e tn a e s te k o n feren c ije , nism o

Generalni sekretar KPI

239

više sigurni kao ranije što sm o bili; osećam o m oru kojoj ne možem o da se oduprem o; izgleda nam da sadašnji stav blo­ ka opozicija i o štrin a polem ika zahtevaju intervenciju b ra t­ skih partija. . . Drugovi, vi ste u ovih devet godina svetske istorije bili organizatorski i p okretački elem ent revolucio­ narnih snaga svih zemalja: funkcija koju ste izvršili nem a presed an a u celoj istoriji ljudskog roda i njoj nem a ravne po širini i dubini. Ali vi danas razarate svoje delo, degradi­ rate i izlažete se o pasnosti da p oništite rukovodeću funk­ ciju koju je K om unistička partija SSSR zadobila Lenjinovom p o k retačkom snagom ; čini nam se da zbog silovite strasti ruskih pitanja gubite iz vida m eđ u n aro d n e aspekte tih istih ru skih pitanja, da zaboravljate da vaše obaveze kao ru sk ih b o raca mogu i tre b a da budu izvršene sam o u okviru in teresa m e đ u n aro d n o g proletarijata.« Palm iro Toljati, koji je tada predstavljao K om unistič­ ku p artiju Italije u K om interni, nije pism o dostavio Cen­ tralnom k o m itetu Ruske kom unističke partije kojem je bilo nam enjeno, ali je B uharina, tadašnjeg predsednika K om interne, upoznao sa njegovom sadržinom . Po njego­ vom m išljenju, tre b a lo je u prvi plan istaći suštinsko opredeljenje: ili sa većinom (Staljin, B uharin i drugi) ili sa opo­ zicijom (Trocki, Zinovjev, K amenjev). Pitanja m etoda su, po njegovoj oceni, prevaziđena, isto kao što je izlišno po­ zivati se na p o tre b u očuvanja je d in stv a boljševičkog štaba kakvo je bilo u vrem e Lenjina kada je takvo jedinstvo više nem oguće bilo o stv ariti i kada je posle Lenjinove sm rti ono p rip a d alo prošlosti. G ram ši se nije složio sa Toljatijevim odgovorom i u replici koju m u je u p u tio 26. o k to b ra zam erio mu je da nije shvatio d a je njegovo pism o u pućeno C entralnom kom ite­ tu ruske Partije i te kako bilo puno optužbi na adresu opo­ zicije, d a je ćelo bilo optužba. I dalje je insistirao na znača­ ju jed in stv a »ne sam o ruske Partije nego i lenjinskog jezg­ ra«, je r je to pitan je »od najveće važnosti na m eđ u n aro d ­ nom polju; sa tačke gledišta m asa najvažnije pitanje u ovom isto rijskom p erio d u pojačanog protivrečnog pro ce­ sa ka jedinstvu«.

240

Van ja Kraljević: Antonio G ram ši- Život i delo

O ko s u d b in e ovog G ram šijev o g p is m a i č in je n ic e d a o n o nije d o s p e lo u ru k e o n ih k o jim a je b ilo n a m e n je n o , m n o g o se d o c n ije ra s p ra v lja lo , p o g o to v u u p rilik a m a k ad a je tr e b a lo » dokazivati« n e k a n e s la g a n ja i raz m im o ila ž e n ja iz m eđ u G ram šija i T oljatija, k a d a je tre b a lo p ro tiv sta v lja ti je d n o g d ru g o m . N ije n a o d m e t v id e ti š ta o to m e kaže Luiđi Longo, u č e sn ik u tim d o g a đ a jim a k ao ta d a š n ji ru k o v o d ila c k o m u n is tič k e o m la d in e , p o s le toga, uz T oljatija, je d a n od tv o ra c a sa d a š n je v elik e i m a so v n e Ita lija n s k e k o m u n is tič ­ ke p a rtije , n ajjače k o m u n is tič k e p a rtije Z a p a d n e E vrope, fa k tič k i je d a n od n je n ih is to rijs k ih g ra d ite lja i vođa. »O ta k o zv an o j n e -p re d a ji (p ism a ) tre b a d a se razu m em o - kaže Longo u sećanjim a n a G ram šija objavljenim u knjizi ,Živi G ram ši - u sv e d o č e n jim a njeg o v ih sav rem en ik a ’, k o ju je p rip re m ila M irna P au le zu K verčoli, a izdao ,Feltr in e li' 1977. g o d in e - fo rm a ln o , da, nije b ilo p re d a to r u s ­ k o m P o litič k o m b iro u k o je m je b ilo a d re s o v a n o , ali ga je p ro č ita o B u h a rin i ne m ože se m isliti d a on sa njim e nije u p o z n a o č la n o v e P o litič k o g b iro a , p o s e b n o S taljin a. Ako je B u h a rin o v sa v e t b io d a se o n o ne p re d a zvanično, g o to v o se s ig u rn o m ože p o tv rd iti d a taj s av et nije bio sam o njegov; B u h a rin , ia k o je u to v re m e b io veliki a u to ­ rite t, nije m o g a o d a d rži za seb e, k ao ta jn u , p is m o i d a sam p re u z m e in ic ija tiv u d a T o ljatiju d a o n aj savet. Ko po zn aje m a k ar sam o i površno o dnose m eđu raznim članovim a je d ­ n o g ru k o v o d e ć e g so v jetsk o g o rg an izm a, zn a v rlo d o b ro d a je d a n ta k a v lični a u to rita tiv n i gest nije ta d a b io zam isliv ni za koga, o sim a k o ne bi bio sam S taljin. T ak av sav et o č ig le d n o je im ao za cilj d a se zv an ičn o ne p o stav i p ita n je ru s k im ru k o v o d e ć im o rg a n im a , to je st, d a se iz b eg n e od s tra n e ru s k o g P o litičk o g b iro a zauzim anje s tav a o p is m u koje je G ram ši n a p isa o u im e Italijan sk o g p o litič k o g b iro a . S o b z iro m n a situ a c iju k o ja je ta d a p o sto ja la u ru k o ­ v o d stv u S o v jetsk e P artije, o d g o v o r bi s ig u rn o bio o š ta r i o zb iljn o b i d o v e o u p ita n je o d n o s e iz m eđ u ita lija n sk e i r u s ­ ke p a rtije . U ostalom , z a o štra v a n je ovih o d n o s a i o je d n o m ta k v o m p ita n ju nije o d g o v a ra lo ni većini so v jetsk o g ru k o ­ v o d stv a.

Generalni sekretar KP!

241

Po m om m išljenju, činjenica da su sa pism om bile upoznate n ajau to ritativ n ije odgovorne ličnosti - i svakako Staljin - većine koja je rukovodila borbom protiv Trockoga, mogla se već sm atrati kao ostvarenje cilja koje je Gramšijevo pism o tre b alo da postigne, to je st da upozori sovjet­ ske drugove najangažovanije u toj b orbi na negativne posledice koje su mogli da im aju, za m e đunarodni kom unis­ tički po k ret, zaključci do kojih je sam a b o rb a m ogla da d o ­ vede.« P rem a Longovim rečim a, reč je bila o tom e da se od­ luči da li je »politički bilo oportuno« da se u tom trenutku pism o i form alno uruči P olitbirou ruske Partije. »Očigled­ no je - kaže Luiđi Longo - da je o ovim problem im a celishodnosti, zbog o dnosa koje je održavao sa ruskim dru g o ­ vima i zbog n e p o sred n o g poznavanja svih vidova pitanja, Toljati bio u boljem položaju da proceni i odluči u interesu italijanske Partije i njene pozicije u In ternacionali.«1 Staljin i većina, koju je im ao sa sobom u C entralnom kom itetu P artije, nije uzela u obzir upozorenja Antonija Gram šija, m ada pism o nije ostalo bez odjeka u Moskvi. Ub­ rzo će, kako se zna, Trocki biti isključen iz P olitbiroa, Zinovjev sm enjen sa dužnosti p red sed n ik a In ternacionale i na njegovo m esto doći B uharin, dok će K amenjeva, koji je tak o đ e isključen iz P olitbiroa, na m estu m inistra spoljne trgovine zam eniti M ikojan. O dluka rukovodstva In te rn a­ cionale d a u Italiju u p u ti jed n o g od svojih m eđunarodnih sekretara, Švajcarca Jules H um bert Droza, da na licu mesta raspravi sa italijanskim k o m unistim a pitanja izneta u pis­ mu, bila je izraz želje d a se stvari razjasne, ali i znak zabri­ nutosti. R ešeno je da se sastanak P olitičkog biroa K om unistič­ ke partije Italije održi od prvog do trećeg novem bra 1926. godine, ilegalno, u m estu V alpolčevera, u blizini Đenove, i da na sastan k u učestvuje predstavnik Internacionale, Droz. G ram ši se brižljivo p rip re m ao za sastanak koji nika­ ko nije želeo niti sm atrao d a m ože da propusti. Naime, u 1 »GRAMSCI VIVO, ncllc tcstim oniaim : dci suoi contemporanoi«. 16 Anionio GramSi - Život i delo

242

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

to v rem e, ali i već ra n ije , b ilo je s u g e stija d a on n a p u s ti I ta ­ liju i iz b eg n e e v e n tu a ln o h a p š e n je , š to je o n o d b ijao , o č e m u će jo š b iti reći. K re n u o je za to u M ilano d a bi o tu d a o tp u to v a o u Đ enovu. Na c e n tra ln o j stan ici, m e đ u tim , nije m o g a o ni d a izađe iz voza. U k u p e u g a je z a d rž a o je d a n p o ­ licijsk i in s p e k to r koji m u je re k a o : » P o slan ic e G ram ši, za v aše d o b r o b o lje je d a se v ra tite u Rim , u M ilanu je za g u š­ ljiv vazduh.« S h v atio je o č e m u je reč. V ratio se u p re s to n icu . S a s ta n a k u V alp o lčev eri zbog o d s u stv a G ram šija i jo š n e k o lic in e č la n o v a P o litb iro a d a o je m rša v e ili n ik a k v e r e ­ z u lta te . U sv ak o m s lu ča ju , D roz se nije s a s ta o sa G ram šije m , iz o b je k tiv n ih ili su b je k tiv n ih razlo g a, o s ta lo je n e p o z ­ n a to i s a m o su č in je n e p re tp o s ta v k e . A p ism o o k o koga je tr e b a lo d a d o đ e d o raz ja šn ja v a n ja sa v o d eć im italijan sk im k o m u n is tim a u to vrem e, g e n e ra ln im s e k re ta ro m P artije, A n to n ijem G ram šijem , p re svega, k ao njegovim a u to ro m , n ik a d a n isu za b o ra v ili o n i k o jim a je bilo u p u će n o . E p izo d a u M ilanu s v ak ak o je b ila n o v a o p o m e n a i u p o ­ zorenje! n a sve v eću o p a s n o s t u kojoj se G ram ši nalazi, p o ­ g o to v u p o s le a te n ta ta u B olonji, koji se o d ig ra o d a n p re to g a. Ali, d a j e h te o , p o lic ijsk i in s p e k to r je m o g a o već ta d a d a u h a p s i G ram šija. Ako to nije u čin io , zn a či d a jo š nije p o ­ č in ja o p o sle d n ji č in o b ra č u n a sa k o m u n is tim a koji su i d a ­ lje o s ta ja li je d in a re a ln a sn a g a o tp o r a fašiz m u k o lik o su im to sn ag e i o p š ti uslo v i živ o ta i p o litič k e d e la tn o s ti d o zv o ­ ljavali. U sv ak o m slu ča ju , o d b a c iv a o je p o m isa o n a b ek stv o iz ze m lje d a bi s e b e s p a sa o , bez o b z ira i n a to što je tre b a lo d a se u in o s tra n s tv u fo rm ira je d a n c e n ta r koji bi izvana vo­ d io a n tifa š is tič k e ak c ije, o d n o s n o ru k o v o d io k o m u n istim a koji su o s ta ja li u zem lji, i n a čijem bi č e lu bio G ram ši. Nije m u se č in ilo ni o p ra v d a n im ni m o ra ln im d a se sam sp asav a ostavljajući drugove n a p o p rištu bitke k ad a im je bilo naj­ teže. Podsećao je (docnije, u pism im a) d a kapetan ne na­ p u š ta la đ u k o ja to n e , ili je b a r n a p u š ta p o sled n ji, inače, k a­ kav bi p r im e r m o g ao d a p ru ži d ru g im a , k ak v u g a ra n tiju je m o g a o d a im da, d a je, k ao k a p e ta n , u ra d io sve d a d o p o ­ ta p a n ja ne d o đ e i, ak o je d o to g a ipak d ošlo, d a je u čin io sve d a i lju d i i stv a ri p r e trp e m a n ju š te tu . Najzad, u p rk o s

Generalni sekretar KPI

243

svemu, i on i ostali kom unistički poslanici još su bili čla­ novi P arlam enta, zaštićeni im unitetom , b ar do tada se ta okolnost još poštovala. Za 9. novem bar 1926. godine bila je zakazana sednica P redstavničkog d om a na kojoj je treb alo da vlada iznese predloge »vanrednih zakona« koje je usvojila petog no­ vem bra. G ram ši je obavezno hteo da prisustvuje toj sednici koja je o čigledno tre b alo da zapečati sudbinu i poslednjih ostatak a d em o k ratije i slobode u zemlji, ali zbog toga ipak nije sm atrao da ne tre b a istupiti protiv tih zakona. Tri d an a p re sednice, 6. novem bra, fašisti su u svom dnevnom listu »Tevere« na prvoj strani objavili predlog da se oduzm e poslanički m andat, a tim e i poništi parlam en ­ tarni im unitet, svim onim p o slanicim a koji već duže vre­ mena nisu učestvovali u rad u P arlam enta je r su pripadali grupi »Aventino«. Uz predlog je objavljen spisak njihovih im ena. K om unisti nisu bili na tom spisku pošto su se još ranije, kako je poznato, vratili u M ontečitorio uverivši se u jalovost »aventinske« opozicije. Zato je Gram ši verovao da mu se b ar do te sednice, kao p oslaniku zaštićenom po­ slaničkim im u n iteto m , ništa nep red v iđ en o ne može desiti. Uoči sednice, osm og novem bra uveče, u jednoj od sk u p štin sk ih d v orana, G ram ši je sazvao sastanak kom unis­ tičkih po slanika i d ao im u p u tstv a kako će p ostupati p ri­ likom su trašn je d e b a te o fašističkim »vanrednim zakoni­ ma«. I up ravo dok je taj sastan ak trajao, M usolini je pozvao u p alatu Kiđi, gde m u je bio kabinet, nekolicinu najbližih sarad n ik a da bi im sao p štio da u spisak poslanika za o d u ­ zim anje m a n d ata i im u n ite ta uvrste i kom unističke p re d ­ stavnike. Tobože, tako je kralj hteo. Posle sastan k a u P redstavničkom dom u Gram ši je k re­ nuo kući, u svoju p o d stan a rsk u sobu, u Ulici Vezalio. Oko 22 časa i 30 m in u ta na njegova vrata zakucali su policijski agenti i uhapsili ga iako im je bilo poznato da je bio zašti­ ćen p arlam en tarn im im unitetom , a ta vrsta zaštite do tog tre n u tk a jo š nije bila fo rm alno ukinuta. U stvarnosti ieste. Vreme p rividne legalnosti bilo je završeno. 16*

244

Varija Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

Za Antonija Gramšija, generalnog sekretara Komunis­ tičke partije Italije i poslanika u Predstavničkom domu Parlamenta, u trideset i petoj godini, počinjala je poslednja decenija života, najteža i najmučnija, ali ne i besplodna i očajnička; to je bio nastavak njegove borbe u drugim okol­ nostima, drugim sredstvima i na drukčijem poprištu. Bio je 8. novembar 1926. godine.

Osma

glava

OSUDA NA DVADESET GODINA, ČETIRI MESECA I PET DANA ROBIJE U starom rimskom kazamatu Redi na Ćeli - Pisma Juliji i majci - Prvobitna odluka: pet godina konfinacije na ostrvu Ustika, severno od Sicilije - Život u konfinaciji, medu političkim prognanicima, običnim prestupnicima i stanovnicima ostrva - Četrnaestog januara 1927. godine novi nalog za hapšenje Antonija Gramšija i sprovođenje u Milano - Susreti na putovanju u kainjeničkim furgonima - U istražnom zatvoru San Vitore u Milanu - Dvadeset osmog maja 1928. godine počinje u Rimu pred specijalnim fašističkim sudom veliki proces protiv Antonija Gramšija i drugih rukovodilaca, poslanika i aktivista Komunističke partije Italije - Neravnopravni dvoboj tužioca i optuženog - lako sud ne može da dokaže Gramšijevu krivicu, presuda ipak glasi: dvadeset godina, četiri meseca i pet dana robije - Rastanak u zatvorskom dvorištu - Putovanje u kažnjeničkom vagonu u kazamat u Turiju, kod Barija.

Iste noći odveden je u stari rim ski kazam at Ređina Ćeli.

S u trad an, fašistički »vanredni zakoni« izglasani su i stupili su na snagu. Svi poslanici »Aventina«, računajući i kom uniste, lišeni su m a n d ata i im uniteta. Sirom zemlje počinjao je lov na ljude. P artija je ubrzo bila obezglavljena. Pored G ram šija, u hapšeni su U m berto Teračini, M auro S kočim aro i drugi članovi najužeg rukovodstva K om unističke p artije Italije. Toljati je bio u Moskvi i tako je izbegao da p adne fašistim a u ruke, iako je i za njega bio izdat nalog za hapšenje. A ntonio G ram ši nije bio iznenađen. Tako nešto je mogao da očekuje svakoga d ana i noći. Policija mu je, uostalom , stalno bila za petam a. P onekada se ta stalna p ratn ja p ravdala m eram a bezbednosti, policajci su, tobože, hteli da zaštite jed n o g člana parlam en ta od eventualnog napada fašističkih nasilnika. Već je im ao dovoljno rev o lu cio n arnog iskustva u b orbi sa klasnim neprijateljem da je m ogao da predvidi da taj neprijatelj neće u stuknuti ni pred kakvim form alnim zakonskim p rep rek a m a da bi se dočepao opasnog političkog protivnika i onem ogućio ga. Bio je sp rem an na sve, pisao je kasnije, pa i da položi svoj život u b o rbi za ideale i ciljeve radničkog p o k reta za koji se svesno i do sled n o opredelio. Više ga je zabrinjavao bol koji će njegovi najbliži osećati zbog toga. Od tog tre n u tk a, od te novem barske noći 1926. godine, o životu A ntonija G ram šija u zatvoru, u fašističkim robijašnicam a, o njem u sam om , o njegovom podsećanju na raniji život, na d etinjstvo u S ardiniji, o njegovim razm išljanjim a i tekstovim a koje je ispisivao u običnim ,

248

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

đ a č k im sv esk am a , najv iše ć e m o sazn av a ti od njega sam og. U p is m im a koja će n a p isa ti to k o m n a re d n ih je d a n a e s t g o d in a , g o to v o d o sa m e s m rti, b ić e s a d rž a n veliki d eo n jeg o v e b io g ra fije, u izvesnom sm islu , k a k o je p rim e ć e n o , sam će p o s ta ti svoj n ajb o lji b io g raf. K ad a je u s p e o d a se javi iz z a tv o ra R eđ in a Ćeli n a p isa o je 20. n o v e m b ra d v a p ism a , je d n o Juliji, d ru g o m ajci. »S ećaš li se je d n o g od tv o jih p o s le d n jih p isam a? (B ar je b ilo p o s le d n je p is m o koje sam p rim io i č ita o ) - p isao je Ju liji. - P isala si m i d a sm o n as d v o je jo š d o s ta m lad i d a b is ­ m o m ogli d a se n a d a m o d a ć e m o z a je d n o d a v id im o k ako n am d e c a ra s tu . T re b a d a se s a d a d o b ro s ećaš toga, d a čv ­ rs to m isliš n a to svaki p u t k a d a m isliš n a m e n e i k a d a m e za m išljaš p o re d dec e. S ig u ra n sam d a će š b iti ja k a i h ra b ra k ao što si uvek bila. S ad a će š m o ra ti to d a b u d e š jo š više neg o li ran ije, d a bi d e c a d o b ro ra s la i u sv em u te b ila d o ­ sto jn a . M islio sam m nogo, m n o g o o v ih d a n a . N asto ja o sam d a za m islim k a k o će u b u d u ć e te ći sav vaš život je r ć u s ig u r­ no d u g o v re m e n a o s ta ti bez v esti o vam a; i p o n o v o sam m islio na p r o š lo s t c rp e ć i o tu d a b e s k ra jn u sn ag u i v eru. Ja sam ja k i b ić u jak ; volim te m n o g o i h o ću d a d o č e k a m d a v idim n ašu m a lu d e c u . . .« T ešio je i h ra b rio m ajku: »N ajd raža m am a, M nogo sam m islio na te b e ovih d a n a . M islio sam na novi b ol koji ću ti p rič in iti u tvojim g o d in a m a i p o sle svih m u k a ko je si p re p a tila . U prkos svem u, tre b a d a b u d e š jaka, k ao što sam i ja ja k , i d a mi o p ro s tiš sa svom n ež n o šću tvoje n e iz m e rn e lju b av i i d o b ro te . K ada b u d e m znao d a si ja k a i s trp ljiv a u b o lu , biće to izvor sn ag e i za m ene; m isli na to i k a d a m i b u d e š p isala na a d re s u k o ju ću ti p o slati, uveri m e u to . . .M iran sam i sp o k o jan . M o raln o sam bio s p re ­ m an n a sve. N asto ja ću d a i fizički sav la d am te šk o ć e koje m e m o g u o č e k iv a ti i d a o s ta n e m u rav n o te ž e n . Ti znaš moj k a r a k te r i p o z n a to ti je d a je u njegovoj osnovi je d n a c rta h u m o ra : to će m i p o m o ć i d a živim.« P ism o je za v ršav a o o b ra ć a ju ć i se svim svojim u k u ć a n i­ m a: »N ajdraži svi m oji, u ovom tre n u tk u p o s e b n o m e boli

Osuda na dvadeset godina robije

249

srce pri pom isli da nisam uvek sa vam a bio srdačan i dobar kao što je treb alo da budem i kako ste vi to zasluživali. Sve­ jedno me uvek volite i sećajte m e se.« U rim skom zatvoru G ram ši je proveo šesnaest dana, do 25. n o v em bra ujutro. Prvo je bio u velikoj zajedničkoj ćeliji. Posle nekoliko d an a preb ač en je u zasebnu ćeliju ali je za tu p ro m enu m orao da plaća upravi zatvora. Mogao je da naruči nešto h rane iz re sto ran a s tim da se i to posebno plati. Režim je bio strog, izolacija potpuna. Ne sam o danju nego i noću u deset časova i u tri izjutra stražari su radi k ontrole u padali u ćeliju i budili ga. Posle toga više nije mogao da zaspi. Pre podne po jedan sat bila je dozvoljena šetnja po zatvorskom dvo rištu opasanom visokim zidovi­ ma. Bilo je d ana kada nisu ni mogli da izađu u dvorište koje je bilo ispunjeno gustim dim om iz dim njaka neke za­ tvorske rad ionice. U drugoj prilici »šetali« su po jakom pljusku. D evetnaestog novem bra G ram šiju je saopšteno da je na osnovu člana 184. Zakona o javnoj bezbednosti određen na pet go d ina policijske konfinacije. Gde, još nije bilo re ­ čeno, ali se govorilo o S om aliji koja je tada bila italijanska kolonija. Političke konfinirce obično su slali u Đubaland. Tek 24. n o vem bra uveče, uoči polaska u konfinaciju, sa­ znao je da će biti u pućen na neko od italijanskih ostrva, a na koje doznao je tek kada je stigao u Palerm o, glavni grad Sicilije. Za m esto konfinacije bila je o d ređ en a Ustika, ostrvce od svega osam kv ad ratn ih kilom etara površine i 1.600 stanovnika, udaljeno p rem a severu od Sicilije neko­ liko sati vožnje m alim brodom . Sa ostalim zatvorenicim a otp u to v ao je iz Rima 25. no­ vem bra ujutro. Svi, sa lisicam a na rukam a, m eđusobno su bili povezani dugim lancem . Putovali su vozom do Napulja. Ipak, posle više d an a izolacije i usam ljenosti sada su bar mogli da razgovaraju, šale se, puše i jedu zajedno privika­ vajući se d a to čine sa lisicam a na rukam a i lancem izm eđu sebe. Posle dve noći provedene u napuljskom zatvoru b ro ­ dom su stigli do Palerm a. Tri ju tra uzastopce jed an mali brod n ato v aren zatvorenicim a pokušavao je da doplovi do Ustike ali se svaki put zbog visokih talasa m orao da vrati

250

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

sa p o la p u ta . T ek p ri č e tv rto m p o k u š a ju je u sp eo . B io je već s e d m i d e c e m b a r 1926. g o d in e . K ad a je G ram ši stig a o n a U stiku ta m o je već bilo u k o n fin a c iji trid e s e ta k p o litič k ih p ro g n a n ik a , ali su o č e k i­ vani i d ru g i. Od 1.600 žitelja o strv a , o k o še st s to tin a je tu b ilo zb o g ra z n ih k rim in a ln ih p re s tu p a . Sa jo š p e to ric o m p o litič k ih k o n fin ira c a G ram ši je iz n ajm io je d n u seljačk u k u ć ic u o d p riz e m lja i s p ra ta i tu su s ta n o v a li i h ra n ili se. Im a li su m o g u ć n o sti to d a p la te i u to m p o g le d u položaj im je b io la k ši u p o re đ e n ju sa o s ta lim p ro g n a n ic im a . Dvojica su s p a v a la u p riz e m lju a č e tv o ric a n a s p ra tu . U G ram šijevoj g ru p i b io je - i to je k u rio z ite t svoje v rste - i A m adeo Bord ig a, bivši g e n e ra ln i s e k r e ta r K o m u n is tič k e p a rtije Italije koji je d u g o »vladao« P a rtijo m i o n d a k a d a je fo rm a ln o p re ­ sta o d a b u d e n je n ru k o v o d ila c . N ašla su se z a je d n o u isto m p o lo ž aju p o litič k ih p r o ­ g n a n ik a d v a ž e sto k a o p o n e n ta ia k o su p rip a d a la istoj P ar­ tiji, d v a p o litič a ra k o ja su više g o d in a v o d ila b o rb u d a bi č la n s tv u svoje P artije d o k a z a la is p ra v n o s t svojih ideja, p o ­ litič k ih stav o v a i linije. Č in jen ic a je, m e đ u tim , d a su se u toj d u g o j i isc rp lju ju ć o j b o rb i p o š to v a la p ra v ila p o litič k e igre. G ram ši je zn a o d a ce n i v elik e o rg a n iz a to rs k e sp o so b n o s ti A m ad ea B o rd ig e i sve o n o što je on u čin io za o rg an izo v an je i razvoj P a rtije u p rv im g o d in a m a n je n o g n a s ta n k a posle O sn iv ačk o g k o n g re s a u L iv o rn u u ja n u a ru 1921. g odine. Za n jeg a su bili n e p rih v a tljiv i i n e m o ra ln i n eč asn i m e to d i b o r­ be p ro tiv n o sila c a o n ih ideja sa ko jim a se nije slagao. U ta k ­ vom slu ča ju n a s to ja o je d a u b ed i o p o n e n ta d a p ro m e n i m išljen je i ideje. U n e k o lik o p isa m a sa U stike G ram ši je sa p u n o d u h a i b lag o g h u m o ra , koji će m u p o m a g ati u n ajtežim situ a c i­ ja m a, v rlo ž iv o p isn o p rik a z a o n eo b ičn i život na u sam lje­ no m o s trv u m e đ u p o litič k im p ro g n a n ic im a , izgnanim p re ­ stu p n ic im a i ta m o šn jim žiteljim a gde je je d n a je d in a lira bila v eliki novac a m a g are je d in o p rev o zn o sred stv o . I u to m no v o m , to lik o d ru k č ije m a m b ije n tu od onog u kojem je d o ta d a živeo, n alazio je p o d s tic a ja ne sam o za so p stv en o dalje o b razo v a n je, što n eće p ro p u š ta ti d a čini ni docnije, u m n o g o težim i n e p rik la d n ijim o k o ln o stim a , nego i za po-

Osuda na dvadeset godina robije

251

sm atran je i analiziranje života tog nesvakidašnjeg sveta ob­ ičnih p restu p n ik a, koji je bio regulisan po strogo u tvrđe­ nim nepisanim pravilim a kojih su se svi disciplinovano pridržavali. Pre toga opisao je život svoje grupe i svoj. Bili su se tako organizovali d a je svako im ao svoja dnevna zaduženja u zajedničkom dom aćin stv u i van njega. Kada mu je d o la­ zilo dežu rstvo i on je obavljao poslove ili u kuhinji (Ijuštenje kro m p ira, čišćenje sočiva, p rip re m an je salate, itd.) ili je posluživao za stolom . Drugovi su hteli da ga oslobode tih zaduženja ali je on to o dbio i, kako je pisao, svojski se tru ­ dio da savesno obavi sve poslove dežurnog. Pisma su najdragocenija stvar za prognanika i zatvore­ nika i odlazak u m alu luku u dane kada je stizao brodić iz Palerm a, ponedeljkom , sredom , petkom i subotom , bila je neka vrsta praznika. No dešavalo se da brod ne uspe da stigne zbog talasa i tada razočaranju nije bilo kraja. Režim’, kojem su bili podvrgnuti politički zatočenici, ipak je u to vrem e bio snošljiviji od onog pod kojim su živeli o bični p restu p n ici. U osam časova uveče oni su već m orali d a b udu po seoskim kućam a u kojim a su stanovali, ali ih nisu zaključavali spolja kao ostale. Ipak su im ali nov­ ca kojim su m ogli da kupuju razne stvari (hranu, vino, ci­ garete, itd.), ono čega su svi ostali bili lišeni. V rem enom je G ram ši po čeo da nabavlja i knjige, pa je za k ratk o vrem e uspeo sebi da »organizuje bibliotečicu«. Naime, u pism u svastici Tanji od 19. d e c e m b ra 1926. godine javljao joj je »vrlo važnu stvar«, a to je da mu je prijatelj S rafa pisao da je za njega otv o rio neograničeni tekući račun kod jedne knjižare u M ilanu od koje će moći da traži novine, časopise i knjige; p o n u d io m u je i svaku d rugu pom oć. Knjižara je bila »Sperling i K upfer« i preko nje će Gram ši nabavljati knjige za sve vrem e tam novanja, razum e se, one za koje bude im ao dozvolu zatvorskih vlasti. A p ri­ jatelj o kom e je reč je ste p ro feso r Pjero Srafa koga je znao iz K aljarija, gde je ovaj p redavao političku ekonom iju. Docnije će S rafa po stati pro feso r u K em bridžu u Engleskoj i za sve vrem e koje G ram ši bude proveo u tam nici ćiniće sve

252

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

što b u d e u njegovoj m oći d a m u p o m o g n e i o la k ša n ezav i­ d an p o lo žaj u kojem se* nalazio. Z ah v alju ju ći k n jig am a koje su nabavili, G ram ši, B ordiga i o stali p o litič k i k o n fin irc i m ogli su d a o rg an izu ju i neku v rstu šk o le u kojoj su is to v re m e n o bili i p re d a v a č i i u č e n i­ ci. Š k o la je b ila p o d e lje n a u tri k u rsa. G ram ši je p re d a v a o is to riju i g eo g rafiju , a u čio n em ačk i jezik. B o rd ig a je držao n a sta v u iz p riro d n ih n au k a . S ad a je već b ilo o k o šezd eset p olitičkih p rognanika, većim delom iz Rima, iako ih je b ilo iz sv ih k ra je v a zem lje i od njih je i bio najveći b ro j sluša la c a šk o le m a d a su na p re d a v a n ja do lazili i m e štan i, pa čak i n ek i lo k a ln i fu n k c io n e ri. Z ahvaljujući tom rad u , p r e ­ m a G ram šijev im rečim a, iz b e g n u ta je o p a s n o s t od d e m o ra ­ lizacije k oja je s ta ln o p re tila . P red o č im a im je bio p rim e r o n ih o sta lih o b ič n ih p r e ­ s tu p n ik a koji su živeli u v eo m a te šk im u slo v im a iako nisu bili u p ra v o m z a tv o ru . N isu im ali m o g u ć n o st d a išta rad e i n e š to za ra d e , a o n o m a lo n o v ca koje su im vlasti d av ale za iz d ržav an je n a o strv u , b rzo su tro š ili n a vino ili gu b ili na k o ck i, p a su p a d a li u ru k e o n ih , m e đ u njim a, koji su im d a ­ vali p o za jm ice uz viso k e k a m a te . Već u p et p o sle p o d n e m o ra li su b iti u za jed n ič k im so b a m a u k o jim a su živeli i ta d a su ih stra ž a ri za k lju ča v ali s p o lja i ta k o su o stajali za­ tv o re n i sve d o ju tra . U ta k v im o k o ln o s tim a nije im p reosta jalo d ru g o n ego d a se k a rta ju i tra že s re ć u u ko ck i što ve­ ćin i n ije p o la zilo za ru k o m te su u n a p re d gu b ili i o n o što su te k im ali d a p rim e . G lad o v a li su i p ro p a d a li je r n isu više im ali čim e d a p la te h ra n u a k am o li d a k u p e vino, c ig a re te ili š ta d ru g o . Bili su iz svih k rajev a Ita lije i g ru p is a li su se p re m a to m e o d a k le su p o ticali: sa sev era, iz c e n tra ln e Italije, sa Si­ cilije ili sa S ard in ije. O p isu ju ći život tih ljudi, G ram ši je ža­ lio što im n ije bilo d o zv o ljen o da im aju k o n ta k ta sa njim a je r bi m u to p ru žilo p rilik u za izu zetn o zanim ljiva so c io lo š­ ka, p sih o lo š k a i p o litič k a za p ažan ja i istraživanja. I oni su bili d e o i izraz o n e ita lija n sk e s tv a rn o s ti koju je pažljivo i s tra s n o an a liz ira o , i oni su u većini bili žrtve te s tv a rn o sti u kojoj je p ra v d a uvek b ila n a stra n i im u ćn ih i m oćnih.

Osuda na dvadeset godina robije

253

B ar ti prvi dani i nedelje na Ustiki, iako brem eniti opasnošću od d em oralizacije na koju je Gram ši ukazivao no tek je k o nfinacija bila počela - im ali su i svojih vedrijih stran a - zajednički život i rad, oni tren u ci kada su mogli za vedrih dan a da p o sm atraju beskrajnu pučinu m ora a noću nebo osu to zvezdam a; knjige, učenje i čitanje - sve ono što će usk o ro biti sam o uspom ena. K onfinacija na Ustiki trajala je za Antonija G ramšija č e trd eset i če tiri dana. Fašistički režim sam o je p riv rem e­ no bio sk lo nio svoje najopasnije političke protivnike na ostrva i u kolonije d a bi tek p rip re m io definitivan obračun sa njima. I od prvog feb ru a ra 1927. godine počeo je da radi specijalni sud za o d b ra n u države i po nalogu ovog suda sudija E nriko Mačis iz vojnog suda u M ilanu otvorio je istra­ gu pro tiv A ntonija G ram šija. Č etrnaestog ja n u ara dat je na­ log da se G ram ši uhapsi i iz konfinacije dovede u Milano. D vadesetog ja n u a ra 1927. godine sa lisicam a na ru k a­ ma i lan cim a na nogam a k ren u o je A ntonio G ram ši sa Ustike ka M ilanu redovnim , sporovoznim putem koji prelaze svi ro b ijaši u vagonim a za stoku, sa noćivanjim a po u sp u t­ nim zatvorim a, prozebli, na sm rdljivoj, vlažnoj slam i, p rlja­ vi i n eo b rijani, ru k u i nogu p ro m rz lih od hladnoće i do kos­ tiju nažu ljenih od lisica i okova. Taj pu t je trajao devet­ n aest d a n a i vodio g a je p rek o Palerm a, N apulja, Kajanela, Isernije, S ulm one, K astelam are A drijatika, Ankone i Bolonje d o M ilana gde je stigao u toku noći sedm og februara, u veliki m ilanski zatvor San V itore. Na tom užasnom p u tu od krajnjeg juga do severa Ita ­ lije, od je d n e ta m n ic e do druge, od jed n o g voza do drugog, m uke su m u b a r d o n ek le bile olakšane tim e što je im ao p ri­ like da, kako je sam pisao, kao na kakvoj film skoj traci, vidi b esk rajn o m nogo različitih tipova ljudi, »od najodvratnijih i n ajvulgarnijih do n ajneobičnijih i bogatih zanim ljivim ka­ rak teristik am a« . C am eći u ćeliji m ilanskog kazam ata, u očekivanju suđenja, u je d n o m pism u Tanji, želeći da je m alo o h ra b ri i zabavi, kazivao joj je priču o svojoj slavi za koju je saznao u kažnjeničkim furgonim a. P ošto njegovo prezim e nije bilo poznato u široj javnos­ ti, to su ga p ro te k lih m eseci izgovarali na sve m oguće na­

254

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

čin e: G ram aši, G ran u ši, G ram iši, G ran iši, G ram aši, pa čak i G ra m a sk o n . »A u P a le rm u - p iše on u p ism u od 19. fe b ru a ra 1927. g o d in e iz z a tv o ra u M ilanu - d o k sm o č e k ali na k o n tro lu p rtljag a , s re o sam u s p re m iš tu g ru p u to rin sk ih ra d n ik a koje su slali u k o n fin a ciju . M eđu n jim a je bio je d a n v e lič a n ­ stv en i tip a n a rh is te , u ltra in d iv id u a lis te , p o zn a t pod n a d im ­ k om ’J e d in i’. O d b ija o je d a bilo k om e, a p o g o to v o policiji i v la stim a , u o p š te o tk rije svoje ličn e p o d a tk e : 'Ja sam ’J e ­ d in i’ i d o s ta ’, g lasio je njegov o d g o v o r. U gom ili koja je č e ­ kala, ’J e d in i’ je p re p o z n a o m e đ u o b ič n im k rim in a lc im a (m afijašim a) jed n o g drugog tipa, Sicilijanca ('Jedini' je m o­ rao biti N a p o lita n a c ili o d n e k u d jo š južnije), koji je bio u h a p š e n iz d v o s tru k o g razloga, što zbog p o litič k ih m otiva, što zb o g o b ič n ih p re s tu p a , te p ris tu p is m o u p o zn a v an ju . ’J e d in i’ m e p re d s ta v i: onaj m e je d u g o g ledao, pa upita: 'G ra m ši? A ntonio?; 'Da, A n to n io ’, o d g o v o rih ’. Ne m ože bitio d v ra ti o n - je r A nto n io G ram ši m o ra d a je div a ne ta k o m ali č o v e k ’. Ne p ro g o v o ri više ni reči, p o v u če se u je d a n ugao, s e d e n a je d n u s tv a r što se ne m ože im e n o v a ti i o s ta ­ de, k ao M ario n a ru š e v in a m a K artag in e, d a razm išlja o v la stitim iz g u b lje n im iluzijam a. P ažljivo je izbegao d a ne g o v o ri više sa m n o m d o k sm o jo š o s ta li za jed n o u istoj s o ­ b e tin i, a nije m e ni p o z d ra v io k a d a nas razdvojiše.« D rugi slič an d o g ađ a j o p is a n u isto m p ism u Tanji, koji se d e s io n e š to d o cn ije, bio je jo š » in te re s a n tn iji i složeniji«. »Tek što sm o bili k re n u li. K ara b in ije ri iz p ra tn je već su nam bili stav ili ok o v e i lance; bio sam vezan n a nov n a ­ čin u n ajv ećo j m ogućoj m e ri n e p rija ta n , je r su m i okovi čv ­ rs to stez ali zglavke na ru k a m a , a p o š to je k o st b ila izvan o k o v a, gv o žđ e ju je b o ln o žuljilo. Uđe k o m a n d ir p ra tn je , je ­ d a n p o d n a re d n ik d iv o v sk o g ra s ta , koji p rilik o m p rozivke z a sta d e k o d m og im e n a i u p ita m e d a li sam ro đ a k ’č u v e­ nog p o s la n ik a G ra m š ija ’. O d g o v o rih d a sam ja sam taj č o ­ vek a o n m e je p o s m a tra o p o g le d o m p u n im sažaljen ja m r­ m ljaju ći n e š to n eraz u m ljiv o . Na svim s ta n ic a m a ču o sam ga k a k o g ru p a m a koje su se o k u p lja le ok o za tv o ren ič k o g v ag o n a g o v o ri o m en i u vek m e n azivajući ču v e n im p o s la ­ n ik o m ’ ( tre b a d a d o d a m d a m i je b io n a m e s tio o kove na

Osuda na dvadeset godina robije

255

podnošljiviji način), tako da sam pom išljao da bih povrh svega, s obzirom na to kakav je vetar duvao, m ogao i da d o ­ bijem batin e od kakve usijane glave. U jednom trenutku po d n ared n ik, koji je putovao u drugom vagonu, pređe u vagon u kojem sam se ja nalazio i zapodenu razgovor. Bio je to izvanredno zanim ljiv i čudan tip, pun 'm etafizičkih p o tre b a ’, kako bi rekao Š o p enhauer, ali koje je uspevao da zadovoljava na najčudnovatiji i najnesređeniji način koji se može zam isliti. Reče mi da je uvek zam išljao m oju ličnost kik lo p sk o m ’ i sa te tačke g ledišta bio je m nogo razoča­ ran .. . Sviđalo mi se da ga čujem kako je s oduševljenjem govorio o različitim i nepovezanim idejam a i pojm ovim a kako može da govori sam o je d an sam ouk čovek, inteligen­ tan ali bez d iscipline i m etoda. U je d n o m tre n u tk u poče da me oslovljava sa 'učitelju'. Kao što možeš da zam isliš, div­ no sam se zabavljao. Tako sam iskusio svoju 'slavu'. Sta misliš o tome?« B ar u p očetku, d o sta je d o b ro podnosio zatvorski re ­ žim. U ostalom , to je jo š bio istražni zatvor i uslovi nisu bili nepodnošljivi. M ogao je d a nabavlja h ranu spolja, iz resto ­ rana, da do bija novine i uzim a knjige iz zatvorske b ib lio te­ ke te je čitao »šest listova dnevno i osam knjiga nedeljno, plus ilu stro vane i h u m o rističk e revije«. A lije već tada go­ vorio da bi voleo da radi nešto što će im ati trajniju vrednost, da se posveti izvesnim studijam a i istraživanjim a u oblasti filozofije, filologije, sociologije, ku ltu re uopšte, što bi zaokupilo i u sred o to č ilo njegov u n utrašnji život; takva želja je »fenom en svojstven zatvorenicim a«. Ubrzo je video da je to n em oguće ostvariti je r nije dobio dozvolu za u p o t­ rebu p era i m astila, što znači d a je mogao sam o jednom ne­ deljno d a piše po dva pism a u trajanju od po dva i po do tri časa. Tako je za sada ideja o sistem atskom proučavanju nekih tem a m orala da bude odložena. O stvariće je tek kroz dve godine kada bude upućen na izdržavanje kazne u robijašnicu Turi, kod Barija. U m eđ u v rem en u je sav m ehanizam kojim je trebalo dokazati subverzivnu d elatn o st A ntonija G ram šija i njego­ vih d rugova bio stavljen u pokret. Već dva dana pošto je doveden u M ilano, saslušao g a je istražni sudija Enriko Ma-

256

Vonja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

čis, za tim p o n o v o 20. m a rta . N ičem u, ra zu m e se, ta sa s lu ­ šan ja n isu slu žila p o s to je ć e la o p tu ž b a b ila is k o n s tru is a n a . P o što »dokaza« nije bilo, v aljalo ih je b ilo k ak o izm isliti. K ao i d ru g i k o m u n isti, G ram ši je o p tu ž iv a n za »zločine p ro tiv d ržav e«, z a p ra v o svi p o litič k i p ro tiv n ic i sv rstav an i su u s u b v e rz iv n e e le m e n te ; on je , pak, o k v alifik o v a n kao » ličn o st v e o m a o p a s n a za ja v n i re d i p o red ak « . P rilik o m p re b a c iv a n ja sa U stike u M ilano, za v rem e za­ d rž a v a n ja u z a tv o ru u B olonji, G ram šiju se »poverio« je d a n to b o ž n ji d u g o g o d iš n ji ro b ija š p o im e n u D an te R om ani. Nije b ilo te šk o sh v a titi d a se ra d i o p ro v o k a to ru i p o licij­ sk o m ag e n tu . Z an im ljiv o je, m e đ u tim , d a se on p o n o v o p o ­ ja v io u z a tv o ru u M ilanu, ali ni ovog p u ta G ram ši nije naseo. P olicija je p o to m u č in ila jo š je d a n p o k u ša j sa je d n im d ru g im p ro v o k a to ro m , ali i taj se m o ra o v ra titi p ra z n ih ru k u . S u d ija M ačis je za v ršio p rv u fazu is tra g e jo š 21. m a rta 1927. i ceo: p re d m e t u p u tio u Rim . O p tu ž b a je, m e đ u tim , i d alje b ila na k lim a v im a n o g am a je r se g o to v o n išta nije m o g lo p o tk r e p iti d o k az im a, č in je n ic a m a i isk az im a svedoka. N eke od ta č a k a o p tu ž b e p o s e b n o je bilo lako o b o riti je r su b ile isu v iše n aiv n o i p ro v id n o is k o n s tru is a n e . Na p ri­ m er, u je d n o m izv eštaju k a ra b in ije ra bilo je n av e d en o da je tu ž ila štv o u R im u o p tu ž ilo G ram šija zato što je u n o v em ­ b ru 1922. g o d in e » n ađ e n o kod njega o ru žje i eksploziv«. U to v rem e, k ao što se zna, on se n alazio u M oskvi gde je već n e k o lik o m e se ci ležao u s a n a to riju m u b o le stan . Iak o u ru k a m a nisu im ali n ik a k av d o k u m e n t kojim bi m ogli d a p o k až u d a j e G ram ši g e n e ra ln i s e k re ta r K o m u n is­ tičk e p a rtije Italije, fašisti su znali d a je on »duša celog p o ­ k reta« i d a » sig u rn o m ru k o m ru k o v o d i P artijom «, kako će reći n a s u đ e n ju ja v n i tužilac, zato nisu o d u s ta ja li od nam ere i cilja d a ga u o čim a ja v n o sti p re d s ta v e kao n ajo p asn ije g n a ro d n o g n e p rija te lja . Z ato je izdat jo š je d a n n alo g za n je­ govo h a p š e n je i on je s a d a o p tu ž e n za p o d s tre k a v a n je na g ra đ a n s k i ra t, p ljačk u , p u sto še n je , p o k o lj i za sve d ru g e te š ­ ke zlo čin e za koje, m e đ u tim , i nisu m o ra li d a p o sto je ni d o ­ kazi ni sv ed oci. S u d ija M ačis g a je zato p o n o v o saslušavao 2. ju n a 1927. g odine.

Osuda na dvadeset godina robije

257

Proći će, m eđutim , jo š p u n a godina d ana dok glavni p ro ces bu d e zakazan za maj 1928. godine u Rimu. Nije im ao nikakvih iluzija o tom e kakvu će kaznu d o ­ biti i on i svi njegovi drugovi koji su zajedno sa njim oče­ kivali suđenje. To ga nije zabrinjavalo. Čak je pisao (u pis­ mu b ratu K arlu 12. s e p te m b ra 1927.) d a je njegov »m oralni položaj izvrstan«. P oneko me, kaže, sm atra sotonom , neko drugi gotovo svecem . »Ja neću da budem ni m učenik ni he­ roj. V erujem je d n o stav n o d a sam prosečan čovek koji ima svoja d u b o k a u b eđ e n ja i koji ne trguje njim a ni za šta na svetu.« Sve to što se dešavalo sa njim za njega je »epizoda po­ litičke b o rb e koja se vodila i koja će nastaviti da se vodi ne sam o u Italiji nego u ćelom svetu, ko zna jo š koliko vrem e­ na. Uhvaćen sam kao što je za vrem e rata neko m ogao da bude zarobljen, znajući da se to m oglo desiti i da se moglo desiti još i gore« - pisao je sestri Terezini 20. feb ru ara 1928. godine. B rinulo ga je što od p o ro d ice iz M oskve nije dobijao pisma. Prošla bi i po tri m eseca a da od Julije ne dobije ni­ kakvog glasa. Nije znao šta je sa njom i sa decom . Kada je doveden u M ilano, svastika T atjana je takođe tam o došla da bi mu se našla pri ruci ali se razbolela, pa je u maju 1927. m orala otići u bolnicu. O zdravila je tek u sep te m b ru i po­ s to je izašla iz bolnice ponovo je m ogla da pom ogne svom zetu čineći za njega i m nogo više od onoga što ju je on m o­ lio i očekivao od nje, pa je G ram šiju čak i sm etalo toliko njeno požrtvovanje. Najzad je p ro ces zakazan za 28. maj u Rimu, pred sp e­ cijalnim sudom za o d b ra n u države. Iz M ilana je Gram ši o d ­ veden u p resto n icu sed am n aest dana ranije, 11 maja. Bila je to poveća g ru p a o p tuženih kom unista koji su uoči p ro ­ cesa bili sakupljeni u M ilanu - najm anje šesnaest ili se­ d am n aest ljudi. M eđu njim a je bio u U m berto Teračini, koji, iako je sve vrem e bio u tam nici San V itore kada i G ramši, nijednom nije usp eo da stupi u vezu s njim. Politički zatvorenici bili 17 Antonio Gramši - Život i delo

258

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

su d o b r o izo lo v an i je d n i od d ru g ih . On je o p is a o to p u to ­ van je o d M ilana d o R im a k ao » m a sa k ra n tn o « . Svi su bili za­ tv o re n i u ć e lija m a u vag o n u , koje nisu b ile »veće od m e ta l­ n ih o rm a ra « ta k o d a su sve v re m e m o ra li u n jim a d a stoje, z a tv o re n i, je r ih k a ra b in ije ri n isu p u š ta li d a izađu u h o d n ik d a m a k a r d e s e ta k m in u ta p ro te g n u noge. A p u to v a n je se b ilo o te g lo u n e d o g le d je r je taj k až n jen ič k i vagon bio u k o m p o z iciji te re tn o g voza koji je če sto d u g o s tajao n a p o ­ je d in im sta n ic a m a . Z a tv o re n ic i su tra n s p o rto v a n i kao ro b a , s eća se T e ra č in i, u k rc a v a n i su n a te re tn im stan icam a, je d n o s ta v n o , n isu više bili tre tira n i k ao lju d sk a bića. K ada su n ajzad stigli u Rim . sm e stili su ih u z a tv o r Ređ in a Ćeli, o n aj isti u k ojem je G ram ši bio o d m a h p o š to je u h a p š e n u n o v e m b ru 1926. g o d in e . U z a jed n ič k o j ćeliji n a ­ šli su se G ram ši, T e ra č in i, S k o č im a ro i jo š d v o jica n jihovih d ru g o v a . S a d a su b a r m ogli d a razg o v a raju . D o p u šten a je b ila i n a b a v k a h ra n e sp o lja. Tih d an a , k ak o se seća T e ra č i­ ni, m n o g o su i o sv em u razg o v a rali, p o s e b n o o italijan sk o j situ a ciji, o fašizm u, o p e rs p e k tiv a m a izlaska iz to g m ra k a koji je već b io sasvim p o k rio zem lju jer se režim već bio u č­ v rstio . D o g o v arali su se i o n a č in u o d b ra n e p re d sudom . S ložili su se d a ne tre b a n iš ta d a k riju i d a kažu sve kako je bilo, to je s t in s is tira ć e na p u n o j le g aln o sti p o sto ja n ja P artije i na a k tiv n o s ti k oju je o n a legalno razvijala, te p re ­ m a to m e n isu ni im ali šta d a kriju. N eprihvatljiv je bio k ri­ vični p o s tu p a k p ro tiv njih sam o zato što su s m a tra n i ru k o ­ v o d io c im a je d n e p a rtije koja je legalno delovala. R azg o v arali su i o d ru g im te m am a, o o d n o s u V atikana i Italije, o n a č in u na koji bi ra d n ič k a i so c ija listič k a vlast u Italiji tr e tir a la p ro b le m o d n o s a p re m a crkvi. No, n ajzn a­ ča jn ija s tv a r o kojoj su d isk u to v a li, n ag lašav a U m b erto T e­ račin i, b io je n ač in na koji će zem lja izaći iz fašističk e d ik ­ ta tu re . G ram ši i on bili su isto v e tn o g m išljen ja d a se posle je d n e d ik ta tu re , k ak v a je b ila fašističk a, nije m oglo m isliti n a to d a se stv o ri d ru g a d ik ta tu ra ; d a bi m ogli da zadobiju p ris ta n a k v elik ih n a ro d n ih m asa, što je bila o sn o v n a n e o p ­ h o d n o s t d a bi se p ro m e n ila situ a cija, tre b a lo je m isliti na u sp o stav ljan je d e m o k ra tije , o kojoj o čig led n o nisu im ali

Osuda na dvadeset godina robije

259

jasnu ideju, ali koja bi svakako predstavljala negaciju reži­ ma koji je tada vladao u Italiji.1 I jed an i drugi ostaće pri ovakvom svom stavu i docnije, kada In te rn acio n a la, pod S taljinovim pritiskom , bude p roklam ovala da će odm ah posle o b aranja buržoaske vlas­ ti, u evropskim zem ljam a, znači i fašizma u Italiji, doći do d ik tatu re p ro le tarijata bez p o sred n ih buržoasko-dem okratskih faza, o čem u će još biti reći. (U ostalom , savrem ena italijanska istorija, sav razvoj događaja posle obaranja fa­ šizma u Italiji u ju lu 1943. godine, dao im je za pravo.) Veliki sudski proces p rotiv Antonija G ram šija i d rugo­ va počeo je 28. m aja 1928. godine pred specijalnim sudom za o d b ran u države. Na optuženičkoj klupi sedela su dvade­ set i dva ista k n u ta rukovodioca, poslanika i aktivista Ko­ m unističke p artije Italije. Osim G ram šiju, suđeno je i čla­ novim a užeg rukovodstva partije: U m bertu Teračiniju, M auru S k o čim aru i Đ ovaniju Rovedi; bili su izvedeni pred sud i bivši k om unistički poslanici Luiđi Alfani, Iđino Bo­ rin, E nriko F erari, Ecio R iboldi i drugi. To je bio pravi m o n str-proces u du h u novog poim anja pravde i p ravosuđa koje je uvodio fašizam. M usolini je bio nezadovoljan načinom na koji su se d otadašnji redovni su­ dovi odnosili p rem a političkim protivnicim a fašizma i p re ­ sudam a koje su im izricali. U stvari, ti su se sudovi još p ri­ državali d u h a i slova d o ta d ašn jih pozitivnih zakona. Ovo je sada bio fašistički trib u n al za koji je vrhovni zakon, po ko­ jem je valjalo p o stu p ati, bila »dučeova« volja i nam era da se o b raču n a sa svim a koji se supro tstavljaju režim u. U sud­ skoj dv o ran i i scenografija, i kostim i i režija bili su u skladu sa k arak tero m ovog sudskog spektakla. Sudije su bile u uniform am a oficira fašističke milicije u kojoj su nazivi či­ nova bili kao u rim skim legijam a - centurioni, konzuli, itd. Optuženi su bili pod stražom pripadnika fašističke milicije u crn im košuljam a, sa šlem ovim a na glavi, bodežom za p o ­ jasom i p u škam a p o red sebe, sa isukanim bajonetim a. Sud­ skom veću je predsedavao general milicije Alesandro Saporiti, a veće je sačinjavalo p et pukovnika (»konzula«) mi1 GRAMSCI VIVO, nolle tcsiimonianzo dot suoi contemporanci. 17*

260

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

licije. Izv estilac je b io a d v o k a t Đ a k o m o B u k afu ri, a o p tu ž ­ b u je z a stu p a o tu ž ila c, a d v o k a t M ikele Izgro. G ram šijev b ra n ila c je b io a d v o k a t iz M ilana Đ ovani A riis. G ram ši je s a s lu š a n p rvi, 30. m aja. O p tu živ an je za »ko n ­ s p ira tiv n u d e la tn o s t, za p o d s tre k a v a n je na g ra đ a n s k i rat, za a p o lo g iju zlo č in a i za ra s p iriv a n je k la sn e m ržnje«. S ta je m o g a o d a kaže u svoju o d b ra n u - p ita o ga je p re d se d a v a ju ć i. » P o tv rđ u je m i o s ta je m p ri o n o m š to sam izjavio na s a ­ s lu š a n ju u p o liciji - o d g o v a ra o je G ram ši. - U h ap šen sam ia k o sam b io član p a r la m e n ta sa p u n o p ra v n im m a n d a to m . Ja sam k o m u n is ta i m o ja p o litič k a a k tiv n o s t je p o z n a ta je r sam je ja v n o o b a v lja o k ao p o s la n ik i k ao p isac u listu 'Unita ’. N isam se b av io n ik a k v o m ile g a ln o m a k tiv n o š ć u je r i d a sam h te o , to m i ne bi b ilo m o g u ć e. Već g o d in a m a se u m o ­ joj blizin i n alazilo p o še st p o lic a ja c a sa ja sn im z a d a tk o m da m e p r a te k a d a sam van k u će i d a m e šp iju n ira ju u njoj. Ni­ k a d a ta k o n isam b io o sta v lje n sam i p o d izgovorom za štite sta ln o sam b io p o d p ris m o tro m koja d a n a s p o s ta je m oja n a jb o lja o d b ra n a . T ražim d a u to m p o g le d u kao svedoci b u d u sa s lu š a n i p re fe k t i š e f p o licije u T o rin u . U ostalom , ak o b iti k o m u n is ta p o v la či o d g o v o rn o s t, ja je p rih v atam .« S u d u , ra z u m e se, nije b ilo s ta lo ni d o tih ni d o d ru g ih s v ed o k a. P ro ces se n a sta v lja o p o s tro g o u tv rđ e n o m s c e n a ­ riju. »M eđu s p is im a p ro n a đ e n im kod vas - n asta v lja o je p re d s e d n ik v eća - go v o ri se o ra tu i o p re u z im a n ju vlasti od s tr a n e p r o le ta rija ta . S ta z n a če ti spisi?« »M islim , g o s p o d in e g e n e ra le - o d g o v o rio m u je G ram ­ ši - d a se sve d ik ta tu re vojn o g tip a p re ili kasnije za v ršav a­ ju n a taj n ač in što bivaju o b o re n e u ra tu . Čini mi se očig­ le d n im u ta k v o m slu ča ju d a j e p ro le ta rija t d u žan d a zam eni v la d a ju ć u k la su i d a p re u z m e u svoje ru k e ru k o v o đ e n je zem ljo m d a bi sp a s a o naciju.« Sve d o 4. ju n a 1928. g o d in e tra ja o je n e ra v n o p ra v n i d v o b o j tu ž ila c a i o p tu ž e n ih k o m u n ista u kojem se pobednik u n a p re d znao. O stalo je d o s ta sv c d o č a n sta v a o tom s u d sk o m zločinu, je d n o m od n a jo k ru tn ijih u sav rem en o j p o litič k o j isto riji kojim se fašizam , u o stalo m , veom a o tv o ­

Osuda na dvadeset godina robije

261

reno i ubedljivo legitim isao p red očim a svetskog javnog m njenja već u prvim g o dinam a svoje vladavine. N aročito su živa i p o tre sn a podsećanja na prvog o p tu ­ ženog, A ntonija G ram šija. On je i ranije često pobolevao. Zatvorski režim je pogoršao njegovo zdravstveno stanje, iako u to vrem e on to nije u svojim pism im a otkrivao svo­ jim uk u ćan im a da im ne bi zadavao brige i da bi ih hrabrio. Tam novanje je dalo licu bledu, nezdravu boju, sam o su če­ lično sive oči, iza stak a la naočara, blistale neugasivim , ja ­ kim sjajem. S edeo je u prvom red u na optuženičkoj klupi, prvi zdesna, kao ličnost broj je d an log m onstr-procesa koji će u novijoj italijanskoj istoriji ostati zapisan kao »processone«. Na sva pitanja predsednika suda i na vulgarne i ci­ nične p retn je fašističkog tužioca odgovarao je m irnim , ti­ him glasom , kao što je uvek govorio, sa svega nekoliko re ­ čenica, po n ekad se o graničavao d a na pitanja sam o odgo­ vori sa »da« ili »ne«. O sećao se kao onaj koji optužuje, a ne onaj ko je o ptužen. Savetovao je i d rugim a da se tako po­ našaju. I kada ne bude m ogao činjenicam a i dokazim a da poikrepi nijednu optu žb u protiv G ram šija, kada bude bez mnogo ok o lišenja i objašnjenja od u stao od toga da dalje poziva pred sudsko veće »svcdoke« iz redova policijskih agenata, d o ušnika i p ro v o k ato ra, tužilac Izgro će, preteći, jasno i glasno, izreći u stvari pravu nam eru i cilj ovog p ro ­ cesa: - Za d vadeset godina mi tre b a da sprečim o ovom mozgu da funkcioniše! I po tim rečim a njegovo sram n o im e je ušlo u istori ju, iako ta k reatu ra, po kazivanju onih koji su ga poznavali od m alih nogu, kao učenika, stu d e n ta i docnije kao advokata, nije bila u m no sp o so b n a da sm isli i takvu frazu nego ju je, po svem u sudeći, do b io napisanu od svog »dučea« kom e je sm etao G ram šijev m ozak. To, m eđutim , nisu bile puke pretnje i d em agoške parole, jer su se u životu potvrdile kao su­ rova i o k ru tn a istina o p riro d i jednog zločinačkog i krva­ vog režim a koji je tam nicom , lancim a i okovim a pokuša­ vao d a okuje i ubije progresivnu ljudsku m isao u čem u ipak nije uvek sasvim uspevao.

262

Van ja Kraljević: Antonio Graniti - Život i clelo

No ni ta p re tn ja u kojoj je tu ž ila c i p re o d lu k e su d a nag o v estio d u ž in u kaz n e k o ju k ao v o đ a ita lija n s k ih k o m u n is ­ ta m ože d a o č e k u je , nije p o re m e tila A n to n ija G ram šija iz m ira s ko jim je p r a tio sve to š to se o k o njega i sa njim i n je­ govim d ru g o v im a d e ša v a lo . C eo taj p ro c e s , u o s ta lo m , zapisaće h r o n ič a ri to g v re m e n a , o n je p ra tio i p o s m a tra o sa n e k e n e o b ič n e u d a lje n o s ti k ao d a se on ne tiče njega i n je­ gove su d b in e . D o b ro je zn a o š ta ga če k a, ali ga to nije p la ­ šilo, i to što se d e š a v a lo u toj s u d n ic i p u n o j o k o re lih fašis­ tič k ih n a s iln ik a u c rn im k o šu lja m a, sa p u š k a m a , noževim a i b a jo n e tim a k o jim a su u stv a ri ra s te riv a li v la stiti s tra h i k u k a v ič lu k , b io je s astav n i d e o s u d b in e p o litič k o g b o rca, k o ra k n a o n oj ra tn o j stazi n a k o ju je s tu p io k ao n ep u n o le tni i n e isk u s n i m la d ić sa z a o sta le S a rd in ije , ali već ta d a k la sn o o p re d e lje n u to m ra tu kak v im je o n s m a tra o k la sn u b o rb u . Nije s u m n ja o u ish o d p ro c e s a a v ero v ao je d a će ga o s u d iti n a č e trn a e s t d o s e d a m n a e s t g o d in a . T e račin i je tv ­ rd io d a će d o b iti p o d v a d e s e t g o d in a i njegova p re d v iđ a n ja su se i o b is tin ila . M irn o je p o d n o s io p ita n ja p re d s e d n ik a s u d sk o g veća i p re tn je tu žio ca, ali je g n ev n o p la n u o u je d n o m tre n u tk u k a d a je g e n e ra l S a p o riti p o k u š a o d a ga is p ro v o c ira je d n im p ita n je m koje nije bilo sam o ru tin s k o p ita n je su d ije o p tu ­ žen o m , nego je zn a čilo i n ag o v e štaj n eč eg a što će se neizb ežn o d esiti, je r je bilo u p riro d i ta k v ih d ik ta to rs k ih reži­ m a u koje je s p a d a o i ovaj kojega je sp ecijaln i sud b ranio: - Š ta ć e te vi, k o m u n isti, u ra d iti ak o fašizam p o v ed e Ita ­ liju u je d a n novi rat? - p o sta v io m u je p ita n je fašističk i ge­ n eral. -V i ć e te d o v e sti Ita liju d o p ro p a s ti i ta d a će m o je mi, k o m u n isti, sp a sti - o d g o v o rio m u je G ram ši. T ako je i bilo. Fašizam je po v eo Ita liju u osvajačke r a ­ to v e i d o v eo je d o ek o n o m sk e , d ru š tv e n e , m o ra ln e i p o li­ tičk e p u sto ši. P roći će svega d e c e n ija i po od tih G ram šije v ih p ro ro č a n s k ih reći a o n e će se p o tv rd iti u o n o m e što će se d ešav ati u je s e n 1943. g odine, k a d a se p o sle o b a ra n ja fašističk o g režim a i M usolinijevog h a p še n ja u ju lu te g o d i­ ne, d e s e tin e i s to tin e h iljad a ita lija n sk ih p a trio ta , pod vođ-

Osuda na dvadeset godina robije

263

stvom ko m unista i drugih antifašista, budu digle u borbu za oslobođenje svoje zem lje od nacističkih ok u p ato ra i os­ tataka fašizma koji će služiti novom okupatoru; kada u m a­ sovnom p o k retu o tp o ra budu postavljale tem elje nove, re ­ publikanske i d em o k ratsk e Italije. Č etvrtog ju n a 1928. godine izrečene su presude. Prvi optuženi A ntonio G ram ši osuđen je na dvadeset godina ro ­ bije, četiri m eseca i pet dana, U m berto T eračini na dvade­ set i dve godine, devet m eseci i pet dana, dok su M auro Skočim aro i Đ ovani R oveda dobili po dvadeset godina ro ­ bije. O stali su osu đ en i na duže i kraće vrem enske kazne. U stanju u kojem se već tada nalazio, ta presuda za G ram šija je bila rav n a izricanju sm rtn e kazne. Teško je iko m ogao i da pom isli da će posle dve decenije izaći živ iz fa­ šističkih ro bijašnica. M usolini se nije usuđivao da odm ah ubije vođu italijanskih kom unista, zato se odlučio da ga us­ m rti dugim tam novanjem . Čini se d a j e i G ram ši bio svestan toga. Jedno dirljivo svedočanstvo o tim danim a dok je tra ­ jao p ro ces i posle izricanja p resu d e ostavio je M auro Sko­ čim aro, koji će provesti je d a n a e st godina u zatvoru i šest u konfinaciji da bi bio oslobođen tek posle o b aran ja fašiz­ ma u ju lu 1943. godine. Posle ra ta je bio je d an od članova najužeg ru k ovodstva Italijanske kom unističke partije sve do nedavne sm rti. »Ostali sm o zajedno još nešto više od nedelju dana zapisao je S kočim aro posle presu d e specijalnog suda - u jednoj sobici nas je bilo osam drugova i m eđu sobom smo vodili razgovore o politici. Tem e koje nam je Gram ši sugerisao bile su veom a značajne: odnosi izm eđu kom unista i katoličkog po k reta, zadaci i funkcija srednjih slojeva u so­ cijalističkoj revoluciji u Italiji, uslovi u kojim a bi se razvi­ jala b o rb a rad n ičk e klase za vlast posle pada fašizma. P red­ viđanja o v rem enu p ada fašizm a nisu se činila. Ipak, svi smo bili m išljenja d a nas je čekao dug period tam novanja. Ali sm o bili sigurni da će fašistički režim , p re ili posle, p as­ ti, je r se neće rešiti nijedan od osnovih pro b lem a italijanskog d ru štv a. Na koji način? Izbegavali sm o beskorisna p ro ro čan stv a. Ipak se sećam je d n e o štro u m n e G ramšijeve

264

Van ja Kraljević: Antonio Grainši - Život i delo

m isli: n a jv e ro v a tn ija je p e rs p e k tiv a - g o v o rio je on - d a će fašizam b iti o b o re n u je d n o m ra tu koji će se za v ršiti p o ra z ­ om . Ita lija n s k a k ru p n a bu ržo az ija , d a bi izbegla n e o p h o d ­ ne re fo rm e koje bi m ogle d a u g ro ze n je n e p rivilegije, uvek je p o k u š a v a la d a van Italije, u ra tn im a v a n tu ra m a , traži rešen je s u štin s k ih p ro b le m a n ašeg n a c io n a ln o g života. Na ta ­ kav p u t b iće g u rn u t i fašizam i to će biti p u t ka njegovom kraju.« Is to rija je i ovog p u ta d a la G ram šiju za p rav o , k ak o u p o g le d u an g a žo v an ja fa šistič k e Ita lije u o sv aja čk im ra to v i­ m a, ta k o i u p o g le d u o ce n e d a p o sle p a d a fašizm a neće m o ći o d m a h d a u sle d i o sv aja n je vlasti od s tra n e p r o le ta r i­ ja ta , d a će n a s ta ti je d a n p re la z n i p e rio d u kojem će biti o b ­ n o v ljen e d e m o k ra ts k e in s titu c ije i u k ojem će ra d n ič k o j klasi p r e d s to ja ti v elik a p o litič k a b o rb a k oju će v o d iti na če lu sa sv o jo m a v a n g a rd o m , K o m u n is tič k o m p a rtijo m . Taj p e rio d je u p ra v o u to k u , a b o rb a se vodi sa o b ra z n o p o litič ­ kim , d ru š tv e n im i e k o n o m sk im p ro m e n a m a koje su u m e­ đ u v re m e n u n a s ta le i u o d re đ e n o j m e đ u n a ro d n o j situ aciji k o ja je u v ek b ila od n e m a lo g u tic a ja na u n u tra š n je p rilik e ii Italiji. »Ova s p o s o b n o s t d a g le d a d a le k o b ila je k a ra k te ris tik a G ram šijev e p o litič k e g e n ija ln o sti - p isa o je ta k o đ e M auro S k o č im a ro . - S eća m se je d n e ep iz o d e p o s le d n je v ečeri u kojoj sm o bili za jed n o . Bili sm o o b a v e šte n i d a ć e m o sledećeg ju t r a o tp u to v a ti u k az n io n e u koje je svaki od n as bio o d re đ e n , ali u koje, jo š n ism o znali. Moj g vozdeni k rev et b io je p o re d n je govog i te n o ći sm o d u g o razg o v a rali: go­ v o rili sm o š a p a to m d a n as s tra ž a ri ne bi ču li je r je razg o v o r b io z a b ra n je n . G o v o rio m i je o p ro u č a v a n jim a k o jim a je n a m e ra v a o d a se bavi u z a tv o ru i d av a o m i sav ete šta bi ja tr e b a lo d a čin im . O d jed n o m , p o sle tr e n u tk a ć u ta n ja , reče: 'Im a m u tisa k d a živ n e ć u izaći iz za tv o ra'. I p o n o v o zaćuta. P o g o d ile su m e te reči, ali o n o š to m e je najviše im p ­ re s io n ira lo , bio je n ač in na koji je to re k a o , k ao d a se to n je­ ga ličn o ne tiče. P rig u šio sam svoje u zb u đ e n je: 'Sve je m o ­ guće, d ra g i G ram ši - o d g o v o rih - to se m ože d e s iti svakom ; ip ak , k a d a p o m islim k o lik u si en e rg iju i fizičku sn ag u p o ­

Osuda na dvadeset godina robije

265

kazao tokom ovog zam ornog procesa, verujem da ćeš izdr­ žati i ovo teško iskušenje koje te oček u je’. Nije odm ah od­ govorio. P ratio je neku m isao, o n d a je tek nastavio: 'Kako god da bude, nism o uzalud utrošili ovaj naš život. Ovih poslednjih godina uspeli sm o da u narod pustim o tako d u b o ­ ke korene Partije da ih niko više neće moći iščupati. Ti koreni će dati svoje p lo d o v e’. Još jednom je video tačno i d a ­ leko: činjenice su m u dale za pravo« - zapisao je Skočimaro. S u trad an su osuđenici upućeni u razne kaznione ši­ rom Italije. G ram ši je u poslednjem tre n u tk u odvojen od grupe koja je bila o d re đ e n a za kazam at u P ortolongoneu, kazam at koji je bio na zlu glasu kao jedan od najgorih i najsurovijih u zemlji. Već su svi im ali lisice na rukam a i m e­ đusobno su bili povezani lancim a kao psi. Izdvojen iz gru­ pe, G ram ši je stajao po stran i dok su ostali, zveckajući lan­ cima, prolazili m im o njega. »Činilo se kao da defilujem o pred njim - zapisao je na kraju svog sećanja na Gramšija M auro S k o čim aro - gledao nas je dubokim i uzbuđenim pogledom . Pokušao sam d a m u se približim i da ga zagrlim , ali su nam lisice bile na ru k am a i jedva sm o jedan drugom uspeli da d o d irn e m o šaku. ’Zbogom , G ram ši!’ I to je zaista bilo poslednje zbogom : n ikada ga više nisam video.«1 O dluka da ne b u d e up u ćen u P ortolongone d oneta je pošto je službeni lek ar p reg led ao G ram šija i ustanovio nje­ govo loše zdravstveno stanje. Zbog zapaljenja desni već je bio izgubio d vanaest zuba, urem ija je uzim ala m aha, nervno je bio iscrpljen. Zato je o d ređ en u zatvor u Turiju, tri­ desetak k ilo m etara od Barija, u kojem je tam nički režim tobože bio snošljiviji i hum aniji. Put u je d n o m od onih robijaških vagona koji se leti pod vrelim suncem ugreju kao usijani kotlovi a zimi su kao ledare, trajao je od Rim a do Turija dvanaest dana po pak­ lenoj žezi. N apisao je d a ga nikada neće zaboraviti je r je bio užasan. Dve noći i dva d an a im ao je strašn e bolove u utrobi zbog kojih nije m ogao ni d a spava, ni da sedi, ni da leži isp­ 1 Trcnl’anni di sloria italiana«, (»Trideset godina ilalijanske islorije« (1915-1945). Einaudi, Torino. 1961.

266

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

ru ž e n . K ad a su n ajzad stig li u s ta ru ro b ija š n ic u fu n k cije sv ih o r g a n a za v a re n je b ile su m u p o re m e ć e n e , n ije m o g ao ni d a je d e , te š k o je d isa o . Z a tv o rsk i le k a r m u je u s k ra tio b ilo k ak v u p o m o ć ili n eg u . O d p rv o g d a n a p o č in ja lo je n je­ govo s is te m a ts k o u b ija n je k o je će p o tra ja ti g o d in a m a. S am o u toj, 1928. g o d in i, s p e c ija ln i fa šistič k i su d iz re ­ k ao je 636 p r e s u d a u tra ja n ju od 3.404 g o d in e robije! K o m u ­ n is ta M ikele d e la M a đ o ra o s u đ e n je 16. o k to b ra n a s m rt i s tre lja n z a to š to je, b ra n e ć i se, u b io je d n o g od dv o jice fa­ šis tič k ih n a s iln ik a koji su ga d u g o m a ltre tira li.

D e v e t a

g l a v a

OSUĐENIK B R O J 7047 U KAZNIONI U TURIJU

U ćeliji na prvom spratu, pored straiarske sobe - Prva zatvorska sveska sa datumom: 8. februar 1929. godine - Program i plan tema za proučavanje i pisanje - Mučno podsećanje na jedno pismo iz marta 1928. godine - Dolaskom u Turi prestaje stvarniji politički uticaj Antonija Gramšija na rad i odluke Partije - Novi »zaokret« u stavu Kominterne i odjek tog »zaokreta« u Italiji - Rascep u najužem rukovodstvu Komunističke partije Italije i /zv. »slučaj trojice« - Kakav je stav Antonija Gramšija prema svim tim događajima • Neslaganja sa nekim Gramšijevim stavovima (oko »zaokreta« koji je proklamovala Kominterna, oko isključenja trojice članova Politbiroa CK KPI, o mogućnosti revolucije i oružanog ustanka u Italiji, itd.) i špekulisanja oko toga - Pogoršava se Gramšijevo psihičko i fizičko stanje, na to utiču i sve redi pismeni kontakti sa Julijom i porodicom - Jedno Gramšijevo pismo o petogodišnjici hapšenja.

K ada su se 19. ju la 1928. godine za Antonijem G ram šijem zatvorila te šk a vrata robijašnice u Turiju kod Banja, on je već bio proveo bez slobode - što u konfinaciji na ostrvu Ustika, što u istražnom zatvoru u Milanu - više od godine d an a i osam m escci. Bilo je to dovoljno vrem e da n ajn ep o sred n ije iskusi tegobe, zam ke i iskušenja tam ničkog života. Ipak su policijska konfinacija i istražni zatvor jed n o, a tam nica u koju se upućuju osuđenici na izdržavanje kazne sasvim drugo. I G ram ši, kao i svi ostali koji su sa njim došli, ubrzo je im ao prilike da se u to uveri. Kada je u v eden u zatvorske knjige p restao je da bude ličnost sa im enom i prezim enom , postao je u kažnjeničkom reg istru o suđenički broj 7047. Njegova ćelija je bila na prvom sp ratu prvog odeljenja zatvorskog krila gde su bili politički osuđenici. Pošto je bila prva, na p o če tk u dugog niza o stalih ćelija, pored nje je bila stražarsk a soba u kojoj je danju i noću bilo prom etno i živo. N ikada u njoj larm a nije prestajala. Stražari su o datle počinjali k o n tro lu rešetak a na ćelijam a udarajući po njim a gvozdenim polugam a i proveravajući da nisu sečene. To je izazivalo n esnosnu buku i danju i noću, je r čim bi p resta la je d n a k o n tro la počinjala bi druga. Upadali su i u G ram šijevu ćeliju i proveravali rešetke a potom snažno tresk ali v ratim a tako da bi ga budili čim bi ga malo san uhvatio. Tako su prve m uke počinjalo tim e što nije mogao da spava. N esanica tih i n ared n ih m eseci i godina postaće je d n a od najvećih nevolja i tegoba zatvorskog života. Njegova želja da nešto radi, da piše i istražuje, da ostvari nam eru koju je pokušao da sprovede u delo još dok

270

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

je b io u is tra ž n o m z a tv o ru u M ilanu, s a d a je b ila d ik tira n a željo m i p o tre b o m d a se i na taj n ač in b ra n i i su p ro ts ta v lja is k u š e n jim a ta m n o v a n ja , d a se o d u p ire o p a s n o s ti od izo lo v an ja, d a bi i na taj n ač in n asta v lja o d a živi i vodi p o litič k u , re v o lu e io n a rn u b o rb u , d a bi i d alje o s ta o »vezan sa sv eto m « i bio » idejno a k tiv a n u d ru štv u « . P roći će, m e đ u tim , p o la g o d in e d o k d o b ije o d o b re n je da m ože d a im a m a stilo , p e ro i sveske. P rva sv esk a u koju je p o č e o d a p iše - o b ič n a đ ač k a sv esk a o d d v e s to tin e s tra n a - nosi d a tu m 8. fe b ru a r 1929. g o d in e . Jo š u M ilanu je razm išljao d a ra z ra d i č e tiri tem e: is tra ž iv a n je o isto riji ita lija n s k ih in te le k tu a la c a , ra s p ra v a o k o m p a ra tiv n o j lingvistici, stu d ija o P ira n d e lo v o m te a tru i esej o r o m a n im a u n a sta v c im a . S ad a je n a p rvoj s tra n i sv esk e z a p is a o n a sle d e ć i n ač in te m e k o jim a je m islio d a se bavi: »B tfleške i o p a s k e - G lavni p re d m e ti - 1) T e o rija isto rije i isto rio g ra fije ; 2) Razvoj ita lija n s k e b u ržo az ije do 1870; 3) F o rm ira n je ita lija n s k ih in te le k tu a ln ih grupa: razvoj, stav ovi; 4) O m iljen a k n jižev n o st - ro m a n i u n a s ta v c im a i razlozi n jih o v e sta ln e d o b re p ro đ e; 5) K av alk an te K av alk an ti: njegova p ozicija u s tru k tu ri i u m e tn o s ti ’B o ža n sk e k o m e d ije ’; 6) K o ren i i razvoj K ato ličk e a k c ije u Italiji i E vropi; 7) P ojam folklora; 8) Is k u stv a živ o ta u za tv o ru ; 9) 'Ju ž n o p ita n je ’ i p ita n je o strv a; 10) Z ap ažan ja o ita lija n sk o m stan o v n ištv u : njegov sastav , fu n k cija em ig racije; 11) A m erik an izam i fordizam ; 12) Pitanje jezika u Italiji; M anconi i Đ. I. Paskoli 13) ’O p šti n ačin m išlje n ja ’; 14) Č asopisi tipa: te o re tsk o g , kritičko-istorijskog, opšte k u ltu re (širenje); N eo-gram atičari i neo-lingvisti (’ovaj okrugli s to je č e tv rtast’); 16) Unuci oca Brešanija.«.1 Iz je d n o g p is m a m e se c d a n a d o cn ije vidi se d a će se p o ­ se b n o b a v iti trim a te m am a: 1. Ita lija n s k a is to rija u XIX vek u , sa p o s e b n im p o g le d o m n a fo rm ira n je i razvoj in te ­ le k tu a ln ih g ru p a - 2. T e o rija is to rije i is to rio g rafije 3. A m erik an iza m i fo rd iz am . 1 G iuseppe Fiori: »Vita di Antonio Gramsci«.

Osuđenik broj 7047 u kamioni u Turiju

271

Za ove i d ruge tem e koje je nam eravao da razrađuje i istražuje nije im ao n eo p h o d n ih izvornih i dokum entarnih m aterijala, pisane građe, knjiga i časopisa, pogotovu mu nisu mogla biti d o stu p n a dela M arksa, Engelsa, Lenjina i drugih so cijalističkih te o re tič a ra i m islilaca uopšte. Strogi b iro k ratsk i zatvorski režim uskraćivao mu je i najobičnije knjige, a kam oli one koje su bile na indeksu zabranjenih dela u Italiji. G otovo za svaku knjigu koju je tražio m orao je da vodi b o rb u sa zatvorskom upravom i dugo čeka dok je dobije, ako bi je na kraju i dobio. Zbog toga i nije mogao da konsultuje pisane izvore te ih je m orao navoditi po sećanju, nije m ogao da p roverava i u poređuje stavove, m iš­ ljenja i ideje koje je razrađivao, da ih d o k um entuje kako je želeo. Bio je svestan da će ti njegovi radovi ostati n ep o tp u ­ ni, frag m en tarni, nedovršeni, da će to više biti zapažanja, beleške i n ep o sred n i sudovi negoli zaokružene, dovršene celine. Zato je i upozoravao na tu m anjkavost i n ep o tp u ­ nost zapisa. U m eri u kojoj je docnije m ogao da pribavi neke od p o tre b n ih knjiga, izvora i dokum enata, i mogao je jedan d e o ,rad o v a da prerad i, rev id ira i dopuni, da im dapotpuniji i završeniji oblik; sa m nogim a, m eđutim , to nije mogao d a uradi. Bio je svestan težine posla kojeg se prihvatio i teškoća na koje će nailaziti tokom rad a na svojim spisim a. Zato ga ništa nije m oglo om esti d a rad i svakog dana sa upornošću koja gotovo nije znala za p re p re k e i granice. O tkada je o t­ vorio prvu đačku svesku i na njenoj prvoj strani napisao program tem a za izučavanje i istraživanje, radio je siste­ matski i p red an o na svoj osobeni način. Šetao je po malom p ro sto ru ćelije i u m islim a sastavljao rečenice koje nije p renosio na h artiju sve dok m isao i ideja ne bi bile p o tp u ­ no jasn o u o bličene. Uzimao je ta d a svesku i stojeći, sa no­ gom p o d ig n utom na klupicu, taktovim a naslonjenim na sto (nikada nije sedeo dok je pisao), pravilnim, jasnim ruko­ pisom , ispisivao beleške i zapažanja, teze i zaključke. I sva­ ka je rečen ica bila zapisana tek posle dužeg razm išljanja, onda k ada je im ala definitivno i jasno form ulisanu i izra­ ženu misao, zato i nije bilo, osim u retkim slučajevim a, b ri­

272

Van ja Kraljević: Antonio G ram ši- Život i delo

sa n ja i p re p ra v lja n ja re d o v a ko je je isp isiv ao . P isao je ta k o sv ak o g a d a n a b a r p o d v a sata . U z a tv o ru u T u riju u v re m e n u od p o č e tk a 1929. g o d in e k a d a je p o č e o d a p iš e p a d o k ra ja 1933. is p u n io je d v a d e se t i je d n u sv esk u . U b o ln ic i d o k to r a K u zu m a n a u F o rm iji u k o ju je p r e b a č e n k ra je m 1933. p a d o le ta 1935. g o d in e k a d a je fa k tič k i p re s ta o d a piše, š to je za n jega g o to v o z n a čilo i d a je p r e s ta o d a se b o ri, is p is a o je o s ta lih je d a n a e s t sveza­ ka. R u k o p isi su č in ili 2.848 s tr a n a a p re k u c a n i n a m a šin i p re d s ta v lja li su o k o č e tiri h ilja d e k u c a n ih s tra n a . Ia k o bi se n a o s n o v u o n o g a k a k o je o s u đ e n ik b ro j 7047 ra d io n a sv o jim z a p is im a i k a k o je p is a o m o g a o steć i u tisa k k ao d a se b io n a iz v estan n a č in o s lo b o d io i z a štitio od svih negativnih činilaca i uticaja koji su m ogli d a ga om etaju u to m p o s lu i d a m u se p o s v e tio g o to v o bez te šk o ć a i sm etn ji, k o je n a m e ć e z a tv o rs k i režim , s tv a rn o s t je , ra z u m e se, bila sasv im s u p r o tn a to m u tis k u i p riv id u . Z a to čen ičk i život je p o s te p e n o ali n e u m itn o č in io svoje. K ao tih a i n ao k o b ez o ­ p a s n a v o d a, k o ja p o la k o ali n ez ad rživ o p o tk o p a v a i n ajjaču s te n u , ta k o je ta m n o v a n je š to se više p ro d u ž a v a lo , sve više n a g riz a lo n je g o v u p s ih ič k u i fizičku snagu. P o ste p e n o g a je o b u z im a lo sve ja č e i sve b o ln ije o se ć a n je d a se i p o re d p i­ s a m a ko je je p is a o i d o b ija o , i p o re d izvesnih veza koje je o d ržav a o , ip a k k id a ju n iti ko je su ga p o v eziv ale sa sp o ljn im sv eto m , a to, p re svega, zn a či sa d ru g o v im a j sa p o ro d ic o m . K ao o p s e s ija p ro g o n ilo ga je sećan je n a je d n o p ism o ko je je d o b io jo š u v re m e d o k je tra ja la s u d sk a is tra g a u M i­ la n u , to je s t u m a rtu 1928. go d in e. Na n je g o v o im e, le g aln im p u te m , u z a tv o r S an V itore, s tig lo je u m a rtu 1928. g o d in e p is m o iz M oskve. N apisao ga je i p o s la o R u đ e ro G riek o , član P o litb iro a C e n tra ln o g k o ­ m ite ta K o m u n is tič k e p a rtije Ita lije u kojem su, p o sle h a p ­ še n ja G ram šija, T e ra č in ija i S k o čim ara, jo š bili o stali Palm iro T oljati, K am ila R avera, A lfonso L eoneti, P jetro T reso, P ao lo R av acoli, d o k je A nđelo T ašk a p re d s ta v lja o KPI u M oskvi. In o s tra n i c e n ta r KPI n alazio se p rv o u B azelu, u Š v ajc arsk o j, a za tim je p re m e š te n u Pariz. G riek o je pism o u stv a ri n a p isa o u B azelu ali ga je d a o p a rtijs k o m k u riru koji ga je o d n e o u M oskvu, ta m o stav io m a rk u i p o slao u

Osuđenik broj 7047 u kamioni u Turiju

273

Italiju red o vnom poštom . Pism a slične sadržine sa Griekovim po tp isom dobili su u to vrem e i Teračini i Skoćim aro. G riekovo pism o G ram šiju d atiran o je 10. februara 1928. godine, pisano je u srdačnom tonu i u njem u se izra­ žavala zab rin u to st i b ratsk a solidarnost italijanskih kom u­ nista, koji su bili na slobodi, i celog italijanskog p ro le tari­ jata, sa trojicom u h ap šen ih vođa KPI. G rieko je obaveštavao G ram šija i ostalu dvojicu drugova i o situaciji u Sovjet­ skom Savezu posle m era p red u ze tih protiv Trockog i osta­ lih koje su bile »bolne ali se nije moglo drukčije«. (Kao što je poznato, g ru p a koju su predvodili Staljin i Buharin za­ dobila je u Partiji većinu savladavši opoziciju Trockog, Zinovjeva i K am enjeva; 25. o k to b ra 1927. godine Trocki i Zinovjev isključeni su iz C entralnog kom iteta a u novem bru i iz boljševičke Partije; potom su se Zinovjev i Kamenjev odvojili od Trockog i priznali svoje »greške« u pism u XV kongresu boljševičke Partije). »Situacija u Rusiji je vrlo so­ lidna u p rk o s alarm u koji je digla sva štam pa, buržoaska i socijalistička«, pisao je G rieko. O stao je izgleda do današnjega dana nerazjašnjen stvarni m otiv tih pisam a G ram šiju i ostaloj dvojici rukovo­ dilaca KPI. Zašto su ona u pućena javno, redovnom po­ štom? Zašto su, iako p isan a u Bazelu, poslata iz Moskve? Da li zato d a bi italijanska policija poverovala da se inost­ rani ce n ta r KPI nalazi u Moskvi? To bi, sm atra se, bilo do­ sta naivno objašnjenje je r je policiji bilo poznato m esto p rebivanja ru k o v o d stv a KPI u inostranstvu. Da lije upući­ vanje pisam a iz M oskve, u očim a onih koji su držali u svo­ jim ru k am a tro jicu vođa KPI, in d irek tn o treb alo da znači da boljševička P artija i K om unistička internacionala stoje iza njih i d a su sa njim a solidarni, te da paze kako će da im sude, d a iza njih na izvestan način stoji i solidarnost Sov­ jetskog Saveza. Svi sm atraju d a su pism a pisana u dobroj nam eri, niko nije sp rem an d a veruje d a su bila inspirisana nam erom da se naškodi optuženim a. S kočim aro i Teračini su ih tako shvatili. Na G ram šija je, m eđutim , pism o ostavilo negati­ van, nepovoljan utisak. Prvi put ga je ocenio kao »neobič­ no«, a dru g i put, koju godinu docnije, nije se ustručavao da IS Anionio Cramii - 2i»

i dcU

274

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

ga o k v a lifik u je k ao čin n e k o g a ko je že leo d a m u n au d i, da m u o te ž a p o lo žaj u k o je m se n alazio . U p is m u Ju liji o d 30. a p r ila 1928. g o d in e , d a k le , k ra tk o v re m e n a k o n š to je bio p rim io G rie k o v o p ism o , a d o k jo š p ro c e s nije b io o d ržan , n a p isa o je: »N eću d a p išem n a p o lje (izvan zem lje - p rim . V.K.), m o ž d a bi m i d o p u s tili, ali n e ć u iz p rin c ip a . P rim io sam , n a p rim e r, n e d a v n o je d n o č u d n o p ism o sa p o tp iso m R u đ e ra , k oji je tra ž io d a d o b ije o d g o v o r. M ožda je z a tv o r­ ski živ o t u č in io d a p o s ta n e m n ep o v e rljiv iji n eg o š to bi to n o r m a ln a m u d ro s t za h tev ala; ali je č in je n ic a d a m e je ovo p ism o , u p r k o s m a rk i i p o š ta n s k o m žigu, ra zg o ro p a d ilo .« T u jo š n ije g o v o rio o lo šim n a m e ra m a ali je to ip a k u č i­ n io č e tir i i p o g o d in e d o c n ije , sećaju ći se te e p iz o d e i p išu ći iz k a z a m a ta u T u riju sv astic i T a tja n i 5. d e c e m b ra 1932. go­ d in e : »D ozvoli d a ti k ažem je d n u b o ln u istin u . Č esto je onaj koji želi d a u te ši, d a b u d e s rd a č a n , itd., u s tv a rn o s ti o k r u t­ niji od m u č ite lja . . . H o ću d a te p o d s e tim n a je d n u ep izo d u od p re n e k u g o d in u . . . i o kojoj nisi d o v o ljn o razm išljala d a bi o d a tle izv u k la p o u k u za p o n a ša n je . S ećaš li se d a sam 1928, d o k sam jo š bio u s u d sk o m z a tv o ru u M ilanu, p rim io p is m o o d je d n o g 'p rija te lja ' koji je bio u in o s tra n stv u . S e­ ća š li se d a sam ti g o v o rio o ovom v rlo č u d n o m ’ p ism u i r e k a o sam d a j e istra ž n i su d ija, p o š to m i g a j e p re d a o , d o ­ slo v ce d o d a o : 'P o s la n ič e G ram ši, vi im a te p rija te lja koji s v ak ak o žele d a vi o s ta n e te na ro b iji p o d u že v re m e n a .' Ti si m i s a m a s a o p š tila je d a n d ru g i sud d a t o ovom pism u , sud koji je k u lm in ira o u p rid e v u 'k rim in a la n '. D akle, ovo p is ­ m o je b ilo v a n re d n o 'lju b a z n o ' p re m a m eni, izgledalo je d a je p is a n o iz n e s trp ljiv e b rig e d a m e 'teši', d a m e o h ra b ru je , itd. Pa ipak, i o c e n a istra ž n o g sudije, i o c e n a koju si ti iznela, o b je k tiv n o su b ile ta čn e. D akle, m ože se p o č in iti k ri­ m in a la n a k t i k a d a se h o će u č in iti d o b ro , dak le, n ek o želeći d a ti u čin i d o b ro , m ože d a ti jo š ja č e p rite g n e lance. Izgleda d a je ta k o , p o o c e n i istra ž n o g s u d ije te rito rija ln o g vojnog s u d a u M ilanu, p o o ce n i k o ja se, k ao što ti je p o zn a to , p o ­ k lo p ila sa o c e n o m n e k o g d ru g o g koji je b io sasvim d ru g o g m išljen ja. I ta č n o , je r, č ita ju ć i m i n e k e d elo v e pism a, su d ija m i je s k re n u o p až n ju d a j e o n o m oglo b iti (n a s tra n u o s ta ­ lo) k a ta s tro fa ln o za m ene, a ta k v im nije bilo sam o zato je r

Osuđenik broj 7047 u kamioni u Turiju

275

nisu hteli d a zaoštravaju, je r su više voleli preći preko toga. Da li se rad ilo o zločinačkom potezu ili o neodgovornoj lakom islenosti? Teško je to reći. Može biti da se radi i o je d ­ nom i o d ru gom zajedno; m ože biti da je onaj, koji je pisao, bio sam o neodgovorno glup, a neko drugi, m anje glup, na­ veo ga je d a piše. No, b eskorisno je razbijati glavu takvim pitanjim a. O staje objektivna činjenica koja im a svoj zna­ čaj.« Da li je ovim pism om kom prom itovan položaj Gramšija i o stalih tim e što je ono bilo in d irek tn a ili čak i d ire k t­ na p o tv rd a d a j e reč o trojici vodećih ličnosti K om unistič­ ke p artije Italije, koji su u ru k am a policije, čim se oni obaveštavaju iz M oskve o stanju u K om unističkoj partiji Sov­ jetskog Saveza i o stavu KPI p rem a tim prom enam a i dis­ kusijam a? V eruje se d a ni to ne m ora d a bude potvrda je r je fašistička policija tačno znala, sudeći po G ram šijevom dosijeu koji je vodila d irek cija policije, d a je on bio još od 1924. godine » sek retar egzekutive«, dakle, stvarni rukovo­ dilac Partije. Postavlja se i pitanje da li je o štru i negativnu reakciju G ram šijevu izazvalo podozrenje da u krugovim a Kominterne i boljševičke Partije m ožda još postoji neko k o je na ovaj način želeo da naškodi onim rukovodiocim a KPI, koji se nisu slagali sa m eto d im a b o rb e i ob raču n a u vrhovim a K om unističke p artije Sovjetskog Saveza tokom 1926. godi­ ne kada je i došlo do poznatog G ram šijevog pism a C entral­ nom kom itetu KP Sovjetskog Saveza u kojem je on upozo­ ravao boljševičko rukovodstvo na reperkusije koje na os­ tale k o m u n ističke p artije i ceo m eđ u n aro d n i radnički i ko­ m unistički p o k ret im aju njihove un u trašn je borbe i suko­ bi, i p odsećao ih na odgovornost koju im aju prem a tim p artijam a i p o k retu u celini? Nema, razum e se, pouzdanog odgovora ni na to p ita­ nje. Jedno se svakako želi o dbaciti kao sum nja - da je u po­ zadini akcije G ram ši m ožda video svoje drugove sa kojima je bio fo rm irao novo rukovodstvo KPI i stvarao novu Par­ tiju, sa kojim a je najtešnje sarađivao. Pogotovu se odbacuje svaka sum nja d a je pri tom m islio na svog najbližeg saradnika i druga, P alm ira Toljatija, sa kojim je pisao Teze za 18*

276

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

L io n sk i k o n g re s i fak tičk i stv o rio novo ru k o v o d s tv o P a rti­ je, sa kojim je Pjero Srafa, kada je G ram ši bio u zatvoru, stal­ no o d rž a v a o k o n ta k te i o b a v e šta v a o ga o sv em u što se ti­ ca lo A n to n ija G ram šija i njegove p o ro d ic e . U je d n o m razg o v o ru sa T a tja n o m , G ram ši je p o v erio sv astic i d a j e v e ro v a o d a j e k ao re z u lta t ra zg o v o ra koje su u B e rlin u vo dili 1928. g o d in e so v jetsk i k o m e sa r za sp o ljn e p o slo v e L itv inov i ita lija n sk i p o d s e k r e ta r za sp o ljn e p o s lo ­ ve G ran d i, m o g lo d a d o đ e d o to g a d a se p ro c e s G ram šiju izb eg n e, ali d a j e p o m e n u to p is m o p o k v a rilo će lu stvar. Vid e ć e se d o c n ije d a u to k u to g raz g o v o ra u o p š te nije bilo reći o G ram šiju . P o zn ato je, m e đ u tim , d a j e u to vrem e, u ju lu 1928. go­ d in e , d o š lo d o T o ljatije v e in te rv e n c ije kod ta d a š n je g pred s e d n ik a K o m in te rn e B u h a rin a . T o ljati je, n aim e, p re d la g a o d a se s o v je tsk a v la d a zauzm e k o d ita lija n s k e v lade za o s lo ­ b a đ a n je A n to n ija G ram šija čim e bi R im p o k az ao svoju za­ h v a ln o st što je so v jetsk i le d o lo m a c »K rasin« sp a sa o je d a n d eo p o sa d e , o d n o s n o č la n o v a e k s p e d ic ije ita lija n sk o g is t­ ra živ ača U m b e rta N o b ile a n a A rk tik u čiji se d iriž a b l bio ra z b io o le d e n e s a n te . M e đ u d rž a v n i o d n o s i S o v jetsk o g S a­ veza i Ita lije bili su u to v re m e d o b ri. M ožda je u p ra v o i za to ovaj k o ra k o s ta o bez re z u lta ta . D olazak A n to n ija G ram šija u z a tv o r u T u riju zn a čio je s tv a rn i p re s ta n a k njegove p o litič k e a k tiv n o s ti, za p ra v o o n o g p o litič k o g ra d a koji bi m o g a o d a im a h itn ije g u ticaja n a o d lu k e p a rtijs k ih o rg a n a , p re svega In o s tra n o g c e n tra koji je izvana, p rv o iz B azela, u S v ajcarsk o j, a p o to m iz Pa­ riza, r u k o v o d io ra d o m P artije, bo lje re ć i o n im što je od nje b ilo p re o s ta lo p o s le ta la s a h a p š e n ja i p re s u d a . B roj č la n o ­ va P artije b io se sveo n a o k o p e t h iljad a, živeli su i rad ili u n ajtežim u slo v im a, izloženi sta ln im p ro g o n im a i o p a s ­ n o s ti d a b u d u o tk riv e n i i u h a p š e n i. V ažila je čak n ek a v rsta p re ć u tn o g p ra v ila d a se ru k o v o d e ć i k ad ro v i, koji bi dospeli u zatv o r, n isu više h te li n e p o s re d n o d a se m ešaju, dok su u tak v o j s itu a ciji, u ra d p a rtijs k o g ru k o v o d s tv a i d a utiču n a o d lu k e o n ih d ru g o v a koji su u zem lji ili u in o s tra n stv u n a sta v lja li d a ru k o v o d e P artijo m i ak tiv n o šć u n je n ih o rg a ­

Osuđenik broj 7047 u kaznioni u Turiju

277

nizacija. I G ram ši je sm atrao da tre b a da se pridržava tog nepisanog pravila. S to je vrem e odm icalo i situacija se menjala i u zemlji i u svetu, sve m anje je m ogao da raspolaže činjenicam a neop h o d n im za donošenje određenih zaklju­ čaka i zauzim anje stavova. A svako im provizovanje i olako zaključivanje bili su m u tuđi. Doduše, održavao je veze sa Tatjanom i p rek o nje ili d ire k tn o sa profesorom Pjerom Srafom, koji se često nalazio sa Toljatijem u Parizu, pa ipak nije poznato d a je tokom 1929, a pogotovo 1930. i 1931. go­ dine, te veze ko ristio da bi eventualno uticao na odluke partijskog ruk o v o d stv a i na rad partijskih organizacija u zemlji. Sve to ne znači da se nije interesovao za rad i borbu italijanskih k o m u n ista u zemlji i inostranstvu. Saznavao je 0 tom e od drugova koji bi dolazili u Turi u kojem je inače bio d o sta velik »kolektiv« k om unista koji su tu izdržavali kaznu i na razne načine održavali vezu sa spoljnim svetom. Prilikom p rep o d n ev n ih i popo d n ev n ih šetnji po »kom unis­ tičkom dvorištu«, kako se nazivao onaj deo dvorišta u za­ tvorskom krilu gde su bili politički osuđenici, vođeni su razgovori o situaciji u zem lji i svetu, d o p ira le su inform a­ cije o zbivanjim a u S ovjetskom Savezu, saznavalo se, b ar u opštim crtam a, šta se dešava u m e đ u n aro d n o m radničkom 1 k o m unističkom p o k retu . Često je G ram ši iz italijanskih novina i n ekih in o stra n ih publikacija, koje je dobijao, m o­ gao d o sta d a sazna o najnovijim i najvažnijim kretanjim a u zemlji i svetu i d a o svem u im a svoj sud. Na sceni m e đ u n aro d n o g radničkog i kom unističkog pokreta, m eđutim , d ošlo je do prom ena, do tzv. »zaokreta« koji je p ro k lam ovao Š esti kongres K om unističke internacionale (od 7. ju la do 1. s ep te m b ra 1928. godine) i deseti plenum Izvršnog k o m iteta K om interne u julu 1929. godine. Prem a oceni In te rn acio n a le, svakako pod Staljinovim uticajem, bio je završen takozvani drugi period relativne sta­ bilizacije kapitalizm a i ulazilo se u treći period, u kojem dolazi do ak u tn e rev o lu cio n arn e situacije kao na kraju p r­ vog svetskog rata. P onovo je na dnevnom redu proleterska revolucija, na p ragu je veliki rascep kapitalističkog siste­

278

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

m a. S le d s tv e n o to m e, p re m a stav u K o m in te rn e , p r o le te r ­ ski p r o te s ti tr e b a sv u d a d a se z a o štra v a ju u r e v o lu c io n a r­ n o m sm islu ; o d m a h p o o b a ra n ju vlasti b u ržo az ije tre b a da se u s p o sta v i d ik ta tu r a p ro le ta rija ta , znači, bez p re la z n e faze u ko jo j bi b io o b n o v lje n b u rž o a s k o -d e m o k ra ts k i sis­ te m i n je g o v e in s titu c ije . N em a više » je d in stv en o g fronta« n iti sav eza sa s o c ija ld e m o k ra tijo m k o ja je, p o novoj o cen i, n ajg o ri n e p rija te lj re v o lu c io n a rn o g p o k re ta ; b u rž o a z ija se n jo m e služi d a bi z a u sta v ila r e v o lu c io n a rn i p o le t m asa, s o ­ c i j a l d e m o k r a t a nije z a to n iš ta d ru g o n eg o »socijalfašizam «. O tu d a p o tr e b a že sto k e b o rb e p ro tiv s o c ija ld e m o k ra ­ t e n a p o litič k o m , id e jn o m i sin d ik a ln o m p la n u . N a cio n al­ n e p a r tije d o b ile su n o v u d ire k tiv u d a v ode » au to n o m n e« ak c ije izvan b ilo k a k v o g s is te m a sav eza za d ire k tn o o b aranje k a p ita lis tič k o g siste m a ; d a se, is to v re m e n o , o s lo b a đ a ju » o p o rtu n iz m a « , k a k o je b ila o k v a lifik o v a n a d o ta d a š n ja p o ­ litik a . O d jeci » zao k reta« d o s ta su se b rzo o se tili u Italiji. Prih v a ta n je n o ve p o litik e nije, m e đ u tim , išlo bez p o tre s a i su m n ji m e đ u n e k im s re d n jim k a d ro v im a K o m u n istič k e p a rtije Ita lije i u je d n o m d e lu ru k o v o d s tv a u k ojem će u b ­ rzo d o ći d o ra s c e p a . D eseti p le n u m K o m in te rn e u ju lu 1929. g o d in e p o ja č a o je p ritis a k na KPI d a se p rih v a te nove d ire k tiv e I n te rn a c io n a le , isp ra v e p o č in je n e »greške« i p o ­ ja č a b o r b a p ro tiv d e s n o g o p o rtu n iz m a , k a k o m e đ u ru k o v o ­ d e ć im o rg a n im a , ta k o i n a svim p o ljim a a k tiv n o s ti. Već u s e p te m b r u te g o d in e iz P a rtije je isk lju čen A nđelo Taška, koji je b io p re d s ta v n ik KPI u M oskvi. Na s a s ta n k u P o litič k o g b iro a CK KPI u m a rtu 1930. go­ d in e d o š lo je d o ra s c e p a u n aju žem ru k o v o d s tv u K o m u n is­ tič k e p a rtije Ita lije. P rilik o m g la sa n ja o rezo lu ciji u kojoj su u stv a ri bili s a d rž a n i stav o v i K o m in te rn e o n e p o s re d n o j m o g u ć n o sti i p o tre b i o b a ra n ja fašizm a o ru ž a n o m b o rb o m p ro le ta r ija ta , tro jic a č la n o v a P o litb iro a : A lfonso L eoneti, ru k o v o d ila c ile g a ln e š ta m p e KPI, P aolo R avacoli, ru k o v o ­ d ila c sin d ik a ln o g p o k re ta i P je tro T re so , š ef o rg a n iz a c io ­ n o g b iro a , izjasnili su se p ro tiv rezo lu cije. K ra tk o v rem e p o sle toga, 9. ju n a 1930, sva tro jic a su isk lju č e n a iz P artije p o š to su p r e th o d n o bili isk lju č e n i iz P o litb iro a i C e n tra l­

Osuđenik broj 7047 u kaznioni u Turiju

279

nog kom iteta. Njihov »slučaj« ostao je u istoriji KPI poznat kao »slučaj trojice«. Kako je G ram ši saznao za ove događaje i potrese koje je »zaokret« izazvao u Partiji i u zemlji? Nove direktive, na­ ime, nisu o stale sam o zapisane u partijskim dokum entim a. D obar deo onih p reo sta lih m alobrojnih ali h rabrih partij­ skih ak tiv ista bio je zaista ubeđen da je došlo vrem e da se bace u rev o lu cio n arn u borbu, da se ilegalno povezuju sa radnicim a i pod stiču ih na političke i ekonom ske akcije, čak da izlaze na otv o ren o polje borbe sa fašistim a. V lastite iluzije i tu đ e pogrešne vizije, m eđutim , ubrzo su počeli da plaćaju, je r ih je većina uh ap šen a i osuđena na dugogodiš­ nji zatvor. P ropao je na toj liniji i pokušaj da se u Italiji oform i in­ terni cen tar, neka vrsta ilegalnog partijskog rukovodstva u zemlji. Tri člana tog c e n tra uh ap šen a su odm ah po dolasku u Italiju u junu, od n o sn o u ju lu 1930. godine. Prvi je pao u ruke policiji B ru n o Tozin, zatim K am ila Ravera, koja je inače bila član P o litb iro a CK KPI, i potom E rđenite Dili. Tozin, koji je osu đ en na č e trn aest i po godina zatvora, u d e­ cem b ru iste godine je doveden u zatvor u Turiju i tako je G ramši m ogao od njega da sazna sve o poslednjim događa­ jim a u Partiji, kao i detalje o isključenju Leonetija, Ravacolija i Tresa. On je i pre Tozinovog objašnjenja znao za rascep u ru k o vodstvu Partije. Kada mu je Tozin rekao da su isključeni B ordiga i Taška, G ram ši je, prem a Tozinovom tvrđenju, na to odgovorio da je bilo krajnje vrem e da se Taška isključi. Za »trojicu«, za koje se inače iznenadio da su bili u P olitbirou je r nije verovao da su bili dorasli toj dužnosti, tražio je n ak n a d n a objašnjenja, pa kada mu ih je Tozin dao, dodavši da su oni bili povezani sa »trockističkom opozicijom « u Parizu, G ram ši je tada rekao d a je Par­ tija im ala razloga što ih je isključila iz svojih redova. Izvesne sum nje oko ove G ram šijeve saglasnosti sa isk­ ljučenjem »trojice« izazvao je m nogo godina docnije, posle više od tri decenije, njegov najstariji b rat Dženaro. Naime, u ju n u 1930. godine, odm ah posle isključenja Leonetija, Ravacolija i Tresa, rukovodilac Inostranog ce n tra Palm iro Toljati h teo je da čuje o tom e G ram šijevo mišljenje. Jedini

280

Van ja Kraljević: Anionio Gramši - Život i delo

k oji bi m o g a o d a d o đ e u to v rem e iz P ariza u T u ri na ra z ­ g o v o r sa G ram šijem b io je njegov b ra t D ženaro, koji je kao e m ig ra n t živeo u F ra n c u sk o j ali je m o g a o ,4 a p u tu je u Ita ­ liju. T a k o je u T u riju u k az n io n i ra z g o v a ra o sa A ntonijom i o b a v e stio ga o sv e m u (m ogli su s lo b o d n o d a razg o v a raju je r je p ris u tn i s tra ž a r b io S ard in a c). K ada se v ra tio u Pariz re k a o je T o ljatiju d a je »N ino p o tp u n o n a vašim po zicija­ m a«. No, k a k o je re č e n o , p o sle više od tri d ec en ije , šezd e­ s e tih g o d in a , to je p o re k a o u ra z g o v o ru sa je d n im novinar e m (Đ u zep e F iori, p isa c p o z n a te G ram šijev e b io g ra fije »Život A n to n ija G ram šija«), izjavivši d a T o ljatiju ta d a nije re k a o is tin u i d a je A n to n io b io p ro tiv ta k v ih rig o ro z n ih m e ra. K ao razlo g š to je re k a o u P arizu ta k o k a k o je rek ao , D žen aro je n av e o to što su se u to v rem e ra s p la m s a v a le p o ­ le m ik e u P artiji i o k o nje i z a o štra v a o k u rs p re m a o n im a ko ji n isu bez re z e rv e p rih v a ta li nov u p a rtijs k u liniju, o d ­ n o s n o d ire k tiv e iz M oskve. Nije, re k a o je D žen aro G ram ši, že leo d a i n jegov b r a t A n to n io u ta k o te šk o j situ a c iji u kojoj se n alazio i u ta k v im te šk im v re m e n im a b u d e o d b a č e n od svoje P a rtije i od svojih d ru g o v a. M eđ u tim , osim T ozinovog sv ed o čan stv a, p o s to je i d r u ­ ga, m e đ u k o jim a i L uiđija Longa, koji se ta d a ta k o đ e n a la ­ zio u P arizu k a d a se D ženaro G ram ši v ra tio iz T urija. Iz njih p ro iz ila zi d a A n to n io G ram ši u stv ari nije h te o d a se izjaš­ n jav a o p o litič k im in fo rm a c ija m a koje su m u b ile d a te i da je D žen aro ta d a re k a o T oljatiju d a G ram ši nije h te o d a iz­ razi n ik a k v o m išljen je o s tv a rim a koje su m u bile reče n e. Č in jen ic a d a je G ram šijev a o s u d a tro c k iz m a b ila uvek v rlo o d lu č n a i iz rič ita n av o d i sve o n e koji su se tim e bavili n a za k lju ča k d a je taj p o litič k i m o m e n a t o su d e »trojice« k ao tr o c k is ta i fra k c io n a š a bio onaj e le m e n t koji je b itn o išao u p rilo g G ram šijev o g slag a n ja sa o d lu k o m ru k o v o d ­ stv a KPI o isk lju čen ju tro jic e č la n o v a P o litičk o g b iro a K o­ m u n istič k e p a rtije Italije, u p rk o s o n o m što je on m o žd a in ­ tim n o m islio o ta k v im m e ram a. No, ak o se u p o g le d u m e ra p re m a L eonetiju, Ravacoliju i T re su G ram ši za dovoljio tim e d a p rim i o b av e šten je ko je m u je u p u ć e n o , svoj stav p re m a »zaokretu« koji je pro-

Osuđenik broj 7047 u kamioni u Turiju

281

klam ovala In te rn acio n a la posle VI kongresa i desetog ple­ num a Izvršnog k o m iteta sasvim je ja sn o ispoljio - on se sa takvom linijom nije slagao, iako je rukovodstvo KPI p ri­ hvatilo tu novu liniju. Takav njegov stav svakako je dao k ri­ la onim g lasinam a koje su se širile u p artijskim krugovim a u zemlji i »kolektivim a« k o m u n ista u zatvorim a, a dopirali su i do političke em igracije u inostranstvu, d a je Gramši »protiv linije Partije«, da bi to na kraju poprim ilo i dim en ­ zije njegovog p o tp u n o g »raskida« sa Partijom , a, po neki­ ma, čak i njegovog »isključenja« iz Partije. R adilo se u stvari o tom e d a je G ram ši, po nagovoru izvesnog b roja zato čen ih k o m u n ista u Turiju, počeo seriju političkih razgovora i diskusija o različitim tem am a sa čla­ novim a »kolektiva« u ovom zatvoru. Za vrem e šetnje, kada su mogli d a se ok u p e i nađu zajedno u dvorištu, oni su, sedeći oko G ram šija ili šetajući s njim u grupi, slušali njegova izlaganja o P artiji, o Partiji i in tele k tu alc im a i njihovoj funkciji u d ruštvu, o fašizm u i njegovoj klasnoj prirodi, o južnom p itanju i d rugim tem am a. G ram ši je odlučno opo­ vrgavao verovanje onih koji su prihvatali ocenu d a je p e r­ spektiva socijalističke, p ro le te rsk e revolucije u Italiji real­ na, bliska, d a je fašizam zapao u krizu i da je blizak njegov pad. On je tvrdio da tad a nisu postojale ni opšte ni org an i­ zacione p retp o stav k e za socijalističku revoluciju, d a je bilo iluzorno m isliti na m ogućnost p rip re m an ja i organizovanja ustanka. T rebalo je d a se, po njegovim rečim a, stvori odgovarajuća situacija je r fašizam nije m ogao da bude ob­ oren sam o aktivnošću K om unističke partije, te je prem a tom e m o rala d a p red sto ji duga i teška borba. G ram ši je p redviđao posle p ad a fašizm a je d an »prelazni period«, pe­ riod g rađ an skih slo b o d a u kojem bi p artija radničke klase m orala d a o digra značajnu ulogu. U m esto iluzija o obaranju fašizm a oružanim u stan k o m za koji nije bilo uslova, Gram ši je isticao n eo p h o d n o st da se fašizam razara višest­ rukim akcijam a i d a u toj b o rb i rad n ičk a klasa zadobija što više saveznika m eđu antifašističk im snagam a. M orala se pri tom im ati u vidu uloga in tele k tu ala ca i uloga seljaka i voditi p o lem ika pro tiv m aksim alističkih o statak a pri for­ m iranju k o m unističkog kadra. On je insistirao na neop­

282

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

h o d n o j i n eizo stav n o j p rip re m i i n a razv ijan ju širo k e, »m o­ le k u la rn e « a k c ije u d ru š tv u p re n eg o što se b u d e m ogla za­ d o b iti p o litič k a h eg e m o n ija. T a d a je izložio i id e ju o stv a­ ra n ju k o n s titu a n te , »ne k ao cilja n ego k ao sred stv a« , kao sav eza svih a n tifa š is tič k ih sn ag a u to m p re la z n o m p erio d u . O n o u č e m u se G ram ši slag ao sa nov o m p o litič k o m li­ nijo m b ila je o ce n a, o d n o s n o k ritik a s o c ija ld e m o k ra tije k o ju je ip a k ra d ije k v alifik o v a o k ao »levo k rilo buržoazije« n eg o li k ao »socijalfašizam «. G ram šijeva shvatanja i ocene, koje je on izlagao tokom razg o v o ra sa d ru g o v im a u T u riju , u toj sv o jev rsn o j p a rtij­ skoj šk o li čiji je cilj b io i d a o s p o so b lja v a a k tiv is te za p o ­ litič k i ra d k a d a b u d u izašli iz za tv o ra, n is u nailazili na o d o b ra v a n je o n ih koji su bez re z e rv e p rih v a ta li najnovije d ire k tiv e K o m in te rn e , p a tim e i svoje P artije. Ia k o m o žd a n isu v ero v ali d a je » rev o lu cija n a p rag u « , ip a k se n isu sla­ gali sa o d b a c iv a n je m p r e tp o s ta v k e o re v o lu c io n a rn o m sk o k u d a bi se o b o rio fašizam . M nogi su b ili u b e đ e n i d a j e ra s p o lo ž e n je m a sa u Ita liji u to v re m e - reč je o k ra ju 1930. g o d in e - b ilo ta k v o d a j e b ilo d o v o ljn o »zapaliti fitilj pa d a sve plan e« u u s ta n k u i rev o lu ciji. K o m u n istič k a p a rtija je, k ao što je p o zn a to , b ila s v e d e n a n a m a lu p o litič k u snagu, bez d u b ljih veza sa m a sa m a, a n tifa š is tič k i p o k re t p re d s ta v ­ ljao je e litn u m a n jin u , v elik a v eć in a n a ro d a b ila je p o d u tis ­ k o m i š o k o m p o ra z a p re trp lje n ih u o tp o ru fašizm u, ta k o d a g la sin e o v elikoj re v o lu c io n a rn o j snazi koja je to b o ž e p o ­ sto ja la u zem lji, g la sin e koje su d o p ira le u za tv o re m eđu p o litič k e o s u đ e n ik e više su bile p lod m a šte i le p ih želja n eg o što su o d g o v a ra le s tv a rn o m sta n ju stvari. Ip ak , sve to nije bilo d o v o ljn o da razu v e ri o n e koji su bili č v rs to u b e đ e n i u is p ra v n o s t i re a ln o s t linije »zaokre­ ta«, p a se zato n isu ni složili sa G ram šijevim stavovim a. D isk u sije o tim te m a m a p o s te p e n o su se p re tv a ra le u podvajan ja i s tv a ra le a tm o s fe ru p o litič k o g sučeljavanja. U ra s p ra v a m a su p o če le d a se u p o tre b lja v a ju reči » o p o rtu n i­ zam «, » s o c ija ld e m o k ra ta « , »devijacionizam «, »antipartijsk i stav« i slič n o d a bi se o k v alifik o v a lo d ržan je o n ih koji su bili p ro tiv »zaokreta«, o n ih koji nisu verovali u bliskost

Osuđenik broj 7047 u kamioni u Turiju

283

i realn o st rev o lu cio n arn e p erspektive nego su prihvatali prelazni p erio d i k o n stitu an tu . Iako sam G ram ši nije bio d ire k tn o optuživan, znalo se kom e su, m akar indirektno, glavne k ritik e bile upućivane. Suočen sa takvom situacijom , on je odlučio d a prekine bilo kakve dalje razgovore i diskusije o sličnim tem am a. N ikako nije želeo da ti razgovori i diskusije budu povod razdvajanju i stvaranju n esporazum a i izazivanju zle krvi. Kada su se posle toga nastavljale p rep o d n ev n e i popodnev­ ne šetnje po »kom unističkom dvorištu«, on je bio gotovo sam, izdvojen od o stalih drugova, sam o sa dvojicom -trojicom p o litičk ih zatočenika od kojih je je d an bio S andro Pertini, je d in i socijalista u tom kolektivu, sadašnji predsednik italijanske R epublike. Bio je dubo k o ožalošćen, ogorčen, u to lik o više što m u nije izm aklo ni to što su po­ jed in ci bili sp rem n i d a m u zam ere na njegovom »privilegovanom« položaju, koji se ispoljavao u tom e što je bio sam u ćeliji (u kakvoj i na kakvom m estu, već sm o rekli), što je mogao d a im a p ero i m astilo da bi pisao svoje radove i što je m ogao spolja d a nabavlja nešto hrane, što su inače za­ tvorska pravila dozvoljavala obolelim kažnjenicima u koje je on spadao. Ono što se dešavalo u Turiju, kao, uostalom , i u drugim zatvorim a gde su kom unisti izdržavali kazne, nije ostajalo sam o m eđu zidinam a robijašnica, nego je o tu d a d opiralo i do ru k o v o d ećih p artijskih kadrova koji su bili u inostranstvu. Već p rvih m eseci 1931. godine Inostrani ce n tar Ko­ m u nističke p artije Italije u Parizu, njegov rukovodilac Palm iro Toljati i ostali članovi p o litb iro a KPI, svakako su bili u p o znati sa stavom A ntonija Gram šija, koji se nije slagao sa linijom P artije usvojenom posle VI kongresa K ominterne i X p le n u m a Izvršnog k o m iteta Internacionale. Od nje­ ga, m eđutim , nisu tražena nikakva izjašnjavanja, kao što ih ni on sam nije tražio. Još m anje se može govoriti o nekim discip lin sk im m eram a koje bi bile preduzete prem a onim ru k o v o d io cim a KPI koji su bili u zatvorim a u Italiji, a nisu se složili sa novom partijskom linijom . Prem a tom e, sva naduvavanja o tobožnjem G ram šijevom raskidu sa Parti-

284

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

jo m , p a ča k i sa njeg o v im »isk lju čen jem « , bili su ili p lo d m a šte ili, š to je v ero v a tn ije , re z u lta t p o litič k ih šp e k u la c ija n a ra č u n KPI, n je n ih ru k o v o d ila c a i lič n o s ti sam o g G ram ­ šija. G o to v o k ao p o s re d n o o p o v rg a v a n je ta k v ih g la sin a d o ­ šlo je d o o d a v a n ja p o č a sti z a to č e n im v o đ a m a KPI, u Parizu, u ju n u 1931. g o d in e , p o v o d o m p ro s la v e d e s e to g o d iš n jic e o sn iv a n ja K o m u n is tič k e p a rtije Ita lije. U p o č a sn o m p redse d n iš tv u p ro s la v e , p o re d im e n a svih gla v n ih ru k o v o d ila c a m e đ u n a ro d n o g ra d n ič k o g i k o m u n istič k o g p o k re ta u to v rem e, S taljin a , M olotova, T e lm a n a i d ru g ih , b ila su im en a G ram šija, T e ra č in ija , S k o č im a ra , K am ile R av e re i P arodija. Z ašto je K o m u n is tič k a p a rtija Ita lije ta k o b ez re zerv n o , čak i p o c e n u ž rta v a i u n u tra š n jih su k o b lja v a n ja i p o d ela, p rih v a tila n ov u lin iju K o m in te rn e k a d a se ra n ije zn a la i s u p r o ts ta v iti p o je d in im n je n im stav o v im a? R askid sa Inte rn a c io n a lo m u to v re m e za ita lija n s k u P a rtiju bio bi, s m a tr a se, čin ra v a n sa m o u b istv u . Ta veza sa c e n tro m m e­ đ u n a r o d n o g ra d n ič k o g i k o m u n istič k o g p o k re ta b ila je jo š je d in a veza sa je d n o m o rg a n iz o v a n o m p o litič k o m sn ag o m k o ja je b ila u sta n ju d a p o d rž i i p o m o g n e ovu P a rtiju sve­ d e n u n a sv ega n e k o lik o h ilja d a č la n o v a od kojih je d o b a r d e o b io u za tv o rim a , d ru g i u em ig raciji, a tre ć i u zem lji r a ­ d io p o d v rlo te šk im u slo v im a. No, le d e n i v e ta r koji je sa sve ja č im u čv ršćiv an jem StaIjinove v la sti sve sn ažn ije d u v a o iz M oskve, izazivao je i d ru g e p o s le d ic e i u tic a je n a m a lu , p ro g o n je n u i u m nogo č e m u d e z o rije n tis a n u K o m u n is tič k u p a rtiju Italije. K ritik e n a a d r e s u KPI g o to v o n ik a d a n isu p re s ta ja le . P ism o koje je A n to n io G ram ši u p u tio u o k to b ru 1926. g o d in e n ik a d a nije b ilo z a b o ra v lje n o . P rih v atan je , pak, linije K o m in te rn e zn a­ čilo je m a k sim a ln o su žav an je a u to n o m ije i m a n ev arsk o g p r o s to r a za d e lo v a n je n je n ih ru k o v o d ila c a u em ig raciji. I n a is to riju i n a sp e c ifič n e uslo v e razvoja K o m u n ističk e p a rtije Ita lije i n je n o g ru k o v o d e ć e g s astav a s p u šta la se zav esa ć u ta n ja . Sa p o č e tk o m k u lta S taljin o v e ličn o sti i o r to ­ d o k sn im , d o g m a ts k im tu m a č e n je m u če n ja tv o ra c a n a u č ­ n o g so cijalizm a, za tim L enjina i sam o g S taljina, n isu se pri-

Osuđenik broj 7047 u kamioni u Turiju

285

znavali niti prihvatali nikakvi idejni dop rin o si koji ne bi bili p u k a ilustracija d ire k tiv a i po tv rd a vernosti staljinskom tu m ačenju. Već od ran ije k ru ti centralizam postajao je sve jači, gotovo ap so lu tan , i to ne sam o na organizacio­ nom nego i na svakom d rugom planu - gušila se svaka reč koja je m ogla d a o sporava liniju K om unističke partije Sov­ jetskog Saveza, o d n o sn o stavove sovjetske države, u ime jednoglasja zam irali su m nogostruki glasovi i zanem ariva­ na razna iskustva drugih p artija u m eđ u n aro d n o m rad n ič­ kom i kom unističkom p o k retu . O tuda i ćutanje nam etnuto K om unističkoj partiji Italije o njenoj vlastitoj istoriji; o tu ­ da i objašnjenje zašto se odu stalo od štam panja radova koje je A ntonio G ram ši pisao u perio d u 1919 - 1920. godi­ ne, u vreme pokreta i lista »Ordine nuovo«. Ako bi se na kraju razm atran ja stava Antonija Gramšija prem a »zaokretu« koji je proklam ovala K om interna i sledstveno tom e situacije u K om unističkoj partiji Italije želeo izvući izvestan zaključak iz zbivanja tih najtežih dana u životu Partije i njega lično, kao partijskog rukovodioca, p o litičara i re v o lu cio n ara - su trad a n po odlasku iz Turija njegovog b ra ta D ženara, koji m u je pričao o rascepu u Politb iro u CK KPI, pisao je d a j e taj razgovor »izazvao da mu misli tek u u cik-cak« - p o seb n o kao čoveka koga je bolest sve više fizički razarala, a udaljavanje p orodice i voljene žene p sihički m učilo, isto ričari će p odsetiti d a je m anje bi­ tan taj njegov n ep o sred n i sud o jed n o m aktuelnom politič­ kom m o m entu, koji, uostalom , nigde nije d ire k tn o i u celosti izražen nego je form ulisan na osnovu izjava onih koji su im ali p rilik e d a slušaju G ram šijeva izlaganja u to vrem e, od onog što je on pisao i napisao u svojim zatvorskim sveskam a, od onog što je u stvari bila p ro d u b ljen a analiza i te o ­ retsk a razra d a stvarnosti, k retan ja i zbivanja te epohe. U »Profilu A ntonija G ramšija« u knjizi »Gramši i Gobeti« Paolo S p rian o to sažim a sledećim rečim a: » . . .Mi raspolažem o p re svega razm išljanjim a sadrža­ nim u ,S veskam a’ koja, iako ne p ro tiv reče trećeinternacion alističkom h orizontu na kojem se ranije kretala gram šijan sk a rev o lu cio n arn a p ro blem atika, idu dalje od ta k tič­ kog izm išljanja i postavljaju je d n u novu teo retsk u razradu

286

Varija Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

n a k o ju će se za tim u s re d s re d iti k ritič k a p ažn ja i p rih v a tanje o d s tr a n e sa m e K o m u n is tič k e p a rtije u d e c e n ija m a p o ­ sle o s lo b o đ e n ja . U čita v o m g ra m šije v sk o m d e lu o z n a č e n o je i u stv ari s p ro v e d e n o k ao v odeći m o tiv g u sto p re p lita n je koje p o s to ­ ji iz m eđ u s tr u k tu r e i n a d g ra d n je , v eliča se u ticaj koji d ru g a im a n a p rv u , n u d i ru d n ik p o v o d a i n a z n a k a za istra živ an ja ko ja u v ek id u u p ra v c u jo š d u b lje g za d o b ija n ja sv esti o za­ d a c im a k oji sto je p re d m o d e rn im P rin co m , ra d n ič k o m k la ­ som i n je n o m P artijo m . U za tv o rsk im b e le š k a m a je p re is ­ p ita n a , sa m a rk sistič k o g s ta n o v išta , v elik a te m a o državi, sa v iđ e n jem d ru š tv e n o g p ro c e s a u ko jem p o p rim a najveći zn ačaj o n o što se tič e g ra đ a n s k o g d ru š tv a , zatim k re ta n ja id e ja k o je se u n je m u razv ijaju ili m ogu b iti izazvane od sn ag a o b n o v e. G ram ši, p o la zeći od L en jin o v o g iskustva, p ro š iru je i a rtik u liš e k o n c e p t h e g e m o n ije s h v a ć e n e ne sam o k ao d o m in a c ija je d n e k lase, k o ja je p re u z e la vlast, n eg o k ao d e lo p o litič k o g , id e jn o g i k u ltu rn o g ru k o v o đ e n ja , d e jstv u ju ć e u živom d ru š tv e n o m tk iv u , n a m a te rija ln e uslove, m e n ta lite t, n a č in življenja i m išljen ja v elik ih n a ro d ­ n ih m asa. Da bi se iz g rad io novi .isto rijsk i b lo k ', s tra te š k i cilj rad n ičk e klase, G ram ši s m a tra suštinskim zadobijenje naj­ većeg m ogućeg aktivnog pristajanja uz novi po red ak i stv a ra n je in te le k tu a la c a k ao sa sta v n o g d e la p ro le ta rija ta . N jegove id e je o .m o le k u la rn o j a g re s iji’ i njegov p o litič k i m e to d .m a so v n o g r a d a ’, već k a ra k te ris tič n i po isk u stv u ko je je sa z re lo u d e c e n iji 1917 - 1926, on je sa d a p o n o v o n a­ stav io i p ro š irio u zreliji k o n c e p t, sa te o re ts k im fo rm u la c i­ ja m a k o jim a d o lazi d o d efin icije ,p o zicio n o g r a ta ' k ao o d ­ lu č u ju ć e g u o d n o s u n a p rv i silo v iti p re lo m , n a .p o k re tn i ra t'. U s u štin i, za G ram šija o sv ajan je d rž a v n o g a p a ra ta nije d o v o ljn o za iz g rad n ju s o c ija listič k o g d ru š tv a , n a ro č ito u o n im ze m lja m a k a p ita lis tič k o g Z a p ad a u k o jim a d ržav a n ije sve, n eg o, u p ra v o zbog slo že n o sti sre d n jih d ru š tv e n ih slojeva, in te le k tu a ln ih tra d ic ija , id e jn ih stru ja n ja, p ra v n ih in stitu c ija , g ra đ a n s k o d ru š tv o im a veliki o b im o tp o ra n o ­ vom e. O tu d a o n a č u v e n a slik a d ržav e v iđ e n e k ao prvog

Osuđenik broj 7047 u kaznioni u Turiju

287

rova za stare ru k o v o d eće klase iza kojeg ostaje njihov sis­ tem tvrđava i podzem nih u tv rđ en ja koje tre b a srušiti. O tu­ da k o n k retn a analiza svih veza koje postoje izm eđu politič­ ke akcije i k u ltu rn e akcije, insistiranje na važnosti da se, pre negoli vlast, zadobije k u ltu rn a hegem onija, insistiranje na funkciji koju vrše in telek tu alci kao socijalna grupa, funkciji koja dobija i oblik podsticaja pok retačk ih snaga revolucije na d u g o ro čn u akciju n aro čito u odnosu na na­ cionalno d ru štv o u kojem deluju. Zato se sada već gramšijevski n a u č n i,k o rp u s' pokazuje kao istinska politička teo ­ rija države, kao i te o rija o p relask u u socijalizam u razvi­ jenim in d u strijsk im zem ljam a.«1 U sadržini G ram šijevih »Svezaka« napisanih u zatvoru nalazi se i o dgovor na pitanje da li se on politički izjašnja­ vao pro tiv staljinizm a koji se u to vrem e širio i puštao sve dublje ko rene, što se odražavalo kako u rad u K om unistič­ ke partije S ovjetskog Saveza i K om unističke internacionale, tako i u stavovim a sovjetske države. Pre svega, veliko je pitanje koliko je G ram ši m ogao d a bude sasvim u toku sve­ ga onoga što se tam o zbivalo, osim što je, p rem a onom što se zna na osnovu nekih m alo b ro jn ih pozivanja u njegovim beleškam a, još u to vrem e p re novih, sudb o n o sn ih događa­ ja u Sovjetskom Savezu, cenio Staljina i oštro kritikovao Trockog. B itno je, m eđutim , to, kako podvlače istoričari, d a je celo k u p n o G ram šijevo delo po sebi, njegove »Zatvor­ ske sveske«, an tistaljin ističk o , da za buduće generacije koje se budu njegovim delom služile i služe, predstavlja naj­ bolji »protivotrov« staljinističkom dogmatizmu i šematizmu. Ono što se dešavalo sa A ntonijom G ram šijem i oko njega ostavljalo je sve dublje tragove i posledice na njego­ vo zdravlje, koje je već od ran ije bilo narušeno. Na prvom mestu, nervi su bili stalno izloženi novim i sve težim p o tre ­ sim a i izazovim a koji su dolazili o dande odakle je, no rm a l­ no, m ogao d a očekuje sam o u te h u i ohrabrenje, podršku i pom oć - od p o rodice, od Julije. Često je uzalud očekivao Paolo Spriano: »Gramsci e Gobetti«.

288

Vanja Kraljević: Antonio G ram ši- Život i delo

J u lijin a p ism a . O na je r e tk o p isala, č e sto sa m o p o n ek o lik o reći, k ao u zg red , n a p a rč e tu h a rtije . I d alje g a je m u č ila n e ­ san ic a. S tra ž a ri su se tru d ili, n a m e rn o ili slu ča jn o , d a svake no ći sa što v eć o m b u k o m i re v n o š ć u p ro v e ra v a ju re š e tk e n a ć e lija m a d ižu ći la rm u ko ja ga je trz a la iz n e m irn o g sna. J e d n o m je u o k to b ru 1930. g o d in e , n a p rim e r, n a p ra v io o v ak av o s k u d a n b ila n s sna: »S am o sam d ve noći sp av ao p et ča so v a, to k o m d e v e t c e lih no ći n isam sp av ao u o p šte , o s ta lih n o ći sam s p a v a o m a n je o d p e t ča so v a, š to d aje o p šti p ro š e k od m a lo više od d v a s a ta za noć.« G ubio je volju i za č ita n je i za p isan je, nije m o g a o d a se u s re d s re d i n a rad i ta d a m u se č in ilo d a se, k ao u je d n o j sta ro j izreci sa n je­ gove S a rd in ije , » m o ta po ćeliji k a o m u v a k o ja ne zn a gde d a u m re« . S ta se d e š a v a lo sa n je g o v o m p o ro d ic o m ? Z ašto Ju lija nije r e d o v n o p isala? S azn a će d a j e b o le sn a , d a p a ti od nervn e is c rp e n o s ti m a d a ni le k a ri n isu bili n a č is to sa p rav o m p rir o d o m n je n e b o le sti, p o je d n im a je to b ila ep ilep sija, po d ru g im a h is te rija . P ro v o d ila je za to d o s ta v re m e n a u b o l­ nici, p o g o to v u o n d a G ram ši nije d o b ija o p is m a od nje. P ro ­ lazilo je p o n e k a d a i p o više m e se ci, a d a n e d o b ije nik ak v o g g la sa o d nje. T ako se d e s ilo iz m eđ u ju la 1929. i ju la 1930. g o d in e k a d a je od Ju lije p rim io sam o je d n o pism o . T atjan a se sv o jsk i tr u d ila d a n a đ e o p ra v d a n je za ta k v o s e s trin o p o ­ n ašan je, sa m a je č in ila sve š to je m o g la d a m u p o m o g n e i o la k ša ta m n o v a n je , ali je to ip a k b ila s la b a u te h a čo v ek u koji se o s e ć a o za b o ra v lje n im i n a p u š te n im , p o v re đ e n im u o se ć a n jim a s u p ru g a i oca. K ad a je u a v g u stu i s e p te m b ru 1930. g o d in e d o b io dva p is m a o d Ju lije u č in ilo m u se m o g u ć im i o stv arljiv im d a se p o n o v o u s p o sta v i p re k in u ta veza i d a će m oći, k ak o sam kaže, d a se o s tv a ri » stv arn a i k o n k re tn a k o resp o n d en cija« , k o ja im je n e d o s ta ja la , d a se u s p o sta v i d ijalo g izm eđ u njih d voje, je r m u se č in ilo d a su to uvek bili sam o »m onolozi« u m e sto ra z g o v o ra koje je on želeo. Iak o su to bili d a n i njegove n ajteže p sih ič k e i n erv n e n a p e to s ti zb og razilaž en ja i n e s p o ra z u m a sa d ru g o v im a u za tv o ru , zb o g s itu a c ije u ru k o v o d s tv u P artije, zbog staln o g

Osuđenik broj 7047 u kamioni u Turiju

289

širenja jaza koji g a je delio od spoljnog sveta, zbog bolesti koje su ga m učile i sve ja če uzim ale m aha, on je osećao gri­ zu savesti, pa i krivio sebe, što nije mogao da pom ogne bo­ lesnoj ženi čije su slabosti i patnje na njega ostavljale težak utisak i izazivale d u b o k a saosećanja. Vidi se to iz njegovog pism a Juliji od 9. feb ru a ra 1931. godine u kojem se žali na svoju nem oć da učini bilo šta kako bi joj stvarno i delotvorno pom ogao. On je gotovo očajnički ubeđuje da ona potcenjuje svoju stv arn u snagu i da je u stanju da p reb ro d i sa­ dašnju krizu, m ada je svestan, i to oseća, koliko je sve to što joj piše » n eprikladno i hladno«. Nalazio je i razloge tome. »Mislim d a je naša najveća nesreća bila u tom e što smo isuviše m alo bili zajedno - pisao je Juliji tog 9. februara 1931. - i uvek u opštim nenorm alnim uslovim a, odvojeni od svakodnevnog stvarnog i kon k retn o g života. M oramo sada, u uslovim a više sile u kojim a se nalazim o, naći leka ovim m an jkavostim a p rošlosti, na način da našoj zajednici pružim o svu njenu m o raln u čvrstinu i spasem o od krize ono što je bilo lepo u našoj pro šlo sti i što živi u našoj deci. Sta m isliš? JJoću d a ti pom ognem , koliko to m ogu, da p re­ bro d iš sad ašnju p o tišten o st, ali tre b a da mi m alo i ti pom ogneš i d a m e poučiš kako d a ti na najbolji način efikas­ no pom ognem , u sm eravajući tvoju volju, kidajući sve p au ­ kove m reže lažnih p red sta v a prošlosti, koje m ogu da je sputaju, pom ažući mi da sve bolje upoznajem dva d eteta i da učestvujem u njihovom životu, u njihovom obrazovanju, u p o tv rđ iv anju njihove ličnosti, na način da moje .očinstvo’ p o stan e stvarnije i uvek bude ak tu eln o i tako postane živu­ će o činstvo a ne sam o činjenica sve dalje prošlosti.« Ovo p ism o kao d a je zaista o h rab rilo Juliju koja mu je o p širn o p isala polovinom m aja 1931. godine, što je kod nje­ ga p o b u d ilo n adu da »počinje nov period u našim odnosi­ m a i to me čini veom a srećnim « (pism o od 18. maja 1931.). Bio je to ipak sam o izuzetak je r je posle tog pism a za­ vladao novi m uk koji m u je utoliko teže padao što mu se ni od kuće, iz G ilarce, nisu redovno javljali. Znao je da mu je m ajka sta ra i b olesna i d a o na ne može da piše; bilo mu je p oznato d a su sestre T erezina i G racijeta bile isuviše za19 Anionio GramSi - Život i delo

290

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

u ze te p o s lo m i o b a v e z a m a o k o svojih p o ro d ic a , p a ipak nije m o g ao d a im o p ro s ti što se n isu sećale d a m u s v re m e ­ na n a v re m e pošaJju m a k a r n e k o lik o re ć i p o zd rav a , b a r p o ­ š ta n s k u ra z g le d n ic u . P ožalio se n a to m ajci u p is m u od 24. a v g u sta 1931. g o d in e u v re m e k a d a je sve o zb iljn ije obolevao, m a d a jo j o to m e nije g o v o rio d a je ne bi ž a lo stio i b a ­ ca o u n o v e brige; sa m o je n a p o m in ja o d a i o n p o s ta je »star, i za to n erv o zn iji, razd ra žljiv iji i n estrp ljiv iji« . T ad a je im ao č e tr d e s e t g o d in a . Ne m o ž ete, kazivao je svojim a, d a za m is­ lite k ak o izg leda za tv o re n ik o v život i kak v u su štin s k u važ­ n o st im a d o p isiv a n je , k a k o o n o isp u n ja v a d a n e i d aje jo š izv e sta n u k u s životu. I p o to m je u to m isto m p ism u , u svega n e k o lik o re č e n ic a , izneo svoje u v e re n je i svoj stav o sebi k ao b o rc u , g o to v o svoj p o litič k i i m o ra ln i k red o , koji se, čin i nam se, ne m ože lako za b o ra v iti: »Ne g o v o rim n ik a d a - p isao je m ajci - o n eg a tiv n o m vid u m o g a života, p re svega za to je r ne želim d a b u d e m sažaljevan: b io sam b o ra c koji nije im ao s re ć e u n e p o s re d n o j b o rb i, i b o rci ne m ogu i ne tre b a d a b u d u sažaljevani, o n d a k a d a su se b o rili ne za to što su bili p rim o ra n i n a to, nego za to što su ta k o oni sam i sv esn o h te li. Ali to n e znači d a ne p o sto ji n eg a tiv n i vid m og z a tv o re n ič k o g živ o ta i d a on nije v eo m a težak , a d a b a r m ože d a b u d e d a ga ne p o g o ršav aju m oji dragi.« T re ćeg a v g u sta 1931. g o d in e prvi p u t je b ac io krv. P ri­ lik o m d is a n ja o s e ć a o je n e k o k rk ljan je , k a d a bi se zak ašljao u sta b i m u se p u n ila krvlju; o p isiv a o je tu n ev o lju koja ga je b ila sn ašla, ali se čin ilo da joj ne p rid a je p o s e b a n značaj, s o b z iro m n a to d a to nije bilo » n e p re k id n o k rv aren je« . Im a o je te m p e ra tu ru , n o ću se prezn o jav ao . Ako jo š ta d a nije o s e tio ja č e p o sle d ic e k rv aren ja, to nije značilo d a ih n eć e u s k o ro o s e titi u m n o g o težem o b lik u k a d a tu b e rk u ­ loza je d n o g p lu ć n o g k rila b u d e o čig led n a. D esilo se to p o sle svega n e k o lik o m eseci. P isao je Tatja n i 9. n o v e m b ra 1931. godine, na g o d išn jicu h ap šen ja, na p eto g o d išn ji »jubilej« ta m n o v an ja: » N ajdraža T anja, p išem ti b aš na p e tu g o d išn jicu m og h ap šen ja. Pet g o d in a je ipak le p a g o m ilic a g o d in a i, osim

Osuđenik broj 7047 u kaznioni u Turiju

291

toga, rcč je o pet godina najproduktivnijeg i najvažnijeg doba u životu je d n o g čoveka. U ostalom , sada su protekle i nem am nikakve volje d a pravim bilans d o b itak a i gubitaka niti da gorko suzim nad tolikim delom egzistencije koja je otišla do đavola. Ipak mi se čini da se one široko p oduda­ raju sa o d ređ en im perio d o m m og fiziološkog života, to jest toliko ih je bilo p o tre b n o d a bi prim o rale organizam na za­ tvoreničke uslove. S labost koju osećam tri m eseca naova­ mo svakako je po četak p erio d a u kojem će se zatvorski ži­ vot grublje osetiti, kao nešto što je uvek aktuelno, što nep­ restano d eluje da bi razorilo snagu.« Njegovi stalni ali sve uzaludniji pokušaji i nastojanja da ima red ovniju i stalniju vezu sa Julijom i decom poseb­ no su izazivali sve teže nervne krize i depresije. Vidi se to i iz njegovog pism a Juliji od 30. novem bra 1931. godine u kojem kaže da takvo dopisivanje s m ene na uštap, sa p re­ kidim a od p o više m eseci, nije d o bro. »V erovao sam - reći će u pism u - d a bi jo š bilo m oguće izvcsno zajedništvo u našem životu, da bi mi ti pom ogla da ne izgubim sasvim d o ­ dir sa životom sveta; b a r sa životom tvojim i dece. Čini mi se, m eđutim , i to kažem , m ada m oram da ti pričinim veliku nelagodnost, d a si ti d o p rin e la pogoršanju moje usam lje­ nosti, učinivši d a p o stan e jo š čcm ernija.« Takve reći p re k o ra i optužbe pisao je teška srca, ali je to ipak činio je r je toliko p u ta pokušavao da ponovo uspos­ tavi to liko željeni dijalog s njom , ali nije uspevao te više nije m ogao d a zam isli ni kako uopšte izgleda njen život. To pism o je ipak bilo »novi pokušaj koji činim da bi ponovo povezao naše živote: čini mi se da još im a načina i vrem e­ na«. H teo je d a p ro n ik n e u život sinova. Delija i Đ ulijana, za koje je on bio, kako je pretpostavljao, neka vrsta »ukle­ tog H olanđanina«, koji nikako d a se pojavi pred njihovim očim a. Ali ni o njim a u retk im i površnim Julijinim pism i­ ma nije bilo gotovo ni reći. U prkos svem u nije ni u tom perio d u p restajao da radi. Iako m u je bilo teško, gotovo nem oguće, da sistem atizuje i p re ra d i u cei inu razne beleške i zapažanja, koja su bila ra ­ suta po raznim sveskam a, koje je do ta d a ispisao, da o d re ­ đ ene tem e koje je istraživao zaokruži u celine i da im po19*

292

Van ja Kraljević: Antonio G ra m ši-Ž ivot i delo

tp u n iji o b lik (p o s e b n o m u je ležao na s rc u ra d o ulozi italija n sk ih in te le k tu a la c a u d ru š tv u , ali m u je za to p ro u č a ­ van je »bila p o tre b n a ć e la b ib lio te k a« ), nije o d u s ta ja o od p ro g ra m a sk ic ira n o g na prvoj s tra n i p rv e sv esk e fe b ru a ra 1929. g o d in e, m a d a je sve če šće o s e ć a o d a m u p o n e s ta je snage. Š taviše, o n d a k a d a nije im ao n e o p h o d n ih knjiga, k ad a ih je o č e k iv a o (juna 1931. g o d in e u s p e o je d a d o b ije n ek a M ark so v a d e la i izvod iz lo n d o n s k o g »E konom ista« o p rv o m so v je tsk o m p e to g o d iš n je m p la n u ), on se » o d m a­ rao« p re v o d e ć i sa ru s k o g T olstoja, G ogolja, T u rg e n jev a i D o sto jev sk o g. S e stri T erezin i je o b e ć a o d a će za n je n u d e c u p o s la ti z b irk u p rič a b ra ć e G rim k a d a ih č isto p re p iše u sv esk u . I te je p rič e »radi vežbe« p re v o d io sa n em ačk o g . Ali k rajem av g u sta 1932. n aišla je n o v a kriza, čini se teža od o n e iz p re th o d n e go d in e. P isao je T anji 29. avgusta: »D ospeo sam d o ta k v e ta č k e d a m oje sn ag e o tp o ra sam o što se n isu sru šile , ne znam sa kakvim p o s le d ic a m a . O vih d a n a o sećam se ta k o loše k ao n ik a d a d o sada; već više od o sam d a n a ne sp av am više od tri č e tv rti s a ta u to k u noći i će le n oći o k a ne sk lo p im . S v ak ak o je sig u rn o d a p ris iln a n e s a n ic a ne izaziva n ik a k v e s p ecifičn e b o le sti ali ih p o g o r­ šava i p ra ti ih ta k v im p ro p ra tn im o b o lje n jim a d a u k u p n o s t o p s ta n k a p o s ta je n e p o d n o š ljiv a i b ilo koji p u t izlaska, čak i n ajo p asn iji i n a jn e p rik la d n iji, p o sta je p rih v a tljiv iji negoli n asta v lja n je p o sto je ć e g stanja.« B ila je jo š je d n a o k o ln o s t koja je p o s te p e n o ali sve ja če z a b rin ja v a la A ntonija G ram šija u k o lik o je v rem e o d m icalo a n jegovo se fizičko i p sih ič k o stan je p o g o ršav alo . To je b ila m o g u ć n o st, ili, po njem u, o p a sn o st, koju je osećao, da bi m o g ao n e k o u njegovo im e i m im o njegovog znanja i o d o b re n ja , d a u p u ti m o lb u za p o m ilo v an je koja bi m o ra la d a b u d e n a slo v lje n a na fašističk o g d ik ta to ra B e n ita M usolin ija k ao p re d s e d n ik a vlade. Zato je on in d ire k tn o u p is­ m im a, p re svih svom n ajv ern ijem i n ajo d an ijem p rija te lju p ro fe s o ru P jeru Srafi, ja sn o stav ljao d o zn an ja d a to n ik a d a ne u čin e ak o ne m isle d a ga ponize d o k ra ja , d o sam e sm rti. To je više p u ta p o n o v io i svastici T a tja n i k a d a je p rilik o m n je n ih p o s e ta T uriju im ao p rilik e d a razg o v a ra sa njom . T ražen je m ilo sti od d že lata za njeg a bi bilo isto što i m o ra l­

Osuđenik broj 7047 u kamioni u Turiju

293

no sam oubistvo, a on nem a, govorio je, n am eru da se na taj način ubije. Stalno g a je pro g o n ila je d n a m isao: da ne dospe u tak­ vo fizičko i psihičko stanje kada ne bi mogao da vlada svo­ jim razum om i d a se takvo eventualno njegovo stanje onda iskoristi za p o d n o šen je m olbe za pom ilovanje. Pa je i boja­ zan od takve strašn e o pasnosti izazivala kod njega želju i podsticala volju d a se bori protiv bolesti, m alodušnosti i očaja koji je p re tio iz m rak a dugih, besanih noći. U m esto ideje o traženju pom ilovanja bio je sklon da prihvati ispitivanje te re n a o tom e da li bi se mogla redov­ nim pu tem tražiti i d obiti uslovna sloboda koja bi bila motivisana zdravstvenim stanjem u kojem se nalazio. Naime, na osnovu člana 176. K rivičnog zakonika teško oboleli osu­ đenici mogli su d a dobiju uslovno oslobođenje što bi im om ogućilo d a se leče. U pućivanje takvog zahteva ničim ne ponižava onoga koji to traži, niti- onoga koji o tome odlu­ čuje stavlja u položaj nekoga ko osuđ en ik u čini milost. Možda je jo š p o sto jala izvesna nada u intervenciju sovjet­ ske vlade kod italijanskih vlasti da bi G ram ši bio oslobo­ đen u zam enu za n eku ličnost ili više njih koji su se even­ tualno nalazili zatočeni u Sovjetskom Savezu a Rimu je bilo stalo d a b u d u oslobođeni. M eđutim , nade te vrste uvek će se pokazati nestvarnim . Za ev e n tu aln o uslovno oslobođenje postojali su izgle­ di i zato što je povodom desetogod išnjice fašističkog »marša« na Rim (o k to b a r 1922 - o k to b a r 1932.) M usolini bio proglasio am nestiju kojom je izvesnom broju političkih za­ tvorenika bila sm an jen a kazna. Tako je G ram šiju ukupna kazna sad a bila sm anjena na dvanaest godina i četiri meseca a on je izdržao već više od pet godina. Uz saglasnost sam og G ram šija i in o stran o g ce n tra K om unističke partije Italije u Parizu počeli su pokušaji u tom pravcu, koje je u najvećoj m eri vodio p ro feso r Srafa. Krajem te, 1932. godine, saznao je da je Julija ozdravila i da su svi troje d o b ro i zdravo. Pisala je da je i za nju na izsvestan način počeo »nov život«. Tada je on ponovo izraz­ io veliku, neizm ernu želju da ona sa sinovim a dođe u Ita­

294

Vanja Kraljević: Antonio G ram ši-Ž ivot i delo

liju, m a k a r na k ra tk o , ak o d u že ne bi m ogli i sm eli d a o s­ ta n u . V ero v ao je d a bi u novim o k o ln o s tim a o n a m ogla da p o d n e s e ta k v o p u to v a n je . B io je u b e đ e n d a bi se m n o g e n e ­ ja sn e stv ari razjasn ile , a s e n k e i n e s p o ra z u m i u k lo n ili. Ali je njegov poziv o s ta o bez odziva, bez re z u lta ta . Č ek a n ja i n a d a n ja o s ta la su u za lu d n a. I za to je p o sle to g a p rvi p u t n a g o v e stio m o g u ć n o st da p re k in e ta k v o stan je, d a Juliji v ra ti s lo b o d u k a k o bi o n a im ala je ta d a svega trid e s e t i š e s t g o d in a - m o g la d a p o k u ša d a izg rad i novi život. »Zašto bi - p isa o je - je d n o živo biće b ilo v ezan o za m rtv o g ili g o to v o m rtv o g čoveka.« P o v erav ao se T a tja n i u p is m u od 14. n o v e m b ra 1932. g o d in e : »To je vrlo, v rlo o zb iljn a stv ar; m islio sam n a to jo š p o o d a v n o , m o ž d a od p rv o g d a n a k a d a sam bio u h a p š e n , u ra z lič itim v id o v im a, n a jp re u šali, a z a tim sa većom o zb ilj­ n o šć u i p ro d u b lje n o š ć u .« I dalje: »Ja bih se v ra tio u svoju s a rd in s k u .lju š tu ru ’. Ne k ažem d a ne b ih p atio . Ali svaki d an koji p ro đ e u tič e na to d a p o s ta n e m sve n eo setljiv iji i d a se bo lje p rila g o đ a v a m . M ogao b ih p o d n e ti, n av ik ao bih se . . .« In s is tira o je na toj o d lu c i i d o c n ije d o k a z u ju ć i Tanji, koja je n a s to ja la d a ga u b e d i d a ne p re n a g li, d a o d lu k u nije d o n e o n a p re č a c niti p o d u ticajem naglih o se ć a n ja nego p o ­ sle d u žeg i m irn o g , h la d n o g razm išljan ja. M olio ju je da ga ne te ši nego sam o d a se p rih v a ti d a o n a b u d e ta koja će J u ­ liji s a o p š titi njegovu o d lu k u .

D e s e t a

g l a v a

U B O L N I C I U F O R M IJ I U S T A T U S U Z A T V O R E N IK A Umire Pepina Marčias, Gramšijeva majka, decembra 1932, ali se niko ne usuđuje da mu to kaže. Vesti o teškom Gramšijevom zdravstvenom stanju sve više prodiru u svet - U martu 1933, nova, teška kriza, on ne srne više da ostane sam u ćeliji, drugovi ga čuvaju - Rimski specijalista, profesor Umberto Arkanđeli o teškom stanju u kojem se Gramši nalazi - . I talijanske antifašističke partije u emigraciji podržavaju kampanju da se Gramši spase od smrti u fašističkom zatvoru - U vlažnoj podzemnoj ćeliji kao u grobnici - Umesto uslovnog oslobođenja, dozvola da se prebaci u neki od privatnih bolnica na tečenje, u statusu zatvorenika - Od decembra 1933. Gramši se nalazi u bolnici doktora Kuzumana u Formiju - Bar dvadesetak policajaca, karabinijera i agenata čuva teško obolelog zatvorenika Antonija Gramšija - Oktobra 1934. odobreno uslovno oslobađanje ali Gramši i dalje ostaje u Formiju - Policija upozorava na tobožnje njegovo bekstvo koje se »priprema iz Njujorka <■ - Najzad odlazak na rimsku kliniku Kvizisana u avgustu 1935. godine - Jedanaest svezaka ispisanih u Formiji

Uoči sam e Nove 1933. godine, 20. decem bra 1932, umrla je Pepina Marčias, udata Gramši, sardinska Majka hrabrost, kako ju je divno opisao u svojim pism im a iz zatvora njen sin Antonio Gramši. Im ala je sedam deset ijed n u godinu, ne tako mnogo da bi m orala da um re, ali prem nogo po onom što je u svim tim godinam a prepatila. Niko nije imao hrabrosti i snage da mu kaže d a je m ajka um rla, pa je on nastavljao da joj piše, da joj šalje čestitke za praznike i rođendan. Majčina smrt ostaće za njega skrivena i do njegovog sm rtnog časa. Kada g a je Tatjana posetila u februaru 1933. godine - u januaru iste godine preselila se u Turi i iznajm nila sobu u kući blizu kaznione te je i dobila dozvolu za nekoliko razgovora sa n jim '- bila je zapanjena njegovim izgledom. »Čini se da je pred vam a neko stvorenje, dete, toliko je omršaveo, vrlo bled, napregnutih crta lica« - pisala je 11. februara Pjeru Srafi. Vesti o teškom zdravstvenom stanju Antonija Gramšija već su bile p ro d rle u svet gde se ponovo pokretala kampanja, naročito u krugovim a italijanske političke emigracije, u Francuskoj, za njegovo oslobođenje i pom oć ostalim utam ničenim antifašistim a. Prihvatale su je i podržavale progresivne, dem okratske leve snage u Francuskoj i drugim zemljama. Iako su se kom unisti, socijalisti i drugi antifašisti-pripadnici italijanske političke em igracije u Francuskoj u m nogo čem u razilazili i sporili, u podršci i izrazima solidarnosti A ntoniju G ramšiju bili su jedinstveni; on je bio sim bol italijanskog antifašističkog jedinstva. Sedm og m arta 1933. godine došlo je do tada svakako najteže krize u kojoj se njegov organizam nalazio. Kada su tog ju tra čuvari ušli u njegovu ćeliju, našli su ga

298

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

o n esv ešćen o g na podu. Z atvorski le k a r je ta d a p re p o ru č io da n ek o staln o b u d e sa njim p o što nije sm eo d a o stan e sam, izložen staln im g u b ic im a svesti. N ared n ih p etn aest d an a tro jica z a tv o re n ik a staln o su se sm enjivali u njegovoj ćeliji, svaki p o o sam časova, čuvajući ga i d an ju i noću. Dvojica su bili Toskanci, a treći G ustavo T rom beti, iz okoline Bolonje, koji je u svojim sećan jim a na G ram šija i o p isao te te šk e dane njegove bolesti. (P ostao je socijalistički om ladinski aktivista u p etn aesto j g odini. Fašistički specijalni sud o su d io ga je na d e se t g o d in a z a tv o ra i d e o kazne je izdržavao u T uriju gde je i G ram ši bio. P osle rata, n a k o n uče šća u p o k re tu o tp o ra , bio je je d a n od ru k o v o d ilaca za d ru ž n o g p o k re ta u Bolonji. Posle d ve nedelje, m e đ u tim , u p ra v a zatv o ra je n ared ila d a sam o je d a n od z a tv o re n ik a m ože d a b u d e staln o uz G ram šija, d a b u d e sa njim u ćeliji. H tela je d a o d re d i nekog od o b ič n ih p re s tu p n ik a koji su tu izdržavali kaznu. G ram ši se o d lu č n o s u p ro ts ta v io to m e i izab rao u p ra v o T ro m b etija koji je ta k o sa njim u ćeliji p ro v eo o k o d ev e t m eseci, sve dok m u nije bilo d o zvoljeno da p re đ e u b o ln icu u Form iji. T ro m b eti je o p isao G ram šijevo stanje o n e prve noći k ad a je u p o n o ć d o šao d a p reu zm e sm en u i da ga čuva n ared n ih osam časova. »Bila je p onoć kada sam došao i n jem u je bilo loše. Nije se m ogao p rep o zn a ti. G ledao me a nije go v o rio ništa. Tek oko tri časa izjutra, u tre n u tk u p rise b n o sti, o tv o rio je oči, d u g o m e gledao i dao mi znak da se p rib ližim , najzad m e prep o zn a o . R eče m i .Vidiš li kako su m e uništili?' P oćutao je m alo, a onda, pozivajući se na d o g ađ aje koji su se p re th o d n o zbili u zatvoru m eđu to b o žn jim d rugovim a, d o d ad e : ,Ova situacija je pom alo po sled ica o nog što su učinili o ni koji nisu više ovde.’« - zapisao je T ro m b e ti.1 N aim e, iz T urija su bili otišli neki od onih p o litič k ih za tv o ren ik a koji se nisu slagali sa G ram šijem p rilik o m razgovora koje je vodio sa njim a. M eđutim , krajem p re th o d n e , 1932. godine, u p rk o s n aređ e n ju viših vlasti da »Politički zatvorenici m oraju d a b u d u izolovani«, što je zn ačilo i d a se za vrem e šetnje po zatvorskom dvo rištu ne 1 »GRAMSCI VIVO, nelle testim onialize dei suoi contem poranei«.

U bolnici u Fonniju

299

smo ju skupljati u grupe i razgovarati, Gramši je ipak uspevao da, na ponovnu želju drugova koji su ostali u Turiju ili u m eđuvrem enu bili došli, obnovi razgovore-predavanja o opšlim političkim i kulturnim temam a. Sada je sve to p rek in u la bolest, bolje reći bolesti. I pre onog sedm og m a rta kada je pao i nije m ogao da ustane prim ećivalo se prilikom šetnji u d v o rištu da više nije bio u sta­ nju da hoda ravno, nego je išao u cik-cak. Noću je im ao ha­ lucinacije, govorio je nepovezane stvari i drugovi koji su ga čuvali u ćeliji nisu razum evali s ta je govorio, je r je to očig­ ledno bio sard in sk i dijalekt. To je pre svega bio jak napad arterio sk lero ze čije će se ak u tn e m anifestacije produžiti nared n ih d an a i nedelja. Ali nije bilo sam o to. I dalje ga je m učila nesanica. Zubi su m u ispadali je r su mu se koreni gnojili. Patio je od sto m a čn ih p orem ećaja i sm etnji. O slab­ ljeni organizam isto v re m en o su nagrizale tub erk u lo za plu­ ća, arterio sk lero z a, i tu b e rk u lo za kičm enog stuba (Potov virus). Tatjana, u p la še n a i obuzeta panikom d a j e to kraj, telegrafisala je P jeru Srafi 18. m arta obavestivši ga da je G ram šijevo stanje vrlo ozbiljno i da ona gotovo gubi nadu da će on ovog p u ta preživeti. Još ranije su ona i Gramšijev brat K arlo bili u p u tili m olbu vlastim a za dozvolu da jedan specijalista, koga će p o ro d ic a izabrati, pregleda G ramšija i p rep o ru či lečenje. Dozvola je stigla dva dana nakon Tanjinog p aničnog telegram a pro feso ru Srafi i tako je poznati rim ski lekar, p ro feso r U m berto Arkanđeli, d ire k to r prve m edicinske klinike u n iv erziteta u Rimu, m ogao u kaznioni u Turiju d a poseti G ram šija i ustanovi njegovo zdravstveno stanje. P rofesorov izveštaj nije ostavljao nikakvih sumnji: »Gramši neće m oći u sadašnjim uslovim a dugo da preživi; sm atram n eo p h o d n im d a se prebaci u građansku bolnicu ili u neku kliniku, ako već nije m oguće dati mu uslovno os­ lobođenje.« Izjavu je Tatjana pren ela profesoru Srafi, a on je p otom d ostavio In o stran o m c e n tru KPI u Parizu. Bilo je, dakle, po A rkanđelijevom m išljenju, neophod­ no rad ik aln o m enjanje uslova života i lečenja. To bi se mož­ da postiglo m olbom za pom ilovanje, ali je pozivanje na

300

lSanja

Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

m o lb u za p o m ilo v a n je G ram ši o d lu č n o za h tev ao d a se b ri­ še iz le k a rs k o g nalaza. »A n to n io G ram ši - n a p isa o je rim sk i p ro fe s o r - p ati od P o to v e b o le sti (tu b e rk u lo z a k ič m e n o g stu b a); on im a tu ­ b e rk u lo z n a o š te ć e n ja n a g o rn je m d e lu d e s n o g p lu ć n o g k ri­ la, k o ja su izazvala dva k rv a re n ja , od k ojih je je d n o bilo u zn a čajn o j k o ličin i p ra ć e n o v iso k o m te m p e ra tu ro m koja je tra ja la više d an a ; n a s tu p a a rte rio s k le ro z a sa h ip e rte n z ijo m a rte rija . Im a o je n e sv e stic e sa g u b ljen je m svesti i p arafasio m (s m e tn je u g o v o ru - p rim . V.K.) koje su tra ja le više d an a . Od m e se c a o k to b ra 1932. o s la b io je sed am k ilo g ra ­ ma.« A to je bio m a rt 1933, znači za svega č e tiri m e se ca je to lik o o slab io , m a d a je i in a če bio m ršav, s lab e fizičke k o n ­ s titu c ije , n isk o g ra s ta u sled p o z n a te d e fo rm a c ije n a s ta le u d e tin js tv u . D ra m a tič n i izveštaj u g le d n o g rim sk o g m e d ic in sk o g s tru č n ja k a n ije m n o g o u z b u d io n iti p o k re n u o n a ra z m išlja ­ nje ni u p ra v u z a tv o ra ni o d g o v o rn e lič n o s ti u m in is ta rs tv u p ra v d e . N a k ra ju k rajev a, to je b ilo u s k la d u sa ta k tik o m tih e i le g aln e G ram šijev e fizičke lik v id ac ije o d tre n u tk a k a d a fa šistič k i režim jo š nije im ao sm e lo sti d a ga p o k ra t­ k o m p o s tu p k u u k lo n i s ovog sveta. No, za to je o d je k u in o s tra n s tv u bio š iro k i snažan. O su d a G ram šijev ih m u č ite lja b ila je o d lu č n a i je d in s tv e n a . Jed an list italijanske političke em igracije (»Liberia«, organ a n tifa š is tič k e k o n c e n tra c ije ) ča k je d o n e o vest d a je , p re m a in fo rm a c ija m a koje je d o b io iz Italije, G ram ši u stv a ri već bio m rtav. List francuskih k o m unista »H um anite« objavio je d a G ram ši nije m rtav , ali d a j e u g o to v o b ez n ad ežn o j s itu a ­ ciji. Na s a s ta n k u s e k re ta rija ta P o litičk o g b iro a C en traln o g k o m ite ta K o m u n istič k e p a rtije Ita lije u P arizu d o n e ta je o d lu k a d a se p o v e d e k a m p a n ja p o d p a ro lo m d a se G ram šiju d a u s lo v n a slo b o d a, n a k o ju je im ao p ra v o k ao težak b o le sn ik i d a se ta k o sp a s e s m rtn e o p a s n o s ti koja m u je p re tila . P o d ršk u za h tev u p ru ž ile su sve a n tifa š is tič k e ita li­ ja n sk e p a rtije čije su se ru k o v o d e ć e lič n o sti n alazile u Pa­ rizu. U m e tro p o li i u d ru g im g ra d o v im a F ra n c u s k e organi-

U bolnici u Formiju

301

zovani su m nogobrojni zborovi i mitinzi u prilog Gramšijevog spašavanja. Osmog maja je »Humanite« objavio izjavu koju je profe­ sor A rkanđeli dao p o s to je u m artu pregledao Gramšija. To je odjeknulo kao senzacija je r je svet na taj način najneposrednije, iz prve ruke, saznao pravu istinu o bolestim a koje su ugrožavale G ram šijev život; saznalo se za neodložnu po­ trebu da m u se obezbedi odgovarajuća specijalistička lekarska pom oć i nega, ako se misli da preživi. Videće se, m eđutim , d a je objavljivanje ove izjave izaz­ valo i neželjene posledice. S ek retarija t CK KPI u Parizu bio je protiv ko rišćenja ove izjave u široj javnosti da se ne bi kom p ro m itovala i otežala kam panja koja je vođena za G ram šijevu uslovnu slobodu. I bojazan se pokazala oprav­ danom . Iz k ratk e p rep isk e vođene krajem m aja 1933. godi­ ne izm eđu Toljatija, P jera S rafe i Srafinog oca, koji se takođe bio zauzeo da pom ogne da m olba za G ram šijevo uslovno oslo b ađanje b u d e uspešno rešena, videlo se, prem a onom s to je n apisao S rafin otac, d a je objavljivanje Arkanđelijeve izjave u »Humaniteu« izazvalo besno reagovanje šefa italijanske policije, d ire k to ra kaznione i ostalih funkcionera u m in istarstv im a prav o su đ a i unu tra šn jih poslova u Rimu. Na svaki način su želeli da saznaju ko je izjavu do­ stavio redakciji »Humanitea«. Kao posledica svega, videlo se iz prepiske, G ram ši ne bi m ogao da očekuje povoljan od­ govor uk o liko b ude p o d n eo m olbu da dobije uslovno oslo­ bođenje. Niti su ta d a vlasti usvojile m olbu porodice da bude p reb ač en u bolnicu na lečenje, u statu su zatvorenika. I dalje je ostao u Turiju. A jedini ustupak, koji je u p ra­ va zatvora učinila, bilo je njegovo p rem eštanje, negde k ra­ jem ju la 1933. godine, iz one ćelije p ored stražarske sobe, gde su ga svake noći budili, u je d n u drugu ćeliju, u prizem ­ lju. To i nije bila prava ćelija nego vrsta grobnice ili pod­ zem nog m u čilišta iz srednjeg veka, sa debelim zidovim a i sam o jed n im p ro zo rčićem koji je nadvisivao tie. Tu su i d r­ žani oni zatvorenici koji su bili disciplinski kažnjeni. Pa ipak je ta vlažna ćelija p o p u t grobnice predstavljala za G ram šija olakšanje - b ar sada stražari nisu noću dolazili da u d araju u rešetk e i k o n tro lišu da nisu prerezane. Mogao

302

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

je n a m iru b a r m a lo d a zaspi. Sa njim je u g ro b n ic u sišao i njeg o v » asiste n t« , k a k o g a j e G ram ši u šali nazivao, G us­ ta v o T ro m b e ti, je r je i d a lje važilo le k a rs k o u p o z o re n je d a ne srn e n ik a d a d a o s ta n e sam . P re n eg o š to su ga p re b a c ili u p o d z e m n u ćeliju, Tatjan a je im a la raz g o v o r sa njim i p o n o v o m o g la d a se u v eri u n jeg o v o te šk o sta n je . Č in ilo se d a se jo š g o re o s e ć a o negoli u v re m e k rize p o č e tk o m m a rta . O d raz ta k v o g njegovog p s i­ h ič k o g i fizičkog s ta n ja nalazi se i u p is m u T anji p o č e tk o m ju la. Izg led a k ao d a j e izgubio sv ak u d a lju volju d a se bori, d a se o d u p re , d a o p s ta n e u životu: » N eiz m ern o sam u m o ra n - p is a o je. - O sećam se o d v o ­ jen im od svega i od s v ih ... H oću d a ti kažem istinu sa p u ­ no m o tv o re n o š ć u i b ru ta ln o š ć u , a k o je reć p rik la d n ija . N e­ m am n iš ta d a ti kažem i n ik o m e išta d a kažem . Isp ražn je n sam . P o sled n ji p o k u ša j života, p o sle d n ji trzaj živ o ta im ao sam u ja n u a r u . . . S a d a n e m a više š ta d a se u ra d i. V eruj ip ak , ak o ti se koji d ru g i p u t d esi u životu d a im a d n e š is­ k u stv a k ao ova koja si im ala sa m n o m , d a j e v re m e n ajvaž­ nija stv ar, o n o je je d n o s ta v n o p s e u d o n im života.« Ip ak je to b ila sam o tr e n u tn a kriza, bez o b z ira n a b o ­ lesti, n a u s a m lje n o s t, na o d v o je n o st od p o ro d ic e , ko ja m u se č in ila sve d aljo m , sve n estv a rn ijo m . V idelo se po to m e što je p o n o v o n alazio sn ag e d a rad i, d a č ita i piše; iz tog su v re m e n a č e tiri sveske, sa različitim b e le š k a m a i ra z m išlja ­ n jim a o ra z lič itim te m am a. U in o s tra n s tv u se n asta v lja la k a m p a n ja za njegovo o s­ lo b o đ e n je . U P arizu je o b ra z o v a n k o m ite t od u g le d n ih lič­ n o sti iz p o litič k o g i k u ltu rn o g života koji je p o v eo ak c iju za o slo b a đ a n je iz z a tv o ra A ntonija G ram šija i d ru g ih z a to č e ­ nih antifašista. U kom itetu su bili Rom en Rolan, Anri Barbis i d ru g i. V idelo se d a p o k u ša ji d a se e v e n tu a ln o m in te rv e n c i­ jo m so v je tsk e vlade iz b o ri s lo b o d a za A ntona G ram šija n isu d av ali re z u lta te . Čini se d a ih, u stv ari, osim p o m e n u te T o ljatijev e in te rv e n c ije kod B u h a rin a , o n d ašn je g p red sed n ik a K o m u n istič k e in te rn a c io n a le , nije ni bilo. D o k u m en ti ili u s m e n a sv e d o č e n ja o to m e n isu se m ogli naći. Staviše,

U bolnici u Formiji

303

u ranije p o m e n u to m su sre tu sovjetskog kom esara za inost­ rane poslove Litvinova i tadašnjeg p o d sek retara za in o st­ rane poslove Italije G randija, do kojeg je došlo u B erlinu 1928. godine, p ri kojem je navodno bilo govora o Gramšijevom o slo bađanju, u o p šte nije bilo reći o tom e. To je po­ tvrdio sam Dino G randi u fe b ru a ru 1977. godine. (On je, kako je već rečeno, bio je d an od organizatora obaranja M usolinija sa vlasti u ju lu 1943. godine.) K ategorički je iz­ javio da ni p riv a tn o ni zvanično nije razgovarao sa Litvinovom o ev en tualnom o slo b ađ a n ju A ntonija G ram šija na in­ tervenciju sovjetske vlade. P rem a G randijevim rečim a, sovjetska se vlada čuvala to g a d a se m eša u unutrašnje stvari Italije, a je d n a in terv en cija u G ram šijevu korist m og­ la bi tako d a se shvati. Nije bilo m oguće ni dokum entovati da su i p rek o V atikana činjeni n ap o ri d a se G ram ši oslobo­ di u zam enu za neke k ato ličk e sveštenike koji su bili u za­ tvoru na te rito riji Sovjetskog Saveza. Akcije za oslo b o đ en je i spas A ntonija G ram šija ipak su urodile izvesnim plodom : ako M usolinijeva vlada još nije bila voljna da p rih v ati d a m u d a uslovno oslobođenje, na šta je po članu 176. K rivičnog zakonika kao teško bolestan imao pravo, ipak je dozvolila d a iz zatvora u Turiju bude prebačen u je d n u p riv a tn u b o ln icu gde će moći d a se leći, ali i dalje u »statusu osuđenika«. Izabrana je p riv a tn a klinika, u stvari d o sta oskudno oprem ljena bolnica d o k to ra Đ uzepe K uzum ana koja se na­ lazila u Form iji, na tiren sk o j obali, izm eđu Rim a i Napulja. O dobrenje za p rem eštaj u bo ln icu stiglo je u septem bru 1933. godine, ali su p rip re m e za njegov odlazak trajale sve do polovine novem bra. N aim e, je d n a od soba bolnice p re­ tvorena je u pravu ćeliju, na p ro zo r su stavljene gvozdene rešetke, p red u ze te su i d ru g e m ere predostrožnosti. I sve te troškove za tam n o v an je u bolnici, Gram ši je m orao sam da snosi, osim toga što je m orao da plaća sto dvadeset lira dnevno za bolnicu i lekare. Najzad je je d n o g ju tra , bio je 17. novem bar, još pre svi­ tanja, k ren u o iz staro g k azam ata u Turiju. N avešćem o po­ novo svedočanstvo njegovog »asistenta« G ustava Trom be-

304

Vanja Kraljević: Antonio G ram ši- Život i delo

tija iz ko jeg se vidi i k a k o su saču v ali sveske koje je G ram ši isp isiv a o d o ta d a. »Uveče uo či o d la sk a za F o rm iju , š ef s tra ž a ra pozvao je G ram šija i n a re d io m u d a o d e u m a g acin i p rip re m i svoje p u tn e torbe. Pošao sam i ja u m agacin. I - o tom e sm o se bili d o g o v o rili - d o k je on z a g o v arao č u v a ra koji je bio S ardinac i koji g a je m n o g o p o š to v a o i m e n e je svojim te lo m za­ k la n jao , ja sam u b a c io sv esk e u p u tn i kovčeg. G ram ši se v eo m a b o ja o d a će m u sveske biti zaplenjene, m a k a r i ra d i o b ič n e k o n tro le ; zn a o je d a bi n a k raju dosp e le u m in is ta rs tv o i d a bi p o to m b ilo te šk o p o n o v o ih d o ­ biti. P u tn i k o v čeg je p o sle u p u ć e n ne znam d o b ro kom e, m o ž d a sv astic i ko ja je sta n o v a la u R im u u Ulici Alpa, kod P erilijev ih . V ratili sm o se u će liju k a d a je b ilo blizu p o n o ći. I G ram ši re č e d a n e ć e više d a sp av a d o ju tra . U ostalom , po p rav ilu , v rlo je m a lo sp av ao , p o k o ji s a t n o ću , je r je p a tio od n e san ice. - Reče: ,Ove noći ne sp av am o , n ek a ta k o d o đ e ju tro ; jo š m a lo p a ć e m o se ra s ta ti i v e ro v a tn o se više n e ć e ­ m o v id e ti.' I p o č e sm o d a g o v o rim o o m no g im s tv arim a. U je d n o m tr e n u tk u re č e da, k ad a b u d e s lo b o d a n , je d n a od p rv ih stv a­ ri k oje će u r a d iti biće d a d o đ e u B o lo n ju d a m e p o seti, i š a ­ leći se d o d a d e : ,Š ta ćeš m i p rip re m iti za je lo ? ’ J e r p ro b le m je la za z a tv o re n ik a je v rlo važan p ro b le m ij e d n a od stv ari koja se č e sto tra žila, n a ro č ito od ljudi iz B olonje, b ila je da p rič a ju k a k o se s p re m a ju izvesni sp ecijaliteti. Dok je ta k o gov o rio , uozbilji se i d o d ad e : ,Pa d o b ro , r e ­ cim o d a ću ja d o ći u B o lo n ju , ali ja v eru jem d a n eć u doći n ik a d . J e r ja cu m oći d a iz ađ em živ iz z a tv o ra sam o ako iz­ ađ e m u n a re d n e tri g o d in e . Ako ne izađem u to k u tri g o d i­ ne, n eć u izaći n ik a d više.’ B ila je to 1933, a on je u m ro 1937; m a la razlik a u p re d ­ v iđ a n ju k o je je u č in io te noći! B io je ta č n o iz raču n ao m o ­ g u ć n o s ti sv o ga o tp o ra « - za p isao je T ro m b e ti.1 U T u ri je stig a o 19. ju la 1928. g o d in e a n a p u s tio ga je 17. n o v e m b ra 1933, p o sle više od p et g o d in a ta m n ič k o g ži1 GRAMSCI VIVO, nolle lestim onianze doi suci contem poranei«

U bolnici u Formiju

305

vota; bez slobode je do ta d a bio sedam godina i devet dana - od 8. n o v em bra 1926. K renuo je u Form iju uobičajenim robijaškim načinom i putem koji je uvek b esk rajn o dug i spor i vodi od jednog zatvora do drugog. I taj pu t je trajao od 17. novem bra do 7. decem bra. Jed n a od e tap a bila je Čivitavekija, lučki grad stotinak k ilo m etara severno od Rima. U tam ošnjoj robijašnici, u o b liku d o b ro u tv rđ e n e i m asivne tvrđave, izdržavali su kaznu m nogi poznati kom unisti, m eđu kojim a su bili Teračini i S k o čim aro, osu đ en i zajedno sa G ram šijem na po­ znatom m o n str-p ro c esu u Rim u 1928. godine, zatim Đankarlo Pajeta, C eleste N egarvil i m nogi drugi rukovodioci i aktivisti K o m unističke p artije Italije. Brzo se p ro n eo glas d a je G ram ši u tom zatvoru. Neko ga je video dok je u p ratn ji ništa m anje nego trojice stražara išao u za tvorsku am b u lan tu . N ekolicina njih se tada dogovorila d a ga m a k ar pozdrave, da m u se jave, ako nije bilo m oguće razgovarati s njim je r su ga držali izolovanog. Dok su dvojica zagovarala čuvare, treći je uspeo da spolja pom eri po klopac na p ro zo rčiću vrata ćelije u kojoj je Gramši n ep o m ičn o ležao na krevetu i d a mu dovikne na sardinskom dijalektu: »Ciuao, Toni!« (»Zdravo, Toni!«) To je bilo sve, je r su m u reći zastale u grlu kada je video kako G ramši n ep o m ičn o leži gotovo neosetljiv na sve što se zbi­ valo sa njim i oko njega. G ram ši je docnije napisao (u pism u Juliji od 25. ja n u a ­ ra 1936.) d a je strašan utisak ostavio na njega taj put. Posle šest godina ponovo je video svet od kojega je bio odvojen, a koji je u m e đ u v rem en u nastavljao da živi svojim uobiča­ jenim tokom . »Kako sam se strašno osećao u vozu, posle šest godina kako nisam video ništa drugo nego iste krovo­ ve, iste zidine, ista m račn a lica, kada sam video d a je za sve to vrem e p ro stra n i svet nastavljao da postoji sa svojim li­ vadam a, svojim šum am a, običnim narodom , gom ilam a dečaka, nekim drvećem , nekim vrtovim a - a posebno kakav sam utisak im ao kada sam se posle toliko vrem ena video u ogledalu.« O dm ah se, kaže, p rim akao bliže k a ra b in je ri­ ma kao da se plašio tog novog sveta, kao da je tim e hteo 20 Anluniu CramSi - tivol i dclu

306

Vanja Kraljević: Antonio Gram.ši - Život i Jelo

reći d a više za njega u tom s tra n o m i n e p o z n a to m svetu n e m a m e sta bez ž a n d a rsk o g n a d z o ra koji su m u n a m e tn u li. T a tja n a je u s p e la d a ga p o s e ti do k je bio u Č ivitavekiji i u p is m u P jeru S rafi p o n o v o je izrazila u žasav an je G ram šijev im stan jem . N jegov lik ju je u p la šio , nije zn a la d a li bi u o p š te m o g la d a o p iše na šta se sveo njegov o rg an izam . N jegovi p o k re ti ličili su na k re ta n je n ek o g a ko bi se m ogao s lo m iti sv ak o g tre n u tk a ak o bi n a p ra v io n agao p o k re t. »Da bi seo ili u stao , N ino je m o ra o to d a čini sa ta k v o m oprezn o šću d a to izaziva užas. Na licu m u je izraz s tra š n o g n e m i­ ra, ru k e su m u se tre sle i jo š je više o m ršao « - p isala je Srafi. U F o rm iju , u b o ln ic u d o k to ra K uzum ana, G ram ši je stig a o 7. d e c e m b ra 1933. g o d in e . Iako više nije bio u p r a ­ vom za tv o ru , režim pod kojim je m o ra o d a živi bio je i dalje za tv o rsk i, je r se njegov s ta tu s o s u đ e n ik a , koji i d alje iz d r­ ža v a k azn u , nije bio p ra v n o izm enio. Na p ro z o rim a b o ln ič ­ ke so b e u koju je s m e š te n , bile su re š e tk e , po je d a n karab in ije r je sta ln o s tra ž a rio u toj sobi. U d v o riš tu , u sam oj zg rad i i o k o lo nje b d eli su o sta li k a ra b in ije ri i p o licajci. Tv­ rdi se d a ih je bilo, sve u svem u, b a r d v a d e se ta k . Č itava, d ak le, č e ta m la d ih , z d rav ih m o m ak a, d o b ro n a o ru ž a n ih , da bi č u v a li čo v e k a koji je bio bliže s m rti negoli životu, koji g o to v o n iš ta nije m o g ao sam d a u rad i, čak ni d a h o d a bez tu đ e p o m o ć i. Ž biri su se šu n jali o k o že lezn ičk e sta n ic e i o k o lu k e d a bi na v rem e o tk rili ak o bi se pojav io n ek o s u m ­ njiv ko bi m ogao d a im a kak v e veze sa z a to čen im k o m u n is ­ to m A n to n ijem G ram šijem . I T atjan a, i p ro fe s o r S rafa, i b ra t K arlo, koji su ga m ogli p o sećiv ati, s ta ln o su o sećali za p e ta m a p o lic ijsk e ag e n te koji se, u o sta lo m , n isu m no g o ni tru d ili d a o sta n u n e p rim e ć e n i. No, ni u F orm iji nije im ao negu kakvu je za h tev alo te š ­ ko s tan je n jegovog o rg an izm a. B ila je to d o s ta s k ro m n a p riv a tn a b o ln ica, bez o p re m e i sp e c ija lista koji bi m ogli da p rim e n e efik asn ije lečenje. T ako je, i p o re d p riv id n ih i tr e ­ n u tn ih p o b o ljša n ja, s m an jen ja b olova i sm etn ji, o rganizam i d alje slab io . N esanica g a je p o n o v o m u č ila i to m u je bila je d n a od n ajvećih nevolja. Znak d a se ipak bolje osećao bilo je to što je n a sta v lja o d a rad i na svojim sveskam a.

U bolnici u Fonniju

307

Neke ranije beleške i tekstove sada je nastojao da preradi i dopuni, d a im da p o tpuniji oblik i redakciju, je r je u m e­ đuvrem enu bio do b io i p ro čitao d opunsku litera tu ru koja mu je ranije nedostajala. D odao je i neke nove beleške i za­ pažanja ran ije o b rađ en im tem am a. Od kako je d ošao u Form iju prestao je, m eđutim , da piše svojima, i Juliji i Tatjani. I u jednom pism u Antonijevoj sestri Terezini od 13. ap rila 1934. godine Tatjana se žalila da »Nino od no v em b ra m eseca 1933. nije pisao ni Juliji ni meni«. Jed in a osoba kojoj se o braćao bila je njegova m aj­ ka. Početkom m a rta 1934. pisao joj je i čestitao im endan, ne znajući da je ona već gotovo godinu i po dana mrtva. Niko, ni posle tolikog vrem ena, nije se usuđivao da mu kaže pravu istinu koja bi ga sigurno teško pogodila. Proveo je u bolnici d o k to ra K uzum ana u Formiji devet meseci p re nego što se ipak odlučio, posle dugih razgovora i savetovanja sa p ro feso ro m Pjerom Srafom , da u sep tem ­ bru 1934. g odine u p u ti zahtev za uslovno oslbođenje na os­ novu člana 176. K rivičnog zakonika. Inostrani ce n tar Ko­ m unističke p artije Italije u Parizu jo š se ranije bio složio sa tim k orakom kojim niu k o lik o nije vređano dostojanstvo osuđenika niti je to bilo traženje m ilosti nego korišćenje jednog n o rm aln o g ad m in istrativ n o -p rav n o g p u ta koji je za­ kon pred v iđ ao u d atim o k o ln o stim a - davanje uslovne slo­ bode kada je bolešću ugrožen i sam život osuđenika. Iro­ nijom su dbine, od n o sn o voljom fašističkog režim a, bilo je udešeno tako d a j e tu ograničenu, uslovnu slobodu u tak­ vim izuzetnim , slučajevim a m ogao da da jedino predsednik vlade, što znači šef režim a, onaj koji je tu slobodu od u ­ zeo i zaveo sistem tihe ali neu m itn e fizičke likvidacije i m u­ čenja svojih po litičk ih protivnika. Tako je i G ram šijev zahtev, napisan njegovom rukom , m orao da b ude naslovljen: »njegovoj ekselenciji B enitu M usoliniju, šefu vlade.« On je izložio situaciju u kojoj se na­ lazi naglasivši d a nesig u rn o poboljšanje, postignuto po d o ­ lasku u Form iju, neće biti dovoljno da organizam , izm učen i u p ro p ašćen dugim p atnjam a, prevlada nove krize do ko­ jih će, sa n astu p a n jem hlad n ih m eseci, sigurno doći. Dobi20*

308

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

ja n je m u slo v n e s lo b o d e p o tra ž io bi n a č in a d a b a r ublaži, k a d a više nije m o g ao sasvim d a o tk lo n i, n a ja k u tn ije o b lik e b o le sti, »koja je već od č e tiri g o d in e n a o v a m o ra z o rila moj n e rv n i sistem i u č in ila d a m oje p o s to ja n je b u d e n e p re s ta ­ no m u čen je« . U kidanje o s u đ e n ič k o g s ta tu s a bilo je n e o p ­ h o d n o d a bi se z a u sta v ilo sta ln o i m u č n o fizičko i p sih ič k o ra z a ra n je o rg an izm a, je r n ije d n o g tr e n u tk a nije m o g ao da im a m ira i o d m o ra p o š to je po je d a n s tra ž a r s ta ln o bio p o ­ red njega, d a n ju i n oću. P o što je p ri p o d n o š e n ju ovakvih m o lb i o su đ e n ik bio d u ža n d a n az n ači o p š tin u gde će se n a ­ sta n iti u slu ča ju d a m u m o lb a b u d e u sv o jen a, G ram ši je n a ­ veo d a m o ra p re th o d n o d a se sa v e tu je sa le k a ro m sp e c ija ­ listo m p o š to je m o ra o ili d a se leči u nek o j sp ecijalističk o j k lin ici ili d a b o ra v i u m e stu gde ta k v a u s ta n o v a p o sto ji da bi m o g ao efik asn ije d a se leči. M olba je d a tira n a 24. s e p te m b ra 1934. g o d in e i d o k u ­ m e n t se n alazi saču v an u d o sije u A n to n a G ram šija u c e n ­ tra ln o m p o litič k o m re g is tru c e n tra ln o g d rž a v n o g arhiva. Levo g o re je na m o lb i o lo v k o m z a p isan o : O d o b re n o - n eka n az n ači o p š tin u M (to je st, M u so lin i).*1 P o što g a je lišio s lo b o d e , o su d io i u ro b ija š n ic i p o la g a ­ no u b ijao , M usolini je sa d a to b o ž e v e lik o d u š n o p o k la n ja o G ram šiju u slo v n u slo b o d u k o ja se u d a tim o k o ln o s tim a sv o d ila na to d a m u se o m o g u ć i d a u m re k a o p o lu s lo b o d n i p o d a n ik d ržav e u kojoj je bio n a vlasti režim u tro s tru k o j ulozi tu žio ca, su d ije i o n o g koji o s lo b a đ a lju d e n a sam rti. No, ni ta d a nije p re s ta ja la d v o lič n a ig ra p ra v d o m i hum an o šću . Jer, ia k o m u je b ila d a ta u s lo v n a s lo b o d a , zad u g o se go­ to v o n išta n ije b itn ije m e n ja lo u njegovom za to čen ičk o m živ o tu n iti je jo š m o g ao d a id e ta m o gde je m ogao d a p o ­ tra ži efik asn ijeg le k a svojim b o le stim a i izbegne najgore. K ada su u k lin ik u d o k to ra K u zu m a n a 14. o k to b ra 1934. go­ d in e d o š la tri p o lic ijsk a fu n k c io n e ra d a bi m u s a o p š tila p o ­ vo ljn o re šen je njegove m o lb e za u slo v n o o slo b o đ en je, p o ­ ’ Paolo Spriano: »Gramsci in carccrc o ii Partito«, («Gram ši u zatvoru i Partija«, Editori riuniti, Rim, 1977.

U bolnici u Fonniju

309

sebno su naglasila d a j e ta odlu k a d o n eta »samo iz hum a­ n itarnih razloga, s obzirom na njegovo vrlo loše zdravstve­ no stanje«. D odali su tak o đ e da bi svako drukčije tum ače­ nje ove m ere »moglo da navede vlasti na o d redbe strožeg karaktera«. Želelo se d akle istaći hum ano lice pravde, kao da ta ista pravda nije osudom i zatvorskim režim om , kojem je bio podv rgnut, i dovela o suđenika u takvo stanje zbog kojeg je sada m o ra la d a m u da poluslobodu, što je u očim a zastupnika i nosilaca takve pravde bio dokaz njene hum a­ nosti! Pism om od 23. o k to b ra 1934. godine G ram ši je form al­ no obavestio šefa policije da »ne nam erava da se služi ovom m erom d a bi vodio pro p ag an d u ni u Italiji ni u inostranstvu«. Za prvo vrem e ostao je u Formiji. S tanje mu je bilo olakšano u toiiko što je iz njegove sobe povučen karabinijer i sk in u te re šetk e s p rozora. Napolju je ostala straža kao i ranije. Ceo m ehanizam p raće n ja i špijuniranja onih koji su dolazili u p o setu G ram šiju - a to su uglavnom bili svas­ tika Tatjana, b ra t K arlo i p ro feso r P jero Srafa - i dalje je funkcionisao u p unoj m eri. To znači da su po dva agenta sa biciklim a s traž arila p red bolnicom od ju tra do večeri, a po dva ag en ta od večeri d o ju tra . P atrole fašističke policije m otrile su na železničkoj stanici, a četiri policijska agenta ko n tro lisala su u luci sve one koji su dolazili i odlazili. Ta­ kav n ad zo r i k o n tro la sp ro v ed en i su po nared b i prefekta grada Litorije (današnja Latina) u čiju je nadležnost sp ad a­ la Form ija. Staviše, p eto g fe b ru a ra 1935. godine, jednim svojim ak to m i g en e ra ln a d irek cija javne bezbednosti iz Rima zah tevala je strogi, m aksim alno efikasni nadzor nad Antonijem G ram šijem koji je »jedna od najistaknutijih lič­ nosti k o m u n ističk o g sveta i kao takav, p rem a tom e, ele­ m ent koji zaslužuje najrevnosniji i najpom niji nadzor«. U stvari, to je bila nova ta k tik a kojom se fašistički re ­ žim, p o što je p re d d o m aćom i ino stra n o m javnošću p o v u ­ kao hu m an i potez G ram šijevog uslovnog oslobađanja, i d a­ lje o b raču n a v ao s njim . Pojačani n a d z o r bio je p o treb an zbog tobožnjeg p rip re m a n ja G fam šijevog bekstva. Naime, telegram om koji je k v estu ra u Rim u u p u tila kvestoru u Li-

310

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i Jelo

to riji 12. f e b ru a ra 1935. g o d in e ta m o šn ji š ef p o licije u p o z o ­ ren je na sledeće: »Relerisano je ovom u red u J.V. (javne bezbednosti) d a se poznata Tatjana Suht, od oca Apola, za vrem e b o ra v k a u F orm iji, sp o ra z u m e la sa ze to m , bivšim p o ­ sla n ik o m G ram šijem , za p o k u šaj b e k s tv a koje je izgleda p ro je k to v a n o i fin a n sira n o od e le m e n a ta koji se nalaze u N jujorku.« N išta, d ak le, m a n je n ego iz N jujorka. G ram ši u to v rem e nije bio u s ta n ju ni d a se bez tu đ e p o m o ć i p r o š e ta po o k o lin i b o ln ice; za to je svega n ek o lik o p u ta uz tu đ u p o m o ć izašao d a bi n a p ra v io n e k o lik o k o ra k a p o b o ln ič k o m v rtu . Nije m o g ao d a sed i ni u fijak eru , a k a­ m oli d a bezi. Z ato je p ro v o k a tiv n i k a r a k te r ovog u p o z o re ­ nja o b ek stv u , koje je p rip re m a n o ča k iz N jujorka, bio isuviše p ro v id a n , ali je, ra z u m e se, im ao e fek ta. V lasti su o d ­ b ile m o lb u d a m u se dozvoli d a b u d e s m e š te n na k lin ik u za n e rv n e b o le sti u F jezolu u blizini F iren c e. »N eka o s ta n e u F orm iji«, o d g o v o rila je 6. m aja 1935. g e n e ra ln a d ire k c ija p o licije u R im u na ak t kojim je k v e s to r (šef p o licije) iz Fi­ re n c e u p o z o rio p o licijsk u d ire k c iju u R im u d a bi u Fjezolu bilo te šk o o s tv a riti n a d z o r n ad G ram šijem . Z g ra d a k lin ik e im ala je n e k o lik o različitih u laza i izlaza, p a su b ila p o tre b ­ n a po č e tiri a g e n ta d an ju i n o ću za u n u tra i po d v o jica za n a d z o r n ap o lju . O pet se s m a tra lo d a j e p o tre b a n čitav m ali o d re d p o lic a ja c a i k a ra b in ije ra d a bi d a n ju i n o ću d ržali na o k u čo v e k a koji g o to v o nije m ogao ni d a stoji na nogam a i d a se k reće . Iz T a tja n in o g p ism a iz av g u sta te g o d in e vid e lo se d a j e »N ino slab i d a goto v o u o p š te nije u stan ju da h o d a po vrtu«. I ta k o je A n to n io G ram ši i p o sle o sam m eseci, u ju lu 1935. g o d in e, jo š bio u F orm iji, bez m o g u ć n o sti d a p re đ e u n e k u d ru g u , bolje o p re m lje n u b o ln ic u g de bi m ogao d a se efik asn ije leći, iako je u slo v n o o slo b o đ e n jo š u o k to b ru 1934. g o d in e, čim e se fo rm a ln o s m a tra o » p u šten im iz za­ tvora«. R azlog o d la g a n ja je uvek bio isti - tra ž ila se bo ln ica u kojoj će m oći d a se o stv a ri efik asan p o licijsk i n a d z o r nad u slo v n o o s lo b o đ e n im b o le sn ik o m . B io je zato p rim o ra n da se p o n o v o o b ra ć a d ire k ciji policije, d a bi tek 20. avgusta 1935. stig a o o d g o v o r d a je rim sk i k v e s to r iz ab rao k liniku

U bolnici u Formiju

311

Kvizisana u Rim u i da je sp rem an da odredi izvestan broj policajaca koji će d an o n o ć n o m o triti na »oslobođenika«. Najzad je m ogao da o tp u tu je iz Form ije. D vadeset i če t­ vrtog avgusta 1935. n ap u stio je bolnicu d o k to ra K uzum ana i u p ratnji je d n o g bolničara, jednog policijskog inspektora, dva policajca i T atjane stigao u Rim gde je prim ljen na kli­ niku Kvizisana. U Form iji je proveo godinu dana i devet meseci. Za to vrem e njegovo zdravstveno stanje se nešto poboljšalo, bolje reći d o n ek le je zaustavljeno n apredova­ nje b o lesti koje su bile zahvatile njegov organizam . Bolji uslovi života i lečenja om ogućili su m u da radi, da piše nove tek sto ve i p re ra đ u je ranije napisane. Tu je ispisao je ­ d an aest novih svezaka i d o p u n io pet početih u Turiju. U novim sveskam a sad ržan a su m noga nova proučavanja i beleške. P oseban značaj im ale su sveske obeležene (docnije) b rojevim a 6. i 10. U prvoj su razrađ en i problem i književ­ ne kritik e, a d ru g a sadrži »Beleške o Rizorđim entu« (Pre­ porodu).

COM U N E S cu ola B l« m « n ta re

1*1

p u bbli,««

CBBT1FICAT0 DE6LI 8SA1I Dl PBOSCIOBUMEKTO A l. I . 'O B B L I G O

H E L L IS T K U Z IO N E

ELEM ENT ANE

IN . Ei< <

3. K uća

G llarcl u kojoj su žlvell F ran ćesk o I P eplna GramSI sa svoje sed m o ro dece

4. Osnivački kongres K om unističke p artije Italije održan u dvorani T eatra San Marko u Uvorm i 21. Januara 1921. godine 5

5. Antonio (iramSI u vreme kad Je ilveo I studirao u Torinu

6. Prva s ira n a lista »O rdlne nuovo« k o m u n istič k o g d n e v n ik a, u k ojem je. u b ro ju od su b o te 22. Ja n u ara 1921 o bjavljeno da Je o snova n a ItalIJan sk a k o m u n istič k a p a rtija

7. Č lanska k a rta članova F e d e ra cije ItalIJanske k o m u n istič k e o m la d in e Iz 1922. god in e (levo) I članova K om u n ističk e p a rtije Italije Iz 1925. g o d in e (desno)

8 trednlcl. saradnlcl I graflćarl llsla -Ordlne nuovo- u Torinu maja 1922. godine. Gram.tl koji Je bio direktor lista, sedl na klupi u drugom redu, prvi sleva

9. Četvrti k ongres K om u n ističk e In tern a clo n a le u M oskvi u n o v em b ru -d ecem b ru 1922. godine. (•ram $l se vidi u drugom p la n u . Izm eđu dv o jice delegata

10. P ropusnica koju Je A ntonio G ra m il Im ao kao član P rezld lju m a IK K o m u n ističk e In tern a clo n a le za sloboda ulazak u k a n ce larije koje su se n alazile u K rem lju. Izdala je se p tem b ra 1922. I važila Je do I. Jan u ara 1923. godine

rJ r COSfTA

tpmsoM +

‘

/-

HnP0AHblXl$ffiKtllPO&| I K o M u a p c' a m e tt nptm drm tn P. C

%,

I 1 Politički prognanici na oslrvu L'sllka severno od Sicilije, u zimu 1926/27. godine. Medu njima je Antonio (.r (stoji u prvom redu, drugi sleva)

12. A nlonlo G ram šl sn im lje n s p ro fila I s lica, posle h a p šen ja u novem bru 1926. godine, za p o lic ijsk u k arto tek u

13. Iz polic ijske k arto tek e: o tisci č etiri p rsta G ram šljeve d esne ruke

S c r l t t u r a (autografa)

hnprml« hrmNum defl« qualtre Mi IwtglM d a la mm

š u in

J e d a n a e s t a

g l a v a

U O Č E K IV A N JU P O T P U N O G O S L O B O Đ E N J A

Na klinici u Rimu Gramši prestaje da ispisuje svoje sveske - Zelja da ponovo uspostavi redovniji dijalog sa suprugom i sinovima - Nada da će Julija sa dečacima doći u Italiju - Profesor Frugoni konstatuje gotovo beznadeino stanje u kojem se GramSijev organizam nalazi - I dalje pod stalnim policijskim nadzorom i kontrolom - Gramši je simbol borbe svih italijanskih antifašističkih snaga u Francuskoj. Spaniji. Svajcarskoj i drugim zemljama - Poslednja Gramšijeva politička poruka partijskim drugovima - Kuda posle potpunog oslobođenja, 20. aprila 1937: na Sardiniju ili u Moskvu, kod porodice? - Molba za odlazak u Sovjetski Savez

Dolaskom na rim sku kliniku, u leto 1935. godine, Gramši je, m eđutim , p resta o da radi na svojim sveskam a. Očigled­ no mu je za to već bilo po n estalo i psihičke i fizičke snage. Bio je i te kako svestan n e p o tp u n o sti i n edovršenosti svo­ jih istraživanja i svojih tekstova, čak i opasnosti da neke stvari u njim a budu i netačne. Zato je na prvoj stran i sveske sa brojem 18. ostalo njegovo upozorenje: »Beleške sadrža­ ne u ovoj svesci, kao i u ostalim a, pisane su dnevno, da bi se zabeležio n ep o sred n i pro m em oria. One sve tre b a da bud u rev id iran e i potan k o k o n tro lisan e je r svakako sadrže n etačnosti, pogrešna prihvatanja, zastarelosti. Pisane su iako pri ruci nisu bile knjige na koje se pozivam o, zato je m oguće d a posle k o n tro le tre b a da budu tem eljito isprav­ ljene, tak o d a upravo su p ro tn o od onog s to je napisano is­ pad n e istinito.« U m esto toga, um esto pisanja i rada, kojim je ispunja­ vao i olakšavao ranije tam ničke dane, posle dužeg vrem e­ na ponovo je želeo d a uspostavi tešnju vezu sa porodicom u Moskvi, sa suprugom , kojoj je, setim o se, želeo da »vrati slobodu«, d a je razreši svih obaveza p rem a čoveku »koji je m rtav ili gotovo m rtav«. U to vrem e, kada su se poboljšali op šti uslovi u kojim a se nalazio, ako nije bio u stanju da rad i i d a piše, nastojao je d a održava stalan dijalog sa Julijom, za koji se uvek žalio da m u je nedostajao, da ga fak­ tički nije bilo u njihovoj dugogodišnjoj neobičnoj i tragič­ noj zajednici; želeo je i čvršći k o n ta k t sa sinovim a koji su bili p o rasli - Delio je 1935. im ao jed an aest, a Đ ulijano d e ­ vet g o dina - i njim a je želeo da piše kao odraslim sagovornicim a.

316

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

D o b io je d v a p is m a o d Julije. O d g o v o rio jo j je 25. n o ­ v em b ra: »M irniji sam o tk a d a sam p o n o v o p o č e o d a ti p i­ šem , m a d a m e p isa n je sta je m n o g o tr u d a i d o v o d i n ek o lik o č a so v a (ili i koji d a n ) u s ta n je ra z d ra ž e n o s ti koje nije p ri­ jatn o .« Iz o n o g š to je Ju liji p is a la T a tja n a sazn ao je za je d a n za n im ljiv d e ta lj u vezi sa m la đ im sin o m Đ u lijan o m . D ečak je, n aim e, v id e o u p a rk u G o rk i u M oskvi G ram šijev u sliku k o ja je b ila is ta k n u ta z a je d n o sa fo to g ra fija m a d ru g ih u ta m n ič e n ih v o đ a m e đ u n a ro d n o g ra d n ič k o g i k o m u n istič ­ kog p o k re ta . Ž eleo je zato d a sazn a sve o o cu (» lu taju ć em H o la n đ a n in u « ), k oga n ik a d a u živ o tu nije vid e o i koji n ik a ­ ko d a d o đ e kući, svojim a. G ram ši je jo š ra n ije p isao Juliji d a d eci, k a d a b u d u d o v o ljn o o d ra s la , k a d a b u d u m ogla d a s h v ate , o b ja sn i ko im je i gde im je o ta c i za što ne dolazi. Uvek je p o la zio od to g a d a su i d e c a ra z u m n a b ić a k ao i o d ­ rasli i d a ih ta k o tre b a tr e tir a ti i v asp itav ati, g o v o riti im is­ tin u . »N ajd raža - n a sta v lja o je u to m isto m p is m u - k ada m islim n a sve te stv ari, i n a to d a vaš život već m no g o go­ d in a (g o to v o č e tv rtin a m oje eg z isten cije, a više od č e tv rti­ n e tvoje) tra je ta k o o d v o je n od m og života, ne o sećam se m n o g o veselim . Pa ipak tre b a is tra ja ti, b iti čv rst, n asto jati d a se za d o b ije snaga. U ostalom , to š to se d e s ilo nije bilo s a ­ svim n ep red v id ljiv o ; ti koja se sećaš m n o g ih stv ari iz p ro ­ šlo sti, p a m tiš li k ad a sam ti g o v o rio d a .odlazim u r a t’? M ožda nije bilo m n o g o ozb iljn o s m oje stra n e , ali je bilo is­ tin ito i s tv a rn o sam se ta k o o sećao . I voleo sam te m nogo, m nogo. B u d i ja k a i čini sve d a bi b ila bolje. G rlim te nežno, za jed n o sa našim dečacim a.« U sk o ro je o b n o v io m o lb u Juliji d a m u isp u n i d a v n a š­ nju želju - d a z a jed n o sa d e č a c im a d o đ e u Rim . Pozivao je p o n o v o je r je v ero v ao d a je o n a b ila z d rav stv en o sp o so b n a za ta k av p u t. Nije, m e đ u tim , m ogao d a zna d a njoj u p rav o z d ra v stv e n o stan je nije dozvoljavalo d a p re d u z m e tako dug, z a m o ra n i n eizv estan p u t. V erovao je, k ako je pisao, da bi o n a » u rad ila v e lič a n stv e n u stvar« k ad a bi d o šla u Italiju, d a bi to p o m o g lo d a se on o p o rav i je r je znao d a se ne može n ad a ti p o tp u n o m o zd rav ljen ju . B io je u v eren d a bi njen d o ­

U očekivanju potpunog oslobođenja

317

lazak pom ogao da se ponovo uspostave one veze koje su ih nekada sjedinjavale ali koje su poslednjih godina postale »nešto eteričn o i neodređeno«. D olaskom , ona bi za njega, pisao je, mogla m nogo da uradi a verovao je da bi i on m o­ gao nešto za nju da učini, »ne m nogo, ali nešto«. Iz njenog odgovora, m eđutim , nije m ogao sasvim jasno da zaključi da li je sp rem n a da krene na put i to ga je zbu­ njivalo. Nije znao da li da joj piše ili ne. Ipak je ponovo in­ sistirao (pism o od 16. ja n u a ra 1936.) želeći da ona sam a shvati da je taj put koristan za nju, za dečake i za »mnoge d ruge stvari«. Kada je G ram ši došao na kliniku Kvizisana u Rimu, preg led ao ga je pro feso r Cezare Frugoni, poznati specija­ lista. Slično onom e što je još ranije ustanovio pro feso r Arkanđeli, i Frugoni je m ogao sam o d a konstatuje teško, go­ tovo beznadežno stanje u kojem se G ram šijev organizam nalazio. Potova bolest je napredovala, širila se tuberkuloza pluća, održavala se hipertenzija sa gornjim pritiskom od 200, gnojna žarišta su buktala, gom ilanje m o kraćne kiseli­ ne izazivalo je bolove. P rofesor Frugoni je, zajedno sa p ro ­ fesorom V itorijom P uričelijem , preduzeo intenzivno lečenje, ali je ipak konačni ishod i dalje bio neizvestan. S trah od onog velikog, sada već njem u nepoznatog sveta, koji je osetio kada je posle šest godina provedenih iza zatvorskih zidina, k ren u o na p u t vozom iz T urija u Form iju krajem 1933. godine, kao d a ga nije napuštao. Činilo se d a se i sada plaši tog sveta i d o d ira sa njim. G otovo nije ni izlazio iz bolničke sobe, sam o je sedeo na balkonu svoje sobe. Kao uslovni oslobođenik m ogao je d a se k reće kuda je hteo, razum e se, pod nadzorom policije. Nije ni želeo ni m ogao to d a čini. I k retanje i rad p redstavljali su fizički i psihički n ap o r za koji je im ao sve m anje snage. P restajala je sasvim o na njegova stvaralačka d elatn o st koja se ranije nije p rek id ala u m nogo težim spoljnim uslovim a. Sada za nju nije više im ao one u n u tra šn je snage čije rezerve očig­ ledno nisu bile neiscrpne. Nije li to bio najpouzdaniji d o ­ kaz i nagoveštaj k atastro fe koja se približavala?

318

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

P ra tio je n o v in e i č a so p ise , č ita o p o n e k u knjigu d o k o ­ jih je sa d a la k še i b rže d o la z io je r su i veze sa sp o ljn im sve­ to m sad a bile o la k ša n e . D oduše, ni sa d a ga vlasti nisu n i­ je d n o g tr e n u tk a o stav ljale bez n a d z o ra i k o n tro le . Č uvala su ga d a n ju i n o ću n ajm an je č e tiri s tra ž a ra - p o licajca i k a­ r a b i n je r a . Je d a n se uvek n alazio u h o d n ik u isp re d njegove so b e, d ru g i je se d e o u p o rtirn ic i i k o n tro lis a o d o k u m e n ta svih koji su dolazili ili izlazili, a č e sto i p re g le d a o p a k e te koje su ro đ a c i i p rija te lji d o n o s ili o sta lim p a c ije n tim a koji su ležali u ovoj klinici. T reći ag e n t je s tra ž a rio isp o d b a lk o ­ n a G ram šijev e sobe, valjda d a on ne bi sk o čio sa b a lk o n a i p o b eg a o , d o k je č e tv rti č u v a r k o n tro lis a o k re ta n je oko k lin ik e. I p o re d tak v o g n a d z o ra i k o n tro le , G ram ši je m ogao da p rim a p o s e te i pism a, te p re m a to m e i d a p re k o svojih b lis­ kih - T atjan e, b ra ta K arla i p ro fe s o ra S rafe, koji su ga n a ­ jč e šć e p o sećiv ali - e v e n tu a ln o u sp o stav i veze sa p a rtijsk im d ru g o v im a u zem lji i in o s tra n stv u . P rem a o n o m što se zna, ta k v ih v rsta k o n ta k ta od G ram šijev o g d o la sk a na k lin ik u u R im u nije bilo. R u k o v o d stv o K o m u n istič k e p a rtije Italije u P arizu, p a i p re d s ta v n ic i K o m in te rn e i m e đ u n a ro d n o g ra d ­ n ičk o g i k o m u n istič k o g p o k re ta u M oskvi, i d alje su, m e đ u ­ tim , pažljivo p ra tili sve što se zbivalo sa G ram šijem i oko njega. T o k o m svih tih g o d in a , k ako se videlo, i p ro g re siv n a ja v n o st u sv etu b ila je u p o z n a ta sa njegovim p a tn ja m a u fa­ šistič k o m z a tv o ru i p rih v a ta la k a m p a n je koje su v o đ en e za njegovo o slo b o đ e n je , pa je sv ak ak o i to u ticalo na B enita M u so lin ija d a se G ram šiju d a u slo v n a slo b o d a. S ada će se p o v esti a k c ija d a se on p o tp u n o o slo b o d i. 0 to m e je d o n e t zak lju čak 13. ja n u a ra 1935. g o d in e na sed n ic i kom isije za k am p a n ju p ro tiv fašističk ih za tv o ra u Italiji, koju je im e n o ­ vao Izvršni k o m ite t K o m u n ističk e in te rn a c io n a le . Is to v re ­ m e n o će se p o v esti k a m p a n ja za d av a n je uslo v n e slo b o d e U m b ertu T e račin iju , ta k o đ e o b o le lo m , so cijalisti S an d ru P ertin iju , a n a rh is ti D inu L učetiju i d ru g im a na koje se m ože p rim e n iti o d re d b a č la n a 176. K rivičnog za k o n ik a (uslov n o o s lo b a đ a n je u slu ča ju te šk e b o le sti o su đ en ik a ).

U očekivanju potpunog oslobođenja

319

Na sastancim a i sednicam a rukovodećih organa Ko­ m unističke partije Italije - sekretarijata, Političkog biroa, C entralnog kom iteta - na raznim javnim m anifestacijam a i u člancim a objavljivanim u partijskim listovim a i časopi­ sima koji su izlazili u em igraciji, sve češće se navodilo ime Antonija G ram šija kao velikog rev olucionara, tvorca i te o ­ retičara p artije italijanskih kom unista, kao vođe i učitelja italijanske radničke klase koji je, proučavajući italijanske prilike i specifičnosti, dao p ro le tarijatu teoriju revolucije i klasne bo rbe u Italiji, teoriju o savezu radničke klase sa seoskim p ro le tarijato m juga, koja će, docnije, postati m oć­ no oružje u borbi italijanskih kom unista, radničke klase i svih rad n ih ljudi u toku p o k reta o tp o ra i b o rb e za oslobo­ đenje zemlje od nacista i fašista, a zatim u po ratn o m p erio ­ du u b orbi za d em o k ratiju i italijanski put u socijalizam . Prem a Toljatijevim rečim a iz 1935. godine, G ram šiju je po »originalnosti misli« m esto p o red sam og Lenjina. Na je d ­ noj sednici C entralnog k o m iteta KPI, Luiđi Longo je rekao za G ram šija da je »najveći Italijan ovog veka«. I m eđ u n a­ rodni radnički i kom unistički p o k ret je odavao priznanje A ntoniju G ram šiju i isticao njegovu figuru revolucionara i po litičara čiji je ugled p rešao granice njegove zemlje. Na Sedm om kongresu K om interne, 25. ju la 1935. godine, m eđu drugim istaknutim rukovodiocim a kom unističkih partija koji su bili u zatvorim a, snažno je istaknuto im e An­ tonija G ram šija kao sim bola b orbe svih antifašističkih sna­ ga u Italiji, Francuskoj, Spaniji i drugde. 0 njem u je u go­ voru, kojim je otvorio Kongres, govorio V ilhelm Pik. To je istorijski period u kojem je došlo do značajnih, sudb o n o sn ih p ro m en a na svetskoj sceni. H itler je zaveo nacizam u Nemačkoj, italijanski fašisti preduzim aju osva­ jački pohod na Etiopiju, u Spaniji general F ranko počinje rat protiv republikanske vlade. Posle više godina podela, su p ro tstav ljanja i sukoba, dolazilo je do zbližavanja kom u­ nista i socijalista i do pobede N arodnog fronta u F rancus­ koj. Menjali su se odnosi i izm eđu italijanskih kom unista i socijalista u em igraciji. R asprave i optužbe o »socijalfašizmu« p o step eno prestaju, u prvi plan se ističe ono što spaja antifašističke snage, a ne ono što ih razdvaja. Doći će i do

320

Vanja Kraljević: Antonio G ram ši-Ž ivot i delo

s tv a ra n ja p a k ta je d in s tv e n e akcije ita lija n s k ih k o m u n ista i so cijalista. K o lik o je sam G ram ši b io u s ta n ju d a p ra ti sva ta zb i­ vanja i p ro m e n e i a osnovu drugih inform acija, a ne sam o o n ih z v a n ičn ih koje je d o n o s ila re ž im sk a štam p a, najbolje je m o g ao d a kaže p ro fe s o r S rafa s kojim je on sv ak ak o o to m e i najv iše razg o v a rao . Od S rafe je sazn ao i za velike p ro c e s e koji su p o čin jali u S o v jetsk o m S avezu i na kojim a su bili o p tu ž e n i k ao izdajnici i k o n tra re v o lu c io n a ri nek i od o n ih s ta rih b o ljše v ičk ih v ođa koje je G ram ši ličn o p o z n a ­ vao i koji su bili b lisk i L enjinovi s a ra d n ic i. S rafa je d o cn ije re k a o d a je njegov s a g o v o rn ik više voleo d a slu ša nego d a isk azu je svoje m išljen je, no, p riz n a n je k riv ice, koje su iz­ re k li p o je d in i o p tu ž e n i, p o G ram šijev o m su d u , nije m oglo d a b u d e d o k az za n jih o v u o su d u . M ožda p o s le d n ju p o litič k u o ce n u , k oju je ipak ja v n o iz rek ao , p a ča k za m o lio p ro fe s o ra S rafu d a j e p re n e s e p a r­ tijsk im d ru g o v im a , fo rm u lis a o je svega m esec d a n a p re sm ­ rti, u m a rtu 1937. g o d in e . Izrazio je u v e re n je d a se n a ro d n i fro n t u Ita liji id e n tifik u je u p e rs p e k tiv i sa k o n stitu a n to m o kojoj je o n ra n ije g o v o rio i za n ju se o p re d e ljiv a o u vrem e k ad a je K o m in te rn a n a svom Š esto m k o n g re su 1928. godi­ n e n a p u s tila ta k tik u » je d in stv en o g fro n ta« , što je značilo o d b a c iv a n je saveza k o m u n istič k ih p a rtija sa bilo kojim d ru g im p o litič k im sn ag am a, s o c ija ld e m o k ra tim a , p re sve­ ga, i n ajav ljivao se sk o ri o ru ž a n i u sta n a k . Po G ram šiju, bio je n u žan je d a n p relazn i p e rio d u kojem bi sve a n tifa šistič k e sn ag e b ile o k u p lje n e u re p u b lik a n s k o j k o n s titu a n ti radi o b n o v e d e m o k ra ts k ih in s titu c ija pa bi te k p o to m u sled ila aktivnost n a organizovanju proleterske revolucije. Politika o k u p lja n ja svih a n tifa š is tič k ih snaga za koju se zalagao G ram ši jo š u g o d in a m a 1928. i 1929, u p rk o s zvaničnom s ta ­ vu K o m in te rn e sa kojim se inače, kao što znam o, složilo r u ­ k o v o d stv o KPI, sa d a se u životu p o k az iv ala realn ijo m i p lo ­ d o tv o rn ijo m od se k ta šk o g o d v ajan ja k o m u n ista od svih i od z a g o v aran ja o ru ž a n o g u s ta n k a u v rem e k ad a je fašizam u Italiji, m ilo m ili silom , d o stiz ao najveću stab iln o st, a ne k rizu, d o k je u N em ačkoj H itle r gvozdenom p esn ic o m lo-

U očekivanju potpunog oslobođenja

321

mio sve p o litičke protivnike, zavodio nacizam i sprem ao se za velike osvajačke pohode, nagoveštavajući predvečerje drugog svetskog rata. Na G ram šijevo duševno stanje tih poslednjih meseci u ticale su p ro tiv rečn e želje koje su isključivale jedna d ru ­ gu. I dalje je žarko želeo da Julija sa decom dođe u Italiju. No, isto v rem eno se i plašio zbog situacije u kojoj se nala­ zio. Izvesna poboljšanja njegovog zdravstvenog stanja brzo su se sm enjivala se p erio d im a novih kriza. Uz to su i prilike u svetu p o stajale sve nesigurnije. Sta bi Julija mogla da uradi ako bi se sa decom našla u Italiji u vrem e izbijanja velikog ratn o g sukoba čiji se zlokobni tutanj m ožda već na­ slućivao iz daljine? Sta bi m ogla da uradi ako bi sam a došla a deca o stala u Moskvi? P rotivrečne su bile i želje i nam ere kuda bi k ren u o pošto dobije potp u n o oslobođenje. A ono je bilo gotovo na pragu: proglašene su nove am nestije po­ vodom ro đ enja naslednika p resto la u dinastiji Savoja. Že­ leo je da ide na S ardiniju, ali g a je vukla želja i da otputuje, ako bude m oguće, u M oskvu kod Julije i sinova. V erovao je da bi na Sardiniji, u rodnom kraju, za koji je uvek bio i ostao dub o k o em otivno vezan, od kojeg je bio odvojen tolike godine, u potp u n o m m iru i osam ljenosti na­ jzad m ogao da se odm ori i koliko-toliko nervno stabilizuje. Cak je pisao svojim a u G ilarci o toj svojoj nam eri i m olio ih da m u n ađu prik lad n u sobu u Santu Lusurđu, tam o gde je kao dečak poh ađ ao nižu gim naziju, sm atrajući da će mu tam o šn ja klim a prijati. Isto v rem eno se, m eđutim , plašio da bi tako doživeo su d b in u b o rca koji je p o tp u n o izbačen iz stroja. Razm išlja­ nja o tom e nalazim o u pism u Juliji u leto 1936. godine: »To što p odrazum evam kada m islim d a bi moje povlačenje na S ardiniju (za koje ipak osećam da bi bilo i moglo da bude ko risn o za moje zdravlje) bio početak jednog novog ciklu­ sa m og života je ste izraz d o b ro prom išljene analize, u datim uslovim a, m og položaja koji bi značio p o tp u n u izolaci­ ju, analize in telek tu aln o g poniženja naglašenijeg od sadaš­ njeg, p o n ištavanja ili gotovo poništavanja izvesnih oblika očekivanja koja su ovih godina, ako su me i m učila, takođe dala izvestan sadržaj životu.« 21 Antoniu

r„

322

Van ja Kraljević: Antonio G ram ši- Život i delo

S ta tu s p o tp u n o g o slo b o đ e n ik a tre b a lo je d a d o b ije 20. a p rila 1937. go d in e. Tekli su m eseci 1936. u o č e k iv an ju tog d a n a i k o le b a n ju ok o d o n o š e n ja o d lu k e za b u d u ć n o s t. Ako je jo š b u d e, ak o je jo š m oguća. Pisao je Juliji, ali se sad a sve više o b ra ć a o i sin o v im a sa k o jim a je n asto jao d a u sp o stav i i vodi ra v n o p ra v a n dijalog. Sve više ga je za n im a o njihov život. T eško je m ogao d a zam isli k ak o sad a izgledaju. A nalizirao je n jih o v a pism a, n jihov stil p isan ja. »V eom a sam za d o v o ljan sin o v im a i nji­ hovim d v am a p o sled n jim p ism im a. Julik je jezgrovit, epigra lič a n . Ni p rid e v a ni d o p u n e : stil goto v o te leg rafsk i. D elio je m n o g o d ru g ačiji. A ti, d rag a, k ak o si? Ne usp ev am više d a te d o b ro zam islim iako sta ln o m islim na p ro šlo st. P oša­ lji mi fo to g rafije; to su m a le stv ari ali pom ažu.« (Iz p ism a Juliji u d e c e m b ru 1936.) U p ism u Đ u lijan u p o v erav a o se: »Žao mi je što ne m ogu sa to b o m d a d is k u tu je m n e p o s re d n o . . . V oleo bih d a se sm ejem i šalim s to b o m i sa D elijom i d a g ovorim o to lik im s tv a rim a koje su i m en e m n o g o in te re s o v a le k ad a sam b io dečak.« U d ru g o m pism u g a je pozivao d a m u piše 0 sv em u što ga in te re s u je a on će m u, o b e ć a v a o je, ozbiljno o d g o v o riti. M olio je i D elija d a m u s ta ln o piše. P riznavao je d a se »oseća m alo u m o rn im « i d a ne m ože m n o g o da piše. V ero v ao je d a se i D eliju d o p a d a d a u školi uči istoriju, kao što je on voleo k a d a je bio u njegovim g o d in a m a, je r se is to rija tiče živih ljudi i svega što čin e d a bi bili bolji. U G ilarci, n a S ard in iji, njegovi su se p rip re m a li d a ga d o č e k a ju k ak o su n ajb o lje m ogli i znali. V erovali su d a će stići 27. a p rila 1937. go d in e. S e stra T e rezin a i ro đ a k e našle su le p u s o b u u S a n tu L u su rđ u , k ak o je to on od njih tražio. O tac, F ra n č e s k o G ram ši, jo š je bio živ. Im ao je se d a m d e s e t 1 sed am g o d in a i bio b o le stan . A ntonija nije video od 1924. g o d in e. I o stali su m u sinovi bili d alek o : n ajstariji, D ženaro, b io je u B ilb ao u , u Š paniji, kao d o b ro v o ljac u re p u b lik a n ­ skoj vojsci, M ario je kao o fic ir bio u E tiopiji, d o k je n ajm la­ đi K arlo s ta ln o živeo u M ilanu i on je je d in i i bio u prilici d a p o seću je A ntonija d o k je bio u T uriju, a p o to m u F orm iji i R im u. S ta ri g o sp o d in C ičilo ža rk o je želeo d a p re nego što

U očekivanju potpunog oslobođenja

323

um re vidi A ntonija i zato se toliko radovao njegovom d o ­ lasku. U G ilarci nisu znali da je Antonio prom enio odluku. Prevagnula je želja da pokuša da o tp u tu je u Sovjetski Sa­ vez, kod su pruge i sinova. O na intenzivna prepiska poslednjih m eseci, kada je je d in o i pisao Juliji i deci, m ožda je nagoveštavala to njegovo opredeljenje do kojeg je došlo po­ sle više razgovora sa prijateljem Pjerom Srafom . On mu je i ovog puta, kao i ranije, pom agao savetom i sugestijom , prijateljskom pod ršk o m i razum evanjem . I ne sam o time. Preko svog rođaka, visokog pravosudnog funkcionera, Srafa je m ogao i da sazna na koji način tre b a da bude napisana i up u ćen a G ram šijeva m olba za ek spatrijaciju u Sovjetski Savez i da u tom pogledu G ram šiju pom ogne. Dug razgovor o tom e G ram ši i Srafa su vodili 25. m arta 1937. godine na klinici. (I bio je to njihov poslednji susret.) D ogovorene su sve pojedinosti o načinu kako da se, u skla­ du sa zakonskim norm am a, traži ovlašćenje za odlazak. O sam naestog aprila, pre nego što je otp u to v ao u Kembridž, gde je ta d a stalno živeo, S rafa je poslao G ram šiju k oncept m olbe za ekspatrijaciju koji je on tre b alo d a d o p u ­ ni ili izmeni. Uz m olbu se m oralo priložiti lekarsko uverenje o G ram šijevom zdravstvenom stanju i lekarsko uverenje o stanju zdravlja supruge Julije iz kojeg bi se videlo i p o tvrđivalo da ona nije m ogla iz zdravstvenih razloga da d o p u tu je u Italiju. U m olbi je navedeno koliko je vrem ena proveo u zatvoru i da m u kazna ističe 20. aprila 1937. go­ d ine k ada će dobiti pun u slobodu. Zbog teško narušenog zdravlja koje se nije poboljšavalo ni kada mu je ukazivana intenzivnija lek arsk a nega, »stanje je takvo - stajalo je u m olbi - d a m u sprečava bilo kakav koristan rad, čak isk­ ljučivo in telektualni, i čini mu nepodnošljivim bilo kakav zajednički život osim sa porodicom koja bi m u pružila negu«. Pošto m u je supruga bila bolesna i nije m ogla da d o ­ putuje, to je on ovom m olbom tražio ovlašćenje da može d a o tp u tu je i p ridruži se njoj i sinovim a, u nadi da će mu oni olakšati, svojom ljubavlju i negom , bolest za koju inače ne bi im alo nade da se ublaži ukoliko bi i dalje ostao na te­ re tu on im a koji su m u bliski u Italiji - stajalo je u molbi. 21*

324

Vonja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

I ovaj d o k u m e n t1, p isan u stilu kojim se valjalo o b ra ­ ća ti n ad ležn im d ržav n im in sta n e a m a , saču v an je kao još je d n o sv e d o ć a n s tv o iz g o d in a d ug e, n e ra v n o p ra v n e b o rb e koju je A n to n io G ram ši m o ra o d a vodi sa svojim ta m n ič a ­ rim a ne želeći d a se p re d a i p o k le k n e i d a im p ru ži p rilik u za triju m f i likovanje. U zalud su o če k iv ali d a će on m ožda u tr e n u c im a slab o sti, s k rh a n b o le šć u i ta m n o v an jem , za­ tra ž iti m ilo st. M ilost nije za tražio ni o n d a k a d a je sasvim b io sv estan d a je e v e n tu a ln o p o m ilo v an je, o d n o s n o ran ije p u š ta n je iz za tv o ra, bio je d in i uslov d a preživi. N e p o b itn o je, n aim e, u tv rđ e n o d a nije ta č n o d a bi on u m ro i d a j e r a ­ nije o s lo b o đ e n . N aprotiv, d a je ran ije im ao p rilik e d a se p o d v rg n e e fik asn ijo j le k arsk o j nezi sig u rn o je d a bi se n je­ gova b o le st za u stav ila. G ram ši se n a d a o d a će m oći, d o k se m o lb a b u d e rešavala, a zn a o je d a će se to o d u g o v la čiti, ipak d a se o p o rav i d a bi b io u s ta n ju d a p u tu je . I d va d a n a n ak o n što je od Srafe d o b io k o n c e p t m o lb e i p o tp isa o je - p o sled n ji p o tp is koji je stav io u svom životu - 20. a p rila 1937. go d in e, on je u o čim a p ra v d e , p re d za k o n o m i p o licijo m , p o s ta o slo b o ­ d an čo v ek koga ag en ti i k a ra b in ije ri više nisu m ogli staln o d a d rže p o d n a d z o ro m . O b av ešten je o to m e d a j e p o tp u n o o slo b o đ e n stiglo m u je u ju tro 25. a p rila sa p o tp iso m rim ­ sk o g su d ije n ad ležn o g za n a d z o r nad njim . P ošto je završen p e rio d u slo v n e s lo b o d e - pisalo je u o b a v e šte n ju - u k in u te su sve m e re b e z b e d n o sti, o d n o s n o n ad z o ra nad A ntonijem G ram šijem .

1 Paolo Spriano: »Gramsci in carccrc c ii Partito«.

D v a n a e s t a

g l a v a

S L O B O D A N DA U M R E

Dvadeset i petog aprila 1937. Gramši dobiju obavešlenje o potpunom oslobođenju - U noći istog dana nastupa poslednja, smrtonosna kriza - Antonio Gramši umire 27. aprila u četiri časa i deset minuta, u 46. godini života - Fašisti se plaše i mrtvog vode italijanskih komunista - Zvanična vest u novinama dva dana posle smrti - Tajna sahrana i kremiranje Snažan i širok odjek vesti o smrti Atttonija Gramšija u inostranstvu - Jednodušna i odlučna osuda najnovijeg fašističkog zločina - Spašavanje Gramšijevih svezaka pisanih u zatvoru - Gramšijeva dela se objavljuju tek posle drugog svetskog rata - Aktuelnost i prisutnost duhovne baštine Antonija Gramšija.

N ikada se valjda sud b in a nije svirepije poigrala sa jednim već d o v o ljn o ‘napaćenim ljudskim bićem , nego što je to bilo sa A ntonijom G ram šijem tog istog kobnog 25. aprila 1937. g odine kada je najzad im ao u ruci to p arče hartije sa po tp isim a i p eč atim a kojim mu je bila vraćena sloboda oduzeta p re gotovo je d an aest godina. Uveče istog d an a pozlilo mu je dok se nalazio u toaletu. Uspeo je sam o da dozove u pom oć i zatim se srušio. No, nije odm ah izgubio svest. Kada su ga položili u k revet videlo se da m u je ćela leva s tran a bila oduzeta. P regledala su ga o ba pro feso ra koja su ga lečila na klinici, Puričeli i Frugoni. Bio je to tipičan izliv krvi u mozak. M eđu o n im a koji su se u tim tre n u cim a trudili da mu pom ognu, iako se činilo d a nikakve pom oći više nem a, bila je svastika Tatjana koja je dve nedelje docnije u pism u Srafi op isala poslednje tre n u tk e života A ntonija G ramšija. Kriza je, naime, trajala ceo dan 26. aprila, mada je izgledalo d a j e tokom popodneva lakše disao. Ali dvadeset i četiri sata posle prvog napada, u noći između 26. i 27. aprila, p o novo su nastupili nadražaji na povraćanje i izuzetno teško disanje. »Stalno sam bila pored njega pisala je Tatjana - čineći ono što sam znala, kvaseći mu usne, nastojeći d a m u veštačkim putem podstaknem disanje k ada je izgledalo da će se zaustaviti; ali onda je n astu p io poslednji glasan izdisaj i zavladala je tišina bez leka. Pozvah d o k to ra koji je potvrdio moju sum nju. Bila su četiri sata i d eset m inuta, 27-og . . .« To je svedoćanstvo Tatjane š u h t1 koja je, kako se vidi, ostala u bukvalnom 1 Paolo Spriano: »Gramsci in carcciv c ii Panilo«.

328

I tiii/a

Kraljević: Antonio (irainši - Život i Jelo

sm islu reći u p ra v o do p o sled n jeg G ram šijevog d a h a p o re d n jegovog uzglavlja, kao p o sled n ji o slo n ac u p o sled n jem čin u tra g ed ije jednog re v o lu c io n a ra , s u p ru g a, oca, čoveka. Još 26. a p rila telegraf išala je S rafi d a je G ram šija u d a rila kap i d a je u vrlo te šk o m stan ju . S u tra d a n , 27, m ogla je sam o da do d a: »N ino p re m in u o ju tro s u četiri.« Ž icam a su se u k rš ta li i po licijsk i te leg ram i koji su se o d n o sili na s u d b in u A ntonija G ram šija iako on, kao s lo b o d a n čovek, više nije m o ra o d a in te re s u je vlast. Z a n im a n je za njega je i te k ako i d alje tra jalo . Iz k v e stu re u R im u 26. a p rila je je d a n p o licijsk i fu n k c io n e r u p u tio te le fo n s k u d e p e šu d ire k ciji ja v n e b ez b e d n o sti kojom je o b a v e šta v a d a je »poznati G ram ši A ntonio, od oca F ran česk a, p aralizo v a n i d a j e u te šk o m stan ju . P red v iđ a se sm rt. R ezerv išem d a d o stav im d alja o b av e šten ja« . U putio ih je već s u tra d a n , 27. ap rila: »G ram ši A ntonio, od oca F ran česk a, u m ro je ju tro s u 4 časa, k lin ik a K vizisana.« D osije G ram ši za fašističk u p o liciju i sud, za režim i za M u so lin ija lično, m ožda je m ogao d a b u d e z a tv o re n tim p o sle d n jim o b a v e šte n je m o njegovoj fizičkoj sm rti. Ali, nije niti će biti jo š zadugo. S ad a su se p lašili i G ram šija m rtv o g p a je, k ak o se vidi iz tih istih p o licijsk ih izvora, o rg an izo v an s tro g n a d z o r n ad njegovim te lo m . M rtvački sa n d u k sa p o s m rtn im o s ta c im a p re m in u lo g re v o lu c io n a ra biče, re č e n o je u p o licijsk o m izveštaju k v e stu re g e n e ra ln o j d irk c iji ja v n e b e z b e d n o sti, 28. a p rila p re n e t d ire k tn o na rim sk o g ro b lje V eran o gde će biti u sp o sta v lje n a k o n tro la i »pažljiv n a d z o r d a bi se izbegla bilo kakva su b v erziv n a m a n ifestac ija « . Nje, ra z u m e se, n ik a k o nije ni m ogla biti za to što, osim T a tja n e, P jera S rafe i K arla G ram šija, u to m tre n u tk u n iko d ru g i, o sim le k ara, nije ni znao za s m rt A ntonija G ram šija. B ojazan je, ipak, v e ro v a tn o b ila izazvana nek im ranijim » su b v erziv n im m a n ifestac ija m a« k ad a su ra d n ic i u p o je d in im fa b rik a m a u v rem e ak c ija za o s lo b o đ e n je i spas ru k o v o d io c a K o m u n ističk e p a rtije Ita lije ispisivali njeg o v o im e p o fa b rič k im zid o v im a u »Fiatu«, »Lanči«, »Rivi di v ilar P eroza« u T o rin u , ta m o gde je sv ak ak o bila

Slobodan da umre

329

živa i drag a u spom ena na m ladog G ram šija iz burnih, rev o lu cio n arnih dana »crvenog dvogodišta« 1919. i 1920. Ispisivali su i parole: »Dole specijalni sud!«, »O slobodite Gramšija!«, »O pšta am nestija za političke žrtve!« i druge. Italijan ska javnost saznala je za G ram šijevu sm rt tek 29. ap rila u ju tro kada se u novinam a, na jednom stupcu, pojavila štu ra vest koju je dala tadašnja zvanična režim ska novinska agencija Stefani: »Umro je na privatnoj klinici Kvizisana u Rimu gde je duže vrem ena bio na lečenju bivši k om unistički poslanik Gramši«. A on je već bio sahranjen, odnosno kovčeg sa p o sm rt­ nim ostacim a već je bio p ren et na groblje iz klinike. To je sao p šten o u policijskom izveštaju: »Uveće, 28-og (aprila) u 19.30 časova obavljen je p ren o s po sm rtn ih ostatak a pozna­ tog G ram ši A ntonija, sam o u pratnji porodice. Kola su prosledila brzim hodom od klinike do V erana (gradsko grob­ lje u Rimu-prim.V.K.), gde su posm rtni ostaci stavljeni u depozit u očekivanju da budu krem irani.« U dru g im kolim a iza m rtvačkih, bili su sam o Tatjana Šuht i Karlo G ram ši, dok ih je izbliže i podalje pratila po­ veća g ru p a agenata, policajaca i funkcionera m inistarstva u n u tra šn jih poslova. Jedino su njih dvoje mogli da vide G ram šijevo telo pre nego što je p ren eto u V erano. Tu je k rem iran o 5. maja i u rn a sa pepelom ostala je na tom groblju sve do prvih godina posle drugog svetskog rata kada je p re n e ta u rim sko »Groblje Engleza« gde se i sada nalazi. Sam o skrom na n adgrobna ploča na kojoj je uk­ lesano GRAMSl, a ispod toga Ales 1891 - Rim 1937, ozna­ čava m esto gde je položena u rn a sa pepelom čoveka koji je nadživeo sm rt i bio jo š d elotvorniji posle svog fizičkog nes­ tan k a zahvaljujući svom delu stvorenom u relativno k ra t­ kom veku svog postojanja. S pravom je na vest o njegovoj sm rti napisao je d an od italijanskih antifašističkih listova koji su izlazili u em igraciji u Francuskoj: »Fašizam sa svo­ jim zločinom stiže ovog p u ta suviše kasno. G ram šijeva m i­ sao delovaće su tra još jače negoli juče . .. Režimu, koji ubi­ ja jed n o g G ram šija, odbrojani su dani.« U progresivnoj javnosti celoga sveta vest o sm rti Anto­ nija G ram šija naišla je na snažan i širok odjek. O suđen je

330

lSanja

Kraljević: Antonio G ram ši-Ž ivot i delo

zlo čin koji je izvršen nad ista k n u tim ita lija n sk im revoluc io n a re m i m islio ce m , nad ru k o v o d io c e m i te o re tič a ro m K o m u n istič k e p a rtije Italije, n esalo m iv im b o rc e m p ro tiv fašističk o g n asiln ič k o g režim a i d ik ta tu re . M nogi listovi u sv etu na p rv im s tra n a m a sa k ru p n im n a slo v im a objavili su in fo rm a c ije o s m rti A ntonija G ram šija p ro p ra ć e n e k o m e n ­ ta rim a u k o jim a se o su đ iv ao najnoviji p o litič k i zločin u R im u. P oznati k u ltu rn i i jav n i ra d n ic i, koji su se i ra n ije za­ uzim ali za G ram šijev o o s lo b o đ e n je , d o k je jo š b ilo v re m e ­ n a i n ač in a d a se sp ase njegov život, d a se o n o slo b o d i d a bi živeo a ne d a bi s lo b o d a n u m ro , p rid ru ž ili su se ta lasu gn ev a i p ro te sta , g n u ša n ja i n eg o d o v a n ja u sv etsk o j d e m o k ­ r a tsk o j ja v n o sti. D ub o k u p o š tu su m u o d ali i svi italijan sk i i o sta li a n tifa š is tič k i b o rci koji su u re d o v im a re p u b lik a n ­ ske v ojske b ra n ili d e m o k ra tiju i slo b o d u S panije, je d n e od p rv ih ž rtav a u fašističk o j im p e rija listič k o j ofanzivi p o ro b ­ ljav an ja d ru g ih n a ro d a . Na m a d rid s k o m fro n tu , 4. m aja 1937. g o d in e, n e p o s re d n o p o sle slav n e p o b e d e re p u b lik a ­ n ac a na G v ad alah ari, trid e s e ts e d m o g o d iš n ji L uiđi Longo, p o litič k i k o m e sa r in te rn a c io n a ln ih b rig a d a i č la n najužeg ru k o v o d s tv a KPI, e v o c ira o je u s p o m e n u n a A ntonija G ram ­ šija i n a »učenje našeg vođe, n ašeg u čitelja«. M eđu ita lija n sk im a n tifa š is tim a u e m ig raciji organizovani su k o m e m o ra tiv n i sa sta n c i i d ru g e m a n ife sta c ije u sp o m e n g e n e ra ln o g s e k re ta ra K o m u n ističk e p a rtije Italije A ntonija Gram šija. »Unita«, organ KPI, koji je ilegalno šta m p a n i šire n u Italiji, u b ro ju 6. za 1937. g o d in u objavio je s a o p š te n je Izvršnog k o m ite ta K o m u n ističk e in te rn a c io nale u k o jem je o d a ta p o šta G ram šiju čije će im e »biti is­ p isan o z latn im slo v im a na zastavi ra d n ič k e k la se . . . i zauvek o s ta ti u re z a n o u sećan ju svih o n ih koji vole s lo b o d u i m ir«. S a o p šte n je su p o tp isa li D im itrov, E rk o li (Toljati), M an u ilsk i, Pik, K usinen, M arti, G otvald, K olarov i dru g i ru k o v o d io c i K o m in tern e. U G ilarci su uzalud o čekivali N inov d o la zak 27. ap rila. Posle dva d a n a saznali su d a g a j e s m rt p re te k la i d a j e č e ­ kan je u za lu d n o . P okušali su d a sak riju istin u od s taro g F ran česk a, ali nisu uspeli. I sinovljeva s m rt u b rz a la je i n je­ gov kraj - u m ro je 16. m aja, ni tri n ed e lje p o sle A ntonija.

Slobodan da umre

331

Sada, posle G ram šijeve sm rti, postavilo se pitanje kako da se sačuva ono što je Gramši pisao i stvarao u za­ tvoru, kako da se potom njegovo učenje popularise i učini d o stu p n im partijskom članstvu, koliko je to bilo m oguće u tadašnjoj situaciji. No, nisu bili posredi sam o ilegalni uslovi u kojim a je P artija živela i radila nego i činjenica da neki G ramšijevi stavovi nisu uvek nailazili na odobravanje u vi­ sokim sferam a K om interne i m eđu tadašnjim rukovodioci­ ma K om unističke partije Sovjetskog Saveza pod Staljinovom dom inacijom (pism o iz o k to b ra 1926, neslaganje sa »zaokretom« 1928-1929, itd.). To je dug koji su njegovi najbliži saborci i drugovi osećali više nego drugi. Svedoči o tom e i pism o Marija Montanjane, koji je u torinskim godinam a bio jedan od najbižih saradnika Gramšijevih u grupi oko lista »Ordine nuovo«, kao mladi m etalski radnik, čija sm o kazivanja iz njegovih »U spom ena jed n o g torinskog radnika« ovde više puta citi­ rali. Sada je M ontanjana bio jedan od članova najužeg ru ­ kovodstva KPI u em igraciji. Pismo je upućeno Toljatiju, a nosi datu m 29. aprila, znači, dva dana posle G ram šijeve sm rti. »Svakako je m alo njih - pisao je pored ostalog M ario M ontanjana - im alo sreću da tako često i tako dugo budu p ored Antonija i zato bez sum nje mislim da malo njih može u p o tp u n o sti tako duboko da shvati kao mi ozbiljnost gu­ bitk a koji je p re trp e la Partija i ceo naš narod. I to zato što je A ntonio pokazivao svoju veličinu, svoje ogrom ne politič­ ke, in tele k tu aln e i m oralne kvalitete iznad svega u razgo­ vorim a, u svakodnevnom zajedničkom životu. Ipak me po­ godilo kada sam juče čuo jednog m ladog druga, koji nije ni poznavao Antonija, kada mi ja rekao da je najtragičnija, najbolnija stvar u Antonijevoj smrti u tome što je njegov ge­ nije u velikoj m eri bio, kako bi se reklo, neiskorišćen i zato napoznat . . . Kako god bilo, verujem da m oram o uraditi najviše što je m oguće da bi P artija i svet bolje upoznali An­ tonija . . .« Znam o d a je to tada još dalek i teško ostvarljiv zadatak ne sam o zbog tehničkih uslova nego i zbog tadašnje poli­

332

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

tič k e a tm o s fe re , id e jn ih i o p š tih p rilik a u k o jim a je te k ao život ita lija n sk e a n tifa š is tič k e em ig ra c ije u P arizu, M oskvi i d ru g im g ra d o v im a i zem ljam a. U d o s ta p o d eljen im i če sto p ro tiv sta v lje n im ita lija n sk im a n tifa š is tič k im p a rtija m a i g ru p a m a sv ako je, »prisvajajući« G ram šija, h te o d a stavi n ag lasak n a o n aj d e o njegovog u čen ja, id ejn e i te o re ts k e b a štin e , re v o lu c io n a rn o g isk u stv a i akcije, kojim bi se p o ­ tk re p ljiv a la v aljan o st v la stito g p o litič k o g i idejnoj stava. Pripadnici »Pravde i slobode« (Giustizia e liberta) isticali su zn ačaj njeg o vog re v o lu c io n a rn o g ra d a i zam isli iz vrem en a p o k reta i lista »Novi p o redak (»O rdine nuovo«) i fabričkih sav eta. K o m u n isti su, p o re d ostalog, o d aju ći p o ča st »osni­ vaču P artije«, p o s e b n o in s is tira li na njegovoj »velikoj id e ­ ji« o je d in s tv u ita lija n sk o g n a ro d a , o savezu in d u s trijs k o g p r o le ta r ija ta s e v e ra i seljačk ih m a sa juga, na njegovom u č e n ju o ulozi in te le k tu a la c a , itd. U p o le m ic i sa k o m u n is ­ tim a tro c k is ti su h te li d a d o k až u k a k o je G ram ši bio p r e ­ k in u o sa » staljin izo v an o m P artijom «. I p ris ta lic e A m adea B o rd ig e h te le su d a is k o ris te G ram šijev u s m rt d a bi, o d a ­ ju ć i m u d u ž n u p o štu , ipak p o d sećali d a j e »prvi vođa P ar­ tije« b io B o rd ig a a ne G ram ši i d a bi p o to m n a p a d a li Toljatija i o s ta le ru k o v o d io c e KPI k ao »nove izdajnike«. U to v rem e jo š se nije ni m oglo sasvim ta č n o znati šta je sve G ram ši n ap isa o , na če m u je rad io , o če m u je razm iš­ ljao. U p ism im a iz za tv o ra bio je izložio p ro g ra m rad a, ali je bilo n e p o z n a to ko lik o je od toga u sp eo d a o stv ari. Tatja n a S u h t i P jero S rafa, u d o g o v o ru sa d ru g o v im a iz in o s t­ ra n o g c e n tr a KPI u P arizu, T oljatijem p re svega, nastojali su d a saču v aju sveske i d a ih sk lo n e na sig u rn o m esto. P la­ šili su se d a ih fašističk e vlasti ne zaplene. S rafa je zato p re d lo ž io d a se c e lo k u p n a z a o stav štin a u p u ti u M oskvu J u ­ liji S u h t. In o s tra n i c e n ta r se složio sa tim . S rafa je o tom e o b a v e stio T a tja n u p ism o m od 25. m aja 1937. g o d in e podsećaju ći je d a za slanje tre b a o b e z b e d iti s ig u ran način i če k ati sve d o k se ne ukaže zgodna p rilik a. D odao je jo š i to d a će u ju n u d o ći u Rim i, ak o ru k o p isi jo š b u d u kod nje, »im aće velik o za d o v o ljstv o d a ih vidi, ali d a ih ne zadrži više nego što je p o tre b n o « . »Za divljenje je - kaže S rafa - kako ste se p o b rin u li za sve: bolje se ne bi m oglo uraditi.«

Slobodan da umre

333

Zahvaljujući požrtvovanju i upornosti Tatjane Šuht, kako to proizlazi i iz završetka Srafinog pism a, spasena je drag o cen a m isaona baština Antonija G ram šija nastala u najneobičnijim o kolnostim a i pod najtežim uslovim a. Ako nisu uspeli da spasu G ram šija živog i oslobode ga iz tam e robijašnica, b ar su mu odani prijatelji spasli i oslobodili m isao kojom je nastavljao da živi, da se bori i da održava vezu sa ostalim svetom iz koga su pokušali da ga izopšte. Nije bilo zgodne prilike da se rukopisi odm ah pošalju u M oskvu. M oralo se čekati. Zato se Pjero Srafa pobrinuo, kada je u ju n u stigao u Rim i posetio Tatjanu, da ih stave na sigurno m esto. P redsednik K om ercijalne banke u Rimu, Rafaele M ateoti, an tifašista po ubeđenju, poznavao je i cenio i G ram šija i Toljatija. Nije zato bilo teškoća da prihvati m olbu svog prijatelja S rafe d a se G ram šijeve sveske smeste na sigurno m esto, u je d a n od sefova K om ercijalne b an­ ke, gde ih je T atjana p red ala 6. ju la 1937. godine. U m e đ uvrem enu se Tatjana p o b rin u la da pribavi i knjige koje su p rip a d ale njenom zetu, knjige koje je im ao kod sebe u zatvoru. I tek posle godinu d ana kada se uka­ zala p ogodna prilika, kovčeg u kojem su bile G ram šijeve sveske i knjige stigao je u M oskvu gde ga je preuzeo Vinčenco Bjanko, prijatelj G ram šijev i njegove porodice, koji je tada bio predstavnik K om unističke partije Italije u Kom interni. Sve je posle toga preuzeo na čuvanje Palm iro Toljati. Rečeno je već da su trid eset i dve G ram šijeve sveske rukom pisane u zatvoru u Turiju i u bolnici u Formiji im ale 2.848 stran a. K ada su prek u ca n e pisaćom m ašinom , spisi su im ali četiri hiljade kucanih strana. Jedan od dugogodiš­ njih G ram šijevih sarad n ik a i saboraca iz Torina i docnije, Feliče Platone, koji je odm ah posle drugog svetskog rata sređivao njegove rukopise, opisao je u partijskom nedeljniku »Rinašita« u aprilu 1946. godine, kako su sveske num erisane: »Čim je do b ila sveske, T atjana Suht se p obrinula da ih num eriše zalepivši na svaku od njih nalepnicu na naslov­ noj ili na poslednjoj strani, ali pri num erisanju nije uopšte vodila raču n a o redosledu kojim su sveske bile pisane

334

Van ja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

(ta k o sv esk a koja je p rv a p is a n a i p o č e ta 8. fe b ru a ra 1929. nosi b ro j 16); je d n a od sv ezak a koju je G ram ši ozn a čio rim ­ skim b ro je m III i sa n aslo v o m .F ilozofija B e n e d e ta Kroč e a ’, iz razlo g a koje ne zn a m o , nije n u m e ris a n a k ao d ruge. D v ad eset i je d n a sveska je isp isa n a (ili b a r p o č e ta ) u za tv o ­ ru u T u riju kod B arija i na svakoj stra n ic i im aju p eč at kaz­ n en o g zavoda; svaki list je n u m e ris a la u p ra v a za tv o ra a na n aslo v n o j ili p rvoj stra n i stoji natpis: ,Ova sveska sad rži num e ris a n e listo v e od je d a n d o . . . p rip a d a zatv. br. 7047 G ram ši A n to n iju .’ P o n ek ad je ovaj n a tp is za m en je n je d n o s ­ ta v n o m b elešk o m : .Zatv. br. 7047 listovi . . . ’ sa p o tp iso m u p ra v n ik a za tv o ra. O stalih je d a n a e s t sv ezaka i to 3, 5, 6, 10, 11, 12, 17, 31, 23, 25, i 27, p re m a n u m e ra c iji Tatja n e Š u h t, n em aju p e č a te niti ikakve d ru g e o zn a k e kaz n e­ nog zavoda: p re m a lo m e p is a n e su u g o d in a m a 1934-35. p o sle G ram šijev o g p re b a c iv a n ja na k lin ik u u F orm iji. U 1935. G ram ši je p re k in u o , i to zauvek, rad: njegova lu c id ­ n o st i in te le k tu a ln a sn ag a o stali su n e ta k n u ti k ak o p o tv r­ đ u ju o n i koji su m ogli d a ra zg o v a raju s njim u p o sled n jim m e se c im a njegovog života; ali je njegova fizička snaga bila iscrp ljen a« - n a p isa o je F eliče P lato n e u »R inašiti«. Da li je G ram ši bio o sta v io k ak v a u p u ts tv a i sugestije u p o g le d u k o riš ć e n ja njegovih ra d o v a i n jihovog o bjavljiva­ nja - b ilo je p ita n je kojim se T oljati p o za b av io u b rzo posle s m rti A n to n ijeve i o to m e je p isa o P jeru S rafi koji je m ožda 0 to m e n e š to m ogao d a zna. Ni sam T oljati u to vrem e, bio je m aj 1937, nije m ogao d a zna š ta su sve sad ržav a le z a tv o r­ sk e sveske, ali je p o lazio od to g a d a je »briga o p o litič k o m 1 k n jižev n o m n a s le đ u A nto n ijev o m stv a r isuviše ozbiljna d a bi se m o gla p re p u s titi slučaju«. I u p ism u S rafi od 20. m a ja 1937. g o d in e m olio g a je da ga o b av e sti d a li je G ram ši o stav io k akva u p u ts tv a za ev e n ­ tu a ln o o b javljivanje, a u sv ak o m slu ča ju za p ro u č a v a n je i k o riš ć e n je njegovih spisa: »M islim p re svega na rad o v e iz za tv o ra, ali i n a o stale, p r e th o d n e - p isao je Toljati. - Ko­ lik o ja zn am , sp isi iz za tv o ra se nalaze n a sig u rn o m m estu i m a lo -p o m a lo tre b a lo bi d a b u d u p re b a č e n i ovam o. (To je st, u M oskvu, gde se T oljati ta d a nalazio. S veske su tog

Slobodan da umre

335

tre n u tk a jo š bile kod T atjane - prim.V.K.) Nemam nikakvu, čak ni prib ližnu ideju o njim a. O čem u se radi(?). Da li su tako p rire đ en i d a ih je m oguće objaviti u relativno k ra t­ kom ro k u (?). Kakav će rad biti p o tre b an na njima(?). ltd. 0 svim tim stvarim a želeo bih da dobijem od tebe objašnje­ nja. Staviše, verujem da bi bilo bolje da, um esto da meni ili drugim a lično daješ objašnjenja, napišeš sve ono što ti je Antonio rek ao u tom pogledu, kao i sve ono što si, što se toga tiče, saznao drugim putem (prethodni susreti sa Antonijem, razgovori sa T atjanom , itd.). To bi trebalo da bude učinjeno gotovo u zvaničnoj form i. Briga o političkom i književnom nasleđu A ntonijevom isuviše je važna stvar da bi m ogla d a b ude p re p u šte n a slučaju naših susreta. Dalje, hteo bih da znam d a li iz poslednjih razgovora koje si im ao sa Antonijem proizlazi nešto o njegovim nam eram a u po­ gledu njegovih tekstova iz p re th o d n ih perioda. Najzad, šta ti m isliš o even tu aln o m objavljivanju delova iz njegovih pi­ sam a iz zatvora. - Stavio sam do znanja p rijateljim a d a m is­ lim da tre b a da se uzdržim o od objavljivanja njegovih do sada n eobjavljenih stvari dok ne budem o tačno znali nje­ govu po slednju volju, koju nam sam o ti možeš reći.«1 Toljati je predlagao Srafi da se nađu i porazgovaraju o svemu, ako bude m oguće u M oskvi kada rukopisi budu tam o stigli i kada bude tre b alo da počne rad na njima. Do­ dao je u tom pism u Pjeru Srafi da se Julija i dalje loše oseća. Deca su do b ro , ali je unekoliko zabrinjavalo Delijevo stanje koji je teško prim io vest o očevoj sm rti, dobio je vi­ soku te m p e ra tu ru i razboleo se. U o d g ovoru Toljatiju S rafa je u opštim crtam a izložio tem e koje je G ram ši obrađivao u zatvoru u svojim sveskama, d o davši d a m u ne izgleda da ima nekih uputstava ili p re p o ru k a koje je G ram ši napisao i ostavio oko eventual­ nog objavljivanja njegovih radova i njihovog korišćenja. Ideja o objavljivanju pojedinih radova A ntonija Gramšija, m eđutim , ipak nije mogla tako brzo da bude ostvare­ na. Prošla je godina dok su sveske stigle u Moskvu. Videće 1 Paolo Spriano: »Gramsci in carccrc c ii partito«.

336

Van ja Kraljević: Antonio G ram ši-Ž ivot i delo

se p o to m d a su i n ek e d ru g e p re p re k e sta ja le na p u tu o b ­ jav ljiv an ja G ram šijev ih te k sto v a . U m e đ u v re m e n u su n je­ govi d ru g o v i i najbliži s a ra d n ic i i p rijate lji, iz to rin sk o g p e ­ rio d a p re svega, o d lu č ili d a ob jav e knjigu u sp o m e n a iz v re ­ m e n a z a je d n ič k e b o rb e i rad a. To su, p o re d o stalih , bili: Đ uzepe A m oreti, M ario i R ita M o n tan jan a, Č eleste N egarvil, Đ ovani P aro d i, F eliče P lato n e, R u đ e ro G rieko, V elio S p an o , Đ ovani F a rin a i d ru g i. Pod n aslo v o m »G ram ši« i sa p re d g o v o ro m P alm ira T oljatija knjiga se p o jav ila u P arizu u a p rilu 1938. go d in e, na g o d išn jicu G ram šijev e sm rti. Od n jeg ovih ra d o v a u to v rem e, m e đ u tim , jo š gotovo n išta nije p rip re m lje n o za š ta m p u i ob jav ljen o . S am o u m a jsk o m i ju n s k o m b ro ju za 1937. g o d in u (bro je v i 5. i 6.) u časopisu »Stato operaio« (»Radnička država«), koji je K o­ m u n istič k a p a rtija Ita lije izd av ala u P arizu, iz njegovih p i­ sam a iz za tv o ra ob ja v lje n i su p o je d in i d elo v i o filozofiji Ben e d e ta K ro čea p o d n aslo v o m : » R asuđivanja A ntonija G ram šija o B e n e d e tu K ročeu«. U re d a k c ijs k o j b elešci su, m e đ u tim , č ita o c i o b a v e šte n i d a K o m u n istič k a p a rtija Itali­ je p r ip r e m a knjigu iz a b ra n ih sp isa A ntonija G ram šija i knjigu p isam a iz zatvora. (I je d n o i drugo, kao što znam o, poja v iće se, te k p o sle d ru g o g s v etsk o g rata.) P o v o d o m s m rti A ntonija G ram šija p isao je P alm iro Toljati u časopisu »Stato operaio«. Prvi deo tog izuzetno zna­ č a jn o g č la n k a o b javljen je u b ro ju za m aj-juni 1937. godine, a d ru g i u p o m e n u to m za jed n ič k o m z b o rn ik u pod n a s lo ­ vom »G ram ši«. Prvi d eo je p isan u M oskvi, a d ru g i u Parizu k ad a se T o ljati s p re m a o za od lazak u S paniju. Esej nosi n a ­ slov »A ntonio G ram ši, vođa ita lija n sk e ra d n ič k e klase«. K ada je u d o c n ijim g o d in a m a p o n o v o p re š ta m p a v a n , kao i u v rem e p o sle d ru g o g sv etsk o g ra ta , uvek je k ao o znaku kad a je pisan nosio: »Pariz, maj-jun 1937.« Bila je to do tada n a jp o tp u n ija slik a G ram šijev e lič n o sti i njegovog dela, n je­ gove u lo g e i d o p rin o s a s tv a ra n ju K o m u n ističk e p a rtije Ita ­ lije i n jen o j o rije n ta c iji, sk ica za p o r tr e t p rv o g p rav o g in ­ te g ra ln o g i d o sle d n o g ita lija n sk o g m a rk siste . Taj an a litičk i p rik a z G ram šijev e ličn o sti i d ela, k ak o se o cenjuje, bio je u to lik o k o risn iji i značajniji što ni p o sle G ram šijeve sm rti

Slobodan da umre

337

nisu izostale špekulacije oko nekih njegovih stavova, pre svega onih u kojim a se ispoljavalo neslaganje sa politikom K om interne i rukovodstva boljševičke partije u nekim istorijskim p erio d im a o čem u je ovde već više puta bilo reći. Sa pojačanjem staljinskih represija, čistki i daljeg og­ raničavanja i gušenja samostalnosti komunističkih partija pod plaštom In te rn acio n a le i u im e m onolitnosti m eđuna­ ro dnog rad ničkog i kom unističkog pokreta, i K om unistič­ ku p artiju Italije očekivali su teški dani. U leto 1938. godine kritike iz M oskve dostizale su vrhunac, tada je čak raspuš­ ten C en tralni k o m itet i obrazovan ideološki kom itet, o d ­ nosno k o m itet za reorganizaciju. D ezorijentacija i zbunje­ nost ru k o v odećih kadrova bili su gotovo potpuni. Toljati je bio u Spaniji, Luiđi Longo takođe. Oni koji su u Parizu predstavljali rukovodeće jezgro KPI manje-više su prihvatali kritik u i posipali se pepelom . Prebacivano je italijanskim k o m u nistim a da nikad nisu bili dokraja odlučni u raš­ čišćavanju sa bordigizm om . M anuilski, taj »tradicionalni optuživač K om unističke partije Italije«, podsećao je na »oscilacije iz 1926.« (G ram šijevo pism o iz o k to b ra 1926. go­ dine), zatim u 1928. i 1929, u »različitim m om entim a borbe p rotiv tro ckizm a i buharinizm a«; zam erano je zbog potcenjivanja uloge Staljina, jednom rečju, KPI nije bila postala »dovoljno boljševička«. Na optuženičkoj klupi, u stvari, kako kaže Paolo S priano, našao se ceo proces istorijskog fo rm iran ja Italijanske kom unističke partije, od G ramšija do Toljatija, onaj specifični proces rađanja, nastajanja i razvijanja p artije italijanske radničke klase u datoj italijanskoj političkoj, društvenoj i kulturnoj stvarnosti u periodu posle prvog svetskog rata i potom u uslovim a fašističke d ik tatu re . Kao sastavni deo sam okritike, tre b alo je da bude i o b ­ javljivanje jednog d o k u m e n ta rukovodstva KPI, koji bi iz­ ražavao »žaljenje«, sadržavao neku vrstu ograđivanja od G ram šijevog pism a iz o k to b ra 1926. godine. Povod za publikovanje takvog jednog d o k u m e n ta bio je i taj što je Anđelo Taška, jo š ranije isključen iz K om unističke partije Itali­ je, u svojoj reviji »Problem i italijanske revolucije« upravo u ap rilu 1938. godine, na godišnjicu Gram šijeve sm rti, ob22 Anionio Gramši - Život i delo o

33 8

Vanja Kraljević: Antonio Gramši - Život i delo

javio in te g ra ln i te k st G ram šijev o g p ism a ru k o v o d s tv u b o lj­ šev ič k e p a rtije iz o k to b ra 1926. go d in e. T ako je ra s p iriv a o žar d a v n o z a p re ta n e p o le m ik e u n ovim , m nogo težim i slo ­ žen ijim u slo v im a k ad a su već Z inovjev i K am enjev bili s tr e ­ ljani k ao izd ajnici, a T ro c k i p ro te ra n . Ali i ta k v a v rsta s a ­ m o k ritik e bila je d o k az p ritis k a i te šk o g stan ja u kojem su se nalazili ru k o v o d io c i K o m u n istič k e p a rtije Ita lije u vrem e ja č a n ja s ta ljin istič k o g i d o g m a tsk o g k u rs a u v rh u Kom in te rn e i ru k o v o d s tv u K o m u n ističk e p a rtije S ovjetskog Saveza u to vrem e. U p itan za m išljen je o o p o rtu n o s ti o b javljivanja takvog je d n o g d o k u m e n ta , T oljati se o d lu č n o su p ro ts ta v io u raz­ g o v o rim a k oje je v odio sa p o je d in im ru k o v o d e ć im d ru g o ­ vim a u s e p te m b ru 1938. go d in e. Po njegovim rečim a, nije bilo p r e p o ru č ljiv o d a se o tim s tv a rim a iz p ro šlo sti n a sta v ­ lja d a g o v o ri ta k v im m e to d o m . »Bila bi g rešk a - re k a o je n a s a s ta n k u s e k re ta rija ta KPI 16. s e p te m b ra 1938. - n a toj osn o v i g ra d iti b u d u ć i život P artije. S tvari koje su se d esile n e b riš u se. Ali se uz ove ne m ogu p ovezivati stv ari b u d u ć ­ nosti.« S p ašav ao je ta k o G ram šijev o d e lo od nevolja i n e p ­ rilik a to g v re m e n a d a bi ga saču v ao za b u d u ć n o s t, za b u d u ­ ća p ro u č a v a n ja i k o rišć e n ja , k ak o je u stv ari i bilo. Is to rič a ri p o d s e ć a ju d a je u T oljatijevom čla n k u o G ram šiju iz d a le k e 1937. g o d in e »već sa d rž a n u iz ričito m i razg o v e tn o m o b lik u G ram šijev lik koji će T oljati p re d o č iti i p o tv rd iti p o svom p o v ra tk u u Ita liju (u 1944. g o dini-prim . V.K.), d a bi iz to g a iz vukao za m no g o g o d in a glavni m otiv G ram šijev o g p ris u s tv a u italijan sk o j k u ltu ri i po litici; b u ­ d u ći d a j e G ram ši b io taj k o m e je ita lija n sk i socijalizam d u ­ g o v ao n ajv eću p ro m e n u koja se d e sila u to k u njegove istorije; p re o b ra ž a j iz p o k re ta izrab ljiv an ih klasa, koje se b o re za p o b o ljša n je svojih u slo v a p o s to ja n ja i za d ru š tv e n o o s­ lo b o đ e n je , u sn ag u ko ja sebi p o stav lja p ro b le m o b n o v e celog ita lija n sk o g d ru š tv a i za to p o staje p ro g re siv n i i o s lo b o ­ d ila č k i e le m e n t« .1 1 E rnesto R ađonieri u predgovoru knjige »Antonio Gramši« Palmira Toljatija, E ditori riuniti, Rim, 1972.

Slobodan da umre

339

Tako, po svem u sudeći, nisu sam o tehničke teškoće i p rep rek e stajale na p u tu objavljivanja izbora iz Gramšijevih dela u to vrem e nego svakako i dublji razlozi, iako se iz zapisnika sa sastan a k a rukovodećih tela K om unističke partije Italije m oglo videti d a se o tom e često razgovaralo i da se ćela stvar požurivala. Još u ju n u 1938. godine bilo je ideja o objavljivanju ru k o p isa u tri tom a. Jedan bi sad r­ žavao tekstove o fabričkim savetim a, drugi o fašizmu, a tre ­ ći o Partiji, a ev en tu aln o i jo š je d an u kojem bi bili sakup­ ljeni polem ički spisi A ntonija G ram šija kao novinara. Iako nije bilo ni zam erki ni protivstava, i dalje je sve ostajalo na m rtvoj tačci. Zla kob je posle G ram šijeve sm rti p ratila i njegovo d elo kojim se on b orio p rotiv sam e te sm rti. Proći će zato jo š d o sta godina dok se njegovi prvi ra ­ dovi ne pojave prvo u fragm entim a, a potom u sve p o tp u ­ nijim i sve bolje p rire đ en im izdanjim a u republikanskoj, dem o k ratsk oj Italiji posle drugog svetskog rata, posle mnogih p ro m e n a na svetskoj političkoj sceni i u m eđuna­ rodnom rad n ičk o m i kom unističkom pokretu. Poznati italijanski izdavač »Einaudi« m eđu prvim a je počeo sa objavljivanjem G ram šijevih dela p rem a tem am a koje su u raznim sveskam a i u razno vrem e obrađivane i p i­ sane. Tako se već 1948. godine pojavljuje »Istorijski m ate­ rijalizam i filozofija B enedeta K ročea«, zatim sledeće, 1949. godine, »Intelektualci i organizacija kulture«, a iste godine i »Preporod« (II Risorgimento) i »Beleške o Makijaveliju, politici i m odernoj Državi«; u 1950. o bjavljenje tom »Književnost i nacionalni život« u kojem su i G ramšijeve pozorišne h ro nike-kritike koje je objavljivao u »Avantiju« od 1916. do 1920. godine, a 1951. izašao je poslednji, šesti tom ove edicije: »P rošlost i sadašnjost«. Ali to je bio tek po­ četak. Objavljeni su i njegovi »Mladalački spisi«, (Scritti giovanili) 1914-1918, kao i oni koje je objavljivao u listu »Novi poredak« (Ordine nuovo), 1919-1920. Pored nekoliko antologija različitih tekstova A ntonija G ram šija koje je kao p o p u la rn a izdanja p rip rem ilo i objavilo izdavačko preduzeće Komunističke partije Italije »Editori riuniti«, ono je u nekoliko n avrata štam palo i izabrana i sabrana d ela Gram22*

340

Van ja Kraljević: Antonio Gratnši - Život i delo

sijeva, k oja su d u g o i brižljiv o p rip re m a n a . T eško je, m e đ u ­ tim , reći k o lik o je d o sa d a o b ja v lje n o u Ita liji i van nje, go­ to v o na svim sv etsk im je zicim a, d e la A ntonija G ram šija. Rad na n jih o v o m izd av an ju fak tičk i n ik a d a nije ni p re s ta ­ ja o u m e ri u kojoj se u sam oj italiji i u d ru g im ze m ljam a G ram ši-k ao m islilac, filozof i te o re tič a r sve više »otkrivao« i u m e ri u kojoj je ra slo za n im a n je za njegovo izuzetno i o ri­ g in a ln o delo . Is to v re m e n o , nije p re s ta lo ni in te re s o v a n je za njegovu ličn o st, za njegovu su d b in u , za n jegovu ž iv o tn u d ra m u koja je b a r d o n e k le p o s ta la p o z n a ta sv etu od tr e n u tk a k ad a su se p o ja v ila njegova p ism a iz za tv o ra. Iz b o r iz p isam a prvi p u t je o b jav ljen 1947. g o d in e i, k ak o je ta d a o ce n jen o , je d ­ n o d u š n o je bilo o sećan je d a su p is m a u stv ari d e lo od iz­ u z e tn e k u ltu rn e i m o ra ln e v re d n o s ti, iako su sva lične, in ­ tim n e s a d rž in e u p u ć e n a n ajb liž im a - su p ru zi, m ajci, s e s tra ­ m a, sv astici, sin o v im a. S le d e ć ih g o d in a pojav ljiv ala su se nova, p o tp u n ija iz d an ja p isam a, je r su u m e đ u v re m e n u p ro n a la ž e n a i nova, a o n aj p rv i u tisa k ne sam o što se dalje p o tv rđ iv a o n eg o su u p ra v o sva ta n ova izdanja, a p o to m i p re v o d i n a g o to v o sve sv e tsk e jezike, d o k az iv ali ko lik o je » širo k o s h v a ć e n a v iso k a v re d n o s t i p le m e n ito s t G ram šijeve p o ru k e « , k ak o je za b e le ž e n o u p re d g o v o ru je d n o m od m n o g ih iz d an ja p isa m a u Italiji. K njiževne n a g ra d e d o d e lje n e »P ism im a iz zatvora« is­ ta k le su i k n jižev n u v re d n o s t tih p o tre s n ih i d irljiv ih sved o č a n sta v a je d n e n e iz m e rn e lju d sk e p atn je u kojoj ipak nije b ila u g a še n a i p o tis n u ta n a d a i v era u izbavljenje i spas, n iti je u b ije n a volja a u to ra tih p isa m a d a i u ta m n ic i n astavi b o rb u za id eje i ciljeve zbog kojih je i bio stav ljen u sužanjsk e o kove. T re b a lo je m o ž d a v re m e n a do k je svet sh v atio veličinu G ram šija k ao re v o lu c io n a ra , p o litič k o g b o rca, k u ltu rn o g stv a ra o c a , m islio ca, filozofa, te o re tič a ra , h u m a n iste, je d ­ n o stav n o : čo v e k a. M ožda nije ni slu tio d a će se njegova m i­ sao d a je » v rem e n ajvažnija stvar, d a je o n o je d n o sta v n o p s e u d o n im života« u pu n o j m e ri o d n o s iti na njega sam og. Jer, p o sle k ra tk o tra jn o g ovo zem aljsk o g života koji su m u

Slobodan da umre

341

zli ljudi oduzeli, vrem e mu je dalo m nogo trajniji, dugovečniji život. »Kratak, isuviše kratak je bio G ram šijev život, i tragič­ na je bila njegova sudbina - rekao je Enriko B erlinguer p ri­ likom ko m em orativnih svečanosti povodom četrdesete godišnjice sm rti A ntonija G ram šija u aprilu 1977. godine. Ali ako Gram ši nije im ao sreće u neposrednoj borbi, njego­ va b o rb a i njegovo delo ostavili su najdublji trag u ćelom italijanskom radničkom p o k retu , u kulturnom životu, u svesti m iliona ljudi i žena . .. Gram ši je nastavio da dela i kada ga nije bilo više. G ram ši je bio sa nam a za vrem e svih dem o k ratskih i građanskih bitaka u poslednjih četrd eset godina. Njegova baština prelazi - kako je on govorio o sva­ koj ljudskoj akciji - ,sa jedne generacije drugoj, u n ep res­ tanom k retanju'. I njegova baštin a živi i daje plodove i d an ­ danas u duši n aro d a njegove i naše zemlje, i u duši radnih ljudi i svih Italijana koji teže pravdi, dostojanstvu, slobo­ di.«1

1 Enriko Berlinguer, generalni sekretar Italijanske komunističke partije, »Anionio Gramši«, govor u Kaljariju na Sardiniji, prilikom četrdesetogodišnjice smrti Antonija Gramšija, »Unita«, 28. aprila 1977.

SADRŽAJ

Napomena autora........................................................................................

5

PRVA GLAVA

Detinjstvo u G ilarci....................................................................................

9

DRUGA GLAVA

Školovanje u Kaljariju................................................................................

29

TREĆA GLAVA

Na studijama i u revolucionarnoj školi torinskog proletarijata............

47

ČETVRTA GLAVA

Dve godine velikih revolucionarnih borbi 1919- 1920 .........................

95

PETA GLAVA

Osnivanje komunističke partije Italije 1921. godine ..............................

171

ŠESTA GLAVA

Boravak u Moskvi 1922 - 1923 ..................................................................

189

SEDMA GLAVA

Generalni sekretar Komunističke partije Italije.....................................

209

OSMA GLAVA

Osuda na dvadeset godina, četiri mescca i pet dana robije ................

245

DEVETA GLAVA

Osuđenik broj 7047 u kaznioni u Turiju .................................................

267

DESETA GLAVA

U bolnici u Formiju, u statusu zatv o ren ik a........................................... JEDANAESTA GLAVA

U očekivanju potpunog oslobođenja........................................................

313

DVANAESTA GLAVA

Slobodan da u m re ......................................................................................

325

Vanja Kraljević ANTONIO GRAMSI ŽIVOT I DELO

Urednici i recenzenti Rade Vojvodič Momir Nikić Lektor Mirjana Vasiljević Oprema knjige ka Knežević-Žuborski Korektor Branka Marković Izdavačka organizacija SLOVO LJIIBVE Beograd, M utapova 12 1980. Za izdavača LjubiSa Pantić

Štampa ŠIRO »Srbija«, Beograd, Mije Kovaćevića 5