Odnos Logike, Filozofije i Nauke

ODNOS LOGIKE, FILOZOFIJE I NAUKE

ODNOS LOGIKE I FILOZOFIJE Logika

je deo filozofije, filozofska disciplina.

Predmet

logike je saznanja istine.

istraživanje uslova

istinu znači imati adekvatane informacije o stvarnosti onakva kakva je, nezavisno od naših želja i interesa.

Znati

Filozofija

se u drugim svojim disciplinama bavi drugim bitnim problemima čoveka i sveta. Ontologija je nauka o biću, epistemologija - nauka o saznanju, aksiologija - nauka o vrednostima, etika ispituje moralno dobro, estetika - lepo, filozofija prava - pravednost, politička filozofija, filozofija nauka, filozofska antropologiju – opšte karakteristike ljudske prirode.

ODNOS FILOZOFIJE I NAUKE

nauka filozofija se služi metodama racionalnog sistematskog mišljenja.

Kao

činjenički materijal koristi već utvrđene

Kao

rezultate posebnih nauka.

ODNOS FILOZOFIJE I NAUKE Filozofska

razmišljanja ne moraju imati

naučni karakter. Dela Šopenhauera, Ničea, Emersona, Bergsona i Hajdegera nisu naučna dela po svom stilu i metodi. Ona

su filozofska po svom celovitom pristupu čoveku i svetu, po svom poniranju u najdublje probleme ljudske egzistencije, koja prevazilaze uske granice bilo koje posebne nauke.

ODNOS FILOZOFIJE I NAUKE

i nauka se delimično ukrštaju. Deo filozofije je bliži literaturi. Filozofija

se razlikuje od filozofije po tome se bavi posebnim problemima.

Nauka

što

Filozofija

do svojih celovitih uvida i

teorija o čoveku i svetu dolazi sintezom ili kritičkom analizom sabranih, sistematizovanih naučnih znanja.

ODNOS LOGIKE I NAUKE Primer :

U antičko doba vladalo je uverenje da je



Zemlja centar sveta. Aristotel je ovu

tezu pokušao da dokaže na sledeći način: Priroda teških tela je da teže centru sveta.

Iskustvo dokazuje da teška tela teže



centru Zemlje. Prema

tome, centar Zemlje je istovremeno i centar sveta.

ODNOS LOGIKE I NAUKE u 16. veku to rešenje je doveo u pitanje Kopernik a zatim opovrgao Kepler.

Tek

Logičko zaključivanje u ovom



Aristotelovom dokazu je formalno

tačno ali je prvo tvrđenje pogrešno. Nikakve iskustvene činjenice ne govore o centru sveta. U

pitanju je zdravorazumska pretpostavka koju nauka ne prihvata.

ODNOS LOGIKE I NAUKE Naučno

saznanja treba razlikovati od filozofskog i od zdravorazumskog znanja.

Zdravorazumsko

znanje se zasniva na čulnom iskustvu u kome je logika prisutna ali nije dovedena do svesti.

Zdravorazumsko

znanje se razlikuje od mita i religije po tome što ne prihvata ništa na veru već samo ono što može čulno opaziti i u odnosu na sujeverje je značajan korak ka nauci.

ODNOS LOGIKE I NAUKE Naučno

saznanje je sistematično i kritično. Čulno iskustvo nas može varati.

Potrebno

je nagomilano iskustvo mnogih generacija da bismo prevazišli početne zablude zdravorazumskog znanja i došli do naučnog znanja.

To

je prirodan put kojim se nauka razvija.