ЂЕНЕРАЛ МИХАИЛОВИЋ
И ЊЕГОВО ДЕЛО
Пешадиокн иотпукоаник Сергије М. Живановић
ТРЕЋИ СРПСКИ УСТАНАК 1941
КЊИГА ПРВЛ
И ЗД А Њ Е Аутора и Америчког Института за Балканска Питања, Чикаго, Илиноис, 1962
Прештампавање делова дозвољено само уз навођеЈне извора.
Излазак ове књиге омогућио је својом материјалном потпором наредник-ђак Церског четничког корпуса МИЛАН О. ЈОКИЋ-
Челном Равногорцу Легендарном хероју и Највећем мученику за живот и слободу српског народа АРМИСКОМ ЋЕНЈЕРЛЛУ ДРАГОЉУБУ М. МИХАИЛОЕИЋУ - ЧИЧИ
Саборци
С А Д Р Ж A J У место предговора Уводна реч
I Део PAT 1941 ГОДИНЕ Општа политичка ситуација почетком 1941 Попгасивање пакта у Бечу — 25 март Опроштај с миром — 27 март Немачка инвазија Југославије Распарчавање Југославије Узроци брзог слома Југославије
II Део ПОКРЕТ ПУКОВШПСА МИХАИЛОВИЉА Одлука пуковника Михаиловића да борбу настави Одлука Српског народа да борбу настави Долазак пуковника Михаиловића на Равну Гору, првобитне идеје шта и како да се ради Почетак организовања Покрета: Подела команди по срезовима Команда Београда Српска омладина између два рата Женска борбено обавештајна органнзација “Црне Illaмије” Централни Национални Комитет
III Део НАРОДНИ УСТАДЦИ У ОСТАЛИМ СРПСКИМ ПОКРАЈИНАМА И СЛОВЕНШИ И ЊИХОВО ПОВЕЗИВАЊЕ СА РАВНОМ ГОРОМ Увод Устанак Устанак Устанак Устанак
у у у у
Херцеговини Санџаку Црној Гори Источној Боени
Устанак у Заладној Босни, Лици, Кордуну, Балгаји а Далмацвји Почетак Покрета пуковника Михаиловића у Словенији IV Део НЕМАЧКА ОКУПАЦИЈА СГБИЈЕ Комесарска управа Активност четничког војводе Косте Пећанда Образовање владе ђенерала Цеднћа Активност Југословенског Народног Покрета “Збор”.
У MECTO НРЕДГОВОРЛ “Боримо ce за Отаџбину без гарантије. Гарантија су ови мученици који бране кућу. Политички, војнички и национални је разлог да бранимо сваку стопу, а ми се повлачимо од Саве и Дунава без битке.........Ове планине се испречиле као да би саме хтеле рећи: “Доста! Станите!” Зашто да се не окушамо? He тражимо победу, него да станемо — а тад ће и непријатељ стати. Дајмо доказа да смо искрвављени до срца кад еарањујемо Отаџбину. Најзад, нек ова борба буде последњи плотун јунаку, кога у гроб полажемо!” Српски Војвода Живојнн Миншћ, 16 новембра 1915 на поподневној седници команданата у Пећи,
УВОДНА РЕЧ Ускоро се навршава две деценије од оних дана, који су за српски народ значили отпочињање једног страшног раздобља. Три крупна догађаја, од којих је сваки претстављао по један тежак ударац, одиграла су ее у кратким размацима од по некој ш к о месеци, а сви заједно у хоку једне једине године. To су били: почетак рата са Немачком и њеним савезницима, почетак устанка против њих и почетак грађанског рата под окупацијом. Та три догађаја и њихов даљи развој имали су за последицу такву народну трагедију, какву није доживела ниједна од европских држава и ниједан од европских народа. Двадесет година обично не значе много за један народ и претстављају само кратак временски период његовог живота, али ових двадесет година, које су протекле од марта 1941 до данас, неоспорно је да су за српски народ по својој важности од огромног значаја. Тих двадесет година, донеле су Србима битне промене: монархија је укинута и дотле постојећи друштвени поредак срушен, успостављена је комунистичка диктатура и туђинска клика докопала се власти, нивелисани су у беди сви друштвени слојеви и снагом тајне полиције држани у послушности, српска Православна вера је гоњена док су званично укинути верски празници, а српски народ, некада јединствен снлом је подељен и поцепан у више група. Како је могло доћи до тога? Који су узроци који су до тога довели? Д а ли је такво ново стање последица погрешне политике страних сила или је и воља српског народа у извесном смислу утицала да се такво стање створи? Права и истинска историја Трећег Српског Устанка још није написана, а лик вође тога устанка, пуковника Драгољуба М. Михаиловића сликан је врло често нетачно. He узимадући у обзир фалсификовање догађаја од стране комунистичког режима н његове штампе, било је доста непозваних и злонамерних који су о томе писали најчешће са становишта својих личних интереса, а онај мали број који се трудио да пружи стварну и тачну слику није то могао, јер је то тражило познавање обимне литературе, студирање докумената, трагаае за архивама и прикупљање сведочанства веродостојних сведока — савременика. Уз то је било потребно много времена, воље и стрпљења да се све сакупи, упореди, сумњиво одбади, у мору противуречности истинито пронађе и задржи, и најзад да се све то прегледно, логично и сажето састави и изложи.
Као један од команданата, иа сашш тим и сарадшоса пуковника Михаиловића, сматрао сам својом дужношћу да се прнхватим тога посла, да, у пуној свести о својој моралној одговорности и по свом најбољем знању и умењу, обрадим један део историје Трећег Српског Устанка н да пружим што је могућно тачније и верније како догађаје, тако и лик вође тога устанка. У овом свом делу, које је плод систематског рада од више година, обрадио сам два најважнија момента: почетак устанка и почетак грађанског рата у Србији. У погледу првог догађаја трудио сам се да изложим какве су биле околности под којима се устанак стварао и организовао, тешкоће са којима је морао да се бори, узроке који су га неминовним чинили и свесрдност огромне већине српског народа да га прихвати, помогне и на својим леђима понесе. А у погледу другог догађаја, почетка грађанског рата, трудио сам се да пружим највернију слику како утидаја једних страних сила да до тог грађанског рата доведу, тако и несхватљивог става других страних сила, које су, мада позване да га спрече или бар помогну оне који су се борили да га не буде, извршиле издајство према националној ствари српског народа, па самим тим, доследне у својој нелогичности, издале и ствар својих сопствених интереса. Циљ овог мог рада је био да будућим историчарима пружим што је могућно више тачних чињеница и елемената, који би им послужили за писање велике историске студије, намењене будућим генерацијама, — студије о том трагичном времену, у коме је српски народ давао све од себе да сачува своју слободу, али пред удруженим снагама страних сила, и непријатељских и пријатељских, није могао да издржи и морао да клоне. На крају ове уводне речи желео бих да захвалим свима који су ми помогли у мом раду, да им захвалим на предусретљивости коју су ми указивали и на правилном схватаљу важности посла кога сам се прихватио, јер без њихове помоћи не бих могао да успем. Предајући ово дело ерпској јавности надам се да се одужујем, бар малим делом, сенима оких јунака који су пали за живот и слободу српског народа, не обазирући се на то што им у тнм данима нико руку није пружао, што их нико ни морално није подупирао и што им чак ни њихова влада у егзилу никакву помоћ није давала. Писац
“Д а бисмо се стварно заинтересовали за прошлоет, треба да нам она буде на срцу. Прошлост која лежи само у нашој мисли, мртва је прошлост.” ГОНКУР “Генијални људи су метеори, којима је суђено да сагоре, да би осветлили свој век.” (Из Наполеоновог “Discours de Lyon”)
I ДЕО
PAT 1941 ГОДИНЕ ОПШТА ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА ПОЧЕТКОМ 1941 Црни облаци над Југославијом, као и над читавом Европом, почели су се навлачити после потписивања немачко-италијанског пакта v Берлину, 22 м аја 1939, и формирања осовине РимБерлин. Тада су се Хитлер и Мусолини изјаснили да им је дотадашњи “животни простор” недовољан и да га морају, ма и насилно, проширити. Из изјава и говора немачког Фирера, из његових списа, из активности немачке спољне политике правац ширења је био јасно означен. Исток Европе је био прва стапа. Чехословачка и Аустрија су биле полазне базе за војничку ак цију. Пољска је имала да прими прве ударце, јер је била запрека Хитлеровим намерама оевајања украјинске житниде и петролејских поља око Касписког језера. Совјети су то добро осећали и споразум Молотов-фон Рибентроп потписан у августу 1939 у Москви је био последњи Стаљинов покушај да отклони напад Трећег нсмачког Р ајха а у исто време да омогући избијање рата у Европи, од кога је очекивао њено комунизирање, тиме што се са Хитлером споразумео о четвртој подели Пољске. Хитлер је већ по своме аустриском пореклу био непријатељски расположен према свима Словенима уопште, што није ни крио и о чему је дао низ доказа у своме делу “Mein Kampf” (Моја борба) у којој је више-мање објавио рат целом Словенству. Код Хитлера је постојао аустриски антагонизам према Словенцима који су се вековима одупирали германском асимилирању. Он је веровао да су Срби били и остали непријатељски расположени према Немачкој и фашистичкој И талији бојећи се њихових завојевачких намера. Он је знао да су Срби свесни да остварење старог још Вилхемовог сна продирања до Багдада иде преко њихове територије. Али два момента су, бар за први период, отклањала сваку Хитлерову активност на Балкану. Цела Хитлерова п^литикз сполиа и војиичка је била да се иде у етапама и да ге не стварају непотребии фронтови. Балкан је био изван зонр почетних немачких операција и Хитлеру и немачком ђенералхитабу је било много стало да га држе у пуној неутралности ако већ не могу да га имају, на бази споразума и пактова, под својим непосредиим утицајем. С друге стране, код Хитлера је остало сећаље на херојеку борбу српске војске у
2
Првом светском рату. Он није заборавио поразе Поћорекове армије у Србији 1915, као ни судбоносну улогу српске војске при пробоју Солунског фронта, чија је непосредна последица била отпадање Бугарске и Турске од Централних сила и потпуна измена равнотеже зараћених страна, тако да је фон Хиндербург својим познатим писмом од 3 октобра 1918, тражио од канцелара Бетмана - Холвега хитно закључење примирја, јер после пораза на Солунском фронту није било више могућности за ,Немачку да рат добије. Сва ова сећања су чинила да је немачки Фирер сматрао Југославију као опасног противника и желео је да је по сваку' цену бар неутралише. Н а ово Хитлерово мишљење је нарочито утицао марш ал Геринг, који је, долазећи у Југославију у' два маха, имао врло високо мишљење о борбеној вредности српског војника. Н а супрот Хитлеровом, став М усолинија према Југославиј.и руководио се другим мотивима. У својој жел>и за ширењем на уштрб Југославије и Грчке за Мусолинија су у први ред долазиле територије које су лежале дуж Јадранског и Јонског мора. Већ од Тиранског пакта нз 1928, стављајући Албанију под свој утицај, Мусолини је отпочео да припрема остварење свога великог сна о стварању новог Римског царства које би обухватало, као некад, и Балканско полуострво. Мешајући са тим римским традицијама и оне из доба венецијанског освојања, он је видео да — поред Албаније и Грчке — баш на тлу Југославије леже градови и земље које је он хтео да увуче у своју нову империју. Зато је Мусолини био супротно од Хитлера за акцију против Југославије већ у почетку и уверавао је Фирера у неискреност југословенске неутралности, која је — то је он добро видео — била диктсшана само моментом нужде. Д а бк одржао борбеност и приврженост фашистичке Италије, за коју је веровао да ће му бити потребна за евентуалну акцију против Француске, Хитлер је, у овом тренутку припремања напада на Пољску, препустио Мусолинију судбину Б алкана и Југославије. Ово се најбоље види из изјаве немачког министра спољних послова фон Рибентропа дате грофу Ћану, 11 августа 1939, — три недеље пре почетка напада на Пољску ■ — на састанку у његовом дворцу Фушлу крај Салцбурга. Н а овом састанку фон Рибентроп је говорио о претстојећем рату са Пољском, не прецизирајући тачно када треба да почне, као и о непоузданости Југославије. Рибентроп је тада изјавио Ћ ан у : “Југославија није превише сигурна. Павле је у Лондону развио делотност, која је отворено непријатељска против Осовине. Али и та је земл>а врло слаба. Р ајх жели да И талија искористи прилику пољске афере и да ликвндира спор с Југославијом с обзиром на Хрватску и Д алмацију.”!) Сутрадан је гроф Ћа.но ра.зговарао у
3
Берхтесгадену са Хитлером, који је потврдио све оно што му је Рибентроп већ био казао. О овим разговорима гроф Ћ ано је забележи оследеће: “Тим поводом он одмах истиче, да се Италија налази у сличном положају с обзиром на Југославију. Постоје посве тачни знаци, да ће Југославија остати неутрална према И талији само дотле, док је положај Италије добар. Ако би напротив дошло до тешкоћа, Југославија би напала с леђа. Због тога Хитлер саветује Италији, да искористи прву повољну прилику и да раскомада Југославију окупацијом Хрватске и Далмације (истичем, да не спомиње Словенију).”2) Одговарајући на то, Ћано је излагао овде увек у првом реду своје планове и намере свога таста Мусолинија, да И талија није спремна за рат и чинио је све да би одвратио Хитлера од напада на Пољску. П оказало се одмах да он није нашао ону подршку код Хитлера на коју је рачунао, јер одмах додаје: “Враћам се у Рим пун гађењ а према Немачкој, њеним управљачима и њиховом начину рада. Варали су нас и лагали. И сад нас увлаче у авантуру, која може довести у питање и државу и режим.”3) Н а дан 23 августа 1939, немачки амбасадор у Риму, Макензен, имао је разговоре са Италијанима по питању рата против Пол>ске, и о томе је послао следећи извештај Хитлеру: “Питање у чему ће се састојати акција И талије било је само додирнуто, углавном од стране мога информатора. Ц ела та акција се окреће око речи Хрватска. Италијани свакако имају у виду акцију у томе правду, јер је Ћано, у свом говору у Тирани, у вези садашљих италијанско-југословенских односа, говорио о Великој Албанији.” Но, Мусолини је још пре тога отпочео разговоре са вођом ХСС, др. Мачеком, што се види из дневника гроф а Ћ ан а: “20 март 1939 — Примио сам инг. Карнелутија, Мачековог изасланика. Он је италијанског порекла, брат му је чак био у италијанској конзуларној служби. У почетку разговора био је врло узбуђен и обазриво ми је препоручио, да сачувам тајну, јер је у питању “игра главом”. Укратко сам записао, шта ми је рекао: “Хрвати су непријатељи Немаца, али су упркос томе спремни, да се баце у наручје Берлина, кад бисмо их ми одбили само да се реше српског јарма. Као програм поновио је оно што је Бомбелес рекао: Преговори, да би се од Београда испословала аутономија; ако би ови преговори пропали, устанак, тражење италијанске војне помоћи, стварање хрватске републике, која би била с нама везана уговором о савезу какав имамо с Албанијом, укљ учујући даринску и новчану унију. 'Друга ф аза: персонална унија с Италијом, Дуче ми је наредио да прихватим хрватски програм.”4) Затим: "21 март 1939 — . . . Имао сам конференцију са Карнелутијем и рекао сам му: 1) тражиге споразум с Београдом, па макар само да добијете у вре* мену; 2) ако не успете, ви подигните устанак, а онда ћемо се
4
ми, замољени од хрватске владе, умеш ати; 3) немојте да ступате ни у какав додир с Берлином и обавештавајте нас на време о свим вашим акцијама.”5) После успелог потеза у Албанији, 7 априла 1939, Мусолини је помишљао на једну већу авантуру на Балкану. Он је предузео први озбиљан покушај да разбије Југославију месеца августа 1939, када је у Јулијској Крајини концентрисао јединице под командом марш ала Грацијанија. Н алад је био предвиђен за половину септембра 1939. Због објаве рата Велике Британије Немачкој, 3 септембра у 11 часова, и Француске истога дана у 17 часова, Мусолини је одложио напад на Југославију. Ради тог намераваног покуш аја Италије, Југославија је вршила активирање једног дела својих снага према Италији. Гроф Ћано бележи у свом дневнику: “12 октобар 1939 — Бамбелс, изасланик хрватског вође Мачека, поднео је занимљив извештај о ситуацији у Хрватској. Врење је снажно. Новац који смо дали, појачао је затегнутост, тако, да долази до тешких инцидената између српских официра и мобилисаних Хрвата. Он сматра, да ће ситуација ускоро бити зрела за наше у п л е т а њ е . ” 6 ) Ова забелешка се односи на побуну мобилисаног 106 пешадиског пука југословенске војске у Карловцу, састављеног искључиво од Хрвата, а чији је и командант био Хрват, пуковник Миливоје Богићевић. Када се овај догађај десио, .Начелник Главног Ђенералштаба, ђенерал Косић, у 19 часова и 30 минута, наредио је начелнику I Дирекције, ђенералу Љубомиру Стефановићу да у току ноћи изда наређење за покрет 56 пешадиског пука из Ђаковице за Карловац. Наређење је послато у 22 часа. Капетан Ш миговац, Хрват, на служби у Главном Ђенералштабу, одмах исте ноћи обавестио је др. Мачека, а овај др. Корошеца. Сутрадан, у 7 часова, министар унутрашњих дела др. Корошец је тражио од ђенерала Косића да обустави слање 56 пука за Карловац. Хитлерове победе у Пољској и на Западном фронту нису дале мира Мусолинију. Њ ему је с једне стране изгледало да игра исувише споредну улогу као војни партнер немачког Р ајха; с друге стране, сматрајући Балкан као интересну сферу Рима, прибојавао се да Немачка не наметнс своју хегемонију тој области. Због тога је у лето 1940 решио, да италијанска оружана сила испољи своју борбену способност према Југославији. Обавезе које му није хтео потписати др. Мачек. 23 јануара 1940, потписао му их је Павелић. Те обавезе су се састојале у уступању Далмације Ихалији. To га је навело да у јулу нареди италијанском Ђенералштабу да изради план за рат против Југославије и изврши концентрацију трупа према њеној граници. У другој половини септембра "на источној граници Италије
5
концентрисано је 37 дивизија сачињавајући две армије у првој линији и једну армију у резерви”?), под командом италијанског престолонаследника Принца од Пијемонха, са седшпхем штаба у Горици. Али Берлин је у то време желео да се прво обрачуна са Великом Брнтанијом, а на Балкану да влада мир, тим пре што Италија није наиала Југославију онда када је Немачка напала Пол>ску. Хитлер, који је склопио споразум са Совјетском Уннјом само да би избегао да се бори на два фронта, ни у коме елучају није хтео да отвара нови фронт на Балкану, када је још имао нерешену ситуацију на Западу и, у својим плановима, напад на СССР када једном западни фронт не буде више постојао. Уз то је Југославија била изванредно важни привредни центар за немачко снабдевање. Потпуно коришћење тог извора било је једино остварљиво ако Балкан остане изван рата. Зато је препоручио Мусолинију да овакав етав подешава према Југославији. 0 овим догађајима је ђенерал Јодл 19 марта 1940 забележио у своме дневнкку: "Балкан треба и мора д а остане на миру”8). А Рибентроп је 17 августа 1940 у Берлину саопштио нталијанском посланику А лфиерију: “Дал>е руке од Југославије”9). Све ово је утицало на то да се Мусолини тргне и д а покуш а да поправи ситуацију, па је у тој намери, 27 августа 1940 послао писмо Хитлеру у коме му каж е: “Озо подручје — Подунавље и Балкан — треба држати изван сукоба”10), а крајем ссптембра наредио је потпуну демобилизацију јединица предвиђених за напад на Југославију. Тако и по други пут до напада на Југославију иије дошло. Убрзо после овог догађаја, 11 октобра 1940, немачке трупе су ушле у Румунију. Ово је изазвало неповерење код Мусолинија, јер је по томе видео да се Немци приближавају Балкану, упркос немачким тврдњама да Балкан спада у сферу И талије. Овај поступак Кемачке је изазвао Мусолинија да 14 октобра 1940 сазове у Рнму седницу Ратног Савета, којој су присуствовали: Мусолини, Ћано, Ђакомини, вице-краљ у Албанији, марш ал Бадољо, начелник ђенералштаба, ђекерал Висконти-Праска, ђенерал Роата, помоћник начелника ђенералштаба, адмирал Кавањари, помоћник начелника штаба морнарице, и ђенерал Соду, државни потсекретар у министарству рата, и саопштио им да постоји политичка неопходност за заузи м аае Грчке. Н а седници је расправљано питање какве би снаге и колики простор били потребни за њихово прикупл>ање у А лб анији. Одговор је био" да би, под претпоставком учешћа Бугарске у овом рату, поред 8 италијанеких дивизија које се калазе у Албанији, било потребно још 12 дивизија, као и да је за извршење свега тога потребно време од три месеца.”И ). Мусолини је прихватио овај предлог. Сутрадан је Мусолини позвао исте личности од претходног дана “и саопштио им да је одлучио да заузме Јонска острва, уз
6
то острво Крф и град Солун, и да учврсти полож ај Ихалије у Средоземном Мору, задрж авајући тако Грчку у италијанској сфери.”12) Ово је код присутних изазвало велико запрепашћење, и марш ал Бадољо је упитао да ли би Немачку требало обавестити о претстојећој акцији против Грчке. Н а то је Мусолини одговорио: “А да ли је о акцији у Норвешкој неко нас обавестио? Д а ли нас је неко питао пре почетка напада на Западу? Радило се тако као да ми уопште не постојимо. Сада узвраћам на исти начин.”13) Као први дан напада утврђен је 26 октобар, али је због неповољног времена овај дан одложен за 28 октобар. Мусолини је о овоме обавестио Хитлера писмом 19 октобра и Хитлеру је писмо предато у ноћ 24 октобра. Ово је навело Хитлера да 28 октобра дође у Фиренцу и Мусолини га је, у палати Пити, ставио пред свршен чин. Хитлерова намера да одврати Мусолинија од напада н а Грчку дошла је касно до израж аја, јер су тога дана већ биле отпочеле операције против Грчке. Све што му је Хитлер казао било је да је италијанска акција пренагљена. И талија је без икаквог оправдања 28 октобра напала Грчку и до 8 децембра 1940 претрпела велике губитке у безуспешној офанзиви. Тога дана Грци прелазе у противофанзиву и до 8 марта 1941 стално потискују И талијане у Албанију. To је био почетак пожара на Балкану. Истога дана када је Мусолини напао Грчку одржана је у Београду, у Белом Двору, седница Крунског Савета. Н а седници се расправљало о италијанско-грчком рату, па се дошло до закљ учка да би И талијани могли заузети северну Грчку, продрети до Солуна и спојити се са Бугарима, који су већ били избацили трупе на бугарско-грчку границу. To би било потпуно хватање Југославије у један прстен, из кога у евентуалном рату с Немачком и Италијом не би могла да изврши повлачење војске у правцу Грчке и стварање фронта на југу државе, већ бн морала да капитулира. С обзиром на овакву ситуацију' решено је да се дипломатским путем уреди питаље наше слободне зоне у Солуну, а за сваку сигурност наређено је активирање шест дивизија, које би имале задатак да нападну игалијански леви бок ако би овај загрозио Солун, као и да Солун заузму. Тадашњи министар војске, армиски ђенерал Милан Недић, иредвиђајући развој догађаја на Балкану, упутио је 1 новембра 1940 писмо Кнезу Намеснику П авлу и Министарском Савету, предлажуђи да влада заузме један одређен став, пошто се против нас врши стратегиско заокружавање, које ће се свршити тактичким стезањем и нашом капитулацијом.
7
Тајно помагање Грчке од стране Југославије, било како било, Мусолини је открио, и 5 и 6 новембра 1940 И талијани су извршили два ваздушна напада на град Битољ и околину, правдајући се како су мислили да је то Лерин. Због овог догађаја ђенерал Недић је поднео оставку, а на његово место је дошао ђенерал Петар Пешић из резерве. С обзиром да је Хитлер одлучио да у пролеће 1941 нападне Совјетски Савез морале су се предузети хитне мере да се рат на Балкану што пре заврши и да у јуж ној Европи влада мир. Зато Хитлер, 12 новембра 1940, наређује да се предузму прилреме да немачке трупе продру преко Бугарске у Грчку и поседну територију северно од Егејског Мора. У својој директиви бр. 18 наређује начелнику штаба да спреми план за окупацију Грчке, убацујући трупе преко Бугарске ако је потребно. “H e треба рачунати са железничким транспортом преко Ј у г о с л а в и ј е ” 14) за пребацивање ових трупа. Ма да је немачки ђенералштаб добио изричито наређење да у своме плану одбаци Југославију, он је ипак узео у обзир идеју о проласку немачких трупа кроз њу, сматрајући тај случај најбољим. Хитлер се с тим није сложио и ту идеју је дефинитивно одбациоД5) У упутству бр. 20 од 13 децембра он свој цил. проширује на целу Грчку и операцијама даје ш ифру “Марита”. У том упутству каж е за Југославију: “Исто тако, данас још није могуће јасно сагледати држ ање Југославије.” 16) Једновремено наређује и прикупљање немачких трупа у јужној Румунији, које би чиниле језгро јужне немачке групе за планирани напад на СССР, за који су припреме предвиђене под шифром “О стфал” од 30 октобра 1940. З а сам напад издаје директиву бр. 21 од, 18 децембра 1940 под шифром “Барбароса.” Хитлер је 20 новембра упутио писмо Мусолинију у коме му каже да је био дошао у Фиренцу да му помогае и да га одврати од напада на Грчку до свршетка претседничких избора у Сједињеним Д рж авама Америке, да га саветује да се акција не предузима док се не заузме острво Крит, наглаш авајући како се Бугарска противи да приступи Тројном Пакту, како се појачао отпор Југославије и Турске, и како је Великој Британији дата могућност да осигура своје ваздухопловне базе у Грчкој, са којих може бомбардовати петролејеке изворе v Румунији и целу обалу јужне Италије. У погледу Југославије казао му је: “Треба наговорити Југославију, да промени своју досадашњу политику, и заинтересовати је за стварну сарадњу с нама, да бисмо могли решити грчко питање. Без гаранције с југословенске стране узалудно је на Балкану покушати с операцијама. Оне би биле осуђене на неуспех, . .. Ипак сам присшвен да са жал.ен>ем признамг, да је свака кампања на Балкану немогућа пре марта.
s Сваки притисак или претња против Југославије били би сада потпуно узалудни, јер српски ђенералштаб зна, исто тако као и ми, да је свака оружана акција (на Балкану) немогућна пре марта. Стога морамо покушати да Југославију придобијемо за нашу ствар другим средстЕима.”1?) Када је прочитао писмо, Мусолини је рекао: “Он ме је заиста ударио по претима.”18) У свом одговору од 22 ковембра усвојио је све Хитлерове предлоге. За планирану огтсрацију лротив Грчке нсдостајала је бугарска сагласност за немачко наступање ка бугарско-грчкој граннци. Ова је постигнута путем преговора на конференцији 8 фебруара 1941, одржаној између X II немачке армије и претставника бугарског ђенералштаба, Н а овој конференднји фелдмаршал Лист је упозорио Бугаре на вероватноћу да Југославија нападне и угрози железничку пругу, која је свега 20 километара удаљена од бугарско-југословенске границе. Ако се деси тај случај, с обзиром на то да је Југославија савезник Грчке, колоне немачких дивизија које се крећу заладно, предузеле би заштиту у западном правцу, а друге немачке дивизије напале би Југославију с друге стране. ,На крају кокференције прихваћено је бугарско одбијање да учествује у једном рату против Југославије и Грчке, али је Бугарска узела обавезу да на турску границу избаци шест дивизија, као и да са довољно снага поседне границу према Југоелавији. Пре но што је Бугарска дала своју сагласност, Велика Британија је предузела политичку активност на Балканском Полуострву са циљем да створи балкански фронт. Оно чега се Хитлер плашио, и што је хтео свакако да избегне, то је било успостављање једног новог Солунског фронта, чија би последица била распрштавање немачких оружанкх снага, ометање или одлагање главног Хитлеровог пллна: напада на Совјетску Унију. За стари Солунски фронт везане cv на јнепријаткије немачке успомене, јер је ту био почетак њиховог краја у Првом светском рату. Оно што је немачка Врховна команда, и Хитлер који је стајао изнад ње, хтела да нзбегне, а што би значило почетак стварања новог Солунског фронта. то је било енглеско искрцавање н а Балкану зашто је већ Мусолинијев напад н а Грчку створгго предуслове, а што би — гго нетачком м т пљ ењ у — претвараље целог Валканп у ратиштс сигурко донело. Крајем јануара 1941, Черчпл гс обратио Турској с продлогом да британске ваздтооплови*' снаге преузму турске аеродроме и обећао матрријалну помоћ. пошто иостоји опчптогт no Туроку ако немачк«? сиаге уђу у Бугарску. Турска јо одбила овај предлог и одговоркла да би то изазвало Немачку на противмере. Черчил, који није хтео да каже Турској свој цил> • стварзње једног балканског фронта у Југославији, Грчкој и Тур-
ској — вршио је и даље притисак на Туреку, али без успеха. Турска је била решена да се брани само од једног непосредног напада. Балкан је за Черчила био одлучујући, јер ко држи Балкан, тај држи врата Европе. Н а Југославију је такође вршен притисак да једним изненадним нападом на Италијане у Албанији из основа измени ситуацију на Балкану, али пошто је Југославија сматрала немачку силу јаком, то је уздржљивост за њу била најкориснија. Дипломатски притисак на Бугарску остао је без успеха, и она је 1 марта 1941 приступила Тројном Пакту, a 2 марта немачке трупе су прешле Дунав и ушле у Бугарску. H a то је СССР упутио протестну ноту док је Велика Британија прекинула дипломатске односе. Ш то се тиче Југославије, уласком немачких трупа у Бугарску њен стратегиски положај је постао скроз неповољан: после стратегиског обухватања Немачка је стегла Југославију и тактички, постављајући је пред алтернативу: МИР или РАТ, при чему би изјаш њ авање за ово друго значило ПРОПАСТ.
ПРИЛОГ: Министар Војске и Морнарице, армиски ђенерал МИЛАН Ђ. Н ЕД И Ћ , на дан 1 новембра 1940, упутио је Кнезу Намеснику П авлу и Министарском Савету писмо следеће садржине: “П ала ми је у део част да у овом тренутку, кобном по даљи опстанак наше државе, поставим извесна питања и да дам потребног потстрека за наш дал>и политички и војно-политички став у данашњој европској ситуацији. Очевидно је да ми живимо на предвечерју највећих поликоје је везан даљи опстанак наше земље. Мислим да није још сувише касно. Ми морамо да донесемо једно прецизно и одлучно решење о путу којим ћемо морати даље да идемо. Стално политичко оклевање, до сада опортуно, не може и не сме у будуће да се даље спроводи без катастрофалних последица по наш народ. Од ових одлука зависи наша војна политика која може довегти до деморализације ако се не довесе дефинитивно решење, јср 14 месеци сталнв невзвесности довсшће војну и народну снагу, војничке актнве и резерву и њихове старешине до краја њиховнх моралних снага, што н ће остати без рђавих и то врло опсежних последица. Стално позивање и отпуштање војника и држање активних јединица постало је широко поље рада за комунистичку пропаганду и пропаганду осталих субверзивних елемената, а тнме је опао морал. 1 ичких догађаја за
10
He сме ce и не може се више говорити о нашој неутралности. Сада морамо да поставимо себи ова питања: Хоћемо ли ићи са Немачком и Италијом или против њих? Ако ћемо ићи са њима, морамо напустити дефинитивно све односе и кокетовање са Енглеском. Ако ћемо напротив ићи са Енглеском, онда морамо да предузмемо друге мере које ћу доле предложити. Ми не можемо да затворимо очи и да превидимо стварност. Против нас се врши очевидно стратегиско заокруж авање, које ће се у најкраће време свршити тактичким ограничавањем и НАШОМ СРАМНОМ КАПИТУЛАЦИЈОМ. Доласком Немаца у Румунију, пољуљао се наш утврђен северни и западни фронт. Он нам неће много користити. Премештање немачких моторизованих и оклопних трупа у Бугарску може се десити сваког тренутка и то ће нас довести у безизлазан положај на истоку. Држањ е Бугарске је перфидно и диктирано из Немачке. Премештањем бугарских трупа н а грчко-бугарску границу са фронтом Струма - Места, издаје се отворено кооперација са италијанским снагама које ће у најкраће време заузети Грчку. Грчка нема ни оклолних ни моторизованих јединица, нити довољно ваздушних снага, а њена копнена снага је релативно мала. Помоћ Енглеске не може да буде ни ефективна ни од спаса за Грчку. Може да се деси да И талија заузме северну Грчку и продре до Солуна, да се тамо споји са Бугарима и да тиме заврши наше стратегиско заокружавање. Онда ће нам заповедати да положимо оружје. Ми смо потпуно усамљени. Нико нам не може нити озбиљно нити довољно помоћи. Ако продужимо досадашњу политику и ако хоћемо да избегнемо потпуно заокружавање, морамо да мобилишемо целокупну војску и да дођемо Грцима у помоћ тако да би заједно са Грчком спречили своје стратегиско заокружавање и продор Италијана према Солуну. Ш та ће бити с нама ако то учинимо? Одговор је једноставан. Н апаш ће нас Немачка, Италија, Маџарска, Румунија и Бугарска. Можемо ли да се одупремо? HE, КАТЕГОРИЧКИ ,НЕ. Ми ћемо постати плен ових џиновских непријатељ а и бићемо распарчани — распарчани пре краја овог другог светског рата. Ако нећемо да дођемо у такву ситуацију, шта треба да учшшмо да бисмо је избегли? По моме мишљењу морамо д а испитамо д а ли има још каквог излаза и могућности. Једна могућност би била војни савез са Русијом. Са Русијом, онаквом каква је данас, с њеном данашњом политиком, са њеним плановима за будућност, с њеним тешким стратегиским положајем, не би се могло. Русија се налази у тешком стратегиском полож ају притешњена између Немачке и Јапана. Положај Русије се још погоршао уласком Немаца у Румунију, где ће они проширити свој опсежии фронт и напасти Русе из Буковине
11
са продором y средиште Украјине и Беле Русије. Данас имају Немци 100 првокласних дивизија уперених против Р уса од Б ал тичког до Црног Мора. Немачка војска је опробано ратно оруђе, победоносна и са одличном Врховном Командом. Све то недостаје Русији. Њ ена војска и њено вођство много је неспособније, и ако би хтели да нас у војном погледу помогну, неће моћи, јер је Русија далеко од Балкана. Хоћемо ли да тражимо ову помоћ? Н а ово питање мора да одговори наш а дипломатија и наш а унутрашња политика. Преостаје нам треће јасно питањ е: Д а ли да приступимо Осовшш? Мислим да још има времена. Немачка је заузела цео европски континент и постала је њен неограничени господар са својих 80 милиона Немаца. Осим тога .Немачка је наш моћни сусед. Природно је што узимамо у обзир и ову могућност. Ако се на то одлучимо, шта постижемо тиме? Прво, продужићемо себи живот; друго, ограничићемо захтеве наш их пожудних суседа и најзад, ако и изгубимо н а крају извесне делове наше земље да би задовољили своје суседе, у сваком случају нећемо изгубити толико као кад бисмо били њихов непријатељ и када би нам то било силом отето. Напротив, изгледа ни да ће српски народ поред Југославије имати највише да плати. Ако прихватимо ову одлуку, онда морамо према томе да управимо наш у спољну, унутрашњу и војну политику. Ако ћемо прихватити једну од ових одлука, свеједно коју, морамо то одмах учинити. За мене, као Министра Војске и Морнарице, врло је важно то да знам. Зато ово пишем и стављам вам до знања у овим судбоносним тренутцима нашег опстанка.” ПОТПИСИВАЊЕ ПАКТА У БЕЧУ — 25 МАРТ Уколико се Европа била ближ ила рату, утолико је полож ај Југославије постојао сваког дана све тежи и угроженији. ,На најважнијем стратегиском правцу Југо-источне Европе она је и од пријатеља и од непријатеља била у опасности да одмах буде увучена у светски сукоб. Освајачке тежње Мусолинија су стално угрожавале Југославију још од доба такозване афере са "Трогирским лавовима” (1933), када је неколико националиста из Далмације, раздражени сталним италијанским провокацијама, полупало у ноћи 1 децембра — народног празника Уједињења, — главе каменим лавовима очуваним још од доба млетачке владавине над Далмацијом. Већ тада је Мусолини ишао скоро до претњи ратом. Ч ак и привидно приближење и на изглед пријатељство манифестовано после неколико посета и састанака измењених између претседника југословенске владе др. Стојадиновића и италијанског министра спољних послова гроф а Ћ ана и самог Дучеа, само су за тренутак отклониле ту опа-
сност, јер је Југославија била уш ла у Мусолинијеве освајачке планове. С друге стране спремање Немачке да после "анш луса” Аустрије и поседања Чехословачке настави са стављањем под своју власт свих крајева у којима се налазе немачке мањине, доводило је Југославију такође у врло опасну ситуацију, јер је Хитлер хтео да има потпуно сигурне бокове пре него што отпочне извођење својих главних стратегиеких подухвата. Југославија је била принуђена да тражи формулу која би отклонил а бар донекле Хитлерово неповерење према њој, а с друге стране да очува традицију пријатељства са западним савезницима. Унутрашња ситуација Југославије је од њеног стварања, али нарочито од 1928 ■ — смрт Стјепана Р адића — била необично оптерећена “хрватским питањем” које је сваког тренутка могло да постане жариште побуна, револуције и спољне, италијанске интервенције. Војнички Југославија није била спремна за један модерни рат, јер није имала средстава да себи набави скупо наоружање које она није била у стању да сама производи. Без противколског и противавионског оруж ја она није могла да рачуна ни на најмањи успех у случају сукоба са моторизованим п оклопним дивизијама сила Осовине и њиховим ваздухопловетвом, тада када је немачко ваздухопловство било најмоћније у Европи. Зато је сваки неодмерени спољно-политички потез могао да баци Југославију у смртоносну авантуру. Све је то изиекивало и од Краљевских .Намесника и од Крал»евске владе изванредну опрезност, хладнокрвност, и тачну обавештеност о политичкој и војној ситуацији и код непријатеља и код пријатеља. Јутославија је срдем била на страни својих западних савезника из Првог светског рата, али јој је инстикт самоодржања налагао највећу обазривост и изванредну гипкост дипломатског манеЕровања да би се избегле безбројне опасности којима је земља била изложена. Баш у тренутку када се осећало да Европа улази у судбоносне догађаје који сваког тренутка могу да изазову светски пожар, у јуну 1939, Хитлер је позвао Кнеза Намесника Павла да посети Немачку. 'Не само да Кнез Намесник није могао да ивбегне прихватање овога позива, а да не доведе своју земљу пре или после у опасност, већ му је баш та посега могла да послужи да у личном додиру са Хитлером сазна његове намере како према Југославији, тако и у погледу немачких освајачких планова који су се све више и више управл.али на Пољску. Утисак који је Кнез Намесник добио приликом посете Немачкој био је тај да Хитлер припрема рат до чнјег је избијањ а остало ср.мо неколико недеља, или у најбољем случају неколико месеци. Опасносги које су већ годинама долазиле од сгране фаш истичка Италије, а које су могле да се појачају тим ратним припромама Немачке, која јв хтела да целу Европу разврста у при-
13
јатеље и непријатеље, дале су повода Кнезу Намеснику да одмах после свога повратка из Немачке пошаље у Француску и Енглеску бившег начелника Главног Ђенералштаба, ђенерала Петра Пешића да са водећим војним личностима ове две старе савезничке земл>е испита општу војну еитуацију као и да сазна да ли постоји могућност за оружану помоћ на коју би Југославија могла да рачуна ако би била нападнута било од Италије, било Немачке или од њих обе. Ђенерал Пешић је из опширних поверљивих разговора вођених са начелником француског Главног Ђенералштаба ђенералом Гамбленом и са начелником британског Главног Ђенералштаба ђенералом Лордом Гортом добио потпуно јасан одговор да Југославија не може да рачуна у то време ни на какву војничку помоћ, јер ни Велика Британија ни Француска нису располагале ни потребним војним снагама ни довољним модерним наоружањем да би се и саме могле са успехом да одупру једном општем немачком нападу. Ч ак је са обе ове савезничке стране саветовако ђенералу Пешићу да саопшти југословенским државним управљачима да је за Југославију, ако дође до рата, најпрепоручљивије да по сваку цену сачува своју неутралност. Баш када се Кнез Намесник Павле, у жел,и да обавести енглеске одговорне државнике о својим сазнаљима добијеним приликом посете Хитлеру, налазио на пролазу кроз Француску на путу за Лондон, концем јул а 1939, ђенерал Пешић га је срео и предао му извештај о својим разговорима и добијеним обавештењима. И из извештаја ђенерала Пешића и из свих добијених обавештења излазило је да Југославија има да рачуна само на саму себе и на своју вештину да избегне сваку авантуру која би јој неизбежно донела пропаст.19) Пад Пољске, непомичност фронта на Западу, освајање Д анске и Норвешке од стране немачких трупа нагнали су Југославију да не пропусти ни једну могућност да побољша услове своје безбедности. И ако је двадесет година најодлучније одбијала да призна совјетеку владу у Руеији, Југославија је, пошто је 11 м аја 1940 п о т и с а л а са њом трговински уговор, 25 јуна 1940 и званично признала Совјетску Унију и успоставила еа њоме дипломатске односе. Одмах после Мусолинијевог напада на Грчну за Немачку је, као што смо виделн, Валкан поново постао веома актуелан и важан. Хитлеру је било потребно да форснра Југославију, која држи стратегиски, политички и привредни кључ Балканског Полуострва, да заузме потпуно јасан став. Од новембра 1940 фон Рибентроп почиае поново да врши притисак на Југославију тражећи да се јасно уреде одноеи између ње и Немачког Р ај-
14
ха, пошто je великим немачким победама била створена нова ситуација у Европи. За разговоре по овим питањима влада је одредила министра иностраних послова др. Цинцар-Марковића, коме је речено да истакне неутралан став Југоелавије, као и да нагласи да је његова мисија чисто информативне природе. 28 новембра 1940, у Фушлу, др. Цинцар-Марковић је имао састанак са фон Рибентропом, на коме овај није изричито захтевао приступаље Југославије Тројном Пакту. Истога дана одржан је састанак са Хитлером у Берхтесгадену. Хитлер је углавном тражио гаранције о неутралности Југославије. Пошто др. Цинцар-Марковић није имао овлашћења своје владе није могао ништа конкретно разговарати. Од тога времена ситуација је почела нагло да се развија, тако да ћемо овде изнети у најкраћим цртама неке од најбитнијих догађаја: — У јануару је између Хитлера и Мусолинија одржан састанак на коме је говорено о Јутославији. Истога месеца немачки посланик у Београду фон Херен учинио је притисак н а југословенску владу, изјављ ујући да Немачка жели да изврши ревизију свих односа са Југославијом. — 24 и 25 јануара, Артур Блис Лен, посланик С. А. Д. у Београду, и пуковник Вилијам Ј. Донован, изасланик претседника Рузвелта, имали су састанак са Кнезом Намесником П авлом, претседником владе Цветковићем и др. Мачеком. Пуковник Донован је извршио притисак на југословенске државнике да не приступе пакту. Одговор пуковнику Доновану је био “да Ју гославија неће допустити (немачким) трупама или ратном материјалу да пређу преко њене територије и да ће се силом одупрети агресији.”20) — 9 фебруара Сједињене Америчке Државе упутиле су охрабрујућу Hoiy југословенској влади, саветујући је да се силом одупре Немачкој, при чему ће бити материјално потпомогнута од стране Сједињених Америчких Држава, — али све у свему није било ничег конкретног. — 16 фебруара у Фушлу, на позив немачког министра иностраних послова фон Рибентропа, одржан је састанак између њега, претседника југословенске владе Цветковића и министра иностраних послова др. Цинцар-М арковића. Разговори су отпочели претресањем међународне ситуације. Заврш авајући своја излагањ а, Цветковић је рекао да Југославија ж ели да задржи строгу неутралност у односу н а две зараћене стране. Затим је фон Рибентроп хтео да зна став Југославије у односу на италијанско-грчки рат у случају немачког напада иа Грчку. Цвет-
15
ковићев одговор је био “да балканске земље не желе проширен>е рата на Балкану и да су готове да учине све жртве да такав рат спрече.”21) Истога дана у 16 часова одржан је састанак и са Хитлером у Берхтесгадену. Хитлер је дао реч Цветковићу, који је почео са излагањем међународне ситуације. После Цветковића узео је реч Хитлер и после учињеног увода хтео је да зна потпуно одређен став Југославије по питању италијанско-грчког рата, п о тто .Немачка не жели проширење рата на Балкану. Цветковићеви покуш аји да се тај спор реши мирним путем пропали су. Онда је Хитлер упутио директан позив да Југославија приступи Тројном П акту: “Ј а вас позивам да ступите у Тројни п а к т .” 2 2 ) Цветковићев одговор, уз образложење био је негативан. Он је предложио да се закључи уговор о неутралности и ненападаљу. Хитлер је одбио и начинио предлог да Немачка, И талија и Јапан дају Југославији у посебним нотама гарандије о интегритету, о непроласку осовинских трупа преко ње и о недавању никакве југословенске војне помоћи осовини. Цветковићев одговор је био опет негативан. Тиме су' разговори били завршени. — 23 фебруара, у дворцу Фушлу, фон Рибентроп је разговарао са јапанским амбасадором у Берлину, ђенералом Осимом, по питању немачке политике на Балкану. Том приликом је за Југославију казао да су Цветковић и др. Цинцар-Марковић били у Берхтесгадену и изјавили да желе да живе у миру с Немачком и Италијом. Затим је додао да Југославија мора приступити Тројном Пакту или ће је Немачка везати неким другим уговором. — 1 марта Бугарска је приступила Тројном Пакту, што је Румунија учинила још 23 новембра 1940. — 3 марта Кнез Намесник Павле је имао састанак са Хитлером у Берхтесгадену, пошто је решио да по сваку цену избегне рат и одржи неутралност, сматрајући да се Југославија налази у тешком положају. Н а овом састанку Кнез је одбио приступање Југославије Тројном Пакту и разговори су продужени дипломатским путем. Крал. Петар П овако описује став Кнеза П авла: "Он ми је говорио да је наш а национална дужност да се одржимо и ојачамо док велики демократски народи припреме офанзиву против Немачке; кад тај час дође ми ћемо с њима учествовати на равној нози.” — 8 и 9 марта, н а предлог британске владе, одржана је у Атини конференција између британског, грчког и југословенског ђенералштаба. Н а овој конференцији, изазваној мучним
IG положајем, желело се да се још једном испита могућност за једко заједничко решење, пошто је Кнез Павле тражио излаза у подршци западних савезнпка како би се избегло потписивањс пакта. Резултат конференције је био негативан по Југославију. После неуспеле конференције у Атини, Кнез Павле је упутио преко Цветковића још један предлог британском амбасадору у Веограду. По том предлогу, “у случају да Немачка нападке Грчку, са којом дотле није била у рату, Југославија и Турска имале би то да сматрају као КАСУС БЕЛ И и да одмах ступе у акцију.”23) Предлог је пропао, јер је Турска била решена да се брани само од непосредног напада на њу. Н ајзад се претседник владе Цветковић обратио совјетском амбасадору у Београду Плотњикову и изложио му' тешку ситуацију и слабо наоружање војске, тражећи помоћ. Д ата су му обећања од којих није никада било ништа. Претње Вашингтона и Лондона Београду да ће после победе распарчати Југославију нису имале никаквог утицаја, јер Западне силе нису Југославији пружиле никакву сигурну помоћ. —■ 19 марта одржана је седница Крунског Савета којој су ирисуствовали: Кнез Павле, др. Станковић, др. Перовић, Цветковић, др. Мачек, др. Цинцар-Марковић, армиски ђенерал Петар Пешић, др. Куловац и Милан Антић. Др. Цинцар-Марковић ;е изнео спољно-политичку ситуацију и захтев Хитлера да Југославија приступи Тројном Пакту уз гаранције које је он дао Југославији, а које ће бити обухваћене једном тајном клаузулом као саставни део уговора. Даље је др. Цинцар-Марковић нагласио, да ако се не прихвати овај захтев Југославија би могла да се нађе у рату са силама Осовине. После дискусије и свестрано претресене ситуације, Крунски Савет је решио да се немачки услови не могу прихватити све дотле док Немци не прнстану да објаве тајне клаузуле и гаранције које је дао Хитлер. Крунски Савет је то питање ставио у задатак да га реши др. Цинцар-Марковић с Немцима и добије њихов пристанак. — 20 марта је одржана друга седница Крунског Савета, пошто су Немци дали свој пристанак да Југославија може објаб и т и тајне клаузуле, али да их они неће објављивати нити пак негирати. Сада је имало да се на седници реши питање приступаља Југославије Тројном Пакту или не. Крунски Савет је решио да Југославија приступи 'Гројном Пакту.24) Истога дана сазвака :'е седница владе за 21 час. Н а седници је др. Цинцар-Марковпћ прочитао нацрт утовора о присту* пању Југославије Тројном Пакту и тражио да се појединачно оваки изјаени. После пет прегласавања резултат је био 10:3 за
17
иакт. Против пакха су б или : др. Будисављевић, др. Чубриловић и др. Конетантиновић. Др. Будиеављевић је одмах дао оставку. Седница је завршена у 0 часова и 10 минуха. Сутрадан су дали оставке др. Чубриловић и др. Константиповић, који је ка;-нпје оставку повукао. Немачки посланик у Београду фон Херен имао је тога да* на телефонски разговор са фон Рибентропом, који га је питао шта има ново. Фон Херен је одговорио да се данас у 21 час састаје Министарски савет и да ће до 22 часа бити све добро решено. — 21 марта немачки посланик фон Херен је дошао код претседника владе Цветковића да га упита за резултат. Цветковић му је одговорио “да се влада налази у кризи због оставке тројице министара и да одлука владе о приступању Тројном Пакту' није дефинитивна док траје криза в л а д е .” 25) Извештај је неповољно деловао на Берлин, а посета америчког пуковника Донована изазвала још већу сумњу и из Берлина је дошла претња, којом се захтевала дефинитивна одлука. — 23 марта фон Херен је добио наређење да саопшти Цветкозићу да Берлин тражи до поноћи дефинитивну одлуку: да или не. — 24 марта влада је била попуњена новим министрима и тога дана увече претседник владе Цвехковић и министар иносхраних послова др. Цинцар-Марковић, у прахњи немачког посланика фон Херена, охпутовали су за Беч. — 25 марта, у дворцу Белведере у Бечу, потписан је Бечки Протокол о приступању Југославије Тројном Пакту, коме су бнле додате и посебне нохе са следећим гаранцијама: “1) Приликом приступања Југославије Тројном Пакту, влада немачког Рајха, потврђује своју одлуку, да ће у сваком момекту пошховати кнтегритех и суверенитет југословенске територије. 2) Влада немачког Р ајха потврђује споразум закључен између Влада сила Осовине и југословенске Крал>евске Владе, да 39 све време трајањ а овога рата, Владе сила Осовине неће тражити лролаз, или транспорх за овоје војске кроз југословенску териотрију. 3) Владе Италије и Немачке изјављују, да неће тражити од Југославије никакву војничку п ом с-ћ .” 26) Истога дана v 20 часова Краљ Петар II је примио армиског ђснерала Петра Косиђа, који је дошао да му изложи разлоге због којих је влада донела одлуку да приђе Тројном Пакту,
18
Разговор је трајао до 3 часа ујутру 26 марта, када је ђенерал Косић напустио Крал»а. Потписници Бечког Протокола овако су мотивисали свој став: 1) Усамл»еност Југославије, која је остала без наслона на било коју пријатељску земљу, а уз то опкољена са свих страна непријател»има, који су били јачи од ње. Срби, пак, као нација налазили су се у простору сукоба неколико империјалистичких држава. И Бугари, и Маџари, и Арнаути, и Хрвати хтели су своје ВЕЈШ КЕ државе. Они су их могли остварити једино на рачун Срба — цепањем и одузимањем територије. Те тежње подупирали су објективно и програм и акција Комунистичке Партије Југославије, која је имала непријатељски став према српском народу као изразито антикомунистичком, док је стварање велике Хрватске на рачун Срба узео на себе јак хрватски усташки покрет, који је имао подршку католичке цркве. 2) О чајан стратегиски положај Југославије, која је била етегнута са свих страна. Једина слободна страна је била према Грчкој, која се у то време н алазила у рату са Италијом, а према којој се кроз Бугарску кретала X II немачка армија ђенерала фон Лиета да је нападне у десни бок и реши рат у корист Италије. 3) Убеђеност југословенских меродавних војних и политичких кругова да би рат са Немачком, у овом тренутку и у оваквом положају, унапред био изгубљен, јер су се немачке дивизије кретале ка концентриској просторији у Румунији за претстојећи напад на Совјетску Унију, и тако да су без већих тешкоћа, могле одмах да се употребе против Југославије. 4) Неуспех свих покуш аја југословенских државника код Западних савезника за помоћ. Сви одговори су се сводили на платонска обећања, на која Југославија није могла озбиљно да рачуна и да за туђе интересе уђе у авантуру, која би Отаџбини донела сигурну пропаст. Совјетска У нија је упорно ћутала. Н еоепорни господар Европе је била Немачка. По концепцијама потписника Пакта, цил. је био: У светском рату, који је био у пуном току, сачувахи државну целину, постојећи друштвени поредак, као и нетакнут војни и управни апарат што је могуће дуже држањем по страни, како би се доцније, у датом моменту, кад околности то покажу најцелисходнијим и по државу најкориснијим, прешло на оружану интервенцију на страни западних савезника, и на тај начин, са минималним жртвама, обезбедити Југославији удео у победи.
П Р и Л О 3 И: Немачка ‘‘Бела књ ига” 1939/41 бр. 7, као докуметан бр. 74, објавила је делове говора, који
le je одржао на српском Леополд С. Емери, једна од најугледнијих личности Велике Британије, поводом потписивања Тројног Пакта. Говор је одржан преко лонодонског радија. Емери је казао: “У прошлом рату били смо савезници, браћа по крви. А зар сад да пређете у табор наших непријатеља ? . . . Хоћете ли да ваш народ опет постане роб? Н а Косову Пољу Цар Л азар је царство небеско претпоставио царству земал>ском. Србија је била поражена, али њен дух никада није замро. Ако се сад будете предали, хоће ли он икада да оживи? Рећи ће вам да је предоцкан. . . Ако народ јасно покаже да приступање пакту с Осовином сматра као издају части и независности, онда ће свакако бити дужност владе да конеултује народ пре него што би се пакт ратификовао. ,Не, није за то предоцкан. Ц ела будућност Југославије налази се у питању.” “ТИТО И ГОЛИЈАТ” од бившег америчког војног аташ еа у Краљевини Југославији ХАМИЛТОНА ФИС АРМСТРОНГА. О ситуацији у Југославији и о 25 марту Армстронг каж е: ”3 а пролог се морамо вратити у март 1941. У тој другој години Другог светског рата Југославија је била још слободна, али изолована усред поплаве сила Осовине која се све више ширила. Сједињене Америчке Државе биле су још неутралне; али у јануару је преко пуковника Вилијама Ј. Донована била упућена охрабрујућа порука од стране претседника Рузвелта; она је иш ла за тим да поткрепи (ако то није сувише ја к израз) понуду помоћи, коју су дали Британци на случај да положај Кнеза Намесника П авла и његове владе постане очајан и ако би се они решили да прихвате борбу. Сједињене Америчке Д ржаве су 9 јануара поново покушале да охрабре југословенску владу да се успротиви силама Осовине. У једној поруци, коју је државни секретар Х ал упутио америчком амбасадору у Београду, дати су подаци о огромном напору америчке ратне индустрије, подвлачећи да ће велики део овога бити стављен на расположење како Британцима тако и другима, који се буду успротивили Осовини. Порука се заврш авала навођењем једне реченице претседника Рузвелта, у нади да ће она, када буде достављена југоеловенекој влади, допринети да поткрепи њен став отпора: “Знамо добро да један народ само по цену потпуне капитулације може да рачуна на мир са Немачком.” Д а су Сједињене Америчке Д рж аве у том тренутку чак и загазиле у рат, не би се могло много допринети да се више охрабри један савезник у географском полож ају Југославије.
20
Британско обећање — у поређењу са немачким сталним војним успесима — изгледало је да припада далекој будућности. Претње и обећања Хитлера и Мусолинија, с друге стране, били су конкретни и непосредни. Ма у коме правцу да је Кнез Павле погледао, могао је да види само нагомилане бајонете, аероплане и тенкове. Претседник владе Цветковић је описао своје покушаје да отстрани опаеност тиме што се обратио Сов]етима, тражећи од њих да испоруче Југославији оружје и да се залож е у њену корист у Берлину. Много је било обећано, како он вели, али ништа није учињено; па је чак и совјетски амбасадор у Београду, који је давао обећања, отишао у Москву и никад се није вратио. Цветковић нам описује и ток преговора вођених између претставника британског, грчког и југословенског ђенералштаба 8 и 9 марта у Атини, где је покушан споразум у погледу заједничких мера у случају да нацисти нападну Грчку (као шхо се ускоро и десило), али ови преговори нису довели ни до каквих резултата. Југословенска влада је 25 марта подлегла претњама Осовине и закљ учила са Немачком, Италијом и Јапаном Тројни Пакт, коме су претходне јесени већ били приступили суседи Југославије: М аџарска и Румунија. Њ ој иде у похвалу то што није прихватила понуду Осовине у' погледу грчког приетаншнта Солу.на, као и што ie успела да унесе клаузулу да силе Осовине не могу тражити “нити ппаво прелаза за немачке трупе преко југословенске територије нити употребу југословенских железница у војничке сврхе.” Четрдесет и осам сати касније ова одлука је била поништена.” ОПРОШТАЈ С МИРОМ — 21 МАРТ Постоји верзија по којој је државни удар 27 марта припреман од Западних сила да би се за један временски период Хитлер везао за Валкан и тиме добило потребно време за припреме Совјетској Унији (којој је британски амбасадор сер Стафорд Крипс, још у лето 1940, стављао v изглед цео Б алкан ако ступе у рат против Немаца).27) По тој верзији Британци су се бојали да би Немци могли у једном муњевитом нападу срушити Совјетску Унију и окренути се против Велкке Британије. Тај страх се лојавио лосле низа не!«ачких извојеваних победа у Европи, као и од Хитлсрове изјаво на почотку 1941: “Свету he застати дах!” He улазећи у прцпреме п техннку извршавањз државног удара, задржаћемо се само на том акту и на оном што му је уследило. 26 марта 1941 договорили су се армиски ђенерал Душан Симовић и ваздухопловни бригадни ђенерал Бора Мирковић, да
21
ce y току ноћи 26/27 марта 1941 нзврши државни удар са ваздухопловним јединицама из Земуна и извесним јединицама београдског гарнизона и да извршењем руководи ђенерал Мирковић. У ноћи између 26/27 марта ђенерал Мирковић је извршио државни удар, похапсио Намесништво, чланове владе, команданте војних јединица београдског гарнизона, приморао их да потпшпу оставке, довео н а престо непунолетног Краља Петра П. По извршеном државном удару предао је власт армиском ђенералу Д уш ану Симовићу “као најдостојнијем и најспособније ђ е н е р а л у .” 2 8 ) Ђенерал Симовић је образовао нову владу. Ова влада доведена на власт гажењем Устава, била је под претседништвом ђенерала Симовића (који ће доцније отићи Јосипу Брозу - Титу и “дипломатску меницу 27 март” есконтовати код Комунистичке Партије Југославије), а половина њених чланова попуњена је из владе од 25 марта. Н а тај начин је влада Цветковића, која је потписала Бечки Протокол, збачена. Тога дана у зору, извршиоди државног удара су без знан>а Краља Петра II, преко београдског радиа дали прокламацију народу: “Срби, Хрвати и Словенци, У овим околностима тако озбиљним по наш народ Ја сам одлучио да узмем крал>евску власт у своје руке. Чланови Намееничког већа су усвојили Моје разлоге и одмах су ми слободном одлуком предали своје оставке. Војска и морнарица су се сместа ставиле на моје расположење и већ од сада изврш авају моја наређења. Ј а позивам све Србе, Хрвате и Словенце да се окупе око Престола. У садашњим околносгима то је најсигурнији начин да се сачува унутрашњи ред и спољни мир. Ј а сам поверио армиском ђенералу Симовићу да образује нову владу. Ја изражавам своје поверење у Бога и у будућност Југославије и апелујем на све грађане и све власти у земљи да испуне своје дужности према Крал>у и земљи.” Н а Радију је речено да то сам Крал> говори. Уствари прокламацију је читао, имитирајући Крал>ев глас, поручник бојног брода II кл. Јаков Јововић, чији је глас дрхтао и звонио лажно. To потврђује у својим мемоарима и Краљ Петар П и каже да прокламацију није прочитао народу нити да је ма шта о њој знао. Обавештена о догађајима у Београду, Крал.ица Марија, упутила је 27 марта благослов своме првенцу на дан његовог
22
етупања на престо Краљевине Југославије: “Бог нека чува Тебе и наш Народ, Сине! Ј а сам увек с Тобом — М ајка.” Државни удар је извршен и прокламација прочитана народу, али Краљ Петар II још није био у рукама извршиоца државног удара. Тога дана ујутру Краљ је пронађен у пратњи Начелника Главног Ђенералштаба, армиског ђенерала Петра Косића. Краљ је на силу узет, а ђенерал Косић, који се одупро сили, био ухапшен и малтретиран од својих класних другова, новог претседника владе ђенерала Симовића и новог министра војске, ђенерала Богољуба Илића. Овај последњи је у току взвршења државног удара издавао наређења јединицама београдског гарнизона у својству самозваног министра војске. (Ђенерал Косић ће доцније под највећим мутсама умрети у затвору Озне. Ђ енерал Илић ће доцније отићи Јосипу БрозуТиту). Комунистичка партија Југославије није узела никаквог учешћа у државном удару, већ је њиме била изненађена. To је признао у своме говору, приликом једне прославе 27 марта, Титов мннистар просвете Владислав Рибникар. Али комунисти су се брзо снашли. Чим су обавештени да је извршен државни удар, проглашен долазак на престо Краљ а Петра П и образо вана нова влада, комунисти су по добијеним пнструкцијама од др. Велизара Косановића и др. Отона Крсмановића организовали пропагандне демонстратије. Демонстранти су напали и на аутомобил немачког посланика фон Херена када је ишао на благодарење у Саборну цркву. Министар унутрашњих послова у новој влади др. Срђан Будисавл.евић (доцније ће отићи Титу) није предузимао ништа против оваквих испада комуниста, али нова влада их је забранила када је увидела куда они воде. О овим демонстрацијама је фон Херен, 2 априла 1041 у Будимпешти, испричао Хаселу “да је немачка штампа увелико претерала и увеличала испаде у Београду и у Југославији уопште, Догодило се уствари врло мало, и само првог дана (27 марта) било је испада против немачког путничког бироа, против инжињера Мозера, а што се њега лично тиче неколико поклика “У а-У а” приликом вожње код Саборне цркве.” 29). О овим демонстрацијама “Асосијегед Прес” је донео следеће: “Д ок је Југославија чекала одговор Хитлера, бурне демонстрације су се одиграле у београдској Саборној цркви. Кад су аутомобили посланика Сједкњених Америчких Д рж ава и Велике Британије приспели пред Саборну цркву, одушевљена маса пробила се кроз полициеки кордон. Многи из светине покушали су да се рукују, и чак да пољубе посланпке . . . кличући: ‘ Живео Рузвелт! Ж ивела Амернка!”
23
Сутрадан све се стишало и народ је обузела пуна озбиљност због догађаја који ће настутшти и опасности којима ће бити изложени и држава и народ. Истога дана Хиглер, чим је био обавештен о свему што се десило у Београду, донео је одлуку да разбије Југославију “војнички и као држ аву”. Черчил у својим мемоарима доноси де је Хитлер, кад је био обавештен о државном удару, изјавио: "Југословенски државни удар изненадио ме је као гром из ведра неба. Када ми је 27 марта саопштена новост, мислио сам да је ш ала.” Када се све стишало, влада од 27 марта је увидела сву тежнну учињеног потеза и реш ила се да не откаже Бечки Пројо к о л од 25 марта. Д а би скинула са репертоара наступајућу ратну драму и остварила свој политички каприс, сматрала је да треба да реши два проблема: да убеди Немце да влада нема ништа против Вечког Протокола и да наговори др. Мачека да уђе у владу. A то није било ни лако ни просто. У том правцу предузети су одмах кораци. Краљ Петар П у својим мемоарима тврди да је ђенерал Симовић уверавао немачког посланика фон Херена, “да ће нова влада одржати неутралност и да промена није ни у ком случају управљена против Немачке, већ је чисто ствар унутрашње п о л и т и к е ” 3 0 ) . Затим је влада донел а одлуку да упути Слободана Јовановића у Рим, а др. Момчил а Нинчића у Берлин, да убеде Хлтлера и Мусолинија у л о јал ност Југославије. (До овога није дошло, јер је 6 априла у зору Хитлер напао Југославију). Министар иностраних послова др. Динчић у споразуму са владом послао је депешу свим посланствима како нова влада у потпуности прима услове потписане Бечким Протоколом, који је закљ учила влада Цветковића. Депеша гласи: “МИР — Београд, 3 априла 1941 — свим Посланствима: Прво питање које се појавило пред Краљевском владом, после режима од 27 марта о. г. било је питање односа са Немачком и Италијом, као и гледање на Т ш јн и пакт. С тим у вези саопштио сам овдашњем немачком и нталијанском посланику да Крал>евска влада остаје верна принципу поштовања закљ учених међународних уговора, па према томе и протокола у Бечу од 25 марта о- г . ; да је њена главна брига одржавање иолитике добрих и пријатељских односа са Немачком и Италијом и да ће настојати најодлучније да не буде умешана у данашњи г-укоб. И мајући у виду очување свих југословенских битних државних и народних интереса, Краљевска влада се нарочито ингере^ује за начин примене Вечког Протокола.
24
У вези са овим саопштењем, од стране немачке и италијанске владе није било никаквог одговора нити реакције. Н инчиђ”. 31) Али Хитлер није хтео да чује ни за какву лојалност, већ је остао доследан својој одлуци од 27 марта. После извршеног државног удара у Јутославији Велика Британија и Сједињене Америчке Д ржаве учиниле су притисак на нову југословенску владу ради закључења једног уговора. У том циљу стигао је у Београд британски пуковник Днл, док се британски министар иностраних послова Идн налазио у Атани. Пуковник Д ил је имао састанак са ђенералом Симовићем и тражио да се дозволи улазак Идну у Југославију ради састанка са ђенералом Симовићем и закључења једног епоразума и змеђу Велике Британије и Југославије. Ђ енерал Симовић није смео да одобри улазак Идна у Југославију д а тиме не би изазвао Хитлера. После разговора са ђенералом Симовићем, пуковник Д ил се 4 априла вратио у Атину празних руку. Споразум са Југославијом није постигнут. И тако је, због страха, Југославија ушла у рат без иједног уговора ма са којим савезником. 32) Н аш посланик у Москви др. Гавриловић дуго је чинио узалудне напоре да наиђе н а разумевање у Совјетском Савезу. После догађаја од 27 марта Стал.ин није заузео јасан и одређен став и изгледало је да је препустио Југославију Немачкој. Али у' зору 6 априла, на опште изненађење, објављено је да је те ноћи потписан уговор о пријатељству и ненападању између Совјетске Уније и Југославије. У ствари сам уговор није Југославији давао никакво обећање за помоћ у колико би иста уш ла у рат- Ту се огледа препредена еовјетска игра: почетком априла 1941 Стаљин се још надао да очува савез са Хитлером и у сваком случају није био вољан да за лепе очи Југославије учини ма какву провокацију .Немаца. To је био једнни непотребан и цинички уговор “о пријатељству и ненападању” са којим је Југославија уш ла у рат у тренутку када јој се рушио кров над главом, а одредбе тога уговора омогућиле су Совјетској Унији да се на време повуче и да се ослободи сваке одговорноети, пошто је Југославија брзо капитулирала. Она се према Немачкој понаш ала као да се ншпта није догодило, а комад папира сам по себи није ништа значио, јер је већ 10 м аја радио Москва јавио, да је совјетска влада саопштила др. Милану Гавриловићу да његову мисију код совјетске владе сматра завршеном, пошто Југославија више не постоји. У тој тешкој ситуацији, нова влада, не само што, из страха од Хитлера и бојећи се да му се не замери и да га не изазове, нијв закључила ниједан уговор са пријатвљским земља-
25
ма иако су оне у том правцу чиниле притисак на њу, већ се није усудила да одмах 27 марта објави општу мобилизацију, па то није учинила чак ни тајно. Једино што је учинила било је и даље активирање, које је изазвало малаксалост код војске. Тек када је Немачка напала Југославију, и то следећег дана, наређена је општа мобилизација, па је онда издат и проглас народу о рату са снлама Осовине. Овоме треба додати и то, да је државни удар појачао већ постојећи раздор међу вишим официрима, од којих су многи, гек изаш ли из кућног затвора, у које су били позатварани као противници новог политичког курса, упућивани да приме важне положаје на фронту. Тешко је разумети овај поступак и несхватљиву наду са којом се заводила влада. З а сада је то необјашњиво, иако с војног и историског гледишта важно и поучно. Др. Мачек је 4 априла стигао у Београд и, уз извесне услове, пристао да уђе у нову владу. Он је знао да је рат на прагу и захтевао је да се брани целокупна територија Југославије. Услов је примљен. Одмах затим је нова влада Краљевим указом проишрила споразум са Хрватима од 26 августа 1939 и пренела Команду Ж андармерије у Хрватској на бана др. Ш убапшћа, док је дотле била у рухама министарства унутрашњих послова. Влада је 5 априла одржала седницу уж ег кабинета, на којој је тражено решење да се изиђе из тешке ситуације у коју је Отаџбину гурнуо државни удар- Поводом ове седнице министар др. Михо Крек је изјавио: “Влада која је наступила после 27 марта 1941 у ствари је одобрила све спољнополитичке акте пријашње владе а нарочито и бечки пакт јер је после кратког саветовања дошла до истих закљ учака у оцени ситуације.” 33) Тако је у тражењу решења дошао 6 април, кога дана ујутру Немачка је напала Југославију. Ђенерал Симовић и група око њега узели су као главни мотив за извршење државног удара: што је влада Цветковића ио одлуци Крунског Савета и сагласности чланова владе потписала Бечки Прогокол 25 марга; што јој је гајним уговором за приступање Тројном Пакту обећан С олун; и што “за свој постанак Југославија је имала да захвали углавном Француској, Енглеској и Сједињеним Америчким Д рж авама; а сада су је н.ени властодршци приводили Хитлеровом Новом поретку, и то у часу кад се била битка на живот и смрт између' Енглеске н њених Савезника с једне, а нацистичке и фашистичке диктатуре с друге стране.” 34) Ако је све ово тачно, онда се човек у чуду пита, зашто је влада ђенерала Симовића у потпуности прихватила Бечки Протокол, то јавно објавила, чинила све да Хитлеру и Мусолини-
26 ју докаже своју лојалност н од Хитлера очекивала неку милоет. После стеченог искуства у дотадашњим ратовима са силама Осовине, овај потез нове владе је несхватљив и питање је, чему се влада ђенерала Симовића после извршеног државног удара надала од Хитлера, који је био мајстор за политичку страну рата, брз v схватању значаја изненађења н одважан у ризиковању. Ц ш б : чист политички каприс — израз болесних амбнцнја — да једна ш ака неодговорних људи, морално и материјално потпомогнута од стране Западних сила, које у државним ударима никада нису гледале јеметво за демократију, али које су их искоришћавале за своје циљеве, у једном најгежем моменту по Отаџбину узму на силу крму државног брода из руку' Краљевих Намесника и легалне владе, да је управе у супротном правцу, насучу државни брод на ледене брегове и разбију га у парампарчад за туђе интересе. Из тог разбијеног брода једино се спасла влада од 27 марта и извршиоци државног удара, остављајући обезглављени народ и осрамоћену војску, над којима је Хитлер испољио сав свој бес, а Отаџбина била потпуно уништена и у крајњ ој линији предата комунистичкој партији Југославије, која је из свега овога хаоса, уз помоћ Совјетске Уније, Сједињених Америчких Д рж ава и Велике Британије, извукла користи само за себе и у Југославији завела диктатуру пролетеријата. Тих трагичних дана од Б алкана је створено ратно поприште, јер је Балкан за Черчила био одлучујући. Н а Балкану Ју гославија захвата централни део и кроз њу пролазе главне саобраћајне артерије за везу западне и централне Европе са Азијом: моравско - вардарска и моравско - нишавско - маричка. Кључ ових артерија држи Србија. Долина Мораве Дунавом везује Европу са Азијом, при чему је ушће Саве гравитациони центар, а Београд спона између Запада и Истока, јер лежи на главној оперативној магистрали југоисточне Европе и један је од главних чворова којим се везује ЕЗвропа са Азијом. Њ ега је географија предодредила да преко њ ега води “Балкански Пут” и да он чини “Балканска Врата’’, полазну тачку и “Праг Рата”. “Балкански Пут” је постао магнет према коме се стално окретала сказаљ ка британске стратегије, ма како је окретали на све стране. Велика Британија је стремила једном једином циљу, “Балканским Вратима”. Черчил је знао да припреми 27 март у нади да ће створити балкански фронт, али одјекнула је одлука судије Хитлера: “Разбити Југославију војнички и као државу.” To је било предвечерје Југославије, а започета игра од ђенерала Симовића била је изгубељна, јер су и он и извршио-
27
ци државног удара од првих дана своје службе пошли погрешним путем, постављајући као циљ служити себи, а не идеалима и Отаџбини. Идеал је каријера — истаћи се, немилосрдно избити на површину и зграбити на силу власт. Таква игра је морала да претрпи пораз, јер је била дело болесне амбиције, потстакнуте и запаљене британском обавештајном службом. И при том долази као најстрашније то, што извршиоци државног удара нису питали за последице, пошто је код њих преовладао политички каприс личне сујете, коме су подредили народ. Извршени удар је био увертира опроштају с миром, а епилог 17 април, милион и по уништених српских живота и проиграна будућност. Влада ђенерала Симовића је згазила на част, јер је признала Бечки Протокол, и од своје сопствене Отаџбине, за туђе интересе, створила кланицу на којој је гинуо искључиво српски народ, бралећи част српског оружја. Та влада је бацила народ из нацистичког у комунистичко ропство и постала гробар свог сопственог народа — СРТТСКОГ. После свега што се одиграло и после свих катастрофа које су српски народ погодиле остаје на читаоцима да сами донесу закључак о добрим и рђавим странама 27 марта, јер су их видели и преживели. Депеша “МИР” министра иностраних послова др. Нинчића и изјава министра др. Крека постављају јасно и одређено питање: Зашто и чему државни удар и патриотска патетика о националној части? IT Р И Л О 3 И : ЧЕРЧИЛ, 27 марта 1941, на збору Конзервативне странке у Лондону, рекао је: “Овога тренутка имам једну велику вест за вас и за целу земљу. Рано овога јутра, југословенски народ нашао је своју душу. У Београду се одиграла револуција, и министри који су јуче издали част и слободу своје земље, како се јавља, налазе се у затвору. Овај патриотски корак родио се из гнева и срџбе једне Јуначке и ратничке pace, чија је земља била издана слабошћу њихових управл>ача и интригама Осовинских Сила. Због тога можемо гајити наде — природна ствар, ја говорим на основи информација, које сам добио — да ће се образовати нова југословенека влада, достојна да брани слободу и јединство своје земл.е. Једна таква влада биће од стране Британске Империје, а у што уопште не сумњам и од стране Сјвдињених Америчких Држава, на исти начин потпомогнута, и биће јој указана свака помоћ и подрпгка, тако да би у својим настојаљима успели.
28 Британско дарство и његови савезнкци сматраће да су н>ихови интереси и интереси југословенског народа заједничка ствар, јер ћемо ићи руку под руку кроз сва заједничка искушења, док пуна и коначна победа не буде извојевана.” РАНДОЛФ Ч Е РЧ И Л у лондонском “Д Е ЈЛИ ТЕЛЕГРАФ ”-у од марта 1953, о 27 марту, каж е: “Државни удар је био организован од једне десничарске патриотске групе просавезничких официра и политичких вођа, КОЈИ СУ ВИЛИ ОБИЛАТО ПОТПОМОГНУТИ ОД СТРАНЕ БРИТАНСКЕ ТА ЈН Е СЛУЖВЕ. Краљ Петар није знао ништа о томе. Заиста, говор који је дат да се прочита на радиу 27 марта је био сачињен без његовог знањ а и од стране других.” Британски војни писац LIDDEL HART у своме делу “DEFENCE OF T H E WiEST”, каж е: “Они који су прокоцкалн судбину Грчке и Југославије правдали су се да је тај подухват спасао Р у с и ју .........Ово тврђење је дубиозно. Првобитни датум за офанзиву против Руса био је одгођен од м аја за јуни 1941, али ђенерал Халдер, тадашњи шеф немачког Ђенералштаба, изјавио је да време и није дозвољавало ранији почетак. Ј а сам дискутовао по овом питању са неколицином немачких команданата са главног отсека фронта, где се вршио напад, и сви су ми они потврдили чињеницу да терен није био довољно сув да би се офанзива отпочела пре половине јуна.” “Шестога априла Немци су ушли у Грчку и Југославију, где је Симовић, подстакнут британским агентима, збацио владу, одбацио пакт са Немачком и учинио акт изазивања . . . . Ово је донело беду народима Грчке и Југославије и горке плодове које још и сада беремо заједно са бригама које су настале после рата.” “PROCES DES GRANDS CRIMINELS DE GUERRE DEVANT LE TRIBUNAL MILLITA IRE INTERNATIONAL”, Nuremberg, 1946, X, стр. 445. Представник Велике Британије SIR DAVID MAXWELL — FYFE поставио je пред судом, 1 априла 1946, РИБЕНТРОПУ питање, зашто је Немачка н алала Југославију, а да није претходно исцрпила сва дипломатска средства. Рибенгроп: “Јер је нову владу формирала у првом реду Енглеска, као што ми је признао један од британских офици-
2d
ра, који cy ме y истрази саслушавали. Било је стога Фиреру, после Симовићевог пуча, савршено јасно, да непријатељи Немачкв стојв иза Симовићеве в л а д е .. . . ” “ИЗВБСТИЈА” — Совјетски лист — од 6 априла 1941, донео је текет уговора између Совјетске Уније и Југославије, који је погписан 6 априла 1941 у Москви, а који садржи пет чланова. Интересантни су први и други који гласи: “1. — Обе стране потписнице обавезују се да ће се уздржати од напада једна против друге и да ће поштовати независност и територијални интегритет СССР-а и Југославије. 2- — У случају напада треће силе н а једну страну потписницу, друга страна се обавезује да ће задржати политику лријатељских односа према нападнутгој земљи. В. Мологов Милан Гавриловић Божин Симић пуков. Драгутин Савић.” “ПРАВДА” — Совјетски лист — од 6 априла 1941, стр. 1, поздравила је овај уговор, и каж е: “ДОКУМЕНТА У ПРИЛОГ МИРА” “Потпис уговора је производ сталшнистичког принципа да ми (СССР) стојимо за мир и потписујемо уговоре са свима земљама, које се придржавају истога принцила и не подривају интересе наш е (CCGP) земље . . . Народи Југославије хоће мир и то су показали на многобројним михинзима и протестима против Цветковићеве владе, чија је спољна политика увлачила Југославију у рат. Нова Симовићева влада јасно је изразила да је за мир са свима државама.” "OUR FRO NTIER ON TH E DANUBE” on DEMAREE BESS-a, чланак изаш ао y “Caтадеј Ивнинг Пост”-у, 24 м аја 1942, стр. 9 и 118. У чланку се каж е: "Крајем фебруара и марта (1941 године) југословенска престоница Београд постала је позорница за страшну суреваивост у ратној политици. Американци, који су узели удела у томе гложењу, постигли су све што су хтели да постигну. Заустае и л и су у Југославији немачку игру, која ј е тежила да ту земљу придобије без борбе. Уверили су јуначке Србе да треба да изазову Немачку и да тако евоју земљу баце на мучилиште. A
30 да би то постигли, наши претставниди (Америке) дали су Ју гословенима обећања, која су ови схватили као гарандију да ће амерички народ спасти њихову земљу из сваке невоље у коју би могла пасти због отпора Немцима.” Даљв Бес каж е: “Југословенска влада под вођством Кнеза П авла одлучила се да се споразуме с Немцима како би спречила да им земља постане ратно поприште . . . Наш и претставници су тада почели активно д а раде како би Југославију бацили против Немачке. Тако је прошлог јан уара стигао у Београд наш пуковник Донован, доносећи писма претседника Рузвелта. Донован је казао југословенским вођама да морају да бирају између британско - америчке коалиције и Осовине. Уколико Југославија направи икакав споразум са Немцима, упозорио их је он, Америка ће је сматрати непријатељем за време рата и после њега . . . Донован је оставио ја к утисак н а неке српске вође, иако не на оне који су у то доба управљали владом . . . ” Н а страни 118 Бес каж е: “Амерички потсекретар Самнер Велс се постарао да продужи тамо где је Донован стао. Н аш посланик у Београду, Артур Блис Лејн, био му' је у том послу агент од вредности- Л ејн је радио неуморно да минира одлуку Кнеза Павла и владе да доведу до споразума с .Немцима . . . Пред зору двадесет седмог марта америчка настојања су уродила плодом. Српски лидери, који су попустили америчком наваљивању, изазвали су Хитлера драматично и одлучно . . . . ” Н а истој страни Бес каж е: “Те узбуђене српске масе нису биле војни стратези, нити се од њих могло очекивати да схвате како је безначајна помоћ, коју им Американци могу пружити. И пак су могле да схвате ш та значи изазвати немачке армије, које су смрвиле удружене војске Француске, Британије, Белгије и Холандије у року од тридесет и девет дана . . . Али су њихове вође то све знале, као и Американди који су их наговарали . . . Они су знали да ће Југославија бити прегажена и да ће хшваде њених становника бити побијено; али су они играли политику, а ко ту политику тера мора да заборави н а све те ствари.” НЕМАЧКА ИНВАЗИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ 36) Д рж азни удар 27 марта 1941 у Југославији потцуно је изненадио Хитлера. За илустрацију и степен овога изненађења н&јбоље је да се вратимо на његову изјаву поводом овога догаћ аја: “Југословенски удар ме је изненадио као гром из ведра геба. Када ми је 27 марта саопштена новост, мислио сам да је то ш ала.” Овај догађај је пореметио планове, а у вези са тиме
31
и припреме за операције против Совјетске Уније, и ове су морале бити одложене за пет недеља, Истога дана у 13 часова Хитлер је сазвао конференцију ради доношења одлуке у вези са овим догађајем. Н а овој конференцији су присуствовали Начелниг ђенералштаба и главнокомандујући војске и ваздухопловства. Хитлер је том приликом изнео новостворену ситуацију у Југославији, изјавио како се она сад има сматрати као непрнјатељ, донео одлуку, и издао “Упуство 25” : — да се Југославија разбије “војнички и као држ ава” ; — да се за тај цил> одреде јаче снаге; — да се операције једновремено изводе против Југославнје и Грчке; — да се искористе сви њени суседи (изузев Г р ч к е); — да се операције против Созјетеке Уније одложе за пет недеља. Интересантно је да је Хитлер одбио све покуш аје оних који су настојали да га убеде да пре силе употреби сва остала дипломатска средства. Н ије усвојио овај паметан предлог и тиме је начикио једну велику грешку у низу оеталих грешака. Ово, уједно, указује на сву штетност када је власт концентрисана у једним рукама. У вези са одлуком коју је Хитлер донео, фелдмарш ал Јодл је предао меморандум официру за везу са италијанским ђенералштабом. У њему су изнете заједничке мере, које треба да се предузму. Уједно предате су заповедничке ноте Маџарској и Бугарској о мерама које оне треба да предузму у циљу координације њихових акција. Истога дана — 27 марта увече — Хитлер је послао писмо Мусолинију и у њему изложио, да је чинио и предузео све да Југославију уведе у њихову заједницу везану међусобним интересима, али да у томе није успео- Д огађаји у Југославији то очигледно погврђују. У вези са већ донетом одлуком за предузимање операција противу Југославије, он тражи да Мусолини не предузима никакве дал.е операдије у Албанијл, већ да све расположиве снаге избаци на италијанско - југословенску границу. Н а то је Мусолини одговорио да му је став Југославије познат као и опасност од једне такве акције, да су наређеља издата за предузимање офанзивних операција противу Грчке у Албанији, као и да су потребне мере противу Југославије већ предузете повлачењем 7 дивизија из источних А лпа на источну границу Јутославије, на којој су већ 6 дивизија прикупљене. У исто време Мусолини је позвао на састанак др. Павелића у Вила Торлониа и на томе састанку је др. Павелић потврдио
32
већ раније дате обавезе 23 јануара 1940, пгто значи усгупање Д алмације Италији и стварање италијанског протектората над Хрватском. Поводом догађаја у Југославији Черчил је изјавио у Д он>ем Дому: “Југославија је наш ла своју душу. Револуција је рођена из гнева једне храбре и ратничке pace . . . У сваком случају Британска Империја и њени савезници биће на страни ју гословенског народа.” Уједно је телеграфисао турском претседнику републике да је наступио моменат за образовање једнога фронта противу Немачке и да би Југославија, Грчка, Турска и Енглеска располагале са укупно 70 дивизија, противу којих би Немачка могла у најповољнијем случају да противстави 30 дивнзија, које би се врло споро могле да ојачају. Предузети преговори са Југославијом нису успели, а ни Турска није прггстала на нове понуђене услове. Н ајзад се Черчил обратио ђенералу Симовићу и изложио му опасност која му прети од стране Немачке, а која би могла да се умањи нападом на Албавију, што би имало за последицу стварање повољније сигуације у погледу операција противу Немачке. Н а дан 4 априла југословенски посланик у Атини, др. Александар Вукчевић, добио је преко страних тајних служби обавештење, да ће у недел>у, 6 априла, Немачка напасти Југославију, као и да lie напад почети бомбардовањем Београда из ваздуха. Извештај о томе он је одмах доставио телефоном у Београд министарству спољних послова, али је тпј извештај примљен с неверицом и није уопште узиман у обзир. У суботу поподне, 5 априла, прнмљен је у Београду нгафровани и з в е ш т а ј југословенског војног изасланика у Берлину, ђенералштабног потпуковника Ваухника. Т ај извештај је прецизно јављао, да ће у' недељу, у 7 часова ујутру, немачки бомбардери са аеродрома у Аустрији, М аџарској и Румунији напасти БеограД, и да ће то бити почетак рата. Ни на овај извештај нико од меродавних није хтео да се обазиреДОГАЂАЈИ ОД 6 ДО 12 АПРИЛА Немачки министар иностраних послова фон Рибенгроп одржао је говор преко радио 6 априла у 4 часа и 30 минута, којом приликом је рекао да ће Јувославија бити нападнута и кажњена због увреда нанетих Немачкој у Београду. Уједно је немачки посланик у Београду предао ноту југословенској влади у којој се саопштава објава рата. И талија се прикључила Немачкој. Немачко ваздухопловство је отпочело са бомбардовањем Београда 6 алрила у 6 часова и 15 минута. Једновремено су бомбардовани аеродроми у Скопљу, Загребу и Љ убљани, као и
38
железиички чворови Зидани Мост, Птуј, Д уго Село н железничка станица у Београду. Влада, Главнн Ћенералиггаб и Београд били су потпуно изненађени овнм бруталним и без објаве рата бомбардован>ем. Овај ваздушни напад поновљен је још три пута у току истога дана. Д руги ваздушни напад био је око 11 часова и трајао је око један час; трећи ваздушни напад извршен је око 15 часова, а четврти око 17 часова. Тога дана Немци су постали господари неба над Југославијом. Немачке инжињерске трупе из Румуније прешле су Дунав код с. Сипа 6 априла у 2 часа и на превару заробиле посаду канала. Један марински официр ипак је успео да онеспособи Ђ ердалску Клисуру потапањем једног шлепа са цементом. X II немачка армија је 6 априла у 5 часова преш ла у напад са два корпута (40 и 18) на граничном фронту Крива П аланка — пл. Веласица са правцем Крива П аланка — Скопље и долином Струмице. Овај напад армије потпомагала је 4 ваздушна флота. После јаког отпора, који су противставиле Моравска и Брегалничка дивизнја код Криве П аланке и у долини Сгрумице, X II немачка армија је заузела у 8 часова Криву Паланку, Ц арево Село и Струмицу а доцније и Страцин, и избила источно од Кочана — а на правцу долином Струмице, у висини Струмнце. Идућег дана, 7 апрнла, 9 тенковска дивизија заузела је Скопље, a 73 дивизија, упућена к а Прилепу, 10 априла ухватила везу са италијанским деловима на Охридском Језеру. Југословенска Врховна Команда је била обавештена о овоме нападу X II немачке армије и о њеним почетим знатним успесима. To су били за њу јасни знаци о намерама Немачке Врховне Команде: да отсече Југославију од Грчке, њеног јединог природног савезника, да са јаном снагом обухвати југословенеку војску и са њом што пре оконча. Повољна немачка полиигчка ситуација условила је неоспорно и ретко повољну стратегиску ситуацију, што је омогућило да се из стратегиеког обухвата пређе у тактичко стезање, чији је резултат имао да буде капитулација југословенске војске. Југославија је, ггрема постојећим условима, била само једна кратка епизода у рату и операцијама Немачке, али епизода неопходно нужна и потребна пре него што би се Немачка свом снагом бацила на свог главног противника — Совјетску Унију. При овако примљеним извештајима са граничног фронта и са овако насталом ситуацијом Југословенска Врховна Команда учинила је последњи покуш ај: да предузме офанзиву противу
34 Албаније, и наредила је команданту III групе армија да је предузме 7 априла. Тиме је Југословенска Врховна Команда мислил а да колико толико поправи тешку ситуацију, која се оцртавала у најцрњим бојама. Идућег дана остале немачке групе, одређене за инвазију Југославије, отпочеле су своје операције, пошто су успеси X II немачке армије створили услове за њихове лакш е операције, боље рећи за просто надирање ка циљевима који су им поетављени. Тако: Тенковска група 1 прешла је у напад 8 априла у 5 часова и 45 минута са бугарске границе општим правдем Цариброд — Ниш — и по савлађивању јаког отпора југословенских јединица, натерала V армију на повлачење позади Мораве и истога дана заузела је Пирот, а следећег — 9 априла — Ниш. Наредних дана продужила је надирање, 11 априла стигла на 80 километара јуж но од Београда пробивши делове VI армије и 13 априла уш ла у Београд. XLI армиски корпус прешао је у напад са правца Темишвара још доцније — 11 априла — под још повољнијим условима после јасно изражених успеха на источном фронту Југославије. Корпус, природно, у своме надирању' није наишао ни на какав отпор и 12 априла у 18 часова заузео Београд. Овим је судбина Југославије била запечаћена. Остале немачке групе имале су' само да заврше и прођу кроз осталу територију Југославије. Тако је II немачка армија кренула у напад 10 априла и истога дана у 19 часова и 33 минута са својом 14 тенковском дивизијом свечано уш ла у Загред. Т а армија је 12 априла успоставила везу са II италијанском армијом, која је продирала преко Љубљане. ,Напад ове немачке армије изазвао је побуну код Хрвата у јединицама IV армије, а доцније се то пренело и на VI армију. У овој инвазији Југославије учествовале су и II маџарска и II италијанска армија. II мађарска армија преш ла је граниду 11 априла и без борбе заузела територију између Д унава и Тисе. II италијанска армија преш ла је границу 11 априла, пошто је била обавештена о успесима II немачке армије, и у наредним данима заузела целу далматинску обалу до Дубровника, где су се италијанске снаге сјединиле с једним немачким батаљоном, који је раније ушао у Дубровник. И нвазија Југославије извршена је неописивом брзином, што је, сасвим природно, могло и да се очекује. Југословенска Врховна Команда налазила се у П алама код Сарајева 10 априла и издала општу Директиву Бр. 2 — да се јединице иницијативно боре, не чекајући наређења лретпостав-
35
л>ених. Ш та ово значи, за свакога је готово јасно, а нарочито за војника. To значи да Врховна Команда није имала ситуацију у својим рукама, а није могла ни да је има с обзиром на брзе догађаје. У ноћи 13/14 априла и 14 априла у 9 часова влада је одрж ала седницу и издала Указ о смени Н ачелника Ш таба Врховне Команде, армиског ђенерала Д уш ана Т. Симовића, претседника владе, и поставила на његово место армиског ђенерала Д анила Калафатовића. Уједно влада је доставила ђенералу К алафатовићу писмено овлашћење да преговара и закључи примирје. Ђ енерал Калафатовић, с обзиром на војничку ситуацију, све што је могао да учини било је да прими услове безусловне капитулације, које му је донео један немачки капетан у Ш таб Југословенске Врховне Команде. У том циљу је ђенерал К алафатовић упугио у Београд бившег министра др. Александра Цинцар - Марковића и дивизиског ђенерала Радивоја Јанковића са пуномоћијем ради закључења и потписивања уговора о безусловној капитулацији. Ова је потписана 17 алрила у 21 час у згради чехословачког посланства. Т ај уговор је ступио на снагу 18 априла у 12 часова. Тако се са Југославијом десило оно што је сваки могао и да очекује с обзиром н а целокупну политичку ситуацију, која је условљ авала једну страховито тешку стратегиску, чији резултат није ни могао да буде друкчији до капитулација. И тако је стара слава и дух српеке војске, пренет на југословенску био уништен за једанаест дана, а ђенерал Симовић, који је хтео да постигне “велики циљ”, једним ударом, пропао је и као политичар и као војсковођа. Из овога, треба и можемо да изведемо један логичан закљ учак за убудуће: не радити пренагљено, не правити непромишљене потезе и не упуштати се у послове, који су унапред осуђени н а сигуран неуспех — НА ПОРАЗ. РАОПАРЧАВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Одлуку о распарчавању Југославије Хитлер је донео у својој директиви од 27 марта 1941, a 12 априла Врховна команда немачких оружаних сила са Пов. бр. 00630/41 под потписом марш ала К ајтела издала је потчињеним командантима н а балканском ратишту “привремене смернице” о распарчавању Југославије и о границама у главним цртама. Немачка и И талија су објавиле 8 ју л а 1941 државно правни свршетак југословенске државе. Тако је нестало Југославије са карте Европе. Распарчана Југославија је изгледала овако:
36
С РБШ А је остала у гранидама од 1912, које су биле повучене: према Бугарској од Д унава до Орловог Кама (1696), a потом линијом Бабина пл. (1163), — с. Бабушница (закљ .) — источно од Власотинаца — пл. В лајна (1441) — Орлова Чука (1274) —■ с. Доморовце; према Албанији линијом: северозападно од с. Тутина — с. Мојстир — пл. Мокра (1739) — К. 844 — с. Срвида (искл>.) -— с. Милошево (искл>.) — Тепе (1081) — Китка (1 1 5 4 )— с. Огоште — с. Доморовице; према Црној Гори линијом: с. Увак — с. Кокин Брод — пл. Јавор (1520) — с Д ражевци — с. Тоцило — северозападно од с. Тухина; према Ц.Д.Х. линијом: од уш ћа р. Саве у р. Д унав узводним током р. Саве до уш ћа р. Дрине у р. Саву — од уш ћа р. Дрине узводним током р. Дрине до уш ћа р. Бруснице у р. Д р и н у — источно од с. Землице; од уш ћа р. Бруснице граница је дал>е иш ла источно од р. Дрине старом границом између Босне и Србије. Срезови: косовско - митровачки, вучитрнски и подујевски припојени су Србији, а изгубљен је врањски, пиротски и један део зајечарског среза, источно од Зајечара. Територију је окупирала Виша команда за нарочиту употребу LXV са 704, 714 и 717 посадном дивизијом на српском и 718 на хрватском простору. Командант ових јединица је био ђенерал артилерије Бадер са седиштем у Беораду. Територијално Србија је била подељена на фелдкомандатуре, крајскомандатуре и ортскомандатуре. ЈУЖ НА СРБИ ЈА је предата Бугарима. Територију су поселе јединице V бугарске армије. Овој територији припојен је део гњиланског и урошевачког среза и Качаник. Затим, Б угарима је предат врањски, пиротски и један део зајечарског среза, источно од Зајечара. Ову територију су поселе јединиде I бугарске армије. После пропале немачке офанзиве н а Москву, 4 децембра 1941, Врховна команда немачких оружаних сила повукла је из Србије 342 и 113 пешадиску дивизију на Источни фронт и тиме гтрепуетила осигурање етаре српске границе, која води: од Приштине — преко Косовске Митровице — Ибарском Долином — преко Трстеника — К рагујевца — Лапова — пл. Златибора — до с. Рготине (област Зајечара), Бугарима. У тај простор Вугари су упутили I окупациони корпус који су сачињавале 6, 1.7 и 21 пешадиска дивизија. Н а тај начн Немци су задовољили бугарске апетите. Концепција пок. Стамбулиског о балканској федерацији — схватање које је пре нешто ман>е од две деденије нзгледало да ће у Бугарској имати успеха — била је одбачена. Споразум, који је априла 1923 Стамболиски у Нишу потписао са Југосла-
37
вијом и који je имао да послужн као основа за доцније стваран>е балканске федерације, остао је мртво слово на хартији, јер је после државног удара, извршеног 9 ју н а исте године од стране ђенерала Влкова и Рушева, Стамболиски био збачен с полож аја претседника владе и 14 јуна зверски убијен. Бугаризам, жив, чврсто повезан, агресиван и разбојнички, није могао да опрости Стамболиском што је овај био спреман да се одрекне бугарског империјализма према Србији. Том мегаломанском бугаризму сада су Немачка и И талија признале Јуж ну Србију као бугарску област, коју они зову Македонијом. И пошто је тај бугаризам у Јуж ној Србији ематрао народно вођство као главну сметњу својим плановима, то се у прво време бацио само на то да то вођство уништи. При расматрању српеко - бугарских проблема треба једну ствар имати на уму: камен спотицања између' Срба и Б угара не састоји се у извесном делу спорне територије, већ је њен корен у бугарској историској великој чежњи за Сан - Стефанском Бугарском, коју' Велике Силе Берлинским Уговором од 1878 нису одобриле. Та чежња је била покретна снага бугарског политичког живота, који је увек био готов да се прода и стави у службу јачему и увек спреман да напада оно што није његово. Тако је вечити сан Бугарске да загоеподари Јужном Србијом и лаж ан мит о “Бугар-М орави”, уз помоћ Немачке, био остварен. А жељ а цара Бориса III да прошири своје границе до Охрида, била је остварена. Познато је да су Бугари тражили од својих савезника Н емаца не само да учествују са својим трупама у окупацији Ниша — што су успели — већ да Ниш буде припојен Бугарској, јер су 1941 Бугари веровали да су за све векове победили српски народ. Они су хтели да користе трагедију Југославије и ако се на Пакту вечитог пријатељства потпиеаном са Југославијом масгило још није било ни осушило. Али ови захтеви Бутарске нису прихваћени од Немаца, јер је поведена одлучна контра акција и у Нишу код немачких окупаторских власги и у Београду од стране ђенерала Недића. Овом приликом последњи бугарски отправник послова у Београду Шопов изјавио је пред претставницима Недићеве владе под окупацијом: — За Ниш ћемо вам некако и попустити, али Македонија, Врање и Пирот су наши и остају увек бугарски. Оваква бугарска мегаломанија је и довела до тога да су Срби и Бугари у року од 28 година водили три крвава рата и из сваког од њих су Бугари излазили потучени и војнички и политичхи и морално.
38
КОСОВО И МЕТОХИЈА су биле подељене на три дела. Н ајвећи део је био прикључен Албанији. У западном деду Јужне Србије, Тетово, Гостивар, Кичево, Дебар и Струма били су такође прикључени Албанији. И ју л а 1941 А лбанија је била проглаш ена као “Велика А лбанија” и као таква здружена у персоналну унију са Италијом. БАНАТ, источно од р. Тисе, добио је свој посебан “аутономни статус” и предат је фолкскојчерским јединицама. Хитлер је ову област обећао за доцније Маџарској и она је остала до повлачења немачких група у октобру 1944 под управом немачког Војног заповедника за Србију. Из докумената објављених после рата и по сведочанству немачког слецијалног опуномоћеника за Балкан, Нојбахера, зна се да је само одлучно држање претседника румунске владе марш ала Антонеска спречило Немце да не предаду Банат Маџармаској. Антонеско је изјавио да ако маџарске трупе уђу у српски Банат, он ће одмах наредити својим дивизијама да уђу, па макар при томе дошло и до оружаног сукоба. Д а би избегао овај заплет Хитлер је одбио маџарски захтев и задржао Банат под немачком управом, чинећи теориски део Србије која се налази под немачким Војним заповедником. БАЧКА И БА РА Њ А су предате 11 априла 1941 Маџарској, a 16 децембра Маџарска Народна Скупштина својом одлуком их припојила Маџарској. Маџарској је такођер предато и Међумурје. ЦРН А ГОРА је добила своју “независност”. 12 ју л а 1941 одржана је т. зв. Петровдалска скупштина на Цетињу, на којој је била прокламована “Независна Крал>евина Црна Гора”, и одлучила “да судбину Црне Горе веже за И талију”, и замоли италијанског краљ а да образује Намесништво. Образована влада под претседништвом др. Секуле Дрљевића, дан касније, била је срушена избијањем националног устанка, који је у исто време срушно и све наде Игалије. Територију су поселе јединице XIV италијанског армиског корпуса. СЛОВЕНАЧКА. Словеначка удружена опозиција, на иницијативу Словеначке људске странке, 6 априла 1941 је образовала своје “Дадионално Веће”, које је 8 априла 1941 донело решење о преузимању власти на територији Словеније и проглашењу незамисности. После капитуладије Југославије, др. Натлачен, који је био претседник “Н адионалног већа”, покушао је да добије од Н емада и И талијана пристанак да власт у Словенији преузме “Н ационално Веће”. Овај предлог је међутим био одбијен, и она је била подељена између Немачке и Италије. Споразумом “Кло-
39
диус”, потписаним у Бечу 22 априла 1941, утврђена је немачкоиталијанска граница, која је иш ла линијом: Пећ — Врх (774) — јуж но од Лучине — северно од Полхов Градеца — северно од Јеж ица — Л итија — Мирна (искљ.) — Церкље — Брежице (закл>.) Самобор. Немачка је окупирала Корушку и Крањску, а анектирала Доњу Ш тајерску и Горењску, док је И талија добила Љ убљ анску Покрајину. Још у току рата, на његовом самом почетку, Словенија се отцепила од Југославије, у којој је имала сва права њених осталих синова, захваљ ујући политичкој групи, која је у томе своме делу видела највиш е свој лични успон. Једна од вековних теж њи словеначког народа да се одвоји од страначког ропства је тим њиховим актом била угушена. 8 априла је Словенија прогласила своју независност, ма да је исту у оквиру Југославије увек имала, рачунајући да ће добити пристанак Хитлера и Мусолинија о формирању независне државе. Међутим њене су наде пропале, — она је била подељена. НЕЗАВИСНА ДРЖ АВА ХРВАТСКА створена је од р. Д рине на запад до границе са Словеначком. Њ ој су припале српске покрајине: Босна, Херцеговина, Санџак, Лика, Кордун, Банија, Д алмација (један део је анектирала И талија), Срем и Славонија. Тако су Херцеговину и Санџак поселе јединице VI италијанског армиског корпуса; Лику V италијанског армиског корпуса; Д алмацију X V III италијанског армиског корцуса. И тако је Хрватска добила своју самосталност и изаш ла из састава државне заједнице Краљевине Југославије, у којој Хрвати нису били никада задовољни, јер су донели собом вечито наслеђено незадовољство из бивше Аустро-Угарске Монархије. Још при формирању нове државне заједнице Срба, Хрвата и Словенаца учињене 1 децембра 1918, када је име Јутославија било одбачено као заблуда, јер Срби, Хрвати и Словенци нису један народ, разорним радом Хрвата отпочео је лагани пад новостворене државне заједнице, чији је завршетак био 10 априла 1941. После смрти Радића, дошао је за вођу X. С. С. др. Мачек, који је наставио са политиком Радића против заједничке државе и бацио семе мржње у политичку борбу против Срба, држећи се Старчевићеве крилатице: “Срби су накот зрео за секиру!”, која је дала отрован плод — УСТАШКИ ЈОКРБТ. После извршеног државног удара од 27 марта 1941, Хитлер је донео одлуку да разбије Југославију “војнички и као држ аЕ у . ” Он је своју одлуку саопштио Мусолинију, који је као што смо виде.тти позвао на. састанак ТТавелића 29 марта 1941 у Вили
40
Торлониа, где је Павелић потврдио обавезе даге 23 јануара 1940. А фон Рибентроп је упутио свога помоћника Розенберга да хвата везе са др. Мачеком, пошто је мислио да власт у Хрватској узме др. Мачек као најпопуларнији првак. Како Розенберг није имао овлашћење за закључење једног споразума, др. Мачек се одлучио да прихвати понуду ђенерала Симовића и уђе у нову владу као потпретседник. После ове одлуке др. Мачека фон Рибентроп је био присиљен да прихвати усташку групу Павелића, која је била незнатна, али коју је Хитлер приднао као савезничког партнера. У току немачке инвазије Југославије, 10 априла 1941 проглаш ена је Независна Д рж ава Хрватска. Тога дана је 14 тенковска дивизија П немачке армије уш ла у Загреб, свечано дочекана од становнишхва. Истога дана, Д оглавник Славко Кватерник преко загребачког радиа прогласио је ДЕЗАВИС.НУ ДРЖ АВУ ХРВАТСКУ, на челу са Павелићем. To је био један од последњих потеза хрватског народа, који увек зна да се нађе на страни победника. Они ће га обновити у 1945 против своје сопствене државе, а у корист КПЈ. 12 априла 1941 Немци су разрадили раније поменуте “привремене смернице” за поделу Југославије. Тачка 6, тих смерница садрж авала је следећи текст о стварању Независне Државе Хрватске: “Хрватска ће унутар својих националних граница постати самостална држава. .Немачка се неће мешати у њене унутрашње политичке прилике” . 36) Први јавни акт признања Н. Д. X. од стране Сила Осовине учињен је 18 априла 1941 приликом потписивања уговора о капитулацији између Југославије са Немачком и Италијом. 13 м аја 1941 закључен је уговор између Немачке и Н. Д. X., a 18 м аја 1941 између Италије и Н. Д. X. Овим уговором И талија је пресекла ,Н. Д. X. анексијом далматинских острва Јадранског Мора, а тиме је вековни италијански сан, да преузме господаретво н а Јадрану, постао стварност. У замену за далматинска острва, Ц. Д. X. је добила Босну и Херцеговину. Али немочко-италијанском демаркационом линијом Босна је била попречно пресечена и подељена у две окупационе зоне, — немачку и италијанску. Н ајзад је Н. Д. X., 15 јуна 1941, приступила Тројном пакту, a 13 децембра 1941 објавила рат Сједињеним Д ржавама Америке и Великој Британији и тиме потпуно испунила своје обавезе према Немачкој и Италији, који cv је као државу од самог почетка вештачки одржавали. Убрзо потом Павелић је замолио италијанског краљ а Емануела П да одреди једног члана Савојске куће за “Хрватског
41
краљ а.” Он је одредио Принца од Сполета, који је у Хрватској требало да носи име “Томислав П .” Но, он никада није дошао на преето. 37) Доласком Павелића н а чело ,Н. Д. X. створене су две класе: привилегована усташ ка и подређена домобранска. Тако је овај потез отерао један део домобрана у опозицију. Усташе су одмах отпочеле прогон, клање, убијање и покрштавање Срба. Срби су тада преживљавали шпанску инквизицију, која треба да им добро отвори очи у њиховим будућим плановима са Хрватима, без којих Срби могу, те да се трагеднја из прошлости не понови у будућности. И најзад после горко стеченог искуства са Хрватима, Срби треба убудуће да буду мудри и да се држе старих истина: “да је историја учитељица народа” и “да се историја понавља.” * # * Тако распарчана Југославија, по мишљењу Хитлера и Мусолија, није могла да чини никакве сметње у њиховим даљим плановима; престала је бојазан од српског војника из ратова од 1912-1918. Они нису ни у сну мислили да ће један ђенералштабни пуковник, именом Драгољуб Михаиловић, одбацити капитулацију и пренети ратну буктињу уз “буре барута” 38) на Равну Гору, одакле ће разбити све њихове планове и наде и ка Б алкан у створити једно ново ратиште, н а које ће Хитлер и Мусолини морати да упућују нове дивизије, слабећи тиме свој подухват предузет планом “Барбароса” , против Совјетске Уније и подухват са Ромеловим “Африка Корпс”, против Велике Британије. П Р И Л о 3 И : П ° капитулацији југословенске војске априла 1941 једна група од 4.500 заробљених југословенских официра доведена је у Офлаг V I-Б, крај Варбурга у с. Дезел. Међу њима је било 1.200 југоеловенских официра хрватске народности. После неколико дана они су се издвојили у засебну груцу и формирали 5 батаљон логора, поскидали амблеме Краљевске југословенске војске и заменили их хрватском тробојком и извеженим словом “У ”. Средином јуна њих 300 на челу са ђенералш табшш пуковником Иваном Хочеваром (Он је био на служби у Главном Ђенералштабу и сарађивао на Ратном плану “Р-41”. У 1944. као усташки стожерни пуковник, сарађивао је са комунистима. Ухваћен — осуђен је на смрт стрељањем.) поднело је немачкој командатури молбу, са којом су се доцније сложили свих 1.200 хрватских часника. Та молба гласн: “Команданту О флаг V I-Б с молбом да се достави О. К. W. у Берлин.
42
Ми доле погписани часници бивше југословенске војске, налазећи се сада у логору Офлаг VI-B, као и цели 5 батаљон истога логора, молимо команду немачке војне силе да посретстзом хрватског Поклисарства у' Берлину, подастре Поглавнику Независне Д рж аве Хрватске, доле изнету замолницу: ПОЗДРАВЉАМО РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ те стварање слободне и Незавксне Д рж азе Хрватске. ЗАХВАЈГНИ СМО ВОЂИ ВЕЛИКОГ НЕМАЧКОГ РАЈХА И ЊЕНОМ ВЕРМАХТУ, што су снагом свога оруж ја допринели уништавању мрског нам угњетача и остварењу вековног сна свих Хрвата, оснитком наше слободнс и независне државе, САВЕЗНИЦ Е ВЕЛИКОГ РАЈХА. НИКАДА ,НИСМО Ж ЕЛ Е Л И РАТ ПРОТИВ ВЕЛИКОГ НЕМАЧКОГ РАЈХА, ПА СМО TO И ДЕЛОМ ДОКАЗАЛИ, ОКРЕЋУЋИ, Г Д Е ГОД ИАМ СЕ ПРЈШ ИКА УКАЗАЛА, ОРУЖ Ј Е ПРОТИВ ОМРЗНУТОГ СРПСКОГ ЕЛЕМ ЕНТА У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВОЈСЦИ, ИЛ И ОДБАЦУЈУЋИ ОРУЖ ЈЕ У ОПШ ТЕ, ТЕ HA ТА Ј ЦАЧИН ДОПРИНЕЛИ ОЛАКШ АЊУ ЗАДАТКА ВЕРМАХТА У БО РБИ ПРОТИВ ОНИХ КОЈИ СУ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ТЛАЧИЛИ ХРВАТСКИ НАРОД. ПОЗДРАВЉАМО ПОГЛАВНИКА младе нам н Независне Д ржаве Хрватске у лицу великог борца за хрватска народна лрава др. Анте Павелића, те изјављујемо спремност да му у свему подастремо наше снаге, верност и оданост. У ту сврху Га молимо за дејство КОД ВОЂЕ ВЕЛИКОГ И САВЕЗНИЧКОГ НЕМАЧКОГ РАЈХА, за наше што хитније пуштање н а слободу и повратак у милу нам домовину, како би СВОЈЕ СНАГЕ МОГЛИ ОДМАХ СТАВИТИ НА СЛУЖ БУ Њ О Ј И У ОДБРАНУ ЗА ЈЕДНИЧКИХ ИНТЕРЕСА СА САВЕЗНИЧКИМ ВЕЛИКИМ НЕМАЧКИМ РАЈХОМ. Тешко пак трпећи у заједници са онима који су двадесет година угњетавали хрватски народ — ако би наш е пуштање из техничких разлога захтевало времена, молимо Г а да личним заузимањем код Ф ИРЕРА И ЗД ЕЈС ТВ У ЈЕ ОДВАЈАЊ Е Н А Ш Е ОД ОНИХ КОЈИ ПРЕТСТАВЉ АЈУ МОРАЛНО РУГЛО В ЕРСАЈА. ЖИВЕО АДОЛФ ХИТЛЕР, ВОЂА ВЕЛИКОГ НЕМАЧКОГ РАЈХА! ЖИВЕО САВЕЗНИЧКИ НЕМАЧКИ РАЈХ II Њ Е Н ВЕХМАХТ! Ж ИВЕО ПОГЛАВНИК НЕЗАВИСНЕ ДРЖ А ВЕ ХРВАТСКЕ ДР. АНТЕ ПАВЕЛИЋ!
43
ЖИВЕЛА МИЛА HAM И СЛОБОДНА ДОМОВИНА НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА! У Варбургу Пуковник Хочевар с. р.” 15 јуна 1941 (Следују потписи осталих "Хрватских часника”). 39) * « « МЛАДЕН ЛОРКОВИЋ, министар иностраних послова Н. Д. X., на првом заседању ХРВАТСКОГ НАРОДНОГ САБОРА, фебруара 1942, излажући протекле догађаје, казао је: “6 алрила 1941 почео је рат у Југославији. Већ 7 априла извесни пукови, састављени од хрватских домобранаца следујући АПЕЛ ПОГЛАВНИКА И ЗОВ ЊИХОВЕ ХРВАТСКЕ КРВИ, устали су против српских официра и српских регименти југословенеке војске. Ове појаве су се пропшриле 8 и 9 априла и 10 априла хрватске регименте, које су имале за дужност да на Драви бране југословенску границу, дезертирале су и потисле српске јединице које су се ту бориле. Хрватске регименте су дочекале немачку ослободилачку војску не само без икаквог отпора, већ и са највећим ОДУШЕВЉЕЊЕМ. Немачка ослободилачка војска дочекана је у Загребу, Хрватској престоници, у делирнјуму одушевљења. Када је маршал Кватерник прокламовао у име Поглавника успостављање Хрватске између Муре, Драве, Дунава и Јадранског Мора, хрватска национална револуцнја је избила. У овом часу хрватски војници, усташи, сељачка и грађанска заштита СЕуда су узели власт у невероватно кратком времену, разоружали побеђене српске јединице и свуда дочекали са одушевл>ењем долазак немачких трупа. Са поносом и дубоком радошћу можемо тврдити једну историску истину: то је, да је револуција хрватског народа, која је започета Поглавниковим апелом, и била условљена усташком акцијом, припреманом дуго времена у југословенској војсци, имала велики удео у тако брзом и тако бруталном рушењу Југославије. Доприносом хрватског народа и хрватске револуције Јтптеђена је крв наших савезника, скраћено трајаље рата у Југославији и смањени материјални губитцн, да би се могао на источној граници Србије задати смртни ударац Југославији”. *
*
*
Из архиве београдске полиције: Старешина кварта VIII, Војислав Јовановић изврпгао је саслушање ИБРАХИМА МЕХМЕДОВИЋА, ухваћеног у Београду у униформи немачког војника. Он је био усташа и пребацио се у Београду да убија немачке војнике, како би то онда изазвало репресалије против Срба. Ево шта је овај усташа изјавио на саслушању: “Зовем се Ибрахим Мехмедовић, од оца Алије; Хрват; рођен сам 3 априла 1919 године у . . . . (места се не сећа). Вере
44
муслиманске. Капитулација ме је затекла у Сремској Митровици, одакле сам се вратио кући. Код куће сам остао свега 8 дана, када су ме позвали у Глину. Ту сам се обукао и ступио у војску Н.Д.Х. У Глини сам остао свега 20 дана. Тада нам је наређено да обилазимо околна села и “ватамо Србе” — мушкарце од 13 до 40 година. Д акле, оно што је најздравије и за живот најспособније. Мој се је сатник звао Јосип Добриж. И моја је сатнија једнога дана пошла у се л а........ Прво смо блокирали село. . . . , па смо после нас 30 упућени у село да вршимо скупљање мушкараца, свих редом. У прво време смо их хватали лако и без отпора са њихове стране. Доцније смо наилазили на оружани отпор, али је сваки такав, који би подигао оружје на неког нашег, био одмах иекасапљен. Мени се је у једном селу десило да је један младић на мене потегао нож, и заклао би ме да га један мој друг није предухитрио и с леђа му зарио цео бајонет, тако да је одмах пао мртав. Све мушкарце, које смо успели да сакупимо, дотеривали смо у затвор; тамо су били свлачени голи и боси и у таквоме стању остајали су по 10—20 дана, за које време храну нису добијали, ■— само по мало воде. Из затвора смо их одводили у православну цркву, која се н алазила ту у вароши. У цркви су остајали преко целога дана, до пада мрака. Чим падне мрак, из сатније одвојено је по 10—15 војника. Они су требали да врше клање. Одвојени су у нарочиту собу и тамо служени разним пићима. У полупијаном стању упућивани су у цркву — н а “посао”. A “посао” је почињао око 10 сати. У цркви није било осветљења. Бшга су одређени људи који ће цркву осветљавати помоћу ручних електричних лампи. Почели смо са клањем. Срби су на нас јуриш али као пашчад, али су одмах били смрвљени — ударцима наших ножева. Бранили су се голим рукама очајнички: скакали су на нас, ударали нас ногама у стомак и где год су могли да нас докаче. Н еки су покуш авали да се спасу бегством — црква је била затворена, напол>е се није могло. Клали смо их као пашчад. Кад су видели да им нема спаса и да ће сви помрети, још незаклани (док на н>их није дошао ред) викали су у сав глас “Живео Крал. Петар”, “Ж ивела Србија, “Ж ивели Срби”, “Доле усташе”, “Доле П авелић”. Тако је то клање трајало све до 4 сата ујутру. После су камионима односили лешеве и бацали их у реку. Како сам дознао од мојих другова, у овој је цркви клањ е вршено 10 пута. Ја сам у клању учествовао четири пута. Клао сам својом руком.
46
У овој цркви је могло да стане око 1.000 људи. Доцније сам од мојих другова сазнао да је само у овој цркви заклано око 12.000 Срба. Крви је било толико да се преливала преко прага и текла напоље. Д ва пута сам учествовао и у стрељању Срба, на реци. Ту су дотервани старци и младићи. Вили су везани “спрегом” један за другог. Стрељање је вршено по групама. Једна група је бројал а 300—350 људи. Стрељани су поред саме обале. Ми смо их убијали стројницама. Полумртви падали су у реку; вода их је носила даље. He знам тачно колико је овде и овако стрељано. Само сам ја учествовао два пута. Другови су ми причали да је ту поред реке постојала и једна шума у којој су Срби такође стрељани. Колико је тамо стрељано не знам, јер ја у тим стрељањима нисам учествовао. У прво време купили смо само мушкарце. Доцније и девојке и жене и то само од 15 до 20 година; после и старије све до 50 година. Жене смо затварали у посебне затворе. У прво их време нисмо мучили, али је свакоме од нас било дозвољено да узме коју год женску хоће и да са њом ради што год хоће. To су исто радили и наши официри. Оне су нам служиле за уж ивање; нисмо пазили на њихову чедност и девичанство. Напротив, оне које су дотле биле невине, пружале су нам највише уживања. Њ ихово опирање и борба да сачувају њихову част и девичанство — ништа им помагало није. К оја је остала до краја упорна била је убивена. Доцније су неке од ових жена пуштене, а неке су остале и даље у затвору. З а купљење Срба по селима око Глине биле су одређене две сатније: једна сатника Јосипа Добрића, а друга Цвитковића Михајла, учитеља из Сплита. После извршеног клања, ова два H a m a официра ш етала су кроз варош са обешеним око врата по два низа очију извађених од Срба и по три низа уш ију и носева исечених еа убивених. Тако су се накићени шетали после сваког клањ а у цркви. Када су по селима били већ скоро сви покупљени, одредили су моју сатнију да и даље врши претресе по селима, хвата и убија оне који су заостали. Оне које смо на овај начин хватали нисмо одводили у затвор; мало их је било остало, п а смо их ликвидирали на лицу места. Ово смо радили на овај начин: Једно месец дана после свршеног онако масовног убијања Срба, нисмо дирали никога. Д а би се народ ослободио и они који су побегли од куће да се врате својим кућама. Кад смо почели понова да требимо Србе, улазили смо у села и залазили у сваку кућу српску; нарочито у оне за које смо чули да су се мушкарци, који су били избегли, вратили. Прво смо над женама вршшга обљубу. Ако би се у тој кући неко томе успротивио, од-
46 мах је био бајонетима искасапљен. Мени се је десио једном овај случај: Упали смо у једну кућу. У н>ој је било четири ћерке; најмлађа је имала 12, а најстарија око 23 године. Поред ћерки био је и један син — јединац. Чим смо ушли одмах смо се дали на посао. Д и најмлађа није била поштеђена. To смо радшш на очиглед родитеља. Када су девојке почеле да запомажу, отац то није могао да гледа, и појурио је напоље. Н а вратима је био дочекан и избоден бајонетима. Пао је на земљу; ми смо га боли и даље. Њ егов син је појурио оцу у помоћ, али је и он дочекан бајонетима, пао преко оца. Женске су запевале, ми смо се смејал и ; браниле су се рукама, гребале нас ноктима по лицу, ритале су се — али све им није ништа помогло. Ми смо изврпшли свој посао. Неколико се је нас изређало. После тога су оне биле искасашвене ножевима. Посматрао сам и овај случај: неки моји другови из сатније ухватили су једног младића. Везали га. Тако везаног почели га мучити. Прво су му отсекли уд и ставили му га у уста. После тога сасецали су му месо на бутинама и у ране стављали со. Он је запевао, али му то није ништа момогло. Има још много оваквих и сличних случајева. Само ја у н>нма нисам учествовао, п а се одмах не могу да сетим. Доцније ћу се сетити, па ћу вам и њих изнети. После краћег времена нас 30 (15 из моје еатније a 15 из друге) одређени смо да се пребацимо у Београд. Имали смо наређење да вршимо убијањ е Немаца по улицама и то само ноћу или када нам се год укаж е згодна прилика. Убијаље Немада врпшли смо зато, шхо су после тога Немци за свакога .Немца стрељали по 100 Срба, које је требало што више побити. Обучени смо билн у немачку униформу — били смо у служ би Немаца као њихови војници. Оружје и муницију смо добијали од Немаца — ради одржавања реда у Београду. Новац нам је слала наш а сатнија преко курира, који нас је стално обилазио. Н ас три становали смо у једној згради преко пута железничке станице. Б и ла је то врло велика зграда — сада се не сећам како се звала, али мислим да је то Инвалидско Удружење. Ту нисмо дуго остали, јер нам је било врло тешко да вршимо наш задатак — било је много Немада и Вермахт полиције. Бојали смо се да нас не открију. Преселили смо се у Краља Александра улкцу. Тамо смо остали све до сада, док нисам ухваћен. Где се сада моји другови налазе не знам. О убијан>у Немаца слали смо извештаје нашој сатнији сталпо. Она нам је н а раду стално захваљивала, јер су Немци за еваког убијеног свог, стрељали по 100 Срба.
4.7 Више пута смо учествовали у блокираљу улица. Хвагали смо Србе — ради вршења одмазде, ради стрељања. У опште хрватски нисмо говорили, већ само немачки; правили смо се да српски у опште не разумемо и слуш али смо ш та грађани говоре. Они су се питали ко ова убиства врши. Неки су мислили да то раде еами 'Немци; други су мислили да ове лешеве, т. ј. мртве Немце сами Немци са Крита доносе, остављајући их н а улице преко ноћи — само да би могли да врше убијање Срба, да се истреби српски народ. .Немци су их доносили авионима и преко ноћ бацали. Међутим то није било тачно: убиства смо вршили ми, јер смо хтели да се светимо Србима. З а сада немам више шта да кажем, јер се не сећам. Ако се сетим забележићу па ћу вам други пут саопштити. Али ја миелим да је за сада доста,” 40) К њига: Лотар Рендулић, БОРИО СЕ, ПОБЕДИО, И БИО ПОБЕЂЕН, Хајдалберг, Немачка, 1952, стр. 161-162, П део, Балкан. Писац каж е: “За време док су се немачке трупе задржавале на неколнко места у Хрватској (1941), са хрватске стране је одмах отпочео дивљи прогон православних (Срба). Овом приликом најм ање пола милиона њих (Срба) било је побијено. З а владајући менталитет (Хрвата) био је карактеристичан одговор који сам у августу 1943 добио од једног, мени добро пазнатог, функционера из околине хрватског ш ефа државе (Анте П авелића), када сам му рекао и замерио, да никада не могу разумети да се, упркос поетојеће мржње, може побити пола милиона православних. Ц а ово сам добио овај одговор: “Пола милиона је клеветаље. Н ије било више од 200.000.” Против таквог једног начина мишл>ења не можете кишта учинити аргументима на Б ал кану. За време мога командовања (у Хрватској, 1943) појавили су се такође знаци новог таласа прогона православних, што ми је стварало многе тешкоће које сам савладао само енергичним мерама и само претњом да ћ у употребити силу.” “ВИДЕО У ЈУГОСЛАВИЈИ”. Књига од француеког новинара Ж АН ИСАРА. Писац је био очевидац хрватских злочина и у својој књизи пише следеће: “Страигаа је то трагедија која се одиграва у Хрватској, Босни и Хердеговини. To је масовно клање, потпуно истребљење с-ела са српским становништвом, села која данас нису ништа друго до рушевине и заједничке јаме; унакажени лешеви леже, на хиљаде, једни до других. Када човек слуша шта ее дешава, добија се утисак као да пада киша крви по овим пределима.
48 Оно ш т о сами причају преживели о тортурама које су доживели, људски ум не може да схваги, не може да верује. Ш панска инквизиција, немачки покољи у Пољској, па чак и кинеске тортуре изгледају као дечје игре у упоређењу с оним што је усташ ка окрутност измислила против овог јадног српског становништва. Један животињски бес излио се над једним напуштеним народом, који није стигао да нађе могућности да измакне својим џелатима.” Ч ланак “ОД РУШ ИТЕЉ А Д РЖ А В Е ДО Д РЖ А ВОТВОРЦА” од A1HTE ОРШ АНИЋА, штампан у листу “ХРВАТСКИ НАРОД” бр. 1062 од 18 јуна 1944. Између осталог у чланку се каж е: “ . . . Но уза све то кроз 100 година се Хрвати нијесу могли потпуно ослободити, јер кроз све то вријеме повиесни часови за ослобођење бијаху посве неповољни, непријатељи и властодршци куд и камо јачи и снажнији, а заштитници редовито никакв и ........... уочава се да се заиста кроз тих 800 година, а напосе кроз последњих педесетак година обликовао — један јединствени и заједнички, такорећи опћи аутохтони политички хрватски тип и политички менталитет човјека, риедког и сасвим непознатог другим еуропским народима, . . . . тип т. зв. пунтара и вјечног незадовољника, или одређени тип људи који вјечно нешто хоће и вјечно се буне . . . To је с обзиром на опћу оцјену политичког менталитета у старој Хрватској било сасвим точно. Кроз 800 година хрватски је политички менталитет попримио све могуће облике и начине рушења. Особито у најновијој политичкој повиести . . . . тај деструктивни политички менталитет задобива још разноврсније облике. Из године у годину, а највиш е баш у ових последњих двадесетак година код хрватских политичких људи и политичких чимбеника, цјелокупни политички став и рад развија се и у смјерава се к игнорирању, запостављању, потцењивању, исмјехивању, отклањању, несурађивању и затим коначно рушењу и коначно уништењу постојеће државе, постојећих државних главара, стрибута, симбола и постојеће државне власти са њезиним органима, војском, редарством, управом и судством. У том се смислу не усмјеравају само дјела појединаца, исто и цјелокупно деловање нововјеких хрватских политичких скупина, странака и покрета. He обзири се на постојећу државну творевину, не признавај највиши државни ауторитет, сабор и скупштину, недај жигосати стоку, не п лаћај порез, не вјеш ај државну заставу, не суделуј у државотворним, политичким, господарским, култур-
49
ним, па чак и спортеким друштвима, не поштуј државне поглаваре и чиновнике, не слушај постојеће туђинске војничке заповједнике, не гласај на изборима, или ако гласујеш не иди у парламенат, или ако идеш у парламенат, не суделуј државотворно у раду парламента и коначно (у очи постанка Цезависне Државе Хрватске): не одзивај се у војску и не бори се за туђинску државну творевину! To су била темељна начела и смјернице свих нововјеких политичких покрета проглашавана јавно и тајно од највиших политичких људи као закон, којега се имају држати еви Хрвати, који желе бити на њиви хрватске државотворне политике . . . . И тако, док су други народи (међу њима, дакле, и српски) били народи власти и властодржаца, народ влада и државника, карод властитих министара и властите војске, народ властитих часника и чиновника, једном речи народ акгивисга и позитивиста, народ конструктора и организатора, МИ ХРВАТИ БИЛИ СМО МАЊИМ ДИЈЕЛОМ .НАРОД ОПОРТУНИСТА И КАРИЈЕРИСТА ТЕ ШПЕКУЛАНАТА И НАГОДБЕНИКА, а у цјелини ипак народ НЕСЛОБОДЊАКА И ПОДЛОЖНИКА, НАРОД НЕГАТИВИСТА И ПАСИВИСТА, (Н АРОД ДЕСТРУКТОРА И ДЕЗОРГАНИЗАТОРА, 'НАРОД САБОТЕРА И ДЕФЕТИСТА, НАРОД ДЕЗЕРТЕРА И РЕВОЛУЦИОНАРА. ЈЕДНОМ РИЕЧИ НАРОД РУШИТЕЉА ДРЖАВЕ, A HE НАРОД ДРЖАВОТВОРАЦА УЗРОЦИ БРЗОГ СЛОМА ЈУГОСЛАВИЈЕ У својој књизи “УЗРОЦИ НАШ ЕГ ПОРАЗА. УСПОМЕНЕ И РАСУЂИВАЊА ИЗ СВЕТСКОГ РАТА” ауетриски ђенерал Алфред Краус објаснио је пораз и пропаст Аустро-Угарске монархије разним узроцима, при чему је улазио у дубину проблема, и већ у самом уводу своје књиге написао: “Исто тако, као што се до рата не долази преко ноћи, тако и узроци победе и пораза не могу да се траже само у ратно доба. Узроци рата увек се налазе далеко уназад; као што год кап по кал капље док се суд не прелије, тако се ниже узрок за узроком, све док не избије рах као крајња последица, као неизбежна нужда, као природни закон. Сваки од тих узрока, начин његовог сузбијања и њиховог стапања садржи, међутим, у себи већ и један део будућег исхода рата, једну клицу победе или пораза. Према томе узроци нашег пораза протежу се такође далеко уназад, у доба такозваног мира, у доба политичких борби.” 41) Полазећи од ове мисли, ма како парадоксално то изгледало, узроди војног пораза 1941, који је довво до повремене про-
50
пасти Југославије као државе и до њене окупације, а потом до 1'рађанског рата и по комунистичком завлађивању до промене њеног државног и социјалног уређења, налазе се већ у самим првим даннма њеног сгварања и од тада су се ти узроцн, као бакцили који се гаје у реторти, развијали и јачали да би парализовали мало по мало цело тело те нове велике и сложене државе. Узроци су многобројни, али се они могу концентрисати у неколико група које нису једнаке по вредности и последицама, али које су све укупно допринеле да је Југославија, улазећи на силу у један непотребан рат, који се могао баш у том времену избећи, доживела невероватно брзи слом своје оружане силе у којој је српски део, са својим сјајним војничким традицијама и ратним искуством чинио њену кичму. Тај пораз је помрачио славну репутацију српске војске, заслужену најлепшим војничким подвизима у два Балканска и у Првом светском рату, али је он још више донео катастрофалне последице ерпском народу, који је био бачен као жртва освети свих својих суседа — са часним изузетком Румуније и наравно Грчке — а у самој земљи био изложен страховитим покољима од стране Павелићевих усташа, свих окупатора и најзад грађанском рату и страхотама комунистичког загосподаривања земљом. Несреће су се рушиле као лавина једне за другом на српски народ далеко више и страшније него на два друга народа Југославије, Хрвате, који су далеко мање страдали а у колико су то је било најпре као последица њиховог савезншптва са Немцима и после 1943 због приступања комунистима, и Словенце, који ма како да су имали своја страдања, она су неупоредиво незнатнија у поређењу оних страхота кроз које је српски народ прошао. Узроци брзог слома Југоелавије могу се углавном поделити у три групе: 1) Далеки, 2) Политички, и 3) Војнички. 1) ДАЛЕКИ узроци проистичу из замора којим је исцрпљен српски народ ратујући од 1912-1918 и услед проређених редова његових водећих слојева, где је знатан део оних који су требали да буду не само неимари већ и чувари нове државе, био прерано покошен на бојишту пре него што је могао да доживи да своје шгрнодопске националне дужности и мисије прихвати и оствари. Д а је један институт Галуп извршио, рецимо у 1920, испитиван.а моралних вредности у Југославији, показало би се да је висина националног духа, патриотског одушевљења и грађанског схватања дужности далеко ниже пала тих
61
лрвих послератних година у упоређењу са оним пред Балканске и Први светски рат када је Србија зрачила својим врлинама као истински Пијемонт целог јужног Словенства. Целе генерације најодушевљеније српске националне омладине биле су покошене и највећи део најспособнијих и најдостојнијих међу њима нашао је јуначку смрт на бојном пољу, али у нсто време оставио тешке празнине у кадровима који су требали да предузму вођење нове државе. Није било вшпе великих националних револуционара, које је рат однео, оних, који су жарили национални дух српског народа до усијања у данима Куманова и потоњих великих српских војних победа, али које су истребљивале српску надионалну елиту. Није било више не еамо војводе Вука, Танкосића, пуковника Аписа, тих фанатичних националних револуционара који стварају историју' једног народа, већ се осећао недостатак и у оној легији сјајних војника и војсковођа, који су својим личним примерима чинили од ерпске војске једну армију епопеје, исто као што су постајали све ређи примери високе националне дисциплине и сјајног схватања дужности према земљи какав је био — да узмемо само један пример — случај наредника Ковачевића, сина министра Љубе Ковачевића, који је међу првима нашао смрт на бојишту, које је лако могао да избегне да је имао менталитет многих послератних министарских синова и зетова. To су ти далеки узроци пада оне високе моралне вредности и врлине која је изазивала у Балканским и Првом светском рату дивљење иностранства пред подвизима српског народа и чинила српску војску непобедиву па ма колики био број и снага њених непријатеља. 2) ПОЛИТИЧКИ узроци су претходили војничким и у многоме их условили. Они су много тежи и судбоноснији и лежали су изван српског народа. Полазна тачка за њихово расматрање је стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. To је био поновљен у маломе случају Аустро - Угарске, која се баш у многом због свог шаренила народности и срупгала у рату који је донео рађање државе Срба, Хрвата и Словенаца. Ова нова држава, на супрот предратној хомогеној Србији, састављеној од једног јединог народа и једне вероисповести, била је сложена држава од три велика народа ма како по пореклу слична и блиска, и три вероисповести. Али и поред тога нова држава је имала и огромни баласт националних м ааина: немачке, маџарске, италијанске, албанске, румунске, чешке и словачке, које су разбијале националну' кохезију.
52
Лли најтежи проблем од свих тих и основни узрок пораза у 1941 и свих каснијих несрећа је такозвано хрватско питање, које је отворено оног истог дана када је створена држава Срба, Хрваха и Словенаца. Већ од самог почетка заједничког живота Хрвати су, добрим својим делом, узели на себе улогу паклене машине која је својом експлозијом у судбоносном тренутку имала да пољуља темеље Југоелавије и да помогне првом нападаћу с поља да је што лакше поруши. Ми немамо намеру да овде пишемо историју српско - хрватског односа и развој хрватског питања, али испитујући узроке нашег брзог војничког пораза морамо највише да се осврнемо на овај првокласни и свакако најсудбоноснији моменат. Од 5 децембра 1918 када су хрватски војници још у аустриским униформама пошли са пушкама на Јелачићев трг у Загребу да руше нову државу, па до 10 априла 1941 када је под заштитом немачких борних кола Кватерник прокламовао т.зв. “Независну Државу Хрватску”, историја Југославије је само сукцесивни низ покушаја разних хрватских политичких људи и група да ту државу поткопају и сруше. На томе послу су се заједно налазили и старчевићевци и франковци, и усташе и радићевди, и комунисти и бивши црножути монархисти, који су не могавши да прежале пад АустроУгарске ставили себи у задатак да буду њени осветници против Југославије. И у земљи и у иноетранетву нису преста.јале безбројне акције уперене на рушење Југославије. Оне су биле најчистији не само дефетизам већ злочин велеиздаје и стављање у службу туђину, свеједно кога само нека је против Југославије. He само аустроугарски ђенерал Саркотић који је изабрао себи Аустрију за отаџбину, не само франковци који су оптирали за Маџарску, већ и водеће одговорне хрватске политичке личности из земље нису престајале да зову иностранство у помоћ против своје сопствене отаџбине. Почело се са Меморандумом ХСС упућеног у јануару 1922 Међународној конференцији у Ђенови, исто као и са Меморандумом Хрватског блока у коме су тражили независност за Хрватску и њено издвајање из Југославије. “Остварење једне истинске суверености Хрватске или признање хрватске државе у заједничким границама међународне заједнице Срба, Хрвата и Словенаца, постају на тај начин европска потреба”. 42) Потом је дошло, нарочито у 1923 обијање прагова свих влада у Европи када је Стјепан Радић отпочео своју велику турнеју против Југославије од Лондона до Москве где је ХСС
93
увео у Сељачку интернационалу, организацију сто од сто комунистичку. Кошеви бироа Друштва Народа у Женеви стално су се пунили непрестаним оптужницама које су Радићеви сарадници др. Јурај Крњевић и инж. Аугуст Кошутић неуморно слали против своје сопствене земље. Није било једне шпијунске афере у Југославији, па било да се радило о маџарским, италијанским или немачким шпијунима, а да међу њима није било по неколико Хрвата, често официра. Тај дух мржње према својој сопственој држави нагнојио је земљиште на коме се раније развило Павелићево усташтво са свим страхотама, али је то у исто време био и главки узрок унутрашње организационе слабости Југославије. Ова се рефлектовала на свима гранама државног живота, а најсудбоноснија била стањем створеним у војсци. Тако је нова велика држава имала далеко мање животне снаге и воље него ли мала предратна Крал>евина Србија. Поред свих других, војних узрока који су довели до нашег брзог слома, рат у 1941 затекао је Југослаш ју као државу, изнутра минирану, разбијену, издану и неспособну да пружи онај отпор који би по некадашњем борбеном квалитету српског народа као и по броју дивизија несумњиво морала да да. Опадање високих моралних вредности код водећег слоја српског народа, оних вредности које су му раније помагале да победи у три рата четири далеко снажнија и бројнија противника, као и рак рана хрватског завереииштва против своје државе, незадрживо су довели до брзог и неславног пораза војске Краљевине Југославије у краткотрајном рату априла 1941. 3) ВОЈНИЧКИ УЗРОЦИ. Рат који су Немачка и Италија отпочели 6 оприла 1941 наладом на Југославију, заврпгао се 17 априла исте године потписом капитулације целокупне југословенеке оружане силе. Овако цсратак и неефикасан отпор који је југословенска војска дала запрепастио је све оне који су се сећали толиких сјајних победа српске војске против далеко јачих непријатеља у ратовима од 1912 -1918. Нарочито су непријатно биле изненађене оне владе и меродавни фактори, у првом реду британски, који су много допринели да Југославија буде гурнута у рат и то у моменту који је за њу био нзјнеп овољни ји. Несразмера снага и наоружања била. је огромна и нико најв могао нв за тренутак да помисли, осим фантаста, да би Југославија у овом рату могла да однесе пресудну победу, али се очекивало да ће њене специјалне географске прилике, а с друге стране прослављено јунаштво њених војника — углавном Срба — моћи да учине да се немачке дивизије прикују за југо-
54
словенско земљиште бар неколико недеља, ако не и неколико месеци. Са мало бољим познавањем политичких и војничких прилика у земљи, као и с обзиром на психолошке моменте, све ове спекулације са дугим отпором југословенске војске билв су произвољне и у основи нереалне. Јер узроци пораза, и то брзог пораза, лежали су у целом комплексу прилика и проблема који су постојали у Југославији још пре него што је рат и избио. Узроци брзог пораза југословенске војске који је довео до њене безусловне капитулације — коју српска војска ни у једном рату ни делимично није познала ■ — могли би се свести на следеће елементе: 1) Надмоћност сила Осовине у броју дивизија употребљених у нападу на Југославију а још више у погледу модерног тешког наоружања и авијације у чему је југословенска оружана сила тешко оскудевала. У рано пролеће 1941 немачке дивизије су биле слободне јер у Европи није постојало ни једно друго ратиште сем италијанско - грчко, на коме се рат тако неповољно развијао по Мусолинијеве трупе да је немачка помоћ почињала да бива све неопходнија. Према званичним немачким подацима за операције на југо - истоку, биле су' предвиђене укупно 31 немачка дивизија и две полудивизије, од којих је активно ангажовано у борби 11 пешадиских и планинских дивизија, 6 оклопних дивизија, 3 моторизоване дивизије и две моторизоване полудивизије. Уз ове трупе је употребљено за напад на Југославију и 2.000 немачких авиона и скоро целокупна армија и авијација фашистичке Италије, поред тога што су у Југославију .ушле и маџарске, а потом и бугарске трупе. 2) Невероватна слабост Југославије у људетву и наоружању. Овде ћемо изнети документа која најбоље осветљавају под каквим се је приликама Југославија бацила у рат, онда када су њени најмеродавнији војни шефови знали да је и најмањи отпор немогућ имајући у виду све војничке и психолошке моменте. Начелник Главног Ђенералштаба југословенске војске, армиски ђенерал Петар Косгић, који је на томе положају био све до пуча од 27 марта, ухапшен од комуниста када су дошли на власт добио је захтев од Ђенералштаба ЈА да им поднесе извештај о стању југословенске војске у предвечерје рата. Овај докуменат који је ђенерал Костић поднео Ђенералштабу ЈА на дан 21 јула 1946 у изводу, али дословно цитиран, гласи: “ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ ВОЈНИХ ПРИПРЕМА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРЕД РАТ 1941 ГОДИНЕ.
На дан 27 марта 1941 године затекло се у командама прво оно бројно стање људства које је држано преко зиме. ‘To су били војници који су се налазили на отелужењу рока у сталном кадру, а чије је бројно стање износило 150 хиљада људи; сд тога је известан број наизменичко пуштан на краће отсуство. Осим тога, било је по јединицама, у опште узев, око 100 хиљада обвезника из резерве и резервних официра позватих на вежбу. Када се овај број сабере с оним бројем војника у сталном кадру, онда излази да је укупно бројно стање било око двеста педесет хиљада људи. Међутим, почетком марта (1941) позват је на вежбу знатно већи број обвезника из резерве и резервних официра. Позвано је око 500 хиљада људи. За долазак у јединице био је одређен 28 март. Тако велики број људства био је позван због обимних радова на утврђивању, који су са настанком лепог времена имали да се врше, а join више и нарочито због уласка немачких трупа у Бугарску и делимичне мобилизације бугарске војске... С доласком тих обвезника, укупно бројно стање војне силе, које је претходно износило, као што је речено око 250 хиљада, имало је да порасте на 700 до 750 хиљада људи. A то би била приближно половина бројног стања целокупне војне силе. На тај начин, и мобилизација је била скоро у пола завршена. Стање спреме и опреме војне силе. Наоружање пешадије састојало се углавном од пушке и аутоматског оружја. Пушке су биле у већем броју оне, које су остале од ратова 1912 -1918 године. За тип пушке била је узета т.зв. српска пушка калибра 7 м/м, па су по том типу рађене нове и преправл>ане пушке других врста. Нове пушке рађене су код нас, а ту су вршене и преправке пушака других врста. Само се у нашим заводима нису могли израђивати сви делови пушке, већ су неки набављани у иностранству. Од аугоматског оружја пешадија је имала пушкомитраљезе и митраљезе. Пушкомитрал.ези су били нови — набављени у Чехословачкој. Они су сматрани као савремено и врло добро оружје. У последње време омогућена је њихова израда и код нас, с тим што су се извесни делови морали набављати у иностранству. Митраљези су се разликовали на лаке и тешке. И једни и други били су од оних, који су остали из прошлих ратова. Било их је разних система, те се морала вршити преправка, да би се добило изједначење бар у главним особинама. Митрал>ези су преправљани у нашим заводима, али се ту нису могли правити изнова.
56
Како пушака тако и аутоматског оружја било по прописима о наоружању, који су тада важили. имати у виду и то да су у тим прописима, као и у лим, који су се тицали наоружања, због оскудице, врло скромни бројеви оружја.
је довољно Само ваља свим остапредвиђеии
Пратићех оруђа (бацача бомби и топова 37 м/м) имало се и то по једна чета на пук. Ручних бомби имало се такође, али само толико колико је то требало за прво време рата. Муниције за пешадиска оружја имало се довољно, али н њв само толико колико је требало за прво време рата. Пешадија није имала у саставу својих јединица јединице наоружане противавионским, па ни оне наоружане противколским оруђем. Тих једвсница, због оскудице у наоружању, имало се тек у саставу дивизије. Пешадија није имала ни своја борна кола, нити ма каква оклопна возила. Наоружање артилерије било је сасвим различито. Око три четвртине оруђа била су она, која су остала из Првог светског рата. Она су била и сасвим различитих система, затим несавремена и слабије моћи због дуготрајне употребе. А само око једне четвртине било де савремених оруђа, као што су пол>ски топови 80 м/м Мод. 28., противавионски топови 80 м/м Мод. 28 и 27, противавионски топова 47 м/м, хаубице 150 м/м, тешки топови 150 м/м и 220 м/м. Осим тога што је артилерија била таква у погледу квалитета, то је било уопште узев и бројно недовољно. . . . У погледу артилериске муниције стајало се је уопште слабо. За брдске и пољске топове имало се само око 1.000 до 2.000 метака на оруђе. За остале врсте артилерије још више се оскудевало. . . . Материјала за одржавање веза било је релативно мало. Нарочито се оскудевало у материјалу за радиовезе. Па и то што се имало те опреме, она није била потпуно на савременој висини. Запрега је била, скоро све, сточна. To вреди како за артилерију, тако и за друге родове војске и за комору. Одеће се имало око 60—80 процената. . . . Логорске спреме и опреме недостајало је још у већој мери. Маске за заштиту људи од отровних гасова имало се око 40%. . . . Ваздухопловног материјала имали смо релативно мало. Исправних и савремених авиона имало се око 300. Од тога броја
57
било је око 250 апарата шхо су набављени у 1940 години, такорећи у лоследњем момешу, и то: 180 набављених из Немачке, 32 из Енглеске и 40 из Италије. У погледу других врста спреме, у ваздухопловству је било стање отприлике онакво, какво и у оеталим родовима војске. Морнарица је исто тако била слаба за задатке, који су јој претстојали. . . . Ако се сада расмотри све оно што је напред изложено о спреми и опреми војне силе види се ово: а) Д а су спрема и опрема биле поглавито од материјала, што је преостао од ратова 1912 -1918 године. Ово је поред осталог условљавало да организација и формадија војске и морнарице буду у основи онакве какве су биле у поменутим ратовима и у прво време иза њих. Јединице су због тога морале бити са јачим бројним стањем људства, да би се њиме надокнадио недостатак техничких сретстава, на су у толико биле непокретљивије и непогодније за данашње ратовање. б) Да је тај материјал, који је остао из ранијих ратова, због дуговремене употребе био у таквој мери истрошен, те не би могао дуже издржати при новој употреби, нарочито при тежим олерацијама. в) Д а се ни таквог материјала није имало довољно. Ово је, истина, донекле надокнађено тиме. што се набављало новије снреме по - ј в и м врстама, али су опет остали велики недостатди. г) Д а је војна сила била сасвим оскудна у битним тако рећи средствима за савремено вођење рата, као што су ваздухопловство, борна кола, противтенковска оруђа, ^моторизоване јединице разних врста и т. д., а да се и не говори о одговарајућим средствима морнарице. Ово је све, наравно, штетно утицало и на морално стање војне силе. д) Да се материјалне спреме, оне које је било, имало само за неколико месеци рата. После, ако би рат и даље потрајао, војна сила би остала без спреме и опреме, па би била и онеспособљена за вођење операција. Ово би се могло избећи једино у случају да се ослонимо на неку богату државу са развијеном индустријом, па да нас она снабдева. А ово се пак према тадањим околностима не би могло дуго остварити. Војна управа чинила је са своје стране потребне кораке да се наоружање и остала материјална спрема набављају. Али се успевало само у мањој мери. Више се није могло постићи поглавито због слабог финансиског стања земље; а такво финансиско стање било је скоро непрекидно. Осим тога, код нас аије била ни индустрија развијена, те се велика већина материјала морала набављати у иностранству. Међутим, у ино-
58
странству се тешко добија војни материјал, како по квалитету тако и по количини, a то је нарочито важно последњих година, када је свакој држави тај материјал био потребан. . . . 5) Морално стање: И морално стање војне силе није било на потребној висини, нарочито за један дуготрајан и тежак рат. Политичке прилике у земљи рђаве. А неслога, која је и иначе наша општа мана, достигла је врхунац, како међу народима као целинама, тако и у самим народима. Због тога није било духовног јединства ни за какве заједничке напоре, макар нам претила и највећа опасност. To се, природно, преносило и на војну силу. У њој није било једнодушности, ни потребног пожртвовања за општу ствар. Војничке врлине нису долазиле до јачег изражаја. Припреме у психолошком погледу у опште недовољне. Такво стање још више је слабљено утицајем страних пропаганди, особито за последњих неколико година. Пропаганде су разорно дејствовале, свака у свом правду, а не бирајући сретства. To се готово свуда запажало. А ми, несложни и под тешким политичким приликама, нисмо били довољно сложни, да се одупремо томе злу. . . . Ти утицаји на војну силу, пропагандни и друти, вршени су на разне начине. Изазван је раздор међу официрима. Распиривано је незадовољство међу подофицирима. Војницима је говорено како треба да служе војску у свом завичају, а не да иду с краја на крај земље. Обвезницима из резерве позваним на вежбу пуниле су се уши тиме како се позивање на вежбу врши неправично и без потребе. Даље, убацивано је међу војнике како им је слаба храна, да нису добро одевени, а да им се код куће све што имају продаје за порез. Чак се и дотле кшло, да су ширене веоти како ће, у случају рата, сва војска имати да брани Србију, док ће се остали крајеви напустиги без борбе. У вези с тим, војници су наговарани да врше разне врсте саботаже, па и да беже из војске. Међу тим појавама неке у први мах заиста изгледају да су мањег значаја, док су неке очевидно крупие и тешке. Али су и једне и друге показивале да војнички дух у трупама није здрав и јак, да би се могао ставити насупрот штетним утицајима. Једном речју, морално стање војне силе није било на потребној висини. . . ” 43). 3) Неизвршење мобилизације којој се одазвало 30— 40% људства, што није ни чудо када се зна да је за први дан мобилизације био одређен 7 април 1941, дакле ДРУГИ ДАН рата. Што се тиче концентрације она није ни извршена.
59
Претседник пучистичке владе од 27 марта, ђенерал Душан Симовић, који је сам себе наименсвао Начелником штаба Врховне Команде, да би се тог положаја отресао када се требало спасавати авионима из земље бачене у рат, дао је по свом повратку у Југославију такође један извештају Ђенералштабу “Југословенске народно ослободилачке војске” на дан 28 јуна 1946 — у доба суђења ђенералу Михаиловићу. У том свом извештају Симовић приказује да је његова влада чинила све да спреми земљу за рат, али да су је околности у томе спречиле. Одељак који говори о мерама за мобшшзацију, концентрацију и ратну готовост Југославије гласи: “II. ВОЈНЕ МЕРЕ ПРЕДУЗЕТЕ У ЦИЉУ ПОВЕЋАЊА БЕЗБЕДНОСТИ ЗЕМЉЕ И РАТНЕ ГОТОВОСТИ. а) Нарађење за мобилизацију. Одмах после извршеног чина 27. марта изјутра, ја сам наредио Министру војске и морнарице да у споразуму са Главним ђенералштабом предузме потребне мере за одбрану земље и да нареди извршење мобилизације, с тим да 1. дан мобилизадије буде 28. март и да мобилизација буде тајна, т. ј. да се иста не објављује, већ да се позивање обвезника изврши по спремљеним списковима. Ово стога, да то не би послужило као повод Немцима, да нас одмах нападну и да нам омету мобилизацију и концентрацију — као што је Хитлер урадио против Пољске 1 септембра 1939 у моменту када је Пољска наредила мобилизацију. Министар војске и морнарице после саветовања с првим помоћником Начелника Ђенералштаба, који је 27 марта — после смене ђенерала Косића —• примио дужност заст. начелника, известио ме лично: да 1. дан мобилизације може бити најраније тек 1. априла због нарочитих потешкоћа. Међутим ни то се није могло извести те је на инсистирање Главног Ђенералштаба, који је вредност о извршењу мобилизације и концентрације војске претпостављао брзини, као 1. дан мобилизације одређен 3 април. б) Стање око извођења мобилизације и концентрације. Мобилизациј а. Као пгго је наведено, позивање обвезника и активирање јединица није вршено по оперативним једикицама и саобразно плану за мобилизацију и концентрацију наше војске. Због тога су се у даном тренутку обвезници морали прво вратити у своја моб. места пре наређене мобилизације и пре почетка моболизациског превожења. To је и био разлог, због чега мобилизација наше војске није могла да отпочне пре 3. априла. Тиме је изгубљено време од 6 драгоценлх дана и мобилизација свих
60
јединица није могла бити извршена v реду и правилно пре напада непријатеља. Нарочито је било од штете, што јединице за рушење објеката на комуникацијама, јединице за везу и дивизиска артилерија у место да су раније мобилисане и биле на уесту употребе још пре 27 марта, нису уопште могле да доврше мобилизацију. Концентрација. Због напада непријатеља и његовог брзор надирања концентрација наше војске није се могла извршити уредно, нарочито на угроженим фронтовима.” 44), Дакле из ова два извештаја: Начелника Главног Ђенералштаба до 27 марта 1941 и претседника владе и Начелника штаба Врховне Команде од 27 марта 1941, види се: а) Да је наоружање југословенске војске било застарело, а да је чак и тог застарелог оружја било недовољно. Савременог наоружања за вођење модерног рата и то против најбоље опремљене војске тога времена, немачке, југословенска војска није имала, или га је имала тако мало да је његова употреба била неефикасна: није било ни модерног ваздухопловства, ни контраавионске одбране, ни борних кола, нити пак оруђа за противколску одбрану којима су располагале не само немачке оклопне, већ и пешадиске дивизије. Аутоматског оруђа је било у оној сразмери каква је била у Првом светском рату. Па чак ни за та застарела оружја није било довољно мунидије. Војска није располагала моторизованим јединицама које би могле да маневриигу' и да се брзо пребацују на угрожена места. Није било радио везе ни између Врховне Команде и група армија a да се о вези између армија и дивизија и не говори. Место моторизоване артилерије, југословенски топови су вучени коњском или воловском запрегом. б) He само да мобилизација није извршена пре почетка рата, већ је супротно извештају1 ђенерала Симовића први дан мобилизације био 7 април 1941, дакле први пут у историји српске војске мобилизација је почела после избијања рата а с којим се неизбежно морало рачунати од 27 марта. Доказ за ово су плакати излепљени по целој земљи 6 априла у којима је објављено да је мобилизација наређена и да је њен први дан 7 април. Разуме се да када је мобилизација почела после рата, да концентрација уопште није могла ни да буде вршена већ су сб једшгаце бориле — у колико су се бориле — на месту где их је рат пре мобилизације затекао, Појмљиво је какав је хаос морао да настане. Једном речју југословенска војска 1941 није била спремна ни за рат протшз једног свог чак слабијег суееда, а камоли против војске која је дотле победила све европске војске са ко-
61
јима се сукобила и које је напала: пољску, белгију, норвешку, данску и француску. 4) Немачка Врховна Команда за свој налад на Југославију лмала је од почетка само један једшш ратни план, “Упут 25” док се цела ратна операција називала “Одмазда”. Југословенски Главни Ђенералштаб пак имао је три ратна плана: “С” од 1939, “Р-40” и “Р-41”, по чему се види да је сваке године ратни план мењан. Па и то није могло да сачува његову тајност, јер су Немци имали југословенски ратни план “Р-41” и из њега су тачно знали, каква је главна идеја за груписање југословенских снага у почетном стратегиском развоју, као и време завршавања мобилизације и концентрације. Ово је омогућило Демцима усређивање снага на одлучујућим правцима, отсецање Јужне Србије од остале територије, пресецање отступнице за Грчку и спајање са италијанским трупама у Албанији, образовањем једног јединственог фронта на јужном делу Југославије. Тиме су немачке снаге извршиле први део задатка разбијањем сваког отпора и онемогућавањем стварања једног новог Солунског фронта. После тога оне су пристутшле уништењу те изоловане југословенске војске у пуној пометњи, отсеченој на свима правцима. 5) Издаја извршена у војсци, врло често од виших официра на најважнијим положајима, саботаже свих врста вршене од тајних присталица Павелићевих као и донекле од стране ма1£>ина допринеле су у великој мери брзом поразу југословенске војске у рату 1941. Овде је нарочито било катастрофално држање једног великог дела Хрвата, како активних официра и подофнцира, тако и војних обвезника који су следовали упуствима Павелићеве тајне пропаганде вршене у ствари за рачун југословенских непријатеља: Немаца и Италијана. Безбројни су случајеви најцрње издаје од стране активних официра, често ђенералштабних или ваздухопловних, хрватског порекла. Тако је у издавању ратног плана ‘‘Р -4Г ’ Немцима, поред других југословенских официра хрватског порекла учествовао и Хрват, ђенералштабни пуковник Иван Клишанић, доцнији Павелићев сарадник у усташкој војсци. Ваздухопловни капетан Крен, Хрват, на три дана пре почетка немачког напада на Југославију, пребегао је авионом у Веч, понеЕши са собом и предавши Немцима план распореда и ратних аеродрома и јачину ваздухопловства на њима. Немци су тако ујутру 6 априла, још пре него што је рат почео, уништили гро југословенског ваздухопловства, остављајућ-и југословенску војску без заштите неба и могућности напада на не-
62
мачке трупе у' наладању из ваздуха. Један од најтежих удара, благодарећи издаји Креновој, .Немци су задали јужној групи армија унишгивши у зору 6 априла целокупну тешку бомбардерску авијацију у Јужној Србији, састављену од 36 тешких бомбардера типа Дорније, који би, да су ушли у акцију, а не били одмах уништени, могли да паралишу или бар знаЈгно успоре надираде немачких оклопних колона из Бугарске у Јуж ну Србију. Поједини команданти пукова, Хрвахи, распуштали су или предавали своје пукове Немцима, док су команданти ваздухопловних пукова, Хрвати, наређивали да се добар део авиона, који су измакли немачком уништењу из ваздуха, спали под изговором да “нису могли да дејствују због рђавог времена”. У 13 пешадиском пуку у Сињу, официри и војници Хрвати, тајни чланови усташког покрета, убили су два команданта батаљона и ранили команданта пука; сва тројица њих били су Срби. Други хрватски подофицири и војници, чланови усташког покрета, заробљавали су своје команданте и официре Србе и предавали их Немцима или их убијали. Како је изгледало држање официра и војника Хрвата, који су у знатном броју били или чланови усташког покрета или његови симпатизери, показује један извештај који је објавио 3 октобра 1941 “Хрватски дневник” под насловом: “Сећање на бјеловарске догађаје травња 1941.” Ту се између осталог каже: “ . . . . Кад је 6 травња 1941 дошло до рата између Немачке и бивше Југославије, ускратио је хрватски народ на позив поглавника дра Анте Павелића послушност југословенским властима. Међу многобројним устакицима истиче се особито устанак у Бјеловару, којему се придружила читава Подравина, између њих Копривница и Вировитица, те цео бјеловарски крај. СРЕДИИГПЕ УСТАНКА САЧИЊАБАЛА ЈЕ 108 ПУКОВНИЈА, КОЈА ЈЕ 8 ТРАВЊА ЗАУЗЕЛА ГРАД И ПРОГЛАСИЛА ХРВАТСКУ НЕЗАВИСНОСТ, ПРИВУКЛА СЕБИ СВЕ ХРВАТСКЕ БОЈНИКЕ С БОЈИШТА ,НА Д РА В И .. . . ХРВАТСКИ ВОЈНИЦИ ЗАРОБИШЕ 100 СРПСКИХ ЧАСНИКА И МНОГО СТОТИЦА СРПСКИХ ВОШ ИКА..........” (Подвлачење моје 45) To је један хрватски докуменат који говори како су Хрвати издали своју земљу и војнички сарађивали са непријатељем. Али ево и једног званичног извештаја југословенске војске из тих дана. To је ИЗВЕШТАЈ КОМАНДЕ ПОЗАДИНЕ LI АРМИЈЕ, О. Бр. 100 од 13 априла 1941, упућен истог дана из Бусоваче у 8.30 часова Команди позадине Врховне команде. У овом извештају се између осталог каже:
S3
“По добивеним подацима од пролазећих официра, међу којима се налазио и командант моторизованог артилериског пука из Загреба, који се на дан побуне у Бановини Хрватској затекао на територији исте, стање је следеће: Командант група армија, армиски ђенерал г. Петровић Милорад са начелником штаба, дивизиским ђенералом г. Рупником и командантом VII армије, дивизиским ђенералом г. Трифуновићем Душаном, заробљени су од стране побуњеника — Хрвата. Све јединице попуњене хрватским елементом, напустиле су редове и отишле су кућама са оружјем. Напуштање редова наређивано је и од стране официра Хрвата. Српски официри — команданти и командири — у колико нису успели да побегну, рањени су, поубијани или заробљени. Материјал, артилериска оруђа, остало наоружање и возови, сем незнатног дела који је успео под борбом, која је нарочито јака била у Загребу, Петрињи н Липику, да се повуче, остали су у рукама побуњеник а ........ ” 46) Припремајући свој напад на Југославију, Хитлер је већ унапред рачунао са таквим држањем доброг дела јединица састављених од Хрвата, на основу уверавања које је добио од Павелића и преко своје обавештајне службе из саме Јутославије где је Абвер био у вези са многим официрима хрватског порекла. У документу који носи наслов “Расматрање о положају у Југославији” доноси се записник једне седнице немачке Врховне Команде којој је претседавао Хитлер и која је одржана одмах после пуча од 27 марта 1941. Хитлер је присутнима изложио “положај Југославије после државног удара.” Ту се каже: “Политички је особито важно, да се ударац против Југославије изведе са безобзирном оштрином и да се војничко уништење изврши у једном муњевитом потхвату. При томе треба Турску у довољној мери заплашити, те такође повољно утицати на каснији војни поход против Грчке. Треба рачунати с тиме, да ће се за време нашег напада Хрвати ставити на нашу страну. Њима ће се за то обећати какав политички уступак (тсасније аутономија .. . ” 47) Хрватски сепаратизам чијом је разорном акцијом руководио усташки покрет, изазвао је највећи потрес 10 априла 1941 у Загребу прокламовањем т. зв. Независне Државе Хрватске. Врз немачки долазак у Загреб омогућен је споразумом између Немаца и Кватерника, хрватског “војсковоће”. Приликом тих преговора који су довели до горњег споразума главну улогу одиграо је начелник оперативног одељења Прве групе армија, ђенералштабни пуковник Фрањо Николић, Хрват.
64
Међутим не само да је највећн део хрватских официра (и ■гс оиих на иајодговорнијим положајима) и војника издао Југославију, већ ни држање самих Словенаца није било онакво како cs могло очекивати. Словенци су већ 8 априла 1941, трећег дана рата, окренули леђа Југославији. У Љубљани је овог дана било образовано “'Народно Веће", које је одмах позвало све словеиачке јединице да обусхаве борбу, а од команданата дивизија, које су се налазиле на словеначкој територији, а ко1 и су били Срби, то је Веће тражило да одмах закључе капитулацију са Немцима. У пркос томе, после слома Југославије Немци се ни мало нису освртали на то “Словеначко Народно Веће”, већ су почели да расељавају Словенце и да их депортирају на рад у Немачку. Тада оу многи Словенци опет дошли, потражили и добили уточиште у Србиј.и од које су се 8 априла .1.941 одвојили верујући да ће им Немци дати самосталну државу, а не гледати да их избришу са земаљске карте. Срби су лрешли преко овог акта и братски прихватили све словеначке избеглнце исто као што оу прихватили и ерпске из Хрватске и из других покрајина. Са оваквим примерима издаје са хрватске стране, са словеначком спремношћу за нагађање с Немцима и са малим бројем Срба који су били спремни да погину макар и у одбрани части војничког имена, није потребно даље и више тражити узроке брзог слома Југословенске војске у 1941 години. У осталом овој деморплизацији која је обухватила у априлским данима целу југословенску војску, са минималним часннм изузетцима. пркмер је дао сам и>ен Начелник штаба Врховне Кокзнде, и претседник владе, који ју је гурнуо у рат и онда на врат на. ноо појурио да авионом побегне из земље, наређујући новопостављеном Начелнику штаба Врховне команде, армиском ђенералу Данилу Калафатовићу да потпише капитулацију југословенске војске. У тој општој срамоти ђенерал Симовнћ је носилац и симбол слома једне велике војничке и националне традкшпе и морала. Све ово што претходи изнето је како би се бар делимично објаснили узроци нашог војтгог елсма 1941, тако и да би бар будуће српеке генерације биле свеене шта се са нама дешавало на почетку пете депеније овог ррка, тако да. се срам априлских лана 1941 ритпр нккпд tip пон^ ри. . Н а крају да се још једиом поплужимо аустриским ђенералом Краусом и да употребимо једну а>егову изреку намењену немачком народу, али к-^ју ми узпмаш> за свој српски: “Народ мора имати омелости да истиијт погледа у очп, a не да пред 1£>ом побледи.”
И ДЕО
IIOKPET ПУКОВИИКА МИХАИЛОВИЋА За почетак развоја Покрета пуковника Михаиловића од првенственог су значаја два момента, који су у основи исти, a који су се јавили истовремено и независно један од другога, имајући један исти цил>: ОТПОР И ПРЕПОРОД. Ти моменти су':
— Одлука ђенералштабног пуковника Михаиловића да настави борбу, и — Одлука српског народа да настави борбу. ОДЛУКА ЂЕНЕРАЛШТАБНОГ ПУКОШШКА МИХАИЛОВИЋА ДА НАСТАВИ БОРБУ За време немачке инвазије Југославије, ђенералштабни пуковник Драгољуб М. Михаиловић, Начелник штаба П армије, 13 априла је добио задатак од команданта армије да формира Брзи одред и успостави ситуацију на правцу: Босански Брод Дервента — Добој, услед насталог расула код војске и појаве усташких формација, које су имале за циљ одвајање и стварање Независне Државе Хрватске. 15 априла при пролазу кроз Добој саопштено му је да је наређено примирје, које је значило обуставу непријатељства на целом фронту. Но, Михаиловић се са тим није сложио и није хтео да изврши добивено наређење, које је у крајњој линији значило калитулацију. Тога дана пуковник Михаиловић је са својим одредом продужио покрет јужно од Добоја и код села Шеварлије сударио се са једном немачком колоном, али је био разбијен. Са остатцима разбијеног одреда пуковник Михаиловић се повукао у село Петрово Село на планини Озрену. Ту је сазнао за капитулацију. На то болно сазнање, пуковник Михаиловић је донео одлуку да се не предаје, већ да продужи борбу против окупатора организујући герилску војну, пошто је пре рата био емилентни прететавннк герилског ратовања и специјалиста за четничке проблеме у редовима активних офидира југословенске војске. Због тога је био познат као ђенера-лштабни официр са “настраним” војким идејама у погледу одбране Краљевине Југославије, нарочито према Немачкој, која је у то време претстављала непосредну опасност. Његови суштински назори састојали су се у томе што је сматрао да стратегиски и тактички императиви модерног ратован>а онемогућују одбрану Југославије на свим ње-
66
ним границама. Због тога је он заступао идеју да је потребно образовати један одбранбени бастион у централном делу Југославије, користећи природне одлике планинског земљишта, чиме би се бар у извесној мери надокнађивале слабости и недостатци југослоЕенске војске у евентуалном рату са Немачком. Тај бастион је требало отприлике да буде јужно од рекв Саве и реке Дунава, а да обухвати источни део Босне и централни део Србије; — ,На томе простору је требало да буде и концентрисање највећег дела југословенске војске и материјала за вођење рата; — Начин ратовања како у стратегиском тако и у тактичком погледу углавном је требало да буде герилско ратовање — герила. Када се после потписане капитуладије нашао у горе описаној ситуацији, пуковник Михаиловић је одлучио да покуша и спроведе у дело идеје које је заступао још пре рата. Свестан огромних тешкоћа које су се пред њим налазиле, он се ипак није двоумио у свом подухвату, сматрајући да је отпор окупатору категорички императив дужности према Отаџбини. Он међутим није био ни авантуриста ни неодговорна личност која би олако узела положај народа после слома регуларне војске. Због тога је његова основна мисао била да прикупи оне делове војске за које је знао или предвиђао да неће пасти у ропство окупаторима, да од њих створи покретне и ефикасне герилске јединице и да онда постепено тако организује народни отпор, да кад спољна војно-полигичка ситуација буде најповољнија, он пређе у офанзиву која би истовремено истерала окупаторе a народу се уштеделе максимално жртве. Као место за почетак акције изабрао је Равну Рору, која припада масиву планине Сувобора, који улази у комплекс вододелнице реке Колубаре, са северне, а реке Западне Мораве, са јужне стране. Равна Гора (997) је крајњи југозападни бастион сувоборског масива. Са тога места он је био решен да још једном да лекцију новом црно-жутом непријатељу и да га опомене да се може поновити 20 новембар 1914, почетак Сувоборске Офанзиве. ОДЛУКА СРПСКОГ НАРОДА Српски народ, који је априла 1941 остао без вођства, доживео је капитулацију своје војске и окупацију своје Отаџбине. Узрок ове несреће је био лудо извршен државни удар од 27 марта, који је омогућио окупатору да над невиним српским народом испољи сав свој бес. Налазећи се у тако тешкој ситуацији, народ је гражио војника, који ће одбацити срамну ка-
67
питулацију и дати знак, у погодном тренутку, за општи устанак. Хтео је не само да скине љагу са свог имена, већ и да једном за увек расчисти са навиком да се групе амбициозних пустолова играју судбином народа и државе. У тешкој душевној депресији, народ је боловао над својом трагедијом и тражио излаза, тражио човека који ће стати на његово чело, организавати га и дати му могућности и прилике да опет покаже и развије све оне особине, које су га током целе његове историје красиле — војнички дух, родољубље и пожртвовање. Због тога је српски народ показао јак одзив на покрет пуковника Михаиловића, сврстајући се у његове редове, спреман да с пушком у руци, на дати знак, отпочне борбу против свих завојевача. Народ је осећао да је у том покрету нашао себе, да му он једино пружа гаранције да ће једнога дана бити слободан, да се више никада неће поновити неправде и да ће се у новој држави убудуће знати шта је у тој држави чије, да би се једном за увек онемогућили нови покољи. Из овога излази и одлука срлскога народа, која је криетално јасна: Окупатору не припада победа, и зато му се мора прво пружити отпор, а затим прећи на борбу за бољу и срећнију будућност. Т а одлука је створила Покрет, који је оличавао и отпор окупатору и тражио препород уз борбу и жртве. Одлука није дошла одједном нити се одједном зачела у народу. To је био процес, који се развијао још од раније као последица рђавог рада и несреће, која је довела к народ и Отаџбину у тешку ситуацију. Н а чело Покрета српски народ је изнео пуковника Михаиловића, у коме је нашао опет свој пут и кога је Господ предодредио да се у најсудбоноснијем часу стави на чело народне борбе и да буде оличење његове воље и самопрегора, као најпозванији тумач народних мисли и тежњи. Народ га је заволео и са дивљењем га сматрао достојним почасти, коју МУ је указао. Прихватио је његов ратнички идеал, који је био и народни, у њему нашао тумача и судију за тадашњу катасгрофу и вођу за бољу н срећнију будућност. Ту лежи величина пуковника Михаиловића и то му је омогућило брз успон. Из те две одлуке, формиране у несрећи, никао је Покрет, и тај Покрет је брзо добио велики замах. ДОЈ1АЗАК ПУКОВНЦКА МИХАИЛОВИЂА НА РАВНУ ГОРУ, ПРВОБИТНЕ ИДЕЈЕ ШТА И КАКО ДА СЕ РАДИ Пуковник Михаиловић саопштио је своју одлуку делу одреда, који се са њом сложио. Тако је пуковник Михаиловић кренуо 22 априла из Петровог Села на исток, вододелницом реке Криваје и реке Спрече, па преко Олова и Хан Пијеска,
6S
29 алрила избио у село Стари Брод на рецн Дрини. Истога дана је извршио прелаз реке Дрине и у 17 часова избио на границу Србије и Босне, изнад села Вежња — Заовине. Даљн покрет је био правцем: село Вежње — Заовине — Ловачки дом на планини Тари — Калуђерске Баре — река Драча — село Николићи — планина Јелова Гора — планина Гојна Гора — Тометино Поље — планина Сувобор. У сумрак, 10 маја, стигао је у прве појате села Планинице са мајором Миодрагом Палошевићем, капетаном I класе Милојком Узелцем, капетаном II класе Миленком Рел>ићем, поручншрша: :Бором Илићем и Илијом Пажином, потпоручником Павлом Мешковићем и рез. потпоручником Владимиром Ленцем, пешадиским наредником водником Божом Перовићем, пешадиским нареднидима: Гојком Ајвазом и Божом Величковићем, маринским наредником Фрањом Сеничаром, жандармериским поднаредником Ђуром Станковићем и рез. поднаредницима: Улманом и Ђуром Шијачким. У групи су се налазили још 17 војника, међу којима и један Јеврејин, именом Бењамин “Џили”. У току кретања пуковнику Михаиловићу се придружио 20 априла Добојски четнички одред под командом четовође Митра, јачине 30 људи. Овоме одреду пуковник Михаиловић је дао задатак 6 маја да крене из села Николићи, правцем: Рудник — Островица (758). Истога дана од пуковника Михаиловића се одвојио мајор Мирко Станковић са неколико официра и војника, јер су одбили да иду његовим путем. 1) Из првих појата села Планинице са једним водићем пуковник Михаиловић и наредник - водник Божа Перовић са заставом 41 пешадиског пука, отишли су у село Струганик, куђи мајора Александра Мишића. Други водић је повео одред преко реке Граба на имање породице Дамјановића — Равна Гора. У зору, 11 маја, пуковник Михаиловић је дошао код одреда на Равну Гору и од тога дана започео рад на организацији отпора противу окупатора, уз подизање вере код обезглављеног народа, а све у име боље и срећкије будућности. 2) II Два датума су важна у првобитној одлуци пуковника Михаиловића: 15 април и 11 мај. Први датум обележава почетак његове одлуке о организовању отпора против окупатора, што потврђује и његов телеграм бр. 1461 од 6 априла 1943, Њ. В. Крал.у Петру II. Тај телеграм гласи: "Ваше Величанство, На дан 15 априла навршавају се две године одкако је дво Југословенске војеке одбио да положи оружјв и лрогласио ју-
69
гословенске планиие за своја упоришха. Идеја отпора мрском завојевачу примљена је у народу као олакшање у тешкој несрећи која га је незаслужно снашла. Цео народ стао је уз своју војеку и поднео тешке жртве заједно са њоме. Наше војничке заставе, које поносно лепршају кроз слободне планине, носе на себи исписано гесло наше борбе С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ. Остајемо и даље верни својим идеалима и борбу продужујемо против наших непријатеља до коначне победе. У отсудном часу даћемо све од себе и још једном целом свету показати да нам је слобода преча од живота. Поводом двогодишњице истрајне борбе, у име официра, подофицира и војника Југословенске војске у Отаџбини, поздрављам Ваше Величанство, нашег Врховног Команданта, чију заповест за општи устанак са нестрпљењем очекујемо. Да живи Ваше Величанство! Д а живи Југославија! Ђеиерал Михаиловић” Други датум — 11 мај 1941 — значи почетак спровођења у дело те кристалисане одлуке. Побадајући барјак демократске слободе и уставности Крал>евине Југославије на Равној Гори започета је борба против окупатора, који је погазио л>удске законе живота и тежио уништењу или заробљавању. Та одлука је била: да организује отпор и устане против нападача, да заштити и спасе слободу српског народа, да спречи покоље Срба у Независној Држави Хрватској, да створи српско духовно јелинство и да омеђи српску етничку јединицу, да обрани и очува морални и правни поредак своје Отаџбине, јер еамо он јој обезбеђује економски опстанак и духовни развитак; да заведе нове реформе у држави и друштву у оквиру Монархије са демократским начином управљања у коме ће политика пресудно зависити од народне воље; да очува биолошки опстанак српскога народа; да створи новог грађанина, који ће поштовати законе своје Отаџбине и осећати одговорност према њој и који ће је чувати и борити се за њену независност и слободу као за своју личну ствар. To је био прави цил. његове борбе. To потврђују: — Речи пуковника Михаиловића: “Прелазећи преко историјата и узрока привременог губитка државе и у прошлости и У овом наметнутом нам рату, опомињем свет на чињеницу да је наш народ излазио из сваке оружане борбе као победилац, јер је живео и умирао за вечну слободу.” — Телеграм ђенерала Михаиловића бр. 1341 од 9 фебруара 1943: “Од самог почетка акције Југословенска војска у Отаџбиви под мојом командом бори се против духа прошлости и
70 за слободну, демократску и потпуно препорођену Југославију. . .
С пуном свешћу о новом духу времена, унесен је смисао у борбу како за национално, тако и за социјално ослобођење. Народне масе повео сам са собом старајући се да у' свим приликама будем највернији тумач њиховог расположења. По својој природи испуњен сам одвратношћу према свакој врсти диктатуре.” To је био ратнички идеал и једини догматизам и фанатизам пуковника Михалловића у који је он унео не само локалне боје које карактеришу Србију, него и оне карактеристичне црте из славне историје српске војске. Ту почиње његово животно дело. III Из свега овога проистиче да Михаиловићев Покрет није био искључиво војничка организадија у земљи, са једшшм циљем да обезбеди ослобођење земље од спољних завојевача и онда исчезне у послератном мирнодопском животу. Налротив, Покрет је поред борбе за ослобођење имао за циљ и пун народни препород у оквиру демократије како у националном, тако и у државном погледу. To је било идеолошко обележје и императив започете борбе од народа и пуковника Михаиловића. Тај императив је створио Равногорску идеологију коју је носио Михаиловићем Народни Равногорски Покрет — ово име је добио од народа касније, по Равној Гори, где му се налазио центар. Из овог излази, да је Равногорство идеологија заснована на народној и Михаиловићевој мисли. Оно је идејан покрет и у спровођењу својих начела избегава борбу за власт, па као такав стоји изнад политичких партија. To потврђују и речи пуковника Михаиловића: “Сваки од нас мора имати на уму да Цародни Равногорски Покрет није никаква политичка партија и нема намеру да то постане. Он је изнад свих партија и других политичких и неполитичких група. Његова је тежша да код широких народних маса акредитује минимални државни, национални и социјални програм, који се ни сада у току рата, ни сутра после рата, кад наступи нормални живот у землж, не сме компромитовати ни доводити у питање, нити у целоети нити у деловима.” Из ових речи пуковника Михаиловића, види се његова увереност и неопходност опстанка Покрета вад оквира политичких партија. Да остане снажан и да утиче на политички и јавеи живот народа, о чему политичари који спроводе народну вољу морају да воде рачуна.
71
Д а пуковник Михаиловић није тако мислио, већ да је ишао за тим да од свог Покрета створи политичку организацију, онда би демантовао самог себе, јер би морао да отступи од својих основних начела и да скрене са правог пута, којим је ишао ка поставл>еном циљу. У лрилог овоме иду и речи Адама Прибићевића: “Равногорство може допринети огромно много у нашем политичком животу, а не само друштвеном препороду. Али, не као политичка партија, или у вези са ма којом политичком партијом, већ као надахњивач свију политичких партија и натпартиска врховна контрола над њиховим радом.” IV После првих договора, које је имао са мајорима Мишићем и Палошевићем у селу Струганику у кући Војводе Мипгаћа, пуковник Михаиловић је 12 маја послао мајора Мишића у Београд код пуковника Вранислава Ј. Пантића и потпуковника Драгослава Павловића да их извести да се у селу Струганику налази пуковник Михаиловић са извесним бројем официра, да им изложи шта су се договорили, као и да њих двојицу позове да ради договора и виђења дођу у село Струганик. 13 маја, пуковник Пантић, потпуковник Павловић и мајор Мишић отпутовали су возом из Београда до села Дивци, а одатле пешице преко Миониде у село Струганик, где су стигли истога дана. У дане, I 4, 15 и 16 маја у кући Војводе Мишића и селу Струганику одржан је састанак, на коме су били: пуковници Михаиловић и Пантић, потпуковник Павловић и мајори Мишић и Палошевић. На састанку пуковник Михаиловић је изложио свој ратнички идеал, на основу кога су донете одлуке и постављени циљеЕП Покрета, који се могу формулисати овако: Изврпшти потпуну организацију Покрета у целој земљи; не вршити преурањене акције и некорисна ангажовања која могу уништити поверење народа у Покрет; чекати најпогоднији моменат, када изгледи на успех буду најповољнији, па онда подићи устанак на целој територији у земл>и; наслонити се на Велику Британију као пријател>ску земљу; ослободити Отаџбину и спровеети у живот и дело ратнички идеал пуковника Михаиловића. .На крају, после свестрано расмотрене ситуације, дошло се до закључка: “Да је досадашње целокупно југословенско вођство, а нарочито хрватско, издало. Утврђено је да је ово само привидна обамрлост и апатија, а да су оне последица једног изванредно снажног и изненадног удара, али да животна снага и борбени дух српског народа. којн су се кроз векове манифесто-
72
вали, нису уништени, већ само пригушени и притајени. Према овоме да постоје сви психолошки и морални предуслови за спровођење устаничко - борбене организације.” 3) После овако расмотрене ситуације, захваљујући својој проницљивости, која је предвиђала ствари унапред, Михаиловићева прва брига је била да активира српски национализам и патриотизма, и да створи српско народно јединство из златног периода српског народа (1912-1918), који ће да се боре за Отаџбину; да та борба зависи од расположивих снага и оружја, као и да сваки период захтева различит метод рада. Зато је, као што смо напред казали, репгао да отпочне герилски рат против окупатора, смотрен, спор и методичан, који тежи да онемогући окупатора, притисцима, лажним узбунама и диверзијама, а да општи устанак треба предузети онда, када буде сигуран да ће донети успеха и користи, и народу и Отаџбини. На основу овога Михаиловићеве идеје о герилском ратовању су обухватиле: политичке, привредне и војничке задатке и циљеве. Политички задатак је био у развијању Покрета и разбуктавању општег народног устанка у најпогоднијем моменгу по српски народ, а тај моменат ће бити у тренутку повлачења окупаторских трупа са територије Југославије. Привредни задаци су имали за циљ да непријатељу онекогуће у великој мери искоришћавање привредних богатстава земље. Војнички задаци герилске борбе су били посредно и непосредно спречавање непријатељског вођења рата против наших савезника. Циљ овога ратовања је да се непријатељу задају многобројни мањи ударци на осет-љива места и да се на тај начин натера на довођење нових снага, чиме се слаби његов фронт ггрема нашим савезницима. На основу тих идеја Михаиловићеви планови су били једноставни: сви мушкарци између 20 - 30 година требало је да сачињавају оперативну војску; њима су били придодати и сви мушкарци између 30 - 40 година, који би, све док не би били псзвани, сачињавали саботерске групе. М}гшкарци између 40-50 година требало је да. сачињава.ју локалнл' војску за одржавање реда у земљи. ЈТокалнк команданти су имали биги наименовани за свзку општнну, з стајали су непосредно под оперативним командалтима. Организовпће се чете у јачини од 15 до 20 људп п^д команлот.т ј«дног подофицира нлн гељачког вође; три или четкри члте формираће батаљон, а више батаљона бригаду. Вригаде ће бити обавезно под командом једног официра; команданти бригада ће бити у исто време обласни или окружни команданти. Када се буду формирале бригаде намеравао је да
73
се формирају корпуси, који ће бити састављени од више бригада. Главни задатак се састојао у томе да се сви ти људи наоружају што пре, да се припреме слагалишта муниције и да се одржи најтешња веза између људи и старешина. Одређена су била места за састајање и начињене су припреме за мобилизацију у року од неколико часова. Команданти бригада требало је да имају штабне чете, чија ће дужност бпти обезбеђење штаба и давање одржача веза. 4) V За прво време, према својим плановима, намера пуковника Михаиловића је била да створи језгро војничке организација од официра, подофицира, војника, граничара и жандарма југословенске војске и преосталих делова старе четничке организације, па тек после да почне продирати у широке народне слојеве. Али поверење које му је народ одмах указао натерало га да. одустане од првобитног плана и намере, јер је Покрет почео масовно да се развија не само у целој ужој Србији, него и да се шири на остале српске покрајине, па чак да нађе одзнва и у Словеначкој. У таквој ситуацији Михаиловић се највише бринуо о томе да се не предузму никакве веће акције пре него што доврши своје планове, јер је знао како огромност непријатељских, тако и ограниченост сопствених снага. Због тога је за моменат тежио умеренијим циљевима. Одмерен и опрезан, он кије хтео да се излаже непотребном ризику. Заузео је став исчекивања, потпуно логичан у тадашњој ситуацији, сигуран да ће доћи прави тренутак, који ће он знати да искористи. Из свог се види, да је пуковник Михаиловић логиком свог расуЈјивања погодио жељу непријатеља да дође до једног пренагљеног општег устанка на територији Југославије, а он то ни у ком тлучају није хтео. ПОЧЕТАК ОРГАНИЗОВАЊА ПОКРЕТА После састанка у селу Струганлку пуковник Михаиловић је формирао свој штаб на Равној Гори, извршио његову поделу на: ОПЕРАТШШИ ДЕО — ГОРСКИ ШТАВ (Доњи део штаба), и ПОМОЋНН ДЕО ШТАБА (Горњи део штаба), и његово осигурање на следећи начин: — Оперативни део — Горски штаб: осигураље овога штаба се делило на. спољну стражу, која је била под командом поручника Уроша Катанића, и на унутрашњу стражу, која је бн • ла под командом наредника Гојка, Ајваза; на личну пратљу пуковника Михаиловића, која је бројала око десетине четника и која је давала заседе на Игришту и Бабиној Глави (S00). За унутрашњу сигурност је био одговоран жандармериски капетан I класе Милојко Узелац “Тарас”.
74 — Помоћни део штаба: осигурање овога штаба је вршила Подофицирска група, под командом наредника-водника Bo rne Перовића. Штаб је био преко реке Граба, а група је давала заседу на Мујовцу. 5) Пошто је извршио поделу и осигурање свога штаба, пуковкик Михаиловић је отпочео да спроводи организацију у циљу стварања Покрета, који се састојао из војничког вођства, јер га је зачео војник са војничким идејама и планом. Он је био здрав борбени, демократски и национални Покрет са чисто српским карактером и само као такав је могао да покрене српске народне масе у борбу против окупатора. Касније је добио југословенски карактер, Команда четничких одреда југословенске војске у Отаџбини, па Југословенска војска у Отаџбини. Југословенска војска у Отаџбини је остала по унутрашњој структури српска, са једним добрим делом словеначког елемента, чијем храбром ставу мора да се ода дужно признање, док је хрватски елеменат у целости био ван ње и нашао се у Хитлеровом табору. Војничко вођство је дејствовало под називом: ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБЦНИ, на челу са ђенералштабним пуковником ДРАГОЉУБОМ М. МИХАИЛОВИЋ.ЕМ. Војничко вођство је имало задатак да: изврши организацију, формира, наоружа и опреми јединице; руководи устанком и операцијама против окупатора; извојује слободу Народу и Отаџбини и спроведе у живот и дело ратнички идеал пуковника Михаиловића и Српског Народа. Прве везе пуковник Михаиловић је успсставио са околним селима и жандармериским станицама. ,На тај начин је постигнуто прво обезбеђење штаба и из тих малих почетних центара је почела да се шири организација у виду лепезе у дубину Србије, развијајући и обавештајну службу, која је у то време била од пресудног значаја. Тако је глас о томе да се пуковник Михаиловић налази на Равној Гори почео продирати у све крајеве Србије. Н а ту вест, српски народ је слио своје жеље и своју одлуку у ратнички идеал пуковника Михаиловића и за њега и Покрет везао своју судбину, дајући му пуну подршку и пружајући му пуну помоћ. Официри, подофицири, војници, граничари и жандарми на глас о појави пуковника Михаиловића почели су долазити на Равну Гору. Михаиловић, који је извршио поделу команди на срезове, примао је официре и подофицире који су долазили и слао их у срезове као организаторе Покрета. Свима је издавао легитимације, пуномоћја за рад и инструкције, које су биле састављене на основу његових организаторских планова. Затим је официрима говорио о с е и ма грешкама у раду и организацији старе управе. Наглашавао -
75
је да није поклањана пажња организацији четничког ратовања иако су били идеални услови у нашој земљи у природним тврђавама: планине и шуме. Те природне тврђаве не би дозволиле тако брзу калитулацију, но исто тако не би донеле ни победу над Немачком, али би сигурно добро организоване четничке јединице у сарадњи са осталим родовима војске продужиле отпор најмање шест месеци ако не и више. А у том случају Демци би имали муке да савладају тај отпор, јер немачка борна кола не би могла ићи по нашем непролазном земљишту, а немачко ваздухопловство не би могло уништити све. На тај начин натерали би Немце не на рат материјала, већ на рат људи, који би морали чистити земљиште, а то би им одузело много времена. Потом је такође износио своја расматрања о капитулацији југословенске војске, сматрајући да је она неважећа али да одлучујућа акција против окупатора треба да буде започета само у најповољнијем тренутку. Ту је он разлагао своју битну намеру о војничком организовању народа кроз расположиво стручно људство, и за општи напад на Немце у тренутку њиховог повлачења. Претходне локалне акције би вршиле герилске јединице, а на крају би букнуо народни устанак на целокупној територији Југославије. Оно пак што је битно, подвлачио је он, то је да народ у свој тежини окупације, зна и осећа да постоји неко на кога се може ослонити. 6) Прве инструкције, које је пуковник Михаиловић издавао усмено новоодређеним официрима и подофицирима за рад, састојале су се у следећем: спречити даље одвођење људи у заробљеништво; прикупљати у народу оружје, мунидију и осталу опрему да не падне окупатору у руке; спровести организацију кроз села и градове која ће бити ослонац за рад и борбу против окупатора; све изводити у највећој тајности да би се избегле непотребне жртве и окупатор држао у незнању о нашем организовању; водити борбу против окупатора у почетку у виду невидљиве саботаже, склањајући храну и остало од непријател>ске војске; пшрити лажне вести међу немачким војницима; удесити да се наша акција шири онако како се буде развијала ситуација на еавезничким фронтовима по простору и времену; отворене веће акције предузимати тек онда када савезници почну да ломе немачку ратну машину и када њихова авијација овлада нашим небом. He сме се дозволити понављање неуспелог и крваво по народ угушеног устанка у Топлици у Првом светском рату. 7) Затим им је говорио о организацији четничких одреда и тактици четничког ратовања, па је казао: — Организација четничких одреда: Јачина четничких одреда се креће од 50 до 300 људи, што зависи од броја месног
76
етановништва где се одред формкра, а исто тако и од ситуације и борбеног задатка, који је одреду за дату ситуацију намењен; месно становништво је дужно да одреду пружи пуну подршку и све врсте помоћи, али исто тако оно има да извршава и задатке за циљеве борбе одреда, а задаци су: преношење извештаја, обавештајна и извиђачка служба и пшијунажа, Попуну одреда оружјем и муницијом, поред оне која је одузета од народа, врпшти препадом на непријатељске транспортне возове и коморе, а у колико се рат продужује снабдевање ће се вршити из ваздуха од стране наших савезника са којима ће се ухватити веза; неповерење према сваком мора бнти највиши закон; чување тајне претставља најважнији услов за сопствену сигурност одреда; задатак одреда састоји се у томе да у свом реону постане апсолутни господар, а главни му је цил. да у том реону за непријатеља створи тешке животне услове. — Тактика четничког ратовања: Карактерише се сталном активношћу и њој одговара начело извиђања: “Много видети, а не бити виђен.” Борбено правило је: “Непријатеља непрестано тражити, али му никад не дозволити да нас нађе. Цикада се не упуштати у озбиљну и фронталну борбу и никад се не везати за непријатеља.” Заседа је најуспешнији начин борбе. Борбе водити поглавито ноћу и по магли. Дању се одмарати, вршити обезбеђење, извиђање и прикупљање података. При сусрету са надмоћнијим непријатељем, делити одред на мање групе и одредити идуће ново место прикупљања. Из овога се огледа дух пуковника Михаиловића као војсковође герилског ратовања, његов ратнички геније, да све то пренесе на дух српског народа и његове ратничке врлине, које ће герилско.м рату дати садржину и важност. У времену издавања овах инструкција било је четничких одреда, који су били формирани независно од појаве Покрета пуковника Михаиловића, а који су се укључили у оквир његовог Покрета када су чули за његову појаву и тако потпали под његову команду. У том погледу Михаиловић није имао тешкоћа да их уврсти у свој Покрет. Убрзо, пуковник Михаиловић је на основу својих планова издао Инструкцију Бр. 5 од 1 јуна 1941. Она је била строго поверл>иве природе и садржавала је упут за рад, организацију одреда и спровођења организације у народу, да би били спремки за дати повољан моменат — за општи уетанак. Она је била подел.ена на два дела: Општи део — Увод, који се односио на непризнавање капитулације и продужетак борбе, иетичући у најглавнијим потезима оно што је веђ у том, можда првом званичном акту, чинило идеолошко обележје Покрета. Други део инструкције се састојао од чисто техничких упустава за спро-
77
вођење организације. Оно се сводило на организовање сваког села, с тим што је у сваком селу' требало формирати по три чете. Оне су биле различите и по годишту и по задатку, али их је под једним називом могло бити више. Тако су имале да буду формиране: ПРВЕ ЧЕТЕ: најстарије људство од 40-50 година па и више, физички способно. Задатак: полициска служба у самом месту одакле је људство. Оне су се под шифром називале КОПАЧИ. ДРУГЕ ЧЕТЕ: људство од 30-40 година старости. Задатак: саботажа која се углавном сводила на рушење објеката: путева, железница, мостова, телефонских и телеграфских линија и стубова, прекидање сталних веза или укључење у њих и прислушкивање непријатељског телефонског саобраћаја и свега другог у том смислу, а у току борбе израда препрека и поетављање мина. Њихов назив је био под шифром СЕЈАЧИ. ТРЕЋЕ Ч Е Т Е : људство од 20-30 година старости и млађе способно за борбу. Задатак: борба. Њихов назив је био под шифром КОСАЧИ. 8) Одреди носе назив према крају у коме се формирају. По овој инструкцији, Покрет пуковника Михаиловића се развијао и одреди су предузимали саботаже и мање акције против окупатора на ербијанском ратишту, на коме је Покрет био јединствен. Тако су организацију вршили по срезовима: —■ Колубарски: мајори Александар Мишић и Иван Фрегл; — Качерски: капетан Драгиша Нинковић; — Љубићски: поручници Предраг Раковић и Чековић; — Рађевски: поручник Ратко Мартиновић; — Ариљски: поручник Љубинко Марковић; —■Жички: капетан Љубиша Анђелковић; —- Црногорски: капетан Никола Младеновић, поручник Стојко Филиповић и поднаредник Филип Ајдачић; — Моравички: адвокат Пурић “Ланац"; — Левачки: поручник Марко Музикравић; — Драгачевски: поручник Јован Бојовић; ■ — Мачвански: капетан Драгослав Рачић; — Копаоник и околину: мајор Драгутин Кесеровић; — Ћупријски: потпуковник Благотић и капетан Алексанлар Перишић, Параћиноки: инж, и резервни псручник Миодраг Чивовић; — Косово Поље: капетан Јован Миладиновић, капетан Жика Марковић, поручник Ратко Поповић и Војислав Ђелевић; — Нови Пазар: капетан Радомир Цветић; — Обреновац: питомац Војне академије Миодраг Којић;
78
— Прокупље и околину: капетан Божа Јовановић; — Космај: капетан Жика Лазовић; — Ниш и околина: др. Милан Шијачки. ОКРУГ ПОДРИНСКИ. — После срамног пораза и распарчавања територије Југославије појавило се код Срба јединство мисли и осећања за организовањем и пружањем отпора окупатору. Као на целом српском простору, до те појаве је дошло и у Подрињу. Резултат тога биле су прве спонтане и опште саботаже, где год су то прилике дозвољавале: склањање и прикупл>ан>е оружја. На територији округа Подринског расформирани су делови од три југословенске дивизије и народ је сакрио већи део пешадиског наоружања, муниције и опреме. Најкласичнији пример у том погледу је оно што је урадио мали, сувоњави и жустри Живко Томић, претседник општине Ступичке. Он је на своме имању прикрио целу бојницу једне митрал>еске чете и наоружање једног митраљеског вода. Из тог спонтаног осећања мржње према окупатору формиране су многобројне тачке отпора, али организациски неповезане. Доцније, када се сазнало за пуковника Михаиловића, све те тачке отпора ставиле су се под његову команду. У Лозници је постојао спонтано створен круг људи, који је веровао у васкрс Отаџбине и Слебоде, и који је осећао потребу организовања и пружања отпора окупатору. Први, који је дошао међу те људе у Лозницу, крајем јуна 1941, ради спровођења организације на широј основи, био је ђенералштабни мајор Радослав Ђурић из Команде Београда. Он је желео да се у првом реду повеже са активним официрима, па је у том циљу одржан састанак у кући браће Савића, ваздухопловног поручника Љубпше и пешадиског потпоручника Лазара. За овај састанак Брана Филиповић, судија, довео је из Бање Ковиљаче три официра. Један од њих је био поручник Добрица Ђукић. Неколико дана после овог састанка стигао је са Равне To pe у Лозницу потпуковник Веселин Мисита. Он је донео вести о пуковнику Михаиловићу, његовом Покрету и његовом ставу по питању борбе против окупатора и борбе за опстанак српског народа у угроженим српским покрајинама. Од тада потпуковник Мисита је сматран као легитимни претставник Покрета пуковника Михаиловића за цео округ Подрински и отпочео је рад под називом Подринска четничка организација. Једнога дана, 29 јула, на Дрини, у колиби Митра Борисављевића одржан је састанак четничких организатора округа Подринског. На састанку су се расправљала организациска гги-
79
тања и разговарало се о преласку у Босну. На овом састанку потпуковник Мисита је формирао Организациско - политички штаб у који су ушли: Брана Филиповић, судија, Митар Борисављевић, трговац, Никола Гордић, трговац и Петровић, војно државни мајстор. У то време, јула и почетком августа, потпуковник Мисита је спроводио организацију по срезовима. Тако је за срез Мачвански био одредио капетана Милована Братића, а за срез Посавско-тамнавски потпоручника Александра Гордића. Али како потпуковник Мисита све до 26 августа није мислио на устанак у Србији, то се његов рад углавном састојао у формирању ударне јединице за операције у Независној Држави Хрватској. После састанка у колиби Митра Борисављевића, потпуковник Мисита је кренуо у обилазак села округа Подринског и тада дошао до закључка да је сазрело време да се почне са формирањем четничких јединица, нарочито с обзиром на ситуацију која је у том крају владала — на анархију' коју су комунисти створили. Због тога је по повратку у Лозницу, ноћу између 12 и 13 августа, одржао састанак са четничким организаторима и после свестране дискусије решено је да се приступи, поред већ постојећих четничких јединица, формирању и општинских чета у 56 општина од укупно 72 колико је имао округ Подрински. Осталих 16 општина требало је да даду људство за 6 Горских одреда, који су се имали прво формирати. После одлуке од 12/13 августа, а на дан 14 августа, потпуковник Мисита, Брана Филиповић, судија, и Никола Гордић, трговац, кренули су за Љешницу, Ново Село и Прњавор са циљем: прво да обезбеде снабдевање Горских одреда исхраном из богатих равничарских општина, а друго да се нађу са професором Жиком Поповићем, из Шапца. Поповић је на изборима 1938 био посланички кандидат демократске странке, али је са појавом комуниета приступио КПЈ и, заједно са професором Момом Михаиловићем, учинио комунистима огромне политичке услуге. Да би се преговори са комунистима могли са успехом да воде било је потребно да се Мисита, Филиповић и Гордић претходно састану са Поповићем, изнесу свој став који је био логичан, национално и морално оправдан, а исто гако и ефикасан у односу на борбу против окупатора, пошто је комунистичка активност у томе моменту значила само анархију и обичан криминал. Поповића нису нашли ни у Новом Селу ни у Прњавору, па је Мисита ставио у дужност Филиповићу да га лронађе, да се са н>име поразговара и да га приволи да се појави, ако не као посредник, онда макар као сведок приликом преговора са
80
вођством комуниста на састанку који је Поповић требало да обезбеди. Филиповић је успео да се састане са Поповићем ноћу између 23 и 24 августа. Поповић је на овоме састанку показао епремност да припреми еастанак између потпуковника Мисите и Бране Филиповића са једне етране и претставника подринских партизана с друге стране. 'Није одредио место састанка, али дан доцније обавестно је Филиповића да ће се састанак одржати у селу Драгинцу 31 августа пре подне, као и да ће он лично бити присухан састанку. До састанка није дошло јер је 31 августа избио устанак. По повратку из Прњавора у Лозницу, 15 августа, потпуковник Мисита је изашао на Ж ижак у општини Коренитској, формирао свој штаб и један Горски одред. Потпоручнику Лазару Савићу је наредио да у општини Боринској приступи формирању Боринског горског одреда. Где је Мисита намеравао да формира остала четири одреда, непознато је. Морални значај ових мера је био огроман. У народу се појавило самопоуздање. Под четничке заставе се сврстало преко 95% људи. На дан 24 августа, око подне, у двориште судије Филиповића ушла су два сељака. Један од њих је био Милија Новаковић, судија из Владимираца, срез Посавско - тамнавски, a други је био Пантелић из села Врбице, сродник мајора Војиелава Пантелића. Новаковић је објаснио Филиповићу да је дошао до њега да би се обезбедило пребацивање једне групе жандарма и четника, на челу са учитељем, резервним поручником, Савом Илићем, из Владимираца, преко Дрине у Босну. Филиповић је објаснио Новаковићу да диспозицију са пребацивањем људства у Восну врши његов командант, потпуковник Мисита, па да је, услед тога, потребно да он и Пантелић цођу у везу са њим. Пошто је веза ишла преко Николе Гордића, тражено је од љега да каже где се налази потпуковник Мисита. Гордић је одговорио да је Мисита на путу, ван штаба на Жижку, и да ће се веза успоставити за 2-3 дана. На дан 26 августа Гордић је известио да је веза успоставл>ена и да се Мисита тога дана налази у селу Тршићу, код куће Вука Караџиlia, где треба да дође до састанка са неким инжињером из рудника Зајаче. Тако су Филиповић, Новаковић, Пантелић, Гордић и Митар Борисазљевнћ отишли у село Тршић код потпуковника Мисите. Обезбеђење састанка вршио је поручник Ратко Мартиновић са једном групом око 30 четника у југословенским униформама. Ову групу, под командом поручника Мартиновића, упу-
81
тио је пуковник Михаиловић 11 августа са Равне Горе за Бихаћ, ради спровођеља организације. Кад је ова група прелазила преко Подриња, за њих је чуо потпуковник Мисита и задржао их на служби при своме штабу до момента преласка већих снага за Восну на челу еа њпм, тј. потпуковником Ми« ситом. Тога дана, 26 августа, дошао је инжињер “Мунић” из рудника Зајаче први пут међу четнике, да “у име управе рудника Зајаче” моли Миситу да узме у заштиту рудник да га комунисти не би спалили, После одржаног састанка са инжињером “Мунићем”, потпуковник Мисита је казао Новаковићу и Пантелићу да на дан 29 августа дођу у село Батар, срез Јадарски, где ће он лично те ноћи бити и извршити пребацивање капетана Ристу Ћуковића и његових људи, којима се има прикључити група четника учитеља Саве Илића. Ову групу четника учитеља Саве Илића на Батар је довео мајор Војислав Пантелић. Пошто је потпуковник Мисита задоцнио да стигне у заказано време на Батар, пребацивање је извршено 30 августа ујутру. Ту је био присутан и мајор Пантелић. Овакво је стање остало све до устанка 31 августа. 9) СРЕЗ ВАЉЕВСКИ. -— Маја 1941, чим је чуо за појаву пуковника Михаиловића на Равној Гори, дошао је рез. поручник Воја Поповић. Исто тако још од првих дана окупације нижи војни чиновник III класе Милош Радосављевић почео је прикупљати подофицире Ваљевског гарнизона, са њима се саветовати и договарати. Тако је он успео да их одржи на окупу, што му није било тешко пошто је и сам дуго служио у Ваљеву и био родом из непосредне ваљевске околине, село Пауне. На појаву поручника Воје Поповића и Нешка ,Недића он се са највећим бројем подофицира укључује у Пскрет и остаје не само тих дана јесени и зиме 1941, него кроз цело време рата један од најбољих и најпоузданијих сарадника поручника Нешка Недића. У Београду, почетком јуна, већ се била раширила вест да на планини Сувобору постоје делови југословенске војеке, која није признала капитулацију и која је спремна да и даље пружа отпор окупатору. Тих дана, почетком јуна, у кратким размацима отишли су из Београда на Равну Гору: поручници, Сима Узелац, Нешко Недић, Тома Обрадовић и други. По примљеним инструкцијама од пуковника Михаиловића, поручници Нешко Недић и Воја
82
Поповић имали су задатак да спроведу организацију по селима око Ваљева, док у самом Вал>еву и најближој околини задатак је добио са овлашћењем Стр. Пов. Бр. 11 од 15 јуна 1941, поручник Тома Обрадовић. Поручник Сима Узелац је задржан на служби у штабу пуковника Михаиловића за ађутанта. Убрзо на Равну Гору долази резервни потпуковник и адвокат Света Протић из Ваљева. Из заробљеничког логора на Бањици упућени су у Главну Војну Болницу као тешки болесници: капетан I класе Љубивоје Губеревац и капетани II класе, Вучко Игњатовић, Драгољуб С. Лаушевић и Селимир Поповић. Ова група официра у болници је дознала да се на планини Сувобору налазе делови југословенске војске, која се спрема да продужи отпор окупатору. Договорили су се да беже. Међутим, пријатељи су им обећали да ће им издејствовати отпуст због “болести”. Тако је и било. Калетани Губеревац, Лаушевић и Поповић отпуштени су из болнице као “туберкулозни”, са статусом “заробљеници на отсуству”. Капетан Игњатовић то није могао да добије и истога дана је побегао из болнице. Тако су се сви нашли у Ваљеву 8 јула 1941. Тога дана дошао је капетану Поповићу поручник Тома Обрадовић и без много увода упознао га са ситуацијом и Покретом пуковника Михаиловића. Сутрадан, 9 јула, имали су састанак: капетани Губеревац, Игњатовић, Лаушевић, Поповић, Владимир Комарчевић и поручник Обрадовић. После састанка одмах се повела жива акција у народу за организовање Покрета. У то време у Ваљеву се водила и жива акција за четничког војводу Косту Пећанца. Главни организатори су били: Никола Калабић и Божа Матић, трговац. Цела варош је била облепљена Пећанчевим плакатама. Преко пута цркве у Ваљеву једну такву плакату је читао капетан Селимир Поповић и баш тога момента је ту прошао Никола Калабић у четничкој униформи. С обзиром на то да су били стари пријател>и из времена мира, поздравили су се и Калабић је рекао капетану Поповићу: “Баш тебе тражим. Ти си активни капетан, рођен си у овоме крају и дуже година службовао, па хајде сад да се одужиш своме роду”. Затим му' је укратко изложио своје намере и улогу у Пећанчевој организацији. Капетан Поповић му је одмах рекао да се налази у Покрету пуковника Михаиловића. На то му је Калабић казао: “Па добро, шта хоће тај Дража?” Пошто га је капетан Поповић познавао добро у неколико реченица му је изложио намере пуковника Михаиловића, као и навео неколико имена људи, који су већ у Покрету. Код Калабића је настао видан прелом, и он је казао капетану Поповићу: “Па добро, Селимире, да ли бих ја могао да се састанем са неким људима, који су по овоме
83
заинтересовани и од Драже овлашћени?” Калабић је на то добио потврдан одговор. Убрзо, у једној приватној кући је одржан саетанак на коме су били: потпуковник Света Протић, капетани Игњатовић, Лаушевић, Поповић, поручник Обрадовић и Калабић. Н а састанку Калабић је обећао да ће ићи код пуковника Михаиловића. Главни организатор Калабићевог одласка на Равну Гору био је поручник Обрадовић. После двадесетак дана поручник Обрадовић је обавестио копетане Комарчевића, Игњатовћа, Лаушевића и Поповића да су потребни Покрету и да одмах крену на Равну Гору. Одлука је одмах спроведена у дело и горе наведени официри су побегли из Ваљева. Прошли су све заседе, ма да је код партизанских било дошло и до неспоразума.ј На Равну Гору су стигли истога дана и били примљени од пуковника Михаиловића. Сутрадан их је он поново позвао и саопштио им распоред. Капетан Игњатовић је био одређен за срез Пожешки, а капетани Лаушевић, Поповић и још два официра за Косјерић у одред ваздухопловног капетана Петровића. У том времену је створен 1 Ваљевски четнички одред под командом поручника ,Нешка Недића, чији је помоћник био рез. поручник Воја Поповић, а начелник штаба поручншк Тома 06радовић. Одред је у августу бројао 650 бораца. Појава комуниста у Ваљевском округу почела је са нападом Немачке на Совјетску Унију. У Вал>еву се налазила фабрика “Вистад” и Одељак Јадранске пруге. У овим установама je било много радника, код којих је КПЈ продрла и створила своје чланове или симпатизере. Овоме броју треба додати и један део интелигенције и полуинтелигенције у коју су спадали пропали студенти и ђаци. Ове људе је водило вођство Окружног комитета К-П. за Ваљево у коме су били: др. Пантић, др. Јовановић, Милатовић, Савчић и други. Ударну снагу КПЈ је нашла у радништву и омладини, којој се пре рата једино супростављао Љотићев “Збор”. Љотићеву пак групу у Ваљеву је сачињавало неколико студената, нешто гимназијалаца и незнатан број других. Све у свему то је била мала група, на чијем челу је био Божа Матић, гвожђарски трговац и несуђени Љотићев народни посланик. Сем овог малог броја присгалица Љотнћев “Збор” није могао да продре у шире слојеве и у Ваљеву је био непопуларан. Овој Лзотићевој групи је припадао и футбалски клуб “Трговачки”, који је основао и коме је дуго година био претседник Божа Матић. Појава комуниста је учинила и то, да су једнога дана скоро сви чланови клуба отишли у комунисте, а са њима и Матићев рођени брат Пеца. Тако је ова мала група била инфилтрирана комунисти-
84
ма, који су у хом моменту повукли за собом један део Љотићеваца. Прва група комуниста, вођена од др. Пантића и Жикице Јовановића — Шпанца, појавила се у селу Радобићу, а затим се појавиле групе у Бранковини, Подгорини и Јадру. Појава комуниста у околини Ваљева је створила нову ситуацију, јер све док Немачка није напала Совјетску Унију, они су били лојални грађани Хитлеровог новог поретка, исто као и Љотићев “Збор”. Ове групе комуниста отпочеле су да врше исти посао, као и у другим окрузима Србије: пал>ење архиве по општинама, пљачкање државног и приватног новца као и остале народне имовине и напад на усамљене жандармериске станице. Појава комуниста убрзала је формирање и осталих ваљевских четничких одреда, док су комунисти имали само један. Тако су формирани: 2 Ваљевски четнички одред, под командом поручника Цветковића; 3 Ваљевски четнички одред под командом поручника Милоша Марића; 4 Вал>евски четнички одред под командом капетана Селимира Поповића, и 5 Ваљевски четнички одред под командом поручника Ивана Ми~ ливојевића “Готице”. Сви ови одреди су били обједиљенн у Групу Ваљевеких четничких одреда, чији је командант био потпуковник Свеха Протић, а његов начелник штаба капетан I класе Владимир Комарчевић. 10) СРЕЗ ТАКОВСКИ- — Први налог за организовање овог среза добио је мајор Палошевић. Јуна месеца 1941 дошао је на Равну Гору артилериски поручник Звонимир Вучковић и ставио се на расположење пуковнику Михаиловићу. Од пуковника Михаиловића је добио наређење да преузме оргаиизацију Таковског среза од мајора Палошевића и формира одред. Тако је формиран Таковски четнички одред. И) ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ. — У другој половини маја месеца поручник Драгомир Топаловић “Гага”, срео је у' Милановцу Павла Сретеновића, који му је казао да има сигурне податке да се делови наше непредахе војске налазе на планини Сувобору: “Долазе v БрајиВе и виђен је са њима к један мајор.” Затим му је казао: “Шха ми радимо овде? Видиш да има наше војске још, а ми?” Са овим је Сретеновић завршио разговор и обећао да ће наћи чезе да би сутрадан отишли за село Брајиће. Сутрадан су крет^ли за село Брајиће, где су нашли неколико војника и поручника Ратка Мартановића, Поручник Мартиновић је казао поручникЈ' Топаловићу, да се у Босни прнкључио пуковнику Михалловићу, да су се код планине Tape пребацили преко реке Дрине и дошли на Равну Гору. Затим су отишли у шхаб пуковника Михаилоивћа, где се поручник Топаловић јавио пуковнику Михаиловићу.
85
Поручник Топаловић је добио од пуковника Михаиловића инструкције за рад и одређен му је реон Горњи Милановац и околина. По пријему наређења, поручник Топаловић се вратио у Горњи Милановац, позвао своје пријатеље, официре, подофицире и војнике на састанак, који се одржао на Милановачком Гробљу. ,На састанак је дошло око педесет људи. Поручник Топаловић им је изнео инструкције пуковника Михаиловића и изложио циљ борбе. Присутни су одмах изјавшга да су спремни да приступе Покрету пуковника Михаиловића. Миша Аџић, један од присутних, првак из Јабланице, у поверењу је рекао поручнику Топаловићу како је код куће сакрио 30 пушака, један пушкомитрал,ез и много муниције. Поднаредник Иван Поњавић из села Бруснице и Јован Тодоровић из села Велереча саопштили су му слично- Скуп је предложио да поручник Топаловић одмах са њима крене по околним селима и упозна народ о нашој непредатој војсци, која се налази на планини Сувобору, пошто су људи жељни да чуду истину и потпомогну нашу војску у шуми. После састанка, поручник Топаловић је са поднаредником Иваном Поњавићем отшпао његовој кући у селу Брусници, a одатле је кренуо и обишао села: Семедражи, Луњевицу, Јабланицу, Грабовицу и Велереч. У селу Брусници им се придружило око десет људи са оружјем и тако је та група са поручником Топаловићем кренула из села Бруснице no горе наведеним селима, држећи зборове који су унапред заказивани. После овог првог обиласка села установљено је да има око 100 пушака, 5 пушкомитраљеза и много муниције, а успут се пријавило много више људи спремних да приме оружје. Расположење у народу је било велико. Једном речју народ је давао све и утркивао се, ко ће више помоћи нашу војску. Тако је формиран Горњомилановачки четнички одред. После ових првих успеха у организовању, поручник Топаловић је отишао на Равну Гору ради реферисања пуковнику Михаиловићу. У штабу је све врило као у кошници. Људи су долазили са свију страна и доносили извештаје о догађајима у свим српским покрајинама. Ухваћене су већ биле везе са наоружаним групама, које су водили у Драгачеву поручници Јован Бојовић и Урош Катанић, а у Левчу поручник Марко Музикравић. Спровођење организације у срезовима: Таковском, Колубарском, Качерском, Драгачевском, Гружанском и Лепеничком, нуковник Михаиловић је поверио мајору Палошевићу, који се са групом својих војника из јуришног батаљона по добијеним инструкцијама кренуо у обилазак наведених срезова. Мајор Палошевић, пресвучен у сељачко одело, улазио је у градове,
86
састајао се и упознавао људе са циљевима Покрета и одређивао им улоге, а веп постојеће одреде уденуо у Покрет, пошто би прихватили његове циљевеНеколико дана после 22 јуна, када је Немачка напала Совјетску Унију, Немци су у Милановцу узели за таоце 4—5 људи међу којима је било и комуниста. Од тога дана комунисти, који су дотле мировали, почињу да се еклањају из града и да говоре о потреби борбе против окупатора. Они су одмах почели и да сакупљају оружје у народу, па су га узимали чак и од оних који су били уписани у четничке р-едове. Зборови у народу су тако почели да се одржавају заједнички. Типичан је на пример био збор у селу Вујетинцима, у срезу Љубићском, који се је одржао месеца августа. Село лежи на тромеђи Таковског, Љубићског и Гружанског среза. И четници и комунисти су сазвали једнога дана заједнички народни збор у томе селу. Збору је присуствовало око 5.000 лица. Партизански одред је стигао у село пре четника и одмах су око села поставили заседе. На збор су из Таковског среза кренули са својим одредима поручници Звонимир Вучковић и Драгомир Топаловић. Њ их двојица кренули су се путем ка Вујетиначкој школи, где је био заказан збор. Ту их је зауставила партизанска заседа и вођа им је саопштио да само један од њих двојице може присуствовати збору, док други са одредима мора остати ту, где су се затекли. Довољан је био један поглед и оба поручника су се договорили. Развили су оба одреда у стрељачки строј лево и десно од пута и кренули напред преко партизаске заседе- Заседа, изненађена, немоћно је поематрала покрет четника. Тако су оба четничка одреда дошла на збор, где их је партизански командант Драгољуб Бојовић из села Презине сачекао и извиљавао се како вођа заседе није разумео наређење и није знао да су они четници пуковника Михаиловића. Кроз карод, окупљен на збору, већ је прохујала вест о инциденту и сељаци су ликовали од задовољства, одобравајући одлучност четничких команданата. ЈБуди су се окупљли око четника и убрзо је отпочео збор, На њему су се ређали говорници с једне и с друге стране. На крају је говорио партизански командант Бојовић и казао да се људи могу слободно опредељивати за четнике или партизане, јер се оба покрета боре за ослобођење од окупатора. Дотакао се и Краља, изјављујући да ће народ ло ослобођењу слободном вољом изабрати своју управу. По завршеном збору настало је уписивање. Партизани су радили за једним сголом, док су четници ради уписивања запослили све подофицире и учитеље и одмах издавали лепигамације. Велика већина народа који је присуствовао збору, определила се за четнике. На овом збору су ојачане две четничке групе, које су води.тти поручници Ђорић и ЈТукић. 32).
87
СРЕЗ ЗЛАТИБОРСКИ. — Убрзо по калитулацији Југославије усташе и муслимани почели су прелазити у област Златибора у циљу пљачке и убијања српског живл>а. Д а би се епречило овакво злочиначко поступање, народ овога краја се дигао на оружје независно од Покрета пуковника Михаиловића а на иницијативу резервног потпуковника и народног посланика Андрије Јевремовића, коме је народ дао пуну подршку. Тако је формиран Златиборски четнички оцред, јачине 1.600 бораца, подељен у 16 четаКасније, чим се сазнало за акцију пуковника Михаиловића, Златиборски четнички одред се укључио у његов Покрет. 10 октобра, потпуковник Јевремовић је званично био постављен од пуковника Михаиловића за комантанта тога одреда. Поред потпуковника Јевремовића стубови организације су били: рез. потпуковници: Захарић и Пантић, рез. мајор Страхиња Рогић и академски сликар Михаило Миловановић. 13). СРЕЗ КОСМАЈСКИ. — Поручник Светозар Ракић отпочео је организацију у овоме срезу првим народним збором у селу Гарашима, на коме је позвао народ у борбу против окупатора и ту формирао прве делове Космајског четничког одреда. Затим је крајем јула одржан народни збор на планини Букуљи, на коме су говорили поручник Ракић у име четника, a др. Коен, син др. Коена из Београда, у име комуниста. Обадвојица су позивали народ да приступи њиховим јединицама. После одржаних говора дошло је до подвајања народа. Највећи део људи је кренуо са поручником Ракићем, док један мали број са др- Коеном. СРЕЗ ПОСАВСКИ. — Јуло 1941, први официр на терену Посавског среза — Умка — био је интендантски поручник Коста Маринковић, око кога су се одмах почели сакупљати борци. Он је повео организацију у овоме срезу, формирао Посавски четнички одред и постао командант тога одреда. 1 4 ). СРЕЗ ЛЕПЕНИЧКИ. — Одмах по капитулацији ЈугослоЕенске војске капетан Александар Милошевић са својим батериским наредником Тихомиром Здравковићем у тражењу фронта где се још води борба, пребацили су се из околине Призрена у околину Ниша и почетком маја 1941 дошли у село Матејевац, родно место наредника Здравковића. Ту су убрзо успели да прикупе око 20 наоружаних људи и да тако формирају један мали одред. Око 20 маја, капетан Милошевић из села Матејевца одлази У своје родно место село Сараново, срез Лепенички. Јуна месеца са враћа нареднику ЗдравкоЕићу и упознаје га са ситуаЦијом у Шумадији и његовом одлуком да остаје у свом родном
88
крају. Наредник Здравковић је к дал>е остао у селу Матејевцу, прикупљао људе и ојачавао одред, чији је и командант био. По повратку из села Матејевца у село Сараново, капетан Милошевић је радио на повезивању људи и тражио у околини официре, који нису допали ропства. Тако је сазнао да се у селу Чумићу, срез Крагујевачки налази једна група непредатих официра. Кренуо је тамо и у истом селу испред куће Свете Димитријевића, нашао потпоручника Драгутина, сина Светиног, потпоручника Станојловића и једног капетана, где седе и договарају се, да ли да се пријаве властима, према наређењу које је у то време објављено преко листа “Ново Време”. Доласком и утицајем капетана Милошевића, сви су решили да се не пријављују, да и даље буду у вези, да се повезују
са осталима који такође нису допали ропства, и да склањају оружје- Кроз ову везу капетан Милошевић је дошао у додир и са капетаном Прокопијем Гачићем, који се налазио у истом селу. Пошто је успоставио везу у селу Чумићу, капетан Милошевић се пребацио у село Влакчу, срез Опленачки. У том селу потражио је капетана Миливоја Обрадовића. (Н ије га нашао али је дознао да се налази у Чачку те је један од његове браће одмах отишао по њега. Сутрадан капетан Обрадовић је flo urао док је за то време капетан Милошевић дошао у додир са потпоручником Миливојем Миловановићем “Фикусом” из истог села. Нешто касније сва тројица успоставнли су везу са кадетаном .Николићем из Маслошева. Тако су ова села била повезана па се продужило са повезиваљем и људи у њима и прикупљањем оружја. Цео овај рад је био самосталан и без везе са Равном Гором. Крајем јуна је ухваћена веза и са Равном Гором и рад је потпао под команду пуковника Михаиловића. По добивеним овлашћењима од пуковника Михаиловића, горе наведени официри су наетавили свој започети рад. Капетан Милошевић, због свог родног места села Саранова, које лежи на тромеђи срезова Лепеничког, Опленачког и Јасеничког радио је у сва три среза, али се његов рад највшпе одвијао у срезу Лепеничком у коме је радио заједно са non Андром Божићем. To је онај non кога ће Марисав Петровић, љотићевац, ухватити и одвести у Крагујевац и тамо са Немдима стрељати. У кући попа Андре Божића био је одржан једне ноћи крајем августа или почетком септембра састанак свих организатора среза Лепеничког. На том састанку одлучено је да се формира Лепенички четнички одред, а за његовог команданта је иза-
89
бран капетан Александар Милошевић, који је себи за начелника штаба узео капетана Милутина Брагковиђа. Одред је обухватио срез Лепенички и део среза Крагујевачког. Терен среза Лепевичког је равница, јако пролазан и налази се између вароши: Крагујевац - Лапово - Смедеревска Паланка - Наталинци у којима су стационирале немачке посадне јединице. Због тога се капетан Милошевић са људством извукао из овог краја у планински предео Рудничког четничког одреда и са њиме се спојио. 15), СРЕЗ ОПЛЕНАЧКИ. — На територији делова Опленачког и Крагујевачког среза формиран је половином септембра Руднички четнички одред, за чијег команданта је изабран артилериски капетан I класе Прокопије Гачић. Његов начелник штаба је био капетан Миливоје Обрадовић. Доласком Лепеничког четничког одреда оба ова одреда су се кретала заједно од села до села, спроводила организацију и везивала народ за Покрет пуковника Михаиловића. To исто су чшшли и комунисти на основу споразума од 19 септембра у селу Струганику. Почетком октобра оба четничка одреда су сишла у срез Лепенички. Циљ им је био да се ојачају у људетву и оружју. На терену Рудничког и Лепеничког четничког одреда до тада вије било јачих четничких групадија са оружјем. Ту је било и комуниста, који су, осетивши присуство ова два четничка одреда, извршили груписање својих јединица за сваку евентуалност- Однос између четника и комуниста је био трпељив, али преласком људства из партизанских јединица у четничке, на основу споразума, тај се однос заоштрио, а нарочито једнога дана када је један партизански водник са целим водом прешао четницима. Од тада је однос већ био заоштрен. Око 10 октобра је стигло Стр. Пов. наређење са Равне To pe за заједничку сарадњу са партизанима у оба ова четничка одреда. Команданти су дали наповољно мишљење, које је однео потпоручник Вучко Вучковић, кога су партизани у село Влакчи ухватили, претресли и нашли одговоре команданата. Из одговора су видели став четника према партизанима и решили Да са њима раскрсте. 12 октобра, када се одржавао народни збор у селу Саранову, партизани су мучки и на превару разоРужали команданте и остале официре, као и један део четника, док је други део избегао и оттпао на Равну Гору. Команданте и остале официре су спровели за Ужице, одакле су они касније побегли. 19).
УО
СРЕЗ УЖИЧКП. — За овај срез је био одређен мајор Макојло Кораћ од Делегата са Равне Горе поручника Нешка Недића н Витаса. Мајор Кораћ је формирао Ужички четнички одред, 21 септембра, пошто су се Немци били повукли из Ужида. Одред је формиран од старе четничке организације, Ужичког четничког одреда. СРЕЗ ПОЖЕШКИ. — Крајем јуна дошао је на Равну Гору капетан Милош Глишић и од пуковника Михаиловића добио наређење да изврши организацију у срезу Пожешком22 септембра, капетан Глишић је формирао Пожешки четнички одред. Убрзо је био ухапшен од стране партизана и на његово место је дошао 1 октобра за команданта капетан II класе Вучко Игњатовић, а касније, када је капетан Глишић пуштен, остао је као начелник штаба у том одреду. 17). ОБЛАСТ ГРУЖА. — Капетан Душаи Смиљанић, чим је дознао да се на Равној Гори налази пуковник Михаиловић, кренуо је из свог родног места села Јабучја код Уба са једно петкаестак људи на Равну Гору. Ту се ставио на расположење пуковнику Михаиловићу и од њега добио наређење да изврши организацију у Гружи. У Гружу је капетан Смиљанић стигао августа 1941. У времену доласка капетана Смиљанића у Гружу, стање у погледу оружаног људства је било следеће. На терену су се налазили: — Пећанчев Гружански четнички одред под командом четкичког војводе Милуна Радичевића, винарско - ракиџиског трговца из Београда. Он је био стациониран у самој вароши Гружи; — Горњо - Гружански четнички одред, који је формирао и водио артилериски капетан I класе Милован Продановић. Он је био на реону Горње Груже; —• Книћски четнички одред, који је формирао и водио каггетан 3. Глишић. Одред се углавном ослањао на вароишцу Кнић и околину; — Грбички четнички одред, који је формирао и водио учитељ Мома Миливојевић. Одред је био у селу Грбица; — Шљивовички четнички одред, који је формирао и водио ваздухопловни наредник Милорад Лукић. У децембру месецу према упуствима пуковника Михаиловића требало је објединити организацију у овој области. Гружански, Грбићки и Шл>ивовички четнички одреди одмах су се ставили под команду капетана Смиљанића. Међутим команданти Горњо - Гружанског и Книћског одреда нису хтели и ставили су се на страну легалних одреда ђенерала Недића.
91
Тако се формирао Гружански четнички одред, чији је командант био калетан Душан Смиљанић. 18). ОБЛАСТ ТИМОКА. — По капитулацији Југославије и разоружања Тимочке дивизије у Соко Бањи и селу Мутници код Параћина, известан број официра, подофицира и војника са једним делом жандарма избегао је у планине. Ова група је отпочела организовање народа, независно од Покрета пуковника Михаиловића, за који се у оно време није знало. Нападом Немачке на Совјетску Унију, побегли су у шуму и комунисти: др. Ивко Ђоловић, адвокат Никола Ковачевић, Глшпа Петровић, син сенатора Петровића и други. Они се Hu ey изјашњавали да cv комунисти. Обе ове групе звале су се једним именом: Шумски. Прве заједничке акције су почеле крајем јула и почетком августа. Срушени су рудници Ртањ и Боговина, мост на реци Тимоку између Кривог Вира и Суваје, прекинут је саобраћај возова Зајечар - Параћин и наладнута је жандармериска станица у Бољевцу. Због ових акција Немци су бомбардовали села Злот и Подгорац. После немачке казнене експедиције у овим крајевима, обе групе беже за Хомоље, где су комунисти дошли у сукоб са четницима и у овоме сукобу били уништени, пошто су открили циљеве своје борбе. 19). РИБАРСКА ВАЊА И ОКОЛИНА. — Резервни мајор - учитељ Добривоје Маринковић пре рата је био са службом у бањи. У току рата је био командант једног јуришног батал,она са којим је кренуо из Земуна ка (Нишу. На путу се сусрео са претходнидом једне немачке моторизоване дивизије и батаљон му је био разбијен, а он рањен. Тако раљен сакрио се међу мртве и на тај начин избегао заробљавање. Одатле се пребацио за Рибарску Бању, где му је живела породица, и ту се лечио. Мајор Маринковић је био решен да продужи борбу. Он и једна група његових пријатеља, међу којима су били инжињер у ваздухопловству Михаило Живић и Пећанчев четнички војвода Парнавеа, донели су одлуку да продуже борбу и отпочну са организовањем и прикупљањем људи. Почетак организације је био независан од Покрета пуковника Михаиловића. Међутим, касније у лето, ухваћена је веза и рад прихваћен и продужен под командом пуковника Михаиловића. Рад мајора Маринковића се простирао на планини Јастребац, нарочито део ка реци Јужној Морави. Формиран је штаб, који је носио ознаку 101. Командант штаба је бно мајор Маринковић, а љегов начелник штаба, од
92
1 октобра, поручник Буда Добрић. Децембра месеца дужност начелника штаба је преузео ђенералштабни капетан I класе Благоје Ђурковић зв. “Паја Јовановић.” Штаб 101 са потребним људством, имао је као битан задатак рад на организацији Покрета, ширећи га и на вароши Прокупље и Алексинац. Новембра 1941, поручншк Добрић је организовао један састанак у Прокупљу на коме су поред других били: артилериски капетан I класе Божа Манић “Газибара” и капетан Трајковић. Они су се примили организације у Прокупљу. Убрзо је поручник Добрић ухватио везу и са сином свештеника Јовановића из села Шиљеговца (Топлица), који је био у октобру организовао једну групу о м л а д и н а ц а . 2 0 ) . СРЕЗ ТАМНАВСКИ. — У овом срезу, одмах после напада Немачке на Совјетску Унију, 22 јуна, прво се појавио известан број комунистичких вођа и бивших учесника из шпанског грађануског рата. За врло кратко време, иако са малим бројем л>уди, они су постали господари терена целог овог среза. Пошто су успоставшга своју власт, комунисти су завели страховити repop над народом. Њихова активност углавном се састојала у држању зборова, паљењу општинских архива, отимању народу имовине, саслушавању појединих људи који нису били ни криви ни дужни и т. д. О борби са Немцима није било ни говора. Понекада би опалили на Немце из бусије по неколико пушака, а затим би побегли. За те њихове неодговорне поступке народ је плаћао скупим жртвама. Између осталих једна одмазда завршила се сравњивањем са земљом село Скеле у срезу Посавском. Почели су и са убиствима. Прве жртве су били претседник и деловођа општине Новачке. Убијени су без икакве кривице, само да се народ што вшпе застраши. Подгорски срез организовали су и држали под својом контролом људи из покрета пуковника Михаиловића са својим јединицама. Граница је била пут: Ваљево - Шабац, Могла се прелазити граница, али сваки који је из Подгорског среза прешао у Тамнавски био је подвргаван од стране комуниста читавом низу малтретирања. Једина личност, која је морала прелазити граниду између ова два среза, био је свештеник Радиша Пурић. Његово седиште је било у селу Памбуковици, срез Тамнавски, али парохију су сачињавала четири села од којих два на територији среза Тамнавског, а друга два на територији среза Подгорског. На тај начин је он одржавао везе са људима из Покрета пуковника Михаиловића, добијао обавештења и ннструкције за рад, али их није могао спроводити у дело због јаког притиска и терора од стране комуниста. Због тога свог честог прелаж еаа преко границе био је изведен пред комуниетички суд од кога га је народ спасао.
93
Почетком септембра 1941 био је заказан и одржан велики народни збор у селу Памбуковици. На збор је била дотерана огромна маса света из неколико општина. Главни говорник је био комунистичкн идеолог др. Милош Пантић из Ваљева, чији је говор био пун демагогије и слаткоречивости. После свога говора др. Пантић је позвао да приђу напред сви они који хоће да ступе у партизанске јединице. Изашла су два циганина. Др. Пантићу није било право, али им се ипак захвалио и истакао их као пример коме треба и остали да следују. Овај призор код ггрисутних је изазвао пригушен смех. После тога др. Пантић је сасвим неочекивано почео да говори о споразуму између пуковника Михаиловића и Тита и нагласио да се и један и други покрет боре за ослобођење од непријатеља и уколико неко не жели да се придружи њима, може се придружити јединицама пуковника Михаиловића, али никако ђенералу Недићу и Љотићу. Говор др. Пантића послужио је народу овога среза да отпочне јавно са спровођењем организације Покрета пуковника Михаиловића и да на тај начин онемогући даље терорисање народа од стране ове мале групе комуниста, која је и дан и ноћ држала у страху цео срез. Ступило се у отворену акцију. Одмах је одржана конференција у кући свештеника Пурића на којој су били: рез. потпуковник Спасоје Негић, прота Живан Гавриловић и многи други угледни домаћини из околине. Решено је да се пошаље једна делегација, која ће ухватити везу са најближим одредом из Покрета пуковника Михаиловића, објаснити им ситуацију и позвати их да дођу на територију овога среза и изврше организацију. У то време најближи одред је био Церски, који је примио делегацију и заказан је био дан доласка. Први састанак се имао одржати у селу Памбуковици 11 септембра. Тога дана је дошла огромна маса света из неколико општина. Збор је отворио свештеник Пурић, а затим претставио претставнике Церског четничког одреда, који су дошли да спроведу организацију. Они су испоручили народу поздраве пуковника Михаиловића и објаснили циљеве органнзације. Народ је клицао Краљу Петру П и пуковнику Дражи. Одмах се пријавило 470 људи да ступе у одред. Њихова имена су одмах пописана. Увече су претставници из Церског четничког одреда отишли. Речено је да ће 12 септембра доћи њихов курир и донети им легитимације и инструкције за даљи рад. Али тога дана рано ујутру, партизански одред под команДом Бороте и Мајера ухапсио је свештеника Пурића, потпуковника Негића, проту Гавриловића и још неколико људи, који су били организовали овај збор, и отпочели да их саслушавају. Држали су их цео дан затворене у једној штали и рекли ИМ да ће сви погубити главе. Око подне, кад је дошао курир из Церског четничког одреда, партизани су га ухватшш, оду-
hi
зели му легитимације, разоружали га и вратили назад. Увече је Борота заказао збор у селу и отпочео свој говор овим речима: ‘Народе, ово је револуција. To значи рат оца против сина, сина против оца, брата против брата. . . Ми смо охпочели ову борбу и пред собом имамо само оне који су са нама и оне који су против нас, треће не постоји.” Затим је испричао неколико догађаја из Шпанске Револуције, тако да се народу ледила крв у жилама од страха. Осврнуо се на пуковника Михаиловића и сврстао га у ред најгорих непријатеља њиховог покрета. На крају је извео затворенике и казао народу да су заслужили смрт за њихово издајничко дело. Народ, иако је био престрашен, није се изгубио и сви су иступили у њихову одбрану. Бојећи се народа, комунисти су касно увече пустили затворенике, рачунајући да су их морално скрхали и да им никада више неће пасти на памет да нешто покушају. Због тих догађаја у лето 1941, Покрет пуковника Михаиловића није могао да продре у овај срез. 21) ИСТОЧНА СРБИЈА. — После завршених разговора у селу Струганику вођених 14, 15 и 16 маја 1941, пуковник Михаиловић је одредио пуковника Бранислава Ј. Пантића за команданта Источне Србије, са задатком да у њој спроведе организацију Покрета. По добивеном задатку, пуковник Пантић и потпуковник Драгослав Павловић отпутовали су за Петровац на Млави и Жагубицу, где су остали до краја маја. У овим областима они су прикупљали податке у циљу спровођења организације и пуковник Пантић је дошао до уверења да ситуација још није зрела за спровођење организације због страха од Немаца. Зато су се пуковник Пантић и потпуковник Павловић вратили за Београд, одакле је потпуковник Павловић, почетком јуна, отишао на Равну Гору на реферисања пуковнику Михаиловићу, а пуковник Пантић за Ниш. У току јула и августа, пуковник Пантић је још три пута обилазио Источну Србију и у септембру поднео извештај пуковнику Михаиловићу исте садржине као први пут, који је донео потпуковник Павловић. У то време ђенералштабни мајор Велимир Пилетиђ је тек изашао из Главне војне болнице после операције, где га је с-кривено лечио др. Данић, и одмах по изласку из болниде повезао се са Покретом пуковника Михаиловића, ухвативши с њим везу преко санитетског помоћника III класе Славка Пипана. Чим се мало опоравио, почетком августа, мајор Пилетић је дошао на Равну Гору и у кући Војводе Мишића у селу Стру-
95
ганику имао састанак са пуковником Михаиловићем. После измењаних мисли о организацији пуковник Михаиловић је понудио мајору Пилетићу организацију Црне Горе, Боке и Санџака, што је мајор Пилетић одбио и молио да му се додели Босна и Херцеговина, где је упућен мајор Бошко Тодоровић. Пуковник Михаиловић се са овим заххевом није сложио и учинио је нов предлог мајору Пилетићу да прими Команду Источне Србије формирајући Горски Штаб бр. 3. Том приликом му је пуковник Михаиловић рекао, да је ту улогу поверио пуковнику Браниславу Ј. Пантићу, који је после првог обиласка Источне Србије поднео извештај да тамо услови нису још сазрели за организацију, а њему, пуковнику Михаиловићу, стало је да што пре у Србији стане на ноге. Подвукао му је да пуковнику Пантићу изнесе предњу потребу и да му каже како му' је одређен за помоћника. После ових разговора са пуковником Михаиловићем, мајор Пилетић је дошао у Београд и састао се са пуковником Пантићем, коме је изнео захтев пуковника Михаиловића. Пуковник Пангић је и даље остао при своме мишљењу да ситуација још није зрела за организацију. Тако је улогу команданта Источне Србије примио мајор Пилетић. 8 септембра, кренуо је из Београда мајор Пилетић у пратњи потпуковника Душана Манојловића преко Великог Градишта, Пожаревца и Петровца на Млави у Горњак, на новоодређену дужност. У наведеним местима мајор Пилетић је одржао конференције са виђеним људима и поставио темеље организације. У Горњаку су били ђенералштабни капетан I класе Синиша Оцокољић “Пазарац”, капетан П класе Предраг Марковић, рез. капетан П класе Дакић и потпоручник Позедица. Ова група официра је живела као избеглице под заштихом схарепгине манастира јеромонаха Мардарија. Она је била обавештена о доласку и улози мајора Пилетића и није нишха предузимала у погледу организације до његовог доласка, сем што је капетан Оцокољић “Пазарац” излазио кз манастира и августа 1941 дошао у Београд код мајора Пилетића. Одмах по доласку у манастир Горљак, мајор Пнлетић је формирао свој шхаб и узео себи за начелника штаба капетана Оцокољића “Пазарца”. Охпочео је са организовањем и повезивањем официра и појединих самосталних група које су већ тада постојале у срезу Хомољском, а доцније и са осталим на терихорији Дунавског базена, у Тимочкој Крајини, долином реке Велике Мораве, све до Ниппсе обласхи. Међу првима који су пришли овој горњачкој групи били су : пешадиски капетан Павле Илић из села Крепољина и жандармериски капехан I класе Миле Јовановић из Жагубице.
96
Пошто је формирао свој штаб у манастиру Горњаку, мајор Пилетић је одмах успоставио везу са Београдом и Банатом. Из Београда, пуковник Пантић му је упутио капетане Михаила Пејчића и Велимира Авејића, и једну групу од пет ваздухопловних официра, међу којима је био и ваздухопловни поручник Лазар Дабетић. Убрзо мајор Пилетић је формирао следеће одреде: — Горњачки, под командом жандармериског поручника Јагоша Живковића; — Жагубички, под командом санитетског помоћника III класе Славка Пипана. Касније овај одред је примио потпоручник Блажа Радовановић; — Крепољински, под командом капетана Михаила Пејчића; — Гаврански, под командом капетана П класе Николе Гојнића; — Лознички, под командом рез. поручника Небојше Анђелића; — Црновршки, под командом жандармериског наредника Видоја Стаменковића; затим — Осанички, Милатовачки, Рибарски, Изварички, Суводолски, Јошанички; — Белоречки, који је био формиран под командом капетана Банковића пре доласка мајора Пилетића, пришао му је. 22) ЈУЖНА СРБИЈА. — Била је подељена између Немачке, Италије и Бугарске. XII немачка армија, 18 априла, обавестила је бутарски ђенералштаб о Хитлеровом одобрењу да бугарске трупе уђу у Јужну Србију. Истога дана у Јужну Србију су ушле јединице V бугарске армије и поставиле границу према Србији. Та граница је требало да претставља границу Србије према југу на линији: Врх Миџор на Старој Планини ■ — источно од Темске — Ореовида ■— Сопот — западно од села Гњилана — источно од варошице Бабушнице — река Лизница — река Власина — Власотинци — Грделица — планина Влајна — планина Кукавица — планина Лисац — Равни Луг — Пожарана — Качаник — Прешево — западна албанска граница. Срезови: Струмички, гостиварски, кичевски, тетовски и дебарски припојени су Албанији, односно Италији. Граница Србије према Албанији ишла је линијом: северозападно од села Тутина — село Мојстир — планина Мокра (1739) — село Скрвица (искљ.) — село Милошево (искљ.) — Тепе (1061) — Китка (1154) — село Доморовце.
97 Тако је Јужна Србија била подељена у три окупационе зоне: немачку, италијанску и бугарску. Планина Копљаник је била тромеђа ових окупационих зона. Независно од Покрета пуковника Михаиловића у Јужној Србији, у свин овим окупационим зонама отпочело је да се врига четничко организовање, које је врло радо прихваћено у чисто српским насељима и у оним крајевима, где је још пре Првог светског рата постојала српска четничка акција за ослобођење Јужне Србије т. ј. на планини Козјаку, око Куманова, Скопске Црне Горе, изворнон делу реке Вардара, Пореча и Велеса. Тако је у врањском округу, на бугарској окупационој зони, почело формирање националних група почетком јуна 1941. Прва окупљања је почео ваздухопловни поручник Бора Манић са судијом Станишом Костићем, артилериским потпоручником Ратком Пешићем, Стојаном и Александром зв. “Мацани”, Драганом и Ђорђем Костићем и једним учитељем из Тулбе. Тако је формиран и Врањски четнички одред, који је свој рад свео на подземну акцију. У то време су допрле нејасне вести о појави пуковника Михаиловића на Равној Гори, и на једном састанку је решено да се поручник Манић пребаци у Србију и дође у личну везу са пуковником Михаиловићем ради примања инструкција за рад и организацију. За то време остали су имали да продуже организацију. У другој половини јула поручник Манић се пребацио у Лесковац, где је сусрео курира пуковника Михаиловића, потпоручника Павла Мешковића од кога је добио обавештење и овлашћење за рад на организацији Покрета пуковника Михаиловића у окруту врањском. Али, с обзиром на решење групе, поручник Манић је продужио ка Равној Гори ради доласка у додир са пуковником Михаиловићем. Пут ка Равној Гори је био затворен и поручник Манић из Кадине Луке продужио је за Београд. У Београду поручвик Манић је одмах ухватио везу са својим класним другом поручником Војиславом Радојчићем, који га је одвео у кућу тадашњег команданта Београда, судског потпуковника Душана Манојловића. У другој половини октобра 1941 он је кренуо из Београда са капетаном Бративојем Урошевићем за Равну Гору, где се јавио пуковнику Михаиловићу. ГГуковник Михалловић га је задржао у своме штабу, додељујући му команду аеродрома у Пежези, руковање пријемом транспората, за које се очекивало да ће бити бачени на захтев британског капетана Хадсона. У Топлицн је августа месеца 1941 био формиран један мали одред под командом потпоручника Александра Поповића,
98
који се следеће године прикључио мајору Ђурићу у Горњој Јабланици. Пуковник Михаиловић је послао 5 септембра ђенералштабног мајора Булајића са 7 официра у Топлицу ради спровођења организације и формирања одреда. Ова група официра је била сачекана од комуниста у варошици Блаце и на превару поубијана. У Горњој Јабланици формирао је четнички одред капетан Арсић. 23) КОМАНДЛ БЕОГРАДА 24) У окупираном Београду, почетком маја, на сазнање да се на Равној Гори налази пуковник Михаиловић са деловима ненредате војске, већи број српских официра почео је да хвата везу са Равном Гором и да планира спровођење организације у Београду. To су били они српеки официри, који нису допали немачког заробљеништва к налазили су се на слободи у Београду. Почетак лежи у браћи — мајорима Жарку и Бошку Тодоровићу, који су после капитулације југословенске војске решили да предузму акцију окупљања у циљу наставка борбе. У првој половини маја, ђенералштабни мајор Жарко Тодоровић је бтао обавештен да се пуковник Михаиловић налази на Равној Гори и одмах је упутио поручника Војиелава Д. Радојчића да са њим ухвати везу. После неколнко дана поручник Радојчић се вратио са Равне Горе и донео инструкције за рад. Зачетак образовања КОМА.НДЕ БЕОГРАДА, нема сумње, био је у неколико група. Разлог лежи у конспирацији рада. Око 17 маја на основи примљених инструкција, мајор Тодоровић је сакупио седам официра и одржао састанак на купалишту' код “Шест Топола” на Сави у Београду. Том састанку су присуствовали: ђенералштабни мајор Жарко Тодоровић, мајор Бошко Тодоровић, ђенералштабни капетан I класе Светомир Гојковић, капетан Првослав Д. Радојчић, поручник Војислав Д. Радојчић, поручник Јанко из 58 и један капетан из 54 класе .Ниже Школе Војне Академије. На овом састанку је формиран ПРВИ ШТАБ КОМАНДЕ БЕОГРАДА, на челу са ђенералштабним мајором Жарком Тодоровићем. Овај штаб је доцније добио број 2.25). Ради лакшег рада и тајности Београд је био подел,ен на реоне и секције. Н а овај начин у Београду је образован један ценгар Покрета пуковника Михаиловића, којн је био јак ослонад и најјачи центар обавештајпе службе у престоници, у месту где се налазило седиште немачких окупационих власти. Тако је Команда Београда била око пуковника Михаиловића у престоници.
90
Пошго је штаб био формиран, одмах су поставл>ени и задаци штаба: — Ширење Покрета у највећој тајности. Окупљање људи свих слојева. — Прикупљање и органнзовање официра, подофицира, војника и омладинаца и њихово слање на Равну Гору ради поиуне одреда и одржавање курирске службе. — Контролисање покрета немачких јединица, њихову канцентрацију и дислокацију, нарочито транспорте Дунавом. Припреме за саботажу и саботажа тих транспорта, као и саботажа на другим местима. — Подношење извештаја о прикупљеним податцима штабу на Равној Гори. — Обавештајна служба. Задатак је био да се развије у све гране београдског живота. — Прикупљање података о држаљу појединих, нарочито истакнутих личности, према окупатору, из Београда. — Материјално снабдевање. Извршење задатка. Према постављеним зададима, Команда Веограда је у потпуности вршила своју улогу. Веза са Штабом на Равној Гори била је стална и функционисала је одлично. Команда је за врло кратко време извршила повезивање и окупила је леп број активних официра, подофицира и грађана у Покрет. С правом се може рећи да је она у том правцу имала врло добре успехе и да је ндеју и циљеве Покрета спровела тако да је духовна снага Покрета у року од свега два месеца била на таквој висини како се само пожелети може. Идеја о Покрету се развила до те мере да она више није могла бити тајна, а у вези са менталитетом нашег народа, који уопште није предодређен за конспиративан рад, ширење идеје до тих граница било је већ штетно по сам Покрет. У почетку јуна агитовање и врбовање за Покрет далеко су прешли границе етриктне конепиративноети, а недовољно одговорни појединци чак су саопштавали своје улоге и онима који о њима није гребало да знају. Тако је на пример многим Београђанима била позната чињеница да је у стану поручника Серафима Неготинца спровођена регистрација чланова Покрета. Реперкусије на овакво стање од стране Немаца биле су те, да су позвали све активне официре који су се налазили у Београду у јуну месецу у касарну Краљеве Гарде на Дедињу, регистровали их и издали им легитимације официра на отсуству. Са тим т. зв. “Беруфсолдат” — легитимацијама они су се морали повремено јављати немачким окупационим властима на Дедињу. Овакав рад појединаца довео је до тога да су Немци на Бадњи дан 1942 похапсили у Београду око 1.200 официра и послали их у немачко ратно заробљеништво. Тиме је Покрет
100
пуковника Миханловића био потенцијално јако погођен, јер се међу тим официрима налазио велики број симпатизера Покрета, који би се доцније могли решити да му активно приступе. У сваком елучају да је знатан број међу њима чим су сазнали за намеру и акцију Михаиловића похитали на терен, цео покрет отпора српског народа изгледао би друкчије, јер оно што је угроженим Србима у целој Југославији највише недостајало то није народно борбено расположење, већ бројније и компетентније војничко и политичко вођство. Напоредо са овим организовала се и демократска омладина, која је била стожер Команде Београда. Она је вршила обавештајну и курирску службу. Јуна месеца 1941 за помоНника команданта Београда постављен је ђенералштабни мајор Радослав Ђурић. У погледу обавештајне службе Команда Београда увек је располагала свежим подацима, који су били потребни Штабу на Равној Гори. Ради прикупљања података Команда Београда је убацила мајора Константиновића у Биро за избеглице. Тај Биро је одиграо корисну улогу за Михаиловићев Покрет, јер су извесни чиновници Бироа који су истовремено били тајни припадници Покрета служили као веза за упућивање знатног броја избеглица на Равну Гору, одакле би ови били слаки за Босну у одреде мајора Јездимира Дангића. Један члан Покрета је био убачен у Ликвидациони отсек министарства војске, који је исплаћивао војним лицима неисплаћену ратну плату. ,На тај начин команда је имала тачна обавештења како о избеглицама из разних делова Југославије, тако и податке о војним лицима која су се налазила у Београду са њиховим адресама. Затим је убацила инжињерског поручника Зорана Васиљевића као обичног радника у Главну телефонску централу са задатком да хвата разговоре и врши мање саботаже. Он је доцније откривен и стрељан од Цемаца. 26) За новчано снабдевање Команда Београда је формирала финансиски одбор на челу са Александром Николајевићем. Тај одбор је за кратко време прикупио новчана средства и примио прву пошиљку новца из Турске за рачун Покрета. Новчану помоћ уз помоћ Команде Београда сакупљао је и Главни интендант Покрета, интендантски капетан Стојан Станислав. Сакупљање новца од трговаца вршио је капетан Бративоје Урошевић. 27) Команда Београда је за најкраће време снабдела Штаб на Равној Гори са више гарнитура секција у размери 1:100.000 за целу Југославију, пошто је била успостављена одлична веза са Војно - географским институтом, где су секције израђиваве
101
за Немце. Снабдевање Штаба са радио материјалом вршио је инжињерски поручник Вјекослав Фаркаш. 28) Саботаже су вршене у Главној телефонској централи и спаљено је неколико гаража. Учесници у овоме су били: поручници Зоран Васиљевић, Војислав Костић, Слободан Поповић и потпоручник Јакша Ђелевић. Јула месеца, ђенералштабни мајор Жарко Тодоровић је био ухапшен, а његово место је заузео помоћник, ђенералштабни мајор Радослав Ззурић. Овде је потребно изнети у неколико речи долазак на Равну Гору ђенералштабног мајора Радослава Ђурића. У првој половини јуна 1941 дошли су на Равну Гору ђенералштабни мајор Радослав Ђурић, интендантски капетан Станислав Стојан и један подофицир. Пре доласка, крајем маја, дошао је мајор Ђурић код капетана Станислава Стојана и казао му да је чуо како се у шуми налазе официри који су избегли ропство и да се организују за отпор. Везу и упуства је добио од потпуковника Веселина Мисите. Пуковник Михаиловић је одредио мајора Ђурића за помоћника мајору Ж арку Тодоровићу, команданту Београда, са задатком да се дехаљно упозна са његовим радом, тако да би у случају да се овоме онемогући рад у Београду или да му се деси несрећа продужио његов рад. Капетана Станислава Стојана одредио је за Главног интенданха Покрета. Мајор Ђурић је на овом положају остао кратко време и по доласку на Равну Гору, на реферисање пуковнику Михаиловићу, био је одређен за команданта Опсаде Краљева. По његовом одласку Команду Београда је примио еудски потпуковник Душан Манојловић — “Катић бр. 12”. У времену док је командант Београда био ђенералштабни мајор Радослав Ђурић, дошла је око 26 августа 1941 инструкција из Штаба са Равне Горе о подели улога првим и најстаријим члановима Штаба Команде Београда. У суштини та инструкција је налагала Команди Београда да нађе пута н начина и буде добро обавештена о раду и намерама владе ђенерала Недића и осталих установа под њеном контролом. Следетвено !оме Команда је извршила поделу дужности и нарочито се постарала да у свим званичним установама чланови или симпатизери Покрета буду у стању да извештавају шта се догађа и спрема. Чак су и ђенерал .Недић и Милан Аћимовић имали у својим кабинетима чланове Покрета који су о свему обавештавали Команду Београда а ова Равну Гору. Од самог формирања Команде Београда најзећи број чланова био је на служби у Команди Жандармерије, чији је помоћник команданта и једно време командант био жандармериски пуковник Јован Тришић, члан Покрета пуковника Михаилови&а. Тај део официра из Команде Београда, а са службом у Ко-
i02
манди Жандармерије, два пута је спаеао живот пуковнику Мкхаиловићу. Почетком октобра 1942, капетан Божидар 'Борђевић је издао по списку све припаднике Покрета пуковника Михаиловића, који су били са службом у Команди Жандармерије, мннистру Цеки Ђорђевићу. У ноћи 8/9 октобра 1942 Специјална полиција Управе Града Београда извршила је хапшење. Известан број припадника се спаеао, јер није био на томе списку, као капетан I класе Душан С. Динић, док су остали били похапшени. Капетана Ивана Павловића, иако је био код своје куће, полиција није могла да ухвати и од тога времена он се налазио у илегали. Капетана Миленка Масниковића полиција је ухватила у кући и при претресу, пронашла код њега легитимације, које су биле фалсификоване. To је био главни разлог што је био стрељан на Бањици. За ово издајство капетан Божидар Ђорђевић је био ухваћен и стрељан од припадника Покрета пуковника Михаиловића. 29) По доласку потпуковника Душана Манојловића за команданта Београда рад је продужен као што је био и у времену његових претходника. Потпуковник Манојловић је тесно сарађивао и радио по инструкцијама пуковника Бранислава Ј. Пантића, који је у Београду имао улогу организациско - обавештајне природе за Покрет. У том времену, рад Команде Београда био је чисто организациско-обавештајне природе: — Прикупљање разних вести и обавештења о раду Немаца, ђенерала Недића и ЈБотића; — Прикупљање и улисивање у спискове официра и подофицира који су се тада налазили у Београду; — Одржавање везе са људством Подофицирско - оружаних одреда у цил>у пропаганде и давања упустава; — Хватање и одржавање везе са избегличким групама и врбовање људства за Покрет; — Прикупљање новчаних средстава, оружја, одеће и опреме и ношење свега тога на Равну Гору; — Проналажење разних интересалтннх личности ради разговора и договора. 30) У то време Београд је био подељен и организован по кватовима. Командант на реону квартова Вождовац - Чукарица био је мајор Лазар Петровић. Он је ту дужност примио од мајора Младена Јовичића, који је био одређен на нову дужност, за команданта Земунског Аеродрома. Остали команданти квартова нису познати. 31 Децембра 1941, пуковник Бранислав Ј. Пантић израдио је пројекат организације и формације Команде Београда и послао
103
их пуковнику Михаиловићу на увиђај и одобрење. По тој организацији Београд је био подељен на три сектора: I сектор са седиштем у селу Сланци; II сектор са седиштем на Торлаку; III сектор са седиштем у селу Оетружници. Штаб Команде Београда у селу Врчину. Штаб Команде Београда под командом потпуковника Душана Манојловића функционисао је све до 26 децембра 1941, када је био потпуковник Манојловић ухапшен заједно са капетаном Станиславом Стојаном. Пуковник Бранислав Ј. Пантић био је ухапшен 15 децембра 1941. Хапшење је извршила Специјална полиција Управе Града Београда. После потпуковника Манојловића дужност команданта Београда, примио је ђенералштабни капетан I класе АлександарСаша Михаиловић, и од тога времена настаје ново поглавље у историји Команде Београда. СРПСКА ОМЛАДИНА ИЗМЕЂУ ДВА РАТА
Постоји велика и значајна разлика у животу, раду и стремљењу српске омладине пре Првог светског рата и оне која је дошла после стварања Југославије, када се чинило да је напионални програм српског народа испуњен до своје последње тачке. ,Не само у Краљевини Србији, већ и у осталим српским покрајинама, а нарочито у Босни и Херцеговини, а донекле и у Војводини и Хрватској, валика национална идеја ослобођења и уједињења српског народа окупљала је српску омладину у разне нарочито патриотске организације, опредељивала њену акцију и често стварала од ње праве националне фанатике спремне на сваку жртву. Чиста политика мање је покретала српске омладинце пре ратова 1912-1918. Њен покретач и идеја водиља била је велика национална политика припремања ослобођења и уједињења свих Срба у једну јединствену незавпсну државу. Акценат југословенства и обухватања и ХрЕата и Словенаца у том националном и државном програму Краљевино Србије и српске омладине долазио је у главном изван граница Србије, нарочито из редова омладинаца из Далмације и делимично из Хрватске, где ГУ велеиздајнички процеси и стварање српско-хрватске коалипцје отварали пут сарадњи између Срба и Хрвата, а потом и Словенаца. Али тај покрет никада није пре ратова узимао шире замахе. Четничка епопеја отпочета 1903, одмах по ступању на престо Краља Петра I, одушевљавала је и очаравала српску омладину, па нису били ретки средњсшколци и студенти, поред мла-
104
дих официра, подофицира и радника, који су остављали свој мирни и сигурни живот да би v четама прелазили тајно српскотурску границу и убрзо налазили славну смрт на Челопеку, Табановћима, Петрал>ици, Вабуни и толиким другим местима, селима и планинама Јужне Србије, прослављеним борбама српских четника. У овој епопеји лежи зачетак будућег четничког имена, које је постало светски познато под пуковником Михаиловићем. Али није сва српска омладина одлазила у четнике, ма да је међу овима било младића који су пребегавали преко Саве, Дрине и Дунава из Аустроугарске да би служили као борци у редовима четника војводе Вука, Танкосића, Бабунског или кога другог тада прослављеног четничког војводе. У данима анексије Босне и Херцеговине створено је једно ково национално жариште у “Српској Народној Одбрани”, чији су значај и активност били далеко већи изван граница Србије него у њој. Нарочито је ова национална борбена организација налазила у омладинцима Босне и Херцеговине, Војводине, Славоније и Лике, па чак и Приморја, евоје најбоље сараднике и агитаторе. Иако створен у циљу физичког васпитања омладине “Соко”, исто као и “Душан Силнги”, били су расадници националног духа код српске омладине. У Босни и Херцеговини српска омладина, окупљена у чисто револуционарном и конспираторском кругу “Млада Босна”, одиграла је судбински значајну улогу^ и била организовањем и извршењем сарајевског атентата узрочник Првог светског рата, који је изменио карту Балкана па чак и света и довео посредно или непосредно до пада четири царевине. Сасвим је други правац узело развија.ње и васшггање српске омладине као и њене тежље после ослобођења и уједињења 1918. Пре свега физички српска омладина је шестогодишњим ратовима била страховито проређена и исцрпљена. Најодушевљенији и најактивнији нашли су прера,ну смрт у тим дугим ратним годинама, и нове генерације које су долазиле да попуне ту празнину, тако осетну првих година после рата, нису имале више у себи онај скоро романтичарски национални занос пмладине пре рата. Са испуњеним националним програмом српоког народа национализам је изгледао гкоро несавремен и био је потиснут у други ред социјалним моментом, који се све виine испол>авао v новоствореној еложеној држави, при чему је бољшевичка револуција врпгила свој нарочити утицај. У таквој ситуацији српска омладина, која још није била изашла из својих патријархалних средина, упала је у један но-
105
ви и дотле непознат свет, у коме је није прихватио онај ко је требало да је прихвати — држава. Због тога се и десило да је један део српеке омладине, бројно не значајан али динамичан и борбен, почео да се отуђује од своје земље и народа, заведен паролама које су долазиле из иностранства, било из комунистичке Москве или из фапшстичких центара. Политичко ангажовање омладине било је јако на партиском, скоро партизанском плану и партије нису више стварале програме који би имали за циљ стварање националног јединства, већ решавање социјалних и економских проблема. Разуме се да је међу партијама комунистичка, чак и када је била забрањена после “Обзнане”, имала прилично привлачности за омладину због својих револуционарних погледа на тадашње друштво. Тада се вршило кристалиеање између два гледања на свет: демократског и тоталитарног. Ово друго је у почетку, првих година после рата, било искључиво комунистичко, да би се касније компликовало стварањем фашистичких и сличних покрета у свету као противтежње комунизму. Тако је дошло до три струјања: демократског, комунистичког и фашистичког. У Србији, у којој су, нарочито од доласка на престо Крал>а Петра I, демократске традиције биле спроведене од Двора па до последње сеоске колибе, требало је да прођу многе године да би комунистичка опасност постала довољно изразита и угрозила све моралне и националне тековине српског народа, па да се створи један, нарочито међу омладином, јак антикомунистички покрет. Лична слобода је била увек највећи идеал сваког српског не само омладинца већ сваког човека и жене без разлике и једино су, како потпуно непознавање суштине марксизма тако и вештина с којом је вођена комунистичка пропаганда, могли да привуку из редова српске омладине знатан број на страни оних. који су уствари негирали личну слободу и спроводили, чим би узели власт у руке, потпуно искоришћавање сваког човека и његово потпуно стављање у службу државе, т. ј. у овом случају саме комунистичке партије. У тој атмосфери укрштених политичких пропаганди на међународном плану, какве никад предратна српска омладина није познавала, у отварању свих оних проблема које је створила боллневичгса револуција у 1917 у Русији и преузевши власт разнела по целом свету, лутала је и покушавала да се оријентише и групише српска омладина од 1918 па до избијања Другог светског рата на нашем националном тлу 1941. Један нови моменат у оријентисању српске омладине после 1918, а који није био видљив пре рата или је био једва додир-
106
нут, било је опште гледање на карактер, име и састав нове државе. Идеја Краља Алексалдра I, а следствено и стремљење државне полнтике, имали су за циљ: остварити потпуно и органско југоеловенство и од сложено Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца начинити јединствегп’ Краљевину Југославију, без националних супротности, ривалства и подвојености. Развијање тога новог националног осећања код омладине, које је требало плански да се гаји по школама, касарнама и путем штампе, није ишло без великих тешкоћа и отпора. Пре свега српско национално осећање било је укорељено једном дугом и славном ие.торијом, осећање које је било још вшпе челичено онда када је слобода српеког народа била изгубљена и када ју је требало повратити. Код српског народа и нарочито код омладине као његовог најдинамичнијег дела у Краљевини Србији, био је поред јаког надионалног осећања још и врло изразит смисао за државотворност, везаност за своју хомогену националну државу. Срби су имали вековима своју сопствену националну државу, која никада није улазила у састав какве друге веће туђе заједнице по споразумима и нагодбама. Онда када су Срби били изгубили своју сопствену државу, они нису били изгубилн ни национално ни државотворно осећање и као бунтовна раја они су у сталном отпору освајачу припремали тренутак када ће са оружјем да поврате себи евоју изгубљену државу, а не да добију какву бољу привилегију у некој туђој државној заједници. Тај српски национализам је био искључив, затворен у границе Српства које су се географски протезале на највећи део Балканског Полуострва. Идеја југословенства није ни потекла од Срба већ од Хрвата. Стварање Наполеонових илирских покрајина пробудило је у редовима хрватских водећих интелектуалаца тежњу за стварањем не једне посебне хрватске државе, ни једне независне југословенске државе, већ једног идејног покрета повезаности који би обухватио све Јужне Словене: Србе, Хрвате, Словенце и Бугаре — под именом Илира —■и начинио од н>их значајан фактор у постојећој држави, у којој су се тада налазили Хрвати као и добар део других Јужних Словена, у у оквиру Аустро-Угарске Монархије. Илирски покрет није био револуционаран, већ више литеГарни и никада није заталасао шире масе већ само њене више ннтелектуалне слојеве. Људевит Гај је вндео у илиризму — једном ширем национа-лном појму — одбрану од помаџаривања Хрвата, које је било у току, као што је било и код Срба у Војводини, специјално код имућиијих слојева. To Гајево страховаље изразио је јасно
107
његов савременик гроф Јанко Драшковић објављујући у 1833 брошуру “Sollen wir Magyaren werden?” (Треба ли да постанемо Маџари?), али је осећао парадокс да он мора на немачком, a не на хрватском језику да брани своје хрватство од Маџара. Илирски покрет је био покрет идеје заједничке судбине више језичне и литерарне него државне свих Јужних Словена, т. ј. Срба, Хрвата, Словенаца и Бугара. Како се од 1918 у тадашњој Крал>евини Срба, Хрвага и Словенаца тражио увек идеолошки извор за југословенство у Илирском покрету, мора се осврнути и на њега да би се осветлиле и идеје које су сугериране српекој омладини у новој заједничкој држави. Када је око 1840 Илиризам био на врхунцу у Загребу, његове присталице међу Србима могле су да се наброје на прсте. Па и то су били скоро све Срби из Аустро-Угарске: Петар Јовановић “Илир из Бачке”, Никола Боројевић “Илир из ЈГике”, Тодор Петрановић из Задра “Илир из Далмације”. Било је неколико “Илира” и у Србији и међу њима је била и Анка, снновица Кнеза Милоша. Баш у доба илиризма, србизам је био у пуном буктању и ишао до заноса. Ту опијеност својим српским именом, тај пробуђени национални понос, који су тада нарочито млади Срби истицали на сваком кораку, најбоље су приказали Јаков Игњатовић, Јован Скерлић и Драга Дејановић. Српска омладина после ослобођења и уједињења није могла брзо и лако да пролени и избрише то силно српско национално осећање које је неговано вековима, и то онда када су ерпске победе у ратовима начиниле српеко име светски познатим. Ово скретање од српског национализма ка једном новом ширем југословенском било је утолико теже што је већ од првих дана уједињења најжешћи отпор против ЗАЈЕДНИЧКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ И ЊЕНИХ ТВОРАЦА СРБА П 0ЧЕХ) ДА ДОЛАЗИ БАШ ОД ХРВАТА, који су са илирским покретом први бацили идеју те заједничке судбине Јужних Словена, и први озваничили ■— ако се тако може рећи — југословенско име као реално и постојеће. Ово нарочито онда када јв сабор покрајина Хрватске, Славоније и Далмације одлучио, на иницијативу бискупа Јосипа Јурја Штросмајера 1866 да ново основаној академији наука у Загребу да име “ЈУГОСЛОВЕНСКА АКАДЕМИЈА ЗНАНОСТИ И УМЈЕТНОСТИ”, узимајући чак за свог првог секретара — тајника — Србина др. Ђуру Даничића, оснивача и првог уредника “Рјечника хрватскога нли српскога језнка.” У тим годинама после уједињења поједине националне организације, базиране на веровању да се национализам може
108
стварати не одушевљењем и убеђењем већ силом, почели су да врбују своје присталице међу омладином. “ОРЈУНА”, поникла у Сплиту, почела је, управо хтела је да буде стожер новог југословенског оријентисања омладине, али њене насилне методе, по угледу на фашистичке, нису имале ни мало успеха код српских омладинада. С друге стране, подвлачећи свој хрватски национализам, хрватски сепаратистички настројена омладина основала је своју сопствену ултрахрватску организацију “ХАНАО” — Хрватска Народна Омладина — која је такође насиљем и тучом ширила своје сепаратистичко хрватско убеђење. Реакција на “ХАНАО” био је “CFHAO” — Српска јНационална Омладина — али све су то биле изузетне и ограничене појаве, које никада нису окупиле око себе широке омладинске масе, већ само занешене појединце и групице. Било је доста српских националних омладинаца који су почели да ступају у четничке организације, које су међутим под промењеним послератним приликама почеле да губе свој првобитни револуционарни и борбени карактер. Често су те четничке организације биле преплављене младим људима, који су за четништво знали само из историје. Такве четничке организације су се сматрале као помоћни полициски органи у покрајинама са националним мањинама н национално довољно неразвијеним. Четништво, баш то ново, било је у Хрватској протумачено као симбол српског карактера државе и према томе управљено против Хрвата у првом реду. Гајена је страховита мржња према четницима и једна — од многих — трагичних последица те стварне мржње био је чувени покољ у Керестинцу 1937, који је могао да покаже јасно какво је стање духова у Хрватској. Тај покољ је уствари био проба у маломе за сва страховита зверства, које су касније усташи починили за време рата. Седморица младих људи, Срба, чланови Удружења српских четника, са шубарама на главама и плакетом мртвачке главе и укрштених костију —- четничком значком — на грудима дошли су у Хрватску да траже посла. Пролазећи кроз село Загорје, они су изазвали својом појавом узбуну и узрујаност међу хрватским сељацима. Из једног села у друго пронео се невероватном брзином глас: “Српски четници долазе”. Настала је права мобилизација свих становника тих села, свих присталица Хрватске сељачке странке др. Мачека, који су појурили наоружани ловачким пушкама, секирама и косама на ту седморицу младих Срба. Налазећи се у смртној опасности ови млади људи су потражили спас и уточиште у оближњем замку последњег хрватског бана Михановића у Керестинцу. Међутим две до три хиљаде наоружаних сељака, који су опсели замак, претили су
109
да ће све порушити, попалити и побити ако се српски четници њима не предају. У жељи да избегну крвопролиће и јуриш сељака на замак, ови су' младићи, окружени од самог сопственика замка, изашли да покажу како они нису наоружани и како немају никаквих непријатељских намера, али пре него што су могли да шта изговоре руља их је напала, масакрирала и поклали све до последњег, побише том приликом и још неколико Срба из околине. Изван |овог |југословенског, боље рећи српско - хрватског проблема, који је потресао и саме темеље државе и имао стажног утицаја и на развој идеја и акцију српске омладине, велики проблем комунизма још је више опредељивао груписање и стремљење српских омладинаца. И ако је била забрањена још од “Обзнане” комунистичка партија Југославије — са својим водећим централама у Москви и филијалом у Бечу — радила је и дал>е у потаји, заверенички и њен најборбенпји део је био СКОЈ — Савез комунистичке омладине Југославије. Чланови СКОЈ-а било је међу радништвом и међу средње - школцима, али најважнији његови прваци налазили су се међу студентима на Универзитетима, највише на Београдском и на Загребачком. Као и свугде, Универзитети су и у Југославији били жаришта омладинске акције, која се у њима концентрисала и кристалисала и примајући одатле директиве преносила се на шире омладинске масе по разним средњим и стручним школама. Све политичке странке имале су своје омладинске клубове на Универзитетима. Тако је један од највећих омладинских клубова на Београдском универзитету био “Словенски Југ” иза кога је стајала Радикална странка, клуб Демократске омладине, клуб Самосталних — демократа, клуб Земљорадничке странке, Републикански клуб, Социјалистички клуб, Омладинска секција Српског Културног Клуба, и разуме се и комунистички као најборбенији ма да прикривен, јер је радио на конспиративној бази нарочито после 6 јануара 1929. На крају, као борбени пандан комунистима и демократима, после оснивања ЉоттЉевог покрета “Збор” дошао је и клуб Зборашке омладине која је добила убрзо име “Велих орлова.” Заједничко удружење свих универзитетских клубова било је "Побратимство.” Из ових омладинских клубова пред сам Други светски рат, као и у току револ.уције у Југославији 1941, искристалисале су се три омладинске групе: демократска, комунистичка и зборашка. Схватања ових трију омладинских група међусобно су се искл»учивала, јер су била сасвим супротна. Ту почиње историја њихове борбе за превласт, јер ове три омладине носе три
110
оштра супротна гледања, три морала. Компромисно решење није постојало, резултат је био борба. КОМУНИСТИЧКА ОМЛАДИ.НА. — Универзитети су бшш барометар стремљења и развијања омладине и њених идеја. Београдски универзитет, на коме је добар део професора, иако није био идеолошки припадник комунизма, ипак симпатисао са њима као са прогресивном омладином и тако је потпао под њихов утицај, па се ту формирала комунистичка омладина више и брже него међу радништвом. На универзитету је дошло до парадокса да је знатан број омладинаца из не само националних, већ најбогатијих и најутицајнијих кућа постао комунистички настројен, па чак ушао и у редове СКОЈ-а. Синови и кћери из кругова људи, који су били носиоци државног и националног живота, прилазили су из разних разлога и побуда комунистима и инфилтрирали београдско, а потом и српско друштво комунистичким идејама и погледима на свет. Довољно је само поменути имена Олге и Ђуре Нинчића, ћерке и сина министра спољних послова Краљевине Југославије др. Момчила Нинчића, Кочу Поповића, сина једног богатог београдског трговца, Марка Ристића, унука крал>евског Намесника Ристића и гувернера (по мајци) .Народне банке Марка Стојановића, два сина др. Ивана Рибара, претседника Уставотворне скупштине, која је донела Видовдански устав. У каквим се идејама васпитавала и формирала комунистичка омладина, показују многобројни примери за време рата, када се то испољапало у правом облику' без бојазни од последица. Насупрот хришћанском, широко човечанском моралу и осећању, код комунистичке омладине је усађивана дубока класна мржња, негирање породице и свих човечанских осећања и веза. Једном речју, омладини су огадили све што је национално и народно, замрачили срце, спутали дух и оковали вољу. Безбројни су примери комуниста, и то баш комунистичких омладинаца, који су лично убијали своје најближе рођаке, па по некад и родитеље или браћу и сестре, јер се нису налазили у комунистичким редовима већ су били и даље остали прави нацоналисти.Ј Типичан случај је Љубице Пурић, комунистичке омладинке, ћерке проте Илије Пурића из Нове Вароши, која је за време рата и окупације као члан партизанског преког суда осудила на смрт свог рођеног брата Василија, који је био официр у Покрету пуковника Михаиловића. Ни сам Тихо, не само да није осуђивао то наказно васпитан>е које су комунисти давали својим омладинским припадницима, већ га је величао и стављао као пример како један комуниста треба да ради. За то је карактериетичан његов говор
Ill
одржан на Првом конгресу антифашистичке омладине Југославије 27 децембра 1942 у Бихаћу, који су у томе тренутку партизани држали у својим рукама. Тада је Тито изговорио и ове речи: “Ја сам увјерен да ваша рука неће задрхтати, када ваша пушка треба да погоди макар и најближег вашег рођака који је прешао у издајничке редове”. 32) To је било “вјерују мржње” које су комунисти обилно проповедали и усађивали у душе омладинаца. С друге стране, срж анадионалног отуђивања омладине, њеног везивања за туђе интересе, који нису и интереси своје земљ е — то се чак и међу комунистима потом испол»ило када је Тито био избачен из Коминформа — такође је изнео Тито у том свом програмском говору. Тај део Титовог обраћања омладинцима јасно определује и етав и стремљеља, којима је упућивана комунистичка омладина пре и за време рата. Тито је тада рекао: “Шта је то што је носило нашу омладину у овим тешким данима?” И одмах даје и свој одговор присутним комунисгичким омладинцима: “To је била неизмерна љубав којом је задојена наша омладина према великој совјетској земљи 33) . . . . Јуначка омладина Совјетског Савеза гледа на нашу младу генерацију, омладину Југославије, као на своју браћу. To је највећа част коју смо ми постигли у току овога рата." 34) Тнто јасно показује да нису првобитни интереси Југославије и њених народа били ти који су опредељивали став и акцију југословенске комунистичке странке и следствено комунистичке омладике, већ интереси и потребе Совјетског Савеза.] С друге стране то показује колико је процес однарођивања успео код једног дела српске омладине, колики је амбис настао између оне омладине опијене својим српским именом и националгизмом из половине прошлог века, па потом из свих националних акција ослобођења српског народа, где се било, живело и умирало за српске националне интересе, па до ове напајане оданошћу и верном служењу једној туђој држави, а испуњаваној мржњом према свему своме ако није у оквиру комунистичког програма. Догађаји су показали г.олико је било недоследности у поступцима комуннстичке омладине, која систематски однарођивана није имала један надионалан идеал и програм, већ само интернационални, партиски. Догађаји су доказали да комунистичкој смладини није било стало ни до српских ни до југо-
112
словенских, већ искључиво до совјетских интереса. Ниједна акција комунистичке омладине није налазила корена у животу и потребама, у опасностима и тежњама своје сопствене Отаџбине, свога сопетвеног народа, већ је потидала свака без изузетка само по директивама примљеним из Москве. Када је 1938 избила чехословачка криза, тада не из осећања словенске солидарности, не из моралних обавеза проистеклих из повезаности у Малој Антанти, већ по наређењима примљеним од Стаљина, појавила се комунистичка омладина на београдским улицама, овог пута не са дрвеним већ тробојним југословенским тракама на којима је била парола: “Бранићемо земљу!” Тада, такође по совјетској директиви, јер су Москви били потребни војнички извежбани кадрови за будуће акције, комунистички омладинци су се обратили војним властима Југославије тражећи оружје и војне инструкторе да се спреме “да бране земљу.” Само потпуно непознавање комунизма и његових метода и извесна наивност код тадашњих политичких и војних шефова Југославије, који су хтели у том гесту комунистичке омладине да виде изненада пробуђени национализам, а не подмуклу заверу не против Хитлера и Мусолинија већ против саме Краљевине Јуославије и њених управљача, учинили су да је држава сгавила на расположење будућим комунистичким комесарима и будућим командантима комунистичких одреда оружје и дала им потребну војничку обуку и знање. Када је 1939 избио рат Хитлера против Пољске, да би се одмах проширио и на рат Француске и Велике Британије против нацистичке Немачке и када је Хитлер, склопивши пакт са Москвом, заједно са Совјетима заузео, поделио Пољску и уништио њену слободу и независност, не само да међу тим истим војнички обученим комунистима, као и међу осталим, није било ни једног узвика бар огорчења против освајача и насилника, a о некој жељи да се боре против тих освајача једне пријатељске словенске земље није било ни речи, већ напротив, та иста комунистичка омладина листом је била на страни хитлеровске Немачке а против Француске и Велике Британије, које су се усудиле да објаве рат Стаљиновом савезнику Хитлеру. Када је један од |највећих пријатеља српског народа из дана Првог светског рата, француски адмирал Геперт, који је као командант Бизерте прихватио и помогао хиљаде и хиљаде српских избеглица и рањених и болесних српских војника, дошао у Београд у јесен 1940 да извиди могућност једне заједничке акције са Југославијом против немачког освајача, тада је комунистичка омладина приредила прве демонстрације које су икада биле виђене у Београду против Француске и Велике Британије, као зараћених сила против Немачке. На свечаној
113 а к а д е м и ји , приређеној у част француског адмирала, чланови СКОЈ-а предвођени синовима др. Ивана Рибара, Дедијером и д р у т и м данашњим комунистичким руководиоцима, начинили су бурне демонстрације против славнога госта и његове земље вичући: “Доле империјалистички рат”, т. ј. “Доле рат против Хитлера који је Стал>инов савезник”, “Доле капиталистичка Француска” и сличне узвике против западних демократија и њихове борбе за одбрану слободне Европе.
Када је Хитлер напао 6 априла 1941 Југославију ни један једини од оних комунистичких омладинада, којима је југословенска војска дала обуку и оружје и који су носшга значке “бранићемо земљу”, онда када Јлгославија није била директно угрожена, није пошао добровољно да брани своју нападнуту Отаџбину, а они који су били мобилисани гледали су, попут Павелићевих усташа, да сеју панику у југословенској војсци, да је деморалишу, да сломе њену вољу за давање отпора и да допринесу њеном растројству, уколико је нису чак и оружјем напали, као што је то био случај у Крагујевцу, у Берану и у толиким другим местима где су комунисти пуцали на српске војнике у повлачењу. Требало је да Хитлер раскине свој савез са Стаљином и да нападне Совјетску Унију, па да се одједном појави “родољубље” код комунистичке омладине и да она листом пође да се бори не за слободу своје земље, не за одбрану српских интереса, већ за победу светске комунистичке пролетарске револуције. Исто тако као што је комунизам уништио свако национално осећање код своје омладине, исто тако успешно је учинио да је она изгубила свако не само верско већ и човечанско осећан»е, оно које човека чини достојним човечјег имена. Ни осећања верности, ни осећања захвалности, ни осећања крвне повезаности, ни одржање дате речи, ништа то није остало код комунистичких омладинаца прошлих кроз партиску школу. Краљ Александар I је желео да деца бивших његових ратника и заслужних националних радника међу првима буду у могућности да добију потребно к жел>ено образовање и чинио је све да им у том правцу помогне. Баш за ту омладину, која је долазила да студира на Београдском Универзитету, он је створио Студентски дом Краља Александра I, који је требало да осигура живот у Београду оним синовима бивших ратника, који су хтели да сврше универзитетске студије. Но убрзо Дом Краља Александра I је постао жариште комунистичке акције из кога су потицале све акције уперене против монархије и Краља Александра I лично, против поетојећег државног режима, јер су
114
комунисти у својој моралној изопачености врбовали и налазили присталице баш међу онима којима је Краљ омогућио да постану универзитетски образовани људи. Један класичан пример нискости морала код комунистички образоване омладине пружло је Владимир Дедијер са својим братом Стеваном. Синови професора Јевте Дедијера, познатог српског научника и пријатеља Крал>а Александра I, постали су после смрти свога оца Краљеви питомци. Крал> Александар је узео да о свом трошку школује синове човека, кога је ценио као научника и пријатеља, и послао је Дедијере на студије чак у Енглеску. Као захвалност на овај племенити Крал>ев гест Дедијери, а нарочито Владимир, постали су најжешћи комунисти и непријатељи и монархије, која је од њих начинила људе, и еамог Краљевског дома. Владимир, који је као загрижени комуниста писао славопојке о Титу, који је слао своје другове и пријатеље некомунисте у смрт цинички и хладно, имао је прилике да позна да незахвалност није само његова особина, већ ју је осетио и на својим леђима, и то баш од свога пријатеља Тита, чим се усудио да начини један корак изван уске стазе, коју је овај комунистички самодржац Југославије прописао за своје следбенике. Све ово показује колико су у временском раздобљу између два светска рата мало гледало у будућност, мало видело оно што долази. Скоро све одговорне личности у држави и високи државни функционери, са несхватљивом кратковидошћу, живели су у уским оквирима својих политичких партија и партиске интересе сматрали својом главном и највећом бригом, не схватајући време у коме живе и немајући никаквог разумевања за безбројне нове компликоване проблеме, које је то време наметало. Последице оваквог рада морале су се осетити. Те последице су биле језиве, и оне су однеле не само њих лично, већ одвеле у пропаст и цео њихов народ, за чију су будућност они сносили највећу одговорност. ЗБОРАШКА ОМЛАДИНА. — Међу омладином која је ставила борбу против комунизма и демократије у први план, налазили су се у последњим годинама пре рата омладинци из Југословенеког Народног Покрета “ЗБОР”, који су се касније називали “Бели орлови,” Ова омладинска организација створена је 1935 када је Димитрије Љотић, бивши министар правде у влади ђенерала Петра Живковића — из које је иступио због кеслагања са пројектом тада спреманог устава од 1931 — основао свој покрет “Збор”. Свој пуни развој добила је 1936 -1937 под владом др. Милана Стојадиновића, када је “Збор” постао најжешћа опозиција и против владе и против комунизма и против демократије. Организација “Белих орлова” разгранала се
115
no средњим школама многих места (поред извесних градова Србије њена упоришта су била Шибеник, Бања Лука, Нови Сад II т. д.) а исто тако имала је слабије или јаче организације по Универзитетима Југославије, где је опет предњачио београдски Универзитет. Да би се видео правац којим је та омладина упућивана навешћемо речи, које је њен оснивач и учитељ Љотић упутио својим омладинцима 1938: “Омладина мора да тежи за пуноћом и богатством живота. И отуда мора бити снажна. Али она неће бити снажна, ако пође путем индивидуалиетичке, већ путем органске мисли. Јер нема јој лепоте живота, ни пуноће његове, ни светлости његове, ако трчи непосредно за срећом својом личном, већ ако пође неодољиво за срећом земље своје. Сама органска мисао, која јединки налази место у породици, нацији, у држави, у човечанству и у Васељени, може да реши безнадежно стање данашњице. Само органска мисао даје објашњење положаја човека у свету: откуда је ту, зашто је ту, где иде судбина његова, која су средства судбине његове, — она једина може пут да открије и да идеал пронађе.” 35) Из овога се види да је зборашка омладина васпитавана у духу једне стране идеологије, која је учинила да је она постала антикомунистичка, али и антидемократска ематрајући да демократија својим грешкама и недостатцима омогућује успех ксмунистичкој инвазији прво на друштво, а потом и на све облике друштвеног и државног уређења. На тај начин “Збор” је одвојио један део омладине од народа и народ од те омладине. To је нарочито постало изразито под окупацијом, када се ‘Збор” кроз своје “добровољачке” одреде ставио у службу Немцима, тако да се зборашка омладина још више изоловала служећи непријатељу свога народа. Усред тог сплета проблема и замрачености идеја у којима се налазила српска омладина између два рата, усред размимоклажења између српства и југословенства, између хомогене и сложене државе, између централизма и федерализма, између слободе и комунистичког дијалектичког материјализма, између демократских и тоталитаристичких погледа на свет, дошао је и рат 1941 са окупацијом и хаосом, који су довели до пада једне сложене државе подриване шовинистичком, сепаратистичком, фашистичком и интернационално револуционарном пропагандом и акцијом. У таквој ситуацпји комунистичка омладина, следујући увек наређењима својих руководштаца, а следствено директи-
116
вама које је давала Москва, сва је отишла у комунистички покрет. С друге стране, целокупна зборашка омладина, гледајући у демократској и комунистичкој акцији све већу опасност по свој покрет и остварење ЈБотићевог државно-правног и државно-политичког програма, сва је отишла у т. зв. Српску Добровољачку Команду. Остављена сама себи т. зв. демократска омладина, т. ј. она која није била ни комунистичка ни зборашка, те према томе најмногобројнпја, у земљи прегаженој непријатељем, у налету комунизма и фашизма да у том хаосу освоје себи доминирајуће положаје за крај рата, та омладина се опредељивала и тражила своје место и своје задатке, на националном и идеолошком плану. Ти задаци су били: српска и демократска оријентација, одвојена и од комунистичке и од зборашко- фашистичке. Она је на историји српског народа изградила свој идеализам и национализам и као таква листом отишла у демократски Покрет пуковника Михаиловића и постала главни носилац борбе против обе тоталитаристичке омладине: комунистичке и зборашке. РАВНОГОРСКА ОМЛАДИНА36). _ Српска демократека омладина, која је била оријентисана српски и демократски и која је као и њене претходне генерације носила идеју борбе за ослобођење и уједињење Српства, чим је чула да се на Равној Гори налази штаб пуковника Михаиловића са деловима непредате војске која се организује за отпор окупатору, дошла је преко својих претставника у везу са њим. Први, који је пронео вест међу омладинцима о пуковнику Михаиловићу, био је омладинац из Омладинске секције С. К. К. (Српски Културни Клуб) Бранислав Ђукић, родом из Мион и ц е 3 7 ) . у хо време омладина С. К. К. већ је нешто покушавала да организује на своју руку и примљена вест о постојању пуковника Михаиловића створила је основу да ступи у везу са њим и дозна његове намере и циљеве за будући рад. На ту вест, омладинци су решили да Бранислав Ђукић нађе Душана Ђукнића “Качерца”, студента, родом из Белановице, који је о томе требало више да зна и да му закаже за одређени дан саетанак у Љигу, како би затим кренули на Равну Гору пуковнику Михаиловићу Воја Андрић, претседник Омладинске секције С. К. К., Милорад Матић и Душан Ђукнић “Качерад”. Одређеног дана, почетком јула 1941, предвече, ови омладинци су седели у Љигу у једној кафани, у коју су ушла два човека, које им је Душан Ђукнић претставио. To су били поручник Нешко Недић и професор Воја Поповић. Одмах су отпочели разговори, које је прекинуо један сељак обавештењем
117
да су Немци дошли у Љиг. Група се одмах разишла на две стране: поручник Неппсо Недић, професор Воја Поповић и студент Душан Ђукнић “Качерац” отишли су на једну страну, a Воја Андрић и Милорад Матић на железничку станицу, где су ухватили воз и отишли за Горњи Милановац. У Милановцу су одмах дошли у везу са омладинцима из С. К. К. од којих се главни звао Велић. Он им је потврдио вест о пуковнику Михаиловићу на Равној Гори, дао два бицикла и објаснио пут. Сутрадан су Воја Андрић и Милорад Матић кренули на пут и истога дана стигли на Равну Гору. Ту су нашли потпуковника Драгослава Павловића, мајора Миодрага Палошевића, капетана Милојка Узелца “Тараса”, поручника Ратка Мартиновића, док се пуковник Михаиловић налазио у селу Стругаонику. Сутрадан по њиховом доласку на Равну Гору дошао је пуковник Михаиловић и после разговора са њим уговорено је следеће: — да рад на организовању омладине у Београду прими Воја Андрић, као претставник омладине у Покрету отпора пуковника Михаиловића; — да се Воја Андрић и Милорад Матић врате за Београд и наставе организацију; — да дођу у везу са београдским штабом — Комакда Београда; — да пошаљу омладинце на Равну Гору. Прву групу омладинаца, која је пошла из Београда за Равну Гору, сачињавали су: Милорад Матић и Милан Гавриловић, студенти. Група је дошла до Крагујевца, није могла да се даље пробије и морала се вратити за Београд. Другу групу с,у сачињавали: Лазар М а к с и м о в и ћ 38), Александар Станојевић “Станча” и Ладислав Бакош, Србин из Боке Которске. Ова група је стигла на Равну Гору и била је придодата за рад мајору Палошевићу. Убрзо за претставника омладине на Равној Гори био је одређен Бранислав Ђукић, студент. Овакво стање остаје све до новембра 1942, због немачког напада на Равну Гору децембра 1941. Тада, новембра 1942, омладински претставници из Србије дошли су у штаб Врховне Команде у селу Лшхову (Црна Гора). Ту је на заједничким конференцијама, којима су од стране Врховне Команде присуствовали пуковник Михаиловић, Драгиша Васић, др. Стеван Мољевић, мајори Остојић и Лалатовић, дат омладини дефинитиван статус РАВНОГОРСКЕ ОМЛАДИНЕ и решено је: 1) да се формирају омладински штабови и јединице; 2) да се ради координирања омладинског рада одреде два с.младинска претставника при Врховној Команди: Војин Андрић и Лазар Максимовић.
118
ЖЕНСКА БОРБЕНО - ОБАВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА “ЦРНЕ ШАМИЈЕ” Док су у другим западним народима у Средњем веку жене сматране као нижа створења, и спаљиване чак као вештице, дотле је у српеком народу жена имала улогу равноправног члана људског друштва, и оне су ту равноправност добровољно прошириле и на дужностн које иначе нису предвиђене за жене. Овакво схватање дало је српском народу цео један низ жена хероја, жена државника, жена које су биле оличење најлепших и најузвишенијих људских врлина. Поетска хроника историје српског народа, српска народна песма даје безброј примера узвишеног карактера српске жене, опева њену оданост, л>убав и верност према свом супругу, бескрајна нежност и љубав за своју децу, топла сестринска осећања за своју браћу. Да се ту сетимо само сестре војводе Момчила, на мајку Краљевића Марка и још више на мајку ЈугоЕића, на Косовку девојку, на супругу војводе Тодора од Сталаћа и на толике друге српске жене и девојке које су пронеле кроз векове српске историје један узвишен ораол верности, пожртвовања и храбрости, најлепши ореол који може једно људско лице да озари. Али, иако је народна песма увек изникла из реалних, историских догађаја а не само из певчеве фантазије, и сува, конкретна историја говори нам исто тако о томе истоме херојству, пожртвовању за своје најближе и за свој народ, па чак и државничкој обдарености српске жене. ,Не само о високим моралним особинама и песничком таленту, већ и о жарком родољубљу деспотице Јефимије, ћерке цесара Војихне, Душановог намесника области Драме и супруге деспота Јована Угљеше, брата Краља Вукашина, који је као господар области Сера нашао јуначку смрт на Марици 1371, с.ведочи нам њена ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ, извежена златном жицом њеном руком на покрову за ћивот овог херојског српског владара. Та похвала се сачувала кроз векове, све до данас, не само као један историски доказ истинитости и тачности косовске легенде, већ и као једно изванредно сведочанство каква узвишена осећања може да има једна српска жена. Ми знамо да је Кнегиња Милица, после погибије свога супруга Кнеза Лазара, мудро водила српску државу заједно са својим сином деспотом Стеваном. И у там трагичним данима сумрака историје српсксг народа блистају као звезде ликови и имена ове две српске жене. Када је Кнегиња Милица сломљеног срца морала да жртвује своју ћерку Оливеру да постане супруга убицв њвног оца,
119
султана Бајазита, она је онда чинила ту највећу и најболнију жртву само да спасе српски народ и успела је да за целог свога живота избегне потпуно пскорење и подјармљивање српско од те страховите нове навалне силе, која је продрла у Европу и коју нико није могао да заустави. И потом у читавом периоду вековног ропства сваки устанак, сваки српски хајдук, сваки ускок имао је најсигурније помоћнике и јатаке у српској жени, која је у свакој прилици узимала и активног учешћа у борби српског народа за своју слободу. Историја је забележила пример Кнегиње Љубице када је у борби код Чачка на Љубићу ушла у борбене устаничке редове и својим присуством и својом храброшћу већ скоро отпочети пораз претворила у сјајну устаничку победу. Колико је само српских жена узело учешћа, као јатаци, у борби српских четника у Старој Србији пре Балканских ратова, када ни под батинама и мукама никада нису издале оне који су дошли да се боре за њихову слободу. Величанствен, епски пример мајке Лазара Кујунџића, инспириеао је песнике и створио дивљење и код странаца. Кнез Иво Војиновић написао је ту драму “Лазарево Васкресење”, Милосав Јелић опевао га је у “Мајка Кујунџића”, а норвешки пуковник Анжел у својој књизи “Le soldat serbe” (Српски војник) забележио га је као пример највећег јунаштва и самопрегоревања. Када је Лазар Кујунџић сагорео жив у кули Арнаутина Лање Укина у Великој Хочи код Призрена из које се до последњег метка бранио, његово је тело било изложено и тада је турски паша наредио да доведу мајку Кујунџићеву да позна леш свога сина. Знајући да би тим признањем навукла освету турску на цео тај крај, мајка је мирнога лица, сувих очију, одговорила: “To није мој син, од куда бих ја могла оваквог јунака да родим.” Ова велича.нствена српска жека дирнула је чак и у тврдо срце пашино и ниједан Србин из тога краја није страдао. “Коло српских сестара” у Ееограду, разгранато потом на целу земљу, било ie створено да пружи пуну помоћ баш четничкој акцији на Југу. Када су дошли Балкански ратови безбројне члакице “Кола српских сеетара” су отшпле да постану добровољне болничарке не само по болницама у градовима већ и у самим борбеним јединицама на бојноме пољу. Поред многобројних жртава које су те српске жене дале, нарочито су' по-
120
зната два имена две јуначке жене које су служећи као болничарке у борбеним јединицама нашле смрт на бојишту покошене епидемијама, јер су ишле баш да негују болеснике од колере и пегавог тифуса. Те две јуначке жене су: највећа српска модерна сликарка Надежда Петровић и Касија Милетић. И у Другом светском рату у тренутку трагедије Југославије прегажене армијама Немачке, Италије, Маџарске и Бугарске српска жена узела је учешћа у Покрету отпора пуковника Михаиловића. Један од примера тог масовног учеетвовања српске жене у борби против окупатора дале су жене Крагујевца, поред толиких других. После страшног покоља који су Немци извршили у Крагујевцу, 21 октобра 1941, мајке, супруге, кћери и сестре стрељаних таоца створиле су у Крагујевцу ЖЕНСКУ БОРБЕИО ОБАВЕШТАЈНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ “ЦРНЕ ШАМИЈЕ”, као одговор немачком окупатору за његов злочин. Када су л»уди пали, жене су дошле да наставе њихову мисију. Име организацији је дато по црној марами — шамији, коју је свака од њих носила у знак жалоети за својим најближим, који су били од Немаца побијени. Задаци ове организадије су били разнострани. Рад се кретао од оне најфиније обавештајне службе, коју само жене могу да постигну, па се преко разних поступака, какве само ратно време може да изазове, заустављао на најобичнијој набавци разног материјала од оружја до завоја. Али је њихов рад имао и идеолошко обележје. Чланиде њене су радиле и на ширењу равногорске мисли. Касније, у организациском успону Равногорства, оне узимају нарочитог учешћа у развоју ЖЕНСКЕ РАВНОГОРСКЕ ОМЛАДИНЕ САНИТЕТА — Ж. Р. О. С. Укључују' се такође и у чланство ове организације, али конспиративно обележје “Црних Ш амија” и даље задржавају. Њихов рад на Ж. Р. О. С. заузима видно место, пошто је међу њима највећи број интелектуалки. Организација је била строго конспиративна и на бази ланчане повезаности, при чему су се само по две особе познавале. Сва остала потребна веза је била под шифром и надимцима. Оволика опрезност је сама по себи јасна. Биле су у питању чланице, које су живеле у самој вароши, па тим биле и на лаком дохвату Немаца и њихових помагача. Организација је била равногорских стремл>ен>а и у организациском саставу Покрета пуковника Михаиловића, директно укључена у формације Лепеничког, Гружанског и Левачког четничког одреда. Организација је била састављена од жеиа са
121
једним јединим мушким чланом Новицом Лукићем, свршеним питомцем Артилериско Техничког Завода у Крагујевцу, који је био шеф организације. Његово конспиративно име је било “Анђео”. Он је био илегалан и поред тога за организадију конспиративан. Лукић је био спона између команданата одреда капетана Душана Смиљанића, Александра Милошевића и поручника Марка Музикравића са једне и са начелником штаба “Црне Шамије” са друге стране. Директиве за рад Лукић је примао углавном од капетана Душана Смшванића и Александра Милошевића. Али у погледу извршавања задатака или удовољавања потреба он је био у вези са сваким оним командантом из Шумадије, где се та потреба појавила. И њихова борба, као и њихове браће с пушком у руци, била је одлучна смелост, храбро излагање опасности за права 0 таџбине, што није могло бити без често великих приношења жртви. Многе су од тих наших сестара прошле кроз немачке затворе. Многе су и страдале, док су друге биле принуђене да побегну у шуму. Оне су изврша.вањем задатака за циљеве Покрета прибавиле у народним очима леп патриотски углед, који се увек завршавао похвалама. Потомци Крагујевца и околине биће дични и поносни на своје сестре из “Црних Ш амија”, а будућност ће из њих црпсти и снагу и полет. Срце Шумадије је и овога пута, као и увек, било и особито и нарочито. Нешто за себе! 39) * # * Све ове организације у механизму Покрета су дошле до јаког изражаја, како по броју тако и по значају свога рада, који је био најконструктивнији а тиме и за Покрет најкориснији. ЦЕНТРАЛШ1 НАЦИОНАЖШ КОМИТЕТ У тренутку немачке и италијанске окупације Југославије, у земљи распарчаној и поцепаној на више посебних делова са разним статутима, настао је прави политички вакум, који се највише осетио у Србији, јер је Београд као средиште државе био центар целокупног политичког живота. Како је влада ђенерала Симовића била једна широка коалиција демократских странака, оних странака које су волеле да истичу да “имају корена у народу”, те када су Симовић и његови министри напустили земљу, самим су тим без мало и сви шефови политичких партија отишли у емиграцију. И не само да су отишли шефови и главни чланови који су били у влади,
122
већ су са њима пошли и друти политичари чије је име ипак нешто значило у народу. Осим шефа (номиналног) Народне радикалне странке Аце Станојевића, који је због своје дубоке старости био више саветник него активни политичар, остао је од водећих полигичких личности из српских странака још Адам Прибићевић, шеф Самосталне демократске странке, коју су у ствари водили Већеслав Вилдер и Срђан Будисављевић ■ — оба отишла у емиграцију — док је Прибићевић био узет опет за номиналног шефа да настави традицију имена оснивача странке, свога брата Светозара. Поред ове двојице политичара од имена и од поштовања али не и од акције, остали су још шефови три малобројне и мање значајне странке: шеф Народне сељачке сгранке др. Драгољуб Јовановић, шеф Југословенске социјалистичке етранке др. Живко Топаловић и шеф Југословенског народног покрета “Збор”, Димитрије Љотић, од којих је сваки претстављао једну потпуно супротну идеологију и контрадикторни политички правац. Најзад остао је у земљи и Јосип Броз-Тито, шеф илегалне комунистичке партије Југославије, који је све до окупације живео у Загребу и тек после оснивања ,Независне Државе Хрватске пребацио се возом са лажним папирима у Београд, где је нашао склониште у вили директора “Политике” — а потом “Обнове” која је излазила под окупацијом — Владислава Рибникара. Највеће српске политичке странке: Радикална, Демократска и Земљорадничка биле су обезглављене јер су и њихови шефови — код последње две — и најважнији политичари отишли у иностранство. Слом Југославије, паника која је завладала после трагичних априлских дана 1941, паралисали су сваки политички живот осим комунистичке акције која се почела грозничаво да развија, јер су комунисти сматрали да су рат и окупација најбољи терен за њихов рад и да им пружају највеће наде за будући долазак на власт, што је могуће само на једној ратним пустошењем разореној државној структури, као што је то био случај са бољшевичким доласком на власт у 1917 у Русији. КПЈ се нарочито користила споразумом који је тада још увек постојао између Хитлерове Немачке и Совјетске Уније, које су стварно биле у то време савезници. Због овог споразума не само да немачке окупаторске власти нису спречавале ни гониле тај рад, већ су се, напротив, баш обраћале људима за које су знали да су комунисти и примали их у своју помоћну службу, јер је у тим данима немачки страх био једнно од акције националистичких елемената, који су почели да се организују око пуковника Михаиловића, Комунисти су свесрдно прихватили,
128 чак се на све начине и сами увлачили да буду тумачи и обавештајци не само код немачки Фелд — и Крајскомандатура, већ и код Гесталоа, денунцирајући разне истакнуте националисте, како би их Немци затварали, депортирали или ликвидирали и тиме чистили терен за будући што већи успех комунистичке акдије. Ова је акција најуспешније спровођена преко многих комунисткиња, које су постајале не само агенти већ и љубазнице појединих немачких војних и политичких шефова и по листама које су оне давале Немци су вршили хапшења српских националиста. Званично за време окупације био је забрањен сваки партиско-политички рад, али поред комуниста своју акцију је наставио и Ј. Н. П. “Збор”, што су Немци толерирали а потом и одобрили нарочито када су из редова припадника овог пакрета почеле да се образују добровољачке јединице за борбу против комуниста, али које су касније убрзо дошле у сукобе и са одредима пуковника Михаиловића. Преостали политички прваци у земљи, нарочито у окупираној Србији, држали су се у главном у резерви, у очекивању развоја догађаја, као да се сваки бојао да не начини какав пренагљени корак. Када су немачке окупаторске власти образовале 30 априла 1941 Комесарску управу, којој је на чело дошао Милан Аћимовић, бивши мшшстар унутрашњих дела у влади др. Милана Стојадиновића, у ову управу су ушли политички људи, међу којима и бивпга министри и народни посланиди, чланови Главних страначких одбора и то из радикалне и демократске странке, из ЈРЗ, ЈНС и из ЈНП “Збор”. Поред ових у управу су ушли и људи, који су пре рата били политвгчки неактивни. To ступање у Комесарску управу била је, може се рећи, једина политичка акција људи из странака у тим данима. За покрет пуковника Михаиловића почело је да се сазнаје већ у току маја 1941, али и касније, када је Покрет узео широке размере, политички људи, са минималним изузетцима, заузимали су увек став неопредељивања, без ангажовања, нарочито када је дошло до раскида сарадње и оружаног сукоба између четника и партизана. Као што је ранијв речено, у почетку свога постојања Покрет пуковника Михаиловића био је без израђенв политичкв подлоге. С друге стране, од оних који су ту подлогу могли да нзраде и да Покрет прошире и на томе планЈ", није било акције која би спремила Покрету политички програм за будућност, јер сваки устанички покрет рачуна на коначни успех и свој долазак на власт или успостављање раније власти коју су дога-
124
ђаји срушили, али којој ипак тај покрет кроз искуство своје борбе даје садржину и форме. Јер свакако да је дошло до успостављања Крал>евине Југославије, да Црвена армија и издаја савезника у Техерану и Јалти нису устоличили комунистички режим Титов, Покрет ђенерала Михаиловића, после четворогодишњих борби, свакако би снажно, ако не и пресудно, утицао на формирање новог политичког покрета у ослобођеној и обновљеној Краљевини, а не би прихватио као решење прву владу из изгнанства да она настави систем предратног политичког живота, који је скрахирао нарочито у току самога рата. Међутим такве акције од стране политичких људи који би својом сарадњом са Михаиловићем израдили један државно - политички програм за земљу после победе, није било. У колико су се поједини политички људи ангажовали и пришли Покрету пуковника Михаиловића, то је, све до краја 1943 и почетком 1944, било само усамљено, појединачно, конспиративно и без «каквог видног учешћа у акцији, чак и политичкој. Међутим развој Покрета пуковника Михаиловића већ у јесен 1941 постао је врло јак. У то време су се у маси стварали герилски одреди за борбу против окупатора и Михаиловић се Ноеио мишљу да од њих формира регуларне војне јединице: бригаде и корпусе. Ова организација је убрзо донела повећање и проширење ослобођене територије и ставила је Михаиловића пред проблем стварања једне разгранате административне и социјалне организације, која је требало да прошири и утврди утицај Покрета и да буде зачетак каснијег организовања ослобођене земље. Проширење функција код општина, које су биле многобројне у ослобођеним зонама, и свакодневно искуство у раду по разним административним питањима наметали су1 потребу да се неизоставно што пре створи једно тело које ће координиратн њихов рад и које ће дејствовати као централни орган Покрета. Ова потреба је наметнула Михаиловићу да поред чисто војничких проблема приђе и решавању политичких и организационих питања у погледу стварања новог административног апарата. Тако су већ на крају1прве године рата политичке идеје почеле да траже своју примену у Покрету и појавл>ивале су се све видљивије и широке линије четничке политике, нераздвојно везане са борбеним, ратничким идеалом пуковника Михаиловића. Почетком августа 1941, дошао је на Равну Гору у штаб пуковника Михаиловића др. Младен Жујовић, који му је поднео један нацрт о формирању и организацији органа цивилних и
125
политичких власти на које би се војничка страна Покрета имала ослонити. Централно тело је имало бити састављено од најрепрезентативнијих претставника политичких странака, од претставника културних и патриотских организација познатих у народу, од истакнутих појединаца и интелектуалаца призаатих у земљи и иностранству и једног члана Врховног Штаба. Уз нацрт биле су и диспозиције, које су предвиђале образовање покрајинеких и месних органа тога централног тела, н>ихово формирање и функције с наслоном на војне власти, с којима би додир и сарадњу обезбеђивали подобни “официри за везу”. Пуковник Михаиловић је усвојио нацрт као и све диспозиције у'з њега и том централном телу дао назив: “ЦЕНТРАДНИ НАЦИОНАЛНИ КОМИТЕТ.” Задатак Ц.Н.К. је био да окупи известан број најугледнијих грађана из свих области јавног живота, који би имали за дужноет да студирају разне проблеме и саветују пуковника Михаиловића по појединим битним политичким питањима и да спроводе у живот и дело намере Покрета. Појава комунистичког теренског рада, са својим искључивим политичким циљевима, у битном је допринела Михаиловићевој одлуци да кроз Централни Национални Комитет свом сопственом Покрету да изразитији политички карактер. Пошто је донео одлуку да усвоји нацрт др. Жујовића, пуковник Михаиловић је одмах сазвао конференцију којој су присуствовали: др. Жујовић, потпуковник Драгослав Павловић, мајор Миодраг Палошевић и поручник Сима Узелац. Мало доцније се прикључио конференцији и ђенералштабни мајор Ж арко Тодоровић, који је дошао у штаб пуковника Михаиловића са терена. Разговори су вођени по питању нацрта. Сутрадан и наредних неколико дана вођени су такође у вези овог разговори, који су' се закључили одлуком пуковника Михаиловића да др. Младен Жујовић буде члан Врховног Штаба и као такав приступи образовању Ц.Н.К. У том циљу др. Жујовић је имао отићи у Београд или његову околину, одакле би могао дејствовати. У то време командант Београда је био ђенералштабни мајор Радослав Ђурић, коме је пуковник Михаиловић поклонио пуно поверење, али о коме су кружили гласови да је у вези са својом женом, која се налазила у војним формацијама КПЈ. To је био разлог што др. Жујовић није ступио у везу са њим. Убрзо је пуковник Михаиловић послао мајора Ђурића за команданта Опсаде Крал.ева, а на његово место поставио судског потпуковника Душана Манојловића, кога су убрзо Немци ухва-
126
хили и ухапсили. После потпуковника Манојловића дошао је за команданта Београда ђенералштабни копетан I класе Александар — Саша Михаиловић. Маја 1942, др. Жујовић је био ухапшен од Гестапоа под сумњом да је припадник Покрета ђенерала Михаиловића. Пошто је пуштен из затвора био је позван од команданта Србије ђенерала Мирослава Трифуновића на Гледићске планине, где је остао кратко време, а затим је по позиву ђенерала Михаиловића дошао у Врховну Команду на планину Сињајевину. У Врховној Команди др. Жујовић је изложио ђенералу Михаиловићу целокупно војно и политичко стање у Србији. Долазак Драгише Васића на Равну Гору уследио је после доласка др. Младена Жујовића, вероватно почетком септембра 1941. Од слома Југославије до друге половине јула (или почетка августа) Драгиша Васић и др. Младен Жујовић су заједно живели у селу Г. Трепча испод планине Вујна. У јулу, једнога дана, док је др. Жујовић био у Г. Милановцу и тамо заноћио, партизани су напали кућу у којој је био Драгшпа Васић и он је једва успео да побегне. Тада се склонио за неко време у ужички крај, а др. Жујовиђ је остао у Милановцу. Када су код др. Жујовића дошли мајор Палошевић и поручник Звонимор Вучковић, он је са њима отишао на Равну Гору пуковнику Михаиловићу. Од септембра 1941 Драгиша Васић је био политички саветник пуковнику Михаиловићу. Децембра 1942 ђенерал Михаиловић је одредио Драгишу Васића, др. Младена Жујовића и др. Стевана Мољевића за чланове Извршног Одбора Ц.Н.К., са седиштем уз Врховну Команду уз коју ће, као политички претставници, претстављати Покрет. Извршни одбор је одмах наименовао и послао овлашћење др. Војиславу Вујанцу за новоодређеног Ренералног секретара Ц.Н.К. са седшптем у Београду с тим да он предложи кандидате по покрајинама за Ц Л .К. Узети су: за Србију: др. Војислав Вујанац и још један; за Јужну Србију, Босну, Хердеговину, Црну Гору и Војводину по један. 40) Значајније опредељивање политичких људи за Михаиловићев Покрет у Србији, дошло је као плод два битна елемента: први је био чињеница да су крајем 1941 партизани били тако ефикасно протерани из Србије да су на терену остали искључево Михаиловићеви одреди (та ситуација остала је нелромењена све до лета и јесени 1944, када су партизанске јединице вршиле формалну инвазију Србије са запада, идући у сусрет совјетској Црвеној армији). Други елеменат односио се на општу војну ситуацију у Европи, где су немачка катастрофа код Ста-
127
љинграда и доцније искрцавање савезничких трупа на Сицилији и пад Мусолшшјевог режима означавали да се крај рата ближи. Према томе исто онако као што је 1943 постајало све очигледније да је сумрак Хитлерове Немачке почео и да је н»ена крајња пропаст само питање времена, видело се с друге стране да је Михаиловић једини фактор са којим су политички људи могли и морали да рачунају на случај — тако већ приближен ■ — савезничке победе. И да су хтели да дођу ефикасно у додир с комунистима било им је немогуће, јер је центар комунистичке акције био у Западној Босни, а из бољшевичке револуције у Руеији добро су знали како комунисти лако и брзо ликвидирају своје грађанске савезнике, а у првом реду социјалистичке конкуренхе када им више нису потребни. Тако је политичким људима изгледала ситуација у јесен и пред крај 1943. To је утицало да се осетила већа живост код н>их и све интензивније тражење додира са Михаиловићем, одлажењем у његов штаб и нуђењем своје политичке сарадње. Једна од првих последица уласка политичких л>уди у Покрет ђенерала Михаиловића било је сазивање Светосавског конгреса у селу Ба, јануара 1944 којом је приликом, поред усвојених резолуција које су у многоме биле у духу политичких странака, и које су требало да обележе политичку линију Покрета ђенерала Михаиловића, био изабран и нови ЦЕНТРАЛНИ НАЦИОНАЛНИ КОМИТЕТ, који је био састављен 50% од претставника политичких партија a 50% од активних чланова Народног Равногорског Покрета. Али, већ ту на почетку 1944 почела је све в тн е да се испољава тенденција партиских људи који су пришли Михаиловићу да монополишу Покрет за своје партиске сврхе и да му наметну своје страначке погледе и обележје, те да сва политичка акција буде у рукама професионалних политичара, док би они војним командантима остављали само оперативне акције на терену, али никако ма какав политички утицај или учествовање у послератном организовању и уређењу државе. Ти су политички људи сматрали да и сам Михаиловић као војник није позван да даје и политичку идеологију Покрету, већ да је то аихов искључив домен. Све је ово доводило убрзо до латентних сукоба између војника који су се борили, Покрет створили и на својим плећима носили и политичких л>уди који су V њему видели само једну могућност, као сваку другу, за своје легализовање и наметање народу. Истини у атар овде треба додати да је било предратних политичких л>уди који су пришли Михаиловићевом покрету и у њему одиграли часну и конструктивну улогу. Оно пак што је њих одликовало то је што су партиску припадност стављали
128
у други план а борбу за национално ослобођење у први. Неки од тих људи били су чак и чланови извршног одбора својих странака пре рата. Најкарактеристични пример у том смислу претстављали су три члана Ужег одбора бивше Републиканске странке, Драгиша Васић, др. Младен Жујовић и др. Војислав Вујанац, који су се пуковнику Михаиловићу ставили на расположење још у почетној фази покрета 1941, одричући се својевољно сваке партиске акције. Њихово гесло је било: “Спас Отаџбине је врховни закон.” Код многих других политичких људи, међутим, као што је напред речено, став према Михаиловићу био је друге природе. Њихов првобитни и дуготрајни став исчекивања почео је да се топи нарочито у тренутку конкреса у селу Ба и тада је почело и одлажење на терен, разуме се у штабове где су политички људи очекивали да преузму водећу реч. Али је и поред тога било увек још доста политичких људи нерасположених према Покрету, како из политичких разлога, тако увек и из опортунистичких и они су и дал>е развијали негативну1 акцију међу својим присталицама против Покрета ђенерала Михаиловића. С једне стране пасивност политичких људи за највеће време окупације, а с друге тај негативни њихов став према Покрету Михаиловићевом нанели су највише штете баш њима и њиховим странкама, које су почеле да губе сваку везу са народом и да се атрофирају и изумиру као непотребне народном организму. Једино су се — из сасвим супротних разлога — одржале компактно две политичке странке на терену. Једна од њих је била КПЈ са својим војним формацијама, благодарећи њеном боравку на терену' Павелићеве наказне Независне Државе Хрватске где је било прибежиште тешко прогоњених Срба. Она је постала фактор, али не толико за борбу против немачког окупатора, јер је она ту борбу избегавала увек када није била од .Немаца на то натерана, већ на планском чишћењу свега националистичког елемента који јој је могао да смета при будућем преузимању власти, када Немци напусте Југославију. Разуме се да је за комунисте у томе погледу највећи и најопаонији противник био Покрет Михаиловићев и он је тако за њих постао непријатељ бр. 1, кога је требало свугде уништавати. Друга политичка група која је сачувала своје постојање био је Ј.Н.Р. “Збор” који је исто тако имао своје војне формације, “Српска добровољачка команда”, којој је од ђенерала Недића била предвиђена употреба у борби против комуниста, али коју су они искористили и повели борбу и против јединица ђенерала Михаиловића за постизавање својих политичких циљева. Тако је тај сукоб у 1942 добио изглед ДРУГОГ ГРАЂАНСКОГ РАТА, осим оног првог вођеног са комунистима.
129
Пуковннк Михаиловић, осећајући резервисаност и пасивност политичких људи према своме Покрету, није правио никакве изузетке и примао је све који су хтели и смели да му лриђу да лојално сарађују са њиме у борби против окупатора у почетку, а потом још и против комуниста и Љотићеваца. Да је било више схватања дужности и више духа пожртвовања код истакнутих политичких личности, са више политичког искуства и ауторитета које су имали они добронамерни и родољубиви политичари који су међу првима пришли Михаиловићу не тражећи никакве политичке привилегије, Михаиловићев би Покрет још у току 1941 добио једно водеће репрезентативно политичко тело, које би израдом јасгног политичког програма дало Покрету отпора рељефнији карактер и политички га више афирмирало и у земљи и у иностранству, те би тако већ на почетку постао војно - политички фактор огромне већине српског народа на супрот комунистичкој и Љотићевој мањини, које су политички и пропагандно биле организоване. Нажалост, то није био случај.
III ДЕО
НАРОДНИ УСТАНЦП У ОСТАЛЈМ СГПСКИМ ПОКРАЈ1ШАМА И СЛОВЕНИЈН И ЊИХОВО ПОВЕЗИВАЊЕ СА РАВНОМ ГОРОМ I После распарчавања Југославије српске покрајине, Босна, Херцеговина, Лика, Кордун, Банија и Далмација, потпале су под новостворену Независну Државу Хрватску; Црна Гора је добила своју “независност” и била поседнута од Италијана; док је Словенија била подељена нзмеђу Италијана и Немаца. У новоствореној Независној Држави Хрватској, која је била под вођством Анте Павелића, усташки покрет је дошао до свог пуног изражаја. У тај покрет се увукла комунистичка партија Хрватске. Усташе су били тајна, политичка и терористичка организација под вођсгвом Павелића. Њ у су организовали избегли Хрвати — Усташе уз помоћ Италијана под именом УСТАШКИ ПОКРЕТ. Задатак покрета је био да ради на рушењу Крал>евине Југославије, а борбеност усташа као и хрватске омладине Павелић је каналисао кроз антисрпство, које је било срж усташке доктрине и њене борбе. Тај покрет је извео 1932 Брушанску побуну, за коју су Италијани лиферовали оружје усташама преко Еуђенија Дуке из Арбанаса код Задра, који је био Мусолинијев повереник за лиферозање оружја. Усташки покрет је гравитирао ка нацизму и фашизму и заједно са католичком црквом, чији је био мач и слепо оружје, отпочео са незапамћеним прогоном, клаљем, убијањем и покрштавањем Срба, који су остали верни идеји и стварности српске нације. Ти хрватски злочини изазвали су Србе на побуну ii устанак. Од тада. на самом почетку стварања Независне Дрдаве Хрватске, почело је њено рушење и пад, и v наредним годинама она. није више претстављала државу, већ окупирану територију од немачких и италијзнских трупа. Перманентни устанак свео је праву Независну Државу Хрватску на подручје Загреба, а све го заједно указивало је на “FINIS CROATIAE”. Гнусни злочин извршен над једним целим народом није био резултат одмазде због српске побуне и устанка. Узрок лежи у
131
хрватској националној мегалонанији за српским покрајинама, коју је у њихову свест унела католичка црква. А почетак је од окупације Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске Монархије, па преко Старчевићевог покрета, преко кога су добили амбицију да српске покрајине припоје себи. Да би појачали своје позиције као и акцију у том простору Ауетријанци су отпочели са усељавањем разнородног католичког елемента. Усташки цил> је био да физичким ликвидирањем Срба очисте од њих крајеве у којима су ови живели и да тако остваре егнички чисту и проширену хрватску територију. To је била усташка верзија нацистичког “животног простора” и њену моралну и историску оправданост уопште не вреди побијати. Због тих злочиначких поступака јавно мњење у свету назвало је Хрвате “ народом - злочинаца.” И Драјтонов закл>учак, који се односио на Бугаре за злочине почињене над Србима 1917, с правом се може применити и на Хрвате: “Са свим поштовањем према онима који суде, сматрам да би нација која је крива за тако страховите злочине, требало да буде најстрожије кажњена. Јер, у односима нација, као и у односима појединаца, једина заштита против злочина јесте кажњавање злочина; правни закони немају значаја уколико се не поштују.” 1) II Кратко време после драматичних догађаја у Србији, почев од маја 1941, србијанско ратиште се претворило у југословенско, јер је национални устанак избио у Херцеговини, Црној Гори, Босни, Лици, Кордуну, Банији, Далмацији, Санџаку и Словенији. Четнички устанак у српским покрајинама је био изазван планским масакрирањем и пљачком од стране усташа над српским народом. Први четнички вођи су били људи који су окупили око себе групе наоружаних и ненаоружаних сел>ака ради одбране својих живота, домова и села. Ова акција је била предузимана на основу локалне иницијативе и у прво време није носила обележје неке планске акције, али одмах после устанка узела је плански правац. Углавном свака српска покрајина у то време имала је своју сопствену иеторију. УСТАНАК У ХЕРЦЕГОВИНИ После капитулације Југославије Херцеговина је припала Независној Држави Хрватској, док је војнички била окупирана од VI италијанског армиског корпуса. Почетком маја Хрвати су почели постепено да преузимају власт у тим крајевима. Чим су власт примили, хрватски срески начелници и војни руководиоци издали су проглас народу у коме су изричито захте-
132
вали уз претљу смртне казне предају оружја искључиво од Срба. По несрећи, многи су оружје и предали, док су га остали сакрили. Када су Срби разоружани, хрватске власти су позвале херцеговачке Хрвате и Муслимане и наоружали их. Овај акт хрватске власти је изазвао сумњу код Срба. Чим су хрватске власти наоружале херцеговачке Хрвате и Муслимане, организовали су од њих усташке јединице и одмах су отпочели нечувено и невиђено убијање и прогон прво угледних Срба, а затим целих српских села и крајева. За месец и по дана рачуна се да је у Херцеговини убијено преко 40.000 Срба. Нарочито су Срби страдали око ЈБубушког, Мостара, Коњица, Чапљине, Стоца и Гацка. Италијанска војска, која је гарнизонирала у овим местима, правила се невешта, ма да је било појединачних случајева где су узимали Србе у заштиту и спасавали њихове животе. За тај месец и по дана Срби нису могли да се снађу и нису знали како да се спасавају. Али, почетком јуна, угледнији Срби из свих херцеговачких срезова састали су се на договор. Написане су биле претставке месним хрватским властима и команди VI италијанског армиског корпуса да се престане са прогоном и убијањем Срба, али све то није помогло. Видећи да се налазе пред биолошким истребљењем, Срби су спонтано почели да се дижу на оружје. У почетку је сваки почео да стражари више свога села и да га брани у случају усташке најезде. Све до 12 јуна 1941 српека пушка није опалила у Херцеговини. Тога дана у с. Казанцима, у срезу гатачком, свештеник Радојица Перишић организовао је своје сељаке, који су били наоружани, напао је у истом селу хрватску жандармериску станицу и разоружао је. Пошто је разоружао жандармесиску станицу кренуо је према усташама, Хрватима и Муслиманима, који су држали страже и имали патроле према овом српском крају, и отерао их. Чим је свештеник Радојица очистио тај крај од усташа, решио је са својим људима да се од тога дана, не само бране српска села и народ, већ да се пређе у отворени напад на Хрвате и Италијане, уколико ови крену да помажу Хрвате. Овај догађај је брзо одјекнуо у свим српским селима Херцеговине, и овај се дан сматра као дан почетка устанка на све кепријатеље српског народа у томе крају. Неколико дана после овог догађаја одржане су две велике скупштине угледних херцеговачких Срба: једна у селу Драмешини код Гадка, на којој су учествовали само претставници гатачких села, а друга у селу Шљивовици, недалеко од Гацка
133
према црногорској граници, на којој су учествовали и претставници невесињског и билећског среза. Тада је решено да се закључци са ове скупштине досхаве и осталим срезовима, и да се 27 јуна у свим срезовима изврши једновремени напад на све усташко - хрватско - му слиманеке положаје и њихове гарнизоне. Чим је решење са скупштине послато свима срезовима, свештеник Радојица Перишић је предао дужност команданта коњичком поручнику Милораду Поповићу. Поручник Поповић је за врло кратко време ступио у везу са свим угледним људима у Херцеговини, са којима се договорио у вези претстојећег напада на усташко - хрватско - муслиманске посаде. На дан 27 јуна отпочео је напад на сва главнија усташко - хрватско - муслиманска упоришта у целој Херцеговини. Огорчени херцеговачки српски сељаци, скоро голоруки, скакали су на усташке ровове, ове ликвидирали и сами се наоружавали. За неколико дана, све усташко-хрватско-муслиманске посаде по нашим и њиховим селима биле су уништене или сатеране у градове. Поеле овога су створени планови да се пређе у напад на вароши и истерају и из њих усташко-хрватско-муслиманске посаде, и хрватска власт потпуно онемогући. Али тога момента су се умешале италнјанске војне власти с намером да у том подхвату онемогуће Србе. Да би помогле Хрвате, италијанске јединице су кренуле из градова и с јаким снагама почеле да нападају на положаје Срба - четника да би на тај начин угушили револт против усташке Хрватске. Потез Италијана створио је тешку ситуацију за Србе и њима је било јасно да се не могу борити и противу њих са својим слабим наоружањем. Примљене cv местимичне борбе са италијанским јединицама, али се углавном од те борбе у то време морало одустати, једно због слабог наоружања, а друго због тога што су Срби били свесни да ће од удружених усташко италијанских снага још више страдати. Оним муњевитим четничким нападом, који је почео 27 јуна и трајао 4 до 5 дана, усташе су биле сабијене у градове и постале потпуно безопасне за српска села. .Настало је затишје, које су Срби искористили за припреме, да би у јесењим и зимским данима извршили последњи и главни обрачун са усташко-хрватско-муслиманским снагама, а вероватно, услед тешке зиме и слабих комуникација, и са Италијанима. Међутим, почетком септембра, комунисти су отпочели јавно да се појављују у Херцеговини. Њихови водећи људи су прешли из Црне Горе под изговором да помогну борбу Срба против окупатора. Уствари то је био само изговор, који је у
134
то време било тешко објаснити српском народу. Убрзо они су се окренули против Срба - четника и омели намеравану главну акцију противу Хрвата и Италијана. Августа 1941 сазнало се у Херцеговики за Покрет пуковника Михаиловића и херцеговачке четничке јединице су се одмах укључиле у Покрет. Пуковник Михаиловић је тада послао у Херцеговину мајора Бошка Тодоровића да би координирао рад херцеговачких четника са његовим покретом. У првим данима устанка у Хердеговини истакли су се следећи Срби: свештеник Радојица Перишић, поручник Милорад Поповић, капетан Милош Куреш, Јован Драгинић, Петар Самарџић, Милорад Бјелетић, поручници: Јован Мишевић, Михаило Копривица, Душан Вучковић, Васо Зиројевић, Благоје Тепавчевић, Шпиро Бабић, Ћетко Летковић, Стево Старовић, Видак Ковачевић, Ђока Гргур, Томо Гузина, Мато Милићевић и многи други у свим крајевима Хердеговине. 2) УСТАНАК У ОАНЏАКУ У Санџаку устанак је повео жандармериеки поручник Вук Калаитовић. 3) УСТАНАК У ЦРНОЈ ГОРИ Надионални устанак у Црној Гори избио је 13 јула 1941, као револт народа на одлуке Петровданске скупштине (12 јула 1941), којима је Црна Гора добила “независност”, а тиме била отргнута од своје матице Србије и прикл>учена Италији као протекторат под Секулом Дрљевићем. Устанак је почео борбом на Вир Пазару у Црмници, и на Кошћелама, између Ријеке Црнојевића и Цетиња, на Италијане и за четири дана та се борба пренела и на остала места у Црној Гори, сем Цетиња, Подгорице, Никшића, Бара и Улциња. 4) Устанак у Васојевићима, беранском срезу, почео је 15 јула 1941, Тога дана Италијани су стрељали осам младића на месту зв. Јасиковац као одмазду за два убијена италијанска војника у селу Горњи Лужац. Ова два италијанска војника су били у групи италијанских војника, која је у наведеном селу под изговором да тражи оружје претресала сеоске куће и пљачкала. Већ 16 јула устаниди су заузели Беране које је опседао капетан Павле Ђуришић. У андријевачком срезу устанак је почео 17 јула. Убрзо је дошла италијанска казнена експедиција, која је разбила устанички фронт, али није уништила живу устаничку снагу. После проласка казнене експедиције отпочело је поновно окупљање националних снага у селу Горње Заостро, где је капетан Павле Ђуришић сместио свој штаб. 5)
135
Почетком октобра 1941, кренули су из Црне Горе за Равну Гору капетан Рудолф Перхинек и поручник Мирко Куклић, ради хватања везе са пуковником Михаиловићем. По одласку на Равну Гору, капетан Перхинек је пуковнику Михаиловићу изложио стање у Црној Гори и дао сугестије шта треба тамо радити. Пуковник Михаиловић је наредио капетану Перхинеку да напише инструкцију за Црну Гору и да му је поднесе на преглед. 8 новембра пуковник Михаиловић је позвао капетана Нерхинека да му поднесе израђен елаборат за Црну Гору. Сутрадан, 9 новембра, пукозник Михаиловић је прихватио и потписао израђени елаборат, овластио капетана Перхинека као свог делегата и упутио га за Црну Гору. После много мука у пробијању ка Црној Гори, капетан Перхинек и поручник Куклић стигли су 18 децембра 1941 у село Драгојловићи, одакле су одмах продужили преко планине Голије у село Осаоницу, где су заноћили. 6) У међувремену, крајем новембра 1941, капетан Павле Ђуришић је донео одлуку и кренуо са 40 четника за Србију пуковнику Михаиловићу. Павлова група се успут повећала на 120 четника. Покрет је Павле извршио из села Заостро, правцем: село Затон - село Расово - Бољанска Ријека - Влах - Костеница - Врх (Турово) - Ђаловићи - Гиљева - Буђево - Штавал. Одвраћеница на планини Голији. 7) 20 децембра 1941 на планину Голију је стигао копетан Павле Ђурингаћ са око 100 четника. Капетан Перхинер га је куририма задржао у туристичким кућама у Одвраћеници, а њега довео у село Осаоницу, где му је предао овлашћење којим је одређен за команданта Лимско - санџачких четничких одреда југословенске војеке у Отаџбини под Стр. Пов. Бр. 371, као и детал>ну инструкцију о организацији и раду.ј Уз то, предао му је овлашћење за вршење мобилизације под Стр. Пов. Бр. 372 и овлашћење о вршењу реквизиције са обавезом на давање признанице под Стр. Пов. Бр. 373. Од тога момента почиње званична улога капетана Павла Ђуришића у Михаиловићевом покрету. 8) УСТАНАК У ИСТОЧНОЈ БОСНИ После капитулације Југославије Источна Босна је била некако изолована од окупаторских трупа, али одмах по стварању Независне Државе Хрватске усташе cv у њој отпочеле незапамћени прогон и убијање српског народа. Због тих усташких зверстава српски народ се — неорганизовано — одметнуо у планине, бранио се и светио како је ко знао и умео. Тако је око Хан Пијеска преузео вођство сељак Аћим Бабић; у области Власонице били су браћа Челоње; у области Требаве прота Са-
136
ва Божић; на Мајевици сељак из села Тобута Радивоје Керовић; у Семберији пешадиски капетан Александар-Лека Дамјановић; на планини Озрену сељак Цвјетин Тодић. Те још неорганизоване групе убрзо су кренуле у напад на хрватске жандармериске станице, палиле их, жандарме убиле или протеривале, а комуникације пресецале. Дотле су народни прваци могли ствари да воде, али cv убрзо увидели да су им за даЈву оранизацију и борбу потребни офидири, којих у то време у тим крајевима или кије било или нису могли доћи до изражаја. Зато су погледи народних вођа били упрти преко Дрине, у Србију. Крајем јула 1941 прешао је Дрину код села Бјеловца — јужно од Љубовије — жандармериски мајор Јездимир Дангић са мајором Петром Филиповићем. Пратило их је око тредесетак жандарма и нешто боеанеких сељака, које су покупили по азбуковачком срезу, а који су били избегли у Србију испред уеташког клања. Чим су прешли Дрину имали су сукоб са Хрватима. Затим је мајор Дангић организовао напад на Сребрницу, Братунац, Власеницу, Рогатицу, Горажде, Чајниче и заузео их. 8 августа 1941 прешао је Дрину мајор Бошко Тодоровић са једном групом официра и војника. У тој групи су, од официра, били и капетани: Сергије Михаиловић и Милош Момчиловнћ. Убрзо је дошао са једном групом и поручник Добрица Ђукић, док је поручник Ратко Мартиновић, уместо да иде у Босну, где је био поелат од пуковника Михаиловића, придружио се попу Зечевићу, преко њега склопио споразум са комунистима и прикл>учио им се. У току ове године долазиле су и друге групе официра, a 10 децембра 1941 по сопетвеној иницијативи прешао је Дрину капетан Рачић са једном групом четника кз Церског четничког одреда. Све ове групе је слао пуковник Михаиловић да би ојачао мајора Дангића старешин>ским кадром и да би устанак узео што шире размере и успешно се развијао. Доласком мајора Тодоровића формиран је штаб и на његово чело се ставио мајор Дангић као командант четничких одреда Источне Босне, а мајор Тодоровић је био командант операција. 9) ЗАПАДНА БОСНА, ЛИКА, КОРД.М1. БАНИЈА И ДАЛМАЦИЈА Почетак устанка у овим српеким покрајинама обележен је догађајем, који се одиграо 26 јула 1941. Тога дана, једна група четника: Никола Кецман, Милан Миљевић, Милан - Миле Бурсаћ, Бранко Богић и Јован Дамјановић, направили су заседу између Оштрел>а и Дрвара и ту сачекали и извршили напад на аутомобил у коме су били домобрански бојник Фердинанд
137
Конрад и надлоручник Јосип Фрагера. Хрватски официри су били побијени Овај догађај се брзо прочуо у свим српским насељима, па и у Дрвару. Из Дрвара је одмах кренула једна усташка сатнија на лице места, где се догађај одиграо, али је наишла на јак отпор четника и вратила се назад. Четничке групе су се одмах после овог догађаја сконцентрисале и у току ноћи почео је напад на Дрвар, који је трајао 26/27 и 28 јула, када је место заузето од четника, а усташка посада једним делом побијена, а другим делом побегла. Тако су започети устанак повели: ЗАПАДНА БОСНА: — у Босанском Грахову: Бране Богуновић, жандармесиски наредник Коста С. Тркља, Марко Ћућуз и Бошко 'Деура. Они су убрзо формирали Четнички пук “Гаврило Принцип”, на чије чело је стао Бране Богуновић; — у Босанском Петровцу, Мане Роквић, који је формирао четнички пук “Краља Александра” и постао командант тога пука; — у Дрвару, Илија Десница, који је формирао Дрварски четнички одред и постао командант тога одреда; — у срезу Мркоњић Град, рез. поручник - учитељ Урош М. Дреновић, који је формирао Четнички одред “Кочић” и постао командант тога одреда; — на планини Мањачи, Мића Азарић, који је формирао Мањачки четнички одред и постао командант тога одреда; — на десној обали реке Јање, Савко Поњевић, који је формирао Четнички одред “Поњевић” и постао командалт тога одреда; — у селу Пљеви, жандармериски наредник Митар Тривунчић, који је формирао Пљевски четнички одред и постао командант тога одреда; — на планини Цинцар, жандармериски наредник водник Душан Л. Дувњак, који је формирао Дувњаков четнички одред и постао командант тога одреда; — у срезу Гломачком: Миле Стевандић и жандармериски наредник Ђуро Кукобат, формирали су Гламочки четнички одред, чији је командант био Миле Стевандић. 10) ЛИКА: — у шумама Уилице и планине Динаре, свештеник Илија Родић и Мирко Марић; — у Србу и Великој Пошши, Пајица Омчикус и марински поручник Михаило Лукић. Ту су они формирали Четнички пук
138 “Краља Петра II”, чији је командант био Пајица Омчикус, помоћник инж. поручник Недељко Кеча и начелник штаба Милош Торбица. Доцније команду над пуком је преузео Мирко Марић; — на Грачацу, Дане Станисављевић - Цидвара и интендански поручник Богдан Дробац. Они су формирали Четнички пук “Вожда Карађорђа”, чији је командзнт био Тодор Станисављевкћ - Цицвара. — у Лапцу, поручник Стојан Матић; — у Крупи, рез. поднаредкик Басо Јовановић, који је формирао Велебитски четнкчки одред и постао командант тога одреда. У новембру одред је предао Обраду Бијанку, који мења име одреда у “Горски штаб Велебит”. — у Црним Потоцима, Живко Брковић, који је формирао Четнички пук “Петар Мркоњић” и постао командант тога пука, да би га доцније предао свештенику Момчилу 'Вујићу; И ) — у Личкој Јасеници, наредник Т>уро Видаковић; — у Гомирју: Милиша Стипановић, Раде Вујновић и Никола Трбовић; —- у Српским Моравицама, Р ад ован-Раца Јакшић; — у Гацкој Долшш, поручник Миле Маријан. КОРДУН:
поручник Милић Ракинић.
БАНИЈА: Перо Крњајић. ДАЛМАЦИЈА: У априлу 1941, четнички војвода Влада Новаковић “Брада”, свештеник Момчило Ђујић и стари четник Живко Брковиђ, у Кннну сачекавали су војнике, који су се враћали са фронта својим кућама, и организовали их, са задатком да нападају Хрвате, који су нападали и разоружавали југословенску војску. Тако су организовали око 100 војника и са н>има сва тројица изашли на Босанско Грахово, одакле су кренули за шуму Уилицу према Дрвару. После кратког времена ова се група разишла својим кућама. У августу 1941, свештеник Ђујић је отпочео поноро да врши организовање. Устанак у Дрвару од 27 јула 1941 обухватио је н села Книнске Крајине. Први су се дигли села Плавно, Стрмица и Голубић. Четници из ових села су 29 јула, у селу Голубићу, сачекали једну усташку бојну која је ишла из Книна за Дрвар, са задатком да угуши устанак, и разбили је. Тада су формиране Голубићка и Плавањека четничка чета. После ових села, дигла су се села: Пађани, Отон, Врпоље, Книнско Поље и Ковачићи (Топоље).
130
Из ових малих четничких јединица, Паја Поповић је формирао Четнички пук “Онисима Поповића” и постао команданх тога пука. У устанку ослобођен је манастир Крупа, задужбина Немањића, а тиме и цео Далматински део планине Велебита. У том делу игуман манастира Крупе Саватије Мажибрада духовно је водио тамошње Србе у устанку са крстом у једној, а карабином У ДРУгој руци. 12) ПОЧЕТЛК ПОКРЕТА. ПУКОВНИКЛ МИХАИЛОВИЉА У СШОВЕНИЈИ Лежећи на крајњем северо - западу Југославије, граничећи се непосрадно са Немачком и Италијом, Словенија је имала сасвим посебну судбину у погледу окупације и у погледу јављања и развијања Покрета у току рата у земљи поседнутој од внше непријатеља. Од деле Југославије, једино је од Словеније Хитлер тражио територијална освајања и прикључио је јадан знатан њен део са Марибором, Цељем и Птујем као саставни део Великог Немачког Рајха. Преостали део Словеније био је поседнут од Италијана, све до капитулације Италије у 1943 када су Немци запосели целу Словенију. Области присаједињене Немачкој биле су изложене однарођивању, одвођењу становншптва у Немачку било у логоре било на радове, док је један већи део Словенаца потражио уточиште у окупираној Србији где их је влада под окупацијом ђенерала Недића прихватила и збринула не правећи разлике између словеначких и српских избеглида. У самој Словенији после слома настало је хаотично стање и није било у први мах никаквог централног тела, чак ни личности око које би се кристалисала борба за преживл>аван>е словеначког народа, а с друге стране предузимање отпора окупатору. У Словенији још у доба Крал>евине Југославије, комунистичка партија, иако ван закона, била је врло јака, т. ј. иного јача релативно него у друтим крајевима земље. Претежни индустриски карактер Словеније је пружао комунистичкој партији веће могућности за рад и за врбовање чланова нарочито међу радништвом. Даље, пре уласка Хитлерових трупа у Аустрију и проглашења Аншлуса, Беч је био комунистичка централа за Балкан и КПЈ у Словенији била је у непосредној вези са том централом. И у шпанском грађанском рату словеначки комунисти су дали релативно знатан број борада у интернационалним бригадама. Најзад не треба заборавити да је Марибор у Словенији био једини гарнизон у Југославији који је међу официрима имао комунистичке ћелије и у своје доба откривена
140
комунистичка завера у Мариборском гарнизону свршила се са осудама на смрт официра који су били чланови КПЈ и за њен рачун припремали преврат. Овај положај који је тајна комунистичка партија имала у Словенији помогао јој је да у тренутку напада Хитлеровог на Совјетску Унију, чланови комунистичке партије Борис Кидрич и Алеш Беблер развију акцију која је прешла оквире саме комунистичке странке и, по комунистичком обичају, та је акција и по свом окупљању некомунистичких личности — будућих “корисних будала” — и по своме називу требало да покаже општи народни карактер у организовању отпора окупаторима. To новоформирано политичко, а у исто време и војничко тело не само за борбу против окупатора већ и за касније преузимање власти у земљи, названо је “Ослободилачка фронта” — О. Ф. У ту тако звану “Ослободилачку фронту” сем свих комуниста, који су се у почетку држали скривено, ушле су многе политичке личности које су биле већином дисиденти разних словеначких партија и који су веровали да ће у новој организацији играти водеће улоге. Став извесних политичара који су се компромитовали својом сервилношћу према италијанском окупатору, а нарочито случај поклонствене депутације Мусолинију, учинили су да је већи број некомунистичких, па чак и антикомунистичких омладинаца пришло “Ослободилачкој фронти”, чији су патриотизам и национализам комунисти у свакој прилици подвлачили и истицали. Док су комунисти овако ангажовали политичке људе и омладину за своју акцију, међу самим активним официрима, a њих је био знатан број у Словенији, није било ни једне познате личности од акције. Уколико су се јављале жел>е да се на неки начин прихвати и прошири акција пуковника Михаиловића и у Словенији, те су се жеље јављале само међу младим официрима, који нису били повезани. Али како није било ниr.EiKBe везе са Покретом пуковника Михаиловића у Србији, како су пак политичари познатог имена остајали или по страни или еарађивали са окупатором, то се мало по мало и знатан број тих младих официра придружио О. Ф. где су их врло радо примали, држећи ипак сва командна места у својим, комунистхгчким рукама. Ово прикључивање националиста и активних официра комунистичком покрету правдало се вестима које су у тим данима августа, септембра и октобра 1941 стизале у Словенију и где се јављало да у Србији оба покрета сарађују и заједнички нападају Немце. Још првих дана по завршетку рата, у мају 1941, један мањи број активних официра, Словенаца, извршио је окупљање око ђенералштабног мајора Ивана Фрегла и др. Вјекослава
141 Бучара. Они су хтели да створе једну словеначку групу која би била у вези и део Покрета пуковника Михаиловића. Због тога је, крајем јула, дошао из Словеније у Београд ђенералштабни мајор Иван Фрегл. Циљ његовог доласка је био одлазак код пуковника Михаиловића. Д а би се лакше кретао, ухватио је везу са члановима Команде Београда и у друштву мајора Драгослава Ђурића и санитетског помоћника III класе Славка Пипана дошао код пуковника Јована Тришића, команданта Жандармерије. Од пуковника Тришића је добио објаву као новопостављени командир жандармериске чете у Чачку. Тако је на Равну Гору дошао мајор Фрегл 13) кога је пуковник Михаиловић узео за прво време у свој штаб. После његовог одласка на чело те мале групе официра националиста ставио се тада ђенералштабни мајор Карло И. Новак. Али и та националистичка група, остављена сама себи, без везе са Србијом и без подршке у Словенији потражила је сарадњу са комунистичким вођама О. Ф. Ова група, везујући се идејно за Покрет пуковника Михаиловића и изјашњавајући се за Краља, ушла је чак у састав “Ослободилачке фронте” у којој су се налазили: др. Марушић, инг. Сернец, др. ,Новак и пуковник Авшић, који су се такође изјаснили за Крал>а и Покрет пуковника Михаиловића у оквиру “Ослободилачке фронте”. Кидрић и Беблер нису тражили од њих да се одричу пуковника Михаиловића истичући да све снаге отпора против окупатора треба да иду заједно. Почетком септембра 1941 мајор Новак је примио једно писмо из Београда донето од једне личности која је стигла из Србије. Мајор Жарко Тодоровић писао му је у име пуковника Михаиловића, обавештавајући га да је постављен за јединог званичног претставника Покрета пуковника Михаиловића у Словенији. Од овог тренутка Покрет пуковника Михаиловића почео је званично да постоји и ради на територији Словеније. Мајор Новак је почео са оргакизовањем мањих војних јединица, састављених углавном од активних официра, подофицира и војника Крал>евске југословенске војске, Словенаца. Организатори Покрета пуковника Михаиловића у Словенији хтели су својим постојањем да докажу да тај Покрет није само српски већ југословенски. Међутим веза са Србијом је била врло слаба и скоро непостојећа и није било ни директива ни могућности за јединство акције. Словеначка организација је сматрала да треба да буде спремна и да своју акцију отпочне тек када за то добије наређење из центра, тј. из штаба пуковника Михаиловића. Д а би успоставио ту везу мајор Новак се одлучио да лично пође у Србију и да се састане са пуковником Михаиловићем па да заједнички донесу одлуку и план о акцији у Словенији. 0 овој
142
својој намери да оде у Србију, мајор Новак је обавестио др. Марушића и инг. Сернеца, сматрајући да ће они, као ранији високи функционери краљевског режима придружити се тој акцији и дати јој и политичку подлогу. Ова два бивша бана прихватили су идеју мајора Новака, обећали да ће му новчано тај пут омогућити, али је њихов услов био да са мајором Новаком пође у Србију код пуковника Михаиловића и пуковник Авпгаћ, који је такође био члан О. Ф. Чланови О. Ф., у којој су комунисти имали све кључне положаје, где је Кидрић био генерални секретар, а где је командант Словеније био такође члан комунистичке партије Стане Рожман, др. Марушић и инг. Сернец су сматрали да слањем гхуковника Авшића утичу на пуковника Михаиловића да овог наименује својим командантом Словеније, а да њима повери политичко вођство у Словенији, да их у неку руку начини делегатима Крал>евске владе у егзилу, што би им дало већи углед и утицај у “Ослободилачкој фронти” чији су чланови намеравали да и дал>е остану. За новац су добијена потребна путна документа која су омогућила пуковнику Авшићу и мајору Новаку, да под лажним имешша и занимањима прођу кроз Павелићеву Хрватску, да дођу' у Земун и одавде са другим документима, које им је дотурила Михаиловићева Команда Београда, да дођу у Београд, почетком новембра 1941. Баш у тренутку када су ова два официра, Словенца, стигла у Београд ситуација у Србији је била потпуно измењена. И онако несигурно савезништво између Михаиловића и Тита не само да је било раскинуто, већ су се у томе тренутку у Западној Србији на све стране тукли четниди са комунистима који су их на превару напали. На Равној Гори пуковник Михаиловић је објаснио претставницима Словеније да је сарадња са комунистима немогућа и да је циљ комуниста грабљење власти на целој државној територији под маском борбе против окупатора. Користећи њихово присуство у своме штабу пуковник Михаиловић је хтео да постави темеље својој организацији у Словенији, али не у саетаву “Ослободилачке фронте” већ посебно као део Краљевске југословеиске војске у Отаџбини. У том цил»у Михаиловић је издао писмена овлашћења којима је поставио пуковника Авпгаћа за команданта Словеније, а мајора Новака је наименовао начвлником штаба у Словвнији. Обојици је издао директиве за љихов дал.и рад, који је предвиђао прекид дирактне сарадње са комунистима. У погледу бивших банова др. Марушића и инг. Сернеца Михаиловић није хтео да даје ма каквих овлашћеља сматрају±1л да политичким комбинацијама треба да претходи војничка акција на терену као и спровођење његове организа-
143
ције у свим местима где то буде било могуће услед комунистичког присуетва. Међутим када су се Авшић и Новак вратили у Словенију ситуација је и тамо била измењена. Сукоб између Михаиловића и Тита у Србији имао је реперкусија и у Словенији и Врховни штаб партизанских одреда Југославије је упутио “Ослободилачкој фронти” директиве за рад против чланова Покрета пуковника Михаиловића. Та је комунистичка акција против четника у том тренутку била још увек само пропаганда, али на два сасганка ксја су Авшић и Новак имали са Борисом Кидрићем није могло да дође ни до каквог компромиса и Кидрић је обавестио ова два виша официра да Ослободилачка фронта неће дозволити ма какво организовање Покрета пуковника Михаиловића на територији Словеније и да они лично могу узети учешћа у акцијн само у саставу и оквиру Фронта. Међутим док је мајор Новак одбио ту еарадњу, прекинуо разговоре са комуиистима и одлучио да сам отпочне организовање Покрета пуковника Михаиловића у Словенији, тек наименовани Михаиловићев командант Словеније пуковник Авшић је отворено пришао комунистима, који су му обећали и потом и дали чин ђенерал-лајтната и поставили га за помоћника команданта Словеније. Шеф овог новог ксмунистичког ђенерал-лајтната, a иекдашњег крал.евског пуковника, командант Словеније био јв Стане Рожман, пекарски радкик и борад из интернационалних бригада у шпанском грађанеком рату. Исто тако су л Авшићееи пријатељи др. Марушић и инг. Сернец дефинитивно пришли комунистима. Са злоупотребљзним овлашћењем пуковника Михаиловнћа, новопроизведени комунистички ђенерал је уверавао кационалисте које су се још колебале да приђу комунистима, како је лаж свака вест о сукобу између Михаиловића и Тита у Србији, већ да је на против између њих потпуна заједничка сарадља и да је за то доказ и његово наименовање од Михаиловића за помоћника команданта Словеније. Овим својим нелојалним поступцлма и преварама пуковник-ђенерал Авпшћ је унео велику помегњу међу активне официре Словенце, tslko да је највећи број одлучио да остане по страни, док се мањи део придружио коначно комунистима. После овог нздајничког поступка пуковника Авшића, пуковник Михаиловић је поништио своје првобитно решење, жигосао акт нелојалног Авшнћа в поставио мајора Карла .Новака за Команданта Словеније. 14) * * * Из овога се види, да је у свим српским покрајинама и у Словенији, пуковник Михаиловић био симбол борбв за слобо-
144
ду. Његова личност претстављала је далеко више гравитациони него ли организациски центар српских и словеначких националних снага. Пуковник Михаиловић је потпомагао Покрет у свим српеким покрајпнама и у Словенији колико је било у границама његове моћи у ситуацији у којој се и сам налазио, немајући при том помоћи ма од кога са стране. Али и поред тога њему се пркгоЕарало што није са јаким војним формацијама прешао из Србије у те српске покрајине и у Словенију и тиме ефикасније помогао локалне акције. Два јака разлога су задржала пуковника Михаиловића, у Србији: “1) што није смео да ослаби Србију као политички центар државе; и 2) што је морао да води борбу против два тоталитарна покрета: комунистичког и фашистичког “Збора” поред окупаторских трупа, чији је главни циљ био да политички завладају Србијом и угуше његов Покрет.”
IV ДЕО
НЕМАЧКА ОКУПАЦИЈА СРБИЈЕ ОБРАЗОВАЊЕ КОМЕСАРСКЕ УПРАВЕ Одмах после окупације Србије немачке војне власти нису хтеле непосредно да врше и администрацију у земљи. Оне су решиле да се окупираној Србији да једна цивилна управа, која би имала да одржава ред и да обавља текуће послове, који се окупатора не тичу. За немачке окупационе власти била је интересантна једна једина група на коју су мислили да могу да се ослоне, a то је била политичка група др. Милана Стојадиновића. Како је др. Стојадиновић био у изгнанству код Британаца на Маурицијусу, то је стварни шеф његове политичке странке био Милан Аћимовић, бивши министар унутрашњих дела у влади др. Стојадиновића. С друге стране, као најсигурнијег југословенског саветника, Немци су сматрали једног од бивших водећих чланова “Збора” др. Данила Грегорића, који се налазио одмах после рата у Берлину и саветовао да се ради са Стојадиновићевим људима. По овим саветима немачки Бојни заповедник за Србију ђенерал Ферстер и шеф Управног штаба за Србију др. Турнер обратили су се последњих дана априла на Милана Аћимовића да би се са њим договорили о начину како да се окупираној Србији да цивилна управа. Аћимовић је пркхватио предлог и сматрао да би за Србију било најкорисније да има своју управу, него да се окупатор меша у унутрашње послове земље. Тражећи групе са којима ће моћи да састави Комесарску управу, Аћимовић се обратио и Љотићу и са њиме разговарао како и под којим условима он сматра да би требало образовати цивилну управу и да ли би он са својим људима у њу ушао. ЈБотић је одбио да лично уђе у управу, али је пристао да да своје људе. После тога је заједнички израђен надрт о томе како треба да изгледају права и дужности те цивилне управе. Аћимовић је на тој бази требало да преговара са .Немцима. У своме Меморандуму они су изнели као базу на којој се може поставити српска цивилна управа стриктно поштовање одредаба Међународног ратног права од стране окупатора.
1Ш
Поред задржавања на енази грађанских и кривичних закона и судских власти на територији Србије, унет је и услов да за дела убијања немачких официра и војника и за дела саботаже Немци не смеју вршити колективне репресалије, већ да ислеђење препусте српеким полициским властима, које ће бити дужне да пронађу кривце, те да само ови буду кажњени a не невини људи које су Немци најчешће хапсили масовним рацијама. сб6
После многих тешкоћа, Немци су најзад били пристали на услове.
У то време Љотић је и сам упутио Војном заповеднику Србије два Меморандума. После ових Меморандума, др. Турнер је пазвао Љотића код себе у штаб, који се у том тренутку налазко у бившој Команди Ваздухопловства у' Земуну, да види шта Љотић мисли о образовању Комесарске управе. Љотић је др. Турнеру изложио one исте заједничке погледе дате у Меморандуму које је поднео Аћимовић. Затим је изјавио да ће дати своје људе у ту управу. Др. Турнер је рекао да и он лично мора да уђе и да прими ресор народне привреде. Љотић је одговорио да је то немогуће за њега и штетно за саму ствар, јер је комунистичка пропаганда већ пре рата приказивала њега лично и “Збор” као фашистички и пронемачки покрет, те би то њихова и британска пропаганда искористили да убију сваки углед Комееарске управе. .Напротив, он ће дати своје људе који су стручњаци за питања ресора који треба да им се повери, али који нису политички нстакнути, иако су припадници покрета “Збор”. Др. Турнер је одбио све ове разлоге и рекао Љотићу да он настоји на томе да Љотић лично уђе у управу и да он мора ући, Др. Турнер није без разлога наваљивао на Љотића да он није био немачки човек, као што ни ЈБотић није без разлога одбио предлог др. Турнера. Услед ЈБотићевог одбијања на дан 29 априла, морала је да се изврши нова подела и тек 30 априла је образована прва Комесарска управа, на чијем челу је био Милан Аћимовић. Комесарека управа је уствари претстављала посредника између немачких војних власти и српског народа, преко кога су немачке војне власти спроводиле своју политичко - економску контролу над окупираном земљом. Комесарска управа је издавала “Општинске Новине” и “Ново Време”. Радио станица Београд била је пуштена у погон.
147
Комесарска управа је била спроведена у време када су усташе клале сваког оног који је имао у себи српске крви и крсгио се са три прста. Она је настојала да заштити српско становнипггво у тим крајевима, а нарочито у “Независној Држави Хрватској.” Услед свемоћне заштите коју су давали Павелићу немачки посланик Каше и Војни заповедник ђенерал Глајзе вон Хорстенау, никаква интервенција из Београда ни преко немачког Војног заповедника није имала успеха и једино се могло постићи да се хиљ аде Срба под немачком заштитом пребаце У Србију. Ђенерал Ферстер је учинио протест код немачких випшх власти због масовног хапшења и убијања српског народа од стране усташа и Маџара, али тај протест остао је без ефекта. Ђенерал Ферстер ее разликовао од великог броја својих колега, који су без поговора вршили сва наређења и интересовали се изнад свега за своје лично промовисање. Он изгледа да није био заборавио да је човек и поред ношења хитлеровске униформе. To можда и објашњава што је убрзо био смењен са свога положаја и потонуо у анонимност оних који се нису истицали као слепи изврпгаоци воље шефа Трећег Рајха. Поред Комесарске управе остала је и Српска Жандармерија, под командом жандармериског ђенерала Милутина Стефановића. Ћенерал Ствфановић је био присталица пуковника Михаиловића. Њ ега су мрзели Драги Јовановић, а још више Таса Динић, који га је саслушавао за учествовање у државном удару 27 марха. Прво ђенерал Стефановић је био постављен за Управника Града Београда, а после за команданта Жандармврије, али због наведеног разлога —• мржње Драгог Јовановића к Тасе Динића — ђенерал Стефановић је био смењен са дужности команданта Жандармерије и послат у немачко заробљеништво. Исти случај је био и са командантом Београдског жандармериског пука, пл’ковником Милошем Павловићем, само што он није послат у заробљекиштво, већ разрешен дужности, после чега је отишао у своје родно место село Каону код Чачка и ставио се у службу' пуковника Михаиловића. За новог к оманданта Жандармерије је дошао пуковник Јован Тришић, припадкик Покрета пуковника Михаиловића. Поред н>ега у Команди Жандармерије за Покрет су радили интендантски калетан Иса Марунић и Мирко Мијаљевић. Појава КПЈ на позорници Србије, 7 јула, била је фатална за немоћну Комесарску управу. 28 јула 1941 од Ужица ка Ваљеву кретала се једна немачка полициска патрола. У близини Косјерића комунисти су убили моторцинлисту, који је био у претходници, и побегли, a
148
патрола је продужила пут за Ваљево. Сутрадан је командант 704 посадне дивизије у Ваљеву послао један батал>он са борним колима под командом пуковника фон Стокхаусена за Косјерић. Варош је била опкољена и после рације, које су ове јединице извршиле над становништвом, Немци су ухватили 83 чоЕека и одвели их на место где је убијен немачки моторциклиста. Пуковник фон Стокхаусен је наредио воднику жандармериског вода из Косјерића, којега је са целим водом повео на место злочина, да он и његови људи изврше стрељање ових 83 Косјерићана. Водник жандармериског вода и сви жандарми су одбили да изврше наређење немачког команданта о стрељању ових људи. На то је немачки пуковник повикао: “Ако их ви не стрељате, ми ћемо прво стрељати вас, па после њих.” Тумач је превео шта је рекао немачки пуковник. Водник и сви жандарми су били избезумљени, али су морали да изврше наређење о стрељању. После овог догађаја Немци су отишли за Ваљево, а жандарми се вратили у Косјерић, узели своје ствари и напустили га. Већи део је отишао право на Равну Гору, а мањи својим кућама. Овај догађај је довео Комееарску управу до кризе. Када је Милан Аћимовић, као комесар министарства унутрашњих дела, сазнао за овај нечувени злочин Немаца, одмах је сазвао све комесаре на зајецничку седницу. На седници, Аћимовић је изложио све шта су Немци урадили у Србији не држећи се услова, ко,1е су примили, и најзад је навео тежак злочин Немаца: стрељање 83 Косјерићана, без испитивања и суда, а што је најгоре, нису их стрељали Немци, већ су присилили српеке жанттарме да изврше то стрељање. Па. пошто се Немци не држе услова, онда нема више смисла да комесари остану на својим положајима, јер не могу да заштите српски народ, због чега су се и примили комесара. Зато предлаже да сви поднесу колективну оставку као протест на овакав рад Нема.ца. Сви су пристали да поднесу оставку, сем комееара Душана Пантића, Ристе Јојића и инг. Станислава Јосифовића, који су били за то да се Немцима упути ггеетставка и да се умоле да ттоестану са убијањем, као и да се држе споразума. Комесари “Збораши” : др. Стеван Иванић и инг. Милосав Васиљевић изјавили су да се прво морају по^зветовати са ЈБотићем. Аћимовић, видећи да мећу комесарима нема једнодушности, љутито ,ie устао и рекао: “Овакав рад Немаца не могу више да подносим; зато ћу ја сутра поднети оставку, а сваки од вас нека се определи шта ће да ради.”
149
После ове изјаве сви су пристали да се поднесе колективна оставка. Том приликом је редигована и мотивација оставке у којој је наведено: — да је било више случајева у којима су Немци, противно условима, самовласно стрељали многе Србе без суда; — да су вршили чак и масовна стрељања; — да је вршено паљење сељачких домова и целих села; — да је случај у Косјерићу превазишао све, када су Немци лрисилили српске жандарме да изврше стрељање 83 Косјерићана без суда, што је изазвало велико огорчење српског народа у том крају; — да се из свега види да Немци неће да се придржавају услова и да они као комесари не могу да заштите српски народ од самовоље појединих немачких команданата, и да због тога комесари налазе да вшпе не могу да остану' на својим положајима, па стога подносе оставку и моле да им се иста одмах уважи. Колективну оставку сви су потписали, сем комесара “Збораша”, др. Стевана Иванића и инг. Милосава Васиљевића, који су отишли Љотићу, те им је овај издиктирао оставке, које су потписали и предали Аћимовићу. Аћимовић је однео оставку шефу Управног штаба Заповедника Србије, др. Турнеру, који није хтео ни да чује о давању оставке. Када је Аћимовић остао упоран у своме ставу, онда је др. Турнер почео да прети слањем у концентрадиони логор у Немачку свих комесара, па и стрељањем, оглашујући оставку за саботажу. И поеле ове претње Аћимовић је остао упоран у својој одлуци и др. Турнеру одговорио: “Можете нас послати куда хоћете. Можете нас и стрељати, али ми од оставке не одустајемо, јер нећемо да будемо они под којима ће Немци да врше истребљење српског народа. Ми смо дошли да помогнемо да се стање среди, а не да помогнемо Немце у убијању Срба. Молим Вас да ме приведете ђенералу' Данцелману, као једино надлежном да ово питање реши.” Др. Турнер је био бесан, али је морао привести Аћимовића ђенералу Данцелману. Дошавши код ђенерала Данцелмана, Аћимовић му је изложио целу ствар. Овај је био изненађен и рекао Аћимовићу како он о том случају у Косјерићу не зна ништа. Ни он није хтео да прими оставке комесара, док не извиди ствар. После два дана дошјш су сви крајскоманданти код ђенерала Данцелмана који им је замерио и наредио да се убудуће не сме тако да ради. Затим је позвао Аћимовића, саопштио му какво је наређење издао и тражио да Аћимовић повуче оставке. Аћимовић је и дал»е остао упоран, па и под претњама није хтео да повуче
150
оставке. Када су ђенерал Данцелман и др. Турнер видели како Аћимовнћ упорно остаје при својој одлуци да не повуче оставке, као и да не показује никакав страх пред немачким претњама, понудили су му да састави владу Србије са личностима које он хоће. Аћимовић је ту1 понуду одбио, али је нагласио ђенералу Данцелману да састав владе повери армиском ђенералу Милану Ђ. Недићу, који ужива отпте поверење делог српског народа. Тако је пала Комесарска управа, која нијв била у стању да са својом малом влашћу постане господар ситуације у земл>и, која је незадржљиво постајала поприште грађанског рата. 1) АКТИВНОСТ ЧЕТНИЧКОГ ВОЈВОДЕ КОСТЕ ПЕЋАЛДА Полуписмен, али врло вешт, богат искуством и обдарен лукавошћу, Коста Пећанац отпочео је свој рад на организовању четничких одреда за борбу против окупатора одмах по уласку Немаца у Југославију. На Видов-дан, 28 јуна 1941, Пећанац је позвао народ на планину Видојевицу и у говору, који је том приликом одржао, изјаснио се за борбу против окупатора. Његова намера је била да претвори Топлицу у своју базу одакле би ироширио рад четничке организације и на остале крајеве Србије. Још у првим данима, када је организовање одреда било још у својој почетној фази, комунисти су успели да св увуку у његов штаб. Његов главни политички саветник је био познати комуниста учитељ Килибарда. који је додније био као такав убијен од Пећанћевих људи. Од политичких и војних личности нико није хтео да се стави на расположеље Пећанцу. Ранији организациони секретар Четничког Удружења Тихомир Топаловић, који је своју дужност напустио још 1934, одмах по повратку из рата, који за Пећанца није био завршен, био је ухапшен од Немаца и стављен у логор у Крушевду. 1 јуна је Топаловићу пошло за руком да се спасе. Одмах затим, већ 15 јуна, он се јавио Пећанцу на планини Соколовици. Пећанац га је 18 јуна поставио за свога политичког саветника. 22 јуна 1941 Немачка је повела рат против Совјетске Уни* Зе,4 Инфилтрација комуниста у Пећанчевом штабу била је једним делом онемогућена захвал>ујући будном мотрењу и превен* тивним мерама, које су Топаловић в Милан, Пећанчвв син, у то доба завели при Главном штабу, али јв зато почела инфил-
1B1
трација Љотићеваца. На тајним састанцима са Пећанцем, Љотићевци су успели да наговоре Пећанда да да свој пристанак аа образовање владе ђенерала Недића, као и да обеђа да ће ту владу свесрдно помоћи у завођењу реда и мира у земљи. Пећанац је обећао сарадњу са ђенералом Недићем, коју су доцније Љотићевци претворшш у сарадљу са Немцима, и она је постала јавна. 18 августа Коста Пећанац се налазио у селу Барлову, код Куршумлије, где се састао са чланом Ј. Н. П. “Збор”, Зораном Вуковићем, кога је Љотић послао да доведе Пећанца у Београд на разговоре са Немцима. 19 августа, Пећанац са двојицом својих војвода и једним свештеником кренуо је аутомобилом из села Барлова за Прокупље. У близини Прокупља назппли су на немачку заседу, која их је разоружала и спровела за Прокупље, где су осуђени на смрт стрељањем. У моменту када је требало да се изврпга смртна казна улетео је у двориште један немачки војник са депешом, која је примљена из Ниша, а у којој је било наређено да се Пећанац и пратња пусте на слободу и да им се омогући несметани долазак у Ниш, где ће се јавити Гестапоу. У Нншу Пећанад се састао са др. Краусом и склопили су споразум. Од 23-25 августа 1941 одржан је збор свих четничких војвода, који су признавали Пећанца, на планини Букуљи, код Аранђеловца, на коме су били присутни ђенерал Новаковиђ, Чеда Плећевић, комуниста из Аранђеловца, Кнежевић, директор гимназије из Краљева и Жижа Петровић, професор. Тада је донета одлука да се помогне влада ђенерала Недића и да се Пећанчеви одреди легализују. По донетој одлуци, дошао је из Београда др. Краус са одредом српске полиције и једним камионом Немаца да Пећанцу обезбеди долазак у Београд. 25 августа Пећанац је стигао у Београд, a 26 августа је био примљен код министра Аћимовића. Споразум између ђенерала Недића и Пећанца склопљен је 27 августа у Београду. Тај споразум је предвиђао да Пећанчеви четници не треба да имају никакве директне везе са Немцима иити да се виђају по градовима. Међутим, Цека Ђорђевић је све ово изиграо и заједно са Љотићевдима све учинио да у самом почетку компромигује Пеђанца у народу. Разлог је био тај гато му се није веровало. Истога дана Пећанац је издао “ПРОГЛАС ДРАГОМ НАРОДУ”, у коме је позивао народ да обустави борбу против Немаца. 2) 15 септембра у Београду, у згради Главног Ђенералштаба, формиран је ЧЕТНИЧКИ ШТАБ. За начелника штаба постав-
152 љен је четнички војвода ртањски Раша Арсенијевић, денхиста из Зајечара, а за ађутанта Драга Почековић, четнички војвода, резервни подофицир и радник железничке радионице из Ниша. Пуковник Михаиловић је упутио потпоручника Павла Мешковића са писмом Пећанцу. Мешковић се *8 августа састао са Пећанцем и предао му писмо пуковника Михаиловића, у коме га овај позива да прими организацију од Заладне Мораве на југ. Када је прочитао писмо Пећанац је одговорио: “Поручите ви своме пуковнику да једини ја могу да образујем одреде у земљи и да једино ја могу бити командант тих одреда. Ако би хтео, ја бих могао да узмем тог пуковника за свог начелника штаба. Али то све отпада. Растурајте се ви са Равне Горе и дођите мени, јер ја оад идем на један историски пут, који ће спасти наш народ.” После овог разговора Мешковић је тражио потврду пријема писма и, пошто ју је добио, Пећанчеви људи су га спровели до станице у селу Барлову. Када је стигао на Равну Гору потпоручник Мешковић је предао пуковнику Михаиловићу' потврду писма, испричао цео ток разговора са Пећанцем, а затим предао и прогласе које је добио у пролазу кроз Горњи Милановац од Павла Сретеновића. Непријатно дирнут поступком четничког војводе Пећанца, пуковник Михаиловић је наредио да се потврда и проглас задрже у архиви као докуменат, с тим да се доцније, када се Отаџбина ослободи, донесе праведна пресуда за учињени поступак од стране Пећанца. Из овога се види да Пећанац није имао воље ни способности да створи од старе српске четничке организадије ефективан покрет отпора против окупаторских трупа и убрзо после избијања борбе у Србији, он је пришао влади ђенерала .Недића. Приласком Пећанца влади ђенерала .Недића створене су “легалне” и “илегалне” четничке организације. Међутим, врло брзо је укинут статус “легалних”, јер су сви они, који нису прншли пуковнику Михаиловићу, формално укључени у Недићеве снаге. Стара четничка организација везана за Пећанца престала је да постоји и реч “Четник” постала је искључиви назив за присталице пуковника Михаиловића. Новембра месеца послат је од стране Пећанца Тихомир Топаловић у Београд да извиди шта се ради у штабу. Са специјалним пуномоћјем у Команди Жандармерије утврдио је колико је новаца примио начелник штаба Арсенијевић. Нађена је једна мала новчана неправилност, а побуде за хапшење, које је извршио Топаловић, биле су чисто политичке природе и борба против ЈБотићевог утицаја у Четничком штабу, јер је Арсенијевић био збораш и немачки човек. Пећанац је хтео да се деба-
153
расира ЈБотићевада, те је захтевао да се Арсенијевић ухапси. После овога Четнички штаб је премештен за ,Ниш. На место Арсенијевића постављен је за начелника штаба мајор Трифун Микић. За премештај Пећанца и Четничког штаба за Ниш главни разлог је био што је пуковник Јован Трипшћ упознао Пећанчевог четничког војводу Сувоборског, артилериског капетана I класе Јована Јовановића "Деду”, са разговором који се водио у његовој канцеларији о акцији против комуниста. Разговору су присуствовали: Димитрије Љотић и Зоран Вуковић; IСека Ђорђевић и Александар Јоксић. Једнога моменга када се говорило о акцији Пећанчевих одреда, Јоксић је упитао: “А шта ће бити са Пећанцем ако се он због успеха осили, јер не заборазите да је он врло амбициозан?” На то је Цека Ђорђевић одговорио: “О, лако је за то. Има да буде за главу краћи!” Љотић је на то погледао свога секретара Вуковића и пренео разговор на друге ствари. Почетком 1942 рачуна се да је Пећанац имао под оружјем око 4.000 четника и да је сваки срез покрио са по једним четничким војводом. Половином 1942 Четнички штаб из ,Ниша поново је пребачен за Београд. Н а тражење Пећанца Немци су пустили из заробљеништва жандармериског мајора Василија Васића, који је августа 1942 примио дужност начелника штаба. За све време Пећанац се налазио на планини Соколовици. Ликвидацију Пећанчевих одреда извршио је мајор Васић и новопостављени ађутант капетан Никола Наумовић, који је касније одведен у заробљеништво. 3) По извршеној ликвидацији Пећанчевих одреда “HOBO ВРЕМЕ” од 25-26 децембра 1942 донело је следећи текст ђенерала Недића: “Свим војводама, четовођама и четницима. У вези формирања редовне оружане државне страже којој је поверено штићење личне безбедности и имања српских грађана, издао сам наредбу по споразуму са војводом Костом Пећанцем свим четничким одредима у Србији, да они треба да се разоружају и демобилихпу. Као добри Срби они су сви испунили моје наређење коректно, дословно и потпуно. Овакво потпуно и дисциплиновано извршење моје наредбе, које би чак у нормалним временима било тешко за четнике због к.ихове традиције, у данашњој ситуацији пружа не само редак пример одрицања и високе националне свести, већ такође и убедљив доказ да моје речи и камере Српске владе Народног Спаса стоје на једној врло широкој националној основи и да су наишле на једнодушан одговор и разумевање. Ја не могу да
154
пређем преко овог ретког патриотског извршења моје наредбе од стране мојих љубљених четника а да им јавно не одам захвалност у име Отаџбине. Ђенерал Недић”. 4) И тако четничка организадија, која је имала богату градицију иза себе, која је била искључиво намењена герилској акцији и која је требала да буде жижа за окупљање општег народног отпора, приласком ђенералу .Недићу помоћу ЈБотићеваца била је осрамоћена и постала непопуларном у народу. Година 1944 била је за Пећанца судбоносна. Те године он се повукао са својом пратњом у околину Соко Бање, где је ухваћен и стрељан од стране команданта Делиградског корпуса мајора Бране Петровића. Свирепост судбине, која му је упркос највећих личних подвига ускратила жељени успех, учинила је да је био стрељан баш од четника. За Пећанца је везано и име ђенерала Љубе Новаковића. Ћенорал .Новаковић, после бегства из вал>евске болнице, јула 1941, дошао је на Равну Гору, где је остао извесно време. Убрзо његови поступци и захтеви довели су га у сукоб са пуковником Михалловићем и он је морао да је напусти. Отишао је на планину Букуљу, одакле је ухватио везу са четничким војводом Иећанцем и ставио му се на расположење. Пећанац га је поставио за четничког војводу шумадиског. Жандармериски дуковник Јован Тришић је 15 августа отишао из Аранђеловца на планину Букуљу са жел>ом да се састане са ђенералом Новаковићем ради споразума о заједничкој акцији против комуниста. На планини Букул»и га је сачекао артилериски капетан I класе Јован Јовановић “Деда” са још једним поручником и казао му да је пре неколико дана дошао из Београда др. Краус у пратњи помоћника бана из Смедерева Стефановића. Ђенерал их је примио у кафани на планини Вукуљи, где је калетан Јовановић дочекао пуковника Тришића. Др. Краус је казао ђенералу Новаковићу како зна да он има везе са Пећанцем и преко њега је тражио везу са н>им. Истога дана Новаковић је са др, Краусом отишао н е к у д а аутомобилом.5) Ти претходни догађаји који су јасно показивали Новаковићеву везу са Немцима, нису га спречили да убрзо потом заузме потпуно другчији став. Док је на састанку свих четничких војвода на планини Букуљи .Новаковић био одређен за заменика Пећанчевог, он је убрзо на своју руку започео посебну акцију. 21 септембра 1941 ђенерал Новаковић јв упутио следећн проглас свим четничким војводама:
155 “ПРОГЛАСв) За слободу народа, а у име Њ. В. Крал>а Петра П и детал>них упустава Команданта свих четничких одреда Косте Пећанца, а у вези његовог наређења од 2 септембра 1941, Н А Р Е Ђ У Ј Е М : Да све оружане снаге ступе у акцију на дан 22 септембра 1941 у 17 часова, — вече и то: а) Све објекте железничке порушити а помоћу народне теглеће стоке железничке шине што даље одвући. б) На свим друмовима у колико има великих дрвета посећи их и бацити преко друма, а где их нема ископати велике канале 2-3 м и земљу одвући са народном снагом — најдал>е 1 км. в) Све телефонске линије искидати и бандере посећи. г) Све општинске архиве попалити и суднице затворити. д) Сва места згодна посести и сваког Немца и њихова возила наладати. Даља наређења следују. 21 септембра 1941 Ко ма н д а н т Секретар штаба Шумадиских четничких одреда Чеда Плећевић с. р. ђенерал ЈБубо Новаковић с. р.” После овога прогласа ђенерал Цоваковић је са својим одредом кренуо кроз Шумадију. Дошао је пред Трстеник са намером да нападне четничке војводе Гордића и Топаловића, који нису хтели да изврше његово наређење. Жеља му се није испунила, јер се Топаловић повукао и није хтео да прими dop ey. Тада се у манастиру Љубостињи налазио Блаженоупокојени Владика др. Николај, који је позвао Новаковића к себи и после разговора, под утицајем Владике, ,Новаковић је напустио Трстеник и отишао у правцу Краљвва. Код Краљева је Новаковић покушао да прими команду над јединицама које су вршиле опсаду. Ције успео. Отишао је за Гружу, где се састао са комунистима. Из Груже је продужио за манастир Каленић, а после преко Ивањиде кренуо за Ужице. Ту се састао са Титом. Касније је отишао у Босну. 31 јануара 1942 Новаковић са пратњом био је ухваћен од 4 Краљевачког батал»она I Пролетерске бригаде и по његовој жељи упућен на саслушање Титу. После разговора са Титом, отишао је за Црну Гору. Било како било, узрок свему је била његова болесна амбиција, која га је гурала час лево час десно и која му није дозволила да узме одређен и јасан став у служби српском народу и Отаџбини.
156 ОВРАЗОВАЊЕ ВЛАДЕ 'БЕНЕРАЛА НЕДШкА 7)
Ђенерал Недић је образовао 29 августа 1941 “СРПСКУ ВЛАДУ НАРОДНОГ СПАСА”. Влада је објавила као програм: спасавање српског народа од истребљења и борбу против комунизма. Пре образовања владе ђенерал ЈТедић је Војном заповеднику Србије ђенералу Данделману предао услове под којима се прима образовања владе. Д а би испунио обавезе којих се примио, а с обзиром на тешку ситуацију која је тада владала у Србијн и борбе устаника, ђенерал Недић је, у условима поднетим ђенералу Данцелману, навео и тачку која предвиђа да му се, у случају потребе, даје право да формира војску од 50.000 људи. Позивајући се на ту тачку и тражећи да му се дозволи да устроји војску од 30.000 л.уди за борбу против устаника, ђенерал Недић је, 30 августа 1941, поднео писмени захтев шефу немачке цивилне управе и управном саветнику немачког Војног заповедника Србије ДР- Турнеру. На одговор је чекао два дана. Није га добио. 1 септембра, ђенерал Недић је упутио др. Турнеру свог министра при претседништву владе др. Момчила Јанковића да пита да ли ће се одобрити образовање војске или не, као и да од решен>а овог питања зависи да ли ће влада и дал>е остати на власти. Када је др. Јанковић дошао код др. Турнера на Топчидерском Брду, затекао је код њега министра Михаила Олћана. Др. Јанковић је саопштио др. Турнеру зашто је дошао и тражио је одговор. Др. Турнер је одговорио: “Н а то питање одговориће Вам г. министар Олћан.” Нашта је др. Јанковић рекао др. Турнеру: “Ја сам дошао да Вас питам хоће ли се дозволиш образовање војске или не, од чега влада прави питање опстанка на власти, а оно што би ми г. Олћан рекао, за мене и за Недићеву владу не важи, јер г. Олћан, ако је имао шта да каже, требао је то рећи на седници владе, а не овде.” После овога др. Турнер се обратио Олћану и рекао му да каже шта су се договорили. Онда је Олћан рекао: “Питаае војске свршено је, јер смо се ја и г. Турнер договорили да се образује Добровољачки одред од присталица партије “Збор", који су одлични борци и са пушком и идеолошки.” ,На то је др. Јанковић одговорио Олћану: “To што сте сада казали требало је да кажете на Министарској седници, а не овде. Стога сматрајте да ми нисте ништа рекли.” Затим се обратио др. Турнеру и одлучно му рекао: “Оно што ми је рекао г. Олћан необавезно је за мене и владу, па зато тражим од Вас да ми Ви кажете: одобравате ли војску или не?” Н а то је др. Турнер љутито скочио и викнуо: "Па зар Вам није доста што Вам је Ваш колега рекао? Виће онако, како је г. Олћан казао.” На то се др. Јанковић окренуо и изашао
157
из собе, а Олћан је и даље остао са др. Турнером. Др. Јанковић је саопштио ђенералу Недићу све што се десило код др. Турнера. Ђенерал Недић је био бесан пгто се Олћан без његовог одобрења умешао. Сазвао је седниду владе, на којој је изложио некоректан рад министра Олћана — уствари Љотићев, иза леђа Недићевих —- и предложио да влада да оставку, пошто ,Немци неће да одобре војску како је влада тражила. На то су одмах пристали: ђенерал Панта Драшкић, Милан Аћимовић, др. Милош Тривунац, др. Чеда Марјановић н др. Милош Радосављевић, док су остали били за то да влада не даје оставку, већ да се поново покуша да се добије војска. Кад је Љотић чуо да ђенерал Недић хоће да да оставку, долетео је из Смедерева у Београд и разговарао са ђенералом Цедићем, после чега је ђенерал Недић одустао од оставке. Ђенерал .Недић, који је са Љотићем одржавао везу као са својим блиским рођаком, није био ни мало расположен према ЈБотићевим политичким схватањима ни пре рата, али је сматрао да му група људи које је Љотић био окупио око себе, може корисно да послужи у акцији на смирењу земље.
Ћенерал Недић је 2 септембра поново сазвао седницу владе, на којој је претресано иитање војске. Тада је ђенерал Недић пристао на образовање Добровољачког одреда као војске, како је то министар Олћан изложио, изјављујући да одустаје од оставке. Али зато нису одустали: ђенерал Панта Драшкић, Милан Аћимовић, др. Милош Тривунац, др. Милош Радосављевић и Душан Летица. Ђенерал Недић је уважио оставке свима, сем Милану Аћимовићу, кога је послао да се расхлади у' обилажењу заробљеничких логора у Немачкој. Упражњена места попуњена су са др. Богољубом Кујунџићем, Велибором Јонићем и Душаном Ђорђевићем, а на место ђенерала Драшкића није нико постављен, већ је то Министарство рада укинуто. Истога дана ђенерал Недић је издао проглас у листу “Ho Време”, којим позива све активне официре, подофицире и граничаре да се јаве Команди Жандармерије за њену попуну, с обзиром да су Немци још раније одобрили да се жандармерија појача до 10.000 људи. Тада је командант Жандармерије, жандармериски пуковник Јован Тришић, уз помоћ жандармериског мајора Александра Николића, формирао ПОДОФИЦИРСКО - ОРУЖАНЕ ОДРЕДЕ за борбу против устаника. До 7 септембра 1941 ггримљено је л>удство, снабдевено опремом, формирано у одреде јачине 100-150 људи са 15-20 официра и одмах упућено на терен у борбу против устаника. 15 септембра, ђенерал Недић је одржао говор преко београдског радиа и позвао све устанике да се врате својим кућама и положе оружје до 17 еептембра.
bo
158
Подофидирско-оружани одреди, који су били састављени од подофицира и граничара а вођени од официра који су симпатисали ђенерала Недића, у почетку не само да нису имали сукобе са четницима пуковника Михаиловића, већ су у више прилика и сарађивали са њима, али је било случајева на терену да је долазило до сукоба између појединих одреда изазваних нетрпељивошћу нли амбицијом појединих подофицирских, а и четничких команданата. Однос ђенерала Недића према пуковнику Михаиловићу је био нетрпељив још пре рата, а у току окупације је прешао у мржњу, јер је пуковник Михаиловић одбио да ступи у везу и склопи споразум с њим и кије хтео да се са њим састане, иако је ђенерал Недић то неколико пута тражио. АКТИВНОСХ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАРОДНОГ ПОКРЕТА “ЗБОР” У немачкој окупацији Љотић је увидео једину могућност ширењу своје идеолопије и слепо је веровао у CHaiy Хитлера, која је почела већ полако да се расплињава по пространим степама Совјетске Уније, а у Покрету пуковника Михаиловића једину брану, због које би повољан моменат — немачка окупација — могао бити пропупгген. Зато се ЈБотић окренуо против Михаиловића уз подршку Немаца. Активност ЈНП “ЗБОР” почела је 15 септембра формиран>ем Српске Добровољачке Команде, док је прва војна јединица формирана још 28 јуна 1941. За формирање војних јединица “Збор” је искористио придолазак српских избеглида из српских покрајина у Србији, пошто у Србији није могао да продре у пшроке народне слојеве. Својом пропагандом је успео да привуче део избеглица и попуни своје војне формације. Ти људи, који су прилазили у почетку, мислили су да су то добровољачке формације као и у Првом светском рату и необавештени, прилазили су им. Појава ЈНП “Збор” на србијанском ратишту створила је за пуковника Михаиловића један нов моменат и једног непријатеља више, пошто је он био противник њихове идеолошје. *
*
*
Формирање оружаних формација у саставу наведених управа текло је овим редом: Команда Српске Жандармерије, Четнички одреди Косте Пећанца, Недићеви Подофидирско-оружани одреди, Српски добровољачки одреди покрета “Збор” и организадија радне службе — Национална служба за обнову Србије. Стварањем тих војних и радних формација и признавањем већ постојећих Пећанчевих формација огледала се вемачка так-
158
тика, да са што ман>е сопствених трупа држе под окупацијом и економски искоришћују Србију. Стварајући од Љотићевих формација привилеговану класу, којој ће бити подређене друге две војне формације, које су биле антитеза КПЈ, створене су две класе бораца. Дубока разлика у схватањима имала је недогледних последица у смислу њиховог идејног размимоилажења; она је утицала врло неповољно на слогу и у 1941 створила не само потпуну поцепаност, већ и дубоку мржњу, која је претила да се свакога часа претвори у оружани сукоб.
НАПОМЕНЕ I ДЕО 1) “Тајни архиви грофа Ћана (1936 -1942)”, Загреб, 1952, стр. 313. 2) Исто, стр. 316. 3) Алан Балок: "Хитлер — слнка тираније”, “Задруга”, Бео. град, стр. 459. “Свједочанства о другом свјетском рату”, “др. Паул Шмит, Статиста на дипломатској позорници”, ‘Тлас рада”, Загреб, 1952, стр. 10. 4) “Дневник грофа Ћана”, Загреб, 1648, стр. 54—55. 5) Исто, стр. 55. 6) Исто, стр. 126. 7) Kurt V. Tippelskirch: “Geschichted des zweiten weltkriegs”, Athenaum. — Verlag. Bonn, 1954, str. 117. 8) Навод Богдана Кризмана: “Хитлеров ‘План 25’ против Ју. гославије”, Загреб, 1953, стр. 36. 9) Elisabeth Wiskemann: “L’axe Rome - Berlin, Paris, 1950, str. 244. 10) “Les lettres secretes echangees per Hitler et Mussolini’', Paris, 1946, str. 77. 11) Badoljio: “Italy un the Second World War”, London, 1948, str. 25. 12) Kurt v. Tippelskirch: “Geschichted des zweiten weltkriegs”, Athenaum — Verlag. Bonn, 1954, str. 117.
13) Исто. 14) Богдан Кризман: "Хитлеров ‘План 25’ против Јуогславије”, Загреб, 1953, стр. 42. 15) Навод Вогдана Кризмана: “Хитлеров ‘План 25’ против ЈУгославије”, Загреб, 1953 стр. 65. 16) Исто, стр. 54. 17) “Les lettres secretes echangees per Hitler et Mussolini”, Paris, 1946, str. 81. 18) Алан Балок: “Хитлер — слкка тираније”, "Задруга”, Вео. град, стр. 551
162 19) Драгиша Цветковић: "Мисија генерала Пешића”, ''Докумен. тн о Југославији — св. 7", Париз, март 1956, стр. 8—14. 20) Др. Часлав Ннкитовић: “Југославија према Европи”, "До. кументи о Југославији — Св. 5”, Париз, 1954, стр. 1б и 16. 21) Драгиша Цветковић: "Разговори у Берхтесгадену”, “Доку. менти о Југославији — Св. 8”, Париз, јули 1956, стр. 12. 22) Исто, стр. 15. 23) Др. Часлав Никитовић: “Југославија према Европи”, "Документи о Југославији — Св. 5”, Париз, 1954, стр. 18. 24) Павле Д. Остовић: “The truth about Yugoslavia”, New York, 1952, стр. 160—162. 25) Богдан Кризман: “Хитлеров 'План 25' против Југославије”, Загреб, 1953, стр. 67—68. Податке о седници владе Кризману је дао др. Срђан Будисављевић. Исто, стр. 67, напомена под 45. 26) “Документација — Одредбе Тројног пакта”, “Документи о Југославији”, Париз, 1951, стр. 34. — “Немачка Вела кн.ига бр. 7 из 1941”. В. С. П.: "Судбоноснн догађаји у Југославији, у једној историји другог светског рата”, "Слобода’^ Чикаго, Илиноис, 10 септембра 1958, стр. 3. У чланку се износе догађаји у Југославији, који су узети из “Le monde en mouvement”, редакција Marcel — W. Sues, према “Великој светској историји” од Н. V. Moos-a и F. С. Enders-a. Текст пакта гласи: “Владе Немачке, Италије и Јапана, с једне стране, и влада Југославије, с друге стране, потписима својих пуномоћника, конста. тују следеће: Члан 1 — Југославија приступа Тројном пакту потписаном 27 септембра 1940 у Берлину од Немачке, Италије и Јапана. Члаа 2 — Уколико мешовите техничке комисије, предвиђеие чла. ном 4 Тројног пакта, буду третирале гштања која додирују ннте. ресе југословенске, претставници Југославије учествоваће у већа. н>има комисије. Члан 3 — Текст Тројног пакта прикључен је као додатак овом протоколу. Овај протокол је редигован на немачком, италијанском, јапанском и југословенском. Сваки од ових текстова, сматран као оригинал, ступа на снагу од дана попгасивања.’’ Затим су владе сила Ооовине упутиле Југословенској влади но. те. које ласе: ‘Тосподину претседнику владе, У име немачке владе, шмам част да Вам саопштим да приликом приступања Југославије Тројном пакту, које се догодило данас, не-
163 мачка влада потврђује своју одлуку да поштује за свагда, суверв. нитет и интегритет територијални Југославије. Изволите н т. д. фон Рибевтроп ‘Тосподкне претседниче владв( Позивајући се на преговоре са гтредметом данапхњег присгупа. ња Југославије Тројном пакту, кмам част, у нме владе Рајха, да потврдим Вашој Екселенцији, споразум којн постоји нзмеђу влада сила Осовине и југословенске владе, то јест да за све време трајаља рата владе сила Осовине неће захтевати од југословенске вла. де дозволу за прелаз трупа или за транспорт трупа преко јутословевске територије. Изволите и т. д. фон Рибентроп 27) Владнмир Милановић: "Легенда о Нинчићевом "Русофилству", "Порука”, бр. 45, свптембар 1957, стр. 11. 28) ЂенераД Бора Мирковић: "Извршиоци државног удара 27 март 1941”, "Канадски Сгрбобран”, Хамилтон, Онтарио, Канада, 18 јуни 1959, стр. 2. 29) “Свједочанства о другом свјетском рату”, "Ulrich v. Hassel. о друтој њемачкој”, превод, ‘Тлас рада”, Загреб, 1952, стр. 75. 30) Краљ Петар П: “A king’s heritage”, G. P. Putnam’s Sons, New York, 1954, str. 80. 31) “Пред једну петнаестогодишнлцу’', ‘‘Документа о Југославији — Св. 7”, Париз, март 1956, стр. 46, напомена под 1. 32) Kurt V . Tippelskirch: “Geschichted des zweiten weltkriegs”, Athenaum - Verlag, Bonn, 1954, str. 143. 33) “Г. Михо Крек и Тројки пакт”, “Порука”, бр. 4 и 5, октобар 1951, стр. 15. 34) Радоје Кнежевић: “Кнез Павле, Хитлер и Солун’’, "Порука”, бр. 2 и 3, март 1951, стр. 4. 35) За разраду овог поглавља служио сам се: Архивом ченералпггабног бригадног ђенерала Миодрага М. Дам. јановића, начелника штаба III Групе армија; Kurt V. Tippelskirch: “Geschichted des zweiten weltkriegs”, Athenaum - Verlag, Bonn, 1954, str. 145 - 150. Генерал. лајтнант Милан Зелвника: “О операциј&ма у Југославији а,прила 1941”, “Војно - историски гласник — Војно - историски институт ЈНА”, Бвоград, 1950, стр. 198—227; В. С. П.: "Судбоносни догађаји у југославији, у једној нсторији другог светског рата”, “Слобода”, Чикаго, Илиноис, 1 октобар 1958, III део.
164 У чланку се износе догађаји у Југославији, који су узети из "Le monde an mouvement”, redakcija Marcel — W. Sues, према “Beликој светској исторнји” од М. v. Moos-a i F. C. Endres-a. "Објаву рата Југославији “Свет у покрету” претставља овако: У недељу 6 априла:, у првкм сатима, Берлин је доставио Београду једну ноту на основу Тројног пакта у којој се констатује да је уговор потписан у Бечу садржавао: 1) Признање интегритета и суверенитета Јутославијв од стране сила Осовине. — 2) Потврду да силе Осовине неће гражити од Југославије никакво учешће у војним операцијама и да никакав пролаз или транспорт трупа или муниције неће бити извршен преко југословенске територије. — 3) Поновљена је потврда Југославнји, да ће јој се дати после рата, у оквиру “новог европског поретка” нзлаз на Јегејско Mope са Солуном као пристаништем. Нота затим констатује промену владе до које је дошло у Београду и изјављује да је “једна завереничка клика” потом дала He. мачкој “одговор колико глуп толико и злочиначки”. Дошло је до нечувеног терора у целој Југославији противу личности и имовине сила Осовине. Циљ тнх активности, супротно од човечанских права, нема за циљ стишавање, већ “настављање себичних жеља”. To осећање потврђено је мобилизацијом југословенске војске и доласком енглеских офицнра у Београд, прогласом генерала Симовиђа, претседкика владе, упућеним Великој Британији и Америди. Влада Рајха није расположена “да остане посматрач те нездраве не. одговорне клике и да дозволи да Југославија постане поприште лудости, војника енглеских најамника. Према томе немачке трупе до. биле су задатак да васпоставе мир и ред у Југославији”. 36) Богдан Кризман: “Хитлеров 'План 26’ против Југославије”, Загреб, 1953, стр. 119. 37) Prof. Dr. Josef Matl, Universitet Graz: “Jugoslawien in zwei ten weltkrieg”, “Osteurope — handbuch, JUGOSLAWIEN, BeklauVerlag Keln/Graz, 1954, str. 106. 38) Бизмарк. 39) Из архиве ђенералштабног бригадног ђенерала Миодрага М. Дамјановића. 40) Радослав Грујичић, помоћник шефа IV антикомунистичког отсека Специјалне полиције Управе Града Београда: Подади. 41) Алфред Краус: “Узроци нашег пораза. Успомене и расуђи. вања из Светског рата”, Београд, Геца Кон, 1938, стр. 24. 42) Из меморандума ХРС од 14 јануара 1922. 43) Др. Фердо Чулиновић: “Слом старе Југославије”, Загреб, 1958, стр. 163-168. 44) Исто, стр. 161. 45) Лист “Хрватски народ”, од 3 октобра 1941.
165 46) Др. Фердо Чулнновић: “Слом старе Југославије”, Загреб 1058, стр. 234. 47) Навод др. Ферде Чулиновића: ‘‘Слом старе Југославије” Загреб, 1S58, стр. 147. II ДЕО 1) Потпоручник Павле Мешковић: “Од Восне до Равне Горе”, "Књига о Дражи ( I ) ’’, Виндзор, Канада, 1956, стр. 28. 2) Бранко Лазић: “Ђенерал Дража Михаиловић — Трагедија првог герилца Европе”, 1946, стр. 10, каже, да је пуковник Михал. ловић стигао на Равну Гору 8 маја 1941. Пуковник Бранислав Ј. Пантић у своме писму упућеном писцу, од 2 маја 1959, каже: “Дража ме је лично обавестио, да је 10 маја 1941, освануо на Равној Гори”. Поверљиво П. Б. 274 ЧЕТНИЦИ1 преглед четннчке активности, Април 1941 . Јули 1944 г., Г.2 (П. В.), Главни Штаб Савезничких Снага, Септембар 1944, стр. 6, тач. 9, каже: “11 маја 1941 године он (Михаиловић) је стигао на висораван Равне Горе, где је одлучио да организује свој штаб........ ” Енглески новинар Stephen Clissold: “Whirlwind”, Лондон, 1949, стр. 54, пише да је пуковник Михаиловић 11 маја 1941 стигао на Равну гору. Потпоручник Павле Мешковић: “Од Восне до Равне Горе", “Књиге о Дражи ( I ) ”, Виндзор, Канада, 1956, стр. 31, каже: "Освануо је 13 мај. У рану зору долази нам Ч и ч а . . . . ” У датумима влада уопште збрка и пометња. При упоређивању података узео сам 11 мај као тачан датум до. ласка пуковника Михаиловића на Равну Гору, јер он потиче од бри. танског капетана Худсона, који је једини био у могућности да изнесе своје забелешке из земље и да их преда брлтанској обавештајној служби на основи којих је и саставл>ен преглед “Поверљиво П. В. 2 7 4 . . . . ” Остали подаци потичу по сећању. 3) Пуковник Брашгслав Ј. Пантић: “Српство и Равногорство”, “Американски Србобран”, бр. 9678/48, стр. 1. 4) Подадн од др. Младена Жујовића. 5) Подаци од потпоручника Јакше Ђелевића. 6) Подаци од капетана Станислава Стојана. 7) Подаци од капетана Драгомира Топаловића “Гаге”, 8) Подаци од мајора Александра Милошевића. 9) Подаци од судије и рез. поручника Бране Филиловића. 10) Подаци од капетана Се^лимира ПоповиЋа. Подаци од поручника Томе Обрадовиђа.
166 Подаци од поручннка Лазара Аврамовића. 11) Подаци од капетана Звоннмира Вучковића. 12) Подаци од капетана Драгомира Топаловића “Гагв". 13) Подаци од лотпуковшгка Андрије Јевремовића. 14) Подаци од Николе Војовића “'Беде”. 15) Подаци од мајора Александра Милошевића. 16) Подаци од капетана Прокопија Гачића. 17) Подаци од четника Љубише Недића. 18) Подаци од мајора Александра Милошевика, 19) Подаци од поручника Николе Ћопића. 20) Подаци од капетана Буде Добрића. 21) Подаци од свештеника Радише Пурића. 22) Подади од пуковника Бранислава Ј. Пантнћа. Подади од ђенералштабног пуковника Велимира Пилетића. Потпуковник Миодраг Ратковић: “Организација Источне Срби. је”, "Књига о Дражи ( I I ) ”. Виндзор> Канада, 1956, стр. 99—100. 23) Подаци од капетана Боре Манића. 24) Подаци од једног ђенералштабног официра, члана Штаба Команде Београда. 25) Потпуковник Момчило Матић: "Југословенска војска у Отаџбини — Први заједнички састанак”, Писма друговнма — 51 класа Н. Ш. В. А.”, Париз, јуна 1958, стр, 3—5, дословно у изводу каже: Први заједнички састанак — Београдска 34 . . . Време рано по подне задњих дана маја или почетком јуна — У стану Жарковог оца, за столом, нашли смо св нас петорица класних другова: Жарко Тодоровић, Љубомир Михаиловић, Душаи Грујић, Младен Јовичић и ја. ...Жарко је почео да излаже оно ради чега смо се сакупили. Сви ми били смо безусловно решеви да приступимо послу и од. мах тражили своје дужности. “Нас петорица првдузимамо послове у Београду”, рече Жарко. Објашњавајући замисао о раду у Београду, договорно са нама поделио је Београд на четири подручја и ову поделу унео у план Београда. Свахи од нас — Душан, Млађа, Љубо и ја — добио је свој делокруг рада. Жарко је за себе задржао централну улогу — улогу команданта Београда". 26) Подаци од потпоручника Јакше 'Велевића. 27) Подаци од капетана Станнслава СтоЈана. 28) Подаци од поручника Вјекослава Фаркаша. 20) Подаци од Једног ђенералштабног официра, члада Штаба Комакде Београда.
167 30) Подаци од пуковника Бранислава Ј. Пантића. 31) Подаци од мајора Лазара Петровића. 32) Јосип Броз-Тито: “Борба за ослобођење Јутославије”, “Кул. тура”, Београд, 1944, стр. 116. 33) Исто, стр. 114. 34) Исто, стр. 116. 35) Д. Љотић: "Видело у тами”, 1947. 36) Бранко Лазић: “Како се борила и како је умирала Српска Равногорска Омладина”. "Американски Срб®бран”, бр. 9348 и 9350/47. Подаци од инж. Милорада Матића. 37) Бранислав Ћукић) студент београдског Правног факултета, родом из Миокице; један од оснивача Омладинске секцијв Српског Културног Клуба 1939 године; ухапшен од ЈБотићеваца у јесен 1942 и предан Немцима; ови му нашли у постави капута компромитујуће иисамце у вези са четницима, тако да је Ђукић стрел»ан у ЈаЈин. цима 25 децембра 1942. 38) Лазар Максимовић, један од водећих и најталентованијих и кајхрабријих чланова штаба 501; ноћу 8/9 септембра 1943 био је опкољен од Љотићеваца у једној сеоској кући у близини Трстеника; не хотећи да се преда, Максимовић је отворио ватру на н>кх и по. кушао да се пробије, заједно са својим другом, другим елитним омладинцем, Владимиром Жикићем Жикић је био убијен на лицу места, Максимовић тешко рањен, пренет у Крушевац, где је ускоро нздахнуо. Жикићев су пак леш Л>отићевци изложили у Трстенику да би показали народу како пролазе Дражиновци. Поводом њиховог убиства “СЛОБОДА ИЛИ СМРТ — ГЛАС ДЕ. ЛИГРАДСКОГ КОРПУСА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИ. НИ”, год. I, бр. 1, децембар 1943, стр. 4, донео је следеће обавештеље:
"НАШЕ ВОПГГАНИЦЕ Ноћу између 8 и 9 септембра нападнути од Љскгићеваца у нерав. ној борби бранећи се до последњег даха својих младих груди пали су на пољу части, за добро Отацбине омладинци Лазар МаксимовиК и Владимир Жикић. Као деца ношена идеалом на врховима пободених застава јурнули су у бој, у смрт. Са осмехом на уснама, оним осмехом што га даје школска клупа, пуним безбрижности и ведрине младости, са младалачким одушевљењем и презрењем свега за чим су жудели — као вихор, као олуја, као стихија, улетели су у вртлог носећи собом свежину своје невиности, идеала и снаге. Своје прве снове утопили су у крваву садашњицу револуције да, презирући смрт и патње, уздигнуте главе и поноса чела високо подигну име СРПСКОГ ОМЛАДИНЦА. Свесно, свлм жаром своје идеје, заносом свога одугпевљења хтели су боље, моћпо, неприкосновено Српско сутра.
168 По старом, прастаром закону природе најбољи најпре одлазе. У грчу своје снаге, у својој последњој борби пали су. Они. Снажни у животу, непобедиви у смрти. Жртва њихова, достојна мита, пружи. ла им је своје окриље. Земља коју су некад тако предано волели примила их је на своје меке, топле груди. Тела њихова, некад тако снажна, косе плаве н дуге, очн бистре и детињски чисте — не носе више буктињу у тамн. Оружје, толико вољено не почива внше на њнховим мшиицама. Само душе, чисте исконске Српске Душе и да. л.е увек царују и шире моћну снагу вечне победе — вак обима смр. ти, окова, бедема и граница. . . . ЗАВЕТ СРПСТВА. Омладински ђачки одред “Лазар Максимовић” чврсто нде путем који му је Он изабрао, да се једном у писку куршума — својој последњој борби, чврсто сједини са њим, својим корифејем јер је Срб1шова величина од искона била у томе да се као феникс рађа и умире у сопственој крвн. Таква је судбина, тако је писано. Слава нека је животима младих који се race за Отаџбину”. 39) Подаци од мајора Александра Нилошевића. 40) Подаци од др. Младена Жујовића.
III ДЕО 1) Др. Милквоје Перовић: "Устанак на југу Србијв 1917”, Бео. град, 1954, стр. 216. 2) Свештеник Душан Поповић, четник из Херцеговине. 3) Драгиша Ракоњац1 четник нз Санџака. 4) Никола Т. Зец: “Јулски устанак у Црној Гори”, Гласшпс Српског историско - културног друштва “Његош”, Чикаго, Илиноис, свеска четврта — децембар 1959, стр. 47-—57. 5) Милорад Јоксиновић: “Устанак у Васојевићима и прва веза Црне Горе са Дражом Иихаиловићем”, Гласник Српског историско. културног друштва “Његош”, Чикаго, Илиноис, свеска прва — јули 1958, стр. 88—105. 6) Потпуковник Рудолф Перхинек, Делегат ВК за Црну Гору: Подаци. 7) Милорад Јоксимовић: "Устанак у Васојевићима и прва веза Црне Горе са Дражом Михаиловићем”, Гласник Српског историскокултурног друштва "Његош”, Чикаго, Илиноис, свеска прва — јули 1958, стр. 98—99. 8) Потпуковник Рудолф Перхинек, Делегат ВК за Црну Гору: Подаци. 9) Коњички капетан Миливоје Ковачевић, командант 1 батаљоиа Церског четничког одреда: Подаци. 10) Жандармериски капетан Митар Тривунчић, командант Пљевског четничког одреда: Подаци. Коста Тркуља: “Сећање на тешке дане”, "Американски Србо. бран”, 1957.
169 11) Интендантски капетан Богдан Дробац, помоћник команданта четничког пука “Вожд Карађорђв”: Подаци. 12) Из архиве ђенерала Дамјановића: Подаци од Васа Мнљуша. 13) Жандармерискн пуковник Јоваи Тришић( командант Српскв Жандармерије: Подаци. 14) Ћенералштабни потпуковник Карло И. Новак, командант Словеније: Подаци. IV ДЕО 1) Из архиве ђенералштабног бригадног ђенерала Миодрага М. Дамјановића, шефа кабинета ђеверала Недића. 2) Види: Потпоручник Павле Мешковић: "На Равној Гори”, “Књига о Дражи ( I ) ’’, Виндсор, Канада, 1956, стр. 66, каломена 3. 3) Подаци Тихомнра Топаловића, секретара Четничке органи. зације Косте Пећанца. 4) “Поверљиво П. В. 274 Ч Е Т Н И Ц И , преглед четничке актнвности, Април 1941 — Јули 1944 г.( Г — 2 (П. Б.), Главни Штаб Савезничкнх Снага, Септембар 1944”, стр. 7, напомева 1. 5) Подаци жандармериског пуковника Јоваиа Тришнћа, коианданта Српске Жандармерије. 6) Докуменат се налази у архиви потпуковника Рудолфа Перхинека. 7) Из архиве ђенералштабног бригадног ђенерала Миодрага М. Дамјановића, шефа кабинета ђенерала Недића. (Подаци дивизиског ђенерала Стевана Радовановића!.
