UNIVERZITET U NOVOM SADU TEHNIČKI FAKULTET "MIHAJLO PUPIN" Z R E N JAN I N
Elektronsko poslovanje SEMINARSKI RAD Tema:
Digitalna ekonomija
STUDENT:
PROFESOR:
Digitalna ekonomija Digitalna ekonomija - uvod 0
Digitalna ekonomija, još i Internet ekonomija, nova ekonomija ili Veb ekonomija, je zasnovana na digitalnim tehnologijama, odnosno telekomunikacionim mrežama, Internetu, intranetu, ekstranetu. Takodje se u literaturi naziva i engl. cluster organization - grozdasta organizacija, engl. democratic corporation - demokratska korporacija, engl. intelligent enterprise - inteligentno preduzeće, engl. reeingineered corporation reinženjerisana korporacija. Suština digitalne ekonomije su znanje i internet. Zasniva se na elektronskim transakcijama putem Interneta. Njene osnovne karakteristike su fleksibilnost, saradnja i velika brzina interaktivnosti medju subjektima lanca vrednosti. Odlike digitalne ekonimije Odlike digitalne ekonomije su digitalno umrežavanje i komunikacione infrastrukture koje pružaju globalnu platformu na kojoj ljudi i organizacije uzajamno komuniciraju. Ova platforma obuhvata: široku matricu proizvoda koji se mogu digitalizovati i koji se dostavljaju preko digitalne infrastructure (koju čine telekomunikacione mreže, internet, intranet i druge srodne tehnologije. Omogućuje stvaranje globalne platforme preko koje ljudi i organizacije saradjuju, komuniciraju, tragaju i dolaze do informacija, razmenjuju digitalne robe i usluge) potrošači i firme koji sprovode finansijske transakcije digitalno preko umreženih računara i mobilnih uređaja fizička roba, sa ugrađenim mikroprocesorima i mogućnostima umrežavanja. Digitalnu ekonomiju odlikuje i: -
globalizacija umrežavanje mobilnost integracija elektronsko poslovanje direktno poslovanje digitalni proizvodi i usluge nove organizacione forme
Neki od rizika do kojih dovodi razvoj digitalne ekonomije: -
Nestabilnost 1
-
Nezaposlenost Raslojavanje Nemoral Ugrožavanje bezbednosti i privatnosti Kriminal
Digitalna ekonomija stvara ekonomsku revoluciju, koja je, označena velikim ekonomskim učinkom i do sada najdužim periodom neprekidne ekonomske ekspanzije. Digitalna ekonomija i informacione tehnologije Savremena dostignuća informacionih tehnologija ruše sve prostornovremenske barijere. Danas poslovni ljudi iz svojih kancelarija ujutru trguju kapitalom na Londonskoj berzi, šest časova kasnije uključuju se na berzu u Njujorku, a osam sati kasnije su već na berzi u Tokiju. Rad iz svojih kancelarija ili od kuće, virtuelni timovi i kompanije, učenje na daljinu i e-trgovanje predstavljaju osnovne pojavne oblike rastućeg trenda digitalizacije i mobilnosti u poslovanju, koji se u velikoj meri odražava na odnos kompanija i njihovih potrošača. Danas se sve više prilagođavamo trendu nove ekonomije tj. živimo u digitalnoj ekonomiji. Po mnogim predviđanjima sa kraja prošlog veka internet je posmatran kao sredstvo koje će uvesti „revoluciju“ u moderno poslovanje. Ovo je ukazivalo na to da će se veliki deo poslovnih operacija prebaciti na elektronsku platformu, tj. da će veći broj kompanija preći na elektronsko komuniciranje sa svojim partnerima i potrošačima. . Mnoge poznate svetske kompanije danas obavljaju više od 80% svojih poslovnih aktivnosti putem interneta i na taj način ostvaruju dve ključne prednosti: prvo, smanjuju troškove i drugo, svojim potrošačima nude pogodnosti koje bez ovog kanala ne bi bile moguće. Izazovi sa kojima se najčešće suočavaju kompanije u okvoru digitalne ekonomije su : Reinženjering procesa u celokupnoj industriji u odnosu na reinženjering poslovnih procesa kompanije Redefnisanje granica prodaje u okviru industrije (direktna prodaja bez maloprodavaca) Nastanak novih industrija Repozicioniranje kompanije u skladu sa novim tržišnim zahtevima i novim okruženjem Dezintermedijacija (redefnisanje postojećih lanaca ponude i eliminacija posrednika) Intermedijacija (nastanak novih tržišta na mreži) Moderne kompanije moraju shvatiti da su njihovi potrošači ona snaga koja generiše najveći deo sadašnjih i budućih poslovnih prihoda i da oni stvaraju 2
vrednost za kompaniju, a ne savremena tehnološka rešenja. Bitka između fzičkih i internet kompanija, ne vodi se na polju tehnologije, već na polju efkasnog zadovoljavanja potreba potrošača. Ako je pogodnost koju nudi novi kanal prodaje veća od potrebnog vremena za prilagođavanje novom načinu kupovine, tada će se potrošači prebaciti na internet kupovinu. U obrnutom slučaju – internet inicijativa je unapred osuđena na neuspeh. Nova i stara ekonomija – poredjenje
Primer:
Stara ekonomija: Nova ekonomija: Idem u knjižaru, Poseta web site-u Kupovina i prodaja izaberem, platim izdavača i knjižare, knjiga gotovinom. knjiga dolazi poštom. Pešačim kroz školu, Odem na web site škole, Prijava ispita kupujem prijave, nosim ulogujem se, prijavim. ih. Kupim film, slikam, Digitalna kamera ili Fotografisanje odnesem na izradu, mobilni telefon, gledam gledam papir. odmah, saljem mms. Koristim RFID karticu, Plaćanje goriva na Plaćam gotovinom ili prevučem je preko benzinskoj pumpi karticom. senzora pumpe i idem. Placam gotovinom ili Elektronska kartica za Plaćanje prevoza karticom. javni prevoz Idem u radnju, Koristim self – servise Plaćanje robe izaberem, platim, idem. kiosk. Firma mi uplaćuje na Uzmem gotovinu u Primanje plate racun ili karticu, plaćam koverti. karticom. Tabela 1: Poređenje stare i nove ekonomije
Da li je i digitalni ekonomija "dečija igračka" ili budi interesovanje i stručnjaka starije generacije? Novu tehnološku revoluciju izneli su uglavnom mladi ljudi kojima digitalni svet nije stran. Jedan od razloga propasti digitalne ekonomije, smatraju 3
stručnjaci, moze biti neiskustvo onih koji su je vodili i njihovo ubeđenje da stari svet treba srušiti i napraviti nov od temelja. Činjenica je da su digitalnu revoluciju (i ekonomiju, kao njenu posledicu) započeli i na leđima izneli mladi tekiji (techies) koji nisu imali nikakvo ili vrlo slabo tradicionalno biznis obrazovanje. Ipak, činjenica je i da su firme u novoj ekonomiji počele da propadaju nekako u istom trenutku kada su u njihove upravne odbore ušli predstavnici velikog biznisa i investitorskih kompanija koje su bile glavni akcionari u novim firmama. Danas je uglavnom opšteprihvaćen stav da su mnoge firme nove ekonomije propale iz nekoliko razloga: potpuno nerealnih očekivanja investitora o brzini povraćaja uloženih para, prevelikog ulaganja u marketing a premalog u kvalitet ponude, nerealnih biznis modela, oslonjenosti na regrutovanje novih potrošača umesto fokusa na makisimizovanje profita od postojećih i, pre svega, od prevelikog marketinga za sam internet koji je doprineo potpuno nerealnom procenjivanju brzine razvoja digitalne ekonomije. Ipak, sve velike kompanije tretiraju digitalnu ekonomiju vrlo ozbiljno, sve su prisutne u digitalnom prostoru i na mnogim platformama, a mnoge od njih zahvaljujući digitalnim kanalima prave ogromne uštede u poslovanju ili otvaraju sebi segmente tržišta koji im nisu do sada bili interesantni. Takođe, sve vodeće marketing i advertajzing agencije imaju svoje specijalizovane digitalne agencije, koje za iste klijente razvijaju digitalnu priču. Dakle, to je daleko od dečije igre, reč je o veoma ozbiljnom biznisu.
Digitalna ekonomija kod nas Srbija je u najgorem mogucem trenutku, početkom 90-tih , kada je cela internet industrija na globalnom nivou nastajala, potonula u začarani krug izolacije i tehnološkog nazadovanja. Stotine hiljade mladih stručnjaka otišlo je na Zapad i svoje znanje iz oblasti IT gradilo u okviru stranih kompanija, a sama infrastruktura neophodna za internet u Srbiji ostala je u fazi nedovoljnog razvoja. Otvaranje Srbije ka svetu 2000.god donelo je procvat domaće IT industrije, pa je ona za jako kratko vreme postala jedan od vodećih IT “ igrača” u region po mnogo čemu. Uprkos nespremnom napretku, ostalo je mnogo toga za unapređenje, pre svega u oblasti interneta koji je bio i ostao najneiskorišćeniji resurs sto se tiče broja korisnika i sto se tiče spektra usluga.
Iako je poslednjih godina Srbija bila prezauzeta stvarima koje nisu imale veze s digitalnom ekonomijom, ona je, pokazujući svoju globalnu prirodu, procurela i do nas. Naravno, Srbija je i dalje veoma daleko od nekog masovnog digitalnog životnog stila, ali ohrabrujuće je da postoji sloj ljudi koji internet (kao, za sada, glavni kanal digitalne ekonomije u Srbiji) koriste na potpuno isti 4
način kao i ljudi na Zapadu. To jest, kao neodvojiv deo svakodnevnog života. Pre svega, Internet izdavlaštvo se može smatrati kao iznenađujuće dobro razvijeno u Srbiji, tu spadaju nekoliko vrlo profesionalnih web sajtova, na njima ima oglašavanja za internet knjižare, poslovne usluge, telekomunikacione kompanije. Dakle, neko digitalno trzište postoji, postaje sve prisutnije i sa malo mudrosti mogli bismo da ga pretvorimo u vrlo unosnu industrijsku granu. Tačnije, Srbija je sada u jedinstvenoj situaciji da preskoči nekoliko tehnoloških ciklusa i da direktno uhvati korak sa razvijenim zemljama tj. da izvuče određene koristi iz iskustva drugih zemalja. Jedan od nalaza Nikolasa Negropontea, koji je proučavao faktore koji utiču na digitalizaciju jedne zemlje i ustanovio da nije toliko u pitanju infrastruktura, nego kultura. Primer je Kostarika, koja se smatra zemljom sa najvećom iskorišćenosti kompjutera na svetu: na jednu mašinu dolazi 16 stvarnih korisnika, pre svega školske dece i studenata. Dakle, i pored malog broja kompjutera sa internet vezom u zemlji, mnogo ljudi ih koristi jer ih to zanima, jer je prisutna kultura korišćenja. U Srbiji su eksperimentisanja sa mogućnostima digitalne ekonomij mnogo jeftinija, jer su cene svega srazmerno niže. Takođe, neke od zemalja u razvoju vrlo uspešno počinju da primenjuju koncept "internet bescarinskih zona", gde se svetskim kompanijama koje se bave vrhunskom tehnologijom omoguće internet veza visokog kapaciteta, poslovni prostor i poreske olakšice, pod uslovom da zapošljavaju domaću radnu snagu. To je sjajan način da najmodernija tehnologija jeftino procuri u zemlju. Koristi od ušteda na istraživanjima da bi se došlo do te tehnologije su neverovatne. I konačno, iskustvo je pokazalo da je koncept aukcije za dobijanje dozvola za razvoj interneta i mobilne telefonije, posebno novih sistema baziranih na širokim propusnim opsezima, neodgovarajući. On je vrlo "sladak" za državu jer se velike pare dobiju odmah, ali dugoročno to ima ograničavajuće dejstvo na širenje te tehnologije pošto kompanije koje su dobile te skupe licence tu cenu prenose na korisnike. Tako da u plodovima modernih sistema opet uživa elita koja ima para da to plati. Najbolji način da se moderna tehnologija učini dostupnom svima jeste oštra konkurencija većeg broja ponuđača koji su prinuđeni da se na slobodnom tržištu takmiče cenama, kvalitetom i uslugama. Onog momenta kada broj korisnika interneta i ostalih digitalnih kanala dostigne određenu kritičnu masu, oko 20-25% stanovništva, može se govoriti o posebnom digitalnom tržištu koje uključuje i digitalnu ekonomiju.
Državne granice su definitivno manje važne u digitalnoj ekonomiji, što dalje implicira značaj njenog razvoja i primene na našim prostorima. Potpuno je drugačije kada je u pitanju transfer bajtova nego transfer atoma, kada umesto robe transportujete informacije. Mnoge firme su samo zahvaljujući internetu imale mogućnost da posluju na internacionalnom nivou. Ako prodajete softver, 5
potpuno je svejedno gde se nalazi vaša firma, možda u nekoj garaži u Kaliforniji, ceo svet može da download-uje vaš proizvod nezavisno od granica. To postavlja potpuno nove probleme starim i trapavim načinima na koje su organizovane države, zatvorene u svoje granice koje svakim danom znače sve manje: kako oporezovati tu robu, kako kontrolisati sadržaje na web sajtovima koji su postavljeni u stranim državama, a koji se mogu videti širom sveta, kako regulisati oglašavanje i porez na oglašavanje na domaćim sajtovima kada su oglasi servirani sa stranih servera i mnogo takvih sličnih dilema. U suštini, mnogi od problema koji postoje za firme u tradicionalnoj ekonomiji ne postoje, ili su mnogo manji, u novoj. Najveći problem za novu ekonomiju je rasprostranjenost (ili nedostatak) interneta u različitim zemljama. To je najveći limitirajući faktor za novu ekonomiju u ovom trenutku. Elektronsko poslovanje Elektronsko poslovanje je opšti koncept koji obuhvata sve oblike poslovnih transakcija ili razmene informacija koje se izvode korišćenjem informacione i komunikacione tehnologije i to: - između preduzeća, - između preduzeća i njihovih kupaca, ili - između preduzeća i javne administracije. Elektronsko poslovanje uključuje i elektronsko trgovanje dobrima i uslugama. Elektronsko poslovanje može se posmatrati sa više stanovišta. Sa aspekta komunikacija, elektronsko poslovanje je elektronska isporuka informacija, proizvoda i usluga, i elektronsko plaćanje korišćenjem računarskih i drugih komunikacijskih mreža. Sa poslovnog aspekta to je primena tehnologije u svrhu automatizacije poslovnih transakcija i poslovanja. Sa stanovišta usluga to je alat koji omogućuje smanjenje troškova poslovanja uz istovremeno povećanje kvaliteta i brzine pružanja usluga. Elektronsko poslovanje (e-business) uključuje: - kupovinu i prodaju robe i usluga, - saradnju sa poslovnim partnerima, - elektronske transakcije unutar organizacije. Elektronska trgovina (e-commerce) se definiše iz perspektive: - komunikacija; kao isporuka robe, servisa, informacija ili isplata preko računarske mreže, - trgovine; omogućavanje kupovine i prodaje robe, servisa, informacija preko Internet-a.
6
Često se susreće i pojam Internet ekonomije, čija se suština određuje u iskorišćenju novih pogodnosti otvorenih komunikacija. Omogućene su interaktivne veze proizvođača tj. dobavljača i kupaca uz povećanje produktivnosti i smanjenje troškova. Model umreženog globalnog poslovanja omogućio je preduzećima koja ga koriste: - rast prihoda i proizvodnje, - rast zaposlenosti, - uštede u troškovima poslovanja, - zadovoljne kupce, - smanjenje vremena isporuke robe i smanjenje broja reklamacija, - poboljšanje podrške korisnicima i - uštede u troškovima distribucije. Prednosti elektronskog poslovanja proizilaze iz kombinacije ekonomskih i tehnoloških razloga. Među ekonomskim razlozima su: - smanjenje troškova poslovanja, - smanjenje grešaka kod elektronskih transakcija, - jeftino globalno publikovanje transakcija i - mogućnost zamene skupih kancelarija.
Internet bankarstvo
Internet bankarstvo počinje 1980. godine, a veći broj korisnika služi sa internet bankarstvom od 1995. godine, kada je banka ,,Wells Fargo" izradila prvi WEB bankarski program za obavljanje poslovanja na internetu. Pored toga, 1996. godine je osnovana prva specijalizovana intemet banka na svetu u SAD pod nazivom ,,Security First Network Bank". Krajem prošlog veka broj korisnika internet bankarstva prelazi broj od 10 miliona korisnika.
Na internetu se pojavljuju sledeći učesnici: - davaoci pristupa (omogućavaju pristup internetu), - davaoci usluga (obezbeđuju opšte uslove za poslovanje izmedu poznatih partnera i nepoznatih korisnika), - davaoci sadržaja (proizvode sadržaje koji putuju mrežom), 7
- davaoci online usluga (nude sadržaje kreirane na njihovim sopstvenim zatvorenim sistemima), - operateri mreže ili sistem operateri (kreiraju pristup informacijama i staraju se o zaštiti autorskih prava), - korisnici interneta. Razlozi korišćenja internet bankarstva odnose se na sledeće činjenice: - poslovanje preko interneta stvara imidž inovativne banke, - omogućava se pokrivanje znatno većeg geografskog prostora (bez otvaranja novih filijala i ekspozitura), - internet predstavlja efikasan i jeftin distributivni kanal (redukuju se troškovi poslovanja), - povećava se interaktivna mogućnost komuniciranja (neprekidno komu-niciranje izmedu banke i klijenata), - novo sredsvo informisanja i komuniciranja (banka se obraća širem krugu klijenata), - povećanje zadovoljstva bančinih klijenata (klijenti ne odlaze u banku i ne čekaju ispred šaltera), - omogućava se servis klijentima 24 časa dnevno, punih 7 dana u nedelji, ili 365 danau godini. Internet bankarstvo nudi klijentima opipljive i neopipljive elektronske proizvode. Opipljivi proizvodi se isporučuju putem offline, odnosno putem tradicionalne fizičke distribucije (prodaja knjiga, računara i sl.). Neopipljivi elektronski proizvodi se nude i isporučuju putem online veze. U elektronske proizvode se mogu ubrojiti: softveri, video igrice, digitalni multimediji (filmovi, muzika), elektronske knjige i sl. Elektronske usluge su slične elektronskim proizvodima, sem što svaka isporuka digitalnog sadržaja podrazumeva određenu radnju. Danas se kao elektronske usluge pojavljuju pored elektronskog platnog prometa i usluge osiguranja, konsalting usluge, pravne usluge, usluge u posredovanju sa nekretninama, usluge obrazovanja i sl. Intenet bankarstvo predstavlja najrasprostranjeniji oblik elektronskog bankarstva koji je usmeren na pribavljanje bankarskih informacija i realizaciju bankarskih usluga preko interneta. Rastuća popularnost interneta i online transakcija stvorili su okruženje u kome online bankarstvo postaje proizvod za masovnu potrošnju. Kod ovog oblika bankarstva, komunikacija se uspostavlja preko otvorene komunikacione mreže, odnosno interneta. Internet bankarstvo omogućava pristup računaru putem pretraživača tako da pri upotrebi interneta nisu potrebni nikakvi specijalni softveri. Internet bankarstvo predstavlja oblik interaktivnog elektronskog bankarstva, koje se temelji na korišćenju računarske mreže interneta. Korišćenjem internet bankarstva pruža se mogućnost klijentima banke da preko personalnih računara (bez odlaska u banku), komuniciraju sa svojim tekućim računom. U praksi se ovaj vid bankarstva naziva „virtual banking", odnosno ,,online banking". Intenet se za sada najviše koristi kao sredstvo promocije, jer 8
se preko njega plasiraju multimedijalne propagandne poruke. Trenutno je preko 1000 banaka priključeno na internet, a u svetu ima više od 8 miliona pristalica internet bankarstva. Dosadašnja iskustva ukazuju, da korisnici internet bankarstva mogu: - da provere stanje na svim tekućim računima, - da plate račune, - da izvrše pregled elektronskih transakcija, - da podnesu zahteve za kredite, - da podnesu zahteve za kreditne kartice, - da realizuju online trgovinu sa hartijama od vrednosti, - da realizuju devizne transakcije, - da kreiraju svoj valutni portfolio, - da dobiju opšte informacije o banci, godišnjem izveštaju banke, e-mail, kontakt telefone i sl. Pristalice internet bankarstva ističu niz prednosti ovog oblika „virtualnog bankarstva" nad klasičnim „tradicionalnim" oblikom bankarstva. Prednosti internet bankarstva su: - niži troškovi (realizacija naloga za plaćanje putem inteneta iznosi 0,13 eu, a putem klasičnog bankarstva 1,08 eu), - viši prihodi (u internet bankarstvu rashodi učestvuju sa 15,20% u prihodima, dok je taj odnos čak 60% u klasičnom bankarstvu), - iskorišćenje radnog vremena (internet bankarstvo je neprekidno na usluzi klijentu 24 časa dnevno tokom 365 dana u godini), - realizacija transakcija putem personalnog računara (nema administrativne formalnosti i ne odlazi se u banku), - pristup elektronskoj banci sa bilo kog računara u svetu (ukoliko je računar sa modemom priključen na internet), - održavanje zaštite internet sistema preko banke uz obavljanje online bankarskih transakcija. Nedostaci internet bankarstva se odnose na neadekvatnu zakonsku regulativu u ovoj oblasti (različita je od države do države) i u nepostojanju savršenog sistema zaštite i sigurnosti u elektronskom poslovanju. Najveća prepreka masovne primene internet bankarstva je neizgrađeno poverenje između korisnika elektronske usluge i računara. Poverenje se može brzo izgraditi između klijenta i banke, ukoliko se klijent uveri u sigurnost svojih finansijskih transakcija primenom internet bankarstva. Kod klijenata su još uvek prisutne dileme kako sprečiti zloupotrebu informacija primenom internet bankarstva i kako zaštiti internet bankarstvo od moguće pljačke. Primena računarskih šifri i novih tehnika kodiranja pokazala je visok stepen sigurnosti pri zaštiti elektronskih informacija. U internet bankarstvu se primenjuje sistem kripto zaštite pod nazivom SET (Secure Electronic Transaction) projektovan od strane Visa, Master card, IBM kompanije. SET 9
sistem predstavlja garanta za kupca, prodavca, banku i klijenta, da su svi učesnici u elektronskoj transakciji autentični. Radi bolje zaštite računarskih šifri projektovano je novo rešenje SET-a sa SMART card (pametnom karticom). Kartica ima ugrađen mikro procesor i može se čitati samo preko ugrađenog specijalnog čitača SMART card reader. Internet bankarstvo doživljava ubrzan razvoj posebno u SAD i razvijenim zemljama Evrope (Engleska, Španija, Italija, Francuska, Austrija). Što se tiče domicilnog bankarstva, kod nas je još uvek široko rasprostranjena PC kompjuter tehnologija.
E-poslovanje u Srbiji
Kada pričamo o budućnosti elektronskog poslovanja u Srbiji, moramo prvo analizirati stanje u kome se ono nalazi trenutno. Elektronsko poslovanje u Srbiji nije razvijeno onoliko koliko bi moglo da bude. U korišćenju benefita elektronskog poslovanja najdalje su otišle finansijske insitucije, odnosno banke. Taj trend se može pripisati velikom broju stranih banaka koje su ušle na naše tržište i sa svojih matičnih tržišta preneli neke prakse koje su se već pokazale kao dobre. Domaće banke su jednostavno preuzele neke od ovih usluga da bi ostale konkurentne pridošlim bankarskim grupacijama. Najrasprostranjeniji servis elektronskog poslovanja u Srbiji je Elektronsko bankarstvo (E-banking). U okviru ovog servisa banke nude različite usluge od provere stanja na računima i dobijanja izvoda sa računa do plaćanja elektronskim putem. U poslednje vreme su postale popularne elektronske usluge koje se distribuiraju putem SMS-a. Ovaj trend je vrlo logičan s obzirom na to da je mnogo veći broj korisnika bankarskih usluga koji poseduju mobilni telefon, nego onih koji poseduju računar sa internet konekcijom. Razlozi nedovoljne razvijenosti elektronskog poslovanja leže u više različitih faktora.
Jedan od faktora je nedovoljan broj računara. Država je preuzela neke mere da bi računare učinila povoljnijim, a samim tim i dostupnijim stanovništvu, tako što je smanjila PDV na računare sa 18% na 8%. Drugi faktor koji utiče na otežan razvoj elektronskog poslovanja je mali broj korisnika sa brzim internet konekcijama. Razlozi za ovo su mnogobrojni, ali onaj koji se ističe je postojanje 10
monopoliste koji diktira cene i kvalitet. Treći bitan faktor za elektronsko poslovanje, odnosno za odsustvo istog je nepostojanje zakona i propisa koji regulišu ovu oblast. Država je krenula u pravcu rešavanja ovog problema, sa nekoliko svojih poteza, kao što su donošenje Zakona o elektronskom potpisu, zatim uvrštavanje elektronskog poslovanja u Nacionalnu strategiju razvoja informacionog društva, kao i pokretanjem projekta elektronske uprave i elektronskog zdravstva. Da bi elektronsko poslovanje u jednoj državi počelo da se razvija, neophodno je da se uvedu elektronske javne usluge, kao što su elektronska uprava, elektronsko zdravstvo i elektronsko učenje, kao i okruženje koje će omogućiti elektronskom poslovanju da se razvija. Ovakve javne usluge mogu biti katalizator promene u navikama korisnika, i kao takve doprineti razvoju elektronskog poslovanja. Naravno, da bi sve ovo bilo moguće je da postoji sigurna informaciona infrastruktura i mogućnosti za korišćenje brzog interneta po konkurentnim cenama. Jedan od bitnih delova Nacionalne strategije razvoja informacionog društva je elektronsko poslovanje, koje je zadnjih godina pokretač rasta svetske privrede. Na primer, zarade od oglašavanja na internetu, po nekim studijama iz 2007. godine, će nadmašiti zarade od oglašavanja u štampanim medijima do 2010. godine. Od 70 miliona EUR koliko je 2006. godine utrošeno na reklamiranje u Srbiji, samo 1,26 miliona EUR je otišlo na online reklamiranje. Elektronsko poslovanje, ima veliku ulogu u međunarodnom poslovanju, jer ga u mnogome olakšava, tako da neiskorišćavanje potencijala e-poslovanja praktično dovodi do ograničavanja razvojnih mogućnosti nacionalne privrede. Elektronska trgovina u svetu predstavlja jedan od najpopularnijih i najzastupljenijih vidova elektronskog poslovanja. Ovaj vid elektronskog poslovanja u Srbiji još nije zaživeo u pravoj meri, niti ga koristi širi krug ljudi. Razlozi za ovakvo stanje su: nedostatak brzog internet pristupa, nedostatak validnih kreditnih kartica i sredstava za plaćanje (PayPal na primer još uvek nije moguće koristiti iz Srbije), nedostatak poverenja u internet transakcije, kao i nedostatak elektronskog potpisa (Srbija je zadnja država u Evropi koja je donela zakon o elektronskom potpisu). U zemljama Evropske Unije preko 60% trgovine se obavilo elektronskim putem. Primena elektronskog potpisa i elektronskog poslovanja menja poslovni ambijent i stvara uslove da se svi poslovi rade drugačije i to, pre svega, brže, efikasnije i ekonomičnije. Poslovni partneri komuniciraju preko Interneta, razmenjuju elektronske ponude, elektronski ugovaraju nabavke, narudžbine potpisuju elektronskim potpisom, šalju elektronske naloge za isporuku naručene robe, vrše elektronsko plaćanje, prijavljuju svoju nabavku carini itd. Ovakvo poslovanje je dobro dokumentovano, zaštićeno od falsifikata i prevara i nije zasnovano na papirnim dokumentima, već se isključivo bazira na elektronskim dokumentima koji se, prema potrebi, mogu odštampati. Elektronski potpis u potpunosti zamenjuje svojeručni potpis u svim procedurama, osim u nekoliko, zakonom predviđenih slučajeva. Kod nas je 11
Zakonom prihvaćen tzv. Kvalifikovani elektronski potpis, koji pouzdano garantuje identitet potpisnika, autentičnost elektronskog dokumenta i onemogućava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadržaj. Na polju sredstava plaćanja na internetu se takođe dešavaju pozitivni pomaci, jer sve više banaka nudi kartice kojima je moguće plaćanje preko interneta. Neke od banaka čak izdaju kartice, čija je jedina svrha plaćanje roba i usluga na internetu. Budućnost razvoja celokupnog elektronskog poslovanja u Srbiji, u mnogome će zavisiti od tempa razvoja elektronskog trgovanja. Mogućnosti trgovine elektronskim putem su velike, i mogu se primenjivati u mnogim delatnostima: od naručivanja i kupovine karata za sportske događaje i koncerte (www.ticketline.co.yu, koji praktično jedan od retkih servisa koji svoje poslovanje obavlja isključivo elektronskim putem), preko elektronskog naručivanja hrane iz Vašeg omiljenog restorana (www.donesi.com) do elektronske aukcije (www.limundo.com). U zagradama su navedeni retki primeri projekata elektronskog trgovanja koji su prihvaćeni od strane korisnika u većoj meri. Razvojni put elektronskog poslovanja u Srbiji bi trebao da pored razvoja elektronske trgovine, obuhvati i razvoj elektronskog poslovanja čiji je predmet servis odnosno usluga. Pioniri u ovom poduhvatu su definitivno Banke sa početka teksta, koje nude neke usluge u okviru svog elektronskog poslovanja. Međutim, u budućnosti se može očekivati više projekata čija će poslovna orijentacija biti isključivo servisi u elektronskom poslovanju. Primera radi, internet portal www.krediti.rs pruža usluge informisanja korisnika o uslovima kredita koji su spremni da uzmu i pomaže im da izaberu najpovoljniji kredit na lak i brz način. S obzirom da je ispunjena većina primarnih uslova za razvoj elektronskog poslovanja u Srbiji uklonjen je veći deo barijera koje su kočile isti. Rasprostranjenost i pristupačnost brzog interneta je sve veća, donet je Zakon o elektronskom potpisu, smanjeni su porezi na računare (samim tim su oni postali pristupačniji), započet je rad na Nacionalnoj strategiji za razvoj informacionog društva u kojoj je elektronsko poslovanje prepoznato, kao jedan od prioriteta, zatim postoji sve više mogućnosti za internet plaćanja (većina banaka danas izdaje kartice kojima se može plaćati na internetu, korisnici sve više imaju poverenja u internet plaćanja i sve češće se ljudi odlučuju na korišćenje elektronskih servisa, koji olakšavaju poslovanje. Sve ovo je bilo neophodno, da bi se napravila baza na kojoj će se razvijati elektronsko poslovanje. Iako nedovoljno razvijeno razvijeno u Srbiji, elektronsko poslovanje počinje da se razvija mnogo bržim tempom nego što je to do sada bio slučaj.
Zaključak Digitalna ekonomija sa sobom nosi neke predrasude i određenu dozu nesigurnosti, ipak su mogućnosti daleko veće u odnosu na tradicionalno 12
poslovanje, kao i krajnji efekti poslovanja. Za kompanije koje žele da posluju u digitalnom okruženju, smatramo da je potrebno da shvate osnovne karakteristike i faktore koji određuju poslovanje u digitalnoj ekonomiji. Digitalna ekonomija i Internet ruše sve vremenske i lokacijske granice – preko interneta kompanije mogu poslovati u celom svetu, 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini. Fizička udaljenost kompanija, poslovnih saradnika, potrošača svela se, putem Interneta, na samo jedan klik mišem. Komunikacija sa korisnikom je znatno pojednostavljena i olakšana, pružajući mu mogućnost da svoje sugestije, žalbe, pohvale i zahteve direktno uputi kompaniji. Digitalna ekonomija pokazuje svoju hiperefkasnost – radikalno smanjivanje troškova poslovanja, istraživanja, prodaje, zaliha, proizvodnje, dizajna.. Rad na potencijalu digitalne ekonomije je neophodno za održiv oporavak Evrope iz ekonomske krize. Mnogi stručnjaci smatraju da je digitalna ekonomija idealno sredstvo za saniranje posledica svetske ekonomske krize i da je sada pravi trenutak njene ekspanzije. Izveštaj Evropske komisije digitalne konkurentnosti pokazuje da je Evropski digitalni sektor načinio veliki napredak od 2005. god. Ovaj izveštaj pokazuje da 56% Evropljana sada redovno koristi internet, 80% njih konekciju sa jakim i brzim protokom, čineći Evropu svetskim liderom u korišćenju interneta. To dokazuje da se digitalna ekonomija pokrenula punom brzinom. Digitalna ekonomija ima ogroman potencijal da proizvede ogromne prihode u svim sektorima, ali kako bi uključila ovu prednost u održiv rast i nova radna mesta, Vlada mora da usvaja koordinisane politike koje će ukloniti postojeće prepreke za nove usluge. Treba iskoristiti prilike za nove generacije koji će uskoro biti meta na Evropskom tržištu. Ovi mladi ljudi su intenzivni korisnici interneta i spremi su da primenjuju inovacije, ali su takođe i veoma zahtevni potrošači. Da bi razumeli (prihvatili) ekonomski potencijal ‘digitalne prirode’ , mora se napraviti pristup digitalnom sadrzaju kao lakoj i fer igri. Kada Evropski digitalni zanesenjaci započnu svoj profesionalni zivot, stvarajući trendove na trzištu, tradicionalne poslovne modele, kompanije će morati da prilagode navim generacijama korisnika, dok bi zakonodavstvo trebalo da stvori prave uslove za lakši pristup sadržajaima interneta uz istovremeno obezbeđivanje naknade za kreatore (programere). Evropa takođe mora da deluje više, jače, da bi pobedila na globalnom nivou. Uprkos napredovanju, trećina građana EU nikada nisu koristili internet. Samo 7% korisnika je vršilo kupvinu putem interneta u drugoj zemlji članici. Evropa je još uvek iza USA i Japana u istraživanju i ulaganju u informacionokomunikacione tehnologije (IKT), u komunikaciji sa velikim i brzim protokom i razvoju inovativnih tržišta kao sto su internet oglašavanja.
Literatura:
13
1) www.google.com/electronic business 2) www.wikipedia.org/digital economy 3) www.ft.com/technology 4) www.srbija.gov.rs/vesti 5) www.b92.net//biz/vesti 6) www.b92.net/tehnopolis/aktuelno 7) www.personalmag.rs/it
Svetozar Gardinovački, s.r.
14
