FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE POŽAREVAC
SEMINARSKI RAD MEĐUNARODNO POSLOVNO PRAVO Tema : SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE
M E N T O R S T U D E N T Prof. dr Dragan Kostić 37/IV-10
Požarevac, Januar 2011.
Sadržaj:
Vladan Vlajić F/1
1. 2. 3. 4. 5.
Uvod 3 Pojam spoljnotrgovinskog poslovanja nja 4 Inst Instru rume ment nti i spol spoljn jnot otrg rgov ovin insk ske e poli politi tike ke 6 Uticaj spoljne trgovine na državu 9 Zakon o spoljnotrgovinskom prometu 10 5.1.Posebni oblici spoljnotrgovinskog prometa 5.2. 5.2.Us Uslu luge ge u spol spoljn jnot otrg rgov ovin insk skom om prom promet etu u 10
11 6. Priv Privre reme meni ni uvoz uvoz i izvo izvoz z 12 7. Pribav Pribavlja ljanje nje i ustupa ustupanje nje prava prava industr industrijs ijske ke svojin svojine e i znanja znanja i iskust iskustva va (KNOW HOW) 13 8. Privremene mere 13 9. Obavlj Obavljanj anje e privre privredni dnih h delatn delatnost osti i u inostr inostrans anstvu tvu 14 10. 10. Kazn Kaznen ene e odre odredb dbe e 15 11. Prelazne i završne odredbe 15 12. Zaključak 16 13. Literatura 17 1. Uvod
Pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju se svi oblici ekonomske saradnje jedne zemlje sa inostranstvom. Međutim u striktnom smislu spoljna trgovina obuhvata pro met roba i usluga koje jedna zemlja obavi sa inostranstvom. U teorijskom smislu trgovina predstavlja organizovanu razmenu dobara izmenu pojedinih članova svetske privrede po načelima celishodnosti i ekonomičnosti. Spoljna trgovina se najčešće definiše o organizovani i razvijeni vid robne razmene. Podela trgovine na unutrašnju i spol jnu je stvar konvencije, s obzirom da su funkcije trgovine gotovo iste. Spoljnotrgovinska razmena je i u prošlosti i sada podsticana težnjom venim formacijama da poboljša svoje uslove rada, svoj način života i pšte. Spoljnotrgovinska robna razmena se odvija u uslovima nepoštene rbe radi obezbeđenja što većeg učešća u ukupnoj sumi viška vrednosti obe, koja je predmet međunarodne razmene.
čoveka i svim društ životni standard uo konkurentske bo stvorenog u proizvodn
Promet robe i usluga jedne zemlje sa inostranstvom predstavlja spoljnu trgovinu. Ovde ne spadaju jednosmerni transferi (pokloni, pomoći i sl.) već kretanje zlata i investicije u inostranstvu. Spoljna trgovina predstavlja deo prometa u kome se r azmena obavlja na taj način što predmet kupoprodaje prelazeći carinsku liniju napušta te ritoriju zemlje prodavca izvoz ili ulazi na teritoriju zemlje kupca uvoz. Ova ra zmena obuhvata, pored razmene internih dobara, još i obavijanje najrazličitijih proi zvodnih i neproizvodnih usluga po nalogu i za račun inostranih državljana ( transpor t, špedicija, osiguranje, bankarske usluge, turizam, privredne informacije i propa ganda, izdavačka i druge uslužne delatnosti). Za određivanje pojma spoljnotrgovinskog prometa od domaćih izvora prava najveći značaj i ma Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, dok se strani izvori prava spoljne trg ovine određuju u zavisnosti od toga o kojoj se stranoj zemlji u konkretnom slučaju r adi. U zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju se spoljna trgovina definiše kao pre kogranični promet roba i usluga. U spoljnotrgovinskom poslovanju je od posebnog zn ačaja zaštita domaće proizvodnje, kako za nerazvijene tako i za razvijene zemlje. Post oji veliki rizik u poslovanju, usled čega proizilazi potreba poznavanja i najudalj enijih tržišta u svetu, njihovih spoljnotrgovinskih deviznih, carinskih, kreditnih i valutnih sistema. Sistemi carina i carinske politike, primena ili ne klauzule n ajpovlašćenije nacije i dr. spada u vrlo složen i razgranat mehanizam ostvarivanja spo ljne trgovine.
2. POJAM SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA
Spoljnotrgovinski promet-poslovanje predstavlja promet robe i usluga između trgovi nsko-pravnih subjekata čija se sedišta nalaze na teritorijama različitih država. Ovo pos lovanje se obavlja u skladu sa osnovnim načelima društveno-ekonomskog uređenja države. Za svaku zemlju je jako bitan odnos sa inostranstvom, kao vrlo značajan deo ekonom ske aktivnosti svake zemlje. U savremenom svetu nijedna zemlja bez obzira na svo je razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljna, posebno ne u ekonomiji i ekonomskom razvoju. Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su međusobne uslovljenosti i zavisnosti.Priroda ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši sve prepreke, pa čak i međudržavne granice i to i onda kada su one razdvojene političkim ili nekom drugim činiocima. Savremena ekonomska teorija i praksa, međunarodnim ekonomskim odnosima i spoljnotr govinskom poslovanju pridaju posebnu pažnju i značaj. Možemo reći da u osnovi međunarodnih ekonomskih odnosa stoje tri razloga zbog kojih zemlje pojedinačno učestvuju u njima : • • •
Razlik Razlike e u uslovi uslovima ma proizv proizvodn odnje je među zemlja zemljama ma i područ područiji ijima ma sveta sveta Opad Opadaj ajuć ući i troš troško kovi vi proi proizv zvod odnj nje e Različ Različito itost st u ukusim ukusima-v a-veća eća ponuda ponuda na tržišt tržištu u i potpun potpunije ije zadovo zadovolja ljavan vanje je potreb potreba. a.
Zbog toga svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti iskoris ti prednosti koje ima u proizvodnji određenih proizvoda i usluga u odnosu na druge zemlje sa kojima održava ekonomske odnose. Te prednosti se ispoljavaju kao korišćenje sopstvenih povoljnih uslova za njihovu proizvodnju, niži troškovi proizvodnje, bolj i kvalitet proizvoda, viši stepen primene tehnike i tehnologije. Ovo omogućava viši ni vo produktivnosti rada i doprinosi rastu dohotka. Danas nema države koja ima privr edu koja bi zadovoljila njene potrebe. Ni jedna državna zajednica ne podmiruje svo je materijalne potrebe isključivo svojom proizvodnjom, deo tih potreba podmiruje u vozom materijalnih dobara iz drugih zemalja, a deo sopstvene proizvodnje namenje n je zadovoljavanju potreba u inostranstvu. Poznato je da su prirodna bogatstva kao što su energetski izvori, rudna i mineralna bogatstva, prirodni i klimatski us lovi kao faktori proizvodnje, neravnomerno raspoređeni u svetu. Nijedna zemlja ma koliko ona bila velika ne raspolaže u dovoljnim količinama i u odgovarajućem kvalitetu svim tim uslovima. Postoje zemlje koje imaju velike izvore nafte, ali ne i dovo ljno pitke vode, zemlje koje imaju rude gvožđa ali nemaju električne energije, postoje zemlje koje imaju povoljne uslove za proizvodnju industrijskih ali ne i poljopr ivrednih proizvoda i obrnuto, klimatski uslovi diktiraju mogućnosti i strukturu po ljoprivredne proizvodnje ali i strukturu potrošnje. Ako bi svaka zemlja pojedinačno
zasnivala svoju proizvodnju samo na sopstvenim prirodnim uslovima i izvorima, on da bi struktura te proizvodnje bila vrlo siromašna, ekonomski vrlo neracionalna a proizvodnja mnogih proizvoda nemoguća.
Zahvaljujući spoljnoj trgovini dolazi do prevazilaženja neravnomernosti u rasporedu prirodnih bogatstava i uslova, kao činioca razvoja proizvodnje. Zemlje koje nemaju svoje izvore nafte uvozom iz drugih zemalja podmiruju potrebe za njom, isto to či ne zemlje koje nemaju prirodnih bogatstava u gvožđu, obojenom metalima, mineralnim s irovinama i dr. Zahvaljujući spoljnoj trgovini i međunarodnoj razmeni ponuda poljopr ivrednih proizvoda gotovo je ista u svim zemljama sveta bez obzira na postojanje velikih prirodnih i klimatskih razlika koje opredeljuju mogućnosti proizvodnje po jedinih poljoprivrednih proizvoda u tim zemljama pojedinčno. Međunarodni ekonomski odnosi, posebno spoljna trgovina dovode do ubrzanja naučnog i tehničko-tehnološkog razvoja u svetskim razmerama i u svakoj zemlji posebno. Inovaci je u nauci, tehnici i tehnologiji danas se brzo šire svetom čime se prevazilazi nera vnomernost u tehničko-tehnološkom napretku. Na taj način se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje ali i potrošnje u svetu. Taj proces ima značaj za one zemlje koje nisu u stanju da same razvijaju nauku i naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoj e proizvodnje. Spoljna trgovina i uopšte međunarodni ekonomski odnosi, prenose znanj a iz jednog u druge delove sveta koja su sadržana u novim mašinama, proizvodnoj opre mi, proizvodima namenjenim zadovoljavanju različitih potreba. Bez spoljne trgovine u mnogim zemljama ne bi bilo ekonomski racionalno organizov ati proizvodnju onih proizvoda čija se racionalnost postiže njihovom masovnom i veli koserijskom proizvodnjom ili za čiju proizvodnju je potreban veliki kapital. Spolj nom trgovinom, konkretnije uvozom i izvozom roba i usluga, utiče se na regulisanje odnosa ponude i tražnje na domaćem tržištu. Uvozom se povećava obim ponude roba na tom tr u, odnosno menja struktura te ponude i usklađuje se sa zahtevima tražnje. Na drugoj strani, izvozom roba i usluga smanjuje se njihova pojedinačna ponuda na tržištu. Izvoz om se omogućuje rast njihove proizvodnje iznad nivoa potreba domaćeg tržišta. Putem spol jnotrgovinske razmene viškovi jednih proizvoda pretvaraju se u one proizvode kojih nema dovoljno na domaćem tržištu, što je značajno sa stanovišta zadovoljavanja potreba dr a, ali i stabilnosti tekućih ekonomskih kretanja. Odsustvo inostrane robe sa domaćeg tržišta dovodi do monopola domaćih proizvođača na njemu i rađa čitav niz ekonomskih nerac lnosti kako na tržištu tako i u proizvodnji i potrošnji. Razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa uslovio je rastući značaj međunarodne podele rada u kojoj, sa manje ili više uspeha, učestvuju sve zemlje sveta. Suština te podele rada jeste u tome da se svaka zemlja specijalizuje za proizvodnju onih proizvoda za k oje ima najpovoljnije ekonomske i druge uslove i da se sa tim proizvodima izlazi na međunarodno tržište. U toj proizvodnji ona ostvaruje u svetskim razmerama nadprosečn u produktivnost rada, niske troškove proizvodnje i brz tehničko-tehnološki razvoj proi zvoda. 3. INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE
Današnja praksa spoljnotrgovinske politike u svetu stvorila je čitav niz različitih in strumenata pa politike koji se danas, manje više, primenjuju u svim zemljama sveta . Instrumenti za regulisanje izvoza primenjuju se u sistemu mera spoljnotrgovins ke politike sa osnovnim ciljem da zemlja poveća izvoz svojih proizvoda i usluga, o dnosno na taj način poveća svoj novčani priliv i aktivno deluje na rešavanje svojih plat nobilansnih problema. Instrumenti za regulisanje izvoza: 1. Izvozne premije i subvencija, imaju široku primenu u podsticanju izvoza roba i
usluga azi na a i na ocentu
i koristi ih većina zemlja za sve ili samo pojedine proizvode sa kojima izl međunarodno tržište. Njih daje država iz svog budžeta izvoznicima proizvoda i uslug taj način, ona stimuliše izvoznike. Izvozne premije se obično utvrđuju u nekom pr od ostvarenog izvoza.
2. Kreditiranje izvoza, ima zadatak da omogući izvoznicima da dođu do povoljnih kred ita kojima će povećati proizvodnju namenjenu izvozu ili olakšati plasman te proizvodnj e na inostranom tržištu. Njih odobrava država iz specijalnih fondova. 3.Retenciona kvota, predstavlja procentualni deo sredstava ostvarenih izvozom ko ji ostaje izvozniku na slobodno raspolaganje. U svojim novčanim sistemima, pojedin e zemlje propisuju obavezu da izvoznici ostvareni priliv sredstava, po osnovu iz voza roba i usluga u celini ili delimično, prodaju državi po određenom kursu. Država može u celini ili delimično da oslobodi pojedine izvoznike takve obaveze, odnosno da im tu obavezu poveća ili smanji. 4.Vezivanje uvoznih prava za izvoz, predstavlja specifičan instrument spoljnotrgov inske politike koji se primenjuje u zemljama sa državnim sistemom raspolaganja sre dstvima.U zavisnosti od ostvarenog izvoza, izvoznicima se odobrava pravo na uvoz određenih proizvoda. 5.Regulisanjem kursa domaće valute, vrši se poboljšanje ili pogoršanje položaja izvoznika, ali i uvoznika, u primarnoj raspodeli u zemlji. Promenom kursa domaće, utiče se na ekonomski položaj izvoznika i uvoznika. Mera stimulacije izvoza primenjuje se deva lvacija domaće valute. Ona omogućuje izvoznicima prisvajanje većeg dela novostvorene v rednosti društva do koga dolazi promenom odnosa između vrednosti domaće i inostranih v aluta. 6.Damping, označava prodaju robe i usluga na inostranom tržištu po cenama koje su niže o d njihovih cena na domaćem tržištu, često i niže od njihovih troškova proizvodnje. Ciljevi rimene dampinga mogu se odnositi na potiskivanje konkurenata sa određenih tržišta, osv ajanje novih tržišta, izvoz po svaku cenu radi povećanja novčanog priliva zemlje i slično. Instrumenti za regulisanje uvoza primenom različitih instrumenata i mera u osnovi može imati sledeće ciljeve: zaštitu domaće privrede od inostrane konkurencije, uticaj na uspostavljanje željenih odnosa između ponude i tražnje na domaćem tržištu, obezbeđenje sr ava za državni budžet, uticaj na privrednu strukturu zemlje, strukturiranje uvoza i izvoza. Ova grupa instrumenata spoljnotrgovinske politike je vrlo brojna. Njihov a pojedinačna ili grupna primena uslovljena je ciljevima koje treba ostvariti u po litici uvoza ali i drugim oblastima spoljnotrgovinske politike.
Carine, čine najčešće upotrebljavani instrument spoljnotrgovinske politike za regulisanj e uvoza.Možemo ih definisati kao posebnu vrstu poreza koji se naplaćuje na robu koja prolazi državnu ili carinsku granicu. To praktično znači da svaka zemlja ima svoj car inski režim, ili se taj režim proteže na zemlje članice carinske unije ako takav oblik z ajedništva između zemalja postoji. Unutar zemlje moguće je da postoje slobodne carinsk e zone u kojima roba ne podleže carinjenju. Carine se koriste pre svega, za regulisanje uvoza robe ali mogu biti primenjene i za regulisanje njenog izvoza pa i tranzita preko državne teritorije. One su klas ičan instrument ograničenja spoljne trgovine koji se već vekovima primenjuje u međunarod noj trgovini. 1. Prema ekonomskoj funkciji carine mogu biti zaštitne i fiskalne.Smisao uvođenja zašt itnih carina jeste zaštita domaćih proizvođača na domaćem tržištu od konkurencije inostran roizvođača. Roba tih proizvođača, primenom zaštitnih carina, postaje skuplja na domaćem tr od iznosa carina, pa se na ovaj način podstiče domaća proizvodnja u smislu njenog poveća nja i razvoja. 2. Prema smeru kretanja robe, carine mogu biti:uvozne, izvozne i tranzitne. Uvoz ne carine su najčešće u primeni i plaćaju se na robu koja se uvozi iz inostranstva u cil
ju plasmana na domaćem tržištu. Izvozne i tranzitne carine retko se primenjuju. Tranzi tne carine se plaćaju na robu u tranzitu-robu koja prelazi državnu teritoriju, odnos no teritoriju carinskog područja. 3. Prema načinu određivanja carine mogu biti autonomne ili konvencionalne. Autonomne svaka država određuje samostalno, nezavisno od drugih država. Dok konvencionalne, ist o određuje svaka država posebno, ali poštujući pri tom ugovorne obaveze koje ona ima sa drugim zemljama ili međunarodnim institucijama i asocijacijama. 4. Prema načinu carinjenja robe, razlikujemo jedinstvene i diferencijalne carine. Prve se primenjuju jedinstveno na svu robu koja prelazi granicu u uvozu, i pri t om se ne pravi nikakva razlika između roba. Diferencijalnim carinama pravi se razl ika prema vrsti robe, područja odakle roba dolazi pa i transportnim sredstvima koj a se koriste za njen prevoz. 5. Prema načinu obračuna i naplate, carine mogu biti ad valorem-prema vrednosti, spe cifične i mešovite. Ad valorem carine obračunavaju se i naplaćuju procentualno od nabavn e vrednosti robe. Specifične carine se određuju za svaku vrstu robe, dok se u praksi najčešće koriste mešovite carine, kao kombinacija obe vrste carina. 6. Grupu ostalih carina čine:preferencijalne, antidampinške, kompezatorske, borbene. Svaka zemlja ima svoj carinski sistem kao deo sistema ekonomskih odnosa sa inos transtvom. Njegov sastavni deo je i carinska tarifa koja predstavlja sistemski p regled roba, robnih grupa i carinskih stopa. Uvozne takse su poseban instrument regulisanja uvoza koji se primenjuje zajedno sa carinama sa kojima se najčešće i zajedno naplaćuju. Smisao njihovog uvođenja jeste izbe gavanje međunarodnih konvencija i bilateralnih sporazuma kojima se ograničava visina carinskog opterećenja robe i usluga u međunarodnom prometu. Uvoznim taksama se one na indirektan način povećavaju, s obzirom na to da se takse o bračunavaju i plaćaju na isti način kao i carine.
Kvantitativna ograničenja uvoza kao i kod izvoza, vrše se posebnim instrumentima među kojima su najčešće u primeni: zabrana uvoza, kontigentiranje i uvozne dozvole. Radi se o administrativnim instrumentima čija je primena vrlo raširena u praksi. Oni su u f unkciji ostvarivanja ciljeva spoljnotrgovinske politike ali i drugih ciljeva kao što su sprečavanje širenja zaraznih bolesti, očuvanje životne sredine, očuvanje sigurnost i bezbednosti, zaštita zdravlja građana i dr. Sa ekonomskog stanovišta zabrani uvoza nekih proizvoda i usluga, država pribegava on da kada se potrebe za tim proizvodima i uslugama mogu zadovoljiti domaćom proizvod njom pa bi njihov uvoz predstavljao nepotrebno trošenje deviznih sredstava. Kontig entiranje uvoza je instrument čijom primenom se uvoz ograničava na određenu količinu pro izvoda ili na određenu sumu sredstava koja se može utrošiti za uvoz pojedinih proizvod a. Razlozi za ovakvu vrstu ograničenja uvoza mogu, takođe, biti platno-bilansne prir ode. Sistem uvoznih dozvola podrazumeva da uvoznik, za uvoz određenih proizvoda, p rethodno obavezno pribavlja uvoznu dozvolu od nadležnog državnog organa. Treba podvući i ovde, da nadležni državni organ autonomno procenjuje da li će dati dozvolu za uvoz i kada će je dati. Porez na promet kao instrument regulisanja uvoza, koristi se za dodatno opterećenj e uvezene robe pored uvoznih carina i taksi. Njegova suština je u tome da se uvozn i proizvodi namenjeni domaćem tržištu, dodatno oporezuju primenom većih stopa poreza na promet u odnosu na visinu tih stopa koje se primenjuju na proizvode domaćeg porekl a. Pri tom se polazi od toga da se radi o luksuznim proizvodima kao što su, luksuz ni automobili, strana alkoholna pića, posebne vrste kozmetike i dr.,na koje se uvo di posebno poresko opterećenje koje se sastoji u visokom porezu na promet.
4. UTICAJ SPOLJNE TRGOVINE NA DRŽAVU Razvoj robne proizvodnje usko je vezan sa potrebom širenja nacionalnog-domaćeg tržišta n a kome proizvođači pretvaraju svoju robu u novac, ako uslov za nastanak novog ciklus a proizvodnje. Rastuća proizvodnja, kao rezultat međunarodne podele rada, prevazilaz i potrebe i okvire nacionalnog tržišta. Nacionalno tržište postaje nedovoljno za plasman domaće proizvodnje tako da je domaći proizvođač prinuđen da jedan deo proizvoda plasira n a tržišta izvan granica svoje zemlje. Što je razvoj robne proizvodnje brži i nacionalno tržište manje, to je neophodnost izlaska na svetko tržište veća. Važnost spoljne trgovine nacionalnoj privredi meri se relativnim učešćem vrednosti izvoza i uvoza u nacionalnom dohotku. Najvažniji pokazatelj stepena zavisnosti zemlje od spoljne trgovine je s poljnotrgovinski koeficijent, dobija se kao odnos vrednosti spoljne trgovine-izv oz+uvoz i nacionalnog dohotka. Ako je vrednost spoljnotrgovinskog koeficijenta do 5% onda se govori o maloj ili niskoj zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. Ako je ovaj koeficijent između 5 i 20%, onda je zemlja srednje ili umereno zavisna od spoljne trgovine. I najzad, u koliko je spoljnotrgovinski koeficijent iznad 25%, onda je zemlja visoko ili izr aženo zavisna od spoljne trgovine. Stavljanjem u odnos samo vrednosti izvoza jedne zemlje prema nacionalnom dohotku u istoj godini dobija se koeficijent zavisnost i zemlje od izvoza, kao takođe jedan od pokazatelja zavisnosti zemlje od spoljne t rgovine. Koeficijent zavisnosti zemlje od izvoza ustvari izražava sklonost uvozu. Ako se pri tome ovaj pokazatelj posmatra u dužem vremenskom periodu za niz uzastop nih, obično 10 godina, onda se dobija prosečna sklonost izvozu, kao trajnije obeležje dotične privrede. Stavljanjem u odnos vrednosti uvoza prema nacionalnom dohotku do bija se koeficijent zavisnosti zemlje od uvoza ili kako se još naziva, sklonost uv ozu. Prosečna sklonost uvozu podrazumeva količnik u vidu odnosa vrednosti uvoza i na cionalnog dohotka u više uzastopnih godina i predstavlja trajniju karakteristiku n eke privrede. Odvojeno posmatranje koeficijenta zavisnosti zemlje od uvoza i izvoza i spoljnotrgovinskog koeficijenta pruža realniju sliku zavisnosti zemlje od spoljne trgovin e. To se pokazalo opravdanim, jer spoljnotrgovinski koeficijent može da prikrije s lučajeve nekih zemalja koje su više zavisne od uvoza u odnosu na izvoz ili obrnuto, usled čega se ne može sagledati prava slika o uzrocima kretanja u spoljnotrgovinskom bilansu. Ako na primer, neka zemlja izvozi samo naftu, to će predstavljati 100% n jenog nacionalnog izvoza, i na primer 15% svetskog izvoza nafte, njen koeficijen t važnosti izvoza biće visok 6,6. Sa ovim koeficijentom, položaj zemlje u međunarodnoj t rgovini biće nepovoljan, s obzirom da će ona biti visoko zavisna od tedencija na sve tskom tržištu, obrnuto, dakle povoljan položaj će imati zemlja sa niskim učešćem, na prime ice, u ukupnom nacionalnom izvozu 5% a visokim učešćem pšenice ove zemlje u svetskom izv
ozu pšenice 50%, iz čega proizilazi nizak koeficijent važnosti izvoza 0,1.Slični primeri na strani uvoza mogu takođe ilustrovati značaj koeficijenta važnosti uvoza, kao indik atora zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. U analizi zavisnosti zemlje od spol jne trgovine, koristi se još jedan od pojedinačnih pokazatelja pod nazivom koeficije nt važnosti međusobne razmene dve zemlje. Ovaj koeficijent izračunava se tako što se sta vlja u odnos procentualno učešće strane zemlje u domaćem izvozu sa procentualnim učešćem d zemlje u uvozu strane zemlje. Dobijeni rezultat pokazuje koliko je puta strana z emlja za domaći izvoz važnija od domaće zemlje za uvoz strane zemlje. 5. ZAKON O SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU Ovim zakonom uređuje se spoljnotrgovinsko poslovanje koje obuhvata spoljnotrgovins ki promet i obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu. Spoljnotrgovinski promet i privredne delatnosti u inostranstvu mogu da obavljaju preduzeća i druga pravna lica, ako ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom. Ban karske i druge finansijske poslove u inostranstvu mogu da obavljaju banke u skla du sa ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje bana ka, a poslove osiguranja i reosiguranja u inostranstvu - osiguravajuće i reosigura vajuće organizacije, u skladu sa ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje os nivanje i poslovanje tih organizacija. Spoljnotrgovinski promet može za potrebe svoje delatnosti obavljati domaće fizičko lic e koje obavlja privrednu delatnost, ako je upisano u registar kod nadležnih organa u skladu sa ovim zakonom. Preduzeće i drugo pravno lice stiče pravo da obavlja spol jnotrgovinsko poslovanje danom upisa tog poslovanja u odgovarajući registar, ako o vim zakonom nije drugačije propisano. Državni organ, politička stranka i druga organiz acija mogu izvršiti pojedinačan posao spoljnotrgovinskog prometa za svoje potrebe, a preduzeće i drugo pravno lice koje nije upisano u registar za obavljanje spoljnot rgovinskog prometa može da izvrši pojedinačan posao spoljnotrgovinskog prometa za svoj e potrebe, odnosno da obavlja poslove spoljnotrgovinskog prometa u vezi sa njego vom delatnošću na osnovu odobrenja saveznog organa nadležnog za ekonomske odnose sa in ostranstvom. Roba se može uvoziti ili privremeno uvoziti ako ispunjava uslove propisane za stav ljanje u promet, odnosno za upotrebu na domaćem tržištu, a usluge u skladu sa domaćim pr opisima i međunarodnim ugovorima. Roba za koju je obavezna zdravstvena, veterinars ka, ekološka ili fitopatološka kontrola ili kontrola kvaliteta može se uvoziti ili pri vremeno uvoziti ako ispunjava propisane uslove. Roba se ne može uvoziti ili privre meno uvoziti ako je njen promet zabranjen u zemlji iz koje se uvozi ili u zemlji u kojoj je proizvedena. Preduzeće i drugo pravno lice ne može uvoziti opremu i traj na dobra za ličnu potrošnju ako nije u zemlji obezbedilo rezervne delove, potrošni mat erijal i pribor za njihovo održavanje u rokovima predviđenim propisima o stavljanju robe u promet na domaćem tržištu. Izvoz, odnosno uvoz izvršen je kad je roba ocarinjena i kad je prešla carinsku liniju, odnosno kad je usluga pružena. Kao dan izvoza, odno sno uvoza robe smatra se dan kad je izvršeno carinjenje robe. 5.1. 5.1.
Posebn Posebni i oblici oblici spoljn spoljnotr otrgov govins inskog kog promet prometa a
Preduzeće i drugo pravno lice, u okviru svoje proizvodne delatnosti, može sa stranim licem - proizvođačem zaključiti ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji na osnovu o dobrenja nadležnog saveznog organa. Odobrenje se može dati ako je ugovor zaključen u p ismenom obliku sa rokom trajanja od najmanje tri godine, ako je vrednost izvoza po tom ugovoru najmanje jednaka vrednosti uvoza i ako se razmenjuju reprodukcion i materijal, poluproizvodi, delovi sklopova, sklopovi i gotovi proizvodi u istor odnoj proizvodnji, a radi specijalizacije te proizvodnje. 5.2. Usluge u spoljnotrgovinskom prometu
Usluge u spoljnotrgovinskom prometu mogu da obavljaju preduzeća i druga pravna lic a upisana u registar za obavljanje tih usluga, ako ovim zakonom nije drugačije odr eđeno. Uslugama u spoljnotrgovinskom prometu smatraju se naročito: izvođenje investici onih radova u inostranstvu i ustupanje investicionih radova stranom licu u zemlj i, usluge međunarodnog transporta robe i putnika, pomorsko-tehničke usluge na moru i druge usluge koje su u vezi sa međunarodnim transportom (međunarodna špedicija, sklad ištenje i aerodromske usluge, agencijske usluge u transportu i sl.), ugostiteljske i turističke usluge, posredovanje i zastupanje u prometu robe i usluga, poštanskotelefonsko-telegrafske i druge telekomunikacione usluge, usluge kontrole kvalite ta i kvantiteta u izvozu i uvozu robe, naučnoistraživacke, istraživacko-razvojne i usl uge pružanja i korišćenja informacija i znanja u privredi i nauci, usluge atestiranja i druge usluge u skladu sa prihvaćenom klasifikacijom. Izvođenje investicionih radova, odnosno izvođenje pojedinih radova na investicionom objektu u Srbiji može se ustupiti stranom izvođaču na osnovu prethodno održanog javnog n admetanja ili izvršenog prikupljanja ponuda određenog najmanjeg broja ponuđača, u skladu sa propisima kojima se uređuje javno nadmetanje i prikupljanje ponuda. Ugovor o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, odnosno ugovor o izvođenju i nvesticionih radova u Srbiji zaključuje se u pismenom obliku i upisuje se u poseba n registar koji vodi nadležni savezni organ. - Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za poslove međunarodne špedi cije može organizovati otpremanje i dopremanje robe u međunarodnom saobraćaju u svoje ime i po nalogu i za račun komitenta i zaključivati ugovore o prevozu, utovaru, isto varu, pretovaru, sortiranju, pakovanju, uskladištenju i osiguranju robe, organizov ati prevoz različitim prevoznim sredstvima, zastupati i vršiti poslove u vezi sa car injenjem robe, osiguranjem povlastica, ispostavljati i pribavljati transportna i druga dokumenta i vršiti druge poslove u vezi sa špediterskim uslugama u spoljnotrg ovinskom prometu. - Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za međunarodni transport r obe i putnika može prevoziti robu i putnike u međunarodnom železničkom, drumskom, pomors kom, vazdušnom, rečnom i jezerskom saobracaju, utovarati i servisirati i popravljati transportna sredstva i delove. - Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za obavljanje pomorsko-t ehničkih i istraživačkih usluga na moru može ugovarati i vršiti vađenje potonulih stvari i jihovo dopremanje na obalno odredište, istraživanje nafte i mineralnih dobara sa dna mora, ugovarati i organizovati postavljanje platformi za eksploataciju nafte i mineralnih dobara, kao i ugovarati i vršiti snabdevanje tih platformi rezervnim de lovima, hranom za posadu i drugim potrebama. - Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za međunarodne saobraćajno-a gencijske poslove može zastupati i posredovati u prevozu robe i putnika u međunarodn om saobraćaju i vršiti druge poslove u vezi sa tim prevozom. - Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za vršenje turističkih poslo va sa inostranstvom može pružati usluge stranim licima, a naročito: ugostiteljske, tur ističko-agencijske usluge, organizovati turistička putovanja u Srbiji i u inostranst vu, organizovati posete kulturnim, privrednim, sportskim ili drugim priredbama, organizovati sportski lov i ribolov, iznajmljivati motorna vozila i plovila, pri hvatati, čuvati i održavati strana plovila, pružati usluge igara na sreću, kao i usluge turističkih putovanja inostranstvo domaćim licima. - Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za pružanje aerodromskih u sluga, može naročito prihvatiti i otpremati stranu robu i putnike u vazdušnom saobraćaju , pružati usluge pri sletanju i preletanju stranih vazduhoplova, prihvatati, snabd evati i otpremati te vazduhoplove.
- Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za organizovanje međunarod nih sajmova može priređivati sajmove, izložbe i druge oblike prikazivanja privrednih i drugih delatnosti u Srbiji i inostranstvu i pružati druge usluge u oblasti organi zovanja međunarodnih sajmova. - Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za poslove kontrole kval iteta i kvantiteta robe u međunarodnom prometu vrši tu kontrolu prvenstveno radi utv rđivanja da kvalitet, kvantitet i druga svojstva robe ispunjavaju uslove iz ugovor a zaključenog između kupca i prodavca robe, a može vršiti i propisane ili uobičajene delat nosti u vezi s tom kontrolom, kao što su: kontrola pakovanja i otpremanja robe, ko ntrola utovara, istovara, pretovara, transporta i slaganja robe u transportno sr edstvo, kontrola skladišnog prostora, kontrola transportnih sredstava, vršenje ekspe rtiza i dr. 6. PRIVREMENI UVOZ I IZVOZ Radi pružanja usluga stranim licima i korišcenja usluga stranih lica i u drugim slučaj evima kad se roba izvozi, odnosno uvozi sa obavezom vraćanja u određenom roku, u ist om ili promenjenom stanju, roba se može privremeno izvoziti, odnosno privremeno uv oziti. Preduzeće i drugo pravno lice može privremeno izvoziti, odnosno uvoziti u zak up opremu radi korišcenja u proizvodnji i radi pružanja usluga. Ugovor o zakupu obav eznosadrži rok trajanja zakupa, a može se predvideti da po isteku ugovornog roka za kupac trajno zadrži privremeno izvezenu, odnosno uvezenu opremu - lizing. Carinarn ica, u skladu sa propisanim oblikom izvoza, odnosno uvoza i pod uslovima propisa nim saveznim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, odobrava privremeni iz voz, odnosno privremeni uvoz opreme u zakup, odnosno lizing. Preduzeće obavlja poslove oplemenjivanja robe (preradu, doradu i obradu) stranog l ica ili preduzeća koje obavlja poslove reeksporta, odnosno može dati na oplemenjivan je robu stranom licu. Preduzeće i drugo pravno lice može, na osnovu odobrenja nadležno g saveznog organa, uslugu oplemenjivanja platiti, odnosno naplatiti u robi koja je data na oplemenjivanje, odnosno koja je oplemenjena. Na izvoz i uvoz robe koj om se plaća, odnosno naplaćuje usluga oplemenjivanja primenjuju se propisi kojima se uređuje izvoz i uvoz te robe. Savezna vlada određuje vrstu i namenu privremenog izv oza i uvoza, rokove privremenog izvoza i uvoza po namenama, a može odrediti koja s e roba ne može privremeno izvoziti i uvoziti. Ostale odredbe o izvozu i uvozu : Preduzeće i drugo pravno lice može uvoziti robu na osnovu prethodno održanog javnog na dmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe. Javno nadmetanje i prikupl janje ponuda obavlja se javno, a u njemu mogu da učestvuju strana i domaća lica. Pod uvozom na osnovu prethodno održanog javnog nadmetanja podrazumeva se i kupovina r obe na robnim berzama. 7. PRIBAVLJANJE I USTUPANJE PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE I ZNANJA I ISKUSTVA (KNOW -HOW) Preduzeće i drugo pravno lice može pribavljati od stranog lica, odnosno ustupiti str anom licu pravo industrijske svojine i znanje i iskustvo. Ugovor o pribavljanju patenta i znanja i iskustva mora da sadrži: 1) obavez obavezu u davaoc davaoca a patent patenta a i znanja znanja i iskust iskustva va da će se primen primenom om patent patenta, a, odn osno znanja i iskustva proizvesti roba ugovorenog kvaliteta, kao i obavezu da se za vreme važenja ugovora primaocu stavljaju na raspolaganje poboljšanja na patentu i znanju i iskustvu 2) obavez obavezu u davaoc davaoca a patent patenta a i znanja znanja i iskust iskustva va da njihov njihovo o korišć korišćenj enje e ne utiče utiče štetn štetn o na život i zdravlje ljudi, odnosno stvari i životnu sredinu 3) klauzu klauzulu lu da se stavlj stavljanj anjem em u promet promet proizv proizvoda oda proizv proizvede edenih nih po pribav pribavlje ljen n om patentu i znanju i iskustvu ne povređuju prava trećih lica ili obavezu davaoca da će preduzeću, drugom pravnom licu i trećem licu nadoknaditi štetu nastalu u slučaju povre
vanja prava trećeg lica. Ugovorom o pribavljanju patenta i znanja i iskustva ne može se predvideti zabrana da: 1) preduz preduzeće eće i drugo drugo pravno pravno lice lice primenj primenjuje uje, , unapre unapređuj đuje, e, dopunj dopunjuje uje i dalje dalje razv razv ija pribavljeni patent i znanje i iskustvo i da u svoje ime zaštićuje inovacije do k ojih je došlo sopstvenim istraživanjem 2) preduz preduzeće eće i drugo drugo pravno pravno lice lice samosta samostalno lno odluču odlučuje je o nabavc nabavci i ili korišć korišćenj enju u sirov sirov ina, reprodukcionog materijala, rezervnih delova i opreme 3) preduz preduzeće eće i drugo drugo pravno pravno lice lice izvozi izvozi proizv proizvode ode i usluge usluge u određe određene ne zemlje zemlje, , o sim u zemlje u kojima davalac patenta i znanja i iskustva ima ili je dao isključiv o pravo proizvodnje, odnosno vršenja usluga za iste proizvode i usluge 4) patent patent, , znanje znanje i iskust iskustvo, vo, čiji čiji je rok važnos važnosti ti isteka istekao o za vreme vreme važenj važenja a ugovo ugovo ra, koristi i posle prestanka ugovora, odnosno obaveza preduzeća i drugog pravnog lica da plaća
naknadu za korišcenje patenta i znanja i iskustva prestanka ugovora. 8. PRIVREMENE MERE Ako nastanu poremećaji u spoljnotrgovinskoj razmeni i platnom bilansu, vlada predu zima mere za otklanjanje tih poremećaja. Ako se usled nepredviđenih okolnosti u krat kom vremenskom periodu znatno poveća uvoz određene robe ili se uvoz te robe vrši pod u slovima koji dovode do poremećaja na domaćem tržištu i nanose, ili prete da nanesu znatn u štetu domaćoj proizvodnji, vlada privremeno preduzima mere za otklanjanje nastalih poremećaja i šteta. Te mere se primenjuju za vreme neophodno za sprečavanje ili otkla njanje štete. Radi sprečavanja poremećaja u snabdevanju prehrambenim proizvodima i drugim strateškim proizvodima, kao i radi zaštite iscrpljivih prirodnih izvora, vlada može preduzeti mere privremenog ograničavanja ili zabrane izvoza tih proizvoda. Ako se u posebno sprovedenom postupku utvrdi da uvoz prouzrokuje štetu ili postoji opasnost od nast anka štete za domaću proizvodnju (damping) nadležni organ propisuje antidampinšku dažbinu . Smatra se da postoji damping kada se neka roba uvozi po ceni koja je niža od nje ne normalne vrednosti pri čemu izaziva ili preti da izazove ozbiljnu štetu postojećoj domaćoj proizvodnji ili ako bi takav uvoz znatno usporio osvajanje određene domaće pro izvodnje. 9. OBAVLJANJE PRIVREDNIH DELATNOSTI U INOSTRANSTVU
Pod obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu, u smislu ovog zakona, podr azumeva se obavljanje proizvodnih, trgovinskih, uslužnih, naučnoistraživackih i istraživ acko-razvojnih delatnosti, bankarskih i drugih finansijskih poslova i poslova os iguranja i reosiguranja, u skladu sa propisima zemlje u kojoj se te delatnosti o bavljaju. Preduzeća i druga pravna lica, osiguravajuće i reosiguravajuće organizacije koji obavljaju privredne delatnosti u inostranstvu upisuju se u registar koji vo di nadležni savezni organ. O zahtevu za upis u registar nadležni savezni organ dužan j e da donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Preduzeće ili drugo pravno lice, banka i druga organizacija može u inostranstvu osno vati preduzeće i drugi oblik organizovanja za obavljanje privrednih delatnosti u i nostranstvu koji za svoje obaveze odgovaraju do visine uloženih sredstava. Osnivač m ože odlučiti da preduzeće koje je osnovao u inostranstvu osnuje drugo preduzeće u inostr anstvu, da pristupi kao osnivač preduzeću koje je osnovalo drugo preduzeće, da otkupi osnivački ulog stranog lica, odnosno domaćeg lica u preduzeću u inostranstvu i da poveća svoj osnivački ulog u preduzeću u inostranstvu, o čemu je dužan da, u roku od 30 dana o d dana izvršene promene, obavesti Savezno ministarstvo radi upisa u registar.
Osnivač može osnovati preduzeće u inostranstvu za holding poslovanje ako ispunjava usl ove iz ovog zakona i ako u tom preduzeću raspolaže sa više od 50% udela u osnivačkom ulo gu. Pod holding poslovanjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se osnivanje i fi nansiranje drugih preduzeća i upravljanje drugim preduzećima u inostranstvu. Osnivač h olding preduzeća može odlučiti da to preduzeće osnuje u istoj ili drugoj zemlji. Ako preduzeće u inostranstvu iskaže gubitak po godišnjem obračunu, po propisima zemlje u kojoj je osnovano, taj gubitak pokriva saglasno propisima te zemlje. Preduzeće u inostranstvu može prestati sa radom po odluci osnivača, u slučajevima predviđenim ovim z akonom i po propisima zemlje u kojoj je osnovano. Čuvanje ugleda u spoljnotrgovinskom poslovanju Preduzeće i drugo pravno lice i zaposleni u tom preduzeću, odnosno u drugom pravnom licu dužni su da u spoljnotrgovinskom poslovanju čuvaju ugled preduzeća, drugog pravno g lica i zemlje u inostranstvu. Povredom ugleda smatra se postupanje protivno do brim poslovnim običajima, poslovnom moralu, kao i nanošenje štete drugim preduzećima i d rugim pravnim licima nelojalnom utakmicom. 10. KAZNENE ODREDBE Novčanom kaznom kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice: 1) ako bez upisa upisa u odgova odgovaraj rajući ući regista registar r obavlj obavlja a spoljn spoljnotr otrgov govins insko ko poslov poslovanj anje e , osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano 2) ako obavlj obavlja a poslov poslove e spoljn spoljnotr otrgov govinsk inskog og promet prometa a za čije čije izvrše izvršenje nje nije nije dobilo dobilo odobrenje od nadležnog saveznog organa 3) ako zaklju zaključi či ugovor ugovor o uvozu uvozu ili privrem privremeno enom m uvozu uvozu robe robe koja koja ne ispunj ispunjava ava u slove za stavljanje u promet, odnosno za upotrebu te robe na domaćem tržištu, odnosno ako zaključi ugovor o uvozu usluga koji nije u skladu sa domaćim propisima i međunarod nim konvencijama, ili robe čiji je plasman zabranjen u zemlji porekla, odnosno ako uvozi opremu i trajna dobra za ličnu potrošnju, a u zemlji nije obezbedilo rezervne delove, potrošni materijal i pribor za njihovo održavanje u propisanom roku 4) ako se ne pridrž pridržava ava propis propisano anog g oblika oblika izvoza izvoza ili uvoza uvoza za robu robu koju koju izvozi izvozi ili uvozi kojim je roba razvrstana na pojedine oblike izvoza i uvoza ili ako uv eze opasne otpadne materije 5) ako bez odobre odobrenja nja nadlež nadležnog nog organa organa sa strani stranim m licem licem zaklju zaključi či ugovor ugovor o dugoro dugoročn čn oj proizvodnoj kooperaciji 6) ako bez odobre odobrenja nja odnosn odnosno o suprot suprotno no odobre odobrenju nju nadlež nadležnog nog savezn saveznog og organa organa vrši vrši kompenzacione poslove ili kupuje robu u inostranstvu radi prodaje u inostranstvu , odnosno kupljenu i uvezenu ili privremeno uvezenu robu ponovo. 11. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE U slučaju prestanka prava za obavljanje spoljnotrgovinskog poslovanja preduzeće može z apočete poslove spoljnotrgovinskog poslovanja završiti ili ih ustupiti preduzeću i dru gom pravnom licu koje je registrovano za spoljnotrgovinsko poslovanje. Osnivači kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona izdato odobrenje, odnosno kojima je registrovano obavljanje određenog oblika privrednih delatnosti u inostr anstvu, mogu nastaviti obavljanje tih delatnosti u skladu sa izdatim odobrenjem, odnosno registracijom, s tim što su dužni o svim statusnim promenama u organizovanj
u da obaveste nadležni organ. Propisi i drugi opšti akti koji su doneseni na osnovu ovlašćenja iz Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju uskladiće se sa odredbama ovog za kona u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu. 12. Zaključak
U savrem savremeni enim m uslovi uslovima ma koje koje karakt karakteriš eriše e rastuć rastući i značaj značaj spoljn spoljne e trgovi trgovine ne između između zema zema lja, odnosi jedne zemlje sa međunarodnim okruženjem igraju sve važniju ulogu za njen r azvoj i privredni rast. Tokom poslednjih decenija proces ekonomske integracije, kroz uklanjanje barijera slobodnom kretanju robe, usluga, novca i ljudi, oplemen jen je otvaranjem novih radnih mesta I rastom privredne aktivnosti. Poznavanje carinski propisa u međunarodnom poslovanju je od velikog značaja. Carinsk i zakon i Zakon o Carinckoj tarifi, predstavljaju osnov poslovanja za uvozno – izv ozno orijentisane firme. Ovde se možemo upoznati sa prednostima koje donose sporaz umi o slobodnoj trgovini domaćim proizvođačima I uvoznicima, da pravilno primene prefe rencijalne stope carine za robu koju uvoze iz EU za potrebe sopstvene proizvodnj e ili plasman na domaćem tržištu. Zadatak spoljne trgovine je da u narednom periodu izveze, proda u inostranstvo r aspoložive fondove dobara i usluga saglasno dinamici njihovog ostvarivanja, koji s u namenjeni izvozu po najpovoljnijim uslovima, u najpovoljnijem trenutku i na na jpovoljnijem mestu. Sredstva plaćanja ostvarena izvozom se centralizovano evidenti raju, u tzv. centralni devizni fond. Po utvrđenom postupku i tokovima iz ovog fond a se finansira uvoz po ustanovljenim proporcijama materijalnog bilansa i vidovim a potrošnje. Spoljnoekonomski faktor može da odigra kako pozitivnu tako i negativnu ulogu u raz voju i funkcionisanju nacionalne privrede, što zavisi od uslova pod kojima se odvi ja ekonomska saradnja sa inostranstvom. Od ekonomske saradnje sa inostranstvom t reba očekivati pozitivne efekte na nacionalnu privredu ako se spoljno ekonomski fa ktor koristi u skladu sa planovima i programima privrednog razvoja nacionalne pr ivrede. Pri tome je važno da postoje i društvene snage koje mogu relativno samostaln o da odlučuju o svim elementima unutrašnjeg razvoja i saradnje sa inostranstvom. 13.
Literatura
1.
Drag Dragan an Kost Kostić ić: : Među Međuna naro rodn dno o posl poslova ovanj nje e I
2.
Miodra Miodrag g Stanko Stanković vić, , Sanja Sanja Stanko Stanković vić : Međuna Međunarod rodno no poslov poslovno no pravo pravo
3.
Zako Zakon n o spol spoljn jnot otrg rgov ovin insk skom om posl poslova ovanj nju u
4.
www.ekapija.com
5.
www.scribd.com
