Delo i lik Leni Rifenštal

Seminarski rad za IS Petnica, školske godine 2012/13 Seminar istorije

Delo i lik Leni Rifenštal U ovom seminarskom radu baviću se likom i delom jedne od najboljih režiserki propagandnih filmova, koja je radila za nacionalsocijalističku partiju i bila dobra prijateljica Adolfa Hitlera – Helene Berta Amali Leni Rifenštal i propagandnim filmovima Trećeg Rajha uopšteno, kao i sukobom etike i estetike u filmu Trijumf Volje (Triumph des willnes). Leni Rifenštal (Berta Helena Amalije Riefenstahl) je rođena 22. avgusta 1902. godine u Berlinu, a umrla je 08. septembra 2003. godine. Svojim dugim i sadržajnim životom bila je svedok čitavog dvadesetog veka, a kao plesačica, glumica, reditelj, producent i fotograf postala je jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji filma.

Filmska propaganda u Trećem Rajhu Film je jedno od najčešće korišćenih propagandnih sredstava u Trećem rajhu. Filmska komora Rajha bila je jedna od sedam komora Ministarstva propagande Jozefa Gebelsa. Razlog za korišćenje filma kao propagandnog sredstva je taj što film trenutno utiče na ljudsku psihu. Ono što doprinosi uticaju filma na čoveka jeste tzv. „princip minimalnog napora“. Naime, dejstvo slike ostavlja najjači trag jer nije potrebno uložiti veliki napor za njenu percepciju i shvatanje. Takođe, filmovi ne traže razumno zaključivanje, već od nas traže da se poistovećujemo sa radnjom ili likovima i u nama izaziva emocije. O izazivanju emocija, Noam Chomsky je rekao sledeće: „Iskorištavanje emocionalnog aspekta gledatelja je klasična tehnika koja će uzrokovati kratki spoj kod racionalne analize. Štoviše, korištenje emocionalnog registra omogućuje otvaranje vrata za podsvjesno nametanje ideje, želje, strahova, prisila, ili izazivanja reakcije…“ 1 Imajući u vidu da se od 1938. godine do 1942. godine broj bioskopa u Nemačkoj povećao se preko 3 puta2, možemo zaključiti da je film dosta korišćen kao propagandno sredstvo. Tokom 12 godina Rajha snimljeno je približno 1400 filmova filmova od kojih je 15-20% bilo nedvosmisleno nedvosmisleno3. Nakon projekcija propagandnih filmova zabeleženo je nasilno ponašanje mase, što je očigledno reakcija na propagandu3. Sam Hitlerov dolazak na vlast, početkom 1933. godine, bio je rezultat izuzetne medijske kampanje. Film je, očigledno, jedno od najboljih i najzastupljenijih propagandnih sredstava koriščenih u Trećem Rajhu. Karijera Leni Rifenštal 1

Noam Chomsky – 10 strategija manipulacije putem medija

2 Godišnjak za društvenu istoriju – 2007. godina, vol.7, br 1, str 35-31, Milan K oljanin - „Filmska propaganda – uvod u holokaust“ 3 Isto

.

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.





Karijeru u umetnosti (igranje, gluma, režiranje...) Leni je započela kao igračica. Doživela je ogromni uspeh i ubrzo je bila angažovana od strane Maksa Reinhardta. Putovala je po Evropi igrajući, sve dok nije povredila koleno na nastupu u Pragu, 1925. godine. Stanica Nollendorfpaltz u Berlinu promenila joj je život. Naime, čekajući voz kojim će otići do lekara zbog povređenog kolena, videla je poster za film „Der heilige berg“. „Bila sam toliko fascinirana slikom penjača koji se penje uz stenu da sam propustila voz. Zaboravila sam doktora, sve, i otišla u bioskop“ 4. Otišla je na Alpe sa namerom da upozna režisera filma, Arnolda Fanka. Umesto njega, upoznala je Luisa Trenkera, koji je glumio u Arnoldovim filmovima. Insistirala je da glumi sa Luisom L uisom u sledećem filmu Arnolda Fanka. Videvši Lenine fotografije i komentare kritičara za njene predstave, Fank je odlučio da je primi i posetio pose tio ju je u bolnici, gde je lečila koleno, kako bi joj dao scenario na kome je pisalo „Der heilige berg, napisan u roku od 3 dana za Leni Rifenštal“. Ipak, ovo nije prvi film u kome se Leni pojavila – 1925. godine, sa svojom igračkom igračkom školom, Leni igra u filmu „Wege „ Wege zu Kraft und Schönheit“. Schönheit“. Fank 5 je verovao da je Leni biti najveća nemačka zvezda. Radeći sa Fankom, Leni je postala iskusni penjač i, još bitnije, naučila je mnogo o snimanju filma. Zasenivši kako publiku tako i Fanka svojom glumom u filmu „Der heilige berg“, Leni je bila angažovana narednih godina redovno. Godine 1927. glumila je u filmu „Der grosse sprung“ imajući imajući ulogu Gite. Naredne, 1928. godine, imala imala je ulogu Marije u filmu filmu „Das schicksal schicksal derer von Habsburg“, Habsburg“, koji je bi jedini film, od 1925. do 1932. godine, u kome je glumila, čiji direktor nije bio Arnold Fank. Za film „Die weisse Hölle vom Piz Palü“, iz 1929., u kome je glumila, napravljen je zvuk 1935. godine, i film je dosta skracen (sa 150min na 90min). Od filmova koje nije sama pravila, Leni je ovaj najviše volela. Sledeće godine dobila je ulogu u filmu „Strume „Strume uber dem Montblanc“ Montblanc“ i 1931. godine u „Der weisse rausch rausch – neue wunder des schneeschuhs“. Godine 1932. pružila joj se prilika da režira prvi film – Das Blaue Licht – koju je iskoristila, i za taj film dobila srebrnu medalju na Venecijanskom Filmskom Festivalu. U tom filmu, koji je bio prikazivan širom Evrope, takođe je glumila. Ipak, kritike nisu bile dobre, a Leni je za to krivila kritičare, koji su većinom bili Jevreji. Leni je iz filma izbacila imena producenta i ko-scenariste, koji su bili Jevreji. Lenina zamerka u Fankovim filmovima bila je ta što su, u njegovim filmovima, pejzaži i slike bajkoviti, ali je radnja realistična. Zato je ona rešila da snimi bajku, kakva odgovara takvim pejzažima. Iste 1932. godine, Leni je slušala jedan od Hitlerovih govora, koji je ostavio jak utisak na nju. Ona taj doživljaj opisuje kao „apokaliptičnu viziju koju više nikad nisam mogla da zaboravim. Videla sam kako se zemljina površina prostire preda mnom – ni kao kugla koja se raspolućuje po sredini, a iz središta pršti ogroman vodeni slap, toliki silan da je dodirnuo nebo i potresao zemlju“6. Nakon snimanja svog prvog filma, Leni je još jednom radila sa Arnoldom Fankom. Kako zbog materijalne dobiti, tako i zbog šanse da vidi Grenland, složila se da glumi glavnu junakinju u filmu „ SOS





Prvi dokumentarni/prop dokumentarni/propagandn agandnii film napravila napravila je 1933. godine – „Pobeda vere“ – koji nije doživeo veliki uspeh. Taj film Leni ne voli da pominje. Nije imala dovoljno sredstava, kamera niti umetničke slobode. Još jedna od prepreka bila je ta što Hitler još uvek nije znao kako treba da se ponaša pred kamerama, a i tu je bio Hitlerov rival Hans, koga je ubrzo zatim Hitler odstranio. Ovaj film unišen je od strane Hitlera i Gebelsa, jer se u filmu pored Hitlera stalno nalazio Rohm, koji je ubijen u Noći dugih noževa. Leni se naučila se na svojim greškama, te je 1934.. godine napravila film „Trijumf volje (Triumph des willnes)“, koji važi za jedan od najboljih propagandnih filmova Trećeg Rajha i šire. Ovaj film osvojio je mnoge nagrade - German Film Prize (1935); Zlatna medalja, Venice Venice Biennale Biennale (1935); (1935); Zlatna Zlatna medalj medalja, a, Paris Paris World’ World’ss Fair Fair (1937). (1937). Nakon Nakon toga, toga, 1936-1 1936-1938. 938. godine, snimila je i dvodelni film „Olimpija“ - Fest der Völker (Festival Nacija) i Olympia 2. Teil — Fest der Schönheit (Fest (Festiv ival al Lepot Lepote) e) - koji koji je izuzet izuzetno no umet umetni ničk čko o delo delo i jeda jedan n od najb najbol oljijih h spor sports tski kih h film filmov ova, a, ali ali isto istovr vrem emen eno o i propaganda, koji je, takođe, osvojio dosta nagradi - German Film Prize (1938); Gold Golden en Lion Lion Awar Award, d, Veni Venice ce Bien Bienna nale le (193 (1938); 8); Pola Polarr Prize Prize,, Swede Sweden n (1938 (1938); ); Olympic Gold Medal, IOC (1939). Za vreme Drugog svetskog rata, Leni malo radi. Godine 1939., sa svojom filmskom ekipom, učestvuje u nacističkom pohodu na Poljsku. Nešto kasnije snima film „Nizija“, koji će, uz dosta poteškoća, biti završen tek 1954. godine. Nakon rata, kao simpatizer i saradnik nacističkog režima i kao miljenica Hitlera i njegovih saradnika, Leni provodi 4 godine u francuskom zatvoru. Posle mnogobrojnih suđenja, Leni biva oslobođena, i dodeljena joj je nagrada od strane Interna Internacio cional nalnog nog Oli Olimpi mpijsk jskog og Odbora Odbora za film film „Olimp „Olimpija ija“. “. Nakon Nakon tog teškog teškog perioda, gde je, pored nedostatka materijalnih sredstava izgubila i svoje ideale, Leni ne snima filmove. Počinje da se bavi fotografijom. Godine 1972., London Times ju je zaposlio da fotografiše Olimpijadu u Mujinhu. Ipak, slavu je povratila 1973. godine knjigom knjigom „ Poslednji Poslednji Nubi“ i 1976. godine „ The People of Kan“, što su fotografije plemena Nuba u Sudanu. Godine 1993. Rej Muler je snimio svoj prvi dokumentarni dokumentarni film o Leni – „The Wonderful Horrible Horrible Life of Leni Rifenstahl Rifenstahl“. “. Drugi dokumentarni film o Leni Rifenštal - „Her dream of Africa“ - , Rej Muler je snimio 2000. godine, prateći Leni u Afriku, gde je išla da poseti svoje prijatelje iz Nuba plemena, u svojoj devedeset i sedmoj godini. Tokom putovanja u Africi, Lenin helikopter je pao, gde je polomila dva rebra. U svojim sedamdesetim, Leni je naučila da roni i počela da snima podvodne filmove, te je 2002. godine izdala film „Podvodne „Podvodne impresije“. impresije“. Ranih Ranih 90ih, Leni je objavila objavila svoju autobiografsk autobiografsku u knjigu – „Leni Rifenstahl: sećanja“. Pišući recenziju o Leninoj knjizi za Njujork Tajms, Džon Simon je zaključio da „knjiga, uopšteno, mora biti tačna; previše je čudna da bi bila fikcija“ 7

Privatni život





Kao malo dete, Leni je volela da piše poeziju i da crta. Kroz osnovnu i srednju školu bavila se atletikom i plivanjem, da bi u šesnaestoj godini počela da ide na časove plesa, koji joj je bio strast. Snimajući filmove za Fanka, postala je izvrsni penjač. Ostavljala je utisak heroine. To je očaravalo mnoge muškarce, što je i koristila. „Umela je da vrti muškarce oko malog prsta... Čak i do deset njih istovremeno...“, govori Bobi Fritag. 8 U martu, 1944. godine, udala se za Petra Jakoba, koga je upoznala upoznala na snimanju snimanju filma Tiefland. Tiefland. Ovaj brak nije trajao duže od njenih mnogobrojnih veza sa članovima Nacionalsocijalističke partije - razveli su se 1946 godine. godine. Leni je, posle rata, kada joj se srušio ceo svet koji je volela, provela neko vreme v reme u ludnici. Upitana o moralnoj odgovornosti zbog povezanosti sa nacističkim nacističkim režimom režimom,, na pitanje: pitanje: da li se se kaje, Leni Leni Rifenštal Rifenštal je odgovorila: odgovorila: “Kazati da mi je žao i nije mnogo teško, ali ne mogu da se razapnem i uništim samu sebe. To je tako strašno! Tokom više više od pola veka sam patila zbog toga i to se neće završiti pre moje smrti. Stoga reći: žao mi je, jeste neprimereno jer tako malo izražava”.9 Tokom svojih posleratnih snimanja, 1968. godine, Leni je razvila vezu sa Horstom Ketnerom, sa kojim je bila sve do svoje smrti 2003. godine, iako je on bio 42 godine mlađi od nje. Udala se za njega na svoj sto prvi rođendan, samo dve nedelje pre njene smrti. Takođe je 8 godina bila član organizacije Greenpeace. Na svoj 101 rođendan, Leni se udala za dugogodišnjeg partnera – Horsta Kettnera. Ipak, ovaj brak nije dugo potrajao jer je Leni preminula u snu samo dve nedelje nakon toga – 08.09.2003. godine. 10

Film Olimpijada Drugo čuveno delo Leni Rifenštal jeste „Olimpijada“, film posvećen olim ol impi pijs jski kim m igra ig ra ma održani održanim m u Berlinu Berlinu 1936. 1936. godin godine, e, koje koje nije nije samo report reportaža, aža, nego i himna nac nacističkoj Nemačkoj. To je n aj du ži sp or ts ki fi lm sv ih v r e me m e n a ( 8 00 0 0 0 0 0m 0 m t r ak a k e ) , k o jij i j a sn s n o u z di d i ž e s n ag a g u , fizičko zdravelje, sport, dok su kukasti krst i Hitler svuda prisutni. Pod uticajem takve ideologije film „Olimpija“ veliča snagu, fizičko zdravlje i sport. U njemu Leni Rifenštal prikazuje klasične antičke skulpture kao vrhunske umetničke uzore. Kult tela i isticanje ideje lepog se podudara sa estetikom koja je u saglasnosti sa apolonskim grčkim modelom. Tela su lišena telesne nesavršenosti. Slavi se mistična mistična snaga tela, muževnog, muževnog, borbenog borbenog duha i nadmetanja, nadmetanja, pokazujući pokazujući do koje mere su te vrednostu bile ukorenjene i poželjne u Nemačkoj.

Trijumf volje – etika i estetika – spoj lepog i zlog 8

Hitler’s woman – dokumentarac, History Military Channel





„Trijumf volje(Triumph des Willnes)“ jedan je od najboljih propagandnih filmova Trećeg Rajha i šire. Snimljen je 1934. godine i predstavlja, između ostalog, kongres Nacionalsocijalističke partije održan u Nurembergu. Ovaj film spoj je lepog i zlog, izuzetno umetničko delo koje je korišćeno kao propagiranje nacionalsocijalističke partije i same ideje nacizma. Film je snimala Leni Rifenštal, imajući skoro neograničena sredstva – tridesetak kamera, ekipa od 120 osoba, punu Hitlerovu podršku i potpunu samostalnost koju je zahtevala – da se niko ne meša u njeno snimanje dokumentarca.11 Pripreme za partijski kongres vršene su u saglasju sa pripremama za rad sa kamerom, zapisala je L. Rifenštal u svojoj knjizi. Gebels u preporuci za dodelu Nacionalne filmske nagrade o filmu Trijumf volje govori sledeće: „Film predstavlja ogromno dostignuće.. Reč je o veličanstvenoj kinematografskoj slici Firera: Prvi put je film otkrio snagu koju do tada nismo mogli da vidimo. Film je izbegao opasnost da bude samo politički obojen. On je snagu i zanos ove velike epohe pretočio u čistu umetnost: pred nama je herojska filmska poema koja odzvanja u ritmu strojevog koraka, pred nama je delo koje krase čelično ubeđenje i umetnička strast bez premca.“ 12 Scene u filmu nisu hronološki poređane, već psihološki –Ein Furher, Ein Volk,Ein Reich (jedan vođa, jedan narod, jedno carstvo, tim redom). Naime, prvi deo filma predstavlja Hitlera kao vođu i spasitelja, onaj koji je došao da poraženoj poraženoj Nemačkoj vrati stari sjaj. Film počinje scenom u kojoj avion leti iznad Nemačke, među oblacima. Iz aviona izlazi Hitler, koga masa dočekuje uz uzvike, osmehe i mahanje. Simbolika je veoma jasna – Hitler se spustio sa neba kako bi pomogao Nemačkoj, koja je dugo i željno iščekivala „spasioca“ – Furhe Furhera. ra. Kame Kamera ra toko tokom m snim sniman anja ja Hitl Hitlero erovi vih h govor govora a uvek uvek je ispo ispod d Hitl Hitlera era,, snimajući ga odozdo, tj. uzdižući ga. Tu je Hitler prikazan kao „nadbiće“, vođa, Mesija. Ipak, u drugim scenama vidimo Hitlerovu „ljudsku stranu“, npr. dok se rukuje sa svakim vojnikom pojedinačno, gde ga kamera snima odozgo, ili kada zaustavlja kolonu automobila kako bi primio cveće od žene koja mu sa detetom prilazi. Prik Prikaz aziv ivan anje je jedno jednog, g, jedi jedins nstv tven enog og narod naroda a – Ein Ein Volk Volk,, najja najjasn snijije e se prime primećuj ćuje e u sceni sceni u kojo kojojj se Hitl Hitler er obrać obraća a pripa pripadni dnici cima ma Radn Radne e služ službe be na stadionu. Tu se nalazi 52 000 muškaraca, koji stoje i govore svi kao jedan (ovakve scene uvežbavane su pre snimanja). Onda ih Hitler pita: „Odakle si, druže?“, a oni odgovaraju „Iz Fizije“, „Iz Bavarske“, „S Rajne, iz Dunavske oblasti, iz Sarske oblasti,...“. Ovde se vidi ideja o narodnom zajedništvu, preko vizelnih i audio jfekata. Radnici na kraju govore: „Ein Volk, Ein Furher, Ein Reich 1

1 „History of narrative film“ David A. Cook





– Deutchland“. Gledalac kroz ovu i ostale scene stiče utisak reda, odlučnosti i nacionalne posvećenosti. Treć Trećii deo deo film filma a zastu zastupa pa idej ideju u jedn jednog og carst carstva va – Ein Ein Reic Reich. h. Ov Ovde de se predstavlja moć – ogromna vojna sila koja podržava vođu. Ojgen Hadamovski, koji je bio dirketor Državnog radija u Trećem Rajhu, o moći govori sledeće: „Sva moć koju neko ima, čak č ak i više od toga nego što je zais zaista ta ima, ima, mora mora se prik prikaz azat ati.i. Sto Sto održ održani anih h govor govora, a, petsto novinarskih n ovinarskih članaka, gostovanja na n a radiju, r adiju, filmovi i pozorišni koadi, se to zajedno zajedno ne može proizvesti proizvesti onaj efekat efekat koji koji proizv proizvodi odi ogromna ogromna povorka povorka u kojoj kojoj mase mase 13 disciplinovano i oduševljeno učestvuju“ Scene, u kojima naizgled beskrajne povorke vojnika koji, svi kao jedan, disci discipl plin inov ovan ano o i odseč odsečno no marši maršira raju ju,, pozdr pozdravl avlja jaju jući ći Hitl Hitlera era,, imaj imaju u za cilj cilj da predstave moć Firera. Ipak Ipak,, pre pre nego nego što što okri okrivi vimo mo Leni Leni za šire širenj nje e naci nacizm zma a koji koji je radi radio o monstruozne stvari, moramo se zapitati: kako je tada izgledala Nemačka, kako su Nemci gledali na Hitlera? Tadašnje stanje najbolje opisuje Cvajg u svojoj knjizi „Jučerašnji svet“: „..Već dugo godina delio je on na sve strane obećanja, pridobijajući u svim partijama važne eksponente, koji su svaki ponaosob mislili da će mističnim snagama „nepoznatog „nepoznatog vojnika“ vojnika“ mogu poslužiti u svije svrhe... ...-čak ni nemački Jevreji nisu bili mnogo uznemireni. Zavaravali su sebe da jedan ministre jacobin nije nije jako jakobi bina nac, c, da če jeda jedan n kance kancela larr Nema Nemačko čkog g Rajh Rajha, a, priro prirodni dni,, likv likvid idir irat atii vulgarn vulgarnost ostii jednog jednog antise antisemit mitist ističn ičnog og agitat agitatora. ora. i najzad najzad,, kakvo kakvo bi on nasilj nasilje e mogao da sprovede u državi gde pravilo stoji na nepokolebljivim osnovama, gde u parlamentu većina stoji pored njega, i gde svaki građanin veruje da su mu sloboda i ravnopravnost obezbeđeni svečanom zakletvom na ustav?“14 Čitajući ovaj tekst i gledajući film „Trijumf volje“, dobijamo predstavu o stanju u Nemačkoj i o stavovima stanovništva prema Hitleru. Malo je onih koji su shvatili za kakve je monstruozne stvari sposoban Firer. Kada bismo mogli da nađemo odgovor na pitanje „Da li je Leni Rifenštal shvatala u šta se vođstvo Hitlera može pretvoriti?“, mogli bismo i zaključiti da li je stvarala samo kao umetnik, ne shvatajući kakvu monstruoznost propagira, ili je, pak, znala šta radi i vatreno podržavala ideju nacizma. Nesumnjivo je da su propagandni filmovi Leni Rifenštal učinili ogromnu uslugu Hitleru, ali da li je možemo optuživati da je svesno pomogla u ostvarenju genocida? Iako je njeno filmsko stvaralaštvo po mnogo čemu značajno za istoriju filma i umetnosti umetnosti uopšte, Leni Rifenštal Rifenštal je morala da podeli podeli sudbinu sudbinu svoga dela. Njeni filmovi nastali u vreme procvata nacizma, čemu su, svojom intencijom i estetikom i sami doprineli, podupirući i promovišući nacističke ideje, s istorijskim porazom Trećeg Trećeg rajha, i sami su, kao i njihova njihova autorka, bili bili osuđeni da postanu







Literatura: Etička kritika umetnosti Istorija filma – David A. Cook. Filmguide to Triumph of will – Richard meram Barsam – Indiana universety press Bloomington London Leni Rifenštal – sećanja NewYork NewYork Times – book review by John Simon, mart 2007. - Triumph of Willful Blindness to the Horror of History The Third Reich politics and propaganda propaganda - David Welch, Taylor & Francis eLibrary,2007 NewYork NewYork Times – Alan Riding, 09.09.2003. - Leni Riefenstahl, Filmmaker and Nazi Propagandist, Dies at 101 BBC News – Leni Riefenstahl hurt in Sudan crash, sreda, 01.03.2000. http://www.holocaustresearchproject.org Izvori: The wonderful Horrible life of Leni Rifenstahl Power of photography Triumph of Will Olympia Hitler’s women Military History Channel http://leni-riefenstahl.de/eng/bio.html

Delo i lik Leni Rifenštal

Recommend Documents