БАШТИНА, Приштина – Лепосавић, св. 32, 2012
УДК 821.163.41.09-94 Константин Филозоф
Сна С на МИ ХА ХА И И ЛО ВИћ МИ ЛО ЛОШе Ше ВИћ* ВИћ*
КЊИ ЖЕВНИ КЊИ ЖЕВ НИ ЛИК ДЕСПО ДЕСПОТА ТА СТЕФА СТЕФА НА НА ЛА ЗА ЗА РЕВИ РЕВИЋА ЋА У ЖИТИ ЖИТИ ЈУ ЈУ КОНСТАН КОНСТАНТИ ТИНА НА ФИ ЛО ФИ ЛОЗО ЗОФА** ФА** Апстракт: Ап стракт: Жа Жанр нр светов световне не био биогра графи фи је је ко ко ји ји је од о дре ређу ђу ју ћи ћи када када је у пита пи тању њу Жити Жи ти ј ј д дспо спота та Стфа Стфана на Лаза Лаза р рви виа а Кон Констан станти тина на Фи ло Фи лозо зофа фа
указу је како указу како на антич античко ко насле наслеђе, ђе, тако тако и на лите литерар рарне не конвен конвенци ци је је тога тога доба. Компо Компози зици ци ја ја и књижев жевни ни лик деспо спота та Стефа Стефана на потвр потврђу ђу ју ову претпоставку став ку – контра контрастив стивном ном мето методом, дом, у лите литера рату ту ри ри нај чешће чешће упоре упоређи ђива ваној ној са црно-бе црно-бе лом лом тех ником, ником, Констан Константин тин Фи ло Фи лозоф зоф деспо деспотов тов лик форми формира, ра, с једне једне стране, стране, у светлу светлу пози позици ци је је војско вој сково вође, ђе, ратни ратника, ка, а са дру ге ге у светлу светлу ктитор кти торства ства и просве просвети титељ тељског ског карак карак тера. тера. Ту ма че ма чећи ћи такве такве опози опозици ци је је и лите ли терар рарне не поступ поступке (библијскa наратологијa, античкa традицијa итд) рад ће иста истаћи ћи аутентич аутентичност ност и зна чај зна чај овог ово г де ла де ла за це це ло локуп купну ну истори истори ју ју српске срп ске књи жев књи жевно ности. сти. Кључн рчи Кључн рчи: деспот де спот Стефан Стефан Лаза Лазаре ревић, вић, Констан Константин тин Фи ло Фи лозоф, зоф, Жити ј ти ј , портрет, портрет, карак карак тер, тер, књи жев књи жевни ни посту посту пак пак
Деспот Стефан Деспот Стефан Лаза Лазаре ревић, вић, просве просвеће ћени ни владар, владар, писац писац и меце мецена, на, иницииници јатор ја тор књи жев књи жевног ног препо препоро рода да у Срби Срби ји ји у XV веку, веку, аутор је једног једног од најбо најбо љих љих Натпис пис на мра мор морном ном сту бу, Похвал хвалног ног слова слова кнзу кнзу Лакосов ко совских ских списа списа Нат бу, као и По зару. за ру. Деспот Деспот је родо родона на чел чел ник ник синтаг синтагме ме ко ја ко ја је обе ле ле жи жи ла ла гото готово во одре одређу ђу ју ћи ћи део српске српске истори истори је, је, жи живо вота та и уметно уметности. сти. Косо Косово во поста поста је до дога гађај ђај ко јим ко јим се деде ле вре време мена, на, а одред одредни ница ца „од Косо Косова“ ва“ стал но но поет поетско ско обе леж обе леж је ко косов совске ске теме. теме.1 * ** 1
Истра жи Истра живач вач приправ приправник, ник, Инсти Институт тут за српску српску кул ту ту ру ру – Пришти Приштина на / Лепо Лепоса савић, вић, sena. sena. miha mi haiilo lo vic
[email protected] @gmail.com Мат т ри ри јал јална на и духов духовна на култу култу ра ра Косо Косова ва и Мто Мтохи хи ј ј Рад је на напи писан сан у оквиру оквиру про јек про јек та та Ма (Ев. бр. 178028), ко је ко је је одобри одобри ло ло и финан финанси сира ра Мини Министар старство ство просве просвете те и на у на у ке ке РепуРепублике бли ке Срби Срби је. је. српск књи жв књи жвно ности сти , Просве Јован Јо ван Дере Деретић, тић, Исто ри ја српск Просвета, та, Бео Београд, 194
42
Сна Михаилови Милошви
У Жити ју ко је је са чинио Константин Фи лозоф овај владар оствару је се и као специфи чан књи жевни лик.2 Карак теристична по форми и садр жа ју, биографи ја о ко јој је реч по сво јој богатој реторици одговара сти лу и изразу тога времена, познатом под називом плтни ј словс. Оригинални текст Жити ја ни је се са чу вао; посто је преписи из XV – XVII века. Познато је да је после деспотове смрти (1427. године) српски патри јарх Никон на ло жио Константину да напише деспотову биографи ју, али је писац то учинио тек после 1431, када му се сâм Стефан јавио у сну. Константин Фи лозоф је једини животописац (за једно са Дани ловим наставља чем), ко ји саставља биографи ју владара ко ји ни је после смрти канонизован. Отуд и ово де ло, по ре чима Димитри ја Богдановића, ни је писано као стандардно жити је светите ља, већ је пу но историјских по јединости. Жити ј има и мемоарски карак тер, јер је писац деспотов савременик, а и сведок многих догађа ја. (Уоста лом, Константин на једном месту ка же како је саставио летопис: „Ово, дакле, написасмо [не] као његово жити је, него као летописац са свима оста лим [стварима]...“3) Ово де ло је карак теристично и због саме композици је, односно сти ла. Има ју ћи за узора Плу тар ха, Константин је на првом месту истакао деспота као витеза и ратника, а на дру гом као представника просвећеног дру штва.
Деспот Стефан Лаза ревић – др жавник и витез Константин Фи лозоф по чиње животопис о деспоту Стефану следећи традици ју српских биографа. Позива ју ћи се на ликове и догађа је из Старог и Новог завета, писац, тех ником врсног приповеда ча, пре лази на овоземаљске изданке промисли Господње, тј. на Бо жи је верно чедо – деспота Стефана. 2
3
Константин Фи лозоф (Константин Костенечки, како сто ји у неким његовим ру кописима) родио се у дру гој по ловини XIV века. У на у ци посто је поде љена мишљења о месту његовог рођења – неки сматра ју да је Бу гарин, из места Костенеца (близу Софи је), дру ги, пак, тврде да на основу овог извођења ни је могу ће утврдити његово порекло, јер у око лини При лепа посто ји се ло Костенец. Два најзна чајни ја књи жевна де ла Константина Фи лозофа јесу Сказани ј о писмнх (Повест о словима) и Жити ј дспота Стфана Лаза рвиа. Из његовог ортографско-граматичког трак тата Сказани ј о писмнх сазна је се да је сво ју младост провео у Трнову и да је знања стицао код Андроника, ученика бу гарског патри јар ха Јефтими ја. Бе жећи од „ри чу ће звери“ (вероватно од принца Му се, сина сул тана Ба јазита I), дошао је у Срби ју између 1410. и 1413. године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића. Деспот га је лепо примио; омогућава му да заврши сво је образовање код српског патри јар ха и оформи чу вену ресавску шко лу, поверава му ва жне дипломатске миси је итд. Константин Фи лозоф, Повст о слови ма, Жити ј дспота Стфана Лаза рвиа , Београд, 1989, стр. 129.
Књижвни лик дспота Стфана Лазарвиа у Житију Константина Филозофа
43
У његов лик сли ле су се све хри шћанске вр лине: по вери сли чан самом Исусу Христу, а по смирености и прему дрости Со ломону, успео је да попут њих изгради стабил ну за једницу, др жаву ко ја ће одо левати нападима бројних непри јате ља. Диви ли су му се и хришћани и иноверни. После опште по хва ле Стефана и општег портретисања његовог лика, писац пре лази на конкретне по јединости, пише о месту његовог рођења и земљи ко ја га је от храни ла. Говорећи о Срби ји, Константин показу је изврсно знање географи је (необично за некога ко не поти че из ових кра јева); опису је рудна богатства и природне лепоте, опису је оне ко ји ту земљу обрађу ју (оно становништво ко је је због сво је чистоте и богобо ја жљивости изнедри ло Саву и Симеона) и, најзад, опису је достојног владара. „Др жећи се принципа да говори прво о личностима, а потом о догађа јима, чи ји су оне творци или учесници, Константин Фи лозоф, после описа српске земље и њених становника, да је портрет човека чи ји ће живот при чати, да би потом непрестано, кроз цео опис, тај портрет допуњавао и, на кра ју, показао га у це лом његовом импресивном и импозантном расту.“4 Генеа логи ја, тј. родослов Немањића да је се да би читаоци, добивши слику прошлости, има ли комплетан увид у проблеме са ко јима се свакодневно су о чавао Стефан током сво је владавине. Славећи деспотове родите ље, Константин пре лази на сâм животопис. Већ у првим ре ченицама новог поглавља сазна је се како писац ни је од рођења пратио одрастање овог владара па су, у складу с тим, подаци из најрани јег периода Стефановог живота вр ло оскудни. Али, оно што недвосмислено исти че јесте да је свему био савршен, би ло да је реч о ратовањима, беседама, уметности; чак се и сво јом лепотом истицао изнад сво јих вршњака. Деспотова владавина описана је на дру га чи ји на чин; тон је живљи, са по ја чаном емотивношћу и ди ја лозима. Репрезентативна, а уједно и најдир љиви ја сцена јесте свакако су срет младог Стефана са Ба јазитом, када је деспот после ручка остао сам у дворани, лицем у лице са сул таном. Упитан за узрок, рекао је: „Господару, уместо да ме ко оцрњу је (пред) тво јом моћи, сам ћу изнети сагрешење мо је, ко је царству Твоме неки за мене бе ху саопшти ли како сам одсту пио од слу жбе тво јој др жави и да сам друг Угрима. Расу дивши опет да је ствар не у месна, сетих се васпитања, тво је моћи и заклетве и дођох. Ево, живот је мој пред Богом у тво јој ру ци; шта хоћеш, учини.“ Ба јазит је после неког времена, дивећи се Стефановој сме лости и искрености, одговорио: „О, ми ли! шта си хтео да успеш са Угрима? Јер ја сам хтео земљу узети као сво ју. (...) Ко је од оних ко ји влада ју а (ко ји) приклонише 4
Ми лан Кашанин, Константин Фи лозоф, Српска књи жвност у срдњм вку , Београд, 1990, стр. 401.
44
Сна Михаилови Милошви
главу (пред) Угрима постигао што у своме господству? (...) Тебе сматрам као најстари јега и вазљу бљенога сина и јављам пред свима – мо јима и источнима. Јер ко је код мене у таквој части као ти? Ја сам већ у старости. Зато или ћу у бо ју или од бо лести умрети. (...) Многи мо ји синови устаће брат на брата и сваки од њих слаће ка теби мо лиоце за помоћ, или само за љу бав, а не непри јатељство. До чекавши ово време, одр жаћеш не само сво је кра јеве, него (осво јићеш) и дру ге преде ле око це ле сво је земље, и назваћеш се ве лики и преславни владар. (...)“5 Као ни један наш средњовековни писац, Константин Фи лозоф умео је да отвореним и једноставним ди ја логом створи пред читаоцем драматичну слику, на лик на сцену из позоришта. Цар и вазал – две непомир љиве стране спо јене у једној тачки – тачки коначности . Свест о смрти и су о чавање са њом могу ћи је сигнал (ну кле ус) човековог сазревања; Стефан Лазаревић је то спознао вр ло млад. Ба јазитове ре чи представља ју антиципаци ју бу ду ћих догађа ја и пример су добре организаци је це лине. „(...) Тиме он (Константин) више и лепше везу је прве стране свог де ла са странама последњим, и показу је како пишу ћи по четак мисли какав ће и крај бити, а то је у неку ру ку опет композици ја.“6 Овим се, наравно, не оспорава ва жност савета ко је сул тан да је деспоту (формирање сна жне војске и завођење апсо лу тистичке владавине), јер су управо они би ли главна обе леж ја Стефановог управљања др жавом. Наглашава ју ћи ову сцену, писац је хтео да остави утисак веродостојног биографа и ука же на посебност деспотовог по ло жа ја. У тону Ба јазитових ре чи нема дистанце и хладноће својствене односу владара и подређеног. Овај ди ја лог је лирски интермецо у мору ратова, пораза и осва јања, а истовремено и осветљавање битних црта Стефановог карак тера – не у страшив и храбар, увек се директно су о чавао са проблемом. Тако је описан и су коб са Тамер ланом, тј. битка код Ангоре, када деспот, видевши да је Ба јазит опко љен, три пу та улази у борбу да га спаси. Његов не у спех Константин об јашњава Бож јом во љом и у први план исти че ср чаност свог ју нака. Већи део Жити ја об у хвата оно што се у литерату ри назива исто ри ја битака и кра љва. Мо жда је то би ло средство ко јим се писац слу жио у грађењу Стефановог лика, као што је вероватно да је то чинио у слу жбу идеа лизаци је. Тако деспот сво јом десницом разгони и по хи љаду Ту рака и растеру је ху сите само гласом о предсто јећем до ласку; попут од личног стратега, у критичним трену цима зна како да поде ли војску и како треба прићи непри јате љима. С дру ге стране, склапа савезе у правом тренутку, не же лећи непри јатељство са надмоћни јима. 5 6
Константин Фи лозоф, Нав. д ло , стр. 89. П. Поповић, Нав.д ло.
Књижвни лик дспота Стфана Лазарвиа у Житију Константина Филозофа
45
То је, у ствари, дру га битна црта његовог карак тера – дипломати ја, ко јом је он придоби јао симпати је окол них владара. Ово се најбо ље уочава на по јединачним примерима из Жити ја: у Цариграду га цар Јован овен чава деспотским досто јанством због његових „храбрих де ла и добрострадал них подвига“; да не би дошло до про ливања братске крви и нару шавања уну трашњег мира у др жави, у једном моменту Ву ку да је на управљање област. Када принц Му са затра жи њи хову подршку под ве лом побо жности и даре жљивости, Стефан, му дар и прониц љив, ша ље војводу Влатка да испита ситу аци ју. У неко лико наврата Константин ве ли ча деспота као од личног војсковођу и ве ликог човека, ко ји сво јом чврстом мишицом доби ја битке, води кроз ватру и во ду до мира, а изнад свега и пре свега, сво јим мо литвама и ми лосрђем обасјава око ло. Њему сви кли чу и поздравља ју га уз зву ке тру бе (ана логи ја са Христовим уласком у Јеру са лим), он светли попут месеца међу звездама, његово лице и очи зра че неописивом топлином... Слу жећи се оваквим визу ел ним ефек тима, биограф же ли и да ука же на веродостојност података и да још више до чара Стефанову ве ли чину.
Просвећеност и ми лосрђе Константин се, како је на по четку већ помену то, ни је задр жавао само на опису витешких особина деспотове личности. Посебну па жњу поклања и његовом образовању, ктиторству и побо жности, свему ономе што је остало као за лог и завет бу ду ћим генераци јама како да следе овог владара. Храбро се су о чивши са безакоњем и безвлашћем, попут му ње уређу је земљу, укида беш чашће, поставља на че ло правде и побо жности у правосуђу 7 , тако да „правда цвета и доноси плод“. По Ба јазитовом савету, оне ко ји су све изгу би ли (због невере или лошег слу жења) ни је ка жњавао, већ их „постављаше на прво досто јанство и поштовање па макар да су би ли у бедним при ликама – да се ништи не лише места ота часкога (...). Јер према судбинама бо жаственим говораше о онима ко ји су сагреши ли – да не треба да бу ду двапут ка жњени.“8 Иако успоставља одређену др жавну и дру штвену хи јерар хи ју (нико се ни је могао удосто јити да сагледа његове очи), Стефан се не ода је пићу и блудном животу, већ живи часно, следивши Бож ја и Христова на че ла. Њему ни је страно да сâм, без икакве заштите и по мраку, при лази сиротињи дару ју ћи ми лостињу; несебично пома же манастире и мона хе поклања ју ћи им 7 8
Деспот Стефан Лазаревић, Књи жвни ра дови , приредио Ђорђе Трифу новић, Београд, 1979, стр. 63. Константин Фи лозоф, Нав.д ло , стр. 99.
46
Сна Михаилови Милошви
најску поцени је дарове. Све ове по јединачне су срете и догађа је Константин Фи лозоф осликава прецизно и до дета ља, попут јеванђе листа, ко јима је био циљ да народу прибли же де латност Христову. Ни њему (Константину) ова „тех ника“ ни је би ла страна. Ако се ма ло бо ље осмотре чињенице и на чин пишчевог из лагања, уочава ју се извесне правил ности – попут сликара ко ји на платно наизменично ставља црну и бе лу бо ју, тако је и ово Жити ј састављено из низа контрастних односа: рат – мир, тј. победа – пораз, ру шење – грађење, самостал ност – вазал ство, па ана лошки мо жемо извести још једну опозици ју: деспот пред народом – Стефан у цркви. На том светом месту, у храму Господњем, човек се осећа најбли жи Богу и најзаштићени ји, али и најрањиви ји истовремено, јер се су о чава са самим собом. Пред народом не у страшив и храбар, а пред Богом грешан и недосто јан, Стефан допу шта да га емоци је преплаве: на Ве лики четвртак, у току богослу жења, оне кул минира ју; деспот по чиње да рида и да се ка је због гре хова (присећа се кривице ко ју је по чинио сребреничким ру дарима). У оваквим тананим запа жањима Константина Фи лозофа открива се Стефанова осећајна, искрено побо жна и људска природа.9 Од тог тренутка, како бе ле жи биограф, он поста је даре жљиви ји према убогима, гради цркве, да је приви леги је грађанима, а 1407. године по чиње да зида „мол чал ницу“ – сво ју заду жбину, Манаси ју. О Стефановом градитељству и визи ји ко јом је оставио за собом све сво је прет ходнике читамо у де ловима посвећеним Београду, на ко ји писац обраћа посебну па жњу. Ствара ју ћи пред очима идеал ну слику града, читаоци сти чу утисак о посто јању ра ја Бож јег на земљи, чи ји је творац управо благо честиви деспот. Говорећи о седмовр хом граду, Константин га упоређу је са Јеру са лимом, односно Сионом: „(...) од сви ју окол них зема ља непрестано из дана у дан по чеше до лазити (становници) и убрзо се тај град веома гу сто насе ли. Али уко лико већи биваше, уто лико се ду гору ки (тј. деспот) не насићиваше. Њима још и од сво јих зема ља преписа, сабра и насе ли (га), као Јереми ја некад у Јеру са лим.“10 Све ово је од лика Стефановог образовања и просвећености. Он је, ако се тако мо же рећи, носи лац модерне мисли и савршен познава лац уметности, реторике и оби ча ја. Иако у први план ставља деспотово истицање у ратовању и ру ковођењу др жавом, Константин Фи лозоф никако не занемару је ни овај дру ги аспект – просвећеност и побо жност. То су, уоста лом, два по ла једне егзистенци је, неоп ходна за успостављање равноте же и хармони је у грађењу једног таквог лика какав је Константинов деспот Стефан. 9 Деспот Стефан Лазаревић, Нав. д ло , стр. 126. 10 Константин Фи лозоф, Нав. д ло , стр. 102.
Књижвни лик дспота Стфана Лазарвиа у Житију Константина Филозофа
47
Закљу чак Ве лико је питање, као што је и ве лика загонетка следеће: шта чини лик деспота Стефана то лико особеним и зна чајним, што је и до данашњег дана битна тема како крити чара, теорети чара и наро чито истори чара књи жевности, тако и многих ствара лаца? Да би се ова ве лика ак ту ел ност могла одгонетну ти, потребна су вишестру ка истра живања ко ја би осветли ла лик и де ло овог светлећег деспота без канонске кру не светите ља. Константин Фи лозоф је онај ко ји је највише учинио да се не само потврди такав средњовековни витез и песник, већ је, на неки на чин, творац овог необичног књи жевног лика, деспота и др жавника после највећег слома српске др жаве и српског народа. Аутентичност ко ја краси Жити ј дспота Стфана Лаза рвиа Константина Фи лозофа јесте једна од највећих вредности писца и главног ју нака, ако се има у виду потпу на блискост и при јатељство између ове дво јице ко ја су обе ле жи ла прву по ловину XV века. Иако најпре истори чар, ово де ло Константин ни је писао су вопарно, са чињеницама ко је би основну естетику једног књи жевног де ла поклопи ле, већ је историчност и веродостојна хроничност да ла самом де лу, а и лику деспота Стефана динамику и „кретање“. Ми лан Кашанин пише о том ши роком програ му Константиновог Жити ја , самим тим о ширини самог деспота Стефана, о надах ну том знању из многих области: истори је, по литике, економи је, привреде и по љопривреде, рударства, етно логи је и антропо логи је, ратовања и су ђења, као што зна ча јан допринос оставља и оно што је ду ховна личност деспотова – од језика до правог песништва. Чини се понекад да све што је Стефан по чињао или завршавао, радио је као из у зетан уметник – песник или сликар, али са зна чајним та лентом, са Бо жи јим даром. Та динамика вредности, као ни јансирање портрета, не завршава се у току неког подвига деспотовог, већ се допу њу је новом импресивношћу из дана у дан, из поглавља у поглавље. Топлина тога ду ховног „раста“ („вертикал ног узрастања“, како би рекао Јован Ма јендорф), извире из сваке ре чи Константинове. И, не би се могло рећи да је лик у Жити ју идеа лизован, или да је то су бјек тивни став аутора, као неког ко је тиме правдао гостопримство на двору и у самој др жави. Ту ма чи овог списа често се сла жу да је он писац са црно – бе лом стил ском ори јентаци јом; Срби су ису више позитивни (наро чито деспот), оста ли (Турци, најпре) дати са ма ло снаге и људскости. То се мо же узети по ловично, има ју ћи у виду општепри хваћен створен став према деспоту у це лој тадашњој Срби ји. По повратку са једне од многобројних миси ја, Константин бе ле жи овакав деспотов при јем: „Кнез Стефан опет оде у сво је ота частво и дође сво јој ку ћи чашћу украшен, не само од овога (цара) него и од сви ју његових ве ликаша,
48
Сна Михаилови Милошви
и кроз целу др жаву његову и од сви ју народа ко је Исмаиљћани бацише под сво је ноге; (био је) диван и по частвован љу бављу од сви ју њи хових, а сви хришћани су из ду бине срца мо литве узаши ља ли, што Господ узвиси рог изабраника свога.“11 Назива ју ћи га „благо честивим“ господаром, Константин наговештава топло и племенито об лич је Стефановог лика, чи ја љу бав краси хришћанску, тј. православну припадност, као што је то правовер је и љу бав нај ја ча његова вр лина ко јом је „осва јао“ како при јате ље, тако и непри јате ље. Одатле поти че његова правичност, храброст и ми лосрђе, одатле поти че његов свевремени лик. Константин завршава Жити ј управо да ју ћи највише што човека попут деспота Стефана краси: да је био неки нови Давид, најкротки ји; госто љу бив као вођа (Аврам), по лепоти дру ги (Јосиф), „место пшенице злато даваше“; ратник у победоносним борбама попут Самсона, најбо љи узор. Био је дру ги Јов, „богат у давању, то чећи свима без зависти“12; познат роду по загонетности сво јих очи ју, ко ја је слична сунцу и сун чаној светлости. Стефан је глава свтлоизабрани ма. Његова смрт је описана као цвет ко ји рано прецвета и отпадне. Константин тра жи од Београда да оплаку је гу битак Стефана као сво ју потамне лост. Потврда ове вредности и уза јамне љу бави јесте и ридање це лог српског рода због преране Стефанове смрти. А потврда вредности самог Жити ја јесте тра јање кроз векове, као и живо интересовање за Константина Фи лозофа, писца и на учника ко ји је као ретко ко умео да слу ша и да по у чи. Лите рату ра Да чић 1976: Ду шан М. Да чић, Исто ри ја књи жвности, Ста ра и дубровачка књи жвност , Свети ар хи јерејски синод СПЦ, Београд Деретић 2004: Ј. Деретић, Исто ри ја српск књи жвности , Просвета, Београд Кашанин 1990: М. Кашанин, Српска књи жвност у срдњм вку , Просвета, Београд Лазаревић 1979: Деспот Стефан Лазаревић, Књи жвни ра дови , СКЗ, Београд Маринковић 2007: Р. Маринковић, Свто родна госпо да српска , Дру штво за српски језик и књи жевност Срби је, Београд Трифу новић 1972: Ђ. Трифу новић, Ста ра књи жвност , Но лит, Београд Фи лозоф 1989: Константин Фи лозоф, Повст о слови ма, Жити ј дспота Стфана Лаза рвиа , Просвета / Српска књи жевна задру га, Београд
11 Константин Фи лозоф, нав. д ло , стр. 90. 12 Константин Фи лозоф , Нав. д ло , стр. 130.
Књижвни лик дспота Стфана Лазарвиа у Житију Константина Филозофа
49
Sena MIHA ILO VIĆ MILOŠE VIĆ
LITERARY CHA RACTER OF THE dESPOT STEFAN LA ZA RE vIĆ IN THE LI vES OF CONSTANTINE PHILOSOPHER Summary Lives of the Despot Ste fan La zarević of Constantine Philosopher is, as the author
says, the first example of secular biography in the old Ser bian literature. By aspiring af ter the preciseness of historians, and with stylistic tradition of medie val biographers, Constantine’s work represents a final stage in the de velopment of our old biographies from hagiographies to ward the history. The author puts in the central plan the personality of despot Stefan with all its contrasts, wisdom and charity, patronage and enlightenment, and cruelty and firmness in the struggle were emphasized. The writer re vi ves his telling by the plenty of personalities and events, especially chosen episodes, and background of historic events. Thus, his sense for the detail is being ex pressed, and the figure of despot Stefan, ideal ruler, remains the characteristic literary character of medie val literature. Key words: despot Stefan Lazare vić, Constantine Philosopher, Lives , portrait, character, literary proceeding.
Рад је предат 21. ма ја 2012. године, а након позитивног мишљења рецензената од лу ком одговорног уредника „Баштине“ одобрен за штампу.
