E.T.S Jovan Cvijic Strpce
MATURSKI RAD
Predmet: Radno pravo
Tema: Zastita radnika na radu
Profesor:
Ucenik:
Josimovic Jasmina
Zdravkovic Nikola
22-04-2013 god.
Uvod
Jedan od najvaznijih delova Zakona o radu jeste deo o zastiti radnika. Svako ko je u radnom odnosu ima pravo da trazi da bude zasticen. Radnik mora da bude zasticen prvenstveno od povrede ili ugrozavanja zivota. Postoje mnoga radna mesta gde radnici nisu izlozeni nikakvoj opasnosti I gde nije potrebno sprovoditi posebne mere zastite na radu. Medjutim, na nekim radnim mestima radnici su stalno izlozeni opasnosti. Moguce je da im preti opasnost od telesnih povreda, od dugotrajnog ostecenja zdravlja itd. Na takvim radnim mestima postoji zakonska obaveza poslodavca da radnike zastiti. Ta zastita radnika moze se sastojati u preduzimanju raznih mera. Tako ce na nekim radnim mestima biti potrebno posebno zastitno odelo ili nesto slicno, na dr. radnim mestima skraceno radno vreme itd. Najvaznije od svega je da svaki radnik, pre stupanja na posao, bude upoznat sa svim eventualnim opasnostima koje mu prete, jer jedino na taj nacin ce moci da zastiti sebe, svoj zivot, psihicki I fizicki integritet.Svedoci smo raznih vesti o tome da se nesrece desavaju najcesce zbog ljudskog faktora. To je neznanje, nemarnost, olako shvatanje opasnosti itd. Svako onaj ko svoj I tudji zivot dovede u opasnost, mora za to da odgovara.
1. Obaveza poslodavca u obezbedjenju uslova zastite na radu
Ustavno je pravo zaposlenih na zastitu na radu. Oni imaju pravo na bezbednost i zastitu zdravlja na radu u skladu sa zakonom. Oni to ostvaruju u skladu sa Zakonom o zastiti na radu, propisanim merama I normativima zastite na radu I kolektivnim ugovorom. Zastitu na radu obezbedjuju I sprovode preduzeca I drugi poslodavci. Prema tome subjekti koji organizuju vrsenje odredjenih delatnosti duzni su da radniku obezbede potrebne uslove za zastitu na radu. Preduzeca su duzna da preuzimaju odgovarajuce mere za zastitu na radu. Preduzeca su duzna da preuzimaju odgovarajuce mere za zastitu zivota, zdravlja I bezbednosti radnika na radu u skladu sa posebnim zakonom I drugim propisima. Zastitia na radu je sastavni deo organizacije radnog procesa. Ona u svojoj ukupnosti obuhvata mere I sredstva koja su u funkciji stvaranja bezbednih uslova rada. Bezbedni uslovi rada, prema odredbama zakona ostvaruju se primenom savremenih, tehnickih, organizacionih, zdravstvenih I socijalnih, kao I drugih mera I sredstava zastite na radu. Primenom ovih mera se obezbedjuje: da se radna sredina projektuje, izgradjuje I izdrzava tako da se rad obavlja prema prirodi posla; da se radni uslovi prilagode fizickim I psihickim osobinama I sposobnostima radnika; da se tehnologija I organizacija rada postavi tako da radnik bolje obavlja poslove u optimalnom polozaju; da radne prostorije budu uredjene I opremljene na nacin koji obezbedjuje zdravu radnu sredinu; da masine, alati oprema i druga tehnicka sredstva budu porjektovana, postavljena I upotrebljavana na nacin koji obezbedjuje odgovarajucu sigurnost radnika da se ; opasne materije, koje mogu prouzrokovati profesionalna oboljenja ili povrede na radu, mogu upotrebljavati samo u uslovima koji obezbedjuju odgovarajucu zastitu radnika I zastitu zivotne sredine ; da se sredstva I oprema licne zastite upotrebljavaju
samo
kad
ne
postoji
mogucnost
primene
drugih
odgovarajucih mera zastite na radu. Pre izgradnje novih pogona I uvodjenje novih procesa proizvodnje ili rada I organizacije rada poslodavac je duzan da zatrazi misljenje sindikata o planiranim, odnosno potrebnim merama za
zastite od buke, stetnih materija, vibracija I drugih stetnih uticaja na zivit I zdravlje zaposlenih. Sindikat ima pravo da se neposredno upozna sa preduzetim merama zastite na radu I uslovima rada na svakom random mestu I da nadleznom organu kod poslodavca predlaze preduzimanje propisanih mera zastite na radu. O preduzetim merama koje je sindikat predlozio nadlezni organ poslodavca je duzan dag a u primerenom roku obavesti. Kod poslodavca koji zaposljava vise od 100 zaposlenih formira se odbor za zastitu na radu. Odbor je savetovano telo I formira se kad proces I uslovi data do zahtevaju. On treba da bude sastavljen od predstavnika poslodavca,
sindikata I strucnjaka iz oblasti zastite na radu ako takvih
strucnjaka ima kod poslodavaca. Preduzece odnosno drugi poslodavac duzan je da organizuje poslove zastite na radu. Vrsenje poslova zastite na radu poverava se strucnim licima. Isto tako preduzece je duzno da obebedi da svaki radnik bude osposobljen za bezbedan rad, zasticen od povredjivanja I zdravstvenih ostecenjana radu, I bude teorijski I prakticno za rad na odredjenom random mestu. Osposobljavanje radnika za rad na odredjenom random mestu vrsi se: pri svakom rasporedjivanju radnika , pri promenama u tehnoloskom procesu, odnosno u procesu rada, I prilikom uvodjenja nove ili postojece opreme I orudja za rad.U sklopu ukupnog sistema obezbedjenja zastite na radu , svakako je da od znacaja obezbedjenje pruzanja prve pomoci (hitne pomoci, hitne medicinske snage) I spasavanje u slucajevima povrede ili iznenadne bolesti radnika. Preduzece je duzno da obezbedi pruzanje prve pomoci I spasavanje, kao I da osposobi odgovarajuci broj radnika za pruzanje prve pomoci, spasavanje I evakuaciju radnika u slucaju moguce opasnosti. Radniku povredjenom na radu preduzece je duzno da odmah izda propisnu ispravu o povredi na radu, a najkasnije u roku od 24 sata od dana saznanja za ucinjenu povredu. Preduzece je duzno da o svakoj smrtnoj, kolektivnoj I teskoj povredi na radu, eksploziji I havariji, kao I pojvi koja bi mogla da ugrozi bezbednost radnika, odmah a najkasnije u roku od 24 casa obavesti nadleznu inspekciju rada.
2. Zastita od prekovremenog rada, odnosno rada nocu
Zakon o radu posebno stiti odredjene kategorije zaposlenih lica od prekovremenog rada I rada nocu. Tako je u cl. 65 ovog zakona utvrdjeno da zaposleni ne moze da radi prekovremeno, odnosno nocu ako bi takav rad mogao da pogorsa njegovo zdravstveno stanje. Ova zabrana primenjuje se samo onda ako postoji nalaz nadleznog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. Zaposleni sa smanjenim zaposlenjima sa zdravstvenim smetnjama, koje su utvrdjene od strane nadleznog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom ne moze da obavlja poslove koji bi izazvali pogorsanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne po njegovu okolinu ( cl.65, st.23 zakona o radu). Na poslovima na kojima postoji povecana opasnost od povredjivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja moze da radi, prema cl.66 Zakona o radu, samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrdjenim aktom poslodavaca, ispunjava I uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja , psihofizickih sposobnosti I doba zivota u skladu sa zakonom. 3. Mere i normative zastite na radu (sigurnost na radu)
Pravo zastite na radu je pravo koje podrazumeva obezbedjenje takvih uslova na radu koji nece zdravlje, radnu sposobnost I zivot radnika. To pravo ukljucuje I pravo na sigurnost radnika na radu, koja ne podrazumeva samo fizicku sigurnost u objektivnom smislu reci, nego isto tako I psihicku sigurnost,
tj
osecaj
licne
sigurnosti
radnika.
Organizovanjem
I
sprovodjenjem zastite na radu , radniku se obezbedjuje njegov fizicki I psihicki integritet I sigurnost. Integritet I sigurnost radnika obezbedjuje se tako sto se u postupku sprovodjenja zastite na radu primenjuje zakon odredjene mere, koje se sastoje u sledecem: 1) da se radnik rasporedjuje na mesto rada na kome su sprovedene mere zastite na radu ; 2) da se radniku poveravaju zadaci koji nece imati stetne posledice na njegovo zdravstveno stanje I bezbednost ; 3) da se pristupi zonama gde postoji ozbiljna I odredjena opasnost mogu da
imaju samo kojima su data odgovarajuca uputstva ; 4) da se na radnim mestima s posebnim uslovima rada rasporedjuje radnik za koga je na propisan nacin utvredjeno da ispunjava propisne uslove, a da se radniku koji ne ispunjava propisne uslove zabrani dalji rad na ovom random mestu ; 5) da se sredstva rada, odnosno sredstva I oprema licne zastite iskljucujuju iz upotrebe ako su neispravna I ako zbog nastalih promena ugrozavaju zivot ili zdravlje radnika ; 6) da se sredstva rada, odnosno sredstva I oprema licne zastite koriste prema njihovoj nameni I da ih upotrebljavaju samo radnici kojima su poverena ; 7) da se za vreme rada ne uziva u alkoholu ili drugih sredstva zavisnosti bude udaljen sa rada ; 8) da se ne pusi na mestima gde to nije dozvoljeno ; 10) da se radnik pri rasporedjivanju na random mestu upozna s opasnostima, stetnostima I merama zastite na radu ; 11) da se zabrani rad radniku koji se ne pridrzava propisanih mera zastite na radu I uputstava, koji ne koristi sredstva I opremu licne zastite I odbija da postupi po ustavu za bezbedan rad. Odgovorni radnik je duzan da preuzima I druge propisne mere zastite na radu u skladu sa zakonom I kolektivinim ugovorom. 4. Psihofizicko zdravlje I bezbednost radnika i gradjana
Zdravlje radnika je jedno od dobara koje se obezbedjuje I stiti primenom mera zastite na radu. Medjutim zdravlje je istovremeno I pretpostavka (uslov) stvaranja bezbednih uslova rada. Bolestan covek je opasnost, ne samo za sebe nego I za okolinu. Iz ovih razloga se zdravlje, tj. zdravstvena sposobnost utvrdjuje kao uslov zasnivanja radnog odnosa I izvrsenja odredjenog rada. Iz ovakvog znacaja zdravlja za rad proizilaze I odredjene obaveze za preduzece, odnosno drugog poslodavca kako I u pogledu rasporedjivanja radnika na drugo radno mesto I u pogledu prekovremenog rada. Posebni uslovi u pogledu psihofizickih zdravlja zahtevaju se od lica za rad na random mestu pod posebnim uslovima. Posebni uslovi rada izrazavaju se u tome sto u radu postoji povecan rizik povredjivanja, nastanka profesionalnih oboljenja I ostecenja zdravlja radnika. Kolektivnim ugovorom se utvrdjuju radna mesta s posebnim uslovom rada I uslovima koje mora da ispunjava radnik koji se rasporedjuje
na ova radna mesta u pogledu doba zivota, strucne spreme I zdravstvenog stanja. Ovi uslovi kao I sredstva licne zastite utvrdjuju se posebnim odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom. Na rad na ovakvim radnim mestima moze da bude rasporedjen radnik koji ispunjava propisane uslove I za koga je na predhodnom, odnosno periodicnom lekarskom pregledu utvrdjeno da poseduje zdravstvenu sposobnost neophodnu za bezbedan rad. Radnik se upucuje na predhodan lekarski pregled pre rasporedjivanja na radno mesto da bi se utvrdila njegova zdravstvena sposobnost I da bi se dala ocean o ispunjenosti uslova za rasporedjivanje. Predhodnim lekarskim pregledima utvrdjuje se zdravstveno stanje radnika I da je ocena ispunjenosti uslova za dalji rad na odredjenom radnom mestu. Radnik za koga se utvrdi na radnom pregledu da vise ne ispunjava uslove za rad na radnom mestu, privremeno se rasporedjuje na drugo radno mesto. Ako u preduzecu ne postoji radno mesto na koje bi mogao da bude rasporedjen, onda se on moze uputiti na invalidsku komisiju. U postupku rasporedjivanja radnik s oredjenim zdravstvenim stanjem ne moze da bude rasporedjen na radno mesto na kome bi obavljanje poslova izazvalo pogorsanje njenog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Takodje, radi sprovodjenja zastite radnika ne moze biti odredjeno da radi duze od punog radnog vremena , niti da radi nocu, ako bi takav rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, mogao da pogorsa njegovo zdravstveno stanje. Preduzece je duzno da ostvari bezbednost na radu ne samo zaposlenom licu nego i svakom drugom licu koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj prostoriji, u krugu preduzeca ili na radilistu. Duznost se sastoji u tome da se lice upozori na opasna mesta ili na stetnost po zdravlje koje se javljaju u tehnoloskom procesu, na zastitne mere koje mora da primeni i da se usmeri na bezbedne zone na kretanje. Radi stvaranja bezbednih uslova rada, preduzece je duzno da preduzme mere za sprecavanje pristupa u krug preduzeca ili u podrucju gradilista licima i sredstvima saobracaja koja se bez osnova nalaze u njemu, kao i zalutalim zivotinjama.
5. Prava i duznosti radnika u ostvarivanju zastite na radu
Pravo radnika da odbije da radi. – U postupku sprovodjenja zastite na radu radnik ima pravo da namenski koristi sredstva i opremu licne zastite, da pazljivo njime rukuje i da ih odrzava u ispravnom stanju. Isto tako, on ima pravo da odbije da radi : prvo, kad smatra da mu preti neposredna opasnost po zivot ili zdravlje zbog toga sto nisu sprovedene propisane mere zastite na radu, i drugo, kada na orudjima za rad na mehanizovani pogon nisu postavljene propisane zastitne zastitne naprave. Odbijanje rada moze da traje sve dok se ne sprovedu odgovarajuce mere zastite . Ako preduzece smatra da postupak odbijanja radnika od rada nije opravdan, onda su duzni (radnik i preduzece) da odmah o tome izveste inspekciju rada. Radi ostvarivanja prava na zastitu na radu radnik ima pravo da podnese zahtev nadleznom organu u preduzecu. Radnik se moze obratiti zahtevom za zastitu prava nadleznoj inspekciji rada ako : 1) Ako po njegovom zahtevu organ u preduzecu ne postupi u roku od 8 dana ; 2) smatra se da trazene mere zastite nisu sprovedene po propisima o zastiti na radu ; 3) smatra se da mu je zabrana rada, zbog toga sto ne ispunjava posebne uslove, neopravdano izrecena , i 4) ako smatra da mu je zabrana na radu u drugim slucajevima ( zbog toga sto se ne pridrzava propisnih mera zastite na radu i uputstava, sto ne koristi sredstva i opremu licne zastite ili zbog toga sto odbija da postupi po uputstvu za bezbedan rad) neosnovano izrecena. DUZNOSTI RADNIKA. – Ostvarivanje cilja zastite na radu u velikoj meri uslovljeno je i ponasanjem radnika na radu. Zbog toga je zakonodavac utvrdio odredjene duznosti za radnika koje su neposredna pretpostavka ostvarivanja prava na zastitu na radu. U postupku sprovodjenja zastite na radu radnik ima sledece obaveze : 1) Da radi uz punu paznju radi bezbednosti svog zivota i zdravlja kao zivota i zdravlja ostalih radnika na koje njegov rad moze da ima stetno dejstvo ; 2) da se pridrzava utvrdjenih mera zastite na radu ; 3) da pravilno rukuje orudjima za rad, opasnim matrijalima i postupa po uputstvu proizvodjaca i uputstvu za bezbedan rad koje utvrdi preduzece ; 4) da se stara o sprovodjenju zastite na radu ; 5) da
namenski koristi sredstva i opremu licne zastite ; 6) da pazljivo njima rukuje i da ih odrzava u ispravnom stanju ; 7) da pre pocetka rada na odredjenom mestu upozna propise o merama zastite u vezi s radom i organizovanjem i sprovodjenjem zastite na radu u preduzecu ; 8) da se povrgne proveri sposobnost za rad bezbedan ; 9) da se obavi lekarski pregled na koji ga upucuje preduzece ; 10) da obavesti odgovornog radnika o kvarovima ili drugim nedostacima koji bi mogli da ugroze bezbednost na radu( odgovorni radnik) ; 11) da se povrgne provera da li je pod uticajem alkohola ili drugih sredstava zavisnosti u slucajevima i na nacin utvrdjen kolektivnim ugovorom. ODGOVORNOST RADNIKA. – Radnik u vezi sa sprovodjenjem zastite na radu moze da odgovara materijalno, disciplinski i krivicno. Ako se pridrzava utvrdjenih mera zastite na radu i propisanih obaveza u zakonu, radnik cini tezu povredu radne obaveze. Radnja povrede radne obaveze o pridrzavanju mera zastite na radu moze istovremeno da predstavlja krivicno delo zbog cega se lice poziva i na krajnu krivicnu odgovorsnot. Radnik koji svojim ponasanjem ili neponasanjem steti preduzecu podleze materijalnoj odgovornosti, i odgovornosti za privredni pristup i za prekrsaj. Za privredni pristup i za prekrsaj odgovornom licu izrice se novcana kazna.
6. Pravo na posebnu zastitu omladine, zena i invalida
Član 30. Žene i omladina ispod 18 godina starosti i invalidi u radnom odnosu na Fakultpetu prilikom raa uživaju posebnu zaštitu na rau u sklau sa zakonskim propisima.
Član 31. Na Fakultetu ra žena je zabranjen na sleedim poslovima: - ra na prenošenju, utovaru i istovaru tereta preko 15 kg. težine,
- ra na rugim poslovima koji štetno ili sa povedanim rizikom mogu a
utiču na zravlje žene. Član 32. Za vreme trunode žene ne mogu raiti na poslovima na kojima se rad vrši u prinunom položaju tela ili se poslovi obavljaju uže vreme stojedi kao i na poslovima koji zahtevaju teške fizičke napore ili ruga veda fizička naprezanja u toku raa, kao ni uže o punog ranog vremena. Član 33. Lica koja su mlađa o 18 goina ne mogu se zapošljavati i raspoređivati na rana mesta sa posebnim uslovima raa kao i ra nodu. Zaposleni sa smanjenom ranom sposobnošdu -invalidi rada mogu se rasporediti na sve one poslove na kojima mogu raditi bez profesionalne rehabilitacije i bez opasnosti za smanjenje preostale radne sposobnosti.
Invalii raa mogu se raspoređivati samo na one poslove koji nede umanjiti njihovu preostalu radnu sposobnost.
ZAKLJUCAK
Iz svega napred navedenog mozemo zakljuciti da je zastita na radu bitan deo radnog prava koji mora biti detaljno regulisan. Zakon govori o zastiti radnika uopste ali i o posebnoj zastiti pojedinih kategorija radnika. Najvazniji deo zastite na radu cine mere i normativi zastite. U zakonu se taksativno nabrajaju sve mere koje su poslodavci duzni da sprovedu na radnom mestu da bi radnici bili zasticeni. Bilo bi pozeljno da svako, stupanjem na rad, bude upoznat sa ovim merama. Takodje, poslodavci moraju da znaju da je bitno da na rad primaju zdravog radnika koji moze da izvrsava svoje obaveze. Zbog toga postoji obaveza lekarskog pregleda pre zaposljenja a na odredjenim radnim mestima i obaveza periodicnih lekarskih pregleda. Zbog svojih psihofizickih karakteristika, pojedine kategorije radnika moraju imati posebnu zastitu.To su omladinci, zene i invalidi.Zakon za njih propisuje posebne mere zastite.
SADRZAJ
1. Uvod
2. Razrada 1. Obaveza poslodavca u obezbedjenju uslova zastite na radu 2. Zastita od prekovremenog rada, odnosno rada nocu 3. Mere i normativi zastite na radu (sigurnost na radu) 4. Psihofizicko zdravlje i bezbednost radnika i gradjana 5. Prava i duznosti radnika u ostvarivanju zastite na radu 6. Pravo na posebnu zastitu omladine, zena i invalida
3. Zakljucak
LITERATURA
-Osnovi radnog prava za 2. I 3. Razred pravne i birotehnicke skole. Autor : Borivoje Sunderic Zakon o radu ( Sp.glasnik R.S br. 24/2005 ; 61/2005, 54/2009 i 32/ 2013 ) Pravilnik o bezbednosti i zdravlja na radu http://www.etf.bg.ac.rs/etf_files/Akta_fakulteta/Pravilnik_o_bezbednosti_i_zdravlju_na_radu.pdf
