Finansijsko poslovanje i berzanski menadžment
SEMINARSKI RAD Berze i berzansko poslovanje
1
Banja Lka! novembar "#$$% &odine SADR'A( UVOD...............................................................................................................1 Pojam berze.........................................................................................................2 Karakteristike i vrste berze ................................................................................................... 7
Vrste Vrste poslova na finansijskoj berzi........................................................................... ...........................................................................14 14 Zakonska regulativa finansijske berze....................................................................... .......................................................................18 18 Karakteristike banjalučke berze...............................................................................22 22 ZAKLU!AK ....................................................................................................27 ....................................................................................................27 L"#$%A#U%A................................................................................................... ...................................................................................................28 28
2
)*+D
&Ka' go' vi'ite 'a neko vo'i uspje(an posao) bu'ite sigurni 'a je je'nom 'onio *rabru o'luku.& Peter Dru+ker
Upravo ovo je ono (to ,e 'a se pro-ima kroz ovaj ra'. Ka'a govorimo o berzama i berzanskom poslovanju bitno je naglasiti 'a prava i ispravna o'luka u pravo vrijeme znači 'obar poslovni potez. Da li je o'luka ispravna obično se kasnije sazna ali a li u nekom trenutku prije ona mora biti 'one(ena. Kroz ovaj ra' uputi,u Vas u pojam berzi) poslovanja na berzi kao i istorijatu berzi i berzanskog poslovanja) ko u tom poslovanju učestvuje i na koji način berze posluju. Pore' svi* ovi* o vi* stvari pokusa+u 'a Vam Vam pribli-im i (ta se sve to mo-e na,i na berzi kao pre'met poslovanja i trgovanja. Kao posebnu oblast koja je u u-em smislu vezana za ovu temu fokusira,u se na banjalučku berzu) njeno poslovanje i eventualne ten'en+ije (irenja trgovanja u bu'u,nosti. erze i nji*ovo poslovanje je o'uvijek imalo velik uti+aj u trgovanju) mo-e se re+i 'a su bili temelj trgovanja u 'r-avi. Vjerujem 'a ,e ova praksa 'a se nastavi i u bu'u,nosti uz pro(irenje i na elektronsko poslovanje sa razvojem internet infrastrukture i osvej(tenosti svakog poje'in+a te prilago'javanju na novu eru) eru te*nike i kompijuteriza+ije.
3
$% ,+(A ,+(AM M BER BER-E Za sam početak obra'jivanja ove teme bitno je 'a se 'efini(u ko kakvu ulogu ima na berzi) (ta je to berza i koja je njena uloga u globalnom trgovinskom lan+u. Postoji Postoji vi(e 'efini+ija 'efini+ija i vi(e 'efinisanja 'efinisanja pojma berze. erze se najče(,e najče(,e 'efini(e 'efini(e kao prostor prostor na kome kome se trguj trgujee 'ugo 'ugoroč ročnim nim finans finansij ijski skim m instru instrumen mentim tima. a. erza erza pre'st pre'stavl avlja ja organi organizova zovano no sekun'arno tr-i(te /oV sa potpuno pre+iznim " strogo utvr'jenim pravilima trgovanja) pravilima prijema tr-i(nog materijala na berzi kao " potpuno pre+iznim kriterijumima koji 'efini(u uslove " način za prijem u članstvo na berzi.0 erza je samostalna i spe+ifična institu+ija. 1a berzi se ostvaruje kupopro'aja vlasinčki* i 'u-nički* /oV. Defini(e se kao organizovani prostor u fizičkom i poslovnom smislu na kojima se po strogo 'efinisanim uslovima trguje /oV) nov+em i 'evizama. erze u svoj promet ne unose svoje /oV ) niti same kupuju /oV. Pre'met trgovine ne mora biti na mjestu na kojem se trguje.2 erza pre'stavlja organizovan prostor na kome se kupuje i pro'aje roba) nova+) *artije o' vre'nosti i finansijski 'erivati. %azlika izme3u berze i sajma nalazi se u činjeni+ama4 mjesta trgovanja) pre'meta trgovanja) načina trgovanja i učesnika u pro+esu trgovanja. 5 obzirom 'a se na berz berzii trgu trguje je bez pris prisus ustv tvaa robn robni* i* i no novč včani ani** uzor uzoraka aka)) nji* nji*ov ov pre'm pre'met et trgo trgova vanj njaa je stan'ar'izovan 6tipiziran7. #e-nja je ko' robni* berzi 'a je uzorak trgovanja istovjetan količini robe sa kojom se na pro'uktnoj berzi trguje. Prvi uzor+i sa kojima se trgovalo o'nosili su se na4 lukovi+e lala 6tulipana7) pasulj) suve (ljive) mesnatu slaninu i si. %a'i br-eg i efikasnijeg trgovanja) na berzi su sve vi(e bili o'sutni uzor+i) tako 'a se trgovalo na riječ uz prisutno me3usobno me3usobno poverenje i ugle' učesnika koji su učestvovali učestvovali u berzanskim berzanskim transak+ijama transak+ijama.. %azvoj trgovanja na berzi je uti+ao 'a se povjerenje zamjenjivalo ve,im brojem berzanski* pravila koja su 'obijala naziv berzanske uzanse. Primjena stan'ar'izovani* uzoraka i utvr3eni* pravila trgovanja uti+ala je na 'efinisanje četiri glavne o're'ni+e koje karakteri(u svaku berzu.
1 8or'ana Dostani,4 #r-i(te kapitala) eogra'ska poslovna (kola) eogra') 299:. go'ine str. ;0. 2 http://www.linkelearning.com/lmateri!ali/materi!ali/"#$%/sarz elearning.com/lmat eri!ali/materi!ali/"#$%/sarza!&'p(/$ a!&'p(/$in%en)1*.p( in%en)1*.p( 4
O're'ni+e su se o'nosile na4 • • • •
mesto trgovanja) pre'met trgovanja) pravila trgovanja) učesnike berzanskog trgovanja.
%azvoj informatičke te*nologije uti+ao je na promjenu mesta trgovanja) počev(i o' gra'ski* tr-ni+a pa 'o elektronske mre-e trgovanja. 1ajpoznatija mre-a trgovanja naziva se 8lobe<) a istu su formirale formirale 've !ika(ke) !ika(ke) je'na Lon'onska Lon'onska i je'na Pari(ka berza. =to se tiče robni* berzi treba ista,i ista,i 'a se sirovine i repromateri repromaterijal jal mogu stan'ar'izo stan'ar'izovati vati 6kao pre'met pre'met trgovanja7 trgovanja7)) 'ok to nije slučaj ko' finalni* proizvo'a zbog nji*ovi* veliki* me3usobni* razlika i spe+ifičnosti. Pre'met trgo trgova vanj njaa na savr savrem emen enim im berz berzam amaa pre' pre'st stav avlj ljaa reč reč pove povere renj njaa učes učesni nika ka u berz berzan ansk skim im transak+ijama. %azvojem berzanskog trgovanja) poverenje se zamenjuje za menjuje pravilima trgovanja koja se o'nose na4 • • • •
prikupljanje ponu'e i tra-nje) iz'avanje kupovni* i pro'ajni* naloga) uparivanje naloga) zaključivanje berzanski* transak+ija.
U +ilju efikasne primene berzanski* pravila vremenom su formirani posebni berzanski su'ovi po' nazivom arbitra-e. Učesni+i na berzi mogu biti samo ovla(,ena li+a koja se nazivaju berzanskim posre'ni+ima. U praksi su najče(,e prisutna 'va berzanska posre'nika koja se nazivaju4 • •
brokerima) 'ilerima.
Posao berzanski* posre'nika se o'nosi na zaključenje poslova na berzanskim punktovima po utvr3enim pravilima berzanskog poslovanja. 5vaki 'rugi oblik zaključenog ugovora smatra se vanberzanskim trgovanjem. Postupak trgovanja na berzi mo-e biti promptnog i terminskog karaktera.
*
Promptno trgovanje po'razumeva
pla,anje i isporuku pre'meta berzanskog trgovanja o'ma* ili
'o > 'ana o' 'ana zaključenog posla. Terminsko trgovanje po'razumeva pla,anje i isporuku pre'meta berzanskog trgovanja u o're3enom vremenu posle zaključenja berzanskog ugovora. "zvr(enje terminskog ugovora je u 'u-em roku o' ? 'ana) pa sve 'o go'inu 'ana. Ovaj oblik berzanskog trgovanja posebno je bio b io prisutan u posle'njim 'e+enijama 'e+en ijama pro(log veka. #erminski #erminski berzanski poslovi omogu,avaju ve,u za(titu interesa učesnika u berzanskom poslu) kao i spekulativne efekte zbog očekivane promjene +ijena u o'nosu na +ijene koje su va-ile u momentu zaključenja berzanskog posla. erza kao institu+ija pojavljuje se u 'rugoj polovini 0?@og veka sa razvojem in'ustrijske proizvo'nje) razvojem gra'ova i prekomorskog trgovanja. U tom perio'u ponu3ači robe 6sajmovi7 postaju isuvi(e mali) zbog pove,anog broja trgova+a robe) 'a bi se na njima moglo efikasno trgovati. #rgovanje sa robom se preseljava sa manji* na ve,e loka+ije) g'e su se izlagali samo uzor+i o're3eni* roba. 1a ovaj način je trgovina sa robama bila je'nostavnija i efikasnija. Obično su na sajmovima zakazivani sastan+i izme3u trgova+a 6koji su ispunjavali o're3ene uslove7 uslove7 koji su 'onosili 'onosili uzorke robe) tako 'a se trgovalo trgovalo sa robom čije su osobine bile poznate. Upravo na ovim činjeni+ama se mo-e gra'iti prva pozi+ija berze. U (iroj literaturi se mo-e na,i tumačenje) 'a se naziv berza vezuje za bankarsku i trgovačku poro'i+u Va Vann 'en urse koja potiče iz ri-a u elgiji. U početku se u 'vori(tu) a kasnije u prostorijama poro'i+e Va Vann 'en urse o'r-avali sastan+i trgova+a. Prema 'ostupnim informa+ijama) u prostoriji je bila na stubu okačena ko-na torba koja se sastojala iz 'va 'ela. 1a je'noj strani su kup+i stavljali informa+ije u vezi tra-nje za robom) a na 'rugoj strani su pro'av+i stavljali informa+ije u vezi ponu'e 'otične robe. Prvo su nastale robne 6pro'uktne7 berze) 'a bi se nakon nekog vremena v remena sa razvojem *artija o' vre'nosti pojavile finansijske 6efektne7 berze. Prema 'ostupnim po'a+ima) prva organizovana robna berza se pojavila u belgijskom gra'u Anversu 0B9. go'ine. %obne berze u Parizu i Lon'onu su osnovane 0?B>@ go'ine) a u 1jujorku 0:CB. go'ine 6na otvorenom prostoru7) 'a bi se ista 0;0:. go'ine preselila u zgra'u na all 5treet 9. Domi+ilna robna i finansijska berza se osniva u eogra'u 0;C. go'ine saglasno Zakonu o berzama koji je 'onet 0;;B. go'ine. eogra'ska berza je ra'ila 'o 0C0. go'ine) 'a bi o' 0C;C. go'ine ponovo obnovila svoj ra'.
+
%azvoj berzanskog poslovanja zabelje-en je na prvim glinenim ploči+ama ka'a su evi'entirane prve terminske transak+ije. 1aime) trgov+i su na glinenim ploči+ama belje-ili obaveze je'ne strane koja je trebala 'a svoje 'ugovanje izmiri preko o're3ene robe u bu'u,em vremenu. Ovakav oblik poslovanja mo-e se svrstati u sa'a(nje *e'-ing transak+ije 6obezbe3enje rizika o' poten+ijalni* promena +ena7. Poznati su primeri Eeničana u čijim su lukama prikupljana novčana sre'stva o' gra3ana 'a bi se opremili bro'ovi sa robom za prekomorsku trgovinu. U ovim transak+ijama gra3ani su polagali nova+ i 'obijali 'o bijali potvr'e o uče(,u u 'otičnom bro'skom tovaru. 5 obzirom 'a su Eeničani bili prvi koji su usavr(ili fonetski alfabet) zapisivanje pologa nov+a) iz'avanje potvr'a o pologu i zapisivanje prispe,a bro'ova nije pre'stavljalo posebnu pote(ko,u. Prvi mjenjački poslovi vezani su za antičku 8rčku) koji su nazivani sarafskim ili trapezarskim poslovima. 1aziv su 'obili po trapezima 6klupama ili stolovima7 na kojima su obavljane menjačke transak+ije. U %imskoj imperiji su menjačke poslove obavljala posebna li+a koja su se nazivala numulatorirna. Za stari %im je bilo karakteristično) 'a su trgovanje obavljali u gra'skim trgovačkim +entrima 6forum ven'alium7 g'e su se svako'nevno sastajali trgov+i. Ustaljena sastajali(ta trgova+a uti+ala su i na formiranje prvi* pravila terminskog trgovanja 6na osnovu sklopljeni* ugovora7. U sre'njem veku) posebno u Eran+uskoj i $ngleskoj) trgov+i primenjuju posebna pravila vi me3usobnom trgovanju) koja se grupi(u u tzv. Zakon trgova+a 6LaF Ger+*ant7. Organiza+ija berze je u to vreme bila slična kon+entričnim krugovima u čijem se +entru nalazila berza sa svojim slu-bama i prate,im institu+ijama. O' +entra pa prema periferiji kon+entričnog kon+en tričnog kruga (irili su se novi krugovi u lan+u berzanskog trgovanja. Prvi krug su činili trgov+i 6posre'ni+i7 koji su se sastajali na istom mestu) u isto vreme i koji k oji su 'efinisali pravila trgovanja. Prvi krug je bio zatvorenog tipa sa ograničenim brojem trgova+a 6posre'nika7 Da bi neko u(ao u prvi krug morao je ispuniti o're3ene o' re3ene uslove. #ako se na 1jujor(koj berzi be rzi *artija o' o ' vre'nosti u prvom krugu moglo trgovati samo izme3u članova toga kruga berze. 5vi trgov+i koji su bili izvan prvog kruga berze mogli su trgovati na berzi preko oni* trgova+a 6posre'nika7 koji su ve, bili u 'otičnom krugu berze. 1a ovaj način je nastalo mesto na berzi 6za svakog učesnika7 koje se go'i(nje go'i(nje pro'avalo) o'nosno kupovalo. Kupovinom mjesta mjesta na berzi moglo se u,i u ekskluzivni ekskluzivni krug posre'nika spe+ijalizovani* za berzansko trgovanje.
7
5ala za trgovanje (berzanski (berzanski parket) pripa'ala je samo onim članovima berze koji su uspeli 'a zakupe mjesto na berzi. Posebno mjesto u 5ali za trgovanje se nazivalo box i nalazilo se 'u- ruba 'otične sale. 1a ovaj način je trgova+ 6posre'nik7 mogao br-e i efikasnije 'a komuni+ira sa se'i(tem svoje kompanije. 1jegov za'atak je bio 'a primi naloge iz kompanije i 'a iste izvr(i na parketu. U 5ali za trgovanje nalazili su se pultovi 6bilo i* je vi(e7 koji su pre'stavljali p re'stavljali mesto za trgovanje sa o're3enim berzanskim pre'metom 6robom) *artijama o' vre'nosti) valutama i si.7. O' +entra berze (irio se krug po krug sa različitim učesni+ima u lan+u berzanskog trgovanja. 1aj(iri krug obu*vatao je tr-i(te na kome je berza poslovala. !esto se organiza+ija o rganiza+ija berze u praksi i'entifikovala sa ba+anjem kamena u vo'u) pri čemu se o'ma* stvarao prvi talas 6prvi krug7 koji je bio najjači n ajjači i po obimu najmanji) 'a bi se zatim stvarali 'rugi talasi 6'rugi krugovi7 koji su bili (iri i po snazi slabiji. Američka berza je nastala na pločniku sa prvim krugom igrača 6ovla(,eni* posre'nika7 koji su se okupljali na je'noj raskrsni+i u 1jujorku. U zapisima zapisima tog vremena se mo-e na,i 'a su se oni bez obzira na vremenske prilike u isto 'oba 'ana mogli vi'eti na uli+i ispo' stuba svetiljke) kako trguju. #rgov+i su kao i svi 'obri poslovni lju'i očekivali 'a kupe po ni-im +enama) a 'a pro'aju po vi(im +enama) te 'a na taj način ostvare 'obit po osnovu svoji* investi+ija. Kupuju,i i pro'aju,i *artije o' vre'nosti za 'ruge) neki o' prvi* trgova+a postali su brokeri. Gesto okupljanja u blizini Hall Hall 5treetI postalo je poznato kao berza na Hpločniku&) o'nosno berza na otvorenom. U zapisima tog vremena mo-e se na,i) 'a ni(ta nije moglo 'a zaustavi ove ulične brokere) jer su se po ki(i i po snegu okupljali oko po(tanski* san'uči,a i ulični* svetiljki) pri čemu su isti+ali spisak *artija o' vre'nosti koje su za pro'aju. 5ve 'o 0CC9. go'ine na uli+i se trgovalo sa *artijama o' vre'nosti4 ru'nika) (tamparija) poljoprivre'ni* ma(ina) tekstila) -elezni+e) osiguranja -ivota i to u iznosima koji su bili u milionima 'olara. 1eki investitori su smelo ulagali u nove investi+ije kao (to su to prvi automobili i prve filmske pokretne slike. Vremenom su uli+e postale pretesne za trgovanje) tako 'a su neki brokeri svoje pomo,no osoblje preselili u zgra'e 6kan+elarije7 čiji su prozori gle'ali na 'otičnu uli+u. 1a prozorima zgra'a all 5treet@a mogli su se vi'eti pomo,ni+i brokera kako se sa spratova 'ovikuju sa svojim brokerima koji se nalaze na pločniku. Obično je pomo,nik brokera primao naloge klijenata putem telefona) a zatim je poruke 'ovikivao kroz prozor svojim brokerima koji su se nalazili na lazili na pločniku. 1a ovaj o vaj način je pojačavana galama) pa se često nisu mogli razumeti ni sami brokeri izme3u sebe. e'nog 'ana je nekom o' brokera pala na um izvanre'na i'eja 'a se signali mogu slati rukama. #i brokeri su fantastično funk+ionisali u ovoj 8
op(toj uličnoj galami. Uskoro su svi brokeri počeli koristiti signale rukama) kako bi se lak(e i br-e sporazumeli sa svojim pomo,ni+ima. Da bi se brokeri u gu-vi na pločniku bolje raspoznavali počeli su 'a nose svetle (e(ire i kapute različiti* boja. U perio'u) prije) za vreme i poslije Prvog svetskog rata ove ulične berze su bile je'no o' najuzbu'ljiviji* i naj-ivopisniji* mesta u +eloj + eloj Ameri+i. Početkom Početkom 0C20. go'ine ulične berze se sele u zgra'e g'e se i 'anas nalaze. Danas se ove berze koriste računarima i elektronskim sistemom komuni+iranja. Pomo,ni+i brokera koji primaju naloge sa'a se nalaze u kabinama koje su sme(tene oko 5ale za trgovanje. Oni jo( uvek u komuni+iranju koriste ručne signale. rokeri na Hparketu& se brzo kre,u po 5ali za trgovanje ili se okupljaju oko pulta za trgovanje koji koristi elektronsku opremu. rokeri ra'e u prostorijama sa klima ure3ajima) a ne kao neka' po ki(i) sneg ili vru,em vru,e m ljetnjern sun+u. Američke berze spa'aju u najbr-a tr-i(ta kapitala na svetu) jer investitori za nekoliko minuta mogu 'a kupe i pro'aju *artije o' vre'nosti. #reba ista,i) 'a je razvitak berzi i trgovanja na berzama posle'i+a 'inamičnog razvoja finansijski* tr-i(ta i tr-i(ni* instrumenata. Upravo iz ti* razloga je svako jačanje tr-i(ta u pro(lom vremenu po'staklo razvoj berzi i nji*ovo (irenje po gra'ovima gra'ovima razvijeni* zemalja u svetu. #ipičan #ipičan primer ovakvog kretanja) kretanja) o'nosi se na nastanak nastanak 1jujor(ke svetske berze *artija o' vre'nosti 61eF Jork 5to+k $<+*ange7 kao najve,e svetske berze) koja je i 'alje ostala je'nostavna) efikasna i spontana u pro+esu trgovanja.
"% KA KARAK RAK.ER .ERIS. IS.IKE IKE I *RS *RS.E .E BER-I BER-I 5a teorijskog stanovi(ta posmatrano postoje različita tumačenja etimologije reči berza. Prema je'noj grupi autora) reč berza b erza se pojavljuje p ojavljuje u Eran+uskoj i potiče o' o ' reči Hbourse&) Hbo urse&) (to u prevo'u znači4 mesto susretanja trgova+a početkom @ov veka. Prema 'rugoj grupi autora) reč berza potiče o' reči HVa H Vann 'er urse&) (to u prevo'u znači4 naziv patri+ijske poro'i+e iz sre'njeg veka iz mesta ri-. U (iroj literaturi se mo-e na,i tumačenje 'a je poro'i+a HVan 'er urse& utemeljivač sa'a(njeg oblika berzanskog poslovanja. 5astanak trgova+a sa nji*ovim partnerima i prijateljima 6u nji*ovim ku,ama7 mo-e se smatrati prvim početnim berzanskim sastan+ima na kojima se trgovalo sa robom i *artijama o' vre'nosti.
,
Prvi počet+i berze se javljaju u sre'njem veku i to u italijanskim gra'ovima4 enovi i Vene+iji. Poro'i+a HVan 'er urse& u gra'i,u ri- u elgiji u """ veku je na ulazu u ku,u 'r-ala obe(ene 've ko-ne kese koje su pre'stavljale simboličan o'nos ponu'e i tra-nje. #rgovina sa robom vremenom se prenosila u kafane i luke. U kafanama su bile postavljene velike table) koje su bile po'eljene na 've je'nake polovine sa je'nom vertikalnom linijom. 1a je'noj strani table trgov+i su upisivali +ijene po kojima -ele 'a pro'aju robu 6ponu'a7) a na 'rugoj strani table su upisivali +ene po kojima -ele 'a kupuju robu 6tra-nja7. Krajem V i početkom V" veka trgovina sa robom 6po berzanskim prin+ipima7 seli se iz ri-a u Antverpen g'e se obavlja prvo zvaničnije me3unaro'no berzansko trgovanje sa robom. U V""" vjeku me3unaro'na berzanska trgovina se preme(ta u Amster'am) tako 'a se u njemu prvi put 0B92. go'ine iz'aju ak+ije sa kojima je obavljeno berzansko trgovanje. erzansko trgovanje je obavljeno na način 'a su kup+ima ak+ija iz'avane potvr'e o u'elu u 'obiti) koju je ostvario preko okeanski bro' u trgovini sa robom na prostorima Azije. Azije. Ozbiljnija pro'aja i kupovina *artija o' vre'nosti na Amster'amskoj berzi započinje 0B00. go'i go 'ine ne ka'a ka'a se orga organi nizu zuju ju i prva prva ak+i ak+iona onars rska ka 'ru( 'ru(tv tva. a. Prvi Prvi poč počet et+i +i orga organi nizo zovan vani* i* berzi berzi pojavljuju se sre'inom V" veka u Parizu 0?B>@ go'ine po' nazivom Hourse 'e valeurs& i u Lon'onu 0?BB. go'ine po' nazivom ))%oMal e<+*aenge&. Prve ve,e institu+ionalne berze 6sa tr-i(nim karakteristikama7 nastaju u 5AD u prvoj polovini @og veka. 5 obzirom 'a je berza nastala spontano iz samog tr-i(ta) mo-e se re,i 'a se ona razvijala onako kako se razvijalo i tr-i(te. U prvoj polovini @og veka pojavljuje se ve,i broj institu+ionalno organizovani* berzi u vo'e,im trgovačkim gra'ovima sveta. erza se mo-e 'efinisati kao mesto na kome se vr(i kupov ku povin inaa i pro' pro'aj ajaa robe robe i ovla( ovla(,e ,eni ni** vrst vrstaa *art *artij ijaa o' vre'n vre'nos osti ti.. Počet Počet+i +i inst instit itu+i u+iona onaln lnoo organizovane berze ukazuju) 'a su berze pre'stavljale4 • • • • • •
organizovano 6kon+entrisano7 tr-i(te) prostor na kome se trgovalo sa zarnenljivom robom) prostor na kome su učesni+i kupovali i pro'avali berzansku robu i berzanske efekte) prostor na kome su se obavljale berzanske transak+ije u o're3eno vreme) oblik trgovanja uz striktno pri'r-avanje pravila berzanskog poslovanja) oblik promptnog i terminskog trgovanja.
Pre'meti berzanskog trovanja bili su po'lo-ni tipiza+iji) (to znači 'a se sa tim pre'metima moglo trgovati bez prisustva uzorka robe ili *artija o' vre'nosti. 1a ovaj način se postupak trgovine 1
poje'nostavio i ubrzao) te 'oprinjeo br-em obrtu kapitala. 5 obzirom 'a je na početku berzanskog trgovanja bio prisutan p risutan mali broj učesnika) izme3u nji* je stvoreno povjerenje koje se vremenom institu+ionalizovalo preko uzansi i pravila trgovanja. Učesni+i na berzama su s*vatili 'a je nu-n nu-noo izvr(i izvr(iti ti tipiza tipiza+ij +ijuu i poje'n poje'nost ostavl avljiv jivanj anjee berzans berzanski* ki* transa transak+i k+ija. ja. Uvo Uvo3en 3enjem jem berzanski* efekata efeka ta u pro+es trgovanja na berzi) 'obija u značaju gotovina i *artije o' vre'nosti. erzanski efekti kao instrumenti trgovanja na berzi mogli su se o'r-ati u o'nosima sa robom) jer su imali realnu po'logu u konkretnim konk retnim robama. Polaze,i o' pre'meta berzanskog poslovanja) berze se mogu po'eliti na4 • • •
robne 6pro'uktne7 berze i berze usluga) novčane i 'evizne berze) berze *artija o' vre'nosti.
1a robnim berzama se trgovalo sa različitom robom i različitim uslugama. 1a novčanim berzama se trgovalo sa nov+em i 'evizama. 1a berzama *artija o' vre'nosti se trgovalo sa različitim *artijama o' vre'nosti i finansijskim 'erivatima. Za berze je karakteristično) 'a ne posje'uju nikakvu sopstvenu robu) novčana sre'stva) 'evizna 'e vizna sre'stva i *artije o' vre'nosti. "sto tako) berze ne kupuju niti pro'aju robu i berzanske efekte koji su pre'met berzanskog trgovanja. Nena robe) nov+a) 'eviza) *artija o' vre'nosti utvr3uje se na slobo'noj i otvorenoj auk+iji u zavisnosti o' veličine ponu'e i tra-nje u 'atom vremenskom perio'u. #rgovanje na berzi obavljaju članovi berze i to u o're3enom prostoru) koji se naziva H5ala za trgovanje&. Pre'met trgovanja na berzi mogu biti berzanske vre'nosti koje su pri*va,ene na listingu berze. Za berzu 'ugoročni* *artija o' vre'nosti često se ka-e 'a pre'stavlja organizovano sekun'arno tr-i(te *artija o' vre'nosti) koje posluje po strogo utvr3enim pravilima trgovanja.
11
1a berzi se pojavljuju sle'e,i subjekti4 • • •
kup+i 6investitori7 robe i berzanski* efekata) pro'av+i robe i berzanski* efekata 6nji*ove berzanske vre'nosti se pojavljuju na listingu7) posre'ni+i 6broker i 'ileri7 u berzanskom trgovanju.
Aktivni učesni+i na berzi su samo članovi berze koji imaju pravo 'a zaključe berzanske transak+ije. Aktivni učesni+i na berzi treba 'a imaju minimum kapitala) znanja i sposobnosti) kako bi se obezbe'ilo 'a se transak+ije na berzi o'vijaju na način utvr3en sa pravilima berzanskog poslovanja. Za berzu je karakteristično 'a mo-e za(tititi finansijski integritet svi* svoji* članova. 5 toga se na berzi formira i za(titni fon') putem koga se na'okna3uje (teta učesni+ima berze nastala zbog nji*ovog bankrotstva ili zbog nepo(tenog poslovanja 'rugi* učesnika berze. rokeri kao berzanski posre'ni+i napla,uju proviziju nakon n akon izvr(enja berzanske transak+ije. Dileri pre'stavljaju berzanske posre'nike koji se u o're3enim segmentima razlikuju o' brokera. Dileri u trgovanju sa *artijama o' vre'nosti nastupaju na berzi4 • • •
u svoje ime a za račun svoji* klijenata) u ime i za račun svoji* klijenata) u svoje ime i za svoj račun 6prin+ipali7.
U slučajevima ka'a se 'ileri pojavljuju na berzi kao prin+ipali) ta'a oni kupuju i pro'aju *artije o' vre'nosti 'a bi ostvarili zara'u po osnovu razlike u +eni. U takvim slučajevima nji*ova je obaveza 'a snose poten+ijalni rizik i poten+ijalni gubitak) ukoliko pro'aju *artije o' vre'nosti po ni-oj +eni nego (to je +ena +e na po kojoj su iste kupili. Kup+i se pojavljuju na berzi u ulozi investitora) sa namerom 'a kupe robu ili berzanske efekte 6gotovinu i *artije o' vre'nosti7 ra'i ostvarivanja (to ve,eg profita. Profit mogu ostvariti kupovinom berzanske vre'nosti po' najpovoljnijim uslovima. Pro'av+i se pojavljuju na berzama u ulozi ponu3ača berzanski* vre'nosti) kako bi nji*ovom pro'ajom obezbe'ili ne'ostaju,e izvore finansiranja. 1ji*ov je +ilj 'a pro'aju berzanske vre'nosti po (to ve,oj +eni) kako bi ostvarili (to ve,i profit.
12
5vi učesni+i u berzanskim transak+ijama pre'stavljaju profesionalna li+a i mogu se svrstati u tri osnovne grupe4 • • •
berzanski posre'ni+i 6brokeri) makleri) kartijeri7) kartijeri7) berzanski trgov+i 6'ileri) *en'leri) '-oberi7) ostali učesni+i na berzi 6novinari) posetio+i7.
erzanski posre'ni+i su interni učesni+i na berzi i često se nazivaju Hme(etarima&. U $ngleskoj iste zovu Hbrokeri&) u 1emačkoj iste zovu Hmakleri& 6ili Hsenzali&7) a u Eran+uskoj i* zovu Hkartijeri&. erzanski trgov+i su pre'stavni+i banaka) investi+ioni* fon'ova i 'rugi* posre'nički* institu+ija. U 5AD i* zovu H'ileri&) u $ngleskoj H'-oberi&) u 1emačkoj i* zovu H*en'lerima&. erzanski trgov+i su eksterni učesni+i na berzama efekata. Ostali učesni+i na berzi efekata su bankarski i 'rugi posre'ni+i koji nemaju ovla(e,nje za trgovanje na berzi. Oni obu*vataju pre'stavnike banaka) novinare i posetio+e na berzi efekata. 5vi učesni+i na berzi su uključeni u berzanske H(pekula+ije&. 5pekulativne ra'nje na berzi vezane su za ostvar ostvariva ivanje nje profi profita ta ulagan ulaganjem jem kap kapita itala la uz prisus prisustvo tvo visoko visokogg rizika rizika.. Za berzans berzanske ke H(pekulante& H(pekulante& je karakteristično karakteristično 'a 'anas kupuju o're3ene *artije o' vre'nosti vre'nosti uz očekivanje očekivanje 'a ,e 'otičnim u nare'nom perio'u +ena porasti) ili pro'aju o're3ene *artije o' vre'nosti uz očekivanje 'a ,e 'otičnim u nare'nom perio'u +ena opasti) pa ,e oni mo,i 'a i* kupe po ni-oj +eni. Dozirana (pekula+ija na berzi je neop*o'na kako bi se stvorio motiv za kvalitetnije obavljanje berzanski* transak+ija i kako bi se te transak+ije razlikovale o' klasični* bankarski* transak+ija. 1a berzi efekata se *artije o' vrije'nosti najče(,e kotiraju kao ak+ije) obvezni+e i 'ruge 'ugoročne *artije o' vrije'nosti. Kotiranje *artija o' vrije'nosti na berzi efekata je'ino je mogu,e uz saglasnost upravnog o'bora berze. Da bi se otpočela trgovina sa *artijama o' vrije'nosti na berzi neop*o'no je ispuniti uslove 'a se 'otične *artije o' vrije'nosti nalaze na listi listingu ngu 6kursn 6kursnoj oj listi7 listi7 berze. berze. Listin Listingg berze berze 6berza 6berzansk nskii kurs7 kurs7 mogu,e mogu,e je utvr'i utvr'iti ti na osn osnovu ovu berzanski* knjiga) tabli+a 6evi'en+ije svi* naloga na loga za kupovinu i pro'aju7 i 'nevnika ' nevnika berzanski* posre'nika. erzanska evi'en+ija slu-i i za utvr3ivanje kota+ionog kursa. Ako se na berzi efekata sprovo'i trgovina sa varijabilnim 6vi(estrukim7 kursom) ta'a je obaveza berzanskog posre'nika 'a svim učesni+ima na berzi saop(ti početni kurs) zatim njegove 13
promjene) kao i zavr(ni 6konačni7 berzanski kurs. Ako se na n a berzi efekata trguje sa je'instvenim kursom) ta'a je obaveza berzanskog posre'nika 'a svim učesni+ima na berzi saop(ti je'instveni kurs za 'otičnu kota+iju i zavr(ni kurs. ku rs. Dosa'a(nja praktična iskustva ukazuju) 'a su u trgovanju na berzi efekata pre'nosti na strani je'instvenog kursa u o'nosu na vi(estruki berzanski kurs. erzanski kurs se javno objavljuje o' strane berzanski* posre'nika i to putem berzanski* biltena) berzanski* izve(taja) novina i si. 5ve berzanske kota+ije neop*o'no je elektronskim putem preneti u zaje'nički informa+ioni +entar) preko koga se vr(i nji*ova 'alja 'istribu+ija svim članovima berze. Komuni+iranje na berzi efekata realizuje se putem mnogobrojni* (ifri i konven+ionalni* skra,eni+a) kao (to su4 8 nova+) P potra-ivanja po kotiranom kursu) pismena ponu'a po kotiranom ko tiranom kursu i si.
/% *RS.E *RS.E ,+SL+*A ,+SL+*A NA FINANS FINANSI(SKI I(SKIM M BER-AMA erzanski poslovi na efektnim berzama mogu se po'eliti u 've grupe) i to na4 • •
promptne) 6ke( ili spot7 berzanske poslove) terminske 6futurs7 berzanske poslove.
Karakteristika promptni* berzanski* poslova jeste) 'a se obavljaju o'ma* po zaključivanju kupopro'ajnog ugovora ili najkasnije u roku o' > 'o ? ra'ni* 'ana. 5 obzirom 'a se obavljaju u izuzetno kratkom roku) ne sa'r-e rizik za učesnike u poslu. U ovim poslovima je obaveza kup+a 'a pro'av+u) u napre' nave'enom roku) uplati novčani iznos na koji glasi zaključeni berzanski posao. Obaveza je pro'av+a 'a kup+u) u napre' nave'enom roku) 'ostavi berzanske efekte na njegov 'epo@konto. #e*nologija obavljanja transak+ija je 'osta je'nostavna i ista se mo-e prikazati na sle'e,em primeru. "nvestitor 6kupa+7 kompanija H5i 5i& ima nameru kupiti 0.999 koma'a ak+ija kompanije HGi+rosoft& iz 5AD 6pro'av+a ak+ija7. Da bi svoju nameru realizovao investitor se preko svog lokalnog brokera 6gosp. 1ikole Gartinovi,a7 raspituje o +eni pro'av+a ak+ija) o'nosno kompanije HGi+rosoft&. Lokalni broker 6gosp 1ikola Gartinovi,7 putem kompjuterskog sistema 'olazi 'o informa+ije 'a je pro'ajna +ena je'ne ak+ije 099 Q) i 'otičnu informa+iju saop(tava svom investitoru kompaniji H5i 5i&. 1akon analize kupovne +ene 'otične ak+ije) 14
investitor 6kupa+7 'onosi pozitivnu o'luku o kupovini ak+ije i 'aje nalog lokalnom brokeru 'a pre'uzme sve poslovne aktivnosti u vezi konačne realiza+ije posla. Po prijemu naloga o' investitora 6kup+a ak+ija7 lokalni broker unosi nalog investitora u svoj računarski sistem i istovremeno prenosi instruk+ije 6nalog investitora7 svom agentu 6pre'stavniku7 na 1jujor(koj berzi efekata. Agent lokalnog brokera 6gosp. Pre'rag Ognjenovi,7 saznaje o' brokera spe@ +ijaliste na 1jujor(koj berzi 6gosp. Dragana Gilenkovi,a7 posle'nju kota+iju kursa 'otične ak+ije. 5 obzirom 'a je posle'nja kota+ija 'otične ak+ije iznosila 09 Q i 0R Q) investi@torov agent 6gosp. Pre'rag Ognjenovi,7 prijavljuje kupovinu 0.999 koma'a ak+ija kompanije HGi+rosoft&) uz nastojanje 'a ostvari (to povoljniju +enu za svog klijenta kompaniju H5i 5i& iz 5uboti+e. Pri tome agent lokalnog brokera saop(tava svoju kota+iju Hkupujem 0.999 po 099 i 0R Q. erzanski posre'nik@spe+ijalista 6gosp. Dragan Gilenko@vi,7 proverava svoju evi'en+iju 'a bi utvr'io 'a li ima u tom momentu ponu'u 'otični* ak+ija o' agenta pro'av+a ak+ija 6gosp. Luke 5tipanovi,a7 po ponu3enoj kupovnoj +eni o' 099 i 0R Q. Ukoliko je prisutan nalog za pro'aju po 'otičnoj +eni) ta'a berzanski posre'nik izvikivanjem saop(tava Hpro@'ato 0.999 ak+ija kompanije HGi+rosoft& po kursu 099 i 0R Q&. 5a ovim postupkom je promptna kupopro'ajna transak+ija na berzi efekata zavr(ena. Agent kompanije H5i 5i& 6gosp. Pre'rag Ognjenovi,7 i agent kompanije HGi+rosoft& 6gosp. Luka 5tipanovi,7 svoj verbalni sporazum parafiraju u svojim bele-ni+ama) uz obave(tavanje lokalnog brokera investitora 6gosp. 1ikolu Gartinovi,a7 'a obavesti investitora 'a je njegov nalog uspe(no izvr(en. "sto tako se obave(tava pro'avač ak+ija 'a su pro'ate ak+ije po njegovom nalogu.
5lika 0. Kupovina i pro'aja /oV uz prisustvo berzanski* posre'nika
1*
Legen'a4 607 "nvestitor "nvestitor kontaktira kontaktira lokalnog lokalnog brokera 627 Lokalni broker obave(tava brokera na po'ijumu 6berze7 o kupovnoj +eni /OV 6>7 roker roker na po' po'iju ijumu mu oba obave( ve(tav tavaa broker brokeraa spe+ij spe+ijali alistu stu o kupo kupovno vnojj +eni +eni /OV koju nu' nu'ii kupa+ 6investitor7 67 Vlasnik Vlasnik /OV kontaktira kontaktira lokalnog lokalnog brokera brokera 6?7 Lokalni broker broker obave(tava obave(tava brokera na po'ijumu po'ijumu o pro'ajnoj pro'ajnoj +eni /OV 6B7 roker roker na po'ijum po'ijumuu obav obave(t e(tava ava brokera brokera spe+ij spe+ijali alistu stu o pro'aj pro'ajnoj noj +eni /OV koju nu'i pro'avač 6:7 roker spe+ijali spe+ijalista sta upamje naloge i ako se poklapaju) poklapaju) upu,uje brokera brokera kup+a i brokera brokera pro'av+a 'a zaključe kupopro'ajnu transak+iju 6;7 Ako se ne poklapa ponu'a i tra-nja broker broker kup+a obave(tava svog lokalnog brokera 6C7 Lokalni broker o istom istom obave(tava investitora investitora i čeka novi nalog 6instruk+iju7 6097 6097 rok roker er pro pro'a 'av+ v+aa obav obave( e(ta tava va svo svogg lok lokal alno nogg brok broker eraa o o's o'stu tupa panj njuu pro' pro'aj ajne ne +en +enee /oV 600 6007 Loka Lokaln lnii broke brokerr pro'a pro'av+ v+aa ob obav ave( e(ttava ava vlas vlasni nika ka /OV /OV 6pro 6pro'a 'av+ v+a7 a7 o o'st o'stup upan anju ju pro'ajne i kupovne +ene) čeka 'alji nalog 6instruk+iju7 pro'av+a /OV. erzanski erzanski posre'nik posre'nik putem posebnog posebnog elektronskog elektronskog ure3aja ispisuje ispisuje na spe+ijalnoj spe+ijalnoj karti+i naziv ak+ije) serijski broj ak+ije i postignutu +enu ak+ije. 1ave'ene po'atke berzanski posre'nik uba+uje uba +uje u optički optički čitač čitač koji koji pos posebni ebnim m kompju kompjuter terski skim m siste sistemom mom zapisu zapisuje je po' po'atk atkee u svo svoju ju memoriju i 'istribuira iste u sve punktove koji koriste usluge ovog kompjuterskog sistema. Ovim putem se svi korisni+i usluga berze efekata u 1jujorku obave(tavaju o zaključenoj berzanskoj transa transak+i k+iji. ji. 1a ovaj način način je prompt promptna na kupo kupopro pro'aj 'ajna na transa transak+i k+ija ja je'nim je'nim 'elom 'elom zavr(e zavr(ena. na. Obaveza je investitora 6kup+a ak+ija7 'a najkasnije u roku o' tri 'o pet ra'ni* 'ana plati kupljene ak+ije i 'a u nalogu za pla,anje nave'e) 'a li -eli 'a mu se kupljene ak+ije po(alju lično. Obaveza je investitora 'a izmiri proviziju svom lokalnom brokeru za obavljenu posre'ničku berzansku uslugu. "nvestitorov lokalni broker za'r-ava 'eo provizije za sebe) a ostali 'eo provizije upla,uje ostalim učesni+ima 6brokerima7 u obavljanju brokerske transak+ije.
1+
Ko' terminski* 6futurs7 berzanski* poslova obaveze kup+a i pro'av+a se ne izvr(avaju o'ma* 6promptno7 6promptno7 po zaključivanj zaključivanjuu berzanskog berzanskog posla) ve, se izvr(avaju u nekom 'u-em vremenskom perio'u uz naznaku 'a je rok izmirenja me3usobni* obaveza unapre' o're3en. Vremenski Vremenski rok izmirenja obaveza najče(,e iznosi o' 0? 'o >9 'ana po zaključivanju posla izme3u kup+a i pro'av+a berzanski* efekata. U terminskom berzanskom poslovanju +ena efekata mo-e 'a poraste ili pa'ne 6'ok teče ugovoreni rok izmirenja obaveza7) te se u takve poslove obično uključ uključuju uju berzans berzanski ki (pekul (pekulanti anti.. Ak Akoo se oba obaveze veze po osn osnovu ovu termi terminsk nskog og berzan berzansko skogg pos posla la izvr(avaju na tačno 3enim berzanskim poslovima i za(titi investitore 6kup+e7 o' poten+ijalnog rizika koji bi mogli nastati realiza+ijom berzanski* transak+ija. /e'-ing strategije se me3usobno razlikuju po tome4 'a li se ra'i o promptnim ili terminskim berzanskim transak+ijama. /e'-ing strate strategij gijaa ko' prompt promptni* ni* trans transak+i ak+ija ja polazi polazi o' činjen činjeni+e i+e)) 'a kup kupa+ a+ istovr istovremen emenoo ugov ugovora ora i promptnu kupovinu i promptnu pro'aju *artija o' vre'nosti. 1a ovaj način se kupa+ obezbe3uje obezb e3uje o' event eventual ualnog nog pa'a pa'a +ene +ene 'o 'oti tične čne *art *artij ijee o' vre'n vre'nos osti ti.. Pro'a Pro'ava vačč *art *artij ijee o' vre' vre'nos nosti ti istovremeno ugovara promptnu pro'aju i promptnu kupovinu 'otične *artije o' vre'nosti) te se tako osigurava o' eventualnog rasta +ene *artije o' vre'nosti. /e'-ing strategija je 'aleko slo-enija ko' terminski* berzanski* transak+ija zbog vremenskog roka izme3u kupovine i pro'aje *artija o' vre'nosti. 1aime) terminska kupovina i pro'aja *artija o' vre'nosti se ne zavr(ava po zaključenju posla) jer se *artije o' vre'nosti ne isporučuju o'ma*. /e'-ing strategija terminski* poslova zasniva se na činjeni+i istovremene i pro'aje i kupovine *artija o' vre'nosti) ali na termin uz očekivanje promene +ene 'otični* *artija o' vre'nosti. Ukoliko +ena *artija o' vre'nosti poraste) ta'a se po prvom poslu ostvaruje gubitak) a po 'rugom poslu se ostvaruje 'obitak. Ge3utim) svaka 'alja pro'aja *artija o' vre'nosti mo-e 'oneti 'obitak) 'obitak) jer su 'otične *artije o' vre'nosti kupljena kupljena po ni-oj +eni na termin termin u o'nosu na +enu koja se mo-e posti,i p osti,i trenutnom pro'ajom 'otične *artije o' vre'nosti. 1a promptnom tr-i(tu se mora 'aleko ' aleko br-e reagovati nego (to je to slučaj na terminskom tr-i(tu. !esto veliko kolebanje +ijena izaziva nestabilnost promptnog tr-i(ta i nepoverenje investitora u sigurnost poslova na promptnom tr-i(tu. #erminsko tr-i(te je po' uti+ajem brojni* eksterni* i interni* faktora koji mogu uti+ati na naru(avanja *armoniza+ije i 'estabiliza+ije finansijskog tr-i(ta. Ge3utim) bez obzira na visoke rizike Hpravi& profit se mo-e je'ino ostvariti strategijom trgovanja na terminskom tr-i(tu. 17
0% -AK+NSKA RE1)LA.I* RE1)LA.I*A A FINANSI(SKE BER-E Einansijska berza pre'stavlja pravno li+e koje je organizovano u obliku ak+ionarskog 'ru(tva ili 'ru(tva sa ograničenom o'govorno(,u ra'i obavljanja poslova u vezi trgovine sa *artijama o' vre'nosti i finansijskim 'erivatima. Einansijsku berzu mo-e organizovati 'r-ava i pravna li+a koja pose'uju 'ozvolu za obavljanje poslova brokersko@'ilerskog 'ru(tva. Dozvolu za ra' finansijske berze o'obrava Komisija za *artije o' vre'nosti. #rgovina sa *artijama o' vre'nosti na berzi po'razumeva4 •
• • •
javnu ponu'u *artija o' vre'nosti i povezivanje ponu'e i tra-nje 'otični* *artija o' vre'nosti) javno objavljivanje informa+ija o ponu'i) tra-nji i tr-i(noj +eni *artija o' vre'nosti) utvr3ivanje i javno objavljivanje kursni* lista *artija o' vre'nosti) obavlja obav ljanje nje ostali ostali** pos poslov lovaa saglas saglasno no Zakonu Zakonu o tr-i(t tr-i(tuu *artij *artijaa o' vre'nos vre'nosti ti i 'rugi* 'rugi* finansijski* instrumenata.
Poslove trgovanja na berzi isključivo obavljaju članove berze. #o znači 'a berza ne mo-e trgovati sa *artijama o' vre'nosti) ne mo-e 'avati savete u vezi kupovine i pro'aje *artija o' vre'nosti i ne mo-e pru-ati savete u vezi izbora brokersko@'ilerskog 'ru(tva ili ovla(,ene banke kao posre'nika na berzi. 1ovčani 'eo osnovnog kapitala berze treba 'a iznosi ?99.999 evra i to u 'inarskoj protivre'nosti po kursu na 'an uplate osnivačkog kapitala. Da bi berza mogla obavljati poslove trgovine sa *artijama *artijama o' vre'nosti) vre'nosti) neop*o'no je 'a ima najmanje najmanje ? zaposleni* zaposleni* li+a na neo're3eno vreme. #a li+a treba 'a imaju polo-en brokerski ispit i 'a su najmanje > go'ine ra'ili na poslovima sa *artijama o' vre'nosti. Pore' ka'rovske osposobljenosti) berza treba 'a ispunjava i uslove organiza+ione osposobljenosti i te*ničke opremljenosti. #e*nička opremljenost se o'nosi na pose'ovanje informa+ionog sistema preko koga ,e svi učesni+i na berzi biti ravnopravni i imati u istom momentu momentu je'nak pristup pristup informa+ijama informa+ijama u vezi *artija o' vre'nosti vre'nosti sa kojima kojima se trguje na berzi. erza treba 'a organizuje 've komisije) a to su4 • •
komisija za listing *artija o' vre'nosti) komisija za kota+iju *artija o' vre'nosti.
18
Ove 've komisije imenuju upravni o'bor berze. Da bi berza 'obila 'ozvolu za ra') 'u-na je po'neti za*tijev komisiji za *artije o' vre'nosti i prilo-iti sle'e,u 'okumenta+iju4 • • • • • • • • •
ugovor o osnivanju berze) statut berze) pravila poslovanja berze) po'atke o ak+ionarima berze 6uče(,e ak+ionara u osnovnom kapitalu berze7) 'okaz o ka'rovskoj) organiza+ionoj osposobljenosti i te*ničkoj opremljenosti) tarifnik berze) izvo' iz su'skog registra ak+ionara berze) po'atke o članovima upravnog i na'zornog o'bora berze) 'okaz 'a ,e berza ispuniti uslove u vezi ka'rova zaposleni* na neo're3eno vreme.
Op(ta akta berze obu*vataju4 • • • •
statut berze) pravila poslovanja berze) tarifnik berze) pravilnik o listingu i kota+iji *artija o' vre'nosti.
Pravilima poslovanja berze 'efini(u se4 • • • • • • • •
vrste poslova na berzi 6uslovi i način nji*ovog obavljanja7) uslovi i način obavljanja poslova članova berze) trgovanje sa *artijama o' vre'nosti na berzi 6vrste i uslovi7) uslovi i način prijema i povlačenja *artija *ar tija o' vre'nosti na listingu berze) uslovi i način iz'avanja i povlačenja finansijski* 'erivata na berzi) način utvr3ivanja i javnog objavljivanja kamatni* stopa na berzi) način javnog objavljivanja obračunski* transak+ija izvr(eni* na berzi) me3usobna prava i obaveze berze i njeni* članova.
Pravilnikom o listingu *artija o' vre'nosti na berzi bli-e se 'efini(e postupak prijema *artija o' vre'nosti na listingu) o'nosno brisanje *artija o' vre'nosti sa listinga berze. Pravilnikom o kota+iji *artija o' vre'nosti na berzi bli-e se 'efini(e postupak kota+ije i ski'anja *artija o' vre'nosti sa kota+ije. Za berzu je karakteristično 'a stiče svojstvo pravnog li+a tek po(to se upi(e u su'ski registar. Ukoliko berza nije 'obila 'ozvolu 'ozv olu za ra' o' strane Komisije za *artije o' vre'nosti ona se ne mo-e upisati u su'ski registar. U statutu berze su 'efinisani uslovi ka'a neko pravno li+e mo-e ste,i svojstvo člana berze. 1,
Prema va-e,im pozitivnim zakonskim propisima članovi berze mogu biti4 • •
brokersko@'ilerska 'ru(tva) ovla(,ene banke.
5vi članovi berze) kao i sama berza treba 'a se pri'r-avaju prin+ipa ravnopravnosti. Prin+ip ravnopravnosti članova berze po'razumeva po(tovanje akata berze) savesno obavljanje poslova 6bez zloupotrebe informa+ija7) ure'no zaprimanje i izvr(avanje naloga klijenata berze) te ure'no izmirenje članarine i provizije po zaključenim poslovima na berzi. Obaveza je berze 'a vr(i na'zor na' poslovima zaključenim na berzi i 'a o istom obave(tava Komisiju za *artije o' vre'nosti. #rgovanje #rgovanje sa *artijama o' vre'nosti na berzi mo-e se sprovo'iti samo po' uslovom 'a su iste primljene na listing berze. Obaveza je berze 'a javno objavi listu emitenata *artija o' vre'nosti i vrste *artija o' vre'nosti koje su primljene na listing berze. Ka'a je u pitanju slobo'no berzansko tr-i(te) ta'a o uključivanju u trgovinu sa *artijama o' vre'nosti vre'nosti o'lučuje berza. 1a slobo'nom slobo'nom berzan@skom berzan@skom tr-i(tu mogu se uključiti uključiti i one *artije o' vre'nosti koje nisu ispunile vre'nosti počinje po utvr3ivanju kursne liste *artija o' vre'nosti koje su pre'met trgovanja na berzi. erza mo-e privremeno obustaviti postupak trgovanja sa *artijama o' vre'nosti) ako isto izaziva poreme,aje na finansijskom tr-i(tu i ako je isto protiv interesa investitora na berzi. erza mo-e isključiti *artije o' vre'nosti sa listinga) a mo-e i sam emitent *artija o' vre'nosti iste povu,i sa listinga berze. 1a berzi je zabranjeno (iriti neistinite informa+ije o *artijama o' vre'nosti) te stvarati privi'no 'obru Hsliku& o 'otičnim *artijama o' vre'nosti. Učesni+i berze koji (ire neistinite informa+ije o *artijama o' vre'nosti obavezni su 'a po nastanku (tete istu soli'arno snose. U postupku na'zora 6kontrole7 na' poslovanjem berze 6isto se sprovo'i najmanje 'va puta go'i(nje7. Komisija za *artije o' vre'nosti mo-e 'a4 • •
sveobu*vatno pregle'a akta) poslovne knjige i izvo'e sa računa berze) tra-i 'etaljnije informa+ije o poje'inim pitanjima koja su značajna za poslovanje berze.
Ukoliko komisija za *artije o' vre'nosti utvr'i nepravilnosti u poslovanju berze) b erze) ona mo-e4
2
•
poni(titi saglasnost o izboru 'irektora) o'nosno imenovanju članova upravnog i na'zornog o'bora berze 6'aje nalog za imenovanje novog rukovo'nog i upravljačkog
•
organa7) privremeno obustaviti trgovinu sa *artijama o' vre'nosti 6isključiti 6isključiti iste sa listinga7) listinga7) privremeno obustaviti njen ra' 6u trajanju o' tri mese+a7) privremeno zabraniti raspolaganje sa sre'stvima na računu berze 6u trajanju o' tri
•
mese+a7) privremeno zabraniti isplatu 'ela 'obiti 6ak+ionarima) zaposlenim ra'ni+ima i članovima
• •
• •
organa uprave7) izre,i meru javne opomene) o'uzeti 'ozvolu za 'alji ra' berze.
Ukoliko Ukoliko se Komisija Komisija za *artije *artije o' vre'nosti vre'nosti opre'eli 'a o'uzme 'ozvolu za ra' berze) ta'a ona pokre,e postupak stečaja i likvi'a+ije berze. U +ilju efikasnog i ispravnog ra'a) berza je 'u-na 'a Komisiji za *artije o' vre'nosti 'ostavlja po'atke o4 • •
• • • •
trgovanju sa *artijama o' vre'nosti 6na kraju ra'nog 'ana7) prijemu i prestanku članova berze 6u roku o' tri 'ana o' 'ana prijema) o'nosno prestanka7) prijemu *artija o' vre'nosti na listing berze 6u roku o' tri 'ana7) go'i(njem izve(taju o poslovanju sa mi(ljenjem revizora) mesečne izve(taje o poslovanju 6'o@petnaestog u mese+u za pret*o'ni mese+7) prornenama koje mogu 'a utiču na ispunjavanje uslova za obavljanje berzanske 'elatnosti 6u roku o' ; 'ana o' 'ana nastanka promena7.
21
Za berzu je karakteristično 'a se trgovina sa finansijskim 'erivatima obavlja u posebnom organiza+ionom 'elu berze. Da bi se trgovina mogla realizovati) berza je 'u-na 'a obezbe'i stan'ar'izovana prava i obaveze učesnika na berzi i 'a 'efini(e početak 6'an7 trgovine sa finans finansijs ijskim kim 'eriva 'erivatim tima. a. Zabran Zabranaa trgov trgovine ine sa finans finansijs ijskim kim 'eriva 'erivatim timaa na berzi berzi je mogu,a mogu,a o'lukom Komisije za *artije o' vre'nosti) po' uslovom 'a je 'otična trgovina protiv interesa investitora na berzi. Ka'a su u pitanju fjučers ugovori i op+ioni ugovori) ta'a se isti zaključuju preko članova berze. Pri tome ugovorne strane ko' fjučers ugovora kao i pro'avač ko' op+ionog ugovora imaju poseban račun ko' organiza+ionog 'ela berze. Visina Visina propisanog garantovanog 'epozita 6je'na tre,ina u o'nosu na vre'nost ugovora7 mora se u kontinuitetu o'r-avati. Poseban organiza+ioni 'eo berze 6za trgovinu sa finansijskim 'erivatima7 obavlja kliring i sal'iranje trgovine sa finansijskim 'erivatima.
2% KARAK.ER KARAK.ERIS.IK IS.IKE E BAN(AL)3 BAN(AL)3KE KE BER-E Osnovna misija anjalučke berze je usmerena u pronala-enju načina za otklanjanje prepreka ra'i ve,eg ve,eg kori(, kori(,enj enjaa tr-i( tr-i(ta ta kap kapita itala la kao izvora izvora finans finansira iranja nja privre privre'ni 'ni** sub subjek jekata ata.. U protek protekli* li* nekoliko go'ina) anjalučka berza je postigla značajne rezultate u stvaranju infrastrukture tr-i(ta kapita kap itala la i u me3unar me3unaro'n o'noj oj promo+ promo+iji iji inoula inoulaganj ganjaa u %epubl %epubli+i i+i 5rpsko 5rpskoj. j. Poseban Poseban 'oprino 'oprinoss anjalučke berze je prisutan u 'elu4 • • • • • • • •
vi(estrukog pove,anja obima trgovanja) formiranja slu-bene berzanske kota+ije) trgovanja ak+ijama privatiza+ioni* investi+ioni* fon'ova) organizovanja auk+ije za pro'aju paketa ak+ija u 'r-avnom vlasni(tvu) razvoja mre-e brokerski* ku,a) informa+ionog povezivanja sa berzama u okru-enju) objavljivanja informa+ija o emitentima) sna-nom pozi+ioniranju u me'ijima i sl.
U perio'u o' 2992. pa 'o 299;. go'ine) pore' značajnog pove,anja vre'nosti prometa i broja berzanski* transak+ija) anjalučka berza je promenila i strukturu prometa. 1a anjalučkoj berzi se trguje ak+ijama i obvezni+ama) prisutna ja kota+ija P"E@a) prisutan je paket 'r-avni* ak+ija) 22
paket prioritetni* ak+ija i sl. 5trategija anjalučke berze i 'alje je usmerena ka unapre3enju kvaliteta trgovanja) kreiranja jeftinog servisa za svoje članove) obezbe3enja transparentnog okru-enja) kako za 'oma,e tako i za strane investitore. Prioritetni +iljevi anjalučke berze u nare'nom perio'u su4 • • • •
• •
za(tita interesa investitora) promo+ija investiranja u *artije o' vre'nosti) obezbe3enje likvi'nosti i 'ubine tr-i(ta kapitala) uvo3enje novi* finansijski* instrumenata na tr-i(tu kapitala) 6.?7 promovisanje pre'nosti koje pru-aju berzanske kota+ije) privlačenje inostrani* investitora) povezivanje sa regionalnim tr-i(tima kapitala.
Ka'a pričamo o banjalučkoj berzi najbolje ,e biti 'a kroz par ilustrovani* primjera prika-emo trenutno stanje. 1a sli+i 2. Prikazani si neki o' trenutni* učesnika berze4
5lika 2. !lanovi berze na ''an an 0>.00.2900.
5lika 2. Prikazuje 'etaljan prikaz neki* nek i* o' učesnika L berze na 'an 0>.00.2900. go'ine. 1a sli+i se mo-e uočiti 'etalji koji se prikazuju za svakog člana. #o su neke osnovne informa+ije o učesni+ima tj klijentima berze. 5lika >. Prikazuje promet banjalučke berze za oktobar mjese+.
23
5lika >. Promet banjalučke berze za oktobar o ktobar mjese+ 2900. go'ine
5lik 5likaa >. nam prik prikazu azuje je ostv ostvar areno eno trgo trgova vanj njee banj banjal alučk učkee berz berzee za 2900 2900.. go' go'in inu. u. "z tabe tabele le uočavamo 'a ima poje'inačno prikazano svako trgovanje) kao i nji*ove novčane vrije'nosti koje su sa strane iskazane i u pro+entualnim vrije'nostima. A kao zaključak imamo total na 'nu koji nas izvje(tava o sumiranom trgovanju za oktobar mjese+. U 'aljim analizama i pore'jenjima ovaj total ,e se upore'jivati sa rezultatima iz pret*o'im go'inama posmatrane kroz poslovne kvartale a sve u +ilju unapre'jenja trgovanja i izvo'jenja zaključaka o eventualnom napre'ovanju ili naza'ovanju berze.
24
5lika . prikazuje izvje(taj berze prikazan kroz teku,u 2900. go'inu u smislu poslovanja i ostvareni* rezultata za perio' o' 'eset mjese+i.
5lika . Poslovanje berze za 'eset mjese+i teku,e 2900. go'ine zaključno sa oktobrom mjese+om
Ovaj tabelarni prikaz nam pre'stavlja poslovanje banjalučke berze za prvi* 'eset mjese+i. U ovoj tabeli je prikazan re'ovan promet ak+ija) re'ovan promet obvezni+a i sve 'rugo (to se na(lo kao pre'met poslovanja za posmatrani i tabelarno prikazan perio'. 5lika ?. #renutno kotiranje ak+ija na tr-i(tu na 'an 0>.00.2900
5lika ?. Kotiranje ak+ija na banjalučkoj berzi za 0>.00.2900. go'ine
1a sli+i ?. prikazano je stanje pro'aje ak+ija. rojevi koji su označeni sa zelenom bojom i streli+om na gore u koloni ISI znači 'a je taj emitent ostvatio porast postotka prometa u trgovanju. U istoj koloni označen -utom bojom sa tačkom označava HmirovanjeI. Ovo stanje je 2*
stanje u kome emitent nije se pomjerio ni ka rastu ni ka opa'anju pro'aje) 'ok +rvena boja sa streli+om na 'ole označava pa' prometa. Pore' te kolone nalazi se i jos B 'rugi* koje opisuju i 'aju osnovne informa+ije o trgovanju za taj perio'. pe rio'.
2+
-AKL()3AK
Kroz ovaj ra' upoznao sam Vas sa temom berze) na koji način se vr(i poslovanje u berzama) kao i prikaz banjalučke berze. erze kao mjesto na kojem se trguje postoji 'ugo ve+. On je kroz oblik svog poslovanja mjenjala se forma poslovanja ali sustina je bila ista. 1a njima su se susretale ponu'e i potra-nje. U 'ana(nje vrijeme berze mogu 'a poslu-e kao in'ikator za eventualne nove ekonomske krize i lo(e poslovanje u svijetu. Gnogi ekonomski stručnja+i se bave proučavanjem 'e(avanja na najpoznatijoj i najpresti-nijoj berzi u svijetu) all 5treet@u) i na osnovu toga 'aju svoja mi(ljenja i izvo'e pre'vi'janja za perio' koji 'olazi. 1aime) oni misle 'a stanje na berzi jasno pokazuje i vrlo vrlo pre+iz pre+izno no pre'vi pre'vi'ja 'ja kakav kakav perio' perio' 'olazi. 'olazi. 1ek 1ekii tvr'e tvr'e 'a je berza berza politi politi+ki +ki instru instrumen mentt monopolistički* 'r-ava i 'a na osnovu ti* 'r-ava se kreiraju ak+ije na berzi (to 'o je'ne grani+e je i tačno. 1afta 1a fta je os+ilirala sa +ijenom u za'njem perio'u) ali je činjeni+a 'a je +ijena HskočilaI (to je poslje'i+a politički* promjena i aktivni* ratova na glavnim izvorima nafte u svijetu. erze su bile) berze ,e i u bu'u,nosti biti mjesto na kojem ,e se sretati o'nos ponu'e i potra-nje s tim (to se sigurno mo-e očekivati 'a u znatnoj mjeri se unaprije'i nji*ovo poslovanje kroz nove informatičke inova+ije ostvarene kroz softvere i *ar'ver. 1a nama je samo 'a to pri*vatimo i usavr(imo sto bolje napre'ak novog 'oba i nove genera+ije poslovanja.
27
LI.ERA.)RA
0. 8or'ana Dostani,4 #r-i(te #r-i(te kapitala) eogra'ska poslovna (kola) eogra') 299:. go'ine 2. Prof. Prof. 'r 1ena' 1ena' G. Vunjak unjakTT Prof. 'r Ljubomir Ljubomir D. Kov Kovačev ačevi,4 i,4 Einans Einansijs ijska ka tr-i(ta tr-i(ta i berze) berze) 1UL anja Luka) anja Luka) 299C. go'ine >. http://www.linkelearning.com/lmateri!ali/materi!ali/"#$%/sarza!&'p(/$in%en)1*.p(
28
