UVOD Nakon II Svetskog rata, napredak i razvoj industrije pored pozitivnih efekata, doneo je i brojne opasnosti koje ugrožavaju život i zdravlje radnika. Prošlih godina prošlog veka bilo je oko 300000 povreda na radu, a oko 500 radnika je izgubilo život na radnom mestu. Uočeno je da se broj povreda na radu povećava sa industrijalizacijom i da su povećane opasnosti po život i zdravlje čoveka u industrijskoj radnoj sredini. Davne 1957. godine u Srbiji se organizuje prva izložba higijensko tehničke zaštite pod nazivom ’’U službi zaštite - u službi čoveka’’. Ovom izložbom postavlja se novi odnos prema zaštiti na radu. Razvoj ideje o higijensko tehničkoj zaštiti ide od ideje o zaštiti na radu i unapređivanju radne sredine do koncepcije unapređenja kvantiteta radne i životne sredine, odnosno izbegavanja tehnološkog rizika. Razvoj ideje pratili su i različiti oblici organizovanja institucija, koje su se trudile da ih realizuju. Cilj aktivnosti vezanih za zaštitu bio je da se podigne svest o potrebi zaštite na radu i pomoć u svesti koji ugrožavaju život i radni vek čoveka. Štampaju se upozorenja, organizuju seminari. Ove prve aktivnosti doprinele su da se broj povreda na radu i smrtnih slučajeva od povreda stalno smanjuje. Ovo je doprinelo povećanju zainteresovanosti privrednika za rešavanje postojećih problema zaštite na radu i potrebi za uvođenje preventivnih zaštitnih mera.
Pojam zaštite na radu – bezbednost i zdravlje na radu U skladu sa zakonoma u Republici Srbiji zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu. •
Pod zaštitom na radu podrazumeva se celokupni sistem mera koje se preduzimaju u cilju sprečavanja i eliminisanja potencijalnih opasnosti koje ugrožavaju život i zdravlje radnika radi obezbeđenja povoljnijih radnih uslova.
U užem smislu zaštita na radu se svodi na higijensko – tehničku zaštitu, međutim današnje shvatanje zaštite na radu je mnogo šire i potpunije. •
Zaštita na radu je skup tehničkih, zdravstvenih, pravnih, psiholoških, pedagoških i drugih delatnosti pomoću kojih se otkrivaju i otklanjaju opasnosti što ugrožavaju život i zdravlje osoba na radu i utvrđuju mere, postupci i pravila da bi se otklonile ili smanjile te opasnosti.
Svrha zaštite na radu je stvaranje sigurnih uslova za rad kako bi se sprečile povrede na radu sa lakšim i li težim posledicama, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi s radom. Novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) pojam zaštite na radu menja se u bezbednost i zdravlje na radu. Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj meri smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju: 1) zaposleni; 2) učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.); 3) lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji; 4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji; 5) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada; 6) lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom; 7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac 1. PRAVNI OSNOV Bezbednost na radu je multidisciplinarno područje (tehnika, medicina, psihologija, organizacija, andragogija i dr.) u kojem egzistira ogroman broj propisa koji se odnose na različite specifične delatnosti i procese rada. Određeni propisi definišu prava, odgovornosti i obaveze poslodavca i zaposlenih u ovoj oblasti: 1. Zakon o radu
2
2. Zakon o zdravstvenom osiguranju 3. Zakon o penzionom i socijalnom osiguranju 4. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Ovim zakonom uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Iz ovog Zakona proističe niz podzakonskih akata: • • •
• • •
Pravilnik o programu, načinu i visini troškova polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova odgovornog lica; Pravilnik o uslovima i visini troškova za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; Pravilnik o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; Pravilnik o visini troškova postupka utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini; Pravilnik o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uvodi i definiše pojmove: - Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. - Rizik jeste verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti. - Opasnost jeste okolnost ili stanje koje može ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog. - Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzorkovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlaj i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika. Akt o proceni rizika je obavezan za sva preduzeća. 2. IDENTIFIKACIJA I PROCENA RIZIKA Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog. Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad. 3
Rizici su stanja i pojave u kojima postoje mogućnosti negativnog odstupanja od željenog ishoda. Posledice rizika mogu imati pozitivne ili negativne efekte. Dobre posledice su vezane za produkciju boljih rezultata, a loše ometaju funkcionisanje sistema i obavljanje delatnosti. Kao krajnji rezultat loših posledica su materijalni, finansijski pa i ljudski gubici. Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i težine moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini. Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrđenih opasnosti i štetnosti i utvrđene liste opasnosti i štetnosti u radnoj okolini na svakom radnom mestu, izborom i primenom odgovarajućih metoda vrši se procenjivanje rizika - verovatnoće nastanka i težine povreda na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog. Procenjivanje rizika vrši se za svaku prepoznatu, odnosno utvrđenu opasnost ili štetnost, upoređivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajućim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i preporukama. Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom, prouzrokovanih opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini, procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir učestalost i trajanje izloženosti zaposlenih opasnostima i štetnostima, verovatnoću nastanka opasnog događaja i tehničke ili druge mogućnosti za njihovo izbegavanje, odnosno ograničenje. Težina moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir predvidivu vrstu povrede (smrtna, teška, kolektivna ili laka povreda na radu) koja se može očekivati. Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno ili delimično primenjenih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugih mera, postoje opasnosti i štetnosti, koje prema nalazu procenjivača rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog, smatra se da je takvo mesto sa povećanim rizikom, što se utvrđuje aktom o proceni rizika.
4
PRIMER Pregled radova pri kojima se pojavljuje specifičan rizik od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenih 1. Rad pri kojem se pojavljuje poseban rizik za zaposlene od: zatrpavanja u iskopima dubljim od 1 m usled obrušavanja zemlje, propadanja usled rada na mekom ili močvarnom terenu ili pada sa visine veće od 3 m, pri čemu je taj rizik povećan usled same prirode procesa rada ili uticaja okoline radnog mesta. 2. Rad pri kojem se pojavljuje poseban rizik za zaposlene usled izlaganja hemijskim ili biološkim agensima, odnosno pri kojem se javljaju posebne opasnosti i/ili štetnosti ili je za obavljanje tog rada propisan lekarski pregled zaposlenih. 3. Rad pri kojem su zaposleni izloženi jonizujućem zračenju. 4. Rad u blizini električnih vodova visokog napona. 5. Rad pri kojem se pojavljuje poseban rizik za zaposlene od utapanja. 6. Rad na bunarima, pod zemljom i u tunelima. 7. Rad koji obavljaju komprimovanog vazduha.
ronioci
uz
upotrebu
sistema
za
dovod
svežeg
ili
8. Rad koji obavljaju zaposleni u kesonima sa vazduhom pod pritiskom.
5
9. Rad sa eksplozivnim materijama. 10. Rad na montaži ili rasklapanju teških montažnih sklopova.
3. PREVENTIVNE MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih, i/ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru u postupku: 1) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom prostoru u cilju bezbednog odvijanja procesa rada; 2) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada sa svom pripadajućom opremom za rad, u cilju bezbednog rada zaposlenih i usklađivanja hemijskih, fizičkih i bioloških štetnosti, mikroklime i osvetljenja na radnim mestima i u radnim i pomoćnim prostorijama sa propisanim merama i normativima za delatnost koja se obavlja na tim radnim mestima i u tim radnim prostorijama; 3) projektovanja, izrade, korišćenja i održavanja opreme za rad, konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, pomoćnih konstrukcija i objekata i drugih sredstava koja se koriste u procesu rada ili koja su na bilo koji način povezana sa procesom rada, tako da se u toku njihove upotrebe sprečava povređivanje ili oštećenje zdravlja zaposlenih; 4) proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladištenja, upotrebe i uništavanja opasnih materija, na način i po propisima i pravilima kojima se otklanjaju mogućnosti povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih; 5) projektovanja, proizvodnje i korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, čijom se upotrebom otklanjaju rizici ili opasnosti koji nisu mogli da budu otklonjeni primenom odgovarajućih preventivnih mera; 6) obrazovanja, vaspitanja i osposobljavanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. 6
Preventivne mere obezbeđuje poslodavac polazeći od sledećih načela: 1) izbegavanje rizika; 2) procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu; 3) otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehničkih rešenja; 4) prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnološkog postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog; 5) zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim; 6) davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na radu; 7) odgovarajuće osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstava za rad na siguran način Preventivne mere podrazumevaju dobro pripremljen, osmišljen i obezbeđen radni prostor. Dobro sprovedene preventivne mere smanjuju verovatnoću za nastanak povreda na radu, a ako se i dese povrede, zbog nemogućnosti potpunog otklanjanja rizika (smanjili smo samo stepen rizika, ali verovatnoća da će do povrede doći postoji) neće biti povreda sa fatalnim ishodom ili jako teške sa kasnijim stepenom invaliditeta.
7
Primeri loše prakse
8
Primeri dobre prakse primene preventivnih mera
PRIMER PLAN PREVENTIVNIH MERA Plan preventivnih mera sadrži: 1. Šemu gradilišta, odnosno situacioni plan, koji sadrži: 1) dužine pojedinih strana građevinske parcele; 2) visinske kote postojećeg zemljišta i nivelacije; 3) regulacione i građevinske linije i položaj i spratnost objekta; 4) položaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice; 5) prikaz objekta na kome se izvode radovi; 6) radni položaj opreme za rad, sa ucrtanim manevarskim zonama kod pokretne opreme za rad, odnosno sa ucrtanim manipulacionim zonama kod dizalica uz šematski prikaz linija zaštitnih ograda, zapreka i drugo; 7) lokacije radnih i pomoćnih prostorija, prostorija za odmor i/ili smeštaj i prostorija za pružanje prve pomoći, sa ucrtanim bezbednim prilazima pri korišćenju i održavanju; 8) trase saobraćajnih površina; 9) prikaz lokacija za parkiranje i održavanje vozila sa pripadajućim prostorijama, sa ucrtanim bezbednim prilazima; 10) prikaz lokacija za skladištenje materijala, montažnih elemenata i gotovih proizvoda, sa ucrtanim bezbednim prilazima; 11) prikaz lokacija za skladištenje opasnih materija, sa ucrtanim bezbednim prilazima; 12) prikaz energetskih objekata i instalacija, sa ucrtanim bezbednim prilazima pri korišćenju i održavanju; 9
13) prikaz mreže pitke, tehničke i otpadnih voda sa objektima i opremom za korišćenje i održavanje i načina za sprečavanje pristupa neovlašćenim licima; 14) situaciju zatečenih objekata na gradilištu sa prikazom načina obezbeđenja lica, vozila i ovih objekata; 15) granice gradilišta i način sprečavanja pristupa neovlašćenim licima i vozilima i životinjama. 2. Opis organizacije i tehnologije izvođenja radova. 3. Plan faza i rokova izvođenja pojedinih radova, sa detaljnim instrukcijama za koordinaciju aktivnosti poslodavaca i drugih lica. 4. Specifične mere za bezbedan i zdrav rad u odnosu na industrijske aktivnosti u blizini gradilišta. 5. Specifične mere za bezbedan i zdrav rad za radove navedene u Pregledu radova pri kojima se pojavljuje specifičan rizik od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenih (Prilog 2). Overava: Investitor/Zastupnik investitora (nepotrebno precrtati): U _________________, dana__________ _______________________________ M.P. Potpis 4. OSPOSOBLJAVANJE •
zaposlenih
Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad. Poslodavac je dužan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika. Osposobljavanje se obavlja u toku radnog vremena i mora da bude prilagođeno specifičnostima radnog mesta zaposlenog. Osposobljavanje se obavlja teorijski i praktično. - Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu. - Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrše se na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika. •
Posetioci, izvođači
Poslodavac je dužan da svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini, upozori na opasna mesta ili na štetnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnološkom
10
procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, i da ga usmeri na bezbedne zone za kretanje. Poslodavac je dužan da vidno obeleži i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravlje radi obaveštavanja i informisanja zaposlenih o rizicima u tehnološkom procesu, pravcima kretanja i dozvoljenim mestima zadržavanja kao i o merama za sprečavanje ili otklanjanje rizika. Poslodavac je dužan da obezbedi da pristup radnom mestu u radnoj okolini, na kome preti neposredna opasnost od povređivanja ili zdravstvenih oštećenja (trovanja, gušenja, i sl.), imaju samo lica koja su osposobljena za bezbedan i zdrav rad, koja su dobila posebna uputstva za rad na takvom mestu i koja su snabdevena odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu. 5. EVIDENCIJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU Poslodavac je dužan da vodi i čuva evidencije o: 1) radnim mestima sa povećanim rizikom; 2) zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih raspoređenih na ta radna mesta; 3) povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom; 4) zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad; 5) opasnim materijama koje koristi u toku rada; 6) izvršenim ispitivanjima radne okoline; 7) izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu; 8) prijavama ovog zakona. U prilogu seminarskog rada dati su obrasci za vođenje evidencija. 6. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA Poslodavac je dužan da zaposlenima da na upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom. Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije, samo: 1) ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje i skladištenje, u kojoj je proizvođač, odnosno isporučilac naveo sve bezbednosno-tehničke podatke, važne za ocenjivanje i otklanjanje rizika na radu; 2) ako je obezbedio sve mere za bezbednost i zdravlje koje su određene tom dokumentacijom, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim propisima i standardima.
11
EU STANDARDI Osnovni standardi prema načinu koriščenja i testiranju EN 352-1 Zaštitne slušalice za uši EN 352-2 Čepovi za uši EN 352-3 Zaštitne slušalice za uši prikacene za industrijski sigurnosni šlem EN 352-4 Zaštitne slušalice za uši sa elektronskom kontrolom prema jačini zvuka
• ZAŠTITA DISAJNIH ORGANA A) Osnovni standardi: -
EN 133 Klasifikacija EN 134 Spisak komponenti EN 135 Spisak ekvivalentnih uslova
B) Standardi klasifikovani po vrsti proizvoda EN 136 i 136-10 Maske za celo lice EN 140 i 140/A1 Polu i četvrt maske EN 142 Montaža dela za usta EN 148-1,2 i 3 Navoji za deo za lice EN 1490405 Polu maske sa filterima za zaštitu od čestica i gasova C) Među filterima i upijajućim uređajima koristi se 4 standarda sa filterima: EN 141 Gasni i kombinovani filteri EN 143 Filteri za čestice EN 371 Filteri za AX gas i kombinovani filteri za zaštitu od organskih jedinjenja sa niskom tačkom ključanja EN 372 Filteri za SX gas i kombinovani filteri za zaštitu od jedinjenja sa specifičnim nazivom 12
ZAŠTITNA ODEĆA Osnovni standardi EN 340 Opšti uslovi EN 511 Rizici od kidanja EN 1149 Elektrostatičke osobine Specifični standardi • Otpornost na toplotu i plamen • Izdržljivost na hemijske proizvode • Izdržljivost na mehaničke udarce
SIGURNOSNA OBUĆA Osnovni standardi EN 344 Uslovi i metode testiranja za sigurnosnu, zaštitnu i radnu obuću za profesionalnu upotrebu. Standardi proizvoda
13
EN 345 Tehnički podaci za sigurnosnu obuću za profesionalnu upotrebu (200 J) EN 346 Tehnički podaci za zaštitnu obuću za profesionalnu upotrebu (100 J) EN 347 Tehnički podaci za radnu obuću za profesionalnu upotrebu
Novije izdanje po ISO nomenklaturi EN ISO 20344 Uslovi i metode testiranja za sigurnosnu, radnu i zaštitnu obuću za profesionalnu upotrebu. EN ISO 20345 Tehnički podaci za sigurnosnu obuću za profesionalnu upotrebu. Označava se sa S. Obuća koja ima zaštitnu kapu i štiti od 200J, ekvivalentno padu 20kg tereta sa 1m visine. EN ISO 20346 Tehnički podaci za zaštitnu obuću za profesionalnu upotrebu. Označava se sa P. Obuća koja ima zaštitnu kapu i štiti od 100J. EN ISO 20347 Tehnički podaci za radnu obuću za profesionalnu upotrebu. Označava se sa O. Obuća koja nema zaštitnu kapu.
14
SB S1 S2 S3
A E WRU P HRO HI CI M
Osnovni zahtevi SB + zaštitna kapa + A + E Pogodna za suve uslove SB + zaštitna kapa + A + E + WRU Otporna na vodu SB + zaštitna kapa + A + E + WRU + P Otporna na vodu i perforaciju
Anti-statičke osobine Đon sa energo-apsorbnim osobinama Koža otporna na penetraciju i apsorpciju vode Čelični, aluminijumski ili kompozitni međuđon Otpornost pri kraćim kontaktima sa toplim površinama Otpornost pri dužim kontaktima sa vrelim površinama Zaštita od hladnoće Metatarsal protekcija
ZAŠTITA OČIJU • Osnovni standardi EN 166 Tehnički podaci EN 167 Optičke metode testiranja EN 168 Ne-optičke metode testiranja • Standardi proizvoda EN 172 EN 207 EN 169 EN 170
Filteri za zaštitu od sunčevih zraka za industrijsku upotrebu Filteri i očna zaštita protiv laserskog zračenja Filteri za zavarivanje i sličnu tehničku. Uslovi propuštanja i preporučena upotreba Filteri za zaštitu od ultraljubičastog zračenja.
EN 171 Filteri za zaštitu od infracrvenih zraka. Uslovi propuštanja i preporučena upotreba EN 175 Lična zaštita. Oprema za zaštitu očiju i lica pri zavarivanju i sličnim procesima.
15
ZAŠTITA RUKU • Osnovni standardi EN 420 Opšti uslovi za rukavice • Upotrebni standardi EN 388 Rukavice za zaštitu od mehaničkih rizika EN 407 Rukavice za zaštitu od termalnih rizika (toplota i/ili vatra) EN 421 Rukavice za zaštitu od jonizovane radijacije i radioaktivne kontaminacije EN 511 Rukavice za zaštitu od hladnoće EN 50237 Rukavice i rukavice bez prstiju sa mehaničkom zaštitom za električnu upotrebu EN 12477 Zaštitne rukavice za zavarivače
SIGURNOSNI ŠLEMOVI Osnovni standardi EN 397 Industrijski sigurnosni šlemovi EN 812 Industrijski šlemovi protiv udara
16
17
ZAKLJUČAK
Област безбедности и здравља на раду како из економских тако и из хуманих разлога заслужујe да заузмe истакнуто место у програму политике државе. Опредељеност за повећање запослености и продуктивности као и завршавање процеса приватизације, захтева додатни напор свих заинтересованих страна да се побољша учинак на пољу безбедности и здравља на раду. Безбедност и здравље на раду има посебну улогу на повећању конкурентности и продуктивности предузећа, као и у доприносу који дају одрживости система социјалне заштите, зато што за резултат имају смањење трошкова од последица повреда на радном месту, од појава професионалних болести и поспешују мотивисаност запослених. Повреде на раду и професионалне болести представљају велики финансијски терет за систем социјалне заштите, Стратешко опредељење у области безбедности и здравља на раду мора да држи корак са поменутим променама и потребама, како би се промовисала „добробит на раду”, односно физичка, морална и социјална добробит, а не нешто што се мери само непостојањем повреда на раду или професионалних болести. Da bi se postiglo sve ovo sтратегијa se mora realizovati кроз : 1) промоцију свих активности на смањењу повреда на раду и професионалних болести узимајући у обзир, пре свега, делатности у којима је стопа настанка повреда на раду и професионалних болести изнад просека; 2) укључивање аспекта разлике полова у процену ризика, превентивне мере и решења у области безбедности и здравља на раду, како би се дала дужна пажња специфичним особинама жена; 3) превенцију ризика од психосоцијалних штетности (стрес, узнемиравање на радном месту, депресија и напетост, као и ризици везани за зависност од алкохола, дувана, дроге и лекова, треба да буду предмет посебних мера, али у исто време треба да буду и део глобалног приступа у вези са системима заштите здравља); 4) бољу превенцију професионалних болести (приоритет треба да буде превенција вибрационе болести, кожне болести, вирусног хепатитиса, бронхијалне астме, оштећења слуха); 5) вођење рачуна о демографским променама када се ради о ризицима, повредама на раду и професионалним болестима. Превентивне мере треба да буду такве да већу пажњу посвећују старосној доби запослених, и треба посебно да буду усмерене на младе и старије запослене; Da bi se realno sagledala uspešnost sprovođenja strategije potreбно је унапред прецизно дефинисати уз сваки постављени циљ и индикатор успеха, као и мерну карактеристику и начин мерења резултата. У Републици Србији редовно се обележава Светски дан безбедности и здравља на раду, 28. април и то од 2004. године, као и Европска недеља безбедности и здравља на раду (последња недеља у месецу октобру) промотивним активностима на пољу безбедности и здравља на раду.
18
LITERATURA
1. Zakon o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu; 2. Zakon o radu; 3. Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2009. - 2012. godine 4. http//www.albo 5. http//www.ministarstvo 6. http//www.fakznr
19
