Digitalna kultura predavanje

Digitalna kultura, digitalni mediji, digitalni tekst 1.

Digitalna kultura ................................. .................................................. .................................. .................................. .................................. .................................. ............................ ...........1

2.

Istorijski razvoj digitalne kulture ................................................. .................................................................. .................................. .................................. ................... .. 1 2.1. 2.2. 2.3. 2.4.

Doba kapitalizma ..................................... ........................................................ ..................................... ..................................... ...................................... ..................................... ........................ ......1 Drugi svetski rat .................................... ....................................................... ..................................... ..................................... ..................................... ..................................... ............................ .........2 Kibernetski diskurs ..................................... ........................................................ ...................................... ..................................... ..................................... ..................................... ..................... ...3 Kibernetika i hladni rat ..................................... ....................................................... ..................................... ..................................... ..................................... .................................. ...............3

2.5. Kibernetika i umetnost ..................................... ....................................................... ..................................... ..................................... ..................................... .................................. ...............5 2.6. Postindustrijsko društvo................... tvo...................................... ..................................... ..................................... ..................................... ..................................... ............................... ............5 2.6.1. Silicijumska dolina, konstrakultura i ra čunarstvo ..................................... ........................................................ ..................................... ........................ ......5 2.6.2. Svetska mreža – WWW ...................................... ........................................................ ..................................... ..................................... ..................................... ............................... ............6 2.7. 2.8.

3.

Postmodernizam ..................................... ........................................................ ..................................... ..................................... ...................................... ..................................... ........................ ......7 Digitalna kultura u dvadeset prvom veku ...................... ......................................... ..................................... ..................................... ..................................... ..................7

Digitalni mediji ................................ ................................................. .................................. .................................. .................................. ................................... ............................... .............8 3.1. 3.2.

Definicija ................................... ..................................................... ..................................... ...................................... ..................................... ..................................... ..................................... ..................... ...8 Digitalni mediji kao metamediji ............................................ ............................................................... ..................................... ..................................... ............................... ............8

3.3. Digitalni tekst .................................... ....................................................... ..................................... ..................................... ..................................... ..................................... ............................... ............9 3.3.1. Programibilnost .................................... ....................................................... ..................................... ..................................... ...................................... ..................................... ..................... ... 10 3.3.2. Interaktivnost .................................... ....................................................... ..................................... ..................................... ..................................... ..................................... ......................... ...... 10 3.3.3. Intertekstualnost ..................................... ........................................................ ...................................... ..................................... ..................................... ..................................... .................. 11 3.3.4. Hipertekstualnost .................................... ....................................................... ...................................... ..................................... ..................................... ..................................... .................. 11 3.4. Intertaktivnost, intertekstualnost intert ekstualnost i hiper tekstualnost filma i televizije i Interneta .......................... .......................... 12 3.4.1. Film ...................................... ........................................................ ..................................... ..................................... ..................................... ...................................... ..................................... ..................... ... 12 3.4.2. Televizija ................................... ..................................................... ..................................... ...................................... ..................................... ..................................... .................................. ............... 13 3.4.3.

4.

Internet ................................... ..................................................... ..................................... ...................................... ..................................... ..................................... ..................................... .................. 13

Sajber-prostor .................................. ................................................... .................................. .................................. .................................. ................................... ............................ .......... 14

The world's largest digital library

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.







1. Digitalna kultura Izraz ’digitalno’ se koristi u tehnici da bi se ozna čili podaci izraženi kao diskretne vrednosti. U poslednjih šezdeset godina ovj termin je postao sinonim za elektronske binarne ra čunare. U tom smislu su izrazi ’ra čunarska tehnologija’ i ’digitalna tehnologija’ postali međusobno zamenljivi. Računari su digitalni jer obra đuju i čuvaju podatke u digitalnom, binarnom obliku, u vidu nula i jedinica. Danas izraz ’digitalno’ ukazuje na mnogo šire polje delovanja koje se ostavaruje primenom digitalne tehnologiji i koje je postalo deo na šeg svakodnevnog života. To podrazumeva raznovrsne primene i medijske forme poput virtuelne realnosti, digitalne televizije, digitalnih spcijalnih efekata, digitalnog filma, elektronske muzike, video igara, Interneta itd. Pored toga, termin digitalno se vezuje i za brojne kulturolo ške i umetni čke pravce, kao što su net.art, digitalna umetnost, digitalna arhitektura, sajberpank romani i filmovi. Digitalno ukazuje i na proizvo đače visokih tehnologija, takozvane ’dot.com’ kompanije (Microsoft, Sony) koje se baziraju na Internetu i koje rade ći na globanom nivou ostvaruju izuzetan uticaj i dominaciju. Takođe, digitalno postaje neodvojivi deo oblasti poput medicine, biotehnologije, nanotehnologije. Sve u svemu, ako kulturu defini šemo kao način života i delovanja ljudi u datom istorijskom vremenu, onda digitalno određuje kulturu istorijskog vremena u kom živimo. Način života savremenog čoveka u okviru digitalne kulture odre đen je specifičnim načinom komunikacije, sistemom označavanja i proizvodnjom. Postojanje digitalne kulture prepoznatljivo je uglavnom po najnovijim tehnolo škim unapređenjima. Međutim, digitalna kultura se ne odnosi samo na mogućnosti i posledice naprednih tehnologija, ve ć obuhvata i proizilazi iz načina mišljenja i delovanja koji su utelovljeni u toj tehnologiji i koji su omogu ćili njen razvoj. Drugim re čima, digitalna kultura nije odre đena isključivo tehnološkim napretkom, već je istorijski uslovljena pojava. Koreni digitalne kulture se nalaze u novonastalim informacionim potrebama narastaju ćeg kapitalizma, potrebama ratovanja u toku 20.veka, kao i razli čitim umetničkim i teorijskim praksama. Po čeci razvoja digitalne kulture se vezuju za razvoj modernog kapitalizma. Ra đanje modernog binarnog računara je uslovljeno Drugim svetskim ratom, dok je u okviru hladnoratovskih uslova ova tehnologija dosegla svoj dana šnji oblik. Pored toga, u stvaranju digitalne kulture va žnu ulogu su imali i razli čiti tehnonaučni diskursi o sistemima i informacijama, avangardne umetni čke prakse, kontrakulturni utopizam, kriti čka teorija i filozofija koje su se razvijale tokom 20. veka.

2. Istorijski razvoj digitalne kulture 2.1. Doba kapitalizma Razvoj kapitalizma koji je bio baziran na konceptima apstrakcije, standardizacije i mehanizacije, doneo je sa sobom tendenciju za obradom i upravljanjem najrazli čitijim pojavama kao da su jednake i me đusobno zamenljive. Dominacijom razmenske u odnosu na upotrebnu vrednost robe, podelom rada na odvojene i ponovljive delove, kao i standardizacijom sastavnih delova, ubrzan je protok robe, novca i ljudi, što je bilo od ključnog značaja za ostvarivanje sve ve ćeg profita. Iz ovih svop štih društvenih težnji proizašla su brojna istra živanja matematičara i naučnika na temu racionalne, efikasne i ekonomične proizvodnje. Ova istraživanja su rezultirala razvojem prvih mašina za računanje u kojima nije te ško prepoznati prototipove računara. Ove ma šine su bile podre đene potrebi da se izna đu novi pristupi sve ve ćim količinama informacija i efikasnijem stvaranju profita, što je i danas osnovna spona između razvoja ra čunskih ma šina i razvoja kapitalizma. Pojavom ’novca kao robe’ kojim se vrednuje i sva ostala roba omogućena je sveopšta razmenljivost, odnosno apstrakcija svih činilaca proizvodnje i potrošnje. Upotreba papirnog novca je dovela do slede ćeg nivoa apstrakcije,







vrednosti, 1 i 0, pri čemu se u okviru tog sistema mo že izvesti bilo koji rezultat. Ovaj sistem je imao veliki uticaj na naredne generacije matematičara koje su u čestvovale u razvoju koncepcije modernog digitalnog ra čunara. Potreba da se omogu ći kruženje najraznovsnijih znakova je dovela do razvoja sve slo ženijih tehnologija informacija i komunikacija. Neke od tih tehnologija su bile odgovor na potrebe savremenog ratovanja. Jedan od rezultata je bio i razvoj slo ženijih i fleksibilnijih sistema komunikacije što je dovelo do prve električne digitalne tehnologije. Električni telegraf je jedan od tih ure đaja, koji je posebno va žnu ulogu imao u koordiniranju do tada najslo ženijeg sistema – železnice. To je bila svojevrsna ’revolucija kontrole’ koja se smatra žačetkom onog što danas nazivamo ’informacijskim društvom’. Sve složeniji kpitalistički sistem u oblastima proizvodnje, kontrole i kruženja znakova, doveo je i do razvoja digitalne kancelarijske tehnologije namenjene obradi sve ve će količine informacija usled ogromnog širenja poslova. Tada su nastale brojne ra čunske ma šine, registri kasa, popisni uređaji. Firme koje su se bavile proizvodnjom ovih vrsta ure đaja su kasnije u čestvovale u rastu ra čunarske industrije posle Drugog svetskog rata. Neke od ovih ma šina, kao što je Holeritov tabulator, su imale i bitnu ulogu u ostvarivanju dru štvene kontrole u uslovima velikih seoba stanovni štva u industrijske centre. Ma šine poput Holeritovog tabulatora su korišćene za pretvaranje stanovnika u skupove digitalnih podataka, čime je bilo omogućeno vršenje složenog sortiranja i unakrsnog ispitivanja pojedinačnih podataka o stanovnicima. Holeritova ma šina se smatra direktinim predakom modernih računara obzirom da je omogu ćavala nevi đenu efikasnost u obradi ogromne koli čine podataka. Na toj osnovi su se tokom prve polovine 20.veka razvile brojne slo žene računske mašine. Ni jedna od tih ma šina nije bila računar u pravom smislu te re či, obzirom da nisu mogle da pamte podatke, a neke od njih su bile napravljene tako da samo obavljaju jedan zadatak. Me đutim, sve su one bile dosta blizu modernom shvatanju ra čunara.

!"!"

Drugi svetski rat

Odlučujući uticaj na dalji ubrzan razvoj digitalnih ra čunarskih tehnologija uticao je Drugi svetski rat. Neke od novootkrivenih tehnologija kao što je bio radio, koji je omogu ćio prenos poruka be žičnim putem, i motor sa unutršnjim sagorevanjem, koji je povećao pokretljivost, preobrazile su ratovanje. Upotreba radio-komunikacije je uticala na razvoj oblasti kriptografije i kriptoanalize, nauka o kodiranju i dekodiranju poruka. Izuzetni zahtevi složene kriptoanalize doveli su do novih re šenja na bazi mehani čkih uređaja za ra čunanje, koji su mogli do tada neviđenom brzinom da izlistavaju mogu ća rešenja. Pred kraj rata in ženjeri koji su radili u ovoj oblasti su istra žuju mogućnosti koje pruža elektronika. Kao rezultat rešavanja problema odre đenih mehiničkih delova, ostvarena je mogućnost čuvanja podataka u samoj ma šini uz pomoć katodnih cevi, i to u elektronskom obliku. Ova istra živanja su dovela do razvoja ma šine koja se može smatrati prvim pravim digitalnim ra čunarom, poznatim kao Man čester Mk1. Pored ovih britanskih istraživanja, mnogo veći značaj su imala sli čna istraživanja koja su se odvijala u Americi a koja su proistekla iz druga čijeg skupa zahteva. Ti zahtevi se odnose na izradu velikog broja balisti čkih tabela koje su davale podatke o uglovima pod kojim artiljerijska oru đa treba u odre đenim okolnostima da ispaljuju granate. Pored toga, Menhetn projekat za izradu atomske bombe je zahtevao veoma slo žene računske operacije. Iz toga je nastao elektronski brojčani integrator i računar ENIAC, koji je pored jednostavne integracije broj čanih vrednosti bio sposoban da obavlja i druge zadatke. Ovaj ra čunar je bio izuzetno velik, skup i brz, ali nije imao nikakvu memoriju za podatke. Jedan od najvećih doprinosa ovog ra čunara jeste što je ukazao na to da se uz pomo ć elektronske digitalne tehnologije mogu postići mnogo veće brzine nego upotrebom elektromehani elektromehaničke analogne tehnike. ENIAC je doveo do izrade EDVACa, elektronskog diskretnog promenljivog računara koji je mogao da







I Mančester Mark 1 i ENIAC obele žavaju početak digitalnog doba obzirom da su to bili prvi ra čunari u modernom smislu te re či: digitalne, binarne mašine, koje mogu da pohranjuju podatke i da se preoblikuju tako da obavljaju razne zadatke.

2.3. Kibernetski diskurs Pored izuma modernih digitalnih ra čunara, Drugi svetski rat je doneo i razvoj razli čitih teoretskih oblasti koji su predstavljali paradigmu poratnog tehnolo škog i naučnog razmišljanja, i u velikoj meri odre đivali na koji na čin će svet računara biti shva ćen. U te oblasti spadaju kibernetika, teorija informacija, teorija sistema, molekularna biologija, veštačka inteligencija i strukturalizam. Pojava ovih oblasti nije odredila niti je bila odre đena izumom digitalne tehnologije. Međutim, ove oblasti su se bavile nizom pitanja kojima su se bavile i digitalne tehnologije, a sa daljim razvojem ra čunarske tehologije ova veza je bila sve te šnja. Zato ove oblasti imaju podjednaku va žnost u razvoju digitalne kulture kao i sami ra čunari. Izrazi koji su danas veoma aktuelni, poput ’informacijsko dru štvo’, ’informacijske tehnologije’, prefiks ’kiber’ u brojnim modernim izrazima, potiču upravo iz kibernetskog diskursa. Teoriju informacija je razvio Klod Šenon koji je uspostavio linearni model procesa komunikacije koji se sastoji od: izvora poruke, ure đaja koji kodira poruku za potrebe prenosa, kanala kojima se poruka prenosi, ure đaja koji dekodira poruku i primaoca poruke. On se posebno bavio problemima najefikasnijeg sistema kodiranja onoga što je on zvao informacija, kao i problemom ’šuma’ pod kojim je podrazumevao delove signala koji ne spadaju u poruku koja se prenosi. Iz termodinamike je preuzeo termin ’entropija’ kao meru kojom se procenjuje koliko efikasno neki prenosni sistem prenosi signale a koja bi se izra čunala na osnovu statisti čkih svojstava izvora poruke. Na taj način je izveo teoriju matematičkog izračunavanja efikasnosti komunikacionih sistema, koja se mogla primenjivati i na digitalne i na analogne sisteme. Ova teorija koja je ponudila in ženjerima apstraktni uzor uspešnog tehničkog prenosa i prijema informacija, potpomogla je burni razvoj binarnih digitalnih računara, kao i usavr šavanje telekomunikacije, radija, televizije. Istovremeno sa razvojem teorije informacija se razvijala i kibernetika kao op šta teorija koja se bavi izu čavanjem kontrole i komunikacije u okviru mehani čkih i bioloških sistema. Neke od najznačajnijih ideja kibernetike su postavljene u okviru Mejsi konferencija na kojima su u čestvovali stručnjaci iz različitih oblasti. Norbert Viner, jedan od glavnih osniva ča kibernetike, izneo je svoje ideje o informacijama i povratnoj sprezi kao osnovama za razumevanje bioloških, mašinskih i dru štvenih procesa, koje su primenjivane i na nau čne i na humanisti čke oblasti. Kibernetički koncepti su primenjivani i na oblasti molekularne biologije, istra živanja svesti i inteligencije. Tada su razvijeni pristupi primene misaonih procesa kao uzora za oblikovanje ma šinskih procesa, što je bila osnova za razvoj ’veštačke inteligencije’. O računarima je tada po čelo da se razmi šlja kao o ma šinama za rukovanje simbolima koje će biti sposobne da budu prvaci sveta u šahu, da komponuju estetski vrednu muziku, da otkrivaju i dokazuju do tada nepoznate matematičke teoreme. Važno je istaći da su ovi novonastali diskursi bili klju čni u stvaranju kibernetske kulture koja je bila okupirana pitanjima prenosa i prijema informacija, odnosa organizma i njegovog okruženja, mmeđudejstva, povratne sprege. Ove tendencije su uticala na stvaranje mo ćne osnove za drugačije razumevanje sveta i predstavljale su preteču razvoja dana šnje digitalne kulture. .

2.4. Kibernetika i hladni rat Kao što je Drugi svetski rat bio katalizator razvoja modernih ra čunara, tako je i hladni rat bio odgovoran za za na čin







jedina strategija strate gija je bila da svaka strana bude b ude ube đena i sposobna da ubedi drugu stranu da je sposobna da uzvrati mogući napad. Računari su upravo prona šli svoju ulogu u simulaciji mogu ćih scenarija napada kako bi se razradile strategije odbrane. Američka vojska je u ovom kontekstu izra žavala veliko interesovanje za kibernetiku, i to ne samo zbog oblikovanja mogućih scenarija, ve ć i ispitivanja mogu ćnosti automatizacije ratnih dejstava i integracije ljudi i ma šina radi povećanja efikasnosti i pouzdanosti vojnih operacija. Kao rezultat nastali su brojni programi koje je finansirala vojska, u okviru kojih je razvijen i SAGE sistem za rano uzbunjivanje, koji je podrazumevao razvoj izuzrtno sna žnih i pouzdanih ra čunara i korišćenje niza nojnovijih tehnologija. Tehnološki napredak koji je ovaj sistem pokrenuo doprineo je pojavi komercijalnih ra čunarskih sistema. Pored toga, ovaj sistem je konceptualno i tehni čki predodredio deo strukture savremene digitalne tehnologije i potpomogao razvoj posebnih tehnologija kao što su magnetne memorije, video ekrani, pogodni računarski jezici, tehnike grafičkog prikazivanja, paralelna obrada i umre žavanje. Posebnoje bio značajan za razvoj obrade u ’realnom vremenu’, gde se na poruku mo že odgovoriti gotovo trenutno. Kasnije, kao odgovor na pojavu Sputnjika i na nau čnu prednost Sovjetskog Saveza, oformljena je posebna dr žavna ustanova ARPA koja se uklju čila u isra živanje vojnih primena obrade informacije. U okviru ARPA posebna pa žnja je poklanjana pitanjima integracije mašine i čoveka, što nije podrazumevalo samo istraživanje veštačke inteligencije, inteligencije, već i rada sa podeljenim vremenom, interakcije i umre žavanja. Koncept sistema sa podeljenim vremenom je podrazumevao da ra čunar istovremeno radi sa ve ćim brojem korisnika tako što velikom brzinom kruži kroz sekcije procesa svakog od njih, što je uticalo da korisnik ima ose ćaj da ga on sam kontroli še. Ovo je uticalo ne samo u tehnološkom smislu, ve ć i u shvatanju ra čunara i rada sa njim. Korisnik je sa ra čunarom imao sada privatni, li čni odnos. Ovaj sistem je zahtevao i razvoj tehnika kao što su sistemi grafičkog prikazivanja, grafičkog korisničkog interfejsa, koji je koristio simbole i time anticipirao interfejse, koje će nekoliko decenija kasnije razviti Microsoft i Apple. Slede ći značajan korak u razvoju savremenih digitalnih ra čunara, koji je bio finansiran od strane ARPA, desio se ranih šezdesetih godina i odnosi se na rad Ajvana Saderlenda na Sketchpad-u, interaktivnom grafi čkom programu koji je omogućio korisniku da neposredno crta na ekranu i da manipuli še sa svim što je nacrtao. Da bi se to ostvarilo, slike su odlagane kao podaci u memoriju ra čunara. Ovaj program je pokazao da ra čunar može da se koristi kao vizuelni medija, i uveo je ideju virtuelnog predmeta ili slike koja je gotovo stvarna. To je ujedno i početak računarske grafike i virtuelne stvarnosti. Tako đe, pod pokroviteljstvom ARPA je osnovan i ARC, centar u okviru kog se istra živalo kako bi računari mogli da uvećaju ljudsku inteligenciju. U ovom centru su razvijene mnoge tehnike u ra čunarstvu koje se i danas koriste. Neke od njih su: obrada teksta, hipertekst (mogu ćnost da se ska če iz jednog dokumenta u drugi), multimediji, konferencijska veza računara, posebni ’prozor čići’, pa čak i mi š. Verovatno najznačajniji doprinos ARPA razvoju ra čunarske tehnike bila je njegova uloga u stvaranju Interneta. ARPA je re šila da finansira projekat razvoja slo žene decentralizovane mreže koja ne bi imala svoje sredi šte. 1967. godine su povezana četiri računara koja su se nalazila u četiri različita univerziteta u Americi. Ova mre ža koja je poznata kao ARPANET bila je osnova budu ćeg Interneta. Mada je veliki deo istraživanja u oblasti ra čunarske tehnike bio u po četku obavljan u dr žanim ili vojnim ustanovama, organizacione metode koje je predlagala kibernetika a koju su omogu ćavali računari veoma brzo je prešla iz vojnog u civilni delokrug. Teorije o novim sistemima kontrole su privla čile one koji su se bavili racionalizacijom indutrijske proizvodnje. Pored toga, posle rata se pojavila i komercijalna ra čunarska industrija.







tehnolgoji, da uđe u proizvodnju slo ženih tehničkih rešenja. Ulazak IBM-a na tr žište računara je potvrdio je da će najvažnija primena tih ma šina biti u domenu poslovanja.

2.5. Kibernetika i umetnost Pored navedenih diskursa kibernetike, teorije sistema i informacija, strukturalizma, zna čajan doprinos u sveukupnom razvoju digitalne kulture kakvu danas poznajemo, imale su razli čite umetničke prakse koje se tako đe bile zaokupljene svetom u kome su informacijske i komunikacijske tehnologije imale sve ve ći značaj. To je podrazumevalo istraživanje interaktivnosti, multimedija, umrežavanja, telekomunikacije, informacija i apstrakcija, kao i korišćenje kombinatornih i generativnih tehnika. Neki od značajnih umetnika koji su se bavili navedenim temam su bili: D žon Kejdž, grupa Fluksus i sli čne grupe koje su se bavile performansima i mejl artom, Alan Kaprov, Novi realisti, Letristički pokret, Gordon Pask, Hans Hak i dr. Bitno je naglasiti da u stvaranju umetni čkih dela tada nisi bile direktno koriščene napredne tehnologije, sve do šezdesetih godina. Sa druge strane, svako delo je bilo rezultat opštih tendencija vladaju će kibernetske kulture koja je bila zaokupljena pitanjima me đudejstva, povratne sprege, odnosa organizma sa okru ženjem. Istraživanje koncepata interaktivnosti i multimedija u okviru tih umetni čkih ekperimenata imalo je veliki uticaj na razmišljanje o ra čunaru kao medijumu. Pored toga, veliki deo vizuelne i interaktivne gramatike modernih elektronskih medija – televizije i raznih digitalnih multimedija, izveden je iz dela umetnosti preformansa. Mnogi od umetnika su bili me đu prvima koji su istra živali mogućnosti koje nude elektronski mediji, prvo u oblasti videa, a onda i u oblasti digitalne tehnologije. Fluksus i drugi sli čni pokreti su se bavili majl artom, razmenjivanjem umetni čkog materijala i ideja savremenim telekomunikacionim tehnologijama, i na taj na čin su potencirali na sve veću važnost komunikacije na daljinu i na neki na čin anticipirali upotrebu Interneta. Ukratko, umetnost je ponudila okvir u kome su napredne tehnologije nastale iz potreba ratovanja mogle da se pretvore u alatke za ostavarivanje ideala međusobne povezanosti i samoostvarivanja.

2.6. Postindustrijsko društvo Do sada opisan tok razvoja ra čunarske tehnologije, kao i kibernetski diskurs uticali su na stvaranje nove faze u primeni računara. Činjenica da su umetnici koristili ra čunare ukazivala je na narastaju ći značaj ove tehnologije u takozvanom postindustrijskom društvu. Pojavile su se i ideje o prevazila ženju vladaju ćeg industrijskog modela novim oblicima dru štvene organizacije u kome će informacije i znanje biti najva žniji proizvodi. Između kraja šezdesetih i sredine sedamdesetih godina razvijena su tehnolo ška sredstava koja su omogu ćila izgradnju postindustrijskog informacijskog društva. Prvo su se istovremeno pojavili mini-ra čunari i umre ženi rad, a zatim su razvijeni lični ili personalni ra čunari. Pored tehnološkog napretka, za promenu shvatanja ra čunara su bili potrebni i kulturolo ški preobražaji. To je podrazumevalo oblikovanje novog, pozitivnog shvatanja tehnologije, ali i nastanak novih diskursa, kao što su Ve štački život, Složenost, Kibernetika drugog reda idr.

2.6.1. Silicijumska dolina, konstrakultura i računarstvo Tokom pedesetih godina, delimično zahvaljuju ći blizina Univerziteta Stanford, oblast ju žno od San Franciska je postepeno postajala značajan centar industrije mikroelektronike, poznat kao Silicijumska dolina. Razvoj integrisanih kola od jednog bloka poluprovodni čkog materijala, silicijuma ili germanijuma, a kasnije i razvoj mikroprocesora, doveo je do minijaturizacije, a samim tim i revolucije u ra čunarstvu. U Silicijumskoj dolini je









naoružanja, rata u Vijetnamu, rasne diskriminacije, kao i poraznih ekolo ških uticaja industrije i tehnologije. Kontrakultura, koja se šezdesetih razvijala u razli čitim oblicima u Evropi i Americi, insistiraju ći na konceptima samopomoći i samoovlašćenja, učinila je da posedovanje ličnog računara postane prihvatljiva stvarnost. Poseban doprinos je imala u osloba đanju interaktivne tehnologije od militarističke i tehnokratske aure i njenom pretvaranju u miroljubive alatke namenjene novim naprednim generacijama. U tom periodu su nastali i brojni časopisi sa ciljem iznala ženja ideja i alatki koje poma žu u vođenju alternativnog načina života. Oni su davali uvid u raznovrsne izvore alternativnog na čina razmišljanja, uklju čujući, pored očekivane istočnjačke filozofije, ili indijanskih mitova, i kibernetiku. Kibernetika je bila privla čna kao izvor ’sistemskog razmišljanja’ koje je bilo dobar okvir za razmatranje ekolo ških problema. Naro čito su popularne i prihvatljive bile nove kibernetičke teorije o celokupnim sistemima, me đudejstvu tela i uma i koevoluciji, koje su nastale u sklopu novih tendencija kibernetike drugog reda. Pod uticajem konstrakulture u Silicijumskoj dolini po činju da se razvijaju novi projekti bazirani na do življaju personalnih računara kao alatki za uve ćanje ljudske inteligencije, ličnog razvoja, kao i slobodne razmene ideja i uspostavljanja novih zajednica na mre ži. Na taj na čin je omogućen dalji razvoj ra čunara kao kontrakulturnog, čak i revolucionarnog uređaja. To je u Silicijumsku dolinu privuklo veliki broj nekonvencionalnih ra čunarskih istraživača i naučnika i za posledicu imalo veliki broj novih tehnolo ških izuma. Do šlo je do prve primene ideje o multimedijima na računare, i to stvaranjem sistema koji je simulirao automobilsku vo žnju ulicama grada, pri čemu su korisnici mogli da stupi u interakciju sa trodimenzionalnim virtuelnim prostorom biraju ći pravac kretanja ili čak godišnjeg doba. Takođe, javile su se ideje o programima za obradu teksta, ali i ideje o ’hipertekstu’ kao mogu ćnosti nelinearnog međusobnog povezivanja tekstova čime je anticipirano ostvarenje velike svetske mre že. U tom periodu u okviru Silicijumske doline se razvila i posebna kultura, hakerska kultura. Nju su stvarali mladi posvećeni iznalaženju svega što računari mogu da urade i koji su razvili gotovo mona šku odanost računarima. Njihova delatnost nije podrazumevala kriminalne radnje, koje će se kasnije označavati istim izrazom. Takav vid posvećenosti računarima je proizveo i niz neformalnih okupljanja zainteresovanih za ra čunare sa razli čitih strana Silicijumske doline, na kojima su se razmenjivale novosti o tehni čkim dostignućima. Na tim sastancima su prezentovani i novi računari, među kojima je bio i Apple I koji se sastojao samo od jedne plo če pune komponeti, video monitora i tastature. On je omogućavao korisniku da prikazuje grafike. Slede ća verzija Apple II je bila jo š naprednija, uklju čivala je jednu verziju BASIC programskog jezika i mogla je da prikazuje grafike u boji. To je bio pravi lični računar. Uspeh Apple-a je vrlo brzo uticao da i IBM proizved svoj li čni računar IBM PC, čime je počela nezaustavljiva proizvodnja novih verzija personalnih ra čunara. Usledili su Apple III, pa zatim 1985. i Apple Macintosh koji je odredio izgled ličnog računara. Ubrzo nakon izlaska Macintosha, Microsoft je proizveo novi operativni sistem Windows koji se postavljao preko MS-DOSa i koji je bio instaliran na ve ćini IBM ra čunara koji su veoma li čili i radili kao Macintosh. Mogu ćnosti WIMP interfejsa su uveli ra čunar u nove oblasti – grafi čki dizajn, štapu i izavaštvo,







sve više koristili ARPANET, ova mre ža je najpre podeljena na dve odvojene mre že pa je zatim i sasvim ukinuta. To je ujedno bila i najava pojave Interneta kao samostalne mre že, sastavljene od niza mreža koje na okupu dr že zajednički prihvaćeni protokoli. I pored upotrebe modema koji je olak šao pristup mre ži, ona je i dalje bila veoma složena za kori šćenje što je ograničavalo broj korisnika. Tokom osamdesetih godina razvijane su razli čite mreže i sistemi koji proširili pristup i učešće na Internetu. Me đu njima je bio i servis oglasnih tabli BBS, koji je omogu ćavao rane vrste ra čunarskih komunikacija, uglavnom pomo ću konferencija tokom kojih su mogle da se razmenjuju ideje, elektronska pošta i da se obavlja trenutna komunikacija. Krajem osamdesetih godina smi šljen je i razvijen metod za objavljivanje nau čnih članaka na Internetu, što je bila osnova velike svetske mre že, načina prikazivanja tekstova, slika, video snimaka, animacija i zvuka, tako da ih mo že videti bilo koji računar povezan sa Internetom. Razvojem programa poput grafičkog pretraživača ’Mozaika’, koji je mogao da se instalira na bilo kom ra čunaru, pristup mreži je postao jednostavniji, a sama mre ža otvorenija za prihvatanje različitih medijuma. Internet je u kontekstu utopije kontrakulture predstavljao ostvarenje brojnih njenih ideala, koji su vremenom postali i sastavni deo neoliberalnog kapitalizma. Internet je postao primer samoregulisanog, samoorganizovanog sistema, koji se mo že razvijati bez uplitanja dr žave.

2.7. Postmodernizam Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija dovela je do ostvarivanja novog fleksibilnog kapitalizma i nastajanja informacijskog dru štva, što je bilo pra ćeno odbacivanje tradicionalne industrije i industrijskih modela i, ujedno, velikim krizama u dru štvu. To je bilo pra ćeno pojavom brojnih estetskih i kulturnih reakcija i stvaranjem novih centara otpora. Do šlo je do raskida sa modernisti čkom estetikom čime se ušlo u doba postmodernizma. Sve tadašnje kulturne pojave koje su se mogle zapaziti u nizu oblasti, nedvojbeno su bile povezane sa razvojem digitalnih tehnologija u muzici, dizajnu, umetnosti, knji ževnosti, filozofiji. U filozofiji se razvija pravac postrukturalizam koji je proizašao iz fransuskog strukturalizma. Mogu ćnosti koje nudi digitalna tehnologija dovele su do pojave tehno muzike i njenih razli čitih varijacija. Pank i postmoderna književnost su nadahnule naučnofantasti čni žanr poznat kao ’kiberpank’. Spoj panka, dekonstruktivisti čke filozofije i grafičkih softvera, doveo je do nove vrste dizajna i tipografija poznate kao ’nova tipografija’. Svim ovim pojavama je zajedni čka bila opčinjenost savremenom tehnologijom, kao i mogućnostima primena strategija prisvajanja, nodogra đivanja, montaže, kolaža, ponavljanja. Početkom osamdestih godina, u isto vreme kada se pojavio tehno, ra čunarska tehnika je postala sve prisutnija i sve vidljivija u glavnim tokovima kulturnih zbivanja. Video i ra čunarske igre su postale sve popularnije, nude ći korisnicima korisnicima mogućnost da se susretnu po prvi put sa ra čunarom kao medijumom i vizuelnim iskustvom. Pored video igara, vrlo dominantno prisustvo digitalne tehnologije je postalo vidljivo i u novom knji ževnom žanru kiberpank, čiji je jedan od predvodnika bio pisac Vilijam Gibson. Sva dela ovog žanra su se bavila vizijama sveta







Digitalno doba u kome danas živimo insistira na povezanosti i razumevanju pojedinca od strane ma šine i na konstantnoj upućenosti čoveka na mašinu. Logika ovakvog sistema jeste okretanje potrebama pojedinaca i proizvodnja po individualnom modelu, umesto po modelu grupe koja je karakteristi čna za industrijsku proizvodnju. Po re čima Nikolasa Negroponta (Nicholas Negroponte) u postinformativnom dobu često imamo publiku koju čini samo jedan čovek, što proizilazi iz činjenice da se sve proizvodi na osnovu krajnje personalizovanih informacija. Upotreba digitalnih sistema podrazumeva individualno prisustvo, u čestvovanje, ostvarivanje u kontekstu šire kulturolo ške komunikacije kao proces koji se odvija paralelno sa bivstvovanjem u ‘obi čnom’ svetu za koji smo telesno, materijalno vezani. Pojava novog trenda u World Wide Web tehnologiji, Web 2.0, donela je novu koncepciju po kojoj je svetska mre ža prostor za saradnju i me đusobnu komunikaciju. Ova nova generacija Weba zamenila je jednosmerni protok informacija dvosmernom interkativnom komunikacijom između korisnika i ra čunara, kao i korisnka i korisnika. Na taj način je Internet koji je 90tih bio pretežno informacioni medij, 2000tih prerastao i komunikacioni medij, a korisnici su od pasivnih postali aktivni u česnici. Nova mogućnost korisnika da sami kreiraju medijski sadr žaj dao je medijima potpuno novu dimenziju i oni si postali prostor aktivne dru štvene aktivnosti. Jedna od glavnih odlika Web 2.0 jeste blog, аutomаtizovаni veb sа jt gde sа sаv sаdržа j unosi i prik аzuje hronolo škim redom. Blog predstavlja nes аglediv višedimenzionаlni prostor koji čini veliki broj ljudi, idej а i mišljenjа, sastoji se iz svih medijskih sadr žaja koji se nalaze na Internetu. N а njemu su n а jčešće objаvljuju tekstovi, fotogrаfije, muzički, аudio i video f а jlovi. Na termin bloga se nadovezuje i blogosfera, zajednica internetskih korisnika koji u čestvuju u stvaranju bloga. Blogosfera predstavlja jedan oblik javne sfere koja oli čava jednu op štu dugoro čnu promenu u na šem shvatanju sistema medija i pristupa medijima. Pored bloga, dana šnji internet karakterišu: •

’Društvene mreže’ kao štu su Facebook, Second Life (koji uklju čuje i interakciju učesnika u virtuelnom trodimenzionalnom prostoru), koji utiču na stvaranje specifi čnih onlajn zajednica;

•

•

•

Softveri za povezivanje i razmenu sadržaja kao što su YouTube, Flickr, pomo ću kojih se fotografije, video snimci mogu postaviti na mrežu, koji podsti ču novo razmevanja medija i njihove mogu ćnosti za zadovolje lične potrebe i specifična interesovanja; Novi vidovi distribucije i organizacije znanja posredstvom Wiki projekata, od kojih je najpoznaciji Wikipedia. To su veb sajtovi čiji sadržaj posetioci mogu da menjaju i dopunjavaju, i predstavljaju realizaciju koncepta ’otvorenog izvora’, kao jednog od najvažnijih koncepata novih medija Softveri za li čne razmene, kao što su Napster i BitTorrent, za razmenu muzi čkih i video sadržaja

3. Digitalni mediji







drugih medija i poku šavaju da ih preoblikuje u ime realnog. Proces inkorporiranja jednog ili vi še medija u drugi medij je proces remedijacije. Prepoznavanje i prihvatanje bilo kog medija je moguće jedino ako referiše na već postojeće medije, odnosno remedijacijom. U tom smilsu, vrlo je o čigledno da vizuelna, slikovna komunikacije, koja je nasledila komunikaciju putem štampane reči, predstavlja preovla đujući vid kulutrolo škog interfejsa i u okviru digitalnih medija. U svom delu The Language of New Media, Lev Manovič (Lev Manovih) digitalne medije definiše, kroz proces remedijacije, odnosno proces pozajmljivanja i reformulisanja i pro šlih i sadašnjih medija. Nagla šavaju ći prisustvo starih medija u novim medijima Manovi č navodi da je 'stotinu godina nakon ro đenja filma, filmski na čin posmatranja sveta, strukturiranja vremena, pripovedanja pri ča, povezivanja jednog iskustva sa drugima, postao način na koji kompjuterski korisnici komuniciraju sa svim kulturolo škim podacima.' Po njegovim re čima 'estetske strategije filma su postale osnovni organizacioni princip kompjuterskih sofvera'. On objašnjava da je upotreba određenog kulturalnog interfejsa u komunikaciji na širem društvenom nivou, u ovom slu čaju interfejsa digitalnih medija, upravo i moguća zato što se oslanja na prethodne utvr đene i ustaljene vidove medijske komunikacije poput filma. Bitno je, me đutim, naglasiti da je zamisao posmatranja i prikazivanja spolja šnjeg sveta putem tradicionalnih medija izmenjena u okviru novih medija. Mo že se re ći da digitalni mediji koriste tehnike prethodnih medijskih formi, ali ne za reprezentaciju naše realnosti, već realističnu reprezentaciju drugačije realnosti. Kao primer Manovič izdvoja tehniku monta že kao 'klju čne tehnologije dvadesetog veka za stvaranje la žne realnosti', čiji je cilj otvaranje druga čijih pogleda na postojeći svet, a koja se danas u okviru novih medija koristi samo kao opšteptihva ćeni pristup i na čin percepiranja sa namerom pribli žavanja jednog sasvim novog sveta. S obzirom na to da novi kompjuterski medij defini še kao medij koji koristi druge medije, koji se izražava kroz druge medije, ili kao medij koji ukazuje na drugi medij, Lev Manovi č ga drugačije naziva i 'metamedij'. Rajan navodi dva pravca dizajniranja digitalnih medija: prema mediju i prema sadr žaju koji se želi prikazati, u takvim sistemima izdvajaju se: •

Interaktivna i reaktivna priroda sistema

•

Promenjivost znakova i prikaza

•

Višekanalni čulni i semiotički doživljaj.

•

Umrežavanje.

3.3. Digitalni tekst Digitalni tekst (u u žem smislu) je neraskidivo povezan sa svojim istorijskim korenima, štampanim tekstom, ili rukom pisanim tekstom (Ryan 2006a). Njegova najočiglednija pozicija danas se nalazi na Internetu, iako se on nalazi na autonomnim multimedijalnim prezentacijama ili digitalnim ure đajima različite namene. Karakteristike digitalnog teksta su da mo že biti generički stvoren ili kreiran, i da je za njega potreban korisnik (koji







Karakteristika novih medija je relativno laka izmenjivost podataka (u meri u kojoj autor dopu šta), učestvovanje u kreiranju i promeni podataka, kombinacijama podataka.

3.3.1. Programibilnost Ako pretpostavimo da novi mediji preuzimaju odre đene principe prethodnih medija, postavlja se pitanje šta ih međusobno razlikuje i šta je to novo što donose novi mediji. Manovič kao klju čni kvalitet novih medija, koji nema prethodnika, izdvaja programabilnost i postavlja je na pet principa: 1.

Numeri čko predstavljanje - Osnovni, i najbitniji princip, jeste numeri čko predstavljanje i odnosi se na mogućnost da se bilo koji objekat novih medija tretira kao numeri čka reprezentacija. To podrazumeva da je objekat moguće izraziti matematički i da je kao takav podlo žan algoritamskoj manipulaciji. Na numeričkoj reprezentaciji se zasniva i proces digitalizacije, prevođanja iz kontinualne forme analognog medija u digitalni medij koji se sastoji od niza nedeljivih jedinica.

2.

Modularnost - Drugi princip se odnosi na modularnost i podrazumeva 'fraktalnu strukturu novih medija', odnosno karakteristiku koju novi mediji dele sa fraktalima, a to je posedovanje iste strukture u razli čitim razmerama. To znači da su svi elementi medija sastavljeni od jedinica koje bez obzira na veli činu strukture koju sačinjavaju, zadržavaju svoje originalne karakteristike.

3.

Automatizacija – Prva dva principa omogu ćavaju automtizaciju u procesima kreiranja, manipulisanja i pristupa medijskim sadr žajima. To omogućava bar smanjeno u češće čoveka u kreativnom procesu.

4. Transkodiranje - Veoma važan aspekt novih medija koji se odnosi na proces digitalizacije tradicionalnih medija i prilago đavanje tradicionalnih kulturolo ških koncepata novomedijskoj logici jeste transkodiranje. Prevođenjem analognih formi starih medija u digitalne formate ostvaruje se mogu ćnost akumulacije prethodnih medijskih podataka koji se mogu koristiti za stvaranje novomedijskih objekata. Proces stvaranja novomedijskih objekata podrazumeva pristupanje i manipulisanje akumuliranim medijskim informacijama uz mogućnost njihovog prenosa i transformacije. 5.

Varijabilnost - Transformabilnost tokom korišćenja i procesa reprodukcije novomedijskih objekata ukazuje na varijabilnost, postojanje velikog broja varijantnih oblika jednog objekta umesto postojanja isklju čivo istovetnih kopija kao što je to bio slu čaj sa starim medijima. Promenljivost medijskog objekta se ostvaruje zahvaljuju ći strukturi sastavljenoj od pojedina čnih, nezavisnih jedinica koje se mogu programirati i uređivati na različite načine.

3.3.2.Interaktivnost 3.3.2. Interaktivnost









Lendou navodi da je za interaktivnost neophodno tre će dugme i reakcija sistema, pri čemu biranje između dve opcije (OK i Cancel ) nije interaktivnost. U slu čaju novih medija on smatra da pojam interaktivnosti podrazumeva tendenciju da se oblikuje um korisnika na pretpostavci o izomorfizmu mentalnih predstava i spoljnih, tehnološki generisanih, vizuelnih formi. Interaktivnost se prepoznaje u sistemima hipermedijske i razgranate strukture u okviru kojih korisnik ima mogu ćnost izbora i samostalne reakcije na ponu đene opcije, međutim, Manovič ove sisteme posmatra kao vidove oblikovanja procesa asocijacijativnog razmišljanja vizuelnim nametanjem preprogramiranih struktura pri čemu je korisnik primoran da se identifikuje sa sistemom razmišljanja onog ko je dizajnirao program.

3.3.3.Intertekstualnost 3.3.3. Intertekstualnost Pojam intertekstualnosti formulisala je i razvila Julija Kristeva. Tekst (tekst u u žem smislu, slika, pesma, film, TV emisija), ili skup tekstova koji se citira i ponovo pi še, produžava i transformiše drugim tekstom, a da novonastali pri tome zadržava smislensost naziva se interetekst. Tako đe, to je i tekst koji upija i koji obuhvata mno štvo drugih tekstova. Odnos izme đu takvih tekstova naziva se interetkstualnost. interetkstualnost . Prema Ženetu, to su tekstovi čiji su delovi vidljivo prisutni u drugom tekstu, dok prema Bartu i Kristevoj, intertekstualnost čine bilo koja dva teksta, u kojima se kroz beskrajne mre že kodova i praksi ozna čavanja uspostavlja zna čenje. Ženet deli intertekstualnost na sledeće podvrste: o o

o o

Paratekstualnost – odnos teksta i spoljnog konteksta (npr. film – plakat za film) Hipertekstualnost (hipotekstualnosti1)– odnose podražavanja između dva teksta ili dva stila (rimejk (engl. remake) ili adaptacija) Metatekstualnost – odnos izme đu teksta i njegovog komentara (npr. kritika filma) Arhitekstualnost – odnos ize đu teksta i njegovog žanrovskog arhiteksta (npr. tok šou programi na televiziji).

3.3.4.Hipertekstualnost 3.3.4. Hipertekstualnost







pored različitih putanja i granjanja naj češće ima jedan ili vi še krajeva. Zajedničko za otvoreno delo i hipertekst su mogućnosti različite interpretacije istog dela/teksta. Ekova podela na otvorena dela i de la u pokretu upucuje na razlike u vrsti otvorenosti. On definise dela u pokretu kao „zatvorenu skupinu skupinu dela“ izmeđ u kojih je lakse napraviti paralelu s dana šnjim hipertekstom (Vuković 2006). Kod recipiranja dela u pokretu Eko očekuje dolazak do kraja tog dela. Otvorenost hiperteksta skrivena je u mogu ćnostima promene pozicije čitanja i izmenjivosti teksta dok je Ekovo viđenje otvorenog dela otvorenost u interpretaciji. !

!

!

Hipertekst se sastoji iz stringova i leksija. Strinogvi predstavljaju najmanju jedinicu (mogu biti re č, rečenica, slika, video, zvuk) dok se leksija sastoji iz ve ćeg broja takvih jedinica. Lendou navodi da se Internet predstavlja primitivni oblik hiperteksta jer se u njemu linkovanje izvr šava najčešće u formi jedan prema vi še, tj. string – leksija. Hipertekst omogućava slede će tipove linkovanja: •

jednosmerno: leksija leksi ja – leksija, string – leksija, leksij a, string – string

•

dvosmerno: leksija – leksija

•

višestruko (jedan prema više ili vi še prema jedan): string – leksija, leksija leksija – string, leksija – leksija.

3.4. Intertaktivnost, intertekstualnost i hipertekstualnost filma i televizije i Interneta 3.4.1.Film 3.4.1. Film =8562/153>8-45 ?3@0/ 0-A6 B353 C8C52/D8./ 3 4;[email protected]/< E8C52/D8.C ;26:45/>./.C ?3@0->3 0-FG/@3H6 I /",012*/$ 3"+/(J 1/13K 8/F3>/ L@464629 C 1-.30/ 46 12-F 0/83;C@/H3.C C0/ I;CB@316 3M3@3 .C8/1/J9 12-F 4;6H3?3N8/ 0685/@8/ 45/8./9 C 1-.30/ .6 .C8/1 ;@-: 0/D56 -45>/2C.6 38562/153>8-459 .62 46 4 6 G@6:/-H3 >3D6 [email protected] C ?3@0 12-F 1-0;@61486 1-0 ;@61486 8/2/53>86 452C15C26 I8;2< 4"2!& 5+)6J< O2-F -46P/. 86>623H6 1-.3 46 ./>@./ 1-: ;CB@3169 ;->6P/>/ 46 38562/153>8-45< Q;[email protected] 38562/153>8-45 ;26:45/>@./.C ?3@0->3 4/ >3D6 12/.6>/ 3 ;C5/8./ I8;2< :-0/P3 ?3@0 76$% 8"3$J 1-.3 1/- R,Q 1-0;.C56241/ 3G2/9 -0-GCP/>/ 3FB-2 8/ 5268C5/1 F/C45/>@./.CP3 2/:8.C9 3 -5>/2/8.60 0683./ 3F 1-G/ G@6:/@/H B32/







T3;6256145C/@8-45 ?3@0/ .-D C>61 86 ;-45-.3< =;/19 ;-: C53H/.60 4>6 N6DP6 C;-526B6 ;-.0/ !"#$%&$'(&)*+,-(& 9 ;-./>3@/ 4C 46 5C0/N68./ :/ .6 26F C ?3@0C 345- D5- 3 @381 IL:23./8 [/.@4J9 3@3 :/ 4C ?3@0->3 1-.3 ;2/56 >3D6 2/:8.3 345->26068!"#$%&$'(&)*+," I\@34/ O>/25J<

3.4.2. Televizija ]684 R26:6231 ]68468 >3:3 385626145C/@8-45 56@6>3F3.6 C 523 B2F386S 4;-2-.9 8-20/@8-. 3 B2F-.< Q;-2/ 3856256145C/@8-45 ;26:45/>@./ 56@656145< ^-20/@8C 3856256145C/@8-45 >3:3 C 2/830 6@6152-84130 462>3430/ ;-;C5 #*;#$%<"$= 434560/ 3@3 &-#16-> G@/4/8./< _F/ 3856256145C/@8-45 56@6>3F3.6 -G@6:/ 46 C 6@6152-84130 ;2-G2/04130 D60/0/9 <"0$- -, 0$/*,0 462>3430/ ? 0-GCP8-453 F/ 3FB-2 2/F@3N353K CG@->/ ;23@31-0 G@6:/8./ -:26W68-G ;2-G2/0/9 ;624-8/@3F->/83K 4/:2A/./ I1-.3 46 D/@.C G@6:/-HC 1-.3 8/ -48->C CN68./ 8.6G->3K 8/>31/J9 40/25 56@6>3F-230/ 1-.3 30/.C -;H3.6 F/ 2/8G32/8.69 +*9'-<*,9$9 1-0685/234/8.6< T3;6256145C/@8-45 8/ 56@6>3F3.3 46 -:8-43 CG@/>8-0 8/ /G26G/56 56@6>3F3.69 / 86 8/ G@6:/-H/ à ;2-G2/0/< [6WC5309 b/./8 8/>-:3 :/ C1-@31- G@6:/0- 8/ 4>/1-:86>83 A3>-5 1/- G@/>83 @386/283 561459 G@6:/8.6 56@6>3F3.6 ;26:45/>@./ 0C@53@36/28-9 86461>68H3./@8- 3F06D5/8.6 C :2CGC 26/@8-45 I;-./>-0 >3D6 -: .6:8-G à 1/8/@/9 ->/1>/ K3;6256145C/@8-45 ;-45/.6 .-D >6P/J< T3;6256145C/@8-459 0-A6 -45>/2353 G@6:/8.60 8;2< à >64539 1/:/ 46 -86 ;-1@/;/.C 8/ >3D6 à 1/8/@/9 068./8.60 à 1/8/@/< `6K8-@-G3./ 1-.C .6 2/F>3- V/5/\25 530 -0-5CP/>/ 3856G2/H3.C à ;2-G2/0/ 3 38562865 4/.5/ __cU/< !"#$%&' )*)+,-,') !"#$"%& ("#& )!*(&+ *,-"%.+./ "0* )& !+&!",0.#1 * ,2+131#1 *, 4.,& 506&+0&6 ).#6. 778 U!" $%&! '( '()*(%+,-!.%$ ,'/,'0-0 !" $%&"!' '( )*+',*-. !/01*2*+ 103$&.$%-.'"4!* ! #$%&'(&) (*+ !,*-&,&. /-&0$+/1 0$,/ 2/! 3/(1& 43+*2/ -&,($'52/!

!"#$%&'$($ *+$#, ,-&-%./.#$0 ! 1.&2 32+ ,#-4!,3! 2,%$#$ +-4. 5+#-6!0 "2 32'2' 7&212842 +26- 8$ 7- 3#-9-: ;%2+

[email protected] >2D3 46 43856F/ =8562865 4/.5/ __cU/ I4/ 4>30 56145C/@830 3 0C@5306:3./@830 4/:2A/.30/J 3 56@6>3F3.6 3 45>/2/ K3;62 065/06:3.<







=8562/153>8-45 38562865/ -:>3./ 3F06WC 1-234831/ 3 56145/ IC D3260 4034@CJ9 /@3 3 3F06WC >3D6 1-234831/ 3 B/F6 56145->/9 N306 46 -8/ ;-./N/>/< b/./8 8/>-:3 :/ .6 38562865 C H6@383 38562/153>83 06:3.9 /@3 :/ .-D C>61 08-G3 8.6G->3 :6@->3 5834C< ^/ 38562865C .6 0-GCP6 3F.6:8/N353 385621/53>8-45 3 K3;6256145C/@8-459 .62 46 -8/ -45>/2C.6 F/K>/@.C.CP3 K3;6256145C< =856256145C/@8-45 8/ 38562865C 46 -45>/2C.6 2606:3./H3.-0<

4. Sajber-prostor Sajber-prostor je elektronski prostor kompjuterskih mreža u kom se odvija 'online' komunikacija. Termin 'sajberprostor' (cyberspace) je skovao pisac naučnofantasti čnih tekstova Vilijam Gibson (William Gibson), kojim je želeo da opiše svoju vizuju globalne ra čunarske mre že koja povezuje sve ljude, ma šine i izvore informacija u svetu, kroz koji je moguće kretati se kao kroz virtuelni prostor. Govoreći o zna čaju sajber-prostora Markos Novak obja šnjava da se posredstvom sajber-prostora 'omogu ćava potpuna suprisutnost i me đudejstvo više korisnika, unošenje i prikupljanje podataka u oba smera u odnosu na sva ljudska čula, simulacija realne i virtualne stvarnosti, prikupljanje podataka na daljinu i kontrola putem teleprisutnosti, kao i sveukupna integracija i me đusobno opštenje sa svim smislenim proizvodima i okru ženjima stvarnog prostora'. Sajber-prostor podrazumeva, pre svega, mrežu svih kanala komunikacije i baza digitalnih podataka koji povezuju ljude i ma šine, ali nije medij pasivnih informacija, već medij posredstvom kog korisnik mo že da intereaguje i upravlja virtuelnim i realnim svetom. To je vid komunikacije koji ne podrazumeva samo primanje informacija, ve ć sveprisutnu interakciju na svim nivoima posredstvom kompjuterizovanih podataka. Komunikacija putem sajber-prostora podrazumeva transformaciju svih aktivnosti i međudejstva korisnika, kao i korisnika i okru ženja, na digitalne kodove. Korisnik i njegovo okru ženje, virtuelno ili realno, postaju deo jedinstvenog sistema komunikacije koja se odigrava u sajber-prostoru. Oni su umreženi u procesu stalne interakcije i međusobnog uslovljavanja i prilago đavanja, u kom svi 'akteri' zapravo postaju informacije.

Digitalna kultura predavanje

Recommend Documents