Zaštita prilikom rada na računaruKrešimir Džoić
ZAŠTITA PRILIKOM RADANA RAČUNARU
UTICAJ KOMPJUTERA NA ZDRAVLJE ČOVJEKA U današnje vrijeme nemoguće je izbjeći kontakt sa računarom.Koriste se na sve strane, na poslu, u školama, na univerzitetima, kući. Čak i djeca, koja još uvijek ne znaju pisati niti čitati, koriste računare igrajući igrice satima. Poslednja istraživanja pokazuju da nas računari ne čine zdravijim,već da nam mogu nanijeti nepopravljivu štetu ukoliko ga koristimo nepravilno. Jaka konkurencija u svijetu kompjutera ima podijeljeno mišljenje po ovom pitanju.Proizvođači kompjutera tvrde da je rad sa kompjuterom potpuno bezbijedan. Sa druge strane, proizvođači zaštitnih sredstava i ljekova imaju i maju suprotno mišljenje. mišljenje.
svim zemljama širom svijeta uobičajena je praksa da je rad sa računarima jedan od najintezivnijih i najnapornijih poslova. Na primjer u Njemačkoj rad operatera na računara je svrstan na listu 40 najštetnijih poslova po zdravlje i u skladu sa propisanim pravilima tog posla, operater ne bi smio da provede više od 50% radnog vremena radeći na monitoru. Utvrđeno je da su djeca i žene najviše izložene kompjuterskoj interakciji. Postoji interesantan podataka da je tokom aktivnog rada mozak kod svih ljudi najmanje sklon štetnim uticajima.Najvjerovatnije da ljudi tokom rada rada ne obraćaju pažnju pažnju na štetne efe kte koji se prouzrokuju tokom rada s računarom, već je njihova pažnja zaokupljena poslom koji obavljaju, stoga ne obraćaju pažnju na njihovo zdravstveno stanje dovoljno. Ali statistika je statistika. U
Poslednja istraživanja sprovedena pod okriljem udruženja američkih optrometičara, koje se sastoji od 32 hiljade oftamologa i optičara,posebnu pažnju su obratili na očiglednu činjenicu da rad na računaru nije prirodan za ljudski vid. 70-75% svih korisnika koji rutinski rade na ekranu imaju problema sa vidom. Mnogi se žale na oštar bol u očima, na pogoršavanje vida, itd. Tokom čitanja teksta sa papira , ljudsko oko uzima sliku sa odrazitim padom svjetlosti, dok gledajući na monitor računara,čovjek gleda na isti izvor svjetlosti.Dok čitamo, kucamo, radimo na računaru, veoma često, više puta moramo da uporedimo i pročitamo tekst. Ljudsko oko ponovi tu radnju viđe od hiljadu puta dnevno, što ima negativan uticaj na vid. Ukoliko je slika na ekranu izobličena ili nejasna, oko u tom slučaju traga za optimalnom percepicjom, koja po pravilu dovodi do premora mišića oka. Jedan od najvažnijih parametara monitora je frekfencija slike. Što je veća frekfencija slike, bezbjedbiji je rad na računaru. Međunarodni standard za frekvenciju slike , kao što je npr. VESA standard se često mijenja. Za današnje vrijeme, minimalna preporučena frekfencija slike je 80 Hz. Istraživanjem koje je sprovedenou Masačusetsu je utvrđeno da zaposleni koje rade na računaru preko 7 sati dnevno, imaju zamor očiju za 72% veću od ostalih, koji provode manje vremena u radu na računaru. Jedan od najpozatijih ljudi u svijetu kompjutera, multi-milioner Bil Gejts ima ozbiljno oštećen vid. Ljudi koji se profesionalno bave radom na računaru, najviše se žale na tegobe kao što subolovi u mišićima i zglobovima. Uglavnom to je ukočenost vrata, bol u ramenima i bokovima, ili peckanje u nogama. Ali to može prerasti u mnogo veće tegobe i ozbiljnebolesti. Najčešće je to sindrom karpalnog tunela. U ovom slučaju nervi ruke su oštećeni tokom čestog i dugog rada na računaru. Najteži oblik ovog sindroma jesu bolovi koji uskraćuju ljudsku efikasnost. Proces oporavka zavisi od prethodnih aktivnosti. U tom slučaju treba što više štediti ruku i voditi računa da se u tom periodu izbjegava rad na računaru. Tokom rada na PC opterećenje vlaknastih mišića je 8.5% , a trapezionih mišića je 13.5% . Broj 1/8
Zaštita prilikom rada na računaruKrešimir Džoić pokreta koji je izdržljiv jeste oko 40.000 hiljada tokom rada na tastaturi . Ukoliko se taj broj pređe, dolazi do premora koji takođe može izazvati i profesionalno oboljenje. Ne preporučuje se više od 10-20 hiljada pritisnutih tastera na sat (što približno iznosi oko 1700 karaktera) odnosno 30 hiljada za četiri sata rada. Prema naučnim informacijama sa Medicinskog Univerziteta u Donjecku, PC operateri osjećaju smanjenu efikasnost rada kao i umor na nekoliko sati prije isteka radnog vremena. 48% ispitanih operatera na računaru imaju neurotične poremećaje: lošiju memoriju, slabost, tahikardiju,degativne disfuncije, poremećenu pažnju, itd. Strani eksperti potvrđuju da žene koje rade za monitorom 2-6 sati dnevno, imaju poremećaj funcija centralnog nervnog sistema, u prosjeku 4 puta veću nego li ostale žene koje se ne bave tim poslom; 6 puta imaju veće predispozicije za oboljenje kardio-vaskularnog sistema od ženea koje se ne bave tim poslom. Mnogi stručnjaci takođe preporučuju ženama koje žele da ostanu u drugom stanju, da ukoliko se bave radom na računaru, odreknu se tog posla najmanje 3 mjeseca prije začeća. Spektar računarskog zračenja sastoji se od X-zraka, ultra-violet i infra±crvenih zraka, kao i od širokog spektra elektromagnetnih talasa druge frekfencije. Specijalisti smatraju da je opasnost od X zraka veoma mala danas. Ova vrsta zraka se konzumira sa ekrana. Ali moramo imati na umu da čak i vrlo mali intezitet X zraka podstiče jonizaciju vazduha. U prisustvu nekoliko kompjutera u prostoriji količina jona se može povećati. Suviše pozitivnih jona se smatra nezdravim po čovjeka. Što se tiče uticaja elektromagnethih talasa niže frekfencije (50-100 Hz) koji potiču od računara i ostalih aparata iz domaćinstva, naučnici i branioci prava potrošača ni danas se nisu složili oko toga. Poslednjih godina sva istraživanja u ovoj oblasti samo su povećala alarmantnost i postavila nova pitanja na koja nema odgovora. U medicinskoj literaturi postoje podaci koji govore o rizku onkoloških oboljenja kod ljudi koji profesionalno koriste računare. Ali do sada niko nije proučavao uticaj elektormagnetnog polja na kancerogene formacije. Istina, Eu je objavila ISO 9241 instrukciju, kojom se poziva na maksimalni nivo elektromagnetnog zračenja , koji govori da ljudi koji rade sa monitorom moraju biti informisani o mjerama predostrožnosti. U jednom broju istraživanja utvrđeno je da elektromagnetna polja sa frekfencijom od 50Hz može da pokrene biološku smjenu (podjelu) životinjskih ćel ija, čak i povredu DNK sinteze. Operateri koji rade na računaru, trebalo bi voditi računa o izboru radnog mjesta, odnosno, trebali bi biti najmanje 1.2 m udaljeni od računara koji im se nalazi sa stražnje strane. Poslednjih godina urađeno je istraživanje na osnovu kaktusa koji su stavljani u saksijama u blizini računara. Na osnovu tog istraživanja zaključeno je da njihovo prisustvo smanjuje intezitet štetnog uticaja koji dolazi od elektromagnetnog zračenja računara. Pod elektrostatičkim poljem, uticaj prašine i naelektrisanih čestica akumulira se na licu i rukama korisnika, te na taj način izazivaju pojavu različiti h vrsta alergija, suvoću kože a ponekad i različite vrste ekcema. To ukazije na činjenicu da danas nije potrebno prati ruke prije jela, već i poslije rada na računaru. Rad na računaru je veoma interesantan, prosperativan i perspektivan, i potreban je svim civilizovanim zemljama. Ali isto tako ljudstvo koje se bavi tom vrstom posla treba da bude zdravo i efikasno za rad. Veoma je bitnoizabrati pravi računar i ostale vidove zaštite. U nekim slučajevima je bolje kupiti skuplju stvar i biti miran za svoje zdravlje. S
INDROM KOMPJUTER SKOG VIDA
Mnoge je zabrinuo nedavno objelodanjen podatak do kojeg s u došli stručnjaci iz Kembridža da između 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati naprežu očne mišiće što može da pogorša vid i da smanji vidno polje. Ima, istini za volju, i istraživanja koja ukazuju da rad na kompjuteru ne kvari vid, međutim, oni vječno sumnjičavi 2/8
Zaštita prilikom rada na računaruKrešimir Džoić tvrde da iza tih podataka stoji veoma jak lobi kompjuterske industrije. Ali, i u njima se ne poriče da se prirodni sloj suza, čija je uloga da štiti oko, isušuje, pa oči počinju da peckaju i da se brže zamaraju. Stoga predlažu češće treptanje ili korišćenje takozanih veštačkih suza. S obzirom da je oko čovjeka prilagođeno za gledanje na dalji nu, a ekran monitora nam zakuje pogled na tačku koja je udaljena manje od jednog metra, sedamdeset odsto onih koji duže rade na kompjuteru ima manje ili veće probleme. Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju, suve oči ili preterano lučenje suza, crvenilo i peckanje u očima, osetljivost na jako osvetljenje, mutan vid na blizinu i daleko, usporeno fokusiranje objekta, glavobolje, poremećaj percepcije boja... Zbog toga se onima koji duže sede pred kompjuterom preporučuje da bar jednom godišnje provere vid kod lekara specijaliste. A, u međuvremenu savjetuju da duže vrijeme ne držite pogled na ekranu, već da ga s vremena na vrijeme skrenete i pogledate u neku udaljenu tačku ili kroz prozor. Na taj način ćete da istežete očne mišiće i da prenebregnete neke od problema. U slučaju da vam je radni prostor mali, ili bez prozora, na monitor stavite ogledalo i povremeno pogledajte u njega. To će da ima iste efekte kao da ste gledali u daljinu. Monitor i zdravlje Jedan od ozbiljnih rizika za zdravlje je zamor očiju. Postoji nekoliko postupaka kojima se ova opasnost može značajno smanjiti. Kao prvo, najviše se očima može pomoći kupovinom kvalitetnog monitora i kvalitetne video kartice. Naime, glavni razlog zamora za oči je treperenje slike, njena nejednaka oštrina i izobličenje pri rubovima. Sve su ovo Äsimptomi´ lošeg i jeftinog monitora. Zapravo, monitori najniže klase ujedno su i najveća prijetnja za zdravlje. Stoga prije kupovine monitora uvek valja dobro razmisliti jer izborom jeftinog monitora zapravo Äštedite´ na trošak vašeg vida. Konstantna glavobolja, bol u očima, peckanje, suzenje i crvenilo oka, Ädupli vid´ i nejasna slika, povraćanja, samo su neke od posledica računarske revolucije. Dugotrajan rad na računaru može da dovede do zamora očiju i do loše fuzije (saradnje oba oka). Dugotrajan rad na računaru, koji zahtijeva stalni angažman oba oka, dovodi do zamora očiju. Svako oko za sebe dobro Ägleda´, ali zajednički rad postaje nesinhronizovan, slike predmeta su mutne. Nejasnoća se brzo izgubi kada se oči na trenutak zatvore ali se zatim, prilikom ponovnog rada, brzo i vrati. Fuzija koja se napornim radom lako gubi, upornim vežbanjem brzo se vraća. Deo vježbi seradi u kabinetu na specijalnom sinoptofor aparatu i sa prizmama u prostoru, ali je potrebno da se određene vežbe nastave i kod kuće. Poslovica Äbolje je spriječiti nego lečiti´ pronalazi svoje opravdanje i u priči o računarskom sindromu i lošoj fuziji. Postavljanjem ekrana u odgovarajući položaj, ograničenim boravkom ispred ekrana, zaštitinim filtrima, kao i specijalnim naočarima, dobra fuzija može se donekle očuvati. Specijalne naočari imaju melaninski zaštitni sloj MELANIN je zaštitni pigment koji se nalazi u našoj koži i očima. MELANIN zaustavlja sva ultravioletna zračenja i apsorbuje vidljivu radijaciju - boje u spektru koje ne prijaju oku. Ako smo u mogućnosti treba izbjegavati kontinuirani rad na računaru duže od šest sati, a ako to nije moguće, obavezno bar jednom godišnje provjerite svoju fuziju. Iskoristiti svaku priliku da malo odmorimo oči. Svakih pola sata odvojiti pogled od ekrana i nekoliko minuta posmatrati udaljeni predmet. Neprijatan bol u očuma, suzenje oka ili glavobolja mogu da budu prouzrokovani lošim kvalitetom ekrana. Zato je bolje kupiti veći ekran sa boljom rezolucijom i brži osvežavanjem slike. Jedan od najčešćih razloga zamora očiju pri radu s računarom jeste preblizu postavljen monitor. Prilično je teško tačno odrediti minimalnu udaljenost na koju monitor treba postaviti, ali razna su istraživanja pokazala da bi zadovoljavajuća vrednost iznosila oko 60 3/8
Zaštita prilikom rada na računaruKrešimir Džoić cm. Do ove se vrednosti došlo razmatranjem udaljenosti na kojoj naš pogled konvergira kada ne gledamo u neki određeni objekt (npr. kada gledamo u nebo ili pri gledanju u potpunom mraku). Pri toj udaljenosti (engl. resting point of vergence) zamor očiju je najmanji. Kodvećine ljudi ona iznosi oko 110 cm pri gledanju ravno i oko 90 cm pri gledanju prema dole s nagibom od približno 30 stepeni. Gledanje u konkretne objekte na udaljenosti značajno manjoj od ove izaziva primetan zamor očiju. Potrebno je udaljenost od monitora što više približiti opisanim vrijednostima. Pri normalnom gledanju objekti u gornjem delu našeg vidnog polja su obično udaljeniji od onih u donjem delu. Kao posledica ove činjenice došlo je do prilagođavanja našeg vidnog sistema tako da on deluje optimalno kada je vrh u ravni vidnog polja udaljeniji od oka nego njen donji deo. Zbog toga naginjemo novine ili knjige dok ih čitamo, pa je logično da se pred proizvođače monitora postavljaju zahtevi za omogućavanjemprilagođavanja vertikalnog nagiba monitora od strane korisnika. Pored ovoga iznosa, potrebno je osigurati i da monitor bude postavljen nešto niže od nivoa očiju.Postavljanje u nivou očiju dovodi do bolova u vratu i leđima te do osećaja Äsuvih očiju´ (engl. Dry Eye Syndrome). Spuštanjem monitora smanjuje se izlaganje očne jabučice i time se oči održavaju dovoljno vlažnim. Prema tome, treba namestiti monitor tako da centar ekrana bude niži za 10 do 20 centimetara od očiju jer je dokazano da one Änajbolje vide´ prilikom pogleda blago spuštenog na dole, a poželjna udaljenost ekrana je 50 do 60 centimetara. Veštačko i dnevno svetlo može da izazove veliki problem prilikom rada na računaru. Zato je najbolje da monitor bude paralelan sa prozorom. Veštačka svetlost se eliminiše gašenjem (ali nikada ne treba raditi u apsolutnommraku) ili, verovali ili ne, kačketom koji eliminiše svu nepotrebnu svetlost koja dolazi odozgo. Stolnu lampu usmeriti u pravcu koji nam najviše odgovara. Problem refleksije svetlosti možemo rešiti nošenjem naočara za rad na računaru. Ona su sa specijalnim staklima i mogu se koristiti kao naočare za sunce, ali nisu dioptrijska, tako da ne predstavljaju adekvatno rešenje za osobe kojima je potrebna korekcija vida. Za njih je najbolji antirefleksni sloj koji se nanosi i na dioptrijska i na bezdioptrijska stakla. Obično staklo za naočare reflektuje 18% svetlosti, a staklo koje je premazano antirefleksnim slojem svodi refleksiju na 1%. Kako bi se sa ekrana eliminisala refleksija svetlosti koriste se i zaštitni filtri. Njihova uloga je da smanje kontrast slike i zaštite od zračenja. Prave se od mreže, stakla i plastike. POLOŽAJ TELA PRILIKOM RADA NA RAČUNARU Pravilan položaj tela obezbeđuje dobra radna stolica koja mora da ima mogućnost regulacije visine kao i ugla naslona stolice. Poželjno je da stolica bude mobilna, sa točkićima. Obavezno je postojanje naslona za ruke, radi pravilnog položaja laktova. Podešavanje visine stolice se određuje prema položaju stopala i kolena. Kolena moraju biti pod uglom od 90 stepeni, a stopala moraju biti na podu. Posledice neprikladno izabrane stolice su bol u leđima, bol u ramenu ili aktivnoj ruci ili ukočenost.
UTICAJ ZRAČENJA PRILIKOM RADA NA RAČUNARU
Monitor ima najveći uticaj na zračenje korisnika pri radu. Često se ovde misli na zračenje i njegov uticaj na oči korisnika, mada zračenje deluje na kompletno telo korisnika. Na slici 4 je prikazan pravilan položaj i ugao gledanja na ekran u odnosu na horizontalu. Obavezno je da monitor ima mogućnost horizontalnoh i vertikalnog rotiranja i podešavanja. Udaljenost očiju od ekrana bi trebala da bude preko 70 cm. Svi noviji monitori danas zadovoljavaju TCO standard koji propisuje dozvoljenu količinu zračenja. Osim zračenja veoma je bitna i stabilna i 4/8
Zaštita prilikom rada na računaruKrešimir Džoić mirna slika na ekranu odnosno frekvencija osvežavanja. Monitor treba da ima jasnu čitljivost sa minimalne udaljenosti od 70 cm. Loš monitor može uzrokovati glavobolju, bol u očima, crvenilo, zamućenje pogleda, suze i sl. Stalak na kome povišeno stoji ekran, nije ergonomski povoljno rešenje. Bolji je spušten pogled na ekran, jer su vratni pršljenovi manje opterećeni. ERGONOMIJA I ERGONOMSKI PROIZVODI Poznato je da dugotrajan rad za računarom nije medicinski bezbijedan, ali odgovornim ponašanjem i korišćenjem ergonomskih uređaja i alata korisnici mogu da očuvaju sopstveno zdravlje. Pod pojmom ergonomija (grčki ergon ± rad i nomos ± prirodni zakon) podrazumijeva se sistematska primjena znanja o biološkim, psihološkim i socijalnim atributima čovjeka prilikom izrade i upotrebe elemenata radnog procesa: mašina i alata, radne sredine, samog rada i njegove organizacije. Nauka čiji je zadatak da rad učini što udobnijim i bezbijednijim ima veliku primenu u svim oblastima, budući da unapređuje i održava efikasnost, produktivnost, bezbijednost i zdravlje tokom sprovođenja radnih zadataka. koliko se poznaju fiziološki procesi ljudskog organizma, od čijeg skladnog delanja zavisi cijelokupna funkcionalnost pojedinca, moguće je predvidjeti i sprečiti pojavu grešaka i oboljenja uzrokovanih neprirodnim uslovima okoline. Pravilnom profesionalnom orijentacijom, uređenjem radnog prostora u skladu sa higijenskim standardima i proizvodnjom naročito prilagođene opreme, projektovane tako da što manje remeti uobičajene fiziološke aktivnosti, ergonomija postaje nezaobilazni saveznik u borbi protiv profesionalnih oboljenja. U
Multidisciplinarnost ergonomije ogleda se u širokoj lepezi s tručnjaka koji su angažovani na prilagođavanju radnog procesa, opreme i alata ljudskom organizmu. U jednom takvom timu nalaze se industrijski dizajneri, inženjeri, kompjuterski stručnjaci, ljekari i specijalisti drugih profila koji se trude da radni proces urede tako da on što manje aktivira anatomske, fiziološke i psihološke adaptacione mehanizme, čije iscrpljenje dovodi do neželjenih pojava koje se manifestuju u vidu psiholoških i tjelesnih oštećenja. Budući da čovek nije opremljen čulima kojima bi mogao da proceni da li je posao koji obavlja u skladu s fiziološkim okvirima u kojima funkcionišu njegovi organi, niti o tome može da vodi računa ukoliko nije adekvatno istreniran, značaj ergonomije postaje nedvosmislen. Prevencija opisanih poremećaja sasvim je jednostavna, nasuprot lečenju koje je mučno, dugotrajno, skupo i retko potpuno uspešno. Profilaktičke mere uključuju kvalitetna rešenja radnog mesta i izbor uređaja i alata koji su u skladu s ergonomskim normativima. Kada je statičko opterećenje u pitanju, od velike važnosti je i adekvatno dozirana fizička aktivnost, koju u kancelarijskim uslovima treba sprovoditi disciplinovano, u jednakim vremenskim intervalima. Važećim propisima (ISO-9241) jasno je definisana potreba da se vodi računa o položaju u kojem se tijelo tokom rada nalazi. Adekvatan sjedeći položaj jeste onaj u kojemtijelo ne napreže veće grupe mišića, osim onih koji antigravitacionim dejstvom omogućuju pravilno držanje kičmenog stuba, ramenog pojasa i gornjih ekstremiteta. S aspekta medicinske higijene, definisani su precizni parametri koji se odnose na oblik, tvrdoću, visinu i položaj stolice i radnog stola (distanca i diferenca). Isto tako, poznati su i fiziološki parametri pravilnog držanja: kičmeni stub mora da zadrži prirodni stepen zakrivljenosti, bez savijanja unapred ili u stranu; ruke treba držati savijene u laktovima, a noge u kolenima pod uglom nešto većim od devedeset stepeni; visinu radnog stola odnosno monitora treba podesiti tako da pogled bude usmeren prema sredini ekrana. Takođe, u svakom trenutku treba biti svestan položaja u kojem se telo nalazi, a preporučljive su i česte promene položaja, pa i lagane fizičke vežbe istezanja koje stimulišu cirkulaciju u regionima koji su naročito opterećeni (kičmeni stub, rameni pojas) i nalaze se pod pojačanim rizikom razvoja degenerativnih promena. Pauze u radu su neobično važne, tako da u mnogim zemljama postoji precizna pravna regulativa koja definiše neophodnost regularnih pauza kod radnika koji veći deo radnog vremena provode sedeći (primera radi, za daktilografe u Japanu važi 5/8
Zaštita prilikom rada na računaruKrešimir Džoić pravilo da na svaki sat rada sprovode deset minuta pauze). Utvrđeno je i da su češće ali kraće pauze efikasnije od odmora koji se preduzimaju nakon dužeg perioda rada. predohrani poremećaja mišićno-koštanog aparata uzrokovanih dugotrajnim sedenjem i ponavljanim obavljanjem nefizioloških položaja i pokreta veliki značaj pridaje se izboru nameštaja i kontrolnih uređaja ± tastatura i miševa. Za razliku od računarskih displeja i aparata koji emituju zračenje, strogih ergonomskih normativa za izradu kompjuterskog nameštaja i kontrolnih uređaja još uvek nema, tako da postoji široka lepeza proizvoda koji ses manje ili više uspeha koriste u prevenciji hroničnih muskuloskeletnih problema. U
Dobrom držanju tijela, prije svega kičmenog stuba, pomaže adekvatan namještaj, ergonomski oblikovane stolice s određenom mogućnošću podešavanja visine sjedećeg dijela i ugla naslona, koji se prilagođavaju prema osobinama individue. Prema internacionalnom standardu ergonomskih parametara ISO-9241, pogodnim se smatraju one stolice koje pružaju aktivnu podršku (jastučiće) na slabim tačkama kičmenog stuba, prije svega na vratu i slabinskom delu. Ručke nisu obavezne, ali su poželjan detalj koji omogućuje opuštanje mišića ramenog pojasa i pravilno držanje podlaktica. Higijenski ispravna stolica radniku treba da pruži mogućnost izvođenja ograničenih pokreta koji stimulišu cirkulaciju, a pritisak na donje ekstremitete ne sme da bude toliko velik da kompromituje njihovo snabdevanje krvlju i efikasnu drenažu. Istim standardom propisana je površina radnog stola, koji treba da bude prostran, a ne sme da prenosi jake vibracije i ekstremne temperature; ukoliko sadrži fioke, one se ne smeju potpuno otvarati (prevencija traumatizma) i Sl. Veoma važan detalj u konstrukciji ergonomski ispravnog radnog okruženja odnosi se na pravilan izbor ulaznih uređaja i pomoćnih elemenata, namijenjenih rasterećenju prenapregnutih dijelova lokomotornog sistema. Iako se pojmom Äergonomski´ proizvođači upravljačkih uređaja (tastatura, miševa i igračkih periferija) služe uglavnom u marketinške svrhe, postoji zadovoljavajući broj koncepcijski raznovrsnih tastatura koje su projektovane tako da pri dugotrajnom radu uzrokuju minimalan napor. Takve su specijalne tastature namenjene korisnicima s malim prstima (LittleFingers), dvodelne i trodelne tastature (Kinesis, Goldtouch, ErgoFlex) i one s dve grupe tastera čije su osovine orijentisane pod oštrim uglom (Natural Keyboard,TypeMatrix). Naročito su zanimljive ergonomske tastature kompanije Safetype, koje, zahvaljujući vertikalno položenim tasterima, u potpunosti omogućuju držanje ručnih zglobova u ortopedski neutralnom položaju. Velika raznovrsnost postoji i na tržištu ergonomskih miševa. Najviše pažnje privlači tzv. Renaissance Mouse koji svojimoblikom podseća na džojstike kakvi se koriste u kompjuterskim igrama; prednosti u odnosu na klasične kompjuterske miševeogledaju se u naročitim odmorištima za dlanove i prirodnom položaju ruke u toku rada. Ručni zglob u neutralnom položaju drži i Whale Mouse koji takođe ima dobro oblikovano postolje za dlan. U izboru miša treba voditi i računa o njegovoj veličini (Perfit Mice miševi, na primer, izrađuju se u desetak veličina). Neobično dizajnirani ergonomski miševi nisu retkost, tako da se u prodaji mogu naći miševi koji se nose na glavi (Smart-Nav AT), kao i bežični Ä3D miševi´ sa žiroskopom (RocketMouse). U ergonomski ispravne kontrolne uređaje svrstavaju se i nekada popularni trekbol uređaji, tj. Äobrnuti miševi´. Spisak dodataka koji obezbeđuju fiziološko držanje tela obogaćen je raznoraznih podupiračima za ruke, leđa i noge i držačima dokumenata, koji omogućuju pravilno držanje glave prilikom prekucavanja. Oni mogu da posluže kao jeftino, ali efikasno rešenje u situacijama kada kompletno opremanje radnog mesta ergonomskim uređajima nije finansijski izvodljivo.
6/8
Zaštita prilikom rada na računaruKrešimir Džoić S
TANDARDI
Šta na modernim monitorima znače oznake I SO, TÜV, EPA, DPMS, MPR, TCO... Monitor je naš Äprozor u svet´, pomoću njega komuniciramo s magičnom kutijom zvanom kompjuter, ali dugoročno može da bude štetan po zdravlje. Da bi se štetni efekti monitora minimizovali, tokom godina su određivani brojni propisi koje proizvođači pokušavaju da slede. Najpopularniji, a samim tim i najčešći propisi koje monitori zadovoljavaju su tzv. MPR i TCO standardi. MPR propis, pogotovo njegova novija verzija MPR II, popularno je nazivan Äšvedski standard´ jer ga je postavio SWEDAC (Švedski odbor za tehničku akreditaciju). TCO propisi takođe potiču iz ove zemlje, a skraćenica označava švedsku Konfederaciju profesionalno zaposlenih radnika koja obuhvata više od 1,3 miliona radnika iz bukvalno svih oblasti ljudske delatnosti u kojima se koriste računari. Tokom godin a ređale su se nove verzije ova dva standarda. Postoje, poređano po Ästrogosti´: MPR, MPR II, MPR 90, TCO 92, TCO 95, TCO 99 i TCO 03. Za monitore je takođe važan i standard ISO 9241 -3, odnosno međunarodni vizuelno-ergonomski standard za monitore, zatim evropski EN60950 standard za električnu bezbednost IT opreme i nemačka TÜV/EG ocena koja označava da je monitor zadovoljio ISO 9241-3, EN60950 i MPR II propise, kao i ZH/618, osnovni nemački ergonomski standard za radna mesta opremljena ekranima. ISTORIJAT Sve je počelo krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je SWEDAC formulisao prva MPR pravila. Nakon nekoliko studija u Švedskoj, nezavisnih od proizvođača, koje su pokazale statistički značajnu povezanost između radijacije monitora i spontanih pobačaja kod ženskih korisnika, 1990. godine uvodi se i MPR II. Iako je ovaj standard bio ispred bilo čega u ostalim zemljama u svetu, godinu dana kasnije pomenuta Konfederacija profesionalaca zahteva još strože mere, što dovodi do formiranja TCO propisa koji će kasnije postati poznati kao TCO 92 (mada su implementirani 1993. godine). TCO 92 je inicijalno smanjio štetnu radijaciju u odnosu na MPR II za 50±70 odsto. U osnovnim pravilima u okviru TCO 92 se, pored ostalog, našla i obaveza proizvođača da plastične kompon ente teže od 100 grama moraju da budu od istog tipa plastike, a PVC (polivinil -hlorid) sme da se koristi samo u kablovima. Sem emisije, bitna je i energija koju monitor troši. Tako je 1993. godine VESA oformila DPMS standard (Display Power Management Signalling), koji omogućuje grafičkim karticama da prebace monitor us tand-by režim koji troši mnogo manje energije. Tu je i popularni EPA Energy Star (čiji logo gledamo prilikom svakog butovanja) ustanovljen 1992 godine. Ovaj standard za štednju energije, obavezan u SAD a naknadno usvojen i u Evropi, propisuje da u osnovnom modu za štednju energije uređaj ne troši više od 30 W (prosečan monitor sa katodnom cevi troši tokom rada oko 110 W, a LCD monitori ispod 40 W), a usleep modu ne više od 8 W. I ovi propisi obuhvaćeni su TCO 92 standardom. TCO STANDARDI TCO je 1995. godine proširio svoje propise na zaštitu čovekove okoline i tako postao prvi globalni ekološki propis. Takođe, ÄReduced Electromagnetic Fields´ i ÄAutomatic Display Power Down´ na čuvenoj nalepnici promenjeno je u ÄEcology, Energy, Emissions, Ergonomics´ čime se naglašava da standard sada pokriva sve ove oblasti. Mnogo rigorozniji od TCO 92, TCO 95 ne dozvoljava upotrebu olova i kadmijuma, kućište monitora mora biti 7/8
Zaštita prilikom rada na računaruKrešimir Džoić od biorazgradljive plastike, ne sme da sadrži sredstva protiv vatre koja sadrže brom, a u proizvodnom procesu zabranjena je upotreba freona i rastvarača sa hlorom. Takođe, TCO 95 sadrži i mnogo veći skup propisa za CRT (Cathode Ray Tube) i FPD (Flat Panel Display) monitore. Mnogi od ovih propisa predstavljaju blago pooštrene ISO 9241 -3 i 9241-7 kriterijume. Za FPD monitore uzet je u obzir i ISO 13406 -2 koji definiše dozvoljeni broj Ämrtvih piksela´ na LCD monitoru. Aktuelni i najstroži standard po kojem se trenutno proizvode monitori je, naravno, TCO 99. Najbitnije promene u odnosu na TCO 95 odnose se na dalje pooštrenje minimalne frekvencije osvežavanja slike u cilju smanjenja zamora oka. Zanimljivo je da TCO 99 definiše i maksimalni kontrast između boje prednje maske monitora i bele površine ekrana, tako da, na primer, potpuno crni monitori ne mogu da nose TCO 99 oznaku. Sada je jasno zašto mnogi kvalitetni crni monitori ipak imaju svetlu prednju masku. Prema TCO 99, kućište pored ekološke proizvodnje mora da bude dizajnirano tako da olakša reciklažu svih komponenti. Dalje, zabranjeno je farbanje plastike u cilju menjanja njenih svojstava ili metalizacija plastičnih delova, a svaki proizvođač mora ili da direktno sarađuje sa kompanijom za reciklažu ili da učestvuje u nekom nacionalnom projektu ove vrste. Na kraju, potrošnja struje u modovima za štednju je prepolovljena. Kao i prethodni standard, TCO 99 je imao Ästaž´ od četiri godine, jer je u martu ove godine pooštren i ažuriran u obliku TCO 03. Tako su sada podignut e vrednosti minimalne svetline, smanjene dozvoljene vrednosti varijacije u osvetljenju i propisan minimalni RGB trougao, što garantuje vernost boja. Najveći deo pooštrenja novog standarda odnosi se na ekologiju: sve štetne materije su umesto u fiksnim vrednostima izražene u procentualnoj težini monitora, a redukovana je i dozvoljena vrednost hlora i broma u plastičnom polimeru od kojeg se pravi kućište. Pored ostalog, LCD monitori po najnovijem standardu moraju da imaju i mogućnost podešavanja visine. Pri kupovini monitora većini korisnika je najbitnija stavka suma novca kojom raspolaže, i mnogima pomenuti standardi nisu ništa više od nalepni ce koju će skinuti čim otpakuju monitor. Jeste da poštovanje standarda povećava cenu proizvodnje, što opet povećava cenu finalnog proizvoda, ali monitori sa propisanim osobinama zapravo čuvaju naše zdravlje i garantuju određeni kvalitet.
8/8
